Don edvik

Mikenski
svet

Beograd, 2002
 SADRAJ

Predgovor (Petar Hr. Ilievski) 5

MIKENSKI SVET 21

Uvod 23
1. Helenizacija Grke 35
2. Dokumentarni podaci 51
3. Mikenska geografija 75
4. Ljudi sa tablica 105
5. Socijalna struktura i administrativni sistem 114
6. Religija 132
7. Poljoprivreda 153
8. Zanat, industrija i trgovina 192
9. Oruje i rat 220
10. Pseudoistoriar Homer 244
11. Kraj mikenskog sveta 254
Bibliografija 261
Spisak ilustracija 263
Sadraj 265
 Uvod

Ima dosta knjiga posveenih civilizaciji koja se razvila u

Grkoj, u kasno bronzano doba, u periodu od XVI do XIII veka,
koji nazivamo mikenskim. Ali ova daleka epoha je predstavljala,
do nedavno, ljubomorno uvani zabran arheologa, sve dok smo je
neposredno poznavali samo na osnovu nemih svedoanstava pala-
ta, grobova, grnarije, peata, fresaka i drugih slinih trajnih pred-
m e t a koji su izdrali pod zemljom vie od trideset vekova. Goto-
vo sve dosadanje knjige u kojima je dat pokuaj da se opie ova
civilizacija napisali su arheolozi i u teitu njihova interesovanja
nalazili su se materijalni ostaci, ak i onda kada su pisci bili svesni
i druge dimenzije.
Od 1939. godine znamo da je u mikenskim palatama bilo u
upotrebi pismo, a od 1952. da to pismo, identino sa onim koje se
upotrebljavalo u XIV veku u Knosu, krije arhaini oblik grkog
jezika. Deifrovanje ovog pisma, koje je izvrio Majki Ventris
(Michael Ventris), opisao sam u svojoj maloj knjizi Deifrovanje
linearnog B pisma (The Decipherment of Linear B, Kembrid
1958, drugo izdanje 1967). Jedna glava u toj knjizi posveena je
kratkom opisu ivota u mikenskoj Grkoj, onakvog kakav je izro-
nio iz novih dokumenata. Ali istraivanje ovih pisanih izvora da-
nas je napredovalo do te mere da nikakva revizija ne moe da pru-
i p u n o zadovoljenje temi. Potrebno je napisati celu novu knjigu
da bi se opisala mikenska Grka onakva kakva danas poinje da
se pojavljuje sa tablica.
Na prvi pogled, njihov sadraj je alosno tur: dugaki^spi-
skovi imena, popisi stoke (livestock), ita i drugih proizvoda, ra-
24 MIKENSKI SVET

unovodstvene knjige (account books) anonimnih inovnika. Tu i

t a m o monotoniju prekida ivi opis neke dekorisane tablice ili
bogato ukraenih kola. Ali, najveim delom, tablice su jednolini
i beivotni dokumenti. Njihova jedina vrlina jeste apsolutna au-
tentinost, jer sadre autentine rei i slike koje su zapisali ljudi i
ene stvaraoci iste one civilizacije koja je pruila blistavo bogat-
stvo asovima arheologa. Sada su nam dostupni podaci koje su za-
pisali inovnici i slubenici etiri razliite kraljevske vlade; ovi po-
daci predstavljaju veoma solidna istorijska svedoanstva i mogu
da poslue kao baza za istorijske dedukcije isto tako pouzdana
kao i materijalni ostaci.
Napredak u interpretiranju dokumenata omoguen je sa vi-
e razloga. Sada se mogu bolje razumeti i samo pismo i pravila ko-
ja diktiraju njegovu upotrebu, postala je jasnija sama priroda dija-
lekta, i esto je objanjeno znaenje rei koje je na prvi pogled iz-
gledalo nejasno. Izuavanje originalnih tekstova omoguilo nam
je da predloimo m n o g o bolja itanja; a sastavljanje raznih frag-
menata koji ine pojedine tablice dozvolilo nam je da od nerazum-
ljivih komada rekonstruiemo, u potpunosti ili delimino, mnoge
nove tekstove. Meutim, najvei korak napred dugujemo, moda,
identifikaciji sadraja pojedinih korpi, mi bismo rekli dosijea, u
koje su tablice bile grupisane pre nego to su se u poaru nale na
zemlji izmeane u gomilu. U mnogim sluajevima to j e bilo mogu-
e prepoznavanjem rukopisa raznih inovnika. T a m o gde pojedi-
ne tablice lie na kartice izvuene iz kartoteke, sadrina celog do-
sijea moe da nam otkrije veinu zabeleenih podataka koji lee u
osnovi beleaka.
Tako se pojavila p o t r e b a za knjigom koja bi dala sliku mi-
kenske Grke, kakvu danas moemo da rekonstruiemo na osno-
vu svedoanstava d o k u m e n a t a . O n a su, razume se, komplemen-
tarna sa arheolokim izvorima na koje sam se veoma m n o g o
oslanjao; ali glavni naglasak lei na novim svedoanstvima koje
danas imamo o e k o n o m s k o m ivotu tog perioda. Meutim, de-
taljna diskusija o svakoj pojedinoj grupi dokumenata, tako dobro
poznatih, postala bi brzo dosadna; sve glavne grupe prodiskutova-
UVOD 25

ne su u Dokumentima mikenskog grkog jezika (Documents in

Mycenaean Greek, Ventris and Chadwick, 1956, drugo izdanje
Chadwick 1973). Ima jo nekoliko grupa koje nisu dovoljno obja-
njene da bi mogle da doprinesu sintezi kakvu ovde pokuavamo
da damo; ali kada bacim pogled unazad na napredak koji smo
ostvarili za poslednjih dvadeset godina, onda sam siguran da e se
vremenom, a naroito ako b u d u pronaeni novi tekstovi, iz njih
moi izvui nove informacije koje e moi doprineti optoj slici.
Neki od mojih kolega e bez sumnje misliti da sam otiao
suvie daleko u rekonstrukciji modela koji e objasniti dokumen-
te. Ovde mogu jedino da kaem da neki modeli moraju postojati,
jer ovo su autentini, savremeni izvori; a ako je model koji sam
predloio pogrean, rado u prihvatiti bolji kada bude ponuen.
Ali ono to ne prihvatam to je defetistiki stav kojim se odbija po-
stavljanje modela zato to njegovi detalji ne mogu da se dokau.
D o k u m e n t i postoje: znai, postojale su okolnosti koje su uinile
da budu napisani, a moje iskustvo mi kazuje da te okolnosti nije
nemogue rekonstruisati.
Tenja da se sakupe sva svedoanstva o svakoj temi koja se
razmatra povlai za sobom potrebu da se isti dokument o b r a u j e
u raznim poglavljima. Ponavljanje je, koliko je to bilo mogue, iz-
begnuto pomou unakrsnih referenci; ali italac mora prihvatiti
da se ovo upuivanje odnosi i na prethodni i na potonji tekst, i
mora da saeka svedoanstvo na k o m e se zasnivaju neki zaklju-
ci. R a z u m e se, ja nisam imao prostora da govorim o svim suprot-
nim teorijama koje su bile date, ali pokuao sam da dam onu in-
terpretaciju dokumenata koja je, p o mom sudu, najverovatnija,
sledei pri tome najveim delom o n o to se smatra opteprihvae-
nim, mada, sam na nekim mestima, uzeo sopstvena reenja, nasu-
prot iroko prihvaenim shvatanjima, a tu i tamo smatrao sam se
obaveznim da predloim nova reenja. U nekim sluajevima pot-
punija argumentacija za moja shvatanja data je na drugom me-
stu, kao to je, na primer, moje d e t a l j n o odbacivanje nekih uobi-
ajenih shvatanja o geografiji Pila. Upuivao sam na nove radove
kad god sam mogao, pazei da ne pretrpam tekst belekama; be-
26 MIKENSKI SVET

leke sadre ime autora, godinu izdanja i broj stranice, ako je po-
trebno, a puni podaci nalaze se u bibliografiji, koja u knjizi ove
vrste mora biti selektivna.
I k a o to strunjaka nervira kad proita tablice iz Knosa",
tako i obinog itaoca nervira kad vidi itave nizove nerazumlji-
vih brojeva. Pokuao sam da napravim kompromis, ubacujui,
obino u zagradama, taan citat tablice, na nain koji ne prekida
tekst. Z a one koji ele da pogledaju ove citate moram da obja-
snim konvencionalni nain citiranja kakav se danas upotrebljava.
Ime mesta iz koga dokument potie skrauje se sa prva dva slova
K N = Knos, M X = Mikena, PY = PU, T H =Teba. Tablice su dalje
klasifikovane u seriji sa dvoslovnim prefiksima, koji strunjaku
daju dalju informaciju o predmetu na koji se odnose: na primer,
prefiksi koji poinju sa A oznaavaju spiskove ljudi i ena, C - na-
mirnice, L - tkanine, R - oruje, i tako dalje. Najzad, svaka tabli-
ca ima svoj serijski broj, koji se, posle j e d n o g ranog iskustva u Pi-
lu, danas smatra fiksiranim, mada se on, jasno, moe promeniti
ako se pokae da dva, brojevima obeleena fragmenta pripadaju
j e d n o j tablici. Tekstovi su obino navedeni prema poslednjem iz-
danju: K N = J. Chadwick, J. T. Killen i J. P. Olivier, The Knossos
Tablets IV (Cambridge 1971); M Y = J. P. Olivier, The
Tablets IV (Leiden 1969); PY= E. L. Benneth i J. P. Olivier, The
Pylos Tablets Transcribed ( R o m e 1973); Th = J. Chadwick, Minos
(Salamanca 10 (1969), 115-137 i Thebes Tablets / / , Supplement uz
Minos 4 (1975).
Ovde je, moda, mesto da se kae neto o linearnom A pi-
smu, jer neki podaci o njemu se m o r a j u dati, iako ono ne spada u
d o m e n ove knjige. Izmeu XVIII i XV veka st. e. Kriani su upo-
trebljavali j e d n o indigeno pismo, kojim su se sluili kako za knji-
govodstvo, tako i za votivne natpise. T o je oigledno bio izvor iz
koga je pozajmljeno linearno B pismo; verovatno su Grci poeli
da pozajmljuju minojske pisare, koji su zatim prilagodili svoje pi-
smo grkom jeziku. T a k o moemo da razumemo mnogo od sadr-
ine linearnih A tablica; znamo k a k o funkcionie sistem pisanja i
moemo da odredimo priblinu vrednost za mnoge silapske zna-
UVOD 27

ke. Ali iako znamo znaenja malog broja rei, pokazalo se nemo-
guim da se ubedljivo dokae koji je jezik u pitanju. Dalji napre-
dak zavisie, u velikoj meri, od otkria i izdavanja veeg broja
tekstova.
Moda bi bilo korisno da ovde ubacimo j e d n u kratku bele-
ku o hronologiji. Ne postoji precizan nain datovanja dogaaja u
elom periodu grkog bronzanog doba; mi se oslanjamo na red ko-
ji je prvenstveno hronoloki red keramikih stilova, a samo mesti-
mino moemo da ih sinhronizujemo sa preciznije datovanom
istorijom Egipta. Z a t o se arheolozi slue klasifikacijom na rano,
srednje i pozno bronzano doba, upotrebljavajui pri tome termine
rani, srednji i pozni heladski period za k o p n e n u Grku, minojski
za Krit. Svaki od ovih perioda je dalje podeljen na tri potperioda
i svaki potperiod moe se, dalje, deliti na faze. U ovoj knjizi, koli-
ko god je to mogue, upotrebljava se datovanje po vekovima, ali
mora se rei da je i ovakvo datovanje samo priblino. Sledea ta-
blica dae neke grube indikacije glavnih dogaaja:

Vek XX Preci Grka dolaze u Grku; poetak srednjeheladskog pe-

(ili ranije) rioda.
XVI Poetak poznoheladskog ili mikenskog perioda.
XV Na poetku velika erupcija na Teri; oko sredine veka gr-
ka invazija Krita.
XIV (Na poetku) razaranje Knosa (Poznominojski III A peri-
od). (Kraj) poetak poznoheladskog III B perioda.
XIII Akme mikenske civilizacije. Pri kraju veka razaranje Te-
be, Mikene, Pila i drugih mesta.
XII Poznoheladski III C period.
VIII Homersko doba.

Izvestan broj mikenskih rei citiran je na stranicama ove

knjige, pa stoga treba objasniti primenjeni sistem transkripcije.
Znaci linearnog B pisma mogu se transkribovati alfabetski u skia-
28 MIKENSKI SVET

du sa sistemom smiljenim u prvim danima deifrovanja. U ovom

sistemu svaki silapski znak zamenjen je konvencionalnim alfabet-
skim oblikom koji priblino predstavlja glas rei kako smo mi u
stanju da ga rekonstruiemo. Ali kako pismo izostavlja izvestan
broj glasova i preputa ih itaoevoj imaginaciji, esto smo prinu-
eni da d a j e m o dve transkripcije: striktnu transkripciju znakova
linearnog B pisma, koja pokazuje crtice to slue za odvajanje slo-
gova (npr. a-to-ro-qo) i rekonstruisani oblik koji predstavlja izgo-
vor kakav mi mislimo da je re imala (za navedenu re anthrqu-
di). I klasine grke rei transkribovane su ovde latinicom.
Sistem koji seupotrebljava u linearu B zahteva odreena ob-
janjenja. Spelovanja slogova su samo aproksimativna, zato to pi-
smo ne vodi rauna o razlikama koje su znaajne za grki jezik. Ta-
ko aspirirani oblici tenues, koji su u starogrkom izgovarani kao te-
nues, ali sa dahom, nisu beleeni posebnim znacima: k moe da sto-
ji umesto kh, ( umesto th,p umesto ph. Nisu beleeni ni odgovaraju-
i zvuni konsonanti, osim u sluaju d\ tako k stoji umesto g a z je,
verovatno, imalo vrednost ts i dz. U transkripciji se upotrebljava slo-
vo r, ali se moe itati kao r ili l. Slovo q upotrebljava se sa vredno-
u glasa qu (ili kw) i moe da bude aspirata (quh), ili zvuni labio-
velar (gu). Nema znaka za h. Slovo j izgovara se kao englesko kon-
sonantsko y, a w se izgovara kao englesko w. Tokom deifrovanja
primeeno je da se pojavljuju po dva znaka za istu vrednost i ozna-
eni su dodavanjem broja, na primer: i ra3. Ali danas znamo da
svi ovakvi znaci imaju posebnu vrednost: ra2 stoji za ili lya kada
predstavljaju jedan slog, ra3 za rai ili lai. Na slian nain a2 stoji za
ha, a3 za ai, ali oba ova znaka su fakultativna, i a se moe upotreblja-
vati za sve tri vrednosti. Postoje i slogo vni znaci koji sadre polu vo-
kal w: na primer, dwe, dwo, nwa\ oni se retko javljaju, jer su retke
grke rei koje ih sadre, a w je eliminisano u klasinom grkom.
Transkripcija brojeva je jednostavna, ali treba podsetiti da
su mikenski brojevi slini rimskim i da ne zavise od poloaja. Ali
ideogrami su tee razumljivi jer to nije nain pisanja grkih rei
ve brojni simboli dodati brojevima sa ciljem da specifikuju ono
to se broji. Izgleda d a j e postojala o d r e e n a sloboda u smiljanju
UVOD 29

ideograma; na primer, znaci za razliite vrste laa su, u stvari, ma-

le shematske slike. Ali najvei b r o j ideograma bio je ustaljen ve
u srodnom pismu, linearu A, i to su bili jednostavno konvencio-
nalni abloni. Mi smo bili u stanju da p r o n a e m o znaenja veine
ideograma, mada je jedan manji broj jo uvek nejasan. D a n a s je
internacionalno prihvaen takav metod transkripcije da se ideo-
grami predstavljaju odgovarajuim latinskim recima, koje se,, a k o
je potrebno, skrauju. Stoga, a k o pogledate novija izdanja nai e-
te neobine oznake kao V I R , M U L , G R A , OLIV, C U R , E Q V ; ali
u ovoj knjizi ove oznake su uvek protumaene i date su na engle-
skom man, women, wheat, olives, chariot, horse, odnosno na na-
em jeziku kao mukarac, ena, itarice, masline, kola, konj itd.
Poseban problem predstavljaju znaci za mere teine i zapre-
mine. Posle nekoliko eksperimenata, utvrdili smo konvencionalni
sistem koji se slui velikim slovima alfabeta, u nizu od L do Z. Iz
raspravljanja u sedmom poglavlju (str. 153-161, v. takoe slike 42,
44 i 45) videe se jasno kako se ovi znaci upotrebljavaju.
Bavei se grkim toponimima, sreemo se sa drugim proble-
mom. U nekim sluajevima to su specifino engleski oblici i uobi-
ajen izgovor, i bilo bi suvie puristiki menjati nama prisna ime-
na kao Athens (Atina), Corinth (Korint) ili (Mikena).
Ali ak i u sluaju kada je mesto zadralo isto ime od bronzanog
doba do naih dana, izgovor se, naravno menjao. Tako je ime ko-
je je u mikenskom periodu glasilo po svoj prilici Mknai postalo
u klasino doba Myknai (gde je y imalo vrednost i) a dananjim
Grcima poznato je kao Mikine. T a k o rekonstruisane mikenske re-
i pisane su pre sa i nego sa y, sa za kasnije , sa qu i gu za kasni-
je p i b, odnosno t id, u zavisnosti od okoline, i sa vv tamo gde ka-
snije ne nalazimo vie nikakvog glasa. Tako nalazimo guasileus za
klasino basileus, wanax za klasino itd.
Moderni grki izgovor imen mest i lic stvara dalje teko-
e. Posle mnogo kolebanja, odluio sam da prihvatim kompromi-
sno reenje sa namerom da omoguim itaocu da doe do neega
to bi bio taan izgovor, jer se s razlogom dri zvaninog izgovora.
Ali moram da objasnim k a k o sistem funkcionie.
30 MIKENSKI SVET

Vokali i diftonzi izgovarali su se dugo ili kratko zavisno od

toga da li nose ili ne nose akcenat, koji je stoga uvek oznaen. Vo-
dii koji izostavljaju ovu neophodnu karakteristiku ostavljaju, e-
sto, stranog posetioca bespomonim. Ali iako e stranac koji pita
za Knos (Knsos) umesto za Knoss biti smesta popravljen, valja
rei da se ponekad moe uti vie akcenata: Monemvsia, Monem-
vasia i Monemvasi. Valja, isto tako, primetiti da se u grkom go-
voru akcenat moe menjati prilikom fleksije: Atina (Athens), se (u
knjievnom jeziku) kae Atine (Athine), ali iz A t i n e " se kae Ati-
nn (Athinn). Vokali a, e, i, i o izgovaraju se, manje-vie, kao u
italijanskom, kada su kratki, neto slino engleskim vokalima pat,
pet, pit, pot. Ou se izgovara kao italijansko u (englesko ou u ).
Konsonanti su manje-vie slini engleskim, osim u sledeim
kombinacijama: dh kao th u engleskom then;ph k a o englesko/, th
k a o englesko th u think, kh kao jae h ili kotsko ch u loch, gh je
slian zvuni glas ali ispred e i i izgovara se gotovo kao j. Inicijal-
sko h se ne izgovara, tako da se opti element u imenima mesta
koji znai sveti" Hagios izgovara otprilike Ajos. Ima, naravno,
mnogo finesa koje ovde nisu p o m e n u t e i o kojima italac mora da
se informie u knjigama o novogrkom.
Jedva da je potrebno rei da ova knjiga ne bi mogla biti na-
pisana bez pomoi i saveta mnogih prijatelja. Ali sa zadovoljstvom
pominjem imena ovih koji su proitali i dali svoje primedbe na na-
crt cele knjige ili nekih delova: dr J. T. Killen, dr C. G. Thomas,
gospoica C. W. Shelmerdine i gospoa C. Murrey. Gospoa B.
Black je prekucala vei deo rukopisa. Mnogi ljudi i ustanove zadu-
ili su me dajui mi dozvolu da reprodukujem fotografije; potpuni
spisak dat je posebno. Ali posebno m o r a m da spomenem Hernija
Henkija (Henry Hankey), koji je naslikao sliku mikenskog pisara
na poslu. Svima njima izraavam svoju zahvalnost.
Nadam se da e ova knjiga biti od koristi ne samo onima ko-
ji prouavaju ranu fazu grke civilizacije ve itaocima sa optijim
interesovanjima. e l e o bih ovde posebno da p o m e n e m svoje mno-
ge grke prijatelje i da im pruim ovaj mali prilog prouavanju nji-
hove istorije u zamenu za mnoga divna putovanja u Grku i za
UVOD 31

nekoliko znakova poasti, koje sam iz njihovih ruku primio. Grki

jezik ima kontinuiranu liniju razvitka od X I V veka st. e. do dana
dananjeg, i o d j e k e grkog.bronzanog doba lepo je opisao savre-
meni pesnik P. A. Sinopulos:
O d j e k n u zvon zvon trideset tri veka starih.

Kembridi, jun 1975.

 1. Helenizacija Grke

Nita nije lake, kada se govori o prolosti, nego postavljati pi-

tanja bez smisla, koja ipak izgledaju razumna. Ako postavimo pitanje:
Gde su bili Englezi kada je Julije Cezar upao u Britaniju? odgovora
nema; u to vreme nije bilo stanovnika Britanije koji bi se mogli iden-
tifikovati sa Englezima". Isto tako, moramo se uvati toga da postav-
ljamo ovakva pitanja: Kada su Grci stigli u Grku?" jer ovo pitanje
pretpostavlja da su Grci postojali van Grke. Pa ipak, ovakvo pitanje
* je esto postavljano i na njega je obino davan i odgovor.
U oba ova primera glavni momenat predstavlja znaenje pojma
Grci" ili Englezi". Pod ovim terminima ja podrazumevam ljude ko-
ji govore grki ili engleski, jer bi inae, ako pod njima podrazumeva-
mo jednostavno stanovnike Grke ili Engleske, ova pitanja bila suvi-
na. Tako moje pitanje o Grcima pretpostavlja pretpostojanje grkog
jezika van Grke, a to je hipoteza za koju nema dokaza. Grki jezik je
poznat iz dokumenata pisanih u Grkoj poev od XIV v. st. e. pa na-
dalje, a u razliitim kasnijim periodima i u drugim zemljama kao re-
zultat kolonizacionih kretanja; meutim, njegovo matino podruje
je, grubo govorei, uvek bilo podruje koje zauzima dananja grka
drava, mada se, u poetku, moda, nije prualo toliko na sever kao
dananja granica.
Meutim, dananje jeziko podruje ne mora nuno da bude
prvobitno podruje. Maarski ili turski jezik, na primer, morali su u
dananja svoja podruja stii iz krajeva koji su se nalazili mnogo dalje
na istoku. Sve to moemo da kaemo o grkom jeste da, kako se i-
ni, nije ostavio traga van Grke, osim tamo kuda se rairio u istorijsko
doba. Ali injenica to na karti stare Grke postoje desetine imena
36 MIKENSKI SVET

mesta, koja u grkom nita ne znae, navodi nas na zakljuak da se ne-

kada tu govorio drugi jezik, mada mi nemamo naina da saznamo ko-
ji je to jezik. Imena kao to su Korinthos, Zakunthos, Athnai ( Atina),
Muknai (Mikena), Knosos (tradicionalno pisanje Knossos je neta-
no), Amnisos, Tulisos, svakako potiu iz jednog ili vie nepoznatih je-
zika koji su se ranije govorili u Grkoj.
Ova injenica, tj. dokazi da je u Grkoj u preistorijsko doba
postojalo stanovnitvo koje nije govorilo grki, navela je ozbiljne na-
unike da postave pitanje: Kada su Grci doli u Grku?" Meutim,
analogija sa dobro poznatim istorijskim sluajevima, kao to je pi-
tanje: Kada su Englezi doli na Novi Zeland?" ne sme da nam za-
seni mogunost da grki jezik nije postojao pre ovog dogaaja, ve
da se obrazovao na grkom terenu, upravo onako kao to se mo-
derni engleski obrazovao od anglosaksonskog koji se jako izmeao
sa normanskim francuskim i nekim drugim stranim elementima. Po-
stoji li bilo koji razlog zbog koga ova teorija ne bi bila prihvatljivija?
Tradicionalno shvatanje o talasima grkih ratnika, koji su na-
dirali preko Balkana da pokore Grku, jeste staro shvatanje koje je
svojim radom naroito podravao istaknuti austrijski lingvista Paul
Kremer od kraja XIX veka. Ova teorija je najee zastupana u toj
formi da su postojala tri takva talasa invazora, koji su obino naziva-
ni jonskim, arajskim i dorskim, prema klasinoj podeli grkih dijale-
kata. Stavie, ove invazije su se mogle arheoloki datovati: Jonci bi
bili oni koji su uli u Grku oko XX v. st. e., Ahajci oko XVI a Dor-
ci oko XII. Ali ovo otkriva, istovremeno, slabu taku teorije, jer pret-
postavlja da su Dorci u XII veku jo uvek govorili istim jezikom, po-
red nekih manjih razlika, osam stotina godina posle gubljenja kon-
takta sa svojim jonskim roacima. Paralele upuuju na to da bi razli-
ke koje se javljaju u toku tako dugog perioda morale biti daleko ve-
e od onih koje se mogu zapaziti. Mada glotohronologija, koja ima za
cilj da na osnovu poreenja dijalekata i srodnih jezika utvrdi vreme
preistorijskih lingvistikih dogaaja, nije dovoljno egzaktna da bi
nam omoguila da samo na osnovu ovih razloga odbacimo tradicio-
nalno shvatanje, ona ipak prua snaan protivargumenat. Da ispita-
mo stoga alternativna gledita.
HELEN IZACIJA GRKE 37

Ova hipoteza glasi: grki jezik nije postojao pre XX v. st. e.,
ve je nastao u Grkoj meavinom indigenog stanovnitva sa invazo-
rima koji su govorili drugim jezikom (Chadwick, 1963). Teko je od-
govoriti na pitanje koji je taj drugi jezik. Mi znamo da grki jezik pri-
pada velikoj porodici indoevropskih jezika, koja se prostire od Islan-
da i Irske do severne Indije, ako ne raunamo njihovu rasprostranje-
nost, u relativno novije vreme, u Americi, Severnoj i Junoj, Africi,
Aziji i Australiji. Poreenjem najranije sauvanih jezika ove porodi-
ce, moemo velikim delom da rekonstruiemo preistorijski jezik ko-
ji nazivamo protoindoevropskim, otprilike onako kao to bi se latin-
ski jezik, da nam nije poznat, mogao rekonstruisati na osnovu itali-
janskog, panskog, portugalskog i rumunskog. Neizvesno je da li su
invazori Grke govorili istim protoindoevropskim jezikom, ali su
nam bar poznate mnoge karakteristike njihova jezika, mada je teko
rei do kog su tano stepena dospeli u vreme dolaska.
Kada su ovi Protogrci, kako u ih zvati, stigli u Grku, pome-
ali su se sa ranijim stanovnicima, koje su nasledili u potinjavanju
Grke, i pozajmili od njih mnoge rei za nepoznate predmete; a ne-
tani izgovor grkog ovih starinaca vodio je neprekidnim promena-
ma u foneteci ovog jezika. Pozajmljene rei su posebno interesant-
ne, jer obuhvataju imena mnogih biljaka i ivotinja, kao i termine
koji ukazuju na visoki stepen civilizacije, kao to je re za kupati-
lo" ili mnogi izrazi za razliite vrste posuda. Tako se meu nazivi-
ma biljaka nalaze rei za dve vrste drveta, kiparis i terpentinovo dr-
vo. Nijedna od ovih ne raste pod vedrim nebom u oblastima izloe-
nim jakom mrazu, pa ih na Balkanu, severno od egejskog basena,
nalazimo na posebno zatienim mestima. Stoga nije verovatno da
su se Protogrci susreli sa ovim recima van ove oblasti; ali kako na-
ziv za kiparis" pokazuje karakteristina neslaganja u poznijim gr-
kim dijalektima, verovatno je da se cepanje grkog jezika na dija-
lekte, bar to se ovoga tie, odigralo u samoj Grkoj. Ova teorija ne
nailazi ni na kakve probleme na arheolokom nivou. Dolazak Pro-
togrka moe se datovati ne kasnije od XIX v. st. e.; sada ima izve-
snih dokaza da se najvea promena dogodila na nekim mestima ak
i ranije, u XXII veku, kada su mnogi gradovi bili razoreni i iznova
38 MIKENSKI SVET

sagraeni po novim planovima. Promene koje se, u arheolokom

pogledu javljaju u XVI v. n. e. moraju se, nuno, dovoditi u vezu sa
dolaskom novih naroda. Izgleda da je glavni efekat bio porast uti-
caja Krita na Grku.
Dogaaji na kraju mikenskog perioda predstavljaju problem.
Grka tradicija navodi na pomisao da se, otprilike u to vreme, nova
grana grke rase, dorska, doselila na Peloponez. Razume se, narod
koji je u klasino doba zauzimao celi Peloponez, izuzev centralnog de-
l, nazivao je sebe Dorcima i govorio je srodnim dijalektima. Ali po-
kazalo se da je nemogue pronai bilo kakve nedvosmislene tragove
te seobe u arheolokom smislu; a ako su doli iz severne Grke, nisu
mogli doi iz Tesalije, koja je, izgleda, sudelovala u mikenskoj civili-
zaciji. Jedina oblast iz koje su mogli poi jeste severozapad, i to je u
skladu sa informacijama koje su klasini Grci sauvali o dogaaju. Ali
je teko verovati da su krevite planine, etolske i epirske, mogle da
stvore dovoljno brojno stanovnitvo za kolonizaciju june Grke, ma
koliko da je slab bio mikenski otpor. Sada smatram da moemo potra-
iti mnogo korenitije reenje ovoga problema, ali kako to nije cilj ove
knjige, predlaem da se to ostavi za dalju raspravu.

REKONSTRUKCIJA PREISTORIJE

Sada moemo da pokuamo da u glavnim crtama rekonstruie-

mo istoriju Grke od XXII do XII v. st. e. Taj period poinje upadom,
odakle, to jo ne znamo, ratobornog naroda koji je posedovao konje,
manje od onih koje mi danas gajimo, i karakteristinu vrstu grnarije.
Ovaj narod se naselio, moda prvo u centralnoj Grkoj i na severu Pe-
loponeza, i meanjem sa indigenim narodima stvorio grki jezik koji se
rasprostro do ostalog del kopnene Grke izuzev, moda, Makedonije.
Nije jasno kada su Grci stigli na ostrva; Tukidid (1,4) govori
kritskoj nadmoi u ovoj oblasti i zakljuuje na osnovu arheologije o
prisustvu Karaca (tj. naroda koje je znao kao stanovnike jugozapadne
Anatolije) na ostrvima (1,8). Sve do XV v. Krit je naseljavao narod
koji nije govorio grkim jer njihov jezik imamo u pismenom obliku i,
SI. 2. Freska ribara sa Tere
40 MIKENSKI SVET

mada ne moemo sasvim pouzdano da ga identifikujemo, ^nemasuin-

nje da nije bio grki (Chadwick, 1967,12-15,154-6). To je jezik gline-
nih ploica i drugih natpisa na linearnom A pismu, koje je naeno na
mnogim delovima Krita i, u tragovima, egejskim ostrvima. Kriani su,
svakako, bili nastanjeni i van Krita, na ostrvima Keju, Kiteri, Melu,
Rodu i, pre svega, Teri (Santorini).
Minojski period na ostrvima poznajemo uglavnom sa Tere, za-
hvaljujui obimnim arheolokim iskopavanjima koja su nedavno izvr-
ili Grci kod Akrotirija, pod rukovodstvom pokojnog profesora S.
Marinatosa. U momentu pisanja ove knjige otkriven je samo juni pic
neega to bi moglo biti veliki grad; ak i to je otkrilo velike komplek-
se zgrada, ulica i trgova, sa zidovima visokim sedam ili osam metara.
Mada nijedna graevina koliko je ispitana, nema tipian plan minoj-
ske palate, koja nam je sada dobro poznata sa Krita, izvanredni zidar-
ski radovi i velianstveno zidno slikarstvo (v. si. 2) dokazuju da ima-
mo posla sa neim veim no to su privatne kue. Najzad, ova oblast
mora da je bila naseljena vanim zvaninicima, i vie lii na Kremalj-
ski kompleks nego na Bakingamsku palatu.
Oko XVI v. minojski uticaj na kopno postao je vrlo izraen. Ne
izgleda verovatno da je u pitanju vojno osvajanje. Stanovnici kopna
koji se u ovo vreme ve mogu nazvati Grcima bili su uvek ratoborni,
zaintresovani za oruje i lov, dok su Minojci iveli u otvorenim palata-
ma, na mestima koja nisu pruala prirodnu zatitu. Izgleda da je celo-
kupna prefinjena civilizacija u umetnostima i zanatima na kopnu po-
zajmljena sa Krita. Najpoznatiji minojski sport, ije su predstave sau-
vane na freskama i mnogim drugim umetnikim delima, u vezi je s bi-
kovima (v. si. 3). Ali nema niega to bi ukazivalo na bilo kakvu sli-
nost sa corrida de toros, jer nijedan uesnik nema oruja. Kao to je
profesor Denis Peid naglasio, tradicionalno shvatanje ovog sporta
mora da je pogreno. Fiziki je nemogue ak i za veoma istreniranog
atletu, da naini skok preko glave preko lea bika u napadu, a jo
manje da ga prihvati drugi izvoa koji stoji iza bika. Razlog za ovakvo
prikazane pozicije lei u tome to umetnik nije umeo da prikae per-
spektivu. Mora biti da se, za izvoaa, sport sastojao u tome da izazo-
ve bika da ga napadne i onda, u kritinom momentu, da odskoi viso-
HELEN IZACIJA GRKE 41

SI. 3. Igre s bikovima na vazi naenoj u Hagiji Trijadi

ko u vazduh, putajui bika da protri ispod i skupljajui noge tako da

ga ne dodiruje, jer bi dodir, sa predmetom koji se kree 50 km. na sat
verovatno bio katastrofalan. Neto slino se danas radi u junoj Fran-
cuskoj. Mora da je to bio uzbudljiv sport sa ozbiljnim rizikom za izvo-
aa, ali potvruje utisak o Minojcima kao civilizovanom narodu, koji
je sposoban za samokontrolu, mada mu nije nedostajalo hrabrosti. Ni-
je udo to je poznija grka tradicija na ove igre gledala kao na neku
vrstu krvave rtve. Narod koji je pojmu ovek tueg jezika" dao zna-
enje varvarski" ne bi dopustio Krianima da imaju asni sport.
Sada i na kopnu nalazimo kritsku umetnost i zanatstvo, pa sto-
ga, bez sumnje, i kritske umetnike i zanatlije. To je period, mislim, u
koji pada usvajanje pisma, opet minojskog, kao sredstva za knjigovod-
42 M ! K E N S KI SVET

stvo. Dok se upravlja malom dravom, mogue je ostvariti odgovara-

juu kontrolu bez pisanih dokumenata. Ali kako povrina pod kontro-
lom raste, potreba za odreenim knjigovodstvenim sistemom postaje
imperativna. Vrlo je verovatno da su u ovo vreme na kopnu desilo sle-
dee (v. g. 5.): male drave kojima su upravljali lokalni vladari spaja-
le su se, mirnim putem ili nametnutom zajednicom, dok kraljevstvima,
koja su od tih dravica postajala, nije zatrebala armija inovnika da
njima upravlja i da upravlja njihovom proizvodnjom, i dok nije nasta-
la potreba za knjigovodstvom. Minojci su, mnogo pre toga, izumeli
knjigovodstveni sistem i upotrebljavali su svoje pismo i za beleenje
posveta u svetilitima. Grci su od njih pozajmili sistem pisanja, prila-
goavajui ga svom sopstvenom jeziku i poboljavajui knjigovodstvo.
Oni su uveli jednu sasvim jednostavnu reformu: poeli su da svaku
stavku upisuju posebno i, u skladu sa tim, pravili su tablice meri",
tako da su dimenzije, po pravilu, odgovarale tekstu koji se na njih upi-
sivao. U ovo vreme uoljiv je znatan priliv bogatstva i mikenska pri-
vreda doivela je bum, kako kau moderni ekonomisti. Kasnije emo
ispitati ekonomsku podlogu ovog skokovitog napretka.
Ali nije sve bilo dobro u mikenskom svetu. Tokom XVI v. sna-
an zemljotres prouzrokovao je ogromne tete na Teri i, po svemu su-
dei istovremeno i na Kritu, jer izgleda da je isti dogaaj zaheleen u
arheolokim slojevima u Knosu, Fajstu i drugim kritskim gradovima.
Juna ivica Egejske oblasti posebno je izloena zemljotresima, to je
sada lake shvatiti kada su potvrena i nova gledita o pokretima
Zemljine povrine. Izgleda da Grka i Egeja stoje na sasvim maloj
ploi" koju na junoj ivici potiskuje golema afrika ploa u svom kre-
tanju ka severu. Rezultat je dubok proek na morskom dnu juno od
Krita i esti zemljotresi oko ivica egejske ploe. Sluaj u XVI v., koji
je doao posle onog od pre otprilike jednog veka, bio je, izgleda, po-
sebno straan. Pa ipak, im je to prolo, Minojci su odmah obnovili
svoje gradove i ivot se nastavio kao i pre; tavie, ima znakova sna-
nijeg razvoja i napretka u sledeem periodu.
Kratko vreme zatim, oko 1500. prema profesoru Marinatosu,
novi zemljotres, koji nije bio tako snaan kao prethodni, potresao je
Teru. Ali mora da ga je pratio opasniji dogaaj: vulkanska erupcija,
HELEN IZACIJA GRKE 43

jer Tera je tada bila poveliko ostrvo, oko 16 . u preniku, otprili-

ke ovalnog oblika, iji se teren peo prema visokoj kupastoj planini u
sredini. Mora da je do tada uspavani vulkan poeo da daje znake i-
vota, jer su elegantne graevine bile naputene i moemo da nagaa-
mo da su se njeni stanovnici povukli na bezbedniji Krit. Naravno, sa-
mo je via klasa mogla da ode; obini ljudi su ostali gde su i poeli su
da raskruju ruevine, pa su tako mogli da zauzmu neoteene delo-
ve starih graevina.
Kratko vreme zatim, vreme koje pre treba meriti mesecima ne-
go godinama, oekivana katastrofa se dogodila. Vulkan je ozbiljno
poeo da izbacuje lavu i grad je pokriven debelim slojem pepela, iz
koga su ga sada vaskrsli arheolozi. Kako se erupcija nastavljala, njena
snaga je rasla dok se masivna planina nije pretvorila u uplju ljusku, iz
koje su izbaene sve istopljene stene; dok u zavrnom inu nije eks-
plodirala cela planina i more prodrlo unutra. Sve to je ostalo do da-
nas jeste iseak oblika polumeseca na istoku i jedno mnogo manje
ostrvo koje je nekada bilo deo zapadne obale (v. si. 4). Eksplozija vul-
kana je redak dogaaj, ali erupcija na Teri ima, izgleda, potpunu pa-
ralelu u erupciji vulkana Krakatau u moreuzu izmeu Jave i Sumatre
1883. godine. Ipak, postoji jedna znaajna razlika: koliina iezlog
materijala sa ostrva, a samim tim i snaga erupcije, bila je u sluaju Te-
re najmanje etiri a moda i deset puta vea. Za druge paralele mora-
li bismo se vratiti u geoloko doba, kada je, na primer, ostrvo Ishija
eksplodiralo na slian nain.
Ovaj nauno dokazani dogaaj dao je maha mnogim kontro-
verzijama. Navoena veza sa Platonovom udnom priom o potonu-
loj zemlji, koja se zvala Atlantida, lako se moe odbaciti, jer Platonov
izvetaj, ako se odnosi na Teru, sadri tri krupne greke (veliina, vre-
me i poloaj), da ne spominjemo one manje; a ako ta pria predstav-
lja daleko seanje na ovaj dogaaj, suvie je iskrivljena da bi mogla da
nam bude od bilo kakve pomoi u traenju istine, ali moe da bude za-
bavna za one koji uivaju u igrama pogaanja.
Vaniji argument tie se efekta koje je eksplozija drugde mogla
imati. Moemo biti sigurni d a j e buka bila neverovatno snana i alar-
mantna; zvuk erupcije Krakataua uo se u Australiji i mora da je cela
44 MIKENSKI SVET
HELEN1ZAC1JA GRKE 45

Egeja, na osnovu uasnog zvuka, shvatila sudbinu Tere. Oblak pepe-

la, koji je vulkan izbacio, svakako je zamraio nebo kilometrima una-
okolo. Ali na moru se bez sumnje desilo ono to je najtee zamisliti.
Kada je spoljnji zid planine pukao na dva del i more prodrlo unutra,
stvorila se ogromna snaga plime i talas, poznat pod japanskim termi-
nom cunami stravini talas", proao je elom Egejom. Jasni trag tog
talasa postoji na ostrvu Anafi, 27 km. na istok u obliku naslaga plav-
ca, visokih do 250 metara. Plavac je raznesen i drugde, na primer do
mesta Nihorija na junom Peloponezu, ali, mada se moe utvrditi da
pripada sloju iz ovog doba, jasno je da je tamo namerno prenoen, jer
se nalazi suvie visoko i daleko od mora da ga je talas mogao doneti.
U stvari, istraivanje teta koje je talas nainio nije odgovorilo oeki-
vanjima. Cunami koji je izazvao Krakatau naneo je tete i prouzroko-
vao ljudske gubitke ak na Havajima; kako se moglo desiti da Tera ne
prouzrokuje daleko vee zlo u susednim vodama Egeje?
Mnoga priobalna naselja su bila poplavljena, ali je veoma teko
nai arheoloke tragove. Stavie, ponaanje talasa na moru je vrlo slo-
eno. Neposredni rezultat u susedstvu vulkana mogao je biti neznat-
no sniavanje nivoa mora na veoj povrini, toliko neznatno da bro-
dovi koji su plovili blizu Krakataua nisu saoptili nita o nenormalnim
talasima. Da je minojska flota bila na moru, verovatno bi prola bez
veih teta. Ali tamo gde se talas sreo sa plitkom vodom mogao je da
naraste do ogromne visine; talas koji je stvorio Krakatau dostigao je,
mestimino, visinu veu od 30 metara. Ali nije moralo biti tako na
svim obalama, jer tamo gde je voda uz obalu bila duboka, talas se od-
bijao natrag i tako se njegova energija postepeno rasipala. Stoga ne
moramo da pretpostavimo da je naselje, kao na primer Gurnija, koje
lei na niskom breuljku, nekoliko stotina metara od obale, na sever-
noj obali Krita, moralo neizbeno biti poplavljeno. Moda e vie do-
kaza izai na svetlost kada arheolozi budu poeli da ih trae.
Ali ak i bez neposrednih arheolokih dokaza, jedna se posle-
dica svakako moe predvideti. Lae n a j n o r u , u duhokoj vod^mogle
su proi b e i tete; ali snaga talasa morala je, svakako, dii svaku la-
u koja se nalazila blizu obale ili u luci, pa ak i ako je bila izvuena
na obalu, nosila ju je, verovatno, prema kopnu i razbila u parampar-
46 MIKENSKI SVET

ad. Ako se minojska flota nalazila u nekom pristanitu na severnoj

obali Krita, morala je biti unitena jednim udarcem; isti udarac je, ve-
rovatno, pao na brodovlje po egejskim lukama. Samo na junoj oba-
li Krita posledice su donele manje pustoi. Ima razloga za pretpostav-
ku da je vei deo minojske flote bio izbaen iz stroja, a uvek se uzi-
malo da je to bila ona snaga koja je Krit tako dugo inila nepovredi-
vim a njegove stanovnike gospodarima Egeje. Moda su i vladari gr-
kih drava, okrenutih prema Egejskom moru, pretrpeli sline nesre-
e, ali njihove pomorske snage bile su mnogo manje i brodovlje na
zapadnoj obali Grke, ili u Korintskom zalivu, svakako je prolo bez
teta. Otuda su Grci mogli, im su se oporavili od prvih gubitaka, da
izgrade nove lae, i moda su osetili potrebu da to uine u cilju od-
brane, im se slomila minojska prevlast na moru. Izgleda da otprilike
u ovo doba poinje period graenja utvrenja u Grkoj, mada je ve-
ina naselja ostajala neutvrena. Ako su Minojci manje bili u stanju
da ponovo izgrade svoju flotu, to bi moglo da objasni zato je grka
invazija Krita bila mogua, ali tek onda kada su Grci stigli da sagra-
de nove lae i da organizuju zajedniki poduhvat, neophodan da se
postigne uspena invazija.
Treu posledicu je teko utvrditi, ali ona je mogla imati razor-
no dejstvo u najveoj meri. Izbaeni vulkanski pepeo mogao se dii
visoko u atmosferu, da bi poput kie padao na oblasti u pravcu kre-
tanja vetra. Rad dvojice amerikih geologa, D. Ninkovia i B. S. Hi-
zena (B. C. Heezena, 1965), pokazao je da na morskom dnu oko Te-
re postoji nanos pepela i njegova relativna debljina u razliitim prav-
cima pokazuje da je vetar bio severozapadni. Stoga je vetar nosio
pepeo prema centralnom i istonom Kritu i Dodekanezu. Teko je
rei kolika je bila debljina nanosa na Kritu; postojanje tog pepela, u
mikroskopskim koliinama, potvreno je u mestu Mirtos, vie od 80
nautikih milja (146 km) dalje, na junoj obali Krita, i na vetrovitoj
strani planine Dikte. A k o je pepeo bio debljine 10 cm, kao to se po-
milja, posledice su mogle da budu razorne za biljni svet, jer pepeo
u malim koliinama moe da deluje kao ubrivo, ali vee koliine
svakako unitavaju svaku vegetaciju. Aktivnost vetra i kie tokom
vremena svakako rastura sloj pepela i zemlja ponovo postaje plod-
HELEN IZACIJA GRKE 47

na; to se desilo vrlo brzo na Krakatau, ali to je, bez sumnje, stoga to
Krakatau lei u tropskom kinom pojasu. Tako je, moda, postojao
jedan period kada je istoni Krit bio neplodan, ali nijedan arheolo-
ki podatak ne ukazuje na to; palate su cvetale i dalje, po svemu su-
dei, bez prekida.
Sledei veliki dogaaj jo uvek predstavlja tajnu. Erupcija na
Teri datovana je, izgleda, pouzdano na kraj poznog minojskog I A
perioda, oko 1500. godine st. e. Na kraju I B perioda, verovatno oko
1450, velika katastrofa poruila je kritske palate. Po elom Kritu, mo-
da izuzimajui Knos, minojske graevine nestale su u poaru. Sada
smo u velikom iskuenju da suzimo hronologiju, tako da se ruenje
minojskog Krita moe neposredno dovesti u vezu sa posledicama
erupcije na Teri. Ali iako je teko izraunati vremenski interval, ipak
je razmak, izgleda, suvie veliki da bismo ove dogaaje mogli dovesti
u vezu. Povrh toga, kako je vulkan mogao da izazove poare na dalji-
ni od 160 km? ak strahoviti vazduni talas teko da je mogao da is-
prevre sve lampe na toj daljini. Poinje da nam se ini kao da je po-
sledica dogaaja na Teri bila slabljenje minojske moi do te mere da
su Grci sa kopna ocenili da mogu, kao i generacija posle njih, sasvim
bezbedno da napadnu Krit i unite sve centre minojske moi, osim
Knosa, gde su se sami smestili u raskonoj okolini, izmenivi neke de-
love palate u skladu sa sopstvenim ukusom.
Jedan od rezultata grkog poduhvata na Kritu bilo je, svaka-
ko, pojaano kretanje kritskih trgovaca prema kopnu i, kasnije e-
mo videti, svedoanstva koja nagovetavaju njihovo prisustvo u po-
tonjem periodu. Krit je jedno vreme imao strogo centralizovanu
vladu, ali je i to trajalo samo kratko vreme, jer je razaranje Knosa
bilo samo odloeno, ali ne i izbegnuto. Golema palata Knosa bila je
zapaljena, opet iz neobjanjivih razloga, u vreme koje je bilo pred-
met mnogih rasprava, ali verovatno u prvoj polovini XIV v. i nika-
da vie nije postala sedite velike moi. To, razume se, ne znai da
u Knosu nije vie nikada bilo kralja; ali ako ga je bilo, on je sagra-
dio palatu na drugom, do sada neotkrivenom mestu; to je mogao bi-
ti samo mali princ, nesposoban da nametne svoju volju drugim krit-
skim vladarima.
48 MIKENSKI SVET

U ovom periodu panju moramo preneti na kopno. Cela ju-

na Grka, bar do Bojotije na severu, a po svoj prilici ukljuujui i
Tesaliju, bila je domovina naprednog grkog drutva, koje naziva-
mo mikenskim po Mikeni (v. si. 5), prvom i najvanijem mestu ko-
je je potpuno otkopano. Zemlja je, izgleda, bila podeljenja na male
drave koje su, u nekim sluajevima, bile vee nego gradovi-drave
u klasino doba. Z n a m o za palate u Tebi, Atini, Mikeni, Tirintu i
Pilu, ali ih je, svakako, bilo i drugde, na primer u Sparti, Elidi ili u
korintskoj oblasti. Samo tamo gde su sauvani arhivi glinenih ploi-
ca moemo se nadati da emo omeiti podruja koja su ove palate
imale pod kontrolom, a to u ovom momentu znai Pil, jer iz Mike-
ne i Tebe ima premalo tablica koje bi omoguile nastavak ovog po-
sla. Ali veliina pilskog kraljevstva moe se odrediti sa razlonom
sigurnou, a isto tako se moe pretpostaviti da su druga kraljevstva
zauzimala sline, geografski odreene oblasti. Bilo bi iznenaujue
da se elom Lakonijom nije upravljalo iz palate koja se nalazila bli-
zu Sparte. Mogle su postojati i dve palate blizu jedna drugoj, kao
Mikena i Tirint (na razdaljini od 15 km), ali je, iz stratekih razlo-
ga, nemogue da je argivska ravnica bila izmeu njih podeljena: Ti-
rint mora da je bio zavisan od Mikene.
Mikenska Grka dostigla je, izgleda, svoj zenit poetkom
XIII veka. U tom veku razoreno je naselje u Troji, arheolozima po-
znato kao Troja VII A, oigledno neprijateljskom akcijom, mada
ne postoji arheoloko svedoanstvo da su razarai bili mikenski
Grci. Sredinom veka dolo je do prekretnice, i ponovo se sreemo
sa poznatom priom o spaljenim naseljima i naputenim gradovi-
ma. Cela Grka nalazila se u previranju, velianstvene palate su
jedna za drugom iezavale u poarima i, mada se ivot nastavljao,
stepen civilizacije je otada postajao znatno nii. Vie vetine, kao
to su graenje u kamenu i pisanje, presahnule su, i ivot se vratio
poljoprivrednoj osnovi.
Kada bismo mogli tano da utvrdimo vreme ovih razaranja,
slika bi nesumnjivo bila instruktivna. Ali arheoloko datovanje ne
moe biti dovoljno precizno, a ni moderni nauni metodi, kao radio-
aktivni ugljenik, ne mogu da prue eljeni stepen preciznosti. U ne-

Sl. 5. Mikena, tvrava

50 MIKENSKI SVET

kim mestima je, izgleda, bilo dva ili ak tri razaranja; u Mikeni su
kuc'e van zidina spaljene mnogo pre onih unutar bedema, i tu je,
izgleda, postojao izvestan vremenski razmak pre konanog unitenja.
U Tebi su, takoe, jasno vidljiva dva razaranja za kratko vreme; ali
opta slika ne doputa precizne dedukcije. Sve to moemo sa si-
gurnou da kaemo jeste d a j e mikensko kraljevstvo, sa svojim broj-
nim naprednim stanovnitvom, dolo svome kraju, i u sledeem veku
Grka je bila retko naseljena, a preiveli su za naseljavanje traili
mesta manje izloena piratskim upadima s mora.
 2. Dokumentarni podaci

Skica istorijskog pregleda, data u prethodnom poglavlju, za-

sniva se na arheolokim podacima koji predstavljaju rezultate zajed-
nikih napora naunika mnogih narodnosti tokom stogodinjeg peri-
oda. Ali otkako je Majki Ventris 1952. godine deifrovao linearno B
pismo, dobili smo i druga sredstva pomou kojih moemo da ispitu-
jemo mikensku Grku. Glavni cilj ove knjige jeste da pokae ta mo-
gu da nam kau tablice, povezane sa drugim izvorima, i kako su ti re-
zultati dobijeni.
Pisanih dokumenata mikenske Grke ima relativno malo. Ve-
i broj tablica naen je samo u Knosu i Pilu; mali broj, do sada, dola-
zi iz Mikene i Tebe; a Tirint nam je samo pokazao da ih je i tu bilo.
Stoga su naa obavetenja veoma fragmentarna i u izvesnim sluaje-
vima bilo bi nesigurno izvoditi opte zakljuke na osnovu njih; homo-
genost mikenske kulture je tako izrazita da bi bilo udno da je situa-
cija u drugim delovima Grke bila drugaija.
Teko je precizno navesti broj tablica, jer se velika veina sa-
stoji od najmanje dva fragmenta, a mnoge i od vie komada. A k o je-
dan mali fragment smatramo tablicom, to nas moe odvesti na stran-
puticu, pa ipak i taj odlomak, moda, pripada nekom inae nepozna-
tom dokumentu. Pouzdanije je rei da, u zaokruenom broju, ima oko
3000 tablica u Knosu i moda 1200 u Pilu; ali kako je veliina tablica
u Pilu u proeku vea, one su praktino na najvei izvor obavetenja.
Ono to ove ture komadie ilovae ini tako dragocenim (v.
si. 6) jeste injenica da oni predstavljaju potpuno nov izvor neospor-
nih obavetenja o najstarijoj grkoj civilizaciji, koja nam je inae po-
znata samo iz arheolokih izvora i iz maglovite tradicije klasinog pe-
 DOKUMENTARNI PODACI 53

rioda. Za aljenje je to nam one ne kazuju nita o istoriji ili misli lju-
di koji su ih pisali; ali je prosto iznenaujue otkrie koliko se puno
zakljuaka moe izvesti na osnovu njih. Ako Mikenjani i nisu smatra-
li neophodnim da sauvaju svoju istoriju ili svoju diplomatsku prepi-
sku, bar su nam ostavili podatke o administraciji svojih kraljevstava i
o funkcionisanju nekih grana privrede.
Pored tablica, imamo i natpise na linearnom B pismu na vaza-
ma iz veeg broja mesta, i mnogi se jo uvek pronalaze. Pojedinani
znaci, obino urezani na zavrenu vazu, esto se javljaju i mogu se,
uopte uzev, smatrati oznakama onoga ko ih je pravio. Mnogi od ovih
znakova spadaju u fond znakova lineara B, ali to su gotovo uvek isti
jednostavni znaci od nekoliko poteza, i stoga ih je mogao sluajno ko-
pirati ovek koji nije znao kako se to inae ita i pie. Stoga ne moe-
mo pouzdano govoriti o natpisu dok nemamo sekvencu od najmanje
tri uzastopna znaka.
U ovom smislu javljaju se natpisi na mikenskim vazama, koje
su, po pravilu, sluile kao posude za smetaj zaliha; oni su ispisani pre
peenja, i nisu mogli biti dopisani poto je posuda izraena. Daleko
vei broj takvih natpisa, ukoliko su potpuni, sastoji se od jedne rei; i
kada se ta re moe identifikovati, izgleda d a j e to uvek lino ime. Ali
ima jedna relativno mala grupa vaza sa duim natpisima; mnoge od
njih potiu sa malih podruja, ukoliko su iskopane u tebanskoj palati
iz mikenskog perioda (v. si. 1)1 One, po pravilu, sadre formulu od tri
rei, i zbog rasporeda rei oko posude nije uvek lako rei gde natpis
poinje. Izgleda, meutim, d a j e shema dosledno ovakva: antroponim,
toponim i drugi antroponim u genetivu. Toponim se javlja kao takav
ili kao izvedeni pridev; u jednom sluaju zamenjen je pridevom
kraljevski". Zanimljiva je injenica, meutim, da su etiri toponima,
naena na natpisima sa kopna, poznata sa knoskih tablica kao imena

SI. 6. Tablice iz Knosa (a) Ra 1548: tri maa; (b) Sc 230: bojna kola,
par konja i tunika za Opilimnija; (c) K 875 spisak posuda bez drki;
(d) Gg 701: upovi s medom; (e) Z 693: laneno platno i bronza;
(f) Od 690: vuna.
54 MIKENSKI SVET

kritskih gradova. Na Kritu jo nije naena posuda sa duim natpisom.

Ali se ini da su neke od ovih posuda iz Tebe nainjene, verovatno na
Kritu (v. str. 103); tako je, izgleda, praksa da se na posudama za izvoz
oznai mesto porekla bila kritski obiaj. Svrha ovih natpisa bila je, po
svoj prilici, da igraju ulogu etikete ili zatitnog znaka koji garantuje
poreklo tenosti u samim posudama. Budui arheolozi, kada budu is-
traivali posude od stakla iz XX v. u Britaniji, sastavice nesumljivo ve-
like kataloge naih zatitnih znakova.

SI. 7. upovi sa natpisima iz Tebe, sa drkama u vidu uzengije

Tablice su pravljene od obine gline, katkada su oblikovane oko

armature od slame, slama je, naravno, propala, ali se jasno mogu videti
rupice gde se nalazila kada je tablica polomljena. Ispisivane su stiluspm
otrim kao igla, moda trnom montiranim na neku vrstu dralje, a zatim
su ostavljene da se sue. Posle nekoliko sati, najvie posle jednog dana,
SI. 8. Palata u Ano Englijanos; napred s leve strane arhiv

glina bi postajala suvie suva da bi se neto moglo dodavati ili brisati. Za-
to se greke, otkrivene kasnije, nisu mogle ispravljati. Katkada se moe
videti da je neki znak dodat kada je glina ve bila poela da se sui. Za
razliku od glinenih ploica iz Asirije, ove u Grkoj nikada nisu bile na-
merno peene, i odavno bi se raspale da graevine u kojima su uvane
nisu sluajno unitene vatrom. Vatra je, ironijom, sauvala tablice, poto
ih je ispekla prilino neujednaeno, tako da su ostale arene.
Ispisane tablice naslagane su u korpe, moda i u drvene kutije, jer
su zajedno sa ploicama naene i arke, i po svoj prilici naslagane po po-
licama du zidova kancelarije. Korpe su se mogle identifikovati pomou
etiketa, malih grudvi od vlane gline utisnutih spolja na korpe; neke od
njih su sauvane i mogu se prepoznati po otisku prepleta prua na zad-
njoj strani (v. s i 10). Natpisi na etiketama bili su obino kratki i jasni.
SI. 9. Rekonstrukcija arhivske odaje u Pilu sa predstavom
pisara kako radi

Etiketa na korpi u kojoj se nalazila grupa ploica iz Pila koja se odnosi-

la na oruje (Sh) imala je samo jednu re oklopi" (Wa 1148).
Slika br. 9 predstavlja pokuaj rekonstukcije prizora iz arhivske
odaje u Pilu dok se ta odaja upotrebljavala. Za nju sam veoma zahva-
lan potovanom Henriju Henkiju, koji je bio ljubazan da naslika sli-
ku prema pismu koje sam mu napisao. Pisar sedi na stolici (thrnus
na ploicama) u aneksu; kroz vrata u pozadini moemo da vidimo
skroz u glavnu arhivsku odaju, gde je naena veina tablica. Ispisane
tablice uredno se slau u etiketirane korpe; neke stoje i sue se pre no
to e biti odloene.
Tablicu na kojoj radi, pisar dri u levoj ruci; esto se moe vi-
deti otisak prstiju na poleini gde je pisar drao tablicu, a velike tabli-
ce ponekad imaju ulegnua koja odgovaraju poloaju palca i prstiju.
DOKUMENTARNI PODACI 57

Pored njega stoji inovnik koji se vratio sa inspekcije i diktira detalje

koje eli da budu zabeleeni; on je doneo rabo da se seti tanih bro-
jeva - proizvoljni dodatak, ali je sigurno da je bilo potrebno neko pri-
vremeno sredstvo za podseanje da bi inovnik bio siguran da su cifre
tane. Na prednjem delu slike mali deak mesi i sprema glinu da na-
pravi sledeu tablicu za pisara.
Lako se mogu zamisliti posledice poara u ovakvoj jednoj oda-
ji. U korpama ili kutijama u kojima su se nalazile tablice bio je nesa-
goriv materijal i, ako smo u pravu sa naom rekonstrukcijom drevnih
polica, one su morale goreti kao slama; u svakom sluaju, zidovi su

SI. 10. Etiketa od ilovae

iz Pila sa otiskom
prepleta prua
na zadnjoj strani

imali drvene grede. Tako su, sa unitenjem polica, delovi tablica bili
rastureni svuda po podu (v. s i 11). Katkada su komadi nalaeni jedni
pored drugih i restauratori grnarije spojili su ih i zalepiii kako treba;
u drugim sluajevima bilo je potrebno mnogo strpljivog istraivanja i
inspiracije u nagaanju da bi se videlo koji komadi idu zajedno. Na a-
lost, za vreme Evansovog pionirskog iskopavanja u Knosu nije se
smatralo neophodnim da se precizno belei poloaj svakog komada i
u dnevnicima sa iskopavanja oznaeno je samo opte mesto, a za mno-
ge manje komade nemamo ak ni to obavetenje.
Zadatak izdavaa ovih dokumenata bio bi umnogome pojed-
nostavljen da su voene detaljnije i preciznije beleke. Umesto toga,
moje kolege i ja morali smo da se suoimo sa ogromnim brojem ras-
turenih kockica za slaganje; ili, tanije, to je liilo na slaganje mnogih
malih rasturenih kockica istovremeno, a da je ovek pri tom bio sve-
stan da mnogi komadi nedostaju. Ovo je lepa prilika da odam pri-
58 MIKENSKI SVET

SI. 11. Knoska tablica (De 5032) rekonstruisana od fragmenata

znanje ljudima koji su uradili najvei deo ovog posla. Prvo sam se
udruio sa Donom Kilenom (John T. Killen), koji je u Kembrid do-
ao iz Dablina i ostao tu da pravi karijeru univerzitetskog predavaa;
zatim sa Belgijancem Zanom-Pjerom Olivijeom, koji je pokazao ne
samo redak talenat za mikensku epigrafiku ve i toliku revnost da ga
je bilo nemogue spreiti da radi etrnaest sati na dan; i preko njega
smo se, najzad, udruili sa drugim Belgijancem Lujem Godarom, koji
sada predaje u Italiji. Svi oni, a isto tako i drugi, dali su znaajan pri-
log ovom zajednikom radu, i bilo je zadovoljstvo voditi tako briljan-
tan internacionalni tim. Rezultat njihovog dugogodinjeg munog po-
sla u Muzeju u Iraklionu jeste da su knoske tablice sada mnogo pot-
punije no to ih je Evans ostavio. ak i tako, zadatak nije zavren i
moda nikada nee ni biti; ali sada smo dostigli onu taku kada zakon
smanjenih rezultata deluje tako snano da je neizvesno bi li se mnogo
vei trud uopte isplatio. Katkada, ak i kada se ne moe nai spojni
deo dva fragmenta, mogue je dokazati da ta dva fragmenta pripada-
ju istoj tabici i ak pogoditi ta se nalazilo na delu koji nedostaje.
DOKUMENTARNI PODACI 59

Pilske tablice bile su mnogo bolje interpretirane, i njihov prvi

izdava, prof. Emet L. Benet Mlai sa Instituta za istraivanja u hu-
manistikim naukama u Medisonu, Viskonsin, SAD, radio je u tesnoj
saradnji sa Karlom Blegenom, koji ih je iskopavao, i njegovim timom.
Prvo izdanje iz 1951. godine predstavljalo je osnovni korak ka deifro-
vanju pisma jer je utvrdilo, sa jedva kojom grekom, pilski fond zna-
kova. Benetova sledea izdanja dodala su nove tekstove i poboljala
itanje starijih; ali prvobitni posao bio je tako dobro uraen da je tu
bilo potrebno samo malo ispravki. Benet je isto tako dao veliki dopri-
nos radu na knoskim tablicama, i njegov pionirski rad je 1950. dao pr-
vu zadovoljavajuu klasifikaciju tih tekstova.
Drugi osnovni zadatak epigrafiara jeste: rekonstruisati ne sa-
mo pojedine tablice ve i grupe kojima one pripadaju. Tablice koje bi
se sruile sa visoke police rasturile bi se svuda po podu ak i da ih ni-
ko nije dirao pre nego to su arheolozi stigli do njih. U praksi je ova-
kva poeljna situacija retka, i faktor ovek - pre oni koji su bili zain-
teresovani za kamen kao graevinski materijal nego lovci na zakopa-
no blago - ili ak ivotinje koje ive u rupama - da ne spominjemo si-
le prirode - doprinele su da se izbrie seanje. To je, delimino, raz-
log zbog kojeg jo uvek postoje mnoge kontroverzije oko datovanja
knoskih tablica.
Klasifikaciju tablica po serijama izvrio je Benet izuavajui
ideograme, i ova klasifikacija prethodila je deifrovanju (v. si. 12).
Tablice koje su popisivale, recimo, mukarce i ene lako su se mogle
razlikovati od onih koje su popisivale ovce, odeu ili kola. Posle de-
ifrovanja, ukazala se potreba za daljim usavravanjem klasifikacije,
jer nam je potrebno da znamo, ako je mogue, stvarna dosijea u ko-
ja su tablice bile poredane, jer potpuni sadraj jednog dosijea moe
se smatrati jedinstvenim dokumentom. Stoga sam predloio termin
set kao potklasu serija; on oznaava grupu tablica za koje su njihovi
autori smatrali da ih treba uvati zajedno i itati kao jedinstveni do-
kument. Kako ovo predstavlja prodor do miljenja ljudi koji su umr-
li pre dvadeset dva veka, onda je to pre ideal nego praktini cilj. Ali
radei na tome, postigli smo znaajan napredak, i ovi setovi pruaju
koristan uvid u nain na koji su mikenski inovnici radili.
60 MIKENSKI SVET

U malom broju sluajeva arheoloka beleka sauvala nam je,

stvarno, ne samo podgrupu nego i poredak kojim su tablice bile sloene.
Najbolji primer pokazuje fotografija reprodukovana na si. 13. Fotogra-
fiju je nainio Evans tokom svojih iskopavanja kod Knosa, i pokazuje Pp
seriju tablica kao stvarno neotkrivenu. Tablica na dnu slike je zbirni do-
kument koji je esto ukljuen u set, kao to je to ovde sluaj, i jednostav-
no belei zbir svih drugih. Na osnovu njegovog poloaja ne moemo da
zakljuimo da li je bio na prvom ili na poslednjem mestu, ali je mnogo
verovatnije da se nalazio na poetku grupe, tako da je prvobitni red i-
tanja bio odozdo nagore. Ovakvi detalji nisu samo pedantski je, kada na-
emo toponime popisane u takvim setovima, kao to su na primer u Pp
serijama, taj red moe biti klju za njihovu geografsku lokaciju.

w
!

