Limarski radovi - vrste i osobine limova u graevinarstvu

19.11.2008. | S. Kruni, J. Kruni | Limarski radovi

MATERIJALI

Za izvoenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem elika, bakra, aluminijuma, cinka i olova.
Ovde e biti date njihove osnovne osobine.

elik

Hemijski isto gvoe u prirodi ne postoji. Ono je vezano u rudama iz kojih se moe izdvojiti skupim
postupcima. Tako dobijeno gvoe ima malu vrstou, meko je, pa se ne moe primeniti.

Tehniko gvoe predstavlja leguru eleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao to su silicijum, mangan,
fosfor, sumpor itd. Prema sadraju ugljenika i nainu na koji se u njemu nalazi, tehniko gvoe se deli na :

elike i
liveno gvoe.

elik je legura eleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrajem ugljenika do 2,14 %. Dobija se pre radom belog
sirovog gvoa, dobijenog iz ruda gvoa topljenjem u visokim peima.

elik predstavlja osnovni gradivni materijal, jer se lako kuje, valja, dobro se obrauje rezanjem, ra stopljen
se lako lije, ima visoku vrstou (otpornost prema razaranju pod dejstvom spoljanjih sila) i visoku
plastinost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). elici prema hemijskom
sastavu mogu biti ugljenini ili legirani elici.

Prema sadraju ugljenika u leguri elezo - ugljenik, ugljenini elici se mogu podeliti na:

niskougljenine elike (C < 0,25 %),

srednjeugljenine elike (C = 0,25 - 0, 45 %),
visokougljenine elike (C > 0, 45 %).

Sa porastom sadraja ugljenika raste tvrdoa (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvreg materijala) i vrstoa
elika, a opadaju plastinost i ilavost (otpornost na lom usled dejstva udarne sile).

Prema nameni ugljenini elici mogu biti konstruktivni (C < 0,6 %) i alatni (C > 0,6 %) elici.

Konstruktivni elici imaju manju vrstou i tvrdou, a veu ilavost, postojani su na korozi ju, dobro se zavaruju i lako
obrauju deformisanjem. Od ovih elika se izrauju valjani limovi, valjani profi li, ipke, cevi, zakovice, klinovi itd. Na
sl. 4.1 prikazani su neki oblici profila.
Sl. 4.1 - elini profili

Alatni elici se koriste za izradu alata kojima se obrauju elici i drugi metali.
Imaju veliku ilavost i tvrdou, otporni su na habanje, ali im je radna temperatura niska.
Legirani elici pored ugljenika i eleza sadre i legirajui element u odreenom procentu, Legirajui elementi
(silicijum, mangan, hrom, nikl, vanadijum, volfram, molibden, titan, aluninijum, kobalt, bakar...) poboljavaju
osobine elika.

Prema sadraju legirajueg elementa dele se na:

niskolegirane elike (do 5 % legirajueg elementa) i

visokolegirane elike (preko 5 % legirajueg elementa).

Niskolegirani elici koriste se za izradu elinih konstrukcija kao to su mostovi, konstrukcije u visokogradnji
i hidrogradnji, rezervoari, skretnice, i dr.

Visokolegirani elici zbog svog hemijskog sastava imaju posebna fi zika i hemijska svostva (kao to su
vatrostalnost, otpornost prema koroziji, visoka otpornost na habanje...).

Ovi elici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji, za turbinske lopatice, itd.

Crni lim

Valjanjem konstruktivnih elika izmeu valjaka dobija se crni lim. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim
se koristi retko, ali se u velikoj meri primenjuje za izradu graevinske bra varije. U prisustvu vode ra, ali se
moe zatititi premazivanjem minijumom, a zatim uljanom bojom. Spajanje crnog lima vri se zavarivanjem,
zakivanjem, savijanjem i tvrdim lemljenjem.

Pocinkovani lim

Pocinkovan lim je crni lim prevuen cinkom. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid, oksidnu prevlaku
koja lim titi od korozije. Pocinkovan lim je najjeftiniji, najlaki i najmanje dilatira sa porastom temperature.
Spaja se pertlovanjem u kombinaciji sa lemljenjem i zakiva njem elinim ili bakarnim zakovicama u
kombinaciji sa lemljenjem.

Vrlo esto se iz estetskih razloga vri bakarisanje pocinkovanog lima. Bakarisanjem lim dobija bakarni
izgled, ali se smanjuje njegova postojanost.
 Runo bakarisanje vri se tako to se ploe pocinkovanog lima istrljaju sitnim
peskom, a za tim isperu blagim rastvorom sone kiseline. Rastvor je blag ukoliko se
pri kapanju na zemlju ne primeuje vrenje. Ako se vrenje primeuje, u sonu kiselinu treba dodavati vodu sve
dok se kiselina dovoljno ne razblai. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom, oni se dobro isperu vodom i
ostave da se sue. Osuene ploe se premazuju rastvorom plavog kamena u amonija ku. Kada dobiju boju
bakra ispiraju se vodom i ponovo sue, da bi se nakon suenja premazale kuvanim lanenim uljem.

Lim od cinka

Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obrauje i lemi. Nedostatak mu je to sa po rastom temperature
ima velike dilatacije, ali se taj problem moe prevazii izvoenjem sastava koji lako mogu da se skupljaju i
ire. Lim od cinka je postojan jer se na povrini, u kontaktu sa kiseonikom, stvara oksidna skrama koja ga
titi od korozije.

