AS Ste 3 Sys, Sgr HY YY NOVOM SADE SEES iwivensirrer v Novom sapu BSCE rnonno-mareMaticat FAcur ‘Doeeee tus aa waters mane sib ypro (ou! Djurdjica Takaéi Arpad Takaéi ZBIRKA ZADATAKA IZ ANALIZE I prvi deo Granica, neprekidnost, izvod Nenad Djapié Ispitni zadaci yBmnea CONCIEA Novi Sad, 1997ZBIRKA ZADATAKA IZ ANALIZE I, prvi deo Zetveto dopunjeno i izmenjeno izdanje wstitwt za matematikn PMP-a. Novi Sad 1997 Autor Dr Djnrdjica ‘Pakadi, redovni profesor Prirodno-matematiékog fakulteta u Novorn Sadu Dr Arpad Takagi, redovni profesor Prirodno-matematiékog fakulteta u Novo Sad Recenzenti: Dr Endre Pap, redovni profesor Priradno-matematitkog fakulteta u Novo Sadu Dr Ljiljana Gajié, redovni profesor Prirodno-matematickog fakulteta u Novom Sadu Stampanje ove knjige je odobreno na sednici Veéa Instituta za matematiku Prirodno-matematickog fakulteta Novo Sad, dana 30.9.1997. godine. 2 "MALA KNJIGA", Novi Sad id Predgovor éetvrtom dopunjenom i preradjenom izdanju Predmet Reatne funkcije realne promentjive (kraée Analiza 1) je os ostalih znanja iz matemati¢ke analize, i kao takay se u veéem ilk manjem ‘obimu predaje na prvoj godini studija na svim prirodno-mateinatichin, telinickim, tehnologkim i njima srodaim fakultetima. Davao je wogeno da stuclenti Cesto imaju ozbiljnih teSkoéa kod savladavanja gradiva iz Analize J, 8to abog nedovoljuog znanja koje su poneli iz srednje akale, éto zbog ob- jeklivae tetine ovog predmeta. Zbog toga se pojavila potreba za pisanje abirke koje bi omogucila lakée savladavanje pojimova, razumevanje dokaza i reéavanje zadataka iz Aualize L Prvo izdanje zhirke iz Analize I, pevi deo, je izdat 1989. godine. Zhirka je bila dobro prihvaéena od relativno éirokog kruga éitalaca, Natme, 2a nepuaih osam godina, zbirka je veé imala Uri rasprodata izdanja, &t0 dovoljno govari da su je koristili ne samo studenti matematike { informatike PMP~a 2a koje je prevashodno bila pisana. ‘Knjiga koju Gitalac ima pred sobom, prati koneepelju prethodnih izdanja, ali je i dobar deo prethodnog sadraaja promenjen. Naime, w ovom izdanju. su mnogi ranije davani zadaci izostavljeni ili zamenjeni (apr. poglavije 0 Dedekindovim presecima), a ubagen je veéi broj zadataka koji su zadajih godina davani na pismenim ispitima iz Aualize Ia studente informatike. Taj ideo je obradio mr Nenad Djapig, asistent na Institutu za matematiku PMP - au Novom Sadu, Naravno, ispravijene su i primegene grefke ili nepreciznosti koje su postojale u ranijim izdanjima. ‘birka je podeljena u sedamn glava. Svaka glava potinje sa kratkin pre- gledom pojmova i trdjenja koja su potrebna u toj glavi. Posle toga dati su zadaci i to poredjani po srodnosti i po tegini. Najvedi broj zadataka je detaljno uradjen, iako preporuéujemo titaocima da data resenja koriste tekFiala roternin. Grate fumeija su vedio ineajen pone pe Ea "Scientific WorkPlace” firme "TCI Software” iz Novog Meksiks. Deo Egihtala je originals, a neki sw varijnelja 7 Be Prijatna nam je dufnost da se zahvalimo dr Endve Papy i dr Gillian Bic veloviinn profesorima 'MF-n n Novo Sila, na pa Fatovien rien pr Mhinte Tako re aka i stanelarenih wizbenika jivom éitanju jcdbama i savatina koji su doprineli haljen kvalitotn jnjemo avin ostaiin kolegama. koji su nam predlozil favestan broj zadataka ili ukizali na