DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA
STRUKOVNIH STUDIJA
SMAK Robert
ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

EFEKTIVNIH VREDNOSTI
-diplomski rad-
Beograd, 2007.
Kandidat: Smak Robert
Broj indeksa: 82/06
Smer: Elektronika i telekomunikacije
Tema: ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

EFEKTIVNIH VREDNOSTI
Osnovni zadaci:
1. Analiza problema
2. Projekat i realizacija
3. Laboratorijsko ispitivanje
Hardver: 80% Softver: 0% Teorija: 20%
Mentor
Beograd,
20.02.2008. ___________________________
Dr. Petar Bonjakovi
IZVOD
U ovom diplomskom radu opisan je postupak projektovanja i realizacije elektronskog

instrumenta za merenje pravih efektivnih vrednosti naizmeninih napona i struja. U uvodnom
delu obraeni su osnovni pojmovi znaajni za razumevanje problematike merenja efektivnih
vrednosti. Objanjene su i elektronske tehnike koje se koriste za merenje efektivnih vrednosti.
Posebna panja je obraena na integrisani konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon
AD736 (Analog Devices) koji je upotrebljen za realizaciju praktinog reenja. U poslednjem
poglavlju tabelarno i grafiki su prikazani rezultati ispitivanja i badarenja realizovanog
instrumenta za merenje pravih efektivnih vrednosti.
ABSTRACT
An electronic instrument intended for the measurement of AC voltages and currents is

presented. The basic theories of the RMS measurements are explained. Electrical techniques
for performing true RMS measurements are described also. Special attention is given to
integrated True RMS to DC converter AD736 description. The realized instrument is
calibrated and examined in the Institute Nikola Tesla laboratory. The testing results are
presented in tabular and graphic form.
SADRAJ
1. UVOD ................................................................................................................................... 1
2. OPTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI........................................................ 2
2.1. EFEKTIVNE I SREDNJE VREDNOSTI NAIZMENINIH VELIINA.................... 2
2.2. KOEFICIJENTI IZOBLIENJA NAIZMENINIH SIGNALA ................................. 3
2.3. MERENJE EFEKTIVNIH VREDNOSTI NAIZMENINIH SIGNALA .................... 5
3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI ANALOGNOG SIGNALA
U VREDNOST JEDNOSMERNOG NAPONA................................................................ 6
3.1. TERMALNI KONVERTORI ........................................................................................ 7
3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojaanjem ............................................................ 7
3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem................................................... 8
3.2. DIREKTNO IZRAUNAVANJE ................................................................................. 9
3.3. IMPLICITNO IZRAUNAVANJE............................................................................... 9
4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA .................................................................... 13
4.1. ULAZNI DEO .............................................................................................................. 13
4.2. MERNI DEO ................................................................................................................ 14
4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon............................................ 14
4.2.2. Pojaava .............................................................................................................. 16
4.2.3. Analogno-digitalni pretvara (A/D konvertor) ..................................................... 16
4.2.4. Izvor referentnog napona ...................................................................................... 18
4.2.5. Oscilator................................................................................................................ 18
4.2.6. BCD-sedmosegmentni dekoder/drajver................................................................ 18
4.2.7. Displej................................................................................................................... 19
4.3. NAPAJANJE INSTRUMENTA .................................................................................. 20
5. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE I ETALONIRANJE REALIZOVANOG
INSTRUMENTA ............................................................................................................... 21
5.1. POSTUPAK METROLOKOG ISPITIVANJA ......................................................... 21
5.2. KALIBRACIJA ............................................................................................................ 22
5.3. ISPITIVANJE............................................................................................................... 22
5.3.1. Merenje naizmeninih napona .............................................................................. 23
5.3.2. Merenje naizmeninih struja................................................................................. 25
5.4. TEHNIKE KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA ................................................. 27
6. ZAKLJUAK .................................................................................................................... 28
7. INDEKS POJMOVA......................................................................................................... 29
8. LITERATURA .................................................................................................................. 30
9. PRILOG ............................................................................................................................. 31
Robert Smak: Elektronski instrument za merenje pravih efektivnih vrednosti
1. UVOD
U elektrinim mreama i raznim kolima, u idealnom sluaju, struja i napon se menjaju

po sinusnom zakonu. Kako je sinusna funkcija prostoperiodina funkcija, to su i pojave koje
se deavaju u ovim kolima prostije. Zbog toga su i mogunosti njihovog merenja
jednostavnije i prostije. Meutim, u praksi su prostoperiodine veliine retkost, jer su struja i
napon manje ili vie izoblieni (predstavljaju sloenoperiodine funkcije vremena). Na
izoblienost utiu razni parametri elektrinih kola, koji su esto promenljivi i zavise od
napona, struje ili vremena. Izoblienost je i posledica konstruktivnih nedostataka generatora.
Meutim, najvei udeo viih harmonika (koji u najveoj meri utiu na izoblienost) u
elektrinim kolima nastaje zbog sve vee primene razliitih vrsta poluprovodnikih
komponenti i sklopova (tranzistora, tiristora, dioda, pojaavaa) koji deluju kao nelinearni
potroai, zatim elektrifikacije saobraaja (elektrovune podstanice), raznih elektroliza,
elektrolunih pei, itd. Time zadatak tanog merenja elektrinih veliina postaje znatno
sloeniji, pogotovo ako se ima u vidu da se skoro svi merni instrumenti za merenje struje i
napona kalibriu (badare) za prostoperiodini oblik struje i napona. Zbog toga se u novije
vreme pokuavaju projektovati i proizvoditi elektronski instrumenti na iju e tanost u to je
mogue manjoj meri uticati izoblienost merene struje i napona.
Cilj ovog diplomskog rada je da se isprojektuje i praktino realizuje instrument (merilo)
koji meri prave efektivne vrednosti naizmeninih struja i napona. Merilo treba realizovati sa
komercijalnim konvertorom prave efektivne vrednosti naizmeninog napona u jednosmerni.
Pritom treba voditi rauna da greka merila bude u granicama klase 0,5 ili eventualno 1.
1
2. OPTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI
2.1. Efektivne i srednje vrednosti naizmeninih veliina
Naizmeninu veliinu u pogledu intenziteta karakterie njena maksimalna vrednost

(amplituda). Meutim u teoriji naizmeninih veliina za opis intenziteta se mnogo ee
koriste efektivne vrednosti naizmeninih veliina. Svi instrumenti koji mere naizmenine
veliine pokazuju ba efektivne vrednosti, a pomou efektivnih vrednosti mogu se izraziti i
druge veliine karakteristine za elektrina kola, kao na primer elektrina snaga i energija.
Efektivne vrednosti su matematike veliine koje fiziki ne postoje, jer se naizmenine
veliine stalno menjaju.
Efektivna vrednost naizmenine struje je stalna vrednost struje pri kojoj se u
otporniku R za vreme jednog perioda pretvori u toplotu isti elektrini rad kao i pri
posmatranoj naizmeninoj struji.
Ako u otporniku otpornosti R imamo naizmeninu struju i, onda je elektrini rad A koji
se u toku jednog perioda T pretvori u toplotu dat izrazom:
T T
A = R i 2 dt = R i 2 dt (2.1)
0 0
Ako u istom otporniku R imamo stalnu struju I, onda se za vreme T u toplotu pretvori
elektrini rad A:
A' = R I 2 T (2.2)
Po definiciji efektivne vrednosti mora biti A=A iz ega sledi efektivna vrednost
naizmenine struje:
T
1 2
T 0
I ef = i dt (2.3)
i to samo pozitivna reenja, jer su efektivne vrednosti iskljuivo pozitivne vrednosti.

Ako se naizmenina struja menja po sinusnom zakonu onda je njena efektivna vrednost:
T
1
I m sin 2 t dt
2
I ef = (2.4)
T0
a kako je
1 cos 2t
T T
T
sin t dt = dt =
2
(2.5)
0 0
2 2
to je:
2
Im T Im
I ef = I ef = 0,707 I m (2.6)
T 2 2
(gde je Im maksimalna vrednost naizmenine struje).
2
Pored efektivnih i maksimalnih vrednosti naizmeninih veliina u praksi se esto

upotrebljavaju i srednje aritmetike vrednosti tj. srednje vrednosti naizmeninih veliina. One
su, kao i efektivne vrednosti, matematike veliine koje fiziki ne postoje.
Srednja vrednost nekog naizmeninog napona u, u vremenskom intervalu od t1 do t2,
definisana je izrazom:
t
1 2
t 2 t1 t1
U sr = u dt (2.7)
Srednja vrednost sinusne funkcije za ceo period jednaka je nuli, jer su povrine
pozitivne i negativne poluperiode jednake a suprotnog znaka. Zato se pod srednjom vrednosti
neke naizmenine veliine, koja se menja po sinusnom zakonu, podrazumeva srednja vrednost
u toku one poluperiode kada je ta veliina pozitivna.
Srednja vrednost naizmeninog sinusnog napona u je:
T /2 T /2
1 2U m
U sr =
T /2 0
u dt =
T sin t dt
0
(2.8)
2
U sr = U m 0,637 U m (2.9)

Na slian nain se dobija i odnos izmeu srednjih i maksimalnih vrednosti struja:
2
I sr = I m 0,637 I m (2.10)