SI. 12. Knoske tablice: (a) A g 88: mukarac, tena, dve devojke ideak;
(b) Db 1227:50 ovnova i 50 ovaca; (c) Ld 587: razliite vrste tkanina;
(d) Sc 103: konj, kola i tunika
SI. 13, Knoske Pp serije tablica onako kako su naene

Ispitivanje rukopisa pomoglo je u velikoj meri da se tablice ras-

porede u tane grupe. Kao to se rukopisi i danas razlikuju, tako su i
mikenski pisari imali karakteristine rukopise. Nain na koji su pisali
neke zajednike elemente znakova doputa nam da rukopise klasifi-
62 MIKENSKI SVET

kujemo. Na primer, okrenuto V ini osnovu nekoliko znakova, i pisa-

ri se mogu grupisati prema tome da li su bone strane pisali pravo ili
su im konveksne. Paljivim ispitivanjem grebena koji pravi stilus pri-
tiskom na glinu moemo da kaemo kojim su redom pravljeni potezi
koji se ukrtaju. Popreni element koji se javlja u izvesnom broju
znakova (na primer ka, v. si. 14) moe se napisati vertikalnim pote-

ft /il A @ \% U b k k
ti ka ja ra

SI. 14. Varijantni oblici znakova koje su upotrebljavali razni pisari

zom koji preseca horizontalni, i obratno, ili potezi ak mogu biti lu-
ni. Isto toliko govore u ovom smislu: nain na koji su rasporeeni po-
tezi koji idu jedni za drugim, da li su sastavljeni ili nisu; poloaj i ob-
lik manjih elemenata; udvajanje linija. Pomou ovih elemenata Benet
(1958) i Olivije (1967) su uspeli da pouzdano identifikuju veliki broj
plodnijih pisara u Knosu i Pilu.
Po pravilu, sve tablice u jednoj grupi pisao je isti pisar, mada
postoje i izuzeci; ima i sluajeva da su dva pisara pisala istu tablicu kao
da su odreeni inovnici nareivali da se doda njihov skup informaci-
ja (npr. PY Ed 411). Broj razliitih rukopisa u svakom mestu je veli-
ki, ima ih oko sedamdeset u Knosu, najmanje etrdeset u Pilu. To zna-
i da pisari nisu bili profesionalci, kao na Bliskom istoku, ve pismeni
inovnici koji su mogli da ispisuju tablice kako je kada bilo potrebno,
ali su isto tako imali i druge dunosti. Stariji inovnici su, izgleda, ret-
ko sami pisali tablice, preputajui, bez sumnje, svojim potinjenima
najvei deo posla, ali su katkada i sami uzimali stilus u ruke.
Ukupan broj dokumenata u svakom mestu daje vrlo malu
prosenu produkciju po pisaru, ali neki pisari su u stvari plodni, a dru-
gi piu vrlo malo. Iz toga, meutim, ne smemo da zakljuimo da su mi-
kenski pisari bili manje vredni od modernih daktilografa; verovatno su
mnogi meu njima imali i druge dunosti a ne samo pisanje, jer bi je-
DOKUMENTARNI PODACI 63

dan pisar lako mogao da napie sve sauvane dokumente iz Knosa ili
Pila za nekoliko nedelja. Rad u kancelarijama bio je, bez sumnje, s vre-
mena na vreme dosadan, i onda bi inovnik okretao tablicu i crtao ne-
ku skicu ili aru. Sreni smo to imamo tri dobra primera ove vrste -
tarija" (v. si. 15); mnogi su, razume se, zavrili u korpi za otpatke.
Evans je mislio da primeri iz Knosa predstavljaju prethodnu skicu re-
zaa gema, ali teko da se ti crtei mogu tako ozbiljno shvatiti. Jedan
iz Pila je vrlo grub crte, ali interesantno je videtiovaj rani primer po-
znatog labirinta", ije su varijante naene na kamenu ak u Irskoj.

Ako je svaki inovnik bio na slubi u posebnom odseku, onda

moemo, ako sakupimo sve tablice koje je on napisao, da vidimo za
ta je on posebno bio zaduen. U Pilu je, na primer, bio jedan inov-
nik koji je, izgleda, pisao samo tablice na kojima je re o tokovima
kola (Sa) i etikete (Wa 1148). Etiketa moda i nije u vezi sa ovom gru-
64 MIKENSKI SVET

pom, ali rukopis pokazuje da spada ovamo. U Knosu nalazimo istog

inovnika koji je zaduen za vunu, odeu i radnice; on je oigledno bio
zaduen za organizaciju tekstilne proizvodnje.
Napisana tablica suila se brzo i naknadno upisivanje nije bilo
mogue. Odatle proizilazi da se velika tablica mogla koristiti samo
ako su svi podaci bili dostupni u isto vreme; ako bi podatak dolazio
pojedinano s vremena na vreme, morale su se upotrebljavati male
pojedinane tablice za svaku informaciju, koja se onda mogla priklju-
iti bilo kom dosijeu kao kartoteka. Kada bi dosije bio potpun, poda-
ci su se mogli, ako je bilo potrebno, prenositi na velike tablice. Izvan-
redne primere za ovo imamo u katastarskim" tablicama iz Pila, gde
je veliki set malih pojedinanih tablica prenesen, u grupama, na veli-
ke tablice (Ep), da bi sainio dugaak kontinuirani dokument. Izme-
u tih dveju verzija postoje samo male nesaglasnosti i injeni su poku-
aji da se pripiu tom vremenu. Ali mnogo je verovatnije da su razli-
ke samo verbalne a osnovni podaci, cifre, oigledno se ponavljaju ne-
izmenjeni (v. str. 111-114), koliko moemo da procenimo na osnovu
potpunosti dokumenata.
Postoje i problemi prouzrokovani grekama pisara. Mikenski
pisari nisu bili nimalo pouzdaniji od nas, i mogli su sluajno da izosta-
ve koji znak, da napiu pogrean znak ili da isto ime napisu na dva raz-
liita naina. Ove greke nisu zadavale mnogo tekoa ljudima koji su
itali ta dokumenta; ali za nas te greke predstavljaju ozbiljnu prepre-
ku. Katkada je fomula koja se ponavlja neznatno izmenjena; kako
moemo biti sigurni da li je to bez znaaja ili je uinjeno s namerom
da se da drukije znaenje? Dugo vremena smo bili zbunjeni oblikom
wo-zo-e, dok nije naena druga tablica sa istom formulom, koja je po-
kazala da je misteriozna re bila greka za wo-ze-e raditi". Da nije
pronaen paralelni tekst, mi bismo jo uvek razbijali glavu da objasni-
mo ovaj pogreni oblik; tako i poneke rei, koje jo uvek ne moemo
da objasnimo, mogu biti pogreno napisane. Kada se ponavlja nesum-
njivo ista re, ali sa jednim ubaenim slogom, hoemo li pretpostaviti
d a j e jedan pogrean, a ako jeste, koji je?
esto se dogaalo da je pisar primetio svoju greku i ispravljao
je dok je glina bila jo vlana. Katkada moemo da otkrijemo ta je
DOKUMENTARNI PODACI 65

bilo brisano, ili da primetimo da su jedan ili dva znaka dodati kao na-
knadni umetak poto su ostale rei ve bile ispisane. Kada pisar pre-
korauje prostor, on moe da sabije jednu re iznad linije, da produ-
i preko desne ivice, ili ak da pree na poleinu (PY Va 1324). Po-
leina, po pravilu, nije ispisivana, ali se mogla upotrebiti kad bi se po-
kazalo da prostor na prednjoj strani nije dovoljan. Teko je videti ne-
ku vezu izmeu meovitih spiskova vaza i drugih posuda na MY Ue
611 i beleaka o maslinama, smokvama i vinu na poleini - te posu-
de nisu mogle sluiti samo kao ambalaa. Katkada ima zabeleaka na
donjoj ivici tablice.
Ne moe se dovoljno jako naglasiti da su za one koji su se slui-
li ovim dokumentima najvaniji bili brojevi. Brojevi i koliine pred-
stavljaju vane pojedinosti koje se ne mogu poveriti memoriji. Ostatak
teksta je jednostavno kratka zabeleka o onome na ta se brojevi od-
nose, oznake koje itaocu treba da omogue da identifikuje lice ili me-
sto koje stoji u vezi sa zabeleenom koliinom. Prema tome, interpre-
tacija ovih dokumenata mora da zapone ovim ciframa, i svako obja-
njenje koje ne vodi rauna o njima ini to na svoj rizik, Neke teorije
koje su obeavale nasukale su se na ovu stenu, ali tamo gde su sagra-
ene na njoj, verovatno e ostati vrste. Mnogi zakljuci koji dopunju-
ju materijal za ovu knjigu poinju zapaanjima brojeva na tablicama.
Fragmentarnost arhiva koji nam je sauvan suoava nas sa mno-
gim problemima; ali, u nekim sluajevima, pronali smo nain da savla-
damo ovaj nedostatak. Tamo gde imamo dva seta tablica koji sadri isti
podatak lako je, naravno, upotrebiti jednu da se dopune lakune u dru-
goj. Ali drugi metod koji se pokazao korisnim lei u injenici da posto-
je tablice koje daju zbirove: ako brojevi sauvani na relevantnoj seriji
tablica iznose do 70% datog zbira, moemo da zakljuimo da nam po
svojoj prilici nedostaje 30% unesenih podataka.U drugim sluajevima,
serije su, izgleda, sauvane u celosti; o-ka tablice iz Pila, koje e detaljno
biti razmatrane u 9. poglavlju (str. 236-243), izgleda da su potpune, jer
se ni za jedan komad ne moe utvrditi da pripada nestalom delu ovog
seta, a ima i drugih razloga zbog kojih se misli da je kompletan.
Ali najvea lakuna u naem znanju nastala je zbog druge injeni-
ce, o kojoj moemo samo indirektno da zakljuimo: postojanje zabele-
66 MIKENSKI SVET

aka na nekom materijalu podlonom propadanju koji je unitila ista

ona vatra koja je tablice uinila trajnim. Teko je verovati da tako bri-
ljive knjigovoe nisu uvale izvode svojih operacija iz godine u godi-
nu. Ipak je jasno da sve tablice koje mi imamo potiu iz poslednje godi-
ne postojanja palate, jer bi inae upuivanje na ovu godinu" i prolu
godinu" bilo besmisleno ako su zabeleke od nekoliko godina uvane u
arhivskoj odaji, a injenica da se navode meseci a da nema godina tako-
e potvruje ovaj zakljuak. Pa ak i pravi oblici znakova sa svojim ele-
gantnim potezima i sloenim crtama navode nas na pomisao da ovo pi-
smo nije bilo namenjeno pisanju na glini. Mora biti da su ruke miken-
skih pisara bile prirodno naviknute na pero i mastilo kao i na stilus, i gli-
na je oigledno bila drugorazredni pisai materijal koji se mogao baciti
ili navlaiti pa gnjaviti i ponovo upotrebiti. Stoga zakljuke na osnovu
onoga ega nema na tablicama treba izvoditi vrlo oprezno; lakune u na-
em znanju su katkada vane samo u odnosu na tekuu godinu.
Bolji pisai materijal bio je, oigledno, skup, dok je glina bila jef-
tina. To nas navodi na pomisao da su to bile neke vrste koe, iako se pa-
pirus mogao uvoziti iz Egipta. Moda i nije koincidencija u pravom smi-
slu to se na Kipru, gde su se mnoge mikenske tradicije produile do
klasinog doba, uitelj zvao diphteraloiphos, doslovno onaj koji slika
na koi". Na tablicama se pominju koe (diphterai), ali nikad u vezi sa
pisanjem; ima i ljudi oznaenih kao a-ro-po, to moe da predstavlja
drugi deo kiparske sloenice alaiphoi, ali se oni javljaju suvie retko da
bi bili obini pisari. injenica ta na tablicama nema rei za pisara" ide
u prilog zakljuku da se od slubenika i inovnika oekivalo da budu pi-
smeni, i zato nije bilo specijalnog naziva za oveka koji je znao da pie.
Neke lakune u naim obavetenjima mogu se objasniti time
to su tablice sluajno sauvane. U Pilu imamo mnogo zabeleaka o
tokovima kola, ali nijednu o ramovima kola, mada su u Knosu na-
eni i jedni i drugi. Jasno je da takve tablice u Pilu jednostavno nisu
otkrivene, moda zato to su uvane zajedno sa kolima u onom de-
lu lokaliteta koji jo nije otkopan. Kao to emo kasnije videti, otko-
pana podruja Konsa i Pila predstavljaju samo delove, mada najva-
nije delove gradova kojima su pripadala. Jedan od razloga to izve-
sne beleke nedostaju je, bez sumnje, doba godine kada su palate ra-
DOKUMENTARNI PODACI 67

zorene (v. str. 254-260); izgleda da su tablice iz prethodne godine

uklonjene i da su sa novom godinom poinjale iz poetka.
Obina mala tablica duguljastog oblika uporeuje se danas sa
podatkom o pisanju na liu kod jednog starog pisca i za ove tablice se
upotrebljava izraz palmin list". Mogue je da su listovi upotrebljava-
ni za grube zabeleke, ali karakteristian oblik tablica nalik na listove
moe se mnogo jednostavnije objasniti nainom na koji se glina radi.
Ako se rukama valja grudva gline, rezultat je predmet nalik na ciga-
ru, i ako se taj predmet spljoti, dobija se oblik tablice nalik na list. Ta-
blice su obino pravljene meri", veliina im je prilagoavana pre-
ma duini teksta koji se na njih ispisuje; katkada je radije upotreblja-
vana grupa malih tablica (npr. Pil Ed serije) nego jedna velika, ako iz-
vod treba da se svrsta zajedno sa dokumentima na kojima se zasniva.
Najvea poznata tablica ima dimenzije 16 27cm. i debela je oko 3
cm. Inae su veinom mnogo manje.

SI. 16. Tablica koja se odnosi na ovce iz Knosa: Dg 1158

Tipina mala tablica mora se itati u vezi sa drugim lanovima

serije, kao kartica u jednom sistemu klasifikacije. Tipian primer poka-
zan je na si. 16. Uneseni podaci su: (1) ime pastira, Aniatos, velikim slo-
vima; to je kljuna re kojom se identifikuje stado; (2) u drugom redu,
malim slovima, Fajstos, ime oblasti gde se stado uva; (3) iznad ovoga
ime oveka, Werwesios, oigledno inovnika kome je ovo stado bilo
dodeljeno; (4) broj ovaca: mujaka 63, enki 25, starih" 2 (to ini ne-
zabeleeni zbir od 90); (5) broj ovaca potrebnih do nominalne veliine
stada: 10 (tj. nominalni zbir je 100). Vidi se d a j e poslednji broj isprav-
ljen od 12 na 10; u jednom momentu pisar je zaboravio dve stare" ov-
ce. Samo poreenjem sa svim drugim slinim tablicama moemo da in-
44 MIKENSKI SVET

terpretiramo date podatke. Oznaka pola ivotinja data je pomou zna-

kova dodatih ideogramu za ovcu; rei za stari" i za popunu" svede-
ne su na skraenice; i ostali deo teksta, ne raunajui brojeve, sastoji se
od tri imena. Jasno je iz ovoga da malo moemo da uinimo ako treba
da interpretiramo jedan izolovani dokument; njegovo znaenje moe-
mo da dokuimo samo kada ga stavimo u taan kontekst u arhivu.

J OVEK TOAK OVCA ^ PENICA

jf ENA NO KOZA JEAM

& KONJ AMFORA y VO LUK

KOLA S? V E D R O ^ MASLINA U SUKNO

Si 17. Ideogrami koji se mogu SI. 18. Konvencionalni ideogrami

prepoznati

Ostali elementi u sistemu pisanja su brojevi i ideogrami.

Brojevi ne predstavljaju problem, sem to su esto oteeni i ne-
potpuni. Ideogram je naziv za znake koji stoje ispred brojeva i
oznaavaju elemente koji se upisuju. Oni su esto slikovni i lako
se prepoznaju ljudi, ene, konji, kola, tokovi, ae i posude razne
vrste. Drugi znaci su t a k o stilizovani d a j e teko odgonetnuti ih po
izgledu, i m o r a m o se osloniti na to da o njihovom znaenju zaklju-
ujemo iz konteksta; primeri ove vrste su: ovce, koze, volovi, ma-
sline, penica, jeam, lukovi, tkanine. Katkada nema konvencio-
nalnog znaka, ve se upotrebljava slogovni znak kao neka vrsta
skraenice, ali katkada je skraenica, na alost, od neke rei koju
mi ne znamo; t a k o se lan pie SA, mada grka re za lan glasi li-
non; ali im je j e d n o m upotrebljena kao opis za SA, moemo da
zakljuimo da je to njeno stvarno znaenje. Ista skraenica moe
DOKUMENTARNI PODACI 69

se upotrebiti za razliita znaenja u razliitim kontekstima. Stoga

nije iznenaujue to jo uvek postoji izvestan broj ovih znakova
koje ne moemo da protumaimo, makar samo spekulativno.
Velike tablice oblika stranice nemaju neku pravilnu shemu.
Velika tablica moe biti potpuni dokument (npr. K N U 4478, PY
Tn 316), ili moe da ini deo seta. Jedan od najboljih primera za
takav set jeste tablica obalske strae" iz Pila - set od pet velikih
tablica koje ine jedan jedinstven dugaak dokument. Takav do-
kument esto poinje oznakom koja u mnogim sluajevima ima sa-
mo jedan red (npr. P Y A n 654.1), ali katkada i tri reda (npr. PY
in 829) koji odreuju poblie sadrinu optim terminima, a zatim
se ta sadrina belei u pojedinostima u seriju unesenih podataka.
D o k u m e n t je katkada podeljen na paragrafe umetanjem jedne ili
dveju praznih linija. Jasno ukazivanje na nastavak sadrine u no-
vom paragrafu, bilo na istoj ili sledeoj tablici, jeste re o-da-
2, priblino mora da znai ,,i, takoe, kao to sledi". T a re
ne samo da spaja nov paragraf sa prethodnim ve ini da uvodna
formula ne mora da se svaki put ponavlja.
Veoma esto velike tablice sadre samo spisak linih imena,
i zaglavlje je samo kratka formula koja nam je nejasna zato to ne
znamo okolnosti. Nije redak sluaj da je gornja ivica tablice ote-
ena i uvodne rei, koje bi nam mogle dati smisao dokumenta, ne-
dostaju ili su fragmentarne. Spisak enskih imena iz Mikene (V
658) ima kao zaglavlje oigledno samo jednu re - demnia po-
stelja"; a unekoliko slian spisak iz Pila izgubio je celo zaglavlje iz-
uzev ove iste rei. Smemo li da pretpostavimo da su ovi ljudi bili
gosti, smeteni na konak, i da su dobijali p o jedan pokriva za
no? Na mikenskoj tablici ene se javljaju u parovima; u dva slu-
aja ne pominje se ime druge ene, ve je samo navedeno sa ker-
kom". Da li smemo da pretpostavimo da su ovi parovi delili istu
postelju?
Sistem pisanja je nespretan, ali podesan za vrstu materijala
koji arhivi sadre. Imena i rei pisani su pomou slogovnih znako-
va, i ovi se obino transkribuju slogovima sa crticama (npr. de-do-
me-na, i-je-re-ja, a-re-ku-tu-ru-wo). Ove transkripcije daju samo
Si 19. Tablica u obliku stranice: Knos u 4478
DOKUMENTARNI PODACI 71

putokaz za mogue tumaenje koje se moe izvesti u skladu sa slo-

enim pravilima; i iz niza mogunosti m o r a m o da rekonstruiemo
oblik rei koja e odgovarati naem znanju o grkoj leksici. Tako
se de-do-me-na moe bez tekoa rekonstruisati kao dedomena
priloena, data"; i-je-re-ja stoji za hiereia svetenica"; a-re-ku-
tu-ru-wo za muko ime Alektrun. U nekim sluajevima, prilikom
rekonstrukcije mora se voditi rauna o nekim dijalektskim crtama
kojih nema u klasinom jeziku (npr. qa-si-re-u se rekonstruie kao
guasileus, dok je klasini oblik basileus), a znaenje moe biti ne-
to drugaije, kao u pomenutoj rei koja na mikenskom znai po-
glavar, zapovednik", ali je u kasnijem grkom postala normalna
re za kralja". U nekim sluajevima, naroito kada su u pitanju
tehniki termini, re je iezla iz grkog jezika u vreme izmeu mi-
kenskog i klasinog perioda, tako da je danas nemogue rekon-
struisati oblik; pa ak i u tim sluajevima katkada se moe, po na-
inu na koji se re upotrebljava, zakljuiti priblino znaenje; ta-
mo gde je data prava transkripcija znakova lineara B, slogovi e
biti razdvojeni crticama, kao to smo gore pokazali.
V e o m a jednostavan brojni sistem podesan je za beleenje
brojeva i imamo primera i za petocifrene brojeve. Ali kao i svim
sistemima za koje je stari svet znao, i ovome je nedostajalo ozna-
avanje poloajem, koje nama toliko olakava aritmetike opera-
cije, a nema ni znaka za nulu. Moemo pretpostaviti da je za sabi-
ranje, za koje vidimo d a j e raeno, upotrebljavana neka vrsta aba-
kusa. Velike koliine artikala kao to su itarice ili vino merene su
jedinicama u silaznoj skali, kao britanski buel, galon, kvart, pajnt,
dil (1/4 pajnta) jer za razliku od odgovarajuih metrikih mera,
mikenske jedinice su povezane u sloeni sistem odnosa koji se, su-
dei po izvesnim znacima, zasniva na asirskom seksagezimalnom
sistemu. T a k o je osnovna jedinica suve mere podeljena na deset
delova, od kojih je svaki dalje podeljen na est delova (10 6 =
60), a ovi opet na po etiri del. Na slian nain vea mera za te-
inu podeljena je na trideset dvostrukih jedinica, a ove opet na po
etiri (v. dalje str. 153-161). Izgleda da nije bilo tekoa prilikom
sabiranja kada je vei broj manjih jedinica trebalo svesti na slede-
72 MIKENSKI SVET

u viu jedinicu u sistemu; ipak, imamo jedan jasan sluaj greke

(PY In 658,11) u ovoj fazi, a u drugim sluajevima sabiranje je
sumnjivo.
J e d a n metod sabiranja bila je upotreba raboa. N a e n e su
tablice koje su se upotrebljavalje za grubo raunanje, a jedna ta-
blica (PY E a 59, v. si. 20) ima na poleini jasan primer kako su
katkada vrena sabiranja: za svaku jedinicu pisana je posebna crta
i zatim su grupisane po deset, a svaka desetica pisana je kao dve

SI. 20. Rabo na poleini pilske tablice: Ea 59

petice jedna iznad druge. Tekst je, na alost, nepotpun zato to je

tablica oteena, ali ono to izgleda kao zbir, napisano je na nor-
malan nain dole: 137.
Ali uprkos s^im komplikacijama i nereenim problemima,
ipak smo sada u stanju da gotovo p o t p u n o proitamo tablicu, ak
i ako ne moemo da odredimo vrednost svakom znaku. Ima samo
nekoliko slogovnih znakova nesigurne vrednosti, i oni su vrlo ret-
ki; za neke od njih imamo hipotetike vrednosti koje jo ne mogu
da se provere zbog nedostataka dokaza. Najvei broj ideograma
je identifikovan, m a d a je j e d a n manji broj nejasan ili sporan. Naj-
vie nevolja zadaju skraenice, na primer kvadrat sa slogovnim
znakom za ke utisnutim unutra stoji, verovatno, umesto rei iji
DOKUMENTARNI PODACI 73

bi poetni slog u mikenskom bio ke, ali u nedostatku daljih puto-

kaza, za sada j e nemogue pogoditi koju od mnogih moguih rei
predstavlja.
Najvea tekoa sada nije itanje" d o k u m e n a t a ve razu-
mevanje onoga to oni saoptavaju; ne rei ve stvarne delatnosti
koje one belee. Malo-pomalo, uznapredovalo se u razumevanju
sveta u k o m e su pisani dokumenti ove vrste. Ova knjiga predstav-
lja pokuaj da se od tog sveta rekonstruie onoliko koliko to do-
puta nae sadanje znanje.
 74 MIKENSKI SVET

Planina Petrazi

.En'gli'noj

0 tOinilJ
' 10 W
1 : Vittnpfl00
500 -1000

SI. 21. Mesenija

 3. Mikenska geografija

SI. 22. Aja greben Englijana (Englians)

MESENIJA

Kad se pilski kralj peo na krov svoje palate, mora da je imao

divan pogled na prostrane predele svoje zemlje, koja se pruala pre-
ma junom delu zapadne obale Peloponeza. Dalje prema severoisto-
ku vidik mu je presecao planinski greben koji se danas zove Hagia, i
koji se penje do 1218 metara visine (si. 22). Ovaj lanac prostire se pri-
blino pravcem sever-jug i, gubei postepeno u visini, protee se do
SI. 23. Zaliv Vojdokilij,
koji gleda prema jugu
sa lagunom Osmanaga i
Navarinskim zalivom
u pozadini; dananji Pil
je u daljini levo od
kupastog breuljka

niskog sedla preko koga vodi moderan put za Kalamata. Na jugu mo-
gao je da vidi planinu koja se danas zove Likdimos, i koja lei na
drugoj strani i s unutranje strane modernog Pila, na jugu Navarin-
skog zaliva, a mogao je da vidi i veliki deo zaliva. Zaliv gradi velian-
stvenu luku, zatienu prema otvorenom moru stenovitim ostrvom
Sfakterija, gde je atinska flota porazila spartanske snage 425. god. st.
e. Glavni ulaz u zaliv je sa jugozapada, i mada je strana prema obali
vrlo plitka, omoguavala je i velikim laama da se odlino ukotvlja-
vaju. Antike lae, razume se, bile su izvlaene na obalu kad nisu
plovile. Na severu zaliva nalazi se uski prolaz izmeu Sfakterije i
kopna, skriven kraljevu pogledu velikom liticom koja stri iznad la-
gune, sada isuene, na severnom kraju zaliva. Mogue je da se linija
obale ovde promenila od antikog doba, ali eksperti naginju shva-
tanju da je nanoenje mulja ilo u korak sa malim porastom nivoa
mora, tako da situacija nije bila mnogo drugaija. Pravo na severu
nalazi se neobian mali zaliv, koji se danas zove Vojdokilija ili Vo-
lovski trbuh", stvoren peanim sprudom koji ima bez jedne etvrti-
ne gotovo potpuno kruni oblik. Ako je ovaj peani sprud postojao,
mora da je obezbeivao izvrsno pristanite za antike lae, sa svojom
peskovitom obalom za izvlaenje laa, a stenoviti ulaz nije morao bi-
ti suvie teak. Tragovi mikenske okupacije naeni su u blizini, a je-
dan tholos (u obliku konice) na rtu prema severu ukazuje da je u bli-
zini postojalo naselje. Vrlo je verovatno da je pilski kralj imao svoje
pristanite ovde, na 6 km. od palate.
Na zapadu se more ne vidi, skriveno iza razbacanih, niskih bre-
uljaka koji predstavljaju niz prepreka u ovom pravcu. Da li je celi
78 MIKENSKI SVET

SI. 24. Pilsko (englijansko) podruje

MIKENSKA GEOGRAFIJA 79

ovaj pojas, povrine 20 sa 10 km, bio pod kraljevom kontrolom i, ako

je bilo tako, dokle je jo dopirala njegova vlast? To je prvo pitanje na
koje moramo pokuati da damo odgovor.
Moemo da ponemo sa nekim optim geografskim razma-
tranjima. Palata je oigledno bila, kako pokazuje njen arhiv, admini-
strativni centar prostrane oblasti. Obino su takvi centri smeteni na
mestima podesnim za komunikaciju, a ne na periferiji, osim ako nisu
u pitanju fiziki razlozi. Sve komunikacije u ovom pojasu moraju ii,
grubo uzev, pravcem sever-jug, zato to se planinski lanac moe lako
prei putevima samo na dva mesta: 30 km. severno iza Kiparisije, gde
iroka rena dolina omoguava prilaz unutranjosti, i preko sedla na
jugu, nasuprot Navarinskom zalivu. To navodi na misao da se kraljev-
stvo prostiralo bar do Kiparisije na severu, jer nema odbrambene lini-
je da obezbedi zadovoljavajuu granicu juno od ove strateke take,
gde planine dolaze gotovo do mora. Na jugu, opet, nema prepreke
dok ne proemo moderni Pil, a iza njega postoji samo malo poluostr-
vo, veim de lom bregovito i krevito koje se zavrava pustim predgor-
jem Akritas. Kraljevstvo se, svakako, prostiralo obalskim pojasom od
Kiparsije do Metni.
Ali mada Kiparisija prua odbramenu liniju, mi znamo da je
prostrana dolina severno od nje bila gusto naseljena u mikensko do-
ba; i glavna dolina i bone doline, koje se otvaraju prema severu i ju-
gu, pruile su mnotvo naseljskih lokaliteta strpljivom istraivanju ar-
heologa. tavie, ova naselja imaju neobinu odliku da su meusob-
no vidljiva" - iz bilo kog od njih moe se videti bar jedno a esto i ne-
koliko njih - i celim tim sistemom naselja izgleda da dominira visoki
breg Kiparisije, sa srednjovekovnim zamkom na vrhu kao krunom,
i ostacima mnogo starijih utvrenja ispod njega (v. si. 25). Ova dolina
omoguuje jedini laki put ka velikoj mesenskoj dolini u unutranjosti,
dolini koja se prostire na sever do dna Mesenskog zaliva. Nae istra-
ivanje treba da produimo jo malo dalje, ali ne odve daleko, jer s-
vernu granicu tene doline ini divlja, mada ne jako visoka planinska
oblast, koja suava priobalnu ravnicu i pretvara je u prolaz ba na ju-
gu od reke Nede. Dolina Nede, za razliku od onih na jugu, oigledno
nema mikenskih naselja, mada se ona ponovo javljaju malo dalje na
80 MIKENSKI SVET

severu. ak i danas ova oblast je retko naseljena i izgleda kao da je po

prirodi niija zemlja. Tu je konano pogodna severna granica. Ako
krenemo jo dalje prema severu, onda se suoavamo sa tekoom da
je palata imala periferni poloaj i tada bi postojali snani argumenti da
se palata gradi dalje prema severu, jer bi tada granica bila vie od da-
na hoda dalje. Moemo li da potvrdimo ove granice kraljevstva pozi-
vajui se na pisane dokumente?

SI. 25. Dananja Kiparisija gledana sa zamka

Potvrditi ovo nije ba lako. Dokumenti ne sadre mape i mada

nije teko zakljuiti koje su rei toponimi, nema naina za identifika-
ciju ovih toponima sa poznatim mestima. Jedno ime koje se javlja
mnogo puta i prema tome kako se upotrebljava mora svakako da
oznaava glavni grad jeste Pu-ro, to bi bilo uobiajeno mikensko pi-
sanje za Pulos, odnosno Pylos. Ovo ime se moe pouzdano izjednai-
ti sa palatom, jer nam jedan antiki geograf kazuje da se to ime, koje
je u njegovo vreme oznaavalo mesto na severu Navarinskog zaliva,
MIKENSKA GEOGRAFIJA 81

pomerilo sa ranijeg mesta pod planinom Aigaleon, nesumnjivo mo-

dernom Hagijom. Sada se ime pomerilo jo junije, i njegov moderni
oblik transkribovan je kao Pilos.
Ali kada ispitujemo spisak toponima, ti toponimi izgleda nisu
parnjaci klasinim geografskim imenima, pa ak ni onom golom spi-
sku gradova koje Homer navodi za Nestorovo kraljevstvo. Prepozna-
jemo nekoliko imena kao Leuktron; ali ako ga potraimo na karti, na-
i emo tri mesta s tim imenom u kopnenoj Grkoj, najblie se nalazi
dalje na Mni, a sredino na junom kraku Peloponeza. Druga se me-
sta zovu Erkhomenos (kasnije Orkhomenos), najblie mesto u Arka-
diji, i ak Korinthos, koji teko moe biti poznati Korint na Istmu.
Kao i u svim zemljama i u svim vremenima, isti toponimi se svuda
ponavljaju na karti mikenske Grke.
U prvim danima deifrovanja naunici su bili skloni da pilsko
kraljevstvo proire gotovo beskonano, mada je veina povukla liniju
nedaleko od Korinta. Moram da priznam da sam i sam doprineo
ovom preteranom shvatanju, jer smo 1955. Ventris i ja skrenuli panju
na dva imena povezana u dokumentima: O-ru-ma-to i U-ru-pi-ja-jo.
Ova imena se lingvistiki mogu rekonstruisati kao Orumanthos i Uru-
piaioi, koje smo uporedili sa planinom Erumanthos, severno od reke
Alfeja, i Olimpiaioi, stanovnici Olimpije na istoj reci. Danas izgleda
da na entuzijazam njije imao osnova; mogue su i druge rekonstruk-
cije ovih imena i, s obzirom na verovatnou da se kraljevstvo nije pro-
stiralo tako daleko na sever, jasno je da moramo odbaciti identifika-
cije koje sada izgledaju manje privlane, jer vokalska promena, kakvu
smo morali pretpostaviti, nije potvrena na drugim primerima. Na a-
lost, izgledalo je da drugi vaan toponim na tablicama ide u prilog
ovoj teoriji. Toponim se pie Pi-*82, i drugi znak se ne moe pouzda-
no identifikovati. Neki naunici su se odluili za lekciju Pi-sa2 i iden-
tifikovali su ovaj toponim sa klasinom Pisom u blizini Olimpije. Je-
dan je pre bio za Pi-ja2 i sugerisao identifikaciju sa antikim imenom
Pheiai, blizu dananjeg Katkolo, jo dalje na severu. Danas mislim da
je sporni znak stvarno ali iako prihvatam ime Pi-swa kao pret-
hodnika klasine Pise, jer se w izgubilo u klasinom grkom, smatram
da ga moramo uzeti kao jo jedan primer duplog toponima. Ne bi bi-
82 MIKENSKI SVET

lo nemogue da su neka mikenska imena, kasnije poznata iz mnogo

udaljenih delova Peloponeza, tamo preneli doseljenici, koji su napu-
stili jugozapad u burnim vremenima to su dola posle pada Pila.
Meu ostalim imenima ima nekoliko takvih koja predstavljaju
obine grke rei za geografske pojmove, kao to su: Rhion predgor-
je, rt", Kharadros jaruga, uvala", i Helos granica, mea". Prvo od
ovih imena, meutim, zabeleeno je kao antiko ime mesta kasnije
poznato kao Asine (i, da bi situacija bila jo sloenija, u srednjovekov-
no i nae doba kao Koroni, poznato venecijansko utvrenje). To je na
daljoj strani rta Akritas, na zapadnoj obali Mesenskog zaliva, do-
voljno blizu Pila da zasluuje da bude uzeto u razmatranje, ako smo u
stanju da naemo drugi dokaz da se kraljevstvo prostiralo iza planina
koje se vide iz palate. Taj dokaz nalazimo u imenu Nedwn na tabli-
cama, imenu koje teko moe da bude to drugo do Nedn, sauvano
u imenu reke na istonoj strani Mesenske doline; ova reka se uliva u
more kod mesta koje se danas zove Kalamta. Izgleda da ovde, naj-
zad, imamo vrsto tle pod nogama.
Ima jedan drugi toponim koji ovde treba spomenuti: Kuparis-
sos, grki naziv za empres. Pomenuo sam ve dananje ime Kiparis-
sia, i antiki grad na ovom mestu nosio je isto ili slino ime. Homer
stvarno pominje drugi oblik istog imena (Kyparisseis) kao ime jed-
nog od glavnih gradova Nestorovog kraljevstva. Ali kao s t o j e sluaj i
sa drugim geografskim imenima, moda je rizino pretpostaviti da se
ovo ime moe povezati sa bilo kojim odreenim mestom. Svakako,
empresi jo uvek rastu u izobilju u podruju Kiparisije, naroito ma-
lo junije, blizu mesta Philiatr. Postoji verovatnoa da se ovo ime lo-
kalizuje negde u ovom podruju. Ali u ovom momentu na putokaz se
gubi. Moramo pronai druga sredstva da rekonstruiemo kartu mi-
kenske Mesenije; moramo da vidimo ta nam tablice mogu rei o lo-
ciranju toponima. Pre svega, moemo da ih prebrojimo; u nekim slu-
ajevima, razume se, nije izvesno da li su to toponimi ili nisu; srednja
procena daje nam broj od oko dve stotine toponima. Arheoloka is-
traivanja, koja su ovde bila posebno temeljna, daju nam broj miken-
skih lokaliteta, koji se podudara sa gornjom cifrom. Ne smemo pret-
postaviti, naravno, da su sva mesta otkrivena, niti da se svi toponimi
MIKENSKA GEOGRAFIJA 83

koje tablice spominju nalaze unutar kraljevstva. Na jednom mestu

(An 1), na primer, itamo o veslaima na putu za Pleuron"; nije li la-
a mogla da plovi u stranu zemlju? Kasnije emo imati dokaza o pri-
sustvu stranih imena.
Na drugom mestu imamo izvestan broj unutranjih putokaza za
raspored toponima. Na tri mesta (Jn 829, Cn 608, Vn 20), da ne po-
minjemo fragmentarne primere, imamo spisak od devet toponima po-
redanih uvek istim redom. Spisak glasi ovako, uzimajui toponim
uvek u nominativu i navodei cifre (koje se odnose na stoku, odnosno
vino), dodate svakom imenu, na dva od tri spiska:

Cn 608 Vn 20
1. Pi-swa 3 50
2. Me-ta-pa 3 50
3. Pe-to-no 6 100
4. Pa-ki-ja-ne 2 35
5. A-pu2 2 35
6. A-ke-re-wa 2 30
7. E-ra-to/Ro-u-so 3 50
8. Ka-ra-do-ro 2 40
9. Ri-jo 2 20

U jednom sluaju (Jn 829) sedmo ime javlja se kao Ro-u-so; njegov ob-
lik podsea na pozniji arkadski grad Lousoi, koji moe da bude drugi
primer za ime koje se seli. Jasno je da su ovo devet glavnih gradova i
administrativnih pokrajina jednog del kraljevstva, jer, kao to emo
kasnije videti, svaki deo imao je svog administratora ili guvernera.
Dosledan red toponima mogao je da nastane na nekoliko naina;
to bi mogao biti red prema znaaju, ali cifre navedene na gornjoj tabeli
pokazuju da grad sa najveim brojevima (6 i 100) nije na prvom mestu,
i ovde nema reanja po veliini. Mogao bi biti alfabetski red" ako za-
mislimo da su Mikenjani imali standardni, makar i proizvoljni, red silap-
skih slogovnih znakova, kao nae A, B, C... itd. Japanci imaju takav red
za svoj silabar: i ro ha... itd. Dva grada ija imena poinju istim znakom
(a) stoje jedan pored drugog, ali ovoj teoriji protivrei JN 829, gde se spi-
84 MIKENSKI SVET

sak nastavlja sa jo sedam imena, i dva sa ovog drugog spiska poinju

znakom e , ali ne stoje jedan pored drugog. Stoga jedino verovatno re-
enje jeste da je red geografske prirode; ali gradovi su, razume se, raspo-
reeni po teritoriji u dve dimenzije, a da bi se napravio spisak, treba ih
svesti na jednu, tako da se moraju dopustiti izvesne slobode.
Na ovom mestu moramo da razmotrimo sedam dodatnih imena
sa Jn 829; i ovo su vani gradovi ili oblasti i ponovo se javljaju i drugde,
mada ne utvrenim redom, jer se javljaju obino na izolovanim tabli-
cama, iji originalni red nam nije poznat. Ali iz ravo sauvanog doku-
menta (On 300), kome nedostaje prvi red, proizlazi da sedam imena
pripadaju provinciji po imenu Pe-ra-a-ko-ra-i-ja ili neto slino; ovo
ime se javlja i drugde u paru sa De-ve-ro-a3-ko-ra-i-ja. To mora da su
sloenice od elemenata a3-ko-ra-i-ja sa prefiksom pera - iza" i deuro
- na ovoj strani". Odatle moemo zakljuiti da je kraljevstvo po-
deljeno na dve provincije, odvojene nekom upadljivom meom. Tre-
ba samo da stanemo na mesto palate i da bacimo pogled unaokolo da
bismo videli koja je to mea: veliki planinski lanac, koji se protee ot-
prilike pravcem sever-jug du poluostrva i razdvaja zapadni obalski
pojas od velike mesenske doline.
Zadovoljstvo je, uz to, otkriti d a j e klasino ime za ovu planinu
bilo Aigaleon i mikenski nain pisanja moe da predstavlja neto kao
Aigolaia, ne kao potpuna paralela, ve podozrivo bliska. Dalje sledi
da se devet gradova nalazi na zapadnom obalskom pojasu, a sedam
preko planina u Mesenskoj dolini. Ova dolina, jedna od najbogatijih
oblasti Peleoponeza, bie opisana kasnije. Za sada panju moramo za-
drati na Ovostranoj provinciji.
Obalski pojas omoguuje da se dvodimenzionalni raspored
gradova lako svede na jedinstvenu dimenziju spiska; u naelu moe-
mo biti sigurni da spisak mora da sledi linije obale: jug-sever ili sever-
jug, ili, po svoj prilici, i na sever i na jug polazei od palate. Ostaje da
vidimo koja od ovih mogunosti najbolje odgovara. Na prvi putokaz
predstavlja ime Pa-ki-ja-ne, koji je tesno povezan sa Pilom (Pu-ro) na
tablici Tn 316 i predstavlja, izgleda, sedite raznih kraljevskih" zana-
tlija; kraljevski suknar, na primer, ima ovde posed (En 74. 3) i nije ve-
rovatno da bi ovek koji je sluio kralju imao posede daleko od pala-
MIKENSKA GEOGRAFIJA 85

te. Tako bismo mogli etvrtu oblast da smestimo tu, ukljuivi, moda,
i kraljevsku palatu, jer sam Pil je imao specijalni status i ne javlja se
na ovim spiskovima gradova koji daju tribut.
Drugi putokaz prua nam Ri-jo (Rhion predgorje, rt"), koji se,
kao to je gore sugerisano, po svoj prilici nalazio na mestu dananje
Koroni, to znai da se spisak, izgleda, zavrava imenom koje nas vodi
preko najjunijeg pica poluostrva prema jugozapadnoj obali Mesen-
skog zaliva. Stoga izgleda da red, verovatno, ide od severa prema ju-
gu, i moemo da utvrdimo da prva dva imena sa spiska, Piswa i Meta-
pa, stoje u vezi sa Onostranom provincijom. Ovo ima smisla ako ih lo-
ciramo na severu, jer tamo postoji dobar put kroz renu dolinu Kipa-
risije prema Mesenskoj dolini. Ali dokle se kraljevstvo prostiralo na
severu? Jednostavna proporcija navodi na misao da, ako se palata na-
lazila u etvrtom okrugu, onda ima manje teritorija na severu nego na
jugu od nje. T o bi moglo da zaplai one koji ele da proire kraljev-
stvo sve do reke Alfeja, pokuavajui da izjednae Piswu sa kasnijom
Pisom u blizini Olimpije. Stara kraljevstva u doba pre nego to su po-
stojale karte imala su gotovo uvek prirodne granice: i, kao to smo vi-
deli, jedna odlina barijera te vrste postoji du doline reke Nede i
Tetrazi planina odmah juno od nje. Nema sumnje da je Neda (Neda)
oznaavala severnu granicu, i ovde moemo primetiti da je mikensko
ime reke bilo gotovo sigurno isto, jer jedan od istaknutih ljudi sa se-
vernog podruja nosi ime izvedeno od hidronima, Nedwts.
Tako smo odredili severnu i junu granicu Ovostrane provinci-
je, kako moemo nazvati obalski pojas u kome se nalazi palata. Ali
jednostavan red od severa prema jugu ne odgovara stvarnosti, jer ni-
su svi gradovi leali na obali ili nekoj neprekinutoj pravoj liniji; isto-
vremeno, geografija pokazuje da se istono-zapadni potes suava,
osim u dvema takama. Na severnom kraju reka Kiparisija (poznata
pod imenom Peristri) tee kroz dolinu Soulima prema planini Ithmi
i gornjoj mesenskoj ravnici. Zato su se, verovatno, prve dve oblasti
okruga koje stoje u vezi sa Onostranom provincijom nalazile dalje od
mora u ovoj dolini; a Piswa je oblast naroito bogata ovcama. To se
dobro slae sa prirodom terena, posebno u gornjem delu doline. Na
slian nain, juno od palate, u visini Navarinskog zaliva, zemljite se
86 MIKENSKI SVET

OVOSTRANA

'
j p milja

"To km I
Visina preko 1000 m
500 -1000 m

SI. 26. Dve provincije

MIKENSKA GEOGRAFIJA 87

opet otvara prema istoku i moramo oekivati da se neki okrui nala-

ze i u unutranjosti.
Desilo se da imamo drugi spisak gradova koji, na osnovu poda-
taka iz spiska o kome smo upravo raspravljali, takode mora da ide od
severa prema jugu, ali u ovom sluaju, sva pomenuta mesta morala bi
se nalaziti na obali ili blizu nje. O ovom dokumentu raspravljaemo u
glavi 9 (str. 238). Z a sada, jedino to valja rei jeste da nemamo razlo-
ga da mislimo d a j e ijedan grad, dok ne doemo do estog sa standard-
nog spiska, A-ke-re-wa, bio na obali. Isto tako, moemo da pokaemo
da su Ka-ra-do-ro i Ri-jo bili na obali.
Moemo li, dakle, da ponemo da crtamo priblinu kartu Ovo-
strane provincije? Ako Pisvu lociramo gore prema dolini Sulima, a
Metapu blie obali na zapad od Pisve, to e zadovoljiti sve pojedino-
sti koje znamo o ovim mestima. Pe-to-na, veliki okrug sudei po raz-
merama poreza davanog dvoru, mora da se nalazio izmeu Kiparisije
i palate, a jedno vano mesto locirano je u Hagios Khristphoros, pre-
ma unutranjosti od Filijatre (Philiatr, Me Donald i Rapp, 1972,276).
Pa-ki-ja-ne oznaava oblast u kojoj se nalazi palata, i mi znamo da je
tu smeten vaan centar religijskog kulta; od znaaja moe biti inje-
nica to su kasnije odavane boanske poasti mikenskim grobnicama
u Volimidiji (Volimidia), na kraju Hore (Khora), jedva tri kilometra
severno od palate.
Mnogo je tee sa A-pu 2 prema jugu. Mi smo najpre mislili da bi
to mogao biti homerski Aipu, ime za koje nema pouzdane lokacije;
ono znai strmo". Ali sada, kada bolje razumemo zakonitosti u siste-
mu pisanja, moemo rei da se znak za pu 2 nikada ne upotrebljava na
mestu obinog znaka za pu da predstavi grko pu, ve obino ima
vrednost phu. Ovo mesto, koje ne lei na obali, nalazi se, verovatno,
u zaleu Navarinskog zaliva.
A-ke-re-wa je pristanite od izvesnog znaaja. Oigledno je lo-
cirano u zalivu, ali ne na severnoj strani, jer to nije pristanite kraljev-
ske palate. Stoga izgleda verovatno da je bilo smeteno blizu moder-
nog Pila, na jugu zaliva; tu nije pronaen nikakav lokalitet, mada ima
neznatnih tragova mikenske okupacije. Razlog, verovatno, lei u to-
me to je u srednjem veku i u novije doba preko starog izgraeno no-
88 MIKENSKI SVET

vo naselje, tako da bez iskopavanja nije mogue utvrditi starije stanje.

Slina je situacija u oba mesta, Kiparisiji i Kalamta, gde su povrin-
ske indikacije suvie male da bi se mogla odrediti verovatna veliina
lokaliteta. E-ra-to, koja se naziva i Ro-u-so, ne lei na obali, ali to je
sedite drvodelja; to je, prema tome, moralo biti umovito podruje
(ume su, na alost, odavno nestale), moda u unutranjosti, jugoza-
padno od zaliva. Ostaje nam jo da smestimo Ka-ra-do-ro pre nego
to doemo do Rijona u Koroni; Ka-ra-do-ro takoe lei na obali i po-
stoje samo dva verovatna mesta gde se moglo nalaziti, na ovom delu
obalskog pojasa, Methni i Phinikous. Ime Ka-ra-do-ro odmah se mo-
e prepoznati kao grka re Kharadros, koja znai uvala ili jaruga".
Methni se nalazi na malom rtu, na jugozapadnom delu poluostrva, i
u blizini nema uvala. Ali poloajem mesta Phinikos dominiraju dve
velike uvale koje se dodiruju gotovo iznad mikenskog lokaliteta, i to
me navodi na pomisao da bi ime stvarno moglo biti, poto je situacija
dvosmislena, dualski oblik reci Kharadro - dve uvale".
Kad poemo prema Onostranoj provinciji na istoku od plani-
na, mnogo je tee baviti se geografijom. To dolazi delimino otuda to
na tablicama imamo manje obavetenja, moda kao rezultat decentra-
lizacije administracije. Pomoni arhiv koje se bavio lokalnim poslovi-
ma mogao je postojati u glavnom gradu provincije, za koji znamo da
se Re-u-ko-to-ro ili Leuktron. To je obino ime u kasnijoj grkoj geo-
grafiji, ali najblii klasini grad sa tim imenom nalazi se van verovat-
nih granica provincije. teta je to nemamo naina da lociramo mesto,
jer bi se iskopavanje moglo lepo isplatiti.
Sledei problem proizlazi iz prirode terena. Mesenska dolina je
prostrana, plodna ravnica sa puno vode, oiviena planinama sa tri
strane. Na zapadu nalazi se planinski greben koji se tako upadljivo vi-
di sa mesta gde je bila palata, na zapadnoj obali; planina je mnogo
prostranija na drugoj strani, gde se usamljeni vrh planine Ithmi (798
m) sputa ka dolini. Na severu se nalazi visoki plato Arkadije, dok je
na istonoj strani dolina zatvorena golemim bedemom Tajgeta, steno-
vitom kimom Peloponeza sa vrhovima od 2.400 m. Na jugozapadu,
iza Kalamta, obala je vrlo krevita i saobraaj du obale, po kopnu,
bio je uvek veoma teak, i ima tek nekoliko godina kako je izgraen
MIKENSKA GEOGRAFIJA 89

auto-put. Sve do nedavno stanovnici sela du obale bilo je lake da

svoje proizvode prevoze morem do pijaca na suprotnoj strani zaliva.
Na tzv. tablicama obalske strae imamo dragocene indikacije o
duini obale Onostrane provincije. Devet od deset sektora nalaze se u
Ovostranoj provinciji, koja se, kako smo videli, prua du zapadne
obale zaliva bar do Koroni. Samo za jedan od sedam gradova Ono-
strane provincije znamo da se nalazi na obali ili blizu mora; a drugi to-
ponim spomenut u ovom kontekstu se, sreom, moe identifikovati:
to je Nedwn, koji mora da je kasniji (i dananji) Nedon, reka na ko-
joj lei Kalamta. To je, izgleda, istona granica kraljevstva; odatle
proizlazi da istona obala zaliva, iako na njoj postoje mikenska na-
selja, nije potpadala pod vlast Pila. Granica izmeu Ovostrane i Ono-
strane provincije nalazi se, po svoj prilici, negde na zapadnoj obali za-
liva, izmeu Koroni i mikenskog naselja kod Nihorije (Nikhria), ko-
je je iskopavao jedan ameriki tim pod vodstvom V. A. Mak Donalda
(W. A. McDonald) izmeu 1969 i 1973. godine. Veoma je primamljiv
pokuaj da se ovo naselje identifikuje sa obalskim gradom poznatim
na tablicama pod imenom Ti-mi-to-a-ko.
Tako je Onostrana provincija locirana uglavnom u prostanoj
Mesenskoj dolini, i dugo vremena nisam video mogunost da sedam
okruga lociramo na prava mesta na karti. Reenje ovog problema du-
gujem radu briljantnog mladog amerikog naunika, gospoice S. V.
Selmerdin (C. W. Shelmerdine). Dok je studirala sa nama u Kembri-
du, ona je napisala jedan rad za na Mikenski seminar, iji su glavni
rezultati ubrzo zatim objavljeni sa jednim mojim dodatkom (Shelmer-
dine, 1973). U ovom radu ona je pokazala kako se teorija, koju je ra-
nije bio predloio jedan drugi Amerikanac V. F. Vajat (W. F. Wyatt,
Jr 1962) moe identifikovati tako da ubedljivo pokae administrativ-
nu shemu u koju se uklapaju ovih sedam okruga. Oni ine etiri gru-
pe: (a) Ra-wa-ra-ta2; (b) E-sa-re-wi-ja, Za-ma-e-wi-ja; (c) A-sja-ta2,
Sa-ma-ra, Ti-mi-to-a-ko; (d) E-ra-te-re-we, A-te-re-wi-ja. Grupe (a) i
(b) predstavljaju par kao i grupe (c) i (d). Princip na osnovu koga su
sastavljene moe biti samo geografska blizina; niko ne bi za poreske
namene spojio dve razdvojene oblasti. Stoga treba da oekujemo sli-
nu etvornu podelu teritorije.
90

Karte, kako to esto biva, nisu od velike koristi, mada pokazu-

ju da glavna reka Pamis (Pmisos), sa svojim poresim obveznikom,
mestom Mavrozmenos, deli teritoriju na sever i jug; ali kada se po-
smatra teren, onda se jasno uoava istono-zapadna linija koju ine
lanci niskih breuljaka oko Skale (Skala) (v. si. 27). Dve linije koje se
presecaju dele provinciju na etiri oblasti: sada nam preostaje samo da
odredimo koja grupa odgovara kojoj oblasti. Znamo da se Ti-mi-to-a-
ko iz etvrte grupe (d) nalazi blizu obale i, po svoj prilici, blizu grani-
ne linije sa drugom provincijom: stoga je jugozapad najbolja lokacija
za grupu (c). Isti spisak (Jn 829) koji ovo utvruje daje i linearni spi-
sak koji mora da ide od juga prema severu, jer poznato je da je prvi

SI. 21. Planinski venac Skala sa severa; na desnoj strani

je planina Ithmi

toponim blizu obale, mada moramo dopustiti da su toponimi ratrkani

na istok i zapad od Pamisa (Pmisos). Za A-te-re-wi-ja i E-ra-te-re-we
moe se pokazati da imaju veza sa drugom provincijom; prema tome,
grupa (d) bi trebalo da bude severozapadna oblast, gde postoji linija
lake komunikacije izmeu dveju provincija. Otuda proizlazi da (a) mo-
ra da bude na jugo-istoku,(b) na severoistoku. Najuoljiviji od prirod-
nih granica, reni sistem, odredio je spajanje provincija u parove.
MIKENSKA GEOGRAFIJA 91

Dovede je opasno insistirati na daljoj identifikaciji ovih imena sa

dananjim lokalitetima. Ali Ti-mi-to-a-ko na krajnjem jugozapadu pro-
vincije mogao bi biti mikensko ime za Nihoriju (Nikhria), kako smo go-
re pomenuli. Slika piiske geografije u vreme tablica, koja se tako pojavi-
la pred nama, daje nam vrstu podlogu u koju moemo da uklopimo pri-
vredne, drutvene i vojne injenice koje dobijamo iz dokumenata.