greske # ranijin vadanjiona. Na kraje, zalvaljnjemo se fnstiluta za mate ‘kw Prirodsio-antesnatickog fakniticte te Novo Sadu &tr nant je omogucio kori nje-svoje opreme W token rada na ‘ov0§ kniize Novi Sad, septembra, 1997, Aviori Sadrzaj Predgovor Sadréaj i Uvod HA Skupovi ELD Zadaci 1.2. Matematika indukeija $21 Zndaci La Apsolutna veednost, LBL Zndaci 14. Skup Rkao potpuno uredjeno polje TAA Zadaci 1.6 Skup R. kao topoloski prostor 15.1 Zadaci 2 Punkeije 2.1 Osnovni pojmovi QA Badact icna, vrednost nina BLT Zadaci 3.2, Osobine konvergentnih nizova B21 Zadaci 3.8 Kofijevi nizovi ahd 3.4 Tarke nagomitay BAL Zadaci 8.5 Mountoni nizovi § podnizovi ct 30 37 a 40 87 37 5R 02 6a n 76 BGaS.1 Zadac 3.6 Razni zadaci 3.7 Asimptotsko ponasanje BTL Zadaci 4 Graniéna vrednost funkeije 4.1 Granica at Zadaci 42 Asimplote graflka funketija 421 adaci 4.3 Asimptotsko ponaganje 431 Zadaci 5 Neprekidnost funkeije 5.1 Neprekiduost funkcije w tacki 5.11 Zadaci 5.2 Uniforinna neprekidaost 521 Zadaci 6 Tevodi Uvod BLA Zadaci 6.2 ‘Teoremne srednje vreduosti 6.21 Zadaci . 6.5 Tejlorova formula 631 Zadaci 6.44 Lapitalovo pravilo aL Zadaci 6.5 Monotonost i ekstremne veednosti funkeij 651 Zadaci 6.6 Konveksnost i lonkavnost 66.1 Zadaci 6.7 Grafici funkeija T Ispitni zadaci Li ature Tndeks SADRZAI 86 99 105 106 aut My 113 1 +22 U5 45 451 151 153 ama. 115, 183 183 137 22 213 221 = 292 230 230 208 239 246 DUT 252 260 307 309 Glava 1 Uvod 1.1 Skupovi Skup je osnovai pojam w matematici. Skupovi se ‘obelegavéju velikim sloviina tatinice, sa primer A,B, C,...,X,Y,.... Skup je-poznat” ako je pounato pravilo, ogranicenje ili osobina na oanovu koje mozemo odrediti sve njegove clemente. Elemente skupa obeleéavamo malim slovima latinice, aa primer 4,b,¢,...,2,9,---. Ako element 2 pripada (resp. ne pripada) skupu X,, to pico = € X (resp. x ¢ X). Ako element x ima osobinu P, tada to ounazavamo sa P(e). Skup elemenata x sa osobinom P pitemo {2| P(z)} Skup ¥ je podskup skupa ¥, Sto pidemo X C Y, ako svaki element skupa X pripada skupu ¥, tj. XCY «> (Ve) eX see. Prazan skup 0, tj. skup koji nema elemenata, se moze definisati kao @ = (x| 2 # 2}. Za proizvoljan skup X vasi da je prazan skup njegov podskup Ako je X CY iY CX, tada katemo da su X iY jednaki skupovi i pidemo X=Y = (Vs) (BEX = seY). ‘Za nas ée najvainiji biti skupovi brojeva: N (skup priroduih brojeva), Z (skup celih brojeva), Q (skup racionalnih brojeva), Rt (skup realnih brojeva) 1 C (skup kompleksnih brojeva), 2a koje vazi NcZcQcrce aay operacije sa skupovima su: Osno © unija skupova: XUY = (2]2@XVxeE¥); + presek skupova XY = (z|2eX Are VY}; + razlika skupova X\Y = {2l2€X Va ¢¥}i2 AVAL BVOD tlseuvrg \), + komplement skupa CX fale Je {¢ universal’ skup koji ina osobinw da. ia sve skupove X. sa kojima imo, vaai Y CH Ake je XV = 0, tada kagomo da su skupovi FY isiunkeai Noka su dati neprazni skupovi X 1 ¥ ‘Tada je uredjeni par (2, y) ele. wenalae N49 = ¥ definisan kao skup sa dva.elementa na sledeé nagin (ey) = {{2), fe} Dekartoy proizvod skupova Xi Vu onvaci X'» ¥; je skup avih wvedjenih parova (x,y), gle jer EX 1 ye ¥, Uh Xx Y = ((wlee x, ye VY. Kazemo cin se izmedu skupova Xi ¥ moze uspostaviti uzajanino jed. noznagno prestikavanje ako svalom elementy skupa ¥ oigovarn jedan | samo jedan element skupa ¥ i, obrnto, sekom element skupa ¥ odgewara Keazemo da a skupovt jelan i 90 je XY civivalentni, sto pisemo ¥~ ¥ _,_ Stuy X je konagan ako postoji takvo n €N da je X~ (1,2,....n) Skup koji nijo konagan je beskonagan. Skup X je prebrojiv ake je X — N Sui skupovi brojeva w (1.1) su beskonazni, skupovi N, Z, i Q sn prebrojivi, a skupovt Ri C isn prebrojivi an element skupa © U tom al Definiciia 1.1. Relacija p na nepmznam skupu ¥ je podskup skp XxX, G. elements p su uvedjent parovi éiji su i pros drugi element iz skupa X Ako ntedjeni par (2,9) € X x X pripada skupn @ CX x X, tada pi any i kazemo dan x iy u relaciji p. Relaciin p moze imati i ncke od sled Ih osabina + relleksivnost: (Wx ©.) pa; * simetrignost: (Wry eX) py + ype; s antisimotrignost: (Wa,ye X) spy Aypx =e = 9; * tranzilivnost: (Wayy,2€ A) xpy Apr ape a sku simotrigna i tranritivw Relacipa WA je Rolacija p na ski relloksivna, antisimetriéna i tranzitivna, Wsvim skupovima brajeva, jednakost (=) je relacija ekvivalencije. ‘Takodje ie kongevencija po modulu m 2a proizvoljng m € N relacija ekvivaleneija na N relacija ekvivalencije X je relay ko je relleksivna, jin poretica ako je 1h SkEPOVE 3 UF akupu realnih hrnjova RL, relacije mange alt jednako (<)i nede ili jednako (2) su relacije poretka. Ako je istovremeno x < wie xu, tada pitemo x < y ily, ekvivalentno, > Ltt Zadaci LL. Pokucals sledece osobine opernctia sa skupomna: x, XX =X; 1» zuko idempotencijes XUN vax; + cwkon kommulacties XUV =VUN, Xay + ralum asocijacije: (XUYJUZ = XU(VUZ) (XA INZ (Luv)a(xXuZ), (ayyu(enzy; + cakons distribueties XU(Y OZ) xn(vuz) + cakon apsorpeiies KACXUYY= NX, XU(KAY) Xag=0, Xou= + Xugex, Xuueu, + NuCK=U, Xac # De Morganovi zakoni: C(XUY)=CXACY, C(XAY) = Sa td jo oznacen wniversatni skup Regenja. Pokazagemo drugi De Morganoy zakon FECIXAY) Ss 2g XY =e eg Xvrey es FECKVECY ms re (CXUCY) 1.2, Dats sn skapovi a) A= (a0 <9 <3)y B= [e]2< 254); b) A= {a}a? de <0); B= {x]22—5e 44> 0) Odrediti skupowe AUB, ANB, A\BiB\A. Keauttati a) AUR=(x]0 1); 1.21 Zadaci LA, Koristeci prineip matematicke induteije, dokuzati taenost sl sen eN OS, » See nen e an Qn ce a alin? = 1) (Opn ae See Retenin. 6) ta n= | Grote je tata jerje t= 12-21-41) pg pretpatavtom da ie formula tatna za n= m EN, $7 = MANO MED geo gg pokaiumo da je ona taéna izan=m Fl, Zaista, tinamo Bie = Se sony yee meewenen ++ Gm 1? + lan? etm Eee? 47m +6) mt 1)(an + 2)(2n 43) Oe6 anaes 1 rvoOD ” Dam N fn) Forum je taéna an n = (Ako je tata 2am = (tN), tala je es Set eonan= (5) + (2D) ma bom ny) £2($4) me vsinsnre (Sesonen) Ako pratpostavimo da je form m ' Fatt * Gea HAMT I (2m 43)4 1 Gon 4 12m 4 1) Bing ans Gm Fant) (UiS, Pakarte da ye shir pik» anova geemetrite propre on Klinitom ¢ sae a act 2a1 sto je tnéno, 2 Ato jp tnt Teenie, Zan = 1 data formula postaie 9? Poul pretiantavkons da je forsale (1 9) tana noe je onm tatna jen n= mf U town cil imam se, rel peat ea a | | | i | 12 MATEMATICNA INDERCHA LT, Paknzatr da je 20 suako nN a) bray 5 DAM deljnn sa 19 by demesig 439g = Seen ie Regonie, 18) Pasta jo 524 |_ bvrdjanie je txtno xn Bro) 5 2" 7 4.9" deljiv sa 19, imamo a 5-202 27. gam=! 