Spajanje se vri iskljuivo lemljenjem. Lim od cinka se takoe moe bakarisati. Time se poboljava
postojanost ali dobija i na este tskom izgledu. Ploe se prvo dobro oiste i operu vodom. Zatim se
premazuju rastvorom kristalizovanog cink - hlorida i sone kiseline u bistroj i istoj kinici. Odnos je cink -
hlorid: kinica: sona kiselina = 1:2:2.

Zatim se ploe premazuju rastvorom 0,5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je, nakon potpunog
rastvaranja tankim mlazom, dodat teni amonijak uz neprekidno meanje drvenom kaikom. U poetku
dodavanja amonijaka rastvor se muti, ali daljim dodavanjem poinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu
boju pripremljen je. Nakon premazivanja ovim rastvorom ploe se ispiraju vodom.

Bakarni lim

Bakar je metal sjajno - crvene boje. Mek je, lako se savija, razvlai, kuje i dobar je provodnik toplote i
elektriciteta. Zbog sklonosti da na vlanom vazduhu gradi sulfatni hidroksid ko ji ga titi od korozije veoma je
postojan, pa mu je vek praktino neogranien.

Ograniavajui faktor za njegovu iroku primenu je njegova visoka cena. Bakar je otporan na koroziju,
dejstvo morske i slatke vode, ali ga razaraju kiseline i amoni jak. Proizvodi se u vidu limova, traka, cevi i
ica. Spajanje se vri tvrdim lemljenjem, pertlovanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem i
zavarivanjem.

Mesing

Mesing je legura bakra sa cinkom. Najbolja mehanika svojstva ima mesing sa oko 40% cinka. Mesing se
uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima. Spajanje se vri tvrdim lemljenjem,
zavarivanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem.

Olovni lim

Lim od olova se lako obrauje, savija i topi. U prisustvu kiseonika na povrini se obrazuje skrama koja ga
titi od dalje korozije.

Glavni nedostatak olova je da zbog lakog topljenja u poarima obavezno strada. Danas se olovni lim retko
koristi, osim za atmosfere zasiene sumpornom kiselinom. Spajanje se vri zavarivanjem, lemljenjem i
pertlovanjem.

Aluminijumski lim

Aluminijum je posle magnezijuma najlaki metal. Plavkastobele je boje. Aluminijum je mek i elastian, dobro
se kuje i valja, dobar je provodnik elektriciteta i toplote. Na vazduhu se alu minijum jedini sa kiseonikom
stvarajui oksidnu skramu koja ga titi od korozije. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone),
ali ga morska voda i baze razaraju. Spajanje se vri zakivanjem aluminijumskim zakovicama, pertlovanjem i
zavarivanjem. Lemljenje aluminijumskih limova nije mogue.
Pri izvoenju limarskih radova, ako je mogue, treba izbegavati spajanje (zakivanjem, le mljenjem ili pertlovanjem )
razliitih materijala, zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektrolitiki spoj. Naime,
tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naelektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu), to
iziziva razaranje spoja, a naroito anode.
Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razliita materijala, treba se rukovoditi tabelom 4.1 u kojoj je dat
redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.

Tabela 4.1

1. Al 5. Ni

2. Mn 6. Pb

3. Zn 7. Sn

4. 8. Cu

Materijali su tako rasporeeni da je svaki prethodni materijal anoda, a svaki naredni jedan drugom. Tako bi
spoj Zn - Cu imao vei potencijal razaranja od spoja Zn - , to znai da bi bio bre razoren.

U tabeli 4.2 date su standardne debljine limova.

Tabela 4.2 - Standardne debljine limova

TEINA
TEINA (kg/l tabla)
DEBLJINA DEBLJINA TEINA DEBLJINA
MATERIJAL (kg/1
(mm) (mm) (kg/l tabla) (mm)
tabla)

0,65 10,40
0,40 6,40 1,25 20,00
0,70 11,20
pocinkovani lim 0,45 7,20 1,50 24,00
0,75 12,00
ploe dimenzija 0,50 8,00 1,75 28,00
0,80 12,80
1,0x2,0(m) 0,55 8,80 2,00 32,00
0,90 12,40
0,60 9,60 2,25 36,00
1,00 16,00

DEBLJINA TEINA DEBLJINA TEINA DEBLJINA TEINA

MATERIJAL
(mm) (kg/lm2) (mm) (kg/lm2) (mm) (kg/lm2)

0,100 0,70 0,400 2,80

0,950 6,65
0,143 1,00 0,450 3,15
1,080 7,56
0,186 1,30 0,500 3,50
lim od cinka ploe 1,210 8,47
0,228 1,60 0,580 4,06
dimenzija l,0x2,0(m) 1,340 9,38
0,250 1,75 0,660 4,62
1,470 10,29
0,300 2,10 0,740 5,18
1,600 11,20
0,350 2,45 0,820 5,74

olovni lim trake 0,50 5,70 1,75 20,00 5,00 57,00

dimenzija 2x10(m) 0,60 6,80 2,00 22,80 6,00 68,40
0,70 8,00 2,25 25,70 7,00 79,80
 0,75 8,60 2,50 28,40 8.00 91,20
0,80 9,10 2,75 31,40 9,00 102, 60
1,00 11,40 3,00 34,20 10,00 114,00
1,25 14,20 3,50 39,90 11,00 125,40
1,50 17,10 4,00 45,60 12,00 136, 80

0,10 0,27 0,70 1,91 2,50 6,85

0,20 0,54 0,80 2,18 3,00 8,19
0,30 0,82 0,90 2,46 3,50 9,55
aluminijumski lim
0,40 1,09 1,00 2,73 4,00 10,92
0,50 1,37 1,50 4,09 4,50 12,2
0,60 1,64 2,00 5,46 5,00 13,65