KRIT

Kralj Knosa nije imao tako lep pogled na svoje podruje kao nje-
gov kolega iz Pila. Njegova palata sagraena je na breuljku niem od
okoline, tako da je njegov vidik bio ogranien na dolinu u kojoj se bre-
uljak nalazio. Jedino ako bi se popeo na krov mogao je, daleko prema
severu, kroz mali procep meu bregovima, da vidi svetlucanje mora (v.
si. 29). To je upadljiva razlika izmeu mikenskih i minojskih mesta; Mi-
kenjani su se instalirali na dominirajuim poloajima, svakako iz strate-

Sl. 28. Knoska palata

SI. 29. Pogled na sever sa krova palate u Knosu

kih razloga. Kritski Minojci izabrali su prijatna i pogodna mesta, ne bri-

nui se za njihov strateki znaaj; i Mikenjani sa kopna su, razume se, sa-
mo preuzeli Knos, unekoliko ga modifikujui, jer se on ve nalazio tu.
S obzirom na to da je Krit ostrvo, prvo pitanje koje moramo da
postavimo glasi: da li postoji togod to navodi na misao da su se kralje-
vi dominioni prostirali van ostrva? Izgleda da odgovor glasi: ne, jer ne-

Sl. 30. Pogled na planinu Idu

MIKENSKA GEOGRAFIJA 93

ma toponima koji bi se mogao identifikovati sa onima preko mora. Po-

stoji jedan podatak o stadu koza (C 914) koje je poslato u Ahajviju (Ak-
haiwia) ili Ahaju; to ime ne javlja se nigde vie na tablicama, ali podse-
ca na hetitsko ime kraljevstva sa kojim su Hetiti bili u kontaktu (Ahhi-
jaw). Jo uvek se mnogo raspravlja o lociranju ovog kraljevstva, i mno-
gi naunici misle da se ono nalazilo na dananjoj turskoj obali ili blizu
nje; ne izgleda verovatno da bi Knos slao koze preko mora, i moramo
da pomiljamo da se to mesto doista nalazi na Kritu.
Svi arheoloki dokazi za minojske kolonije na egejskim ostrvima
potiu iz ranijeg perioda i nema razloga za pretpostavku da je krajem
XV veka ijedna od njih jo uvek stajala pod kontrolom Knosa. Zame-
na minojskog mikenskim importom, koja je dokumentovana za nekoli-
ko mesta, dokazuje, razume se, samo to da je Grka, kao dominantna
sila u Egeji u to vreme, zamenila Krit, injenica koja je oevidno posve-
doena savremenim egipatskim spomenicima.
94 MIKENSKI SVET

SI. 31. Krit

Drugo pitanje glasi: kolikim delom ostrva je vladao knoski

kralj? U Knosu imamo vie imena koja moemo da prepoznamo ne-
go u Pilu: sam Knos, (Knsos) njegova luka Amnis, (Amnisos) i su-
sedno mesto Tilis (.Tylissos) igrali su izvesnu ulogu prilikom deifro-
vanja (Chadwick, 1958, 63); i jo nekoliko imena jasno se moglo pre-
poznati. Na prvi pogled izgleda kao da ova imena pokrivaju vei deo
ostrva, i mi smo pomiljali da je Knos, u ovom periodu, bio prestoni-
ca celog ostrva. Ali drugi razlozi naveli su me da iznova razmotrim
ovo pitanje.
Krit je veliko ostrvo, 260 km. sa istoka na zapad, ali irine samo
55 km, na svojoj najiroj taki. Ovakvi statistiki podaci lako se mo-
gu napabiriti sa karte, ali na terenu mogu lako da zavedu. Veliki deo
MIKENSKA GEOGRAFIJA 95

m^iM

ArtcaEohori

zemljita je iznad 300 m. visine, i ima tri velika planinska lanca sa vr-
hovima iznad 2.000 i 2.500 m. visine. Na taj nain komunikacije izme-
u razliitih podruja nisu nikada bile lake i tek je danas, u veku bul-
doera i eksploziva, omoguena izgradnja dobrog sistema puteva. Oni
koji su nedavno bili na Kritu znae da ovaj sistem jo uvek nije reali-
zovan, ali progres je iao brzo i delovi tog sistema su gotovi, drugi jo
nisu zavreni ali se upotrebljavaju, a trei su jo u zametku. Ako se
prenesemo natrag u bronzano doba, kada nije bilo maine za graenje
puteva ve su postojala samo primitivna orua i ljudska snaga, Krit je
bio podeljen na mala podruja.
Ako poemo od Knosa, smetenog u sredini blizu severne oba-
le, nai emo se u prostranoj, plodnoj oblasti, oivienoj umereno viso-
96 MIKENSKI SVET

kim ali prohodnim brdima na jugu i planinskim lancima Dikte i Ide na

jugoistoku i jugozapadu. Na istok, du obale, nema pravih prepreka,
mada niski bregovi silaze do mora, i otvaraju se ponovo u ravnicu oko
Malije (Mllia), mesta u kome se nalaze trea po veliini mikenska
palata. Iza Malije nalazi se druga brdovita oblast. Cela ova teritorija
svakako je bila podlona Knosu, imena Tilis (Tylisos) i Amnis (Am-
nisos) spadaju ovamo, ali mi jo uvek ne znamo ni klasino, a kamoli
mikensko ime Malije.
Na jugu od razvoda nalaze se jedina velika kritska ravnica, je-
dino podruje koje je proizvodilo viak itarica. Ova ravnica, koja se
danas zove Mesara (Messar), oiviena je visokim brdima ili niskim
planinama i prema severu i prema jugu. June planine sputaju se str-
mo prema moru i pruaju slab zaklon laama; to je otkrio i sv. Pavle
kada je njegova laa bila prisiljena da pristane u malenoj luci Kali Li-
menes (Kali Limnes) ili Lepa pristanita. Na istoku je podruje kre-
vitog ali ne neprohodnog zemljita; zapadna obala prua dobro alo
za antike lae oko dananje Timbaki (Timbki), gde se more, moda,
povuklo, i koristan zaliv u Matali (Mtala).
Ovim podrujem dominira velika minojska palata Fajsta (da-
nanji izgovor Phests); to je ime koje se uoljivo javlja na knoskim
tablicama. Nema nikakve sumnje da je Knos kontrolisao Fajst, ne
samo kao nadmonija sila ve u svim sitnim detaljima administraci-
je i guverner Fajsta bio je samo poslanik knoskog kralja. Nije lako
pomitiri ovo sa arheolokom slikom. Minojska palata u Fajstu (si.
32) razorena je, izgleda, u isto vreme kada i svi drugi mikenski cen-
tri na kraju poznog minojskog I B peroda (oko 1450. god. st. e.). Nije
jasno koji su tano njeni delovi ponovo nastanjeni u poznominoj-
skom II periodu, ako su uopte i bili. Ali u to vreme mora da je po-
stojao veliki i napredni grad u blizini tog mesta. Za neto kasniji pe-
riod imamo pouzdane dokaze mikenske okupacije u Hagiji Trijadi
(Hgia Trida), (si. 33) mnogo manjem gradu, koji se nalazi samo tri
kilometra dalje na drugoj strani istog grada, i mogue je ak da se
ime Fajst odnosi i na ovaj gradi, ije nam antiko ime nije poznato.
I samo njegovo postojanje zbunilo je arheologe: zato bi minojski
kralj iz Fajsta sagradio kraljevsku rezidenciju tako blizu svoje pala-
SI. 32. Fajst, Minojska palata
98 MIKENSKI SVET

te? Najblia pameti je pomisao da je more tada bilo mnogo blie

bregu i da je Hagija Trijada bila prvobitno luki grad za Fajst.
Ali pre nego to napustimo Mesaru, moramo da pogledamo
drugo ime koje zauzima vano mesto na knoskim tablicama. Ono se
pie Da-wa i ne odgovara nijednom imenu poznatom iz klasinog do-
ba, mada podsea na antroponim Daos (latinizovan kao Dauus, pa je,
prema tome, prvobitno imao glas w), koji se esto davao robovima.
Mesto Dawo tesno je povezano sa Fajstom na tablicama i poznato je
kao veliki proizvoa penice. Njegovo ime se javlja (F 852.1) sa jed-
nim nepotpunim brojem, ne manjim od 10.000 jedinica penice. Kako
ova jedinica iznosi blizu 100 litara, ovaj podatak nam daje ogromnu ci-
fru od najmanje 1,000.000 litara ili ca. 775 tona penice. Postoji samo
jedno mesto na Rritu koje je, po svoj prilici, moglo da da tako ogrom-
nu koliinu itarica, a to je ravnica Mesara. Kako je Da-wo okrug
odvojen od Fajsta, morao je biti lociran u veoma plodnoj istonoj po-
lovini ravnice, jer, mada na terenu nema upadljive granine linije, vo-
da sa istonog del odvodi se malom rekom koja se danas zove Ana-
podaris (Anapodris), ili Naopaka reka", zato to tee u pravcu su-
protnom vodenim tokovima na ovom podruu i kroz klisuru u junim
planinama izbacuje vodu (kada je uopte ima) u Libijsko more.
Od Mesare lako se moe putovati na severozapad kroz jednu
od dveju dolina koje vode prema severnoj obali kod Retimna (Rt-
himnon). Ove doline diu se na severu u visoka, ali prohodna brda i
pruaju dobru trasu za puteve. Na gornjem kraju istonije doline
Amari (Amri) nalazi se lokalitet klasinog grada po imenu Sibrita ili
Sibritos (Sybrita, Sybritos), kod dananjeg sela Tronos (Thrnos), i to
je odgovarajue ime jer naselje zauzima velianstven dominirajui po-
loaj. Imamo podataka o minojskim pastirima sa ovog mesta, koje ni-
kada nije iskopavano, a nije verovatno da bi Minojci zanemarili tako
bogatu dolinu. Nae interesovanje za ovu dolinu dolazi otuda to na
tablicama iz Knosa postoji ime koje udno podsea na ime Sybrita
(iSu-ki-ri-ta), koje stoji moda umesto Sugrita. Ako bismo prihvatili
ovu identifikaciju, naili bismo na lingvistike tekoe, ali nikako na
nepremostive. Sline alternacije b i g javljaju se retko u drugim ime-
nima neogrkog porekla.
SI. 33. Hagija Trijada: kraljevska vila
100 MIKENSKI SVET

Kad proemo kroz brda severno od Sibrite, moemo, ne ba sa-

svim tekom trasom, da doemo do uske ravnice na severnoj obali, ko-
ja okruuje Retimnon. Celo podruje, odavde pa na istok, bilo je, izgle-
da, gusto naseljeno bar u poznominojskom III periodu, mada za pozno-
minojski I jo uvek nemamo dovoljno podataka. To nas navodi na ideju
da putovanje produimo na zapad od Knosa, poto proemo kroz Tilis i
preemo jedan prilino teak prelaz, da bismo stigli do unutranje doli-
ne, kojom danas dominira Anogija (Angia) i u kojoj se nalazilo klasi-
no mesto Axos, gde je naena keramika iz poznominojskog III perioda,
Ime Axos predstavlja problem jer udno lii na mikensko E-ko-so, silap-
sku grafiju za Exos, jer njegov izvedeni pridev glasi E-ki-si-jo = Exios.
Ali iako moemo da zanemarimo razliku u vokalima, postoji druga
mnogo ozbiljnija prepreka jer ranokritski natpisi pisani grkom azbu-
kom pokazuju da je Axos nekada glasio Waxos, i mada se iv po pravilu
gubi u poznijem grkom, moralo bi, ako se ve uva do V veka st. e., da
se javlja i u mikenskom obliku. Mislio sam da to reava problem i d a j e
slinost imena puka koincidencija, mada se ono to znamo o Eksosu od-
lino slae sa poloajem Aksosa; mesto je imalo 2.250 ovaca (Dn 1092)
i javlja se u paru sa Sugritom. Ali kada sam video mesto, nametnula mi
se druga mogunost. Mnogi antiki grki toponimi nemaju znaenje u
grkom, i gde god se desi da stanovnitvo ivi na podruju sa nerazum-
ljivim toponimima, postoji tenja da se ova imena modifikuju u skladu
sa jezikom stanovnika. U Devonajru kornvalsko Pen-y-cum-gwik
(dno uskog zaliva") promenjeno je u Pennycomequick, kao to su ime
grke kolonije u Italiji Maloventa, (Malowenta), bogata ovcama", Rim-
ljani pogreno preveli sa Maleventum, zlo doao", pa ga promenili u
Beneventum (Livije 9,27,14). Po istom principu su moda Exos, koje na
grkom nije znailo nita ve je podsealo na van, spolja", promenili ne
Mikenjani ve njihovi dorski naslednici, u Waxos, koje je moglo stvarno
da znai raselina", prolom" i doista se namee izvesna veza sa tim zna-
enjem, jer je samo mesto smeteno visoko gore na planinskom proce-
pu. Ako su Dorci bili krivi za izvrtanje ovog imena, nema nikakve pre-
preke da mikenski Eksos smestimo kod Aksosa. Kontekst u kome se
javlja na tablicama svakako nas navodi na pomisao da se mesto nalazilo
u ovom prodruju.
MIKENSKA GEOGRAFIJA 101

Na severu od ovog puta zemljite je veoma talasasto sve do

obale; i ovde imamo posla sa drugom lingvistikom zagonetkom. Me-
sto blizu obale, nedaleko od Irakliona, prema zapadu, zvalo se u kla-
sino doba Kutaion; ono lei u podruju podesnom za ovarstvo, ali
zemljite inae nije mnogo plodno. Na tablicama se u irem podruju
Knosa javlja jedno mesto poznato po svojim ovcama, i malo po emu
drugom, pod imenom Ku-ta-to ili Ku-ta-i-to', razliite grafije ukazuju
na oblik Kutaiton. Opet se postavlja pitanje da li je mogue da je to
isto mesto kao i klasino Kutaion? Nije lako objasniti ovu promenu
jer ni jedna ni druga re nemaju znaenja, ali postoji opta tenja da
se rei teke za izgovor redukuju izostavljanjem jednog ili dva slina
glasa, kao to Conecticut u izgovoru gubi jedno od dva k.
Na istoku od Knosa mora da je postojalo naselje u Maliji (Mal-
lia) ak i ako minojska palata nije nikada bila ponovo sagraena. Putu-
jui dalje prema istoku, presecamo prilino teak prelaz da bismo stigli
do zaliva Merambelu (Merambllou), danas dobro poznatog turistima
koji se slivaju u moderno letovalite Hagios Nikolaos (Hgios Nikola-
os). Visoko u brdima iznad ovog zaliva nalazi se klasino mesto Lt
(oigledno isto ime kao ime Apolonove i Artemidine majke, koje je
bolje poznato u jonskom obliku kao Lto). Knoske tablice govore nam
o mestu koje ima isto ime, ali do sada u blizini nije naen nijedan mi-
nojski lokalitet i moda se ime sa tablica odnosi na neko drugo mesto.
Jednom se spominje Winatos, kasnije Inatos, mali grad na ju-
noj obali, dananji Tsodsouro. Ali na ovom spisku nedostaju mno-
ga vana mesta, koja su nam arheoloki poznata, svakako zbog toga
to njihova minojska i mikenska imena nisu sauvana u klasinom pe-
riodu, tako da jo uvek nismo u stanju da ih identifikujemo sa neloci-
ranim imenima sa tablicama.
Ja sam namerno iskljuio oba kraja ostrva, krajnji istok i krajnji
zapad, jer bi u oba sluaja tamonja naselja bila udaljena od Knosa, a
geografski uslovi ine saobraaj tekim. Na zapad od Retimna i na istok
od Sitije postoje prirodne barijere. Kontakti sa ovim podrujima laki
su morskim putem. Postoji i jedna mala grupa toponima koji se javlja-
ju samo na odreenom, ogranienom broju tablica: najbolji primer je
serija Co, koja za svako mesto daje broj ovaca, koza, svinja i goveda.
102 MIKENSKI SVET

Ovce su posebno znaajne jer imamo ogromnu grupu podataka pomo-

u kojih je Knos kontrolisao velika stada svuda u centralnom Kritu. Ka-
ko u ovim belekama nema tih specijalnih setova toponima, to je dokaz
da ova podruja nisu bila pod neposrednom kontrolom Knosa, mada je
mogue, razume se, da su bila pod manje neposrednom kontrolom.
Dva imena u ovoj grupi lako se mogu identifikovati. Jedno je
Kudrti, dobro poznato kao antiko ime mesta koje je danas drugo
po veliini na Kritu i Khani. Ovo ime se spominje kod Homera indi-
rektno, jer on upuuje na njegove stanovnike. Kudnes, poto sam
grad ima ime koje se metriki ne uklapa u stih. Do nedavno smo vrlo
malo znali o Haniji sa arheoloke take gledita, jer i to je jedan od
onih tantalovskih sluajeva gde se moderni grad nalazi iznad antikog
lokaliteta, tako da su iskopavanja bila silom prilika ograniena na ne-
koliko slobodnih prostora i urna istraivanja mesta na kojima se zi-
dalo. Ovo mesto je oktobra 1973. istraivao grki arheolog J. Papapo-
stlu i pokazao da su postojale arhivske prostorije u graevini koja
mora da je bila minojska palata, jer tu su pronaeni brojni fragmenti
tablica pisanih na linearu A i velika zbirka peata sa natpisima i etike-
tama. Drugi rad ve je izneo na videlo amfore sa kratkim natpisima na
linearu B, tako da je danas jasno da je to bio znaajan grad i u minoj-
sko i u mikensko doba.
Drugo poznato ime je Aptarwa, koje je u klasino doba bilo po-
znato kao Aptara ili Aptera\ oblik Aptera je izvestan primer za tran-
sformaciju neobinog imena u re sa znaenjem, jer Aptera znai bez
krila" i podsea na naziv boginje pobede (Nike Apteros), kojoj su
Atinjani podigli mali hram na Akropolju. Mesto poznije Aptare je do-
bro poznato, visoko na brdima iznad ulaza u zaliv Suda (Souda).
Nijedno od ostala etiri imena iz ove grupe tablica ne moe se
identifikovati sa kasnijim imenima. Ali u vezi sa ta dva imena postoji
jedna interesantna injenica. Ona se javljaju ponovo na nekim amfo-
rama sa linearnim B natpisima naenim u Tebi, na kopnu, u jednom
sluaju najmanje est puta. Oigledno su mogua dva tumaenja: ime-
na mogu jednostavno da predstavljaju koincidenciju, jer ve smo vide-
li kako se imena ponavljaju na karti mikenske Grke; ili su amfore
mogle biti uvezene sa Krita, verovatno kao ambalaa za neku tenost.
MIKENSKA GEOGRAFIJA 103

Mi smo mogli da ih odbacimo kao rezultat puke koincidencije da se

nije desilo da druge amfore, naene drugde na kopnu, imaju ispisane
rei koje se javljaju kao toponimi na knoskim tablicama. Jedna nae-
na kod Eleusine na Atici ima kritski toponim koji se esto javlja u
Knosu: Da-*22-to (fonetska vrednost srednjeg znaka je jo uvek nepo-
znata pa se stoga mora transkribovati brojem).
Ali ovde je nauna arheologija poela da pomae. Dr H. Ke-
tling (H. Cattling), koji je tada bio u Muzeju Ashmolean u Oksfor-
du, zapoeo je s analizom gline izvesnog broja mikenskih vaza. Nje-
gov metod se sastoji u tome da podvrgne spektroskopskoj analizi si-
une uzorke materijala vaza, da bi odredio kakva se neistoa jav-
lja u glini od koje su nainjene. Svaka glina sadri tragove drugih
elemenata, esto metala; i za glinu iz pojedinih oblasti moe se po-
kazati da sadri karakteristine uzorke neistoe. Tako analiza pra-
vi neku vrstu otisaka prstiju, koji mogu da odrede mesto porekla va-
ze. Taj metod, svakako, treba dalje razraditi, ali on je ve pokazao
svoje dejstvo u sluajevima gde poreklo ne podlee sumnji. Stoga je
primena ovog metoda na amfore sa natpisima iz Tebe mogla da po-
kae da li su izraene tu ili nisu. Rezultati pokazuju da glina od ko-
je su izraene ove amfore ne odgovara lokalnoj glini i, to je mnogo
znaajnije, izgleda da odgovara uzorcima sa Krita; ovaj metod mo-
da jo nije dovoljno napredovao da bi dao jasan odgovor. Ali veo-
ma je znaajna koincidencija da dve nezavisne istraivake linije vo-
de ka Kritu, i ona nas ohrabruje da pretpostavimo da su u periodu
dosta kasnijem od pada Knosa vaze sa natpisima na linearu B bile iz-
voene iz kritskih gradova na kopno. Dalja istraivanja mogu da
ogranie podruja Krita iz kojih su vaze dole; najraniji rad Ketlin-
ga i Mileta (Cattling i Millett, 1965) ukazao je na krajnji istok ostr-
va. Ali veze na knoskim tablicama ukazuju pre na krajnji zapad, i
ova injenica moe da pokae da je u skladu sa analizom gline. Ta-
ko bi zakljuak glasio da je krajnji zapad Krita, provincija Hanij
(Khani), bio van neposredne kontrole Knosa, mada u izvesnom
smislu podloan njegovoj vlasti. Moda je i krajnji istok ostrva imao
sline odnose, jer geografski uslovi navode na pomisao d a j e saobra-
aj kopnenim putem sa tim delom morao biti teak.
104 MIKENSKI SVET

Jedno vreme sam mislio da sam identifikovao jedan grad na

krajnjem istoku; na tablicama se esto spominje mesto zvano Se-to-
i-ja i bilo je vrlo primamljivo izjednaiti ga sa klasinom Setajom
{,Staia), dananjom Sitijom (Sitia). Lingvistike tekoe priznavane
su uvek, i nije se pojavilo nita to bi potvrdilo nagaanje; s druge
strane, veliki deo podataka danas navodi na pomisao da se to mesto
nalazilo na centralnom Kritu, i moramo da napustimo nae ranije
nagaanje.
Prema tome, u to vreme imamo sliku Krita koja pokazuje
snanu monarhiju, sa visoko centralizovanom administracijom u
Knosu; ova monarhija drala je pod svojom vlau ostrvo od Retimna
do Ijerapetre, dok su dva krajnja del bila pod drugom vlau, bilo
kao nezavisne ali prijateljske drave ili kao vazalne drave sa sop-
stvenom vladom. Bie interesantno videti hoe li kasnija otkria
potvrditi ovu sliku. Na osnovu injenice to postoje toliki arhivi
ploica na linearu B jasno je da je administracija ostrva u minojsko
doba bila decentralizovana, mada ne moemo da odredimo da li su
drave van neposrednog podruja Knosa bile nezavisne ili zavisne.
Jasno je da je vladar Knosa uvek bio dominantna snaga na ostrvu.
Posle pada knoske palate verovatno se ostrvo ponovo raspalo na
mnogobrojne male drave, i to je situacija u kojoj nalazimo ostrvo na
poetku istorijskog perioda.
 4. Ljudi sa tablica

Uprkos nekim kolebanjima, ne moe biti ozbiljne sumnje da je

jezik linearnih B tablica grki jezik, ali da li su ljudi koji su te tablice
pisali bili Grci? U to vreme Grk", razume se, moe imati samo jed-
no jedino znaenje onaj koji govori grki", jer pojam nacionalnosti je
anahronizam u antikom svetu. Teko je verovati da bi nosioci drugog
jezika hteli da svoje dokumente sauvaju na grkom; to, svakako, ni-
je situacija paralelna sa engleskim srednjovekovnim dokumentima pi-
sanim na latinskom; tu je vernakularni jezik smatran nepodesnim za
ozbiljan zadatak - uvanje zvaninih dokumenata. Takva situacija
mogla je da nastane samo tamo gde je jezik svojom istorijom dostigao
ogroman presti i sauvao se kao sredstvo komunikacije meu obra-
zovanim ljudima. Na dvorovima mikenske Grke ne moemo da za-
mislimo nikakvu slinu situaciju, jer jezik prestia bi svakako bio krit-
ski jezik, zapisan linearom A; linear B bio je relativno nova tvorevina
smiljena da izae u susret potrebama grkog jezika.
To je, prema tome, sluaj prima facie zbog koga treba smatrati
da su Mikenci govorili grki. Za to moemo da pruimo jaku potvrdu:
veliki broj mukaraca i ena na tablicama koji imaju grka imena, tj.
imena koja u grkom imaju odreeno znaenje. Danas se ene mno-
gih narodnosti, a time i nosioci mnogih jezika, mogu zvati Aleksandra;
ali ako vidimo da je to ime, koje ima odreeno znaenje u grkom, da-
to jednoj mikenskoj eni u XIII v. st. e., teko bi bilo poverovati da
njeni roditelji nisu znali znaenje tog imena. Doslovno znaenje je pri-
lino udno: ona koja odbija mukarce"; ako mi se moeo oprostiti
ovakva tesnogrudost, moramo se setiti da su enska imena esto deri-
vati mukih, i ime Aleksandra je jednostavno ensko ime koje odgo-
106 MIKENSKI SVET

vara imenu Aleksandros (Alexandros, latinizovano Alexander) onaj

koji odbija mukarce", a to je sasvim podesno muko ime.
Grki sistem linih imena, u mikensko kao i u klasino doba,
radikalno se razlikuje od naeg. Svaki pojedinac ima jedno lino ime,
izabrano iz mnogo ireg repertoara nego to su uobiajena lina ime-
na kod onih koji govore engleskim jezikom. Ako ga treba razlikovati
od drugih koji se isto tako zovu, onda se obino dodaje ime njegovog
oca. Meni je bilo zabavno kada sam video da, za zvanine svrhe, u
Grkoj jo postoji praksa da se linom imenu doda oevo lino ime,
kao i prezime i nadimak; tako sam, kada sam otvorio raun u banci,
otkrio da je moje ime Don to Fred, gde to oznaava genetiv, tj.
sin toga i toga". U nekim starijim grkim dijalektima, i u mikenskom
oevo ime se ne daje u genetivu, ve u pridevskom obliku kao Kusa-
menios - sin Kusamenov". Meutim, ovaj nain ne upotrebljava se
esto u naim dokumentima i ogranien je, izgleda, na ljude iz aristo-
kratskih porodica. Ostali se razlikuju dodavanjem mesta i roenja ili
zanimanja. Nemamo jasnih primera da se i ene ovako navode; posto-
ji jedan spisak enskih imena (PY Vn 1191) u kome svakom imenu
prethodi muko ime u genetivu. Vrlo je verovatno da su to imena nji-
hovih mueva, mada bi ti mukarci mogli biti i njihovi oevi, ili, ako su
bile robinje, njihovi gospodari. U grkom sistemu ena nosi oevo ime
u genetivu, ako je neudata, muevljevo, ako je udata; jo i danas je
obiaj u Grkoj da enino prezime bude u genetivu.
Ne bi bilo iznenaujue otkriti da stanovnitvo Grke, u dru-
gom delu drugog milenija, nije govorilo iskljuivo grki. Kao to suge-
rie rekonstrukcija istorije koju sam skicirao u prvom poglavlju, zauzi-
manje Grke i asimilacija stanovnitva koje je govorilo druge jezike
morali su biti spor proces. Treba samo da podsetimo da danas, 600 go-
dina posle spajanja Velsa i Engleske, ima mnogo hiljada ljudi u Velsu
koji govore velki, ak i kad veina govori engleski. Tako a priori tre-
ba da oekujemo da kod stanovnitva mikenskog doba naemo trago-
ve i drugih, negrkih jezika.
Cak i u klasino doba ima kod istoriara podataka o ljudima
koji su govorili druge jezike, na primer o Pelazgima, koji za nas pred-
stavljaju puko ime; i u nekim delovima istonog Krita natpisi su jo u
SI. 34. Freska sa ratnicima iz Pila
108 MIKENSKI SVET

IV V. st. E. pisani drugim jezikom. Saznajemo da u nekim delovima

Grke ima slojeva podanika koji, po svoj prilici, predstavljaju potom-
ke naroda koje su pokorili preci kasnijih vladara. Mada se ne kae iz-
riito da su neki od njih jo uvek govorili drugim jezikom, neki od njih,
svakako, nisu bili potomci Negrka. U Sparti su stvarno postojale dve
takve potlaene klase. Sloj slobodnih ljudi, ali graana drugoga reda,
bez politikih prava, koji su nazivani perioikoi, ili oni koji ive oko-
lo", bili su, po svoj prilici, predorski Grci iz Lakonije, potomci miken-
skog stanovnitva. Drugi sloj stanovnitva bili su robovi, koji su obra-
ivali zemlju za svoje spartanske gospodare; oni su nazivani hejlotima
(heiltes), izrazom koji verovatno znai zarobljenici" i bili su, po svoj
prilici, podanika klasa u mikensko doba, ali nisu bili grkog porekla.
ak i kada prihvati nov jezik, narod se uporno dri svojih linih ime-
na; dokaz su keltska imena koja su jo uvek vrlo omiljena kod Vela-
na, kota i Iraca koji govore engleski.
Najmanje ezdeset procenata rei zabeleenih na mikenskim
dokumentima su lina imena. Taj materijal bi mogao koristiti za pro-
cenjivanje koliki je procenat stanovnitva imao grka imena, mada se
iz toga ne moe pouzdano zakljuiti da su svi oni govorili samo grki.
Ali zbog dvosmislenosti sadranih u pismu i zbog injenice da ne po-
stoji nain da se proveri znaenje imena, uvek je nepouzdano tvrditi
da jedno ime nije negrko samo zato to ne moemo da prepoznamo
nijedno verovatno grko ime iza silapskog oblika. Ali moemo biti si-
gurni da su neka tako oigledno grka da bi bilo apsurdno osporavati
ih. ensko ime Aleksandra, koje smo ve naveli, prua za to dobar
primer, a na istoj tablici imamo ime Teodora. Meu mukim imenima
moemo navesti Amfimed (Amphimds), Eumen (Eumens), Eurip-
tolem (Euruptolemos), Opilimnije (Opilimnios), Filoverg (Philower-
gos). Sva ova imena se ne samo lako mogu prepoznati kao grka ve
pripadaju specijalnom tipu tzv. sloenih imena, tako da se svako ime
moe razloiti na dva del, od kojih svaki ima svoje znaenje. Ovaj tip
je tako iroko rasprostranjen u indoevropskim jezicima da je teko ve-
rovati da to nije zajedniko naslee. Ali ovaj tip nalazimo i drugde, i
mnoga japanska prezimena su veoma slina. S druge strane, Rimljani
su izumeli ili pozajmili potpuno razliit sistem. Tako je pojava sloe-
LJUDI SA TABLICA 109

nih imena u mikenskom grkom dokaz duge tradicije, ak i ako se

mnogi elementi, od kojh se ova imena sastoje, ne nalaze van grkog.
Teko je verovati da ljudi koji su izabrali ovakva imena za svoju decu
nisu jednostavno sledili tradicionalni grki obiaj, pa ih stoga moemo
smatrati nosiocima grkog jezika. U takvim imenima nema nieg po-
sebno aristokratskog, jer spisak pastira u Knosu obuhvata i takva ime-
na, a oni, verovatno, nisu bili ljudi visokog ranga.
Mnogo vie imena pripada drugom uobiajenom grkom tipu; to
su izvedenice od obinih imena. Katkada se i obini apelativ moe upo-
trebiti kao ime: Glaukos (Glaukos) Sivooki" je ime uobiajeno jo od
Homera; spominje se i pastir Ehinos (Ekhinos) Je" (da li je bio bo-
dljikave udi?), a jedan se ak zove Halkeus (Khalkeiis) Kova". U
ovim sluajevima, razume se, mogue je argument postaviti naglavce:
ova jasna imena moda nisu davali deci njihovi roditelji, ve njihovi gr-
ki gospodari koji nisu mogli da lome svoje jezike oko nerazumljivih
stranih imena. Svakako, u to moemo sumnjati tamo gde imamo jedno-
stavno opisna imena kao Eritros (Eruthros) Crveni" ili Polios (Polios)
Sedi". Mali broj imena je, izgleda, nepristojan, ako ne i otvoreno op-
scen. Ali teko je odrediti granice onoga to se moe prihvatiti kao ime;
nepristojna imena poznata su i u klasino doba, i moemo da nagaa-
mo da li su to u poetku bili nadimci koji su, kad su jednom prihvaeni,
kasnije generacije upotrebljavale ne mislei na njihovo znaenje.
Ime se mnogo ee razlikuje od apelativa dodavanjem odree-
nog sufiksa. Poznati klasini primer je ime Simon {Simon), izvedeno od
simos zatubasto prast nos", koje nikada nije smatrano pogrdnim. U
mikenskom grkom imamo puno primera: Tripodiskos (Tripodiskos)
ima deminutivski sufiks -iskos, dodat nazivu za tronoac, Mali Tro-
noac"; Mahaon (Makhawon) je obrazovano od makh bitka", Argu-
rios od arguros srebro". Pomnios od poimn stado", Plouteus od plo-
utos bogatstvo". Neki od ovih sufikasa nalaze se i u sloenicama: Opi-
limnios je pridev izveden od opi (klasino epi) na, kod" i Umna je-
zero" ili Guowaxeus od guous (kasnije bous) vo", i ag vodim".
Jedan od najneobinijih naina obrazovanja izvedenih imena u
klasinom grkom jeste pomou sufiksa -ids ili -ads u znaenju sin",
ba kao engleska prezimena koja se zavravaju na -son. U mikenskim
110 MIKENSKI SVET

imenima, izgleda, uopte nema ovog sufiksa, i to nije neobino kad se

zna da Homer nema linih imena ovog tipa, mada on ovakva obrazo-
vanja upotrebljava kao prideve sa znaenjem sin toga i toga".
Ako zamislimo situaciju u kojoj mala vladajua klasa gospoda-
ri brojnijim negrkim stanovnitvom, i uspeva da mu nametne svoj je-
zik, moemo oekivati da potomci negrkih stanovnika i dalje upotre-
bljavaju svoja stara imena, mada su neki roditelji, moda, u elji da
pokau naklonost prema vladajuoj klasi, davali grka imena svojoj
deci. Zbog toga, ne treba da nas iznenadi to smo naporedo sa grkim
imenima nali izvestan broj negrkih imena, naroito meu niim sta-
leima. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se grki jezik morao govo-
riti u podruju Pila vekovima pre nego to su pisane tablice, tako da
se podaci o stranim imenima ne smeju uzeti kao dokaz da se tu jo
uvek govorio strani jezik. Mi se suoavamo sa tekoom to je grko
ime esto oigledno grko ak i u dvosmislenoj grafiji, ali nemamo na-
ina da prepoznamo strana imena, jer ne znamo kom su jeziku pripa-
dala. Ali neka mikenska imena, naroito u Knosu, izgledala su Grci-
ma neobina, i teko je verovati da nisu strana. U manjem broju slu-
ajeva moemo dodati jedan manje subjektivan dokaz: na knoskim ta-
blicama javlja se izvestan broj imena koja se ponavljaju manje ili vie
tano na linearnim A tablicama sa Krita pre grke invazije. Na primer,
vrlo je verovatno da su imena Di-de-ro i A-ra-na-re, naeni na linear-
nim A tablicama iz Hagije Trijade. Jedna mala grupa imena u Knosu
poinje sa Piya-, uobiajenim elementom koji u hetitskim imenima
znai onaj koji daje", ali do sada niko nije bio u stanju da identifiku-
je jezik koji bi objasnio veliki broj ovih negrkih imena.
Teko je odrediti kako treba klasifikovati imena izvedena od
negrkih toponima. Ako se neko zove Lampsakos (Lampsakos), ime-
nom koje je mnogo kasnije poznato kao ime grke kolonije u blizini
Dardanela, treba li ga klasifikovati meu grka imena ili ne? Tilisios
(Tulisios), pridev od kritskog toponima Tilisos (Tulisos), javlja se kao
muko ime u Pilu; na slian nain imamo ensko ime Korinsia od Ko-
rinthos - Korint, ali izgleda da je na teritoriji Pila postojalo mesto sa
tim imenom. Neka imena, meutim, upuuju na kontakte sa udalje-
nim zemljama. Aiguptios u Knosu mora biti Egipanin", pa je tako
LJUDI SA TABLICA 111

i Lukios moda ovek iz Likije (jugozapadna Anatolija), Turios, o-

vek iz Tira (u dananjem Libanu).
Teorija koju, svakako, moemo mirno odbaciti jeste ona po ko-
joj Grci nisu bili vladajui narod mikenske Grke, ve samo pisarska
klasa koju su Negrci upotrebljavali da im vodi knjigovodstvo. Na alost,
imena kraljeva Pila i Knosa nigde nisu direktrno navedena (ali v. dalje
str. 117); jer da su imena oigledno grka, to bi dokazalo glavnu tezu.
Ali postoji spisak vanih inovnika, na primer pratioci", e-qe-ta, kralja
Pila, koji su morali pripadati vladajuoj klasi, i ovaj spisak sadri tipi-
no grka imena, na primer Alektrun sin Etevoklevesa (Etewoklews),
kasniji Eteokles (An 654. 8). Njegov brat ima jedno od mnogih imena
na -eus, koja su tipina za rane legende, kao Akhileus, Odysseus, u ne-
kim sluajevima to su, izgleda, skraenice za dua imena.
Mada nijedna linost homerskih epova nije mogla biti identifi-
kovanana tablicama, sasvim je jasno da su mnogi ljudi sa tablica imali
homerska imena. Ako jedan potinjeni inovnik u Pilu (An 657. 3) ima
ime Agamemnovog sina Oresta, znai li to da je sadrina epova ve bi-
la poznata Mikencima u Pilu? Ako se i u Pilu i u Knosu javlja ovek po
imenu Ahilej (Akhileus), znai li to da je fabula Ilijade bila ve pozna-
ta? Odgovor na ovo pitanje pomalja se naporedo sa tim kako saznaje-
mo vie o imenima koja su Mikenci nosili, jer postaje jasno da broj
imena koja su se upotrebljavala nije bio neogranien. Ne samo da je
mogue pokazati da je isto ime u istom mestu moglo da se javlja u dva
razliita naroda ve je broj imena naenih u dva ili vie mesta sada
znatno vei. Svaki novi prirataj materijala dodaje, izgleda, nove pri-
mere ve pomenutim. Stoga izgleda verovatno d a j e Homer mogao da
gradi na tradiciji koja je sadravala genuina mikenska imena. Ali tu se
javlja udna injenica da su mnoga od ovih mikenskih imena u epovi-
ma data Trojancima. Dosta davno smiljena je otroumna teorija, da
drugo ime trojanskog princa Parisa, Aleksandros, koje je oigledno
grko, nije nita drugo do izvrtanje imena koje se javlja u hetitskim do-
kumentima kao Alakshandush. Podatak da se enski oblik Alexandra
upotrebljava ve u XIII v. dokazuje bar to da bi Alexandra mogla bi-
ti genuino mikensko ime, i mogue je daje hetitski oblik iskvaren, uko-
liko je to uopte isto ime. Ali kako se u Pilu javlja kao ime ne samo
112 MIKENSKI SVET

Hektor nego ak i mitski osniva Troje Tros (Tros), teko je odupreti

se zakljuku da su i trojanska imena uzeta iz zajednikog mikenskog
fonda. Odatle, razume se, ne izlazi da su Trojanci govorili grki; Ho-
mer moe da ne poznaje lingvistike probleme i da puta Grke i Tro-
jance da razgovaraju na grkom, kao to filmski producenti i danas pu-
taju strance da govore engleski sa izrazito pogrenim akcentom.
Tako fond homerskih imena odgovara uzorcima mikenskih
imena koja su sluajno dola do nas. Izgleda da Homer ne upotreblja-
va tipove koji su bili nepoznati u mikenskoj Grkoj, a za imena -eus
je dokazano da predstavljaju uobiajeni nain arhaiziranja. Nema po-
dataka koji bi potvrdili neko ime iz homerske tradicije, ali bar moe-
mo biti sigurni da Homer upotrebljava imena koja su mogla postojati
u mikensko doba.
Nezavisno od velike vrednosti linih imena, javlja se i nekoliko
imena koja oznaavaju grupe ljudi; to nije, ini se, jednostavno pridev-
sko obrazovanje imena od imena gradova u kojima su iveli. Tu je, po-
sebno, grupa od osam imena koja oznaava ljude zaposlene u Pilu (v.
str. 239). Za jedno ili dva od ovih imena moe se dati grka etimolo-
gija, ali ostala su po svoj prilici negrkog porekla; meutim, nikada se
ne spominje toponim koji bi mogao biti mesto u kome ive. Stoga, iz-
gleda, verovatno da su to imena triba koje su sauvale svoj identitet
sve do vremena kada su pisane tablice. Njihova imena upuuju na
negrko poreklo i verovatno je bilo mudro zapoljavati ih samo na ne-
borakim dunostima, da snabdevaju snage obalske strae pod grkim
oficirima. Ova teorija moze da objasni zato se neka od tih imena po-
novo javljaju u belekama o proizvodnji lana (v. gl. 8).

STANOVNITVO

Oigledno bi nam mnogo znailo kada bismo znali broj stanov-

nika u mikenskom kraljevstvu, i poto dokumenti sadre tako mnogo
brojanih obavetenja, privlano bi bilo pokuati pronai nain da se
ovaj broj proceni. Ali tablice ne daju spiskove porezkih obveznika;
one belee jedino cifre od neposrednog intresa za platu, a broj usta
LJUDI SA TABLICA 113

koje treba hraniti vaan je samo za one koji moraju da nabave hranu.
Broj od priblino 750 robinja koje su bile pod kontrolom dvora u Pi-
lu, zajedno sa slinim brojem dece, daje nam bar neku vrstu merila.
Hiljadu ena i dece koji su stvarno iveli u Pilu nagovetava da broj
celokupnog stanovnitva grada u odnosu na iskopani deo palate nije
bio manji od 2.500, a mogao je biti i mnogo vei.
Broj toponima na pilskim tablicama penje se na oko dve stoti-
ne, a arheoloka istraivanja Mesenije locirala su priblian broj na-
selja. Neka od njih bila su moda, mali zaseoci, dok su druga, na pri-
mer administrativni centri okruga, morala biti mali gradovi. Ako pret-
postavimo proseen broj od 250 ljudi po naselju, to bi upuivalo na
broj od 50.000 za celo kraljevstvo. MakDonald i Houp Simson (Mc
Donald i Rapp, 1972,141) pravili su veoma oprezne procene u okviru
ovih brojeva, i doli su do zakljuka da broj od 50.000 predstavlja mi-
nimalnu cifru.
Ima jedno mesto za koje obavetenje na tablicama doputa mo-
gunost izraunavanja. Znamo za dve injenice za regionalni centar u
Onostranoj provinciji, po imenu Asijatija (Asiatia): kovaima je opro-
ten porez koji iznosi dvanaestinu razrezane sume za celu oblast (Ma
397) ; a kovaa je moglo biti do 21, mada ovaj broj obuhvata i etvori-
cu kod kojih nema iznosa u bronzi. Ako pretpostavimo da su kovai u
normalnom sluaju davali porez u srazmeri sa brojem, onda bi moralo
biti ukupno 252 poreska obveznika ili 204 ako ne raunamo nezaposle-
ne. Ako, dalje, pretpostavimo da produktivna radna snaga iznosi etvr-
tinu ukupnog stanovnitva, onda dobijamo za ovaj grad cifru od 800 do
1.000 stanovnika. Ali ovde postoji jedna dvosmislenost: dokument ko-
ji belei popust za kovae ne odnosi se moda na sam grad, nego na
okrug iji je centar grad. Ali spisak kovaa bi verovatno bio specifini-
ji i moglo je biti i drugih kovaa u toj oblasti, mada ne u njenom glav-
nom gradu. Ne smemo poi od toga da moemo pouzdano doneti za-
kljuke na osnovu ovih cifara, mada nam one mogu dati priblinu pro-
cenu broja stanovnika prosenog grada.
 5. Socijalna struktura i
administrativni sistem

Kada arheolozi otkriju veliku graevinu sagraenu finim zidar-

skim radom, ukraenu freskama, sa mnogo odaja, od kojih su neke
prostrane, okruenu mnogobrojnim magacinima i ostavama, oni je
opravdano kvalifikuju kao palatu. Oni pretpostavljaju, s pravom, da
bogatstvo potrebno za takvu graevinu upuuje na to da je njen vla-
snik bio u stanju da kontrolie dovoljno veliki broj stanovnika da bi
mogao da podnese takav luksuz. Stoga se ni Evans u Knosu, ni Bla-
gen u Pilu nisu dvoumili da kau da su u pitanju palate, mada bi, mo-
da, bilo vie u skladu sa naukom da su se oduprli iskuenju da im da-
ju tako romantina imena kao to su Minosova palata" ili Nestoro-
va palata". Mada se velike palate lako razlikuju i mada moemo mir-
ne due tako da nazivamo velike komplekse graevina u Knosu, Faj-
stu ili Maliji, u Mikeni, Tirintu ili Pilu, ipak nije jasno koliko mala mo-
e biti palata. Kato Zakros (Kto Zkros) svakako ima palatu, ali ima
li Hagija Trijada kraljevsku palatu ili samo plemiku rezidenciju? ta
je sa glavnom graevinom u Gurniji? Da li je graevina u Gla, u Bo-
jotiji, palata ili nije?
Teko je odgovoriti na ova pitanja samo na osnovu arheolo-
kih podataka. Ono to na osnovu palata moemo da zakljuimo je-
ste da su to administrativni centri i da je u mikenskom periodu admi-
nistracija zahtevala pisane dokumente. Postojanje arhiva potvruje
d a j e ta palata u sklopu veeg administrativnog centra. Nedavno ot-
krie (1973) linearnih A tablica u Haniji dokazuje, i bez ikakvih arhi-
tektonskih nalaza, postojanje palate, jer vie nigde, po svoj prilici, ni-
SOCIJALNA S T R U K T U R A I ADMINISTRATIVNI SISTEM 115

SI. 36. Karl 1/. Blagen

(Carl W. Biegen)

SI. 35. Ser Artur Evans

(Sir Arthur Evans)
prema portretu
u Ashmolean muzeju
u Oksfordu

je postojao tako veliki broj administrativnih dokumenata. U tom smi-

slu i arhiv linearnih A tablica iz Hagij a Trijade dokazuje d a j e to bio
administrativni centar.
Svakom administratoru potrebna je kancelarija za rad i u jed-
nom jednostavnom drutvu njegova kancelarija je, verovatno, bila i
njegova glavna rezidencija. Tako svaki administrativni centar pretpo-
stavlja jednog administratora, bilo da je on nezavisan monarh, polu-
zavisni princ, ili lokalni premi koji duguje poslunost pretpostavlje-
nom vladaru. Ovakvi detalji izmiu aovu arheologa, ali dokumenta
mogu da bace izvesnu svetlost na administrativne procese.
116 MIKENSKI SVET

Nije bilo iznenaenje otkriti da je vladar jedne mikenske dra-

ve nazivan wanax, jer ta re, sa gubitkom inicijalskog >, predstavlja je-
dan od homerskih izraza za kralja". Vie nas je iznenadila injenica
to je re guasileus, prethodni oblik za basileus, drugi izraz za kralja"
kod Homera i jedini termin koji oznaava kralja" u klasino doba, za
Mikence imala manje uzvieno znaenje i bila upotrebljavana, izgleda,
za efa" bilo koje grupe, ak za glavara grupe kovaa. Tragovi ove
upotrebe mogu se uvek nai kod Homera, jer itamo o mnogim basile-
es na Itaci (Od. I 394-5), a Alkinoj, feaanski kralj, spominje dvanaest
basilees u svom narodu, ne raunajui sebe (Od. 8,390-1).
Ali postoji jedan problem u vezi sa upotrebom rei wanax na
tablicama. Niko ne moe ozbiljno sumnjati da se, u veini sluajeva,
ova re odnosi na oveka - vladara, kada, na primer, itamo o spisku
nainjenom kada je kralj naimenovao Augevasa (Augews) za de-
mo-ko-ro (jedna inovnika titula)", onda je to imenovanje, jasno je,
ljudski in. Pa ipak, u drugim sluajevima pitamo se sa uenjem, ni-
je li re kralj" upotrebljena kao titula boanstva, jer se re i dalje ta-
ko upotrebljava u klasinom grkom. Najjasniji primer je na jednoj se-
riji tablica iz Pila (Fr), koja belei koliine mirisnog ulja i pomasti da-
tih raznim boanstvima, ali je isto tako simptomatino da unoenje u
spisak ovde nikada ne glasi jednostavno za kralja"; termin se javlja u
vezi s drugim imenom koje ima ulogu obraanja, Moda je to bilo do-
voljno da se pokae da se ovde nije mislilo na oveka - vladara.
Jedini dokument koji nam prua bilo kakvo realno obave-
tenje o kralju jeste jedan dokument iz Pila (Er 312) koji belei veli-
inu raznih imanja. Ovde imamo zabeleeno kraljevo imanje", 1-
vagetovo (lwagets) imanje" i imanje triju inovnika zvanih telestai.
Interesantnu injenicu ovde predstavlja veliina ovih imanja: kralje-
vo je tri puta vee nego lavagetovo a tri telestai imaju zemlju iste ve-
liine kao kralj. Izgledalo bi da ga to izdvaja kao privilegovanu li-
nost; ali tablica se, po svoj prilici, odnosi samo na njegovo imanje na
jednom posebnom mestu, a on je morao imati i drugu zemlju. Pridev
sa znaenjem kraljev", kraljevski" primenjuje se na zanatlije: u Pi-
lu sreemo kraljevskog suknara (En 74. 3), kraljevskog grnara (Eo
371), i druge iji je zanat nejasan (En 609.5). U Knosu se tkanine opi-
S O C I J A L N A S T R U K T U R A I A D M I N I S T R A T I V N I SISTEM 117

kraljevske", po svoj prilici ukraene ili obojene na nain svojstven

kraljevskom dostojanstvu, kao carski purpur iz kasnijih vremena.
Osim ovoga, malo se ta moe rei o kralju. Njegova titula se ne spo-
minje ni na jednom od malobrojnih dokumenata iz Mikene; u Tebi
moemo samo utvrditi da re postoji.
Ali mada se kralj u Pilu nikada ne pominje po imenu, pominje
se ovek po imenu E-ka-ra2-wo (moda neto Enkhelywn, ali u
ovu rekonstrukciju ne moemo biti sigurni), iji je poloaj u hijerarhi-
ji, izgleda, tako uzvien da je teko poverovati da nije wanax. Tablica
koja daje spisak priloga Posejdonu (Un 718) pokazuje, kao spisak
imena gore pomenut, etiri donatora: dvojica imaju istu titulu, ali se
E-ka-ra2-wo javlja na mestu kralja, a dmos na mestu telestai. Ako
uzmemo da je E-ka-ra2-wo kralj, onda nam dodavanje injenica po-
znatih o kralju omoguuje da unekoliko dopunimo sliku. On ima e-
trdeset ljudi koji slue kao veslai u floti (An 610), i poseduje, izgle-
da, ogromno imanje koje iznosi ukupno 94 jedinice (Er 880), a to je vi-
e nego tri puta vee od kraljevog temenosa (temenos); ono je zasae-
no sa vie od hiljadu okota i priblinim brojem smokava. Teko je vi-
deti kako bi se tako znaajna linost mogla uklopiti u pilsko drutvo,
sem ako mu nije stajala na elu. Mi i inae imamo podataka da se o-
vek moe navesti ili po imenu, ili po tituli; kombinujui ovde dve stva-
ri dobijamo potpuniju sliku kraljevih poseda.
Titulu lwgets nalazimo i u Pilu i u Knosu, i ona doslovno
znai voa naroda". Kako se re prevedena izrazom narod u pozni-
jem grkom, naroito u Ilijadi, esto odnosi na ljude rasporeene za
borbu, ratnike", neki su pretpostavili da mikenska titula oznaava
vojnog komandanta. Ali ovo se ne moe potvrditi niim to nam ta-
blice o njemu kau. Mi znamo daje u Pilu njegovo imanje bilo tri pu-
ta manje od kraljevog, ali nije bilo vee nego proseno imanje trojice
telestai. Njegov prilog Posejdonu (Un 718) sainjavaju dva ovna i
mnogo brana i vina. Nasuprot tome, kralj E-ke-rarwo daje vie ne-
go est puta vie itarica, etiri i po puta vie vina, puno meda, deset
sireva, jednog vola i oviju kou. Kao kralj, i lavaget ima zanatlije u
svojoj slubi: moda jednog kolara (Ea 421) i jednog iji je zanat ne-
jasan (Na 245); a za dva druga oveka se kae da mu pripadaju, ali u
118 MIKENSKI SVET

kom smislu to ne moemo rei. Titula se ponovo javlja u izvesnom

obliku u Knosu, ali samo u tako fragmentarnom kontekstu da se iz
njega malo moe saznati; jedna tablica (E 1569) moe nam dati veli-
inu njegovog imanja, jer ono odgovara imanju lavageta iz Pila, ali bi
se mogla odnositi i na koliinu ita.
vedska naunica Margareta Lindgren (1973, II134 - 6), dala
je otroumnu sugestiju daje lavagetovo ime u Pilu Vedanej (Wedane-
us). Vedanej je, svakako, veoma znaajan ovek koji dobija priloge u
itu na istoj ravni sa Posejdonom (E 5), ima dvadeset ljudi koji slue
kao veslai u floti (An 610) i vlasnik je, izgleda mnogih stada ovaca.
U drutvu tog tipa kralju je potrebna grupa plemia koji e de-
lovati kao njegovi izaslanici i omoguiti mu da svoju vlast nametne
elom kraljevstvu. Ovu potrebu uglavnom ispunjava aristokratska
klasa, koja je esto u rodbinskim vezama sa kraljevskom kuom i ko-
ja daje visoke inovnike za administraciju; oni ine, isto tako, elitne
trupe u vojsci i komanduju peadijom. Ovu klasu u mikenskom dru-
tvu predstavljaju hequetai ili pratioci". Naziv ne treba shvatiti suvi-
e bukvalno, jer kraljevski dvorovi su uvek bili puni dvorana ije du-
nosti ne odgovaraju njihovim titulama koje udno zvue; ali jedna
od dunosti pratilaca" je svakako bila da prate kralja i da ga uvaju
i u miru i u ratu. Jedna oigledna paralela za pratioce" jesu rei sa
znaenjem drug", koje se esto upotrebljavaju za one koji sede za
stolom sa kraljem i za njegove intimne prijatelje, latinski izraz comes
ima isto znaenje i od nje je izvedena engleska re count.
Mnogobrojne indicije potvruju visoki status pratilaca", (PY
Ed 847) i jednog od znaajnih zemljoposednika sa spiska u Pilu, Amfi-
meda (Amphimds), Leen (Lejeune 1966,260) je pronicljivo i otro-
umno identifikovao kao pratioca" spomenutog u rezimeu ovih serija
(Ed 317). Mnogi pratioci spomenuti na pilskim tablicama obalske stra-
e (v. str. 237-243) poznati su po oevim imenima koja su dodata nji-
hovim, a to je jedna vrsta aristokratskog dostojanstva koje nije dopu-
teno, izgleda, niim staleima, mada se telegrafskom stilu tablica uvek
moe prigovoriti zbog isputenih poasnih titula. U Knosu postoji ve-
oma oteen spisak pod nazivom Knoski pratioci". (B 1055), i pratio-
ce sreemo od jednog do drugog grada kraljevstva (Exeos Am 821).
SOCIJALNA STRUKTURA I ADMINISTRATIVNI SISTEM 119

Pridevom izvedenim od titule pratioca opisane su tri razliite

stvari: robovi, tkanine i tokovi. I drugde je na tablicama potvre-
no da su privatni pojedinci posedovali robove, mada je to retko,
osim u sluaju kovaa bronze. To to se oni oigledno retko javlja-
ju verovatno ima svoj uzrok u injenici da se oni obino ne popisu-
ju. Spominjanje tkanina u Knosu (Ld tablice) pokazuje da su prati-
oci nosili posebnu odeu, svakako uniformu koja je moda imala
bele rese ili kianke. Pod tokovima se podrazumevaju kola, tako
da moemo uzeti da su pratioci imali kola, po svoj prilici sa toko-
vima posebnog modela. Sve se ovo slae sa njihovim visokim statu-
som, ali kola upuuju na to da su mogli imati i vojne funkcije. Ka-
ko postoji podatak da je Knos imao oko dve stotine kola, dok ih je
u Pilu moglo biti mnogo manje (str. 230,233), moemo da razmilja-
mo nisu li pratioci bili, u stvari, jedine trupe koje su kolima ile u
boj. Njihova glavna funkcija je bila, po svoj prilici, oficirska dunost
u peadiji; kao to e kasnije biti sugerisano (str. 238), pilska armi-
ja je mogla imati jedanaest odreda, od kojih je svakim komandovao
jedan pratilac. Ali oni su mogli da slue i kao elitne trupe, sposob-
ni da se kreu brzo, gde god su to doputali teren ili putevi i,
oslanjajui se na svoje teko naoruanje, kadri da zadre u zalivu
mnogo vee snage lako naoruanih trupa.

LOKALNA ADMINISTRACIJA

Pored vlastele koja je sainjavala dvor i administraciju, nije ne-

uobiajeno naii i na drugu klasu vlastele koja je obuhvatila krupne
zemljoposednike. Dok su plemii morali svakako da imaju zemlju, bi-
lo na osnovu poloaja ili kao privatni posednici, postojala je obino i
mnogo vea klasa zemljoposednika, koja je davala kadrove za lokal-
nu administraciju van prestonice. Ove dve gornje klase sluile su i ko-
risnom cilju da jedna drugoj budu kontrola. Svaki pokuaj lokalne
gornje klase da se odmetne od centralne vlasti mogli su da osujete
pratioci; s druge strane, svakog pratioca koji bi pokuao da uzurpira
kraljevske prerogative moglo je da kontrolie lokalno plemstvo.
120 MIKENSKI SVET

U kojoj meri je opravdano uklapati mikenske titule u ovaj

okvir, o tome se moe raspravljati; ali ovde predlaem da se dopusti
da upotrebimo model koga inae nema u mikenskim titulama. Pil-
sko kraljevstvo je bilo podeljeno na esnaest administrativnih okru-
ga, na elu svakog od tih okruga stajao je guverner po imenu ko-re-
te i izaslanik zvani po-ro-ko-re-te (Jn 829). Rekonstrukcija ovih titu-
la je neizvesna, i bie da se oni ovde zovu koreter i prokoreter, bez
pretenzija da su ovo tane transkripcije. Ovde je problem u duga-
kom zaglavlju za spisak poreza razrezanih ovim dostojanstvenicima,
jer iako glavni deo teksta navodi samo koreter i prokoreter u sva-
kom okrugu, u zaglavlju se javljaju jo etiri titule zajedno sa pome-
nutim. Najverovatnije reenje ovog problema jeste da su one druge
alternativne titule koje se mogu podvesti pod dve glavne: koreter i
prokoreter; u drugom sluaju, koreter jednog okruga moe se zvati
dumar, nazivom koji inae znai superintendant", ili slino. Intere-
santne su druge titule za mlade zvaninike. Jedan se zove Karpathia
na tablicama zemlje Sfagijanes (Sphagines), koja izuzetno ima dva
komada zemlje (Eb 338, Ep 704.7), i opet se javlja pored svetenice
na oteenoj tablici (In 6), na kojoj je re o religijskim darovima.
Utisak je da je titula preteno religijska i mogle su je, ako ne i mo-
rale, nositi i ene.
Kako grka re za kljuonou" moe da se upotrebi i za mu-
karca i za enu, nema smetnji pretpostavci da su titulu mogli nositi
i jedni i drugi. U klasinom grkom mikenska kljuonoa" pretva-
ra se u ee kljuodrac" (kleidoukhos)] ali re je i dalje bila sii/o-
nim za svetenicu, mada sa natpisa znamo da su tu titulu mogli nosi-
ti i mukarci.
Iz istog teksta jasno je da su koreter i njegov izaslanik u sva-
kom okrugu bili odgovorni za vanredne poreze u bronzi, o emu e-
mo raspravljati u 8. poglavlju (str. 199). Iste titule nalazimo i na jed-
noj oteenoj tablici iz Pila (Jo 438), koja daje spiskove poreze u zla-
tu (v. str. 202). Ovde su obveznici navedeni katkada prema svojim ti-
tulama koreter i prokoreter; u drugim sluajevima imamo samo ime
okruga ili ime samog zvaninika. Zbog toga su, verovatno, i ljudi na-
vedeni ovde tog ranga.
SOCIJALNA STRUKTURA I ADMINISTRATIVNI SISTEM 121

Ista slika se javlja na drugom vanom dokumentu koji se sasto-

ji od dve tablice (Aq 64 i 218). I ovde imamo tantalsku lakunu koja
nam je odnela celu uvodnu formulu izuzev kraja poslednje reci, ali to
nas navodi na pomisao da je to spisak ljudi koji su vrili neku vrstu
zvaninih funkcija. Dva navedena oveka takoe nose titulu koreter
okruga, jedan od okruga pripada grupi od sedam okruga Onostrane
provincije (str. 44), ali drugi nam nije poznat sem to se javlja na spi-
sku poreza u zlatu, o kome smo gore govorili. Ali ovde nalazimo no-
vu titulu mo-ro-qa, koja je iterpretirana sa moroqqus, doslovno
onaj koji ima deo"; ali, kao i uvek, opasno je pokuavati pogaati
funkciju titule na osnovu etimologije. Ovaj dokument dokazuje da je
moroqqus, pre rang nego dunost, kao koreter, jer su jednom istom
oveku pripisane obe ove titule. Klimen (Klumenos) moroqqus, ko-
reter Itereve (Iterewa), koji nam je isto tako poznat kao komandant
jednog sektora obalske strae. Drugom po rangu komandantu dru-
gog sektora (An 513. 2) data je ista titula. Ali tri oveka na spisku o
kojima govorimo (Aq 64), nose titulu moroqqus bez daljih kvalifi-
kacija. To je, izgleda, visok rang, mada ima razloga da se povee spe-
cifino sa dvorom. Re se isto tako javlja u Knosu, ali bi tamo mogla
biti samo lino ime.
Da bi se objasnio spisak, predloene su razne teorije, ali mada
raspolaemo izvesnim injenicama, opta slika je daleko od toga da
bude jasna. Drugi paragraf (Aq 64.12-14) daje spisak onih koji dre
delove zemlje; trei daje spisak ljudi koji su pod obavezom da uine
neto, nije jasno ta; etvrti (Aq 218. 9-16) ljude koji nemaju zemlju.
Svi ljudi, izuzev ovi iz treeg paragrafa, imaju stavku jedan par", ali
nije reeno ega, i davane su razne sugestije, izmeu ostalog i primam-
ljiva teorija d a j e re par" ovde upotrebljena kao mera za zemlju; na
alost, ljudi za koje se kae da su bez zemlje takoe imaju stavku je-
dan par", mada se ova tekoa moe izbei pretpostavkom da se do-
kument odnosi na buduu raspodelu zemlje. Treba isto tako dodati da
se zemlja, gde god je navedena, meri drugaijim sistemom, o kome e
biti rei u 7. poglavlju. U prva dva paragrafa imamo pomonu stavku,
jedan nejasan ideogram i jedan broj izmeu 3 i 12, i uvek sadratelj od
3; i ova stavka odgovara reenici u tekstu koji se prevodi: ove godi-
122 MIKENSKI SVET

ne on e uzeti (ili on je uzeo) sledee". Dve stavke bez nejasnog ide-

ograma imaju rei ,,i on nee uzeti (nije uzeo)". Glagol koji sam pre-
veo sa uzeti" ima, moda, neko specifinije znaenje. ini se d a j e pr-
vobitno znaio uhvatiti", i u vezi je sa rei kojom se oznaava lov, ali
u nekim dijalektima dobio je optije znaenje. Stoga je za aljenje to
nam defektivni nain pisanja ne daje mogunosti da u ovom sluaju
razlikujemo prolo vreme od budueg; ova dvosmislenost, svakako,
nije predstavljala smetnju za inovnike koji su rukovali dokumentima,
ali za nas predstavlja dodatni problem.
Dva oveka iz petog paragrafa koji nemaju stavku jedan par"
su posebno interesantni, jer su trojica od njih pratioci koji se pominju
po imenu na tablicama obalske strae, mada im ovde nije data ta titu-
la. Nema umne da su to isti ljudi, jer uz njihova imena stoje i imena
njihovih oeva, kao dodatna identifikacija. Ostala dva oveka u ovom
paragrafu navedena su jednostavno kao svetenici" tog i tog mesta;
jedan ima jo jednu stavku, to je verovatno neka vrsta titule.
Na ovom mestu moramo da razmotrimo drugi problem o kome
se mnogo raspravljalo: status nosilaca titule telestai. Dokument koji da-
je spisak imanja kraljevih i lavageta (Er 312, str. 71) odnosi se i na imanja
trojice telestai, koja su po veliini jednaka kraljevom imanju. Oni su, sva-
kako, veliki zemljoposednici, ali nije jasno kako su tano uklopljeni u hi-
jerarhiju. Sada mislim da bi najlake reenje bilo uzeti da su prema gu-
verneru okruga bili u istom odnosu kao pratioci prema kralju; to e rei
da su bili najvaniji ljudi u lokalnom okrugu posle guvernera i njegovog
izaslanika, koji su mogli biti birani izmeu ljudi njihova ranga.
Predlaui ovo reenje, delimino se vraam shvatanju koje
sam ranije zastupao, da je znaenje termina telestas moglo biti veza-
no za religijsku sferu, jer je ta re u kasnijem grkom povezana sa
kultom i ritualom. Ako sada naputam to miljenje, ne inim to na-
prosto zato to mislim da nije bilo religijskih udruenja, ve zato to
se, kao to je gore objanjeno, ne moe pretpostaviti da su religijska
i svetovna sluba u to doba bile odvojene. Ali teoretski model koji
sam sledio pretpostavlja postojanje klase lokalnih zemljoposednika, i
moe se s razlogom uzeti da su bili telestai, bez obzira na to koje su
druge funkcije mogli vriti.
SOCIJALNA S T R U K T U R A I ADMINISTRATIVNI SISTEM 123

Titula se isljuivo javlja na dokumentima na kojima je re o po-

sedovanju zemlje. Broj nosilaca te titule je relativno veliki, okrug Sfa-
gijanes u Pilu imao ih je prvobitno etrnaest, mada su podaci za jed-
nog, izgleda, bili izbrisani. Mi znamo da ih je bilo na etiri mesta na
Kritu i u jednom od njih (Aptarva na zapadu ostrva) njihov broj nije
bio manji od etrdeset i etiri. Njihovi posedi su esto veliki i termin
ktoinookhos zemljoposednik" upotrebljavao se moda kao sinonim.
Naziv titule izveden je, izgleda, od glagola koji je kazivao njihovu
funkciju: na jednom mestu se kae(PY Eb 149) da je jedan telests
obavezan da - ali ne - , gde je prazno mesto srodnog glagola. Ovo upu-
uje na pomisao da ova titula moda nije toliko stalna etiketa koliko
opis funkcije u posebnom kontekstu, upravo onako kao to bi lekar,
advokat i uitelji mogli biti prikazani kao kuevlasnici" u odgovara-
juem kontekstu.
U Pilu se pominje i dmos, re koja je, u svom poznijem gr-
kom obliku, obian termin za celi narod (otuda naa re demokratija).
Ali u Atici re ima i specifino znaenje lokalnog administrativnog
okruga iste veliine kao engleska optina. Kako znamo da je pilsko
kraljevstvo bilo podeljeno, u administrativne svrhe, na esnaest okru-
ga, vrlo je primamljiva pretpostavka da su ti okrui ve tada bili nazi-
vani demama, i da se tako termin mogao upotrebljavati za celi narod
u tom okrugu. To bi u tom sluaju objasnilo zato je spisak svinja (PY
Cn 608), koje su gajili opidamioi, ili upravnici dema, nainjen pod
imenima devet okruga Ovostrane provincije.
U Sfagijanes i drugde, optinska zemlja bila je u rukama d-
mos-a. U jednom odeljku (Ep 704.5) dmos daje izvetaj u kome
osporava pravo na vlasnitvo izvesne zemlje koju je zahtevala svete-
nica Erita (Eritha) u ime svog boanstva (str. 168). Interesantan mo-
menat je ovde da se ovo nalazi u verziji koja je izdata, ali prethodni
nacrt, koji takoe imamo, stavlja, izgleda, zemljoposednike" na me-
sto dmos-a. To nagovetava da je kolektivni glas okruga bio izraen
glasom velikih zemljoposednika. Ovo, izgleda, potvruje paralela iz-
meu spiska imanja (Er 312)' i darova Posejdonu (Un 718), o kojoj je
ve bilo rei; jer ovde dmos zauzima mesto trojice telestai. Tako do-
lazimo do konstatacije da su ova tri termina u praksi bila sinonimi.
124 MIKENSKI SVET

Ovde, opet, moramo da spomenemo zvaninika zvanog da-mo-

ko-ro, koji je posvedoen i u Pilu, i u Knosu. Dugi opis skupocenog
nametaja u Pilu (str. 206) pisanje kada je kralj Augevasa uinio da-
mokorom". Na taj nain saznajemo da je to bilo kraljevsko naimeno-
vanje. Naziv te titule, je po svoj prilici, sloenica od dmos, moda od
istog korena koji je dao koreter. Ali nije lako rei kakva je razlika po-
stojala. On se pominje na kraju oteenog spiska korteres (PY On
300.7) Ovostrane provincije, ali na osnovu ovoga se ne moe izvesti
nijedan pouzdan zakljuak, jer jo uvek ne razumemo svrhu ovog do-
kumenta; zaglavlje je izgubljeno kao stoje i inae est sluaj.

