ne u smislu zapostavljanja i bagatelisanja socijalnih dinioca koji mogu biti ne samo zaéajni, veé u odredenim okolnostima mogu imati i pre- sudniju ulogu od ekonomskih. Teza da je ideoloski momenat uvek prisutan u nauci kao i da je sociologija ne samo arena ideoloSke borbe veé i sama ideoloSka snaga ima dosta nedostataka i do kraja ne mode izdrZati kritiku. Nauka pa i sociologija se bave izuéavanjem i objaknjenjem ideala, ciljeva, vred- nosti, (,Sta treba”), ukoliko je to sve ljudski Zivot i ukoliko su éinioci menjanja tog Zivota. To jo, medutim, ne znaéi da je nauka (sociolo- gija) zbog toga ideolo&ka svest i snaga. Ukoliko i vr8i neke ideoloske funkeije nauka (sociologija) to dini svojim opovrgavanjem ili dokazi- vanjem odredenih ideoloskih zabluda i istina kao predmeta svojih is- trazivanja. Na taj naéin niti se moze sociologija svesti na ideologiju ma Koliko ona bila progresivna niti je ideologija meto 8to moze zameniti sociologiju. Na primer, ideoloska vodilja sociologije sadréana u insisti- ranju, recimo, na organizaciji'jednog slobodnog, humanisti¢kog drustva, oslobodenog privatne svojine i drzavne birokratije ili pak na njihovom uévr8cenju i razvijanju. To je sfera ideoloskog u ukupnoj ljudskoj misli. Na tu temu, medutim, predmet sociologije bio bi nauéno, stvarno pro- nalazenje drutvenih sila koje ée omoguéiti takvu organizaciju, njene najbolje oblike i institucije. Ovde se sociolo&ka misao javlja samo kao Jedna od nauénih pretpostavki koje iniciraju i same ideoloske stavove i daju njihovo objasnjenje, odnosno utvrduju njihov socijabilitet i ade- kvatnost objektivnoj zakonitosti razvoja drustva. Odnos sociologije i ideologije jeste u njihovoj dijalektitkoj veri. A to znati, ni poklapanje niti apsolutno podvajanje ved jedinstvo pojmov- nih suprotnosti, koje je odraz jedinstva objektivnih suprotnosti tj. onih koje postoje van Ijudske svesti. U ljudskom mozgu se, dakle, stvara Tazvijajuci se jedinstven sistem povezanih pojmova i stavova (ideolos- kih, nauénih), koji je samo ,subjektivna slika” 0 povezanosti i jedin- stvu razlititih pojava objektivne stvarnosti. S tim u vezi treba se setiti jednog Engelsovo mi8ljenja kada kaze: ,,Dijalektika koja isto tako ne pozna nikakve hard and fast lines (isrute i oStre granitne linije), nika- kav bezuslovno primenljivi ,ilidli”, koja nepokretne metatizidke razlike prevodi jedne u druge te osim ,,ili-ili” poznaje takode ,i jedno i drugo” na pravom mestu, ta dijalektilka posreduje izmedu suprotnosti,.i ona je u poslednjoj instanci jedini ispravni nagin miSljenja. Razume se aa metafizitke kategorije u dnevnom Zivotu, u nautnoj sitnivariji zadrza- vaju svoje znagenje”. Dr P. Kozié Adam Podgérecki: PATOLOGIA ZYCIA SPOLECZNEGO (Patologija drustvenog zivota); Pinstwowe Wydawnistwo Naukowe, Warszawa, 1969. Mora se priznati: rad prof. VarSavskog univerziteta A. Podgéreckog »patologija druStvenog Zivota” ne spada u red onih knjiZevnih ,,stereo- tipa” koji su kao nauéni radovi i korisni i vredni pa%nje ali ne i origi- 301nalni, Sam Podgérecki je istrazivaénauénik kome je strana kompilacij eklektika i akademsko spekulisanje ukoliko je ono apsolutno 4 priori. On tezi istrazivanju onoga Sto je akutan drustveni ili teorijsii problem; trazi njegovo objasnjenje bez obzira da li ga je nauka veé uzela pod svoje ili nije. U svojim radovima kao Sto su ,Empirijska verzija socio- logije prava”, ,Sociotehnika”, ,,Karalsteristikke prakti¢nih nauka”, ,,Prav- ne pojave u javnom mnjenju” i dr. Podgérecki ima svoje veé izgradene teorijsko-metodoloske ,,stilove” obja&njenja razligitih drustvenih feno- mena pa i onih koji ulaze u sferu drustvene patologije. I kad je veé kod tih stvari, Podgérecki je hteo da najpre zadovolji formalno logidki zakon identiteta: da odredi znaéenje onoga o gemu je rasprava U Ovoj knjizi. Zato je u pristupu i prvom poglaviju koje tretira opita pitanja hteo da se jasno opredeli predmet patologije druStvenog biéa kao oblast socioloSkog izuéavanja, njegove metode kao i samo zna- Genje termina socijalne patologije. Posto o tome imaju svoja mi8ljenja i R. Foris i M. Elliott i F. Merill i W. Ogburn i M, Clinard i T. Parsons i A. Matejko i dr. bilo je korisno, smatra autor, videti najpre Sta je prema dosadaSnjim i postojedim de- finicijama genus provimum i differentia specifica pojma patologije dru- Stvenog Zivota, druStvene dezorganizacije, devijantnih ponaganja i sl. Oéigiedno polazeci od toga da je omnis definitio periculosa est i istiGuéi da je koordinanta osa svih ovih odredbi drustvena dezorganizaci- ja, koja se javlja kao ambivalentan odnos pojedinaca i skupina prema va- %ecim i akceptiranim