1. Pod pretpostavkorn in je 5 Bona? y gion a(S Be? Ea) Eg gt Prot sain je detjv a 19 po prtnostnvcy a dg sar akon 19 oto 1-10 ‘lata forma postaie 3 to madi da je tagna, Pod pretnostavkon da je dala formula taina za neko m= m, dobijamo yom! — 9m — 10 F BERLE RI yet Laabirale 183.8 (108 = 9m— 10.49 27 (10 +4 4 10) (0.10% ptm = 90 481 tome — 81) wo 1 9 (107 — 9041) = 10) Wa 1.8. Pokurat seunaknst yh -b arcige aretgy + arctgg Tedenje. Zan = I formula ye tnéna, Pod pretpastavkom da je lagna xan eects at aye 18 GLAVA 1. UVOD 1.9. Binomn: kocficrent (2). NEN, LENG, OSES n, definite se kao () =a (aC), nen, beng, ocegent HP Nea) = (waa) DEN BEND, OSk Sn ~ fare DL (Dents, abER, nEN. 0.3) (Po definicyji ye 0! 1), Resenja, b) Zan = | formula (1.3) je tae: ware Joma () Pod pretpostavkorn da je formula (1.8) tagna za neko n = 1m, (EG )orn F (henrnaS (0) eB) ele) oom en samt ws (ens Pek 4 gmt Sa ea aimee a1gi-0 aah. ‘esnovu a) dabijamo (aay gees 1.10. Pokazatt da su sledege formule taéne ne, (4 Dee ae 1 ad (ixt| ee 2), no, (ot De b) Seawttay = AT og (ontee), sin 9 Tomi SB, oceer 12. MAPEMATICK INDUKCHA 9 Refenie sm S sin 22 8) Zan = 1 data formula postaje sina = 2" 2 seg je tatho, Pod retpostavkom da je formula taéna xan = m, pokatimo da je lagna 1 ua nemet met 7 an at Ye sin(ka) a $ sin{(im + 1a) eat ane main mt Dar con (+ Dw (me Dee a el A (me Da 2 sat — (nin coe TNE gy 2 ©) Zn 1 data forma postase con Z = —"*. Prerpostavime da je formula taéna za n= m. Tada imaino eg - hin aT 11, Pokuzat sledede nesednakosti za n € N: 8) (bx) 2 l4nx, u> 1 (Bernulijeva nejednakést); b) (betta) (ey) 2 bar bate ay (uopstena Bernulijewa nejednakost), gde je 24> —1, & isu ay su istog znaka; oe (SEY, wea Resenja.iia vs aLAVAE EVOD a) Zan = bin tana aan 10 (1b a)! & 14 Loa, Pretpostavino da je nejodnakost one (LPey" 2 1-4 mx | pokatinn di je onda ona ganamelir>—l (heey = (Lemay > (batt me) SC ee ey b) Zan zan=m, Tada je abng uslova ax; > 0, 1 nejenakost je ogevidna. Pretpostavine ia je nnjednakost taéna 2 on (14 2) br) (1 am) 1 ee) D(C abe ba) (Etta) Sb me bra teh tot aman ch (LE a te Bot) tet BUA my bay bb ty Ft ) Zan = 2 data nejednak ne (21)? é ©) Zam = 2 data nejeinakost postaje 2 < (25+), to je eno, Pod pretpostavkon da je nejeduakost tagna gan =n, vadi m+ 2 (mE = (me aye mt «(my ( = 2(mhyrn lz Bernnlijove nejeduakosti sled = een paje (manien (m2) 1.12, Pokasati sledere neyednakasti: (2. MATEMATICN A INDURCUA u a) mbt dam, gle je re > 0 R= bm, neN; ») ©) n> 2. Regenjn. 1) Zan = | turdjene je trivijaino. Neka je data nejednakost tazna za. bile. ojih, m poritivnih brojeva diji je proizvod jedmak 1. Tada za m4 1 pozitivnih brojeva. 11, 12y-.. 2m» tm4ty Li je proizvod jedmak 1, vat jedan od sledecih uslova, 1 Sve vrednosti xp, k nejednakost ofigledna, y--m1 jednake su 1; ladajezan = m4L * Bar jedan od m +1 brojeva je manji od 1; neka je, na primer, yy < 1. Tada je bar jedan od preostali m brojeva vei od 1; nneka. je, na primer, tmyr > 1. Tada am brojeva 21, 2250.01 Em fmt zadovoljava induktivy pretpostavku, pa je Bybee tem tem Emel 2M, odakle je By eat bt thd 2M Lag Ent ct Pon Smt = M$ LH t(1— sett) + ting = 1 = m414(L —am)(tmes — W) Kako je po pretpostavei 1 — tq > Oi amh1~ 1 > 0, to imamo yb ay bb tg tb tgs 2 mL ) Tan =Vimamo JF 214 2 9V%, ilo je tatnn thog Lal < VI < Va 1142. Noles ta xa n= m. Tada motamo pia L 1 Lett Fat men? Vt Ako pokagemo da je iaraz vm + rT oF (1)ie GLAVA 1. UVOD pozitivan, tada leva