NIE KLASE

Veoma je teko, na osnovu naih podataka, stvorili sliku obi-

nog naroda i zamisliti kakav su ivot oni vodili. ovek stie utisak da
se kraljevska administracija bavila preteno plemiima i zemljoradni-
cima, s jedne strane, i njihovim zavisnicima kmetovima i robovima, s
druge; a izmeu ovih dveju klasa morala je postojati velika masa rad-
nog stanovnitva. U okrugu Sfagijanes imamo spiskove zakupaca i ve-
likih zemljoradnika; mali je broj kraljevskih zanatlija, a veina se na-
ziva slugama boanstva", mada jo nije jasno ta ovaj izraz tano zna-
i. Kada je u planu bila vea gradnja, onda je morala biti primenjiva-
na neka vrsta kuluka. Ali u naim dokumentima nema niega to se
moe interpretirati na ovaj nain. Najvei broj ljudi zabeleen u Pilu
iznosi neto preko 800, oni ine obalsku strau (str. 238), i 500-600
onih koji oigledno slue kao veslai u floti (An 610). Postoji jedna
knoska tablica (B 807) koja se odnosi na 237 ljudi iz grada Utana
(Utanos): to zvui kao broj raspoloivih odraslih mukaraca.
Na etiri razliita mesta postoji spisak zidara, ali broj je mali, i
to su, po svoj prilici, zanatlije, a ne radna snaga (v. str. 195). Druga po-
lovina ove tablice belei trgovinsku transakciju koja se odnosi na ku-
povinu stipse razmenom i teko je uvideti kakva veza moe postojati
izmeu ovoga i spiska zidara. ee nalazimo tablice sa spiskova is-
plata u jemu razliitim grupama zanatlija; meutim, veliina ovih
SOCIJALNA STRUKTURA I ADMINISTRATIVNI SISTEM 125

grupa nije specifikovana, i samo u malom broju sluajeva moe se od-

rediti (v. str. 173).
Nazivi popisanih specijalnih zanata nagovetavaju intenzivnu
podelu rada; nismo u onom sirovom periodu kada je svaki ovek mo-
gao naizmenino da bude zemljoradnik, zidar, drvodelja itd. Ovo je
period kada postoje strunjaci, bilo da je u pitanju obina aa ili ko-
mad nametaja sa intarzijama u skupocenom materijalu. Zanat kao
to je onaj koji pravi masu za plavo staklo" svedoi o izvesnom ste-
penu luksuza, jer takav se zanat ne bi mogao nazvati potrebnim, ak i
ako bi se mati pustilo na volju; moda ima nekog znaaja to to je
ovaj zanat poznat samo u Mikeni. Jedan od naih problema ovde sa-
stoji se u tome to mnogi nazivi zanata nisu sauvani u klasinoj Gr-
koj, i stoga nam je nemogue da ih objasnimo. Valja zapaziti da na spi-
sku nema rei za zemljoradnika" (niti za neku specijalizovanu poljo-
privrednu delatnost) ili za pisara" (ili, mi bismo moda rekli, i i-
novnika").
Na dnu drutvene lestvice nalaze se robovi. Moramo podsetiti
da klasina dihotomija ljudskih bia na robove i slobodne nije uvek
bila tako jasno razgraniena kao to su pretendovali stari, a u svakom
sluaju ona ima smisla samo u drutvu u kome su slobodni ljudi, do iz-
vesne mere i ma koliko da je mali njihov broj, gospodari svoje sop-
stvene sudbine. U klasinoj Atini slobodni graani imali su politika
prava i dunosti, a robovi nisu imali nikakvih prava. Ali u autokrat-
skom drutvu kojim vlada monarh teko je za bilo kog oveka, osim
za kralja, rei da je stvarno slobodan. Sloboda i ropstvo su u tom slu-
aju relativni pojmovi i re koja na klasinom grkom znai rob" tre-
balo bi, moda, na mikenskom prevesti sa sluga". Ono to je jasno to
je da su robovi, ili bar robinje, postojali u odreenom broju i da je nji-
hov status bio nizak, ma kakav da je bio njihov stvarni drutveni po-
loaj ili politika prava.
Pojedinci su mogli da imaju robove, mada su vlasnici robova,
po svoj prilici, pripadali relativno visokoj klasi. Ve smo se sreli sa ro-
bovima pratiocima, i mali broj navedenih pojedinaca je posedovao
robove. Najbrojniji robovi u privatnom vlasnitvu su oni koji pripa-
daju kovaima u Pilu i koji su bili isto tako zanatlije kao i njihovi go-
126 MIKENSKI SVET

spodari. Bar ih je trinaest spomenuto na sauvanim tablicama (serija

Jn), i oteeni deo (Jo 431, 25-26) nagovetava, izgleda, da je na spi-
sku bilo 36 mukih robova. Doputajui injenicu da je, izgleda, go-
tovo jedna treina tablica ovih serija izgubljena, ini se da je stvarni
ukupni broj bio neto vei.
U Knosu se na tablicama sa spiskovima mukaraca i ena eti-
ri puta javlja znaenje on je kupio" (qi-ri-ja-to), a u nekim sluajevi-
ma se, u istom kontekstu, javlja re za roba". Izgleda verovatno da je
mali broj robova bio kupljen, ostaje nejasno od koga. I ovde pojedin-
ci mogu posedovati robove (Ap 628.1, Ai 824).
Ali veina robova sa spiskova na tablicama ne naziva se tako, i
mada je njihov status svakako nizak, pitanje je da li su bili u istom po-
loaju kao robovi u klasinoj Grkoj. Knoske tablice pokazuju velike
grupe ena zaposlenih u proizvodnji tekstila u izvesnom broju glavnih
gradova (str. 210); velika serija paralelnih dokumenata iz Pila pokazu-
je da je razlog za ovaj cenz izdavanje sledovanja. U oba sluaja uz e-
ne idu i deca, ali bez mueva. Devojaka ima vie nego deaka, ali u Pi-
lu postoje zasebne serije tablica na kojima se nabrajaju grupe muka-
raca za koje se kae jednostavno sinovi te i te grupe ena". To mora-
ju biti, po svoj prilici, mladi ljudi koji su opet bili suvie stari da bi bili
uvreni medu deake i da bi mogli ostati sa svojim majkama; nekoli-
ko deaka su katkada dodati ovim grupama, verovatno stariji deaci
koji su se pribliili uzrastu u kome bi mogli biti uvreni meu odrasle.
Teko je zamisliti ene i decu u ovoj situaciji; ali su se hranili i
verovatno iveli u palati, sem ako njihov status nije stvarno bio status
robova. Situacija na Kritu moe biti neto drugaija, jer tamo su ene
esto prikazivane kao ene Fajsta", ena Dava" itd., i mogue je po-
kazati da su one stvarno ivele u tim gradovima i da nisu iz tih mesta
dovedene u Knos. injenica da su, u svim sluajevima, njihova deca sa
njima govori protiv bilo kakvog sistema kuluka; jer ako je od ena
zahtevano da tako mnogo dana godinje rade za palatu, i ako su samo
za taj period dobijale hranu iz palate, nije verovatno da bi vodile sa
sobom svoju decu i da bi za njih dobijale sledovanje. Zajednica e
uvek obezbediti da stara ena uva decu dok im majke nisu tu, osim
sasvim malih beba. Stoga je najverovatnije da su ove ene bile stalno
SOCIJALNA S T R U K T U R A I A D M I N I S T R A T I V N I SISTEM 127

zavisne od palate. Gore spomenuti mladi ljudi teko da bi mogli biti

prikazani na tako udan nain, sem ako nisu sinovi robova.
injenica to nema mukih robova, osim ovih, unekoliko potvr-
uje njihov poloaj. Jedna od injenica antikog ivota jeste i to to taj
ivot zahteva visok stepen unutranje organizacije da bi ljude drao u
stanju permanentnog ropstva. Posle zauzimanja grada ili posle pohoda
koji ima za cilj hvatanje robija, obiaj je bio da se poubijaju svi odrasli
mukarci i da se u roblje povedu samo ene i deca. Tokom vremena
muka deca e odrasti i, ako ih ima mnogo, bie teko drati ih u rop-
stvu. Specijalno oznaavanje mladih ljudi odraava neobinu situaciju
u kojoj odrasli muki robovi figuriu u svim ciframa. U jednom slua-
ju imamo dodatu tajnu beleku da su pet mladia i jedan deak sinovi
nekih veslaa i jedne grupe tkalja, ali je teko razumeti ta to znai.
Grupe ena u Pilu prikazane su na dva naina: terminom koji
se odnosi na zanimanje, na primer kao meljaice ita, uvarke kupati-
la, proizvoaice lana, prelje itd.; geografskim terminom, koji mora da
se odnosi na njihovo poreklo, jer je mesto u kome ive oznaeno po-
sebno. Nabrojani zanati, ukoliko moemo da razumemo njihove nazi-
ve, su svi skromni; neke ene su zaposlene u kui, ali najvei broj se
bavi izradom tekstila, i o tome e biti rei u 8. poglavlju, str. 210.
Geografski termini su veoma udni, jer tri toponima su pozna-
ta imena i svi se nalaze na drugoj strani Jegejskog mora, i mada se,
kao to smo videli, imena mesta esto ponovljaju u razliitim podru-
jima, bila bi to udna koincidencija da se sva tri nalaze u istom pod-
ruju. ene Milata" (Miltos) ne dokazuje nita, jer je u klasino do-
ba postojao istoimeni grad na Kritu; ali mnogo poznatiji je onaj u Jo-
niji, poznat u kasnije doba kao Miletos. Odavno se zna da je Milet bio
vano mikensko naselje i moda je to grad koji Hetiti spominju pod
imenom Millawanda, iako ova identifikacija nosi u sebi izvesne lingvi-
stike tekoe. Ali imamo, takoe, ene Lamna" (Lmnos, Lmnos),
prostranog ostrva u severoistonoj Egeji. Pored toga, nalazimo ene
koje se zovu A-swi-ja (Aswiai), iz Azije, moda sa podruja kasnije
poznatog kao Lidija, ali koje hetitski dokumenti spominju kao Au-
va; i ene Zefira (Zephyros), gde je Zefirija zabeleena kao staro ime
podruja Halikarnasa. etiri od pet imena nalaze se na azijskoj obali
128 MIKENSKI SVET

Egejskog mora, a peto je ostrvo. ini se da je neizbean zakljuak da

su ove ene dole iz udaljenih delova mikenskog sveta.
Ali kako su ene iz tako dalekog podruja dovedene u Pil?
Moda su bile zarobljene u piratskim pohodima laa iz Pila? Meu-
tim, jedna od grupa ima specifian naziv zarobljenice", a to nago-
vetava da ostale nisu to bile. tavie, teko je verovati da bi miken-
ski Grci porobljavali druga mikenska naselja, a mi znamo bar za Mi-
let da je bio mikensko naselje; injenica da je u jednom groblju bli-
zu Halikarnasa naena mikenska grnarija navodi na pomisao d a j e
i tu bila jedna mikenska predstraa. Stoga izgleda mnogo verovatni-
je da su ta mesta bila mikenske emporije, u kojima je grka luksuzna
roba zamenjivana za anatolske proizvode, na primer za robove. Vre-
delo bi truda istraiti Knidsko poluostrvo (koje se danas na turskom
zove Repadye Yarimadasi) i ostrvo Lemno i pokuati nai znake mi-
kenske aktivnosti. Jo uvek se malo zna o naseljima bronzanog do-
ba na turskoj obali, mada su grke kolonije iz gvozdenog doba do-
bro poznate. Interesantno je da su Grci smatrali vrednim truda da
ove grupe stranih ena i dece dre zajedno; verovatno ne toliko iz
humanih razloga koliko da bi iskoristili svako specifino umee ko-
jim su, moda, te ene raspolagale i da bi uinili da budu zadovoljne
svojom sudbinom. Jedna od najodvratnijih crta trgovine afrikim ro-
bovima u XVIII v. jeste upravo nain na koji su deca odvajana od
majki po dolasku u Novi svet.
Kako svaka grupa ena moe biti pomenuta tri puta, mogue je
nainiti odreenu procenu da li su podaci potpuni. Najbolji spisak je
serija A, koja se deli na dva del, od kojih je svaki pisao drugi pisar.
Ovi delovi odgovaraju dvema provincijama. Serija Ab nema tablice
koje se odnose na Onostranu provinciju, pa je prema tome nepotpuna,
verovatno zato to informacija o tome jo nije bila stigla u Pil. Tako bi
svaka grupa u Ovostranoj provinciji bila predstavljena na trima tabli-
cama (Aa, Ab, Ad), a ona iz Ovostrane provincije samo na dvema
(Aa, Ad). Ukupno ima 49 grupa koje su nam poznate, i nije verovatno
da neka grupa iz Ovostrane provincije nije predstavljena na jednom ili
drugom od ova tri izvora, mada postoji mogunost da su jedna, ili ak
dve grupe podataka iz Onostrane provincije potpuno izgubljene.
SOCIJALNA S T R U K T U R A I A D M I N I S T R A T I V N I SISTEM 129

Svaka tablica serije Aa daje spisak odreenog broja deaka.

Zatim slede jedna ili dve stavke DA t i TAj; to su skraenice o kojima
e kasnije biti rei. Serija Ab je slina seriji Aa, ali posle DA ili TA
nema nikakvih cifara i tekst se zavrava podatkom o koliini ita i jed-
nakoj koliini smokava; verovatno su u pitanju sledovanja. Serija Ad
daje spisak mukaraca i deaka za koje se kae samo to da su sinovi
jedne od grupe ena poznatih iz drugih serija; odrasli ljudi su svakako
dobijali posebno sledovanje, tako da ovo moraju biti mladii, taman
toliko stari da budu uvreni meu mukarce (moda od 15 godina na-
vie), a deaci su svakako stariji deaci koji su se pre mogli prikljuiti
radnim grupama mladia nego grupama u kojima su radile njihove
majke. Broj deaka na spiskovima enskih grupa je manji od broja de-
vojica a to e svakako biti otuda to su stariji deaci prebaeni na spi-
skove mladia.
Broj ena u svakoj grupi ena varira od 1 do 38. Broj dece, u
proeku, jednak je broju ena, to nije udno ako se ima na umu da su
neke ene bile suvie stare da bi raale; devojica ima vie nego dea-
ka, a iz kog je to razloga ve je bilo rei. Ukupan broj ena, s obzirom
na izgubljene tablice, iznosi verovatno 750, sa otprilike istim brojem
dece. Oko 450 ovih su u Pilu, i to je dokaz da se ime odnosi na celu
oblast a ne samo na otkopanu palatu. Istraivai su, naime, dokazali
da postoji veliki kompleks graevina na niem nivou, oko brega na
kome se nalazila palata. Otprilike 100 drugih ena nalazi se u drugim
mestima Ovostrane provincije, oko 20 u Onostranoj provinciji, od ko-
jih preko polovina u Leuktru (Leuktron), znaajnom kraljevskom na-
selju, koje je, moda, igralo ulogu prestonice Onostrane provincije.
Radne grupe mladia penju se na oko 275, raunajui da za jo 100 de-
aka podaci nisu sauvani; opet je oko dve treine ukupnog broja
smeteno u Pilu.
Odreivanje sledovanja za pilske robinje takoe je interesant-
no poglavlje. Jasno je da je koliina sledovanje bila uglavnom sraz-
merna broju ena i dece, ali nije postojao, izgleda, neki jedinstveni sis-
tem raspodele, mada je teko verovati da je za razne razliite grupe
upotrebljavan proizvoljan klju. Prvo saznanje o tom sistemu proizi-
lo je iz moga otkria da nijedna grupa, ako uzmemo da je osnovno
130 MIKENSKI SVET

sledovanje za svaku enu iznosilo dve desetine jedinice i za svako de-

te jednu desetinu, nije dobijala manje od osnovnog minimuma. Vei-
na grupa je dobijalo neto vie, i ini se da su tajanstvene skraenice
DA i TA bile na neki nain u vezi sa dodacima sledovanja.
Jedna od prepreka daljem istraivanju sastojala se u tome to
neki brojevi na tablicama nisu bili tano proitani, i to je popravio, u
revidiranoj verziji, glavni izdava (Bennet 1957). To je omoguilo
dvojici naunika da nezavisno jedan od drugog, naine sledei korak:
L. R. Palmer (L. R. Palmer, 1959) i H. Ota (H. Ota 1959), u jednom
lanku objavljenom na japanskom, koji je tek kasnije poznat u Evro-
pi, predloili su sledeu shemu korelacija (sve cifre treba itati kao
desetice vee jedinice): TA = 2, DA = 5, TA DA = 7 ili 9. Iz toga pro-
izlazi da TA DA moe da stoji umesto 1 TA + 1 DA =7, ili umesto 2
TA + 1 DA = 9; i mada ovo 2 nije nikada blie odreeno, veoma sli-
na serija tablica iz Knosa (AK) pokazuje, u stvari, oekivane stavke
DA 1 i TA 2, iako ovde sledovanja nisu izraunata. Palmer je obja-
snio tajanstvene skraenice TA i DA kao nadzorno osoblje, da je TA
ena za koju se trailo isto sledovanje kao i za enu koja radi, a da je
DA mukarac plaen prema znatno vioj skali. Zatim je, u nameri da
pokae da je sledovanje mukarca bilo 2Vi puta vee od sledovanja
ene, sam napravio podatak. O neistinitosti ovog argumenta bie go-
vora u 7. poglavlju.
Stoga sam predloio neznatnu modifikaciju ideje: bilo bi udno
to nisu upotrebljeni ideogrami za mukarce i ene, ako je ukupnaje-
liina grupa bila za jednu, dve ili tri osobe vea no to izgleda. tavi-
e, izgledalo bi da jedna ena (Ab 388, cf. Aa 785) ima nadzornicu sa-
mo za sebe. Ali ako pretpostavimo da su sve nadzornice ene i da su
uraunate u dati zbir, onda samo treba da popravimo teoriju, doputa-
jui da su mlae nadzornice plaene sa etiri (umesto dve) desetine a
starije sa sedam desetina. Tada ovi brojevi imaju smisla, jer bismo
oekivali da nadzornici dobijaju vie od svojih radnika; mogli bismo,
ak, da pretpostavimo da je DA skraenica za re pisanu da-ma ili du-
ma, za koju ve znamo da znai nadzornik (oba pola?), i da TA pred-
stavlja skraenicu za re tami, koja se kasnije javlja kod Homera u
znaenju nadzornica, domaica".
SOCIJALNA STRUKTURA I ADMINISTRATIVNI SISTEM 131

Ima jedan nedostatak u ovoj teoriji, to je tablica (Ab 555), ko-

ja pokazuje dodatak od 45 desetina umesto maksimalnih 9 koje se ina-
e javljaju. Sada vie nema sumnje da je to obina greka, i Palmer
(Palmer, 1963) je otroumno doao do zakljuka kako je greka mo-
gla nastati: pisar je mogao, u jednoj fazi svog rada, jednostavno da iz-
ostavi znak za desetine", koji je trebalo da stoji ispred poteza za po-
slednje etiri jedinice, tako daje napisao 16 umesto 12,4. Ma kakav da
je uzrok ove greke, bilo bi interesantno znati da li je greka u knjigo-
vodstvu realizovana i da li je srena grupa dobila svoje dodatne sledo-
vanje. Stvarna koliina sledovanja predstavlja temu o kojoj moramo
raspravljati kasnije (str. 160).
Jedan dokument iz Pila (An 607) bio bi od izvanrednog znaa-
ja za razumevanje ropstva u mikenskom periodu kad bismo samo mo-
gli biti sigurni u njegovo tumaenje. Taj dokument daje spisak trina-
est ena, ali ak ni to nije sasvim sigurno, jer onaj ko je sastavljao do-
kument bio je za to nenadlean; izgleda kao daje on na pola puta pro-
menio miljenje o broju, i u svakom sluaju nije se drao normalnog
pravila o zapoinjanju svake stavke novim redom. Ali interesantna je
injenica da tablica belei oeve i majke upisanih ena. ene su po-
deljene na etiri grupe, koje su, po svoj prilici, porodice: jedna se sa-
stoji od est ena, dve grupe od po tri ene, a jedna stavka navodi sa-
mo jednu enu. Kako je njeno srodstvo izraeno istom formulom ko-
ja se upotrebljava za enu ostalih porodica, ne bi bilo razloga da se
pravi posebna stavka, osim ako otac i majka nisu bili druge osobe.
Imena roditelja nisu data, ali je njihov status prikazan na razne nai-
ne. Izgleda kao da su u svakoj porodici oba roditelja bili robovi, a tih
trinaest ena nazivaju se, sve zajedno, robinjama. Na taj nain samo bi
se dalo zakljuiti da je dete roeno u zajednici robinje i slobodnog o-
veka bilo rob; ali ima suvie nepoznatih inilaca da bismo smeli ovo
da smatramo neim to prevazilazi verovatna nagaanja.
Kada je jedan od roditelja rob nekog boanstva, onda to stvara
odreene tekoe. U Pilu esto nalazimo robove (ili sluge) nekog bo-
anstva, i jasno je da to nisu robovi u obinom smislu termina.
 6. Religija

Tekoa interpretiranja nemih nalaza arheologa nigde nije ve-

a nego u oblasti religije. U svakom muzeju ima objekata iz bronza-
nog doba kojima se pripisuje religijski karakter. Svaka ljudska figura
moe se interpretirati kao boanski lik; svaka posuda neobinog izgle-
da moe se nazvati ritualnom"; arhitektonski element koji se ne mo-
e objasniti, uvek se moe etiketirati kao hram ili ritualna odaja.
Istina je da su svetske religije nainile golem broj predstava bo-
anskih prilika u ljudskom obliku, mnogo specifinih umetnikih del,
o ijoj upotrebi se teko moe neto rei na osnovu izgleda, i sasvim
osobene arhitektonske oblike. Ukoliko iz drugih izvora znamo o religi-
ji koja je ta del stvorila, nema problema u interpretiranju materijalnih
ostataka. Ali pretpostavimo da moramo da steknemo izvesnu predsta-
vu o sutini hrianstva na osnovu skulptura, ornamenata, upotrebnih
predmeta i plana nekoliko crkava, bez ikakve pomoi pisanih tekstova;
onda bi odjednom postalo jasno koliko je rizino pokuavati tako neto
samo na osnovu materijalnih ostataka. Pa ipak, do pre nekoliko godina
to je bio jedini nain da se pribliimo mikenskoj religiji. Jedini drugi pri-
stup sastojao se u pokuaju da se preistorija klasine grke religije ot-
krije nagaanjem o njenom poreklu i znaaju njenih mitova..
Ne bi bilo potrebno naglaavati opasnost tretiranja mitova kao
istorije da se jo uvek ne ine brojni pokuaji te vrste. Jedan od naja-
losnijih moe se nai u belekama koje je Robert Greivz (Robert Gra-
ves 1958) dodao svom udesnom pripovedanju u svojoj knjizi Grki
mitovi (The Greek Myths). Ali ideja da je mit primitivna vrsta istori-
je teko umire. Tekoa proizilazi delimino iz nemogunosti da se da
definicija ta je to mit; ovaj naziv se primenjuje, bez razlike, na prie
RELIGIJA 133

0 bogovima i ljudima, na objanjenja o poreklu sveta i na tumaenja

prirodnih pojava. Ono to je svim ovim priama zajedniko jeste da se
ne mogu smatrati knjievno istinitim. Ali primenjeni test zasniva se,
oigledno, na verovatnoi. Pria da su zidine Troje sagraene nadljud-
skim radom odbaena je kao fikcija, ili bar kao preterivanje; ali poda-
tak da su ljudi razorili Troju mora se primiti kao istorijska injenica.
Nikome nije palo na pamet, izgleda, da nemamo prava da pabirimo
1 biramo kojim mitovima da verujemo, a koje da odbacimo. Ne mogu
da se otmem oseanju da uloga mitova ima malo veze sa istorijom, ali
ovo je tema koju ovde ne mogu da nastavim.
Jedna od oiglednih i gotovo neizbenih posledica arheolokog
pristupa religiji jeste meanje minojskog i mikenskog; uvena knjiga o
religiji stvarno je nosila naslov Minojsko-mikenska religija (Nilsson,
1927). Pa ipak, u svetlosti onoga to danas znamo o istoriji Egejskog
sveta u drugom mileniju st. e., jasno je da su, ma koliko da je krajnji
rezultat bila fuzija, postojale dve prvobitno odvojene tradicije, koje
bismo mogli okarakterisati kao minojsku sa Krita i mikensku sa kop-
na. ak i za mikensku tradiciju teko je verovati da je bila homogena.
Stari narodi retko su imali dovoljno samopouzdanja, kao Jevreji, da
bez ustezanja odbace bogove svojih suseda; oni su gotovo uvek preu-
zimali i stapali sa svojima druge religijske sisteme sa kojima su dolazi-
li u kontakt, bilo sinkretizujui strano boanstvo sa jednim od svojih
boanstava slinih atributa, bilo ukljuujui pridolicu u postojei
panteon. Kad bismo mogli da budemo sigurni da su prehelenski sta-
novnici Grke i Krita imali jednu jedinstvenu religiju, onda bi u fuziji
uestvovala samo dva elementa; ali, u stvari, moramo biti spremni da
priznamo mogunost trojanskog porekla klasine religije.
Analiza klasine religije lako razluuje dve niti: pored takozva-
nih olimpskih boanstava ije sredite nije toliko na planini Olimpu, u
severnoj Grkoj, koliko u dalekim nebeskim predelima, stoji druga
prethodna grupa, poznata strunjacima kao htonska, za koju se misli-
lo da ivi unutar Zemlje ili ispod njene povrine; tehniki termin
kojim se oznaavaju znai naprosto zemni". Blizu je razumu pretpo-
stavka da htonski elementi predstavljaju religiju prethelenskog naro-
da, a olimpski element religiju protogrkih doljaka. Ali i ovo gledite
134 MIKENSKI SVET

je, po svoj prilici pojednostavljivanje, i ovde postoji jedan odluujui

lingvistiki moment koji se esto previa.
Po tradiciji postoji dvanaest olimpskih bogova: Zevs, Posejdon,
Hermes, Arej, Apolon, Hefajst, Dionis, Hera, Artemida, Afrodita,
Atina, Demetra. Demetra je, verovatno, kasnije ula u ovu grupu, a u
poetku je bila hipostasa boginje Zemlje; i za Dionisa se oduvek sma-
tralo daje kasno uveden dok otkrie njegovog imena na dve pilske ta-
blice nije oborilo ovo komotno miljenje. Lingvistika injenica tie se
imena boanstva. Da ovi kultovi potiu iz vremena pre nego to su se
indoevropski narodi razili, oekivali bismo da naemo koradikalna
imena bogova u drugim jezicima.
U stvari, samo jedno ime je naeno i drugde. Oblik Zeus je pra-
vilni grki razvoj oblika koji moemo rekonstruisati kao Dyus a
dalje veze pokazuju da je ovaj bog zamiljen kao bog vedrog neba. U
Vedama je poznat kao Dyaus pitar, i, upravo kao Juppiter u latin-
skom, sadri u sebi re otac". Nema nikakve sumnje da su ovo ime u
Grku doneli preci Grka; Zevs ima neosporan rodoslov. Upravo je za-
prepaujue da nijedan od olimpskih bogova nema ovakav ugled, jer
gde god se njihova imena nalaze van grkog, mogla bi biti pozajmice.
Strunjaci su, svakako, uinili ogromne napore u elji da prona-
u etimologije i za druga imena. Svaki prirunik za grku religiju po-
sveuje dosta prostora tumaenju imena; ali i povrno ispitivanje ubr-
zo pokazuje da za svako ime ima po nekoliko razliitih i uzajamno
protivrenih objanjenja. Ova injenica, zbog nekih razloga, ne budi
sumnju kod strunjaka za religiju; oni jo uvek bezbrino zasnivaju
svoje teorije na pretpostavljenim prvobitnim znaenjima imena. Do-
bro uvebani lingvist, meutim, potpuno je svestan pukotine koja
obezbeuje svaki takav zakljuak. Etimologija se ne sastoji samo u
nagaanju da dve, na prvi pogled sline rei imaju zajedniko poreklo;
glavni je princip da rei koje se porede imaju ili identina ili bar do-
voljno bliska znaenja, sem specifinih upuivanja. Prema tome, nema
naina da se date etimologije teonima provere ukoliko nisu. kao ime
Zevs, sauvane u nekoliko srodnih jezika. Sve to moemo da uini-
mo jeste da procenimo da li je dato znaenje imena ubedljivo; ukoli-
ko nije, moemo da odbacimo predloeno tumaenje; ali i ako ga oce-
RELIGIJA 135

nimo kao ubedljivo, to jo uvek ne dokazuje da je tano. Svako obja-

njenje boanstva koje poinje objanjenjem znaenja njegovog imena
trebalo bi posmatrati s krajnjim oprezom.
Da ispitamo, ukratko, ime Posejdona, boga mora, zemljotresa i
konja, jer se za ovo ime smatra da je indoevropskog porekla. Oblik
imena varira u starim grkim dijalektima. Homer ima oblik Posejda-
on (Poseidn), i to nam omoguuje da postuliramo prvobitni oblik
Poteidan (Poteidn). Dalje, moemo ovaj oblik da analiziramo kao
sloenicu od *potis (klasino grki posis mu", cf. sanskritsko pati
gospodar", latinsko pati, pridev koji znai sposoban"). Drugi slog
pokazuje neobian diftong, ali se moe objasniti kao vokativ (Potei
gospodaru"), jer se takvi oblici katkada tretiraju kao nepromenjivi;
to je, verovatno, sluaj sa latinskim Juppiter. Drugi elemen nalazi se u
slogu da, jer je - uobiajeni zavretak mukih imena. Ovo da tuma-
eno je kao re kojom se oznaava zemlja", tako da bi celo ime zna-
ilo gospodar ili mu zemlje". Meutim, re d se javlja u celoj gr-
koj knjievnosti samo u uzvicima, na primer u uvenom mestu iz Aj-
shilova Agamemnona, gde Kasandra prekida dugu tiinu alarmantnim
krikom: ototototoi popoi da! Nijedna od prve rei nije poznata u gr-
kom reniku; to su, oigledno, uzvici bez znaenja, kao to se op-op-
op-op-op i danas moe uti u Grkoj kao uzvik iznenaenja. Intere-
santno je kada se kae da je Ajshii d smatrao invokacijom zemlje, jer
Kasandra je bila svetenica olimpskog boga Apolona.
Postoji samo jo jedan izvor za ovu tajanstvenu re, i to je dru-
go iz iste grupe imena, Demeter, odnosno u starijem obliku Dmter,
Kako je Demetra van svake sumnje boginja zemlje a mter je grka
re za zemlju, onda d mora da znai zemlja"; Q. E. D. To je, raz-
ume se, argument koji se kree u krugu, mada ga veina strunjaka
za grku religiju uzima u obzir. Analiza jednog teonima ne moe se
odbraniti time to e se, da bi se dobila potvrda, obesnaiti druga.
Svaki Grk bio je svestan materinske funkcije Demetrine. Da je nje-
no ime, makar i u najmanjoj meri, bilo slino grkoj rei za majku",
ono bi neizbeno bilo izmenjeno kako bi se ta slinost naglasila. Da
se za prvi element mislilo da znai zemlja", kako bi onda izbegao
promenu u *Gmtr, ime jasno svakome ko je govorio grki.
136 MIKENSKI SVET

Moda e se neki itaoci uditi to ja smatram da ove dve eti-

mologije nisu ubedljive. Mogu samo da odgovorim da me moje isku-
stvo u tome kako jezici funkcioniu ini vrlo sumnjiavim, jer rei ko-
je se ne mogu razumeti menjaju se uvek u tom pravcu da dobiju neko
znaenje. Velika slinost je, razume se, gotovo uvek varljiva. Lingvi-
stika istorija puna je zauujuih paralela, kao to su lat. habeo i
nem. habe, koje ne mogu biti ni u kakvoj vezi.
Ostali teonimi su jo uvek manje pristupani etimologiziranju.
Neke teorije se lako mogu opovrgnuti; Hermes nema nikakve veze
sa kamenim stubovima (hermata), jer je ta re prvobitno imala inici-
jalsko w-, a Hermes (mikenski Hermahas) nije. Hera nije Spasitelj-
ka (up. lat. seruare) zbog slinih razloga; njeno ime je moda u vezi
sa hros junak", ali to nam ne pomae, jer je etimologija i za hros
nejasna. Apolon nije ruilac, mada su Grci voleli igru recima sa apol-
lumi unitavam". Afrodita, verovatno, nema veze sa aphros -
na", uprkos romantinoj slici raanja iz golemih penuavih talasa.
Dionis, po svoj prilici, sadri ime svog oca Zevsa (genetiv Dios), jer
mikenski sada potvruje oekivano w, Diwo-; ali drugi deo sloeni-
ce ostaje nejasan. Imena kao Hefajst (Hphaistos) i Atina (Athna)
pokazuju karakteristike koje se mogu zapaziti u toponimima pregr-
kog porekla.
Ne smemo zaboraviti da izmeu dolaska predaka Grka u Gr-
ku i najstarijih mikenskih tekstova lei razmak od najmanje 600 go-
dina. Nije udno to su se religijska verovanja koja su donela sa so-
bom, ma kakva bila, promenila, tako da se nisu mogla prepoznati u
vreme kada moemo da shvatimo malo aspekata njihovog religij-
skog ivota; ne treba se uditi ni tome to se mnogo tota promeni-
lo i u sledeih 600 godina, pre nego to smo dobili potpuniju sliku
klasine religije.
Ako se okrenemo dokumentima da bismo se obavetili o bogo-
vima, eka nas veliko razoarenje. Tu nema teolokih tekstova, pa ak
ni himni, nema zaveta u hramovima, pa ak ni kratkih natpisa koje su
Minojci katkada stavljali na predmete koje su posveivali. Bogovi se
javljaju samo kao primaoci nekih zaliha koje im daju administratori
palate. Oni ak ne piu ime boga na neki specijalan nain, tako da smo
RELIGIJA 137

nekad u nedoumici pripada li oveku ili bogu. Sve to moemo da ui-

nimo jeste da identifikujemo neka od tih imena sa odgovarajuim kla-
sinim teonimima, i zatim, nastavljajui metodom analogije, da iden-
tifikujemo neka neobina imena kao boanska.

SI. 37. Knoska tablica V 52 na kojoj su imena etiri grka boanstva

Jedan od prvih tekstova koji su mi privukli panju 1952. kada

sam poeo da primenjujem Ventrisove probne vrednosti za znake li-
neara B na knoske tablice bila je tablica V 52. To je mala tablica sa
dva reda (si. 37), polomljena na desnoj strani, ali sa malim paretom
koje nam daje produetak za dalji red; Transkribovana glasi:
a-ta-na-po-ti-ni-ja 1 [
e-nu-wa-ri-jo 1 pa-ja-wo[ ]po-se-da[
itajui prvu re, svaki grecista podelio bi je na Athanpotnia Atina
gospodarica", koja je gotovo odjek homerskog oblika potni(a) Ath-
nai. Pa ipak, jo uvek postoji sumnja da li je ovo stvarno ispravna in-
terpetacija to e se jasno videti kada budemo raspravljali o rei pot-
nia sa vie pojedinosti. E-nu-wa-ri-jo je, jasno, Enualios, koje se u
grkoj knjievnosti esto upotrebljava kao alternativno ime za Areja,
boga rata, mada ga u nekim sluajevima nosi drugo boanstvo za ko-
je se kae da je sin Arejev. Pa-ja-wo nagovetava homersko Pain,
koje je ranije glasilo Paiwon, kasnije Paitn, alternativno ime za Apo-
lona, ukoliko nije posebno boanstvo. Po-se-da[ bi se moglo dopuni-
ti u Pa-se-da-o, oblik ve poznat sa pilskih tablica, koji se transkribu-
je sa Poseidon. Ovde bismo, znai, imali etiri dobro poznata grka
boga. Jedno bi moglo da bude obmana, ali etiri na jednom spisku -
to je suvie za koincidenciju.
138 MIKENSKI SVET

Zatim je naen mali odlomak koji spaja oba komada i popunja-

va prazninu u donjem redu. On otkriva da je po-ja-wo u stvari dativ
pa-ja-wo-ne, a i ostala imena su, moda, u istom padeu. Tako taj tekst
izgleda kao zabeleka o neem to je svakom od boanstava dato. Ali
na tablici nema indikacije na ta se odnosi broj 1, moda je to stajalo
na onom delu koji nedostaje, ali nije verovatno. Moda je znaajnije
to to tablica pripada interesantnoj grupi koja, verovatno, pre pred-
stavlja pisarske vebe nego prave zabeleke (v. str. 232).
Drugi dokument (Tn 316) koji se pojavio ubrzo meu pilskim
tekstovima je oigledno religijski po karakteru, jer se na njemu nala-
ze imena Zevsa i Here i jedno ime koje bi moralo biti mikenski oblik
Hermesova imena, dakle jo tri Olimpijca. Ali bilo je potrebno puno
vremena da se doe do verovatnog objanjenja tog teksta, i jo uvek
ima mnogo nereenih problema. Ne samo to je to izolovan doku-
ment sa kojim se nijedan drugi ne moe uporediti, ve je to najneza-
hvalniji tekst koji je doao do nas. To je velika tablica ispisana sa obe
strane, mada se svaka zavrava praznim Unijama; na njoj se nalaze
tragovi estih brisanja i ponovnog pisanja; znaci su pisani u urbi; na
najmanje dva mesta pisar je grekom ispustio znak, a tekst je mesti-
mino tako konfuzan da je neitak. Ne samo da nije planirao svoju
tablicu sa linijama koje odgovaraju danima meseca, kao to je bilo su-
gerisano, nego izgleda kao da pisar nije imao jasnu ideju teksta, ka-
da je poeo da pie. Izgleda kao da je poeo na jednoj strani, pa po-
to nije bio zadovoljan, izbrisao je sve to je napisao, okrenuo tabli-
cu i poeo iz poetka na poleini. Kada je napisao manje od polovi-
ne teksta, okrenuo je ponovo tablicu i produio na drugoj (izbrisa-
noj) strani, mada je ve bio izvukao linije za sledei paragraf na pr-
voj strani. I druga strana zavrava se praznim linijama kao da je imao
jo da pie. Najlake objanjenje ove zbrke bilo bi da je pisac poku-
avao da zabelei odluke neke neobino burne sednice. Ali zato ni-
je zatim napravio istu kopiju za arhiv a odbacio ovaj grubi koncept?
Najverovatniji odgovor bio bi da nije imao vremena; to bi imalo smi-
sla d a j e tablica pisana poslednjih nekoliko asova postojanja palate.
Ova pretpostavka, kao to emo kasnije videti, slae se dobro sa ono
malo podataka koje znamo o padu Pila.
RELIGIJA 139

SI. 38. Beleka o velikom religioznom obredu u Pilu: Tn 316 (obe strane)

Tekst poinje neim to bi moglo biti ime meseca po-ro-wi-to-

jo. Imamo drugih tablica, a one su esto religijske sadrine, koje bele-
e datum imenom meseca u genetivu; na alost, izraz za mesec" ne
stoji uz ime meseca, i mada se njegova upotreba drugde slae sa teo-
rijom, nije sasvim sigurno da je ovo ispravna interpretacija. L. R. Pal-
mer (L. R. Palmer 1955,11) ponudio je izvanrednu sugestiju da se me-
sec zvao Plowistos, to bi znailo mesec plovidbe". Grci su se uzdr-
avali od plovidbe u vetrovitim zimskim mesecima i ponovo poinjali
da plove krajem marta; tako bi mesec sa imenom Plowistos pao oko
marta meseca po naem kalendaru. Grki meseci bili su, razume se,
lunarni - Rimljani su konano razdvojili mesec kao hronoloku jedi-
nicu od meseca kao nebeskog tela i na tablicama se upotrebljava znak
meseca koji raste da se oznai mesec (kao vreme).
140 MIKENSKI SVET

Zatim slede na levoj strani od svakog paragrafa dva znaka za

ime PYLOS, trostruko vea od normalne veliine. Nema nikakve
sumnje da se tekst odnosi na prestonicu. Ali u tekstu koji se nalazi po-
red ovih znakova pominje se u jednom od glavnih okruga, Pa-ki-ja-ne.
Ovo ime se ne moe sa sigurnou rekonstruisati, ali se u ovoj knjizi
transkribuje kao Sphagines. Oigledna protivrenost objanjava se
injenicom to Pil sam nije glavni grad jednog od devet okruga, ali ima
drugih indicija da se okrug u kome se nalazi palata zvao Sphagines
(v. str. 87). Vrlo je privlano locirati Sphagines blizu dananjeg me-
sta Hora (Khra), na severu od palate, jer otkrie mikenskih grobova,
koji su kasnije postali sedite religijskog kulta, navodi na pomisao da
je njihov ugled religijskog centra preiveo slom Mikenskog sveta.
O formuli kojom svaki paragraf poinje ve je bilo govora, i pr-
va re ne moe se objasniti na odgovarajui nain na osnovu poznijeg
grkog, ali najbolja sugestija (Palmer, 1963, 265) je da se formula od-
nosi na religijsku ceremoniju. Dalje se u formuli pominje donoenje
poklona i dovodenje po-re-na. Ove rei takoe nema u poznijem gr-
kom reniku, ali glagol preveden sa dovesti" nagovetava da po-re-
na znai neto to moe da hoda. Zatim dolazi stavka: (Za) Potni-
ju: jedna zlatna posuda, jedna ena". Posle ovoga dolaze jo etiri
imena, verovatno opet imena boanstava, od kojih svako dobija zlat-
nu posudu, a u dva sluaja i enu. Ova shema se ponavlja u ostalim pa-
ragrafima sa razliitim imenima boanstava; u dva sluaja, kada je bo-
anstvo mukarac, umesto ene javlja se mukarac.
Nemogue je odupreti se zakljuku da se nejasna re po-re-na
u uvodnoj formuli odnosi na ljudska bia i da su, uprkos naem otpo-
ru da prihvatimo ovu teku injenicu, ovi nesreni ljudi bili odreeni
za rtve. Ista re se javlja ponovo, u dativu plurala, na novoj tablici iz
Tebe (Of 26), i pokazuje primaoce vune, ali u religijskom kontekstu.
Kako su rtve u grkom ritualu bile esto pokrivene vunom, to je bila
potvrda za znaenje rei.
Neki nalazi ljudskih kostiju van mikenskih gradova objanjeni
su tako kao da su u pitanju ljudske rtve, ali ovo svedoanstvo oi-
gledno nije sasvim nedvosmisleno. Meutim, s obzirom na iroko ras-
prostranjenu grku tradiciju, nema razloga da se ovakva ideja odbaci;
RELIGIJA 141

SI. 39. Zlatna inija iz Dendre (Dndra) u Argolidi

mada su Grci iz klasinog doba osuivali ljudske rtve, one su im bile

poznate od Homera, i ine bitan element u fabuli mnogih tragedija.
Ako je ova interpretacija pilske tablice tana, to je dalje potvrda d a j e
ova ceremonija bila sasvim specijalna, jer nije verovatno da su ljudske
rtve bile uobiajeni momenat u religijskom kalendaru. Nije verovat-
no ni to da bi ak i bogat kralj posvetio trinaest zlatnih posuda u reli-
gijske svrhe prilikom godinjeg rituala.
Sad moramo da obratimo panju na boanstva sa ovog jedin-
stvenog dokumenta. U prvom paragrafu, lociranom u mestu Sphagi-
nes, javlja se Potnia, titula koju smo sreli u Knosu uz Atinino ime. Ali
ovde je ona prava boginja. Ova titula je iz indoevropskog nasleena
142 MIKENSKI SVET

grka re, sa znaenjem gospodarica", gospoa"; esto se upotre-

bljava za kraljicu i po obliku i po znaenju potpuno odgovara sanskrit-
skom patni; ova re je, dakle, indoevropskog porekla, i nije pozajmi-
ca iz prehelenskog. Ali iako je re grka, upotreba kao boanska titu-
la moe biti prevod prehelenskog slinog znaenja, kao to je Our
Lady" englesko oslovljavanje poznato hrianima a u drugim zemlja-
ma se prevodi recima slinog znaenja.
Kada sakupimo sva mesta o Potniji sa tablica, pojavljuje se zna-
ajna injenica. Sem u dva ili tri sluaja, re ne stoji sama, kao ovde,
ve je odreuje prethodna ili sledea re. To je esto genetiv, katkada
pisan kao jedna re, zajedno sa potnia; na primer, u Pilu sreemo tri
puta oblik u-po-jo po-ti-ni-ja. U-po-jo je genetiv, ali nije jasno od e-
ga. U Knosu imamo da-pii2-ri-to-jo po-ti-ni-ja (Gg702), i da-pu.2-ri-to
veoma lii na laburinthos, na labirint"; ovo nije ista grka re ve
prehelenska pozajmica, kao to pokazuje sufiks -nthos, a d i t se kat-
kada meaju u takvim recima; paralelni sluaj mogao bi biti oblik Olu-
seus, koji nalazimo u grkim dijalektima za Odiisseus, i, sa drugim mo-
difikacijama, u obliku u kome su ovo ime pozajmili Latini Utixes ili
Ulysses. U drugim sluajevima uz Potnia idu epiteti: Aswia (PY Fr
1206) Azijska", i-qe-ja (PY An 1281) konjska", i konja". Uz Pot-
nia se dodaje i druga vrsta rei, na primer wa-na-so-i (PY Fr 1235) ili
di-pi-si-jo-i (Fr 1231), koja izgleda kao ime mesta ili svetkovine. To
veoma lii na hrianski (rimsko-katoliki) obiaj da se uz Naa Go-
spa" doda epitet koji oznaava mesto ili funkciju. Tako i pominjanje
mesta Sphagines u Tn 316 moda oznaava na koju Gospu" se mi-
sli. Nova tablica iz Tebe govori o posveti Potnijinoj bez daljeg odre-
enja. Ovde moe da bude od znaaja to to se kasnije van Tebe na-
lazio okrug koji se zvao Potniai, Gospe", u pluralu.
Pod ovim oblikom Potniai, klasini Grci su podrazumevali De-
metru i njenu ker Persefonu, koja je postala kraljica Hada; to e rei
da su one, u drugom obliju, produile prehelenski kult Majke Zem-
lje, koji je tako bogato posvedoen figurama i slikama svake vrste kr-
oz celo bronzano doba. Ne moe biti sumnje da je od ranohelenskog
doba naovamo kult Majke Zemlje dominirao religijskim ivotom u e-
lom Egejskom svetu; kult je nastavljen u klasinom periodu pod ra-
SI. 40. Freska sa velikom enskom figurom, moda Potnijom,
iz kue u tvravi u Mikeni

znim imenima. Neizvestan je zakljuak daje Potnia bila mikensko ime

za ovo boanstvo. Sigurno je da se njeno ime javlja na prvom mestu u
spiskovima posveta, i nijedno drugo ensko boanstvo nije ni upola
toliko posvedoeno.
Jedna od interesantnih crta mikenske Potnije je ta da se pridev
izveden od njenog imena upotrebljava da se njime oznae stada ovaca
u Knosu i kovai bronze u Pilu. Ovce su, bez sumnje, dodeljene boginji
da obezbede prihode za njene svetinje i sluge. U ovoj funkciji Potnija
je, verovatno, prethodnica Atine, mada i Hefajst moe da polae pra-
vo na to kao kova bogova. Profesor Marinatos je otkopao nekoliko
peina na Kritu koje su u minojsko doba bile svetilita; i u mestu Ar-
kalohori (Arkalokhri), na jugu od Knosa, primetio je da neki nalazi
144 MIKENSKI SVET

ukazuju na to da su peinu kovai bronze upotrebljavali i kao radioni-

cu, i za kultske svrhe. Ova veza nije tako udna ako se ima na umu
religijska osnova mnogih srednjovekovnih zanatskih esnafa. Intere-
santna potvrda ovoga dola je iz jedne kue u okviru tvrave u Mike-
ni, koju je 1968. godine otkopao lord VilijamTejlor (William Taylour).
Tu je u jednoj odaji kraj kovanice naena freska enske figure. Mi-
slim da to ne moe biti niko drugi do sama Potnija (v. si. 40). Izgleda
verovatno da su zajednice kovaa posveene ovoj boginji bile rasute po
Grkoj posle minojskog sloma u XV veku. Njihovi naslednici mogli su
da nastave njihov kult, ma koliko da su helenizovani bili.
Sledea stavka je zlatna posuda i ena za Manasu (Ma-na-sa).
Ovo ime se ne pojavljuje drugde i ne moe se rekonstruisati da bi se
sloilo sa imenom bilo koje poznate grke boginje. Jednom to ime pra-
ti slina stavka za Po-si-da-e-ja i mada nijedna takva boginja nije po-
znata u klasino doba, jasno je da je to Posidaeia, enska izvedenica od
Poseidon. Mada se u sledeem paragrafu pominje Posejdonov gaj, ud-
no je to nijedan dar na ovoj tablici nije upuen samom Posejdonu, ia-
ko je on, kao to emo videti, oigledno bio vano boanstvo u Pilu.
Poslednja linija ovog paragrafa sadri darove u obliku zlatnih
posuda, ali nema ljudskih bia; primaoci se zovu Tris-hrs i Do-po-
ta. Prvo ime je sloenica od poznatog hros, termina koji se u pozni-
jem grkom upotrebljavao za polubogove i lokalna boanstva, i obli-
ka Iris tri puta", ali takva sloenica inae nije poznata. Tris-her se
ponovo javlja na spisku primalaca mirisavog ulja (v. dalje str. 146).
Do-po-ta moe da bude dijalekatski oblik za gospodara" (klasino
despotes), ali to je vrlo nesigurno. Zakljuak na osnovu ovih pet stav-
ki je jasan, kultovi Sfagijana bili su lokalnog, vrlo verovatno predgr-
kog porekla, jer ak i kad su imena grka, zvue kao prevodi.
Drugi paragraf, prvi na poleini, odnosi se na mesto Posidaon,
koje znai ono to pripada Posejdonu"; kako opet ispred toga dolazi
PYLOS, to verovatno nije geografski termin ve zgrada ili sveti gaj u
blizini prestonice. Prva stavka navodi zlatnu posudu i dve ene; ali ov-
de nema imena boanstva na uobiajenom mestu u formuli. Umesto
toga, ubaena su dva imena posle formule i ovde nam rav rukopis
pravi smetnje jer je moda nekoliko rei razdvojilo imena; imena gla-
RELIGIJA 145

se Qo-wi-ja (= Guowia koja pripada kravi, kravlja") i Komwenteia

(ime koje je oigledno obrazovano kao enska izvedenica mukog
imena sa znaenjem dugokosa"). Dve enske rtve pretpostavljaju
dve boginje, pa stoga, uprkos nepravilnom redu, ovo moraju biti ime-
na boginja, Kravooka" je uobiajeni homerski epitet za Heru a i za
druge boginje i ene; ovaj epitet, razume se, nije uvredljiv. Komwen-
teia se sada ponovo javlja na tebanskim tablicama (Of 35), gde bi opet
mogla biti boginja, mada za to nema dokaza.
Sledei paragraf odnosi se na svete gajeve" (?) Peresve (Pe-re-
SVWJ), Ifemedeje (Iphemedeia) i Divije (Diwiya)", i svaka od ovih boginja
dobija dar. Ifemedeja dobija samo zlatnu posudu, a ostale dve po jednu
zlatnu posudu i po jednu enu. Pe-re-swa se spominje na drugoj pilskoj
tablici (Un 6), gde dobija, naporedo sa Posejdonom, kravu, ovcu, vepra
i svinju, iste tri vrste ivotinja koje su prinoene na rtvu u starom rim-
skom ritualu Souvetaurilia. Ime ove boginje moe se rekonstruisati kao
Presw, koje izdaleka podsea na prvi element imena Persephon, kralji-
ce Hada. Ifimedeja, sa neto drukijom grafijom, koja, moda, proizlazi
iz narodne etimologije (ona koja vlada snagom"), nam je poznata od
Homera (Od. 11, 305) kao mitska linost koja je sa Posejdonom imala
dva sina; ali interesantno je da je u Pilu potovana kao boginja. Diwiya
je druga boginja ije ime nalazimo i drugde na tablicama. U Pilu ona ima
muke i enske sluge (Cn 1287, An 607), i njeno ime se spominje u Kno-
su (Xd 97). ini se kao da je Diwiya enski par Zevsov, kao Posedaeia
uz Posejdona, i moda je bila boginja neba. Na kraju ovog paragrafa jav-
lja se prvi put mukarac kao poklon za Hermesa Areju (Hermes Areias).
Znaenje imena Areias nepoznato nam je, mada lii na ime Areja, boga
rata; ali ovo ime se upotrebljava kao kultska titula Zevsa, Enijalija i Ati-
ne, na jednom arkadskom natpisu iz IV veka.
U poslednjem paragrafu re je o svetom zabranu" (?) Zevso-
vu. Ovde su pokloni upueni Zevsu i Heri i izvesnom di-ri-mi-jo (Dri-
mos?), koji nam inae nije poznat, a kod koga stoji Zevsov" (nejasna
re). Ima razloga miljenju da ova nejasna re znai sin", mada to ni-
je klasina re; ako je tako, imamo jo jedno nepoznato boanstvo.
Mogue je, isto tako, da je re pogreno napisana i da nedostaje jedan
slog, kao to se i dogaa na ovom zapanjujue loe pisanom dokumen-
146 MIKENSKI SVET

tu; to nam daje mogunost da re proitamo kao svetenik". Ovde je

poklon zlatna posuda i poto su sve duge linosti, ini se, boanske,
moda je sigurnije da i ovu stavimo u istu kategoriju, mada se ljudske
sluge boanstava i inae javljaju kao primaoci poklona.
Da rezimiramo: dokument je na brzinu sastavljena beleka o
jednoj grupi darova kakvi se inae nigde ne nalaze - trinaest zlatnih
posuda i deset ljudskih bia - trima grupama boanstava. Zevs, Hera
i Hermes su jedina imena koja se na prvi pogled mogu prepoznati kao
krupne figure klasinog panteona, osim ako dopustimo identifikaciju
Potnije sa poznijom Demetrom. Da li se iza nepoznatih imena kriju
poznati likovi, odnosno, da li su se svi bogovi mikenskih Grka razliko-
vali od bogova njihovih naslednika? U iskuenju smo da svu panju
obratimo na ono to moemo da prepoznamo i da ostavimo po strani
ostala imena koja, valjda, predstavljaju lokalne kultove. Ali ovaj do-
kument, u najmanju ruku, dokazuje znaaj ovih lokalnih figura.
Moda je najudnije to to se ne javlja Posejdonovo ime, mada
je predstavljen njegov enski par i mada se pominje njegov sveti za-
bran", koji oigledno zauzimaju dve manje vane boginje. Pa ipak, on
je drugde na pilskim tablicama znaajna figura; morali bismo da za-
kljuimo, ak i bez homerskog podatka o svetkovini kralja Posejdonu
i Pilu (Od. 3.43), d a j e Posejdon ovde bio najvanije boanstvo. On je
jedini vei bog koji dobija godinji iznos itarica; na tablicama Es gru-
pi od trinaest zemljoposednika razrezan je iznos u itu za Posejdona i
tri druge nejasne figure, ali Posejdonov deo je daleko najvei i Iznosi
oko 1075 litara (v. str. 170). On je, isto tako, predstavljen na drugoj
vanoj seriji tablica (Fr) na kojima je re o dodeljivanju mirisavog ulja
i pomasti; kako su primaoci, izgleda, veinom bogovi, ovu seriju valja
da razmotrimo u pojedinostima.
Sasvim sigurno boanske figure su: Posejdon, koji se javlja tri
puta, svaki put sa razliitim epitetima ili komentarom; Potnija, koja se
javlja etiri puta, sa tri razliita epiteta, a tamo gde se epitet ponavlja
data je lokacija da bi se stavka razlikovala. Dva puta imamo jednosta-
van navod bogovi", mada je i ovde, u jedinom potpunom tekstu, da-
ta lokacija. Na ponekoj tablici nalazimo Boanska majka" (moda
treba prevesti Majka bogova", titula koja se daje Reji, drugoj hipo-
RELIGIJA 147

stasi Boginje Majke); trostruka Hera, o kojoj je ve bilo rei u vezi sa

tablicom s ljudskim rtvama, i sluge, koje mogu biti sluge - boanstva
ili, moda, to je verovatnije, ljudi kao sluge bogova. Tee je analizi-
rati etiri upuivanja na Kralja"; on svaki put ima epitet po kome se
razlikuje od ljudskog kralja Pila, koji nema epitet. Epitet je tri puta
isti, mada se neznatno razlikuje po obliku; jednom je drugaiji. Kako
je Potnija re kojom se oznaava gospodarica", ali se nesumljivo od-
nosi na razne boginje u pojedinanim sluajevima, izgleda da je
Kralj" ovde isto tako boanska titula, mada mislim da bi bilo brzo-
pleto na osnovu Homerovog izraza Kralj Posejdon" zakljuiti da je
to jedna te ista linost; ali ovo ostaje kao mogunost.
Ovaj spisak, meutim, ne obuhvata sve primaoce mirisnog ulja,
jer u nekim sluajevima se ne pominje nijedno boanstvo, ime mesta
(npr. sveti zabran Zevsov, Fr 1230) ili svetkovina koja slui umesto to-
ga. Dve svetkovine nose razumljiva imena, mada, kao obino, i ovde
ima dvosmislenosti. Jedna, koja je jednom povezana s Posejdonovim
imenom, jeste prostiranje postelje" koja se interpretira kao sveti
brak", ali bi mogla da se odnosi na gozbu bogova na kojoj se slike bo-
gova polau na postelje i slui im se hrana. Druga, najverovatnije, zna-
i dranje prestola", mada je mogue iz sloenice izvui druga zna-
enja ako je dat neki motiv. Date lokacije su esto Sphagines (pet pu-
ta), ali kada je boanstvo imalo samo jedno svetilite, nije bilo neop-
hodno specifikovati mesto. Ima dva upuivanja na Lusijsku teritori-
ju", a to je moda podruje istono od Navarinskog zaliva. Nijedan
poklon nije slat u udaljenije delove kraljevstva.
Ova serija tablica paralelna je Fp serijama u Knosu. I ovde je u
pitanju maslinovo ulje, mada nije odreeno reeno daje mirisno. Vei-
na ovih tablica nosi ime meseca; tu je zastupljeno est ili sedam imena
meseci, to bi moglo znaiti da je palata razorena u sedmom mesecu te-
kue godine, mada u grkim kalendarima godina, na alost, nije uvek
poinjala zimskom kratkodnevicom. U poznijem grkom, imena mese-
ci su razliita od jednog grada do drugog i izgleda da to vai i za Knos i
za Pil, jer se nijedno poznato ime meseca ne javlja na drugom mestu.
Tablice su veinom kratke, ali jedna dugaka (Fp 1) posluie
kao primerak za raspravljanje. Posle prve linije u kojoj stoji ,,u mesecu
 SI. 41. rtvena scena
sa sarkofaga iz
Hagije Trijade

