UMETNOST PRAISTORIJE ( ispitno pitanje)

Kada je ovek poeo da stvara umetnika dela, ta ga je podstaklo i kako su izgledala ta

umetnika dela su prva pitanja kojim poinje istorija umetnosti. Prvi poznati predmeti koje
je ovek napravio svojom rukom bili su u funkciji preivljavanja i opstanka. To su bili
predmeti bez estetske vrednosti. Prema materijalu i nainu na koji je ovek pravio svoja
orua praistorijsko doba delimo na:
PALEOLIT starije kameno doba u kojem su orua pravljena grubim
klesanjem

NEOLIT mlae kameno doba u kome su orua pravljena glaanjem

METALNO DOBA u kome se koristi bakar, bronza, gvoe i pravi se

mnogo savrenije orue

Tragovi najstarijeg orua prevljenog ljudskom rukom potiu iz oko 600.000 god. pre
nae ere a prva poznata umetnika dela nastala su oko 30.000 god. pre nae ere.
Najstarija umetnika dela koja su nam poznata potiu iz poslednjeg doba PALEOLITA
(oko 20.000 god. pre nae ere) ali su uraena sa takvom sigurnou i prefinjenou da
je to daleko od skromnih poetaka pa je stoga sigurno da su i pre ovog perioda postojale
godine razvoja ali o tome nema podataka.

ovek PALEOLITA je sakupljao plodove i lovio a za prva sklonita koristio je peine.

Otuda i prva umetnika dela na koja nailazimo su slike ivotinja urezane, naslikane ili
isklesane na zidovima peina. Najvei broj ovih peina pronaen je u paniji a
najpoznatija je peina Altamira i peina Lasko u Francuskoj (uvena sala bikova).
Peina Lasko je otkrivena 1940. godine, sluajno (otkrila su je neka deca trei kue). To
su ujedno i najbogatija nalazita. Slike su stvarane kao deo magijskog obreda koji je
trebalo da obezbedi uspean lov. Paleolitski ovek je verovao da e ivotinju koju naslika
lake uloviti. Smanjejem broja ivotinja bio je ugroen opstanak pa su ih slikali i u krdima
da bi ih umnoili i samim tim opstali.

Slika dva bizona peina Lasko

Pokazana je zadivljujua vetina i realizam. Siguran crte, prefinjen kolorit, veto

korienje prirodnih udubljenja i ispupenja. Jedna od odlika ovih prikaza su i zemljane
boje (oker, smea . . .) i ostale boje koje su videli u prirodi. Pokret. Uoava se i
perspektiva. Sve skupa vrlo realistian prikaz.

Peina Lasko. Slika velikog bika i mnotva malih ivotinja gde su ivotinje slikane jedna
preko druge. Onog momenta kada je neka ivotinja ulovljena, njena slika je gubila na
znaaju pa je preko nje naslikana nova. Slike su bez estetskog doivljaja.

Peina Altamira. Slika ranjenog bika u gru. Koristili su i boje mineralnog porekla.

Slika stada. Sahara. Pored ivotinja vidi se i figura oveka.

Akrobate. Plitak reljef. Prikazuje ritual. Naslikana su vitka tela u pokretu.

Prikazi su slikani u dnu peina i na skrovitim mestima pa su zato i sauvani do dananjih

dana.

1
SKULPTURA

Prve statue imale su funkciju plodnosti pa je zbog toga i njihov izgled imao specifian
izgled. To su uglavnom bile enske figure nazvane VENERE sa uveanim delovima tela
koji su oznaavali plodnost.

Boginja majka boginja plodnosti veoma malih dimenzija (10 13cm)

Najpoznatija je figura je VILENDORFSKA VENERA pronaena u Austriji

Mlae kameno doba NEOLIT donosi i nove delatnosti: stoarstvo, zemljoradnju, stalnu
nastanjenost i glaanje kamena. Potreba za uvanjem i kuvanjem hrane uslovljava
izradu zemljanih sudova. U poetku su posude od prua oblagane zemljom a kasnije
pronalaskom grnarskog toka su raene posude od zemlje i peene (prve keramike).
Pojavila se i potreba za ukraavanjem predmeta. Pravljeni su i predmeti kao motike,
avani, rvnjevi za mlevenje ita.

IDOLI su najee zli duhovi kojima se ovek molio. Jedinstvena NEOLITSKA vajarska
dela nastala su na ostrvima KIKLATSKOG ARHIPELAGA u Egejskom moru. To su
takozvani KIKLATSKI IDOLI klesani u mermeru. Imaju srogo geometrijski oblik i deluju
apstraktno. Plosnati su, nemaju volumen. Ova tendencija udaljavanja od prirodnih,
organskih oblika nastavlja se i u METALNO doba kada umetnost postaje potpuno
apstraktna (u simbolikom smislu) svedena na znakove i simbole. Tada nastaje
geometrijski stil.

