Savremena Evropska Književnost: Kaleidoskopski Pogled

The European Commission support for the production of this publication does not
constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and
the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the
information contained therein.
SAVREMENA
EVROPSKA
KNJIEVNOST:
KALEIDOSKOPSKI
POGLED
Savremena evropska knjievnost: kaleidoskopski pogled
O projektu
Savremena evropska knjievnost / kaleidoskopski pogled
Projekat Savremena evropska knjievnost: kaleidoskopski pogled obuhvata

prevoenje na srpski jezik, objavljivanje, promociju i distribuciju osam knjiga.
Knjige su savremeni evropski romani izvorno napisani na slovenakom, ved-
skom, holandskom, nemakom, francuskom i engleskom jeziku. Pisci dolaze
iz est zemalja: Slovenija (Ale ar), vedska (Sara Manhajmer), Holandija
(Herman Koh), Nemaka (Iris Hanika i Fridrih Kristijan Delijus), Francuska (An-
toan Loren) i Velika Britanija (Sem Bajers i Taije Selasi). Svi romani su napisani
u 21. veku, i objavljeni u periodu od 2009. do 2013. godine.
Mada su nastala u razliitim kulturnim kontekstima, sva izabrana dela imaju
neto zajedniko. U svakom od ovih dela protagonisti se suoavaju sa izazo-
vom u svom ivotu, imaju potrebu da promene svoj ivot, ili im same okol-
nosti nameu promenu dotadanjeg ivota. Sa svakim od ovih izazova moe
se suoiti i italac koji ivi u Srbiji u drugaijim okolnostima i drugaijem okru-
enju. Pored toga to e u romanu prepoznati izazove sa kojima se suoava
on sam ili ljudi u njegovoj okolini, italac u Srbiji imae priliku da upozna
druge kulturne kontekste, da proiri saznanja o drutvenim procesima u sa-
vremenom svetu.
U svakom od odabranih dela protagonisti tragaju za linom sreom, koja im
izmie iz razliitih, subjektivnih ili objektivnih razloga. Autori u svakom od
ovih dela bave se temama, pokreu pitanja i upuuju poruke koje su univer-
zalne i tako relevantne za itaoce u drugim zemljama i drugim kulturama.
Neki od protagonista se susreu sa izazovom u porodici ili pate zbog raspada
porodice, neki pate zbog gubitka, neki su optereeni istorijskim dogaajima
iz prolosti i preispituju svoj stav prema prolosti, neki su, pak, u nevolji zbog
svog stava prema ivotu i svetu koji, mogue je, proizilazi iz pripadnosti odre-
enoj generaciji.
U romanu Taije Selasi, porodica imigranata iz Afrike se raspala, a njeni lanovi
su se otisnuli u razliite delove sveta i pate zbog decita porodinih veza. Da
4|
li e im dolazak na sahranu iznenada preminulog oca porodice omoguciti da

povrate pokidane veze? Iris Hanike u svom romanu pie o dvoje ljudi u sre-
dnjim godinama koji pate zbog prolosti, optereeni zloinima nacista u Ne-
makoj i suoeni sa potrebom da preispitaju svoj stav prema prolosti, to
se ispostavlja kao neophodnost od ivotne vanosti za njih.
Takoe, u romanu Fridriha Kristijana Dulijusa, italac prati tok svesti penzio-
nisanog nemakog arheologa koji radi kao turistiki vodi u Rimu. On sedi u
crkvi nedaleko od samog Pape i razmilja o crkvenoj i politikoj istoriji Italije
i prvobitnom grehu, pita se, zatim, o tome kako Italijani gledaju na nemake
turiste u svetlu nacistikih zloina, i svojim reeksijama najzad stvara sliku
dananje Italije. U romanu koji govori o etiri generacije jedne porodice, Ales
ar dolazi do zakljuka da se istinska srea moe traiti samo u toleranciji.
Protagonista romana Sare Manhajmer pati zbog gubitka jo neroene bebe
i upuuje se na put opsesivnog izuavanja dela lozoje i knjievnosti, traei
izgubljeni smisao ivota u biblioteci. Roman Antoana Lorena, govori o mir-
nom ivotu protagoniste, raunovoe, koji se menja iz korena kada on prisvoji
eir koji je predsednik Miteran sluajno zaboravio u jednom restoranu. Po-
kazae se da ovaj eir ne menja samo njegov ivot nego i ivot svakog bu-
dueg vlasnika. Dva brana para sreu se u otmenom restoranu da
razgovaraju o zloinu koji su poinila njihova deca i koji remeti njihov dotad
miran ivot, u romanu Hermana Koha.
Roman Sema Bajersa upoznaje nas sa troje protagonista koji su pripadnici
iste generacije, nezadovoljni svojim ivotom pokuavaju da obnove nekada-
nje prijateljstvo, nadajui se da e to doneti promenu. Da li je njihova pred-
stava o linoj srei pogrena i da li predstavlja pogrean stav o linoj srei
itave generacije?
Projekat Savremena evropska knjievnost: kaleidoskopski pogled realizuje
se uz nansijsku podrku programa Kreativna Evropa Evropske Unije.
|5
Ale ar / O podnoljivosti
Ale ar / O znosnosti
Prevod sa slovenakog: Ana Ristovi
O podnoljivosti je roman sloene

strukture koji donosi opirnu priu o
jednoj porodici, sledei etiri njene
generacije ratrkane irom Evrope.
Incest, sadizam i mazohizam, preljuba i pokuaj ubistva unutar porodice,

vojnici i krijumari, krvave bitke i politike igre, evropska aristokratija i od-
begli SS ociri, svirepe majke i ponieni oevi, droga, alkohol i vanbrana
deca su sastavni delovi kompleksne prie ovog romana.
Pratei udes svojih likova, pisac pokazuje kako se, iza kulisa krvavih ratova,
politikih prevrata i stalnih promena imena drave, nacionalne himne i za-
stave, odigrava mnogo vea, mnogo surovija i bolnija porodina drama.
Jezivo, monumentalno delo Alea ara. Gabrijela Babnik
6|
Ale ar roen je 1971. u Idriji. Studirao je

komparativnu knjievnost i sociologiju na ljub-
ljanskom Filozofskom fakultetu. Objavio je ro-
mane "Igra anela i imia" (1997) za koji je
dobio nagradu za najbolji slovenaki prvi
roman, "Pasji tango" (1999) i "O podnoljivo-
sti" (2011.). Prva zbirka kratkih pria "U okviru"
(2003.) nominovana je za Preernovu nagradu,
a zatim slede djela "Muve" (2006.) i "Made in
Slovenia" (2007.). Pisao je dejiu prozu i pokre-
ta je i glavni urednik asopisa Balkanis.
Ana Ristovi roena je 1972. godine u Beogradu, gde je zavrila Filoloki

fakultet (srpski jezik i knjievnost). Objavila je devet pesnikih zbirki, za
koje je dobila nekoliko najznaajnijih knjievnih nagrada, izmeu ostalog,
nagradu Branko Miljkovi, Disovu nagradu, i nemaku nagradu Hubert
Burda Preis. Ve vie od decenije prevodi savremenu slovenaku prozu,
poeziju i esejistiku: do sada je prevela sa slove-
nakog jezika vie od dvadeset knjiga. Meu
prevedenim autorima su: Drago Janar, Ale
ar, Ale Debeljak, Ale teger, Duan ater,
Jani Virk, Nataa Kramberger, Miha Macini, Su-
zana Tratnik, Uro Zupan, Lucija Stupica, Goran
Vojnovi, Vlado abot, Mojca Kumerdej, Toma
alamun, Mitja ander, Primo unik, Feri
Lainek, i mnogi drugi. Zahvaljujui njenim
prevodima, srpski itaoci su poeli intenzivnije
da se upoznaju sa najnovijim tokovima savre-
mene slovenake knjievnosti. Prevoenje doivljava kao najintimniju vrstu
itanja, putem kojeg otkriva sve tanane niti od kojih je satkano knjievno
tkivo, i kao svojevrsni oblik putovanja ka drugome i ka sri jezika. lan je Sr-
pskog knjievnog drutva, Udruenja knjievnih prevodilaca Srbije, Srpskog
PEN centra i Drutva slvoenakih pisaca. ivi u Beogradu.
|7
Ale ar / O podnoljivosti
Ale ar / O znosnosti
Odlomak iz romana
Tetke su posetu koncipirale tako da su Prva i Poslednji dvaput prespa-

vali kod svake od sestara. Kasnije su dosta razgovarale i nagaale da li
bi se stvari odvijale drugaije da su obrnule redosled i da je, recimo,
Nulta dola na kraju. Nekako su naginjale tome da bi. Ja mislim da ne
bi. Problem nije bio u rasporedu spavanja, ve u odnosu izmeu Prve i
Poslednjeg. Sa drugaijim rasporedom spavanja tetke bi mogle da zaplet
odgode za drugu polovinu posete, ali time ga ne bi izbrisale.
Poslednji mi je jednom prilikom rekao da mu se Fufa jednostavno
dogodila. Nekom drugom prilikom je dodao da Fufu ne bi iskoristio na
taj nain da nije bio toliko ljut na mamu. Rekao je iskoristio. Kako god
bilo, injenica je da motivacija Prve za posetu 1986. nije proizlazila iz
elje da vidi sestre i Grad, ve se napajala bezizlaznou u kojoj se za-
tekla. Kako u finansijskom smislu, u okviru vlastite porodice, odnosno
onoga to je ostalo od nje, tako i u odnosu sa Poslednjim. Poseta je bila
neka vrsta bekstva od bezizlaznosti situacije. Iako, u poseti Gradu, Prvu
nije ekalo rastereenje, ve zaotravanje situacije.
To nije u redu, Druga je u naoj kuhinji komentarisala injenicu da
se briga o Poslednjem tokom posete svalila pre svega na moja plea, to
je bilo logino jer smo bili vrnjaci i jedini momci usred gomile sestri-
ina. U kuhinji je nastala tiina, u kojoj su tetke nesumnjivo sabirale
delinkventnost Poslednjeg i moju problematinost, i svaka za sebe do-
lazile do zakljuka da to nikako nije u redu. A ko e? upitala je etvrta.
Hoe li biti tvoja briga? Trea je pomalo nervozno upitala Nultu.
Kako god bilo, nisu bile zabrinute samo tetke. Spisak bolesti Posle-
dnjeg, sa kojim me je vie puta suoila Trea, bio je zastrauju. Izmeu
ostalog, imao je raznorazne alergije, astmu, gomilu hroninih bolesti i
bipolarni poremeaj. Tada je ve imao dosije, sa trojicom kolega je bio
optuen za razne manguparije, tue i maltretiranja u koli, mada je, za
8|
razliku od ostalih bio osloboen po svim takama optunice osim za

posedovanje marihuane. Trojica njegovih najboljih prijatelja morali su
da odu u neku vrstu popravnog doma za maloletnike, dok se Posljednji
izvukao.
Njegov dolazak je bio primeren tome. Uao je sa pljugom u ustima.
Na kraju dugog reda cipela ostavio je par sasvim novih natikaa i u dne-
vnu sobu zakoraio u patikama broj 44. Usko, izdueno i zailjeno lice,
ravna, malo dua crna kosa, mrava figura u beloj majici bez rukava i u
crvenoj trenerci, sve na njemu je zrailo otporom i dosaivanjem.
Poelo je odmah prve veeri. Pojavili su se sa pola sata zakanjenja i
prilino utueni. Fufa ga je podigavi bradicu na lepom licu dovela do
mene, smestila ga da sedne, nazvala naduvankom, budalom, prepotent-
nim balavcem i bolesnikom, i zakljuila da ne misli vie da se bavi njime
i, ko ga jebe. Fufa je otkoraala ka svom Tipu, sela mu u krilo i vie nas
nije ni pogledala. Pojma nisam imao kako u to izvesti. Poslednji nije
znao ni re slovenakog, na engleskom bi uspevao da skrpi kakvu po-
lovinu reenice, a ja nisam znao ni rei francuskog. Meutim, brzo smo
se sloili da tiini nita ne fali, i poeli da cevimo svako svoje pivo. Pro-
lazile su razne ekipe, zapriao sam se as sa ovim as sa onim, u jednom
trenutku sam ulovio Fufin pogled. Osvrnuo sam se oko sebe, ali Posle-
dnjeg nije bilo nigde. Fufa je pokazala ka izlazu. Tamo je nastajala blaga
guva. Fufa i ja smo se jo jednom pogledali i krenuli u kafi.
Kafiu na zadnjoj strani jedinog hotela u Gradu, Kod Didia, godi-
nama niko nije ni primirisao. Tog prolea voenje je preuzela mlada,
ambiciozna direktorka i u njega smestila flipere, bilijar i slot maine,
koje su tada prvi put dole u Grad. Pun pogodak. Podrumska rupa je
smesta postala novi centar Grada. Kraljevi dvorita, ulica i okova, sve
to je u Gradu iole vredelo, sada se tiskalo pod niskim tavanicama, ispi-
jalo podmornice i kupalo se u duvanskom dimu. Nakon nekoliko ne-
delja i meseci oblikovana je struktura po logici osvajanja Grada. Svaka
ekipa je zauzela svoj automat i na ivot i smrt branila svoju lestvicu od
pet ili deset top dostignua. Tip sa kojim je tada bila Fufa, i koji je na-
rednih dana pretrpeo niz ponienja od Poslednjeg, bio je kralj Pekmena.
|9
Igrica Pekmen bila je u detinjstvu, i jo dugo posle, naravno pored

mame, najbolji prijatelj Poslednjeg.
Tip i Poslednji imali su potpuno drugaiji stil igre. Zanimljivo je da
je njihovo igranje na automatu u nijansama mogue preslikati na nji-
hovo sviranje gitare. Tip se borio sa automatom kao to se borio sa gi-
tarom. Sve je bilo nekako na silu, sve je bilo u naglim pokretima, sav je
bio napet, sve vreme se nekako zaletao, sve vreme se spasavao, a ne
vodio. U pitanju je bilo dokazivanje a ne zadovoljstvo i igra. Poslednji
je Pekmena, da ne govorim o gitari, igrao meko, mirno, skoro leerno.
Bilo je oigledno da kontrolie stvari ak i onda kada igra brzo. Izgledalo
je ak i kao da ima vremena da ba svaki potez doivi, a onda da od jed-
nog tona oblikuje sledei. Ostajao bi oputen, a sve zajedno je delovalo
neverovatno lako, precizno i savreno.
Poslednji se na Pekmenu sa lakoom etao kroz nivoe, dok je Tip
kraj njega postajao zelen. Poela su dobacivanja, podbadanja, jer Tip
nije ba bio omiljen u Gradu. Kada je Poslednji, jo uvek sa prvim i-
votom, dostigao poene za upis na listu, poeo sam da brinem. Tue su
u kafiu, gde su tako razliite ekipe odjednom na gomili, redovno bile
na rasporedu. Poslednji je igrao kao lud, poelo je skandiranje i vikanje,
verovatno je poleteo i odigrao antologijsku igru. Na automatu je posti-
tao rekord kojem se sledeih godinu i po dana, koliko su automati ostali
u gradu, niko nije ni pribliio.
Fufa se tada prvi put koketno osmehnula Poslednjem. Pojavilo se
prvo pitanje i prvo zanimanje. Da je Tip iole imao pameti, on bi Posle-
dnjem stisnuo ruku, priznao kako stvari stoje, i onda bi moda i prei-
veo. Ali, naravno da nije. Tip je srao i gunao bez kraja i konca. Da je
u pitanju poetnika srea, da ga je usralo itd. Toliko dugo, da mu je
Poslednji ponudio igru u tri dobijene, i Tip, naravno, nije mogao da od-
bije. Bilo je, naravno, 3:0 za Poslednjeg, sa sve tri igre se upisao na listu
i zauzeo prva etiri mesta od pet. Nekih sat i po kasnije, dok je Tip i
dalje gunao, mada ve fino pod gasom, Poslednji je na neko vreme ne-
stao, a kada se vratio rekao je da je odigrao i petu igru i Tipa izbrisao sa
lestvice. Za vena vremena. Ekipe su planule u smeh. Bilo je vreme da
Tip pokupi poslednju mrvicu digniteta i ode. Naravno, bez Fufe. Sme-
10 |
jala se zajedno sa ostalima dok je nestajao iza ugla. Seam se da sam

pomislio kako poseta jo praktino nije ni poela.
Gde ste bili...? Kada ste otili...? Lica Tree i Starog su plesala kao u
magli. Shvatio sam da sedim kraj radijatora u kuhinji, da nemam pojma
kako sam se tamo zatekao, a jo manje koliko je sati i ta se deava. Gde
ste bili...? opet Trea. Kada ste se razili...? Stari. Ko? zauo sam svoj
glas. Jo se i zajebava! Stari se pribliio iz magle. Da, odmahnuo sam
glavom, ne, klimnuo sam i opet odmahnuo, mislim, da, znam da smo
zakasnili, jedan sat, lepo sam im rekao da e biti sranje... Nee ti odlu-
ivati ta je a ta nije sranje! rekao je Stari i postalo mi je jasno da je
stvar ozbiljna. Pokuao sam da sastavim sliku. Dobro, sa Fufom i Po-
slednjim i sa litrom vina i dointom sam zavrio na reci. Taj blesavi Pek-
men nas je gurnuo blie jedno drugome. Kada je ponestalo vina, sve
troje smo se sloili da bi bilo dobro jo ta popiti, i poto je ve sve bilo
zatvoreno, otili smo u zgradu u kojoj je ivela Fufa, sili do njenog po-
druma, gde je jo uvek smrdelo na Oev krompir, i tamo je Poslednji
izveo jo jednu majstoriju. Rutinski je uspeo da otvori vrata pomou
male ice, uzeli smo dve litre vina, a onda smo se vratili na reku. I, to je
bilo sve. Provaljivanje u podrum, u redu, sranje, ali nekako ide sve dok
stvari ostaju u porodici, tako su tetke esto govorile u naoj kuhinji.
Trea mi je gurnula u ruke ostatak kafe, poslala Starog u dnevnu sobu
i zatvorila vrata. U tiini je gledala kroz prozor i pokuavala da me pro-
ita. Konano je, veoma smireno, rekla da nije nita tako strano, barem,
za promenu, sa mnom, da se samo malo priberem i da joj lepo kaem
kada smo se tano razili. Naravno da joj nisam verovao, ni re. Zvualo
je kao obina zamka. A pre svega mi stvarno nije bilo jasno u emu je
glavni problem, kuda da se kreem, ta da kaem, i da li uopte postoji
ikakav manevarski prostor za laganje. U Kanonu je sve bilo ivo i da
nije tako bilo, u Gradu ne bi bilo mogue nita sakriti. Uz to je i Stari
imao strano slab san i uo je svaki noni dolazak, svako otvaranje vrata
i svako kretanje po stanu. Sekunde su prolazile, izlaza nije bilo. U jedan
posle ponoi sam pred zgradom konano ispriao istinu i sudei po
| 11
izrazu lica Tree potvrdio problem. Polako je klimala glavom, popuila

cigaretu do kraja, ustala uzdahnuvi, otila do telefona i pozvala Nultu.
Problem nije predstavljala provala u podrum. Ni ukradeno vino, ni
pijanstvo. Problem je nastao zato to sam doao kui petnaest minuta
posle jedan, kako je ujutru Stari ispriao, a Fufa i Poslednji u pola tri,
to se ispostavilo u jutarnjem telefonskom raportu meu tetkama. Od
zgrade do drugog sprata im je, dakle, bilo potrebno sat i po. Ta siva vre-
menska zona je Prvu neoekivano izbacila iz takta. Nulta je izvetavala
da nekih sat, sat i po, Prva najpre uopte nije reagovala tako da je Nulta
ve bila sve zaboravila, ali je onda odjednom eksplodirala. Pitaj svoju
ker ta su radili, Prva se okrenula ka Nultoj, jer ju je Poslednji samo
gledao i zevao, a onda ustao i otiao u Fufinu sobu. Ona je jo uvek spa-
vala i Prva deset minuta jednostavno nije mogla da sedne i nastavi sa
ispijanjem kafe. Jasne znakove gubitka razuma Prva je poela da poka-
zuje kada se i Fufa samo smejala i zatvorila joj vrata sobe pred nosom.
Nulta je bila zabrinuta, Druga, Trea i etvrta su je smirivale govorei
joj da loe stvari na poetku uvek izgledaju gore nego kasnije, ali to nije
puno pomagalo. Tetke su sedele u kuhinji, a Fufa i Poslednji u sobi, i
Nulta je tvrdila da je veoma napeto i da ne zna da li e moi da izdri.
U vezi tih tajanstvenih sat i po ni Fufa ni Poslednji nisu davali nika-
kvu zvaninu izjavu, niti smo kasnije ikada progovorili o tome. Na kraju
krajeva, nije u pitanju sat i po niti pitanje ta su tano golupii radili,
ve injenica da su Prva i Fufa od prvog trena gledale jedna drugu sa
nepoverenjem. Bile su, jednostavno, nekompatibilne, pri emu ovog
puta nije u pitanju bila razliitost, kao to je to bilo sa Mamom, ve sli-
nost. Od svih sestriina Fufa je imala daleko najvie elemenata Prve;
kako u fizikom tako i u karakternom smislu. Moda bi je neko u kon-
tekstu Maminog imaginarijuma mogao proglasiti ak i za Crnu Nonu
generacije nakon Prve, meutim, moje miljenje nije takvo. Fufa je bila
neuporedivo meka, ranjivija osoba, vie nekakvo majmune u ljud-
skom obliju, muiava i tvrdoglava lepotica. Nita vie od toga.
Posledice te noi po porodicu nisu bile sudbonosne, ali bile su vi-
dljive. Tetke su iz sastava koji je bio planiran za posetu Maminom grobu
izbrisale Fufu, a umesto nje dopisale moje ime. Dok smo etali ka gro-
12 |
blju postalo je jasno da je Poslednji, koji je doao u Grad sasvim bez

volje, nekako oiveo, dok se raspoloenje Prve oigledno pogoralo.
Nema loginije stvari od sestrinskog hodoaa na Mamin grob.
Uopte, kada je re o zajednikoj poseti Maminom grobu prvom i je-
dinom prilikom, 1976. godine, Prva je, naime, izrazila elju da poseti
groblje sa svojom porodicom, to je zvualo sasvim logino, iako znam
da je tetkama to pomalo ilo na ivce. Sumnjale su u to da je Prva uopte
tada videla Mamin grob. Znaajna slika. Prvu su tetke nekoliko stotina
metara pred grobljem bukvalno okovale. Pod desnu ruku ju je uzela
Druga, pod levu Trea, dva koraka napred su hodale Nulta i etvrta, a
dva koraka iza Poslednji i ja. Grob je okruilo pet nemih lea. Krvni-
kovu senku, koja se nepomino zagledala u fotografiju svoje prve rtve,
sestre su zadrale u sredini.
(Prevela sa slovenakog Ana Ristovi)
| 13
Sara Manhajmer / Radnja