Deukiju", svaka stavka zauzima po jedan red. Prva je poznato ime za

Zevsa Diktaja". To je dobro poznat Zevsov epitet u klasino doba;
obino se smatralo da je to rezultat ukrtanja grkog Zevsa sa pregr-
kim kritskim boanstvom, sa prilino razliitim karakteristikama. Dik-
te je veliki planinski venac na jugoistoku od Knosa, a u tom podruju je
poznato i nekoliko peina koje su se upotrebljavale kao kultska mesta.
Druga stavka glasi Dajdaleju"; pria o Dajdalu, glavnom konstrukto-
ru kralja Minoja, suvie je poznata da bije trebalo ponavljati. Mi nema-
mo mogunosti da saznamo ta je bio Dajdalej (Daidaleion), ali iz ime-
na ne sledi da je Dajdal potovan kao bog; izvedenica ne mora da zna-
i nita do graevinu koju je Dajdal podigao. Kako je to prema tradici-
ji bio labirint i kako smo ve sreli Gospu od Labirinta (str. 142), mogu-
e je da je to drugo ime za neko svetilite. Sledea stavka, pa-de, je ne-
jasna; lii na grku re za dete", ali je sasvim izvesno da to nije tano.
Zatim imamo za sve bogove", stavka koja se esto ponavlja u ovoj se-
riji tablica. Opet imamo jedan, za grki ritual neuobiajeni tip posveta.
Zatim drugo udno ime, Qe-ra-si-ja. Na ovom mestu uvodi se novo za-
glavlje; to je grad Amnisos, pristanite na severu od Knosa. Stavka ov-
de opet glasi za sve bogove", te je tako jasno da je bilo bar dve svetinje
sa ovom dedikacijom. Zatim dolazi jedan udan lik: Erinus, poznije
ime, obino u pluralu, za furije ili osvetnike duhove za koje se verova-
lo da progone ubice. Isto ime sada je deifrovano na ivici uvenog spi-
ska grkih bogova u Knosu (V 52), kojim sam zapoeo ovo poglavlje.
Zatim, posle druge nejasne stavke, oigledno imena mesta, dolazi za
svetenice vetrova"; i kult vetrova je malo poznat u kasnijoj Grkoj, ta-
ko da se ne moe navesti nikakva paralela. Druge tablice ove serije po-
minju svetenice vetrova; jedan je stavlja u grad U-ta-no.
Neke od ostalih tablica, u kojima je re o maslinovom ulju, sadr-
e moda, imena bogova i jasno je da ovde imamo i ljudska bia i gru-
pe zanatlija, pa je stoga opasno izvlaiti zakljuke o nepoznatim imeni-
ma. Ovde imamo drugo svedoanstvo o Erimis (Fh 390) i stavku Dik-
ti" napisanu iznad nejasno sauvane rei, moda, svetinja" (Fh 5467).
Druga grupa dokumenata u Knosu sa religijskim asocijacijama
su tablice sa medom (Gg). One nisu dobro sauvane, ali moemo da
prepoznamo, bez opasnosti da emo pogreiti, Gospu od Labirinta"
(Gg 702, v. gore) sve bogove" (Gg 702,705,717) i u Amnisu Eleuti-
ju (Eleuthia Gg 705), koja takoe dobija vunu (Od 714,715,716). Ele-
uthia je poznati dijalektski oblik imena koje se na razne naine pie u
alfabetskom grkom, ali je najpoznatije u homerskom obliku Eileithu-
ia, boginja roenja; Homer, naime, govori o Amnisu, gde je peina
150 MIKENSKI SVET

Ejlejtuje" (Od. 19.188), i stvarno je iskopan lokalitet na bregu iznad

pristanita. To mesto je korieno neprekidno od minojskog do rim-
skog vremena.
I za drugu stavku u ovoj seriji nedavno je dokazano da ima re-
ligijsku asocijaciju (Gg 713) i glasi: za Marineja" (Marineus) za slu-
kinju", to bi se moglo sloiti ak i ako je Marinej (ukoliko je to ta-
na rekonstrukcija njegovog imena) mukarac. Ali spisak mukaraca
(As 1919 nepotvreno itanje) zavrava se belekom za Marinejevu
kuu ovoliko ljudi: 10", a ista re za kuu" upotrebljava se u Tebi (Of
36) za kuu" (tj. svetilite) Potnijino"; i jedna grupa ena (Of 25.35)
oznaena je izvedenicom istog imena, Marinej. Bila bi to zaista udna
koincidencija da ovek tog imena na oba mesta ima tako jasne religij-
ske veze; ovo bi se lako moglo objasniti ako je Marinej bio bog.
Interesantna veza sa kasnijom religijom javlja se na grupi tabli-
ca u Tebi koje belee izdavanje vune. Jedna poiljka (Of 25) adreso-
vana je na Amarint (Amarinihos). Amarint je poznat u klasino doba
kao grad na zapadnoj obali ostrva Euboje, pa tako mada nije u Bojo-
tiji, jo uvek nije suvie daleko od Tebe; s druge strane, kao to smo
videli u drugim sluajevima, mogue je d a j e postojao drugi grad ovog
imena u Bojotiji. Znamo da je klasini Amarint imao uveni Artemi-
din hram, i mesto je svakako bilo naseljeno u mikensko doba. Kako
bar neki kontingenti ove serije imaju religijsku pozadinu, izgleda raz-
lono pretpostaviti da je kult Artemide u Amarintu mogao ve tada
biti uspostavljen. Artemida se sasvim oreeno pominje po imenu-u Pi-
lu (Es 650. 5), gde je jedan mukarac predstavljen kao sluga Artemi-
din" (a-te-mi-to-do-e-ro). Manje je sigurno da li je grafija a-ti-mi-te u
PY Un 219.5 dativ za Artemidu"; s obzirom na prisustvo Potnije i
Hermesa na istom spisku, to se ini verovatnim. Kolebanje u grafiji iz-
meu e i i nalazimo i u drugim recima i imenima koja su, verovatno,
pozajmljena iz pregrkog jezika, i moda je znaajno to to se boginja
javlja na lidijskim natpisima kao Artimul.
Arej se ve javlja pod imenom Enijalija, ako ih treba smatrati
istim boanstvom. Ali u Knosu imamo dva primera grafije a-re, od ko-
jih je jedna u religijskom kontekstu (Ep 14); ova re veoma lii na ime
Arej. Prava tekoa sastoji se u tome to mi ovde oekujemo dativ,
RELIGIJA 151

znai a-re-i, ali ova tekoa nije nepremostiva. Najzad, imena Areios
i Areimens mora da su izvedena od Ares, tako da moemo i njega
dodati spisku mikenskih bogova.
Slina dedukcija mogua je u sluaju Hefajsta (Hphaistos) ko-
vaa bogova. U Knosu postoji muko ime A-pa-i-ti-jo, koje je vero-
vatno isto to i Hphaistios ili Haphaistin. Apolon se spominje samo
ukoliko je identian sa Paiawn. Afroditi nema traga. Ali Dionis se
zaudo dva puta javlja u Pilu u obliku Diwonusos, oba puta, na alost,
na odlomcima, tako da nemamo mogunosti za proveru boanstva.
Jedan od ova dva odlomka ( 1419) ima na poleini opskurnu re
koja moe biti sloenica od rei za vino"; to je uzimano kao dokaz da
je veza Dionisa sa vinom utvrena ve za mikensko doba. Opreznost
nalae da ovde budemo uzdrani u oceni.
Najzad, kao dodatak onima koji su ve pomenuti, ostaje izve-
stan broj nejasnih imena koja nose, verovatno, boanstva. Imena kao
qe-ra-si-ja, pi-pi-tu-na, a-ju-ma-na-ke, a-ro-do-ro-o u Knosu spadaju
u ovu klasu. Naglaeno je ve da pi-pi-tu-na ima, moda, isti sufiks kao
kritska boginja Diktunn, ali za nas ostaje potpuno nejasna. Moemo
zakljuiti d a j e grko osvajanje Krita ostavilo minojske bogove nedir-
nutim, kao to se moe i oekivati, a to potvruje i odreen broj reli-
gijskih svetinja koje pokazuju kontinuitet od minojskog do pozno mi-
nojskog III perioda.
Pilska tablica (Un 2) ima krajnje interesantno zaglavlje koje se
moe interpretirati kao svedoanstvo o ceremoniji posveenja (inicija-
cije). Kao i obino, ova svedoanstva nisu neposredno zabeleena, ali
izdavanje artikala za prinoenje rtava zahteva uvoenje u glavnu knji-
gu. Scena se odigrava opet u Sfagijanesu, za koji znamo da je bio zna-
ajan kultski centar. Kljuna reenica nije nikako pouzdana, ali mogla
bi da znai na posveenju kralja". Re za posvetiti" nije ba u klasi-
nom obliku, ali postoje paralele za pretpostavljeni razvoj. I red rei je
udan, ali ovo ipak ostaje najprihvatljivija interpretacija. Spisak artika-
la je impresivan: 1574 litara jema, 141 litara ripera, 115 litara brana,
307 litara maslina, 19 litara meda, 96 litara smokava, 1 vo, 26 ovnova,
6 ovaca, 2 jarca, 2 koze, 1 debela svinja, 6 krmaa, 585,5 litara vina, da
ne pominjemo tri artikla koji su zabeleeni nepoznatim skraenicama
152 MIKENSKI SVET

ili ideogramima. Samo jeam bi obezbedio sledovanje za 43 oveka za

mesec dana. Ali ukoliko je ceremonija stvarno bila kraljevo posve-
enje, onda ovi darovi nikako nisu preterani.
Ova shema meovitih poklona ponavlja se na drugim tablica-
ma; tablica sa poklonima Posejdonu (Un 718, cf. Un 853) ve je spo-
menuta (str. 146). Na alost, nemogue je oceniti da li taj spisak ima
religijsku namenu ili ne, s obzirom na to da zaglavlje velike tablice ni-
je sauvano. Na slian nain jedna grupa tablica u Knosu (Fs), koja bi
mogla predstavljati religijske darove, jer je upuena pa-de (v. str.
148), popisuje koiline mnogo manje jer koliina jema samo jednom
prelazi 10 litara.
Darovi u pojedinim artiklima su, izgleda, maslinovo ulje (esto,
ako ne i uvek, mirisavo), med, itarice i vuna. I u klasinom ritualu
upotrebljava se vuna, ali indicije pokazuju da je ta vuna bila otkana u
tkaninu, i na spisku koji bi mogao da predstavlja poklone javljaju se i
tkanine. Teko je oceniti da li su i mikenski bogovi, kao klasini, u
znak oboavanja dobijali sveane odore, ali je to prilino verovatno.
Nisu nam poznate kamene skulpture kao kultske figure, ali ima neko-
liko terakota dosta znaajnih. U klasino doba ima mnogo podataka
o drevnim drvenim statuama, poznatim pod nazivom ; vrlo je
verovatno da neke od njih, kao to se obino pretpostavlja, potiu iz
arhajskog perioda, ali da li su zaista bile iz mikenskog perioda? Sva-
kako je mogue da drvo, ako se paljivo uva, potraje hiljadu godina.
 7. Poljoprivreda

MERE ZA TEINU IZAPREMINU

Pre nego to poemo dalje, moramo da posvetimo panju me-

rama za teinu i zapreminu. Kao to smo u predgovoru objasnili (str.
29), jedinice metrikog sistema, za koje su, bez sumnje, postojali ter-
mini, predstavljanje su u pismu posebnim znacima. U nekim sluaje-
vima moemo da pogodimo koji su to termini, ali poto oni nikada
nisu silapski napisani, ne moemo da proverimo nagaanja. Nain
na koji se ovi znaci upotrebljavaju razlikuju se od onog naenog u li-
nearnom A pismu, jer su to iznosi manji od celih jedinica opisani slo-
enim sistemom razlomakih znakova. U linearnom B pismu manje
jedinice predstavljaju znaci koji su, naravno, posebni delovi veih je-

= L

z 1

1
= N = -i-M
4
SI. 42. Mikenski znaci za mere za teiinu

dinica. Ali uprkos razliitoj upotrebi, ne bismo se iznenadili ako bi-

smo saznali da su to u osnovi iste jedinice, i kasnije emo videti je-
dan znaajan momenat u kome postoji slaganje.
154 MIKENSKI SVET

za teinu su relativno jednostavne, mada nemamo do-

voljno podataka da upotpunimo donji deo skale. Najvea mera ko-
ja se upotrebljavala za stvari kao to je bronza jeste znak koji pred-
stavlja vagu, transkribovan obino znakom L (v. si. 42). Najvea je-
dinica za teinu koja se upotrebljava u klasinom periodu zvala se
talanton (latinski talentum, otuda nae talent), a kako i ta re ozna-
ava vagu, postoji mogunost da je to bio naziv za mikensku jedini-
cu. Ona je podeljena na 30 M, klasini talent podeljen je na 60 mi-
na; ali kako je mikenski znak oigledno dvostruk, moemo ga sa si-
gurnou zvati dvostrukom minom (dimnaion, re koja se zadrala
u upotrebi kao monetarna jedinica na Kipru u klasino doba). Re
mna (latinizirana mina) je semitska, seksagezimalni sistem koji se
zasniva na jedinici od 60 delova oigledno je isto tako poreklom sa
Bliskog istoka.
Dvostruka mina podeljena je, dalje, na etvrtinke (N), a ove,
verovatno na dvanaestine (P); sumnji je podlona injenica to nalazi-
mo P12 i P20, ali ove jedinice se moda ne svode na vie jedinice (kao
to mi esto navodimo teinu u funtama, a ne u stotinkama, etvrtin-
kama itd.)? Postoji bar jedna mala mera za teinu, kojom se obino
mere koliine afrana, i koja se sigurno ne moe uklopiti u sistem.
Manje mere za teinu iz klasinog sistema izgleda da se ne podudara-
ju, drahma je stoti deo mine, obol esti deo drahme.
Teko je praviti poreenje sa klasinim merama za teinu jer su
tu postojala dva sasvim razliita standarda: u jednom je talant teio
25,86 kg, u drugom 37,80 kg. Nema naina da procenimo da li je mi-
kenski talant bio blii jednom ili drugom standardu, ili je bio izmeu
njih, ali ovi brojevi bar predstavljaju razumne granice za nae rasprav-
ljanje. Bronzane poluge iz zbirke Hagije Trijade imaju prosenu tei-
nu 29 kg, a to je, verovatno, neto manje nego originalna vrednost; to
je teina moda blia teini talanta.
Idealan nain za reenje problema bio bi identifikacija savreme-
nih mera za teinu; mada i ovde moramo biti oprezni, jer kod metala po-
stoji tendencija da izgube u teini zbog korozije, hemijske reakcije ili
mehanikog oteenja. Evans je smislio metod kompenzacije
mehanikog oteenja napravivi gipsani odlivak, koji je onda restauri-
POLJOPRIVREDA 155

Kameni blok sa oktopodima

kao ornamentima iz Knosa,
verovatno talanat

sao i tako izraunavao izgubljenu zapreminu. Ali mere za teinu ovog

perioda su jo uvek vrlo retke, i tako se dogaa da veina tih mera poti-
e sa Krita, ili bar iz minojske sfere u Egeji.
Evans (1935,550-656) je naao u KJIOSU izvestan broj mera za te-
inu, od kojih je najvea jedan komad sadre sa oktopodima kao orna-
mentima (V. si. 43). Bilo je rasprave o tome da li je to stvarno mera za
teinu: ako jeste, njegova teina, za koju Evans kae da iznosi 29 kg, mo-
ra biti talant. Sigurniji primeri su pljosnati cilindri, katkada sa oznakama
na vrhu. Jedan veliki valjak oznaen je s dva velika kruga koji sa svake
strane imaju po dva mala, i Evans je ubedljivo sugerisao da je to bila
oznaka za 24 jedinice. To daje jedinicu od priblino 65,5 gr, a za ostale
mere za teinu moglo bi se pokazati da odgovaraju ovoj jedinici: jedna sa
znakom koji je, verovatno, oznaavao pet krugova tei 327,02 gr (65,5
5 = 327,5), i druga, teine 68 gr, nije daleko od pretpostavljene jedinice.
156 MIKENSKI SVET

D. L. Kaski (J. L. Caskey, 1970) je prilikom svog veoma in-

struktivnog iskopavanja na Keju (ili Keji) u Kikladima naao izve-
stan broj mera od olova, opet u minojskom kontekstu. Izgleda da se
i ove mere slau sa jedinicama iz Knosa: jedna sa dvema takama te-
i 121,3 gr (ako je njena originalna teina bila 131 gr, to bi predstav-
ljalo dve jedinice), druga sa osam taaka tei 517 gr (8 65,6 = 524),
a postoji i jedan neznatni primerak teine 648,5 gr, ili gotovo dese-
tostrostruka jedinica.
Tekoa se javlja kada pokuamo da uklopimo ovu jedinicu
od 65,5 gr u mikensku skalu. Jedina prihvatljiva vrednost za nju mo-
rala bi biti P 3, jer je to etiri stotine osamdeseti deo talanta: 65,5
480 = 31,440 gr. Sadratelji bi tada predstavljali sledee teine u mi-
kenskim jedinicama.

1=
2= P6
5 = N 1 (tj. N VA)
8=N2
10 = N 2 P 6 (tj. N 2Vi)
24 = M 1 N 2 (tj. M VA)

Ako potraimo primere za P 1 P 2 (21,8 i 43,6 gr), moemo

svakako da naemo ubedljive primere na Keju; ali to su manje tei-
ne, vee su nesigurnosti koje nastaju zbog gubitaka, i izvesno je da se
mnoge mere za teinu naene u minojskim lokalitetima uopte ne ukla-
paju u ovu seriju. Teko je odupreti se zakljuku da je jedinica od 65,5
gr samo jedna u nizu konkurentskih sistema uobiajenih u mikenskom
svetu, i mogue je da nije bila jedina koju su Mikenci odabrali za svoj
standard. Kao to pokazuje razlika izmeu lineara A i Hneara B u nai-
nu iskazivanja teine, jedinice u sistemu bile su, verovatno, izmenjene,
ak i ako je osnova ostala konstantna, upravo onako kao to je 1971. go-
dine, kada su Britanci uveli decimalnu monetu, funta zadrana, ali je
njen odnos prema peniju promenjen.
Sve to je moglo da se sipa, ne samo tenost ve i vrsti artikli
sastavljeni od delova, kao to su itarice ili seme, nije se merilo tein-
POLJOPRIVREDA 157

skim ve zapreminskim merama. Nije sasvim lako ujednaiti ova dva

sistema, jer zapremina koju zauzima teina penice ili jema zavisie
ne samo od stanja (da lije otrebljeno ili je skroz ovejano) ve i od sta-
rosti, raznovrsnosti itd.
Osnovna jedinica za zapreminu je aa, jer sada nema sum-
nje da znak transkribovan sa Z na si. 44 predstavlja au. Gotovo
je izvesno da se klasina re upotrebljavala kao naziv za ovu jedi-
nicu: kotyl. Doista, re jo nije mrtva u grkom jer, iako je to sa-
da samo uena re, profesora Marinatos mi je jednom opisao kako

^ = penica

=T = velike jedinice

^ = Z = -4 f v
SI. 44. Mikenski znaci za suve mere

je njegov nadzornik, kada je na Teri prilikom iskopavanja naena

kutlaa ili crpka, ovu odmah identifikovao sa onim to je u svom
zaviaju, Arkadiji, nazivao koutoli, a to je, jasno, dijalekatski ob-
lik ove iste rei.
U klasinom sistemu etiri kotylai ine jedan khoinix, a kako
se khoinix potpuno slae sa odnosom Z prema V, izgleda verovat-
no da je V = khoinix. Ali iznad ovoga nivoa sistemi se razlikuju:
osam khoinikes ine jedan modios a est modioi ine jedan medim-
nos. Tako je khoinis 1/48 velike klasine jedinice, ali 1/60 velike
mikenske jedinice.
158 M I K E N S K I SVET

Kao u sluaju mera za teinu klasine vrednosti mogu da nam

daju bar putokaz ka rasponu u koji treba da smestimo mikensku jedi-
nicu. Opet imamo dva standarda, tako da se kotyl protee od 270 do
388 cm3, medimnos od 51,84 do 74,5 litara. Ako kotyl, pre nego me-
dimnos, nastavi staru tradiciju, velika mikenska jedinica bie za 25%
vea nego klasini medimnos, tj. do 93,11.
Sistem mera za tenost je delimino isti, delimino drugaiji. Tu
je situacija slina kao sa britanskim "kraljevskim" sistemom, u kome
su pint i quart zajednike mere i za suve tvari i za tenosti, ali se gal-
lon (za tenosti) razlikuje od bushel-a (za suve tvari). Znaci transkri-
bovani sa V i Z na si. 45 identini su sa onima na si. 44, i moramo pret-
postaviti da imaju istu vrednost. Odatle proizilazi da velika jedinica za
tenost iznosi samo 30% zapremine velike jedinice za suve tvari; ona
sadri 72 Z umesto 240 Z. Razlog ovom neslaganju bez sumnje treba

^ = vino

= S = -^-velike jedinice

4 =V=-LS

SI. 45. Mikenski znaci za mere za tenosti

traiti u relativnim teinama: II vode tei 1 kg, ali litar ita tei samo
630 gr. Drugim recima, teina ita koju prosean ovek moe da po-
nese bie jedan i po put vea nego teina tenosti, i moemo da rizi-
kujemo i nagaamo da, ako je tenost (L) taj teret koji ovek moe da
ponese, onda se velike jedinice za merenje tenosti i suhe tvari vero-
vatno isto tako zasnivaju na istom ljudskom standardu.
POLJOPRIVREDA 159

Pokuaj da se daju eksplicitne vrednosti za ove metrike znake

bio bi, u stvari, veoma teak. Do danas na mikenskim lokalitetima ni-
su naene posude koje bismo prepoznali kao mere, nije nemogue da
su za ovu svrhu upotrebljavali drvene posude, jer je lako izdupsti dr-
venu posudu tano do traene zapremine, ali je nemogue tako preci-
zno oblikovati glinenu posudu. Meutim, professor Marinatos je, u
vezi sa mlinovima, na Teri naao posude za koje je mislio da su posu-
de za merenje. Moda je riskantno dokazivati neto o mikenskim je-
dinicama na osnovu minojskih, ali te posude, kae se, imaju zapremi-
nu od oko 200 do 800 cm3.
Uprkos neizbenoj nepreciznosti rukom raene grnarije, po-
sebno one koja se pravi na toku, verovatno je da e grnari teiti da
izrauju bar velike posude u veliinama koje odgovaraju sistemu me-
renja. Profesor Mabel Lang (Mabel Lang, 1964) izmerila je paljivo
zapreminu svih celih posuda iskopanih u Pilu, da bi utvrdila javlja li se
bilo kakva pravilnost. Rezultati nisu mnogo ubedljivi; ali meu veim
posudama ima nekih znakova da najvei broj posuda zaprema 2,4 i
3,21. Ako ovo nije sluajnost, moglo bi izgledati da cifra od 0,81 (=800
cm3) igra neku ulogu u sistemu merenja. Koincidencija sa ciframa na
Teri je tako bliska da nije verovatno d a j e sluajna.
Najmanja jedinica u sistemu verovatno nije vea od 500, niti je
manja od 200 cm3. Ovaj raspon je diktiran praktinim razlozima i pa-
ralelom sa slinim sistemima, u kojima su nam vrednosti poznate.
Ako vrednost od 800 cm3 predstavlja znaajan stupanj, ona se onda
moe uklopiti u dva nivoa: ili je 800 cm3 = V 1, i tada je Z 1 = 200 cm3;
ili je 800 cm3 = Z 2 i onda Z 1 = 400 cm3. Predloena su oba ova re-
enja, prvo je predloila gospoica Lang a podrao ga je professor
L.R. Palmer; drugo je moja modifikacija vrednosti Z 1 = 500 cm3, ko-
ju smo prvobitno predloili Ventris i ja 1955. kao grubu osnovu. Izbor
izmeu ovih reenja jo uvek nije lak.
Postoji jedno korisno interno svedoanstvo: pilska tablica (Fr
1184) koja specifikuje da je Eumed primio od Kokala 18 jedinica ma-
slinova ulja i od Ipseve (Ipsewas) 38 upova. Re kojom se oznaava
up je, s obzirom na crte koji je inae prati, gotovo izvesno mikenski
termin za ono to arheolozi zovu upovi sa drkama u vidu uzengije ili
160 MIKENSKI SVET

upovi sa lanim vratom, standardna posuda za maslinovo ulje. Teko

je opreti se zakljuku da je svrha 38 upova bila da dre 18 jedinica
ulja. Na taj nain prosena sadrina jednog upa sa drkama u vidu
uzengije mora biti neto ispod polovine jedinice.
Ako je gornja dedukcija tana, suprotna teorija daje zapremi-
nu prosenog upa sa drkama u vidu uzengije od 6,8 1 (gospoica
Lang) ili 13,6 1 (ja). Ali jo uvek nije lako odluiti se, jer se ti upovi
javljaju u raznim veliinama; veliki, za koje se obino misli da su po-
sude za ulje, esto zapremaju izmeu 12 i 14 1, ali postoji i manji tip
koji obuhvata 6-7 1, iji su primerci otkriveni u Pilu. Ali mislim da su
moje cifre na osnovu ovoga neto verovatnije.
Drugi argument koji se moe upotrebiti zasniva se na ciframa u
sledovanjima (v. str. 129-131). Osnovno sledovanje, koje je esto pre-
koraivano ali nikada smanjivano, iznosi 2 T penice ili jema
meseno. Ako se rauna sa mesecom od 30 dana (to bi bilo priblino
stvarnoj vrednosti 29Vi dana u lunarnom mesecu), sledovanje jema
iznosi tano 3 Z dnevno, sledovanje penice ne moe se svesti na Z je-
dinice, ve izlazi na 1,6 Z dnevno. Ako sada u skladu sa dvema teori-
jama pretvorimo ove jedinice u litre, moemo da biramo izmeu 1,2 1
jema, odnosno 0,64 1 penice i 0,6 1 jema, odnosno 0,32 1 penice,
prema vrednostima koje daje gospoica Lang. Veoma je teko izrau-
nati koliko kalorija sadri svako od ovih sledovanja, jer to umnogome
zavisi od vrste penice i od naina kako se itarice pripremaju za jelo.
Ali sumnjam da je treina litra penice i odgovarajue dnevno sledo-
vanje za oveka koji radi, mada ovde opet ne moemo biti sigurni da
li je to bila jedina hrana koja se dobijala. U sluaju pilskih robinja do-
davana je ista koliina smokava.
Postoji jo jedan problem u vezi sa veliinom zemljine parcele
koja se meri koliinom useva (v. str. 163). I ovde vei iznosi daju, izgle-
da, verovatniji odgovor, mada ak i oni daju smeno male parcele, ako
je osnova naih rauna tana; nie cifre bi veoma mnogo poveavale
tekou. Nasuprot ovom shvatanju, mora se priznati da je verovatnije
da su posude za merenje sa Tere obuhvatale 1 Z nego Vi Z, i 1 V nego
Vi V. Ali ovde bi moda trebalo uzeti u obzir injenicu da one pripada-
ju minojskoj civilizaciji sa Krita, a ne kopnenoj Grkoj. Konani odgo-
POLJOPRIVREDA 161

vor nee biti mogu dok se ne pronae komplet posuda za merenje na

kopnu, koje emo moi prepoznati kao takve; ali za sada izgleda pre-
poruljivije prihvatiti vee iznose i voditi rauna o mogunosti da bi ih
trebalo prepoloviti.
Ako je sugestija, koju smo gore dali, da je velika jedinica svakog
sistema odgovarajui teret koji ovek moe poneti ispravna, onda e
iznos od 28,81 za veliku jedinicu mere za tenosti odgovarati jednakom
broju kilograma, koji nas dovodi blizu cifre od oko 30 kg za talanat, ali
se mora voditi rauna o teini same posude. Na alost, teina ita ne iz-
nosi samo treinu teine vode, tako da velika jedinica za suve tvari (96
1) mora da tei znatno vie od 30 kg. To, moda, proizlazi iz injenice
da je lake nositi vreu punu ita nego mnogo manju posudu punu te-
nosti, i nije nemogue rukovati vreama od jedne cente (51 kg) ako
imaju neki podmeta koji se moe podesiti prema leima nosaa.
U ovoj knjizi su skroz prihvaene vee vrednosti.

ITARICE

Jasno je da je svako drutvo pre industrijske revolucije, bez ob-

zira na vreme, poivalo na poljoprivredi. Ali ako postavimo pitanje
koju vrstu poljoprivrede su Mikenjani imali, moramo imati na umu da
raunske knjige koje posedujemo nisu knjige malih farmera, ve ad-
ministrativni podaci kraljevske palate. Ne smemo oekivati da tu na-
emo podatke o svakom usevu, ve samo o onima koji su posebno va-
ni za kralja. Mi ne saznajemo nita o tome kako se usevi proizvode;
kralj je bio zaintresovan za poreze koje je dobijao od svojih zavisnika,
ali ne i za to kako se do iznosa dolazi.
Naa mrava obavetenja iz dokumenata moemo, naravno, da
popunimo arheolokim podacima. ivotinjske kosti i ugljenisamo se-
me mogu da prue svedoanstva o nainu ishrane naroda; ali takvi na-
lazi su relativno retki i svedoanstva su fragmentarna.
Tablice dokazuju da su i u Knosu i u Pilu sejane dve vrste ita-
rica za ishranu. Izgledalo je oigledno da su to morali biti penica i je-
am, koji su bili glavni prehrambeni proizvod klasinih Grka. Ali in-
162 MIKENSKI SVET

teresantno je da je u istorijsko vreme proizvodnja penice izgleda ra-

sla na raun proizvodnje jema, tako da bismo na osnovu te tendenci-
je mogli oekivati da je jeam bio glavni usev u bronzano doba. Mi-
kenska svedoanstva, naprotiv, pokazuju da su ove dve vrste itarica
bile otprilike podjednako zastupljene, mada ne mogu jednostavno da
se saberu sve cifre koje nam stoje na raspolaganju.
Vrlo rano smo ve nagaali koje su itarice u pitanju, ali smo
sporo dolazili do potvrde. itarice su beleene pomou nepromenji-
vih ideograma (v. si. 46), i opisivane su samo optim terminima sitos,
ito", nikada posebnim recima za penicu i jeam. Oblik ideogra-
ma posluio je kao osnov za izvoenje dokaza, jer, iako su ti oblici u

ITO

JEAM

SI. 46. Ideogrami za Uto

linearu B stilizovani, njihovi stariji oblici u linearu A sliniji su biljka-

ma. Meutim, ak i tako teko je odluiti ta je ta.
Reenje ovog problema proizalo je iz otkria da je sledovanje
jedne vrste ita gotovo dvostruko vee od sledovanja druge vrste. Posto-
ji jedan tekst (PY An 128) gde je, izgleda, koliina jedne vrste ita pre-
tvarana u drugu mnoenjem sa dva, mada su pojedinosti, na alost, ne-
jasne, pa su mogua i druga tumaenja. Ali gotovo je sasvim sigurno da
osnovno sledovanje iznosi 2 T jedinice meseno u jednoj vrsti ita, odno-
sno 33 u drugoj. To ima znaajne posledice, jer moramo da pretposta-
vimo da je nutritivna vrednost ova dva sledovanja priblino jednaka. Ka-
ko je, prema tome, jedno sledovanje dvostruko hranljivije od drugog, to
mora biti penica; i, to je vanije, penica je verovatno bila takve vrste
da se zrno Iako odvajalo od slame, ako ista koliina zrna daje vie bra-
na nego jeam. Stoga ove vrednosti moemo smatrati sigurnim, mada
odatle ne mora da proizlazi daje sledovanje uvek plaano penicom za-
to to se izraunavalo u penici, jer je moda postojala konvencija da su
POLJOPRIVREDA 163

dve mere jema mogle da zamene jednu meru penice. Sline odredbe
za sledovanje poznate su mnogo kasnije u rimskoj vojsci.
Glavni problem koji valja savladati u vezi sa itaricama jeste
upotreba ideograma za penicu" u kontekstu koji se oito odnosi na
zemlju. U svim drugim serijama dokumenata u Pilu, koji daju spisko-
ve imanja imenovanih pojedinaca, veliina tih imanja navedenaje kao
toliko i toliko semena; X jedinica penice". Iz konteksta na nekim ta-
blicama oigledno je da ovo nije, u stvari, izdavanje semena, kao, na
primer, kada dobijamo cifre za kraljevsko imanje (Er 312) ili tamo
gde je u pitanju zemlja pod vinogradima i smokvama (Er 880).
Praksa da se zemlja meri koliinama semena potrebnim za
setvu dobro je poznata u antici i sauvana je do danas u nekim me-
diteranskim zemljama; priali su mi o jednom oveku na grkom
ostrvu Naksu koji je imao dva buela loze", tj. komad zemlje pod
lozom, za koji bi bilo potrebno dva buela semena ako bi se sejalo
ito. Prednost takvog naina merenja sastoji se u tome to se vodi
rauna o razlici u produktivnosti razliitih tipova zemlje. Komad
krevite zemlje bie manje produktivan i stoga zasejan rede nego
bogato dno doline; zato, verovatno, nema konstante pomou koje
se mera u semenu moe pretvoriti u povrinsku meru, osim na osno-
vu proeka. Na slian nain grki seljak jo i danas meri razdaljinu
iskazujui vreme koje mu je potrebno da pree put; dva sata hoda
moe na karti da predstavlja kratku razdaljinu ako ima mnogo da se
penje i sputa preko planinskih zavoja, ili mnogo veu razdaljinu u
ravnici.
Kada preemo na ispitivanje stvarne veliine prikazanih
imanja, nalazimo da ta veliina varira izmeu kraljevog imanja od 30
celih jedinica (= 2.880 litara penice) i jedinice 1 V (= 1/60 jedinice
= 1,6 litara). Pri svakoj normalnoj setvi ovaj minimalni komad zem-
lje ne bi smeo biti vei nego vrt, i moramo imati na umu da bi se ak
i ova cifra mogla prepoloviti ako bismo prihvatili niu predloenu
vrednost (v. str. 160). S druge strane, ako prihvatimo vrlo nizak od-
nos semena prema zemljitu, onda bi kraljevo imanje bilo vrlo veli-
ko - u svakom sluaju odnos izmeu maksimuma i minimuma utvr-
en j e u srazmeri 1.800:1. Odatle, meutim, ne sledi nuno d a j e mi-
164 MIKENSKI SVET

nimalni komad zemlje sve to ovek o kome je re ima. Znamo za

sluajeve gde ovek poseduje dva ili vie komada zemlje.
Jedino podruje za koje su nai podaci, verovatno, potpuni jeste
okrug Sfagijanes, okrug u kome se nalazi palata. Za ovaj okrug imamo
ne samo potpuni katastar ve i iste informacije u dve posebne redakci-
je. Ali ovo podruje nije veliko i moda moramo da pravimo razliku iz-
meu ireg administrativnog okruga, koji se zove Sfagijanes, i zemljita
koje se nadovezuje neposredno na istoimeno naselje. Prvi set dokume-
nata sakupljen je jedan po jedan, kako su informacije stizale; zatim je
prepisivan na vee tablice, uz neke popravke, ali sreom po nas, prva
verzija nije unitena, i lakune u jednoj verziji esto se mogu popuniti po-
dacima iz druge. Zemlja se nikada ne opisuje, i nemamo podatak o nje-
nom tanom poloaju; u registar su uli glavni zakupci i pazakupci.
Ova terminologija pozamljena je iz feudalnog sistema srednjo-
vekovne Evrope i, za ovo to sledi, posluie mi, kao paralela, pozna-
to englesko premeravanje zemljita pod nazivom Domesday Book",
koju je 1086. godine nainio kralj Vilijam I. Ovu paralelu ne smemo
primenjivati suvie striktno. Nemamo podataka o tome koja vrsta oba-
veza je primana u zamenu za dobijenu zemlju, niti znamo ko je bio
njen pravi vlasnik. Ali popisivanje imanja znaajnih plemia za kojim
sledi spisak njihovih zakupaca tako jako lii na shemu mikenskih do-
kumenata da situacija ne moe biti potpuno razliita. O ovoj paraleli
bie govora kasnije (str. 168).
Postoje, uglavnom, dva tipa zemljinih poseda oznaenih termi-
nima ko-to-na ki-ti-me-na i ko-to-na ke-ke-me-na; ko-to-na je ktoin, re
za oznaku komada zemlje, koja je ve manje-vie iezla u klasinom
grkom, mada je sauvana na Rodu, sa religijskim asocijacijama. Termin
ktimena srodan je sa recima koje u klasinom grkom znae boraviti"
ili naseljavati (zemlju)", i ova etimoloka vrednost slae se dobro sa
injenicom to su ovu zemlju drali delimino veliki zemljoposednici na
osnovu svog prava, a delimino zakupci. Stvarno znaenje termina je,
prema tome, ,,u privatnom posedu", mada moramo dopustiti mogunost
da je, kao u normanskoj Engleskoj, kralj bio stvarni posednik, a da su
prividni zemljoposednici drali svoje feude po njegovoj milosti. Drugi
termin ke-ke-me-na manje je jasan; etimoloki moe da znai napu-
POLJOPRIVREDA 165

ten", van raspodele", i to bi se slagalo sa njegovim stvarnim znaenjem

koje mora biti javni", za razliku od privatnog". U svim sluajevima
zemlju ke-ke-me-na poseduje dmos, i izdavana je pod zakup individu-
alnim zakupcima. Re dmos (klasino dmos) javlja se u ovom kontek-
stu da oznai kolektivno telo koje predstavlja lokalni okrug; tako se upo-
trebljava izraz hundred and shire u Domesday Book.
Dravni i privatni sector tretiraju se na isti nain u tom smislu
to serija malih pripremnih dokumenata sadri popis individualnih
poseda; ovi dokumenti su posluili kao osnov revidirane verzije dveju
serija na velikim tablicama. Privatni sektor predstavljen je dokumen-
tima na sledeoj tabeli:

Vlasnik poseda pripremni konani dokument

Wa-na-ta-jo Eo 211 '
A-ma-ru-ta Eo 224. En 609

Ru-*83 Eo 276
Ayti-jo-ko Eo 247 En 74
Pi-ke-re-u Eo 160

Qe-re-qo-ta Eo 444
A-da-ma-jo Eo 351
A-i-qe-u Eo 471 En 659
Ra-ku-ro Eo 281
A-ka-ta-jo Eo 269

Ti-qa-jo Eo 278
Po-te-u Eo 268 En 467
Pi-ri-a-wo Eo 371

Tako su etiri velika dokumenta zamenila trinaest pripremnih

dokumenata, koji u svakom sluaju daju imena glavnih zakupaca i nji-
hovih pazakupaca, ako ih ima. To nisu tane kopije, mada su cifre,
ukoliko su sauvane, tano reprodukovane; ali grafije imena su katka-
da izmenjene i formule sreene. Na primer, na imanju koje pripada
166 MIKENSKI SVET

oveku po imenu Qe-re-qo-ta, tablica Eo 444 daje popis pet pazaku-

paca, En samo etiri; verovatno da Eo 444 daje odvojeno popis dva
zakupa jednog te istog oveka, i ta dva podatka spojena su u jednu
stavku u revidiranoj verziji. En 609 mora biti prva tablica druge verzi-
je, jer je tu dodatQ opte zaglavlje Sfagijanija (Sphagini): toliko i
toliko da-ma-te: Da 40; ukljueno je i toliko telestai: 14 ljudi." Nevolja
je u tome, kako pokazuje gornja tabela, to tu ima stvarno samo trina-
est glavnih zakupaca. Ili dokument, na kome je popisan etrnaesti, ne-
dostaje u svakoj seriji, ili su fragmentarni dokumenti netano poreda-
ni. Ali ako je etrnaesta tablica namerno izostavljena pre nego to je
druga verzija popunjena, onda bi taj momenat objanjavao injenice.
U ovoj promeni od etrnaest u trinaest udno je to to se, izgleda, ista
stvar dogodila u drugoj seriji dokumenata koji daju popis poseda i po-
reza na zemlju: Es 650 daje spisak od etrnaest imena, Es 644 i trina-
est drugih Es tablica imaju samo trinaest. Mogue je, naravno, da je
tokom godine jedan lan ove grupe od etrnaest ljudi umro; bila bi
udna podudarnost da se ista stvar dogodila u dvema razliitim grupa-
ma. I zato se javlja broj etrnaest u oba ova sluaja?
Tu se, meutim, javlja i druga komplikacija. U svakoj od pri-
premnih (Eo) tablica odreeno je reeno da zakupac dobija zakup od
ili preko vlasnika zemlje imenovanog na poetku tablice. Sastavlja
druge verzije odbacio je ovu nepotrebnu opirnost. Ali na Eo 224,
imanju A-ma-ru-ta-e samo etiri zakupca zakupljuju zemlju od njega;
dvojica zakupljuju od oveka po imenu Pa-ra-ko, a jedan od Ta-ta-ro,
a to se ne pominje u revidiranoj verziji. Pa-ra-ko se javlja u drugoj
grupi dokumenata u kojima je re o dravnoj" zemlji i na jednom
mestu (Ep 613.11) prikazanje kao zemljodrac. Ta-ta-ro se isto tako
ponovo javlja kao zakupac na dravnoj" zemlji (Ep 301.6). Ali ako
raunamo obojicu, zbir se penje na petnaest; moda je raunat samo
Pa-ra-ko, jer je on jedini bio zemljodrac".
Stavka toliko i toliko da-ma-te: DA 40" takoe zbunjuje: Ako
ne raunamo zakupe, ve zakupce, onda ispada da ih ima dvadeset se-
dam, ali jedan od njih je ve raunat kao glavni zakupac; tako ukupan
broj ljudi koji dre zemlju u ovoj seriji dokumenata iznosi trideset de-
vet, i poto smo upravo videli da se trinaest telestai u stvari rauna kao
POLJOPRIVREDA 167

etrnaest, to iznosi ukupno etrdeset. Ali zato se zakupci raunaju

kao DA, a ne kao lica? Re de-ma-te izgleda kao imenica u pluralu,
a ako je tako, re za toliko i toliko" je u enskom rodu: postoji samo
jedna imenica enskog roda, poznata u kasnijem grkom, koja bi se u
pluralu slagala sa ovom grafijom: damartes, ali ova re, na alost, ne
znai parcele zemlje" ve ene". Ova semantika evolucija ne izgle-
da verovatna, ali je moda ne treba potpuno iskljuiti.
Drugi set dokumenata (Ep, pripremni tekstovi Eb) odnosi se
na dravnu" zemlju, i za nju je reeno d a j e dri optina (dmos). In-
dividualni posedi su mali po veliini, mada su neka vea imanja popi-
sana pod naslovom ka-ma. Re se, oigledno, odnosi na neku specijal-
nu vrstu, ali i njen taan oblik i njeno znaenje ostaju nejasni. Oni ko-
ji tu zemlju dre, a meu kojima ima ljudi odreenog znaaja, oigled-
no imaju obavezu da obavljaju neku vrstu slube, i ima razloga za
pretpostavku da oni tu slubu vre u zamenu za to to dre zemlju,
mada se to ne kae eksplicitno. Priroda te slube, na alost, ostaje te-
ma za raspravu, i nije predloeno nijedno zadovoljavajue reenje.
Upotrebljena su tri glagola da oznae tu slubu, a jedan od njih je oi-
gledno opti termin za sve takve delatnosti; to je glagol wo-ze, ije eti-
moloko znaenje je otprilike radi", ali se oigledno ne odnosi na ob-
radu zemlje. Klasine rei od ovog korena {rezo, erdo) imaju takoe
specijalno znaenje rtvovati", a srodna imenica orgas upotrebljava-
na je da oznai komad posveene zemlje. Stoga se primamljivom ini
pretpostavka da su obaveze nametnute ovim zemljodrcima bile reli-
gijske prirode; slino dranje zemlje povezano sa religijskim duno-
stima poznato je u klasinoj Grkoj.
Postoji i spisak onih koji dre dravnu zemlju (Ep 301) a koji se
zovu korisnici zemlje, i ovaj spisak obuhvata i izvestan broj glavnih
zakupaca" privatne zemlje. Ali veina zakupaca u ovoj klasi su sluge
boanstva", i to i mukarci i ene, koji su, izgleda, dominantna klasa u
ovom podruju Sfagijanes. Veina titula koje su date ovim licima je
religijske prirode, mada meu njima ima i dve zanatlije i nekoliko slu-
gu Amfimedovih, koji je, izgleda, pratilac. Jedan od najveih poseda
dri svetenica Erita (Eritha), i to je posebno interesantno jer je i to
predmet rasprave.
168 MIKENSKI SVET

Stavka, kao i obino, postoji u dvema verzijama koje se neznat-

no razlikuju u izrazu. Pripremni tekst (Eb 297) glasi: Svetenica dri
i trai da boanstvo dri (nejasna re), ali korisnici komada trae da
on ili ona dre zakupljene dravne parcele." Konana verzija (Ep 704.
5-6) glasi: Erita svetenica dri i trai da boanstvo dri (nejasna re),
ali optina kae da on ili ona dri zakupljene dravne parcele." Nije
reeno da li je boanstvo muko ili ensko, ali u poznijoj Grkoj po-
stoji opte pravilo da bogove slue prvenstveno svetenici a boginje
svetenice, stoga moemo pretpostaviti da je ovde boanstvo boginja.
Nejasna re je oigledno neka posebna vrsta imovinskog prava, kakvo
ima i Amfimed pratilac; ovek pada u iskuenje da nastavi sa moder-
nom paralelom i predloi znaenje puni posed". Ali ne smemo za-
boraviti da se ovi prevodi, u najboljen sluaju, samo izdaleka pribliu-
ju stvarnom znaenju, i da imamo malo naina da ih uinimo precizni-
jim. Nita manje nije sporna ni injenica da li je subjekat uz zakupi-
ti" zemlja, a i ovaj termin, mada ne moemo da ga precizno odredimo,
navodi na pomisao da je onaj ko tako dri zemlju podloan nekim
obavezama.
Meutim, izgleda da nije uinjen nijedan pokuaj da se ovaj
sporni momenat razrei: kraljev slubenik odgovoran za sastavljenje
beleke zadovoljava se time da registruje injenicu. Neto jasniju sli-
ku moemo da dobijemo poreenjem celog ovog seta mikenskih do-
kumenata sa engleskom Domesday Book, koju su sastavili slubenici
kralja Vilijama I ubrzo posle njegovog zauzea Engleske. Godine
1086. on je poslao komisije irom Engleske da spreme detaljan izve-
taj o zemljinom fondu u svakom mestu, o tome kako je zemlja ob-
raivana i koje koristi. Studije ovih daleko duih detaljnijih beleaka
pokazuju da ih je sastavio itav niz putujuih komisija, koje su drale
sastanke u svim glavnim gradovima i na latinskom zabeleile podatke
koje su im dali korisnici zemlje. Nainjena je najmanje jedna serija
pripremnih dokumenata, a zatim su ih izdavali i umnoavali u glavnim
knjigama dvorski inovnici u Vinestru. Teko da emo pogreiti ako
u mikenskim dokumentima vidimo deo kraljevske komisije koja je
obavljala sasvim slian posao u Sfagijanes. Doista, neke lingvistike
specifinosti prethodne verzije, kao na primer jedno oigledno izlino
POLJOPRIVREDA 169

,,i" koje dolazi iza imena zakupaca, moe sasvim dobro da odraava
prvobitnu izjavu samoga zakupca: Ja sam taj i taj, tako i tako i kori-
stim ...". Ali kada je vrena konana redakcija, to je izmenjeno i i"
je izbaeno iz formule, osim u nekim sluajevima gde je nepanjom
preneseno iz preliminarne verzije.
Za Domesday Book nikako nije neuobiajeno da belei raspra-
ve oko vlasnitva, i to zapanjujujue slinim jezikom: Vikontovi slu-
benici kau da pola pluga [mera za zemlju] pripada kraljevom
imanju, ali lokalna optina i ira optina kau da je kralj Edvard dao
tu zemlju ovom oveku i imaju njegov peat kao potvrdu za to." Dru-
gi citat objasnie jo i bolje procese koji su pratili izradu jednog ta-
kvog registra: Grof Godvin kupio je zemlju od Azora i dao ju je svo-
joj eni, tako da moe da ivi od nje dok god ostane u Berkliju. Jer, da
bi izbegao ukidanje opatije, nije hteo da uzme nita od plemikog
imanja. Edvard dri ovu zemlju na imanju Viltajr, nepravedno kao
to tvrdi grofovija, jer ona ne pripada nijednom imanju. Niko nije dao
izvetaj o ovom plemikom imanju lanovima kraljeve komisije, niti je
iko od njih doao na ovaj sastanak." I ovde imamo tehniki jezik feu-
dalnog korienja zemlje, kao to su, na primer, plug (engl, hide, lat.
hida), imanje (firma), plemiko imanje (manerium), stotina (lokalna
optina), ira optina (scira) grofovija (comitatus). Da o ovome ima-
mo tako malo drugih podataka kao to imamo za mikenske dokumen-
te, svakako bismo raspravljali o tanom znaenju ovih termina, ba
kao to inimo sa mikenskim. Dranje zemlje e-to-ni-jo (freehold pu-
ni posed"?), ka-ma, ko-to-na (komad) o-na-to (zakup") itd. oigled-
no je imalo specifina znaenja za mikenske inovnike, ma koliko za
nas teko bilo da ih rekonstruiemo. Na isti nain Domesday Book da-
je popis ljudi nekoliko razliitih kategorija i zadatak oko utvrivanja
njihovog ranga i funkcija je do sada bio iznad snaga naunika.
Ima jo nekoliko serija tablica koje se tiu zemlje, ali u ovim slu-
ajevima pisari su dali ak jo manje obavetenja o podruju na koje se
odnose. Jedna od tih tablica bila je, ini se, podeljena na dva del za do-
sije, ali oba del tiu se, izgleda, istih ljudi, pa stoga, verovatno, i istog
podruja. Lica ovde popisana su preteno zanatlije: sreemo se sa ljudi-
ma koji iju (krojai ili sarai?), glasnicima, kolarima, ovekom koji
170 MIKENSKI SVET

pravi pomasti (parfimeristom), svetenikom i ovekom u slubi lavage-

ta (lwgets). Odatle, izgleda, sledi da su ova imanja morala biti blizu
palate. Dok su mnoga imanja u Sfagijanes drale ene sa religijskim ti-
tulama, interesantno je da ovde ne moemo pokazati da je ijedan kori-
snik ena, i vrlo je verovatno da su svi bili mukarci. Izgleda da su ene
stekle nezavisan poloaj samo u religijskoj sferi.
Druga vrsta popisa zemlje opet je u vezi sa religijom (Es). Nema
indicija za mesto, i veina imena se nigde drugde ne javlja; ako je Alek-
truon sa ovog spiska pratilac istog imena, sin Etevoklevesa (Etewokle-
vves), on pripada jednom od severnih sektora obalske strae (v. str.
240), a na spisku postoji jo jedno ime koje, izgleda, ima veze sa sever-
nim podrujima. Ali nijedan od ovih podataka nije pouzdan. Osnovni
spisak koriene zemlje (Es 650) nabraja etrnaest imanja veoma razli-
itih veliina, najvee je vie od dvadeset puta vee od najmanjeg.
U ostalim spiskovima zbir od etrnaest korisnika zemlje sveden je
na trinaest izostavljanjem poslednjeg imena na spisku; podatak o njego-
vom korienju izbrisan je u osnovnom spisku. Svaki spisak specifikuje
poreze; u jednom sluaju kae se da su to godinje poreze, ali primalac ni-
je imenovan, u drugom nije dat indicij o uestanosti, ve su popisana ista,
etiri primaoca. Od etiri primaoca Posejdon dobija lavovski deo, ostala
trojica dobijaju jednake delove, koji nikada nisu vei od osmine Posejdo-
novog, a obino su mnogo manji. Od ove trojice dvojica su bez sumnje vi-
soki slubenici; trei predstavlja grupu (jer se uvek javlja u pluralu) koja
bi mogla biti sastavljena od ljudi ili od bogova. Kako ova grupa dolazi pre
dva visoka slubenika, moda je u pitanju grupa kultskih slugu, verovatno
u kultu Posejdonovom. U ovom razliitom razrezivanju poreza udno je
to se ne moe zapaziti pravilnost u iznosima, iako korisnici veih imanja
daju vie nego mali korisnici. Ovaj spisak zato vie lii na spisak milosrd-
nih priloga; bogati, naravno, daju vie, ali neki siromasi su proporcional-
no velikoduniji. Kako su mikenski sakupljai poreze svakako bili u stanju
da izvedu sloene raunske operacije da bi rasporedili global prema regu-
larnoj shemi proporcija, udno je to ovde nisu to uinili.
injenica to je neka zemlja registrovana u arhivima palata ve-
rovatno znai da je kralj na neki nain za nju bio zaintresovan, ali on
se nikada ne navodi kao vlasnik, mada u monarhistikom drutvu svi
POLJOPRIVREDA 171

imaju imovinu po milosti kraljevoj. Ali imamo jedan dokument (Er

312) koji popisuje kraljevski zemljini posed" upotrebljavajui drugu
re za imanje" (temenos), koja je u klasinom grkom ograniena na
imanja koja pripadaju boanstvima. Veliina je znatna (30 jedinica),
ali je jo interesantnije ono to sledi. Lavagetov zemljini posed popi-
san je na sledeem mestu sa 10 jedinica; zatim zemlja koja pripada te-
lestai, pa, prema tome, svaki ima imanje iste veliine kao lavaget, a to
je po veliini jednako treini kraljevog imanja. Najzad, imamo praznu
(neobraenu zemlju?) koja se zove Wo-ro-ki-jo-ne-jo (toponim?) i
koja iznosi 6 jedinica.
Ovaj dokument se oigledno mora itati zajedno sa drugim (Un
718) koji predstavlja spisak poklona Posejdonu i o kome se ve ras-
pravljalo u 5. poglavlju (v. str. 118). etiri obveznika u ovom doku-
mentu su E-ke-r2-wo, optina (dmos), Lwgets i ka-ma Wo-ro-ki-
jo-ne-jo, to bi teko moglo biti neto drugo do pusta" sa drugog do-
kumenta. Sasvim je mogue da tri telestai ine optinu ovog okruga;
i, kao to smo pokazali u 5. poglavlju (v. str. 117), E-ke-ra2-wo moe
da bude ime samog kralja. Ako je tako, onda imamo iste etiri stran-
ke koje uestvuje u danku datom Posejdonu prema razmeri unekoli-
ko slinoj onoj koju smo sreli kod korisnika zemlje sa serije Es; o toj
seriji je ve bilo rei.
Druga tablica (Er 880) je teko oteena, ali se zaglavlje moe
ubedljivo rekonstruisati i prevesti: E-ke-ra2-wo ima kao privatnu
svojinu zasaeno imanje Sa-ra-pe-do". To je isti toponim koji se navo-
di na darovnoj tablici Un 718. Zatim slede dva reda koji daju veliinu
dva vrlo velika imanja, ali nedostaju njihovi opisi, i cifre su nepotpu-
ne; sreom, na kraju imamo stavku, ukupno 94 jedinice", koja mora
da predstavlja zbir jedinica oba ova imanja. Dve stavke koje se nala-
ze izmeu zaglavlja i kraja oigledno daju broj biljaka, u jednom slu-
aju verovatno okota, u drugom sigurno smokava. Brojevi nisu pot-
puni, ali nijedan nije manji od 1.100. Zanimljivo je da ukupan broj iz-
nosi 94 jedinice, jer se ista cifra javlja na tablici Eq 213 kao rezultat sa-
biranja pet imanja u kojima je, oigledno, inspekciju izvrio visoki slu-
benik. Poreenja radi, ukupna veliina imanja u Sfagijanes izgleda da
iznosi oko 102 jedinice.
172 MIKENSKI SVET

U Knosu nema nieg slinog pilskim tablicama serije E, o kojoj

smo raspravljali, mada se neki termini u vezi sa zakupom zemlje po-
novo javljaju i ovde; sada se isto to moe rei za Tirint na osnovu dva
nedavno otkrivena fragmenta. Na taj nain, mada su postojali speci-
jalni razlozi za razmatranje izvesnih podruja u Pilu, sasvim je vero-
vatno da je i u Knosu situacija bila slina, iako nemamo zabeleenih
podataka. Tu postoji spisak ljudi (Uf) koji su oigledno zabeleeni
kao korisnici imanja na raznim mestima na Kritu, a neka od tih imanja
mogu biti vonjaci ili neto slino.
Imamo, meutim, nekoliko podataka koji mora da se odnose
na etvu ita, mada je serija do te mere fragmentarna da na osnovu nje
ne moemo dobiti jasnu sliku. Jedna od malobrojnih potpunih tablica
glasi: Ljudi iz Likta (Lyktos) 246,7 jedinica penice; ljudi iz Tilisa
(Tylisos) 261 jedinicu penice; ljudi iz Late (Lato) 30,5 jedinica peni-
ce." Pod pretpostavkom da je vrednost jedinice tano izraunata u
raspravi na poetku ovog poglavlja, to bi predstavljalo koliinu od
oko 19 tona za Tilis; nemogue je tano izraunati povrinu zemljita
potrebnu za ovoliko useva, ali ova koliina mogla bi se proizvesti na
manje od 10 hektara; ak i da je polovina zemljita svake godine uga-
rena, ukupan iznos je sasvim realan. Za druge gradove je zabeleeno
da proizvode i masline, i ito; u ovoj kombinaciji se moda ogleda
praksa kakva se jo uvek sree u Grkoj, da se ito seje na zemljitu
meu maslinama. Ali najudniji podaci o koliini ita dati su za pod-
ruje po imenu Dawos, za koje s dobrim razlogom mislimo da se na-
lazilo u plodnoj ravnici Mesare, na jugu ostrva. Ovde je tablica izlom-
ljena, tako da je broj nepotpun, ali je neosporno poinjao sa 10.000 je-
dinica. ak i pod pretpostavkom da nema daljih iznosa, to bi se pelo
na 775 tona. entralno podruje Krita, koje obuhvata sva mesta o ko-
jima je re, danas proizvodi vie od 10.000 tona penice, tako da te ci-
fre, mada su visoke, nikako ne treba da nas iznenade.
Razlog to nemamo nikakvih podataka o etvi ita u Pilu u vezi
je sa godinjim dobom u kome je dolo do unitenja arhiva (v. str. 258).
Ali na osnovu sledovanja izdavanih robinjama (v. str. 129) moemo da
zakljuimo neto o razmeri proizvodnje. Jedna polomljena tablica (Fg
253) verovatno predstavlja ukupan iznos sledovanja izdavanih ovim
POLJOPRIVREDA 173

enama svakog meseca; ona nam daje broj od 122,7 jedinica ita ili oko
14 tona. To pretpostavlja potrebu za godinjom proizvodnjom od 170
tona, samo za ovu svrhu. Dananja proizvodnja penice u Meseniji, ot-
prilike za podruje pilskog kraljevstva, iznosi oko 22.000 tona.
Postoji izvestan broj dokumenata koji daju iznose sledovanja, ili
pre plaanja u jemu. U Knosu, za radnu grupu od 18 ljudi i 8 deaka
navedena su sledovanja od 97,5 jedinica jema. Nemogue je, naravno,
resiti jednainu sa dve nepoznate na osnovu zbira kao to je ovaj. Ali
u praksi se mogu predvideti izvesna ogranienja: svako sledovanje mo-
ra predstavljati celinu kada je izraeno u najmanjoj jedinici metrikog
sistema (Z = 1/240 jedinice), srazmera izmeu sledovanja za odraslog
mukarca i deka mora biti razlona (npr. sledovanje mukarca teko
e moi biti pet puta vee od sledovanja deaka, a sledovanje deaka
ne sme biti vee od sledovanja mukarca). Rezultat izvesnog jedno-
stavnog prorauna pokazuje da postoji samo jedno ubedljivo reenje:
cela grupa prima isto sledovanje, naime Z 90 = T 33A Ovaj nain ima to
korisno svojstvo to doputa izdavanje sledovanja na osnovu dnevnog
iznosa (Z 3), jer e se lunarni mesec od 29[ dana po svoj prilici rau-
nati kao mesec od 30 dana, za ovu svrhu.
Neki pilski spiskovi za jeam navode, izgleda, tako mala sledo-
vanja kao, recimo, Z 3, tako da su to, verovatno, dnevna sledovanja.
Drugi imaju vee iznose: neki idu do V 1 (= Z 4), dok se drugi mogu
popeti do V 5, ali nije reeno za koji period. Da su dokumenti bolje
sauvani, bilo bi lake shvatiti osnovu izraunavanja. Sledovanje od
V 5 proizlazi iz cifara na tablici Fn 79 i verovatno i tri druga fragmen-
ta pripadaju jednom ili veem broju slinih spiskova. Kada se sledo-
vanja pretvore u jedinice V, spadaju sva u sledee serije: 5,10,15,30,
40,105; jedini zajedniki inilac je 5. Jedini prividni izuzetak je tamo
gde bi T 5 V 1 dalo V 31; ali blie ispitivanje pokazuje da je posled-
nji potez od 5 sumljiv i T 4 V 1 dalo bi 25, opet rezultat mnoenja sa
5. Da je V 5 bilo dnevno sledovanje, onda bi meseno iznosilo T 25,
to je teko verovati ako osnovno sledovanje moe da bude tako ma-
lo da iznosi T VA. Teko je nai bilo kakvo drugo reenje nego da je
ovoj grupi sledovanje davano za petodnevni period na osnovu sraz-
mere V 1 (= Z 4) dnevno.
174 MIKENSKI SVET

ZAINI

Ishrana itaricama, koje su inile osnovnu hranu Mikenjana, bi-

la bi vrlo neukusna da nije poboljavana dodavanjem zaina. Stoga ni-
je udno to se dokumenti esto odnose na materije koje su, izgleda,
uglavnom bile zaini, sastojci koji su, radi poboljavanja ukusa, doda-
vani hrani. Moramo, meutim, da primetimo da su neki od njih bili
aromatini i da su se mogli upotrebljavati za izradu mirisa. To je jed-
na od malo tema zabeleenih u naem malom arhivu tablica iz Mike-
ne, a moda bi bilo umesto pretresti spisak tu sainjen i propratiti ga
komentarom o upotrebi ovih materija na drugim mestima.
Neka od ovih imena poznata su nam iz klasinog grkog; druga
su sumnjiva ili su sasvim nejasna. U nekim sluajevima lako je identifi-
kovati grku re, ali nije mogue sa sigurnou rei na koju se od mno-
gih podvrsta, esto ak i vrsta, koje ta re u klasinom grkom oznaa-
va, ovde misli. Mogue je da su neki zaini uvoeni iz prekomorskih ze-
malja; ali ako su u pitanju velike koliine, onda mora da su uspevali na
licu mesta. Na Kritu je znatna povrina zemlje, izgleda, bila posveena
gajenju ovih luksuznih biljaka.
Jedan od najobinijih zaina je korijandar, tj. seme jedne umbeli-
ferne biljke, koje se i danas upotrebljava u kulinarstvu. Mikenski oblik no-
vog naziva neznatno se razlikuje od klasinog, ali nema sumnje da je to
ista re. Ako ga treba rekonstruisati kao koriandon, onda pokazuje poja-
vu slinu onoj u imenu Minojeve keri Arijadne, i jasno je kako se kasni-
je mogla izmeniti u koriannon ili koriandron. U Mikeni je, oigledno (ako
je to tana interpretacija Ee serije), zahtevana koliina od oko 19 litara po
osobi. U Knosu se javljaju mnogo vee cifre, i ukupna koliina izdatog ko-
rijandra penje se na 7.500 litara. Zabeleena primanja su mnogo manja od
ove koliine, i nismo u stanju da kaemo kako je u knjigovodstvu ovde po-
stignuta ravnotea. Ako je potranja bila ovako velika, mora biti da je ga-
jen u velikoj koliini. Jedini jasan podatak u Pilu spominje 6 jedinica ili 576
litara, u spisku proizvoda koje je jedan vii slubenik dao parfimeristi; ko-
rijandar je, po svemu sudei, upotrebljavan zbog svojih aromatskih osobi-
na, mada miris korijandra za nas danas nije privlaan. Verovatno se po-
minju i druge koliine korijandra navedene u spisku pod skraenicom ko.
POLJOPRIVREDA 175

Kim se lako prepoznaje jer je mikenski oblik ove rei ostao

nepromenjen u klasinom grkom; za ovu re se misli da je semit-
ska. Koliine su mriogo manje i ne pominje se ni u jednom od dva
glavna mesta.
Kopar je isto tako jasan jer se mikenski oblik razlikuje samo
time to ima n (marathwon); to je biljka koja je dala ime Maraton-
skom polju u Atici, mada danas nisam video da tamo raste kopar. U
Mikeni njegova je skraenica ma, a isti znak upotrebljen je u Knosu,
u kontekstu koji navodi na misao d a j e u pitanju ovaj zain (Ga 953);
ali ovde se javlja komplikacija zato to je znak ma gotovo identian
sa znakom za vunu", i ova dva znaka se katkad meaju. Ponovo se
javlja u Pilu (Un 219), ali u neproverenom kontekstu.
Susam je biljka dobro poznata danas u Grkoj jer se njegovo
istucano seme upotrebljava za pravljenje slatkia koji se zove alva
(halva). I susam je semitska re.
I celer je prilino jasan, ali kako se koliine celera mere merama
za teinu, mora biti da se misli na seme; pominje se koliina od 2 kg.
Nana (metvica) je navedena pomou skraenice, tako da je te-
ko pogoditi u kom obliku se re upotrebljavala.
Potoarka se, izgleda, jednom pominje, i njeno seme upotre-
bljava se kao zain.
Zbog pogrenog itanja, mislilo se, izgleda, da se pominje i
druga vrsta metvice i to bi, moda, trebalo izbaciti, mada njena po-
java ne bi bila udna u spisku ove vrste.
Grka re za afran javlja se veoma esto i razlikuju se dve vr-
ste afrana: beli, koji se meri merama za zapreminu, i crveni, koji se
meri merama za teinu. Objanjenje se sastoji u tome to postoje
dva del biljke, koji se upotrebljavaju: belo seme i crveni cvetovi.
Cvetovi su se upotrebljavali za pravljenje boje i otuda latinski naziv
Carthamus tmctorius; ali postoji i antiki podatak da su cvetovi upo-
trebljavani i kao zain. Zna se da je ulje afrana, koje se dobija iz se-
mena, upotrebljavano u kulinarske svrhe.
Mnogo je tee sa pomenom sita, jer ima dosta biljaka poznatih
pod tim imenom, i najednom mestu (MY Ge 602.5) stavka glasi oba
sita", to navodi na pomisao da su ak i Mikenjani znali za dve vrste.
176 MIKENSKI SVET

Drugi epitet koji se uz ovaj naziv javlja ne moe se pouzdano identifi-

kovati. Najbolja sugestija je da je u pitanju slatka sita ili umbir.
Mikenskom spisku moraju se dodati neke biljke kojih u ovom
spisku nema. I u Knosu i u Pilu imamo podatke o nazivu za biljku, ko-
ji se i dalje upotrebljava u obiku Cyperus. Ali to je strani termin koji
se, u botanikom smislu, odnosi na vie biljaka; to je, verovatno, miri-
ljavi Cyperus rotundus, koji se pominje bar u Pilu, prema svojoj glav-
noj nameni, kao aromatik za pravljenje miriljavog ulja.
Druga biljka, koja se zove ki-ta-no, bila je nejasna dok mladi
panski naunik H. L. Melena (J. L. Melena) nije skrenuo panju na po-
datak u jednom antikom reniku da je kritanos bilo drugo ime za ter-
pentinovo drvo, i mikenska grafija mogla bi biti jedna varijanta ove rei.
To drvo je Pistacia terebinthus, ali ovo ime moe da se odnosi i na dru-
ge vrste iz porodice Pistacia; to je ona vrsta porodice Pistacia (Pistacia
vera) koja daje orahe pistae, koji se i danas mnogo jedu u Grkoj. Ako
se ogromna koliina ki-ta-no koja se pominje u Knosu odnosi na orahe
u ljusci a ne samo na jezgro koje se jede, onda je to lako razumljivo.
Najzad, postoji jedna re, zabeleena opet samo u Knosu, koja
se moe rekonstruisati kao grka re phoinikion. Ali nije lako pogodi-
ti znaenje. Jedno znaenje je feniki", ali da li su se Feniani iz Siri-
je, kasnije tako preduzimljivi trgovci, ve tada tako zvali? I koji je to
proizvod koji su Kriani nazivali imenom Feniana? Teko da je taj
proizvod uvoen iz Fenikije, jer podaci pokazuju da je uspevao u ne-
kim podrujima Krita. Re je upotrebljavana u znaenju tamnocr-
ven", ali ni to nam ne daje putokaz. Imenica phoinix oznaava takoe
palmovo drvo", i u tom se znaenju, izgleda, upotrebljava u opisu na-
metaja (v. str. 208). Zato je izgledalo da se taj proizvod moe identifi-
kovati kao urma; ali, na alost, iako palmovo drvo moe da raste na
Kritu, klima ne doputa da plod sazri. Tako phoinikion ostaje tajna.

