IV. NACINI PUSTANJA I ZAUSTAVLJANJA TROFAZNIH ASINHRONIH MOTORA 1 PUSTANIA U RAD TROFAZNIH ASINHRONIH MOTORA. “Postoje dye osnovne vrste trofaznih asinhronih motora: rotorskim prste- novima i sa kratkospojnim rotorom, pa, prema tome, i razlititi natini puStanja u tad trofaznih asinhronih motora. A) Asinhroni motori sa prstenovima imaju namotani rotor, pa se’ pustaju u rad pomocéu rotorskog otpornika. U trenutku polaska, dok motor jo8 nije krenuo, stvara se obrino magnetno polje. Ono velikom brzinom preseca provodnike rotora. iu njima indukuje elektromotornu silu (napon) rotora velike vrednosti. U zatvo- renom kolu rotora ona stvara struju yelike jatine. Srazmerno ovoj jatini struje rotora, statorov namotaj, u trenutku polaska, uzima iz mre%e struju velike jatine koja se naziva polazna struja. Ova struja Steti mrezi, jer izaziva preveliki pad napona u meZi, koji se odraZava i na druge prijemnike u nor- malnom radu. Da bi se smanjila jatina ove polazrie struje, u'trenucima polaska Postavlja se veca yrédnost otpora u kolu rotora motora. Na ovaj navin se umanjuje struja rotora, pa i polazna struja statora. Prema vrednosti otpora rotorskog otpor- nika nastaju razne vrednosti polazne struje; pa i.razne vrednosti polaznog yutnog momenta (sile). Moguénost izbora polaznog vutnog momenta vazna je kod pogona koji u trenutku polaska nisu uvek jednako mehanitki optereéeni, na primer kod. krana, pa je potrebno da se-biraju razne yrednosti polaznog momenta’ motora. B) Asinhroni motori sa kratkospojnim rotorom mogu da se puStaju u na %etiri osnovna natina. a) Direktnim ukjjutivanjem na mreZu odgovarajucim prekidatem pustaju se urad manji motori. Gornje vrednosti snaga motora koje smeju da se ukljute direktno na mreZu bez znataj ijih Stetnih. uticaja propisuju odgovarajuéa distributivna pre- duzeéa elektritne energije. Samo kratkospojni asinhroni motori koji imaju rotor posebne izrade (sa dubokim Zebovima odnosno dvostrukim kavezom) mogu da se ukljuée na mrezu direktno i kad im je snaga veca od 4 kW. Sama konstrukcija motora utite na to da polazna struja bude bitno umanjena. b) Ukijudivanje na mreZu kratkospojnih asinhronih motora prekidatem zve- zda — trougao vr8i se kod motora koji imaju,snagu veéu od dozvoljene za direktno ‘ukljutivanje. Na ovaj natin pu8taju se u rad motori koji su predvideni za normalan rad vezom u trougao. Ovakav’ natin puStanja ostvaruje se rutnim prekidatem zvezda — trougao, daljinskim prekidatem zvezda — trougao, ili sa tri daljinska prekidata.i yremenskim relejom. Tada se u trenutku puStanja obezbeduje da motor ‘rene u rad .yezom statorovog namotaja u »zvezdu«. Tom vezom postize se da 6 Elektriguo poktretanje sa sistomatikom 81napon po faznom namotaju bude smanjen za V3 puta, pa i struja kroz namotaj svake faze motora, time se za V3 puta smanjuje i jatina magnetnog polja. Ovako umanjeno magnetno polje umanjuje za /3 puta vrednost indukovane elektritne sile rotora, pa i struje rotora: PoSto vutna sila (moment) zavisi i od jatine-magnetnog polja statora Bi od jatine struje u provodnicima rotora J, a i jedan i drugi faktor su smanjeni za V3 puta, moze da se zakljudi da se vuéna sila (moment) motora sma- njuju za V3*/3=)32—=3 puta. Struja koja dolazi.iz mre%e ne umanjuje se samo za 3 -puta kao struja u faz- nim namotajima motora. Ako je jatina struje iz linije (mreZe) pri vezi namotaja statora u trougao za V3 puta yeéa od one koja tete kroz fazni namotaj, onda je jatina struje iz linije (mre%e) pri vezi namotaja statora u trougao tri puta veéa nego jagina struje koja dolazi iz mre¥e u svaki fazni namotaj pri vezi namotaja faza motora u zvezdu. Prema tome, prilikom puStanja u rad kratkospojnog asinhronog motora upotrebom prekidata zvezda — trougao smanjuje se polazni yutni moment (sila) motora za tri puta, ali se smanjuje i polazna struja motora za tri puta. Zbog uma- njenja vutnih sposobnosti u trenutku polaska, ovakav navin polaska moze da sé primeni samo onda kada maSina koju pokreée elektromotor ne traZi veliki polazni moment (silu) u trenutku polaska, na-primer ventilatori, pumpe i slitno, Ovakay natin polaska primenjuje Se za puStanje u rad takvih magina posto se smanjenjem jatine polazne struje Stiti mreZa od strujnih udara i pada napona. c) Pomoéu autotransformatora puStaju se u rad kratkospojni asinhroni motori yedih snaga, bilo da su namotaji pri normalnom radu vezani u zvezdu ili u trougao. Ako je namotaj motora predviden za normalan rad vezom u zvezdu, nemoguce je pustanje prekidatem .zvezda — trougao. Takav motor najéeSée se pusta u rad pomoéu antotransformatora sa izvodima. Autotransformator smanjuje napon u trenutku polaska motora, te se smanjuje i jatina polazne struje i polazni moment motora. Ako autotransformator ima izvode, onda moze po Zelji da se dobije vise vrednosti napona potrebnih za polazak motora. Na taj natin moze, po Zelji, da se dotera vrednost polaznog momenta. Ovakay natin puStanja pri- menjuje se kada su pogonu potrebne razne yrednosti polaznog momenta. Rede, kratkospojni asinhroni motori puStaju se u rad otpornikom koji se veze na red sa statorovim namotajem. Otpornici utiéu na jatinu polazne struje, koja je utoliko manja ukoliko je otpor ‘vedi, Srazmerno umanjenju jatine polazne struje umanjuje se i polazni-moment motora, Po zavrSenom puStanju treba isklju- &iti statorski otpornik, 2. ZAUSTAVLJANJE TROFAZNIH ASINHRONIH MOTORA Zaustavijanje trofaznih: asinhronih motora yr8i se na ¢etiri osnovna natina. 8) Iskijutivanjem sa napona mreze motor se zaustavija tako Sto se kinetitka energija obrinih masa motora utro’i na savladivanje trenja rotora o yazduh i trenja ‘u leZiStima motora. Ovaj najjednostavniji natin zaustavijanja primenjuje se onda kada nije potrebno da se pogon precizno ukoti, tj. na odredenom mestu ili za-odre- deno vreme (na primer pri pogomu ventilatora). b) Na drugi natin kotenje:se vrSi uvodenjem jednosmerne struje u namotaj statora. Najpre se motor iskljuti sa naizmenitnog napona. mireze, pa se zatim priv kijuti na napon jedhosmerne struje. Jednosmerna struja stvara neobrino magnetno 82polje, u kome se rotor obrne po inerciji za jo8 nekoliko obrtaja. U rotorovim pro+ Vodnicima indukuje se elektritna sila, a javija se i struja, poSto je kolo rotora zatvo- reno, Ova struja u polju magnetnog pola statora izaziva pojavu elektromagnetne sile na provodnicima rotora. Elektromagnetna sila kodi rotor, jer u ovoj fazi rada rotor: predstavlja rotor generatora tija elektromagnetna sila koti pogonsko sred« stvo. Pogonsko sredstvo predstavijaju obrtne mase ma%ine zajedno sa rotorom motora. Ovakav natin koéenja primenjuje se kad treba da se zaustayi velika obrtna masa neke mavine ako se ne trazi vélika preciznost zaustavljanja (na primer zaustay- Jjanje motora Koji pokreée obrtni sto obrine buSilice — karusela). : c) Zaustavijanje trofaznog asinhronog motora kotenjem kontrayezom pri- menjuje se kada je potrebno da se motor vrlo brzo zaustavi. Da bi se ostvario ovakay natin koéenja treba motor da se iskljuti sa mreze, da se izmeni redosled faza na prikljutku, i zatim da se odmah ponovo prikljuti na mreZu, Promenom redosleda faza statorov namotaj obrazuje obrtno magnetno polje suprotnog smera’ obrtanja od prethodnog. Medutim, u ovyom magnetnom polju izmenjenog smera obrtanja rotor se okreée pod dejstvom inercije jo$ vrlo kratko vreme starim smerom obr- tanja. Elektromagnetna sila koja deluje na provodnike rotora. menja smer i koti~ rotor, koji, se vrlo brzo zaustaylja. Ako se u trenutku zaustavljanja motora statorov namotaj ne iskljugi sa mreze, rotor potinje da se okre¢e u suprotnom smeru. Ima~ juéi.u vidu ovu éinjenicu, ko&enje motora kontrayezom prinienjuje se kod mavina koje, po zaustavijanju, treba da se pokrenu suprotnim smerom od prethodnog (reverzibilne maSine, na primer rendisaljke itd.). Ovaj natin se primenjuje i kada je potrebno da se neka maSina ukoti vrlo precizno (na primer. pri podeSavanju suporta noza kod rendisaljki). Radno stanje 1 kome se pri ovakvom koé&enju nalazi asin- hroni motor naziva se stanje asinhrone kotnice. Tada elektromotor uzima veliku jatinu struje iz mreZe, o emu treba voditi ratuna pri izboru preseka: napojnog yoda motora i pri izboru prekidata motora za ovakay rad. d) Generatorsko kotenje trofaznih asinhronih motora (kako onih sa rotor- skim otporima, tako i onih sa kratkospojnim rotorom), primenjuje se najée%ée pri spuStanju tereta kranskom kukom. Motor se tada prikljuéuje na mre%u redo- sledom faza kojim se ostvaruje .obrtanje motora u smislu spuStanja tereta kran- skom kukom. Vuéna sila motora »gura« teret da se pokrece smerom nadole, a i sam teret'silom svoje teZine vute »nadolec, Kao posledica oba dejstva nastaje ubrza- vanje tereta pri spuStanju. Brzina obrtanja ubrzo dostize yrednost sinhrone brzine, i od tada motor potinje da radi kao generator koji odaje aktivnu struju i energiju. u mrezu. Kada aktivna struja promeni smer, promeni se i smer vutne sile motora, koja postaje kotna. Motor nastavlja da se obrée prethodnim smerom spuStanja tereta, ali kotna sila »podrZava« teret koji se spu8ta; spretavajudi njegovo »pro- padanjex. Mali porast brzine obrtanja motora do sinhrone brzine ne moze da se primeti, jer izmedu motora i kranske kuke postoji veliki redukcioni mehanitki prenos, koji smanjuje brzinu spuStanja. kuke. 3, PUSTANJA U RAD MOTORA JEDNOSMERNE STRUJE Postoje dva natina za puStanje u rad motora jednosmerne struje, a) Uobitajeno puStanje u rad motora jednosmerne’ struje: jeste otpornikom u kolu rotora. Oyaj otpornik smianjuje jatinu struje u vreme polaska motora, posto tada u Kolu motora deluje samo Omov zakon, Sa povecavanjem broja obrtaja, o 83u namotajima motora javija se i,povecava kontraelektromotorna sila (suprotna naponu mreZe). Zbog toga Sto je'suprotna naponu mreze, ova kontraelektromotorna sila sve viSe syojim porastom ograni%ava struju koja dolazi iz mreze: Stoga se mioze smanjiti vrednost otpora kola rotora onako kako raste kontraelektromotorna sila, jer ona preuzima ulogu ogranitivata jatine struje koju je vrSio otpornik u tre- nutku polaska motora u rad. b) Kada u pogonu istog uredaja postoje dva motora jednosmerne struje koji - ga pokreéu (na primer pokretanje tramvaja), tada se pri puStanju u rad ova dva motora najpre yezuju na red, pa kad dostignu polovinu normalnog ‘broja obrtaja, prevezu se da rade paralélno. Ovaj nagin puStanja koristi smanjenje napona kao sredstvo za puStanje u rad'svakog od ova dva motora. Naime, jedan motor pred- stavlja onom drugom sredstvo za uzimanje pola mreZnog napona. Slitnu ulogu pri puStanju motora otpornikom u kolu rotora imao je otpornik: pri odredenoj struji puStanja u rad, protokom te struje kroz rotorski predotpor, pojavijuje se odre- deni pad napona kroz njega, te na sam motor dolazi smanjeni napon mreZe (na primer polovina njegove yrednosti). Ulogu rotorskog predotpora, koji viSi sniZenje napona mreze, ima onaj drugi redno vezani elektromotor. Prednost ovog natina pustanja _u rad dva elektromotora jednosmerne struje jeste ekonomske prirode: » nema gubitaka energije prema DzZuloyom zakonu, koji se uvek javija pri prolasku struje kroz otpornik. ~ 4, ZAUSTAVLIANJA MOTORA ZA JEDNOSMERNU STRUJU Zaustavijanje motora za jednosmernu struju vr¥i se na Setiri osnoyna‘natina. _ a) Jednostavno iskljugivanje elektromotora sa mreZe vr8i se pomoéu rutnih ili daljinskih prekidata..Motor se zaustavlja kada se energija obrtnih masa rotora i maine utroSi na savladivanje otpornih sila trenja vazduha, lezi8ta i slitno. Ovaj . naégin zaustavljanja primenjuje se kada nije potrebno brzo i precizno zaustavijanje, slitno kao i kod trofaznih motora. b) Zaustayljanje motora jednosmerne struje ototne i sloZene pobude genera- torskim kovenjem vr’i se povecanjem jatine pobudne struje, (koja je bila smanjena povezivanjem nekoga otpora u pobudno kolo motora u nameri da se dobiju vee brzine). Povecayanjem vrednosti pobudne struje povecava se vrednost indukovane kontraelektromotorne sile u namotajima rotora motora. Vrednost kontraelektro- motorne sile postaje veéa od vrednosti napona mreZe. Tada struja kroz namotaje rotora menja smer, 3to znati da motor po funkciji postaje generator odajudi elek- tritnu. struju i energiju mreZi. Promenjen smer struje kroz namotaje rotora, pri ‘nepromenjenom polaritetu magnetnih. polova, izaziva promenu smera yutne. sile motora, tj. ona od vutne postaje kotna, Ovaj natin kotenja dolazi do izrazaja kada se regulie brzina motora za jednosmernu struju ototne i sloZéne pobude promenom pobudne struje. Generatorsko ko%enje motora