strana nejednakosti sledi po principu matematicke indukeije. Za iaraz w (1.4) vaai _ Vii meet VET Lao TT 4 m+ 1) vin 1) ~ at =a Desna strana nejednakosts date formule na osnovu induktivne pret: + <2Vm, ato daje Fat <2Vi, Bho dj Leet t Be he canis v2 vm" Vin Fi vm +0 ‘Tvrdjenje sada sledi tu ngjednakostt 2M +) 4g popy_ BYR ET +1 2m —2 OS Vmat +1 im FT u postavke je t+ ley , ann _ Vint LAS, Feracs Am Alay ene tn) Hiya ER, G = Geist. ytn) = YE ek Bi Fy tn ZO, Ho Me Be. 8y) =~ —, teen > 0, cele predstavljaju respektiuno arimeticku, geometrijsku + harmonijsku sredinu brojeva 2, £2,..-, tq. Pokazali sledede nejedankosti a) Tbe es TE, mente 20; D) Cara EO Primedba. Nejednakosti a) i b) predstavljaju veau izmedju aritmeti¢ke, geometrijske | harmonijske stedine A> G > M 2a 21,2%...,2_ > 0. Specijaluo je zan=2 AH = 9? 1.2. MATEMATICKA INDUKCIA 3 Pima de jednaosi va) 8) namo snow sada ada je =n = ate (yaa Regenja. a) Zan = 2 imamo 7 - am Pretpostavino da je nejednakost tatea 2a.n =m > 2. Tada Hitt ban Htat tam time _ st ee mtt = m+ . mri Prema tome je HEM t bem teat ayg ge 28 aa 2 RAE e tie ya 7 aT Ako oznagimo ga p41) met ease ig REE Ent tet yg aE mei us, dobijamo mpm pgmet PS a (ne = a) = ao" — 9") POH (pgm — gg) ght gh) (( — a") + (0 = ao) 4-4 (9 — a) pm mot (P™"@~ 4) + (0g?) +--+ — 0) a mal (ep tg) be eM pg 44") 20. ) Na osnovu a) za brojeveuw GLAVA TL UVOD 1.3 Apsolutna vrednost Definiciia 1.2. Apsolutna vrednost reaining broja « se definige kao a ako a> wef fe =n a, ako a< 0. 13.1 Zadaci Ld, Pokazati da 2a suako x € R. wage sledede osobine apsolutne wrednosti a) I]=0 > r=0; ©) -Ils2e e) jajce oe erence Refenia. 8) Sledi iz dofinieije 1.2, 0 je rivijninn. Zam < 0 vati =x > 0 pain delinicije 1.2 sedi az. Tako je |r| = | ~ 2] Zax > 0 jeduakost je 1.15. Pokazati da 20 sunko x,y € R wage sledege osobine apsolutne ured hosts 9) le tu ste + Iuli b) de~ al 2 [lett ©) le l= bel dal: » Ef- Fh veo. Retenja. a) Ie nojednakosti fal <>< |e] § —l¥lS 9 < lol sled ~(lel+ ul) Seu Sel tal, ih dt ol S bal + Doh b) Ir a), dobijamo stedege nejednatosti Fl=le= vel ste ole lol i d= 2 bats 1-@- ol tbh -le- als belts Hulacife ©) fd) sted ix define ~ ul = |let - lull < be ~ a 12. Jak APSOLIENA VREDNOST 15 LAG. Poknzuty da 2a svako 24,29,.. 42% € R. wait sledece: 1s 3 beak 9) [mpd tere ts by fim] tn ee tn Ti beet a Refenje. Koristiti matematicke induketjy LAT. Regis sledge jednaéine a) [sn $l b) [324 2) —|2— 2) a) Na osnowu definicije apsolutne vrednosti, za» € (~co, ~6/5) (51-6 < 0) data jeduatina se move pisati (5x +6) = L, &to daje x = —7/5. Za 2 > 6/5 data jednagina se move pisati kao Sx +6 = 1, Gije refenje je ve=-l 50, -2/3). ‘Tada je pisati kao 7 1b) U ovom slnénjn posmatrageano prvo vrednosti x € ( te42-< 0) 8 ~2 <0, pase data jednazina mo =(3n-+2)-4(@ = 2) = 10, odakle je Faw € (~2/3,2), iimamo Jeb 2+ (x —2) Ato ne moze biti redenje posmatrane jedna Zax € (2,00), imamo Bx +2— (2 ~2) 10, odakle je x = 14/3, jer 14/3 ¢ (—2/3,2) 0, odakle je 2 = 3 co) r=-lvedd CAB) est sleece nejodnatine a) Petts Me - 7h ) 9 ebb ate oF 8 -il< ay 1) ta] < fs als g) fi-te-uj 0) (Are X) # 0) (32 EX) e> se, nje skupa X); ‘+ Supremomn skupa XC R. koji pripada skupi X se naziva maksimam skupa fen ako je ograniven i sa donje i sa gornje Vasni podskupovi skwpa TR. su