MASLINE

Pitome masline su i danas glavni proizvod grke zemljoradnje.

Poreklo maslinovog drveta je nepoznato, ali maslinov plod pronaen
Si 47. Maslinjaci u blizini Fajsta
178 MIKENSKI SVET

je na zapadnom Peleponezu, i moe se datovati ak u XII v. st. e. Za-

udo, paleobotaniki podaci su pokazali srazmerni porast koliine
maslinovog polena posle tog vremena, a ta koliina dostie vrhunac
oko X veka. Bilo je mnogo rasprava oko ove injenice, ali se ne sme
pustiti iz vida da su ove analize izvoene na osnovu procenta. Za vre-
me mikenskog perioda biljni polen, u vezi sa gajenjem itarica, bio je
u porastu; samo itarice, na alost, ne ostavljaju tragove u nalazima
polena. Usled iznenadnog opadanja stanovnitva posle XIII veka au-
tomatski su se mogle smanjiti odreene povrine, tako da bi ove bilj-
ke izumrle kada bi se zemlja vratila prirodnoj vegetaciji. Ali maslino-
vo drvo ivi vrlo dugo, i maslinjaci e tako produiti da raaju jo ne-
koliko vekova, sa minimalnom negom, jer ovo drvo ima tu prednost
to zahteva vrlo malo rada, osim za kratko vreme berbe.
Glavni nedostatak gajenja maslina je u tome to se prinos veo-
ma menja od godine do godine, jer ne samo da drvo pojedinano do-
bro raa u odreenim vremenskim razmacima ve je to, izgleda, pra-
vilna pojava na elom jednom podruju. S druge strane, plod se moe
lako uskladititi u amfore, a neceeno ulje dobro se odrava. Ulje se
moe upotrebiti za kuvanje, osvetljavanje i pranje. Postoje arheoloki
podaci o lampama, a moemo pretpostaviti da se ulje upotrebljavalo
u kuhinji. Ali kako nije bilo sapuna u antikom svetu, ulje se veoma
mnogo upotrebljavalo za negu, i bilo je sasvim uobiajeno mazati te-
lo uljem posle vebanja.
Ima dve razliite vrste masline koje se pominju na knoskim ta-
blicama, gde skraenice a i ti idu uz ideograme za masline. ovek pa-
da u iskuenje da pretpostavi da a predstavlja grku re za divlji"
(agrios) a ti re za pitom" (tithasos), ali plod divlje masline je toliko
rav da verovatno nije bran u veim koliinama, a vea koliina ma-
sline o kojoj je re pripada tipu a. Ma koje to skraenice bile, moraju
se odnositi na razliite vrste maslina, ili moda na masline razliitog
stepena zrelosti. Dawos, podruje na jugu Krita, koje proizvodi, tako
velike koliine penice, proizvodi, isto tako, oko 9.000 litara maslina,
u srazmeri 7 (a tip) : 2 (ti tip). Masline su katkada popisane zajedno sa
smokvama ili jemom, to opet navodi na pomisao da su bile na-
menjene ishrani.
POLJOPRIVREDA 179

SMOKVE

Drugo popularno voe na Kritu su smokve, i imamo mnogo po-

dataka o njihovom znaaju za mikensku ishranu. Sledovanje pilskih
robinja obuhvata istu koliinu smokava kao i penice; i poto se svee
smokve mogu dobiti samo u kratkom periodu, verovatno su ovo bile
suve smokve koje su se mogle jesti cele godine, budui da su se sledo-
vanja raunala na osnovu perioda od mesec dana. Male koliine smo-
kava u Knosu davane su, oigledno, za religijske darove, zajedno sa
jemom, maslinovim uljem i vinom (Fs). Vee koliine, kao na primer
7.200 1, mora da predstavljaju isporuke voa. Teko oteena tablica
(Gv 862) odnosi se na 1.770 stabala. Jedan slubenik u Pilu nosi, izgle-
da, titulu (opisukos), koja mora da znai neto kao nadzornik smo-
kava"; ali konteksti u kojima se ova titula javlja ne navode na pomi-
sao da su se njegove dunosti ograniavale samo na smokve. Zvani-
ne titule vrlo esto sakrivaju stvarnu funkciju nosioca.

VINOVA LOZA

Vinova loza ima svoju postojbinu u Egejskom basenu, mada se

vreme kalemljenja ne moe lako utvrditi jer je teko razlikovati divlje i
pitome vrste na osnovu poznatih botanikih vrsta. Grki naziv, u mi-
kenskom woinos, je lan leksike grupe za vino", iroko rasprostranje-
ne na Mediteranu i Bliskom istoku; za naziv vinove loze, ampelos, koji
nije neposredno posvedoen u mikenskom, mada je jedno lino ime iz-
vedeno od njega, misli se da je pozajmica iz nekog mediteranskog jezi-
ka. Vinova loza se obino predstavlja ideogramom (v. si. 48) za koji

R
SI. 48 Ideogrami za vinovu lozu

se misli da predstavlja vinovu lozu kako raste na drvenom ramu. U

mikenskom postoji druga re za vinovu lozu, koju ne bismo razumeli
da nije navedena u jednom antikom reniku. Jedna knoska tablica
180 MIKENSKI SVET

(Gv 863) odnosi se na 420 okota vinove loze i 104 smokvina drveta,
a specijalni ideogram vezan za vinovu lozu javlja se i drugde. Jedna
oteena tablica iz Pila ( 880) odnosi se bar na 1.100 okota, i opet
su smokvina drveta sledea stavka.
U normalnom spisku sledovanja vino ne figurie i moda je
spadalo u luksuzne artikle. Ali imamo jedan dokument iz Pila (Gn
428) koji belei izdavanje malih koliina vina; najvia cifra je 48 lita-
ra, izdata jednoj osobi, mada je, naravno, ona mogla podii sledo-
vanje u ime neke grupe. Druge dve grupe primaju male koliine od
9,6 1 svako. Prostranu zgradu sa velikim amforama u graevinskom
kompleksu palate Ano Englijanos identifikovali su oni koji su je is-
kopali kao vinski podrum, i to je potvreno prisustvom peata koji
nose ideogram za vino; na jednom od njih stoji re zamedljano".
Jedna izlomljena tablica u Knosu (Gm 840) verovatno daje zali-
he ili prinose od poslednje berbe, jer su cifre visoke: najvia je oko 4.800
1, a etiri stavke ukupno daju zbir od preko 14.0001. Ove cifre svakako
nisu mnogo umanjene izdavanjem vina na Fs tablicama gde su iznosi
mali. Moemo pretpostaviti da se u Knosu pilo mnogo vina. Podruje
juno od Knosa je jedno od glavnih vinorodnih podruja Krita.

PELARSTVO

Jedan od uobiajenih prizora u Grkoj jeste grupa konica, e-

sto svetloplavo obojenih, koje se mogu nai na neobraenim planin-
skim padinama gde god raste puno majine duice koja moe da da
nektar. Himetski med je s pravom uven. Zato nije udno to i kod Mi-
kenjana nalazimo podatke o pelarstvu. Zvanje pelar" javlja se na
pilskim dokumentima (Ea serije) i za nekoliko ljudi se kae da su nje-
govi zakupci. Naziv tog pelara ne javlja se ba u klasinom obliku, jer
je izveden od rei za med", a ne od rei za pelu. Ali nema razloga za
sumnju da je bio linost od izvanrednog znaaja, moda stvarno slu-
benik zaduen za proizvodnju meda. I drugo zvanje (me-ri-da-ma-te)
mora imati slino znaenje; ono je kombinacija rei za med" sa dru-
gom rei znaenjenja otprilike ef ", nadzornik"; pet takvih slubeni-
Si 49. Vinogradi blizu Knosa
182 MIKENSKI SVET

ka pominju se na jednom mestu tako da to ne moe biti neki vii rang.

Glavni kontekst u kome se med javla na naim dokumentima
spada u religijsku sferu. Jedna serija u Knosu (Gg) pokazuje velike
amfore meda poslate, kao poklon, raznim boanstvima, meu kojima
Eleutiji iz Amnisa (v. str. 149). Druga serija koja, svakako, moe ima-
ti religijsku namenu belei male koliine jema, smokava, ulja, brana
i vina i onda, na poleini, mnoge tablice imaju upisan med, obino u
vrlo malim koliinama. Veza sa religijom potvrena je jednom jedi-
nom tablicom u Pilu, koja direktno spominje med (Un 718); meu po-
klonima koje E-ke-ra2-wo daje Posejdonu figurira koliina od 4,8 1
meda. Zamedljano" vino u Pilu ve je pomenuto (str. 180).

STOKA

Konji su, izgleda, novina, koju su Protogrci doneli u Grku, ali ne

smemo zaboraviti da je to bio mali soj sliniji dananjem poniju. Nae
poznavanje konja zasniva se u potpunosti na tome to se javljaju na do-
kumentima koji se tiu kola (v. str. 226-233). Nema podataka o izvoru
iz koga ovi konji potiu, mada jedna mala tablica iz Knosa (Ca 895) po-
minje drebad u vezi sa kobilama i pastuvima, magarcima, magaricama

SI. 50. Knoska tablica (Ca 895) sa konjima, magarcima i drebadi

i puladi. U Pilu itamo o oveku koji je drao razne velike parcele zem-
lje na raun konja" (Ea 59.5); ali ba nita ne znamo o vezi izmeu
konja i zakupa, i moemo samo da nagaamo da je to bio neki slube-
nik zaduen za odgajivanje konja. Izvesna koliina cipera data je za
konja" (Fa 16), moda u ovom kontekstu to znai peronjika, koju kod
POLJOPRIVREDA 183

Homera jedu konji. Ne izgleda neophodno da ovde sledimo sugestiju

L. P. Palmera da je ovde Konj" ime boga.
Volovi nisu zabeleeni na tablicama u velikom broju, mada
jedan uzgredan podatak u Pilu o 90 krda volova moe da nam da
bolju sliku o broju. Kako su volovi bili jedine domae ivotinje koje
su se mogle upotrebljavati za teke poslove, na primer za oranje,
moda smo u pravu ako pretpostavimo da je svaka optina drala
odgovarajui broj volova, ali oni se ne javljaju u kraljevskim arhivi-
ma. Mogue je na indirektan nain proceniti broj volova u pilskom
kraljevstvu na osnovu zapaanja da je svaki od 16 administrativnih
okruga bio duan da da izvestan broj volovskih koa (Ma tablice).
Ukupan broj koji je palata potraivala za jednu godinu iznosi 234
koe. Izlazi da je kraljevstvo moralo imati bar 1.200 grla stoke da bi
ovakvo davanje bilo mogue, a taj broj je bez sumnje mogao biti i
znatno vii, jer je izvestan broj koa svakako morao ostati u privat-
nim rukama da nadoknadi potrebe u koi.
U Knosu sreemo volove kao radnu snagu, a u Pilu ljude ko-
ji se zovu gonii zaprege", i to su svakako gonii volovske zapre-
ge. Ali na jednoj seriji dokumenata iz Knosa (Ch), koja stvarno za-
sluuje panju, nalazi se popis imena pojedinih gonia volova i ime-
na njihovih volova. Ono to je ovde vano jeste da se veina ovih re-
ci jasno razume kao grke rei: Pegavi, Crni, Buni, Belonogi, to su
otprilike znaenja nekih upotrebljenih rei. Ova injenica, van sva-
ke sumnje, potvruje da su obini seljaci na mikenskom Kritu govo-
rili grki; jer iako na knoskim tablicama ima mnogo linih imena
koja oigledno nisu grka, kao to se i moe oekivati ako je znatan
deo mikenskog stanovnitva minojskog porekla preiveo, injenica
to imena volova predstavljaju grke rei dokazuje da Grci na Kri-
tu nisu inili samo tanki aristokratski sloj koji je gospodario negr-
kim seljatvom.
U drugoj polovini este decenije ovog veka D. T. Kilen (J. T.
Killen) zapoeo je pod mojim rukovodstvom, kao mladi istraiva, je-
dan rad u Kembridu. Posao kojeg se latio bio je zamaan, mada, dok
nije odmakao, nisam mogao da ocenim koliko e njegov rad biti zna-
ajan. On se dao na to da proui veliku zbirku tablica iz Knosa, koja
184 MIKENSKI SVET

se odnosi na ovce; u ovoj seriji ima preko 800 tablica, mada se svaka
odnosi samo na po jedno stado. ak i iz letiminog ispitivanja jasno je
da se ukupan broj ovaca penje na blizu 100.000.
Ve odavno smo utvrdili da su ovce bile podeljene na ovnove i
ovce, jer je ideogramu za ovcu obino dodat specijalni znak (v. si. 51)

^ OVAN

^ OVCA

57. 51. Ideogrami za ovce

koji oznaava mujake i enke. Ali bili smo zbunjeni time to je bilo
vie ovnova, a to je, kao to e vam svaki odgajiva rei, besmislica u
dananjim stadima. Tu je popisan i izvestan broj drugih vrsta ovaca,
koje nismo mogli identifikovati. Zasluga je Kilenova to je otkrio re-
enje ove zagonetke, a time i jedan od znaajnih izvora bogatstva mi-
kenskog kraljevstva na Kritu.
Problem velikog broja ovnova bio je, u stvari, vrlo prost ako se
zna neto o tome kako su se nekada gajile ovce. Ovnovi su uvani sa-
mo za priplod, i nisu bili potrebni u veem broju; ali za proizvodnju
vune mujaci su kastrirani i ti ukopljeni ovnovi inili su gro stada. Bi-
lo je jasno da mikenski pisari nisu imali poseban znak za mujake, ba
kao to se znak za bika primenjuje i na volove za koje se onda kae da
su radnici", tj. volovi. Dalja neuravnoteenost izmeu mujaka i en-
ki prouzrokovana je navikom da se mujaci i enke, kada se raunaju
zajedno, oznae kao mujaci. To je dosta uobiajena praksa i u grama-
tici, gde muki rod" esto obuhvata i enski, ali mi nismo bili na to
pripremljeni kad su u pitanju ideogrami.
Na osnovu ovoga Kilen (1964) je bio u stanju da konstruie ra-
cionalno objanjenje podataka. Jer ako su se glavna stada, koja su slu-
ila za proizvodnju vune, sastojala od ukopljenih mujaka, trebalo bi
da postoje posebna priplodna stada da obezbede prirataj. Njih je Ki-
len identifikovao sa spiska ovaca uz koje idu ovce oznaene skraeni-
com ki ; ma koja da je re tako skraena, njihov broj i nain na koji su
POLJOPRIVREDA 185

te stavke zavisne od stavki ovaca pokazuju da jedinke oznaene zna-

kom ki moraju, u stvari, biti jagnjad. tavie, da bi rukovanje stadima
ukopljenih mujaka bilo efikasno, centralna vlast je svake godine
morala biti obavetena o potrebnom broju ovaca da bi stada dostigla
planiranu veliinu, a korisno je bilo znati i starost ovce u stadu; ruko-
vodilac je morao posebno da zna koliko ima u stadu starih ovaca a ko-
liko mladih iz te ili prethodne godine. Tako je Kilen razreio misteri-
ozne skraenice kao rei koje znae stari", mladi", ovogodinji",
prologodinji". Kao i sva ubedljiva reenja, i ovo izgleda vrlo lako
kada ga sagledate.
U nepreglednom skupu podataka pomou kojih je administra-
cija u Knosu nadzirivala svoja stada rasuta po centralnom Kritu nala-
zi se i jedna serija tablica na kojima je re o ovcama i vuni. Vuna se
meri specijalnom jedinicom, ali sreom, jedinica se deli na tri podjedi-
nice, a podjedinica se pie znakom iz serije mera za teinu (M), koji
ima priblinu vrednost od 1 kg. Jedinica, prema tome, ima vrednost
od oko 3 kg. Tablice sadre u isto vreme planirane cifre za stada i re-
alizaciju. Cilj je jedna jedinica vune na svake etiri ovce, tj. oko 750 gr
po ovci; to se dobro slae sa koliinom koja je dobij ana u srednjem ve-
ku, kada su uslovi gajenja bili slini. Ali i priplodna stada su davala vu-
nu, mada je tu iznos sasvim drugaiji, naime, jedna jedinica vune na
svakih deset ovaca, i to se isto tako dobro slae sa stvarnim prinosom
jer jagnjad ne daju vunu prvog prolea, tako da je stvarni odnos vero-
vatnije jedna jedinica od svakih pet ovaca. Isto tako, paljivo je zabe-
leen podbaaj u iznosu koji je poslat, mada ne znamo kakva je admi-
nistrativna akcija preduzimana ako je stado podbacilo.
Drugi problem koji postavljaju ove tablice jo nije u potpunosti
reen. Oko dve treine tablica belee jednostavno ime oveka koji je
odgovoran za stado - moda bi bilo prenagljeno nazvati ga pastirom"
u naem smislu rei - i za administrativno podruje u kome se stado
nalazilo. Ne smemo pretpostaviti da su se sva stada pripisana, recimo,
Fajstu nalazila stvarno na breuljku ili oko njega gde je bio sagraen
grad; administrativno podruje Fajsta pokrivalo je, verovatno, veliku
povrinu zapadne ivice ravnice Mesara. Ali otprilike jedna treina ta-
blica ima jo jednu stavku u poetnoj liniji; to je muko ime obino, ali
186 MIKENSKI SVET

ne uvek, u genetivu. Na ovom mestu nalaze se stavke koje, izgleda,

predstavljaju prideve kao zamenu za genetive.
Bilo bi lako pretpostaviti da su ovi ljudi bili slubenici odgovor-
ni da nadgledaju rukovanje stadom ili sakupljanje vune; ali to bi osta-
vilo vei broj stada bez ikakvog rukovaoca i, to stvara jo vie teko-
a, stada koja se pripisuju istom oveku nisu sva grupisana u istom
podruju, nego su rasuta irom kraljevstva. Kilenova istraivanja su
pokazala da stada bez dodatog imena moraju biti kraljeva svojina; to
bi, dakle, znailo da ostala u izvesnom smislu ne pripadaju kralju, ma-
da nam injenica da su unesena u arhiv palate pokazuje da je kralj
imao izvesnog interesa u rukovanju stadima. Najbolja teorija do sada
jeste ona po kojoj su ovi ljudi predstavljali osobe, recimo vane, la-
nove dvora, za koje je kralj trebalo da obezbedi neki prihod; on je to
uinio na taj nain to im je dodelio proizvodnju odreenih stada. Ova
privatna koncesija odnosila se, kao to emo videti, ne samo na stada
ve podjednako na vunu i tkanine od nje izatkane. Bar jedna od kori-
snica ove koncesije bila je, izgleda, Potnija (v. str. 142); ali taan sta-
tus malobrojnih antroponima u ovoj kategoriji jo uvek je nejasan.
Podaci o ovcama u Pilu razlikuju se u nekoliko taaka. Najvie
pada u oi da su male tablice za svako stado, ako su informacije saku-
pljene na isti nain, prepisivane na velike tablice, od kojih svaka daje
popis do 25 stada. Ovde nema detalja o priplodu, i stado nije podelje-
no prema starosti kao katkada u Knosu. Ali, to je moda najznaajni-
je, ovde nema pomena o vuni. To moe da znai samo jednu stvar:
proleno ianje ovaca, koje je obino u aprilu, jo nije bilo obavljeno.
Podaci koje imamo su, prema tome, verovatno neka vrsta teoretskog
stanja stada u prethodnoj godini, a informacije o stanju u toj godini jo
nisu bile prikupljene. To se slae sa zakljukom (v. str. 258) da je Pil
razoren u rano prolee.
Dve su injenice prilino dobro utvrene. Veliki centri gajenja
ovaca nalaze se na severu Ovostrane provincije, naroito u dolini reke
Kiparisije, i na zapadnoj strani Sesenske doline, u Onostranoj provinci-
ji. Ova podruja su posebno podesna za veliki broj stada, i zato imamo
razloga da mislimo da su ovce verovatno gajene u Onostranoj provinci-
ji da su sluile kao zamena za stada u Ovostranoj provinciji. Drugo, broj
POLJOPRIVREDA 187

stavki koje sadre drugo lino ime u genetivu srazmerno je mnogo vei
nego u Knosu. Ima samo etiri oveka ija se imena pominju u ovoj ve-
zi: We-da-ne-u, A-ko-so-ta, A-ke-o i A-pi-me-de. Prva dvojica su ne-
sumnjivo visoki slubenici, prvo ime je moda ima lavageta (v. str. 118);
druga dva su manje poznata, ali poslednje ime je svakako ime znaaj-
nog zemljoposednika. Stoga bi izgledalo da oni nisu ba slubenici za-
dueni za rukovanje stadima, ve, kao u Knosu, osobe visokog ranga
kojima je dodeljena proizvodnja vune od nekog kraljevskog stada.
Koze su u Pilu popisane na istoj seriji tablica kao ovce. I one su
uvane na veoma slian nain, u velikim stadima i, mada, kako izgle-
da, nemamo nikakvih podataka o tome, moramo pretpostaviti da je
kostret vrlo mnogo upotrebljavana, kao i vuna; poreenja radi, pede-
setih godina Grka je proizvodila preko 2.000 tona kostreti godinje.
U Knosu koza ima monogo manje nego ovaca, mada su pojedi-
na stada esto velika; pominje se jedno stado od 230 koza (C 911.4), a
ima tragova i o priplodnim stadima (npr. C 7088). I koze su jedna od vr-
sta popisanih na tablicama na kojima je re o udaljenim podrujima
Krita. AU najzanimljivija je mogunost daje bio lovljen divlji jarac agri-
mi, koji je poreklom sa Krita. Jedna grupa tablica (Me) daje popis raz-
liitih mesta na Kritu koja su kao porez davala koze, rogove i neidenti-
fikovani artikl. Koze se dele na ra- koze i koze, od kojih su prve brojni-
je. Poto ra- koze stoje nasuprot enkama, to su, verovatno, mujaci, ali
mora biti daje skraenica imala svrhu da oznai neku drugu vrstu, jer
su mujaci oznaeni drukijom varijantom znaka (v. si. 52). Spajanje
fragmenata (C 7064) dalo nam je re agria, "divlji", koja se primenji-

" F KOZA -J ENKA

MUJAK TJF RA-KOZA

SI. 52. Ideogrami za koze

vala i na mujake i na enke; re se oigledno ne javlja u mukom ro-

du, kao to bi se moglo oekivati. Ali uz ovu re ne ide specijalni ob-
lik znaka za koze sa skraenicom ra.
Problem serije Me ostaje nereen. Postoji mogunost da ove ta-
188 MIKENSKI SVET

blice belee proizvode lova ovih koza; ali moda su u pitanju samo ko-
e, a ne same koze; i rogovi su oigledno predstavljeni proizvod. Divlja
koza ima izuzetno velike svijene rogove, koji su esto dugaki 70 cm. Ali
broj rogova nosi sa sobom jedan problem; mi bismo oekivali da svaka
ivotinja, mujak ili enka, da dva roga; meutim, ukupan broj rogova
nije nikada vei, a obino je za 10% manji od broja ra- ivotinja. Moda
moemo da objasnimo manji broj time to su neke ivotinje mogle ima-
ti oteene rogove, a moda rogovi enki nisu bili podesni za predvie-
nu svrhu, ma koja da je. Ali jo uvek je tano da svaka ivotinja ima po
dva roga, tako da su cifre, ma kako gledali na to, suvie niske za inilac
2. Mogue je da je svrha za koju su rogovi traeni bila takva da su se mo-
gli upotrebiti samo desni ili levi rogovi koji su imali suprotne zavoje.
Evans (1935, 832-6) je pomiljao da su ovi rogovi sluili za izra-
du lukova od nekoliko delova. Ima nekih arheolokih podataka o
ovom oruju, koje se pravilo umetanjem slepljenih komada roga izme-
u sloja drveta da bi luk dobio veu elastinost. I danas je poznata ta-
kva vrsta lukova iz savremenog Egipta. Otuda su rogovi divljih koza
bili, verovatno, mnogo traeni za ovu svrhu. Na isti nain objasnio je
Evans nepoznati artikl; sve to moemo da kaemo o tom artiklu je-
ste da je predstavljen krunim ideogramom na kome stri jedno uvo,
i da je meren merom za teinu (v. si. 53). Teina u kilogramima iznosi

FI^ ROG

NEPOZNATI ARTIKL
SI. 53. Materijal koji se dobija od kritskog divljeg jarca

uvek pola od broja rogova, osim na tablici koja daje ukupan zbir (Mc
4457), gde je, izgleda, pisar pogreio, ponavljajui broj 345 iz prethod-
nog reda umesto oekivanog 308. Kako je ovaj broj stajao neposred-
no ispred broja 208, lako je shvatiti zato je pisar pomislio da je to gre-
ka i tako prepisao pogrean broj na ovom mestu. Evans je dao suge-
stiju da je taj nepoznati artikal crevo koje se uotrebjavalo kao tetiva
za luk. Otroumna kao to jeste, ova teorija ne uzima u obzir sve inje-
POLJOPRIVREDA 189

nice; proputa da uzme u obzir, za popis samih koza, da li su u pitanju

zaklane ivotinje ili samo koe. Melena (1972) je napravio jedan
otrouman pokuaj da objasni proizvode potrebne za izradu ramova
za kola; tu su se upotrebljavali kaievi od koe koji su inili pod, da bi
se ublailo truckanje tokova. Ali jo uvek nije lako objasniti zanim-
ljive cifre, a pokuaj da se u njima vidi operacija fiskalnog procesa
(Olivier 1974) ostavlja jo vie pitanja bez odgovora.
Kao to se i moglo oekivati, svinje su veoma rasprostranjene,
ali nikada se ne javljaju u velikom broju. U Knosu ima tragova o
svinjama koje su pripadale jednom broju slubenika - svakome po
jedna (manje je verovatno da su traene od njih). U Pilu nalazimo ma-
la krda svinja popisanih pored ovaca i koza i jedan interesantan spisak
debelih svinja" (sialoi), koje su oigledno tovljene u raznim oblasti-
ma Ovostrane provincije. I ovde su brojevi mali jer ukupan zbir na
spisku iznosi 25. Znamo da su svinje upotrebljavane za rtve (v. str.
140), pa je moda svrha ovih zabeleaka da notiraju izdavanje malog
broja svinja lokalnim slubenicima da bi im omoguili vrenje nekog
religijskog obreda.

STOARSKI PROIZVODI

Moemo da pretpostavimo da se meso jelo, mada verovatno,

kao i u kasnijoj Grkoj, samo u specijalnim prilikama, bar to se niih
klasa tie, na primer, kada se prinosila rtva. Moemo biti sigurni da
su rtve prinoene jer se u spiskovima religijskih darova nalaze i do-
mae ivotinje, a postoje i ilustracije, kao ona na uvenom sarkofagu
iz Hagije Trijade, koja prikazuje svezano tele pripremljeno za klanje.
Mleko se dobijalo od krava, koza i ovaca; najvei deo mleka je,
verovatno, preraivan u sir, pa se tako i na spisku darova (PY Un 718)
pominje sir. O vuni i kostreti ve je bilo govora.
Meutim, ini se da su koe glavni stoarski proizvod. Ve je
pomenut zahtev za 234 govee koe, a imamo podataka o neemu to
bi mogle biti ovije koe. Ali na drugoj tablici iz Pila (Ub 1318) ima-
mo neke indicije o tome za ta su se koe upotrebljavale. Tu se upo-
190 MIKENSKI SVET

trebljavaju dve reci za kou; jedna {wrinos) koja verovatno znai si-
rova koa" i druga (diphthera) sa znaejem stavljena koa". Prva se
nikad ne oznaava imenom ivotinje i verovatno se upotrebljavala
iskljuivo za goveu kou. Druga se upotrebljava ili sama za sebe, kao
to i u engleskom re koa bez blie oznake obino znai goveu ko-
u, ili sa nizom epiteta koji oznaavaju kozu, svinju i jelena. Neke go-
vee koe opisane su kao crvene; i interesantno je primetiti da je ko-
mad crvene koe otkriven u mikenskoj grobnici. Ta koa se upotre-
bljavala za oglavlja, uzde i ostalu konjsku opremu za kola; zatim za to-
varno sedlo, samare, remene i kaieve i za obuu - ta re je u klasi-
no doba znaila sandale, ali je, verovatno, imala optije znaenje. Si-
rova koa se upotrebljava za remenje za obuu i za gornji deo tri pa-
ra" cipela? I u Knosu nalazimo konjske naonjake napravljene od si-
rove koe. Kozja koa se upotrebljava i za pravljenje obue. Jelenska
koa bi bila suvie meka za tu svrhu i moemo samo da nagaamo za
ta se mogla upotrebljavati. U Pilu ima nekoliko podataka o jelenima;
to su, svakako, ulovljeni divlji jeleni, i ima jedna slabana potvrda u
terminu lovci"' jer ta re u grkom doslovno znai vodii pasa". Ta-
ko ovim okolinim putem moemo zakljuiti da su Mikenjani drali
pse. Ljubitelji maaka bie razoarani kad saznaju da do sada nismo
mogli nai tragove o ovoj neophodnoj ivotinji.

SI. 54. Tirintski bedemi

POLJOPRIVREDA 191
 8. Zanat, industrija
i trgovina

Industrija je podesno poglavlje pod koje se mogu svrstati svi pro-

cesi proizvodnje koji su snabdevali mikensku privredu rukom raenim
artiklima. Moda je to suvie krupna re da se njome prikau delatnosti
drvodelja ili zlatara, ali neki zanati, kao to emo videti, bili su organizo-
vani u takvom obimu da je potpuno opravdan naziv industrijski.

GRAEVINARSTVO

Nijedan posetilac Mikene ne moe a da ne bude impresioniran

ogromnim zidovima koji jo uvek, posle trideset i tri veka, stoje na svom
mestu, mada su delimino rekonstruisani (v. si. 55). Obim zidova iznosi
preko 1.100 m, a veliina kamenih blokova je tolika da su pozniji Grci,
sasvim razumljivo, zakljuili da su zidove izgradili divovi. Gornji luni
blok iznad ulaza u veliku krunu grobnicu poznatu kao Atrejeva rizni-
ca" teak je oko 100 tona (v. si. 56); kako su tako masivni blokovi posta-
vljeni na mesto sa primitivnom opremom i snagom koju su davali ljudi i
volovi - to je predmet razmiljanja, mada bi trebalo primetiti da su gra-
ditelji Stounhenda (Stonehenge), u Engleskoj, izveli slian podvig ot-
prilike u isto vreme. Ali mnogo je vee tehniko umee pokazano prili-
kom izgradnje mikenskih grobova. U Atrejevoj riznici" prenik odaje
je 14,50 m, a luk se die do visine od 13,20 m. Istina, Mikenjani nisu ot-
krili princip luka: svaki otvor morao je biti premoen ili monolitnim lu-
nim komadom ili postupkom isputanja pri zidanju dok se otvor ne za-
SI. 55. Bedemi mikenske tvrave

tvori. Ali to ih nije spreilo da sazidaju monumentalne kapije, kao to su

Lavlja vrata u Mikeni, ili mostove koji su premoivali uvale, kao onaj
iji se ostaci jo uvek mogu videti ispod tvrave na istom mestu.
Teko je proceniti koliko je ljudske snage bilo potrebno da se
sagrade takve graevine, ali za izgradnju tvrave okruene bedemi-
ma, kakva je bila mikenska, morala je biti potrebna cela jedna gene-
racija, osim ako graditelji nisu imali neiscrpne izvore ljudske snage.
Samo na nekim mestima imamo tragove mikenskih utvrenja; osim
Argolide, mikenski zidovi postoje na Akropolju u Atini. Najupeatlji-
viju upotrebu ljudske snage u graevinarstvu predstavlja, moda, ve-
liki kruni zid u Gla, u Bojotiji, tri kilometra uokolo, prostor, dakle,
koji bi mogao da obuhvati ne samo ljude nego i njihova stada iz svih
Si 56. Takozvana Atrejeva riznica" u Mikeni
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 195

krajeva. Postoje tragovi mikenskog zida s druge strane Istamskog mo-

reuza, mada ne znamo da lije bio dovren. S druge strane, jasno je da
pilska palata, u svojoj poslednjoj fazi, nije bila utvrena i neizvesno je
da li je ranije imala ikakve fortifikacione bedeme, svakako ne onakvih
razmera kao Mikena ili Tirint. Krit zaudo nema utvrenja.
Stoga nije udo to na naim dokumentima nalazimo malo poda-
taka o zanatima i graevinskom materijalu. Postoji jedna pilska tablica
9An 35) koje daje spisak dvanaestorice zidara - re doslovno znai gra-
ditelji zida" - koji e ii da zidaju na etiri razliita mesta, a sam Pil je
jedno od tih mesta. Ali nema nikakvog nagovetaja o tome ta su imali
da zidaju; s obzirom na mali broj, to je teko mogao biti pokuaj, u mi-
nut do dvanaest, da se obezbedi odbrana, pa ak i ako su zidari iskljui-
vo zanatlije strunjaci koji bi rukovodili neumenim lokalnim radnicima.
Doista, da je bilo tako_oekivali bismo da se napori usredsrede najpre
najedoQ-mesWTane da se poinju istovremeno na etiri mesta. Stoga
moemo da pretpostavimo da su to bili obini graevinski radovi.
Slina slika izgradnje obine kue, ili moda palate, javlja se na
drugoj pilskoj tablici (Vn 46), koja, sasvim nedvosmisleno, predstav-
lja spisak graevinskog materijala. S obzirom na brojeve, nije verovat-
no da je taj spisak nasumice raen; on, verovatno, nabraja svu grau
potrebnu za gradnju, a to mora biti neka vrsta male hale, moda ka-
rakteristinog mikenskog tipa poznatog kao megaron. Ba kao to bi
dananji spisak graevinskog materijala mogao da govori o slemenja-
i, rogovima, venanicama, stubovima nosaima, itd., moramo oeki-
vati da je i mikenski spisak pun tehnikih termina, bez sumnje do-
voljno razumljivih zidarima i drvodeljama tog perioda, ali nama teko
razumljivih, jer mnogi od tih termina ili nisu sauvani u klasinoj upo-
trebi, ili su, ako su i sauvani, mogli da promene znaenje.
Posle polomljenog zaglavlja, spisak poinje nizom od tri stavke, a
svaka stavka sadri re kapnis, dimnjak", i nabraja 12 greda, 4 krov-
ne grede i 6 poprenih greda. Bilo je primedaba da se dimnjak nije mo-
gao praviti od drveta zbog opasnosti od poara. Ali moramo imati na
umu d a j e mikenski megaron imao otvoreno ognjite u sredini i tako se
dimnjak sastojao od drvene konstrukcije u krovu, kroz koju je dim izla-
zio preko jedne zemljane cevi. Za ovaj detalj znamo zato to je profesor
196 KRAJ MIKENSKOG SVETA 196

sor Biegen otkrio mnotvo fragmenata grube grnarije sa dva takva og-
njita u Englianosu. Kada je ove fragmente dao svome restauratoru za
grnariju, ovaj se podsmehnuo vredi li trudu rad na tako grubom mate-
rijalu. Bligen mu je rekao da produi i da vidi ta e iz toga ispasti. Tako
je restaurator paljivo sakupio i sastavio komade dok nije dobio, ne gru-
bu posudu za kuvanje, kao to je oekivao, ve po dve cilindrine cevi
promera 65 cm i duine 50 cm. One su inile odvod za dim i na mestu ih
je morao drati komplikovani sistem greda. Rekonstrukcija palate poka-
zuje jednu vrstu gredica koje tre iz krova da bi drale kupu dimnjaka;
ono to je ovde popisano mora biti drvena graa dimnjaka. Da znamo
precizno znaenje tehnikih termina koje sam preveo kao razliite vrste
greda, mogli bismo da naslutimo strukturu te konstrukcije.
Obe sledee stavke su nejasne rei, ali brojevi 81 i 40 pokazuju
da su to sasvim mali predmeti. Zatim dolazi 23 (ili vie) zidanih sastav-
nica", ali kakvih, moemo samo da nagaamo, i 140 klinova ili zaglavi-
ca. Oni su katkada korieni u kritskom graevinarstvu da se teki slo-
jevi gipsa privrste za zid. Zatim dolazi 6 greda koje su prikazane kao
grede za dovratke; poto termin moe da se odnosi i na gornji deo ra-
gastova, to verovatno znai da su bila dvoja vrata, jer nema predmeta
sa brojem tri da oznai gornji deo ragastova. Sledea stavka je 2 nee-
ga, da li bi to mogli biti drveni pragovi? Sledea grupa nejasnih stavki
nosi brojeve 10,16 i 100. Najzad, imamo i stub sa nejasnom namenom;
dve krovne grede i 1 stubac. Vrlo je primamljivo pomisliti da poslednji
elementi pripadaju malom tremu; stub stoji izmeu dvoja vrata na unu-
tranjem zidu, a stubac dri krovne grede sa spoljne strane. Neki arhi-
tekti e bez sumnje, dokazivati da sam to pogreno shvatio, ali ako ova
veba inteligencije nadahne nekog da da bolje objanjenje drvene gra-
e mikenskog megarona, onda u smatrati da sam neto postigao.

METALI

U upotrebi je bilo pet metala: zlato, srebro, olovo, bakar i ka-

laj, poslednja dva obino nisu koriena u istom stanju, ve u mea-
vini sa deset procenata kalaja da bi se nainila bronza. Gvoe nije bi-
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 197

lo nepoznato, ali je bilo retko; to to Mikenjani nisu eksploatisali gvo-

zdene rude Grke dolazilo je otuda to nisu imali tehnika umea. Ta-
ko je bronza sluila svim glavnim namenama za koje se troio metal, i
od nje su se pravila seiva za oruje i orue. Dobra bronza je bolja za
ovu svrhu nego siromano gvoe; tek sa napretkom tehnologije, ka-
kva je uvedena u Grku posle kraja mikenskog perioda, moglo je da
se proizvodi dobro gvozdeno orue i oruje.
Ali mada je bronza igrala tako znaajnu ulogu u mikenskoj
Grkoj, ona je morala uvek biti relativno redak i skup materijal jer,
koliko mi znamo, u zemlji nema izvora ovih metala. Bakar se lako do-
bijao na Kipru, a jedna brodska olupina naena pored june obale
Turske reito pokazuje kako su se tovari metala prevozili preko mo-
ra. Doista, izgledalo bi da je ova laa prevozila grupu kovaa jer su sa
olupine izvaeni komadi metala koji teko da mogu da budu neto
drugo do otpaci. Ono to predstavlja zagonetku to je izvor kalaja. Je-
dan mogui izvor kalaja nalazi se u dananjoj ehoslovakoj, drugi u
Italiji, ili ak u Britaniji. Ali kako su bile potrebne samo male kolii-
ne, moda su postojali mali izvori koji su kasnije iscrpeni. Idejom da
je Grka uvozila dva metala, sa istoka i sa zapada, moe se objasniti
njen pogodan poloaj za razvoj metalne industrije.
Nae znanje o industriji bronze dolazi u celosti iz Pila; u Knosu su
zabeleeni predmeti od bronze, ali samo u Pilu imamo obavetenja o ko-
vaima. Ovde imamo duge serije dokumenata sa spiskovima kovaa na
raznim mestima i o koliinama bronze koja im se izdaje. Jasno, dvor se
veoma brinuo da odri vrstu kontrolu nad zalihama, i kada je u Pilu me-
tal izdavan kovaima da ga prerauju u predmete, voena je briljiva
evidencija o koliinama. Moe se pretpostaviti da su gotovi predmeti bi-
li mereni prilikom preuzimanja kako bi se utvrdilo da nema manjka.
Svaka tablica u ovoj seriji (Jn) daje jedan toponim, spisak kova-
a i koliinu bronze koja je svakom kovau izdata, i ukupan zbir; zatim
esto imamo spisak kovaa bez podataka o izdavanju bronze. Tako sa-
znajemo ukupan broj kovaa u svakom mestu, kao i to koliko ih je bi-
lo nezaposlenih; ovih poslednjih ima otprilike jedna treina. Meutim,
koliina izdate bronze je mala, jedan kova dobija 12 kg, ali normal-
no je 3 do 4 kg, a neki dobijaju samo 1,5 kg.
198 KRAJ MIKENSKOG SVETA 198

SI. 57. Bakarna poluga sa Kipra

Imamo, isto tako, dokument na kome je naznaena veoma ve-

lika teina bronze; to mora biti zbir izdatih koliina zabeleenih na
svakoj tablici. Razlika izmeu ovog zbira, koji se penje na 1.046 kg, i
ukupne koliine bronze na svim sauvanim tablicama daje nam broj
izgubljenih tablica; izgleda da je izgubljeno oko jedne treine tablica.
Stoga je neophodno poveati ukupan broj kovaa na postojeim tabli-
cama za jedan slian broj, i to nam doputa da izraunamo da je uku-
pan broj kovaa u kraljevstvu bio blizu 400. To je zapanjujui broj jer
ne smemo zamiljati da je svako selo imalo svoju radionicu; kovai su,
u stvari, bili koncentrisani u grupe do 26. Neke od tih grupa su u slu-
bi boginje Potnije (v. str. 142). Mesta gde oni rade katkada su u glav-
nim gradovima, mada ih u Pilu nema, ee se nalaze u mestima o ko-
jima inae imamo malo ili nimalo podataka. Objanjenje ove pojave
lei moda u potrebi da se livnice smeste u podruju gde su obezbee-
ne dobre zalihe goriva i gde ima dovoljno vetra. Lake je odneti me-
tal do goriva nego nositi gorivo u gradove.
etiri stotine radnika bilo bi u stanju da proizvede mnogo tona
robe godinje, daleko vie no to bismo mogli oekivati da je potreb-
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 199

no kraljevstvu, jer bronza nije nikada bila jeftin metal i gde god je bi-
lo mogue, upotrebljavane su zamene. Naravno, mogli bismo pogrei-
ti mislei da su zanatlije radile sve vreme na svom zanatu; mogue je
da su oni obraivali zemlju i sebe ishranjivali. Ali ak i doputajui
ovo, izgleda neverovatno da je tako veliki broj zanatlija bio potreban
da zadovolji domae potrebe i stoga je mogue da je Pil imao viak
metalne robe za izvoz. Ako je bilo tako, a to je privlana teorija da bi
se objasnilo poreklo nekih bogatstava kraljevstva, onda je ekonomika
zavisila od prekomorske trgovine, jer su se i sirovine i gotovi proizvo-
di morali prevoziti morem. Svaki prekid trgovakih puteva bi, prema
tome, imao drastinih posledica za kraljevstvo.
Ipak su svedoanstva ovih dokumenata jasna. Postojala je
oskudica u metalu, jer inae ne bi bilo potrebno ovo briljivo racioni-
sanje. Ova slika potvrena je jednim dokumentom (Jn 829) koji se ne
odnosi na raspodelu, ve na sakupljanje bronze. Ovaj dokument po-
inje dugom formulom koja potvruje da je to spisak doprinosa koji
treba da prikupe lokalni upravnici i njihovi izaslanici; oni treba da sa-
kupe bronzu iz hramova za vrhove za koplja i dilite". Svrha priku-
pljanja je, prema tome, da se obezbede sirovine za industriju oruja;
to je jasan indicij da je Pil preduzimao mere da pobolja svoju borbe-
nu snagu. Re prevedena sa hram" mogla bi isto tako da znai la-
a" - takvih dvosmislenosti ima u ovom dijalektu; ali ta je to bron-
za sa laa", i kako su upravnici okruga raspolagali sa njom. A k o pri-
hvatimo prevod hram", moramo imati na umu da Mikenjani, koliko
mi znamo, obino nisu gradili zasebno hramove, ve su svoje religij-
ske obrede obavljali u posebnim delovima svojih palata. Moemo s
pravom zameniti re hram" reju svetilite". Za upravnika svakog
okruga i njegove izaslanike moe se pretpostaviti da su imali svetilita
u svojim kuama. Predmeti posveeni bogu nisu bacani; ak i kada su
bili stari i nekorisni, nisu smatrani otpacima ve su uvani jedan dui
period. Kada je graen novi hram, zavetni pokloni iz ranije graevine
esto su zakopavani u temelje novog hrama i takve gomile snabdeva-
le su arheologe bogatim riznicama. Mikenske slonovae sa Del poti-
u, verovatno, iz ostava ove vrste. Tako se moe pretpostaviti da su se
u svetilitima nalazile velike koliine bronzanih predmeta esto i bes-
200 KRAJ MIKENSKOG SVETA 200

korisnih; u sluaju preke potrebe vlasti su mogle zahtevati da se ta

bronza, i pored zavetne namene, baci u otpatke. Opet vidimo senku
nevolje koja se nadnosi nad Pilom.
Grupa veoma oteenih tablica u Knosu (Oa 730, 733, 734) je
oigledno zabeleka o bronzanim polugama, mada je samo na jednoj
tablici sauvan znak za bronzu. Popisano je ezdeset poluga sa teinom
od okol562 kg, to e rei da je svaka poluga teka u proeku 26,03 kg.
To se dobro slae sa stvarnom teinom poluga koje su otkrili arheolo-
zi (v. str. 154).
Bronza se upotrebljava u razne svrhe. Oigledno je vrlo korisna
za sve vrste posua, jeftinija je od zlata i srebra, ali je mnogo trajnija
nego grnarija. Nije uvek lako proceniti od ega su nainjene posude
popisane na tablicama, jer je re ili ideogram za bronzu dodavan samo
kada je postojala opasnost od zabune; dva slina pehara na pilskom in-
ventarskom spisku posua (Tn 996.4) razlikuju se dodavanjem znaka
za bronzu i zlato. Ali to ne znai da su sve druge posude na ovom spi-
sku bile od zemlje; ak i velike cevi u kupatilu mogle su biti od bron-
ze, jer jedan ig u Knosu (Ws 8497) nosi etvorougaoni znak, iznad ko-
jeg stoji znak za bronzu, a na drugoj sirjai^&imxfnmthos, veoma sta-
ra homerska re za kupatilo", hti^tfoblem javlja se i na spisku posu-

Y BRONZA

^ ZLATO

SI. 58. Ideogrami za bronzu i zlato

a kojim poinju takozvane pilske tablice nametaja"; opisi, ukoliko

su razumljivi, odnose se na ornamente, a ne na osnovni materijal. Bilo
bi zauujue da se iko pomuio da napravi inventar ak i najfinije sli-
kane grnarije, ali o takvoj ostavi metalnog posua svaki istraiva
moe samo da sanja.
Bilo bi nam lake da razumemo epitete koji stoje uz posude
kad bismo znali da li se opis odnosi na dekoraciju ili na vrstu posua.
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 201

Jedan krag (Ta 711,3) opisan je kao kraljiin, enski, vologlav, spi-
ralan". Moemo li zakljuiti da je prizor na kragu predstavljao ene
pred kraljicom (koja je sedela na prestolu?) izmeu oboda od volov-
skih glava i spirala? est velikih bakraa na tronocima su svakako na-
pravljeni od bronze; svi osim jednog predstavljaju kritski rad", mada
to ne mora da znai nita vie do da su ih nainile kritske zanatlije, i
nema potrebe da pretpostavljamo da su uvezeni sa Krita. Jedan ima
epitet koji se lepo moe prevesti sa kozji"; postoji sugestija da se taj
epitet odnosi na praksu dekorisanja oboda velikih posuda malim ivo-
tinjskim glavama dodatim sa spoljne strane; ili su, moda, kozje glave
predstavljale dodatak rukama? Jedan bakra opisan je recima sa
jednom nogom", a drugi recima sa izgorelim nogama". To pokazuje
da su ove posude, ak i kad su bile oteene, smatrane dovoljno vred-
nim da budu briljivo inventarisane, pa prema tome nisu mogle biti
glinene. Sudovi zvani dipas bili su, izgleda, oveliki krazi a ne ae za
pijenje, na ta upuuje klasina re depas; ovde imamo re koja je vre-
menom promenila znaenje, ali su jo uvek ostali tragovi starog zna-
enja ako se potrudimo da ih potraimo. Ove posude javljaju se u dve
veliine i mogu imati tri ili etiri ruke, ili nijednu.
Nikako nije jasno da li su i druge ovde popisane sprave (Ta
709) od bronze. Spisak ukljuuje grablje, dva para maica i dva man-
gala. Bronzani predmeti ove vrste retko su sauvani, jer nije bilo raz-
loga da se stavljaju u grobove. Tu se javlja i izvestan broj rei ije je
znaenje nepoznato ili sporno.
Mi znamo, naravno, da se od bronze pravilo oruje i svako oru-
e koje je imalo seivo. Manje se moglo oekivati da se bronza upo-
trebljava i za pravljenje odbrambene opreme, ali otkako je u Dendri
(Dndra) otkrivena kompletna odbrambena oprema od bronze, ne
treba da se udimo ako se tablice odnose i na ovako korienu bron-
zu. O pojedinostima o oruju i odbrambenoj opremi raspravlja se u 9.
poglavlju (str. 220-235). Bronza je upotrebljavana i za spojeve na to-
kovima kola; tanke trake od bronze koriene su, verovatno, da oja-
aju spojeve izmeu toka i oboda. Jedan par tokova opisan je jed-
nostavno recima od bronze"; kako se taj par navodi iza nekoliko pa-
ri opisanih kao bronzom okovani", to mora da se odnosi na neto
202 KRAJ MIKENSKOG SVETA 202

drugo, mada je teko zamisliti toak nainjen iskljuivo od bronze.