Dakle, srednjoj vrednosti neke naizmenine struje odgovara jedna stalna vrednost struje
pri kojoj bi za vreme polovine periode kroz kolo protekla ista koliina elektriciteta kao i pri
posmatranoj naizmeninoj struji.
2.2. Koeficijenti izoblienja naizmeninih signala
Kao mera talasnog oblika neke sloenoperiodine veliine koriste se sledei

koeficijenti: Koeficijent oblika krive (faktor oblika), koeficijent amplitude (krest faktor) i
koeficijent harmoninog izoblienja (klirfaktor).
Koeficijent oblika krive (faktor oblika) predstavlja se odnosom efektivne i srednje
vrednosti sloenoperiodine veliine e(t):
Eef
k1 = (2.11)
E sr
Primer:
Faktor oblika za prostoperiodini napon (sinusnog oblika) je:
Eef 0,707 E sr 0,637
k1 = = = 1,11 odnosno: = = 0,901
E sr 0,637 Eef 0,707
3
Koeficijent amplitude (krest faktor) predstavlja se odnosom maksimalne i efektivne

vrednosti sloenoperiodine veliine e(t):
Em
k2 = (2.12)
Eef
Koeficijent harmoninog izoblienja (klirfaktor) se najee definie jednainom:

2 2 2
E2 ef + E3ef + ... + E nef
k= 2
(2.13)
Eef
Ovde je Eef=( E1ef2+E2ef2+E3ef2+...+Enef2) efektivna vrednost napona, a E1ef, E2ef, E3ef,...,Enef

efektivne vrednosti napona pojedinih harmonika. Kako je E1ef2>>E2ef2+E3ef2+...+Enef2, to se
koeficijent harmoninog izoblienja moe definisati i kao:
2 2 2
E 2 ef + E3ef + ... + Enef
k'= (2.14)
E1ef
a razlika izmeu ove dve definicije je esto zanemarljiva.
Klirfaktor za prostoperiodine signale je k=0, a za napon u elektrinoj mrei koja se
smatra tehnikom sinusoidom mora biti k0,05. Dakle klirfaktor se menja u granicama od 0
do 1 i pogodan je za harmonijsku analizu sloenoperiodinih signala.
Analiza oblika talasa, koji su tipini za kola industrijske elektronike, pokazuje da se

faktori oblika i amplitude kreu u vrlo irokim granicama.
Vrednosti faktora oblika i krest faktora (koeficijenta amplitude) pojedinih oblika signala
dati su u tabeli:
Faktor Koeficijent Faktor Koeficijent

Oblik signala oblika amplitude Oblik signala oblika amplitude
k1 k2 k1 k2
1,111 1,414 1,000 1,000

sinusni kvadratni
1,155 1,732 1,571 2,000

poluvalno
trouglasti ispravljeni
1,155 1,732 1,111 1,414

punovalno
testerasti ispravljeni
Slika 2.1. Faktor oblika i krest faktor pojedinih oblika signala
4
2.3. Merenje efektivnih vrednosti naizmeninih signala
Da bi elektronski instrumenti mogli meriti naizmenine sinusoidne napone potrebno je

te napone ispraviti pomou usmeraa. Kako usmerai na svom izlazu daju srednju vrednost
napona, neophodno je tu vrednost pomnoiti sa koeficijentom oblika krive k1 da bi se dobila
efektivna vrednost napona tj. Esrk1=Eef. Za signale sinusoidnog oblika koeficijent oblika je
k1=Eef/Esr=0,707/0,637=1,11 to znai da e instrument meriti efektivnu vrednost napona ako
se njegova srednja vrednost pomnoi sa 1,11 (Esr1,11=Eef). Ovakvi instrumenti tano mere
efektivnu vrednost samo kada je merena veliina sinusoidna (prostoperiodina).
Sloenoperiodini naponi mere se sa grekom u zavisnosti od vrednosti faktora oblika krive
k1.
Greka koja nastaje u merenju elektrinih vrednosti sloenoperiodinog signala iji je
faktor oblika k1 jednaka je:
1,11 k1
g= 100 [%] (2.15)
k1
Primer:
Neka se ovakav instrument upotrebi za merenje sloenoperiodinog napona
kvadratnog oblika iji je faktor oblika k1=1. Greka koju unosi faktor oblika bie:
1,11 1
g= 100 = +11 %
1
Iz ovoga sledi da se instrumenti koji mere na ovom principu ne mogu koristiti za

merenja u elektrinim kolima u kojima se oekuju izoblieni signali. U takvim kolima se
moraju upotrebiti merila koja mere pravu efektivnu vrednost sloenoperiodinih signala. Za
razliku od elektronskih instrumenata i instrumenata sa usmeraem i kretnim kalemom, koji
efektivnu vrednost mere posredno, postoje i analogni instrumenti (sa kazaljkom) koji direktno
mere efektivnu vrednost. Najrasprostranjeniji takvi instrumenti su sa kretnim gvoem i
elektrodinamiki. Meutim i oni imaju nedostataka jer imaju nepovoljnu frekventnu
karakteristiku i podloni su uticaju stranih magnetnih i elektrinih polja naroito
elektrodinamiki merni sistemi bez oklopa. Termiki instrumenti se praktino vie i ne
proizvode jer su skupi i osetljivi na preoptereenja.
Razvojem mikroelektronike i visoko integrisanih konvertora efektivne vrednosti u
jednosmerni napon sve su rasprostranjeniji digitalni instrumenti za merenje prave efektivne
vrednosti.
Laboratorijska precizna merila su bazirana na digitalnoj obradi signala. To su omoguili
brzi mikrokontroleri i analogno-digitalni (A/D) konvertori uz monu softversku podrku.
Analogni naizmenini signal se dovodi na brzi A/D konvertor da bi se preveo u digitalni
oblik. Nastoji se da broj odabira bude to je mogue vei u vremenskom intervalu (vreme
akvizicije) duem od jedne periode. Obrada se zatim vri na digitalnim odbircima, koji se
mogu digitalno filtrirati, razvijati u Furijeov red ili se moe vriti Furijeova transformacija.
to je vei broj odabira i due vreme akvizicije to se tanije izraunava prava efektivna
vrednost merenog signala.
5
3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI

ANALOGNOG SIGNALA U VREDNOST
JEDNOSMERNOG NAPONA
Kao to je objanjeno u poglavlju 2. klasini elektronski instrumenti posredno, preko

srednje vrednosti pomnoene sa 1,11, mere efektivnu vrednost. Pritom se pretpostavlja da je
ulazni signal sinusnog oblika. to je vee odstupanje stvarnog oblika signala od sinusnog
oblika to je tanost merenja efektivne vrednosti manja. Za jednosmerni signal greka merenja
je +11%, za testerasti -4%, a za Gausov um -11,3%. Na slici 3.1. prikazana je greka merenja
efektivne vrednosti sinusnog signala dobijenog prekidanjem za razliite vrednosti ugla
paljenja.
Slika 3.1. Efektivna i srednja vrednost istog sinusnog signala

u funkciji ugla paljenja
Postoje tri elektronske tehnike koje se koriste za preslikavanje efektivne vrednosti

analognog signala u jednosmerni napon:
1) Termika, koja je zasnovana na konverziji nepoznatog napona ili struje u toplotu na
otporniku poznate otpornosti,
2) direktno izraunavanje, kod koje se koristi analogna tehnika za kvadriranje,
usrednjavanje i korenovanje, i
3) implicitno izraunavanje, koje predstavlja varijaciju direktnog izraunavanja sa tom
razlikom da se korenovanje vri u kolu sa povratnom spregom.
Termalni konvertori imaju zadovoljavajuu tanost i propusni opseg, ali su oni

komplikovani za realizovanje u praksi. Konvertori na bazi implicitnog izraunavanja
predstavljaju najbolje reenje, jer pored dobre tanosti i propusnog opsega, jednostavni su i
jeftini za realizaciju.
6
3.1. Termalni konvertori
3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojaanjem
Najprostiji termalni konvertor koji se koristi za relativno niske frekvencije (do 10 MHz)
je konvertor sa stalnim pojaanjem, prikazan na slici 3.2. Ulazni napon VIN izaziva zagrevanje
otpornika R1. Izlazni jednosmerni napon E0 zagreva otpornik R2 i to do temperature koja je
jednaka onoj na otporniku R1. Temperature se mere senzorima S1 i S2. Napon E0 se
kontinualno podeava da bi se temperaturna razlika odrala na nuli. Ako se otpornici R1 i R2
nalaze u istim ambijentalnim termikim uslovima onda e im i snage disipacije biti jednake na
osnovu ega se odreuje izlazni napon E0:
R2
(K VIN )2 / R1 = (K E0 )2 / R2 E0 = VEF (3.1)
R1
Slika 3.2. Termalni konvertor sa stalnim pojaanjem
Pojaava A1 mora imati veliku ulaznu impedansu, dovoljnu izlaznu struju za

zagrevanje malih otpornosti (od 10 do 100 ) i odgovarajui propusni opseg jer je
pojaava obino ograniavajui faktor za ulazni opseg kod termalnog konvertora.
Struktura spoja otpornik-senzor ima najvei uticaj na tanost i propusni opseg
termalnog konvertora. Kvalitetni termalni konvertori imaju otpornike u obliku tanke
namotane ice i termopar kao senzor temperature, koji se nalaze u vakuumu. Ove otpornosti
moraju biti nezavisne od temperature, i senzori moraju biti meusobno izolovani kako bi se
spreila nelinearnost. Ako se koriste termoparovi pojaava A2 mora biti vrlo stabilan zbog
male osetljivosti termoparova (40 V/C). Zbog toga se za otpornike koriste tanki filmovi, a
za senzore tranzistori jer oni imaju bolju osetljivost (-2 mV/C) od termoparova. Zbog velike
termike inercije vreme kanjenja izlaza je veliko.
Opseg frekvencija ulaznog signala je sa gornje strane ogranien propusnim opsegom
pojaavaa A1, a sa donje strane termikom vremenskom konstantom senzora pri niskim
frekvencijama (od 1 Hz do 10 Hz).
7
Ogranieni dinamiki opseg podrazumeva ogranienje krest faktora ulaznog signala.

