TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

Tolerancije
Dozvoljena odstupanja mera, oblika i glatkosti povrina mainskih delova
nazivaju se tolerancije. Apsolutno taan oblik i dimenzije mainskog dela
nije mogue dobiti zbog nesavrenosti proizvodnih maina, alata,
materijala, metoda merenja, kontrole i ljudskog faktora kao izvrioca
pojedinih operacija. Zbog toga se u cilju obezbeenja funkcije mainskog
dela u fazi projektovanja unapred propisuju odgovarajue tolerancije
pojedinih karakteristika u skladu sa namenom i funkcijom mainskog dela,
kao i trokovima proizvodnih procesa.

Dozvoljena odstupanja se kod mainskih delova odnose na:

tolerancije mera
tolerancije glatkosti povrine i
tolerancije oblika i poloaja
 TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

Tolerancije mera (JUS ISO 286)

Dozvoljena odstupanja kod mera odnose se na tolerancije nazivnih
spoljanjih mera (kod osovina), unutranjih mera (kod otvora) i duinskih
(neodreenih) mera i daju se u ISO sistemu tolerancija.

Prema ovom sistemu poloaj tolerancijskog polja oznaava se za osovine

malim slovom, a za otvor velikim, a kvalitet tolerancije brojem koji se
upisuje iza ovog slova. Uvrednjavanje tolerisanih mera se vri tako to se
iza nazivne vrednosti mere stavlja oznaka za toleranciju:
40 H 7
40 f 7
Kvalitet
Poloaj tolerancijskog polja:
- veliko slovo za otvor
- malo slovo za osovinu

Nazivna mera
 TOLERANCIJE MERA

Sistemi naleganja
Nazivna mera slui kao osnova za definisanje graninih mera i odstupanja.

Poloaj tolerancijskog polja zavisi od izabranog sistema naleganja:

sistem osnovne rupe

sistem osnovne osovine

 TOLERANCIJE MERA

Vrednosti tolerancija
Vrednosti tolerancija i vrednosti nazivnog odstupanja date su tabelarno:
 TOLERANCIJE MERA

Vrednosti tolerancija
Za nazivnu meru 40 i kvalitet tolerancije IT7 veliina tolerancijskog polja
iznosi T=25m:

tako da se za izabrano naleganje H7/f7 u sistemu tolerisane unutranje i

spoljanje mere dobijaju granina odstupanja:
 TOLERANCIJE MERA

Upisivanje tolerancija
Ovako definisane tolerisane unutranje i spoljanje mere se u crte upisuju
slovnim oznakama ili brojano:

 TOLERANCIJE MERA

Upisivanje tolerancija
Na isti nain, slovno i brojano, unose se i tolerancije duinskih mera:

pri emu kod brojanog unosa vrednosti odstupanja mogu da se daju na

razliite naine, ali tako da uvek gornja vrednost predstavlja gornje
odstupanje, a donja donje.
 TOLERANCIJE MERA

Upisivanje tolerancija
Ukoliko se tolerancija mere upisuje slovnim oznakama prema ISO
standardu potrebno je u gornjem levom uglu radionikog crtea dati tablicu
sa preraunatim vrednostima graninog odstupanja:
 TOLERANCIJE MERA

Tolerancije lunih mera

Tolerisana luna mera mora da sadri vrednosti odstupanja od nazivne mere
izraene u stepenima i minutima:
 TOLERANCIJE MERA

Praktini primeri upisivanja tolerancija

Na isti nain, slovno i brojano, unose se i tolerancije duinskih mera:

0.1

+ 0.1
0.2
 TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

Tolerancije glatkosti povrine (JUS ISO 1302)

Neravnine na povrini mainskog dela ne mogu se izbei, jer nastaju kao
posledica primene odgovarajueg postupka izrade. Prema stepenu
nepravilnosti odreuje se kvalitet obraene povrine koji utie na smanjenje
trenja kod kliznih povrina, spreavanje pojave koncentracije napona,
hermetinost, otpornost na koroziju i konano estetski izgled proizvoda. Za
odreenu povrinu se u odnosu na njenu funkciju definie optimalan
kvalitet obrade, jer se zahtevima za finije obraenim povrinama
poskupljuje proizvodnja.