Sara Mannheimer / Handlingen
Prevod sa vedskog: Soja Vukovi
Radnja je drugi roman Sare Manhajmer, posle romana Pravila,

koji je kritika pohvalila. U ovom romanu autor nastavlja da istra-
uje tok osetljivih mentalnih stanja. Protagonista romana je
ena koja je voena eljom da osvoji biblioteku, u kojoj e nai
nauku i itavu zbirku literature iz itavog sveta.
Junakinja ovog romana, naglaavajui neurotinu potrebu da
kontrolie svet oko sebe, i da ovlada sloenim teorijama Rolana
Barta i Julije Kristeve, trpi neodoljiv bol zbog neuspele trudnoe.
Magija i realizam se prepliu u ovom poetinom romanu, i Sara
Manjhajmer uspeva da ponovo izobrazi esto skrivenu krhkost
svakodnevnog ivota, izvlaei ne linije izmeu realnosti i
mate. Stilizovan i nabijen simbolizmom, roman je portret ljud-
skog bia koje je opsednuto duhovnom istotom, i nadometa
slabost tela neoborivim intelektualnim identitetom.
14 |
Sara Manhajmer odrasla je u Geteborgu, a

kolovala se u SAD, Holandiji i ekoj repu-
blici. ivi u Stokholmu.
Prvi roman Pravila objavila je 2008. godine.
Bio je nominovan za nagradu August, a za
njega je spisateljica dobila nagradu za prvi
roman dnevnog lista Bors Tidning.
Roman Radnja objavljen je 2011. i bio je no-
minovan za nagradu za roman vedskog ra-
dija. Za ovaj roman Sara Manhajmer dobila je Nagradu Evropske Unije za
knjievnost 2012. godine.
Soja Vukovi (1983.) studirala je

Skandinavske jezike i knjievnosti na
Univerzitetu u Beogradu i Studije ideje,
kulture i drutva na Nansen akademiji
za humanistike nauke u Lilehameru u
Norvekoj.
Radi kao profesionalni prevodilac od
2005. godine i ima veliki broj objavlje-
nih prevoda sa norvekog, vedskog i
danskog jezika, ukljuujui knjige Seks i
religija (Dag Ejstejn Ende), Taka naj-
manjeg otpora (Ada Djerup), Zaokruivanje (Karl Frode Tiler) i elite li da
postanete diktator (Mikal Hem).
Od septembra 2013. godine angaovana je i kao konsultant za norveku
kulturu u organizaciji Skandinavski kutak. Izabrana za prevodioca meseca
aprila 2015. od strane organizacije NORLA (Norwegian Literature Abroad).
Sara Manhajmer / Radnja

Sara Mannheimer / Handlingen
Odlomak iz romana
Najzad! Moram to rei naglas

Jesen je, a ja nisam besciljna, beskuna, imam Dom u kom je cilj prona-
en!
Da bi mi se zaista ukorenilo u svesti, govorim naglas da sam pohranila u
kovei sve-druge-mogue-predstojee konanosti koje se lepe uz pomisao
na dalja mesta i vanije dolaske.
U meuvremenu, u rukama nosim kovei kroz sobe. Hodam kroz sobe
koje vrve od sabijenog odsustva. Odsustva onoga to je moglo biti, i naravno
i onoga to jo moe biti. Jer naravno, nije mogue preduhitriti dogaaje i
iskljuiti mogunost da e neto izrasti iznutra ili da e se Silni Andi iznenada
uzdii kao kulise ko e to znati, ali u svakom sluaju kovei mora ostati
zatvoren. Ono to jeste, ili bi moglo postati njegova sadrina, ne sme se rasipati
kao magina praina po Domu, po ivotu.
Sada sam ovde, najzad u nekakvoj luci, u nekakvom zadovoljstvu.
A kovei je, izgleda, postalo sve tee locirati, on juri sve dublje kroz tunele
i kanale mog tela, kao da su zidovi Doma koji me okruuju spolja otvorili
ogroman, nepregledan prostor unutra. ula sam ljude kako kau: unutranje
putovanje je vee od geografskog, ali to su bile prazne rei, ije znaenje nikada
ranije nisam shvatala.
Tek sada sam stigla.
Bilo je potrebno izvesno vreme, mislim, da bih stigla ovamo. Teglila sam
svoje stvari kroz svet, od kue do kue, i svaki put se iuavala to ba moj
prtljag izgleda tako udno, nimalo nije nalik etvrtastim koferima zakljuanim
kratkim kombinacijama brojki, ve pre lii na zamotane patuljaste nosoroge
ili velike slike pod nezgrapnim ciradama pritegnutim kanapom.
U sobama i stanovima gde sam ivela ranije, privremenost i sluajnost
odluivali su gde e se nalaziti orman. Hrpa svenjeva je povinujui se zakonu
gravitacije klizila preko zidova, sa jedrima od reprodukcija Arosenijusovih i
Vermerovih slika, koje e po svoj prilici pre a ne kasnije zapljusnuti dokove
svojih korica, sve dok ne doe vreme da ih priveem pred sledei odlazak.
16 |
Upravo sam u pokretu, na putu prema onome to dolazi, u mnotvu atri-

buta budunosti sama sebi postala stvarna.
Sada stojim usred Doma, kao omeena dolascima, i uprkos ovom slavo-
dobitnom oseanju da sam se prizemljila, oseam se kao da su me uhvatili na
delu, da, oseam se razodenuto, prosto reeno, nago.
Da sam tokom svog lutalakog ivota bila odevena ili upakovana u zastavu
budunosti, ukraena nekom vrstom banderole-kombinezona boje argarepe
i pune obeanja, sada bi itava ta odeda bila oduvana sa mene, i leprala bi
poput raskalane baklje pred kapijom Doma. Svoj povez moram pronai unu-
tar zidova, u stvari unutar sebe. Da ga iznova jurim po svetu bilo bi od poetka
osueno na propast, jer ni za ivu glavu ne bih elela da budem negde drugde,
ne elim da odem odavde.
Ja sam ovde, moj rad je ovde, Maram, Randi i Levet su ovde, sve to je po-
trebno da postojim, da ivim, nalazi se ovde.
Pa ipak, osim ovoga sa nagotom, osim ovoga sa ivuim odsustvom i onoga
to bi se moglo oblikovati iznutra, postoji, kako da kaem, jo poneto u vezi
sa im jo nisam sigurna.
Iako ne sumnjam da ba ovde elim da budem, koliko je sam Dom oslo-
boen svake sumnje? Jesu li ovo pravi zidovi ili su samo izrezani od per-ploe,
izgletovani i premazani kreom? A ta je sa svetlom, zar ovo svetlo nije gotovo
neprirodno?
Iako sam maltene euforina to sam ovde, pitanje mi se stalno vraa: Kako
u znati da je ovo prava Kua, pravi Dom?
Moram priznati da se jo nisam privikla na ovaj Dom. Moram priznati da
dovodim u pitanje njegovu trajnost. Ima li smisla verovati u zidove od tronog
materijala, verovati u kre, staklenu vunu i glet-masu? Zar se upravo takve
stvari ne koriste da se prekrije, da se sakrije katastrofa.
Katastrofa bi mogla doi. Moglo bi se desiti da katastrofa doe usred ve-
rovanja.
Hoe li Dom opstati, kao odbrana, je li Dom moja tvrava? (Kada se ambis
otvori i posegne za mnom?)
Na primer, glasno sam vrisnula, a srce mi je silovito zalupalo kada se Maram

iznenada pojavio u dovratku sa kesom iz prodavnice u ruci.
| 17
Smiri se!
Kako je mogue biti toliko nepripremljen na neiji dolazak kada taj neko
uprkos svemu ivi u istom domu?
Ali, ujem samu sebe kako se pravdam Maramu (a ustvari se sigurno
obraam sama sebi), zar susretima kraj dovratka u sobama sa zidovima od
tankih drvenih ploa ne prethode probe? Da li mi je moda dodeljena makar
mrvica vremena da razmislim i pripremim se za taj iznenadni ulazak? (Nije,
iskrsao je iznenada, kao iz neke potpuno druge predstave.)
Podigla sam pogled i u istom trenutku primetila pukotine u plafonu koje
su svakako oblikovale zanimljive are, ali su istovremeno bez okolianja doka-
zivale, barem sam ja to smatrala u tom trenutku, da je ovaj Dom podjednako
prolazan kao i sve druge konstrukcije, a moda je zapravo i neto sasvim drugo,
a ne dom, moda pre neka vrsta dekora koji sam lino prizvala, da bih u skri-
venoj radionici mogla da obraujem svakakve radnje i dogaaje na samo moj
nain, da, tako to u sve strpati u jeziku benkicu: Veito dete, pesniki veiti
Id, da bih prevazila Vreme koje je ve prevazilo Mesto, da bih uzela Smrt-
koju-e-doi u svoje ruke, izmasirala je, namazala je mastilom niz dlaku, moda
je to sramno, idiotski
Ali ta se onda potpuno naopako naziva mojim ivotom, ako je Dom samo
scena, ili da kaemo, konstrukcija?
U kojoj dimenziji se tada nalazi takozvana stvarnost?
Noas sam sanjala malog, debelog deaka.

Bili smo na spratu, plaila sam se da e me zaraziti mrave ene iz prizem-
lja, infekcijom grla koju su vukle. A plaila sam se da e me zaraziti i mali de-
beljko, ali to sam prevazila. Igrala sam se s njim, elela sam da oseti da zaista
elim da se igram s njim! A ne kao da to radim samo zbog njega. Igra je bila
akrobatske prirode. Svojski smo se valjali po podu, bio je tu neki prekriva,
nisam mu tako dobro videla lice, uglavnom sam oseala teinu, salo oko ku-
kova, belo meso, meko, nesigurno, mora da je ipak bio malo tuan, na kraju
krajeva je debeljko, bled, punaak i mali, nije pripadao toj kui, a opet, kuda
bi drugo otiao?
Ni ja nisam imala kuda da odem, a kui nisam pripadala.
18 |
Ali ipak je otiao, ini mi se. Tada sam otvorila prozor da bih tresla i tresla
prekriva koji moda bee zaraen, salom, smetenou.
Sada mi nedostaje. Taj deak je moda bio ja? Sada sam ponovo ovde. U stvar-
nosti?
Da li zato postoji Dom? Da li ovde treba da se usudim da budem debela,
da najzad nateknem, postanem sva drmusava i tumaram bez cilja? Da li ovde
treba da se u potpunosti predam organskom kretanju?
Nemam odgovor.
Ali telo mi jo krije ugraen kovei, kovei koji bubri od oseaja za
drugde. Zakrpljenih jama odsustva i enje. vrsto drim narasli ambis, drim
ga unutra, tihog, zatvorenog i ukraenog nalik koveiu, oivienog crvenim
kao paljivo negovanu ranu.
Treba li to da bude odbrana?
Naravno da, imajui u vidu sve okolnosti, ne mogu da kontroliem ono to
se odvija u Domu.
Maramove ulaske, odlaske i brda pisama i papira. Ni Randine mnoge sko-
kove i lepe stvarice koje se kovitlaju za njom poput bademovih cvetova u
oluji. A Levet radi kako Levet hoe, sa svojim privescima za kljueve i zlatnom
kosom, eto tako je, jednostavno tako. Pripremite im mesto, jer ne staju u moje
tesne sobe nainjene od slova. Gledam ih kako idu, veliki su, krakati, opijeni
ivotom, srean nek vam je put!
ak ni Glasovima koji mi se u vreme i u nevreme obraaju iz okova i or-
mana, ni meusobnim odnosima soba, njihovim promenljivim magnetnim
dejstvom na mene, promenama temperature, propadanjem stvari, i tako dalje
i tako blie, vie ne upravljam ovde i sada u Domu. ak ni sopstvenim hiro-
vima, snovima, nervoznim marcima, iznenadnim ponienjima, svim ivim
stvarima koje se premetaju van domaaja im posegnem za njihovom even-
tualnom sistematikom, njihovim konturama, ponavljanjima i obrascima.
To znai da, ak iako ovaj Dom i nije pravi Dom, ako je Dom kulisa, neki
izmiljeni spektakl u kom ja, istina, mogu da pomeram zidove, menjam osve-
tljenje, kreim ga u drugu boju i tako dalje, ipak ne mogu da njime zaista
upravljam, jer nisam sama, ve izloena neprestanim energetskim uticajima,
i jer ogromna istorijska reka struji kroz sve u svakom trenutku.
Moda sam samo postala svesna nedostatka kontrole sa kojim sam oduvek
ivela, ali ga nisam primeivala, jer sam u pokretu, na putu, u koraku napred
| 19
bila obuzeta linijom od A do B, uopte ne razmiljajui o tome da B vodi do

Ostrva.1
Sada voda raste oko mene

Stigla sam na Ostrvo
Oni koji prolaze sa svojim dugim jezicima talasa
uivaju u vetru brzine
Ja sam Ostrvo
koje se nadima kao to se nula nadima od svoje praznine
i uskoro e veliko ODSUSTVO svakako morati da se pojavi
A onda dolaze talasanja iznutra
biseri jalovosti koji bezbojno curkaju u isto more
to niko u ivotu ba tog donjeg ostrva ne moe da postane
to niko vie ne moe da se rodi
to je okeanima i zvezdama svejedno
Dolazi sua, doba isprepletenih pukotina
sporosti i krivine zgrbljenih, naboranih lea
Uskoro e smrt otvoriti eljusti i progutati mi Ostrvo u jednom zalogaju
Ali nisam li ovim preduhitrila same dogaaje?

Da nisam sumnjivo pourila sa oplakivanjem stanja stvari, da ne kaem
sopstvenog stanja? I ne elim li zapravo svemo? Ili spas koji bespomonost
obeava?
Da se vratimo na katastrofu i moju spremnost na istu.

Zato moram da budem na oprezu u Domu? Zato nemam poverenja u
utoite od drveta, staklene vune i gleta?
Zato to mi izgleda nemogue da zamurim pred nesigurnom ravnoteom
izmeu izvetaenosti i stvarnosti koja sledi iz pitanja o tome kako ita moe
biti stvoreno ni iz ega.
Kako bih, samo pitam, mogla da postavim na scenu ivot ispred kulisa, a
istovremeno budem spremna na iznenaenja autentinosti?
Ono to elim da kaem je sledee, kada bi postojao pravi Dom, drugim
reima pravi povratak kui, pravi dolazak, mesto koje bi zaista moglo da pod-
1
Igra rei znai ostrvo, ali je i poslednje slovo u vedskom alfabetu. (Prim.
prev.)
20 |
nese i obuzda moju usplahirenu sujetu, moje oklevanje pred pitanjem poetka
i kraja svakakvih stvari, ne bih poskoila tako, kao u farsi, pri pogledu na Ma-
rama.
Obujmila sam Maramovu udesnu glavu, poljubila mog dragog, uivala u
trenutku. Jer daleko od toga da se svakog dana desi da se nas dvoje ovako
spontano sretnemo u etiri oka u Domu.
Pokuala sam da se otresem ubrzanog pulsa, da okrenem lea ivcima, ali
su me oni uporno progonili.
Dii malo, rekao je Maram, koji ima strpljenja, koja ima meso, oseanja,
krv i ruke, sve ono ivotno, da, Maram je sav potpuno uverljiv.
Najvie bih volela da me Maram ne napusti ni na sekundu i ne ostavlja me
na cedilu.
Samu, to znai apsolutno naputenu, da uviam razliku izmeu ivog,
istinskog STVARNOG i ponavljanja, plagijata, kopije, imitacije, podraavanja,
parazitiranja, upliva, parafraza, tumaenja, prevoda, zamene i krae.
Ne elim da budem sama sa IVIM odsustvom i pitanjem koje veito na-
dire.
A nipoto ne elim da budem nasamo sa svojim uskovitlanim elektrokar-
diogramom.
Moram se potruditi da se priberem.
U nekom mirnom kutku Doma najzad u imati mira da radim, dakle da se

kroz stil, formu, sadrinu, vanost, muzikalnost, elju, najzad produbim, to
e rei da vie ne jurim kao drebe jednoroga za draguljima iz bajke, ve da se
najzad ozbiljno pozabavim umetnou oplemenjivanja.
U Domu u postati uena.
U Domu neu samo zapoinjati, ve u i zavravati.
Poeu od poetka, i neu odmah pobei, izleteti tamo gde je zelenije,
prema onome to moe doi. Najzad u dobiti mogunost da ispitam ta su
drugi napisali za ive, mrtve i jo neroene. Primiu ono to nisam znala da
mogu da primim.
U Domu u stvoriti sebi salo, meso, zadnjicu.
Dua e mi se useliti u salo.
Sedeu u garnituri za sedenje sa nosom u knjigama, jednoj po jednoj.
| 21
Proniknuu u misteriju spisa, i u njihovu nauku.

Biu upuena i oglaavau se mumlanjem koje toliko toga podrazumeva,
na pravi nain, u pravim razmacima.
U Domu u se udebljati, postati sve u veoj meri, ovek, telo, seanje.
Nauiu strane jezike, indoevropske, semitske i slovenske.
Plivau u etimolokom moru i lutati po teolokim brdima.
Postau uena, a moje telo e dobiti oblik kolibice.
Ali to moe jo malo da saeka, primeujem da postoje izvesna odlaganja, jer

i pre nego to sam stigla da se pobrinem za svoje meso i svoje umovanje, iz-
gleda da me je dolazak kui na neki nain irom otvorio.
I s prtljagom mi je isto kao i sa odeom. On koji je nekad sluio da me
odvoji od sveta, sada mi je otrgnut s tela, lei po kui i zauzima prostor.
Moram da raspakujem sve trbuaste zaveljaje, moram da ih se otarasim,
uljaju me, ali ja nisam gotova, ovo ni izbliza nije zavreno.
Ukratko reeno, volela bih da nije toliko teko biti ovde, jer ne elim da
budem nigde drugde. Ipak sam najzad u luci, a osim toga, ovde je i tako ne-
shvatljivo lepo!
ime sam zasluila da doivim ovakvu lepotu?
Nije li to predskazanje da e mi sasvim uskoro sve izmai iz ruku?
Priznajem da se bojim da e me isterati odavde. Bojim se injenice da me
vie niko ne saaljeva, jer mi to donosi odgovornost da sa drugima delim ono
to imam.
Iako ni izbliza nisam sigurna ta to imam, ipak imam neto, nekakav Dom,
i zato treba da dajem.
Ali strah da u se ubrzo suoiti sa gubitkom Doma i zauti oajnike prekore
kako se uzdiu iz mog ambisa zbog toga to nisam ni uivala u krasoti tom
rajskom osunanom prostoru ispunjenom nametajem dok sam imala pri-
liku, isisava svu elju za davanjem iz mene. Ova dilema pokazuje, osim neopro-
stivo otupelog oseaja za moral, moju lou naviku da mi nedostatak neega
bude duevna hrana. Iako imam moj kovei, iako ono to nije bilo i ono to
bi moglo biti sada ive u svojoj kutiji, na svom posebnom mestu, ja oigledno
nastavljam da tumaram, jer se bez uzdaha enje oseam kao mrtva aba kra-
staa. to je naravno samo delimino tano.
Kada malo bolje razmislim, nije nedostatak moja duevna hrana, ve kre-
tanje koje on stvara.
22 |
Kretanje ka fantastinom cilju, uprkos tome to sam ovde obuzeta ivot-

nom sreom, to sam na odreditu, iako ne elim da budem nigde drugde,
oseam se nesigurno.
Crvena nit koja nekad bee razapeta izmeu mene i budunosti sada mean-
drira u mlitavim krugovima, i lako ju je izgubiti u zagonetnim lavirintima iz-
meu stvarnih i nestvarnih soba.
Plai me to je Cilj sada zamenila Smrt.
Ako je Dom cilj, onda se u Domu nalazi Smrt.
Smrt je svuda u ovim i onim stvarima, u telu, u sobi.
Moda me ba Smrt ili pre moja borba sa Smru navodi da odravam
tempo, i dalje mi ne dozvoljava da mudrujem i stvorim svoje sedelako salo i
svoju uenost.
Da bih postala uena i opijena natoveanskim, da bih zaboravila ono do-
slovno, ono suma sumarum sobe i otisnula se napolje u lavirintsku osloboenu
istinu, moram ostati otvorena za ivot i podneti da ivot vodi ka smrti.
Ali da bih podnela smrt koja e doi, moram biti na nogama, imati neto
u rukama, moram da drim propast u prikrajku, dom ne sme postati brdo be-
skunih stvari, smea i sudbonosnih hrpa!
Moja svest o smrti stvara obrasce u telu, u Domu, i dolazi do odlaganja.
Nisam poela da umujem, nisam ni poela da se pribliavam onom mum-
lanju upuenih koje toliko toga podrazumeva, mekuna masnoa jo se nije
nataloila u prstenovima oko kukova i nogu.
Idem do Radionice. Stvorila sam Radionicu da tu sakupim svoje povratke
na staro, svoja odlaganja, svoj vatreni rat protiv trbuastog, svoj fiasko i izgub-
ljene, pogreno postavljene mrlje u jedan ram.
O Domu se mora voditi briga, ak iako je samo dekor.
Ne mogu ga uzeti zdravo za gotovo.
Ne mogu se pouzdati u njegovu trajnost.
ak iako elim da steknem sedelako salo, elim da Dom bude lep, a ne
zaraen.
(Prevela sa vedskog Sofija Vukovi)
| 23
Iris Hanika / Sama sutina

Iris Hanika / Die Eigentliche
Prevod sa nemakog: Jelena Kosti-Tomovi
Hansa Franbaha najvie mue zloini iz ere

nacizma. On pati zbog njih otkad se sea.
Zbog te muke je odabrao da radi kao slube-
nik u Insitutu za istoriju. Njegova najbolja
prijateljica Gracijela takoe ne moe da
shvati takvu prolost i tako je dok ne upo-
zna oveka koji udi za njom. Od tada postaju vane bludne elje. Kako
pria napreduje postavlja se pitanje u kojoj meri istorija igra ulogu u njiho-
vim ivotima? Da li se nacistika prolost moe kriviti za sve? Ili samo nji-
hova nemo da postignu sreu ini Hansa i Gracijelu tako neobinim
likovima?
Iris Hanika pokazuje kako zloini nacistike ere jo uvek optereuju dana-
nju Nemaku, i takoe ispituje apsurdnost lanog aljenja i nae nemoi u
suoavanju sa tim zloinima.
Spisateljica koja pie duhovito, iskreno i bez trunke senzacionalizma.