Ako sklop otpornik - senzor temperature radi najbolje sa strujama od 10 mA do 30 mA, a
krest faktor ulaznog signala je 3, onda pojaava A1 mora da obezbedi struju u opsegu od
30 mA do 90 mA. Za krest faktor 5 potrebna je struja od 50 mA do 100 mA. ak i ako
pojaava moe da obezbedi tu struju otpornik moe da se oteti jer je dimenzionisan za mali
krest faktor, kao to je kod sinusnog signala.
3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem
Problem ogranienog dinamikog opsega i krest faktora kao i veliko vreme kanjenja
kod termalnih konvertora moe da se eliminie zagrevanjem otpornika R1 i R2 sa konstantnom
snagom. Tako se dobija termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem prikazan na slici 3.3.
Slika 3.3. Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem
Pojaanje ulaznog pojaavaa A1 podeava se sa signalom uzetim sa izlaza pojaavaa

A2, da bi se snaga zagrevanja otpornika R1 izjednaila sa snagom zagrevanja otpornika R2,
koji daje konstantni napon VREF. Ako ulazni pojaava ima pojaanje obrnuto proporcionalno
kontrolnom naponu E0, onda e kontrolni napon biti proporcionalan efektivnoj vrednosti
ulaznog signala.
2
VIN 1 VREF 2 R2 VIN
2
K = E0 = K = K ' VIN
2
(3.2)
E0 R1 R2 R1 VREF 2
Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem ima vei dinamiki opseg i tanost od

onog sa stalnim pojaanjem, ali i dalje zahteva relativno veliku struju za zagrevanje otpornika
(10 mA do 100 mA), pa je potrebno dobro uzemljenje.
Vremenska konstanta termalnih konvertora ne moe da se smanji niskopropusnim
filterima (kao kod konvertora koji rade na principu izraunavanja), pa oni ne rade dobro sa
ulaznim signalima ija je frekvencija manja od 10 Hz.
8
3.2. Direktno izraunavanje
Izraunavanje efektivne vrednosti ulaznog signala zahteva tri matematike operacije:

kvadriranje, usrednjavanje i korenovanje.
ema za direktno izraunavanje, prikazana na slici 3.4, ima nekoliko nedostataka i to su:
1) cena i sloenost, jer zahteva dva mnoioca (ili jedan mnoilac i jedno kolo za korenovanje)
i jedan operacioni pojaava, i
2) ogranieni dinamiki opseg, jer ako ulazni signal ima dinamiki opseg 100:1 (od 0,1 V do
10 V) izlaz iz kvadratora e varirati u opsegu 10000:1 (od 1 mV do 10 V).
Slika 3.4. Konvertor na bazi direktnog izraunavanja
3.3. Implicitno izraunavanje
Ova tehnika je zasnovana na sledeim jednainama:

2
2 2 VIN
VEF = VIN VEF = (3.3)
VEF
ema konvertora na bazi implicitnog izraunavanja prikazana je na slici 3.5.
Slika 3.5. Konvertor na bazi implicitnog izraunavanja
Ovakvo reenje ima vei dinamiki opseg od termalnog konvertora sa promenljivim

pojaanjem. Takoe moe da se koristi za vrlo spore signale, izborom odgovarajuih
vrednosti za R i C (=RC mora biti mnogo vee od najdue periode ulaznog signala, ali i
dovoljno malo da obezbedi odgovarajue malo vreme kanjenja).
9
Postoje dva naina za realizovanje ove eme: direktno mnoenje i deljenje ili preko
specijalnih kola koja vre log-antilog operacije. Na slici 3.6. data je blok ema, a na slici 3.7.
ema praktine realizacije konvertora na bazi log-antilog kola.
Slika 3.6. Log-antilog konvertor
Bipolarni ulazni signal VIN se konvertuje u unipolarni strujni. Ta struja se transformie u

napon proporcionalan dvostrukom logaritmu ulaza 2lnX=ln(X2). Ova operacija se radi preko
dva spoja u seriji (A2, Q1A, Q2A). Logaritam izlaza se dobija preko A3 i Q2B pa se onda
oduzima od logaritma kvadrata ulaza. Rezultat se antilogaritmuje preko Q1B i A4, usrednjava
filterom RC i transformie u izlazni napon preko otpornika.
Slika 3.7. Elektrina ema log-antilog konvertora
kT VIN
V1 = 2 ln (3.4)
q R I ES
kT E0
V2 = 2 ln (3.5)
q R I ES
I 21 = I ES e q (V2 V1 ) / RT (3.6)
10
kT V E0 kT VIN 2
V2 V1 = 2 ln IN ln = ln
(3.7)
q R I ES R I ES q E0 R I ES
2 2
VIN V
I 21 = I ES = IN (3.8)
E0 R I ES R E0
VIN 2
E0 = I 21 R RC
=
(3.9)
E
0
Za frekvenciju ulaznog signala koja je velika u poreenju sa 1/(2RC) vai:

2
E0 E0 E0 = VIN (3.10)
Log-antilog konvertori su veoma tani za jednosmerne signale i signale niskih

uestanosti (greka 0,02%). Poto su tani za DC ulaz lako se mogu kalibrisati, jer se DC
referenca koristi za uporeivanje.
Glavni izvori statikih greaka su naponski i strujni ofseti operacionih pojaavaa. Za
velike krest faktore javlja se greka prilikom logaritmovanja zbog nelinearnosti tranzistora
(ipak se greka uveava za samo 5% za krest faktor 10).
Dinamiki opseg zavisi od nivoa signala. Za ulazni signal Vpp=20 V, brzina operacionog
pojaavaa A1 ograniava propusni opseg na 500 kHz i prouzrokuje greku od 1% na svakih
50 kHz.
Za ulazni signal Vpp=20 V prouzrokuje se greka od 1% na svakih 150 kHz. Za manje
vrednosti ulaznih signala propusni opseg se smanjuje zbog smanjenja struje kroz tranzistore
Q1A i Q1B.
Temperaturni drift ofseta i koeficijenta pojaanja i nestabilno napajanje su neznatni
uzroci greaka. Simetrina postavka log i anti-log tranzistora potpuno ponitava uticaj
temperaturno zavisnih parametara, KT/q i IES, na greku. Drift koeficijenta pojaanja je zato
odreen pre svega sa temperaturnim koeficijentom otpornika, koji iznosi 10 ppm/C ili manje.
Glavni uzrok drifta na izlaznom delu kola su drift ofseta (naponskog i strujnog) izlaznog
pojaavaa A4 i pojaavaa u povratnoj sprezi A3. Ulazni ofset je 1 mV ili manje, a ulazni
drift je oko 20 V/C.
Na slici 3.8. prikazana je greka log-antilog konvertora u zavisnosti od frekvencije za
razliite vrednosti spoljanje kapacitivnosti i amplitude ulaznog signala (sinusnog oblika).
Poveanjem kapacitivnosti kola za usrednjavanje proiruje se propusni opseg kola,
odnosno smanjuje se donja granica propusnog opsega. Sa slike se takoe vidi da se greka
poveava sa poveanjem ulaznog signala zbog nelinearnosti tranzistora.
Na slici 3.9. prikazan je napon u zavisnosti od vremena za niske frekvencije ulaznog
signala.
11
Slika 3.8. Srednja greka konvertora efektivne vrednosti 440J u funkciji

amplitude i frekvencije ulaznog sinusnog signala i spoljanje kapacitivnosti
Slika 3.9. Ripl i srednja (prosena) komponenta greke

konvertora efektivne vrednosti na niskim frekvencijama
Sa slike se vidi da pored greke koja postoji kada se posmatra srednja vrednost izlaznog
signala, postoji i naizmenina komponenta greke (ripl) dvostruke frekvencije. Obe ove
greke su posledica konane vremenske konstante integratora.
12
4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA
Radi boljeg razumevanja i lakeg dimenzionisanja pojedinih delova instrumenta za