intervali sa. kray joach n tngkama ai by ede + Otvoren interval je (a8) (rE Ria a) i [a too) = (PER #2 a) + (00,8) (eER[r cb) i (-c0,bh= (ERI SH}; © (-00, $00) = (wWERJ=R. Veorema 1.1 Arhimedova teorema. Zn avako x > 0 iy € R, postoji n € N tnko du vaii nx > y. LA. Zadaci 1.18. Pomodu aksioma (Rt), (R2), (RB) i (R4) pokazoti a) u skupu R. postoji jedinstuen neutratni element za sabiranye; 1b) u skupw Rsvaki element ima jedinstven inuerant element u odnosn na salnranje; ¢) 20 date realne brojeve a +b jednagina a+ 2 = b ima jedinstueno resenje wR. 1.20. Pomocu aksioma (R5), (R6), (R7), (RB) i (R9) pokazati a) 1» skupw R. postaji jedinstven neutralni element 2a mnozenje; bh) ae skupu Re sunki element ina jedinstven inverent element odnosu na mnozenie; ¢) 20 date realne brojeve a ih jednadina © (5) tna jedinstveno resenje w R. Tekenia, ‘a) Tr aksiome (186) sledi ekzistencija newtratnog elementa za muoienje. Pret: postavimo da postoje dva neutraina elementa za mnozenje, na primer Ty i la. Tada na asnovu (16) i (RB) sles pips te late 1b) Nacosnovn aksiome (R7) za avaki elemenat x © R postoji njegov inveran Tlemenat u ndnosi: na mnofenje. Pretpostavimo da postoje dva takya lementa ra elemenat x, rocimo %) ira. ‘Tada ir (16), (R5) i (RO) atedi ay sory Dey (ee teg) = (men) 22 = te (ny 2) = 2 Le20 GLAVA 1. VOD ©) Pomoéu aksioma (R8), (R5) , (R7) i (16), pokazaéemo da broj 2 = 4 (o") predstavija retenje jednatine 1.5 aces a-(b-(a)) =a: ((a-?) 6) = (a-(a-")) b= 1 ba b-1 Hb Pod pretpostavkom da postoji elemenat 2, ¢ « koji takodje pred- stavlja resenje jeduagine 1.5 tj, vati b= aay. Tada je (oN b= (a7) (a2) = (a) a) 2) = 12, = ay Euati x, = (0-1) -b = b- (a1) = x, ato. Je suprotno pretpostavei, 4.21, Pomoéu (Ri), (R2), ..., (RAS) i zaiatha 1.19 i 1°20 pokazati da za sve zyx y' ER vai a) 2-0=0; ®) (= ~ns 8) (ay) = ay; rel oo nao 8) tSy = -2>-y; h) (#<0Ay<0)5 2y>0; i) suns'sy)szte'0) 5 ay co, k) Och Yo e>0 = 2150. Regenja. a) Na osnovu aksioma (186), (IRB) i (R2) imamo tte O=a-ths-O="-(140}=2-leq, odakle #-+2-0 = x. Iz zadathaa 1.19 c) sledi da je 2-0 takodje jediniéui clemenat 4a sabiranje; tako da na osnovu 1,19. a) imamo 2-0 = 0. b) Aksioma (8) i a) daju at(-1)-2=(14(-1))-250-255-020, Na osnovu toga je (—1) 2 takodje inverzan elemenat elementu x pa prema primer 1.19.b) imamo (=1)- = ©) Na osnovu definicije elementa ~(—x) je (—2) + (~(~2)) osnovn definicije suprotuog elementa wu odnos (—x) 4 = 0. Na osnovu jedinstvenosti reg dobijamo tvedjenje. |, dok na a sabiranje —2 je ja jednagine a + ) Na osnova jednakosts O= 4 0= ay + (-v) =2yt4(-y), il ey ta(—y)=0 1 ey + (~(ey)) = 0 sled x(—-y) = ~(4y) ©) Siedi iz d) i) f) te aksiome (RIA) sledi x <0 = (~2)42 $(—x) 4040S —2. 14. SKUP R NAO POTPUNO UREDIENO POLIE au 8) # (2) + (-W) +e < (-2) + (-W) ty = -y S-2 Jy) Pomoéu £), (15) i e) imamo (@ 0A-y> 0) (-y)-2)>0 —> ay>0. i) Kako jer Sys ata’ Oi 1 <0 Neka je 1 < 0; tada iz h) i 1 #0 sledi (1< 041 <0) = (0< 3-1) 0 <1, To je kontradikeija sto znati da je 1 > 0. 1) Prvo je, 271 0, Neka je 2-? <0. Tada iz. j) sledi (2°) < 000 <2) (-a-" <0) (1<0), Ho je kontradikeija sa k). 