Spiegel
Iris Hanika traga za samom sutinom i postavlja pitanje kako umai sop-
stvenom ivotu kroz preispitivanje nacionalsocijalistike prolosti.
SWR
24 |
Iris Hanika roena je 1962. godine u Virc-

burgu, u Austriji. Studirala je Optu i kom-
paratvnu knjievnost u Berlinu, gde ivi od
1979.
Prvu knjigu napisala je 1989. godine. Od
1998. je stalni saradnik nacionalnog dne-
vnika Frankfurter Allgemeine Zeitung.
Godine 2006. nagraena je knjievnom
nagradom Hans Fallada za celokupan rad,
a 2001. dobila je nagradu LiteraTour Nord
za roman Sama sutina.
Za roman Sama sutina dobila je Nagradu
Evropske Unije za knjievnost 2010.
Prof. dr Jelena Kosti-Tomovi roena je u Beogradu 1973. godine. Studi-

rala germanistiku na Filolokom fakultetu u Beogradu i na Univerzitetu
Georg Avgust u Getingenu. Magistarski
rad iz oblasti lingvistike teksta i pragmatike i
doktorsku disertaciju iz oblasti lingvistike i
teorije prevoenja odbranila na Filolokom
fakultetu u Beogradu. Radi na Filolokom fa-
kultetu u Beogradu od 1999. godine, gde je
2013. godine izabrana za vanrednog profe-
sora. Objavila je niz naunih lanaka i stru-
nih radova iz oblasti lingvistike teksta,
leksikograje, leksikologije i teorije prevoe-
nja, kao i dve naune monograje: 2013.
Tvorba rei u savremenom nemakom je-
ziku i 2017. Savremena nemaka leksiko-
graja. Predsednik Geteovog drutva u Beogradu od 2010. godine.
Od 2000. godine aktivno se bavi knjievnim, strunim i konferencijskim
prevoenjem.
| 25
Iris Hanika / Sama sutina

Iris Hanika / Die Eigentliche
Odlomak iz romana
Gracijela je izgledala kao da ju je naslikao Pikaso, tanije kao neki od Pikaso-

vih portreta Dore Mar. U njenom sluaju to, meutim, nije bila umetnost,
nego natprirodnost otelotvorena u prirodnoj veliini. Ali je ipak izgledala kao
umetnost.
Imala je velike oi, veliki nos i velika usta, a pojedinani delovi njenog lica
bili su tako rasporeeni da posmatra nije uopte mogao doneti sud o celini,
jer odnos izmeu njih nije bio jasan.
Nos joj je bio pomalo kriv. Iz njene perspektive bio je iskrivljen udesno, a
iz perpektive posmatraa ulevo.
Oi su joj lebdele negde ispod ela. Bile su sivoplave.
Velike usne bile su gotovo bezojne; primeivale su se jedino dok bi govorila,
a i onda samo kao tkivo neto drugaije strukture kraj pokretne rupe posred
lica. Kada ne bi govorila, usne bi potpuno nestale sa te lakonske skice koja joj
je sluila kao lice.
Nedugo nakon to su se upoznali, razmiljao je o Gracijelinom licu, ne mo-
gavi da odlui da li je runa, ili lepa na neki udan nain. U to bi vreme ne-
prekidno zurio u nju kad god bi se nali, a i ona bi, za uzvrat, neprekidno zurila
u njega, izlaui mu mnogobrojne apsekte njene line patnje zbog nacistike
prolosti Nemake.
Kada su jednom otili na koncert simfonijskog orkesta (Ludvig van Beto-
ven: Simfonija br. 1 u C-duru, Opus 21, edicija Donatana del Mara; Anton
Vebern: est komada za orkestar, Opus 6b, verzija iz 1928; Ludvig van Betoven:
Simfonija br. 7 u A-duru, Opus 92, edicija Donatana del Mara), prvi put ju je
video naminkanu (tada je ve upoznala Joahima). Usne je okupala krvlju, a
oi privrstila kreonom i velikim koliinama maskare. Tako je lice pretvorila
u ekspresionistiku sliku, premda je veliki nos i dalje zbunjivao posmatraa.
Usmeravoa bi mu pogled negde u stranu, van lica, pre nego to bi ovaj uopte
uspeo da ga sagleda kako treba.
Bilo je prosto neverovatno da neko tako mora da se predstavlja svetu.
Broj slova u njenom imenu nije, naalost, bio deljiv sa tri, jer se na nema-
26 |
kom ono pie sa osam slova Graziela. Pokuavao bi da ga podeli sa tri svaki
put kada bi pomislio na nju, ali mu to nikada ne bi polo za rukom, jednosta-
vno zato to je nemogue. Tek se ukupan broj slova njenog imena i prezimena
mogao podeliti sa tri bez ostatka, pa ga je to donekle umirivalo. Meutim, u
sebi nije mogao uvek da je oslovljava punim imenom i prezimenom, kao da
je ona neki tamo turmbanfirer iz njegovih akata. Oslovljavao ju je samo ime-
nom, koje je, naalost, imalo osam slova, a osam nije deljivo sa tri i tu se
nita nije dalo uiniti.
Deljivost se mogla postii samo pomou nastavka za genitiv, koji u nema-
kom glasi -s, pa je Gracijelino ime s njim imalo devet slova. Ali onda bi morao
da nae neku re zbog koje bi joj ime uvek stajalo u genitivu.
Rei za oi, nos i usta tu nisu bile od pomoi, ali re za usne jeste. Zato su
mu Gracijeline usne priinjavale zadovoljstvo. To je bilo petnaest slova Gra-
zielas Lippen njegov omiljeni broj. Petnaest podeljeno sa tri bilo je pet, i tako
je sve delovalo lepo ureeno, kao da se drugaije ne moe ni zamisliti. Petnaest
deljeno sa tri jednako pet, pet puta tri jednako petnaest, tip-top sreeno.
Kod ljudi ija imena nisu bila deljiva sa tri ve bi mu sama ta injenica ote-
avala komunikaciju s njima. (Gospoa Kermer, ije je ime bilo Elizabet na
nemakom Elisabeth bila je izuzetak u tom pogledu. Ali moda samo zato
to nju i nije oslovljavao imenom, ve sa gospoo Kermer; ni to nije bilo de-
ljivo sa tri, ali je ba zato bilo u potpunom skladu sa antipatijom koju je prema
ovoj oseao.)
Neko koga ovek moe da gleda toliko dugo, a da pritom ne shvati ta to tano
vidi zapravo nije ruan. Ali nije ni lep. Runo i lepo u takvom sluaju uopte nisu
primerene kategorije. Lice poput Gracijelinog potpuno je izvan estetskih kvalifi-
kacija.
Hans je odluio da ga smatra lepim, ba kao i njeno telo, koje je vie liilo
na neku Boterovu, nego na Pikasovu sliku. Okruglo i vrsto, bilo je veliko, ba
kao sve drugo na njoj. Grudi su joj, dodue, bile samo dve dodatne grudve na
toj masi ivog mesa koju je iz dana u dan nosala naokolo.
Stanovanje u Gracijelinom grandioznom telu trebalo bi da bude prijatno,
zato to je tu bilo dovoljno mesta za sva mogua duevna stanja. Gde god da
padnu, pala bi na meke jastuke, pa ne bi trebalo da bole.
Iako bi Gracijela teorijski trebalo da ima ekskluzivno pravo korienja tog
tela, u njenom sluaju to uopte nije bilo tako, nego ba suprotno. Ona samu
sebe nije posmatrala oima poznavaoca umetnosti, ve je svoje lice smatrala
| 27
runim, a svoje telo jednostavno debelim. Bila je poput stare Savezne Repu-
blike Nemake, one pre ujedinjenja.
Srena je postala tek onda kada se neko drugi zainteresovao za korienje
tog njenog tela ili je bar ona to smatrala sreom. A taj neko drugi bio je Joa-
him. On se za njeno telo nije zanimao kao za jedno od mnogih drugih tela
(to je ono zapravo bilo), ve se oduevio njime, zato to je ono u njemu, im
bi ga ugledao, pouzdano pobuivalo najveu moguu poudu, i to praenu
izvesnou da e ista biti zadovoljena u najkraem moguem roku. esto je
ponavljao Gracijeli, kao vlasnici i stanarki tog tela, koliko mu se ono svia.
A budui da Gracijela nikada ranije nije upoznala nikoga ko bi o njenom
telu govorio iskljuivo u kontekstu sree i zadovoljstva koje mu ono prua,
ona je Joahimu isto odmah stavila na raspolaganje, dodelivi mu neogranieno
pravo korienja, kako u praktinom, tako i u vremenskom pogledu. Pored
toga, poela je da se bavi svojom spoljanjou, s izvesnom naklonou.
Od kada je Joahim eleo njeno telo, ponovo je poela da se ogleda u ogle-
dalu, i to ne u kontekstu dijete, ve pokuavajui da shvati ta ovaj to u njemu
vidi.
I dalje joj nije polazilo za rukom da svoje telo doivi kao lepo, ali poto ga
je Joahim smatrao lepim, ona je bar bila zadovoljna njime. U krajnjoj liniji,
bez tog tela ne bi ni mogla imati ljubavnika.
Svoje lice vie nije ocenjivala prema aktuelnim estetskim normama, ve je ak-
tivno radila na njegovoj privlanosti, redovno ga minkajui. Telo je negovala in-
tenzivno i briljivo, ne bi li uvek bilo spremno za upotrebu. Kou je prala i mazala
esto, i to skupim proizvodima, noge je brijala i zimi, redovno je ila kod frizera,
okoladu je jela samo u onim koliinama koje bi njena savest mogla da prihvati,
ee se hranila povrem, a pila je litre i litre vode, da bi joj telo bilo to zdravije
i sveije.
Jer sada, kada je u nekome budilo udnju, ono je postalo vano. Odnos iz-
meu polova u Gracijelinoj vezi sa Joahimu bio je redukovan na ogoljenu sr,
na samu sutinu, kako je ona to videla, verujui pride da ta apsolutna redukcija
zapravo znai najveu punou.
Njena se ljubav sastojala u tome da bude samo meso, i nita vie od toga,
da nema vie nikakvih bezmesnih osobenosti, a ni bilo ta drugo to neku
osobu ini posebnom, ve da se iskljuivo odlikuje vrlo uoptenom osobeno-
u svog pola, iskjuivo tim najjasnijim polnim odlikama, smatrajui sve ostale
28 |
odlike nebitnim. Da bude ena, i nita vie od toga. Da zajedno sa Kerol King,
ili jo bolje sa Aretom Frenklin peva:
You make me feel

You make me feel
You make me feel like a na-tu-ral woman,
to je jedna od najplitkijih pop pesmica svih vremena.

Njena ljubav sastojala se u tome da bude redukovana na tu jednu jedinu
osobenost, u kojoj zapravo nije bilo nieg istinski osobenog. Osobena je bila
iskljuivo potpuna redukcija ba na to.
Hans sve to nije znao ba do najsitnijih detalja, ali je mogao da pretpostavi,

budui da je posmatrao njen nagli preobraaj nakon Joahimovog ulaska u njen
ivot. Nije mu ostalo skriveno da se ona sada neguje, da se elegantno oblai,
da joj je kosa uvek svee oprana, da mirie na parfeme i da vie pria o pro-
blemima ena-domaica nego o Auvicu.
Dok je Gracijela jo nosila farmerke i dukserice, i dok su jo razgovarali o
Auvicu, mislio je da ona razume njegovu nesreu, zato to je deli. Zato su se
i sprijateljili. Nikada nisu konkretno razgovarali o njenoj linoj nesrei. Nju
je i valjalo potpuno zanemariti, imajui u vidu veliku, neizmernu nesreu o
kojoj su stalno priali. Ali to je bilo pre nego to e Gracijela promeniti stranu
i poverovati da je srena, zato to ima takozvanu ljubavnu vezu.
Tog Joahima, ije ime ne samo da nije bilo deljivo sa tri, ve je, sa svojih
sedam slova Joachim bilo najgori mogui sluaj nedeljivosti sa tri, tog Joa-
hima video je svega nekolio puta, a i tada samo u prolazu, kako odlazi iz Gra-
cijelinog stana, im on, Hans ue na vrata.
Gracijela bi u tim trenucima uvek bila nekako raspilavljena, dok bi Joahim
delovao vrlo vedro. Hansu se na sve to povraalo, pa je zato u meuvremenu
davao sve od sebe da izbegne susret s Joahimom.
Jednom su se videli i kada je Hans odlazio od Gracijele, a ovaj upravo do-
lazio. Nakon toga je bio pomalo uvreen.
Kada bi dolazio Gracijeli u posetu, sada bi je uvek pitao da li pre ili posle
njega dolazi Joahim. Ako bi zaista bilo tako, on bi namerno doao kasnije ili
otiao ranije. Ponekad bi i predloio da se vide nekog drugog dana.
| 29
Izvadio je svoj bokali za kafu iz ormara u kome ga je, opranog, ostavljao

svako popodne. Zatvorivi vrata za sobom, uputio se u ajnu kuhinju, gde se
kafa koju je napravila gospoa Kermer odavno ukiselila na grejnoj ploi apa-
rata.
Sva ostala vrata stajala su otovrena, otkrivajui prazne prostorije. Dokto-
rantkinja je bila u biblioteci, trenutno nije bilo nikog na strunoj praksi, a
Marner je dolazio tek u jedanaest. U arhivu je bilo potpuno mirno. Vrata ra-
unarskog centra na kraju hodnika bila su zatvorena.
Taj raunarski centar bio je sama sutina Arihiva Instituta za obradu pro-
losti. Kao metaarhiv, umreavao je itav niz arhiva neopohdnih za obradu
prolosti, omoguavajui tako centralni pristup svim podacima. Arhiv u
samom Institutu za obradu prolosti bio je, meutim, izuzetno mali. U njemu
su se nalazili iskljuivo dokumenta koja su naknadno pronaena, neoekivana
otkria i kurioziteti. U skladu s tim, Frambahov posao zapravo je bio samo
seanje na arhivistiku
Sa ljudima koji su radili u raunskom centru Hans nije imao kontakt. Oni
su i onako iveli na nekoj sasvim drugoj planeti. Dali su se videti iskljuivo
tokom pauze za ruak, na putu u kantinu. Uvek su jeli zajedno, nikada sa dru-
gima. Ali im bi Hans imao bilo kakav problem s kompjuterom, neko od njih
bi se odmah stvorio kod njega, bez greke. Problem bi uvek reili za manje od
dva minuta, prihvatili njegove izjave zahvalnosti s tihim prezirom i bez odla-
ganja se vratili u raunski centar. Zaista je bio sam sa gospoom Kermer.
Iz male metalne flae na pisaem stolu u kafu je sipao gusti, pasterizovani
zaslaeni lag, pa onda okrenuo Gracijelin broj. Javila se i pre nego to e joj
telefon zazvoniti.
Ah, Hanse, rekla je, mnogo mi je ao, ali ne mogu da se vidim s tobom
veeras.
vrsto je stisnuo usne, pa mu je lice zadobilo izraz koji jedva da se razli-
kovao od osmeha. Odmah je, meutim, opustio usne, i grlenim glasom izgo-
vorio: Joahim.
Da. Joahim bi mogjao veeras da se vidi sa mnom, neplanirano. A nismo
se videli ve nedelju dana.
Da, rekao je, razmiljajui o tome kako se Gracijela i on nisu videli ve
vie od dve nedelje.
Na trenutak su zautali.
30 |
Dobro, rekao je zatim. Odnosno, nije dobro. uemo se kasnije, sad

moram da radim.
Da, rekla je. Strano mi je ao.
U redu je, rekao je on. ao. Zatim je spustio slualicu.
Spolja mu je bilo hladno, a iznutra se oseao praznim. Zurio je u prozori
na svome ekranu takoe prazan. U grlu mu se zaglavilo neto vrsto, neto
to nije eleo da proguta. U gornji prozori ukucao je hafram, a u donji
hoess. Pozdravio ga je specijalni softver za arhiviranje njegovog instituta. Iz
kutije sa zaostavtinom Zigfrida Volkenkrauta uzeo je naredni list papira, ne
bi li podatke o njemu uneo u listu arhivskih dokumenata.
(Prevela sa nemakog Jelena Kosti-Tomovi)
| 31
Herman Koh / Veera

Herman Koch / Het Diner
Prevod sa holandskog: Jelica Novakovi-Lopuina
Jedne letnje veeri u Amsterdamu dva para

se sastaju za veerom. Oni treba da razgova-
raju o svojim mladim sinovima. Deaci su
poinili uasan zloin, koji su zabeleile si-
gurnosne kamere. Niko ih nije prepoznao izuzev njihovih roditelja. Koliko
e daleko ii svaki od ova dva para kako bi zatitio svoje dete?
Podilazili su me marci dok sam postajao zaokupljen Kohovom uznemiru-

juom priom o porodinom ivotu... Dok se veera pretvara u haos, mi ot-
krivamo koliko su daleko pripadnici srednje klase spremni da odu kako bi
zatitili svoje monstruozno potomstvo. Daily Mail
Neverovatno uzbudljivo... Ovaj roman razotkriva tamnu stranu pristojnog

drutva i postavlja pitanje ta bi svako od nas uinio u susretu sa nezamisli-
vom tragedijom. Los Angeles Times
Veera je mrana poslastica, poput kakvog nog deserta lukavo spremlje-

nog od iznutrica. New York Times
32 |
Herman Koh (1953) po zanimanju scenari-

sta, glumac i publicista, ovaj nesvreni stu-
dent rusistike je kao pisac debitovao 1989.
romanom Spasi nas, Marija Montaneli. Kao
literarni uzor posluili su mu tada romani
Luja Fernanda Selina. Nakon niza zbirki pri-
povedaka i nekolicine romana, objavio je
2009. svoj prvi bestseler, roman Veera. U
pitanju je literarna obrada istinitog dogaaja
koji se zbio u Barseloni 2005. godine: maltre-
tiranje i ubistvo starije beskunice od strane
momaka iz dobrih porodica. Iste godine kada
je i objavljen roman je dobio znaajnu holandsku knjievnu nagradu (NS
Publiekprijs), a u prevodu na engleski postigao je 2013. izuzetan uspeh
na amerikom tritu gde je je bio u vrhu itanosti. Sa 33 prevoda u 37
zemalja roman Veera je u meuvremenu postao najprevedeniji ho-
landski roman svih vremena.
Jelica Novakovi-Lopuina (1955) osniva je

srpske nederlandistike, redovni je profesor i
ef Grupe za nizozemske studije na Filolo-
kom fakultetu u Beogradu. Suosniva je i
glavni urednik godinjaka Erazma, asopisa
za holandsku i amansku knjievnost u pre-
vodu, ime je 1992. dala podsticaj za razvoj
direktnog prevoenja sa nizozemskog (od-
nosno holandskog/amanskog) na srpski. Za
svoj doprinos prevodilatvu i razvoju kultur-
nih veza izmeu Nizozemlja i Srbije, dodeljena joj je 2014. Nagrada za pre-
vodilatvo Holandske literarne fondacije. Njen obiman opus obuhvata
naune radove, holandsko-srpski renik, udbenike, preglede knjievnosti
kao i veliki broj prevoda proze i poezije.
| 33
Herman Koh / Veera

Herman Koch / Het Diner
Odlomak iz romana
Najpre sam pogledao u enskom toaletu. Oprezno odkrinuh vrata da ne bih

nekog prepao.
Kler...?
Sa izuzetkom pisoara, prostorija je bila istovetna s mukim toaletom. Rost-
fraj, granit i zvuci klavira. Jedina razlika je bila u vazi s belim narcisima po-
stavljenoj izmeu dva umivaonika. Pomislih na vlasnika restorana, na njegovu
belu rolku.
Babet? Prozivanje moje snaje bila je sad ve puka formalnost, izgovor
kako bih opravdao svoje prisustvo na vratima enskog toaleta za sluaj da je
unutra stvarno bilo nekog, to se nije ispostavilo.
Krenuo sam ka izlazu, pored devojaka kraj pulta. Napolju je bilo prijatno,
izmeu vrhova kronji lebdeo je pun mesec, i mirisalo je na zainske trave.
Bio je to miris koji nisam mogao precizno da odredim ali me je nejasno pod-
seao na Sredozemlje. Neto dalje, tamo gde je prestajao park, video sam svetla
automobila i tramvaja koji je upravo prolazio. A jo dalje, kroz bunje, osve-
tljene prozore kafia gde su u ovom istom trenutku obini ljudi uivali u re-
barcima.
Krenuh poljunkanom stazom sa elektrinim bakljama i onda skrenuh levo
na stazu koja je vodila oko restorana. S desne strane je preko jarka vodio mali
most ka ulici sa saobraajem i kafiem, levo je bilo pravougaono jezerce. Dalje
u pozadini, tamo gde se jezerce rasplinjavalo u tmini, video sam neto to mi
se u prvi mah uini kao zid, ali kad sam bolje osmotrio ispostavilo se da je to
ivica visine oveka.
Ponovo skrenuh levo i krenuh du jezerceta; svetlost restorana ogledala se
u tamnoj vodi, odavde su se mogli videti gosti kako jedu. Produih jo malo,
a onda zastadoh.
Rastojanje koje nas je razdvajalo iznosilo je jedva deset metara, pa ipak
sam ja mogao da vidim brata kako sedi za stolom, a on mene nije. ekajui
na glavno jelo, i sm sam vie puta bacao pogled napolje, ali kako je padao
mrak, sve se manje razaznavalo; mogao sam, meutim, sa svog mesta da vidim
34 |
skoro itav restoran reflektovan u staklu. Ser bi morao da priljubi lice uz okno
i onda bi me moda video kako stojim, ali je svejedno bilo pitanje da li bi video
ita vie od crne prilike s druge strane jezerceta.
Osvrnuh se, ali koliko sam mogao da vidim u mraku, park je bio pust. Nije
bilo ni traga od Kler i Babet. Moj brat je odloio viljuku i no i brisao je usta
salvetom. Odavde nisam mogao da mu vidim tanjir, ali sam mogao da se kla-
dim da nita nije ostalo: hrana je pojedena, oseaj gladi pripadao je prolosti.
Ser primae au usnama i otpi. Upravo u tom trenutku ovek s bradom i
njegova erka ustadoe od stola. Na putu ka izlazu usporie korak kod Sero-
vog stola, videh kako ovek s bradom podie ruku, erka mu uputi osmeh, a
Ser u znak pozdrava podie au uvis.
Nesumnjivo su jo jednom hteli da se zahvale za fotografisanje. Ser se zai-
sta pokazao kao suta predusretljivost, besprekorno je iz svoje uloge restoran-
skog gosta koji ceni svoju privatnost uskoio u ulogu nacionalno poznate face:
nacionalno poznate face oveka koji je ostao dosledan sebi, sasvim obinog
oveka kao to smo ti i ja, nekog koga si uvek i na svakom mestu mogao da
oslovi jer sebe nije uzdizao na pijedestal.
Verovatno sam ja bio jedini koji mu je izmeu obrva primetio boru iritacije
u trenutku kad ga je oslovio ovek s bradom. Nemojte mi zameriti, ali va...
va... ovaj gospodin ovde me je uveravao da nije problem ako mi... Bora je
bila vidljiva ne due od sekunde, a zatim nam se ukazao Ser Loman kome je
svako mogao da d svoj glas, kandidat za premijera koji se oseao oputeno
meu obinim ljudima.
Naravno! Naravno! uzviknuo je razdragano kad mu je bradonja mahnuo
aparatom, a onda pokazao na svoju erku. A kako se ti zove? upitao je Ser
devojku. Nije to bila naroito lepa devojka, nije bila od one vrste devojaka
zbog kojih bi bratovljeve oi nevaljalo zasjale: nije to bila devojka oko koje bi
se pomuio, kao pre toga oko one nespretne konobarice to je liila na Skarlet
Johanson. Ali, imala je simpatino lice, inteligentno lice, ispravih sebe za-
pravo suvie inteligentno da bi poelela da se slika s mojim bratom. Naomi,
odgovori ona.
Sedi onda pored mene, Naomi, ree Ser, i kad je devojka sela na prazno
mesto pored njega, on joj rukom obujmi ramena. Bradonja se povue za ne-
koliko koraka. Jo jednom za svaki sluaj, ree nakon to je blic jednom za-
svetleo, i ponovo pritisnu okida.
Fotografisanje se pobrinulo za odgovarajuu pometnju. Za stolovima oko
| 35
naeg ljudi su se, dodue, pravili kao da uopte nije bilo fotografisanja ve su
se ponaali kao prilikom Serovog ulaska u restoran ranije to vee: ak i ako
se pravimo da se nita ne deava, neto se ipak deava, ne znam kako jasnije
da se izrazim. To je kao sa saobraajnom nesreom pored koje prolazimo bez
osvrtanja zato to ne elimo da vidimo krv, ili ne, neto manje drastino: pre-
gaena ivotinja uz ivicu puta, vidimo je, ve smo sa odstojanja videli prega-
enu ivotinju, ali vie ne gledamo u nju. Nije nam do krvi i utrobe koja
izviruje. Zato gledamo u neto drugo, gledamo recimo u nebo, ili rascvetani
grm malo dalje na livadi u sve, samo ne u ivicu puta.
Ser jeste bio prenaglaeno prostosrdaan, ono obuhvatanje rukom njenih
ramena: privukao je bio devojku blie sebi, a zatim iskosio glavu: toliko ju je
iskosio da su im se glave umalo dodirivale. Nesumnjivo e to ispasti lepa fo-
tografija, bradonjina erka verovatno nije mogla ni da poeli lepu, ali sam
ipak imao snaan oseaj da bi Ser bio manje prostosrdaan da pored njega
na stolici nije sedela ova devojka ve Skarlet Johanson (ili neka nalik na nju).
Najsrdanije bismo da vam se zahvalimo, ree ovek s bradom. Neemo
vam vie smetati. Ovde ste privatnim povodom.
Devojka (Naomi) nita nije rekla; pomerila je stolicu unazad i stala je uz
oca.
Meutim, jo uvek nisu odlazili.
Deava li vam se ovo esto? upita bradonja naginjui se malo napred tako
da mu se glava nala skoro iznad naeg stola a i govorio je tie, prisnije. Da
vam ljudi tek tako priu i zamole da se fotografiu s vama?
Moj brat je zurio u njega, bora izmeu obrva ponovo se pojavila. ta sad
jo hoe od njega? govorila je bora. Bradonja i njegova erka dobili su svoj ra-
dosni trenutak, a sad nek se nose.
Ipak, ovoga puta nisam mogao a da se ne sloim s njim. esto sam prisu-
stvovao tome kako ljudi predugo gnjave Sera Lomana. Nisu mogli da se ra-
stanu, hteli su da potraje due. Jeste, uvek su eleli jo neto pride, fotografija
ili autogram nisu bili dovoljni, eleli su neto ekskluzivno, ekskluzivni tretman:
morala je da postoji razlika izmeu njih i svih onih ostalih koji su traili foto-
grafisanje ili autogram. Traili su priu. Priu koju bi sutradan mogli svima
da ispriaju: zna li koga smo sreli sino? Jeste, njega. Tako je simpatian, tako
normalan. Mislili smo da e posle fotografisanja eleti da ga ostavimo na miru.
Ma kakvi! Pozvao nas je za sto i insistirao da popijemo neto s njim. Sumnjam
36 |
da bi to uradila bilo koja poznata linost. Ali on jeste. Ostali smo, bogami,
dosta dugo.
Ser je gledao u oveka s bradom, bora izmeu obrva sad je bila vidno pri-
metna, ali za posmatraa sa strane je mogla da proe kao mrgoenje nekog
kome je teko da gleda zbog kontrasvetla. Povukao je svoj no preko stolnjaka,
dalje od tanjira, a onda ga opet vratio. Znao sam s kojom dilemom se sada
nosi, esto sam prisustvovao tome, ee nego to mi je prijalo: moj brat je
eleo da ga ostave na miru, pokazao se bio sa svoje najprijatnije strane, doz-
volio je da ga s rukom oko erkinih ramena ovekovei njen otac, bio je nor-
malan, bio je ovean, ko je glasao za Sera Lomana, glasao je za normalnog
i ovenog premijera.
Ali sada, sad kad je bradonja zastao ekajui jo besplatnog truanja kojim
bi se u ponedeljak podiio kod kolega, sad je Ser morao da se obuzda. Jedna
nakostreena ili blago sarkastina primedba mogla je da poniti sve, ostvareni
kredit bi ispario za tili as, itava ofanziva arma bi onda bila uzaludna. Bra-
donja bi u ponedeljak ispriao kakvo je arogantno govno Ser Loman, ovek
koji se silno uobrazio, bradonja i erka ga uopte nisu gnjavili, samo su ga za-
molili za fotografisanje i posle ga ostavili na miru tokom njegove privatne ve-
ere. Meu kolegama bi bilo dvoje-troje koji nakon ove prie vie ne bi glasali
za Sera Lomana, jeste, sasvim je bilo mogue da bi to dvoje-troje kolega pro-
nelo priu o arogantnom, nepristupanom nosiocu liste; takozvani efekat gru-
dve. I kao to je to sluaj sa svakim traem, pria bi iz druge, tree i etvrte
ruke poprimala sve grotesknije oblike: poput ive vatre pronele bi se veoma
pouzdane glasine da je Ser Loman nekog vreao, obinog oca s erkom, koji
su ga veoma utivo pitali za fotografisanje; u nekoj jo kasnijoj verziji kandidat
za premijera bi njih dvoje grubo oterao napolje.
Uprkos injenici to je sam sebe uvalio u sve ovo, u tom trenutku mi ipak
bi ao brata. Uvek sam imao razumevanje za filmske i pop zvezde koje su na-
srtale na paparace to su ih ekali ispred diskoteka i lomile im kamere. Kad bi
Ser odluio da zamahne rukom i strefi bradonju posred njegove kukavike
njonje koja se, kao kod batenskog patuljka, nije videla zbog koliko odvratne
toliko i smene kosmatosti, mogao bi sto posto da rauna na moju podrku.
Izvrnuo bih bradonji ruke na lea, pomislih, kako bi Ser mogao da se skon-
centrie na preureivanje njegovog lica; morao bi posebno snano da udara
pesnicama kako bi kroz svu tu bradurinu mogao da mu povredi lice.
Serovo dranje spram interesovanja javnosti u najmanju ruku bi se moglo
| 37
nazvati ambivalentnim. U trenucima i prilikama kad predstavlja javno dobro,