merenje pravih efektivnih vrednosti nacrtan je blok dijagram prikazan na slici 4.1. Uopteno
gledano instrument ine ulazni deo, merni deo i napajanje.
Slika 4.1. Blok dijagram instrumenta
4.1. Ulazni deo
Ulazni deo ine naponska i strujna elektrina kola. Poto je potrebno meriti napon od
0 V do 500 V isti se mora transformisati na pogodnu vrednost koja se moe meriti
elektronskim komponentama koje ine merni deo. S obzirom na izabrani konvertor efektivne
vrednosti u jednosmerni napon (AD736) taj napon mora biti u granicama od 0 mV do
200 mV. Za ovu aplikaciju optimalno reenje je otporniki delitelj napona. Visoki naponi
(20 V, 200 V i 500 V) se transformiu u vrednost od 200 mV.
Radi temperaturne stabilnosti za otporniki delitelj napona biraju se precizni metal-
slojni otpornici snage 0,6 W, tolerancije 0,1%, temperaturnog koeficijenta TK=25 ppm/K i
nazivnog napona 350 V.
Kao i napon, tako i struja (od 0 A do 20 A) mora da se transformie u napon od 0 mV do
200 mV. Transformacija intenziteta struje moe se ostvariti pomou preciznog i temperaturno
stabilnog specijalno oblikovanog otpornika (anta) ili pomou specijalnog strujnog mernog
transformatora. Za realizovani instrument izabran je precizni strujni merni transformator zbog
nie cene i manjeg gabarita s jedne strane i tanijeg merenja struje s druge strane. Specijalni
13
otpornici (antovi) vremenom stare i menjaju svoju otpornost, a imaju i vei temperaturni drift
od transformatora. Jednom odreen odnos transformacije (broj navojaka u primaru i
sekundaru) se vremenski ne menja. Strujnim opsezima 200 mA, 2000 mA i 20 A odgovara
broj navojaka u primaru respektivno 100, 10 i 1 navojak. Sekundarni namotaj ini 2500
navojaka tako da pri punoj primarnoj struji sekundarna struja iznosi 8 mA. Odnos
transformacije je I/I=N/N to jest 200mA/8mA=2500nav./100nav.=25. Da bi se sekundarna
struja od 8 mA transformisala u napon efektivne vrednosti 200 mV sekundarni namotaj se
mora zatvoriti otpornikom od 25 koji se proraunava iz sledee jednakosti:
RI=0,2 V R=0,2V/8mA=25
Snaga otpornika, to ujedno ini i optereenje strujnog mernog transformatora, je:
P=RI2=25(8mA)2=1,6 mW
Optimalni reim rada strujnog mernog transformatora postie se kada je sekundarni
namotaj u kratkom spoju to jest optereenje praktino jednako nuli. Amplitudna i fazna
greka transformatora je tada najmanja.
etvoropolni preklopnik PR1 omoguava izbor mernog opsega, postavljanje decimalne
take na displeju radi udobnijeg oitavanja merene vrednosti i ukljuivanje led dioda koje
signaliu jedinicu merene veliine. Pomou trostrukog prekidaa SW3 bira se funkcija
instrumenta. Kompletna ema ulaznog dela prikazana je u prilogu na slici 9.1.
4.2. Merni deo
Ovaj deo ine: zatita, konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon AD736,
operacioni pojaava OP177, analogno-digitalni konvertor ICL7135, izvor referentnog
napona TL431, oscilator NE555, BCD-7 segmentni dekoder/drajver SN74LS247 i displej.
Zatitu ine otpornik 47 k, 1 W i dve brze silicijumske diode BA158 (DO-41), 600 V,
1 A, 300 ns, koje tite merni deo od prenapona veih i jednakih 5 V pozitivnog i negativnog
polariteta.
4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon
Za preslikavanje prave efektivne vrednosti naizmeninog analognog signala u vrednost

jednosmernog napona upotrebie se visoko integrisano analogno kolo AD736KN (True RMS
to DC converter). Za njegovu primenu sam se opredelio zbog niske cene, malog gabarita
(plastino kuite DIP8), solidne tanosti (ima relativno malu greku tipino 0,2mV 0,2%
od oitane vrednosti), moe meriti ulazne signale sa krest faktorom do 5 i rasprostranjenosti
na tritu (lako ga je nabaviti). Takoe ovo kolo odlikuje i mala potronja od 1 mW (to ga
ini pogodnim za aplikacije sa baterijskim napajanjem), mali broj komponenti u spoljnoj
konfiguraciji, i to to nema eksternog podeavanja osim ofseta.
Ostale karakteristike kola AD736 su:
- proraunava: pravu efektivnu vrednost, srednju ispravljenu vrednost i apsolutnu vrednost,
- irok opseg napajanja: od +2,8 V, -3,2 V do 16,5 V,
14
- mala potronja: 200 A (1 mW=5 V200 A),

- mala ulazna polarizujua struja: 25 pA maksimalno, i
- velika ulazna impedansa: 1012
Funkcionalni blok dijagram sa eksternim komponentama prikazan je na slici 4.2.
Slika 4.2. Funkcionalni blok dijagram AD736
Vidi se da ima pet funkcionalnih celina: ulazni pojaava, precizni punotalasni

ispravlja (FWR), RMS jezgro, izlazni pojaava koji ujedno i rastereuje RMS jezgro, i kola
polarizujue struje (Bias section). FET ulazno pojaalo ima veliku ulaznu impedansu 1012
(Pin 2) i relativno malu ulaznu polarizujuu struju (IB<10 pA). U eksternoj konfiguraciji ima
kondenzatore CAV=33 F, CF=10 F i CC=10 F, zatim otpornik od 39 M i trim
potenciometar od 1 M (sa 20 obrtaja) za trimovanje razdeenosti ulaznog napona (Input
offset voltage). To je napon koji treba dovesti izmeu invertujueg i neinvertujueg ulaza
izlaznog pojaavaa da bi izlazni napon bio jednak nuli. Za merenje jednosmernih signala
kondenzator CC nije potreban ali se Pin 1 spaja sa Pin 5. Usrednjavajui (integracioni)
kondenzator CAV tokom RMS prorauna zadrava ispravljeni ulazni signal, tako da njegova
vrednost direktno utie na tanost RMS merenja, naroito pri niskim frekvencijama. Za
merenje signala sa veim izoblienjem (veliki krest faktor) potreban je vei kapacitet
kondenzatora CAV jer e merenje biti sa manjom grekom. Meutim problem je to sa
smanjenjem ulaznog signala vreme integracije odnosno vremenska konstanta kondenzatora
eksponencijalno raste. Ovo znai da se, dok ulazni nivo opada, greke smanjuju usled
neidealnog usrednjavanja, a da se vreme potrebno za smirivanje kola do novog RMS nivoa
poveava. Zbog toga se kod izbora vrednosti za CAV mora nai optimalni odnos izmeu
greke merenja i vremena smirivanja.
15
Izlazni napon iz AD736 pored DC komponente sadri i AC komponentu ija amplituda

zavisi od integracionog kondenzatora CAV i frekvencije ulaznog napona (vea frekvencija -
manja amplituda). Da bi se smanjila AC komponenta potrebno je ugraditi filterski
kondenzator CF. Kod izbora njegove vrednosti takoe se mora voditi rauna o vremenskoj
konstanti zbog vremena smirivanja.
4.2.2. Pojaava
Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon (AD736) na svom izlazu daje napon
od 0 V do 0,2 V. Vrednost ovog napona se mora pojaati 10 puta jer je pun naponski opseg
analogno-digitalnog konvertora (ICL7135) 2 V.
Za tu namenu upotrebie se precizni bipolarni instrumentacioni operacioni pojaava
OP177G sa vrlo malim naponskim ofsetom 60 V maksimalno i driftom 1,2 V/C. Ulazna
polarizujua struja je IB=2,8 nA, frekventni opseg 0,6 MHz, brzina prebacivanja (Slew rate)
0,3 V/s, struja napajanja 2 mA i ulazna impedansa RINCM=200 G.
OP177 je vezan kao neinvertujui pojaava sa pojaanjem A=10. Otpornici su
metalslojni, tolerancije 0,1%, snage 0,6 W i temperaturnog koeficijenta TK=25 ppm/K.
Ofset se trimuje spoljnim trimerom.
Ovaj operacioni pojaava na ulazu ima redne otpornike od 500 i diode koje ulaz tite
od previsokog napona. Diferencijalni napon na ulazu moe biti do 30 V, a ako napon
premai tu vrednost diode e provesti struju koja na otpornicima izaziva pad napona.
4.2.3. Analogno-digitalni pretvara (A/D konvertor)
Za konverziju analognog signala u digitalni upotrebljeno je integrisano kolo

ICL7135CN. To je pretvara sa dvojnim nagibom, veoma precizan i linearan, ima etiri i po
cifre (4 1/2) to znai da peta cifra (cifra najvee teine) moe biti samo 1. Ulazni napon pune
skale (punog opsega) iznosi 2 V a na displeju se prikazuje maksimalna vrednost od 20000
(odnosno 19999). Maksimalna rezolucija ovog konvertora iznosi 2/20000 odnosno 100 V i
to je vrednost bita najmanje teine (LSB) a ujedno i greka u konverziji (1 LSB ili 0,01 %).
Ima diferencijalni ulaz sa velikom ulaznom impedansom, automatsko odreivanje polariteta
ulaznog jednosmernog napona, automatsko podeavanje nule, drift nule od 0,5 V/C i
praktino idealnu diferencijalnu linearnost.
Multipleksirani BCD izlazi i digitalni izlazi omoguavaju lako povezivanje sa displej
drajverima. Pogodan je i za primenu u sloenijim sistemima sa mikroprocesorima jer ima i
digitalne izlaze: RUN/HOLD - za upravljanje konverzijom, BUSY - za prikaz statusa
konverzije, STROBE - za leovanje BCD podatka, OVERRANGE - za prekoraenje opsega i
UNDERRANGE - za podkoraenje opsega.
Integrisano kolo ICL7135 je podeljeno na analogni deo (prikazan na slici 4.3.), digitalni
deo i deo sa komponentama u spoljnoj konfiguraciji. Analogni deo sadri analogni ulazni
bafer, integrator i komparator. Digitalni deo sadri brojae, ulazno-izlazne interfejse i
kontrolnu logiku koja kontrolie trajanje svakog mernog ciklusa. Deo sa komponentama ine
kondenzatori (CINT, CAZ i CREF), otpornici (RINT i R12), referenca sa svojom konfiguracijom i
oscilator.
16
Slika 4.3. Analogni deo kola ICL7135
Svako merenje je podeljeno na etiri faze: automatsko podeavanje nule (AZ faza),
integraljenje signala (INT faza), deintegraljenje izvora referentnog napona (DE faza) i nula
integratora (ZI faza). Digitalni deo kontrolie rad analognog dela tokom svake od ovih faza,
koristei brojae i stanje komparatora, kako bi odredio trenutak u kome startuje svaku od
etiri faze.
Vrednost integracionog otpornika izraunava se prema izrazu:
pun _ opseg _ ulaznog _ napona 2V
RINT = = = 100k (4.1)
I BAF 20A
Dobra linearnost se dobija kada je vrednost ovog otpornika odreena tako da je
maksimalna struja na izlazu iz bafera (IBAF) u granicama od 5 A do 40 A. Na osnovu
preporuke proizvoaa integrisanog kola uzeta je vrednost IBAF=20 A.
Maksimalna promena napona na izlazu integratora tokom integracione faze moe se
izraunati kao:
I INT TINT I INT TINT
VSWING = C INT = (4.2)
C INT VSWING
gde je RINT=100 k, IINT=20 A i TINT=10000 perioda takt signala. Frekvencija takt signala je
100 kHz tako da je:
TINT = 10000 0,01ms = 100ms (4.3)
Promenu napona na izlazu integratora treba odrediti tako da ne doe do zasienja na
izlazu integratora. Da bi se postigla bolja linearnost uzima se da odstupanje ne bude manje od
1 V od vrednosti svakog napona napajanja. Za napajanje od 5 V optimum za VSWING je od
3,5 V do 4 V.
17
Vrednost integracionog kondenzatora bie:

20A 100ms
C INT = = 0,5 10 6 F (4.4)
4V
Usvaja se standardna vrednost za CINT=0,47 F.
Radi to manje greke i linearnosti integracije za CINT je odabran kondenzator sa
dielektrikom od polipropilenske folije. Odlikuje se malim gubicima sa malom dielektrinom
apsorpcijom. Pogodni su za primenu u kolima visoke frekvencije.
Kondenzator CAZ utie samo na brzinu postavljanja ili povratka iz stanja prekoraenja
tako da se mogu koristiti gotovo svi tipovi kondenzatora.
Dielektrina apsorbcija CREF je retko kritina. Potrebna je samo u sistemima u kojima je
potrebno kratko vreme postavljanja. Kondenzatori od poliestera i polistirena mogu se koristiti
u veini aplikacija.
Otpornik za dobijanje prednapona na komparatoru R12=27 (Speedup Resistor) vezan
je na red sa CINT i poveava napon na CINT za oko 500 V. Ovaj napon omoguava da se
prolazak kroz nulu desi ranije nego to bi se desio da nema ovog otpornika. Efekat ranijeg
prolaska kroz nulu je u tome da se komparatoru obezbedi OVERRANGE napon, ime se
ubrzava njegov odziv i smanjuje greka konverzije proporcionalna kanjenju komparatora.
Analogna i digitalna masa su razdvojene, tako da povratne struje iz digitalnih ulaza ne
bi tekle kroz linije analogne mase. Obe mase su meusobno spojene samo u jednoj taki i to
na samom izvoru napajanja.
4.2.4. Izvor referentnog napona
Analogno-digitalni konvertor ICL7135 zahteva precizan i stabilan referentni napon. Za

pun merni opseg od 20000 podeoka (jedinica) potrebno je da referentni napon bude 1 V jer je
Vul=2Vref. Referentni napon se dovodi na pin 2 i analognu masu kola ICL7135.
Za izvor referentnog napona odabrana je programabilna precizna referenca TL431CLP
(Adjustable Precision Shunt Regulator). Spakovana je u plastino kuite TO-92 sa tri pina
(anodom, katodom i referentnim izlaznim naponom Vref), ima komercijalni temperaturni
opseg od 0 C do +70 C i niski temperaturni koeficijent od 50 ppm/C. Izlazni referentni
napon moe se programirati u opsegu od 2,5 V do 36 V pomou dva eksterna otpornika. Kod
realizovanog instrumenta Vref=2,5 V se dobija iz stabilnog napona napajanja od +5 V. Sa
otpornikim trimer potenciometrom (P3) Vref =2,5 V se deli na tano 1,000 V.
4.2.5. Oscilator
Izvor takt signala treba da je stabilan tokom trajanja konverzije. Frekvencija takta se
bira tako da se dobije eljena brzina konverzije i da se dobije maksimalno slabljenje
naizmeninih komponenti od kojih je najizraenija komponenta koja ima uestanost mrenog
napona. Brzina konverzije direktno je proporcionalna uestanosti takta i svaka konverzija
traje 40002 perioda. Da bi se dobio maksimum slabljenja komponente na mrenoj uestanosti
trajanje INT faze treba da bude celobrojni umnoak mrene uestanosti.
18
Za izvor takt signala koristi se precizni tajmer NE555 (slika 4.4.). Sa ovim integrisanim
kolom mogu se vrlo jednostavno realizovati astabilni i monostabilni multivibratori. Vreme
trajanja periode moe biti od 1 s do 1 h. Izlazna struja moe biti maksimalno do 200 mA. U
ovoj aplikaciji NE555 se koristi kao jednostavan astabilni multivibrator. Prema preporuci
proizvoaa kola ICL7135 usvojeno je da frekvencija takt signala bude 100 kHz.
U spoljnoj konfiguraciji ima otpornike R1 , R2 i
kondenzator C. irina pozitivnog impulsa na izlaznom
pinu 3 iznosi: Ti=0,693(R1+R2)C , a irina pauze
Tp=0,693R2C . Ukupna perioda je
T=Ti+Tp=0,693(R1+2R2)C , a uestanost ponavljanja
f=1/T=1,44/[(R1+2R2)C] . Usvojeno je C=1 nF i
R1=560 , a R2 kada se izrauna iznosi 6,8 k. Njemu
na red je dodat trim potenciometar od 500 kako bi
se fino mogla podesiti uestanost na 100 kHz. Kod
ovog dimenzionisanja vodilo se rauna da irina
impulsa (Ti) i irina pauze (Tp) budu priblino
jednake. Slika 4.4. Oscilator NE555
4.2.6. BCD-sedmosegmentni dekoder/drajver
etiri BCD (binarno kodirani decimalni broj) izlaza iz A/D konvertora ICL7135 (pinovi
13, 14, 15 i 16) su logiki signali takvi da BCD podatak, na sva etiri pina, odgovara tekuoj
cifri. BCD podatak se simultano menja sa ivicama izlaza D1 do D5. Da bi se binarna
informacija od 4 binarne cifre prevela u binarnu informaciju od 7 bita (zbog
sedmosegmentnih LED indikatora decimalnih cifara) upotrebljeno je TTL digitalno kolo
SN74LS247N (BCD to seven segment decoder/drivers) sa otvorenim kolektorom na izlazu
kao direktni drajver LED indikatora. Ostale znaajnije karakteristike ovog kola su: napon
napajanja VCC=5 V, ulazni napon Vul=7 V, temperaturni opseg od 0 C do +70 C, struja
kolektora u otvorenom stanju IO(on)=24 mA, napon kolektora u zatvorenom stanju VO(off)=15 V
i tipina struja napajanja ICC=7 mA.
BI (Blanking Input) ulaz mora biti u stanju logike 1 kada su odabrani decimalni brojevi
od 0 do 9.
Ako na BI ulaz dovedemo stanje logike 0 svi segmenti su ugaeni bez obzira na
logike nivoe na ostalim ulazima.
Kada su ulazi RBI, A, B, C i D u stanju logike 0, a LT (Lamp Test) u stanju logike 1,
svi segmenti su ugaeni i RBO izlaz ide u stanje logike 0.
Ako je BI/RBO u stanju logike 1, a LT u stanju logike 0, svi segmenti su upaljeni.
4.2.7. Displej
Digitalni izlazi iz A/D konvertora ICL7135 od D1 do D5 (pinovi 20, 19, 18, 17 i 12) su
drajveri LED indikatora. Indikatori su sedmosegmentni LED displeji. Ima ih ukupno pet i
svaki predstavlja po jednu cifru. Signali od D1 do D5 se stalno sekvencijalno generiu jedan
za drugim. Signali od D1 do D4 imaju vrednost logike jedinice u trajanju od 200 perioda takt
19
signala a D5 u trajanju od 201 perioda. Logika nula traje 800 perioda takt signala. Kada se
desi OVERRANGE generisanje signala se zaustavlja i ostaje zaustavljeno do poetka DE
faze. Za vie serija prekoraenja cifre na displeju blinkaju.
Dekadni (decimalni) brojni sistem koristi 10 cifara (0 do 9) i osnova mu je N=10, a
binarni brojni sistem koristi 2 cifre (0 i 1) i osnova mu je N=2. Sedmosegmentni sistem (cifre
0 do 9) koristi deset grupa od po 7 binarnih cifara, pri emu svaka takva grupa binarnih cifara
predstavlja jednu sedmosegmentnu cifru. Ovaj sedmosegmentni brojni sistem je nastao iz
isto tehnolokih razloga, da bi se decimalne cifre (0 do 9) prikazale pomou indikatora sa
LED diodama koje emituju svetlost. Jedan takav indikator prikazan je na slici 4.5. i sastoji se
od sedam segmenata oznaenih slovima a, b, c, d, e, f i g. Palenjem (svetlenjem) pojedinih
segmenata ovog indikatora obrazuju se cifre u decimalnom brojnom sistemu.
Slika 4.5. Sedmosegmentni LED displej (indikator)
Sedmosegmentni indikatori sa LED diodama se proizvode u dve varijante: sa

zajednikom anodom i sa zajednikom katodom.
Kod indikatora sa zajednikom anodom, sve anode LED dioda su paralelno vezane, dok
su katode odvojene i obeleene sa a, b, c, d, e, f i g. Da bi neki segment svetleo, potrebno je
da se na njegovu katodu dovede napon od 0 V to odgovara stanju logike 0.
Kod indikatora sa zajednikom katodom, sve katode LED dioda su paralelno vezane,
dok su anode odvojene i obeleene sa a, b, c, d, e, f i g. Da bi neki segment svetleo, potrebno
je da se na njegovu anodu dovede napon od +3 V to odgovara stanju logike 1.
Za projektovani instrument upotrebljeno je 5 sedmosegmentnih LED indikatora sa
zajednikom anodom. Visina cifara je 13 mm, potronja po segmentu je 1 mA, crvene su boje.
4.3. Napajanje instrumenta
Napajanje instrumenta je iz elektrine mree 230 V, 50 Hz. Ovaj mreni napon se

