Megatrend univerzitet

ENERGETSKA KRIZA U 2015. GODINI

seminarski rad

Student:

Mentor:

Beograd, april, 2016.

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 2

1. ENERGETSKA KRIZA U NIGERIJI I VENECUELI .............................................................. 3

2. NAFTNI OK U 2015. GODINI ................................................................................................ 3

3. VELIKI NAFTNI OKOVI, RIVALSTVO SAUDIJSKE ARABIJE I IRANA ....................... 6

4. POSLEDICE NAFTNOG OKA ............................................................................................... 7

ZAKLJUAK ................................................................................................................................. 8

LITERATURA ............................................................................................................................... 9

1
UVOD

Svetska energetska kriza u 2015. godini primarno je uzrokovana smanjenjem cene nafte zemalja
proizvoaa. Osim ekonomskog oka, ova kriza je imala dejstva koja se ispoljavaju kroz
injenicu da jeftine, lako dostupne energije ima bukvalno u neogranienim koliinama.

Apsurdan odnos oveka prema prirodnim zemaljskim potencijalima, bazirao se na

nezainteresovanom odnosu ljudi prema energetskim resursima i na injenici da je ovaj problem
reavao manji broj zainteresovanih ljudi, uglavnom po profitnim osnovama.

Posledice energetske krize, istraivanje energetskih potencijala i resursa, postala su strateka

osnova ispitivanja energetske efikasnosti i razvoja energetskih tehnologija. Smatra se da e posle
velike svetske energetske krize u 2015. godini, energetska politika veine zemalja je bila
promenjena.

Nafta i njeni derivati jedna su od najvrednijih roba na tritu. Njome se svakodnevno trguje i ona
je jedan od uzroka mnogih svetskih ratova. Pored krize naftnih derivate, pristutna je bila i
energetska kriza izzvana nedostatkom elektrine energije u pojedinim zemljama.

2
1. ENERGETSKA KRIZA U NIGERIJI I VENECUELI

Velika energetska kriza u proloj godini zahvatila je Nigeriju. Zbog nedostatka fosilnih goriva,
proizvodnja elektrine energije je na minimumu. Hronini nedostatak struje irom zemlje je bio
toliko izraen da je naterao studente da se snalaze, ali i rizikuju tako to su uili pored puteva
pod ulinom rasvetom.

Nigerija je najvei proizvoa nafte u Africi. Ali zbog nedostataka rafinerija za njenu preradu,
veina goriva, poput dizela i benzina, se uvozi. Prole godine proizvodnja struje dostigla je
istorijski minimum od 1300 megavata za 170 miliona stanovnika. Smatra se da je krivac za
ovakvo stanje sabotaa naftovoda i gasovoda, kao i trajkovi radnika u naftnoj industriji.1

Sa hroninim nedostatkom goriva, veina javnih ustanova, poput bolnica, jedva odrava kakvo-
takvo poslovanje. Pored Nigerije i Venecuela se ve godinama bori s krizom koja je rezultat
dugogodinjeg neuspenog socijalistikog eksperimenta.

Venecuelu je u 2015. godini potresla estoka energetska kriza tako da su stanovnici vikende
poinjali petkom. Vlasti su se nadale da e kraa radna sedmica doprinieti smanjenju koritenja
elektrine energije.2

Poznato je da se energetska kriza u Venecueli nastavlja, pa su vlasti pozvale svoje sunarodnike

da uloe sve napore kako bi se utedila elektrina energija. To ukljuuje smanjenje koritenja
aparata i podizanja temperature na klima ureajima. Umesto suila, preporuuje se koritenje
tropskih vruina a sve u cilju utede energije koja nedostaje.

2. NAFTNI OK U 2015. GODINI

Naftna kriza oznaava poremeaje do kojih dolazi u razdoblju znaajnog poveanja ili smanjenja
cene sirove nafte. Ti poremeaji imaju vrlo velike posledice na celokupnu ekonomiju. Sve naftne
krize do sada su izazvale snane recesije u industrijskim zemljama. Pretpostavka za naftnu krizu
u 2015. godini je da su potrebe za naftom manje od ponude. Razlog tome moe biti na strani

1
Naftna kriza, http://balkans.aljazeera.net, 16.4.2016.
2
Naftna kriza, http://balkans.aljazeera.net, 16.4.2016.

3
tranje koja nije dovoljna (logistiki ali neretko i politiki problemi) da zadovolji postojeu
ponudu.

Veliki broj otputanja i obustava istraivanja u naftnoj industriji nije zaustavilo preveliku
proizvodnju koja preplavljuje trite u ovom trenutku. Prema CNBC, u Sjedinjenim dravama e
uskoro ponestati skladinog nadzemnog prostora za svu tu toliku naftu koja se proizvodi a koju
nema ko da kupi. osim pekulanata, koji iz svojih interesa ele dalje da obaraju cenu nafte,
razlog za eventualni dalji pad lei i u tome to bi obustava proizvodnje na velikim izvorima
skupo kotala proizvoae.

Slika 1. Energetska kriza3

Mnogi poznavaoci prilika, koji su videli smenu vie ovakvih cenovnih ciklusa, kau da se ovaj
put pad cena oduio, ali i da e kljuni dogaaj koji e odrediti cenu nafte u srednjem roku desiti
u junu 2016. godine na sledeem zasedanju lanica OPEC-a. U isto vreme, jedna od lanica,
Iran, donee konano reenje o svom nuklearnom programu i verovatno eleti da povea svoju
proizvodnju, sa sadanjih 2,5 miliona barela dnevno, na preko 4 miliona po danu, ime e se
nameriti na najveeg konkurenta u OPEC-u, Saudijsku Arabiju. U zavisnosti od ishoda sastanka
OPEC-a u junu cena barela sirove nafte mogla bi da bude rekordno niskih 20 dolara, ili da se
povrati na nivo od 90 dolara.4

Saudijska Arabija najuticajnija lanica OPEC, koja od svih zemalja na svetu ima najnii troak
proizvodnje nafte, eli dodatnim ruenjem cene unititi proizvodnju u drugim zemljama kako bi
zadrala svoj udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji i znaajan uticaj na cenu nafte.

3
Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.
4
Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.

4
Druge arapske zemlja koje su lanice OPEC za sada podravaju ovakvu politiku Saudijske
Arabije, ali npr. Iran i Venecuela nisu zadovoljni odlukom koja e vrlo verovatno dovesti do
dodatnog pada cena. Ipak, saudijski plan za sada delimino funkcionie. Proizvodnja nafte u
SAD od maja 2015. godine postepeno opada, a broj aktivnih buotina je u godinu dana pao sa
1.030 na 545.5

Dodatan pad cene e ubrzati zatvaranje buotina koje imaju visok troak proizvodnje i dovesti do
otkazivanja novih investicija u naftnoj industriji, to e dugorono smanjiti razliku izmeu
ponude i potranje. Sve nia cena e poveati potranju nafte od strane krajnjih potroaa, ali i
velikih kupaca. Kina je ve najavila da e u 2016. godini kupiti dvostruko vie nafte nego ove
godine kako bi iskoristila nisku cenu i napunila strateke rezerve.

Slika 2. Rast cene nafte6

Kada se uzmu u obzir dogaaji neoekivani dogaaji kao to su politike krize i potencijalni
teroristiki napadi, postoji velika verovatnoa da e cena nafte ponovo poeti da raste i dosegnuti
80$ po barelu, mnogo pre 2020. godine do kada to oekuje Meunarodna energetska agencija
(IEA).7

5
Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.
6
Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.
7
Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.

5
3. VELIKI NAFTNI OKOVI, RIVALSTVO SAUDIJSKE ARABIJE I
IRANA

Pad cene nafte moe ozbiljno ugroziti zemlje Bliskog istoka, ako Saudijska Arabija ne poduzme
hitne korake u zaustavljanju takvog pada, stav je Irana koji je poetkom 2015. Iran je izrazio
nadu da e vodei takmac Teheranu u Persijskom zalivu odustati od svoje strateke greke nakon
est meseci uzastopnog pada ciena.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC), u kojoj dominira Saudijska Arabija, i koja nadzire
40 posto svetskog trita, nije zaustavila proizvodnju nafte po iznimno niskim cenama, iako su
neke lanice kao Iran i Venecuela to traile. OPEC tako i dalje proizvodi 30 miliona barela nafte
dnevno.8

Iran nije jedini koji je izrazio sumnju u odnose Sadijske Arabije i Amerikanaca, jer je i Rusija
istakla sline stavove. Iran je u ovom sluaju reagovao najee gde su izale studije koje govore
o samoubilakim koracima Saudijske Arabije u borbi protiv Irana u regiji. Prvo, smanjenje cena
moe natetiti malim kompanijama koje su se brzo obogatile naftnim okovima, te ih uiniti
ranjivima. Tako bi Iran mogao iskoristiti trinu slobodu Zapada kako bi sebe postavio kao
kljunog donositelja odluka na naftnom tritu, te jo jednom pokazati mo.

Odnos Irana i Saudijske Arabije nategnut je jo od vremena Islamske revolucije u Iranu 1979.
Dve zemlje se smatraju najveim rivalima za mesto najvee regionalne sile Bliskog istoka. Iran
je revolucionarna, antimonarhistika i donekle pluralna zemlja, dok je Saudijska Arabija
sunitska, tradicionalna, monarhistika i autoritarna drava. Obe, meutim, imaju velike rezerve
fosilnih goriva, te su time vane za svaku geopolitiku viziju sveta.

Naftni okovi tokom 2015. godine s bili su izazvani delovanjem Teherana i Rijada, a i nedavni
brzi pad cena nafte po barelu plod je igre koju ve godinama igraju dve zemlje. Veini sveta pad
je dobrodoao. Cene prevoza su znaajno manje. Prema istraivanju Meunarodnog monetarnog
fonda, pad od 10 posto u cenama nafte implicira rast globalnog BDP-a za 0,2 posto, a kako su

8
Naftni ok, http://www.advance.hr, 16.4.2016.

6
cene u zadnjih est meseci pale za vie od 50 posto, mogla bi se oekivati dobra prognoza za
svet.9

4. POSLEDICE NAFTNOG OKA

Glavni razlog naglog pada cene crnog zlata je zaokret u politici Saudijske Arabije, koja vie ne
eli smanjivati proizvodnju kada je cena nafte niska kako bi vetaki stvorila nestaicu na osnovu
koje cena moe ponovo da raste. Novi cilj Saudijske Arabije je uticanje na smanjivanje
proizvodnje u drugim zemljama kako bi zadrala visoki udeo u ukupnoj globalnoj proizvodnji
nafte, sa kojim dolazi i veliki dugoroni uticaj na cenu.

Meutim, ovaj plan se ne odvija kako su ga Saudijci, zajedno sa saveznicima u OPEC-u

zamislili. Proizvodnja u drugim zemljama ne opada dovoljno brzo i trite je i dalje prezasieno
naftom.

U takvoj situaciji su investitori i pekulanti na finansijskim tritima prepoznali priliku za

ostvarivanje profita na dodatnom padu cene i poeli masovno da otvaraju prodajne (short)
ugovore na tritima fjuersa, opcija i ostalih finansijskih instrumenata. Po poslednjim podacima
sa amerikog trita fjuersa, broj sklopljenjih short ugovora je rekordno visok, a neto broj
kupovnih ugovora je najnii od 2010. godine, to znai da mnogi veliki i ozbiljni ulagai oekuju
nastavak pada cene. Ukoliko cena uskoro ne poraste sa sadanjeg nivoa, mnoge buotine e biti
zatvorene, a planirano pokretanje novih projekata bie odloeno ili otkazano. 10