tokom govora u malim provincijskim salama, kad odgovara na pitanja sim-
patizera, ili pred televizijskim kamerama ili radiodifuznim mikrofonima, kad
u vindjakni deli flajere na pijaci i stupa u razgovor s obinim ljudima, ili kad
stoji za govornikim pultom i dobija aplauz, ma ta priam: vieminutne ova-
cije na prolom kongresu stranke (na podijum je bacano cvee, navodno spon-
tano, ali u stvarnosti je to bio briljivo izreiran potez njegovog stratega
kampanje), tokom svih tih trenutaka on zrai. Nije samo da zrai od radosti,
ili od uobraenosti, ili zato to politiari koji ele da napreduju u svetu jedno-
stavno moraju da zrae jer bi inae ve koliko sutra bilo gotovo s predizbor-
nom kampanjom, ne, on stvarno zrai: zrai neim.
Svaki put mi je to iznova bilo udesno, udesno i frapantno: kako moj brat,
taj prostak, taj neotesani geak koji sad mora da jede i koji svoj biftek podere
u tri zalogaja bez uivanja, taj tupavac kome sve brzo dosadi i kome pogled
odluta kod svake teme koja se ne tie njega lino, kako taj moj brat na podi-
jumu i u svetlosti reflektora i televizijskih lampi bukvalno krene da zrai
kako, ukratko, postaje politiar s harizmom.
U pitanju je harizma, rekla je voditeljka jednog programa za mlade ka-
snije u intervjuu za jedan enski asopis. Kad mu priete blizu, neto se desi.
Sluajno sam lino video taj prenos programa za mlade, veoma se dobro videlo
ta Ser radi. Za poetak, uvek se smeje, to je sam sebe istrenirao, oi mu se
ne smeju, po tome se vidi da mu je smeh laan. Pa ipak: smeje se, a to se lju-
dima dopada. Zatim, najveim je delom intervjua stajao s rukama u depo-
vima, ne od dosade ili blaziranosti ve oputeno, kao da stoji u kolskom
dvoritu (skoro da je i bilo kolsko dvorite jer je snimano u nekom bunom
i loe osvetljenom omladinskom klubu nakon nekog izlaganja). Bio je prestar
da bi proao kao uenik, ali je zato bio najomiljeniji nastavnik: nastavnik kome
moe da se poveri, koji i sam ponekad kae jebote ili kul, nastavnik bez
kravate, koji se na kolskoj ekskurziji u Pariz i sam malo napije za hotelskim
ankom. Povremeno je Ser vadio ruku iz depa kako bi pokretom ilustrovao
neku taku stranakog programa, a to je delovalo kao da e tom rukom proi
voditeljici kroz kosu ili joj rei da ima lepu kosu.
To njegovo ponaanje se, meutim, menja kad je negde privatno: kao sve
medijske lilnosti, i on ima taj pogled kada privatno negde ue, nikad nikog
ne gleda pravo u oi, pogled mu ara unaokolo ne vezujui se za iva stvorenja,
gleda u plafon, u lampe koje vise sa plafona, u stolove, u stolice, u uramljenu
38 |
sliku na zidu, a najradije gleda ni u ta. U meuvremenu se ceri; to je nacereni

izraz lica nekog ko zna da svako gleda u njega ili namerno ne gleda, to je u
sutini isto. Ponekad mu teko pada da razlikuje te dve stvari javno dobro i
privatne okolnosti. Onda ga vidite kako pomilja da moda nije loa ideja da
se i u privatnom ivotu uari neto od javnog interesovanja: kao veeras u re-
storanu.
On pogleda u oveka s bradom, a zatim u mene, bora je bila nestala. On
namignu, a sledeeg trenutka posee u dep sakoa i izvadi mobilni.
Oprostite, ree dok je gledao u ekran. Moram da se javim. U znak iz-
vinjenja se osmehnu bradonji, pritisnu taster i prinese mobilni uvetu.
Nije bilo nikakvog zvuka, ni staromodnog zvrjanja ni specijalne melodije
ali nije iskljueno, mogue je, bilo je dovoljno okolnog amora usled ega
ni bradonja ni Naomi ni ja nita nismo uli, a ko zna, moda je bio ukljuio
vibraciju.
Ko bi se usudio da kae? Bradonja svakako ne. Njemu je sada doao tre-
nutak da se pokupi neobavljena posla: naravno da je mogao da dovede poziv
u sumnju, imao je puno pravo da pomisli kako ga zavitlava ali iskustvo je
uilo da ljudi to ne rade. To bi tetilo njihovoj prii, slikali su se s buduim
premijerom Holandije, razmenili su s njim nekoliko rei, ali ovek je ipak bio
zauzet.
Da, ree Ser u mobilni. Gde? Vie nije gledao u bradonju s erkom
ve napolje, za njega su ve bili otili. Moram da priznam da je uverljivo glu-
mio. Za veerom sam, i pogleda u sat; on navede ime restorana. Neu stii
pre ponoi, ree.
Sad ja osetih kako mi je dunost da uputim pogled bradonji. Ja sam bio
doktorov asistent koji je ispraao pacijenta zato to je doktor morao da se po-
zabavi sledeim. Nainih gest, nije to bio gest izvinjavanja, ve gest koji je go-
vorio da sada moe da se povue s erkom a da se ne obruka.
Ovo su trenuci kada se zapita zato sve to ini, uzdahnu moj brat kad
smo opet ostali nasamo a on vratio mobilni u dep. Boe mili, ovi su najgori!
Koji davei. Da je barem neka zgodnija devojka u pitanju... on namignu. Jao,
izvini, Paule, zaboravih da ti upravo pada na takve, na runjikave.
On se naceri sopstvenoj ali, a ja zarzah zajedno s njim, gledajui u isto
vreme ka vratima restorana ne bih li video kako pristiu Kler i Babet. Ser se
uozbiljio bre nego to sam mislio, naslonio se laktovima na sto i pritisnuo
vrhove prstiju jedne o druge. O emu smo ono priali?
| 39
I u to donesoe glavno jelo.
...
A sad? Sad sam stajao napolju i sa odstojanja posmatrao brata kako sam
samcit sedi za stolom. Iskuenje je bilo veliko da ovde provedem ostatak veeri
da se, zapravo, ne vratim.
Zau se elektronski pijuk koji najpre nisam umeo dobro da definiem;
oglasi se jo nekoliko pijuka koji zajedno kao da su tvorili melodiju, jo je po-
najvie podsealo na ton zvona mobilnog, ali ne mog sopstvenog mobilnog.
Pa ipak je dopiralo iz depa mog sakoa, mada iz desnog depa: ja sam le-
voruk, svoj mobilni uvek drim u levom depu. Spustih ruku desnu ruku
u dep i osetih, osim prisno poznatih kljueva od kue i neeg tvrdog za ta
sam znao da je bilo naeto pakovanje vaka, predmet koji je jedino mogao biti
mobilni telefon.
Jo pre nego to sam izvukao ruku sa pijuuim mobilnim, shvatio sam
kako stvari stoje. Nisam tek tako mogao da rekonstruiem kako je Mielov
mobilni dospeo meni u dep, ali mi je bilo jasno da sam suoen s prostom i-
njenicom da neko zove Miela: na njegov mobilni. Ton zvona je zvuao prili-
no glasno, sad kad vie nije bio ometan zatvorenim prostorom mog depa,
toliko glasno da sam se bojao kako se moe uti daleko u parku.
U piku materinu!
Najbolje bi, naravno, bilo pustiti mobilni da treti dok sam ne pree na go-
vornu potu. S druge strane, eleo sam da smesta uuti.
A opet, bio sam znatieljan ko zove.
Pogledah na displej ne bih li moda prepoznao ime, ali ispostavilo se da je
itanje imena bilo nepotrebno. Displej zasvetli u mraku, i mada su obrisi lica
bili mutni, nije me stajalo ni malo napora da prepoznam lice sopstvene su-
pruge.
Iz nekog razloga je Kler zvala svog sina, bio je samo jedan nain da se sazna
koji je to bio razlog.
Kler? rekoh nakon to sam povukao klizni poklopac.
Nije bilo odgovora. Kler? ponovih. Nekoliko puta se osvrnuh, nije mi se
inilo nemoguim da moja supruga svakog trena iskoi iza nekog drveta ili
buna da je sve ovo bila ala, mada ala koju u ovom trenutku nisam sasvim
shvatao.
40 |
Tata?
Miel! Gde si to?
Kod kue. Bio sam... nisam mogao... Ali, gde si ti?
U restoranu. Pa to smo ti rekli. Ali, otkud Ali otkud meni tvoj mobilni?
htedoh da pitam, ali mi se to odjednom ne uini dobrim pitanjem.
Ali, otkud tebi moj mobilni? upita sada moj sin; nije zvuao uvreeno,
pre zapanjeno, kao to sam i ja bio.
Njegova soba, ranije to vee, njegov mobilni na stolu... ta radi ovde gore?
Rekao si da me trai. Zato si me traio? Jesam li tad jo drao njegov mobilni
u ruci? Ili sam ga bio vratio na sto? isto onako. Traio sam te. Da li je moda
bilo mogue...? Ali, to bi znailo da sam onda ve bio obukao sako. U kui
nikad nisam nosio sako. Pokuah da zakljuim zato sam u sakou otiao gore,
u sobu svog sina. Nemam pojma, rekoh to sam leernije mogao. Podjed-
nako sam zapanjen kao i ti. Hou da kaem, pomalo lie jedan na drugi, nai
mobilni, ali ipak jedva mogu da zamislim da sam
Nisam nigde mogao da ga naem prekide me Miel. Pa sam nazvao svoj
broj da bih ga moda negde uo kako zvoni.
Fotografija njegove majke na displeju. Nazvao je sa fiksnog telefona, na
displeju mu se pojavljivala majina slika kad bi poziv bio sa kunog fiksnog
telefona. Ne oeva, proe mi kroz glavu. Ili nas oboje. I istog trenutka shvatih
koliko bi to bilo blesavo, slika roditelja na kauu u dnevnoj sobi, nasmejani i
zagrljeni: u srenom braku. Mama i tata me zovu. Mama i tata hoe da razgo-
varaju sa mnom. Mama i tata me vole najvie na svetu.
ao mi je, sine. Bio sam toliko glup da tvoj mobilni stavim u svoj dep.
Otac ti je omatorio. Pojam doma bila je mama. Pojam doma bila je Kler.
Nisam se oseao zaobienim, zakljuih, negde me je to ak umirivalo. Ne-
emo ostati mnogo dugo. Za nekoliko sati e ga dobiti natrag.
Gde ste? A ne, izali ste na veeru, to si ve rekao. To je onaj restoran u
parku, zar ne, prekoputa... Miel spomenu ime kafia za obine ljude. To je
blizu.
Nemoj da se maltretira. Dobie ga uskoro. Najvie za sat vremena.
Jesam li i dalje zvuao leerno? Raspoloeno? Ili mi se po tonu glasa moglo
zakljuiti da radije ne bih da doe u restoran po mobilni?
To mi je suvie dugo. Treba... trebaju mi neki brojevi, moram da nazovem
nekog. Jesam li ga to uo da okleva, ili je jednostavno naas pukla mrea?
Pogledau ti ja. Ako mi kae koji ti broj treba...
| 41
Ne, ovo je bio potpuno pogrean ton. Takav leeran, simpatian otac nisam
ak ni eleo da budem: otac koji sme da njuka po mobilnom svog sina zato
to otac i sin jednostavno nemaju ta da kriju jedan od drugog. Bio sam ve
vie nego zahvalan to me je Miel jo uvek zvao tata a ne Paul. To oslov-
ljavanje po imenu me je uvek strano nerviralo: sedmogodinjaci koji svog
oca zovu ore, ili majku Vilma. Bila je to nesputanost pogrene vrste,
koja se na kraju prie uvek okretala protiv navodno nesputanih roditelja. Od
ore i Vilma bio je samo koji korak do Zar ti nisam rekao da hou s
puterom od kikirikija, ore? Nakon ega bi hleb s pekmezom bio vraen u
kuhinju i baen u kantu za ubre.
Dovoljno sam ih esto viao u svom okruenju, te roditelje to su se po-
malo blentavo smeili kad bi im se deca obraala tim tonom. Ah, u dananje
vreme sve ranije ulaze u pubertet, govorili su pomirljivo, bili su suvie krat-
kovidi ili jednostavno suvie uplaeni da bi uvideli kako su sami sebi navukli
teror na vrat. Ono emu su se, naravno, iz dubine srca nadali to je bilo da e
se deci due dopadati kao ore i Vilma nego kao mama i tata.
Otac koji je zavirivao u mobilni svog petnaestogodinjeg sina prilazio je
preblizu. Taj je jednim pogledom video koliko je devojica na listi poziva, ili
koje je pikantne sliice preuzeo kao pozadinu za displej. Moj sin i ja jesmo
imali ta da krijemo jedan od drugog, potovali smo privatnost onog drugog,
kucali smo na vrata jedan drugom kada su bila zatvorena. Takoe nismo, na
primer, ulazili i izlazili iz kupatila goli, bez pekira oko struka, zato to nije
imalo ta da se krije, kao to je to uobiajeno u ore-i-Vilma-porodicama
ne, to poslednje pogotovu ne!
Ali, ja sam ve bio zavirio u Mielov mobilni. Video sam stvari koje nisu
bile namenjene mojim oima. Iz Mielove perspektive je bilo opasno po ivot
da due nego to je apsolutno neophodno ostanem u posedu njegovog mo-
bilnog.
Ne, tata, nema potrebe. Sad u doi po njega.
Miele? rekoh jo, ali on je ve bio prekinuo vezu. U piku materinu!
viknuh po drugi put to vee, i istog trenutka videh Kler i Babet kako se pojav-
ljuju iza visoke ivice. Moja supruga je prebacila ruku preko ramena svoje je-
trve.
Potrajalo je samo nekoliko sekundi: tokom tih par sekundi razmiljao sam
da koraknem unazad kako bi me progutalo rastinje. Ali, tada se setih zato
sam uopte bio izaao u vrt: da bih potraio Kler i Babet. Moglo je da bude i
42 |
gore: Kler je mogla da me vidi sa Mielovim mobilnim na uvetu. Mogla je da

se zapita s kim to priam telefonom izvan restorana u tajnosti!
Kler! Mahnuh. Zatim im krenuh u susret.
Babet jeste jo uvek pritiskala maramicu na nos, ali koliko sam mogao da
vidim, vie nije bilo suza. Paule, ree moja supruga.
Gledala me je pravo u oi dok me je oslovljavala po imenu. Onda najpre
podie pogled ka nebu, a zatim ispusti fiktivni uzdah. Znao sam ta ovo znai
poto sam je esto viao kako to radi izmeu ostalog onda kad joj je majka
uzela preveliku dozu tableta za spavanje u starakom domu.
Mnogo je gore nego to sam mislila, govorili su pogled i uzdah.
Sad me je i Babet pogledala, sklanjajui maramicu s lica. O, Paule, ree.
Dragi, dragi Paule...
Sti... stiglo je glavno jelo, rekoh ja.
(Prevela sa holandskog Jelica Novakovi-Lopuina)
| 43
Taije Selasi / Gana mora da ide

Taiye Selasi / Ghana Must Go
Prevod sa engleskog: Slavica Mileti
Oeva smrt vodi njegovu rasturenu porodicu

ka novom poetku. Kveku Sai je umro od iz-
nenadnog sranog udara u svom domu u
Gani. U trenucima pred smrt, Kveku ali to
je napustio svoju prvu enu, Folu, i njihovo
etvoro dece u Baltimoru, mnogo godina ra-
nije, poto je izgubio posao hirurga. Njegovo
etvoro dece su sada ratrkani du Istone
obale: Olu je daroviti hirurg koji ide oevim
stopama; Taivo i Kinde dele stranu tajnu iz
detinjstva, a najmlaa erka Sejdi je zaoku-
pljena svojim telom i seksualnou. Posle
vesti o oevoj smrti braa i sestre se oku-
pljaju i, zajedno sa Oluovom enom Ling, putuju u Ganu, u dom njihove
majke, gde tajne, ljutnja i tuga izlaze na povrinu. Fino ispletena pria u
kojoj se bez ava prepliu prolost i budunost, uzbudljiv prvi roman Taije
Selasi opisuje kako porodine veze opstaju ak i kad se preispituju i kad su
zategnute.
Zapanjujue, dirljivo. Nova zvezda je roena. Taije Selasi nita ne moe

zaustaviti. Independent
Ako volite Zejdi Smit i imamandu Ngozi Adii, voleete i ovaj kipui prvi
roman. Marie Claire
Ako propustite ovu knjigu propustiete jedan od najboljih novih romana.
Economist
Bogato i duboko, opinjavajue i spektakularno. Ana Fander
Bujna, lepa porodina saga. Scotsman
44 |
Taije Selasi je roena u

Londonu a odrasla u
Masausetsu. Izuavala je amerike studije na Jejlu (B.A.) i meunarodne
odnose na Oksfordu (M.Phil). Godine 2013. uvrena je meu najbolje
mlade britanske pisce u izboru asopisa Granta.
Slavica Mileti je knjievna prevoditeljka sa

engleskog i francuskog jezika. Prevodi knjie-
vnu prozu, poeziju, lozoju, teoriju. Diplo-
mirala je na Odseku za lozoju Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu. Desetak
godina je radila kao novinarka i urednica na
Drugom programu Radio Beograda. Prve
prevode objavljivala je u periodici na boga-
toj asopisnoj sceni SFRJ, a zatim u saradnji
sa urednicima vie uglednih izdavakih kua.
Urednica je edicije prevodne proze Dani-
no od osnivanja Fabrike knjiga.
Prevela je vie desetina knjiga. Meu auto-
rima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grakih novela D.
Berder, A. eni, D. O'Konor, P. Hajsmit, . Eglof , M. Satrapi, T. Morison,
S. Plat, . Tardje, A. Loren.
Dobitnica je nagrada za prevod Milo N. uri, Aleksandar I. Spasi i
Mihajlo orevi.
| 45
Taije Selasi / Gana mora da ide