jednosmerne struje sa rednom pobudomi obez-" beduje se yezivanjem jednog otpornika prigodne vrednosti otpora paralelno roto- rovim namotajima. Kao 3to je napomenuto prilikom izlaganja regulacije brzina motora upotrebom sliénog otpornika, on predstavlja omski prijemnik koji-uzima struju iz mreZe. Posto je kod motora redne pobude pobudni namotaj polova vezan tedno sa namotajem rotora, ova struja, dolaze¢i iz mreZe, mora da prode i kroz redni namotaj polova pove¢avaju¢i na taj natin pobudu. Dalje se sve deSava kao 84u prethodnom slutaju i nastaje ko&enje. Generatorsko kotenje motora jednosmerne struje redne pobude primenjuje se. kod pogona kuke krana pri spu%tanju tereta. ©) Koéenje kontravezom primenjuje se i kod motora za jednosmernu struju. Ovaj natin koéenja ostvaruje se kada se pri pogonu elektromotora za jednosmernu struju. prevezivanjem odgovarajudih prikljutnih krajeva promeni smer struje kroz rotorov namotaj ili smer pobudne struje kroz pobudni namotaj. Kod slozenog motora jednosmerne struje potrebno je da se promeni smer pobudne struje i kroz otoéni i kroz redni pobudni namotaj. Ovim akeijama menja se smer vuéne sile rotora, koja od vutne postaje ko&na. Ako se posle zaustavijanja motora ne iskljuti sa . Inreze, podinje da se obrée suprotnim smerom od prethodnog, Zbog ove Cinjenice ovakav natin kotenja se primenjuje kad motor treba da se naglo zakoti, a zatim da se okreée suprotnim smerom od prethodnog (reverzibilne maXine, na primer kod rendisaljke). Drugi natin primene je kada motor i ma¥inu treba brzo i i: ukotiti. U tom sluéaju, kad se motor zaustavi, treba ga’ odmah iskljugiti sa mreze, da ne bi poteo da se obrée suprotnim smerom. Pri primeni ovog natina kovenja Sire se dimenzioni8u osigurati i dovodni provodnici zbog strujnih udara koji neiz- ‘beZno nastaju primenom ovog natina kotenja. d) Elektrodinamitko (reostatsko) ko&enje motora za jednosmernu strujit posebna je vista generatorskog ko%enja. Motor za jednosmernu struju dovodi se u ovo radno stanje tako Sto se najpre prekidatem motor isklju&i sa napona mreZe. Zatim se u kolo rotora poveze sa motorom otpornik prigodne vrednosti otpora, bez prisustva napona mreze, Sto se obitno éini posebnim prekidaéem. Bitno je da’ struja kroz pobudni namotaj zadri prethodni smer. Posle iskljugenja. sa mreZnog napona rotor se pod dejstvom energije obrtnih masa rotora i magine obrée u magnet- , hom polju polova: U rotoru se i dalje indukujé elektromotorna sila (napon), koja je po smeru suprotna naponu mreze. Kako je ova elektritna’sila jedina u zatvore- nom kolu rotora, to i struja koju ona stvara ima smer kao i sama elcktriéna sila, {j, suprotan smeru napona mre%e. Dakle, ‘struja rotora pri elektrodinamitkom. kogenju ima suprotan smer od struje koja je kroz namotaje rotora tekla_.dok je motor normalno radio kao motor. Promenom smera struje kroz rotorove namotaje, pri nepromenjenom smeru pobudne struje vutna sila menja smer,i postaje kotna, Sto prouzrokuje ko%enje motora. Kada se’ elektrodinamitkim kotenjem zaustavija motor jednosmerne struje tedne pobude; prevezuju se krajevi rednog pobudnog namotaja. Ovim se zadréava isti smer magnetnog polja poSto je steuja motora promenila’smer (pa i smer struje kroz pobudne namotaje). Tokom ovog kotenja smanjuje se brzina motora, a sa njom i vrednost induko- vane elektromotorne sile u namotajima rotora, zatim struje rotora; pobude polova, pa i sile kotenja. To znati da opada efikasnost kotenja pri zavr¥etku procesa elektro~ dinamitkog Kotenja. Smanjenjem otpora kola rotora pri smanjenju, indukovane elektromotorne sile moze da se spreti naglo opadanje jatine struje rotora, pa i sile kotenja, kao i da se poboljSa efikasnost ko&enja. Pri zavrSetku procesa elektrodi- namitkog kotenja nekada se u praksi primenjuje i neka druga vista kotenja (na Primer, kod trolejbusa se mehaniéko kotenje aktivira komprimovanim vazduhom).Y. UREDAJI I SEME ZA KOMANDOVANJE MOTORIMA 1, OPSTA OPREMA ZA UREDAJE KOMANDOVANIA . a) RUCNI PREKIDACI Postoje dve osnoyne vrste ruénih prekidata za motorni pogon: za prekidanje jednosmerne i za prekidanje naizmeni%ne struje. Kod prekidata za jednosmerhu struju mora da postoji odgovarajuéa konstrukcija za brzo prekidanje kola. Ovo se najéeSée postize ugradivanjem opruge koja se pokretanjem rutice prekidata zateze, pa kad sila zatezanja dostigne potrebnu vrednost, naglo povute kontakte, koji: se rastave i iskljuée’ kolo struje. Pomoéu konstrukeije za brzo prekidanje elektriénog kola sprevava se Stetno dejstvo luka jednosmerne struje na kontakte prekidata. - , Ovakva konstrukcija nije neophodna kod prekidata za naizmenitnu struju manjih struja prekidanja, ali je zbog jatine struje potrebna za prekidate vecih nomi- nalnih struja. . : Da bi se spretilo. prenoSenje plamena Iuka medu kontaktima raznih. polova odnosno faza prekidata, u njima se postavijaju zastitne pregtade medu kontaktima raznih polova odnosno faza. Ove pregrade treba da budu otporne na visoke tempe- rature koje razvija luk, ai da su dobri elektritni izolatori. Stoga sc izraduju od toplotno-elektriénih izolatora, kao na primer od azbesta, keramike i slitno. Kontakti rutnih prekidata izraduju se u vidu kontaktnih plotica, kontaktnih plogica na obrtnom valjku ili su noZasti, Ru&ni prekidati se ne izraduju za vedi broj uklapanja_na tas, obitno do 10 puta. Izraduju se kao ruéni prekidati otvorene i zatvorene izrade: konstrukcija kucista i prikljutaka prekidata zatvorene izrade zavisi od sredine za koju je pred- viden prekidaé, Prekidati otvorene izrade koriste se kada na mestima ugradnje postoje druga zaStitna sredstva radi bezbednosti rada, Ruéni prekidati zatvorene izrade grade se za suve prostorije, za via%ne, za grube pogone. Kuista prekidata za suve prostorije iztaduju se obitno od tankog lima, a za viaZne prostorije — od nekog lakog liva (na primer silumina), ili sintetitkih materijala (na primer bake- Tita) sa uvodnicima za proyodnike slitne kablu. KuciSta prekidata za grube pogone obitno se izraduju od livenog gvoZda sa suteonim delovima nepromotive izrade, Prekidati se izraduju kao jednopolni, dvopolni, tropolni i Setvoropolni. ob) RUCNI UPUSTACI ZVEZDA’ — TROUGAO U praksi se koriste rutni upuStati nazvani upuStati zvezda — trougao. Ni ¥eSée se grade kao valjkasti, i to od izolacionog materijala na kome su postavijeni’ metalni segmenti, Iztaduju se i kao nofasti i tada rade kao preklopni. Koriste se za puStanje u rad trofaznih kratkospojnih asinhronih motora &iji je statorov namotaj predviden za normalan rad pri vezi u trougao. Njihovom primenom pri puStanju ovakvih asinhronih motora u trenutku puStanja prevezuje se statorov namotaj iz trougla u vezu zvezde. Stoga ovakav upuStaé mora da ima trofazni prikljuéak za miéZni dovod, a i Sest drugih prikljutaka za provodnike koji vezuju upuStaé i motor sa njegoyim prikljutnim krajevima namotaja UV Wi xyz. Spoljna konstrukcija. ovih prekidata izraduje se na isti natin: kao i spoljna konstrukcija rutnih prekidata. Ras- pored segmenata na rutnom ‘valjkastom upustatu zvezda — trougao, kao i veza njegovih prikljuéaka sa prikljuécima motora i mreZe, prikazan je na slici 98. . Radi pravilnog sagledavanja. trenutka kada rukovalac treba da prebaci upuStad iz ‘veze zvezde u yezu trougla, upuStat zvezda _— —trougao treba da se postavi u bizini | og hh wb motora kome se prevezuju namotaji. Trenutak nocno u kome se prebacaé prebacuje iz jednog po- lozaja u drugi procenjuje se zvukom motora - zl ee kada ovaj pri puStanju ustali svoju jatinu. Za ovo je potrebno izvesno iskustvo radnika, pa stoga ovo nije usavr’en natin puStanja La a | asinhronog motora u rad, f h Ranije pomenuti prekidadi izraduju se Lt za odredene standardne struje: 10, 25, 40, ‘ é 60, 80 A, dok se upustat zvezda — trougao gradi za struje do 25 A. Izraduju se za ugradnju u razvodne table, pri emu je jedna. strana mehanitki za8ticena. Izraduju se i za SL. 98 nadgradnju, i tada su mehaniéki zatvoreni, : - a elektritno izolovani, u kucitima od lima, bakelita, legure aluminijuma, gyo- zdenog liva i sliéno, zavisno od usloya i mesta montaZe. nD ©) VALIKASTI UPUSTACL Valjkasti upuStati slu%e za razne svrhe: za puStanje motora, za-regulaciju brzina niotora, za prevezivanje raznih elektritnih veza, i, uopSte, za razna komando+ yanja. Prema nameni, izraduju se razne vrste valjkastih upuStata. Osnovni deo valjkastog upuStata je valjak izraden od nekog izolacionog materijala na kome su pritvrséeni provodni segmenti raznih duzina, najéeSce izradeni od mesinga. Ovi segmenti predstavljaju jedan kontaktni pol, a drugi pol mehanitki se priévrSéuje na nepokretni izolovani dréaé uz valjak. Kontaktnih elemenata sa segmentima moze da bude a ovi kontaktni elementi obavezno naleZu na segmente. Jedna vista valjkastih upuStata poznata je pod nazivom kontroler. Kod nekih kontro- Jera valjci sa segmentima pokreéu se rukom, Sto se primenjuje kod ricki kranskih 87i tramvajskih kontrolera. Neki valjkasti upuStati i prekidati pokreéu se meha- nitki, akcijom delova maSine preko nekog mehanitkog prenosnog sistema. Ovo je veoma esta konstrukcija radnih maXina. Kontroleri se mogu pokretati elektro- motorom kojim se komanduje preko raznih releja, Ovakay natin pokretanja kontro- lerima primenjuje se kod savremenih tramvaja, trolejbusa, lokomotiva i elektritnih pogona na sayremenim radnim maSinama. Kontroleri se po svojoj konstrukciji u poslednje vreme sve vise modifikuju; takvi kontroleri najée3ée se koriste u elektritnoj vuti.. Rutno, mehanitki i elektritno, kod njih se ne pokreée izolacioni valjak, nego se umesto njega postavlja i pokre¢e ~4 bregasta osovina. Na odredenim rastojanjima duz osoyine naglavljeni su prstenovi” koji po svome obodu imaju bregove (grebene) i udubljenja. Na svaki prsten bregaste osovine naleZe po jedna poluga koju uz prsten pritiskuje odgovarajuca opruga. Na jednom” kraju poluge postavijen je elektritni kontakt iznad izolacionog materi- jala; taj kontakt nema ‘elektriéne yeze sa polugom, Kad pri okretanju osovine sa bregastim (grebenastim) prstenovima odgovarajuéa poluga naide na udubljenje prstena, pod dejstvom opruge, ona zauzme novi, nizi poloZaj. Ovo omogucava elektritnom kontaktu na vrhu poluge da dodirne drugi pol kontakta koji se nalazi na nepokretnom postolju kao delu oyog kontrolera. Ovako se ostvaruje zatvaranje jednog para kontakata kontrolera, a na isti natin se ostvaruje i kod ostalih. Naila- skom brega (greben) prstena pri okretanju bregaste osovine Kontrolera ostyaruje se suprotno dejstvo, tj. kontakti se otvaraju. Kuéi8ta, valjkastih upuStata koja slu%e za ‘elektritnu i mehanitku zaStitu izra~ duju se od lima, bakelita, legura aluminijuma, limenog gvo2Zda, i slitno, zavisno od mesta upotrebe kontrolera. d) OTPORNICI Pri puStanju u rad i pri kotenju elektromotora, kao i pri regulaciji brzina, koriste se razne vrste otpornika. Otpornici se izraduji od spirala nikelina. Ove spirale se postavljaju na, izolacioni izlebljeni valjak od porculana ili nekog drugog izolacionog materijala, i to ako su otporne spirale manjeg preseka. Ako su otporne spirale veéeg preseka, postavljaju se slobodno bez" podloge. Nekada se otporne ‘spirale izraduju od live- nog gvo%da, Tada mogu biti izradene u obliku »zmija- stih plota«, na Gijim se krajevima nalaze zadebljane uSice (sl. 99), Kada je otpornik sagraden od zmijastih elemenata od livenog gvoZda, oni se naniZu na gvo- zdene driate od kojih se izoluju. Primenom izolacije izmedu zadebljanih uSica na mestu nizanja spajaju se na red, odnosno u paralelu. Na ovaj natin kombinuje se ukupna yrednost otpora otpornika i odreduje njegova strujna_propustljivost. Otpornik se gradi od otpornih spiralnih namotaja na taj nagin 8to se pojedini spiralni SI. 99 namotaji_ mehanitki ‘uévr8Cuju izmedu strana metalnog rama od koga. su izolovani.. Rednom “i paralelnom yezom spitala kombinuje se ukupan otpor otporhika i strujna propustljivost. Tokom rada otpornici se zagrevaju prema Dzulovom zakonu RJ? usled pro- Jaska struje’ J-kroz otpor R otpornika. Otpornici mogu da se hlade prirodnim i vedtatkim hladenjem, Ono se obezbeduje otvaranjem manjih otpora na zastitnam 88kuéi8tu otpornika. Otpornici mogu biti hladeni prirodnom cirkulacijom ‘ulja. Tada su smeSteni u ulju koje se nalazi u zaStitnom kuéi8tu otpornika. Postoje razne vrste otpornika za elektriéne masine. Neki su gradeni za rotorsku struju.asinhronih motofa:sa prstenovima ili za motore za jednosmernu struju. Otpor- nici za rotorsku struju sluze za puStanje u rad; gradeni su od tanje otporne Zice, a kada su gradeni od deblje, sluze i za regulaciju brzina motora. Grade se i regula- cioni otpornici za podeSavanje pobudne strije kod ototnih maSina jednosmerne struje i kod sinhronih maSina. UpuStatki i regulacioni otpornici rotora.asinhronih motora i motora za jednosmernu struju, kao i regulacioni otpornici za pobudnu straju imaju na svojoj zastitnoj kutiji prigradenu plotu sa ruticom, pokretnim kontaktima (pipcima) i stajacim kontaktima, Do‘ ovih kontakata izvedeni su izvodi sa sastavnih delova otporniékih élemenata, Ovakva konstrukcija omoguéuje oda- piranje grupe pojedinih otpornitkih elemenata iz otpornitke kutije za ukljucivanje u kolo motora. Kada se kod. motora regulige brzina raznim yrednostima otpora kola rotora, pojedine grupe otpornih elemenata odabiraju_se kori8éenjem kon- trolera. Otpornici za puStanje u rad mogu biti i tetni. Tetni otpornici sastoje se od. suda u kome je rastvor natrijum ili kalijum-hidroksida u koji se urone dve ili tri elekirode otpornika. Otpor tetnog otpornika zavisi od otpora zapremine rastvora izmedu povrsina elektroda koje su u rastvoru. Elektrode otpornika su razlititog oblika i povrsina, a pokretne: su.