pomou transformatora TR1 tip EI30/12,5, nazivne snage 1,5 VA, transformie u 9 V. Ovaj
napon se pomou diodnog mosta (Grec-a) B40C1000 punovalno usmerava, zatim filtrira i
dovodi na stabilizator napona L7805CV. Na njegovom izlazu dobija se stabilnih +5 V. Za
napajanje AD736, OP177 i ICL7135 potreban je i stabilan napon od -5 V, koji se optereuje
maksimalno do 6 mA. Optimalno reenje po ceni i gabaritu je primena integrisanog kola
TC7660CPA (Charge pump DC to DC voltage converter). To je konvertor pozitivnog
jednosmernog napona u negativni jednosmerni napon sa svega dva elektrolitika
kondenzatora od 10 F u spoljnoj konfiguraciji. Kada se saberu potronje led displeja
(izabrani su indikatori sa malom potronjom od svega 1 mA do 2 mA po segmentu), LED
dioda (2 mA) i integrisanih kola sledi da je ukupno optereenje izvora svega oko 80 mA.
Zbog toga stabilizator napona L7805CV nije potrebno montirati na hladnjak. Kompletna ema
izvora za napajanje elektronike data je u prilogu na slici 9.2.
20
5. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE I ETALONIRANJE

REALIZOVANOG INSTRUMENTA
5.1. Postupak metrolokog ispitivanja
Dve najee primenjivane metode etaloniranja su metoda poreenja sa referentnim

etalonom i metoda kalibratora.
Metoda poreenja sa referentnim etalonom zahteva stabilisani naponski odnosno
strujni izvor i referentni etalon voltmetar odnosno ampermetar koji moraju imati 4 do 5 puta
manju greku od ispitivanog merila. Na stabilisani izvor prikljueni su referentni napon i
ispitivano merilo na kojima se istovremeno oitavaju izmerene vrednosti napona ili struje i
zapisuju na odgovarajui obrazac.
Metoda kalibratora zahteva stabilisani izvor (kalibrator) koji precizno generie zadate
vrednosti napona ili struje. Prikljuivanje ispitivanog merila i zadavanje izabrane tane
vrednosti vri se u skladu sa uputstvom proizvoaa kalibratora.
Pri ispitivanju digitalnih instrumenata merne take se biraju prema naznaenim

opsezima merenja na ispitivanom instrumentu tako to se izabere od 3 do 5 taaka unutar
vrednosti od 10% do 90% izabranog mernog opsega. Unutar ovako izabranog opsega nalaze
se i preporuene merne take iz dokumenta EA-10/15.
Pre poetka merenja potrebno je izvriti podeavanje nule instrumenta (ofset) za svaki
merni opseg. U sluaju da ne postoji opcija podeavanja ofseta na instrumentu, taku nula
(0 V ili 0 A) obavezno treba uvrstiti u merne take.
Taka 10% od punog opsega odnosi se na sami poetak mernog opsega, pri emu moe
da se odabere i merna taka manja od take 10%. Taka 90% od opsega reprezentuje ustvari
punu vrednost opsega a njena stvarna vrednost se moe izabrati tako da ima vrednost izmeu
90% i 99% od punog opsega.
Uslovi ambijenta potrebni za etaloniranje su: temperatura 23 C 5 C i vlanost: 50 %

10 %. Ispitivano merilo i oprema koja se koristi za etaloniranje treba da bude pod
referentnim uslovima ambijenta najmanje 3 sata pre procedure etaloniranja. Referentni etaloni
treba da budu prikljueni na napajanje najmanje 1 sat pre poetka merenja. Ispitivani
instrument se prikljuuje na napajanje (elektrinu mreu ili bateriju) najmanje 15 minuta pre
poetka etaloniranja.
Od navedenih uslova za etaloniranje moe se odstupiti ako proizvoa instrumenta koji
se etalonira preporui drugaije uslove.
21
5.2. Kalibracija
Pre finalnog ispitivanja izvreno je podeavanje mernih opsega instrumenta metodom

poreenja. Za referentni etalon korien je digitalni True RMS multimetar FLUKE sa 4
cifre, model 8060A.
Redosled kalibracije:
1. Merni opseg 20V
Prvo je podeena nula, zatim je na referentnom etalonu podeeno 19 V, a na ispitivanom
instrumentu pomou trim potenciometra P6 takoe podeeno pokazivanje od 19 V.
2. Merni opseg 200V
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podeeno 199 V i sa trim
potenciometrom P7 na ispitivanom instrumentu podeeno pokazivanje od 199 V.
3. Merni opseg 500V
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podeeno 499 V i sa trim
potenciometrom P8 na ispitivanom instrumentu podeeno pokazivanje od 499 V.
4. Merni opseg 200mA
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podeeno 199 mA i sa trim
potenciometrom P5 na ispitivanom instrumentu podeeno pokazivanje od 199 mA.
5. Merni opsezi 2A i 20A
Na ovim mernim opsezima proverena je samo jedna taka da bi se utvrdilo da sluajno
nema greke u broju navojaka na primaru strujnog mernog transformatora TR2. Greka ovog
transformatora je ista na sva 3 merna opsega jer ima isti broj AN (ampernavojaka) i isto
optereenje na sekundaru.
Operacije pod 1, 2, 3 i 4 su vie puta ponavljane kako bi merni opsezi bili optimalno
podeeni.
5.3. Ispitivanje
Realizovani elektronski instrument za merenje pravih efektivnih vrednosti ispitan je i

finalno podeen u Elektrotehnikom institutu Nikola Tesla u akreditovanoj metrolokoj
laboratoriji za ispitivanje i etaloniranje. Za kalibraciju instrumenta koriena je sledea
oprema:
1) AC-DC Calibrator, Model 829M, RFL
2) AC-DC Current Calibrator, Model 2500EP, VALHALLA SCIENTIFIC
3) Digital Multimeter, Model 2000, 6 -digit, KEITHLEY
4) Digital Multimeter, Model 189, 4 -digit, FLUKE
Rezultati ispitivanja prikazani su tabelarno i grafiki.
22
5.3.1. Merenje naizmeninih napona
1. Merni opseg 20V
Ref.vrednost Mer.vrednost Aps.greka Rel.greka Rel.greka (FS)

UT UM G=UM-UT Grel=100*G/UT Gfs=100*G/MO
[V] [V] [V] [%] [%]
0.000 0.009 0.009 - 0.045
0.500 0.499 -0.001 -0.200 -0.005
1.000 1.002 0.002 0.200 0.010
2.000 2.005 0.005 0.250 0.025
4.000 4.007 0.007 0.175 0.035
6.000 6.009 0.009 0.150 0.045
8.000 8.008 0.008 0.100 0.040
10.000 10.006 0.006 0.060 0.030
12.000 12.002 0.002 0.017 0.010
14.000 13.996 -0.004 -0.029 -0.020
16.000 15.989 -0.011 -0.069 -0.055
18.000 17.980 -0.020 -0.111 -0.100
19.900 19.870 -0.030 -0.151 -0.150
0.100
0.050
0.000
Gfs [%]
0.000 5.000 10.000 15.000 20.000

-0.050
-0.100
-0.150
-0.200
Referentni napon Ut [V]
2. Merni opseg 200V

[V] [V] [V] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.000 0.000
10.00 10.00 0.00 0.000 0.000
25.00 25.03 0.03 0.120 0.015
50.00 50.07 0.07 0.140 0.035
75.00 75.07 0.07 0.093 0.035
100.00 100.04 0.04 0.040 0.020
125.00 124.99 -0.01 -0.008 -0.005
150.00 149.91 -0.09 -0.060 -0.045
175.00 174.80 -0.20 -0.114 -0.100
199.00 198.46 -0.54 -0.271 -0.270
23
0.050
0.000
0.00 50.00 100.00 150.00 200.00
Gfs [%] -0.050
-0.100
-0.150
-0.200
-0.250
-0.300
3. Merni opseg 500V

[V] [V] [V] [%] [%]
0.0 0.0 0.0 0.00 0.00
50.0 49.7 -0.3 -0.60 -0.06
100.0 99.9 -0.1 -0.10 -0.02
150.0 150.0 0.0 0.00 0.00
200.0 200.1 0.1 0.05 0.02
250.0 250.2 0.2 0.08 0.04
300.0 300.3 0.3 0.10 0.06
350.0 350.4 0.4 0.11 0.08
400.0 400.4 0.4 0.10 0.08
450.0 450.5 0.5 0.11 0.10
500.0 500.5 0.5 0.10 0.10
0.12
0.10
0.08
0.06
0.04
Gfs [%]
0.02
0.00
-0.020.0 100.0 200.0 300.0 400.0 500.0
-0.04
-0.06
-0.08
24
5.3.2. Merenje naizmeninih struja

IT IM G=IM-IT Grel=100*G/IT Gfs=100*G/MO
[mA] [mA] [mA] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
1.00 0.94 -0.06 -6.00 -0.03
9.95 9.93 -0.02 -0.20 -0.01
25.00 25.03 0.03 0.12 0.02
50.00 50.07 0.07 0.14 0.04
74.89 74.94 0.05 0.07 0.02
99.40 99.51 0.11 0.11 0.05
124.00 123.77 -0.23 -0.19 -0.12
149.00 148.73 -0.27 -0.18 -0.14
175.00 174.74 -0.26 -0.15 -0.13
200.00 199.51 -0.49 -0.25 -0.25
0.10
0.05
0.00
0.00 50.00 100.00 150.00 200.00
-0.05
Gfs [%]
-0.10
-0.15
-0.20
-0.25
-0.30
Referentna struja It [mA]