Taiye Selasi / Ghana Must Go
Odlomak iz romana
ta ju je ovog puta izvuklo iz kreveta, odvelo do ormara, po kaput i haljinu

iste duine, pa na ulicu, u sivilo predsnenog neba, do taksija, do Vilida, (na-
trag) u njegov krevet?
ta je to bilo ovog puta? Nesanica? Nona mora?
Krenula je u pono: videli su je samo jedan ovek i njegov mops koji su se
vraali kui i okrenuli se za njom kad je prola u kratkom krznenom kaputu.
Stalno to radi Otkad-se-sve-promenilo, pravi u svojoj glavi kratke scene iz fil-
mova: umorna junakinja ulazi u kadar, gleda desno, gleda levo, spazi taksi,
uskae i odjuri u no. Samo to ona nije odjurila. Vozila se polako kroz sao-
braaj u subotnjoj noi, kroz ulice Njujorka zakrene ljudima u potrazi za lju-
bavlju, do otmene stare kue svog otmenog starog ljubavnika, gde je izala i
zastala da pogleda sneg. Pahulje su plesale kroz tamu i tiinu, kroz zlatnoutu
svetlost uline lampe, i padale na tlo, gde su se neke zadravale a neke topile,
udno, zar ne, to neto tako meko moe da ostane, da se odri.
Zastaje i gleda prozore du kratkog bloka neki su crni, neki zlatni, centar
grada posle ponoi kao to je radila u detinjstvu dok se na zadnjem seditu
volvoa vozila kui, dlanova pritisnutih uz hladno staklo. Tako divno, veli-
anstveno su izgledale te kue, odvojene od ulice stepenicama ili kapijom, bru-
klinska cigla s crnim aluzinama ili tjudorke sa zabatima, najmanje deset
spavaih soba u poreenju s njihovih pet. Ali ne bi zanemela od veliine. Oa-
ravali su je svi ti topli prozori. Sjaj. Svi ti topli, bogati ljudi unutra u koje je zu-
rila, njihove trpezarije utozlatne od svetlosti lustera ili njihove spavae sobe
koje su naspram none tmine, naspram spoljanjosti dobijale boju ilibara.
Porodice su se podrazumevale. Mada su i oni iveli tu njena porodica, u
Bruklinu, na pet do deset minuta odatle nikad nije osetila ono to je videla
u tim prozorima, toplu, utu, sjajnu unutranjost doma.
ak i u poetku, pre nego to je sve krenulo nizbrdo (pre nego to je Kinde
neujno izaao iz auta, popeo se uz stepenice i kroz hodnik doao do njene
sobe, gde je gledala, gde je ekala na prozoru, i onda seo i zaplakao), u njenoj
kui stalno se oseao napor, savladavanje uzbrdice, nekakav graditeljski trud:
46 |
Uspena porodica, svi estoro upregnuti u taj poduhvat, svi usmereni ka za-
jednikom, jo nedostignutom cilju. Bili su nedovreni, iveli na probi pred-
stave koja nastaje, svako je igrao svoju ulogu s glumljenim samopouzdanjem
i sa stalno prisutnom napetou slinoj nekakvom tihom zvuku u pozadini.
Zujanju.
Tu je bio on, koji se svakodnevno upinjao da odigra Snabdevaa, i Fola u
ulozi Domaice iz predgraa, i Olu kao savesni i voljeni Prvi sin; pa Umetnik,
nadaren i nesaradljiv; i Beba. Onda ona. Reena da prui besprekornu izvedbu,
da prhne sa scene praena gromkim aplauzom, Mila ki ampiona, prvakinja
u osnovnoj koli, najsjajnija meu uenicima sjajnih oiju na razrednoj foto-
grafiji. Niko to od nje nije traio. On nije, Fola nikad. Niko nije crtao grafikon
njihovog zajednikog napredovanja ka cilju jesu li ga dostigli? jesu li uspeli?
jesu li postali Uspena porodica ali ona je nastavila da ide napred, da tei, uz
neprestano zujanje.
Porodice iza prozora ve su Uspene porodice, pre vie generacija ostavile
su za sobom noenje tekih tereta, nisu gradile, nisu stremile, nisu se naprezale;
odavno su stigle na cilj. Sad su mogle da se odmaraju, da se smire. Nou ih je
videla kroz njihove prozore, dovrene ljude koje okruuje tiina a ne zujanje,
spokojan porodini ivot prikazan na slici iznad kamina, s nogama na jastu-
cima, oputene, u sopstvenom domu.
Ali ta je mogla da odgovori na Folino pitanje: U ta to zuri, tamo pozadi,
duo?
U kue.
U kue? Ima ti svoju kuu.
Ali ne dom, tu razliku je ak i tada videla, dok je zurila iz auta u prolazu
a vidi je i sada dok stoji napolju, na ploniku. Pali cigaretu. Klie. Ali ne dom.
Ti si?
Odkrinuo je vrata na vrhu strmog prilaza i pogledao niz ulicu. Nije se
odmah okrenula. Zurila je u osvetljene prozore njegovih suseda, mislei i o
tome kako mu izgleda. U kratkom belom krznenom kaputu. Zaboga, ledeno
je. U ta gleda? Primetio je. Okrenula se.
Stajao je tu, divan, vrst i razbaruen u trenerci i puloveru, sa besmislenim
alom oko vrata.
Ja sam, rekla je snano izdunuvi dim. Jesam li ti nedostajala?
S bolnom grimasom: Hajde, ui.
I ula je.
| 47
***
ta je to bilo u pono, zato je morala da ustane iz polusna, da se obue i ode?

Kad zna, misli sada, da otii tamo znai poeti iz poetka, nastaviti tano tamo
gde su konano zavrili?
Vozi se taksijem, glave naslonjene na prozor; krzno je poleglo jer je bundica
satima bila na podu; gleda Hadson, osvetljeni Nju Dersi, laka je, prazna, ne-
obino spokojna. I prisea se: pono, sama u sobi, rano je legla poto je pred
sobom imala slobodan vikend, to je bilo retko, a onda se uspravila u krevetu
gotovo bez daha i poela da plae bez razloga.
Zaboravila je.
Desilo se tako brzo tren po buenju suze su krenule bez razloga i onda
stale da se nije seala, ni dva minuta kasnije, ni sada, ta ju je probudilo. Nije
nesanica, njena stalna pratilja, ni oseanja praznine, kao to kae doktorka
Has (pogreno, kae Taivo: postoji samo jedno takvo oseanje, samo jedan
nain da se bude prazan, jedan nain da se to oseti). Neto sasvim drukije,
neto to je osetila pre nego to je izala; dok se vraa kui, sea se (prekasno)
onih nekoliko sekundi udne tuge, neshvatljivo jake, polja sile alosti. Da. Od
toga se probudila. Od polja sile alosti. Ali kako e odgovoriti doktorki Has,
koja e uzdahnuti, Videli smo ga, dakle..., u ponedeljak ujutru, u Zapadnom
Central Parku, s drveem pokrivenim snegom, ije gole smee grane lie na
noge to vire iz bele bunde, i propratiti uzdah ceremonijalnim pokretom: po-
dizanjem naoara (koje su moda lane, misli Taivo, terapeutski rekvizit) s
vrha nosa na vrh glave. Je li vas on pozvao?
Ne.
Ali videli ste ga.
Da.
Vi ste njega pozvali.
Nisam. Samo sam otila.
Opet uzdah. Besno krabanje. Proveli ste tamo no.
Rano jutro.
Hajde da se vratimo naim odlukama. Znamo li zato smo otili?
ta da kae na to? Zato smo ga videli? Osetili smo kako celo nae bie
odlazi iz nas kao dah i eznuli smo da dotaknemo i budemo dotaknuti, eznuli
za dodirom, pa smo to i uradili.
Nedostajao nam je na otac.
48 |
ta ste rekli?
Taksista pilji u retrovizor, u Taivo, koja se trgne, zateena, i podie glavu
sa stakla. Izvinite?
Rekli ste neto. Voza je Ganjanin. Zna to po akcentu. Rekli ste Nedo-
staje mi otac.
Stvarno?, crveni Taivo. Voza klima glavom i osmehuje se. Oi im se su-
sreu u ogledalu i ona vidi njegovu reakciju: brzo odvraa pogled, a onda ga
vraa na njene oi, kao neko uhvaen dok radi neto to ne bi trebalo, ali ne
moe da odoli.
Od...dakle st...te? muca stidljivo. ta ste? Ali misli ono to svi misle. ta
su vae oi?
Ne znam.
Zvuite kao Engleskinja.
Zavrila sam kolu u Engleskoj.
A ja, ja sam iz
Gane. Znam. Primetila sam.
Hej, otkud to moete da znate?
Majka mi je Nigerijka.
Bella naija! Sija od radosti. A taj otac koji vam nedostaje?
Jesam li stvarno to rekla?
Sigurno ste glasno razmiljali.
Da li sam o tome mislila? Osmehuje se. Zvoni joj Blekberi.
Zove vas otac! Taksista se smeje i baca pogled na retrovizor.
Ona kopa po tani da nae telefon. Prestao je da zvoni. Nalazi ga. Brat.
Mrti se. Sputa ruku s telefonom, naslanja se na sedite, uti. Radio tiho svira,
Wagadu-Gu, Mila majko, veseli sijeraleonski afro-pop hit. Taksista prestaje
da se smeje, pogled mu je uperen u kolovoz, zna, kao to znaju taksisti, kad
treba da uuti, kad je trenutak proao, kako treba izai sa scene: ne skrei po-
gled s puta, pojaaj radio.
Taivo prislanja glavu uz staklo, iz navike, s telefonom u ruci i O. Sai na
ekranu. Drago joj je to je propustila poziv, misli (navlaei oklop), zar joj je
u ovo doba noi potrebna lekcija, Oluov petominutni govor o porodinoj asti
Saijevih, ta e Ljudi misliti o njima, o, sramote.
Ne.
ta on zna o sramoti, Savreni Olu, jednostavan i vrst kao to je nekad bio
onaj drugi, sa svojim malim hladnim ivotom u hladnom Bostonu, svojom
| 49
devojkom, njihovim hladno-belim stanom, belim osmesima na zidovima,

Ling-i-Olu ine dobra dela po vrelim zemljama, dva robota programirana za
sticanje titula i dobijanje stipendija, androidni dobroinitelji, slika savrenstva,
Savrenstva Novih Imigranata, ili profitabilni kukaviluk, misli ona (zateui
luk), stara joj je navika, loa, da napada napadae ili one koji planiraju napad
ili joj se ini da ga planiraju, i da u svom duhu popisuje njihove mane i tako
ih diskredituje. ta on zna?
Da.
Ako si sve vreme na tom karuselu gde sakuplja zlatna odlija, sedei,
osmehujui se, ivei stalno iznova iste etiri godine, na Miltonu, Jejlu, u me-
dicinskoj koli, samo pritisne dugme ponovi (1) bori se da te prime u
elitnu kolu, (2) budi primljen, 3) vredno radi, (4) budi uspean, a etiri godine
kasnije opet poni od (1) onda u redu, moe da popuje o sramoti. Moe
sestru da nazove promaenom zato to je napustila studije prava, da osudi
njenu nepromiljenost, da kae da je razoarala mamu, zadala poslednji
udarac predstavi Uspena porodica, unitila je, pa su zavese sputene i pozorite
zauvek zatvoreno. Ali otkud? Otkud on moe da zna kako je kad stalno zure
u tebe i ogovaraju te; jo gore, otkud zna kako je kad te vie nije briga i kad se
preda? On koji ne zna nita o vrelom, o pogrenom, o gubitku, neuspehu,
strasti, poudi, tuzi ili ljubavi? Kad ak ni ona to ne moe da objasni doktorki
Has, ni samoj sebi, kad ne zna odakle dolazi ta estoka potreba da bude pro-
gutana, svarena, da proe kroz tue telo samo da bi se ponovo dovukla do gu-
bice zveri?
Ne moe to Olu.
Zato samo lei, nem, naikan strelama, pedantni-omiljeni-prostreljeni
Prvi sin dok se ona naslanja na sedite, odbranjena i umorna od kivnosti na
brata.
Ne donosi joj utehu to sasecanje Olua. Umesto toga, dok se primie da
bolje osmotri unutranjim okom, vidi svoje, ne Oluovo lice, svoje, ne njegovo
telo kako, rasparano otrim kamenom, krvari na snegu.
Ne?, kae voza.
Izvinite?
On se mrti, zabrinut. Rekli ste mi Ne.
Tako je, mislim ne, nemojte 96. ulicom, brzo lae Taivo, zbunjena novom
navikom da razmilja naglas. Ako izaete na 125, bre emo stii. Proite
ulicu Amsterdam, pa desno, i tu smo.
50 |
Kako vi kaete, odgovara taksista bacivi pogled na Taivo.

Ona kroz prozor zuri u krv na snegu.
Kako se to dogodilo?
Smrt Mile Keri. Najbolje uenice, koja nikad nije opominjana, koja je pro-
vela pola ivota s glavom u knjizi, uei latinske korene, sipajui tane odgo-
vore kao iz rukava. Sama. Nikad nije bila bliska ni s jednim mukarcem, ni s
kim posle Kindea; njeni napori da stekne ili zadri prijatelje bili su bezuspeni:
uvek se ispreivala lepota koja je u enama budila zavist, a u mukarcima elju,
a to dvoje je na kraju postalo nerazluno, elja i zavist, nikli iz istog korena,
cvet i list na istoj krivoj grani. Ipak, kad je tampa saznala, novinari su se po-
trudili da sve zvui prirodno: pria stara kao vreme, lepota, mo i seks, dekan
pravnog fakulteta na ljubavnom sastanku sa urednicom Pravnog pregleda, LE-
POTICA I DEKAN! u estoj strani, i ostalo. U izvesnom smislu i jeste; pri-
rodno je to se to dogodilo, to je Devojka iz grada koji velia plavue nala
Deka (pedeset dve godine, nekad plav sad pomeano srebro i zlato) u gradu
koji velia mladost. U tampi to nije pisalo. Pisalo je da je dekan Rad, roen
kao Rudinski, oenjeni filantrop s decom u otmenom delu grada, armantni
advokat koji je postao profesor, sa suprugom iz odvajkada bogate porodice
(Leksi out-Rad, poznatom po prikazima hrane u Njujork Tajmsu), nekada-
nji Maralov stipendista, lan Druine Bele kue, staista kod Kartera, Klin-
tonov specijalni pomonik, krunisani Knez talenata, najzad izgubio svoj
titularni sjaj Zlatnog deaka i da e odmah odstupiti i preseliti se u drugi deo
grada.
Sputena zavesa.
I doktorka Has, psihoterapeutkinja koju je kola angaovala da smiruje pre-
terano ambiciozne adolescente uoi ispita, smatra da je to prirodno, ali i mnogo
zanimljivije od sveprisutnih poremeaja ishrane i ispitne treme. Zato je dok-
torka ponudila, odavno podozreva Taivo, da nastave besplatno nakon to je
izbio skandal, nakon to se Taivo povukla i trenutno izgubila Studentsko zdrav-
stveno osiguranje na Kolumbiji i nastavlja i dalje, vie od godinu i po dana,
uporno tvrdei da moraju da zavre zapoeto. Sa slabano prikrivenom usme-
renou na ostavljanje i naputanje. Vrli primer za to kako ne uiniti nijedno
od toga dvoga, Klara Has, sa svojom energinom kratkom frizurom, ramom
za naoare od kornjaevine i glasom di-deja koji u kasnim satima puta spori
rok. Dodatne bajke: glad za ocem, Elektrin kompleks, sasvim prirodno.
| 51
Ali ni rei o prirodi.

Kao da se ta pojava moe objasniti psiholokim i sociolokim uzrocima,
ali nikako biologijom, s obzirom na razliku u godinama i rasi, a pogotovo ne
prirodom. Osnovnim injenicama prirode, nerazumnom niskou prirode,
trenutnim odgovorom nagona, poudom, stomanim reakcijama neto to
se povremeno dogaa meu ljudima, ne samo meu ivotinjama ije se puta-
nje ukrste u umi (ili dungli): jedno vidi drugo ili u nozdrvama oseti njegov
miris i biva privueno kao magnetom da se s tim drugim spari. tampa to nije
uzela u obzir. Doktorka Has u to ne veruje. Ne veruje da je Taivo, koju ranije
nisu privlaili stariji ljudi, prosto ula u sobu i videla tog starijeg oveka, tog
dekana Rada, da je i on video nju, i da je tako prosto poelo.
Dekane, ovo je Taivo.

Kae asistentkinja Marisa.
Intervju, mart, napolju izdie zima, drvee u dvoritu isteruje stidljive svet-
loruiaste cvetie uprkos glasnom protestu otrog vetra: glavna junakinja
stupa na scenu i zastaje tik uz vrata, na ivici tepiha u bojama senfa i vina
tada mnogo drukija, mlaa, odluna, puna vere, tek pristigla u Njujork posle
tri godine na Oksfordu, jo nabrekla od pohvala i odobravanja i stoji na
pragu gledajui unutra.
Osea napetost.
U plavom somotskom blejzeru i haljini s daiki dezenom: ironini odevni
kod, pola ba-me-briga stil, etvrt Joruba svetenica, etvrt vrlo pristojna bri-
tanska uenica, s fontanom kose iz koje ikljaju dredovi, visokim potpeticama,
oseanjem osvajaa koje je jo ponekad obuzme pre ulaska u prostoriju gde
se dele poeni, gde se mukarcima treba osmehivati a na ene treba ostaviti uti-
sak, istovremeno plen i grabljivica to protee prednje noge i istura eljust.
Zastaje s Marisom, obe su prikovane tenzijom, izrazom glavnog junaka, nje-
govim zurenjem.
Koje ne prestaje. Marisa crveni, ak i njoj je odmah jasno o emu se radi.
Ostavljam vas dvoje da to sredite, kae bez ironije.
Neko ko je uhvaen da radi neto to ne bi trebalo, ali ne moe da stane.
G-gospoice Sai, kae on kaljucajui. Uite. Molim vas. Izvinite. Dvaput
proiava grlo. Hvala, Marisa.
Marisa odlazi.
Taivo ulazi.
52 |
Hoda polako po tepihu izmeu vrata i fotelje od crvene koe naspram nje-
govog stola. Odbijena i privuena, kao da se opire struji koja je nosi, kostiju
otopljenih njegovim pogledom, azurnim plavetnilom u senci kao tu crnih
trepavica, pogledom koji vidi kroz nju. Tako viena, seda.
Drago mi je, kae dok se i sam sputa na stolicu. Ne rukuju se, kao da
znaju da jo ne. Nadao sam se da u vas videti, upoznati. Poto sam proitao
va esej. U ruci dri njenu fasciklu. Ne znam kad sam poslednji put proitao
neto ovakvo. Odmahuje glavom i smeje se. Suvie dobro piete da biste po-
stali advokatica.
Ne zna gde da gleda u njegove oi, u njegov osmeh, u njegov prst na fa-
scikli pa gleda u svoje ruke. I kae, Hvala vam.
Ne budite smeni. Hvala vama. Kako se smeje. Na ovom sastanku hteo
sam da vas pitam samo jednu stvar: da li ste sigurni da je pravo za vas? Ne go-
vorim o studijama prava na Kolumbiji. Bili bismo poastvovani da nam do-
ete. Ve o pravu uopte. Znam ta ste napisali. O odluci vae majke da se
odrekne studija, da rtvuje sve zbog dece.
Nije bilo ba tako loe. Jesam li to napisala?
U sjajnoj prozi, da, napisali ste, Taivo Sai. Izmeu njih je svetlost prozora
iza njegovih lea. Mogu li da vas upitam odakle dolazi vae prezime?
Moete, kae, sa svetlou u svojim oima, u njegovom smehu. Iz
Gane.
Roditelji su vam iz Gane?
Otac mi je bio odatle.
ao mi je, rekao je. uvi bio, pomislio je umro. A majka?
Mislim da je njoj manje ao nego vama.
I poelo je. Ni iz ega: ova lakoa i ovo vrcavo askanje, kao da su vrnjaci,
viegodinji prijatelji koji su sad postali vie od toga smeju se i prestaju da
se smeju, iz smeha prelaze u poluosmehe, oboje crvene i znaju. Ceo sat pri-
stojno razgovaraju, forme radi (uobiajene teme: njena neobina prolost, brat
blizanac umetnik u Londonu, sjajno, Roudsova stipendija, izvanredno, latinski
i grki), i ona tka priu lako i oputeno kao uvek, dobro isprianu priu o
nekom drugom, bez detalja i strasti, Onda sam ovo, Onda sam ono, vrlo
ivahno, istinite su samo injenice koje navodi a on paljivo slua, azurne
oi plamte od saznanja da nita nije otkriveno, da su injenice kaput a istina
je ispod njega, da do gole koe treba dopreti neki drugi put.
| 53
Sem Bajers / Idiopatija

Sam Byers / Idiopathy
Prevod sa engleskog: Saa Lali
Katarina i Danijel nisu vie zajedno. Sada Katarina mrzi svakoga, ali ne to-
liko koliko mrzi sebe, a Danijel pria svojoj novoj devojci da je voli, zato to
bi inae ispalo da pria da je ne voli.
Dolazi poruka njihovog starog prijatelja koji se vraa sa leenja, polu-ani-
malnog Nejtana ija majka zapoinje karijeru piui knjigu o nesrei svog
sina i svojim materinskim nevoljama sa njim.
Nejtan predlae da ponovo ponu da se drue, ali izgleda da se to nee
dobro zavriti. Dok se volovska kuga iri zemljom, dolazi do toksine veere
atmosfera je tako zatrovana da niko od njih nee umai zarazi.
54 |
Sem Bajers je roen 1979. godine.

Studirao je na Univerzitetu Ist Anglija.
Idiopatija je njegov prvi roman. Za
ovaj roman dobio je nagrade Betty
Trask i Waterstones 11.
Saa Lali je roen 1966. godine. Radi

u izdavakoj kui Zavet od 1994. go-
dine, kad je njegov otac Milivoje Lali
osnovao ovu izdavaku kuu. Bio je
urednik od 1994. do 2004. godine, a
od 2004. je direktor.
Odabrani prevodi: Alen de Boton, Kako
Prust moe promeniti tvoj ivot, Beo-
grad, 2003; Alen de Boton, Statusna
zebnja, Beograd, 2005; Rana Das-
gupta, Solo, Beograd, 2012; Adam
Folds, Ubrzavajui lavirint, Beograd,
2013; Rana Dasgupta, Tokio otkazan,
Beograd, 2015.
| 55
Sem Bajers / Idiopatija

Sam Byers / Idiopathy
Odlomak iz romana
Katarina ne voli da misli o sebi da je tuna. To ima defetistiki prizvuk.