-U prostorijama u kojima postoji opasnost od pozara ne primenjuju se tetni otpornici, jer iznad elektroda moze da se pojavi zapaljiv gas. 2 ¢) IZBOR, UPUSTAGA I PREKIDACA, Otpornik za puStanje elektromotora u rad ima dve karakteristike prema Kojima se bira. Prvu karakteristiku predstavija srednja vrednost struje puStanja. ‘Tokom pustanja u rad motora iskljuéuje se jedan po jedan otpornitki podeljak, Xto izaziva skokove struje tokom puStanja, Otpornitki podeljci trpe promene struje SI, 100 za vreme pustanja, a promene se vr8e izmedu dye granice: inaksimalne i minimalne. Za veeme pustanja nekoliko puta se javijaju ove ekstremne vrednosti sa svim osta® Jim-meduvrednostima, Srednja vrednost struje puStanja predstavlja prvu karakteri- stiku- otpornika za. puStanje (sl. 100), 89Drugu karakteristiku otpornika za puStanje motora predstavija takozvana teZina polaska, koja predstavlja odnos srednje-vrednosti struje puStanja i nominalne vrednosti struje motora. J,,/J,, Ako je srednja vrednost struje puStanja veéa od nominalne, polazak motora je tezi: Ako je srednja viednost struje polaska ravna nominalnoj, polazak je normalan. Ako je srednja vrednost struje puStanja manja od nominalne strujé motora, smatra se da je polazak lak. Prema ovoj podeli, izraduju se otpornici za pustanje u rad za tri kategorije teZine polaska, Otpornici za puStanje u sad za lakSe polaske grade se od tanje otporne Zice, pa su jeftiniji, a otpornici za teze polaske su skuplji. Osim osnovnog podatka © noniinalnoj struji, za ptekidate je vaino da se poznaje broj ukljutivanja na tas koji mogu da izdrze pod normalnim uslovima. Svaki prekidaé moze obitno da izdr2i 30 ukljuéivanja na %as. Potreban broj uklju- Sivanja na %as zavisi od pogona pokretnog elektromotora. Ima. pogona koji zahte- vajui veliki broj uklju&ivanja prekidata na %as. Stoga se ptekidati grade za razne brojeve ukljutivanja na tas: 60, 120, 240, 600, 1000. Glavni kontakti ovih preki- daéa, kao i elektromagnetni namotaji, potrebno je da se Sire dimenzioniSu imajuéi u vidu vedi broj ukljudivanja na éas. Takode je potrebno da su ovakvi prekidati i mehani¢ki doyoljno izdrZIjivi. ‘Pre nabavke prekidaa treba proceniti ogekivani broj ukijugenja prekidata na tas, Prema uputstvima fabrike proizvodaga, za pogone koji traze ve¢i broj ukljutivanja na tas, mogude je upotrebiti prekidaé predviden za manji broj ukljuSivanja na’ &as. Tada se, prema fabritkom prospektu, odredi smanjena snaga prekidata u poredenju.sa onom koja je bila predvidena za normalan broj ukljutivanja na gas, aX, 2. DALJINSKI ELEKTROMAGNETNI PREKIDACI -Daljinski prekidddi se koriste za ukljutivanje i iskljutivanje motora i elek- trignih uredaja pod optereéenjem. Njima se upravija sa daljine, to jest sa mesta koje je-udaljeno od mesta montaze prekidaga. Prekidatem se upravlja pomocu upravljatkog (komandnog) strujnog kola uz pomoé tasterskog prekidata. Osnovni SI. 101 deo upravljatkog strujnog kola daljinskog prekidata tini elektromagnetni namotaj elektromagneta koji sluzi za’ pokretanje glavnih kontakata samog prekidata. Dej- stvom komandnog kola preko tasterskog prekidata ovaj prekidat ukljutuje svoje 90 1 |glavne kontakte i pomoéw njih dovodi elektritni uredaj (kome se kornanduje) u pogonsko stanje. UnutraSnja konstrukcija daljinskih prekidata je razlitita zavisno ‘od fabrike koja ih proizvodi. Medutim, osnovni princip primenjen za pokretanje dela sa glavnim kontaktima jednog prekidata isti je kod svih ostalih prekidata: on je elektromagnetni. Svaki prekidaé ima magnetno kolo, tiji je jedan deo pokre- tan. Elektromagnetni namotaj postavijen je na jednom delu magnetnog kola, a prikljuéuje se na Komandni napon jednosmerne ili naizthenitne struje. Pomenuti tasterski kontakt sluzi za zatvaranje ovog komandnog kola (sl. 101). Taster je poseban‘deo koji ima par finih kontakata, normalno uvek otvorenih, a zatvaraju se mehanitkom silom pritiska prsta na izolovano dugme. Kad se prst odigne, kon- takti tastera se razdvoje dejstvom opruge ‘koja podize dugme.. ’ Kada se ukljudi taster Uz, kroz namotaj elektromagneta poteve struja prema Omovom zakonu J= U/Z. Kada kroz namotaj elektromagneta sa‘ N navojaka prode struja J, u magnetnom kolu magnetnog otpora © pojavi se, po Kap-Hopkinsonovom zakonu, magnetni upliv ® = NJ/0, Ovo-magnetno kolo sastoji se od nepokretnog i pokretnog dela izradenog od gvozda, i od vazdui rocepa. Ako se elektro- ‘magnetni namotaj napaja naizmenitnom strujom, ukupnitgagnetni fluks kroz N navojaka elektromagneta. prikazuje se izrazom ¢ 5 2. 26 Sy, oye x Fag Se pone 8 Tee Lee. Spe 2 Teraz rat See predstavija induktivnost elektromagneta, Za gotoy prekidat F, sa'odredenim brojem navojaka elektromagneta N i odredenim dimenzijama magnet-. nog kola Jy, i Spe induktivnost elektromagneta zavisi samo od magnetne propust- Ijivesti, p, to jest L=K-p, ede je K Konstrukciona konstanta, odnosno od spe- cifiéne magnetne otpornosti magnetnog materijala L=K/0. Ako se ovakya zavi- snost magnetne induktivnosti zameni u Omovom zakonu primenjenom na elektro- magnetni namotaj prekidata, dobiée se zavisnost struje pri radu gotovog prekidata: ee) “Zw 2nfL 2nfKp 2nfK Dakle, Ink) Mote se zakljutiti da ée naizmenitna struja kroz elektromagnetni namotaj biti veéa kada je specifitni magnetni otpor veci, a to je upravo u trenutku uklju- Senja prekidata. Kada se prekidat zatvori i nestane vazduSnog procepa, smanji se magnetni otpor kola, pa i jatina struje kroz elektromagnetni namotaj. Ako se pri radu prekidata pokvari mehanitka konstrukcija, pa vazdu3ni proces ostane unekoliko veti, jatina struje kroz elektromagnetni namotaj_ne smanjuje se dovoljno. Tada elektromagnetni namotaj radi strujno preoptereéen, izolacija se oStecuje, i moze da nastane kratki spoj u elektromagnétu. Kod prekidata za jednosmernu struju nema naizmenitne struje, pa ni induk-- tivnog otpora elektromagneta; prema tome, jatina struje kroz namotaj ne zavisi od magnetnog otpora magnetnog kola. Da bi se smanjila jatina struje elektro- magneta kod prekidata diji se namotaj_napaja jednosmernom strujom, otpor koji ofsmanjuje jatinu struje elektromagneta, posle ukljutenja prekidata vezujé se na red. sa. elektromagnetnim namotajem. . Kada se otpusti taster, prekida se struja u kolu namotaja elektromagneta te se prekidat otvara. Da bi se spretio prekid struje u kolu namotaja elektromagneta, ulogu tastera preuzima jedan pomoéni kontakt koji se ukljutuje kada se ukljute glavni kontakti prekidata. On’ je vezan paralelno sa tasterom i preko njega se, po otpustanju tastera odrzava kolo ndmotaja elektromagneta zatvorenim, pa se naziva samodrZatki Kontakt. ' SamodrZacki kontakti su kod daljinskog prekidata pomotni kontakti, koji su otvoreni kada su glavni kontakti prekidata takode otvoreni. U prekidagima su ugradeni i drugi pomoéni.kontakti, a mogu da, budu ili otvoreni ili zatyoreni u vreme kad su glavni kontakti otvoreni. Sluze za zatvaranje raznih pomoénih strujnih kola (radi zadaiaka blokiranja, signalizacije itd.). Razni daljinski prekidati, imaju razlitit broj otvorenih, odnosno zatvorenih pomoénih kontakata, a mogu se kori- stiti i po Zelji. Tasteri se obitno izraduju sa dya dugmeta, odnosno dva para kon- takata: jedan normalio otvoren slu%i za ukljutivanje, a drugi, diji su kontakti normalno zatvoreni, slu%i za iskljutivanje kola. Taster za ukljutivanje i iskljudi- ‘vanje vezuje se medusobno na red. Ako se predvida komnandovanje sa dva razna mesta, onda se kontakti tastera za ukljutivanje medusobno vezuju paralelno, a kontakti tastera za iskljutivanje vezuju_se medusobno na red. Prekidati se izraduju kao dvopolni i tropolni, a rede i kao jednopolni, ito za standardni niz struja: 10, 15,25, 40, 60, 80, 100 S obzirom na zaStitu od spoljne sredine, prekidati su otvorene i zatvorene izrade. Otvoreni prekidati koriste se u komandnim ormarima za upravijanje i regulaciju raznim maSinama i uredajima. Daljinski prekidaéi zatvorene izrade mogu biti u limenom kuéistu i koriste se u normalnim prostorijama, Kada su u bakelitnom kuci8tu koriste se za vlazne prostorije. Mogu biti u livenim kudi8tima i tada se koriste u prostorijama u Kojima postoji opasnost od udara. Uvodi u prekidate predvideni su za razne vrste instalacija zavisno od mesta primene, Tasteri su takode otvorene i zatvorene izrade, raznih oblika-i materijala kuéiSta, Mogu biti sa jednim, dva ili vise dugmadi, tj. pati kontakata, Ako ispod ednog dugmeta ima po dva para kontakata, nazivaju se’ dupli-tasteri. 3. DALJINSKO UPRAVLJANJE PREKIDACIMA. ZA PUSTANJE U RAD MOTORA U OBA SMERA Za ostvarivanje upravijanja motorima za obrtanje jednim ili drugim smerom postoje tri nagina medusobnog vezivanja dva prekidata i tastera sa tri dugmeta. ‘Na slici 102 prikazane su Seme ova tri natina vezivanja, Redosled faza odnosno polariteta na glavnim kontaktima dva prekidaéa je razlitit, a promenom redosleda faza koje su prikljugene na motor lako se menja smer obrtanja motora. Za, svaku od. ove tri Seme potrebna su dva prekidata za daljinsko komando- vanje'sa elektromagnetnim namotajima i jednim tasterom sa tri prekidatka dug- meta. Na Semi-1 i 3 (sl. 102) prekidati treba da sadrZe dva para pomoénih kon- takta za upravljatko kolo, a na Semi 2 prekidatima je potreban jedan par pomoénih Kontakta. Medutim, dupli tasteri potrebni su za Semu 2, gde je za prekidate dovoljan 921 jedan par pomoénih kontakta. Za Semu 1 potrebni su jednostruki tasteri, a preki- dai treba da su sa duplim pomoénim kontaktima. Za Semi 3 potrebni su dupli kontakti i tastera i prekidata. meng pe nt aaa} Saas ras eae 2 ‘Si. 102 Za sve tri Seme predvida se jedno od. tri dugmeta tastera za prekidanje Kola komande, Prekidanje kola vr8i se onim kontaktima koji se Vezuju na red ispred druga dva tasterska kontakta. Dugme za prekidanje obiéno je drugatije obojeno. Druga dva tasterska dugmeta sluze za ukljutivanje elektromagnetnog namotaja jednog ili drugog prekidata. vde je predvideno takozvano pogonsko blokiranje, i to u Semama 1 i 3 (Sl. 102), a sastoji se u tome ¥to jedan elektromagnetni namotaj jednog prekidata ne moze da ‘se ukijuti u rad ako je ukljuten elektromagnetni : Ramotaj drugog prekidaga. _ Pogonska blokada ostvarena je u Semi 1-pomoénim kontaktima u prekidatu. Ako se pritisne dugme tastera za ukljutivanje jednog elektromagnetnog namotaja, a veé je ukljuéen drugi prekidat, neée mo¢i da se ostvari komanda, jer je otvoren . Pomoéni kontakt .ukljucenog prekidata, te ne moze da se uspostavi. zatvoreno elektritno kolo. Sema 2 obezbeduje takozvanw polaznu blokadu (a nedostaje pogonska). Za ovu Semu dovoljno je da prekidat ima po jedan par pomoénih kontakata. Blokada se obezbeduje preko tasterskih kontakata. Da bi se zatyorilo Kolo jednog elektro- magnetnog namotaja, ono najpre mora da se zatyori preko tasterskih Kontakata, &ije dugme slu%i za zatvaranje kola elektromagnetnog namotaja drugog prekidata. Polazno blokiranje u trenutku polaska sastoji se u tome Sto, ako u trenutku polaska Pritisnemo dva dugmeta istovremeno, nije mogude da se zatvori kolo ni jednog od dva clektromagneina namotaja. Prema tome, u slutaju pogre’ne komande motor neée krénuti. Ako se da istovremena komanda na dya.dugmeta u Semi 1, moie se desiti da oba prekidata ukljute svoje. glavne kontakte i da se izazove kratak spoj na prikljugnim. zavetnjima prijemnika. : Sema 3 omoguéuje i pogonsku i polazmi biokadu. Upotrebljeni su daljinski prekidati sa dva pomoéna ‘kontakta, a i dupli tasteri komande. Veza obezbeduje specifiénosti i iz Seme 1 i iz Seme 2. Veza je ne8to komplikovanija i skuplja, ali je zato najbezbednija, 93jedan par pomoénih kontakta. Za Semu 1 potrebni su jednostruki tasteri, a preki- da&i treba da su sa duplim pomoénim kontaktima. Za emt 3 potrebni su dupli kontakti i tastera i prekidata. rH oot rn SI. 102 Za sve tri Seme predvida se © jedno od. tri dugmeta tastera za prekidanje Kola komande. Prekidanje kola vrSi se onim kontaktima koji se Yvezuju na red ispred druga dva tasterska kontakta. Dugme za prekidanje obitno je drugatije obojeno. Druga dva tasterska dugmeta sluze za ukljutivanje elektromagnetnog namotaja Jednog ili drugog prekidaga. Ovde je predvideno takozvano pogonsko blokiranje, i to u Semama 1 i 3 Gl. 102), a sastoji se u tome Sto jedan elektromagnetni namotaj Jednog prekidata ne moze da se ukljuéi u rad ako je uklju’en elektromagnetni ‘namotaj drugog prekidata. Pogonska blokada ostvarena je u Semi 1-pomoénim kontaktima u prekidatu. Ako se pritisne dugme tastera za ukljugivanje jednog elektromagnetnog namotaja, | a vec je ukljucen drugi prekida%, neée moci ‘da se ostvari komanda, jer je otvoren pomoéni kontakt -ukljuéenog prekidata, te ne moze da se uspostavi. zatvoreno elektriéno kolo. Sema 2 obezbeduje takozvanw polaznu blokadu (a nedostaje pogonska). Za oyu Semu dovoljno je da prekidat ima po jedan par pomoénih kontakata. Blokada se obezbeduje preko tasterskih kontakata. Da bi se zatvorilo kolo jednog elektro- magnetitog namotaja, ono najpre mora da se zatvori preko tasterskih kontakata, %ije.dugme sluzi za zatvaranje kola elektromagnetnog namotaja drugog prekidata. Polazno blokiranje u trenutku polaska sastoji se u tome Xto, ako u trenutku polaska pritisnemo dva dugmeta istovremeno, nije moguée da se zatvori kolo ni jednog od dva elektromagnetna namotaja. Prema tome, u slutaju pogre$ne komande motor neée krénuti. Ako se da istovremena komanda na dya.dugmeta u Semi 1, moie se desiti da oba prekidata ukljute svoje. glayne kontakte i da se izazove kratak spoj na prikljugnim, zavrtnjima prijemnika. Sema 3 omoguéuje i pogonsku i polazmii biokadu. Upotrebljeni su daljinski prekidaéi sa dva pomoéna ‘kontakta, a i dupli tasteri komande, Veza obezbeduje specifitnosti-i iz Seme 1 i iz Seme 2. Veza je neSto komplikovanija i skuplja, ali je zato najbezbednija, 934. DALJINSKI PREKIDACI ZVEZDA. — TROUGAO Prekidaé se sastoji od dva odvojena elektromagnetna sklopa sa svojim glav- nim kontaktima za ukljutivanje glavnog strujnog kela motora, i sa svojim pomoé- nim kontaktima za ukljuéivanje elektromagnetnih namotaja, -odnosno za obezbe- divanje blokade. Prvi prekidatki sistem sluzi za uspostavljanje veze glaynog strujnog kola prijemnika za yezu u zvezdu. Drugi prekidatki-sistem sluZi za uspostavljanjz yeze u trougao, i istovremeno za prekidanje veze zvezde, Ovaj drugi prekidatki [Ft aoe +--+ 5 ae es ee eee ee ce SI. 103° sistem ima dve grupe glavnih kontakata za prekidanje glavne struje prijemnika: kada elcktromagnetni namotaj ovog sistema nije pod naponom, onda je jedna grupa glavnih kontakata zatvorena i omoguéuje vezu prijemnika u zvezdu, a druga grupa glavnih kontakata je otvorena, Kada je elektromagnetni namotaj ovog sistema pod naponom, onda se otvara grupa glavnih kontakata koja razdvaja vezu prijem- nika u zvezdu, a druga grupa glavnih kontakata se zatvara i prevezuje prijemnik u vezu trougla. f Veza prijemnika u zvezdu i u trougao ne obrazuje se na prikijutnim zavrt- njima prijemnika, veé u unutra8njosti daljinskog prekidata zvezda — trougao. Tasteri za upravijanje kolima elektromagneta daljinskih .prekidata ugraduju se u sam daljinski prekida’ i njegovo kuciste. Nekada se odvojeno od prekidata postavija taster sa dva dugmeta za paralelno upravijanje prekidatem. Tada se kontakti dugmeta za ukljucivanje kola vezuju medusobno paralelno, a oni za isklju- Sivanje vezuju se redno, Elektromagnetni namotaj prekidata 1 dolazi pod napon pritiskom na dugme I tastera; tada prekidaé’1 ukljuéuje svoje glavne kontakte. Ukljutuju se i pomoéni samodrzatki kontakti 1’ prekida%a 1, koji omoguéuju trajno napajanje njegovog elektromagnetnog namotaja. Glayni kontakti prekidata 1 koriste se za uspostay- Jjanje veze prijemnika sa mreZom, pri Gemu je prijemnik (motor) yezan u zvezdu, 94U isto vreme aktivira-se satni mehanizam, koji posle nekoliko sekundi zatvort svoj pomogni kontakt 1’. Kad se zatvori ovaj pomoéni kontakt, pod napon dolazi elektromagnetni namotaj prekidaéa 2, koji zatvori jednu grupu svojih glavnih kon- takata. Istovremeno se otvori druga grupa glavnih kontakata ovog prekidata. Na. ovaj natin prekida se veza prijemnika u zvezdu, a uspostavlja se veza u trougao. Motor se iskljutuje iz pogona pritiskom na dugme 0 tastera kojim se pre- Kida upravijatko kolo elektromagnetnih namotaja 1 i 2, te ovi otvaraju svoje glavac Kontakte, Ako se prekomernom strujom glavnog motorskog kola zagreju i iskrive bimetali />, iskljuti¢e svoje kontakte termitke zaStite 3 u upravijatkom kolu elek- tromagneta prekidata, i ovi ée opet iskljuciti svoje glavne kontakte. : Ovakva vrsta prekidata zvezda — trougao ima nedostataka. Ako se odmah po iskljutenju dugmeta 0 tastera ukljuti dugme 1 tastera, satni mehanizam vremen- skog releja 1” nema dovoljno vremena da se vrati u polazni poloZaj. Stoga pri Ponoynom ukljugenju motora u rad vreme zadrZavanja u radu veze zvezde moze da bude nedovoljtio, te jatina polagne struje moze da se prekine pre yre- mena, Uspostavijanjem veze trougla tada nastaje neovekivani strujni udar. Prekidati zvezda — trougao izraduju se za manje motore do 25 A. PodeXa- vanjem odstojanja kontakata bimetala moze da se podeSava struja pri kojoj dej- stvuje termitka bimetalna zastita. Kuéi8te daljinskog prekidata gradi se od raznih materijala; prilagodeno je raznim vrstama instalacija za razliéite sredine slitno kao kuéiste daljinskih prekidata, 5. DALJINSKO UPRAVLIANJE ZA PUSTANIJE KRATKOSPOJNOG- ASINHRONOG MOTORA PREVEZIVANJEM ZVEZDA — TROUGAO SA TRI PREKIDACA I VREMENSKIM RELEJOM. Sema prekidata, releja, elektritnih kola motora i upravljanja data je na slici 104, Ako se uporedi ova Sema sa prethodnom, vidi se da u njoj postoje tri preki- da¥a umesto dva prekidatka sistema iz prethodne seme. Ovde prekidaé 2 ima ulogu RTS [ . ' zr ° ele v B {oa w 4 ° : ar u IZ w, a a Sl, 104ukljutivatkog prekidata 1 iz Seme prethodnog prekidata zyezda — trougao. U ovoj Semi. prekidati 1 i 4 zamenjuju prekidatki sistem 2 iz prethodne Seme. Preki- da& 1 ovde ostvaruje i prekida-vezu zvezde, a prekidat 4 uspostavlja vezu trougia. Kod prekidata’ zvezda — trougao u prethodnoj Semi, vremenski relej dini kon- stiukcionu celinu sa prekidatkim sistemom 1..U ovoj Semi uredaji yremenskog teleja nemaju mehanitke konstrukcione yeze sa prekidatem 2. Pritiskom na dugme U tastera dolazi pod napon.elektromagnetni namotaj prekidata 1. Ukljutenjem glavnih kontakata ovog prekidata obezbeduje se veza namotaja motora u zvezdu pre nego Sto se kljuée glayni kontakti prekidaa 2. Kroz namotaj I potedi ée struja ako je pomoéni kontakt prekidata. 4 otvoren, tj. ako je otvoren prekidat za stvaranje veze namotaja motora u trougao. Kada se aktivira glavni prekidaé 1, jedan pomoéni kontakt tog prekidata omogu¢ava stay- * Jjanje pod napon_elektromagnetnog namotaja “II prekidata 2. Ukijuéenjem. glavnih kontakata prekidata 2 omoguéava se dovod struje'u motor koji kreée vezom u zvezdu. Ukljuvenjem glavnih kontakta prekidava 2 zatvaraju .se i njegovi pomoéni kontakti koji sluze kao samodrZavki kontakti, za elektromagnetni namotaj II pre- kidava 2, i za elektromagnetni namotaj I prekidata 1, Pomoéni kontakt prekidata 2 omogutava stavljanje pod napon ‘elektromagnetni namotaj IIL .vremenskog releja: mehanizam vremenskog releja stavlja se ovim u pokret. Posle izvesnog vremena dovoljnog za povetanje brzine motora vezanog u zvezdu, mehanizam vremenskog releja prebacuje svoje kontakte: Prebacatki kontakti vremenskog feleja IIL iskljutuju elektromagnetni namotaj I prekidata 1, a ukljutuju namotaj preki- data 4; Ovaj prekidat ukljuéuje svoje glavne Kontakte 4, pa motor nastavlja rad vezom namotaja u -trougao. Otvaranjem pomoénih kontakata prekidata 4 onemoguéeno je ponoyno ukljutivanje ‘elektromagneinog namotaja I. prekidata 1. Onemoguéeno je da se uspostavi yeza namotaja motora u zvezdu dok motor radi vezari u trougao. Ovakay natin puStanja trofaznog asinhronog motora pomoéy tri prekidaéa i vrémenskog releja primenjuje se kod motora ¢ija je nominalna jatina struje veta od 25 A. Razlog tome je Sto je ova instalacija sigurnija, po8to su svi kontakti pri- &yréeni silom elektromagnetnog namotaja prekidata, 6, SEMA. UPRAVLIANJA ZA PUSTANJE KRATKOSPOINOG ASINHRONOG MOTORA PREKO OTPORNIKA U TRI FAZE STATORA I KOCENJE KONTRAVEZOM Za ovakav nagin upravijanja potrebna su dva daljinska prekidata sa ‘ ukljutenjem motora u jedan ili drugi smer obrtanja, ¢etiri tasterska dugmeta za pustanje i ko&enje u jednom odnosno drugom smeru obrtanja. ‘Potreban je i treci daljinski prekidat takve konstrukcije koja omogucuje’ ukljusenje elektro- magnetnog namotaja i slavnih kontakata kad napon namotaja dostigne odredenu vrednost. U kolu za 4 snapajanje statora veZu‘se u syakoj fazi otpori — omski ili induktivni,. - 96Pri-puStanju motora u rad u odredenom ‘smeru pritisne se tastersko dugme 1, za puStanje motora ulevo, odnosno d, za puStanje motora udesno, Na ovaj natin: elektromagnetninamotaj prekidata 1, odnosno prekidata 2 dolazi pod napon. ORST SI. 105 Motor kreée odredenim smerom sa ukljugenim fazhim predotporima R. Pomoénim kontaktima prekidata 1, odnosno 2 izvr8ena je blokada, pri Semu nije moguée da se zatyori strujno kolo elektromagnetnog namotaja prekidata 2 ako je ukljuten elektromagnetni namotaj ‘prekidata 1, odnosno obratno. Pri polasku, kroz sta- torske predotpore (r) prode struja polaska motora, koja izaziva pad napona kroz ove otpore r J. Stoga u potetku rada elektromagnetni namotaj prekidata 3 dobija umanjen napon mreZe za iznos yrednosti pada napona. *Ovaj umanjeni napon nije dovoljan za aktiviranje prekidata 3. Kad motor dobije odreden broj obriaja, opadne vrednost polazne struje, pa i vrednost napona r J kroz predotpore. Elektro- magnetni namotaji prekidata 3 dobiju dovoljan napon, te se aktivira prekidat 3, koji ukljuduje svoje glavne kontakte. Na ovaj natin se premoste statorski predotpori za puStanje motora u rad pa motor normalno radi. Kotenje motora ostvaruje se pritiskom na tastersko dugme za koéenje (J) ako se motor obrée uleyo, a na dugme (di) ako se obrée udesno. Ovo izaziva prekid strojnog kola koje napaja odgovarajuéi elektromagnetni namotaj prekidaga, koji glavnim kontaktima iskljuéuje dovod struje u motor. Isto tastersko dugme zatvara strujno kolo za napajanje elektromagnetnog namotaja prekidaéa suprotnog smera od onog koji je bio do tada ukjjugen. Obrtno polje menja smer u odnosu na obrino polje rotora, koji kratko vreme, usled inercije, zadrZava raniji smer obrtanja. Ovo je tadno stanje ko%enja kontravezom; motor naglo staje, i tada treba podidi prst sa _tasterske komande koéenja. 7 Elektrigno pomeranje sa automatikom 9798 7, SEMA UPRAVLIANIA PUSTANJA I KOCENJA JEDNOSMERNOM STRUJOM KROZ STATORSKI NAMOTAS ASINHRONOG MOTORA Uobitajena Sema veze ovog natina puStanja i kotenja prikazana je na slici 106 GS ie x te 1 i a 2 W fore eyo LeeU ovoj Semi predvidena su’ dya daljinska prekidata (kontaktora) za naizme+ nignu struju U; i Up, jedan daljinski prekidaé za jednosmernu struju BS, tri daliiny ska prekidata za ukljucivanje kontakta u upiavijatkim Kolima HR,, HR,, HR}, tasterski prekidat sa tri upravijatka dugmeta L, D,.O, jednovremenski relej Z, i Grecova sprega suvih usmerata GS sa transformatorom T, za njeno napajanje, Pritiskom na tastersko dugme D dolazi pod napon odgovarajudi elektromag- netni namotaj prekidata Uj, ukljuéuju se njegovi glavni kontakti, i motor se pokreée odredenim smerom obrtanja: Komandna ,kola su na slici 106 nacrtana posebno na donjem delu Seme, gde se jasno moze uotiti ovaj postupak puStanja u rad (kolo A,A’). Tz Seme se moze zakljutiti da je ovo upravijatko kolo zatvoreno akosu po- moéni kontakti prekidata U2 u ovom kolu zatvoreni. Ovaj slutaj mogué je onda kada su glavni kontakti prekidata U, otvoreni, odnosno ako je pri upravijanju za pokretanje motora desnim smerom iskljuéen prekidaé za levi smer obrtanja. Slino je kada se pritiskom na tastersko dugme L komanduje pokretanje motota Jevim smerom kola AA’, Na taj natinostvareno je pogonsko blokiranje. Ukljudivanjem prekidata U; zatvaraju se njegovi pomotni kontakti Uy u kolu (BB'A’), te obavljaju funkeiju samodrzatkin Kontakta: to znati da je po otpu= Xtanju tasterskog dugmeta D obezbedeno trajno napajanje elektromagnetnog namo+ taja prekidata U;. Tokom oyog procesa puStanja motora u rad treba da je onemo- guéeno uvodenje jednosmerne struje za kotenje, tj. treba da su otvoreni glavni kontakti prekidata BS, Upravo tada su zatvoreni pomoéni koitakti istog preki- daéa BS u komandnom kolu 4,4’. PoSto je motor: M doveden pod pun napon mreze, namotaj elektromagneta prekidata HR, koji je paralelno vezan sa motorom takode dobija taj napon i po- kreée svoje kontakte u upravljatkoj Semi (kolo CC’ i DD’). Njegovi kontakti u upravljatkom kolu CC’ omoguéavaju zatvaranje strujnog kola elektromagnetnog na- motaja prekidata HR,, pa se pokreéu i njegovi kontakti u upravija¢kim kolima (Cc i DD’). Ovim je zavrSeno pustanje u rad, a pomoéni kontakti zauzimaji: polozaje prikazane na priloZenoj upravljatkoj Semi: u njoj treba _uzeti u obzir crtkasto pri- kazan polozaj kontakta na mestima gde je on kao takay, ucrtan, a ostale onako, kako su ucrtani punim crtama. . ss Kotenje odnosno zaustavijanje uvodenjem jednosmerne struje u motor potinje pritiskom na tastersko dugme 0. Tada se prekida strujno kolo elektromagnetnog namotaja prekidata U; (odnosno U3 ako je ovaj bio ukljugen), otvaraju se glavni kontakti ovog prekidaéa i prekida:se dovod struje za motor M. Posto je motorni prikljuéak ostao bez napona, ostaje bez napona i elektromagnetni namotaj preki- data HR;. Kontakti prekidata u upravijatkim kolima CC’ i DD’ zauzimaju polozaj prikazan punim crtama. Elektromagnetni namotaj prekidaéa HR, ostaje i dalje pod naponom zahvaljuju¢i samodrzackim kontaktima istog prekidata u upravijatkom. kolu C,C’. Kada se otvore glavni kontakti prekidaga Uj, zatvore se njihovi pomoéni kontakti U, u upravijatkom kolu DD’. Na taj natin su svi pomoéni kontakti u upravljaékom kolu (DD’ i DD”) zatvoreni, te je zatvoreno kolo elektromagnetnih namotaja prekidata BS i vremenskog releja Z. Zatvaranjem svojih glavnih konta- kata, prekidat BS omoguéava dovod jednosmerne struje, te motor kodi. Posle isteka vremena potrebnog za kovenje, otvara se kontakt Z u vremen- skom releju vezanom u upravijatkom kolu C,C’; te se prekida strujno kolo napa- janja elektromagnetnog namotaja prekidata HR,. Tada se otvaraju kontakti preki- daga HR, u upravijaékom kolu C,C’ i DD’, prekida se strujno kolo napajanja elek- tromagnetnog namotaja prekidata BS. Stoga se otvaraju glavni kontakti. preki- . 99data BS, i prekida’ se dovod jednosmerne struje u-motor, pa prestaje kotenje. Svi kontakti u Semi glavnih napojnih kola motora, kao i u upravljatkoj Semi, postav- Jjeni su tako da se preko tasterskih dugmadi L ili D mo%e ponoyo upravijati za obnavijanje postupka puStanja motora u rad. 8, MONTAZNE I PRINCIPSKE SEME U praksi postoje dve vrste Sema: montazne i principske, Monta%ne .Seme sadrZe sve elektritne prijemnike, aparate i uredaje ucrtane na mestu. gde su monti- rani. Svi ovi elektrigni delovi nacrtani su pregledno ukljutujuci sve njihove bitne mehani&ke i elektritne konstruktivne delove znatajne za shvatanje rada Seme. Elektritne veze iztnedu. prijemnika, aparata i uredaja nacrtane su onako kako se montiraju. MontaZne Seme slu%e za direktno snalazenje radnika u pogonu da bi :pomoéu njih raspoznao svaki od pomenutih delova i njihove uzajamne ‘elektriéne ‘yeze onako kako su montirane, Za razliku od montagnih, principske ¥eme ne prikazujupolozaj svakog poje- dinog prijemnika, aparata i uredaja, i njihove veze na mestima na kojima su monti- rani. Kod njih, se odgovarajuéim natinom crtanja pojedinih delova prijemnika, aparata i uredaja, kao i njihovih uzajamnih elektriénih veza, elektriéna kola odvo~ jeno prikazuju. Sagledavanjem rada svakog eleKtritnog kola, koje sadrZi elektritno ‘povezane pojedine delove raznih aparata i uredaja, lako se‘shvata princip rada svakog elektriénog kola. Na taj na¢in moze da se shyati i medusobna elektri¢na j mehanitka uslovijenost rada pojedinih delova raznih elektriénih aparata i utedaja, ‘Na taj natin lako se pronalaze uzroci eventualnih kvarova. Da bi se ovi principi lakSe sproveli, principske Seme imaju svoja dva osnovna dela. Jedan deo ini Sema glavnih napojnih kola prijemnika sa delovima elektritnih aparata i uredaja koji su povezani u tim glavnim kolima, Drugi deo tini Sema uprav- Jjaékih kola sa delovima aparata i uredaja koji su povezani u tim upravljatkim Kolima: Delovi jednog istog elektriénog aparata ili urédaja nisu ucrtani na istom mestu u principskoj Semi jedne instalacije. Oni su rasporedeni ‘u pomenute dve ¥eme onako kako su u svakoj pojedinoj Semi povezani, time se obezbeduje pregled- nost principa rada uredaja. Delovi jednog aparata ili uredaja koji su povezani ‘u Semi glavnih napojnih kola ucrtani su u ovom: delu Seme. Deloyi istog aparata ili uredaja koji su povezani u upravijatkim kolima su uovom drugom delu 3eme, Dya razna dela istog uredaja ili aparata nacrtaria u dva razna dela Seme oznatavaju s¢.istom oznakom da bi se’ shvatilo da pripadaju konstrukciji jedriog istog ‘uredaja ili aparata. U legendi oznaka, uz crteZ dati su nazivi i osnovni tehnitki podaci svakog uredaja; aparata ili prijemnika. Da bi se otkrio kvar koji je nastao u elektri¢noj opremi neke maXine; potrebno je proutiti principske Seme elektrigne instalacije glavnih napojnih kola i upravljatkib kola. Analizira se celo kolo u kome je mogao da nastane kvar i beleZe se sva mesta moguéeg Kvara, Zatim’ se pomoéu oznaka delova aparata ili uredaja,-na kojima je uoveno da su mesta moguéeg mesta kvara, nalazi mesto montaze ovih aparata ° ili uredaja Kkori8éenjem montazZnih ema. Prema montaznoj Semi radnik se upu- éuje'na mesta moguéeg kvara sa uputstvom na koje delove aparata i uredaja treba da obrati pa%nju. Radnik na ovaj natin lake pronalazi mesta kvara i otklanja ga. JU. protivnom, u komplikovanim elektrignim instalacijama duve bi trajalo iznala~ Yenje kvara nego njegova. popravka. Stoga se ovakav postupak primenjuje kod Komplikovanijih uredaja i elektritnih Sema. 1009. UPUTSTVO ZA SASTAVLJANJE SEMA ZA AUTOMATSKO POKRETANJE MOTORA JEDNOSMERNE STRUJE Prilikom projektovanja Sema za automatsko pokrefanje potrebno je da se obezbede .uslovi za normalno pustanje motora w rad, a normalan-rad i za nor- nialno kotenje, Takode je potrebno da se obezbede blokiranja da bi se onemoguéile Stetne pojave zbog nepravilnog komandovanja. S jedne strane, potrebno je poztia-- vati radne karakteristike motora, a s.druge — karakteristike magina i'uredaja koje pokreée motor. U sluéaju da otoéni motor jednosmerne struje pokrece neku maginu, treba voditi raéuna’o sledecim Ginjenicama. a) Pri pu8tanju motora u rad potrebna je dovoljna jatina magnetnog upliva ®, to jest da pobudna struja motora ima dovoljnu jaéinu. Da bi.se postigao odre- deni polazni moment M, nije potrebna veca jatina polazne struje J, imajuci u vidu da je. M=C®J. Uobitajeni natin da se Semom obezbedi dovoljan upliv, t}. po- budna struja prilikom puStanja motora u rad jeste da se pobudni namotaj motora yeze odmah iza mreZnog rastavijata (sl. 107). Na ovaj nagin se veé prilikom. uklju- Civanja rastavijata, to jest pre ukljutivanja prekidaéa za puStanje motora u rad, postize dovoljna vrednost'pobude polova motora. Ako se u pobudnom kolu motora nalaze.otpori za regulaciju brzine pomocu pobudne struje, Semom treba predvideti da se i oni premoste istim zahvatom. Ovo je potrebno i zbog toga da bi se dobila Sto veca pobudna struja pri polasku motora. Sl. 108 SI. 107 b) Pri puStanju motora u rad treba Semom obezbediti da se pre toga u rotor- skom kolu nalaze povezani otpornici za puStanje motora u rad. Cesto se ovo. postize tako Sto se otpornici za puStanje u rad nalaze stalno poyezani,u rotorskom kolu, a prilikom puStanja premoS¢avaju:ih odredeni prekidati. Oni mogu postepeno da premoS¢avaju deo po deo otpornika onako kako rotor postize Zeljeni broj obrtaja (sl. 108). Vrednost elektromotorne sile indukované-u namotajima rotora poveéava se srazmeno broju obrtaja (E=kn ©). Napon mreze U koristi se delimitno na savladivanje ove éfektriéne sile, a delimitno na pad napona kroz rotorski predotpor lor(U=kn ®+RJ). Poveéavanjem elektritne sile E=kn ® povecava se deo napona mreZe koji se koristi za njeno savladivanje, a nestaje potreba za odrZavanjem ono- likog predotpora R koji izaziva pad napona RJ. Stoga se clektromagnetni namotaj prekidata za premoXéivanje otpornika za puStanje u rad vezZe paralelno sa rotorom motora za jednosmernu struju. Kada se poveéa broj obrtaja, poveéava se elektriéna sila rotora do odredene vrednosti i aktivira prekida’ koji premosti otpornik za puStanje u rad motora. a: : ¢) Po zavr8etku procesa puStanja motora u rad treba Semom veza obezbediti da se iskljudi prekidaé kojim se premoS¢avao otparnik‘u pobudnom kolu motora. Tako se smanjuje jacina pobudne struje, odnosno. magnetni fluks, i poveéava se broj obrtaja motora do Zeljene vrednosti. d) Neposredno pre pocetka kotenja potrebno je da se obezbedi veca vrednost magnetnog fluksa ®. Kao i pri polasku, ovo je potrebno da_bi se potreban ko&ni moment M postigao sa manjom vrednosti glavne struje iz mreje M=C ® J. Semom Komandovanja ovo se postize na taj nagin Sto se neposredno pre poéetka kovenja ukljudi prekidaé za premoSéavanje pobudnog otpora. Ovako se ostvaruju uslovi za koéenje poveanom pobudom, sto znadi da se obezbeduju uslovi za generatorsko koéenje. e) Ako pobudni namotaj motora nije direktno vezan za rotor motora, potrebno je predvideti zaStitni otpor pobudnog namo- taja (R, sl. 109) Koji se vezuje paralelno sa pobudnim namotajem. Kad ne. bi bilo ovoga otpora, prilikom iskljuéenja pobud- nog namotaja sa mreZe moglo bi doéi do proboja. Po zakonu indukcije (e=N /t) pri Kratkom vremenu prekida kola ti veli- kom broju navojaka N, razvija: se_veliki napon e, koji moze da izvrSi proboj izola- cije navoja. Ako se prethodno prikljuti za- &titni otpor R, pri iskljutenju se uspostavlja oscilatorno kolo sa amortizacijom: magnetna energija sistema postepeno se pretvara u SI. 109 toplotnu energiju u otporniku R te nema prenapona i proboja izolacije. + 10. PRIMER AUTOMATSKOG POGONA RENDISALIKE OTOCNIM MOTOROM ZA JEDNOSMERNU STRUJU Ova Sema izradena je’ za pokretanje stola rendisaljke ototnim, odnosno slo- Yenim motorom sa pomoénim polovima za jednosmernu struju, zatim uredajem za promenu smera, za ko&enje (kontrayezom), elektrodinamitko i generatorsko, kao i za upustanje (sl, 110). Pri puStanju motora ‘najpre se ukljuci rastavijat, odnosno glavni prekidat MSS i na taj natin se otoéni pobudni namotaj CD motora odmah_ ukljuti pod napon. Ovo se ostvaruje tako Sto pomoéni kontakti U,, Ur u krajnjem levom kolu na Semi dr¥e to kolo zatvorenim: kontakti U, i Uy odgovarajucih prekidata ukljugeni su kada su njihovi elektromagnetni namotaji bez napona, tj. kada su 102glavni kontakti tih prekidaga otvoreni i, motor stoji. Tada se .kratko vezuju dva pobudna otpornika da bi se pojatanom pobudnom strujom polovi Sto pre namagne- tisali (i da bi se prevazi8la magnetna inercija polova). Ovo se postie ukljugivanjem pomocnih kontakata prekidata Fys u pobudnom kolu, odmah po ukljuéenju elek- tromagneta Fys pod napon, pri vecoj pobudi u trenutku polaska, za Zeljeni moment M=CI®, motor moze da krene sa manjim strujama rotora J. Pri rukovanju pritisne se taster »ukljuteno«, koji preko kontrolera (segmen- ta Gf), vkljutuje namotaj clektromagneta Es odgovarajudeg prekidata, i ovaj ostaje trajno ukljugen preko syog samodrZaéa Es i kontrolera. Namotaj clek- tromagneta Es ukljucuje glavne kontakte prekidata Es, koji omoguée dalje upravija« nje preko elektromagneta prekidata UyiU,za odredene smerove okretanja motora. Zatim se pritisne taster, na primer »napred«, pa se tako ukljuti kolo sa elek- tromagnetnim namotajem prekidata Uy, i to pieko pomocnih kontakata preki= daéa Up za »nazad«, koji omoguéavaju jednovremeno ukljuéenje oba prekidata. Po: otpustanju tastera, elektromagnetni namotaj ostaje ukljuéen na napon preko svog samodrzata Uy i preko kontrolera (segmenta W/Z). U isto vreme pomoéni kontakt prekida krajnje Jevo upravljatko kolo, elektromagnet Fys ostaje bez napona i otvara svoje kontakte u pobudnom kolu. U pobudnom kolu se zatvara pomoéni Kontakt Uy i ukljutuje Zeljeni pobudni otpor. . Prilikom rada kontroler stoji na poloZaju 0. Glavni kontakti, prekidata U, ukljuée motor na napon mreZe preko otpora Ri—Ry. Kada clektromotorna sila poraste, onda se aktivira elektromagnet prekidata Ry, koji svojim glavnim kontak- tima premasti deo rednog otpornika Ry. Prekida’ Ro uklju’uje svoje glavne kon- takte koji jprekrate i drugideo rednog otpornika R> za pustanje u rad. Tada poraste _ kontraelektromotorna sila. poveéanjem broja obrtaja rotora ‘i dostigne vrednost™ napona elektromagneta prekidata Ro. Ova vrednost je veca od’ vrednosti napona elektromagneta prekidata Ry: maSina normalno radi u radnom hodu stola ren- disaljke. Pri kraju hoda stola rendisaljke u odredenom smeru kontroler se mehaniéki prebaci u poloZaj 1, te elektromagnetni namotaj odgovarajuéeg radnog prekidata (na primer Uy) ostaje bez napona zbog oblika segmenta kontrolera (“7Z). Po- moéni kontakti ovog prekidata Uy u krajnjem levom kolu Seme opet se ukljute idovedu pod napon clektromagnet prekidata Fys te ovaj svojim kontaktima uw pobudnom kolu motora ponovo premosti pobudne otpornike Uy i Up. Ovo prede stavija pripremu za kovenje, jer se pri povecanoj pobudi ®, za dati moment koéenja. M:=CJ®, ne. mora imati velika jaéina struje rotora J. Iskljutivanjem prekidata Uy nestaje napon na krajevima motora AB; elek+ tromagneti Ro, a zatim Ry gube’ odgovarajuéu vrednost napona i podizu svoje glavne Kontakte, ime oslobadaju (ubaciju) redne otpornike Ry i Ry vezane na red. sa rotorom motora. Medutim, pomoéni kontakt prekidata Uy zatvara se‘u kolu. élektromagneta prekidata Up i aktivira ga, §to znati da se ukljutuju glavni kontakti prekidata Up i menjaju smer napona.i struje kroz rotor motora. Istoyremeno pomoéni kontakt prekidata. Un prekida napajanje elektromagneta prekidata Frs i ovaj oivara svoje kontakte, u pobudnom kolu motora. Tada u pobudno kolo motora pomoéni kontakti prekidata Ur ukljutuju odgovarajuci otpor za hod »nazad«. Elektromagnet prekidata Ux odrzava se preko svog samoodriata Up i kontrolera (segmenta GH). U to vreme motor, po inerciji, ima jo¥ uvek stari smer obrtanja i stari smer pobude, poSto je pobuda nezavisna, pa.je stoga isti i smer indukovane elektrigne sile u rotoru motora. Medutim, napon-koji dolazi na rotorske prikljutke menja 103smer, te indukovana elektromotorna sila i napon dejstvuju-vezani na red. Kroz namotaj rotora potete stoga struja velike jatine, ali ona zbog promene polatiteta napona na prikljuénim krajevima rotora ima suprotan smer od prethodnog radnog stanja motora. Po pravilima za odredivanje smera za elektromagnetnu silu motora (F=BJ), za obrnut smer struje.J rotora, a isti smer magnetnog polja B, obrnuce se smer sile F.u odnosu na onaj za normalno mototsko radno stanje, i nova sila vrSi ko%enje: ovo je koéenje kontra vezom. Posto pod dejstvom koéne sile opada broj okretaja, elektromagnetni namotaji prekidata Ry i Ro ostaju bez dovoljno napona, njihovi glavni kontakti ostaju otvoreni, pa rednfotpori u glavnom kolu motora ostaju deblokirani, odnosno ubateni u kolo. Sve ovo Sto je izneto automatski se ponavija. Pri namernom iskljuéenju motora, radi zaustavijanja maine pritiskom:na taster »iskliudenje«; prekida se kolo elektromagactnog namotaja prekidata Es, Un, Uy'i motor se iskljutuje sa mreze. Tada se ukljutuju pomoéni kontakti preki- data Up i Uy, elektromagnetni’ namotaj prekidaéa BS dolazi pod napon i ukiju- &uje svoje glavne kontakte i ko&ni otpor R4. Napon daje sama masina jednosmerne struje, koja pod dejstvom kineti¢ke energije zamajnih masa radi kao generator i vii elektrodinamitko kovenje. Jedini napor u kolu motora je od elektromotorne sile E, koja ima suprotan smer od napona mreze U, te struja rotora J menja svoj smer. Posto je smer struje u pobudnom namotaju stalan, i smer magnetnog polja takode je stalan. Za isti smer magnetnog polja, a izmenjen smer struje rotora J, menja se smer elektromagnetne sile i vrii se elektrodinamitko kovenje. Kad motor stane, elektromagnetni namotaj prekidata BS nije vise pod naponom i izbacuje otpor Ry, tj. izvriava se priprema za novo ukljudivanje motora. Otpori Ry i Re nemaju nikakvu ulogu u elektrodinamigkom kotenju, jer su premosteni kod Ro.VI. ELEKTRICNI UREDAJI NA LIFTOVIMA Za littove se najéeSe upotrebljavaju trofazni kratkospojni motori ili asinhroni motori se namotanim rotorom, i to u oba sluéaja motori specijalne dizaliéne konstruk- cije. Mctori se obiéno postavijaju iznad poslednjeg sprata. Tamo se nalazi i insta- Jacions tabla sa raznim prekidatima i relejima. Preko mehanizma (zupéanitkog) moto: pokreée uzetnjatu, Preko uZetnjate prebateno je uze na tijem je jednom kraju obe¥-na kabina, a na drugom protivteg. U sklopu prenosnog mehanizma je i meha- nitka konica sa otkoénim elektromagnetom. Postoje dve osnovne seme za pokretanje i upravijanje liftovima: Sema sa soratnim prebacatima i Sema sa kopirnim uredajem. 1, SEMA LIFTA SA SPRATNIM PREBACACIMA Na dovodu iz mreZe vezana su dva glavna prekidata My, i My za motor, tako da. omogu¢uju promene redosleda faza, odnosno smera obrtanja motora (u smislu dizanja, tj. spuStanja kabine). _ Pritiskom na tastere dj... dq (sl. 111) zatvara se strujno kolo za napajanje elektromotornih namotaja prekidaéa za dizanje i spuStanje. kabine, Tada se aktivira i odgovarajuéi spratni relej Ry... Rs. Na primer, pritiskom na taster dq zatvori se strujno kolo preko spratnog releja Ry i spratnog prebacata Sq, i dalje preko clektromagnetnog namotaja glavnog prekidata za smer dizanja: ovaj ukljutuje svoje Kontakte i motor krene. Uslov da se ovo kolo zatvori jesu zatvoreni kontakti (VKB i RCZ). U spoljnim vratima za zatvaranje liftovskog okna ugradene su spzcijalne brave kojima pripadaju kontakti VKBI...IV. Postoje dva para ovih kontakata. Jedan par se zatvara kada se zatvore spoljna vrata okna lifta, Dakle, tek ukljuéenjem ovih kontakata kada su vrata zatvorena, omogucuje se dalje komandovanje liftom, te oni predstavijaju meru bezbednosti za one koji se sluze liftom. Drugi par kon- takata u bravama je zatvoren, izuzev u bravi sprata na kome lift stoji. Ovo se deSava kad magnet centralnog zatvaranja MCZ nije pod naponom. Tada njegova otpustena kotva drzi otvorenim drugi pomenuti par kontakta brave sprata na kome lift stoji. Kada sé pritisne na tastersku dugmad d,...d4, pod uslovom da se. zatvore spoljna vrata okna i sa njima prvi pat kontakta brave VKB, unutarnja vrata i njihov kontakt Vi, zatvori se kolo elektromagneta MCZ. Tada se pokretnim delom njego- vog magnetnog sistema zatvori drugi par kontakata brave lifta VKB na spratu na ko- me je lift. Tako se zatvara kolo elektromagnetnog, namotaja releja centralnog zatva~ ranja RCZ. Relej centrainog zatvaranja nalazi se na komandnoj tabli zajedno sa giavnim moterskim prekidatimia i spratnim retejima. Magnet centralnog zatvaranja 105postavljen je.na spoljnoj strani kabine naspram ulaznih-vrata. Prema tome, uloga releja i magneta centralnog zatvaranja jeste da onemoguée zatvaranje upravljat- kog kola prekidata motora M, i Mp ako vrata lifta nisu zatvorena: oni vrie wlogu uredaja tehnitke hezbednosti. Spratni tasteri d; ... dg postavijeni su-na svaki sprat kao pozivni tasteri za lift. Na Semi je nacrtan jo8 jedan niz tastera dj .. . dq koji su paralelno vezani za prethodni. ‘Oni su postavljeni u samoj kabini lifta i predstavljaju upravijatku tas- tersku dugmad za voZnju punoglifta na Zeljeni sprat. Upravijanje preko jedne odnos- no druge paralelne veze tasterske komande omogucuje potpatosni kontakt N;,. Potpa- tosni ili podni kontakt N, izraduje se kao dvostruki. prebacatki kontakt: ulaskom: osobe u lift jedan njegov par kontakata zatvori kolo koje’ omogu¢ava upravljanje » tasterskim dugmadima d, ... d, iz kabine lifta, a onemoguéuje se upravijanje pozivnim dugmadima sa, spratova. Ako u liftu nema putnika, otvori se kontakt 106potpatosnog kontakta N, kola za upravijanje iz lifta, a zatvore se kontakti koji omogucuju upravijanje liftom preko pozivnih tasterskih dugmadi sa spratova, Svojim ispustom lift u pokretu menja polozaj.spratnih prebacata Sy... S4. Kada promeni polozaj i spratni prebacaé S, sprata do koga je upravljana voznja liftom, prekida sestrujno kolo upravijanja glavnog motorskog prékidata za odredeni smer voZnje. Stoga glavni prekidat iskljutuje svoje.glavne kontakte. Spratni relej R, (kao i ostali Ry, R,, R,) ima samodrZacki kontakt koji odrZava upravljatko kolo zatvorenim i posle otpustanja tastera kojim je izvrSena komanda (d,). Elektritna veza za samodrzatki kontakt spratnih releja ide preko pomoénog kontakta glavnih prekidaéa motora za odredeni smer Mr i Mp,.koji je zatvoren cim motor krene, aktiviranjem, kontakata releja centralnog zatvaranja RCZ. Tada se otvara pat pomoénih kontakata releja centralnog zatvaranja RCZ i prekida veza upravijatkog kola za tastere d, ...d4 za komandovanje. Ovako se obezbeduje nesmetana voznja. Prema naknadnoj Zelji putnika lift moze da se zaustavi jedino pritiskom na taster. DS kada se prekine upravljatko kolo. lifta, pa se sve komande poniSte. Kada se motor lifta iskljudi sa mreze, istovremeno se iskljuéuje i otkotni magnet koji je paralelno vezan sa motorom. Njegova Kotla se otpusti i pritisne svojom teZinom polugu kotnog sistema. Ovaj sistem aktivira frikcionu kotnicu mehanitkog prenosa, i mehanizam lifta se ukoti. 2. SEMA LIFTA SA KOPIRNIM UREDAJEM Usled velikog broja prebacivanja, spratni prebacati se mehanitki esto kvare, a za popravku su tesko pristupatni. Tehnitko résenje je da se ovi uredaji'izbegnu na taj natin Sto se u Semi upravljanja izostavljaju, a namesto njih postavlja se jedna vrsta kontrolera. Ovaj Kontroler mehani&ki je povezan sa motorom za pokretanje lifta preko posebnog mehanitkog prenosa, a naziva se kopirni uredaj (sl. 112). U elek- tritnoj Semi liftaspostavlja se izmedu linija oznatenih sa A-A i B-B na slici 111. Raspored elemenata i veza isti je kao na prethodnoj Semi sa spratnim prebacatima, a raspored kontaktnih segmenata kontro- lerskog valjka_ prikazan je na slici 112. Kontroler, koji ovde vesi ulogu kopirnog uredaja, obrée se takvom brzinom u odnosu na brzint obrtanja motora, i_s obzirom na poloZaj kabine pri kretanju, da jedan od kontakata na segmentima. dobo3a kontrolera ostaje bez elektrigne veze kada kabina naide na naredni sprat. Segmentni kontakt kontrolera. koji odgovara spratu na kome Zelimo da zaustavimo lift prekida strujno kolo elektromagnetnog namotaja glavnog prekidata motordij'Tada prekidaé ” isk¥uéuje svoje kontakte, pa motor staje: dakle, kopirni uredaj kopira polozaj lifta pri, kretanju. Osim ovoga, napuStajuci | jednu kontaktnu kontrolersku celinu, kontakt prelazi na drugu, koja ima elektriénu vezu sa elektromagnetnim namotajem drugog prekidata za drugi smer obrtanja motora. Na ovaj naéin vrsi se priprema za pokretanje lifta suprotnim smerom. U praksi, kopirni uredaji imaju i clemente za signalizaciju kretanja lifta po spratovima, 107‘Umesto kontrolerskog valjka sa kontaktnim prstenovima, savremeni kopirni uredaj ima bregastu osovinu. Bregasta osovina ima prstenove sa bregovima po obodu na koje nalezu metalne poluge. Bregasta osovina ima onoliko’ prstenova koliko lift ima spratova, Poluge su jednim krajem priévrséene, a drugim krajem oprugama pritisnute na obod prstenova bregaste osovine. Na pomitnom kraju pomitne poluge nalazi se jedan kontaktni elemenat, a drugi je postavijen na odgovarajuéoj nepomié- noj poluzi. Bregovi po obodu prstena razliéitih su duZina, slitno kontrolerskim kontaktnim segmentima, pa kopiraju polo?aj lifta u pokretu. Bregovi pokreéu polugu sa kontaktom, koji ostvaruje prekid kola (slitno spratnom prebacatu), kada naide treg odgovarajuée bregaste. osovine, upravo onda kada iit naide na sprat koji odgovara odredenom prstenu bregaste osovine. Radi bezbednosti upravljatka kola i kola signalizacije rade na _naponu 24—48 V, koji se dobija sa jednog transformatora. Veze upravijatkih kola i kola signalizacije sa kabinom izvode se pomoéu vi8e visezitnih provodnika sme8tenih wu zastitnu savitljivu cey. Savijaju se u.obliku lanéanice pri¢vricene na krov kabine onako kako se kabina pokre¢e. Obitno se iza upravijatkog transformatora postavlja suva usmerava, pa se elektromagnetni namotaji najveceg broja prekidaéa i releja napajaju jednosmernom. strujom. Ako se na magnetnom sistemu prekidata ili releja desi kvar, ne¢e se poveéati struja kroz namotaj ako se on napaja jednosmernom strujom: stoga je opasnost od. pregorevanja namotaja smanjena, pa je bezbednost pogona lifta veca, 3, SEMA LIFTA’SA DVOBRZINSKIM KRATKOSPOJNIM MOTOROM Ova Sema ne&to je drugatija od prethodne. Na slici 113 data je jedna uproSena clektritna Sema pogona i komande koja se koristi u praksi. Motori su obitng po- stavljeni sa dva odvojena statorska namotaja, za svaku radnu brzinu-po jedan po- séban. Za Sest motorskih prikljutaka, potrebna su po dya glavna motorska prekidata za svaka tri prikljutka namotaja: po jedan prekidat za levi i desni smer obrtanja za manju brzinu motora (PMG i PMD), i po jedan prekidat za levi i desni smer obrtanja za yeéu brzinu motora (PVG i PVD). Umesto dva prekidata iz prethodne Seme, u ‘ovoj- Semi potrebna su Yetiri motorska prekidata. U ovoj Semi relej centralnog zatvaranja RCZ ima pet pari kontakta, od Sega dya nova para slu%e za vezu elektromagnetriog namotaja prekidata za manju brzinu dvobrzinskog motora, dok druga dva slu%e.za veéu (radnu) brzinu. Peti par kon- takata sluzi za vezu kola elektromagnetnog namotaja magneta centralnog zatvaranja MCZ, i za samoodrZanje clektromagnetnog namotaja releja centralnog zatvaranja RCZ, : Pritiskom na tastersko dugme Zeljentog sprata di... d4, aktiviraée se odgovara- juéi spratni relej Ry... R4. Svojim kontaktima on ée zatvoriti strujno kolo namotaja Magneta centralnog zatvaranja MCZ. Aktiviraée se kotva magneta centralnog zatyatanja i zatvoriée se odgovarajuéi par kontakata spratne brave VKB,....w na kojoj je lift. Tako se zatvara strujno kolo elektromagnetnog namotaja releja centraliog zatvaranja RCZ: Ovaj relej svojim kontaktima zatvara strujno kolo elektromagnetnog namotaja’ prekidata za yecu brzinu motora (PVG, odnosno PVD), Pri-polasku uvek’se najpre ukljutuje namotaj’ motora za veéu brzinu. Svi ostali elementi i uredaji rade na isti natin kao kod Seme jednobrzinskog motora Za lift. 108| Speer verre reece ene PERE eeeree eee eee rere eee eee eee pet ereere tat tteat Odgovarajuci spratni prebacaé, odnosno deo kopirnog uredaja, na Zeljenom. spratu prekida komandno kolo elektromagnetnog namotaja prekidata za veliku brzinu (PVG, tj. PVD). Tada glavni kontakti tog prekidata iskliute iz pogona na- motaj prekidata za vecu brzinu motora, Medutim, odgovarajuci kontakti spratnih RST vke 1 | SPRATNI_PREBACAC VKBIL KOPIRNI UREDAJ | VKBIN ® [ERi | eR | ER VKBIV SL 113 prebacata, ili kopirnog uredaja uspostave vezu sa elektromagnetnim namotajem odgovarajuéeg motorskog prekidata za malu brzinu (PMG, tj, PMD). Prema tome, fino zaustavljanje se postize ukljuzivanjem statorskog namotaja motora koji odgovara manjoj brzini, odnosno radom motora manjom brzinom. Neposredno pre zaustay= 109Jjanja lift naide na da¥ano ispupéenje sa strane okna, koje mehanitki ukjuti pres kidat FK, tiji kontakti,zatvore strujno kolo elektromagnetnog namotaja prekidata manje brzine motora, Elektromagnetni namotaj spratnog releja, magneta centralnog zatyaranja MCZ i releja centralnog zatvaranja RCZ i dalje su u zatvorenom strujnom. kolu koje odrZava: peti kontakt releja centralnog zatvaranja RCZ kao samodrzatki Kontakt, i pomoéni kontakt prekidata motora (Py, ti, P,,). Pred pristajanje lifta na odgovarajuéem spratu, prekida’ FK spadne sa daStanog ispuptenja posto je njegova duvina tako podeSena, Tada se iskljutuje elektromagnetni namotaj prekidata za manju brzinul motora, te lift stane. Svi prekidadi i telet ostaju bez napona, i prie premljeni su za novu komandu pokretanja lifta,Pea eee eee eee eee eee a ‘VII ELEKTRICNI UREDAJI, UPRAVLJANJE I POKRETANJE NA KRANOYIMA Osnoyni delovi elektrigne opreme za pokretanje‘kranova su: razyodna tabla, trolni vodovi sa drzatima i oduzimatima struje, motori, kontroleri, otpornici, otko&ni magnet, prekidadi kraja hoda i vodovi koji medusobno yezuju ove osnoyne elemente. a) Trolni vodovi su obitno od golog bakarnog provodnika; postavljeni su duz kranske-staze, po Gijim Sinama se kreéu totkovi krana, Trolni vodovi su sa obe strane pritegnuti zategom (z, sl. 114) od koje su elektritno izoloyani tako Sto su im krajevi prebateni preko Ziebova jajolikih ~ izolatora j, a zatim spojeni spojnicom s. Vod moze biti svojom duzinom zahvaéen %eljustima specijalnih izolacionih zidnih driata. Takode moze biti i slobodno oslo- njen na izolacione drzace poscbne vrste. Trolni oduzimat struje je uredaj koji se. postavlja na pokretnom delu krana i prima ‘struju sa trolnog voda pod ad- SL. 114 govarajuéim naponom. Trolni oduzimati struje grade se u obliku mesinganog totkiéa, Siji su drzati pritvr8éeni na kransku Konstrukeiju pomogu izolatora. Oduzimati. ovakve konstrukcije upotrebljavaju’ se kad je trolni yod slobodno oslonjen o izolacione dria%e trolnog voda: Mesingani totki¢i trolnog oduzimaga struje postavijaju se neSto ‘yiSe od izolacionih driata trolnog voda: kad naidu iznad drZata, ‘oni odizu vod sa njih poSto vod lezi na tot- kiéu oduzimata. Kada je trolni vod vrsto stegnut ¢eljustima driatéa voda, koriste se oduzimati strujé sa Setkicama koje Klize po troli. Cetkice su pritisnute-uz trolni vod oprugama oduzimata. ‘) Instalacija na kranu izvodi se posebnim kranskim provodnikom slitnim kablu, koji je zaStiéen metalnim opletom. Glavni dovodni vod postavljen je po konstrukeiji kranskog mosta i povezuje tralne oduzimate struje sa razvodnom tablom elektriéne instalacije u vozatkoj kabini, koja se postavlja ispod ili iznad_kranskog mosta. Sa razyodne table razyodi se nekoliko vodova, koji odvode elektriénu ener- giju do motora za pokretanje mosta, Setalice ikuke.Na potetku syakog voda postav- Jjen, ie na razvodnoj tabli po jedan zaXtitni prekidat sa termitkom zastitom, i osi- gurati. ) Pogonski motori na kranovima obigno su trofazni asinhroni mototi speci- jalne izrade sa namotanim rotorom, a za manje kranove koriste se trofazni kratko- ‘spojni asinhroni motori. Osim ovih, upotrebljavaju se redni motori jednosmerne strnje 2a kranoye. Trofazni asinhroni motori i redni motori jednosmerne struje iilKoriste se Zato Sto im se otpornikom u kolu roiora moze regulisati brzina pri stalnom momentu (tj. pri odredenom optereéenju), Sto trazi pogon krana. U trenutku polaska, rotorskim otpornikom moze da se podeSava ‘polazni moment, sto je potrebno za pogon krana. Osim toga, prirodna karakteristika ovih motora odgovara radnoj karakteristici samog krana, Sto se ogleda u sposobnosti oyih motora da pri vecim. momentima optereéenja razvijaju manje brzine, i obratno, -Sto upravo u praksi traZi kranska vuta, Za pokretanje kranskog mosta elektromotor se postavija na samu konstrukeiju mosta, te je moguée vrlo lako po konstrukgiji postaviti vod za napajanje ovog motora‘sa razvodne table u vozatkoj kuéi Na konstrukciji Setalice postavijaju se motori za pokretanje mehaniama Setalice T kranske kuke: PoSto se Setalica krece duz kranskog mosta, elektriéna veza za dovod energije motorima za pokretanje Setalice i kuke mora biti pokretna. Stoga se duz kranskog mosta zateZu bakarni trolni.vodovi, a na pokretnoj konstrukciji Setalice postayljaju se oduzimati struje. Od ovih oduzimaéa vodovi pomenute vrste, postavljeni po konstrukciji Setalice, dovode elektriénu energiju do motora. Sa rotorskih prikljutaka motora za pokretanje mehanizma Setalice i kuke postavljeni su-vodovi po konstrukeiji Setalice sve do odgo- varajucih oduzimata struje, koji su, opot, postavijeni sa strane ‘pokretne konstrkcije Sctalice. Oni naleZu na odgovarajuée trolne vodove, Koji su zategnuti duz kranskog mosta. Krajevi ovih trolnih vodova, postavijenih-preko konstrukcije mosta povezani su pomoéu kranskih vodova sa rotorskim.otpornicima na.yozatkoj kucici. Umesto ovog natina odvodenja i dovodenja elektritne energije za motore Setalice i kuke primenjuje se nagin kablom sa uZastim provodnikom dovoljne duzine. On se nabira ili razmotava zavisno od hoda $etalice. Prilikom pokretanja kranskog mosta odnosno etalice primenjuje: se ko&enje motorom, i to: iskljuéivanjem sa mreze, kofenjem kontravezom u posebnim sluéaje- vima, a kod rednih motora za jednosmernu struju i elektrodinami&kim kotenjem, SpuStanje tercta kranskom kukom ostvaruje se sledegim naginima rada motora: generatorskim kogenjem asinhronih motora odnosno rednih motora za jednosmernu struju, kod Kojih se, primenjuje i elektrodinamiéko kotenje, a zatim stavijanjem asinhronih motora, odnosno rednih motora za Jednosmernu struju u radno stanje Kontraveze pri spuStanju teSkih tereta. . 4) Nagin kofenja i pustanja elektromotora “koji se primenjuje wu elektritnoj vuti zavisi od rasporeda prikljucaka i.izgleda Kontaktnih segmenata na glavnom ‘komandnom uredaju svakog motora krana, tj. na kontroleru. U praksi se najéesée primenjuju simetriéni kontroleri. Kod njih je raspored kontaktnih segmenata 24 levi hod slitan kao za desni. Postoje i kompiikovaniji.nesimetritni kontroleri, .,, ©) Rotorski otpornici sva tri kranska motora postavijaju se na nepokretnom delu mosta, izvan vozatke kuéice, da bi se omoguéilo dobro hladenje. Fzvodi otpor- nika dovedeni su do kontrolera koji se nalaze u'vozatkoj kucici, Postoji. onoliko. kontrolera koliko ima kranskih motora. f) Frikciona mehanitka kotnica svakog kranskog ‘mehanizma_aktivira se pomoéu elektromagneta narotite konstrukcije, koji se naziva otkotni .magnet: Za trofazne pogone izraduje se kao trofazni elektromagnet vezan'u zvezdu ili trougao, sa pokretnom kétvom odredene teZine. Za pogone jednosmerne struje izraduju se otkoéni magneti jednosmerne struje, i to predvideni za paralelnu vezi sa naponom. motora (kada su gradeni od veéeg broja namotaja Zice manjeg preseka) ili za rednu yezu sa rotorom motora (kada su gradeni od manjeg broja navojaka Zice veéeg 112 :preseka). Otko&ni magneti treba da su tako povezani u elektrignoj Semi da osiant bez struje tim je motor iskljuven sa veze.,Tada njegova kotva pada i teZinom pri-, tiskuje sistem prenosnih poluga koje aktiviraju frikeionu ko&nicu. Cim se motor prikijuéi na mreZu, otkogni magnet podigne svoju kotvu i mehanitki oslobada" frikcionu kotnicu mehanivkog sistema. Elektromagneti otkotnih magneta smeSteni su w valjkasto ili paralelopipedno kuéiste. Kod otkotnih magneta naizmeniéne struje, kao i kod prekidata naizmenitne struje, moze da se pojavi struja kroz namotaje trajno vece vrednosti ako se pri radu elektromagneta magnetno kolo ne zatvori dovoljno. Velika jatina struje potite od male vrednosti induktivnog otpora u takyom slutaju posto i ovde vazi odnos =K®: struja je direktno zavisna od specifitne magnetne otpornosti_magnetnog kola. Stoga se umesto otkotnih magneta naizmeni&ne struje testo koriste otkotni magneti jednosmerne struje kod kojih nema ove opasnosti, pa su bezbedniji u pogonu. 8) Prekida&i kraja hoda koriste se da bi svojim kontaktima prekinuli glavnu struju motora ili komandnu struju elektromagneta daljinskog prekidata elektro- motora koji svojim glavnim kontaktiina prekida glavau struju motora. Obitno- se pri kraju kranske staze postavlja_ jedan rehanitki ispust na koji naide rutica prekidaga kraja hoda postavijena na Konstrukeiji krana. Ako vozat nije-kontrolerom , ‘pravovremeno prekinuo strujno kolo motora u nameri da zaustavi kran, to udini prekida’ kraja hoda, Prekidat kraja hoda postavija se pri kraju kranske staze, odnosno pri kraju hoda dizanja tereta kukom, jer bi inate mogle da se oStete kon- strukcije mehanizma za dizanje tereta i namotavanje uéeta, Postoje prekidati kraja hoda ciji je osnovni deo yreteno sa nayojem, koje pokreée pogonski motor preko posebnog mehanizma. Okreéuti se, vreteno sa Jozom jpomera navrtku koja stize do kraja vretena kada kran stigne do kraja staze. Tada pokretna navrika -aktivira okidatem sistem za rastayljanje kontakata krajnjeg prekidata, time se prekida komandno kolo elektromagnetnog namotaja glavnog. prekidata motora: J, SEMA ELEKTROVEZA UREDAJA ZA POKRETANJE KRANA REDNIM MOTOROM JEDNOSMERNE STRUJE SA REDNIM OTKOCNIM MAGNETOM. : Ova Sema sastoji se od motora jednosmerne struje M, trolnih vodova AEFB, rednog otkotnog magneta OM, otpornika za regulaciju brzina. R i kontrolera K, Sto je prikazano na slici 115. ‘Valjak kontrolera nacrtan je kao razvijen, pri emu se zamislja da je raseten po jednoj izvodnici valjka. Na njemu su debljim horizon- talnim linijama prikazani kontaktni segmenti razligitih duzina, a vertikalnim linijama prikazane su njihove medusobne elektriéne veze, koje prolazi kroz izolaciono telo Valjka. KruZiéinia ispod oznake 0 prikazani su nepokretni Kontakti koji nelezu na pokretne kontaktne segmente onako kako se oni pomeraju ulevo ili udesno pome~ ranjem valjka kontrolera K. Na nepokretne kontakte vezani su provodnici kojima se elektritno spajaju razni delovi kranskih uredaja prikazani na Semi. Ova Sema sa ptikazanim Kontrolerom moze da posluzi za pokretanje ulevo, . odnosno udesno (nagore, odnosno nadole) promenom smera pobude u ro- torskim namotajima, Siji su krajevi EF pomocu donjih segmenata kontrolera prigodno preyezani, Ovim kontrolerom moze se vrsiti i normalno zaustav- 8 Elektritng pokretanje sa automatikom . 