Jedna od knoskih tablica (Sc 223) ima ideogram za bronzu ispod zna-
ka za kola; i ovde je teko nagaati ta to znai.
Srebro se esto sree u arheolokim nalazima, ali ga, zaudo, ne-
ma na dokumentima, sem jednog izuzetka. To je par kolskih tokova za
koje se kae da su srebrom okovani"; ve sam pomenuo da su neki
okovani bronzom, ali ovo je jedini primer da se srebro upotrebljava za
neto to je oigledno bilo luksuzno vozilo. Kako se srebro ne pominje
nigde vie na tablicama, moramo se zapitati ne skriva li se, jo neotkri-
veno, iza neke druge rei ili ideograma. Ali izgleda da nijedan od nei-
dentifikovanih ideograma ne predstavlja metal, i jedina re koja bi mo-
gla znaiti srebro" jeste pa-ra-ku; ova re ne moe odgovarati nijednoj
podesnoj grkoj rei. Pa-ra-ku je materijal koji se upotrebljavao za or-
namentalne intarzije; i mada se srebro moglo upotrebljavati i u ovu svr-
hu, moe se pomiljati i na drugo reenje, na primer, da je u pitanju ni-
ello, meavina metala koja se upotrebljavala da da crni sjaj. Mogue je
izvui negativnu konstataciju: srebro se nije koristilo kao sredstvo raz-
mene da bi se robi odrediti vrednost. Mora da ga je bilo vrlo malo.
S druge strane, olovo je bilo poznato; upotrebljavano je za ma-
le figure i druge predmete koji su se mogli bojiti. Nedavno iskopa-
vanje u Tebi, otkrilo je mnotvo malih grudvica olova koje su pred-
stavljale neke predmete istopljene vatrom koja je unitila zgradu. Na
tablicama (KN Og 1527) se jednom pominje mo-ri-wo-do; i, mada to
nije ni izdaleka izvesno, moglo bi biti mikenski oblik (moliwdos) tui-
ce sa znaenjem olovo", koji se javlja u poznijem grkom u razliitim
varijantama kao molybdos, molibos itd.
Zlato se opisuje ili ideogramom (v. si. 58), ili normalnom gr-
kom rei khrusos. Ono to je interesantno kod ove rei jeste da je to
pozajmica iz semitskog (ugaritsko hrs, asirsko hurau). Izvesno je da
je jedan broj drugih rei u mikenskom grkom pozajmljen iz semit-
skog, na primer lewn lav" (uporedi jevrejsko labi, asirsko labbu) ili
nazivi za zaine, kim susam. Na taj nain jasno je da ove pozajmice
nisu mogle proizii iz kontakta sa Fenianima za vreme orijentalizi-
rajueg" perioda arhajske Grke (8/7 vek). Tragovi seksagezimalnog
sistema u merama vode u istom pravcu.
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 203

U Pilu imamo dug, ali, na alost, oteen spisak davanja u zla-

tu (JO 438). Jasno je, izgleda, da su to davanja, jer pojedine stavke
stoje u nominativu, dok se za raspodelu obino upotrebljava dativ; go-
tovo polovinu stavki ima jedan kontrolni znak" u obliku malog krsta,
koji verovatno pokazuje da je u tim sluajevima zlato primljeno. Za-
glavlje je potpuno izgubljeno, osim poslednje rei koretr, upravnik"
(v. str. 120). Devet stavki sadre istu titulu; u dva sluaja imamo pro-
koretr ili ef izaslanstva". Tri oveka imaju rang mo-ro-qa onaj ko-
ji dri deo", sudeonik; jedan je guasileus ili poglavar". Ali u nekoli-
ko sluajeva antroponim ili titula zamenjeni su toponimom; izgledalo
bi da je upravnik reprezentovao mesto. Na slian nain neka lina
imena, koja se ovde javljaju, mogu se identifikovati sa drugih doku-
menata. Nedwts je zapovednik jednog od severnih sektora, i bio je
verovatno upravnik okruga; za njim ide Ekhemds, koji je prvi od
njegovih potinjenih na spisku obalske strae, i mogao je biti njegov
izaslanik. Ovde, isto tako, sreemo Augewasa, oveka koga je kralj
imenovao kao da-mo-ko-ro (v. str. 124). Jasno je da su davaoci na
ovom spisku visoki slubenici iz redova lokalnog plemstva. Nije mo-
gue identifikovati ni kralja niti bilo kog slubenika sa dvora. Od ime-
na najveeg davaoca, kojim spisak poinje, sauvan je samo jedan
znak, ali se re ne moe rekonstruisati ni kao kralj, ni kao lavaget, ni-
ti kao njihova imena, E-ke-ra2-wo ili Wedaneus.
Iznosi zlata variraju od 62 gr do 1 kg; najea cifra je 250 gr. Uku-
pan zbir sauvanih iznosa je oko 5 kg i, sa dopunom za cifre koje nedo-
staju, verovatno ne prelazi 6 kg. Ali i to je veoma velika koliina za me-
tal koji je uvek morao biti redak; u kraljevstvu su se, izgleda, proizvodi-
le samo male koliine, i verovatno je uvoen. Na koji nain su slubeni-
ci stekli toliko zlata i u kojim okolnostima je dvor mogao da trai takav
doprinos? Izgleda sasvim neverovatno da je zlata bilo tako mnogo da su
se mogle svake godine prikupljati tolike koliine. Stoga smo prinueni
da zakljuimo da je to bio izuzetan danak. Lokalni slubenici mogli su
da poseduju zlato u obliku ploica ili nakita; ili, analogijom prema rekvi-
ziciji bronze, o kojoj je ve bilo rei, mogli su, moda, da je nau u sve-
tilitima hramova koji su bili pod njihovom kontrolom. Ali takvo ubi-
ranje moglo se prihvatiti samo pod sasvim izuzetnim okolnostima.
204 KRAJ MIKENSKOG SVETA 204

Izgleda, prema tome, jasno da u ovom dokumentu imamo dru-

gi indicij o nevolji koja je zadesila Pil u vreme nastanka tablica. Ali
svrha ubiranja nije jasna. Bronza se mogla sakupiti za izradu oruja;
zlato nije od koristi za vojne svrhe, osim kao sredstvo razmene. Zlato
je moglo biti potrebno bilo za finansiranje trgovake misije poslate da
odnekuda nabavi oruje, bilo ba kao Danegeld", za otkup od poten-
cijalnih napadaa.
Osim ovog, zlato se javlja u opisima posua ili ukrasnog name-
taja. U Knosu re za zlato javlja se i na jednoj, na alost, nepotpunoj
tablici koja ima piktogram jedne sasvim specijalne vrste posua; tu
imamo dva primera posude koja bi morala biti takozvana glava bi-
ka" (v. si. 59), riton, posuda za libacije u obliku glave bika. Primer-
ci od srebra poznati su i iz Knosa i iz Mikene i oba su, verovatno, ima-
li rogove od drveta prekrivenog zlatnom folijom (v. si. 60). Oteeni
natpis pominje rogove" (ke-ra-a). Zlato se, meutim, pominje samo
u sauvanom tekstu u vezi sa aom tipa poznatog preko zlatnih pri-
meraka naenih u Vafiju (Vphio), u Lakoniji; prethodna re je ne-
potpuna, ali bi mogla da znai neto kao pokriven".
Na spisku posua razliite vrste u Pilu (Tn 996) znak za zlato
prethodi piktogramu neke posude ije je ime nejasno (po-ka-ta-ma);
broj je samo jedan, ali iza njega ide drugi koji oznaava bronzu, i ta-
kvih ima tri. Prethodna stavka, moda drugi riton, takoe je, moda,
imao znak za zlato kao prefiks. Jedna stavka u prethodnom redu po-
kazuje sedam kraga od bronze i moda je iza nje ila stavka sa slinim
krazima od zlata.
Ali na uvenoj tablici s religijskim darovima (PY Tn 316, v. str.
139) zlatne posude se javljaju u veem broju. Ovde imamo trinaest zlat-
nih pehara, neke jednostavne, neke sloenije izraene i sa drkama. U
palati je naen samo mali komad zlata, jer je palata oigledno bila uspe-
no opljakana pre nego to je zapaljena; ali jedan neopljakan tholos,
grob u Peristeriji (Peristeri) severno od Kiparisije, dao je nekoliko
zlatnih posuda koje se sada mogu videti u Muzeju u Hori. O upotrebi
zlata za intarzije bie govora kasnije (str. 209). Zlatari se pominju samo
jednom; na meovitom spisku zanatlija u Pilu (An 207), koji obuhvata
grnare, graditelje lukova i sarae, javlja se i grupa od etiri zlatara.
ZANAT, I N D U S T R I J A ,T R G O V I N A T14

na kojoj su dva ritona

sa bijim glavama

SI. 60. Riton sa bijom glavom na-

en u Knosu
206 KRAJ MIKENSKOG SVETA 206

NAMETAJ

Druga serija tablica iz Pila, poznata kao tablica sa nameta-

jem" (Ta) predstavlja, moda, najuzbudljiviji spisak skupocenih pred-
meta. Svrha spiska nije jasna i pored udesno jasnog zaglavlja: 2 -
ke-qi-ri (antroponim) je sledee stvari video kada je kralj naimeno-
vao Auqewasa za da-mo-ko-ro (titula)". To znai da je spisak nestao
kao rezultat inspekcije, ali nije reeno gde su uvane sve ove stvari.
To, svakako, nije bio nametaj iz soba jer nedostaju, na primer, kre-
veti. L. R. Palmer je re koja je gore prevedena sa naimenovao" pre-
veo sa sahranio"; to je teko ali teoretski je mogue, i on je tu zbirku
predmeta identifikovao kao sadrinu jednog tholos groba, koji je po-
novo otvoren za drugu sahranu, ali je ubrzo ukazano na injenicu da
nijedan poznati grob u pilskom podruju nije toliko veliki da bi svi ovi
predmeti mogli da stanu unutra, a spisak sadri i predmete kojih ne-
ma ni u jednom mikenskom grobu, koji je naen neopljakan. Naj-
bolje objanjenje je da ovde imamo sadrinu skladita za koje je slu-
benik bio odgovoran. To bi objasnio neobian broj predmeta i inje-
nicu da su neki predmeti oteeni, to je izriito zabeleeno.
Spisak poinje zbirkom posua razliitih vrsta, o kojima je ve
bilo rei u poglavlju o bronzi (str. 200), jer je materijal od koga su na-
injeni najverovatnije bronza. Spisak zatim prelazi na nametaj u
uem smislu, to jest na stolove, stolice sa naslonom i bez naslona. Sto-
lovi su oznaeni reju koja oigledno predstavlja stariji oblik klasine
rei trapeza, ali novi oblik ne reava problem etimologije ove rei.
Drugi deo oigledno je u vezi sa reju koja znai stopalo"; obino se
mislio da prvi deo predstavlja redukovani oblik broja etiri", ali te-
koa je ovde u tome to su u starije doba stolovi ee imali tri nego
etiri noge, jer stolovi sa tri noge vre stoje na neravnom podu. Re
kojom se oznaava stolica je ona ista re od koje je na kraju krajeva u
engleskom izvedena re tron"; to svakako nisu bile obine stolice,
ve kraljevska poasna sedita, to dokazuje fino izraena dekoracija.
Stolice bez naslona ine u nekim sluajevima parove stolica sa naslo-
nom, ako su bile obine amlice, ali poto njih ima znatno vie nego
stolica sa naslonom, znai da su se mogle koristiti i za sedenje.
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 207
208 KRAJ MIKENSKOG SVETA 208

Osnovni materijal od kojeg se pravi nametaj oigledno se ne

pominje; slubenici su, bez sumnje, smatrali suvinim da zabelee da
je nametaj nainjen od drveta, a moda nisu ni znali od koje je vrste
drveta. Jedna vrsta drveta koja se pominje zove se kutisos, a to je u
klasinom grkom bio naziv za jednu vrstu laburnuma, koji se upotre-
bljava za ukrase i koji se, katkada, u engleskom zove lani abonos".
Ima podataka i o imirovom drvetu. Mora biti da se epiteti koji stoje
uz naziv materijala odnose pre na dekoraciju nego na osnovni materi-
jal, jer se pominju kamen, biljur i slonovaa. Biegen je zabeleio prili-
kom svojih iskopavanja fragmente mermernih stonih ploa, ali izgle-
da da je pre razaranja skinut sav dragocen materijal. Delovi nameta-
ja opisani su kao zlatni", ali se ne moe rei znai li to neto vie ne-
go da su pokriveni zlatnom folijom. Noge i preke su od slonovae.
U mnogim sluajevima, meutim, opis dekoracije je specifian,
i oigledno je dat s namenom da itaocu omogui da prepozna pojedi-
ne predmete. Postoji jedna re koja mora da oznaava proces intarzi-
je, mada se ne moe objasniti nijednom rei iz kasnijeg grkog. Intar-
zija je mahom od slonovae, ali i od zlata, plave paste (kuanos) i jed-
nog neidentifiovanog materijala (pa-ra-ke-we), koji bi mogao biti sre-
bro (v. str. 202). Druga nejasna re (qe-qi-na-me-na) izgleda da znai
ukraen figurama", ali je nemogue rei da li se odnosi na likovni
efekat ili na proces ukraavanja. Motivi dekoracije su ljudske figure,
lemovi, glave bikova, telad, lavovi, konj, jedan oktopod, ptice i dru-
ge stvari koje mogu biti i are, kao na primer spirale. Opis jedne sto-
lice bez naslona (Ta 722.1) kae da ima intarzije na kojima se nalazi
likovi oveka, konja, oktopoda i fojniksa [phoinix); za poslednju re
znaenje, izgleda, treba izabrati izmeu palmovo drvo" i grifon",
pri emu je prvo verovatnije. To, verovatno, nije samo jedna scena ko-
ja predstavlja mladia kako vodi konja dok se oktopod penje na drvo,
mada kod Plinija Starijeg imamo potvrdu za to da se oktopodi penju
na drvee; etiri motiva mogla su biti rasporeena tako da je po jedan
bio na svakoj strani stolice.
Nedavni nalazi na Kipru (Karageorgis, 1969) bacili su neto
svetlosti na mikenski nametaj, jer u ovoj dalekoj predstrai grkog
sveta mikenske tradicije su trajale due, jo dugo posle vremena kad
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 209

su ve bile zaboravljene u Grkoj. U nekoliko grobova na Salamini,

datiranih u vreme od VIII do VII veka, nalaze se kola pokojnika za-
jedno sa dva zaklana konja, sahranjena u ulaznom hodniku - a to je
mikenska praksa poznata iz jednog groba na Maratonu, u Atici. U
jednom od tih grobova nalaze se tri bogato dekorisane stolice sa na-
slonom, koje udno podseaju na opis iz Pila. Jedna, koja je restau-
rirana uprkos injenici to je drvo propalo, bila je potpuno pokrivena
tankim ploicama slonovae. Druga je bila pokrivena ploicama sre-
bra i slonovae sa intarzijama od plave paste; dugmeta od pozlaenog
srebra takoe su sluila kao dekoracija, slino dekorisana amlica na-
lazila se pored stolice. Neki mikenski primerci slonovae verovatno
potiu sa nametaja ove vrste.
U ovim opisima ima jo mnogo nereenih problema, i hou da
navedem jedan kao primer. Stolovi su gotovo u svim sluajevima opi-
sani izrazima koji se lako mogu prevesti sa devetonogi" i estono-
gi". Drugi brojevi se ne javljaju. Ali nije verovatno da su stolovi ima-
li devet nogu, osim ako su se sve tri noge zavravale trostrukim stopa-
lom, a to bi, naravno, osporilo polaznu taku da su imali tri noge. Mo-
gue je da su se Mikenjani, kao klasini Grci, sluili stopom kao me-
rom za duinu. Ali svakako bi bilo udno da toliki stolovi budu dugi
devet stopa; oekivali bismo i druge duine pored est stopa. Neki
drugi epiteti, bez sumnje, se odnose na tip stola, ali ni ovde ne moe-
mo da utvrdimo njihovo pravo znaenje.
Dekoracija kola bie opisana u sledeem poglavlju, ali bi valja-
lo ovde pomenuti da se neki isti termini javljaju tamo, kao na primer
rei za intarzije slonovaom.

TKANINE

Sada prelazimo na predmet o kome imamo mnogo dokumena-

ta, mada nisu laki za tumaenje: to je teksilna industrija. Jasno je da se
i u mikenskoj Grkoj, kao i u svim antikim drutvima, vuna prela u ni-
ti i tkala u tkanine. Ali ovde nas ne zanima obina svakodnevna proiz-
vodnja tkanine. Kraljevski arhivi pokazuju specijalno interesovanje za
210 KRAJ MIKENSKOG SVETA 210

ovaj predmet, i moramo zakljuiti da ove tkanine nisu svakodnevna ro-

ba, ve specijalni proizvodi namenjeni bilo kraljevoj porodici i dvoru
ili, to je vrlo verovatno, izvozu. Mikenski izaslanici, predstavljeni na
egipatskim spomenicima, donose, meu svojim darovima, i mnogo
tkanina; ovi darovi su u egipatskim izvorima prikazani razmetljivo kao
danak", ali su to, verovatno, samo uobiajeni pokloni. Ne moemo da
zamislimo da su to bile obine tkanine; to su morali biti fino izraeni
proizvodi sa ukrasima, kakvi se obino nisu mogli dobiti u Egiptu.
Tekoe uglavnom nastaju zbog tehnikih termina koji su ovde
upotrebljeni. Tehnika proizvodnje ovih luksuznih tkanina teko je mo-
gla da se sauva kroz Mrano doba posle mikenske propasti, pa zato
nije udno to se ovi termini nisu upotrebljavali i dalje u klasinom pe-
riodu. Malo-pomalo, meutim, ovi termini poinju da bivaju jasniji,
uglavnom zahvaljujui briljivijim istraivanjima D. T. Kilena. Drugu
tekou predstavlja izuzetno fragmetarno stanje knoskih tekstova na
koje se oslanjamo za gotovo sve pojedinosti oko tekstila, jer u Pilu ima-
mo samo pregrt kratkih tekstova koji se odnose na ovaj predmet. Mi-
kenske tablice na kojima je re o vuni dokazuju, u najmanju ruku, da
su tu prilike bile sline, jer se neke rei tamo ponovo javljaju.
U vezi sa tekstilnom industrijom u Knosu, zanimljiva je inje-
nica koliki se stepen kontrole ostvaruje iz centra. Kada se vuna od
ovaca u tom podruju prikupi u Fejstu, koliine se briljivo belee na
glinenu ploicu 50 kilometara dalje, u Knosu. Tu, takoe, nalazimo
podatke koji utvruju da je toliko i toliko vune izdato enama Faj-
sta"; i podaci su, tokom vremena, pokazali da je primljena gotova
tkanina. Vuna, oigledno, nije stvarno noena u Knos pa slana natrag
u Fajst, ve su svi detalji operacije pedantno zabeleeni u Knosu. Mo-
ra biti da je postojala dobra kurirska sluba da obezbedi sakupljanje
informacija u centru.
Pojedinosti o raznim vrstama proizvedenog tekstila suvie su
tehnike prirode za knjigu ove vrste, i D. T. Kilen ima nameru da o nji-
ma nairoko raspravlja u jednom buduem radu. Imamo utisak da su se
izvesni gradovi specijalizovali u pojedinim vrstama proizvoda. U nekim
se tkala tkanina, drugi su pravili dekorativne elemente koji su zatim
aplicirani na tkaninu. ene u ovim razliitim slubama su dobijale svo-
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 211

je sledovanje iz kraljevskih skladita, i to nagovetava da nisu bile slo-

bodne radnice, ve vrlo verovatno robinje, mada se zakonska sadrina
ovog termina mora zaboraviti kada je u pitanju mikensko drutvo.
Radna snaga je najbolje dokumentovana u Pilu, u dvema veli-
kim serijama tablica koje su ve opisane (str. 126). Sada moramo da
usredsredimo panju na identifikaciju strunih termina, koji se upo-
trebljavaju pri opisu grupa ena. Ovde nemamo drugog putokaza se m
isto etimolokog traenja odgovarajuih grkih rei; nekakvu mogu-
nost provere prua nam samo injenica da su svi zanati, izgleda,
skromni, i da se dele na dve kategorije. Te dve kategorije su domaa
i industrijska. Kao primer za domae mogu da poslue: meljaice ita,
uvarke kupatila, slukinje, pa-wo-ke, termin koji sam preveo izrazom
devojke za sve" (Chadwick, 1967a). Postoji i jedna interesantna gru-
pa koja se zove nadniarke", ali da li su to bile slobodne ene u pra-
vom smislu ostaje i dalje pod sumnjom, jer se i one, izgleda, tretiraju
kao i sve druge to se tie sledovanja.
Industrijski sektor bavi se iskljuivo tekstilom; dva termina ko-
ja se upotrebljavaju moraju imati znaenje radnice na vuni i radnice
na lanu. Proizvodnja lana bie kasnije predmet razmatranja, ali tamo
gde materijal nije specifikovan mogli bismo da zakljuimo da je vero-
vatno u pitanju vuna. itamo o preljama, grebenarkama, tkaljama, ali
vei broj grupa nosi imena koja se mogu povezati sa specijalnim vrsta-
ma tekstila ili proizvoda. Na primer, neke se zovu proizvoake tra-
ka za glavu", a to je re koju nalazimo ponovo u vezi sa konjima; te
trake, meutim, mogle su se praviti i od tkanine, i to za ljude, one su
svakako bile vezene ili na drugi nain ukraene. Jedna vrsta tekstila
koji se pravio zvala se te-pa\ ta se re ne moe identifikovati sa pozni-
jom grkom rei, mada veoma lii na te tapes tepih"; vana je stoga
to je Kilen dokazao da je za izradu ove ta-pe bilo potrebno vrlo mno-
go vune, pa je, prema tome, morala predstavljati neku vrstu tekog
pokrivaa. Neke ene su se specijalizovale u pravljenju o-nu-ke (to je
oigledno grka re za nokte", ali je ovde upotrebljena u tehnikom
smislu, za neku vrstu dekoracije koja se aplicirala na tkaninu). Druge
se zovu a-ke-ti-ri-ja, i to je termin koji ima nekoliko moguih interpre-
tacija, ali je Kilen dokazao da to mora biti asktriai, sa znaenjem
212 KRAJ MIKENSKOG SVETA 212

one koje zavravaju", tj. ene koje preuzimaju tkaninu i dorauju je

dajui joj zavrni oblik. U ovoj seriji ima i drugih rei koje su oigled-
no neka vrsta termina za oznaku zanimanja, ali koje do sada nismo
uspeli da razreimo.
Kako su za mnoge grupe ena dati samo podaci o mestu ili me-
stu roenja, to je u tim sluajevima nemogue saznati koje su bile njiho-
ve dunosti; mogue je da su ene uvezene sa azijske obale imale speci-
jalna umea, i slubenik je mogao da na osnovu njihovih imena i mesta
zakljui ime se bave, ali to, naravno, za nas ostaje nepoznato. Analiza
brojeva koji se javljaju na ovim serijama pokazuje dve injenice. Oko
dve treine broja ena, odnosno oko 500, nalazilo se u samom Pilu.
Ostale su se nalazile u drugim mestima, u obema provincijama; veina
onih iz Onostrane provincije nalaze se u Leuktru (Leuktron), koji je
morao biti administrativni centar te oblasti. Otprilike jedna etvrtina
ena ija se zanimanja mogu klasifikovati rade u domaoj, a ostale u in-
dustrijskoj delatnosti. Ako i za one ija zanimanja ne moemo da odre-
dimo vai isti odnos, dolazimo do zakljuka da je izmeu 500 i 600 e-
na bilo zaposleno na proizvodnji tekstila u elom kraljevstvu.

LAN

Velika grupa tablica u Pilu bavi se proizvodom koji je oznaen

silapskim znakom SA. Kao to znamo na osnovu drugih sluajeva, ove
oznake ne moraju nuno biti skraenice grkih rei, nego su, izgleda,
preuzete iz lineara A. Zato nema razloga da se misli da je SA oznaa-
valo grku re za ovaj proizvod. Na sreu, jedan dokument (Nn 228)
ima spisak stavki SA sa zaglavljem koje ukazuje da popisane optine
nisu ispunile obavezu da daju linon, a to je grka re za oba znaenja
lan" i laneno platno". Kako su neke robinje opisane kao lineiai,
radnice na lanu", morala je postojati neka sirovina na kojoj e radi-
ti. Na taj nain bi se glavna serija (Na) mogla objasniti kao beleenje
podataka o proizvodnji lana sa podruja gde je gajen. Ova identifika-
cija - da SA oznaava lan - izgledala mi je nesigurna sve dok nisam
otkrio da su se i u novije vreme, na jugozapadnom Peleponezu, gajile
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 213

velike koliine lana. Stvarno, podruje koje proizvodi najvie lana za

vlakno u Grkoj gotovo da se tano poklapa sa podrujem kraljevstva
koje je bilo pod vlau palate u Englijanu (Englians). To ne moe bi-
ti sluajno, ve uzrok mora biti u tome to su na tom podruju poseb-
no povoljni uslovi za gajenje i preradu lana. U stvari, zapadna obala
ima najvie padavina u Grkoj, pa stoga ima mnogo vee koliine vo-
de preko cele godine; a prvi stupanj u procesu proizvodnje vlakna, po-
znat kao moenje, sastoji se u tom to se svenjevi stabljika potapaju
u tekuu vodu. Ne bismo se, prema tome, iznenadili ako se ovde lan
gajio od mikenskog doba sve do danas; poslednjih godina proizvodnja
je jako opala zbog konkurencije vetakih vlakana. Pominjanje lana
kod Tukidida (4,26, 8), u vezi sa krijumarenjem sledovanja za Spar-
tance na Sfakteriji, pokazuje da je lan tada gajen u susedstvu, a i sred-
njovekovni izvori meu proizvodima tog podruja navode lan. Zato je
malo verovatno da znak nije tano protumaen.
U Pilu posle znaka SA uvek dolaze brojevi, tako da ne moe-
mo da vidimo na koji je nain lan meren. Jednom se javlja broj od 100
jedinica (Na 296), ali najei broj je 30. D. T. Kilen je (1966), meu-
tim, pokazao da je lan u Knosu meren merama za teinu; ali ovde su
koliine mnogo manje i retko prelaze 3 kg. Postoji slian sluaj da
znak za artikal istovremeno oznaava i jedinicu teine (v. str. 185). Ali
to je iskljueno u sluaju SA, jer koliine od tri kilograma, pa i vee,
zabeleene su a da pri tom nisu upotrebljene vee jedinice; tavie,
proizvedene koliine bile bi vrlo male ako bi se podatak odnosio na
sirov materijal. Mogue je, prema tome, da jedinica oznaena sa SA
predstavlja veu jedinicu teine, talanat, upravo onako kao to znaci
za penicu ili jeam sadre u sebi vee jedinice mere za suve tvari.
Maksimalna proizvodnja zabeleena za jedno selo iznela bi oko tri to-
ne, dok je prosean iznos neto manji od jedne tone. Ove su koliine
verovatne ako se odnose na svenjeve ili moeno vlakno. U novije
vreme Peleponez je proizvodio preko 300 tona godinje, a najvei deo
toga proizvelo je podruje Pila.
Mora biti da serija Na oznaava postignutu ili oekivanu proiz-
vodnju iz mesta ija su imena navedena. U ovoj grupi ima oko 100 ta-
blica ili fragmenata, tako da ukupan broj oko 80 tablica izgleda izve-
214 KRAJ MIKENSKOG SVETA 214

stan. Ono to nas ovde iznenauje jeste injenica da procena i saku-

pljanje nisu bili decentralizovani, tako da e biti pomenuto samo e-
snaest administrativnih okruga, ali e svako proizvodno podruje biti
tretirano posebno. Oekivali bismo da su za sakupljanje bili odgovor-
ni lokalni guverneri, kao to je svakako bio sluaj sa meovitim poljo-
privrednim proizvodima zabeleenim na tablicama sa oznakom Ma. U
malom broju sluajeva toponim na tablici koja se odnosi na lan je ime
jednog administrativnog okruga; u ovim sluajevima to se verovatno,
odnosi na zemlju koju je zauzimalo samo naselje, a ne na celi okrug,
jer veina ovih toponima inae nije poznata. Tablice su prvobitno bi-
le rasporeene u dve korpe, jer imamo dve tabice koje pokazuju zbir,
(Ng) i one nose imena dveju provincija na koje je kraljevstvo podelje-
no. Ali nema naina da se toponimi uloe u odgovarajui dosije, osim
za mali broj sluajeva koje moemo da lociramo na osnovu drugih po-
dataka. Deo jedne od tablica na kojoj se nalazi zbir, i to ba onaj gde
su brojevi, odlomljen je, tako da ne moemo da procenimo koji je deo
podataka sauvan. Ukupan broj za Ovostranu provinciju, koji je pot-
pun, iznosi 1239 jedinica ili oko 37 tona, ako je gore predloeni prora-
un taan. Ukupna koliina za Onostranu provinciju je manja; mini-
mum iznosi 200 jedinica, ali ako uzmemo u obzir oteene i izgublje-
ne tablice, mogli bismo ukupan iznos da poveamo do 899.
Tablice se mogu, u osnovi, podeliti na dva tipa, one sa jednom i
one sa dvema ili vie stavki koje se odnose na lan. Prvi tip obino sadr-
i toponim iza koga sledi znak SA i broj. Izgleda da to znai da je selo
ispunilo Svoju normu. Katkada su dodate kratke beleke. Drugi, sloe-
ni tip, slian je prvom, jednostavnom tipu, ali ima jednu dodatnu stav-
ku: da je toliki i toliki broj jedinica mere slobodan", odnosno nije
predat". To je, prema tome, oslobaanje od jednog del obaveze u od-
nosu na prvobitno razrezano davanje; znaajno je da, ako dodamo ovu
olakicu" prvoj stavki, obino dobijamo okrugli broj; na osnovu toga
moemo da zakljuimo da prva stavka oznaava stvarno isporuenu a
ne razrezanu koliinu. Nije jasno zato su olakice" iskazane dvema
razliitim formulama, jer u tablicama koje daju ukupnu koliinu posto-
ji samo jedna dodatna stavka sa zaglavljem nije predato". Ove dve
formule ne mogu se odnositi samo na razliku izmeu onoga to nije
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 215

predalo i olakice, kao to bi se moglo zakljuiti na osnovu sluajeva

gde se javljaju obe formule sa posebnim stavkama SA (Na 185), jer
ima i stavki koje kombinuju obe formule: ,,i brodograditelji nisu pre-
dali toliko i toliko, E-sa-re-u ke-po-da (ime oveka i titula) ih je oslo-
bodio: SA 50 (Na 568). Izgledalo bi da je razlika bila mala tako da se
mogla zanemariti prilikom dodavanja iznosa koji nije primljen.
Kao to ovaj primer pokazuje, olakice nisu davane optini kao
celini, ve odreenim klasama. U ovakvom kontekstu pominju se i ko-
vai bronze, lovci i voari. Mogli bismo da nagaamo da su kovaima
bronze i brodograditeljima ove olakice davane kao podsticaj indu-
striji oruja i ratne opreme, jer znamo da je stara bronza bila sakuplja-
na za izradu oruja. U tri sluaja zabuna je prouzrokovana time to u
mikenskom sistemu nema znaka za nulu, jer je celi razrezani iznos po-
niten. Jedan od ovih sluajeva (Na 334) je posebno interesantan, jer
i druga mesta imaju sline beleke o vlasnitvu, ali to ne povlai za so-
bom nikakvu olakicu, odnosno oslobaanje.
U ovim sluajevima vlasnici stoje u pluralu, a imena su ista ona
koja nalazimo u opisu ljudi koji rade kao osmatrai u obalskoj strai (v.
str. 238). Pre nego to je shvaena prava priroda ovih tablica koje se od-
nose na lan, ova koincidencija dovela je do nekih zanimljivih teorija,
kao to je na primer Palmerova sugestija (1963, 312) da lan" znai u
stvari laneno seme", koje se davalo kao sledovanje u sluaju nestaice.
Sada se moe videti da je ova podudarnost varljiva ili sluajna, jer je
broj 30 uobiajen broj u obema serijama (Chadwick, 1973, 470). Sada
sam vie sklon da ova imena, koja zvue strano, posmatram kao imena
plemenskih grupa, vrlo verovatno negrkog porekla, koje su ivele u
nekim selima - proizvoaima lana, i iji su pripadnici zapoljavani, u
sluaju preke potrebe, na neborakim dunostima. Interesantno je da
se za jedan od ovih naroda kae da zauzima vani glavni grad okruga.
Haradro (.Kharadr), moda dananji Finikus (Phinikos). Ali ovo ne
dokazuje nikakvu direktnu vezu izmeu ova dva seta dokumenata.
Jedan manji problem u vezi sa lanom predstavlja prisustvo ta-
kvih podataka u jednom arhivu (v. str. 258, koji su, izgleda, ogranie-
ni na prve mesece u godini, dok se lan anje u jesen. Objanjenje se
moda sastoji u tome to su sela koja su gajila lan bila duna i da mo-
216 KRAJ MIKENSKOG SVETA 216

e vlakna. To je moglo da traje ceo mesec, a ak i u Meseniji nema to-

liko vode da bi sav lan mogao biti namoen odjednom. Sasvim je mo-
gue da je vlakno sakupljano i odnoeno u centre proizvodnje poet-
kom sledee godine; kada se jednom namoi i osui, vlakno se dosta
dobro dri. Mi znamo da je u Pilu i drugom gradu Ovostrane provin-
cije bilo grupa ena koje su se zvale radnice na lanu; ali izgleda da je
najvie tih ena bilo u Leuktru (Leuktron), glavnom gradu Onostrane
provincije; tu ih je zabeleeno najmanje 28, plus dve grupe iji taan
broj ne znamo. Kako je proizvodnja u Ovostranoj provinciji bila vea,
moda je to stvar sluaja to tu imamo manje ena za koje se izriito
kae da pripadaju ovoj vrsti radnica.
Izgleda da nemamo nikakvih podataka o stvarima koje su od lana
izraivane u Pilu. Lan je, naravno, vaan za jedra i uad, kao i za odeu.
Ima razloga da se misli da je lan upotrebljavan i za pravljenje oklopa.

TRGOVINA

Proizvodnja, bilo poljoprivredna ili industrijska, mora stajati

u ravnotei sa potronjom, ili se viak mora izvoziti. Na osnovu ova-
ko oskudnih podataka kakve mi imamo, vrlo je teko, u ovoj vrsti
privrede, proceniti kolika je bila domaa potronja; ali izgleda da
moemo mirne due pretpostaviti da je proizvodni kapacitet indu-
strije bronze u Pilu, sa svojih 400 radnika, bio daleko iznad potreba
zajednice. I proizvodnja lanene robe mogla je da prevazilazi lokalnu
potranju; i ako je pilsko podruje bilo najpodesnije u Grkoj za ga-
jenje lana i proizvodnju lanenih stvari, onda je svakako postojala po-
tranja za ovim proizvodima u drugim delovima Grke. Poljopri-
vrednih vikova moralo je biti i u Knosu; zabeleene koliine nekih
zaina vrlo su velike pa su neki zaini moda i izvoeni. U narednom
periodu imamo, izgleda, podataka o upovima sa drkama u vidu
uzengije koji su pravljeni na Kritu a naeni na kopnu, i koji su mo-
rali biti sudovi za izvoz, verovatno maslinovog ulja. Za vreme mi-
kenskog perioda sudovi pravljeni u Grkoj putovali su sve do june
Italije, Levanta i Egipta. Tako, iako nismo u stanju da odredimo ko-
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 217

liine, imamo razloga da zakljuimo da je mikensko kraljevstvo pro-

izvodilo viak za izvoz.
Moemo, isto tako, da ukaemo koji su artikli u mikenskim pa-
latama morali biti iz uvoza. Sva slonovaa koja je, bilo naena prili-
kom iskopavanja, bilo pomenuta u dokumentima, dolazila je, oigled-
no, iz inostranstva, moda iz Sirije. U Grkoj su mogle biti iskopane
vrlo male koliine zlata, ali injenica to su prilikom iskopavanja na-
ene male koliine govori da se u to vreme zlato malo upotrebljava-
lo, dok, s druge strane, dokumenti potvruju da ga je bilo u palatama;
verovatno je bar jedan deo ovog zlata poticao spolja. Teko je sumnja-
ti u to da je i druga luksuzna roba uvoena. Prema tome, morala je po-
stojati neka vrsta spoljne trgovine.
esto se pretpostavljalo da je postojala trgovaka klasa. Prvu ku-
u koju je iskopao van mikenskih zidova Veis (Wace) je nazvao kua
trgovaca uljem". To je, svakako, bila graevina namenjena proizvodnji i
uskladitenju maslinovog ulja, a ima podataka i o postojanju stanova na
gornjem spratu. Ali postoje dva vana razloga zbog kojih moramo po-
staviti pitanje da li su trgovci postojali. Ni u jednom dokumentu lineara
B, koliko je poznato, nema ni najmanjeg pomena o trgovcima ili o njiho-
voj delatnosti. Da su bili vana klasa, neverovatno je da ne bismo imali
neki nagovetaj o tome da postoje. U arhivama palata na Bliskom isto-
ku esto se o njima govori, jer oni predstavljaju dragoceni izvor prihoda.
Drugo, lako funkcionisanje komercijalnog sistema zavisi od toga da li
postoji neka vrsta novanih sredstava u opticaju. U nemonetarnoj pri-
vredi mogua je trgovina razmenom; ali to je nespretan nain, jer se raz-
mena moe obavljati samo izmeu dva partnera, od kojih jednome tre-
ba ono to drugi ima da mu ponudi, i obratno. Zato je uobiajeno da se
nae neki artikal, esto zlato ili srebro, koji se upotrebljava kao stan-
dard, i cena robe izraava se odgovarajuom teinom dragog metala.
Drugi artikli mogu da poslue kao posrednici pri razmeni. Homer pro-
cenjuje oklope kazujui da je njihova vrednost jednaka vrednosti tolikog
i tolikog broja volova. Ali uprkos naim istraivanjima, mikenski doku-
menti tek treba da prue nedvosmislene podatke o standardu ove vrste.
Postoji jedan veoma oteen fragment iz Pila (Un 1322) koji
moe biti komercijalni tekst, jer sadri re o-no koja se, izgleda, javlja
218 KRAJ MIKENSKOG SVETA 218

u takvom kontekstu. Identifikacija ove rei je teka, jer, mada u gr-

kom postoji re onos sa znaenjem ", mi bismo, na osnovu upo-
redne indoeuropeistike, oekivali da mikenski oblik glasi wnos. Na-
ravno, po sredi moe biti i pogrena asocijacija slinih rei u srodnim
jezicima. Ovaj tekst odnosi se na o-no, koje se sastoji u penici i smo-
kvama, standardnim elementima sledovanja u Pilu za pletilje mrea i
tkalje. Zatim dolaze dve stavke koje se, izgleda, odnose na neku finu
vrstu tkanine, potom sledi znak kojim se, verovatno, oznaava neka
vrsta tekstila i, neposredno iza toga, koliina ita. Teko je shvatiti ta
ovo znai sem ako ito nije u izvesnom smislu mera za vrednost tek-
stila. teta je to je itanje ove tablice gotovo u celosti nesigurno, jer
izgleda da je tablica jedinstvena.
Ima, meutim, i drugih tekstova u kojima se javlja re o-no, i ov-
de isto tako dobijamo utisak da je zabeleena neka vrsta razmene. Dva
puta se javlja izraz tu-ru-pte-ri-ja o-no (PY An 35.5; Un 443.1), gde je
prva re verovatno stniptris (klasino stypt-, cf. englesko stypic)
stipse". Stipsa se uvozila u Grku, naroito sa Kipra, i verovatno se
najvie upotrebljavala kao sredstvo koje daje postojanost boji pri bo-
jenju. U svakom sluaju, iza tog izraza sledi spisak robe: 6 kg vune, 4 ko-
ze, 3 komada nekog tekstila, 288 litara vina i 384 litara smokava najed-
nom mestu, 30 kg vune i 10 komada tekstila na drugom. Moglo bi se, iz-
gleda, s razlogom zakljuiti da ova roba predstavlja cenu" plaenu za
stipsu. Re o-no upotrebljava se na slian nain na nekoliko mesta u
Knosu i Mikeni, gde se kao roba javlja ili maslinovo ulje, ili vuna. Ali
zanimljiva je injenica da je na tri knoske tablice (Fh 347, Fh 361, Fh
372) ime lica koje je umeano u ovu transakciju isto kao na jednom pil-
skom primeru (Un 443.1). Oigledno nije u pitanju isti ovek, i to mo-
e biti prosta koincidencija; ali to ime glasi Kuprios, to znai Kipra-
nin". Moda to nije lino ime nego ba opisuje tog oveka kao oveka
sa Kipra"? Ako je tako, to bi bila dokumentarna potvrda onoga to sa-
svim dobro znamo iz arheologije - da su Mikenjani trgovali sa Kiprom;
i, kao to je gore spomenuto, stipsa i bakar bili su izvoeni sa Kipra.
Paralele sa bliskoistonim kraljevstvima navode, isto tako, na
pomisao da u nemonetarnoj privredi postoji tenja da trgovina posta-
ne monopol drave. Kralj Pila ili Knosa mogao je, jednostavno, da
ZANAT, INDUSTRIJA, TRGOVINAT 219

opremi lau, da je napuni vrednim proizvodima, kao to su proizvodi

od metala, nakit, tekstil ili miriljava ulja, i da je otpravi da u zamenu
za to donese zlato, slonovau i slinu luksuznu robu. Za to e mu biti
potrebni slubenici, da se brinu o ovom vidu privreivanja, a njihova
sedita nee se, u arheolokom pogledu, razlikovati od sedita trgova-
ca koji trguju za svoj raun. Ali teko je zamisliti kako bi, u tako stro-
go kontrolisanom sistemu kakav je bio mikenski, privatnik mogao ne-
zavisno da trguje. Nije neverovatno da je u mikenskim gradovima po-
stojala neka vrsta pijace na kojoj je viak hrane mogao da promeni
vlasnika; ali veliko je pitanje da li je postojala prava trgovaka klasa,
i to ostaje pitanje sve dok se ne bude mogao nai dokumentarni poda-
tak koji bi potkrepio takvo gledite.
 9. Oruje i rat

Otkrie mikenskih arhiva podstaklo je fantastine nade da bi-

smo jednog dana mogli naii na model laa u Aulidi za pohod protiv
Troje, ili na zapovest za napad Sedmorice protiv Tebe. Ali bilo bi za-
ista izvanredno da je neto te vrste sauvano na glini, jer nae tablice
su samo svakodnevne beleke iz kratkog perioda pre pada palata. Sa-
mo u Pilu ima nekih nagovetaja koji, mislim, mogu biti u vezi sa ne-
sreom to je nailazila.
Minojsko drutvo na Kritu bilo je, izgleda, relativno miroljubi-
vo; vojnike scene nisu uobiajene u umetnosti, i poslednje freske sa
Tere koje prikazuju redove naoruanih trupa i flotu ratnih brodova sa-
svim su neuobiajene (v. si. 62). Nijedan minojski grad, izgleda, nije bio
utvren. Ali sa dolaskom Grka na Krit u drugoj polovini XV veka na-
stala je promena u miroljubivom liku drutva. Arheolozi su bili najpre
zbunjeni kada su otkrili grobove iz ovog perioda, u blizini Knosa, koje
su nazvali "ratniki grobovi" zbog oruja i odbrambene opreme koju
ORUJE I RAT 221

su u njima otkrili. Ovaj utisak je sada potvren linearnim B tablicama

u Knosu, koje daju spisak vojne opreme, ali oigledno ne i vojnih sna-
ga. Grka vlast na Kritu odlikuje se ovim ratnikim obelejem.
Nijedan dokument ne pominje postojanje vojske, mada posto-
je spiskovi ljudi odreenih za vojne i pomorske dunosti. Uinjeni su
izvesni napori da se neke od ovih titula objasne kao vojniki inovi; -
wgetas je shvaen kao generalisimus (v. str. 117). Ali mnogo je vero-
vatnije da je u takvom drutvu sluenje vojske bilo obaveza koja se
zahtevala od svakog graanina, i malo ima nagovetaja o specijalnom
vojnikom umeu. Stoga na pokuaj da sagledamo mikensko drutvo
u ratu mora poeti od beleaka o opremi.

ODBRAMBENA OPREMA

Jedan fini bronzani oklop naen je nedavno u jednom miken-

skom grobu u Dendri, u Argolidi. Ali mnogo oklopa je, verovatno,
pravljeno od koe ili debelog lanenog platna pojaanog, po svoj prili-
ci, metalnim delovima (v. si. 64). Nekoliko slojeva debelog lanenog
platna je iznenaujue dobra zatita protiv udarca maa, a noenje
metalnog oklopa leti u Grkoj mora da je bilo krajnje neudobno; za-
to nije udno to su ratnici esto predstavljani polugoli. U jednom od
kopanih grobova u Mikeni naen je fragment lanenog platna u raznim
debljinama. Jedan dokument iz Knosa (L 693) govori o finom lane-

Sl. 62. Freska sa predstavom mornarice sa Tere

222 KRAJ MIKENSKOG SVETA 222

nom platnu" oigledno za tuniku (khitn), ali kraj stavke glasi jedan
kilogram bronze"; drugi red se isto tako odnosi na opremu za tuniku
(epikhitnia): jedan kilogram bronze". Sasvim je mogue da je bronza
ovde jedinica razmene, ali je mnogo verovatnije da je pomenuta tu-
nika" lanena odea pojaana prilinom koliinom bronze; slina koli-
ina metala odlazi za opremu za tuniku" ili ova re moda oznaava
gornju odeu koja se nosila preko tunike, a moda i pojaani gornji
deo koji je imao za cilj da zatiti ramena i gornji deo ruku.
Jedna interesantna ali nepotpuna serija (Sk) iz Knosa govori o
oklopu sa vie pojedinosti, ali nema podataka o upotrebljenom mate-
rijalu. Tu se nalazi jedna kaciga (korus), etiri sastavna del kacige
(metalom pojaane ploice od koe ili pusta?), dva titnika za obraze;
dva qe-roj, dva titnika za ramena i nepoznat broj nekakvih ostalih sa-
stavnih delova opreme. Red kojim su ovi predmeti nabrojani sugerira
da neprevedena re qe-ro2 znai nekakav titnik za ruke", mada dru-
gi u tome vide dve ploe koje ine oklop tipa ljuture jastoga.

SI. 63. Knoska tablica sa bornim kolima: Sc 217

Ja pre mislim da druga grupa delova opreme" moe biti titnik za

trup, ali, ako ne znamo koliko ih je bilo, svaka pretpostavka je riskant-
na. Re koja je ovde prevedena kao delovi opreme" (o-pa-wo-ta)
znai doslovno stvari koje su obeene o". Uobiajena grka re za
oklop" nije naena u Knosu, ali je svakako predstavljena jednim ide-
ogramom (v. si. 63).
U Pilu imamo klasinu re za oklop (thorax), zajedno sa krat-
kim rukavima iznad koje se nalazi kaciga (v. si. 66). Najblia paralela
po obliku naena je na egipatskom slikarstvu iz neto poznijeg doba;
to je krljutasti oklop: nekih 250 do 500 metalnih ploica naiveno je
na lanenu ili konu tuniku da je pojaa (v. si. 67). U Pilu formula je
slina na svakoj tablici, i mada su rei obino skraene, svaka je bar
224 KRAJ MIKENSKOG SVETA 224

jednom napisana. Za svaki oklop se kae da ima dvadeset velikih i de-

set malih delova opreme" (ploica?); i, kao u Knosu, etiri del
opreme" dodata su kacigi, zajedno sa dva titnika za obraze. Kacigu
nije teko zamisliti ako su etiri ploice oblika latice upotrebljene da
se savlada tekoa pri proizvodnji kupastog bronzanog predmeta; a
titnici za obraze bie prikaeni za njegovu ivicu. Ali mnogo je tee
predstaviti oklop tipa krljuti". tavie, u etiri od jedanaest sluaje-
va broj je neznatno vei: dvadeset dve velike i dvanaest malih ploa.

Sl. 66. Oklop i kaciga SI. 67. Krljutasti oklop

sa pilske tablice Sh iz Egipta

Jasno je sada da svaki predlog za raspored ovih ploica mora,

na zadovoljavajui nain, da vodi rauna o ovim brojevima. injenica
to u arheolokom materijalu do sada nema ovakvih uzoraka, sauva-
nih bilo in corpore ili predstavljenih u umetnosti, ne sme da nas spre-
i da pokuamo da rekonstruiemo izgled ovog del odbrambene
opreme. Mogue je da su delovi opreme ili ploice bili uiveni u sloje-
ve lanene tunike, tako da se struktura nije mogla videti na crteima.
Veoma esto je nedostatak arheolokog materijala u ovom podruju
bio pogreno interpretiran; niko prethodno nije ni pomiljao da po-
stoji takav bronzani oklop kao to je ovaj naen u Dendri.
U jednom sluaju (Sh 40), gde je popisano pet starih" oklopa,
imamo skraenicu za parove" ispred broja. Mogue je da su oklopi
pravljeni u odgovarajuim parovima, za borca i njegovog vozaa, kao
to bismo mogli zakljuiti iz knoske Sc serije (v. str. 230). Ali je isto
tako mogue da se re par odnosi na dve polovine na koje se oklop
obino deli da bi onaj ko ga nosi mogao da ga obue. Verovatno ne-
to govori i injenica da su svi brojevi koji se odnose na ploice parni:
zbir od 30 ili 34 moe da se podeli na dve polovine, od kojih e svaka
imati 15, odnosno 17 ploica. Problem je, znai, u tome da se pronae
raspored za 10 ili 11 velikih ploa i 5 odnosno 6 malih, koje bi pokri-
ORUJE I RAT 225

le jednu stranu skice koju pokazuje ideogram. Ako su ploe nepravil-

no rasporeene i razlikuju se veoma po veliini i obliku, prihvatljivo
je gotovo svako reenje; ali ako su u osnovi sline po veliini i obliku,
doputajui samo dve pomenute veliine, problem se mora detaljnije
razmatrati. Verovatno je da 10 predstavlja dva reda po pet da bi od-
govarao broju od pet malih. L. R. Palmer (1963, 333) je predloio da
se brojevi 11 i 6 objasne kao da se odnose na delove za ramena; ali ide-
ogram dosledno, u svim sluajevima, pokazuje rukave, a argument o
slinom obliku i veliini mora biti protiv ovog predloga. Pre bismo
mogli oekivati da su brojevi rasporeeni ovako: 5 + 6 + 6. Palmer je
sugerisao da je 15 ploica bilo rasporeeno u pet horizontalnih redo-
va po tri ploice, po dve velike sa strane i jedna mala u sredini. Ali
ovaj raspored, pored toga to stvara dodatne tekoe dodavanjem
ekstra ploica, nema, izgleda, ni neko posebno opravdanje. injenica
koju Palmer navodi da je ideogram tunike sa knoskih Sc tablica esto
podeljen na pet horizontalnih traka mora se suprotstaviti injenici da
pilski ideogram ima esto tri horizontalne trake, mada je crte katka-
da tako nemarno uraen da i zakljuci moraju biti nepouzdani. Ako

SI. 68. Predloena rekonstrukcija pilskog oklopa

zamislimo tri horizontalna reda, moemo da postavimo pet velikih, ver-

tikalno izduenih ploa da pokriju grudi, red od pet ili est malih ploa
da omogue potrebnu elastinost za pojas i opet pet ili est veih da za-
tite donji deo. Na donjem delu odee bio bi smeten vei broj, jer u ne-
koliko sluajeva donji deo ima izrazito proirenje. Ploe su, verovatno,
ile jedna preko druge da bi pruile odgovarajuu zatitu, tako da bi ko-
nani izgled mogao biti otprilike kao na si. 68. Ovaj predlog ima dva ne-
dostatka: ramena ne bi bila dobro zatiena, sem ako ploe nisu bile na
odgovarajui nain savijene pri vrhu, rukavi nemaju nikakvog poja-
anja. Ali do sada nije dato nijedno bolje objanjenje ovih slika.
226 KRAJ MIKENSKOG SVETA 226

U mikenskoj umetnosti ima mnogo slika titova koji su oigled-

no pravljeni od govee koe i pojaani metalnim ispupenjima. Veli-
ka slika osam titova" iz ranijeg mikenskog perioda kasnije je esto
sluila kao dekoracija, kao na uvenoj freski sa titovima u knoskoj
palati. Ipak izgleda da nema podataka o titovima na naim tablicama.
Postoje govee koe, ali one su, koliko se moe rei, imale druge na-
mene. Nema ni ideograma koji lii na tit, niti ijedne rei koja bi se
mogla podudarati sa klasinim ili homerskim recima za razne vrste ti-
tova. A k o ostavimo po strani obavetenja koja imamo o oruju i od-
brambenoj opremi, zbunjujua je injenica da na dokumentima nema
titova. Sasvim je mogue da se titovi skrivaju iza nekog konvencio-
nalnog ideograma koji nismo uspeli da prepoznamo; ali kako se sve
veem i veem broju serija tablica moe odrediti funkcija u arhivima,
ovo izgleda sve manje verovatno. Moemo samo pretpostaviti da pa-
lata nije davala tu opremu svojim trupama; stvarno, nije neverovatno
da se obian peak morao sam pobrinuti za svoje oruje a da je oru-
je koje se nalazilo u arsenalu palate bilo namenjeno samo oficirima.

BORNA KOLA

Mikenski ratnik, ma kako dobro naoruan bio, nije potpuno

opremljen bez sredstava za kretanje. Otuda potreba za transportnim
sredstvima za teko naoruane borce, mada moramo pretpostaviti da
se vea masa regularne vojske kretala peice. Upotreba velikog broja
kola u borbi, to je bila praksa tadanjih suseda Mikenjana, na primer,
Hetita, teko se mogla ostvariti u veem delu Grke, jer angaovanje
takvih snaga zahteva ravne povrine na kojima nema prepreka u vidu
drvea ili reka. Takva taktika mogla se primenjivati na odgovaraju-
em terenu, ali u oblastima kao to su Mesenija ili Krit kola su mogla
da slue samo za transport ili, moda, kao simbol prestia.
Mikenska borna kola predstavljena su na mnogim knoskim ta-
blicama i esto se mogu videti na umetnikim slikama, i to i na freska-
ma, kao to je, na primer, pilska slika dvojice ratnika na kolima (v. si.
69), a isto tako i na mnogobrojnim scenama na vazama. Kola su se sa-
stojala od lakog rama, verovatno sa pletenim stranama i prednjim de-
lom, sa fiksiranom osovinom na kojoj su bila montirana dva toka sa
etiri paoka. Obino su ih vukla dva konja, a kosturi konja pokazuju
da je rasa konja koja je tada bila poznata u Grkoj bila veoma mala i
teko da je bila vea od etlandskih ponija. Slina rasa poludivljih
konja sauvana je do dana dananjeg na srednjeegejskom ostrvu Ski-
ru, i moda ne zvui sasvim fantastino ako kaemo da u njima vidi-
mo potomke ove antike rase. To to nema konjice, i pored svedoan-
stva da su se konji mogli jahati, svakako dolazi otuda to ovi konji ni-
su bili dovoljno snani i izdrljivi. Meutim, dva konja koja vuku laka
kola mogla su, na odgovarajuim putevima, da tre brzo, mada vonja
nije mogla biti udobna.
Na osnovu injenice da su postojala borna kola mogli bismo za-
kljuiti da su postojali i putevi kojima su kola mogla da idu. Odgova-
rajui putevi za nepotkovane konje morali bi imati rastresitu povrinu
i morali bi biti trasirani na padinama tako da se izbegne suvie strm
228 KRAJ MIKENSKOG SVETA 228

SI. 70. Vijadukt na jugu od knoske palate

ORUJE I RAT 229

uspon. Za nas tekou predstavlja datiranje antikog puta, jer su ne-

kakvi putevi postojali u Grkoj u svim periodima, poev od miken-
skog; ali sve do modernog doba mnogi od tih puteva bili su staze za
tovarne konje, koje su bile mnogo strmije nego kolski putevi. Takve
su, na primer, turske kaldrme (kalderim), iji se tragovi esto mogu vi-
deti. Ali neke deonice mikenskog puta mogu se prilino pouzdano
identifikovati, naroito po gradi zasvodenih odvodnih kanala, pa ak
i malih mostova koji jo postoje, kao to je most u blizini modernog
puta izmeu Nauplija i Epidaura. Na deonici izmeu dananje Kala-
mate i Pila otkriven je jedan antiki put sa krivinama u obliku slova S
na usponu tipinom za kolski put (Me Donald i Rapp, 1972, 27, 245).
Juno od velike palate u Knosu postojao je vijadukt koji je premoi-
vao uvalu, a tragovi mosta preko uvale u blizini Mikene i sada se mo-
gu videti. Daleko smo od toga da moemo da nacrtamo kartu miken-
skih puteva; ali sada nam se ini sigurnim da je svako kraljevstvo ima-
lo sopstvenu mreu puteva. Ne znamo u kojoj meri je bilo izvodljivo
putovati due ovakvim putem, a na Kritu udaljenije oblasti verovatno
nisu imale dobre komunikacije.
Iz inventarskih tablica u Knosu saznajemo neke pojedinosti o
kolima i njihovoj opremi; u Pilu nema podataka o kolima, ali se na
osnovu inventara tokova moe zakljuiti da ih je bilo. Ramovi kola po-
pisivani su odvojeno od tokova. Neka kola su potpuno opremljena jar-
movima, oglavljima i drugom neophodnom opremom; ali sa drugih je
oprema oigledno skinuta, a u jednom sluaju imamo stavku koja mo-
e znaiti rastavljena na sastavne delove", izbaena iz upotrebe" (me-
ta-ke-ku-me-na). Neki tehniki termini ostaju nejasni, ali glavni pred-
meti popisani uz ramove su: intarzija u slonovai, oglavlja ili amovi, na-
onjaci (od koe ili slonovae); nejasni delovi opreme (o-pi-i-ja-pi) na-
injeni od roga ili bronze; jedan par stopala", verovatno stepenika sa
zadnje strane za penjanje: jedan pratei deo za konja", koji moe biti
neka vrsta sedla; cev (aulos) opet nejasno funkcije. Za neke delove se
kae da su obojeni crveno (phoinikiai) ili skerletno (miltowessai).
Veina potpuno opremljenih kola popisana je pojedinano, ili
u parovima; ali broj kolskih ramova je mnogo vei, jer dva puta ima-
mo broj 80, jednom 56 i jo nekoliko manjih brojeva. I tokovi su po-
230 KRAJ MIKENSKOG SVETA 230

pisani u znatnom broju. Rekonstrukcija velike tablice (Sg 1811), koja

je, na alost, jo daleko od toga da bude potpuna, daje, na jednom je-
dinom dokumentu, zbir od najmanje 246 kolskih ramova i 208 pari
tokova. Izgledalo bi verovatno da je Knos, pored izvesnog broja luk-
suznih kola, mogao da poalje u borbu oko 200 bornih kola.
Ali pored ovih inventara kola, koji potiu uglavnom iz arsenal-
ske zgrade van same palate, imamo i ostatke zanimljivih serija malih
tablica (Sc), koje pokazuju potpuno opremljena kola sa tokovima (v.
si. 63, str. 222). Relativno mali broj ovih tablica je potpun, ali bi se ta
formula mogla razreiti na sledci nain. Prva re je uvek, oigledno,
antroponim, ostaje nejasno da h je to vlasnik (tj. borac) ili voza. Za-
tim sledi znak za tuniku, verovatno pre deo oklopa nego obinu ode-
u, sa brojem 2, kompletna kola, sa brojem 1, i par konja. To je sve to
formula daje; ali veliki brojevi na tablicama oigledno ne dostiu ovaj
maksimum. Svaki od tri predmeta moe se ispustiti: na primer, Sc 236
ima najpre napisan a zatim obrisan znak za tuniku, nema stavke za
konja, pa prema tome ima samo znak za kola; Sc 222 ima dve tunike i
par konja, ali nema kola. tavie, broj tunika moe takoe da bude 1
(na primer, Sc 243); najmanje osamnaest puta ovaj znak je bio napi-
san pa izbrisan. to je jo interesantnije, i broj konja moe da bude 1;
u ovom sluaju, umesto znaka za par (Ze = dzeugos) imamo MO
(=monwos) jedan". Ideogram za kola nalazi se na devedeset i jednoj
od ovih tablica, ali mora da je cela serija bila jo vea; zbog toga to su
fragmentarno sauvane, nije mogue napraviti taan raun, jer se ne-
ke javljaju dva puta na spisku.
Bilo bi dosta lako objasniti seriju od 100 tablica sa maksimal-
nom formulom kao inventar knoskih snaga u bornim kolima. Dve tu-
nike ili dva oklopa bili bi za ratnika i vozaa, a nikako ne bi mogli bi-
ti dva del oklopa tipa jastog". Ali ako je to podatak o trenutnoj
spremnosti ovih snaga, znai da su bile bedno opremljene; gotovo ni-
jedna ekipa nije spremna da krene u boj: jedna ima samo jednog ili ni-
jednog konja, jedna ima konja ali nema kola, a najvei broj nema
oklopa. Da li su snage upravo doivele poraz ili oprema nije toliko du-
go upotrebljavana da pola nedostaje? Nijedna od ovih alternativa ne
zvui verovatno; moemo li da smislimo drugo reenje?
ORUJE I RAT 231

Pre svega, moramo da razmotrimo to udno brisanje u ovoj seri-

ji. Znak urezan na glini moe se lako obrisati dok se pie, ali obino
ostanu tragovi, vidljivi i kada se preko toga opet neto napie. Zato mo-
emo bez kolebanja rei da je oko dvadeset tablica ove serije prvobitno
imalo napisani znak za tuniku, koji je posle obrisan. Brisanje i ispravke
nisu neuobiajene na tablicama, ali ovde je zanimljivo zato je izbrisani
znak gotovo uvek znak za tuniku. tavie, izbrisani znak je bar u dva
sluaja zamenjen drugim sasvim razliitim znakom. Jo nije sasvim si-
gurno ta taj znak znai. Veoma lii na znak identifikovan kao polu-
ga", koji se upotrebljavao pri inventarisanju u skladitima metala, ba-
kra i bronze; i mada je to njegova verovatna vrednost i ovde, ipak mo-
ra da iskrsne izvesna sumnja, jer nema ideograma za metal od koga su
poluge nainjene, niti je data ikakva teina. Postoji i jedan sluaj gde
ovaj isti znak ne zamenjuje tuniku ve konja.
Otuda je nastala sugestija da je u nekim sluajevima voza mo-
gao da dobije bronzanu polugu mesto oklopa sa bronzanim ploicama;
umesto gotovog artikla uzima se sirovina ili, pre, deo materijala potre-
ban da se predmet naini. Problem predstavlja to to nema lana, koe
ili bilo ega drugog to se upotrebljavalo za podlogu; to nije potpuni
materijal za oklop do koga se najtee dolazilo. Pod pretpostavkom da
je ovo istina, moemo li ozbiljno da zamislimo situaciju u kojoj bi po-
jedini borac bio snabdeven sirovinom umesto gotovog predmeta? Ko-
liko vremena treba da se poluga preradi u deo oklopa? Ova sugestija
samo pojaava nau zbunjenost pred ovim dokumentima.
Moramo, dalje, ispitati ideju da se, moda kao deo uobiajenih
prolenih manevara, vrila smotra bojnih kola i da su magacini dobi-
jali upustva da izdaju rezervne delove za opremu koja je nedostajala
ili bila neupotrebljiva. Jedan ovek ima kola, ali treba da dobije dve
tunike i par konja; drugi ima jednog konja, ali nema drugu opremu, i
tako dalje. Posledica ove teorije jeste da ako ovek ima potpunu
opremu, onda se saini tablica na kojoj stoji njegovo ime i nita dru-
go. Ima takvih malih tablica koje pripadaju istom arhivu kao Sc tabli-
ce, i koje esto iza imena imaju broj 1 (Vc). Da li su to stvarno delo-
vi istog spiska? Postoji bar jedno ime koje se javlja na oba spiska, ali
bi se ovo moda moglo objasniti time to su postojala dva oveka
232 KRAJ MIKENSKOG SVETA 232

istog imena; veina imena se sasvim sigurno ne pojavljuje na drugom

spisku. Time bi se situacija unekoliko poboljala, jer bi broj koji ka-
zuje manjak bio manji od dve treine ukupnog zbira. Ali jo uvek
smo suoeni sa tekoom da je snagama bornih kola nedostajalo ve-
oma mnogo opreme, i da bi dobijanje sirove bronze malo doprinelo
njihovoj bojnoj gotovosti.
To bi bio jedan od razloga zato sam dao sugestiju (Chadwick,
1968,17-21) da nijedna od onih tablica iz prostorije koju je Evans zvao
Odaja kolskih tablica, ukljuujui Se i Vc serije, nije bila genuine do-
kument, ve su te tablice predstavljale neku vrstu vebi u pisanju.
Drugi glavni razlog bio je taj to su sve tablice na ovu temu pisane sa-
svim posebnim stilom pisanja; one oigledno nisu delo jedne ruke, ve
ih je pisalo nekoliko pisara, koji su svi podraavali jedan stil. Poslednje
to treba pretpostaviti jeste da je ovek koji je bio zaduen za ovu slu-
bu bio strog gospodar koji je traio da svi inovnici podraavaju nje-
gov rukopis. Da li je to verovatno, osim ako je gospodar bio, u stvari,
uitelj? Vrlo je vano, isto tako, da tablice iz ove grupe nisu, pojedina-
no uzev, informativne: one retko daju toliko informacija kao kriptina
Sc serija, o kojoj je ve bilo rei. Nema ni nekih pouzdanih veza izme-
u ovih tablica i glavnog arhiva; neka se mesta, naravno, pominju na
oba mesta, ali, iako se neka muka imena pominju i drugde, nema do-
kaza da su u pitanju iste osobe. Naprotiv, pre bi izgledalo da nisu ista
lica, jer su neki od njih zadueni za stada. Imena koja se ponavljaju ni-
su nimalo ea nego ona koja se ponavljaju na drugim mestima, gde
je identinost, naravno, iskljuena. Ma kakvo d a j e istinsko reenje ove
tajne, nije mogue ostaviti ovaj problem po strani. Puki protest, kakav
je jedan pisac izrazio, da to znai odbaciti veoma vredno svedoanstvo
ne predstavlja nikakvu pomo; ako je svedoanstvo vredno, onda mo-
ra postojati racionalno objanjenje. Ako je bezvredno, moramo se u-
vati toga da na osnovu njega pravimo teorije.
U Pilu nisu naene tablice sa popisima kola; mogue je da su
uvane u nekoj spoljnoj graevini koja jo nije otkopana. Moramo
stalno imati na umu da otkopano podruje predstavlja samo central-
ni kompleks palate, a da se u okolini, bez sumnje, nalaze ostaci dru-
gih, manje vanih graevina, koje su, analogijom prema drugim mi-
ORUJE I RAT 233

kenskim palatama, svakako imale manje arhive tablica. Na alost,

trokovi irih iskopavanja bili su suvie visoki, a rezultati, moda, ne
bi opravdali trokove.
Postoje, meutim, druge tablice u ovoj seriji koje daju popis
tokova koji ne pripadaju pojedinim kolima. To su, verovatno, zali-
he rezervnih delova, na primer: jedan par tokova okovanih sre-
brom" (Sa 287); jedan par tokova sa okvirima i jedan poseban to-
ak, od empresova drveta" (Sa 488); napravljeni, nepodesni za
upotrebu, est pari tokova" (Sa 862); zakintski, nepodesni za upo-
trebu, 32 para tokova sa okvirima" (Sa 751); tokovi tipa pratilac,
nepodesni za upotrebu, est pari tokova sa okvirima" (Sa 790); sa
okvirima od slonovae, stari, tanki (?), 11 pari tokova sa okvirima"
(Sa 793); okovan bronzom, nepodesan za upotrebu, 1 par tokova"
(Sa 794). Postoje i dva dokumenta sa zbirom: toliko upotrebljivih,
novih, 20 pari tokova: zakintski, 32 para tokova" (Sa 787). Po-
slednja stavka na ovoj tablici podudara se do te mere sa tablicom 5 a
751 da se svakako mora odnositi na istu partiju robe; ali nije jasno
kako se ostali brojevi slau sa ovim tablicama. Postoji 22 para to-
kova koji pripadaju pojedinim kolima.
Na osnovu ovoga moemo sa sigurnou da zakljuimo da je
Pil imao nekakve snage bornih kola, ali ovo svedoanstvo navodi na
misao da su te snage bile manje od onih u Knosu. O razlogu se mo-
e samo nagaati. Verovatno je to u vezi sa tim to je pilsko kraljev-
stvo bilo manje, ali injenica to nema podataka o kolima ostavlja
nereenim pitanja realne jaine tih snaga u Pilu.