U tome nema meka kakav imaju, recimo, bes ili pomama. Ali tih dana
je morala da prizna da se budi tuna mnogo ee nego to se budi
srena. Ono to nije priznavala, i to nikada ne bi priznala, je da to
ima ikakve veze sa Danijelom.
Nije toga bilo svakog jutra, te tuge, mada su, to se moralo rei, takva
jutra nailazila ee nego to bi bilo idealno. Vikendom je bilo najgore;
radnim danima kako kad. Vremenske prilike su bile nevane.
Vreme provedeno pred ogledalom nije pomagalo. Spremala se na
brzinu, a onda je kasnije popravljala sitnice. Nije dobro jela. Na njenoj
koi deavale su se promene koje joj se nisu sviale. Desni su joj krva-
rile na etkicu za zube. inilo joj se da postaje runa u ba nezgodno
vreme. Doruak je esto preskakala da bi pojela neto nezdravo tokom
prepodneva na poslu. Nije odlazila iz kue dok ne bi popila barem tri
olje kafe. Nedavno je ponovo poela da pui. To joj je pomagalo da
rastera tamne oblake. Uglavnom se oseala zadihanom, ali kaljala je
samo kad bi imala posebno lo dan. U izvesnom asu tokom prepod-
neva, svakog prepodneva, morala je da odvoji vreme za povraanje.
Poslednje dve godine, poto se grekom preselila iz Londona u Nor-
vi, Katarina je radila kao menader u lokalnoj telekomunikacionoj
kompaniji. Njen posao nije imao nikakve veze sa telekomunikacijama,
ve se bavila tananijim momentima upravljanja radnim prostorom.
Bila je plaena, volela je da kae, da bude opsesivno kompulsivna. Sta-
rala se da stolice budu ergonomski prihvatljive i podesne visine u od-
nosu na stolove i radne stanice, a kod ovih je, opet, ispitivala da li su u
saglasnosti sa smernicama kompanije i nacionalnim standardima za
56 |
bezbednost i zdravo radno okruenje. Svake sedmice je proveravala

protivpoarni alarm i beleila rezultate. Svakog prepodneva je prove-
ravala da li zgrada zadovoljava opte standarde higijene, izgleda i bez-
bednosti. Otpustila bi najmanje jednu istaicu meseno. Mahom su
je mrzeli i neprestano su je grdili. Ne bi proao ni sat vremena a da je
neko ne pozove telefonom ili joj poalje poruku. Njihove stolice, nji-
hovi stolovi, klima ureaj, aparat za kafu, hladnjak za vodu, neonsko
osvetljenje nita nikada nije bilo po njihovom ukusu. Brojne pro-
mene koje je Katarina bila duna da izvri kako bi odrala korak sa te-
kuim zakonodavstvom koje se tie zdravlja i bezbednosti nainile su
od nje javnog zastupnika mahom oplakanih prepravki. Puai su mo-
rali da hodaju dalje od zgrade. Ponovo se moralo pregovarati o pau-
zama. Njen posao nije doputao fleksibilnost, pa je tako esto ispadala
prestroga i rigidna. to je bolje obavljala svoj posao, ljudi su je vie mr-
zeli. Jednoduno je miljenje bilo da je Katarina vrlo dobra u svom
poslu.
Pored veine kolega koji nisu mogli da je podnesu, postojala je
odvojena skupina mukaraca koji su eleli da je jebu. Katarina je gle-
dala na to kao na poprite borbe. Neki od njih su eleli da je jebu zato
to im se svia, a drugi su eleli da je jebu zato to je mrze. To je Kata-
rini i pristajalo. Ponekad se ona jebe s mukarcima zato to ima dobro
miljenje o sebi, a ponekad se jebe s njima zato to mrzi sebe. Caka je
pronai pravog mukarca za odreeni trenutak, zato to je u retkim
trenucima kad se sebi ba svia jebanje s mukarcem koji te mrzi kon-
traproduktivno, a na vrhuncu mrnje prema sebi jebanje s mukarcem
koji je na neki nain zaljubljen u tebe izaziva muninu.
Do dandanas, Katarina se u svojoj kancelariji jebala sa tri mukarca,
a s jednim od njih, Kitom, jo uvek se povremeno jebe. Druga dvojica,
Brajan i Majk, neslavno su izbledeli negde u srednjem planu, izgubljeni
meu M&S odelima i elavim mukim temenima. Brajan je bio prvi.
Zbog Brajana, ona je prekrila svoje pravilo da nema seksa u kancela-
riji, a, uz naknadnu pamet, on nije bio ni blizu vredan toga. Prekrila
| 57
je i svoje pravilo da nema seksa sa oenjenima i pravilo o mukarcima

sa decom. Ovo joj je smetalo zato to u njenim oima, a i u oima dru-
gih, pomiljala je, prua Brajanu istorijski znaaj kakav nikako ne za-
sluuje. Zapravo, u to vreme Katarina je donela svesnu i ne sasvim
iracionalnu odluku da odbaci mnoga pravila kojih se do tog trenutka
pridravala u svom ivotu. Brajan se sluajno zadesio u neposrednoj
blizini i sluajno je, osim toga, predstavljao ivi primer nekih od tih
pravila. Otud se seks, koji se odigrao potpuno iznenadno jednog e-
tvrka popodne poto ju je odvezao kui, nastavio tokom sledeeg me-
seca, a onda okonao kada se Katarina zapitala da li su neka od njenih
pravila zapravo vrlo razumna. Brajan je imao preko pedeset godina
(jo jedno pravilo, kad sada razmilja o tome), bio je debeo i usred ne-
kakve velike krize. Vozio je utog jaguara i imao sina po imenu ikejn.
Nikada nisu raskinuli niti je bilo iega tako zamornog meu njima.
Katarina je jednostavno prestala da primeuje njegovo postojanje, a
on je poruku primio mirno, moda ak i sa zahvalnou.
Majk je bio, barem po spoljanjosti, drugaiji. Bio je Katarininih
godina (trideset, mada je bilo prostora da se to prilagodi zavisno od
njenog raspoloenja), slobodan, i iznenaujue dobar u krevetu. Jo
je vie Katarinu iznenadilo to to je u stanju da se upusti u niz dugih
razgovora kada je raspoloen. Njihova veza (to zapravo i nije bila veza,
ali je Katarina volela to tako da definie zato to je to davalo dodatnu
vrednost tom iskustvu i zato to se nedugo pre toga jebala sa Brajanom
i potajno se nadala, mada to nikada ne bi priznala, da se nalazi u fazi
kada ima vezu, to bi naravno potpuno ozakonilo njeno spavanje sa
Majkom) trajala je gotovo dva meseca. Okonana je kada je Majk saz-
nao da je Katarina spavala sa Brajanom. Katarinu je mnogo naljutilo
to se ispostavilo da Majk poseduje ono to je ponosno zvao moralnim
kompasom. Nije bila nimalo impresionirana. to se nje tie, moral je
ono ega se glupi ljudi dre umesto linosti. Rekla je Majku mnogo
toga kad je pokuao da se postavi etiki superiorno u odnosu na itav
problem preljube. On se nije obazirao na nju. Ne zasluuje njegovo
58 |
potovanje, rekao je. Katarina e ga se uvek seati kako se udaljava od

friidera sa piem, vrtei glavom i tiho mrmljajui: Siroti ikejn ... si-
roti, siroti ikejn. Smatrala je da je ona potpuno u pravu. Majk nije
imao nimalo morala. Samo mu je bio povreen muki ego i bio je ne-
sposoban da izrazi sebe.
Od tada je, naravno, prolo neko vreme i bilo je i drugih mukaraca
koji su se vrzmali oko nje u istom periodu, nevezano za kancelariju.
Nita nije ilo kako treba. Katarina se mnogo ee budila tuna. Po-
ele su promene na koi. Dobila je na teini, onda izgubila, pa jo malo
izgubila. Spavala je sve gore i gore. Jednom, tokom godinjeg odmora,
koji je uzela samo da bi iskoristila svoju kvotu i provela nosei umr-
ljanu kunu haljinu i nemarno zurei u naciste na Histori enelu, pro-
gutala je pregrt pilula i sklupala se u krevetu oekujui da umre, tek
da bi se probudila pet sati kasnije u lokvi izbljuvka u kome je bilo jo
celih pilula. Kratko se preispitivala. Sledeeg dana se obukla, namin-
kala i otila u grad. Naletela je na Kita, koji je predloio kafu, zatim
hranu, a zatim estok, bolan seks u njegovoj garai, sa njenim stoma-
kom priljubljenim uz vrelu haubu njegovog automobila.
Seam se da je jednom... rekao je Kit kasnije, kad su lea naslo-
njenih na automobil jedno pored drugog puili i ekali da umine bol.
ta sam ja... Jebe ga, ode.
Bilo je dana kad je to sve izgledalo ogavno i kobno bili su to dani

koje je, ipak, Katarina romantizovala vie nego dane nade. Bilo je uop-
te neega kobnog u vezi Kita, pomiljala je, i to joj se svialo. Imao je
etrdeset jednu godinu (kad jednom prekri pravilo, razmiljala je, to
zapravo vie i nije pravilo, tako da se ne moe rei da je prekreno po
drugi put), bio je mrav u ramenima i debeo oko struka. Na poslu je
nosio izguvano laneno odelo i tanku kravatu. Uvee je voleo da nosi
izbledeli crni dins i iznoene konvers patike. Voleo je pesme o krvi i
crnilu: gitarsko smee koje ga je gonilo da iskrivi lice i stisne zube kao
neko ko se bori sa opstrukcijom creva. Imao je bledu, pomalo ukastu
| 59
kou i sive oi sa belim prstenom oko duice. Katarina je negde itala

da ovo ukazuje na zdravstvene probleme, ali nije mogla da se seti
kakve, pa je odluila da to ne pominje. Sviala joj se pomisao da Kit
nije zdrav, da moda umire. Svialo joj se to otvoreno govori o vre-
menu koje je zvao svojim heroinskim godinama. Svialo joj se ak i
kako ju je povreivao u krevetu: iaeno rame, dubok usek na levoj
butini. Kit je bio drugaiji na nain koji je Katarina smatrala komple-
mentarnim. On je nikada nee voleti, verovatno nikada nee voleti ni-
koga i nita, a Katarina se tome divila. inilo se da je on iznad briga
koje su svakodnevno (da, sada ve svakodnevno) pretile da nju celu
progutaju. Po definiciji, naravno, ovo ga je takoe stavljalo iznad nje,
ali njoj se i to svialo.
Ona ne ivi u Londonu. Ponekad je ujutro morala da uporno zuri u

ogledalo i ponavlja to sebi kao mantru. Kad bi jutro bilo dobro, skoro
da je mogla da izgovori naziv mesta u kome se nalazi, ali je to bilo
teko. Ona se tamo preselila sa Danijelom, toboe zbog njegovog posla.
Bilo je preutnih naznaka koje su se ticale dobovanja siunih stopala.
Ali od toga nije bilo nita i raskinuli su, a posle toga joj se nije vraalo
u London jer joj se inilo da bi tamo bila usamljena, i tako se nala u
orsokaku.
Majka ju je esto zvala telefonom. Katarinina majka, praktina ena,
smatrala je da e najbolje saoptiti erki svoje brige u pogledu njene
dobrobiti ako bude sve vreme neposredna. To je otprilike znailo da
e uvek zapitati Katarinu da li je dobro, to je naravno imalo za posle-
dicu da se Katarina uopte ne osea dobro.
Da li dovoljno jede? zapitala bi otvoreno njena majka. Da li se
zdravo hrani?
Da, rekla bi Katarina izmeu dva zalogaja krofne. Za doruak
sam jela ovsenu kau, a za ruak peeni krompir sa tunjevinom. Za
veeru u jesti pilee grudi sa rotilja.
Da li se ti to ruga? To je runo, da zna. I pomalo nezrelo.
60 |
Iskrena sam. Da li je to zrelo?

Zavisi, rekla bi majka, zavisi o emu se radi.
Ona i Kit viali su se samo odabranim veerima. Jebali su se, pili i

retko razgovarali, to je odgovaralo Katarini. Kit joj je kupio na poklon
vibrator umotan u ukrasni papir, sa ceduljicom u obliku srca na kojoj
je pisalo Misli na mene. Donirala ga je, neotpakovanog, sa cedulji-
com, lokalnoj dobrotvornoj prodavnici na putu do posla, poloivi ga
na dno kese koju je napunila buavim knjigama i nekim od Danijelo-
vih koulja koje je nala meu svojom odloenom odeom. Nikada
nije videla da se prodaje, i esto se pitala ta se sa njim desilo. Volela
je da zamilja kako ga je neka od starijih volonterki odnela kui i izlo-
ila se iskustvu koje je bilo tako uzbudljivo da se graniilo sa misti-
kim.
Kit, zapitala ga je jedne veeri, namerno glasno, u krcatom resto-
ranu koji je odabrala upravo zato to je znala da e biti krcat u vreme
kad postavi pitanje. Koliko si partnera imao do sada?
Ukljuujui tebe?
Bez mene.
Tri, ree on hladno. Ti?
etiri, slagala je.
Da li je to Danijel? zapita njena majka tokom jednog od njenih be-

skrajnih telefonskih poziva. Zato to ja razumem, zna, zaista razu-
mem.
To nije Danijel, majko.
Poslao mi je roendansku estitku prole nedelje. Uvek mi estita
Boi i roendan. Zar to nije lepo?
To nije lepo, ree Katarina. To je analna fiksacija. alje ti estitke
zato to si ti na njegovom spisku. To je u osnovi automatski odgovor.
Kod njega se nikada nita ne menja.
Da li tebi alje estitke?
| 61
Ne.
Mrzela je pomisao da bi mogla da bude ona vrsta osobe koja ima pro-
blem sa majkom. Bila je, ili je tako volela da misli, isuvie alternativna
i slobodna osoba da bi je sputavala nematovita nemo da odbaci sve
one traume iz detinjstva. To znai da joj nisu bile potpuno strane po-
vremene devojake fantazije o tome da je umrla a ipak nekako moe
da posmatra sopstvenu sahranu, na kojoj bi se majka, nadala se, bacala
preko njenog kovega, plaui, kao ena mafijaa. Kao dete, Katarina
je gotovo uvek zamiljala sopstvenu smrt kao rezultat samoubistva.
Sada, starija i utoliko vie svesna da nema nieg romantinog u ubija-
nju sebe, zamilja kako bi nekakav tragian spoljanji dogaaj doveo
do njene smrti neto iznenadno i jedva u domenu mogueg, na pri-
mer, udar groma ili komad nametaja koji joj pada na glavu.
Katarina je bila svesna da bi bilo mogue doi do svake vrste su-
mornih psiholokih zakljuaka nivoa GCSE o njenoj majci, njenom
ocu, i tako dalje, i tako dalje. Suvino je napomenuti da Katarina sama
o sebi nije izvlaila takve zakljuke, a odluno se protivila kad su neki
drugi pokuavali da ih izvedu. Danijel je, naravno, bio jedan od njih,
i to je dovelo do strane svae, koja je poela prepirkom a zavrila se
gaanjem tanjirima, tako da se on vie nikada nije usudio da dotakne
tu temu, izuzev ako ne bi, to je ponekad bio sluaj, namerno hteo da
zapone svau. Jednom je paradirao po dnevnoj sobi naizgled tako
mrzovoljan i patetian da je Katarina samo stajala po strani i smejala
se. Nervozno je hodao, oigledno smatrajui da izvanredno imitira
Katarinu napuenih usana i maui rukama i ponavljao je tobo-
njim glasom devojice, zbog ega e postati zauvek seksualno manje
poeljan u Katarininim oima: Mama me ne voli. Kraj njihove veze bio
je, naravno, blizu, i mada ovo nije neposredno dovelo do rastanka, si-
gurno nije pomoglo da ostanu zajedno.
Istina je, ako se o tome uopte moe govoriti, da se Katarina divila
svojoj majci. Danijel, ponosan to je smislio metaforu, nazvao je to
62 |
stokholmskim sindromom. Postojao je, Katarina bi to prva priznala,

atomski sastojak istine u tome, ali bilo je takoe, ili je tako ona drala,
prilino velikog nerazumevanja u tom odnosu u kom su ona i njena
majka uivale (da, uivale!) tokom tri decenije blaenja, potcenjivanja,
ruganja i uopte nadgornjavanja. Katarinina majka bila je, oito, kraj-
nje disfunkcionalna, tako da je ak bilo udo to je uspevala da opere
svoje pazuhe i da ujutro pronae neto za jelo. Ali nije joj padalo na
pamet da to krije ili osea bilo kakav stid zbog toga, ve je to naglaa-
vala kao da je ba to ono to je izdvaja od svakoga drugog. Tako je, na-
ravno, i bilo. Katarina je viala svoju majku u skoro svakoj
degradirajuoj situaciji u kojoj je bilo mogue da se majka nae u pri-
sustvu svoje erke: pijanu od pernoa u neprilino doba dana; kako se
ispruila gola u Katarininom krevetu poto je iz neobjanjivih razloga
odvela svoj najnoviji ulov tamo umesto u svoju spavau sobu; kako na
javnom mestu dobija nogu od Hulija, svog crnomanjastog ljubavnika
neodreenog mediteranskog porekla. To je bilo tako predvidljivo da
je bilo banalno. Ipak, Katarina se oseala prilino ponosnom to dolazi
iz takvog roda, i itava slika uveravala ju je da imati decu ne mora da
znai i kraj nepredvidljivosti. Uostalom, ispostavilo se da su i ona i
njena sestra prihvatljivo pristojne, a njena majka je zadrala entuzija-
zam i drskost obino rezervisane za ene bez potomstva. inilo se, mi-
slila je Katarina, da je to razuman kompromis. Zapravo, ona je morala
tako da misli; nije imala izbora. Samovoljna kakva je Katarina bila, i
brza da donese gotovo iskljuujui sud i odbaci druge koji nisu u stanju
da prihvate njen, dodue prilino iskrivljen doivljaj sveta, ona nije
bila licemer, i ne bi dozvolila sebi, bez obzira kakva bila njena unutra-
nja slutnja predvidljivog bola, da grdi svoju majku zbog ivotnog stila
i stava kakvom je Katarina i sama teila. Kakav god efekat svojeglavost
njene majke imala na Katarinu, Katarina ipak nije mogla da sudi o njoj
kao o svojoj majci, ve samo kao o eni, i to je bilo pogodno jer je isto-
vremeno potkrepilo Katarinina uverenja o raznim temama (materin-
stvo, enskost, mukarci, veze, i tako dalje) ali joj je takoe doputalo
| 63
da potpuno ignorie mnoge druge probleme koji bi, kad bi stvarno

razmiljala o njima, doveli ne samo do neugodnosti ve verovatno i
do velikog bola.
Problem je, ipak, bio Danijel i sve to se promenilo njegovim dola-
skom. Katarina je uspevala - tvrdoglavou, vrdanjem i skretanjem
panje - da izbegava da ga upozna sa majkom skoro godinu dana, a
kada je to najzad uinila, njena najgora strahovanja su se obistinila.
Katarinina majka, uprkos svim svojim lakomislenim izjavama o mu-
karcima i rastuem spisku stvari zbog kojih oni ne valjaju, zapravo se
sloila sa Danijelom na nain koji nije ak ni nagovestila kad ju je Ka-
tarina upoznavala sa prethodnim momcima. Posle ugodno dosadne
veere tokom koje su sve troje dali sve od sebe da ne skrenu sa sredi-
njeg toka razgovora, Katarina je ispratila Danijela do njegovog auto-
mobila, a kad se vratila zatekla je majku kako se sreno smeje. Njena
aa vina je neoekivano bila netaknuta pokraj nje, ak ni cigaretu nije
zapalila. Imala je samo rei hvale za mukarca za koga je Katarina bila
ubeena da e ga mrzeti. Naizgled, nije bilo mnogo toga to bi se
moglo mrzeti kod Danijela. Bio je naoit, pristojan i neobino arman-
tan na neki tih, pomalo nesiguran nain. Katarina je upravo pretpo-
stavljala, pod teretom prethodnih dokaza, da se njena majka nikada
ne bi sloila sa nekim tako oseajnim, tako pouzdanim, tako (ili je ona
tako mislila u to vreme) normalnim. I kada je Katarinina majka izjavila
da je Danijel neto najbolje to se ikad dogodilo Katarini, izgledalo je
da se sve to je smatrala tako izvesnim raspada u Katarininim rukama,
i postojao je, ve u poetku, jeziv oseaj da se njoj i Danijelu loe pie,
a kao rezultat toga isto tako i njoj i njenoj majci. Dok je Katarina slu-
ala kako njena majka govori te veeri sasvim sigurno trezna, hladna
i oseajna kao nikada pre shvatila je da stvari kojima se divi kod
majke nisu, kao to njena majka veto ubeuje ljude oko sebe, stvari
kojima se njena majka divi kod sebe. inilo se da su njen individuali-
zam, njena postojana izolacija, maltretiranje njenih mukaraca, bili
noeni samo kao oznake asti zato to je to bilo bolje nego nositi ih
64 |
kao ono to su zbilja bili mane, povrede, neuspesi. Rekla je Katarini

da je ovo ba to to je oduvek elela za nju dobar ovek, stabilna veza,
srean porodini ivot, i to je Katarini otvorilo oi. U tom trenutku,
mogla je da oseti kako sve to isparava, diui se prema tavanici sa
dimom iz cigarete koju je Katarina ekala da majka zapali za vreme
razgovora.
(Preveo sa engleskog Saa Lali)
| 65
Antoan Loren / MIteranov eir

Antoine Laurain / Le chapeau de Mitterrand
Prevod sa francuskog: Slavica Mileti
Raunovoa Danijel Mersije veera u otmenom pariskom restoranu i jedva

moe da poveruje svojim oima kad predsednik Fransoa Miteran sedne za
susedni sto.
Danijelovo uzbuenje zbog toga to se nalazi u neposrednoj blizini najmo-
nijeg oveka u dravi traje i kad je predsednik otiao zaboravivi eir. Posle
kratkog razmiljanja Danijel odluuje da uzme eir i zadri ga kao suvenir.
Odlazi iz restorana i poinje da se osea nekako drugaije.
eir igrom sluaja menja vlasnike i prelazi s glave na glavu menjajui ivot
svima koji ga nose, donosei im uspeh koji im je ranije izmicao. Nagraivani
pisac Antoan Loren vodi nas na neobino, poletno putovanje tragom ovog
posebnog eira koji donosi prizvuk magije u obine ivote.
66 |
Romansijer, novinar, scenarista i kolekcio-

nar starina Antoan Loren roen je u Parizu
ranih sedamdesetih godina 20. veka. Izua-
vao je lm i zapoeo je karijeru reirajui
kratke lmove i piui scenarija. Strast
prema umetnosti navela ga je da prihvati
posao pomonika jednog trgovca starinama
u Parizu. To iskustvu pruilo mu je inspira-
ciju za njegov prvi roman.
Objavljen uoi francuskih predsednikih iz-
bora 2012. godine, roman Miteranov eir
doneo je piscu nagrade Relay des voya-
geurs lecteurs i Landerneau Dcouvertes
2012. godine. U SAD se roman naao na
listi Kindle top 5 bestselera i u izboru knji-
evnog kluba Waterstones.
Roman Crvena belenica objavio je 2015.
godine, a poslednji roman Francuska rapso-
dija 2016. godine
"Poput Pepeljugine staklene cipele ili Aladinove lampe, eir je tali-

sman koji snove onih koji ga nose pretvara u javu.
RTL
"Ugodno putovanje u sr osamdesetih godina."