113Jjanje kranskog motora stavijanjem nepokretnih kontakta kontrolera na polozaj 0, ime se motor iskljuguje’ sa mreze. Koéenje kontravezom. ostvaruje se na taj natin Sto, se- pri voZnji krana ulevo rutica’ kontrolera okreneudesno, @ sa njom i valjak kontrolera, time se preveze redni pobudni namotaj motora (oznaten krajevima EF), Tada se u namotaju izmeni smer struje, vuéna sila menja smer, pa nastaje kotenje, Po zavrietku ‘kotenja kontroler treba vratiti w polozaj 0, ‘SL 115 Stepenasto poredani kontakini segmenti kontrolera sluze za postepeno prek- racivanje podeljaka otpornika rotora prilikom zakretanja kontrolerskog valjka ulevo ili udesno po pozicijama 1... 5, Na taj natin regulise se. brzina obrtanja motora, a pri pu’tanju u rad motora ogranitava se struja pustanja odnosno podeSava se prolazni moment. 7 : ‘Ova Sema komandovanja mo‘e posluZiti za pokretanje motora mosta i Setalice krana, a takode.i za pokretanje motora kuke pod uslovom da se ugradi i prekidaé kraja hoda. U slutaju da’se primenjuje za pokretanje kranskog mosta, nisu potrebni trolni vodovi na mostu, * 2. SEMA ELEKTROVEZA UREDAJA ZA POKRETANJE KRANA REDNIM MOTOROM JEDNOSMERNE STRUJE SA PARALELNIM OTKOCNIM MAGNETOM I PREKIDACEM KRAJA HODA U Semi kranske instalacije za. pokretanje krana rednim motorom jednosmerne struje i sa paralelnim otkoénim magnetom, namotaj ovoga magneta vezuje se para- Jelno sa induktom motora.i-rotorskim otpornikom (sl. 1161 117). Ovo se radi zato da se pri iskljugivanju motora sa mrez%e kontrolerom ili prekidaéem kraja hoda ne bi dobilo zatvoreno strujno kolo praznjenjem otkotnog magneta'u kome bi se nalazio indukt motora i redni namotaj pobude. U tom slugaju bi i indukt i polovi bili napajani, te ne bi bilo efikasnog kotenja, Ovo se vidi na principskoj Semi na slici 116, Drugi razlog za sastayljanje ovakve principske Seme je taj Sto -pri radu motora kroz redni namotaj polova tete i straja otkotnog magneta i-povecava mag- 114netni upliv (©). Prema obrascu za moment motora M=C © J, za odredeni moment motora pri veGoj yrednosti upliva ®, pri polasku motor moze da uzima manju jatinu struje J iz mreZe. Sl 116 Sl. 117 Kontroler prikazan na datoj Semi, osim para kontaktnih segmenata I Koji sluze za promenu smera obrtanja motora prevezivanjem krajeva rotora AB, ima jo jedan par segmenata II. Oni sluze da pri podizanju kuke omoguée vezu paralelnog otkotnog magneta, kao i protok glayne struje opterecenja kroz prekidate kraja hoda. Pri spu8tanju omoguéuju vezu samo-za paralelni otkotni magnet. Cyorna tatka (x) sa principske $eme nalazi se u montaznoj Semi kod prekidata kraja hoda xp, a pti spuStanju na kontaktu kontrolera x,. Ostali kontroleri za kranske uredaje jednosmerne struje, Pomenuti kontroleri ubrajaju se u uobitajene jednostavyne kontrolere. Osim njih, postoje i kontroleri Koji omoguéuju dinamitko kotenje motora mosta i Xetalice. Postoje i sloZeniji kont- roleri, kojima se ostvaruje generatorsko kotenje motora pri spuStanju tereta kukom. Pomoéu njih paralelno se vezuje redni namotaj polova na mreZu preko dodatnog otpora, te tada motor radi kao generator sa ototnom pobudom. Izraduju se i nesi- metritni kontroleri koji omoguéuju ‘generatorski rad pri spuStanju tereta, i to tako Sto se postiZe‘paralelna veza dela rotorskog otpornika sa rotorom, 3. SEMA ELEKTROVEZA UREDAJA ZA POKRETANJE KRANA TROFAZNIM MOTOROM SA NAMOTANIM ROTOROM (BEZ DALJINSKIH PREKIDACA) Ova Sema ima trofazni motor M, otkotni magnet OM, trolne vodove UV Wurw, rotorski otpornik R, kontroler K i prekidate kraja hoda L i D, Sto je prikazano na‘ slici 118, Promena smera obrtanja trofaznog motora vr8i se promenom redosleda . . : usfaza kada dovod R dobija prikljutak za zavrtan} W, umesto prikljucak U motora, a-dovod F prikljutak’za zavrtanj U, umesto prikljutka V motor’. RST Si. 118 Kontroler na prikazanoj Semi mora da it ima, iz navedenog razloga, po dva para kontaktnih segmenata potrebnih za ostvarivanje prevezivanja radi pomene smera obrtanja motora. Svaki par kontaktnih Segmenata sluZi za po’ jednu fazu. Osim ovoga, Kontroler ima stepenasti sistem segmenata koji sluze za iskljutivanje pojedinih podeljaka trofaznog otpornika za regulisanje brzine i puStanja motora u rad, Isklju- Civanje podeljaka otpornika kontrolerom ‘visi se nesimetriéno, Sto se u praksi po- kazalo kao dobro: iskljutuje se odgovarajuéi podeljak najpre u jednoj fazi, zatim u drugoj, i na kraju —~ u treéoj. Teoretska obdja8njenja navina rada motora ovakvim nesimetritnim: sistemom otpora po fazaia prilitno su komplikovana. Ekonomska Prednost ovakvog naéina iskljutivanja podeljaka otpornika otigledna je, jer sa ukup- no dva podeljka otpornika u svakoj fazi moze da se dobije Sest raznih brojeya obrtaja rotora. Da bi sé.u8tedeo materijal'pri izradi kontrolera, obitno se treéa faza za napa- Janje granskog motora vodi direktno na motor, a ne preko kontrolera. S$ druge strane, ovim je umanjena bezbednost rada, posto je namotaj motora pod naponom neisklju- ene faze, Sak i kada kranski motor ne radi, , 116_ Za normalan rad kranskog motora neophodno je da-postoje tri trolna voda za napajanje trofaznih namotaja statora i jo8 tri yoda za yezu trofaznog namotaja rotora sa kontrolerom i rotorskim otpornikom, Ovim obiénim simetritnim kontrolerima kod trofaznih kranskih motora omoguéuju se sledeéa kotenja. Za normalno kovenje primenjuje se natin iskljutivanja motora sa mreze postavijanjem kontrolera na poloZaj 0. Tada otkotni magnet aktivira mehanitku kotnicu. : Za naglo koéenje pri voZnji miosta ili Setalice za posebne slutajeve primenjuje se kotenje kontravezom. Tada se kontroler naglo prebacuje za kretanje u suprotnom. pravcu, a zatim odmah vraéa na polozaj 0. Ovaj natin kotenja primenjuje se u hitnim i iznenadnim slugajevima, jer velika jatina struje ko%enja moze da o¥teti motor i druge kranske uredaje. Pri spuS8tanju te8kih tereta normalno se pri- menjuje generatorski rezim rada motora, kada se koti teret koji se spuSta. Tada se kontroler najpre postavi smerom koji omoguéava pokretanje motora i kuke nadole. Pod dejstvom svoje teZine, teret ubrzava rotor do iznad sinhrone brzine. Na taj nagin motor radi kao asinhroni generator i vrSi kotenje pri spudtanju tereta. -\. Pri spuStanju vrlo te8kih tereta primenjuje se natin kotenja kontravezom, Ovo kotenje se postize tako Sto se kontroler postavija u poloZaj kojim se ostvaruje smer obrtanja motora za spuStanje tereta, Kada teret uz pomoé sile. teZe dostigne doyoljnu brzinu, kontroler se prebacuje u suprotan poloZaj, time se menja redosled* faza. Obrtno polje menja smer obrtanja, koji je sada suprotan od smera obrtanja rotora, te je klizanje vede od 1. Radno stanje je asinhrone kotnice, te sila kovenja smanjuje brzinu spuStanja tereta. Postoje i nesimetriéni kontro- leri za kranske uredaje naizmenitne struje. Jedna vrsta ovih kontrolera ima jedan medupoloZaj posle »nul- tog«, koji omogucuje kotenje tako- zyanim jednofaznim asinhronim ge- neratorskim ko%enjem. Kontroler 9) ») tom polozaju obezbeduje vezu na- Sh, 119 motaja statora sa mreZom, ali samo monofazno, ne za sve tri faze mreze, kao, na primer, na slici 119. Magnetno polje statora je stajaée, dok se rotor, po inerciji, i dalje obrée. Stoga se u njegovim namotajima, kao i u statorovim, indukuje elektriéna sila, tj. javija se struja: matina radi kao generator. Elektriéna energija se pojavijuje na ragun kinetitke energije pokretnih masa krana. Koéna ‘sila generatora koti ceo mehanizam. Ova- kav natin kotenja primenjuje se za ko&enje. motora mosta'i Setalice krana. Postoje posebni nesimetritni Kontroleri za uspostavijanje veza za jednofazno asinhrono generatorsko koéenje pri spuStanju tereta. Tada ovo generatorsko koéenje mofe biti: nadsinhrono — kad se spuStaju te¥ki tereti; i podsinhrono —~ kad se spuStaju lak3i tereti. : uy4, SEMA ELEKTROVEZA ZA POKRETANJE KRANA | TROFAZNIM MOTOROM SA NAMOTANIM ROTOROM SA DALJINSKIM PRE- KIDACIMA I VREMENSKIM RELEJIMA Prilikom koriSéenja pogona krana sa 8emama elektriéne itistalacije prikazanih na prethodnim slikama, neophodno je da radnik vodi raéuna o’ pravovremenosti promene otpora kola rotora pri puStanju motora u rad i pri promeni brzina, odnosno © pravovremenosti zakretanja rudice kontrolera. Da bi se izbegli poremeéaji u radu zbog eventualno nepravovremene promene otpora, postoje seme elektriéne instalaci ije krana koje dejstvom prigodno vezanih vremenskih releja obezbeduju pravovremenost Promene otpora kola rotora iako se komanda kontrolerom izvr8i nepravovremeno, Kontrolerima u ovim Semama prekida se i uspostavlja kolo elektromagneta daljin- " skih prekidata, koji tek posredno, svojim glavnim kontaktima, krate pojedine delove rotorskog otpornika. Dakle, u ovint Semama segmenti kontrolera krana ne prekidaju glavnu struju rotora, pa su utoliko bezbedniji za rad rukovaoca, a i jeftiniji su jer su Jednostavnije iztade. Na slici 120 prikazana je Sema glavnih napojnih kola asinhro- og motora za pokretanje krana, kao i.komandnih kola za pokretanje krana u jednom smeru uz kori8¢enje vremenskih releja. Analogno se sastavlja i deo Seme za- pokretanje krana u drugom smeru. . KONTROLER SL 120 ~ ° U glavnom kolu motora postoje dva glavna prekidata za dva smera obrtanja motora Ks1,Ksz, prekidaé otkotnog magneta KKs; i prekidadi Za, prekracivanje .otpora kola rotora Ks3, K’s4. U komandnom kolu bitnu ulogu imaju Segmenti kon- \rolera K, koji mogu imati tri karakteristitna polozaja u koje se postavijaju zakre= danjem rutice kontrolera, Prvi segment, koji obezbeduje stalno ukljuzenje svofih 118kontakta (u sva tri radna poloZaja), svojim ukljugenjem obezbeduje ukljutivanje prekidaéa KKs1, kojim se aktivira otkotni magnet mehanizma krana i pravi vremenski rele} VRsp: Pod uslovom da su prekidaéi za prekradivanje podeljaka rotorskog otpornika K53, Ksq otvoreni, tj. njihovi pomocéni kontakti zatvoreni, aktivirace se daljinski_ prekidaé Ks2 za ukljucivanje motora za rad u Zeljenom smeru sa svim podeocima rotorskog otpornika. Kad rukovalac stavi kontroler u poloZaj 2, ovaj ce tek posle isteka potrebiog vremena vremenskog releja VRsp ukljuciti svoje kontakte i omoguéiée da se ukljuti daljinski prekidat Ks3 koji ée prekratiti prvi deo otpornika za pustanje motora u rad. Tada ¢e se aktivirati i vremenski rele] VRs3. Kad rukovalac stavi kontroler u poloZaj 3, tek posle isteka-potrebnog vremena yremenski relej VRs3 ukljutiée svoje kontakte. i omoguéiée da se ukljuéi daljinski prekidat Ks4, koji prekraéuje i drugi deo otpora rotorskog otpornika, Svaki dal#uski prekidaé ima svoj samodrZatki pomoéni kontakt, Sto vremenski releji nemaj. VIL. ODRZAVANJE STALNOSTI BRZINE OBRTANJA. 1, OPSTE O ODRZAVANJU STALNOSTI BROJA- OBRTAJA Tehnologija rada velikog broja maXina i uredaja zahteva stalan broj obrtaja na mestu prikljutka motora za maSinski ptenos te maine ili_uredaja, ‘odnosno stalnost broja obrtaja Jednog elektromotora, a nekada se zahteva uskladenost broja obrtaja dva pogonska motora. Karakteristi¢an primer stalnosti broja obrtaja jednog elektromotora jeste kod Pogona kompresora, Primeti zahteva uskladenost) broja obrtaja dva i vise pogonska motora esti su kod dizaliéno-transportnih ure- daja, w industriji tekstila i hartije, u valjaonicama, u Stamparijama, u ma¥inskoj industriji, itd... Da bi se izbegla dugatka i skupa osovina medu pokretnim stubovima portalnih kranova, koja smeta radu ovih kranova, za pokretanje svakog pokretnog portalnog stuba, krana postavlja se po jedan poseban motor. Ovi motori treba da ade usagla- Senim brzinama, tako da kada Poraste broj okretaja jednog motora, treba da poraste broj okretaja i drugom, i obratno, inate bi se kran iskosio.i spao sa Sina. Sligno je i 8a ustavama na branama jer njih podizu dva posebna motora na svaKoj obali, a moraju:da rade usaglaSenim brzinama (1. 121). Mz Cy Ou) SL 121 : SI. 122 ‘ekstila i hartije postoje mehaniznii sa. valjcima koji svojim obrta- njem poviate i pokreéu materijal za obradu 122), U ovom siutaju takode se zahteva uskladenost brzina elektromoiora k pokreéu pojedine parove valjaka. Ako toga ne bi bilo, iz raznih tazloga, bi se mogao ubrzati jedan par. valjaka, a usporio bi se drugi, obradivani tnaterijal bi se naprezao, deformisao bi se njegov ¢ ~presek (debljina), a moglo bi da nastane i kidanje. lene radne maSine u mavinskoj industriji grade se sa vise motora koji Pokrecu po néKi deo maiine, a mafinski prenosi su uproSéeni, Kod ovakvog viSe- 120