1.22, Pokazati da Arkimedova teorema vadi u skupu racionalnih brojeva, 6. (Wa € Q, a> 0)(¥bEQ)(anEN) na>s, Regenje, Ako je a >i <0, tada motemo uaeti n = 1 pa teorema vadi Medjutim ako jea = “9 = St, 2a ptirodne brojeve mi,ma,ny i nay tada za n wato Sto je myny > 1 1.28, Korisenjemn Arhimedove teoreme pokazati sledece 1 8) swako © € Re =f 0, postajin € N labuo da watt < * « Jaf 1 2) ake a nenegativan troy © vat da je a sino n @N we < *, sade ge 2=0; ©) 2a suako ® € R postoje brojevi my,mg € N taki da je —my <2 < ni 4) 24 suako x € R postoji hy € Z tukav da je ky $2 < ky +1; e) 24 svako x,y € R, = < y, postoji racionalan bro} r, takav da jex 0. Tada na osnovu Arhimedove teoreme sledi da 2a realne brojeve 11 |x| postoji n € N takvo da vazi nfs] > 1, b) Ako je = > 0, tada iz a) sled da postoji n € N takvo da jez > + (b= 1 Ath ) * redowo} Leone ¢) Kako je 1 > 0, to postaii n € N takvo da jen 1 > x. Analogno postoji n! € N takvo da jen’ £> —x odnosno =n" Jel 22, i. E> a Noka jo hy nnjveéi menlju brejevima. 0,1, Ek heoji nije vedi od x, ‘Tada je ky <= < ko +t 1. Po konsteukeiji, ky je Jedinstveno odlredjen Primedba. Najvedi ceo realnog broja jeste najvedi ceo broj manji jeinak sa brojem x i oznagava se sa [a ©) Abo jp © < y,tada je y= > 0, pa prema a) postajin € N taka da ip << y— a Naosnovu d), postojtjedinstveno p € Z takvo da je pa [neh ti. pSne

my anatilo ay 2) Spttapey pel lo je kontradikcija, Kako je eQiz racionalan broj 7 moxeme uzeti broj me 1.24. Pokazals da jednacina (5) noma cegenja w skupw recionalnih brajeva Q. Regenje, Peetpostavine da postojieionatan brojr kof jereéenjojednacine (1.6); i neka je ree or > 0. Tada se mofe pisati r= ©, gale su pig waa. 1 fa Janno prosti prinodni heajouk takyi da vagi r? 2, ordnoano p? = 2g? a pe = 2 14. SKUP R KAO POTPUNG UREDIENO POLE a Odatle sledi da. je p? paran bro), pa ie i p takodje paran broj. Znaéi mozemo 2a neko k € N, odakle je q? = 27. Prema tome q?, a takodje i i130 parni brojevi, ato je kontradikeija jer brojevi p ig nisw uzajamno prosti pisali 1.25. Pok 14 die jednadine (1.6) ima resenje # skupu realnih brojeva R. Resenje. Definitimo skuove X 1 kao fee Ryfx? <2) i Y= (ve Ryle > rie je Ry = {v © Rf x > 0} skup svib realnih poritivaih brojeva, Kako je T= 1 c2i 2? =4 > 2, sledi da je Le Xi 2€ Y, sto anati da skupovi Xi ¥ nisn prazni. Takodje je XY =0. Ako su xi y pozitivn’ brojevi, vati pcp es atcy ty anaéi da je proizvoljan elemenat iz X manji od bilo ko elementa. iz ¥. Uslovi aksiome (R16) ai zaddovoljeni pa prema (RIG), postoji realan broj r aka da. je (vee X)(WeEY) r Qili r? = 2. Pokazacemo postednju jednakost mmoguénosti Pretpostavimo prvo da jer < 2. ‘Tada realan broj ry := skupu X, ie A 4 argd : oye § arage strane iz rat poner -attt aledi da jer € ¥, odnosna ry € XY Sto je kontradikeija jer au X 1 ¥ Iirani tako da im proseke bude prazaw Protpostavka da je +? > 2 takodje daje kontradictijn. Znad trega mogucnost, odnosno r? = ostaje samo Primedba. Na osnovu primera 1.24, sledi da rodenje x jednagine (1.5) sige tncionalan bro}. U srvati, postoje dva realna broja koja zadovoljavaju jednat a to en V3 5 V3. 