Ukoliko se obraena povrina u poprenom preseku uvea mogu da se uoe

mikrogeometrijske nepravilnosti povrine u odnosu na geometrijski idealno
ravnu povrinu.
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Kvalitet obrade povrine

Srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila u
odnosu na srednju liniju m, na referentnoj duini l, rauna se po obrascu:

y
Ra 1
n

i predstavlja srednje odstupanje od profila koje se najee koristi kao

parametar za odreivanje kvaliteta obrade povrine (klase hrapavosti).
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Klase povrinske hrapavosti

Na osnovu Ra povrinska hrapavost mainskih delova se razvrstava u 12
klasa hrapavosti:

Manji broj odraava finiji kvalitet obraene povrine.

 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Klase i nivoi hrapavosti povrina mainskih delova

pri razliitim mainskim obradama
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Veza ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti

Izmeu klasa ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti mainskih
delova postoji uzajamna zavisnost:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaka kvaliteta obraene povrine

Utvrena klasa povrinske hrapavosti se u tehniki crte unosi pomou
standardom utvrenih oznaka. Osnovna oznaka za oznaavanje kvaliteta
obraene povrine mainskog dela se sastoji od dva kraka pravih linija pod
uglom od 600 u obliku kukice:

sa osnovnim merama koje zavise od formata crtea:

 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaka kvaliteta obraene povrine

Ukoliko se radi o povri koja se obrauje skidanjem strugotine koristi se
osnovna kukica u zatvorenom obliku:

dok se kod povrina koje se obrauju bez skidanja strugotina koristi

osnovna kukica sa dodatkom kruia:

Kada je potrebno dopisivanje nekih dopunskih oznaka, duem kraku bilo

kog oblika kukice se dodaje nastavak u obliku horizontalne linije ija
duina zavisi od duine dopunske oznake:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Zbirni znak za dodatne oznake

a vrednost hrapavosti Ra u mikrometrima

ili broj klase hrapavosti N1 do N12
b metod proizvodnje, postupak ili prevlaka
c referentna duina
d pravac prostiranja neravnina
e dodatak za mainsku obradu
f drugi kriterijumi hrapavosti (Rz, Rmax)
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaka povrinske hrapavosti

Vrednosti povrinske hrapavosti se dodaju oznakama kvaliteta obraene
povrine na sledei nain:

Kada je naznaena samo jedna vrednost ona predstavlja maksimalnu

dozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti izraenu glavnim kriterijumom
hrapavosti Ra ili odgovarajuom klasom hrapavosti (na primer: a=N9 ili
a=6,3).

Ako se naznauju najvea i najmanja granina vrednost glavnog kriterijuma

prikazuju se obe vrednosti i to tako da vrednost finijeg kvaliteta obrade (a1)
bude iznad vrednosti grublje obrade (a2) (na primer: a1=1,6 i a2=6,3,
odnosno a1=N7 i a2=N9).
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE
Oznake specijalnih karakteristika povrinske
hrapavosti
Ako se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari jednim
odreenim postupkom obrade, onda se taj postupak dopie na produetku
dueg kraka znaka:

Na ovom produetku daju se i oznake koje se tiu odreenog postupka ili

prevlake:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE
Oznake specijalnih karakteristika povrinske
hrapavosti
Ako je neophodno oznaavanje referentne duine, ona se bira iz niza
standardnih brojeva i postavlja ispod produetka dueg kraka znaka:

Ako je neophodno utvrditi pravac prostiranja neravnina koje ostaju na

povrini materijala kao posledica primenjenog postupka obrade, onda se
unosi odgovarajua oznaka:

Gde je potrebno da se naznai vrednost dodatka za mainsku obradu upisuje

se oznaka:
TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Znaci pravca prostiranja neravnina

 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Ako oznaka za kvalitet hrapavosti sadri dodatne oznake stanja povrine
onda ona mora biti upisana u crte tako da bude itljiva sa desne strane i
odozdo.