ok koji je ova kriza izazvala u modernim, razvijenim dravama imao je niz razliitih posledica.
Rodio se celi niz inicijativa iji cilj je smanjenje zavisnosti ekonomije od nafte. Njihov raspon se
kree od zamene nafte alternativnim gorivima (npr. biodizel) preko korienja alternativnih
izvora energije do raznih oblika boljeg koritenja energije. Tu spadaju vii standardi graenja,
podsticanje proizvodnje automobila manje potronje, pa i uvoenje zimskog i letnjeg raunanja
vremena radi smanjenja potronje energije boljim koritenjem dnevnog svetla. Uz to, poinje se s
veim komercijalnim koritenjem nalazita nafte u Severnom moru.

9
Naftni ok, http://www.advance.hr, 16.4.2016.
10
Kuntek, D., Analiza nafte i njenih derivata, Istraivaki rad, Zagreb, 2015, str. 69.

7
ZAKLJUAK

Svetska energetska kriza u 2015. godini primarno je uzrokovana smanjenjem cene nafte zemalja
proizvoaa. Osim ekonomskog oka, ova kriza je imala dejstva koja se ispoljavaju kroz
injenicu da jeftine, lako dostupne energije ima bukvalno u neogranienim koliinama.

Nafta i njeni derivati jedna su od najvrednijih roba na tritu. Njome se svakodnevno trguje i ona
je jedan od uzroka mnogih svetskih ratova. Pored krize naftnih derivate, pristutna je bila i
energetska kriza izzvana nedostatkom elektrine energije u pojedinim zemljama.

Velika energetska kriza u proloj godini zahvatila je Nigeriju. Zbog nedostatka fosilnih goriva,
proizvodnja elektrine energije je na minimumu. Nigerija je najvei proizvoa nafte u Africi.
Ali zbog nedostataka rafinerija za njenu preradu, veina goriva, poput dizela i benzina, se uvozi.
Prole godine proizvodnja struje dostigla je istorijski minimum od 1300 megavata za 170
miliona stanovnika. Smatra se da je krivac za ovakvo stanje sabotaa naftovoda i gasovoda, kao i
trajkovi radnika u naftnoj industriji.

Pored Nigerije i Venecuela se ve godinama bori s krizom koja je rezultat dugogodinjeg

neuspenog socijalistikog eksperimenta.

U 2015. godini pored energetske krize u Nigeriji i Venecueli, koje su se ogledale u nedostatku
elektrine energije, mnogo vei ok je izazvala nftna kriza, koja se ogladala kroz nagli pad cene
sirove nafte na svetksom tritu.

Glavni razlog naglog pada cene crnog zlata je zaokret u politici Saudijske Arabije, koja vie ne
eli smanjivati proizvodnju kada je cena nafte niska kako bi vetaki stvorila nestaicu na osnovu
koje cena moe ponovo da raste. Novi cilj Saudijske Arabije je uticanje na smanjivanje
proizvodnje u drugim zemljama kako bi zadrala visoki udeo u ukupnoj globalnoj proizvodnji
nafte, sa kojim dolazi i veliki dugoroni uticaj na cenu.

ok koji je ova kriza izazvala u modernim, razvijenim dravama imao je niz razliitih posledica.
Rodio se celi niz inicijativa iji cilj je smanjenje zavisnosti ekonomije od nafte. Njihov raspon se
kree od zamene nafte alternativnim gorivima (npr. biodizel) preko koritenja alternativnih
izvora energije do raznih oblika boljeg koritenja energije.

8
LITERATURA

Kuntek, D., Analiza nafte i njenih derivata, Istraivaki rad, Zagreb, 2015.

Naftna kriza, http://balkans.aljazeera.net, 16.4.2016.

Naftna kriza, http://bif.rs, 16.4.2016.

Naftni ok, http://www.advance.hr, 16.4.2016.