1.26. Poknsnti de je 8) VA samme ili ceo si rncionalen bre bb) Vii VIET peste irnetonaton bro, a s¥ako ne Ni ©) Vm E TR ye wncrenatan bray 20 svako n ENEy GLAVA 1. UVOD Resenj 4) Pretpostavimo suprotno, t)., 9/ = 2, gue su pig celi usajamno prasti brojevi 2 odakle sledi da pig imaju zajedniehi faktor raslitit ‘fal #1. Tadajen = 2 od 1, Sto Je kontradiketja, b) Za svakt privodan bron vati nt < a(n) <(n-+1)?, pan(n+1) nije potpun kvadrat. Zbog a), je koren /nim + 1) racionalan bro}. Tz (Ja+ Vi 1 = tng 2a), sledi da je bro} (Yi + VF 1)? teacionalan, a takodje i J+ Va E ©) Ako je n= 8 28 neko b € N, tada it jednakosti [nt Vas VEO = SFY sledi da broj a Vm nije racionalan. Ako n nije kvadrat nekog celog broja, (ada «/fi nije racionalan broj, pa ni bro} V/n# vi nije racion 1.27, Pokerati da a) J broy V6 iractonalan; 1b) de su brojevi 4/3 12-4 V3 iracionalui; 0) bey fF sae 1.28. Omacimo sa (R16") sledeéi iskaz: (R16)’ Svaki sa donje strane ograniéen podskup skupa realnih brojeva ima infimum, 1a veabo nN. a) Pokazali da svaki sa gornje (respektiono donje) strane ogranigen podskup stupa realnih brojeva ima supremum (respektivne infimum). b) Pokazati da se w sistemu aksioma (I1)- (R16) poslednja aksioma ij. (R46) zamenjuje iskazom (R16?) Redenje. a) Pokazaéemo da svaki neprasan sa gornje strane ogranigen skup XC R ima supremum. Neka je skup Y definisan na slede¢i natin Y = (vl(ye RYA (Ve € X)e< y), 14. SKUP R KAO POTPUNO URBDJENO POLJE 25 ‘Skup J’ je prema pretpostavei neprazan, pa modemo primeniti aksiomu (R16) koja kaze da tada postojic € R tako da je (Wee X)WyEY) a 0 postoji m € IN takay da je be < ay. Ako pretpostavime suprotno tj da postoji € > 0 takvo da za svako m vagi a, Tmt, odnosne Lm 0 vati b~ © < am S druge strane, 2a dato = postoji m € NV sa osobinom da je b < by < bbe. VF suprotnom za avako m € 1 je L ' In Om bo Dhherabe, ilije so >e. 4, bog 2bbEzaLE, ilije Fo > Na isti nadin kao n prethodnam slugaju dobijamo kontradikeiju, Znadi, za dato £ > 0 postoji m €N take bars 2 takay da je my < y < bn, 7a svako ne N. Tada i nejednakosti an ey cdg sledi OC ym < by ~My, nasvako mE N, Ho jew suprotnosti sa pretpostavkom ia dutine intervala tefe nol kadda se i pooredava 1.82, Nebo je ship A dat sw A = { 1 Ine N} Pokasati de je inf A= 0 ésupA ‘Define granitne vredwoati wiza data jew tre 14. SHEP R RAG POTPUNO UREDIENO POLIE 2 Refenje. Zan € N imamo i, a \ at anal F1 Wma?” to anadi da je skup A ograniten odozlo sa.0 pa prema primer 1.28 ima nfitnuim. Pokazins da je 0 infinmm skupa a Pretpostavima da je neko 1). Ako o t € > 0 inflamuin shupa A, tala je © <5 (za m 9 [t= no +1 tan n> na 0<3- ae Se Ato je kontradikelja sa pretpostavkom da jee > 0 infimum skupa. A. Pokagimo da je } supremum skupa A. Zaista, 1 je gornje opranitenje skupa A, jer za svako n € N vavi (i,m \ '= Gabi) 2 amr? Za svako € > O jzaberimo ne kno gore; tada za > np vati ton leecda gt Poslednjn nejednakost pokazuje da je L supremum skupa A, Sto 2na za syako € > 0 postoji elemenat # i A koji pripada intervaln (1 ~€, 1) 1.33, Za neprazon skup X CR definisime —X == (—a| € X). Poknzaty a) inf(-X) = ~sup.X; b) sup(-X) = —in X, pod pretpostavkom da je x a) (resp. 0 b)) skup X ogranigen odozyo (resp, ‘odozdo). 7 da Resenja 1a) Na osnovi zadatha, 1.28 skup 2X ima supremum; 07 Kako je MT gornje ogranizenje skupa X, to vazi (WeeX) 2-M. timo ga sa M. Odatle je (vy € (-X)) v2 —M. (1.10) Kako je M i najmanje gornje ogranivenje za skup X, to je (ve > 0) (ar EX) a> Me =e (We > 0) (Br EX) — my te Prema tome je (Ve > 0) (Be € (=X) 72 <-M be an) Relacije (1.10) i (1.11) govore da.je —M infimumn skupa 1b) Anatogno kao pod a)