Ukoliko se uz oznaku upisuje samo vrednost povrinske hrapavosti tada

oznaka moe biti u bilo kom poloaju, ali sama vrednost mora biti
orijentisana tako da bude itljiva odozdo i sa desne strane.
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Oznaka se dovodi u vezu sa povrinom na koju se odnosi:

direktno
linijom produetka povrine i
vodeom linijom

Oznaka i strelica moraju svojim vrhom da priu povrini sa spoljne strane predmeta.
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Znak za povrinsku obradu se koristi samo jednom za jednu povrinu i to u
projekciji u kojoj je ta povrina dimenzionisana:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Ukoliko sve povrine treba da imaju isti kvalitet obrade oznaka se ne stavlja
na svaku od povrina ve se propisuje zajednika oznaka koja se postavlja u
desnom gornjem uglu crtea:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Ako se zahteva ista hrapavost na veem broju povrina onda se ona
propisuje zbirnim znakom u desnom gornjem uglu crtea. Izmeu dve kose
crte upisuju se ostali stepeni hrapavosti koji se odnose na druge povrine
prema rastuim brojevima, odnosno grubljim obradama, a te oznake se
takoe moraju ucrtati i na odgovarajuim mestima u crteu:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Oznaavanje na crteima
Umesto da se izmeu kosih crta upisuje vie znakova moe se upisati samo
osnovna oznaka u vidu otvorene kukice, to upozorava da se oznake
kvaliteta obrade pojedinih povrina treba da potrae na samom crteu:
 TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Uproenja sloenih oznaka

Da bi se izbeglo ponavljanje sloenih oznaka mogu se koristiti uproene

oznake pod uslovom da se njihovo znaenje prikae na crteu:
TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINE

Praktini primeri oznaavanja

 TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

Tolerancije oblika i poloaja (JUS ISO 1101)

Uslovi funkcije i montae mainskih delova zahtevaju odreenu tanost

oblika i poloaja. U tu svrhu se koriste tolerancije oblika i poloaja ije se
oznake unose u tehnike crtee i njima se definie dozvoljeno odstupanje
od idealnog oblika ili poloaja. Na taj nain se odreuje oblast u kojoj
posmatrana karakteristika predmeta mora da se nae nakon obavljene
obrade.

Vrste tolerancija oblika i poloaja se pomou svojih simbola unose tehnike

crtee.
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Vrste tolerancija
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Vrste tolerancija
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Vrste tolerancija
 TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Oznake tolerancija
Oznaka tolerancije oblika i poloaja se upisuje u kvadratni okvir. Ukoliko
je potrebno upotrebljava se pravougaonik sastavljen iz vie oblasti za
upisivanje neophodnih oznaka:

esto se oznaka tolerancije oblika i poloaja odnosi na neku referentnu

povrinu, pa se u tom sluaju za nju koristi oznaka:

Postoji zavisnost veliine oznake od debljine linije:

 TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Oznaavanje tolerancije
Ukoliko se tolerancija oblika i poloaja odnosi na izvodnicu omotaa
pokazna i kotna linija su jasno razdvojene:

Ukoliko se tolerancija oblika i poloaja odnosi na osu dela onda su kotna i

pokazna linija u istom pravcu:
 TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Ostali naini oznaavanja tolerancija

Ukoliko se tolerancija oblika i poloaja odnosi na zajedniku osu dveju ili

vie povrina:
:

Ako su tolerisana i referentna povrina u neposrednoj blizini:

 TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Praktini primeri oznaavanja

Tolerisana osa mainskog dela mora leati unutar cilindra prenika 0.05mm
upravnog na referentnu povrinu:

Osa tolerisanog dela mora leati unutar cilindra prenika 0.2mm ija se osa
poklapa sa osom referentnog elementa: