ZAKON

O KULTURI
I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1.
Ovim zakonom utvr uje se opti interes u kulturi, na in ostvarivanja opteg
interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti
Republike Srbije, autonomnih pokrajina i optina, gradova i grada Beograda (u
daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih
subjekata u kulturi.

lan 2.
Termini kojima su u ovom zakonu ozna eni poloaji, profesije, odnosno
zanimanja, izraeni u gramatikom mukom rodu, podrazumevaju prirodni muki i
enski rod lica na koje se odnose.

Naela kulturnog razvoja

lan 3.
Republika Srbija stara se o ostvarivanju opteg interesa u kulturi i o
sprovoenju kulturne politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnog razvoja
koji se zasniva na slede im naelima:
1) sloboda izraavanja u kulturnom i umetni kom stvaralatvu;
2) autonomija subjekata u kulturi;
3) otvorenost i dostupnost kulturnih sadraja javnosti i gra anima;
4) uvaavanje kulturnih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne
tradicije i raznolikosti kulturnog izraza;
5) integrisanje kulturnog razvoja u socio-ekonomski i politi ki dugoroni
razvoj demokratskog drutva;
6) demokratinost kulturne politike;
7) ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u
kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi;
8) decentralizacija u odluivanju, organizovanju i finansiranju kulturnih
delatnosti;
9) podsticanje kulturnog i umetni kog stvaralatva i o uvanje kulturnog i
istorijskog naslea;
10) podsticanje odrivog razvoja kulturne sredine kao integralnog dela ivotne
sredine.
 -2-

lan 4.
Autonomna pokrajina stara se o sprovo enju kulturne politike na svojoj
teritoriji i ureuje pitanja od pokrajinskog zna aja u oblasti kulture, u okviru prava i
obaveza utvrenih Ustavom i zakonom.
Jedinica lokalne samouprave stara se o zadovoljavanju potreba gra ana u
kulturi na svojoj teritoriji i ure uje pojedina pitanja od interesa za svoje gra ane, kao i
nain njihovog ostvarivanja, u okviru prava i obaveza utvr enih Ustavom i zakonom.

lan 5.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina staraju se o sprovo enju kulturne
politike nacionalne manjine i, u skladu sa zakonom, u estvuju u procesu odlu ivanja
ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, osnivaju ustanove
kulture i druga pravna lica u kulturi.

Opti interes u kulturi

lan 6.
Opti interes u kulturi obuhvata:
1) stvaranje mogunosti za intenzivan i uskla en kulturni razvoj;
2) stvaranje uslova za podsticanje kulturnog i umetni kog stvaralatva;
3) istraivanje, zatitu i korienje kulturnih dobara;
4) finansiranje tekuih rashoda i izdataka i ostvarivanje programa ustanova
kulture iji je osniva Republika Srbija;
5) programe i projekte ustanova kulture, udruenja u kulturi i drugih
subjekata u kulturi koji svojim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti;
6) otkrivanje, stvaranje, prou avanje, ouvanje i predstavljanje srpske
kulture i kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji;
7) obezbeivanje uslova za dostupnost kulturnog nasle a javnosti;
8) istraivanje, ouvanje i korienje dobara od posebnog znaaja za kulturu
i istoriju srpskog naroda, koja se nalaze van teritorije Republike Srbije;
9) podsticanje i pomaganje kulturnih izraza koji su rezultat kreativnosti
pojedinaca, grupa i drutava Srba u inostranstvu;
10) podsticanje meunarodne kulturne saradnje;
11) podsticanje strunih i naunih istraivanja u kulturi;
12) irenje i unapreivanje edukacije u oblasti kulture;
13) podsticanje primene novih tehnologija u kulturi, naro ito informacionih
tehnologija i digitalizacije;
14) izgradnja jedinstvenog bibliote ko-informacionog sistema i mati ne
funkcije u bibliote koj delatnosti;
15) izgradnja jedinstvenog informacionog sistema u oblasti zatite kulturnih
dobara;
16) podsticanje mladih talenata u oblasti kulturnog i umetni kog stvaralatva;
17) stvaranje uslova za podsticanje samostalnog kulturnog i umetni kog
stvaralatva;
 -3-

18) podsticanje amaterskog kulturnog i umetni kog stvaralatva;

19) podsticanje deijeg stvaralatva i stvaralatva za decu i mlade u kulturi;
20) podsticanje kulturnog i umetni kog stvaralatva osoba sa invaliditetom i
dostupnosti svih kulturnih sadraja osobama sa invaliditetom;
21) podsticanje trita umetni kih dela, sponzorisanja, mecenarstva i
donatorstva u kulturi;
22) druga pitanja utvrena zakonom kao opti interes u oblasti kulture.
Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u kulturi obezbe uju se u budetu
Republike Srbije.

lan 7.
Autonomna pokrajina, u cilju sprovo enja kulturne politike na svojoj teritoriji, u
okviru prava i obaveza utvr enih Ustavom i zakonom, a u skladu sa Strategijom
razvoja kulture Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), donosi program razvoja
kulture za koji se sredstva za finansiranje obezbe uju u budetu autonomne
pokrajine.
Jedinica lokalne samouprave, u cilju staranja o zadovoljavanju potreba
graana u kulturi na svojoj teritoriji, donosi plan razvoja kulture u skladu sa zakonom
i Strategijom, a za koji se sredstva za finansiranje obezbe uju u budetu jedinice
lokalne samouprave.

Kulturna delatnost i oblasti kulturne delatnosti

lan 8.
Kulturnom delatnou, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi naro ito u
sledeim oblastima:
1) istraivanje, zatita i kori enje kulturnog naslea;
2) biblioteko-informacione delatnosti;
3) knjiga i knjievnost (stvaralatvo, izdavatvo, knjiarstvo, prevodilatvo);
4) muzika (stvaralatvo, produkcija, interpretacija);
5) likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti i arhitektura;
6) scensko stvaralatvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples);
7) kinematografija i audio-vizuelno stvaralatvo;
8) umetnika fotografija;
9) digitalno stvaralatvo i multimediji;
10) naunoistraivake i edukativne delatnosti u kulturi;
11) ostala muzika, govorna, artistika i scenska izvo enja kulturnih
programa.
Umetnikom delatnou, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi u
oblastima iz stava 1. ta . 3-8. ovog lana.

lan 9.
Kulturnu delatnost mogu obavljati doma a i strana fizika i pravna lica, na
nain i pod uslovima propisanim zakonom.
 -4-

Finansiranje kulturnih programa i projekata

lan 10.
Sredstva za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i
umetnikih, odnosno strunih i naunih istraivanja u pojedinim oblastima kulturne
delatnosti, obezbeuju se u budetu Republike Srbije, budetu autonomne pokrajine
i budetu jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Kulturni programi i projekti ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi
finansiraju se i iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti, od naknada za usluge,
prodajom proizvoda, ustupanjem autorskih i srodnih prava, od legata, donacija,
sponzorstava i na drugi na in, u skladu sa zakonom.

lan 11.
Finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata kao i umetni kih,
odnosno strunih i naunih istraivanja u kulturi, vri se na osnovu javnog konkursa,
ako ovim zakonom nije druk ije odreeno.
Konkursi iz stava 1. ovog lana raspisuju se za svaku narednu budetsku
godinu najkasnije do 1. oktobra teku e godine.

Zadubine i fondacije u kulturnim delatnostima

lan 12.
Sredstva za finansiranje kulturnih delatnosti mogu se obezbe ivati
osnivanjem i delovanjem zadubina i fondacija, u skladu sa zakonom.

Nagrada za podsticanje kulturnog stvaralatva

lan 13.
Radi podsticanja kulturnog stvaralatva i kulturne delatnosti Vlada utvruje
republike nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu
dodelu.
Radi podsticanja kulturnog stvaralatva na teritoriji autonomne pokrajine
nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu utvr uje
nadleni organ autonomne pokrajine.

Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi

lan 14.
Vlada moe dodeliti priznanje u vidu doivotnog mese nog novanog
primanja umetniku, odnosno stru njaku u kulturi, za vrhunski doprinos nacionalnoj
kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina. Ovo priznanje dodeljuje se umetniku koji
je ostvario pravo na penziju.
Predlog za dodelu priznanja iz stava 1. ovog lana u sluaju pripadnika
nacionalne manjine moe podneti i nacionalni savet nacionalne manjine.
Priznanje iz stava 1. ovog lana isplauje se iz budeta Republike Srbije.
Blie uslove i na in dodele priznanja iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.
 -5-

II. OSTVARIVANJE KULTURNE POLITIKE

1. Nacionalni savet za kulturu

Obrazovanje

lan 15.
Nacionalni savet za kulturu (u daljem tekstu: Savet) obrazuje se kao stru no-
savetodavno telo, radi obezbe ivanja stalne strune podrke u ouvanju, razvoju i
irenju kulture.

Sastav i nain izbora

lan 16.
lanovi Saveta biraju se iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stru njaka u
kulturi, na period od pet godina.
Savet ima devetnaest lanova koje bira Narodna skuptina i to:
1) etiri lana iz reda istaknutih umetnika i stru njaka u kulturi, na predlog
Vlade;
2) etiri lana iz reda zaposlenih u ustanovama kulture, na predlog ustanova
kulture iji su osniva i Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
i to po jedan lan iz etiri preovlaujue kulturne delatnosti:
- zatita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zatitu spomenika kulture, arhivi),
- scensko muzika delatnost (pozorita, muzike institucije),
- bibliotekarstvo,
- kulturno obrazovna (centri za kulturu, istraiva ki centri, filmski centri,
galerije);
3) etiri lana na predlog reprezentativnih udruenja, vode i rauna o
zastupljenosti svih profila:
- knjievno stvaralatvo i prevodilatvo,
- likovne, primenjene umetnosti, fotografija,
- muziko stvaralatvo (kompozitori, izvo ai),
- dramsko stvaralatvo (pisci, reditelji, glumci);
4) jednog lana na predlog ostalih udruenja u kulturi;
5) dva lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti;
6) dva lana na predlog Univerziteta umetnosti, na predlog Saveta univerziteta
umetnosti;
7) dva lana nacionalnih manjina na predlog nacionalnih saveta nacionalnih
manjina.
Postupak izbora lanova Saveta:
1) Vlada utvruje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadlenog za
kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);
2) Ministarstvo za svaku navedenu oblast kulturne delatnosti iz koje se biraju
predstavnici ustanova kulture odre uje ustanovu koja organizuje postupak
predlaganja;
 -6-

3) Koordinacioni odbor umetnikih udruenja organizuje postupak predlaganja

vodei rauna o zastupljenosti svih navedenih umetni kih profila;
4) Ministarstvo odreuje udruenje koje sprovodi postupak izbora predstavnika
ostalih udruenja u kulturi;
5) i 6) Nadleni organi Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta
umetnosti predlau svoje kandidate;
7) Nacionalni saveti nacionalnih manjina organizuju postupak predlaganja
lanova Saveta.
Svi ovlaeni predlagai obavezni su da predloe utvr eni broj ili najvie
dvostruko vei broj kandidata od onog broja koji se bira iz redova predlaga a.
Savet bira predsednika iz reda svojih lanova.
Rok za predlaganje kandidata iz stava 2. ta . 1 7. ovog lana je trideset
dana od dana usvajanja Zakona o kulturi.
Za lana Saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano
ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu autonomne pokrajine i organu
jedinice lokalne samouprave.
Narodna skuptina razreava lana Saveta pre isteka mandata, i to: na li ni
zahtev, ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Saveta, odnosno svojim postupcima
povredi ugled dunosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 4. ovog lana.
U sluaju razreenja lana Saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do
isteka mandata Saveta, na predlog Vlade, iz reda iji je predstavnik bio razreeni
lan Saveta.

Poslovi i zadaci

lan 17.
Savet:
1) analizira i daje miljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji;
2) daje sugestije u kreiranju kulturne politike;
3) daje predloge za razvoj i unapreenje kulturnih delatnosti;
4) uestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu
izvrenja;
5) predlae kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno
istaknutog strunjaka u kulturi;
6) utvruje status istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stru njaka u
kulturi;
7) daje sugestije i predloge za ure enje drugih pitanja u oblasti kulture kao i
meuresorne saradnje (nauka, obrazovanje, urbanizam, me unarodna saradnja,
itd.);
8) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Savet donosi odluke ve inom glasova od ukupnog broja lanova Saveta.
Savet podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o radu, najmanje jednom godinje.
 -7-

lan 18.
Savet donosi poslovnik o radu.
Rad Saveta je javan.

2. Strategija razvoja kulture Republike Srbije

lan 19.
Strategiju razvoja kulture Republike Srbije donosi Narodna skuptina, na
predlog Vlade.
Strategija se donosi za period od deset godina.

lan 20.
Strategija sadri:
1) analizu postojeeg stanja kulturne delatnosti i stvaralatva u Srbiji;
2) osnovne postavke kulturnog razvoja, i to:
- ciljeve kulturnog razvoja,
- prioritetna podruja kulturnog razvoja,
- prioritete meuresorne saradnje (naunoistraivaki rad, edukacija,
ravnomerni regionalni razvoj, me unarodna saradnja, kreativna industrija, kulturni
turizam itd.);
3) strateke pravce i instrumente kulturnog razvoja, a naro ito:
- istraivanja, zatite i korienja kulturnih dobara,
- zatite srpskih kulturnih vrednosti van teritorije Republike Srbije,
- podsticanja kulturnog stvaralatva i produkcije,
- unapreivanja kulturnog stvaralatva i kulturnog izraza pripadnika
nacionalnih manjina,
- rada ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi,
- kapitalne investicije u izgradnji, obnovi, opremanju i unapre enju uslova
rada ustanova kulture;
- planiranja potreba kadrova u kulturi, njihove edukacije i profesionalnog
usavravanja,
- naunoistraivakog rada u kulturi,
- amaterske delatnosti u kulturi,
- meuresorne saradnje (mere i instrumente za stimulativnu poresku
politiku u kulturi, programi bilateralne i multilateralne saradnje, mere podsticanja
preduzetnitva u kulturi itd.);
4) plan realizacije, i to:
- definisanje aktivnosti vezanih za realizaciju prioritetnih programa i
projekata i stratekih zadataka za svaku delatnost u kulturi i sva me uresorna
podruja predviena Strategijom,
- dinamiku sprovoenja,
 -8-

- odreivanje subjekata realizacije;

5) kriterijume, indikatore i postupke evaluacije.

III. SUBJEKTI U KULTURI

Vrste subjekata

lan 21.
Kulturnu delatnost mogu obavljati ustanove kulture, udruenja u kulturi,
umetnici, saradnici, odnosno stru njaci u kulturi, kao i drugi subjekti u kulturi.

1. Ustanove kulture

1.1. Zajednike odredbe

Pojam

lan 22.
Ustanova kulture (u daljem tekstu: ustanova), u smislu ovog zakona, jeste
pravno lice osnovano radi obavljanja kulturne delatnosti kojom se obezbe uje
ostvarivanje prava gra ana, odnosno zadovoljavanje potreba gra ana kao i
ostvarivanje drugog zakonom utvr enog interesa u oblasti kulture.

Osnivanje

lan 23.
Ustanovu moe osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica
lokalne samouprave, drugo pravno ili fizi ko lice, pod uslovima propisanim zakonom.
Ustanove se mogu osnivati sredstvima u razli itim oblicima svojine.
Ako ustanovu osniva vie osniva a, njihova meusobna prava, obaveze i
odgovornosti ureuju se ugovorom.
Zakonom se mogu utvrditi posebni uslovi za osnivanje ustanova u pojedinim
delatnostima u kulturi.
lan 24.
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu
osnivati ustanove radi o uvanja, unapreenja i razvoja kulturne posebnosti i
ouvanja nacionalnog identiteta nacionalnih manjina, odnosno mogu, na predlog
nacionalnog saveta nacionalne manjine, izmenom osniva kog akta za pojedine
postojee ustanove utvrditi da su od posebnog zna aja za ouvanje, unapreenje i
razvoj kulturne posebnosti i ouvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina.
U sluaju osnivanja ustanove iz stava 1. ovog lana, prethodno se pribavlja
miljenje odgovaraju eg nacionalnog saveta nacionalne manjine.
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao
osnivai ustanova iz stava 1. ovog lana, mogu u celini ili delimi no preneti
osnivaka prava na nacionalni savet nacionalne manjine.

lan 25.
 -9-

U oblasti zatite kulturnih dobara Vlada osniva centralne ustanove zatite.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave osniva ustanove zatite
za teritoriju autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Vlada moe izuzetno od stava 1. ovog lana formirati ustanovu zatite
kulturnih dobara za teritoriju vie jedinica lokalne samouprave.
Aktom o osnivanju ustanove zatite za teritoriju vie jedinica lokalne
samouprave, osim optih odredbi predvi enih zakonom, ureuje se posebno:
1) teritorija za koju ustanove obavljaju poslove zatite kulturnih dobara;
2)obaveze organa lokalne samouprave za iju teritoriju se osniva ustanova
zatite;
3)nain finansiranja teku ih rashoda i izdataka;
4)nain finansiranja programa i poslova zatite koje ustanove obavljaju na
teritoriji za koju su formirane.
Osnivaka prava nad ustanovama zatite koje su formirane za teritoriju vie
jedinica lokalne samouprave Vlada moe preneti na jedinicu lokalne samouprave ako
su ispunjeni uslovi iz lana 27. stav 1. zakona.

Osnivaki akt

lan 26.
Osniva donosi akt o osnivanju ustanove.
Akt o osnivanju ustanove sadri, naro ito:
1) naziv osnivaa;
2) naziv i sedite ustanove;
3) delatnost ustanove;
4) sredstva za osnivanje i po etak rada ustanove i na in obezbeivanja
sredstava;
5) prava i obaveze i odgovornosti osniva a u pogledu obavljanja delatnosti
ustanove;
6) organe ustanove u osnivanju i njihova ovla enja;
7) lice koje e, do imenovanja direktora ustanove obavljati njegove poslove i
vriti njegova ovla enja;
8) nain imenovanja direktora, odnosno upravnika i organa upravljanja;
9) rok za donoenje statuta.

Osnivaka prava

lan 27.
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave iz ijeg
se budeta u celini ili ve im delom finansiraju rad i programi ustanove, vre
osnivaka prava u pogledu imenovanja direktora, lanova upravnog odbora i lanova
nadzornog odbora te ustanove.
Kada je osniva ustanove Republika Srbija, osniva ka prava iz stava 1. ovog
lana vri Vlada.
 - 10 -

lan 28.
Na statut i na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova ustanove iji je
osniva Republika Srbija, saglasnost daje Ministarstvo.
Na statut i na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova ustanove iji je
osniva autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, saglasnost daje
organ odreen njenim propisima.

lan 29.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama primenjuju se
opti propisi o radu, ako zakonom nije druk ije odreeno.

Statut

lan 30.
Statut je osnovni opti akt ustanove, kojim se ure uje:
1) delatnost ustanove;
2) unutranja organizacija ustanove;
3) organi ustanove, njihov sastav, na in imenovanja i nadlenosti;
4) uslovi za imenovanje i razreenje direktora ustanove;
5) odgovornost ustanove za obaveze u pravnom prometu;
6) druga pitanja znaajna za rad ustanove.

Upis u sudski registar

lan 31.
Ustanova stie svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.

Evidencija ustanova osnovanih sredstvima u javnoj svojini

lan 32.
Ministarstvo vodi centralnu evidenciju ustanova osnovanih sredstvima u
javnoj svojini sa seditem na teritoriji Republike Srbije.
Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave duan je da podatke o ustanovama koje je osnovala autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, dostavi Ministarstvu, u roku od 30
dana od dana osnivanja.
Sadrinu i nain voenja centralne evidencije iz stava 1. ovog lana,
propisuje ministar.
Nadleni organ autonomne pokrajine vodi evidenciju ustanova osnovanih
sredstvima u javnoj svojini sa seditem na teritoriji autonomne pokrajine, kao
poveren posao.

Organi ustanove

lan 33.
Organi ustanove su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.
 - 11 -

Aktom o osnivanju ustanove moe se utvrditi da ustanova umesto direktora

ima upravnika.

Direktor ustanove

lan 34.
Ustanovom rukovodi direktor.
Direktora ustanove imenuje i razreava osniva .
Direktora ustanove iji je osniva Republika Srbija imenuje Vlada.

Imenovanje direktora ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna

pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave

lan 35.
Direktor ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina
odnosno jedinica lokalne samouprave, imenuje se na osnovu prethodno
sprovedenog javnog konkursa, na period od etiri godine i moe biti ponovo
imenovan.
Javni konkurs iz stava 1. ovog lana raspisuje i sprovodi upravni odbor
ustanove.
Javni konkurs iz stava 1. ovog lana raspisuje se 60 dana pre isteka mandata
direktora.
Upravni odbor ustanove duan je da u roku od 30 dana od dana zavretka
javnog konkursa izvri izbor kandidata, i predlog dostavi osniva u.
Kada je osniva Republika Srbija, predlog iz stava 4. ovog lana dostavlja se
Ministarstvu.
Osniva imenuje direktora ustanove na osnovu predloga upravnog odbora
ustanove.
U sluaju ustanove za koju se izmenom osniva kog akta utvrdi da je od
posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj kulturne posebnosti i o uvanje
nacionalnog identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine daje
miljenje u postupku imenovanja direktora.
Ako osniva nije prihvatio predlog upravnog odbora smatra se da javni
konkurs nije uspeo.
Ako Ministarstvo, u slu aju iz stava 5. ovog lana ne prihvati predlog
upravnog odbora i ne dostavi ga Vladi na odlu ivanje, duno je da o razlozima za to
obavesti Vladu.
U sluaju prenoenja osniva kih prava na nacionalni savet nacionalne
manjine u skladu sa lanom 24. stav 3. ovog zakona, aktom o prenoenju osniva kih
prava utvruje se nain uea nacionalnog saveta u postupku imenovanja direktora.

lan 36.
Uslovi za izbor kandidata za direktora ustanove utvr uju se statutom
ustanove.
Kandidat za direktora duan je da predloi program rada i razvoja ustanove,
kao sastavni deo konkursne dokumentacije.
 - 12 -

Vrilac dunosti direktora

lan 37.
Osniva moe imenovati vrioca dunosti direktora ustanove, bez prethodno
sprovedenog javnog konkursa, u slu aju kada direktoru prestane dunost pre isteka
mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo.
Vrilac dunosti direktora moe obavljati tu funkciju najdue jednu godinu.

Nadlenost direktora

lan 38.
Direktor ustanove:
1) organizuje i rukovodi radom ustanove;
2) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova i druga opta akta u
skladu sa zakonom i statutom ustanove;
3) izvrava odluke upravnog odbora ustanove;
4) zastupa ustanovu;
5) stara se o zakonitosti rada ustanove;
6) odgovoran je za sprovo enje programa rada ustanove;
7) odgovoran je za materijalno-finansijsko poslovanje ustanove;
8) vri druge poslove utvr ene zakonom i statutom ustanove.

Prestanak dunosti direktora

lan 39.
Dunost direktora ustanove prestaje istekom mandata i razreenjem.
Osniva ustanove razreie direktora pre isteka mandata:
1) na lini zahtev;
2) ako obavlja dunost suprotno odredbama zakona;
3) ako nestrunim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje ve u tetu
ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvrava svoje obaveze da su nastale ili
mogu nastati vee smetnje u radu ustanove;
4) ako je protiv njega pokrenut krivi ni postupak za delo koje ga ini
nedostojnim za obavljanje dunosti direktora, odnosno ako je pravnosnanom
sudskom odlukom osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje
dunosti direktora ustanove;
5) iz drugih razloga utvrenih zakonom ili statutom ustanove.

Umetniki, odnosno programski direktor

lan 40.
Ustanova, pored direktora, moe imati jednog ili vie umetni kih, odnosno
programskih direktora koji rukovode umetni kim, odnosno strunim poslovima i za
njih su odgovorni.
Nain i uslovi za izbor, kao i postupak za razreenje umetni kog, odnosno
programskog direktora, ureuju se statutom ustanove, u skladu sa zakonom.
 - 13 -

Upravni odbor ustanove

lan 41.
Ustanovom upravlja upravni odbor.
Upravni odbor ustanove ima najmanje tri lana.
lanove upravnog odbora imenuje i razreava osniva , iz reda istaknutih
strunjaka i poznavalaca kulturne delatnosti.
Predsednika upravnog odbora imenuje osniva iz reda lanova upravnog
odbora.

lan 42.
Ako je osniva ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno
jedinica lokalne samouprave, najvie jedna tre ina lanova upravnog odbora imenuje
se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a
ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog ve ine zaposlenih.
Najmanje jedna polovina lanova upravnog odbora iz reda zaposlenih mora
da bude iz reda nosilaca osnovne, tj. programske delatnosti.
U upravni odbor ustanove koja se osniva u skladu sa lanom 24. stav 1. ovog
zakona, odnosno za koju se izmenom osniva kog akta utvrdi da je od posebnog
znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj kulturne posebnosti i o uvanje
nacionalnog identiteta nacionalne manjine, najmanje jedan lan upravnog odbora
imenuje se na predlog odgovaraju eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Kada
vie nacionalnih saveta nacionalnih manjina daje predlog za lana upravnog odbora,
predlog zajedniki podnose svi zainteresovani nacionalni saveti nacionalnih manjina.
U sluaju prenoenja osniva kih prava na nacionalni savet u skladu sa
lanom 24. stav 3. ovog zakona, aktom o prenoenju osniva kih prava se utvr uje
nain imenovanja lanova upravnog odbora.
Sastav upravnog odbora treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 30%
predstavnika manje zastupljenog pola.
lanovi upravnog odbora ustanove iz stava 1. ovog lana imenuju se na
period od etiri godine i mogu biti imenovani najvie dva puta.
Vlada imenuje predsednika i lanove upravnog odbora ustanove iji je
osniva Republika Srbija.
Predsedniku i lanovima upravnog odbora moe pripadati naknada za rad,
pod uslovima i prema merilima utvr enim aktom osniva a.

lan 43.
Osniva moe, do imenovanja predsednika i lanova upravnog odbora
ustanove, da imenuje vrioce dunosti predsednika i lanova upravnog odbora.
Osniva moe imenovati vrioca dunosti predsednika i lana upravnog
odbora ustanove i u slu aju kada predsedniku, odnosno lanu upravnog odbora
prestane dunost pre isteka mandata.
Vrilac dunosti predsednika, odnosno lana upravnog odbora moe obavljati
tu funkciju najdue jednu godinu.
 - 14 -

Nadlenosti upravnog odbora ustanove

lan 44.
Upravni odbor ustanove:
1) donosi statut;
2) donosi druge opte akte ustanove, predvi ene zakonom i statutom;
3) utvruje poslovnu i razvojnu politiku;
4) odluuje o poslovanju ustanove;
5) donosi programe rada ustanove, na predlog direktora;
6) donosi godinji finansijski plan;
7) usvaja godinji obra un;
8) usvaja godinji izvetaj o radu i poslovanju;
9) daje predlog o statusnim promenama, u skladu sa zakonom;
10) daje predlog osniva u o kandidatu za direktora;
11) zakljuuje ugovor o radu sa direktorom, na odre eno vreme, do isteka
roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razreenja, a kada je za direktora
imenovano lice koje je ve zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodre eno vreme,
zakljuuje aneks ugovora o radu, u skladu sa zakonom o radu;
12) odluuje o drugim pitanjima utvr enim zakonom i statutom.
Kada je osniva ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave saglasnost na akte iz stava 1. ta . 5) i 6) daje osniva.

Nadzorni odbor

lan 45.
U ustanovi se obrazuje nadzorni odbor.
Nadzorni odbor obavlja nadzor nad poslovanjem ustanove.
Nadzorni odbor ima najmanje tri lana.
lanove nadzornog odbora imenuje i razreava osniva .
Predsednika nadzornog odbora imenuje osniva iz reda lanova nadzornog
odbora.

lan 46.
Ako je osniva ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno
jedinica lokalne samouprave, najvie jedna tre ina lanova nadzornog odbora
imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata
ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog ve ine zaposlenih.
U nadzorni odbor ustanove koja se osniva u skladu sa lanom 24. stav 1.
ovog zakona, odnosno za koju se izmenom osniva kog akta utvrdi da je od
posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj kulturne posebnosti i o uvanje
nacionalnog identiteta nacionalne manjine, najmanje jedan lan nadzornog odbora
imenuje se na predlog odgovaraju eg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Kada
vie nacionalnih saveta nacionalnih manjina daje predlog za lana nadzornog
odbora, predlog zajedniki podnose svi zainteresovani nacionalni saveti nacionalnih
manjina.
 - 15 -

U sluaju prenoenja osniva kih prava na nacionalni savet nacionalne

manjine u skladu sa lanom 24. stav 3. ovog zakona, aktom o prenoenju osniva kih
prava utvruje se nain imenovanja lanova nadzornog odbora.
Sastav nadzornog odbora treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 30%
predstavnika manje zastupljenog pola.
lanovi nadzornog odbora ustanove iz stava 1. ovog lana imenuju se na
period od etiri godine i mogu biti imenovani najvie dva puta.
Vlada imenuje predsednika i lanove nadzornog odbora ustanove iji je
osniva Republika Srbija.
Za lana nadzornog odbora ne moe biti imenovano lice koje je lan
upravnog odbora ustanove.
Predsedniku i lanovima nadzornog odbora moe pripadati naknada za rad,
pod uslovima i prema merilima utvr enim aktom osniva a.

lan 47.
Osniva moe do imenovanja predsednika i lanova nadzornog odbora
ustanove da imenuje vrioce dunosti predsednika i lanova nadzornog odbora.
Osniva moe imenovati vrioca dunosti predsednika i lana nadzornog
odbora ustanove i u slu aju kada predsedniku, odnosno lanu nadzornog odbora
prestane dunost pre isteka mandata.
Vrilac dunosti predsednika, odnosno lana nadzornog odbora moe
obavljati tu funkciju najdue jednu godinu.

Izvetaj nadzornog odbora

lan 48.
Nadzorni odbor, najmanje jedanput godinje, podnosi izvetaj o svom radu
osnivau.
Izvetaj iz stava 1. ovog lana nadzorni odbor podnosi Ministarstvu, kada je
osniva ustanove Republika Srbija.

Umetniki, programski, odnosno struni savet

lan 49.
U ustanovi se moe obrazovati umetni ki, programski, odnosno struni savet.
Umetniki, programski, odnosno stru ni savet razmatra pitanja iz umetni ke,
programske, odnosno strune delatnosti ustanove i direktoru, odnosno umetni kom
ili programskom direktoru, daje miljenja i predloge vezane za umetni ki, programski
i struni rad ustanove.
Sastav, nadlenost i na in rada umetnikog, programskog i strunog saveta,
blie se ureuju statutom ustanove.

Ugovor o radu na umetnikim, programskim ili strunim poslovima

lan 50.
Lice koje obavlja umetni ke, programske ili stru ne poslove u ustanovi,
zasniva radni odnos ugovorom o radu na period do tri godine, sa mogu nou
ponovnog zakljuivanja.
 - 16 -

Radni odnos lice iz stava 1. ovog lana moe zasnovati samo ako je takva
mogunost predviena aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova ustanove.
Licu sa kojim je zasnovan radni odnos u smislu stava 1. ovog lana, a koje je
za vreme trajanja ugovora o radu otpo elo sa korienjem prava na porodiljsko
odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, ugovor o radu produava se do isteka
perioda korienja prava porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,
u skladu sa zakonom.
Zaposleni na umetnikim, programskim ili stru nim poslovima koji su navrili
vie od 20 godina ukupnog staa osiguranja (mukarci), odnosno vie od 17 i po
godina staa (ene) ukljuujui i sta osiguranja koji se ra una sa uveanim
trajanjem, mogu zasnovati radni odnos na neodre eno vreme.
Poslovi i posebni uslovi za izbor i rad lica koja obavljaju umetni ke,
programske ili strune poslove (reizbor, audicija za umetni ke poslove, recenzija za
strune poslove, kontinuirani doprinos u obavljanju umetni kih ili programskih
strunih poslova i dr.) utvr uju se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova
ustanove.
Ministar utvruje listu umetnikih, programskih ili stru nih poslova u
ustanovama iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave, na kojima se radni odnos moe zasnovati u skladu sa stavom
1. ovog lana.

lan 51.
Umetniki, programski ili struni poslovi u ustanovama, mogu se obavljati i
zakljuivanjem autorskih, izvo akih ili drugih ugovora, izme u direktora ustanove i
samostalnih umetnika ili drugih fizi kih lica.

1.2. Ustanove kulture od nacionalnog znaaja

Pojam

lan 52.
Ustanova kulture od nacionalnog zna aja jeste ustanova koja ima nacionalnu
i reprezentativnu ulogu u otkrivanju, stvaranju, istraivanju, prou avanju,
predstavljanju, irenju i o uvanju nacionalnih kulturnih vrednosti.
Status ustanove kulture od nacionalnog zna aja stie se aktom Vlade, na
predlog Ministarstva, uz prethodno pribavljeno miljenje Saveta.
Status ustanove kulture od nacionalnog zna aja steen na osnovu akta iz
stava 2. ovog lana moe se oduzeti u postupku i na na in na koji je ste en.
Vlada blie ureuje uslove, kriterijume i na in sticanja, odnosno oduzimanja
statusa ustanove kulture od nacionalnog zna aja.

lan 53.
Ustanova koja je, u skladu sa ovim zakonom, stekla status ustanove kulture
od nacionalnog znaaja, uz naziv ustanove unosi i oznaku: Ustanova kulture od
nacionalnog znaaja.
 - 17 -

Finansiranje

lan 54.
Ustanove kulture od nacionalnog zna aja iji je osniva Republika Srbija
prioritetno se finansiraju iz budeta Republike Srbije.
Ostale ustanove kulture od nacionalnog zna aja imaju pravo na prioritetno
finansiranje programa i projekata koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz budeta
Republike Srbije na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

2. Umetnik, saradnik i strunjak u kulturi. Udruenja u kulturi

Udruivanje umetnika, saradnika, odnosno strunjaka u kulturi

lan 55.
Umetnici, saradnici, odnosno stru njaci u kulturi mogu se udruivati u
udruenja (u daljem tekstu: udruenje u kulturi) saglasno propisima o udruivanju
graana.

Reprezentativna udruenja u kulturi

lan 56.
Ukoliko u jednoj kulturnoj delatnosti postoji vie registrovanih udruenja,
status reprezentativnog udruenja u kulturi za teritoriju Republike Srbije (u daljem
tekstu: reprezentativno udruenje u kulturi), na predlog Komisije za utvr ivanje
reprezentativnosti udruenja u kulturi, reenjem utvr uje ministar.
U jednoj kulturnoj delatnosti status reprezenativnog udruenja u kulturi mogu
imati najvie dva udruenja.
Registar reprezentativnih udruenja u kulturi vodi Ministarstvo.
Sastav i nain rada komisije iz stava 1. ovog lana kao i blie uslove i na in
utvrivanja i prestanka statusa reprezentativnog udruenja u kulturi, propisuje
ministar.
Reenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike
Srbije.

lan 57.
Udruenje u kulturi koje je steklo status reprezentativnog udruenja u kulturi
moe taj status izgubiti ako prestane da ispunjava uslove potrebne za sticanje
reprezentativnosti utvrene propisom iz lana 56. stav 4. ovog zakona, kao i ako
poslove poverene ovim zakonom ne obavlja ili ih obavlja suprotno zakonu.

Pojam samostalnog umetnika

lan 58.
Umetnik u smislu ovog zakona, jeste fizi ko lice koje stvara autorska dela iz
oblasti umetnike delatnosti ili izvodi umetni ka i autorska dela iz oblasti umetni ke
delatnosti definisane lanom 8. stav 1. ta. 3-8. ovog zakona.
Samostalni umetnik jeste fizi ko lice koje samostalno, u vidu zanimanja,
obavlja umetni ku delatnost i kome je reprezentativno udruenje u kulturi utvrdilo
status lica koje samostalno obavlja umetni ku ili drugu delatnost u oblasti kulture.
 - 18 -

U obavljanju delatnosti lice iz stava 2. ovog lana, uz lino ime, moe da

koristi oznaku samostalni umetnik.

Pojam samostalnog strunjaka u kulturi

lan 59.
Samostalni strunjak u kulturi jeste fizi ko lice koje samostalno, u vidu
zanimanja, obavlja naunoistraivake, teorijsko-kritike, edukativne, producentske,
organizatorske, menaderske i druge strune poslove u oblasti kulturnih delatnosti, i
kome je reprezentativno udruenje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno
obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Pojam samostalnog izvoaa kulturnih programa i samostalnog saradnika u

kulturi

lan 60.
Samostalni izvoa kulturnih programa u muzikim i scenskim delatnostima je
fiziko lice koje samostalno, u vidu zanimanja obavlja vokalno i instrumentalno
izvoenje kulturnih programa, ili na drugi na in izvodi kulturni ili artisti ki program, i
kome je reprezentativno udruenje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno
obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture.
Samostalni saradnik u kulturi jeste fizi ko lice koje samostalno, u vidu
zanimanja, obavlja stru no tehnike poslove u oblasti kulturnih delatnosti, i kome je
reprezentativno udruenje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja
umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Uslovi za upis u evidenciju lica koja samostalno obavljaju umetniku ili

drugu delatnost u oblasti kulture

lan 61.
Lice iz l. 58-60. ovog zakona stie status lica koje samostalno obavlja
umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture upisom u evidenciju lica koja
samostalno obavljaju umetni ku ili drugu delatnost u oblasti kulture, ako ispunjava
sledee uslove:
1) ako ima poslovnu sposobnost;
2) ako obavlja delatnost iz lana 8. ovog zakona kao jedino ili glavno
zanimanje, a nije korisnik penzije;
3) ako ima dozvolu (licencu) za obavljanje delatnosti, kada je takva dozvola
(licenca) propisana;
4) ako mu obavljanje delatnosti nije zabranjeno pravosnanom sudskom
odlukom;
5) ako ima prebivalite u Republici Srbiji;
6) ako ima obrazloenu ocenu o ispunjenosti uslova iz lana 62. ovog
zakona.
Zahtev za utvrivanje statusa lica koje samostalno obavlja umetni ku ili drugu
delatnost u oblasti kulture podnosi se odgovaraju em reprezentativnom udruenju u
kulturi.
 - 19 -

lan 62.
Reprezentativno udruenje u kulturi, u postupku po zahtevu za utvr ivanje
statusa lica koje samostalno obavlja umetni ku ili drugu delatnost u oblasti kulture,
daje obrazloenu ocenu o ispunjenosti uslova za utvr ivanje statusa lica koje
samostalno obavlja umetni ku ili drugu delatnost u oblasti kulture (u daljem tekstu:
obrazloena ocena) za umetnike, saradnike i strunjake iz svoje oblasti kulturne
delatnosti koji su tom udruenju podneli zahtev, bez obzira na lanstvo u tom
udruenju.
Reprezentativna udruenja iz jedne kulturne delatnosti obrazloenu ocenu iz
stava 1. ovog lana daju na osnovu utvr enih i usaglaenih merila i kriterijuma.
Merila i kriterijume na osnovu kojih reprezentativno udruenje u kulturi daje
obrazloenu ocenu, kao i postupak davanja obrazloene ocene, na predlog
reprezentativnih udruenja u kulturi, propisuje ministar.

Evidencija lica koja samostalno obavljaju umetniku ili drugu delatnost u

oblasti kulture

lan 63.
Evidenciju lica koja samostalno obavljaju umetni ku ili drugu delatnost u
oblasti kulture (u daljem tekstu: evidencija), za svaku kulturnu delatnost, vodi
odgovarajue reprezentativno udruenje u kulturi.
Podatke iz evidencije reprezentativno udruenje u kulturi dostavlja u vidu
obavetenja nadlenoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, u skladu sa zakonom
kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Sadrinu i nain voenja evidencije propisuje ministar.