Le Figaro
"U ovom romanu se lako spajaju prie koje se veto prepliu i prosto
mu je nemogue odoleti."
L'Express
| 67
Antoan Loren / MIteranov eir

Antoine Laurain / Le chapeau de Mitterrand
Odlomak iz romana
Danijel Mersije se peo uz stepenice stanice Sen Lazar u suprotnom smeru od

gomile. Mukarci i ene su silazili oko njega s aktentanom u ruci, a neki i s
koferom. Hodali su brzo, brina ela. U toj guvi je neko mogao da ga gurne
i obori, ali nije; naprotiv, imao je utisak da mu se svi sklanjaju s puta. Kad je
stigao na vrh stepenita, proao je kroz ekaonicu i doao do perona. I tu je
zatekao gustu gomilu onih koji su izali iz vozova, neprekidnu reku ljudi; pro-
krio je prolaz do panoa s redom vonje. Voz je trebalo da stigne na kolosek
23.Vratio se nekoliko desetina metara i stao pored aparata za overu karata.
U petnaest do deset voz broj 78654 kripei je uao u stanicu i putnici su
poeli da izlaze. Danijel je izvio vrat i pogledom potraio enu i sina. Najpre
je uoio Veroniku. Ona mu je mahnula, a onda rukom ocrtala u vazduhu krug
iznad svoje glave i dovrila taj pokret isturanjem donje usne u znak uenja.
erom se zatrao ka ocu, naleteo na njegove noge i malo je nedostajalo da ga
obori. Onda je stigla zadihana Veronika i upiljila se u mua. Kakav ti je to
eir? Miteranov. Vidim da je Miteranov. Ma ne, pobunio se Danijel.
Kaem ti da je ovo zaista Miteranov eir.
Kad je na stanici rekao da je to zaista Miteranov eir, Veronika ga je odme-

rila nagnute glave, blago namrtena ela, kao uvek kad bi se pitala da li se ali
ili je ozbiljan. Isti taj izraz je imala kad ju je Danijel zaprosio, pa i kad su prvi
put izali i kad joj je predloio da vide izlobu u Boburu. Ukratko, tada se za-
ljubio u nju, izmeu ostalog i zbog tog blagog mrtenja. Morae to da mi
objasni, rekla je u neverici. Ima Miteranov eir, tata? Tako je, potvrdio
je Danijel dok je podizao njihov prtljag. Je l to onda znai da si ti predsed-
nik? Da, ja sam predsenik, odgovori je Danijel, kome je ta detinja sugestija
veoma godila.
Tokom vonje Danijel nije hteo da im prui ni najmanju informaciju. Sve
u vam ispriati kod kue. Koliko god da je Veronika insistirala, bio je nepo-
68 |
kolebljiv. Kad su stigli na esti sprat svog solitera u XV arondismanu, Danijel

je objavio da je spremio neto za jelo. Posluio im je hladan rozbif i piletinu
uz salatu od paradajza zainjenu bosiljkom, i nekoliko sireva, to je Veroniki
izmamilo uzdah divljenja njen mu je retko sam spremao veeru. Zasukao
bi rukave u kuhinji tek nekoliko puta godinje. Najpre su popili aperitiv. Sedi,
rekao je Danijel, jo sa eirom na glavi. Veronika je ve sedela, seo je i erom
i odmah se pribio uz majku. Za nas, rekao je Danijel i sveano se kucnuo sa
enom, a erom ih je podraavao podigavi svoju au sa sokom.
Danijel je skinuo eir i pruio ga Veroniki. Ona ga je paljivo uzela, prela
prstom preko filca, a onda je to uradio i erom. iste su ti ruke?, upitala ga
je majka s prizvukom straha u glasu. Zatim je okrenula eir i pogled joj je
pao na konu traku na njegovom unutranjem obodu. Tu je mogla da proita
dva slova utisnuta zlatom: F. M. Veronika je podigla pogled ka muu.
Dan ranije Danijel je zaustavio svoj golf na raskrsnici. Iskljuio je radio i

prekinuo onu pesmu u kojoj neka mlada ena deklamuje o tome kako vatu
voli vie nego ijedan drugi materijal na svetu. Taj hit sa sporim i razdraujuim
refrenom postao mu je odbojan. Masirao je rame snano, do bola, ne bi li ot-
koio vrat, ali nita. Nije imao nikakvih vesti o eni i sinu, koji su provodili
raspust u Normandiji kod njegove tate i tasta. Moda e pronai poruku na
telefonskoj sekretarici kad stigne kui. Dodue, audio kaseta je u poslednje
vreme poela da pokazuje znake istroenosti i teko se premotavala. Treba na-
baviti novu sekretaricu. ta su ljudi radili kad toga jo nje bilo? pitao se Da-
nijel. Telefon bi zvonio u praznini, niko se ne bi javio i morali su da saekaju
i ponovo pozovu. To je sve.
Pomisao da e sam otii u kupovinu, zatim sam spremati veeru u tihom stanu
uinila mu se nepodnoljivom. Dobar restoran, oputena atmosfera... ta slika
mu se nametnula oko etiri sata po podne dok je pregledao izvetaje o najno-
vijim trokovima slubenika Soeteka. Vie od godinu dana nije obedovao u
dobrom restoranu. Poslednji put je bio s Veronikom i eromom. Njegov e-
stogodinji sin je bio veoma razumno i lepo vaspitano dete. Naruili su porciju
| 69
plodova mora, flau puji-fuisea, suvog belog burgunca iz Makona, i fairanu

niclu za eroma, koji je izjavio, na veliku alost svog oca, da nee ni da proba
ostrige. Samo jednu? erom je odmahnuo glavom. Ima vremena, prisko-
ila je Veronika u pomo sinu. Istina je to, erom ima vremena. Sada je osam
sati i hladnoa rane zime ve pritiska grad i kao da priguuje gradski agor i
buku saobraaja. Mnogo puta je ve proao autom pored ovog restorana. Iako
je restoran uukan izmeu bulevara i jedne susedne ulice, Danijel ga je posle
nekog vremena primetio. Bilo je to dobro mesto, s ostrigama u spoljanjem
izlogu, velikim crvenim tendama i kelnerima opasanim belom keceljom.
ekala ga je samaka veera, bez ene i deteta. Veera slina onima ka-
kvima se povremeno astio pre braka. Tada mu prihod nije doputao ovako
otmenu adresu, ali ak i u najskromnijim restoranima koje je poseivao uvek
je dobro jeo i nikad nije osetio potrebu da kobasicu od kavurme, stek po pre-
poruci mesara ili tanjir morskih pueva gustira u drutvu. Samako vee se
najavljivalo u opadajuoj svetlosti zime. Te rei su mu se mnogo dopale. Sa-
mako vee, ponovio je u sebi kad je zalupio vrata golfa. Danijel je oseao
potrebu da ponovo nae sebe, kao to je rekla jedna od uesnica emisije na
kanalu Anten 2, psihoterapeutkinja koja je napisala knjigu o stresu na poslu i
dola da je promovie. Danijelu se uinilo da njena formula i te kako ima smi-
sla. Priutie sebi taj gastronomski iskorak da bi ponovo naao sam sebe, da
bi se oslobodio dnevnog stresa, raunovodstvenih brojki i napetosti koja u
poslednje vreme prati reorganizaciju finansijske slube, na ije je elo nedavno
postavljen an Maltar. Kao pomonik direktora, Danijel je mislio da to ime-
novanje ne sluti na dobro. Ni za slubu, ni za njega lino. Dok je prelazio bu-
levar, odluio je da progna takve misli iz glave. im gurnem teka vrata
restorana, nema vie ni ana Maltara, ni Soetekovog dosjea, ni izvetaja o
trokovima, ni PDV-a. Samo kraljevski morski plodovi i ja.
Kelner opasan belom keceljom vodio ga je du niza stolova za kojima su pa-

rovi, porodice i turisti razgovarali osmehujui se i klimajui glavom, punih
usta. Imao je vremena da razazna nekoliko vrsta morskih plodova, kotlete s
krompirom kuvanim na pari, rozbratnu sa sosom bearnez. Na ulasku ga je
70 |
ef sale, ovek vretenaste siluete, s tankim brkovima, upitao ima li rezervaciju.

Danijel je na tren pomislio da e mu njegovo samako vee izmai. Nisam
imao vremena, odgovorio je bezbojnim glasom. ef sale je podigao levu obrvu
dok je paljivo prelazio pogledom spisak rezervacija za to vee. Onda mu je
prila jedna mlada plavua: Dvanaestica je otkazana pre pola sata, rekla je i
pokazala jedan red na spisku. A mene niko nije obavestio?, acnuo se ef
sale. Mislila sam da vam je Fransoaz rekla, odgovorila je pokunjeno devojka
pre nego to se udaljila. ef sale je naas zamurio, a bolni izraz je nagoveta-
vao da se s tekom mukom obuzdava da ne ispolji bes zbog nehata pomonog
osoblja. Odveemo vas do vaeg stola, gospodine, rekao je Danijelu i pro-
pratio svoje rei pokretom brade usmerenim ka jednom kelneru, koji je
odmah priao.
Otmeni restorani uvek imaju bletavo bele, gotovo plavkaste stoljnjake koji
zasenjuju oi kao sneg terena za zimske sportove. ae i srebrni poklopci do-
slovno iskrie. Taj posebni sjaj stolova velikih restorana za Danijela je bio sim-
bol luksuza. Kelner se vratio s jelovnikom i vinskom kartom. Danijel je
rasklopio korice od crvenog skaja i poeo da ita. Cene su bile znatno vie
nego to je zamiljao, ali je odluio da zanemari tu pojedinost. Kraljevski tanjir
morskih plodova bilo je ispisano na sredini strane briljivim rukopisom: zelene
ostrige, ulegnute i ravne ostrige iz Bretanje, polovina krabe, dagnje, gambori,
jastog, morski puevi, kampi, klapuni, prstaci, volci. Danijel je uzeo vinsku
kartu i potraio puji-fuise. I tu je sve bilo skuplje nego to je oekivao. Na-
ruio je morske plodove i pola flae puji-fuisea. ao mi je, rekao je kelner,
ali imamo samo celu flau. Danijel nije eleo da ispadne krt. Flaa mi sa-
svim odgovara, rekao je i zatvorio vinsku kartu.
Preteno parovi. Stolovi mukaraca s kravatom, u sivom odelu nalik nje-
govom, ali su njihova izvesno poticala iz otmenih radnji ako nisu bila ivena
po meri. etvorica pedesetogodinjaka nedaleko od njega oigledno su pro-
slavljala kraj napetog dana i potpisivanje unosnog ugovora. Pili su malim gu-
tljajima, bez sumnje neko odlino vino. Svako od njih je imao na licu
spokojan, samouveren osmeh oveka koji je uspeo u ivotu. Za jednim od sto-
lova ispod velikih ogledala elegantna brineta u crvenoj haljini sluala je oveka
kome je Danijel video samo lea i sedu kosu. Sluala ga je rasejano i pogled
| 71
joj je povremeno lutao po sali nekoliko asaka pre nego to bi se vratio na sa-
govornika. Izgledalo je da se dosauje. Somelije je stavio srebrnastu posudu
za hlaenje na postolje. U njoj je plutala flaa puji-fuisea okruena kocki-
cama leda. Zatim je uzeo vadiep i zavrio obred provukavi ep ispod noz-
drva. Danijel je probao prvi gutljaj i uinilo mu se da je vino dobro. On nije
pripadao onim posveenim amaterima koji su razlikovali svaku nijansu neke
berbe i o njoj raspravljali prefinjenim renikom. Kao sve njegove kolege, so-
melije je ekao sud svog gosta sa izrazom neodreene superiornosti na licu.
Danijel je odluio da potvrdi odsenim pokretom glave iza kog se mogla na-
slutiti velika erudicija o belom burguncu. S poluosmehom na usnama somelije
mu je napunio au i udaljio se. Nekoliko asaka kasnije, jedan pomonik kel-
nera postavio je okrugli podmeta na beli stolnjak, znak da e tanjir s morskim
plodovima uskoro stii. Zatim su doli korpa s crnim hlebom, posuda sa
sosom od sireta i sitno naseckanog vlaca i puter pod zvonom. Danijel je na-
mazao pare hleba i diskretno ga umoio u meavinu sireta i vlaca. Taj obred
je obavljao svaki put kad je jeo u restoranu. Gutljaj hladnog vina potro je ukus
sireta. Uzdahnuo je od zadovoljstva. Da, naao je sebe.
Stigao je tanjir s plodovima mora grupisanim po porodicama na drobljenom

ledu. Danijel je uzeo ostrigu, prineo joj etvrtinu limuna, blago pritisnuo
agrum i jedna kap je pala na nenu opnu koja se odmah skvrila. Zaokupljen
duginim bojama odsjaja svoje ostrige, jedva je primetio da se za susednim sto-
lom menjaju gosti. Kad je podigao glavu, video je efa sale sa briima kako
se osmehuje novodoavem mukarcu koji je skinuo crveni al, zatim kaput
i eir, i seo na tapaciranu klupu pored Danijela. elite li da se postaramo za
va kaput? odmah je upitao ef sale. Ne, ne, dobro je ovako. Staviu ga na
klupu. Nee vam smetati, gospodine? Ne, promrmljao je jedva ujno Da-
nijel, kome je pitanje bilo upueno, i dodao tiho: Samo izvolite.
Pored njega je upravo seo Fransoa Miteran.
72 |
Naspram efa drave sela su dva mukarca. Jedan snaan i debeo, s naoarima
i kovrdavom kosom, drugi mrav, s prosedom kosom elegantno zaeljanom
unazad u obliku talasa. Taj drugi je uputio kratak, dobroudan osmeh Dani-
jelu, koji je pokuao da mu uzvrati pozdrav sa ono malo spontanosti to mu
je preostalo. Bilo mu je dobro poznato lice tog oveka prodornog pogleda i
tankih usana, koji je ustupio svoje mesto drugom pre osam meseci, kad je Mi-
teran izgubio parlamentarne izbore. Veeram pored Predsednika Republike,
ponovio je Danijel nekoliko puta u sebi kako bi toj skoranjoj, novoj, iracio-
nalnoj injenici dao teinu stvarnosti. Nije razaznao ukus prve ostrige koju je
pojeo jer je njegovu panju potpuno zaokupio novi sused. Situacija je bila vrlo
udna, pa je pomislio da e se moda probuditi u svom krevetu i shvatiti da
dan jo nije zapoeo. Pogledi drugih gostiju u sali su su tobo rasejano lutali
oko Danijelovog stola. Dohvativi drugu ostrigu, on je diskretno pogledao
ulevo. Predsednik je stavio naoare i stao da ita jelovnik. Danijel je napasao
svoju mrenjau tim svetim profilom koji je ve pet godina gledao na foto-
grafijama magazina i na televiziji svakog 31. decembra, kad je Predsednik upu-
ivao Francuzima najbolje elje. Sad je taj profil bio pred njim uivo, od krvi
i mesa, to se kae. Mogao je da prui ruku i da ga dotakne. Kelner se vratio,
Predsednik je naruio tuce ostriga i porciju lososa. Debeljko je naruio patetu
o vrganjima i krvavi biftek, Rolan Dima se poveo za Predsednikom i zatraio
ostrige i ribu. Nekoliko minuta kasnije somelije se vratio sa srebrnom posu-
dom u kojoj se novi puji-fuise bakario na ledu. Graciozno je otvorio bocu
i sipao gutljaj u Predsednikovu au. Fransoa Miteran je otpio i potvrdio kva-
litet vina jedva primetnim pokretom glave. Danijel je napunio svoju au i
ispio je skoro naduak pre nego to je uzeo kaiku vinskog sireta s vlacem
da bi njom prelio jednu ostrigu. Prole nedelje sam rekao Helmutu Kolu...
Glas Fransoa Miterana pratio je Danijelovu degustaciju i on je rekao sam sebi
da vie nikad nee jesti ostrige sa siretom a da pri tom ne zauje: Prole ne-
delje sam rekao Helmutu Kolu...
Kelner je postavio etvrt flae crnog vina pred debeljka s naoarima i ovaj
je odmah napunio au dok im je drugi kelner donosio predjelo. Debeljko je
probao svoju patetu i potvrdio da je dobra, a zatim poeo da pria o nekom
| 73
zemljitu sa smrkom. Predsednik je progutao ostrigu dok je Danijel uklanjao

iverak epa prekriven srebrnastim papirom da bi zatim prionuo na volke.
Miel ima udesa u svom podrumu, rekao je Rolan Dima sa sauesnikim
izrazom lica. Predsednik je podigao pogled ka Mielu i ovaj je odmah raz-
vezao o podrumu u kom je drao cigare iz celog sveta, ali i kobasice. Cigare
su mu bile jednako vane kao i kobasice. Zabavno je to sakupljati kobasice,
rekao je Fransoa Miteran dok je cedio etvrtinu limuna. Poto je progutao
svog desetog volka, Danijel je ponovo bacio pogled ulevo. Predsednik je pojeo
poslednju ostrigu i brisao je usta blistavo belom salvetom. Pre nego to za-
boravim..., obratio se Rolanu Dimi, telefon naeg prijatelja. Da, naravno,
promrmljao je Dima i krenuo rukom ka depu sakoa. Predsednik se okrenuo
ka svom kaputu, skinuo eir i spustio ga na kupu, iza mesingane ograde. Iz
depa je izvadio adresar s konim koricama, ponovo stavio naoare i stao da
ga lista. Poslednje ime u dnu strane, rekao je pruivi ga Dimi. Ovaj je uzeo
adresar, utke prepisao ime i podatke u svoju agendu i zatim ga pruio Pred-
sedniku, koji ga je vratio na njegovo mesto u kaputu. Miel je zapoeo priu
o nekom oveku ije ime Danijelu nita nije znailo. Dima ga je sluao suenih
oiju, a Fransoa Miteran se osmehnuo: Vi to ozbiljno?, upitao je ironino i
time podstakao sagovornika da nastavi. Ma, da, ma da, istina je, bio sam
tamo! rekao je debeljko dok je mazao ostatak patete na okrajak hleba. Da-
nijel je sluao priu. inilo mu se da uestvuje u nekakvoj pomalo ludoj in-
timnosti. Svi gosti restorana su iezli. Ostali su samo njih etvorica. A vi,
Danijele, ta vi mislite o tome? Danijel bi se okrenuo ka efu drave i izgovorio
reenice koje bi duboko zainteresovale Fransou Miterana. Predsednik bi se
saglasio klimanjem glave, a onda bi se Danijel okrenuo ka Rolanu Dimi kako
bi i ovaj rekao svoje miljenje. I Dima bi klimnuo glavom, a Miel bi eretski
dodao: Naravno, Danijel je u pravu!
Ona ena je veoma lepa..., rekao je tiho Fransoa Miteran. Danijel je pra-
tio njegov pogled. Predsednik je posmatrao brinetu u crvenoj haljini. Dima
je iskoristio dolazak narednog jela i diskretno se okrenuo. I debeljko je uradio
to isto. Veoma lepa ena, sloio se. Potvrujem, apnuo je Dima. Danijel
se osetio u dosluhu sa efom drave. Fransoa Miteran je naruio isto vino
kao on, a sada je uoio istu enu. Imati isti ukus kao Predsednik Republike
nije maji kaalj. Zajedniko obedovanje i razmenjivanje diskretnih komen-
74 |
tara o enama zacementirali su mnoga muka prijateljstva i Danijel se predao

sanjarenju: video je sebe kao etvrtog za Predsednikovim stolom. I on je imao
koni adresar iz kojeg bi bivi ministar rado prepisao kontakte. Za njega Mi-
elov podrum nije imao tajni jer je tamo redovno odlazio da proba kobasice
pre nego to bi zapalio neku od najboljih havana na svetu. A pre svega, pravio
je drutvo Predsedniku tokom njegovih pariskih etnji du obale Sene, pored
prodavaca antikvarnih knjiga i onda bi njih dvojica, s rukama na leima, a-
skali o sudbini sveta ili, skromnije, o zalasku sunca na Mostu umetnosti. Pro-
laznici bi se osvrtali za njihovim poznatim siluetama, a u njegovom okruenju
svi bi govorili u pola glasa: Danijel veoma dobro poznaje Fransou Mite-
rana...
Da li je sve u redu?
Kelner je prekinuo njegovu sanjariju. Da, sve je u najboljem redu. Raz-
vukao je svoju porciju plodova mora koliko je bilo potrebno. ak i kad bi tre-
balo da ostane do zatvaranja, ne bi ustao s klupe pre Predsednikovog odlaska.
Radio je to za sebe, za druge, da bi jednog dana mogao da ispria: Veerao
sam pored Fransoe Miterana u otmenom restoranu novembra 1986. godine.
Sedeo je pored mene, video sam ga kao to sad vidim tebe. Danijel je u sebi
ve sklopio reenice koje e izgovarati u narednim decenijama.
(Prevela sa francuskog Slavica Mileti)
| 75
Fridrih Kristijan Delijus / Papina leva ruka

Friedrich Christian Delius / Die Linke Hand des Papstes
Prevod sa nemakog: Spomenka Krajevi
Rim, 2011. Nemaki arheolog I turistiki

vodi sluajno primeuje da nedaleko od
njega u protestantskoj crkvi sedi papa, jed-
nostavno odeven, sa belim svetenikim
okovratnikom. Njegov pogled usredsreuje
se na papine ruke i on se predaje vrtlogu pi-
tanja i misli. Da li papinom rukom ikad pro-
struji trzaj koji bi mogao da dovede do
amara? Da li bi papa oamario vladajueg
nitkova? Zato diktator Libije zabavlja efa
italijanske drave sa trideset berberskih konja? I zato je Augustin morao
da podmiti rimskog cara sa osamdeset numidijskih pastuva da bi bila prih-
vaena doktrina o prvobitnom grehu? Zato je Rim omiljena destinacija za
Nemce, iako ih tamo smatraju varvarima najgore vrste posle najezde tev-
tonskih vitezova, pohoda gramzivih najamnika i nacistike okupacije?
Jedna vatrena katolkinja iz Kelna razmilja o tome ta bi ona uinila kada bi
bila papa, krvoloni car poklanja papi Panteon, pacovi tre po Vija Veneto.
Turistiki vodi zalazi iza Rima sa razglednica, luta kroz istoriju, i divi se
umeu Italijana da kau da i ne u isto vreme.
Papina leva ruka je neobino, lepo konstruisana novela jednog od najpre-

njenijih savremenih nemakih pisaca. Ovo je ujedno pria o enigmatinom,
velianstvenom Rimu i moderna legenda o tome kako je papa postao lute-
ranac.ako je papa postao luteranac.
76 |
Fridrih Kristijan Delijus, roen

1943. u Rimu, a odrastao u
Hesenu, danas ivi u Berlinu i
Rimu. Laureat mnogobrojnih
priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveu nemaku knjievnu nagradu
koja nosi ime Georga Bihnera.
Spomenka Krajevi roena je 1949. u

Beogradu. Studirala je Optu knjievnost
sa teorijom knjievnosti na Filolokom
fakultetu u Beogradu a magistrirala na
Katedri za germanistiku.
Prevoenjem se bavi od 1973, od 2004.
kao slobodan prevodilac. Meu auto-
rima koje je prevodila su Berhnard link,
Maks Fri, Elijas Kaneti, Marlen Haushofer, Martin Suter, Kristine Ne-
stlinger, Paul Mar i Peter Bihsel.
Za prevod knjige Austerlic V. G. Zebalda dobila je 2009. Nagradu
Milo uri, nae najvee priznanje u sferi prevodne knjievnosti.
| 77
Fridrih Kristijan Delijus / Papina leva ruka

Friedrich Christian Delius / Die Linke Hand des Papstes
Odlomak iz romana
Ta ruka, ta govori ta ruka zapitao sam se prve nedelje marta 2011.