[mA] [mA] [mA] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
100.00 99.90 -0.10 -0.10 0.00
300.00 300.30 0.30 0.10 0.02
499.30 500.50 1.20 0.24 0.06
747.90 749.30 1.40 0.19 0.07
995.30 996.70 1.40 0.14 0.07
1242.00 1243.10 1.10 0.09 0.05
1487.90 1488.20 0.30 0.02 0.01
1734.00 1733.50 -0.50 -0.03 -0.03
1996.70 1994.90 -1.80 -0.09 -0.09
25
0.08
0.06
0.04
Gfs [%] 0.02
0.00
-0.020.00 500.00 1000.00 1500.00 2000.00
-0.04
-0.06
-0.08
-0.10
Referentna struja It [mA]
3. Merni opseg 12A (merni opseg instrumenta je 20A ali je kalibrator ogranien na 12A)

[A] [A] [A] [%] [%]
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
0.998 0.999 0.001 0.100 0.008
1.997 2.001 0.004 0.200 0.033
2.995 3.003 0.008 0.267 0.067
3.993 4.002 0.009 0.225 0.075
4.991 5.001 0.010 0.200 0.083
5.982 5.998 0.016 0.267 0.133
6.974 6.992 0.018 0.258 0.150
7.964 7.983 0.019 0.239 0.158
8.953 8.972 0.019 0.212 0.158
9.941 9.960 0.019 0.191 0.158
10.927 10.946 0.019 0.174 0.158
11.911 11.933 0.022 0.185 0.183
0.200
0.180
0.160
0.140
0.120
Gfs [%]
0.100
0.080
0.060
0.040
0.020
0.000
0.000 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000
Referentna struja It [A]
26
5.4. Tehnike karakteristike instrumenta
Na osnovu rezultata ispitivanja, ugraenih komponenti i projekta mogu se deklarisati

tehnike karakteristike realizovanog instrumenta.
Napajanje:......................................elektrina mrea 230V +5%/-10%, 50Hz, 1,5VA
Merni opseg, rezolucija i merna nesigurnost:
Opseg Merni opseg Rezolucija Granica

dozvoljene greke
20 V 0.1 V do 19.999 V 1 mV (0,5%U + 10 mV)
200 V 1 V do 199.99 V 10 mV (0,5%U + 0,05 V)
500 V 2.5 V do 500.0 V 100 mV (0,5%U + 0,2 V)
200 mA 2 mA do 199.99 mA 0,01 mA (0,5%I + 0,1 mA)
2000 mA 10 mA do 1999.9 mA 0,1 mA (0,5%I + 1 mA)
20 A 0.1 A do 19.999 A 1 mA (0,5%I + 10 mA)
Gde je: U vrednost merenog naizmeninog elektrinog napona, i

I vrednost merene naizmenine elektrine struje.
Frekventni opseg:
za napon: .............................................................................. 45 Hz do 1 kHz
za struju:............................................................................. 45 Hz do 400 Hz
Specificirana metroloka svojstva se garantuju za temperaturni opseg ambijenta
od +18C do +28C i krest faktor do 3.
Za krest faktor 5 dodatna greka je 2,5% od opsega (200 mV).
Temperaturna stabilnost: .................................................................... 50 ppm/C
Radna temperatura: .....................................................................od 0C do +40C
Temperatura skladitenja: ....................................................... od -20C do +70C
Ulazna impedansa:
za naponske opsege:............................................................................. 1 M
za strujne opsege:
200 mA: .....................................................................................0,9
2000 mA: ............................................................................. 17,5 m
20 A: ...................................................................................... 4,8 m
Dimenzije (irina visina dubina):........................125 mm 80 mm 140 mm
Masa: ...........................................................................................................0,95 kg
27
6. ZAKLJUAK
Na osnovu projekta instrument je praktino realizovan sa planiranim komponentama.

Prilikom podeavanja i putanja u rad (korien je najnii naponski opseg od 20 V) uoeno je
da se zadnje tri cifre posle decimalne take znaajnije menjaju to je oteavalo oitavanje
merenih vrednosti. Pokuaj poveanja kapaciteta kondenzatora C13, kao i vezivanja
keramikog kondenzatora od 1nF paralelno sa R4 nije dao pozitivan rezultat. Pokuaj
vezivanja istog keramikog kondenzatora izmeu ulaza integrisanog kola AD736 (Pin 2) i
analogne mase takoe nije dao rezultat. Na kraju rezultat je dao keramiki kondenzator od
1nF vezan na masu stabilizatora napona L7805 i masu elektrine mree koja nema galvanskog
spoja sa masama elektronike.
Mana realizovanog instrumenta je to samo na opsegu od 20 V pri kratko spojenom
ulazu ne daje nulu ve pokazuje 0,009 V. Svi pokuaji da se to kompenzuje nisu dali rezultat,
jer se onda poremete ostali merni opsezi. Pretpostavka je da je to posledica uticaja stranih
polja jer je na tom opsegu najvea impedansa (10 k) sa koje se skida mereni signal. Moda
je u pitanju i parazitni kapacitet izmeu primarnog i sekundarnog namotaja mrenog
transformatora TR1 jer nema elektrostatikog tita koji se vezuje na masu elektrine mree.
Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja moe se zakljuiti da je isprojektovano i
realizovano jedno kvalitetno merilo za merenje pravih efektivnih vrednosti naizmeninih
signala, pogotovu kada se imaju u vidu njegove tehnike karakteristike, cena izrade i male
dimenzije.
28
7. INDEKS POJMOVA
A Metoda poreenja 21, 22

Analogno-digitalni konvertor 5, 14, 16, Merne take 21
18, 19 Merni transformator 13, 14, 22
AD736 14, 15, 16, 20, 28 Multivibrator 19
D N
Dinamiki opseg 8, 9, 11 Naponski ofset 11, 14, 16, 21
Drift 11, 14, 16
P
E Propusni opseg 6, 7, 11
Efektivna vrednost 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9,
12, 13, 14, 16, 22, 28 R
Ripl 12
F
Faktor oblika 3, 4, 5 S
Srednja vrednost 2, 3, 5, 6, 12
I Strujni ofset 11, 21
Implicitna metoda konverzije 6, 9
T
K Tehnike karakteristike 27, 28
Klir faktor 3, 4 Termalni konvertor 6, 7, 8, 9
Konvertor efektivne vrednosti 1, 5, 12, Termopar 7
13, 14, 16
Krest faktor 3, 4, 8, 11, 14, 15, 27
L
Log-antilog 10, 11
M
Metoda direktnog izraunavanja 6, 9
Metoda kalibratora 21
29
8. LITERATURA
1. Daniel H. Sheingold, Nonlinear circuits handbook, TH7, Analog Devices, 1976.
2. D. Panti, J. Pei, M. uki, H. Stankovi, Elektronski merni instrumenti,

Beograd, 1982.
3. S. kundri, M. Pealjevi, N. Pandurovi, F. Smak, Uticaj oblika talasa

elektrinog napona i struje na tanost pokaznih mernih instrumenata, Savetovanje
o energetskoj elektronici, Zagreb, 1978.
4. Petar oli, Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon, diplomski rad na

VET, 2003.
5. Prema ELV journal 26, LED panelmetar sa 4 cifre, asopis ELEKTRO (str.6-9),
maj/jun 1995.
6. http://www.analog.com
7. http://www.ti.com
8. http://www.national.com
9. http://www.st.com
10. http://www.maxim-ic.com
11. http://www.telcom-semi.com
12. http://www.diotec-usa.com
30
9. PRILOG
Elektrine eme realizovanog instrumenta
P6
HI
1M 50k
R28 R29
680k 680k
R30 R31
680k 680k
III
II
Dp
I
R32
220k
4 PR1-B SW3
U
R33
68k 5 I
6 U
R34
I
6k8 7 PR1-C
U
8
I
R35 R36 9
90k2 2k2 R40
(82+8,2) 1k3
20V 1 PR1-A
10k
P7 200V 2 +5V
100 1k
500V 3
100
(560+180+100)
V
R37
D5
840
mA
10 PR1-D
D7
11
P8 A
20 12
D6
R38
180
R39
180
A
200mV
LO B
TR2
1nav
k
20A
R27
9nav
30
2000mA (10+20) P5
200
90nav
200mA l
Strujni tr.
Slika 9.1. ema ulaznog kola
31
SW1 OS
TR1 IC2 TC7660
D1 1 8
100mA NC V+
230V,50Hz 9V B40C1000 TP1
IC1 L7805 2 7 analogna masa
- + 1 2 CAP+ OSC
VIN VOUT +5V
C4 + 3 6
GND GND LV digitalna masa
C3 10u
C1 + 3 + C2 4 5
0,1u CAP- Vout -5V
1000u 100u
TP2
+
C5
10u
B R5
C13
C6 IC6 ICL7135 BCD Izlaz
9k
+
+5V 10u +5V 10 13
IN HI B1 B1
0,1u 9 14
P2 R7 R8 P3 1k R9 IN LO B2 B2
15
B4 B4
IC3 AD736 20k 3 16
D2 +5V R6 560 5k6 1 3 3k3 ACOM B8 B8
1 8 2
BA158 CC COM 100k REF
IC5 C14 20
R1 D1
2 7 TL431 8 19
1
8
A VIN +VS 2 R11 7 REF CAP+ D2 18
47k 3 6 3 100k REF CAP- D3 17
D3 + 1u
CF OUT 6 6 D4 12
BA158 -5V C15 1u BUFF D5
4 5 2 - 5
-VS CAV C10 IC4 A/Z
+5V 4 21
0,1u OP177 C16 INT BUSY 23
4
7
C9 C7 0,47u R12 POL
-5V R10 D4 22 26
0,1u CLK STROBE
27 27
-5V +5V OVER
+
P1 25 28
R4 100k 1N4148 R/H UNDER
1M 33u C11 C12
C8 1k 11
R2 R3 0,1u 0,1u +5V V+
100kHz 1
-5V V-
GND
+
33M 6M
-5V 10u 24
32
SW2 1
RUN
2
3
HOLD 4
5
R19 150 9 7
10 OUTE INA 1
R18 150 OUTD INB
11 2
12 OUTC INC 6
R17 150 OUTB IND
13 8
OUTA GND
14
R16 150 OUTG
15 3
+5V 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 OUTF LT 4
16 BI/RBO 5
R23 VCC RBI
10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6
150 IC8 74LS247
L5 L4 L3 L2 L1
R14
1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
560
Slika 9.2. ema kompletne elektronike (napajanje i merni deo)