Uverenje

lan 64.
Nadleno reprezentativno udruenje u kulturi izdaje uverenja o injenicama
upisanim u evidenciju.
Uverenja iz stava 1. ovog lana izdaju se saglasno podacima iz evidencije i
imaju znaaj javne isprave.
Uverenja iz stava 1. ovog lana izdaju se na zahtev, po pravilu istog dana kad
je stranka zatraila izdavanje uverenja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana
podnoenja zahteva.
Ako nadleno reprezentativno udruenje u kulturi odbije zahtev za izdavanje
uverenja, duno je da o tome donese posebno reenje.
Ako u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva nadleno
reprezentativno udruenje u kulturi ne izda uverenje, niti donese i dostavi stranci
reenje o odbijanju zahteva, stranka moe izjaviti albu kao da je zahtev odbijen.
Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolae, smatra da joj uverenje nije
izdato u skladu s podacima iz evidencije, moe zahtevati izmenu ili izdavanje novog
uverenja.
Nadleno reprezentativno udruenje u kulturi duno je da donese posebno
reenje ako odbije zahtev stranke da joj izmeni ili izda novo uverenje.
 - 20 -

Ako u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za izmenu ili izdavanje

novog uverenja to ne bude u injeno, stranka moe izjaviti albu kao da je njen
zahtev odbijen.
Protiv reenja o odbijanju zahteva iz st. 4. i 7. ovog lana alba se moe
izjaviti Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
alba iz st. 5. i 8. ovog lana izjavljuje se Ministarstvu nakon isteka roka
propisanog za izdavanje, odnosno izmenu uverenja.

Promene i brisanje iz evidencije

lan 65.
Samostalni umetnik, samostalni saradnik, odnosno samostalni stru njak u
kulturi duni su da svaku nastalu promenu u vezi sa uslovima za upis u evidenciju iz
lana 61. stav 1. ovog zakona, prijave nadlenom reprezentativnom udruenju u
kulturi koje vodi tu evidenciju, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka
promene.

lan 66.
Lice koje je steklo status lica koje samostalno obavlja umetni ku ili drugu
delatnost u oblasti kulture brie se iz evidencije na li ni zahtev.
Lice iz stava 1. ovog lana brie se iz evidencije po slubenoj dunosti kad
nadleno reprezentativno udruenje u kulturi koje vodi evidenciju reenjem utvrdi da
to lice vie ne ispunjava uslove propisane u lanu 61. stav 1. ovog zakona.

Vrenje poverenih poslova

lan 67.
Poslovi utvrivanja statusa lica koje samostalno obavlja umetni ku ili drugu
delatnost u oblasti kulture, poslovi izdavanja uverenja i vo enja evidencije, koje
reprezentativna udruenja u kulturi obavljaju u skladu sa ovim zakonom, vre se kao
povereni poslovi.
U postupcima u vezi poslova iz stava 1. ovog lana, ako drukije nije
propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure uje
opti upravni postupak.

Pojam istaknutog umetnika i istaknutog strunjaka u kulturi

lan 68.
Umetnik, odnosno strunjak u kulturi koji je svojim radom u oblasti kulturne
delatnosti dao vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih
manjina u Republici Srbiji i koji ispunjava druge uslove pripisane ovim zakonom i
propisima donetim za sprovo enje ovog zakona, moe ste i status istaknutog
umetnika, odnosno istaknutog stru njaka u kulturi.
Status istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stru njaka u kulturi utvruje
Savet, na predlog udruenja u kulturi, odnosno u slu aju pripadnika nacionalne
manjine i na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.
Kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog
strunjaka u kulturi, na predlog Saveta, propisuje ministar.
 - 21 -

Uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za

zdravstveno osiguranje

lan 69.
Za lice koje je steklo status istaknutog umetnika, odnosno istaknutog
strunjaka u kulturi u budetu Republike Srbije obezbe uju se sredstva za uplatu
doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje,
u skladu sa zakonom kojim se ure uju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

lan 70.
Sredstva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa
za zdravstveno osiguranje za lice koje je steklo status lica koje samostalno obavlja
umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture obezbe uju se u budetu autonomne
pokrajine, odnosno budetu jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Blie uslove i na in sticanja prava na uplatu doprinosa iz stava 1. ovog lana
propisuje nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave.

lan 71.
Uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za
zdravstveno osiguranje, za koje se sredstva obezbe uju u budetu Republike Srbije,
budetu autonomne pokrajine, odnosno budetu jedinice lokalne samouprave, za lica
iz l. 58-60. ovog zakona, vri se preko reprezentativnog udruenja u kulturi kod
koga je to lice uvedeno u evidenciju.

3. Amatersko kulturno i umetniko stvaralatvo

lan 72.
Amatersko kulturno i umetniko stvaralatvo obuhvata aktivnosti lica ili grupe
lica koja se bez materijalne nadoknade bave stvaranjem ili izvo enjem dela iz oblasti
kulturne i umetnike delatnosti.
Lica i grupe lica iz stava 1. ovog lana mogu se udruivati u amaterska
kulturnoumetnika drutva i njihove saveze saglasno propisima o udruivanju
graana.
Udruenja iz stava 2. ovog lana imaju status subjekta u kulturi.
Jedinica lokalne samouprave obezbe uje prostorne uslove za rad amaterskih
kulturnoumetnikih drutava, odnosno saveza i amaterskih grupa koji realizuju
amaterske kulturne programe i obezbeuju sredstva za realizovanje programa koji su
od lokalnog i regionalnog znaaja.
Kulturnoumetnika drutva se mogu udruivati u saveze na nivou vie
optina, grada, Pokrajine i Republike radi ostvarivanja sistema takmi enja u
amaterskim programima, edukacije i programa razvoja amaterizma shodno
odredbama zakona.

4. Drugi subjekti u kulturi

lan 73.
Drugi subjekti u kulturi su:
1) zadubine i fondacije u kulturi;
 - 22 -

2) privredna drutva i preduzetnici registrovani za obavljanje delatnosti u

kulturi;
3) druga pravna lica i subjekti u kulturi.