godine. ta radi kad nita ne radi papina ruka koja tu preda mnom iz-
viruje iz crnog rukava, blago savijena i oputeno ispruena nanie, bela
i meka, otvorene ake s olabavljenim, malo razmaknutim prstima?
Hteli ili ne, kao gledaoci televizije o tom oveku saznajemo mnogo,
stalno nam se predoavaju njegovo lice, njegovi pokreti, njegovo po-
javljivanje na prozoru, svake nedelje moemo da ga ujemo kako peva,
blagosilja i govori, svakog dana hiljade ljudi eli da se fotografie s
njim, svuda se navode njegove rei, na razglednicama se prodaje nje-
gov ljubiasti osmeh, njegova mo se priziva i trai, ili se pak u nju
sumnja, njegova se uloga voli, ceni ili prezire ali se o njegovim ru-
kama nita ne zna. Kako stoje stvari s tim rukama?
Ne, nije me udilo to ga vidim iz takve blizine, desno od mene, uda-

ljenog samo nekoliko metara, u poslednjem redu klupa u brodu crkve,
tog starog gospodina koga na osnovu opteg sporazuma zovemo
papom. Bio je odeven neupadljivo, bez odore koja obznanjuje njegov
autoritet, bez sjaja zlata, ljubiaste boje, purpura, njegovu glavu koju
poznaje ceo svet nije krasila visoka kapa zailjena pri vrhu niti ju je
ita pokrivalo, delovao je kao obian svetenik ili kao biskup u civilnoj
odei crnom odelu s belim krutim okovratnikom. Levo i desno od
njega sedela su dva svetenika koja se i na televiziji mogu videti u nje-
govoj blizini, obojica takoe odevena neutralno i jednostavno. Pokreti,
pogledi, dranje tela, sve je bilo dobro uigrano. Zbunjujue je bilo je-
dino to to tri gospodina u crnom nisu nita radila i nisu bila u prvom
planu, u sreditu ireg okruenja.
78 |
Poto sam sedeo u istom redu, s druge strane prolaza, nisam mogao
ba najbolje da ih vidim. Kako nisam hteo da delujem nametljivo, te
sam glavu neznatno okrenuo udesno, sa udaljenosti od est ili sedam
metara mogao sam, diskretno kiljei, samo da nazrem poznato lice,
iz profila, izmeu lica njegovih pratilaca. Oi su se utoliko pre okrenule
njegovim rukama, posebno meni blioj levoj ruci, koja je poivala na
njegovoj butini, na kolenu, na naslonu klupe ispred njega, ili mu je po-
dupirala glavu. Desna ruka videla se cela samo kad bi je stari gospodin
malo isturio. Nasluivao sam umor starih, ali i dalje monih ruku koje
su privukle moj pogled, i to je pokrenulo kovitlac misli i matarija. Uz
umor, uoljiva je bila i neaktivnost na koju te ruke, po svoj prilici, nisu
naviknute; ovog puta, izuzetno, nisu bile upotrebljene za neki od sto-
leima starih rituala u vrenju slube i iskazivanju dostojanstva, nisu
bile podignute u znak pozdrava niti da bi blagoslovile, nisu stiskale
druge ruke, penkalom ispisivale potpis, listale stranice knjige, molile,
drale hostiju. Te ruke oveka smatranog nepogreivim, ruke koje su
mirovale, pravile pauzu, u tom trenutku bile besposlene, pozivale su
me na razmiljanje, provocirale su me, mamile na otkrivanje tajne
ukoliko je postojala tajna zbog koje su tako upadljivo meko i oputeno
visile sa ukoenog tela zadavale su mi zagonetku.
Toliko su me zavele da je s pravom moglo da mi se prebaci da iz daljine

gatam u njih. Ali ta pa drugo da ini pristojni jeretik, osloboen sle-
pila pastve kao i oholosti mrzitelja crkve, rano penzionisani arheolog
koji povremeno dopunjava prihode kao turistiki vodi, kada ga hi-
rovitost sluaja dovede u priliku da papu posmatra iz najvee blizine?
Kad mu se ukae mogunost da taj gotovo anegdotski trenutak tiho i
temeljno gustira, ne znajui da li e ta prilika trajati pola minuta ili
pola sata, pa i due?
Izuavanje ruku s male udaljenosti, za mene je to bila puka profesio-

nalna navika: etkicom se isti pronaeni predmet, na osnovu detalja
| 79
zakljuuje se o celini i, imajui u vidu celinu, neprekidno procenjuje

svaka pojedinost. Mi arheolozi smo udna meavina radoznalci koji
iste i sastavljaju krhotine, tumai razliitih slojeva i nanosa, matari
i pedanti, poznavaoci latinskog i utopisti, polupotkovani u istoriji kao
i u geologiji, knjiki moljci, stanovnici atora, gutai praine, detektivi
i virtuozi u razoaravanju. Polazimo samo od indicija, od detalja, i mo-
ramo da budemo snabdeveni silnim strpljenjem pri svakodnevnom sastav-
ljanju slagalica: uvek nedostaje neki deo, stalno se zatiemo pred
trodimenzonalnim ukrtenicama koje jo niko nije reio. Stoga sam i
te ruke posmatrao trezveno i profesionalno, nastojei da ono to vidim
poveem sa onim to znam, kao i onim to izgleda verovatno u okviru
velikog rimskog mozaika, kako to neki kau, ili, po meni, slagalice, ili
pak divno haotine gomile komadia istorije, kako bi se takoe moglo
rei, ispisanih u vie slojeva, ije znaenje uvek iznova treba otkrivati.
Moju radoznalost izazvale su ruke, ne i neobino mesto na kome se

susret odigrao, mesto koje bi drugi posmatrai verovatno smatrali ud-
nim ili sablanjivim. ta trai poglavar katolika u protestantskoj crkvi
usred Rima? To pitanje nisam postavljao, niti sam na tom planu nju-
kao za senzacijom ve i zato to posredi nije bila njegova prva poseta
tom mestu. Ba tu video sam ga pre otprilike godinu dana, premda je
tada doao sa svom papskom pompom: zatvorene ulice, paliri poli-
cajaca, helikopteri, ambulantna kola, limuzine, spiskovi posetilaca, le-
gitimisanje, kontrola torbi, detektori metala, tiskanje na crkvenim
klupama, uzbueni amor, ulazak sa pratiocima uz zagluujue bru-
janje orgulja, purpurne ili zelene odore (boju sam zaboravio), normi-
rani i tano dozirani osmeh pri prolasku kroz koridor krajnje
uozbiljenih protestanata, rukovanje s decom, bezbrojne kamere, mi-
krofoni, pozlaena stolica nalik pozorinom dekoru, smerne elje, pap-
ska propoved s luteranske predikaonice i sveopta taktinost.
80 |
Bio je to diplomatski gest, utiva poseta u znak seanja na poljskog

prethodnika koji je pre dvadeset sedam godina kao prvi papa uao u
protestansku crkvu, i to upravo ovu, u Vija Sicilija. Sedeo sam sada ot-
prilike na istom mestu gde smo tada, pre godinu dana, sedeli moja
ena Flavija i ja, gledajui tu zgodnu predstavu, prigodni spektakl odr-
an s namerom da umiri blagonaklone protestante koji sanjaju o je-
dinstvu crkve ili o ravnopravnosti, a koje je ovaj papa, to se znalo iz
drugih izvora, prezirao. Nikad vam on nee oprostiti petovekovno pro-
tivljenje mukama sa oprotajem grehova, kasnije je, smejui se, rekla
Flavija, potrebni ste mu da vam uvek iznova pripisuje odgovornost za
raskol crkve. I zato li tim protestantima tako blistaju oi kad im se
dozvoli da njemu, upravo njemu, prue ruku?
Zbog toga se nisam udio to uglednog gosta ponovo tu zatiem. Tre-

balo je, dodue, da se zapitam zato se posle relativno kratkog vremena
po drugi put pojavljuje na istom mestu, ali se tim pitanjem ni najmanje
nisam bavio. Slike papine zvanine posete crkvi bile su mi jo pred
oima, tako da prilikom ove njegove posete u koju je, po svemu sudei,
doao inkognito, nezvanino, bez paradne spreme, nisam oseao uz-
buenje ili zbunjenost. Govorio sam sebi jedino: iskoristi neoekivanu
audijenciju, gledaj ruke, odgonetni o emu se tu radi.
ula se nenametljiva svirka orgulja. ovek koji je preuzeo ulogu pon-

tifeksa nije delovao kao neko ko osea da je u centru opte panje. i-
nilo mi se ak da sam ja jedini od trideset ili etrdeset prisutnih koji
mu ukazuje ast intenzivnim mada neupadljivim posmatranjem, ve-
zujui za njega svoj ukoen pogled. Sedeo je gotovo na rubu skupine
to su je obrazovali ljudi na klupama, gledao i utao. U njega nije bila
usmerena nijedna kamera, ni televizijska, postavljena na snimateljevo
rame ili na nogare, ni kamera tekih fotografskih aparata kakve nose
reporteri, pa ak ni kamera uzdignutog mobilnog telefona kojim se
danas snima na svakom oku, u svakoj crkvi i muzeju. Niko ga nije
| 81
snimao ni fotografisao, to je ve bilo dovoljno da sceni kojoj sam te

nedelje1 uoi rozenmontaga, noi poklada i pepeljave srede prisustvo-
vao kao oevidac d neto prijatno staromodno, ak nadrealno.
Postojao je, meutim, uzbudljiviji prizor od papinog profila. Poto me

nimalo nije privlailo da piljim u jednu stranu mlenobelog zabrinutog
lica, svu panju svog ukoenog pogleda usmerio sam na ruke koje su
u polutami as visile, as leale poloene, as sluile kao oslonac, i na
ijim se prstima nije video onaj prsten koji su ljubili vernici i papini
potinjeni. Ukljui modanu kameru, naredio sam sebi, zumiraj ruke!
Seti se slikara koji su pravili skice pre nego to bi napanovali platno,
izmeali uljane boje i latili se etkice: snimaj rukave, manetne, prst
po prst, svaki zglob blago povijene ake, svaki nokat, linije dlana, na-
bore koe, vene. Seti se zgrenih prstiju koje vrti Rafaelov Julije, ake
Ticijanovog Pavla Treeg, pisma u levoj ruci Velaskezovog Inoentija.
Pamti ta vidi, ucrtaj to u svest i bez olovke!
Drugaije sam bio zamislio to poslepodne jednog turistikog vodia.

Hteo sam da dok se Flavija, posle sastanka na jezeru Komo, od dva
popodne bude vozila ka Rimu, prvo autobusom do Milana, a potom
brzim vozom pre obilaska grada s grupom iz Hajlbrona malo sam
procunjam, bez obaveze da izigravam tumaa i osobu koja tobo zna
odgovor na svako pitanje, i bez marljivih nemakih slualaca sabijenih
u pretesni program, ili vremensku emu kako se to danas kae. Ide za
nosem, poteen Velike rimske simfonije Jupiter, iji alegro ine
buka motora, trubljenje sirena, zavijanje alarma, tutnjava graevinskih
maina, tandrkanje rolera, lave pasa; kontrapunkte krici galebova i
dranje u mobilni telefon; kreendo agresivni autobusi, smrdljivi ili
oni sa zauzdanom emisijom metana, koji poskakuju preko rupa na ko-
lovozu, a andante vuenje nogu du utabanih turistikih staza po
1
Poslednja nedelja pre poetka velikog posta i sedma nedelja pre Uskrsa; protestanti
taj dan, za kojim slede navedeni praznici, zovu Estomihi. (Prim. prev.)
82 |
kojima se gmie suzdranim koracima uz neprekidno manevrisanje

radi zastajanja pred peakim prelazima i fotogeninim stepenitima
i fontanama, ukljuujui posebno spore taktove izmeu prodavnica
suvenira, mesta sa kojih se najbolje vidi neki stub i tezgi s jeftinom
robom, kao i disonantnost kretavih glasova kelnera koji na engleskom
vabe turiste i crnih prodavaca belih sokni koji uzvikuju Capo!2.
Nedeljom je na programu samo Mala simfonija, andante kantabile;

dosadnije jeste, ali samo nedeljom u stanju sam da u centru grada pu-
stim mislima na volju, otkrivam detalje, proirujem znanje, i da bez
cilja lutam kroz kameno carstvo kojim se sedmog dana trupka manje
nego inae, a i manje je neprohodno, pritisnuto bukom i stegnuto klje-
tima saobraaja. Teretna vozila ne zaklanjaju fasade, automobili voze
bre i udaljeniji su od trotoara, prosjaci ograniavaju prostor delanja
na stepenita crkvi. Samo se nedeljom moe sedeti ispred kafia a da
vas odmah ne salete Afrikanci s papirnim maramicama i lanim mar-
kiranim tanama, Bengalci s lanim satovima i kineskim igrakama,
Rumuni s lanim folklornim pesmama. Te nedelje jedini cilj mi je bio
da se u pet popodne naem na mestu gde sam dogovorio sastanak s
grupom iz Hajdelbruna, naime kod Crkve santa Kroe i moje omiljene
relikvije, prsta nevernog Tome, kako to kaem pravei jeftinu alu za
moje prijatelje i poznanike manje ili vie sklone ateizmu.
Dan posveen vrljanju Rimom ukljuivao je etnju kroz ceo Park Bor-
geze, od severa ka jugu, pri emu sam uivao u najlepim enama na
svetu, i bez potrebe da ih obilazim u muzeju u koji su bile prognane i
gde su stajale uramljene u tamonji poredak. Ostavio sam ih levo, u
Galeriji Borgeze, prizivajui iz seanja pojedine slike i skulpture. Po-
vorku divnih stvorenja inile su Dafne i Danaje, Sibile, velika Kirka,
razliite raskone Venere, dame sa jednorogom i labudom, Prozerpina
i Paolina, uz njih Satir koji plee i pohotni Apolon, omiljeni Flavijin
2
efe! ( ital.)
| 83
bog, koji je, koliko neno toliko i posedniki, na kuk i stomak nimfe
Dafne poloio svoju levu ruku koju lepotica to se, beei iz carstva
ula, pretvara u lovor uzalud pokuava da zaustavi. Proao sam pored
svetlih fasada muzeja, znajui da je iza njih panorama nebeske i ze-
maljske ljubavi i svetovnih radosti koju su naruili mudri kardinali i
pape, vrljao stazama i livadama pod empresima i palmama na izdi-
saju i u sebi sastavljao vlastitu galeriju bajnih dama: Breaninova Ve-
nera, Koreova Danaja, Berninijeva Dafne, Fontanina Minerva i
Ticijanova inkarnacija nebeske ljubavi. Te slike nisam mogao da oda-
gnam i zaboravim ni sada, dok sam, pod skromnim ornamentima i
zlatnim mozaikom protestantskog neba iz vremena Prvog svetskog
rata, sedeo u neoekivanoj blizini pape, na koju nisam navikao.
Ni punih dvesta metara od Ticijanove slike Sveta i profana ljubav,

jedna dama od ezdesetak godina, koja mora da je svojevremeno bila
lepotica, nastojala je da umiri histerian lave svog kuenceta obraa-
jui mu se sa amore; tek kad sam proao pored nje shvatio sam komi-
nost situacije i istovremeno napregao seanje. Njeno lice mi je delovalo
poznato, mogue da je to bila ona Aleksandra, ili Sandra, ili Aleksija,
sa kojom sam pre vie decenija, dok sam prvi put bio u Rimu na praksi,
pola noi proveo na stepenicama ispred Crkve svetog Avgustina, pri-
ajui o ko bi ga znao emu, i koju sam otpratio kui kad je odzvonilo
dva sata. Ali bie da sam pogreio; da je to ona, u pogledima koje smo
razmenili dok mi je njena ljubav lajala oko nogu, sevnula bi na tren
zbunjenost ili nelagodnost. Izbrii to, naredio sam sebi, i molim bez
kopanja po prolosti i nostalginih seanja na razne ljubavi, video si
samo jednu stariju gospou koja je nekad davno bila mlada, kao i ti.
ena s psom, banalna scena koja se esto via, reita ilustracija novog
kulta pasa, o kome bih mogao da odrim itav niz predavanja: psee
osvajanje Rima i progon maaka na prelasku iz dvadesetog u dvadeset
prvi vek, udesetostruenje broja pasa tokom poslednjih petnaest go-
84 |
dina, psea moda kao indikacija propasti Italije. Obuzet polemikim

arom doterao bih verovatno i dotle, da priati o propasti u Italiji nije
postalo opte mesto. Jedino nesrea palmi nema veze sa propau Ita-
lije, nezasiti crveni palmin iak doao je iz panije. Ali kako me se te
bube nimalo ne tiu, trebalo je vratiti misli u crkvu u kojoj sam sedeo
sa skromnom ambicijom da se usredsredim na jedan jedini objekat
levu ruku.
(Prevela sa nemakog Spomenka Krajevi)
| 85
Kreativna Evropa je program u okviru Evropske komisije za podrku sektorima

za kulturu i medije.
Kreativna Evropa se nadovezuje na prethodne programe Kultura i MEDIJI, i

sa budetom od 1,46 milijardi evra (koji je vei za 9% od prethodnih) podr-
ava:
Inicijative sektora za kulturu, poput onih koji promoviu prekograninu sa-

radnju, platforme, umreavanje i knjievno prevoenje;
Inicijative audiovizuelnog sektora, kao to su one koje promoviu razvoj,
distribuciju ili pristup audiovizuelnim delima;
Meusektorsku saradnju, ukljuujui Program za garancije i meudravnu
saradnju.
Program se sastoji od dva potprograma: Kultura, za promociju sektora kul-

ture, i MEDIJI za podrku audiovizuelnom sektoru. Rezultati se objavljuju na
platformi za informisanje Kreativna Evropa.
Potprogram Kultura
Program Kreativna Evropa, pored meusektorske saradnje, ima dva potpro-

grama i to su Kultura i MEDIJI. U okviru potprograma Kultura, postoje mo-
gunosti za:
Saradnju izmeu kulturnih i kreativnih organizacija iz razliitih zemalja;

Inicijative da se prevedu i promoviu knjievna dela irom Evropske unije;
Mree koje omoguavaju konkurentnost i meunarodnu delatnost kultur-
nog i kreativnog sektora;
Uspostavljanje platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evrop-
skih programa za kulturna i umetnika dela.
Potprogram Kultura pomae da kulturne i kreativne organizacije deluju na

meunarodnom nivou i promovie prekograninu cirkulaciju kulturnih dela
i mobilnost kulturnih aktera.
Prua nansijsku podrku za projekte sa evropskom dimenzijom koji za cilj

imaju irenje kulturnih sadraja u inostranstvu.
Mogunosti nansiranja pokrivaju irok spektar planova: projekti saradnje,

knjievni prevodi, mree ili platforme. Podrane aktivnosti imaju za cilj da
omogue akterima u oblasti kulture i kreativnog stvaralatva da steknu me-
unarodno iskustvo.
Prevodi knjievnih dela. emu je konkurs namenjen?
Ciljevi ovog programa su poveanje obima prevoenja i promovisanja ita-

latva visokokvalitetne evropske knjievnosti.
ta podrava?
Prevod i objavljivanje paketa knjievnih dela sa odabranih jezika i na oda-

brane jezike. Izvorni jezik ili jezik prevoda moraju biti zvanino priznati u zem-
ljama lanicama EU ili zemaljama lanicama EFTA-e. Prevodi sa latinskog i
starogrkog (izvorni jezik) na zvanino priznate jezike su takoe mogui.
Promociju prevedenog paketa, to podrazumeva i odgovarajuu upotrebu

digitalnih tehnologija, kao i distribuciju i promociju ovih dela.
Ohrabruju se prevodi i promocije knjiga za koje su autori dobili Evropsku na-

gradu za knjievnost.
Nagrada Evropske Unije za knjievnost
Nagrada Evropske unije za knjievnost (The European Union Prize for Litera-
ture) je godinja nagrada koja se dodeljuje najboljim evropskim spisateljima
u usponu, i to u cilju isticanja kreativnosti diverziteta i bogatstva savremene
evropske knjievnosti; promocije cirkulacije dela evropske knjievnosti; pru-
anja podsticaja meunarodnoj prodaji knjiga; podstivanja interesa za izda-
vatvo, prodaju knjiga i italatvo, posebno kada je re o delima koja su
nastala u drugim evropskim zemljama.
Vie o proceduri, kao i o samoj nagradi pogledajte na adresi:
http://www.euprizeliterature.eu/
Zavet
Beograd, Brae Baruh 16
urednik
Saa Lali
design
LA-NE
tampa
C-print
marketing
( (011) 292 06 13
Zavet
E-mail: office@zavet.co.rs
www.zavet.co.rs
90 |

Savremena Evropska Književnost: Kaleidoskopski Pogled

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremena Evropska Književnost: Kaleidoskopski Pogled

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

The European Commission support for the production of this publication does not

Projekat Savremena evropska knjievnost: kaleidoskopski pogled obuhvata

li e im dolazak na sahranu iznenada preminulog oca porodice omoguciti da

Prevod sa slovenakog: Ana Ristovi

O podnoljivosti je roman sloene

Incest, sadizam i mazohizam, preljuba i pokuaj ubistva unutar porodice,

Jezivo, monumentalno delo Alea ara. Gabrijela Babnik

Ale ar roen je 1971. u Idriji. Studirao je

Ana Ristovi roena je 1972. godine u Beogradu, gde je zavrila Filoloki

Tetke su posetu koncipirale tako da su Prva i Poslednji dvaput prespa-

razliku od ostalih bio osloboen po svim takama optunice osim za

Igrica Pekmen bila je u detinjstvu, i jo dugo posle, naravno pored

jala se zajedno sa ostalima dok je nestajao iza ugla. Seam se da sam

izrazu lica Tree potvrdio problem. Polako je klimala glavom, popuila

blju postalo je jasno da je Poslednji, koji je doao u Grad sasvim bez

Sara Manhajmer / Radnja

Prevod sa vedskog: Soja Vukovi

Radnja je drugi roman Sare Manhajmer, posle romana Pravila,

Sara Manhajmer odrasla je u Geteborgu, a

Soja Vukovi (1983.) studirala je

Sara Manhajmer / Radnja

Najzad! Moram to rei naglas

Upravo sam u pokretu, na putu prema onome to dolazi, u mnotvu atri-

Na primer, glasno sam vrisnula, a srce mi je silovito zalupalo kada se Maram

Noas sam sanjala malog, debelog deaka.

bila obuzeta linijom od A do B, uopte ne razmiljajui o tome da B vodi do

Sada voda raste oko mene

Ali nisam li ovim preduhitrila same dogaaje?

Da se vratimo na katastrofu i moju spremnost na istu.

U nekom mirnom kutku Doma najzad u imati mira da radim, dakle da se

Proniknuu u misteriju spisa, i u njihovu nauku.

Ali to moe jo malo da saeka, primeujem da postoje izvesna odlaganja, jer

Kretanje ka fantastinom cilju, uprkos tome to sam ovde obuzeta ivot-

Iris Hanika / Sama sutina

Prevod sa nemakog: Jelena Kosti-Tomovi

Hansa Franbaha najvie mue zloini iz ere

Spisateljica koja pie duhovito, iskreno i bez trunke senzacionalizma.

Iris Hanika roena je 1962. godine u Virc-

Prof. dr Jelena Kosti-Tomovi roena je u Beogradu 1973. godine. Studi-

Iris Hanika / Sama sutina

Gracijela je izgledala kao da ju je naslikao Pikaso, tanije kao neki od Pikaso-

You make me feel

to je jedna od najplitkijih pop pesmica svih vremena.

Hans sve to nije znao ba do najsitnijih detalja, ali je mogao da pretpostavi,

Izvadio je svoj bokali za kafu iz ormara u kome ga je, opranog, ostavljao

Dobro, rekao je zatim. Odnosno, nije dobro. uemo se kasnije, sad

Herman Koh / Veera

Prevod sa holandskog: Jelica Novakovi-Lopuina

Jedne letnje veeri u Amsterdamu dva para

Podilazili su me marci dok sam postajao zaokupljen Kohovom uznemiru-

Neverovatno uzbudljivo... Ovaj roman razotkriva tamnu stranu pristojnog

Veera je mrana poslastica, poput kakvog nog deserta lukavo spremlje-

Herman Koh (1953) po zanimanju scenari-

Jelica Novakovi-Lopuina (1955) osniva je

Herman Koh / Veera

Najpre sam pogledao u enskom toaletu. Oprezno odkrinuh vrata da ne bih

nazvati ambivalentnim. U trenucima i prilikama kad predstavlja javno dobro,

sliku na zidu, a najradije gleda ni u ta. U meuvremenu se ceri; to je nacereni

I u to donesoe glavno jelo.

gore: Kler je mogla da me vidi sa Mielovim mobilnim na uvetu. Mogla je da

Taije Selasi / Gana mora da ide

Prevod sa engleskog: Slavica Mileti

Oeva smrt vodi njegovu rasturenu porodicu