+5V
IZLAZ 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
R25
III
R13 II 6k8
6k8 I R22 150 R26
T6
DP
BC548
R21 150 4k7
R15 T7
P4 150 BC558 R20 150
IC7 NE555
100kHz
1 8
GND VCC 500
2 7 +5V
TRG DISCH
3 6
OUT THR +5V +5V +5V +5V
4 5 T1 T2 T3 T4 T5
RST CONT R24
10k BC548 BC548 BC548 BC548 BC548
C17 C18
10n 1n
+5V
Montane eme
Slika 9.3. Montana ema napajanja i mernog dela
Slika 9.4. Montana ema ulaznog kola
33
tampane ploe
Gornja strana Donja strana
Donja strana
8.5. Xxx
Slika 9.5. Izgled tampanih veza
34
Specifikacija materijala
Red. Oznaka na
Koliina Opis elementa Napomena
br. emi
1. 1 TR1 Mreni transformator EI30/12,5 230V/9V
2. 1 D1 Grecov spoj B40C1000
3. 1 IC1 Naponski regulator L7805CV, TO-220
4. 1 C1 Elektrolitski kondenzator 1000F, 16V
6. 5 C3,C9,,C12 Keramiki kondenzator 0,1F
7. 1 IC2 Naponski konvertor DC u DC TC7660CPA
8. 4 C4,C5,C6,C8 Elektrolitski kondenzator 10F, 35V
10. 2 D2,D3 Dioda BA158
11. 1 IC3 Konvertor TrueRMS u DC AD736KN
12. 1 IC4 Operacioni pojaava OP177
13. 1 P1 Trimer potenciometar 1M
14. 1 P2 Trimer potenciometar 20k
16. 1 R1 Otpornik 47k
17. 1 R2 Otpornik 33M
18. 1 R3 Otpornik 6M
21. 3 R6,R10,R11 Otpornik 100k
22. 1 IC5 Regulator napona TL431, TO-92
23. 1 IC6 Analogno-digitalni konvertor ICL7135CN
24. 1 C13 Kondenzator 0,1F, 63V
25. 2 C14,C15 Kondenzator 1F, 63V
26. 1 C16 Kondenzator 0,47F, 160V
27. 1 D4 Dioda 1N4148
28. 2 R7,R14 Otpornik 560
29. 1 R8 Otpornik 5,6k
31. 1 R12 Otpornik 27
32. 2 R13,R26 Otpornik 4,7k
33. 9 R15,..,R23 Otpornik 150
35
35. 2 R25,R34 Otpornik 6,8k

36. 1 P4 Trimer potenciometar 500
37. 1 C17 Kondenzator 10nF, 63V
38. 1 C18 Kondenzator 1nF, 100V
39. 1 IC7 Oscilator (tajmer) NE555N
40. 1 IC8 BCD/7 seg. dekoder-drajver SN74LS247N
41. 6 T1,..,T6 Tranzistor BC548 (NPN)
42. 1 T7 Tranzistor BC558 (PNP)
43. 5 L1,,L5 7-segmentni LED displej LTS546AWC
44. 4 / Podnoje za IC2,IC3,IC4,IC7 PDIP8
45. 1 / Podnoje za IC8 PDIP16
46. 1 / Podnoje za IC6 PDIP28
47. 1 / Podnoje za 7-segmentne displeje PDIP50
48. 1 OS Osigura 0,1A na kuitu instrumenta
49. 1 / Kuite osiguraa na kuitu instrumenta
50. 1 SW1 1-polni prekida na kuitu instrumenta
51. 1 / Uvodnik za napojni kabel na kuitu instrumenta
52. 1 / Kabel za prikljuak na mreu na kuitu instrumenta
53. 1 TR2 Strujni transformator (ferit)
55. 4 R28,..,R31 Otpornik 680k
61. 2 R38,R39 Otpornik 180
67. 3 D5,D6,D7 LED dioda, crvena, 5mm na prednjem panelu
68. 1 PR1 4-struki preklopnik na prednjem panelu
69. 1 / Dugme 4-strukog preklopnika na prednjem panelu
70. 1 SW2 1-polni prekida na prednjem panelu
71. 1 SW3 3-polni prekida na prednjem panelu
72. 6 / Buksna, crvena/crna, 13mm na prednjem panelu
36
Izgled realizovanog instrumenta
Slika 9.6. Spoljanji izgled instrumenta
Slika 9.7. Unutranjost instrumenta
37

DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

Broj indeksa: 82/06

Smer: Elektronika i telekomunikacije

Tema: ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

Hardver: 80% Softver: 0% Teorija: 20%

U ovom diplomskom radu opisan je postupak projektovanja i realizacije elektronskog

An electronic instrument intended for the measurement of AC voltages and currents is

U elektrinim mreama i raznim kolima, u idealnom sluaju, struja i napon se menjaju

2. OPTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI

2.1. Efektivne i srednje vrednosti naizmeninih veliina

Naizmeninu veliinu u pogledu intenziteta karakterie njena maksimalna vrednost

i to samo pozitivna reenja, jer su efektivne vrednosti iskljuivo pozitivne vrednosti.

Pored efektivnih i maksimalnih vrednosti naizmeninih veliina u praksi se esto

2.2. Koeficijenti izoblienja naizmeninih signala

Kao mera talasnog oblika neke sloenoperiodine veliine koriste se sledei

Koeficijent amplitude (krest faktor) predstavlja se odnosom maksimalne i efektivne

Koeficijent harmoninog izoblienja (klirfaktor) se najee definie jednainom:

Ovde je Eef=( E1ef2+E2ef2+E3ef2+...+Enef2) efektivna vrednost napona, a E1ef, E2ef, E3ef,...,Enef

Analiza oblika talasa, koji su tipini za kola industrijske elektronike, pokazuje da se

Faktor Koeficijent Faktor Koeficijent

1,111 1,414 1,000 1,000

1,155 1,732 1,571 2,000

1,155 1,732 1,111 1,414

Slika 2.1. Faktor oblika i krest faktor pojedinih oblika signala

2.3. Merenje efektivnih vrednosti naizmeninih signala

Da bi elektronski instrumenti mogli meriti naizmenine sinusoidne napone potrebno je

Iz ovoga sledi da se instrumenti koji mere na ovom principu ne mogu koristiti za

3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI

Kao to je objanjeno u poglavlju 2. klasini elektronski instrumenti posredno, preko

Slika 3.1. Efektivna i srednja vrednost istog sinusnog signala

Postoje tri elektronske tehnike koje se koriste za preslikavanje efektivne vrednosti

Termalni konvertori imaju zadovoljavajuu tanost i propusni opseg, ali su oni

3.1. Termalni konvertori

3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojaanjem

Slika 3.2. Termalni konvertor sa stalnim pojaanjem

Pojaava A1 mora imati veliku ulaznu impedansu, dovoljnu izlaznu struju za

Ogranieni dinamiki opseg podrazumeva ogranienje krest faktora ulaznog signala.

3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem

Slika 3.3. Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem

Pojaanje ulaznog pojaavaa A1 podeava se sa signalom uzetim sa izlaza pojaavaa

Termalni konvertor sa promenljivim pojaanjem ima vei dinamiki opseg i tanost od

3.2. Direktno izraunavanje

Izraunavanje efektivne vrednosti ulaznog signala zahteva tri matematike operacije:

Slika 3.4. Konvertor na bazi direktnog izraunavanja

3.3. Implicitno izraunavanje

Ova tehnika je zasnovana na sledeim jednainama:

Slika 3.5. Konvertor na bazi implicitnog izraunavanja

Ovakvo reenje ima vei dinamiki opseg od termalnog konvertora sa promenljivim

Slika 3.6. Log-antilog konvertor

Bipolarni ulazni signal VIN se konvertuje u unipolarni strujni. Ta struja se transformie u

Slika 3.7. Elektrina ema log-antilog konvertora

Za frekvenciju ulaznog signala koja je velika u poreenju sa 1/(2RC) vai:

Log-antilog konvertori su veoma tani za jednosmerne signale i signale niskih

Slika 3.8. Srednja greka konvertora efektivne vrednosti 440J u funkciji

Slika 3.9. Ripl i srednja (prosena) komponenta greke

4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA

Radi boljeg razumevanja i lakeg dimenzionisanja pojedinih delova instrumenta za

Slika 4.1. Blok dijagram instrumenta

4.1. Ulazni deo

4.2. Merni deo

4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon

Za preslikavanje prave efektivne vrednosti naizmeninog analognog signala u vrednost