ORUJE

Evans je skrenuo panju na ostavu tablica (Ra) koje daju sli-

ku neega to bi moglo biti kratki maevi. Teko je, na osnovu crte-
a, biti siguran da su to maevi, neto skraeni zato to ih je treba-
lo nacrtati uspravno na horizontalno poloenoj tablici, ili su to
stvarno kratki bodei. Problem se ne moe reiti pomou rei ko-
jom se ovo oruje na tablici opisuje: pa-ka-na je svakako homersko
234 KRAJ MIKENSKOG SVETA 234

phasgana, a kod Homera to je jedna od tri rei koje se upotreblja-

vaju za ma". Ali analogija sa drugim recima navodi na misao da
homersko znaenje moe biti rezultat kasnije konfuzije termina,
koji su u mikenskom imali razliita znaenja, tako da bodei" osta-
je podjednako ubedljiv prevod.
Ma kakva bila istina o ovoj stvari, ne bi moralo biti suvie fan-
tastino ako bismo u ovoj grupi tablica videli inventar uvan u arsena-
lu kraljeve garde. Tablice su naene u jednom hodniku istono od
centralnog dvorita, nedaleko od kraljevskih odaja, a gardi je svakako

bilo potrebno da ima orunicu pri ruci za momentalnu upotrebu; mo-

da je to oruje bilo namenjeno lanovima dvora za sluaj preke po-
trebe. A k o moemo da se posluimo Odisejom kao svedoanstvom,
mada anahronistikim, onda nam to svedoanstvo govori da je oru-
je obino uvano u kraljevoj rezidenciji; jer jedan od krupnijih pro-
blema sa kojima se Odisej suoio prilikom napada na prosce bio je:
kako izvuci oruje iz dvorane a da se pri tom ne skrene panja, tako
da prosci ne budu u stanju da se brane kada pone ubijanje. Jedna ta-
blica koja slui kao zbir za ovu seriju (Ra 1540; si. 71) ima nita manje
nego broj 50 uz ove maeve ili bodee. Neki od njih imaju opise ko-
je nije lako interpretirati; snabdeven kaiem" moe se odnositi na
remen preko ramena i grudi o koji se oruje moglo obesiti i nositi.
Neki su opisani kao optoeni slonovaom" (Ra 984,1028); ali osta-
li termini do sada nemaju zadovoljavajuu interpretaciju.
Ova re za ma" ili bode" ne javlja se u Pilu; ali udna ta-
blica koja ide zajedno sa inventarom posua i nametaja (Ta 716)
ORUJE I RAT 235

pominje dva maa; re koja se ovde javlja jeste klasino xiphos, ma-
da je grafija neobina. Tu su i dve dvosekle sekire, ako moemo da
se pouzdamo u crte, ali re kojom se opisuje ne moe se izjednai-
ti ni sa jednim odgovarajuim klasinim oblikom. Tablica kojom se
nareuje danak u bronzi (Jn 829; v. str. 199) kae da je bronza po-
trebna da se naprave vrhovi za koplja ipa-ta-ja. Ova re se javlja na
nekim igovima u Knosu (Ws 1704, Ws 1705, Ws 8495), koji daju sli-
ku kratkog zailjenog tapa (v. si. 72). U vezi sa ovim igovima
Evans je pronaao da su to vrhovi strela, i mi smo brzo zakljuili da
je pa-ta-ja znailo strele". Ali postoji i drugi ideogram sa perima
na zadnjem delu (v. si. 73), koji sasvim sigurno predstavlja strelu i

SI. 72. Sulice na knoskim peatima: Ws 1704

navodi nas da zailjeni tap smatramo kopljem za bacanje ili sulicom;

neki od mnogih predmeta koji su u muzejima katalogizovani kao vr-
hovi strela mogu da spadaju u ovu vrstu oruja. Nema sumnje da su
ovu vrstu koplja Mikenjani upotrebljavali za lov, a ako je verovati Ho-
meru, mogli bismo upotrebu ovog koplja proiriti i na rat. Ali scene

SI. 73. Strele na knoskoj tablici: R 4482

u umetnikim delima, koje su sasvim sigurno ratnike, pokazuju upo-
trebu tekog koplja za bacanje, i to je ono to se zove enkhos (takoe
klasina re) na tablicama.
236 KRAJ MIKENSKOG SVETA 236

VOJNA ORGANIZACIJA

To to na tablicama nema oruja ne treba shvatiti kao dokaz da

su Mikenjani bili miroljubiv narod. Moramo imati na umu da tablice
daju podatke za ona podruja ivota za koja je palata bila zaintreso-
vana; stoga pilski i knoski kraljevi oigledno nisu drali dobro snabde-
ven arsenal iz kojeg bi vojska prilikom mobilizacije mogla da dobija
oruje. Mnogo je verovatnije da se, kao u klasinoj Grkoj, oekivalo
da svaki ovek ima svoje oruje i da se njime poslui u vojnoj slubi,
kada se to bude zahtevalo.
Razoarani smo time to u Knosu nemamo nijednog spiska
trupa, jer kralj je morao imati snanu vojsku da bi zadrao svoju
vlast na tako prostranoj teritoriji, a ratniki grobovi" u blizini
Knosa slau se sa ovom slikom. Oni su morali pripadati nekima od
pratilaca koji su, ne tako esto i u malom broju, pominjani na kno-
skim tablicama.
U Pilu situacija je malo bolja. Tu se javlja veliki broj ljudi ko-
ji se ubrajaju u veslae", i iz toga, moda, moemo zakljuiti neto
0 organizaciji mornarice. Mora se, meutim, priznati da se re koju
prevodimo kao vesla" javlja u Knosu u kontekstu koji, izgleda, ni-
je ba sasvim odgovarajui; na primer, u C 902 gde vesla" ulazi u
spisak koji se sastoji uglavnom od lokalnih guvernera. U Pilu, meu-
tim, imamo jedan spisak od 30 ljudi (An 610) koji su pokupljeni iz
pet mesta i idu u Pleuron kao veslai". Nemamo naina da sazna-
mo gde je bio taj Pleuron; to bi mogao, ali ne bi morao biti, grad
istog imena na severu od Korintskog zaliva. Mnogo vei spisak (An
610) ima teko oteeno zaglavlje, ali nedostaju cifre za pet stavki, a
1 neke druge stavke moda su nepotpune, tako da je stvarni zbir bio,
verovatno, izmeu 600 i 700. Data je sugestija da bi posada za jednu
lau mogla imati 30 veslaa, tako da bi ovi ljudi bili dovoljni za vie
od 20 laa. Ali nedavno otkrivena freska sa brodovima sa Tere po-
kazuje da su minojski ratni brodovi imali posadu od 42 veslaa; nije
sigurno da li se to moe proiriti i na mikenske lae jer ostale pred-
stave laa u umetnosti su, po pravilu, tako grube da ne moemo bi-
ti sigurni u broj veslaa. Izgleda da Homer rauna sa posadom od 52
ORUJE I RAT 237

oveka za jednu lau, ali dvojica od njih su oficiri. Ako je godinje

doba doputalo da neprijatelj napadne s mora, onda je i pilska flota,
isto tako, mogla da se suprotstavi na moru.
Strateki problem sa kojim se pilski kralj suoavao bio je ja-
san. U burno doba kojim se zavravao XIII vek mali broj mikenskih
vladara je bio u stanju da sagradi masivna utvrenja iza kojih bi se
mogao skloniti njihov narod, i bar neto njihove stoke. Ogromni zi-
dovi u Gla, u Bojotiji, mogli su da obuhvate desetine hiljada ovaca:
problem je tada bio kako ih hraniti. Ali u Pilu stvarno nisu izili na
videlo nikakvi tragovi utvrenja; jedini tragovi golemih zidova poti-
u, izgleda, iz ranijeg perioda i razrueni su u XIII veku. Tako se
kralj, u svom odbrambenom planu, morao osloniti na to da neprija-
telja dri daleko od palate. Ako se prihvati rekonstrukcija data u 3.
poglavlju, onda se kraljevstvo teko moglo napasti s kopna. Istonu
granicu ini visoki planinski lanac; severnu granicu ine niske ali te-
ko prohodne planine. Na severoistonom uglu nalazi se put kojim
danas idu moderni drum i eleznika pruga i koji je, preko tekog
uspona, doputao pristup centralnom platou Arkadije. Ovu dolinu
ne bi bilo teko braniti od neprijatelja, ali da bi stigao do ove obla-
sti, neprijatelj bi, verovatno, morao da osvoji celi severni Peloponez.
Napada iz ovog pravca nije se trebalo bojati sve dotle dok se drala
Mikena. Samo du zapadne obale pristup je sa severa bio lak; i tu
postoji jedan pogodan mali prelaz koji se mogao lako braniti. Pilski
kralj se nije morao mnogo brinuti zbog napada sa kopna; ali napad
sa mora je druga pria.
Ukupna duina obalske linije pilskog kraljevstva iznosi oko
150 kilometara. Ovo je priblina cifra, jer niko ne ume da mi kae
kako treba meriti duinu obalske linije; to zavisi od toga da li se ta-
no mere svaki zaton i rt, ili se uzima neka generalna linija. A k o bi
neprijatelj dolazio s mora, mogao bi da bira izmeu nekoliko mesta
za iskrcavanje, ali na dugoj stenovitoj obali neka mesta bi bila oi-
gledno nepogodna, dok bi druga bila teka, tako da stvarno opasnih
taaka u sutini nema mnogo. Poev od severa postoji, na severu od
dananje Kiparisije, predeo sa lepim alom i lakim pristupom do va-
nih mesta rasporeenih du rene doline, koja na kraju krajeva vo-
238 KRAJ MIKENSKOG SVETA 238

di u gornju Mesensku dolinu. Na jugu od Kiparisije obala je manje

pogodna za pristajanje, a zalee je krevito i teko prohodno. Ba na
severu od Navarinskog zaliva postoji malo pristanite Vojdokilija
( Voidokili), koje je moglo biti glavna luka. Sam zaliv je idealno me-
sto za pristajanje, sa nekih pet kiometara peskovite obale, zatien
ostrvom Sfakterijom. To je, oigledno, put prema palati, koja se na-
lazila est kilometara dalje i predstavlja najopasniju taku. Na jugu
od dananjeg Pila obala je stenovita i strma i ne moe se pristati pre
nego to se stigne do mesta Metoni (Methni), jugozapadnog kraja
poluostrva. Ovde ili u Finikusu (Phinikos) pristajanje bi bilo mogu-
e, ali ovo podruje je daleko od palate i glavnih naselja. Juni rt po-
luostrva, rt Akritas, opet je negostoljubiv i stenovit. U samom Me-
senskom zalivu nigde se ne bi moglo pristati sve do atara dananje
Kalamate, osim na jednom delu severne obale koji je sada mova-
ran, i mada je obala mogla da bude drugaija u antici, verovatno je
bila i tada isto ovako movarna. Ali i da je bilo lako pristati ovde,
opet je to mesto daleko od palate; s druge strane, opasno je ui u za-
liv ako postoji bilo kakav rizik da neprijateljska mornarica blokira
izlazak. Upravo, to je bio razlog koji je 1941. godine prinudio britan-
sku eskadru, poslatu da prihvati trupe koje su se povlaile pred ne-
makom invazijom, da se povue neobavljena zadatka. Da se itali-
janska flota pojavila na sceni, mogao je to da bude veliki pomorski
poraz. Na taj nain, nije mnogo verovatno da bi Mesenski zaliv, ma-
da u izvesnom smislu privlaan, bio izabran za mesto napada.
Ali sa take gledita odbrane, najnunije je bilo organizovati
osmatranje duge obalske linije i upozoravanje za sluaj da se neprija-
teljska flota pojavi ili pristigne. Tako se desilo da se jedan od naih
najvanijih dokumenata odnosi upravo na to. On poinje ovako: Ta-
ko straari uvaju obalni pojas", to je jasan nagovetaj svrhe ovog do-
kumenta. Ali treba ga prikazati u detalje.
U kompletu od pet tablica (An 657, A n 654, An 519, An 656,
An 661) sadran je jedan jedinstveni dokument; strane nisu nume-
risane i upravo dat, rekonstruisani red, zavisi od itavog niza kom-
plikovanih razloga. Ali ako se tablice ovako poredaju, onda shema
postaje jasna. Cela obala podeljena je na deset sektora. Za svaki
ORUJE I RAT 239

sektor dato je ime odgovornog slubenika, iza koga dolazi nekoliko

drugih imena, verovatno njegovih potinjenih. Jednog ili dvojicu
ovih slubenika znamo iz drugih dokumenata i oni, izgleda, pripa-
daju lokalnoj upravnoj klasi. Zatim slede grupe ljudi koji su opisa-
ni na razliite naine: njihov broj je uvek deljiv sa deset i moe da
ide do 110. Nekoliko cifara moda nedostaje, neke su moda nepot-
pune, ali zbir koji ostaje penje se na 800. To su velike snage ako su
koncentrisane, ali ako su rasporeene du obale duge 150 kilome-
tara, onda to iznosi neto vie nego jedan ovek na svakih 200 me-
tara. Takve snage nikada ne bi mogle da prue uspean otpor, ali bi
bile sasvim dovoljne za sva mesta, ali sva ta mesta ipak ne moemo
locirati; utvreno je, meutim, da sektori poinju na reci Nedi, na
severu, da idu du zapadne obale do rta Akrtas i da skreu na sever
prema Mesenskom zalivu.
Neke od ovih grupa ljudi opisane su na taj nain to su dati
podaci o njihovim rodnim mestima. Tako se u sektoru Owithnos (ili
nekako slino; za ovo ime nema poznatog klasinog oblika) nalazi
posada sastavljena od ljudi iz tog grada. Ali tu se sreemo sa izve-
snim brojem drugih termina, koji se upotrebljavaju za opis ove gru-
pe ljudi, i od kojih nijedan ne moe da se identifikuje sa recima po-
znatim iz poznijeg grkog renika; neke od njih lie na izvedenice od
toponima, ali takva mesta se ne pominju nigde drugde na tablicama.
Jedno mogue, ali moram da naglasim samo mogue, reenje jeste
da ova imena predstavljaju plemenske oznake za ljude koji ive u
kraljevstvu, ali nisu pravi graani. To bi mogli, na primer, biti osta-
ci predgrkog stanovnitva koje grki doljaci nisu asimilirali. Ova-
kvim plemenima teko bi se poverilo da slue u vojsci, ali oni su mo-
gli obavljati neborake dunosti, mogli su, na primer, biti osmatrai
pod komandom grkih oficira.
U ovom dokumentu imamo jo jednu informaciju. U odree-
nim razmacima nailazimo na stavku: ,,i sa njima [je] pratilac taj i taj".
Ima ukupno jedanaest takvih stavki, mada u jednom sluaju nije dato
ime; drugde je ime, po pravilu, dato u punom obliku, to jest sa oevim
imenom. Ima, dakle, deset sektora i jedanaest pratilaca; ali raspored
nije pravilan. To e najbolje pokazati tabela:
240 KRAJ MIKENSKOG SVETA 240

sektor

A-e-ri-qo-ta I, II severni
A3-ko-ta II juni
A-re-ku-tu-ru-wo III
Ro-u-ko IV, V, VI
Pe-ro-qo-ni-jo VII severni
Di-wi-je-u VII juni
Di-ko-na-ro VIII severni
Pe-re-u-ro-ni-jo VIII centralni
Ka-e-sa-me-no VIII juni
Wo-ro-tu-mi-ni-jo IX
(bez imena) X

Prvi predlog za objanjenje funkcije pratioca bio je da je to

neka vrsta oficira za vezu". Postojanje osmatrake organizacije ne-
ma svrhe ako ta sluba ne moe brzo da saobraa sa glavnim tabom.
Kao to smo videli (str. 233), u Pilu postoje tokovi kola tipa prati-
lac"; to znai da su pratioci morali imati kola. Ti su pratioci, vero-
vatno, bili u stanju da primaju izvetaje sa osmatrakih mesta i da
alju svoje vozae kao kurire da odnose poruke kralju u Pilu. Ali ia-
ko je ovo verovatno samo jedan deo istine, to ne objanjava nepra-
vilni raspored pratilaca; zato bi jednom sektoru bila potrebna tri
oficira za vezu, dok bi drugi oficir trebalo da pokrije tri sektora?
Zato sam predloio drugo objanjenje. Najizraenija kon-
centracija pratilaca, ukupno njih petorica, nalazi se na sektorima
VII i VIII, koji se moraju nalaziti prema junom kraju zapadne
obale, u stvari na podruju Navarinskog zaliva i na obali neposred-
no severno od njega. To je, kao to smo ve videli, najopasnija ta-
ka prema stratekoj proceni situacije. Postoji i jedna manja kon-
centracija pratilaca na sektoru II, na severu; ovaj sektor predstav-
lja, oito, zavretak doline reke Kiparisije, dakle, drugo strateki
vano mesto. Mi znamo da su pratioci vii slubenici dvora; mora-
mo, znai, da pretpostavimo da je svaki od ove jedanaestorice sa
spiska komandant jednog odeljenja pilske vojske i jasno je da smo,
ORUJE I RAT 241

istovremeno, dobili ubedljivu sliku kraljevskog vojnog rasporeda

za sluaj da zapreti invazija.
Dva odeljenja stacionirana su na podruju Kiparisije i na seve-
ru od nje (sektor II); ta dva odeljenja posluila bi da zatite vaan put
prema unutranjosti i naselja na njemu, uz to, mogu da tite obalski put
od napada sa severa. Podruje juno od Kiparisije manje je pogodno
za pristajanje; jedno odeljenje pokriva sektor III, ali sektori IV, V i VI
slabo su branjeni. Oni predstavljaju manje pogodnu obalu na ovom
podruju. Stvarnu opasnost bi predstavljalo ako bi se neprijatelj iskr-
cao na obali severno od Navarina (ukljuujui i Vojdokiliju, koja je ve-
rovatno bila pristanite) ili u samom zalivu. Stoga sektor VII ima dva
odeljenja, a sektor VIII (zaliv?) i sva tri; gotovo polovina raspoloivih
snaga koncentrisana je na ovom podruju, a to je savreno ispravan
raspored za sluaj opasnosti. Jedno odeljenje nalazi se na jugu poluo-
strva, mada ne toliko juno, gde se nalaze Finikus ili Koroni; ovo ode-
ljenje bi, prema tome, moglo brzo da pritekne u pomo glavnim snaga-
ma; ili, ako bi se napad razvio na podruju Mesenskog zaliva, ono bi
moglo da dejstvuje zajedno sa odeljenjem stacioniranim na severu za-
liva. To je, moda, slaba taka u odbrambenom sistemu; ako bi se ve-
e snage iskrcale u vrhu zaliva, one bi naile na slabiju odbranu, i ako
bi iskrcavanje bilo uspeno, neprijatelju bi bio otvoren put ka vanim
naseljima u Mesenskoj dolini. Meutim, pristup neprijatelja palati jo
bi bio blokiran glavnim snagama na podruju Navarina, jer bi sve ove
snage, ili deo njih, mogle brzo biti prebaene da zauzimaju uzvienje
preko koga bi snage napadaa morale da preu. Kraljeva odluka da
ovo podruje ostavi sa slabijom odbranom bila je, moda, ispravna.
Mora da je sve zavisilo od otpora pet odeljenja glavne armijske grupe;
jer ako bi ona bila poraena, palata ne bi mogla biti branjena.
ta se stvarno dogodilo ostaje teka zagonetka. Sve to znamo
jeste da je palata bila opljakana i spaljena. To to nema ljudskih osta-
taka navodi na pomisao da tu nije ni bilo otpora; mogue je da se ne-
borako stanovnitvo, im su stigle vesti o porazu vojske, ili ak i ra-
nije, povuklo u planine, nosei moda sa sobom neto blaga. ene i
deca koje su osvajai zarobili bili su svakako odvedeni u roblje; mu-
karci su verovatno poubijani. Mora da se desilo neto strano to je
242 KRAJ MIKENSKOG SVETA 242

prouzrokovalo smanjenje broja naselja koja i dalje postoje u sledeem

periodu (poznoheladski III C); arheoloki podaci navode na pomisao
da je stanovnitvo redukovano otprilike na deseti deo ranijeg broja.
Mnogi od preivelih su, nema sumnje, napustili svoja mesta, koja su
pljakai s mora veoma lako osvojili, i povukli se dalje u unutranjost.
Moda je ova seoba prouzrokovala rasturanje toponima naenih na
tablicama (v. str. 81). Postoje i arheoloka svedoanstva koja navode
na misao da je jedan deo stanovnitva naao pribeite na severoza-
padnom Peloponezu, pa ak i na jonskim ostrvima, gde je izgleda, bi-
lo naprednih naselja u poznoheladskom III C periodu.
Ali ko su bili pljakai? Nagovetaji da su doli s mora vrlo su
jaki; i ako je jedna od reakcija na napad bila povlaenje prema seve-
ru, onda su pljakai morali doi s juga, i to verovatno s jugoistoka.
Nijedno pozitivno svedoanstvo nee nas odvesti dalje. Ali ako mo-
emo sebi da dopustimo spekulacije, teko je ne pomisliti na napad
na Egipat, koji su, otprilike u ovo vreme, izvrili neprijatelji koje
Egipani nazivaju narodi s mora". Vrlo je verovatno da su ovi na-
rodi sa mora" doli iz Egejske oblasti; Egipani ak daju spisak nji-
hovih imena, ali, kao i obino, ova imena teko je identifikovati. ak
i ako pomislimo da smo u njima prepoznali Filistince i Likijce, ne
moemo rei da li su ve u ovo doba oni zauzimali teritorije koje su
drali u istorijsko doba. Verovatno je, bar to se Filistinaca tie, da
su se naselili u Palestini tek poto su bili proterani iz Egipta, a ima
razloga da verujemo da su i ranije imali veza sa Egejom. Svedoan-
stvo kao to je ovo navodi na pomisao da su ovi narodi svoju bazu
imali u Anatoliji.
Meu ovim narodima s mora" bilo je i jedno pleme koje su
Egipani nazivali imenom koje izdaleka podsea na ime Ahajaca"; ali
fonetska slinost nije velika, i u svakom sluaju sumnjamo da su Mi-
kenjani sebe nazivali tim imenom. Ali vreme kada su izvrili dva napa-
da na Egipat, 1225. i 1183. godine, prema uobiajenoj hronologiji, po-
dudara se tako blisko sa vremenom razaranja Pila da prosto mami o-
veka da ova dva dogaaja povee. Napad naroda s mora" na Egipat
# nije bio, izgleda, samo pljakaki pohod, ve ozbiljan pokuaj invazije,
ija je svrha bilo naseljavanje, jer su se meu njihovim snagama nala-
ORUJE I RAT 243

ila kola sa enama i decom, kao i lae. Ali kako su imali snanu flo-
tu, ak i mali njen deo bio je dovoljan da izvri pljakaki pohod na ma-
lo kraljevstvo, poto je jedna od velikih sila toga doba vrlo teko uspe-
la da odbije njihov napad. Oni su mogli da budu neto kao Vikinzi; go-
mila gusara koja je, s vremena na vreme, planirala da postigne i vee
ciljeve, ali je esto operisala u manjim grupama protiv slabijih neprija-
telja. Ako su se njihove baze nalazile u istonoj Egeji, oni su predstav-
ljali opasnost za bezbednost puteva ka Kipru i Levantu, a to bi se sla-
galo sa podatkom (v. str. 199) da je vladala oskudica u sirovinama za
industriju metala. Ali ma kakva da je istina, a moda je nikada neemo
sigurno saznati, oni su prvi na listi sumnjivih u ovom sluaju.
Mora biti da se napad dogodio u prolee, a razlozi za to nave-
deni su u 11. poglavlju. Izuzetni dokument koji daje spisak darova po-
inje jednom rei koja, verovatno, predstavlja naziv meseca sa zna-
enjem vreme plovidbe" (str. 139). I to se veoma dobro slae sa teo-
rijom o pljaki s mora" to bi bila jedna od prvih operacija na poetku
nove ratne sezone.
Pad Knosa mnogo je manje dokumentovan jer, uprkos naim is-
traivanjima, pokazalo se da se nijedna od knoskih tablica ne odnosi na
vojne pripreme. Samo bi se izdavanje oruja, bornih kola i konja moglo,
u ovom kontekstu, shvatili kao pokuaj da se bojne snage ojaaju; i, kao
to smo videli (str. 233), i ova teorija nailazi na tekoe. Pre bi izgleda-
lo da knoski kralj nije imao obavetenja o predstojeoj buri, moda je
to pre bio dravni udar nego vojna operacija. Ali ono to iznenauje je-
ste injenica da je palata pod tim okolnostima zapaljena. Ima jo mno-
go problema u vezi sa razaranjem Knosa, koji nemaju svog reenja i ni-
je pametno praviti kombinacije kada su podaci tako oskudni.
 10. Pseudoistoriar Homer

Negde oko 700. godine st. e., pesnik ije je ime u kasnije doba
poznato kao Homer, re koja znai talac", sastavio je dva velika ep-
ska speva. Ilijada, naznana po Iliju, drugom imenu za Troju, opisuje
kratki ali presudni period u desetoj godini opsade Troje od strane gr-
kih ekspedicionih snaga. Odiseja je pria o Odisejevu povratku kui
iz trojanskog rata. Tako su oba speva stavljena u isti period, vremen-
ski veoma udaljen od vremena sastavljanja spevova. Pa ipak, ti spevo-
vi su jedini prvobitni izvor za istoriju trojanskog rata. Kada se on od-
igrao? I da li se uopte odigrao?
Grka je u VIII veku pre n. e. bila dezorganizovani skup malih dr-
ava, koje su ivele na relativno niskom stupnju civilizacije; kue su bile
preteno od drveta i cigala od blata; dragoceni materijali bili su vrlo ret-
ki; slikarska i vajarska umetnost bile su primitivne. Pa ipak, Grka koju
Homer opisuje predstavlja mreu dobro organizovanih kraljevstava
sposobnih za udruenu vojnu akciju; njeni kraljevi ive u raskonim pa-
latama od kamena, ukraenim zlatom, slonovaom i drugim skupocenim
materijalima. Scene za koje se kae da su se nalazile na titu, koji je za
Ahileja napravio bog Hefajst, svedoe o visokom stepenu umetnike
sposobnosti. Ova situacija nije u skladu sa ono malo podataka koje ima-
mo o uslovima u jedanaestom, desetom ili devetom veku, u takozvanom
Mranom dobu. Ako hoemo da Grku koju Homer opisuje stavimo u
uverljive hronoloke okvire, moramo da se vratimo nazad, do miken-
skog doba, do XII ili, verovatnije, najdalje do XIII veka.
Da li je mogue da pesnik iz VIII veka tano opie dogaaje
koji su se dogodili pet vekova ranije? Odgovor na ovo pitanje moda
je potvrdan. Takav je sluaj, na.primer, sa srednjovekovnom Pesmom
PSEU DOISTORIAR HOMER 245

o Rolandu, koja je, oigledno, sastavljena u XII veku a odnosi se na

dogaaj koji se desio 778. godine. Ali poreenje sa drugim spevovima
je i ohrabrujue i razoaravajue. Oni pokazuju da je usmena tradici-
ja mogla dobro da sauva istorijske injenice kroz mnogo vekova, ali,
istovremeno, pokazuju da je imala obiaj da izvre istinu i da u priu
unosi krupne greke. U Pesmi o Rolandu ak ni neprijatelj nije pravi;
a drugi spevovi uvode u priu lica koja nisu savremena. Zato ne mo-
emo da prihvatimo homersku priu takvu kakva je kao istorijsku;
mnogo tota u njoj nije podlono proveri, ali Homerovu verodostoj-
nost moramo da procenimo proveravajui njegovu priu tamo gde
imamo svedoanstva.
Amerikom nauniku Milmanu Periju (Milman , 1902-
1935) uvek e sluiti na ast to je pokazao nain na koji dejstvuje
usmeno pesnitvo. Mogue je, naravno, sauvati knjievno delo pre-
noenjem, re po re, od jednog recitatora drugom; neke vedske him-
ne prenoene su tako u Indiji mnogo vekova pre nego to su povere-
ne pismu. Jednom sastavljeni, Homerovi spevovi mogli su se tako sa-
uvati pre nego to su zapisani; ali teko je odrediti vreme kada je pi-
sanje ulo u tradiciju, zato to tekst koji mi imamo poiva na jednom
izdanju sa modernizovanom grafijom, objavljenom u III veku pre n. e.
Ako je Homer tano datovan u VIII vek, to je upravo period kada se
pisanje alfabetom proirilo na sve grke zemlje.
Ali u jednoj nepismenoj ili polupismenoj zajednici proces usme-
nog sastavljanja ostavlja karakteristine tragove na spevu. Peva stvara-
lac nije samo reproduktivni umetnik; dok recituje, on stvara nove spevo-
ve. On je u stanju da izvede ovaj podvig zato to je pohranio u svojoj me-
moriji grupe stihova, pojedine stihove, polustihove pa ak i manje izra-
ze koji odgovaraju svim obinim situacijama. On ne mora da gubi vreme
pitajui se kako da opie dolazak noi, jer ve ima pri ruci stih: I tako
sunce zae i putevi postae mrani." Ako je ratnik pao u borbi: Pade uz
tupi udar a oklop zazvea oko njega." Ima mnogo formula za kazivanje
govora, na primer: Tako doista ree i obrati mu se krilatim recima".
Svaki junak ima svoj stalni epitet: Ahilej je brzonog", Odisej dorm-,
ljat", Agamemnon kralj ljudi". Kako grki jezik ima razvijenu fleksi-
ju, ova imena pokazuju razliite sheme skandiraja u razliitim padeima,
246 KRAJ MIKENSKOG SVETA 246

tako da i svaki epitet mora da se menja; Ahilej brzih nogu nee se moi
skandirati u genetivu, i zato moe postati, u tom padeu, Ahilej, Pele-
jev sin". Svaki obian predmet ima niz svojih stalnih epiteta: laa je br-
za" ili zaobljena s obe strane"; ruka je jaka" ak i kada je to kraljiina
ruka; trem je pun odjeka" ak i kada se daje strancu da u njemu noi.
Ovaj starinski sistem ima dve prednosti: on ini zadatak sastavljaa
ostvarljivim, jer mu formula daje vremena da u glavi smisli sledei stih,
a sluaocu daje prijatno oseanje da prepoznaje deo speva koji nikada
ranije nije uo - sasvim novo delo retko se moe u potpunosti oceniti pri-
likom prvog sluanja. Nedostatak je to takvo pesnitvo brzo osiromau-
je i ponavlja se. Jugoslovenski pevai koje pominje Peril njegovi nastav-
ljai mogli su da zvue dobro oko poljske vatre; ali izuavani u hladnom
tampanom tekstu lieni su pesnikih zasluga.
Homer prua, velikim delom, svedoanstvo o kompoziciji pomo-
u formula, ali njegovo delo je, uopte uzev, na daleko viem nivou. On
je bio ne samo uman pripoveda nego i jedan od najveih svetskih pe-
snika. On je preuzeo usmenu tradiciju i pretvorio je u visoku poeziju!
To ne znai da nema jednolinih partija, ali su zamisao, linosti i opisi
tako dobro obraeni da su sheme usmene kompozicije postale specifi-
na zasluga. Ali oigledno je da je Homer mnogo tota iz svoje tehnike
nasledio od svojih nepoznatih prethodnika; mogao je, isto tako, da na-
sledi i dobar deo prie.
U ovoj tradiciji, koja se prenosila sa jednog pevaa na drugog, le-
i objanjenje veze koja spaja Homera sa mikenskim dobom. Iz miken-
skih palata nisu sauvani pisani zapisi, ili ako i jesu, nije preostao niko
ko je znao da ih proita. Tajne lineara B bile su izgubljene. Kada Ho-
mer opisuje pismo povereno putniku - koje, ironijom, predstavlja zah-
tev da donosilac bude tiho likvidiran - on ga prikazuje kao neto egzo-
tino, gotovo magijsko; pismo je sada bilo samo mutno seanje. Ali ne-
ka ideja o mikenskom svetu mogla je da bude prenesena kroz Mrano
doba do Homera, a tradicija graenja stihova moe da potie iz miken-
skih palata. Takozvani pozorini prostori kritskih palata mnogo bolje su
prilagoeni vokalnim predstavama nego igri s bikovima. Postoji jedna
freska iz Pila koja predstavlja sviraa na liri kako sedi na steni (v. si. 74).
Da li je to bio, moda, daleki prethodnik Homerov?
PSEU DOISTORIAR HOMER 247

SI. 74. Freska iz Pila sa

predstavom sviraa
na liri
Ima vie nagovetaja da elementi u homerskim spevovima idu
unazad, ne do kraja mikenskog perioda, nego do jednog ranijeg peri-
oda. Jedno lice u Ilijadi ima veliki tit opisan izrazom kao kula", ali
izgleda da je takav tit izaao iz upotrebe nekoliko vekova ranije; pa-
ralela sa spevovima koji kombinuju istorijska, ali ne savremena obe-
leja, navodi na pomisao da se to moglo desiti i ovde. Kod Homera
postoji i jedan precizan opis lema pokrivenog ploicama od veprovih
zuba; takav predmet bio je poznat u ranom mikenskom periodu, ali iz-
gleda da je izaao iz mode sa XIII vekom. Jedna od impresivnih for-
mula koje se upotrebljavaju za junaka jeste sveta mo Alkinojeva"
(ili ve kako se junak zove); ali junak ne mora da bude posebno po-
boan da bi zasluio ovu oznaku, i re koja je kasnijim Grcima znai-
248 KRAJ MIKENSKOG SVETA 248

la svet" mogla je na poetku da ima neto jae znaenje nego sna-

an". Ono to je interesantno u tome jeste da se isti izraz (bez linog
imena) javlja isto tako u vedskim himnama; grko hieron menos je
tana paralela vedskom ishiram manas, ne ba po znaenju, mona
snaga", ali to su u poetku bile dve iste rei. Izgledalo bi verovatno da
su oba jezika ovde sauvala veoma stari izraz. U isto vreme, ne sme se
pretpostaviti da je Homerov jezik jednostavno nasleen iz mikenskog
perioda; neki izrazi mogli bi biti nasleeni, ali partija kao to je opis
kacige sa veprovim zubima, sastavljena je jezikom kasnijeg perioda.
Ako bi se transkribovao natrag na mikenski, homerski izraz ne bi se
mogao, u celini, skandirati.
Tradicija nam kae vrlo malo o samom Homeru. Ona kae d a j e
bio slep, to bi moglo biti nagaanje koje se zasniva na vezi sa slepim
pevaem Demodokom, koji se javlja u Odiseji, ali kako slepi ljudi e-
sto imaju izuzetno dobro pamenje, a pesnik to mora da ima, moda u
tom podatku ima neke istine. Ne znamo ime Homerova oca a ipak je
to osnovno pravo koje svaki slobodni grki graanin mora da ima da
bi bio potovan. Ova injenica, kombinovana sa njegovim neobinim
imenom, dovela je do teorije da njegov jezik, moda, nije bio grki, ve
da je on uveo pesnitvo kod Grka prevodei sa svog maternjeg jezika,
ba kao to je prvi rimski pesnik bio Grk koji je Homera preveo na la-
tinski. Ova teorija ne slae se sa svedoanstvom o dugoj grkoj usme-
noj tradiciji; Homerovi prethodnici nesumnjivo su govorili grki. Mo-
da je najgore od svega to to ne znamo odakle je Homer, jer injeni-
ca da je sedam gradova moglo da polae pravo da budu njegovo rod-
no mesto dokazuje da Grci nisu imali pouzdana obavetenja. Sudei po
dijalektu na kome je spev sastavljen, Homer je morao iveti u Joniji,
centralnom delu zapadne obale Anatolije, a to se slae sa poloajem
veine gradova - pretendenata na Homerovo rodno mesto.
Do sada sam govorio o Homeru kao autoru oba speva Ilijade i
Odiseje. Ali da li je to bio jedan ovek ili su bila dvojica? Mada jedan
i drugi spev imaju monumentalnu strukturu, koja nagovetava jedin-
stvenog arhitektu, bez obzira na to koliko je zidara bilo, nije sasvim iz-
vesno da li je isti arhitekta napravio plan za obe strukture. Povrno
gledajui, oba speva su veoma slina; ali ako sondu spustite dovoljno
PSEU DOISTORIAR HOMER 249

duboko, moete da otkrijete razlike, od kojih bi neke bilo teko obja-

sniti da su bile proizvod istog mozga. Uz dovoljno vremena i otroum-
nosti, moglo bi se, bez sumnje, dokazati da Izgubljeni raj i Povraeni
raj ili Pakao i Raj Boanstvene komedije ne potiu od istog oveka,
jer stil mjednog oveka ne ostaje nepromenjen tokom njegovog ivo-
ta. Pa ipak, izmeu Ilijade i Odiseje ima razlika koje, izgleda, zahte-
vaju dublja objanjenja no to je objanjenje koje prua proces sta-
renja. Postoji jedna upadljiva razlika u pristupu izmeu krvavog rato-
vanja u Ilijadi i vedrih avantura u Odiseji. Objanjenje, moda, ne le-
i u tome to je isto malo podruje stvorilo gotovo istovremeno dva
genija, ve u tome to je jedan Homer nasledio dve razliite tradicije
iz kojh proizlaze ove razlike pod povrinskom jednakou.
U prolom veku bilo je uobiajeno sluiti se arheologijom da bi
se dokazala istinitost" legendi. Mislite li da se sve legende mogu pod-
vri ovom postupku; ne moramo, ipak, iskopati kosti Sfinge ili otkriti
linearne B tablice na kojima Fajdra optuuje Hipolita. Ali ako se mo-
e pokazati da se neka injenica koju pominje Homer slae sa arheo-
lokim ostacima, to onda, mislilo se, poveava verovatnou da je Ho-
mer govorio istinu, kada nismo u stanju da proverimo njegove rei.
Ovde postoji bliska analogija sa onim to je poznato kao biblijska ar-
heologija; poto su iskopavanja otkrila postojanje gradova koji se po-
minju u Starom zavetu, smatralo se da je potvrena njegova verodo-
stojnost - kao da je iskopavanje jerihonskih zidova dokazalo da su sru-
eni vibracijama od saobraaja. To jo nije dovoljno da dokae da je
nekoliko injenica u Homerovoj prii tano; treba da ispitamo sve mo-
mente gde se slika koju Homer daje moe proveriti pomou arheolo-
kih podataka pa zatim da vidimo koja vrsta zakljuaka se moe oda-
tle izvui. Otkrie lineara B u znatnoj meri je promenilo tu ravnoteu.
Ma koliki da su propusti Hajnriha limana, mora mu se bar
odati priznanje zato to je na Hisarliku tano locirao grad, koji su ka-
snija doba znala pod imenom Troja i stoje, iskopavanjima na svoju ru-
ku, postao pionir arheolokih istraivanja egejskog sveta u bronzano
doba. Troja je bila naseljena, sa kratkim prekidima, od IV milenija st.
e., jer ostaci devet ili vie gradova lee jedan iznad drugog u slojevi-
ma, koji su sada, naporima generacija predanih arheologa, secirani i
250 KRAJ MIKENSKOG SVETA 250

izloeni kao neka vrsta goleme anatomske probe. Izgleda da je jedan

od tih gradova, poznat kao Troja VII A, bio razoren neprijateljskom
akcijom oko 1250. godine st. e., dakle u vreme koje bi se dosta dobro
slagalo sa Homerovim Trojanskim ratom. Taj datum je, u stvari, tako
sumnjivo blizak optoj propasti mikenske Grke da bi se moglo doka-
zivati da je pad toga grada bio samo jedan momenat u toj prii o raza-
ranju. Ali oni koji ele da spasu Homerov ugled mogu taj datum uze-
ti kao potvrdu Trojanskog rata.
Postoji, meutim, ogromna razlika izmeu pojedinosti koje se
slau sa legendom i istine koja je potvruje. Arheologija nema naina
da nam kae imena vojskovoa, pa ak ni to ko su bili napadai. Ka-
ko nema potrebe da sa skepticizmom idemo toliko daleko da odbaci-
mo celu priu o Trojanskom ratu, moramo, mislim, da izrazimo znat-
nu rezervu u pogledu pojedinosti toga rata: o vremenu, uzroku, ue-
snicima itd. Nema mnogo nade, izgleda, da emo ikada saznati vie; ali
u istoriji rav izvor je katkada gori nego nikakav. Postupiemo dobro
ako se budemo klonili predrasuda.
Ono to treba da uinimo jeste da proverimo Homerovu tanost
na primerima gde imamo nezavisna svedoanstva. Neke injenice odav-
no su poznate i priznate. Homer, na primer, daje svojim junacima oru-
je od bronze, i to ini sa uspehom, ali, s vremena na vreme pada u ana-
hronizam pominjui gvoe. Gvoe, naravno, nije bilo nepoznato u
bronzano doba, ali nije postojala tehnika za proizvodnju gvoa. Naj-
uoljiviji je primer nain sahrane mrtvaca. Mikenski vladari sahranjiva-
ni su u velikim porodinim grobnicama, dok su Homerovi junaci spalji-
vani. Povodom ovoga dato je miljenje da su ekspedicione snage, ulo-
gorene na neprijateljskom terenu, mogle biti prinuene da napuste svo-
je obiaje; ali kod Homera nema ni nagovetaja o velikim krunim
grobnicama koje su morale biti znaajno obeleje mikenskog sveta.
Svedoanstvo koje nam pruaju linearne B tablice daje nam da-
nas mnogo vie momenata za poreenje. Kod Homera nema nijedne
zvanine titule sa tablica, hequets, telests, lwgets; poslednja se
prividno podudara, jer je njen metriki oblik iskljuuje iz Homerova
stiha. Tamo gde Homer, bez razlike upotrebljava dve rei za kralja",
tablice prave otru razliku; ovde je kralj wanax, a druga re znai sa-
PSEU D O I S T O R I A R HOMER 251

mo poglavar", i sada znamo injenice pomou kojih moemo da uka-

emo na ostatke starog razlikovanja koje jo postoji kod Homera.
Geografija je jp bolja kao provera. Homer, na nekoliko mesta,
govori o jugozapadnom Peloponezu, pre svega u takozvanom Kata-
logu brodova u 2. pevanju Ilijade. Tu nabraja devet gradova poinju-
i sa Pilom, u kome vlada Nestor. Tablice isto tako pokazuju devet
podruja Ovostrane provincije (v. str. 84-89); ali Pil nije jedno od ovih
devet podruja, jer ga nema na spiskovima poreze. Nijedno od drugih
imena se ne podudara sa homerskim, mada je jedno homersko ime,
Kyparisseis, izgleda da Homer ne zna za Onostranu provinciju, koja
je kod njega u Odiseji zasebno kraljevstvo. Jedno homersko ime, He-
los, nalazi se na pilskim tablicama, ali u Onostranoj provinciji; kako je
to inae obina grka re za movaru", to je, verovatno, samo koin-
cidencija. Kao to smo pokazali u 3. poglavlju, Severna granica
kraljevstva ila je linijom reke Nede (Neda); Homer u Ilijadi govori o
Alfeju, 35 km dalje na sever, kao granici, a taj podatak ne moe se slo-
iti sa lociranjem Pila u Englijanu (Englians).
Naa sumnja da Homer ne poznaje u pojedinostima geografiju
zapadne Grke moe se i drugde potvrditi. Kada opisuje poloaj Odi-
sejeva zaviaja, Itaku, njegova geografija je tako oigledno pogrena
da su naunici pokuali da dokau da to uopte nije dananja Itaka (It-
hki). Istina je jednostavnija: Homer je bio Grk iz Jonije, koji verovat-
no nikada nije plovio Egejskim morem, a kamoli oko zapadne obale
Grke. On je znao da je Mikena bila glavni grad Grke u to vreme, a
njena arheoloka bogatstva to i potvruju; ali izgleda da Homer nije
znao tano gde se Mikena nalazila, jer on Agamemnonovo kraljev-
stvo smeta du june obale Korintskog zaliva, kao da se Mikena na-
lazi mnogo dalje na zapadu, jer mikensko pristanite, Tirint, koje je
sada jedan kilometar daleko od mora, smeta u drugo kraljevstvo.
Umesto da pokuamo da unesemo smisla u Homerovu geografiju, bi-
lo bi preporuljivije da njegova geografska znanja posmatramo kao
neku vrstu obavetenja o dalekim krajevima koja je ovek koji nije
putovao mogao da napabiri iz mornarskih pria.
Ne smemo smetnuti s uma jednu vanu stvar o Homeru: da je
bio pesnik, a ne istoriar. Poetska istina i istorijska istina su dve sa-
252 KRAJ MIKENSKOG SVETA 252

svim razliite stvari. Pesnitvo se interesuje za vene, nepromenljive

vrednosti, istorija za injenice i dogadaje. Pesnitvo moe, kao i isto-
rija, da primi oblik naracije; ali nas, u stvari, ne interesuje sudbina ne-
kolikih kneeva-ratnika iz daleke prolosti. Ono to nas interesuje to
su ljudske vrednosti, oseanja i stavovi pesnikovih lica; jer to je ono
to je trajno u ljudskoj prirodi, vano danas kao i bilo kada u prolo-
sti. Smrt ratnika ili pustoenje grada u dalekoj prolosti ne mora za
nas da znai nita. Ali tradicija Hektora i Troje jo uvek moe da po-
krene naa oseanja i da nadahne nae akcije. Traiti istorijske inje-
nice kod Homera isto je tako uzaludno kao i traiti poeziju skandi-
ranjem mikenskih tablica; Homer i mikenske tablice pripadaju razli-
itim svetovima.

SI. 75. Tirintski bedemi (pogled iz vazduha)

 11. Kraj mikenskog sveta

KNOS

Samo je po sebi jasno da dokumenti koji su bili pohranjeni u

mikenskim palatama u vreme njihova razaranja ne mogu da nam ka-
u nita o tome ta se posle toga dogodilo. Propast Knosa u ranom
XIV veku ostaje najraniji poznati sluaj mikenske palate koja je uni-
tena poarom i koja nikada vie nije obnovljena u istim srazmerama,
bez obzira na to za ta su kasnije osvajai koristili to mesto. Izgleda da
su ostale palate pale krajem XIII veka, ali nije mogue tano odredi-
ti ni datum, ni okolnosti pod kojima se to desilo. Svedoanstvo iz Mi-
kene navodi na pomisao da su graevine sa spoljne strane masivnih zi-
dova razorene sredinom veka; i stalni pokuaji arheologa da snize da-
tovanje razaranja na kopnu, moda su, svesno ili ne, motivisani uve-
renjem da Trojanski rat treba datovati u sredinu istog veka.
Ali dogaaji koji dolaze bacaju ve pre toga svoju senku; na-
predno, dobro ureeno drutvo, po pravilu, ne propada preko noi.
Stoga ovek pada u iskuenje da naa dokumenta ita u svetlosti po-
tonjih dogaaja, u nadi da e otkriti uzroke. Uprkos svim naporima,
knoski dokumenti ostaju nedokuivi u ovom pogledu. Svedoanstvo
snano navodi na pomisao da se Knos nalazio u polovini sasvim nor-
malne godine kada se nesrea iznenada sruila. Ovce su bile oiane,
vuna razdeljena enama da je prerade u tkaninu; etva itarica, bar u
nekim podrujima, bila je, izgleda gotova.
Ali mada poljoprivredni kalendar govori u prilog ovom vreme-
nu, to se ipak ne slae sa Evansovim zakljukom da je palata razore-
na u prolee. U to vreme duvao je snaan juni vetar, a to je dokaza-
KRAJ MIKENSKOG SVETA 255

no time to su zidovi koji su se nalazili na severnoj strani od drvenih

greda veoma pocrneli; a takvi vetrovi na Kritu najee duvaju u pro-
lee. U elji da pokuam da reim ovu protivrenost u svedoanstvi-
ma obratio sam se grkoj Meteorolokoj slubi i dobio tabelu koja po-
kazuje procenat junih, jugoistonih i jugozapadnih vetrova zabelee-
nih u Iraklionu, sa jainom od est i vie bofora. Brojevi su ovakvi: ja-
nuar 2,4, februar 4,4, mart 3,5, maj 1,0 oktobar 0,6, novembar 1,5, de-
cembar 3,6. Na taj nain, zanemarljivaje mogunost da izmeu jula i
septembra duva snaniji juni vetar; takvi vetrovi mogui su u maju,
junu, oktobru i novembru, a najverovatniji izmeu decembra i aprila.
Izgleda nemogue da se razaranje desilo izmeu decembra i
aprila. Proleno ianje ovaca ne samo da je bilo zavreno ve su veli-
ke koliine vune ve bile izdate tekstilnim radnicama. Poelo je bele-
enje etve ita, ali je, osim ako nae zabeleke nisu doivele sasvim
ravu sudbinu, ostalo nezavreno. Najranije vreme koje bi se sloilo
sa ovom slikom jeste kraj maja i poetak juna; a jai juni vetar nije
iskljuen u to doba.
To to je zabeleeno sakupljanje zaina, kao na primer, kori-
jendra, govorilo bi za jesen; ali ako je tako, zato onda nemamo po-
datke o berbi? Izgleda verovatnije d a j e seme koje se leanjem ne kva-
ri moglo da se uva za vreme godine kada ima najvie posla i da se za
vreme zime samo prebaci u Knos.
Bilo je pokuaja da se vreme odredi upuivanjem na mikenski
kalendar. Meutim, mi imamo samo malo tablica sa imenima meseci, i
sve se odnose iskljuivo na religijske poklone (v. str. 147). Razlog je
moda u tome to su svi poslovi koji se pominju u arhivima uglavnom
godinji poslovi, i poto se obavljaju u odreeno doba godine, nije bilo
potrebno da se oznai vreme. Do nedavna bila su poznata imena est
meseci; tada je za dva fragmenta, koja se fiziki nisu slagala (Oa 645-
7374), utvreno da pripadaju istoj tablici, i to je otkrilo delimino sau-
vano ime meseca, koje se ne podudara ni sa jednim od est poznatih. Iz-
gleda, prema tome, da se Knos nalazio u sedmom mesecu godine kada
je doao kraj, jer na tablicama je moglo biti i drugih imena koja nisu sa-
uvana. To pokree tugaljivo pitanje - od koga momenta su Mikenjani
raunali poetak godine. Verovatno je to bio jedan od etiri astronom-
256 KRAJ MIKENSKOG SVETA 256

ski odreenih momenata: solsticiji i ravnodnevice. Praksa klasinih Gr-

ka ne pomae nam ovde mnogo, jer je poetak godine u raznim grado-
vima padao u razliito vreme. Ako je Knos imao kalendar koji je po-
injao jesenjom ravnodnevicom, onda moramo da objasnimo zato
nema podataka o berbi i drugim jesenjim poljoprivrednim radovima,
jo uvek moemo da ostanemo kod vremena maj/jun ako pretpostavi-
mo da jedno ili dva imena meseca nije sauvano. Ali pilsko svedoan-
stvo navodi na pomisao da je verovatnije u pitanju zimska kratkodnevi-
ca. Ako je tako, jo uvek postoji nain da se dilema izbegne. Jedna od
tablica iz ove serije (Fp 1), na kojoj se nalazi jedan inae nepoznat na-
ziv meseca, sasvim je drugaijeg oblika i formata nego ostale; to je, mo-
da, sumarij zabeleaka poslednjeg meseca kalendarske godine, na-
pravljen i stavljen u dosije za veliki zimski zavrni raun", kada su
ostale prologodinje tablice bile ve unitene. To bi nam omoguilo da
razaranje datujemo u esti mesec, koji odgovara naem junu, kada su
juni vetrovi jo uvek mogui.
Evansa je teorija o zemljotresu privukla da objasni razaranje
u ranom XIV veku. U seizmikom podruju kao to je Krit, koje le-
i blizu june ivice ploe" koja nosi egejsku oblast, zemljotresi su
esti i nema naina da se njihova pojava proveri pomou arheolokih
podataka, osim ako se ne utvrde vea pomeranja velikih bedema,
kakva se ne bi mogla desiti za vreme poara. Iako za Knos, u to vre-
me, takvo nedvosmisleno svedoanstvo nije utvreno, to ipak ostaje
kao mogunost.
Ali gde god jedna inae napredna zajednica pretrpi vei zem-
ljotres, prva neposredna reakcija jeste obnova. To se ranije deavalo
u Knosu, a slina posledica takvog dogaaja poznata je iz mesta kao
to su Tera i Troja. Ali ovde nema dokaza da je posle razaranja dolo
do obnove. Sigurno je da su ljudi nastavili da ive u nekim delovima
graevine; ali ako prihvatimo da sve tablice stoje u vezi sa razaranjem
u XIV veku, nema znakova da je palata ikada posle toga ponovo po-
stala kraljevska rezidencija ili administrativni centar. Ma koji da je
uzrok razaranja, neto je navelo preivele da napuste to mesto. A k o
je Knos i u sledeem periodu ostao centar kraljevstva, mora da je pa-
lata preseljena na drugo, za sada jo neotkriveno mesto.
KRAJ MIKENSKOG SVETA 257

Na knoskim tablicama ima samo jedan putokaz koji moe biti

od znaaja. Videli smo svedoanstvo o tome da je kraljevska admini-
stracija tu teila da pod svoju kontrolu stavi delatnost hiljada ljudi, ne
samo u neposrednom susedstvu nego i na daljini od 70 ili vie kilome-
tara; najdalje mesto koje se na tablicama moe identifikovati je Ku-
dnia, oko 150 km daleko. Jasno je da lokalni guverner Fajsta,
udaljenog vie od 50 km, nije imao veliku autonomiju; on je morao
da Knosu u detalje referie o poljoprivrednoj i industrijskoj proiz-
vodnji u svojoj oblasti. Sasvim je lako poverovati da je administraci-
ja bila supercentralizovana i da je to dovodilo do nezadovoljstva me-
u gradovima kojima se tako izdaleka upravljalo. Krit se prirodno
deli na odvojena podruja i postojanje pet veih palata sa administra-
tivnim podacima u minojsko doba dokazuje da su lokalni vladari ui-
vali visok stepen nezavisnosti, ma kakva da je bila hegemonija Kno-
sa pre dolaska Grka. Video sam i jednu modernu paralelu za ovu si-
tuaciju kada je vladika iz Miresa, u podruju Fajsta, govorio o znaaj-
nom socijalnom poduhvatu kojeg se latila Pravoslavna crkva u njego-
voj eparhiji; neko mu je postavio pitanje da li je i on pomogao kada
su arhiepiskop i ostali delovi ostrva sakupljali finansijska sredstva, a
on je, uz negodovanje, odgovorio odreno, uveravajui nas da je celi
poduhvat delo njegove eparhije. Kriani su jo uvek ne samo nepo-
verljivi prema kontroli ostrva od strane nacionalne vlade u Atini, ne-
go se njihov lokalni patriotizam razgara u neobuzdano suparnitvo
meu pojedinim delovima ostrva.
Ali ma koliko da je zanimljivo praviti spekulacije o kontinuite-
tu u ponaanju izmeu antikog i modernog doba, moramo da prizna-
mo da jo uvek nemamo jasne indicije o uzrocima sloma ili o potonjem
toku dogaaja na Kritu. To je mrano podruje koje, verovatno, moe
osvetliti arheologija; potrebno nam je da saznamo koja su mesta bila
nastanjena u drugoj polovini XIV i u XIII veku i koja vrsta delatnosti
je tada nastavljena. Ima vrlo malo svedoanstava, bar do sada, o pi-
sanju, mada su natpisi na linearnom B pismu pisani na posudama. Ali
do sada nijedno parence glinene ploice nije pronaeno ni u jednom
mestu osim u Knosu. Da li se Krit raspao na tako male drave da je ne-
stalo potrebe za pisanjem podataka? Ili ih nema samo zahvaljujui slu-
KRAJ MIKENSKOG SVETA 258

aju? Kako je bila potrebna jaka vatra da bi glinenim ploicama dala

trajnost i mogunost da budu sauvane, moda uslovi na drugim me-
stima nisu bili tako pogodni za ouvanje beleaka. Teko je verovati da
je Mesara, na primer, kojoj su pisani podaci bili potrebni u minojsko
vreme, tako propala i osiromaila da nisu vie voene knjige.
Ja bih pre pomislio da je posle razaranja palate u Knosu krit-
sko stanovnitvo grkog jezika obrazovalo mnogo manje administra-
tivne jedinice, koje su, posle mnogo godina, izronile kao minijaturni
gradovi-drave klasinog doba, kada nalazimo Tilis, koji je bio pod
vlau mikenskog Knosa, kako zakljuuje savez sa svojim nasledni-
kom iz V veka. Moramo se uzdati da e budui rad baciti vie svetlo-
sti na ovo pitanje.

P1L

Situacija u Pilu je sasvim drugaija. Ovde, mislim, moemo da

otkrijemo jasno svedoanstvo o opasnoj situaciji sa kojom se kralj su-
oio. U Mikeni i Tebi ima jo uvek premalo dokumenata da bismo
mogli da izvlaimo zakljuke ove vrste.
U Pilu je lake pogoditi godinje doba kada je pao nego u Kno-
su. Ima podataka o ovcama, ali nema o strienju, i ima samo poneki
odlomak sa zabelekama o tkaninama. Nema tragova etve itarica
ili berbe groa. Sve ukazuje na poetak godine. Kalendar, izgleda,
potvruje ovo, ali, na alost, samo se jedno ime nalazi pored rei ko-
jom se oznaava mesec, i to bi morao biti naziv meseca. To je Spha-
gianios, oigledno mesec u kome se odravala glavna svetkovina u
Sfagijanesu; i na klasinom grkom meseci su esto dobijali imena
prema mestima. Ali tu postoje jo dve rei koje bi, prema kontekstu,
izgleda, morale biti imena meseci. Mene ne impresionira ona koja bi,
na prvi pogled, sugerirala znaenje novo vino"; ako je tano inter-
pretirana, a u toj interpretaciji se javljaju ozbiljne tekoe, onda bi to
govorilo za kasnu jesen. Meutim, u zaglavlju spiska ljudskih rtava
(Tn 316; v. str. 139) stoji po-ro-wi-to-jo, i L. R. Palmer (1963, 447) je
sugerisao, to je vrlo privlano uostalom, da bi to bilo Plowistoio (u
KRAJ MIKENSKOG SVETA 259

mesecu) plovidbe". Kako je, u antici, plovidbena sezona poinjala

krajem marta, to bi bilo ime prolenog meseca; i kako, kao to je po-
kazano, ovaj dokument, vrlo verovatno, potie iz poslednjih dana pa-
late, izlazi da je Pil razoren u rano prolee. ak ni strianje ovaca ni-
je bilo zavreno. Svedoanstvo o tome d a j e Pil oekivao napad s mo-
ra pretreseno je u detalje u 9. poglavlju (str. 236-243). Takozvani na-
rodi s mora" su prvi na listi sumnjivih, ali nema pozitivnog svedoan-
stva koje bi ih optuivalo. Ali stanje stvari koje obelodanjuju doku-
menti o industriji bronze (str. 196-202) svakako potvruje misao da
su mora u to vreme postala nesigurna, jer jasno je da je Pil bio zavi-
san od uvoza metala da bi mogao da realizuje izradu i, vrlo verovat-
no, izvoz gotovih proizvoda. Industrija, toliko zavisna od plovidbe,
bila bi prva rtva u periodu pomorske anarhije. I ubiranje zlata mo-
glo je, kao motiv, imati odbranu (v. str. 204).

ZAKLJUAK

Ma koji da je bio uzrok, glavni mikenski gradovi razarani su i

spaljivani jedan za drugim. irom Grke, utvreni poredak, koji je
trajao vie od tri veka, bliio se svom kraju. Usledilo je opadanje sta-
novnitva, bilo kao posledica rata, epidemija ili gladi; nema pozitiv-
nih svedoanstava koja bi okrivila bilo koji od ovih inilaca. Teorija
Rajsa Karpentera (Rhys Carpenter, 1966) da su klimatske promene
uzrok propasti mikenske Grke puka je spekulacija kojoj protivree
svedoanstva paleobotanike; pre nego to prihvatimo tako obja-
njenje, moramo zahtevati naune dokaze. Jer, najmanje ubedljiv
deo teorije je oprezna pretpostavka da su podruja, kao na primer
Atika, koja je, izgleda, cvetala u XII veku, odjednom dobila vlani-
ju klimu, kad ve dananja statistika pokazuje da Atika ima samo
polovinu atmosferskog taloga koji ima Mesenija, gde je isto tako
utvreno opadanje stanovnitva.
Postalo je moderno optuiti Dorce za ulogu krivaca u miken-
skoj tragediji. U kasnijem periodu Dorci su bili vladajui narod u ju-
noj i zapadnoj kopnenoj Grkoj i zadrali su tradicionalno neprija-
260 KRAJ MIKENSKOG SVETA 260

teljstvo prema Jonjanima, vladajuem narodu centralne Egeje, koje je

kulminiralo u dvadeset sedmnogodinjem ratu u V veku. Kako su oni,
bez sumnje, izvukli dobit iz mikenske propasti, bilo je prirodno da bu-
du za nju i okrivljeni. Ali glavna tekoa uvek je bila odsustvo bilo ka-
kvih arheolokih svedoanstava o nizu dorskih invazija neophodnih
da izazovu promene u dijalektu. Malo-pomalo, pokazalo se da mate-
rijalne inovacije, pripisivane Dorcima, nemaju sa njima veze; nema
zajednikog elementa koji, u lingvistikom smislu, odlikuje dorska
podruja, i samo njih.
Tradicionalno je miljenje da su Dorci krenuli prema jugu da za-
uzmu svoje klasine teritorije, i nema sumnje da su u tom periodu na-
stala najvea pomeranja stanovnitva. Ali gde su bili svi Dorci za vreme
mikenskog perioda? I zato su se zadovoljavali time da ekaju u zave-
trini dok ne sazri vreme za njihovu intervenciju? Period od XI do VIII
veka s pravom je nazvan Mrano doba Grke, jer jo uvek imamo ma-
lo obavetenja o njemu, osim jadne sadrine obinih grobova.
Stoga elim da zavrim jednim znakom pitanja. Ja ne mislim da
e Mrano doba ostati sasvim mrano i poinjem da sagledavam ka-
ko se neki obrisi pomaljaju iz tmine. Ali to se nalazi izvan svrhe ove
knjige. Neka vrsta kontinuiteta omoguila je prenoenje, makar i u
nepotpunom obliku, nekih pria o velikim danima mikenske Grke
sve do vremena kada je veliki pesnik mogao da ih iskoristi kao poza-
dinu za dva velika narativna speva. Ali tada je stvarno poznavanje
bronzanog doba bilo mrtvo, a dokumenti na kojima se zasniva ova
knjiga leali su pokopani ekajui svoj vaskrs u XX veku.