dru8tvenim (pravnim, moralnim) normama, Pod- gorecki i sam smatra da je patologija drustvenog Zivota kompleks pro- plema Koji predstavljaju vrstu ponasanja litnosti ili institucija koja su inkontabilna sa ustaljenim drustvenim normama i propisima. U tom smislu ,,dru8tvena bolest” postaje predmet veceg broja nautnih disci- plina kao sto su kriminologija, filozofija zakonodavstva, sociologija, psi- hijatrija i sl. Drugo veée poglavlje ove empirijskim podacima hogate studije tre- tira problem druStvene patologije sa stanovista individua i grupa. U vezi sa tay. ,,individualnom patologijom” autor se zanima posebno po- javama samoubistva, ubistva, Kooke, alkoholizma i prostitucije. Sto se tiée ,grupne patologije” nalazi da treba pre svega govoriti o pojavama razvoda, rodoskmavijenja i organizovanog prestupa. Sa stanovi8ta odre- denih opsteteorijskih i metodoloskih pretpostavki autor koristi re- zultate istrazivanja u svetu i Poljskoj Sto knjizi daje posebnu vrednost Jer utvrduje nova saznanja o druStvenim uzrocima i sustini ovih pojava. Teorijski odeljak ove studije je razmatranje socioloskih koncepcija patoloskih pojava i njihova sistematizacija. Autor kritiéki rasuduje o njihovoj nauénoj koreltnosti kojom om suprotstavlja nove cinje- nice izvesnim elementima tih koncepcija, dok druge elemente ukljuéuje u svoju logiéku sintezu pojma dru&tvene patologije — prestupnistva. Ovaj deo zavrSava problematikom sociotehnike (druStvene inzenjerije) predlozima za druStvenu preventivu i propozicijama uopste za odstra- njenje i likvidaciju pojava drustvenih devijacija i prestupni8tva. Pored logiékih definicija, sistematizacije i klasifikacije pojava dru- Stvene patologije, pored demonstriranja efekata uspeno koriséene me- tode komparacije u prikupljanju iskustvenih podataka u SAD, Poljskoj 302i drugim zemljama, pored opéteteorijskih pozicija i njihovih praktiénih refleksija, knjiga Podgéreckog daje javnosti hipoteze i njihove ilustra- tivne dokaze koji bacaju vise svetla na pojave protivdruStvenog pona- Sanja. Umesto poznatih teza o opstim i parcijalnim faktorima defici- jentnih ponaSanja, 0 endogenim i egzogenim Giniocima prestupnistva, 0 apstraltnoj lignosti delikvenata i sl. autor ,,Patologije dru’tvenog Zivo- ta” bavi se socioloSkom anatomijom pojedinagnih i grupnih oblika in- kriminisanih radnji, ne zanemarujuci ni druge aspekte: psiholo&ki, eti@ki, pravni, ekonomski, itd. Tako, na primer, kada razmatra pojavu prostitucije kao ,emocionalno neangazovane seksualne odnose”, Pod- gorecki obja8njava jednu za drugom njene karakteristike. Placanje — to je jedna od njenih osnovnih karakteristika i u vezi s tim autor po- éinje sa pitanjem koje je jo 1945. postavio prof. KryZanowski u toku svog predavanja na Pravnom fakultetu Jegolinskog univerziteta i koje je glasilo: ,,Da li prostitutka moze imtai odnos sa krokodilom?” Odgo- vor ,ne” je, oéigledno, bio taéan ali samo delimiéno, posto je pretpo- stavljao je i sledede pitanje: ,,Ali, zasto”? Potpun odgovor bi glasio: Jer krokodil ne plaéa”, I tako, od W. Recklessovog rada What Makes for Prostitution? i pogleda B. Mandevillea i M. Ossowske, preko ameritkih i engleskih istrazivanja i statistiékih podataka i primera funkcionisanja organiza- cije Coll-girl, od rezultata tzv. Komisije Wolfendena (Report of the Committee on Homosexual Offences and Prostitution) i psihodijagno- stiékih istrazivanja D. Origlia (Indagine psicologica sulla personalita della prostituta), a zatim H. Blocha, G. Geisa, N. Jackmana, K. Kras- kowske (Sociologicene-prawne aspekiy pornografii), Podgérecki raz- matra jedan socijalni problem u punom svetu prezentirajuéi nauénoj literaturi, zajedno sa analizama drugih devijantnih ponaanja, nova sa- znanja i metodologiju koja prelazi granice usko nacionalnih potreba i vrednosti. dr P. Kozié Dr Petar Kozié: Sociologija (Uvod u marksistiéku nauku‘o drustvu); Nauéna knjiga, Beograd, 1969. Rad objavijen pod gornjim naslovom jeste univerzitetski udzbenik dr Petra Koziéa profesora Pravno-cko- nomskog fakulteta u Ni8u, koji sadri u sebi sav neophodan materijal za jednu marksistigki fundiranu teorijsku sociologiju. U izboru materijala autor se trudio da pronade adekvatnu ,,meru” izmedu pojedinih osnovnih delova udzbenika tako da ovaj ne pati od preteranih detalja u odredenim poglavijima (kojim se pisac obiéno u svom nauéno.istrazivaékom radu bavi), koji nisu neophodni za student- sko upoznavanje i usvajanje izlozene materije. Kozié je ovu ,,tradicio- nalnu opasnost” koja vreba nauénika i pisca ud%benika izbegao i zato se moze sa puno prava reci da je pedagoska strana ovog udzbenika u potpunosti zadovoljila. 303