IV. FINANSIRANJE

Finansiranje ustanova kulture

lan 74.
Kulturni programi ustanova iji su osniva i Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, finansiraju se ili sufinansiraju iz
budeta osnivaa i drugih izvora predvi enih ovim zakonom.
Visinu sredstava za finansiranje, odnosno sufinansiranje programa ustanova
iz stava 1. ovog lana utvruje osniva, na osnovu stratekog plana i predloenog
godinjeg programa rada ustanove.
Predlog godinjeg programa rada ustanova iz stava 1. ovog lana sadri
posebno iskazana sredstva potrebna za finansiranje programskih aktivnosti, kao i
sredstva potrebna za finansiranje teku ih rashoda i izdataka.
Ustanove kulture iz stava 1. ovog lana podnose osniva u predlog godinjeg
programa rada najkasnije do 1. jula teku e godine, za narednu godinu.
Ustanove iji je osniva Republika Srbija predlog godinjeg programa rada
podnose Ministarstvu.

lan 75.
Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave nadlean za poslove kulture utvr uje koji e se kulturni programi,
odnosno delovi programa ustanova iz lana 74. stav 1. ovog zakona finansirati
sredstvima budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave.
Rukovodilac organa iz stava 1. ovog lana, u skladu s odredbama ovog
zakona, odluuje o visini sredstava za finansiranje programa koje ustanove kulture iz
stava 1. ovog lana dostavljaju kao i predra una trokova potrebnih za ostvarivanje
tih programa.
Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave nadlean za poslove kulture zaklju uje sa ustanovom iz stava 1. ovog
lana godinji ugovor o finansiranju odobrenih programa i delova programa.
Isplata sredstava iz budeta Republike Srbije, budeta autonomne pokrajine,
odnosno budeta jedinice lokalne samouprave vri se na osnovu reenja o prenosu
sredstava, a u skladu sa zakonom kojim se ure uje budetski sistem.

Finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi

lan 76.
Najmanje jednom godinje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine,
odnosno organ jedinice lokalne samouprave raspisuju javne konkurse radi
prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, kao i
projekata umetnikih, odnosno strunih i naunih istraivanja u kulturi.
O izboru projekata po raspisanom javnom konkursu odlu uje komisija koju
obrazuje organ koji raspisuje konkurs.
 - 23 -

Sa izabranim podnosiocima projekata zaklju uju se ugovori o njihovom

finansiranju, odnosno sufinansiranju.
Ministarstvo, organ autonomne pokrajine i organ jedinice lokalne samouprave
mogu zakljuivati ugovore o sufinansiranju projekta u kulturi i bez javnog konkursa,
ako se radi o izuzetno znaajnom projektu koji nije bilo mogu e unapred planirati, s
tim da se za te namene moe angaovati najvie do 25% na godinjem nivou od
ukupne mase odgovarajuih budetskih sredstava za teku u godinu.
Ministar blie ureuje nain, merila i kriterijume za izbor projekata u kulturi koji
se finansiraju i sufinansiraju iz budeta Republike Srbije.
Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave blie ureuje nain, merila i kriterijume za izbor projekata u kulturi koji
se finansiraju i sufinansiraju iz budeta autonomne pokrajine, odnosno budeta
jedinice lokalne samouprave.

Sufinansiranje tekuih rashoda i izdataka

lan 77.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu
sufinasirati teku e rashode i izdatke ustanova i drugih subjekata u kulturi koji se ne
finansiraju redovno iz njihovih budeta, ako svojim programima trajnije zadovoljavaju
kulturne potrebe graana na odgovarajuem podruju.
Ustanove, odnosno drugi subjekti u kulturi iz stava 1. ovog lana, uz zahtev
za sufinansiranje, podnose izvetaj o petogodinjem radu i strateki razvojni plan za
narednih pet godina.
Visina sredstava za sufinasiranje teku ih rashoda i izdataka ustanova i drugih
subjekata u kulturi iz stava 1. ovog lana ne moe premaiti iznos od 45% od
ukupnih tekuih rashoda i izdataka ustanove kulture, odnosno drugog subjekta u
kulturi, iji se tekui rashodi i izdaci sufinansiraju.
Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice
lokalne samouprave i ustanova, odnosno drugi subjekat u kulturi iz stava 1. ovog
lana, zakljuuju poseban ugovor o sufinansiranju teku ih rashoda i izdataka, u
trajanju od jedne godine.

Izvetaj

lan 78.
Ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi koji se finansiraju ili sufinansiraju iz
budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, duni
su da, u roku od 15 dana po zavretku programa odnosno projekta za koji su
dodeljena budetska sredstva, a najkasnije do kraja teku e godine, podnesu izvetaj
o realizaciji tih kulturnih programa i projekata i dostave dokaze o namenskom
korienju finansijskih sredstava organu koji je odobrio sredstva za finansiranje
njihovih programa i projekata.

V. NADZOR

lan 79.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vri Ministarstvo.
 - 24 -

Nadzor nad vrenjem ovim zakonom poverenih poslova dravne uprave vri
Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se ure uje dravna uprava.

lan 80.
Ministarstvo vri nadzor nad radom ustanova.
Nadzor nad radom ustanova na teritoriji autonomne pokrajine vri nadleni
organ autonomne pokrajine, kao povereni posao.

VI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 81.
Ustanove osnovane do dana po etka primene ovog zakona dune su da
usklade svoju organizaciju, rad i opte akte sa odredbama ovog zakona, u roku od
godinu dana od dana poetka primene ovog zakona.

lan 82.
Do imenovanja direktora, predsednika i lanova upravnog, odnosno
nadzornog odbora ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i
jedinica lokalne samouprave prema odredbama ovog zakona, direktor, predsednik i
lanovi upravnog, odnosno nadzornog odbora tih ustanova, nastavljaju rad prema
propisima koji su vaili na dan njihovog imenovanja, uklju ujui i pravila za slu aj
prestanka dunosti.

lan 83.
Do utvrivanja statusa reprezentativnog udruenja u kulturi u skladu sa
odredbama ovog zakona, poverene poslove utvr ivanja statusa lica koje samostalno
obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture, izdavanja uverenja i vo enja
evidencije obavlja e umetnika udruenja utvrena u lanu 3. stav 1. Zakona o
samostalnom obavljanju umetni ke ili druge delatnosti u oblasti kulture (Slubeni
glasnik RS, br. 39/93 i 42/98).

lan 84.
Udruenje u kulturi u odreenoj kulturnoj delatnosti koje stekne status
reprezentativnog udruenja u kulturi u skladu sa odredbama ovog zakona, preuze e
predmete, evidencije i arhivu od odgovaraju eg umetnikog udruenja iz lana 3.
stav 1. Zakona o samostalnom obavljanju umetni ke ili druge delatnosti u oblasti
kulture (Slubeni glasnik RS, br. 39/93 i 42/98) koje ne stekne status
reprezentativnog udruenja u kulturi po odredbama ovog zakona, u roku, u postupku
i na nain utvren propisom iz lana 56. stav 4. ovog zakona.

lan 85.
Podzakonski propisi za sprovo enje ovog zakona donee se u roku od est
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev Strategije koju e Vlada
doneti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 86.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o delatnostima od opteg interesa u oblasti kulture (Slubeni
glasnik RS, broj 49/92);
 - 25 -

2) Zakon o samostalnom obavljanju umetni ke ili druge delatnosti u oblasti

kulture (Slubeni glasnik RS, br. 39/93 i 42/98).

lan 87.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjiva e se istekom roka od est meseci od dana
njegovog stupanja na snagu.