MENHIR grubo vajani nadgrobni spomenik esto pokazuje samo delove tela
(sveden na simbolike znakove)

Bronzane ivotinje stilizovane (izduene)

Sunana kola poetak primene dragocenih metala (zlato)

ARHITEKTURA

Krajem NEOLITA i tokom METALNOG doba nastali su i prvi spomenici arhitekture. Zbog
svojih ogromnih dimenzija dobili su ime MEGALITI (Stounhend). Izgraeni su od velikih
kamenih blokova na taj nain to je na parove uspravnih blokova postavljen jedan
horizontalni. Taj najprostiji graevinski objekat zove se DOLMEN. Takva arhitektura je
vezana za ivot posle smrti kao nadgrobni spomenik. Takvi kameni blokovi su dalje
reani u krug oko sredita obeleenog kamenom koji je verovatno bio oltar ili rtvenik.
Iako namena nije pouzdano utvrena, pretpostavka je da su to bili grobovi ili kultna
mesta. Najpoznatiji primer arhitekture tog doba je STOUNHEND u Engleskoj.

EGIPATSKA UMETNOST
Pripada prvim velikim kulturama istonih civilizacija koja se razvila oko 3.000 godina pre
nae ere na bliskom istoku u dolinama reka Tigar, Eufrat i Nil. Egipatska drava
odlikovala se centralizovanom vlau, razvijenim sistemom navodnjavanja, hieroglifskim

2
pismom i razvijenom umetnou. Egipatska umetnost preteno je namenjena kultu
mrtvih tako da je ivot posle smrti bio osnovna briga ivih i svrha umetnosti ali za razliku
od umetnosti praistorije gde je postojao strah od duha mrtvih. Odnos Egipana prema
smrti je sasvim drugaiji. Verujui u ivot posle smrti oni su prema njemu imali veoma
vedar odnos i stav. Zagrobni ivot je zapravo bio samo nastavak ivota na zemlji za koji
se trebalo valjano pripremiti. U tu svrhu jo za ivota gradile su se grobnice koje su bile
opremljene svim onim to je bilo potrebno za srean ivot posle smrti. Duh umrlih ( KA )
ostaje da ivi i posle smrti ili u balsamovanom, mumificiranom telu pokojnika koje su
pravljena kao stanite due KA.
Prvobitni oblik grobnica bila je MASTABA odnosno grobnica pravougaonog oblika
odnosno zarubljene piramide. Prva piramida nastala je upravo reanjem mastaba jedna
na drugu tako to je svaka sledea manja od predhodne. Tako je dobijen prvi oblik
piramida, stepenaste piramide. Najpoznatija i najstarija ZOSEROVA piramida, nazvana
po faraonu Zoseru i nalazi se u Sahari. Iz ovog oblika nastale su razvijeniji oblici
piramida sa ravnim stranama od kojih je najuvenija grupa piramida iz doline kod Gize a
ine je Mikerinova, Kefrenova i Keopsova piramida. Njihova unutranjost bila je bogato
opremljena onim bogatstvom kojim su faraoni raspolagali za vreme ivota. O tome
svedoi jedina grobnica koja nije opljakana a to je Tutankamonova grobnica. Uz svaku
piramidu nalazio se hram a uz Kefrenovu velika sfinga sa njegovim likom i telom lava.
Njena velianstvenost stvorila je takvo strahopotovanje da su je smatrali likom Boga
sunca. Piramide su bile obloene kamenom esto i skupocenim ruiastim granitom
od koga su ostali samo tragovi na vrhu Kefrenove piramide. Tehnika i nain
izgradnje ovih monomentalnih, velianstvenih graevina u istoriji umetnosti ostala je
tajna do danas iako su predpostavke brojne. Graene su od ogromnih i tekih blokova za
koje se takoe nezna na koji su nain preneeni, podizani i tako savreno slagani u oblik
piramide. Ono to je sigurno jeste da je stepen civilizacije naroda koji ih je gradio mnogo
vii od nivoa koji mi moemo da zamislimo a moda i vii od onog na kome smo mi na
pragu drugog milenijuma. I oko toga ko ih je gradio postoje razne verzije od onih da su ih
gradili robovi iji rad nije bio plaen do one da je taj rad ipak bio plaen to bi u tom
sluaju omoguilo ekonomsko obezbeenje velikog broja stanovnitva. Ovako graene
grobnice i ovakav odnos prema zagrobnom ivotu imao je samo najbogatiji sloj ljudi dok
je obian narod sahranjivao na mnogo skromniji nain moda i tako da su samo
zatrpavani peskom.
Osim grobnica u arhitekturi Egipta graeni su i hramovi i to u dve svrhe. Prva
pogrebna i druga kao stanite bogova. Dva reda svingi i dva obeliska inili su
uobiajeni prilaz hramu. Kapiteli (gornji deo stuba) na egipatskim stubovima isklesani su
u vidu palme, papirusa i lotusa.
Primeri:
Hram u Karnaku
Hram u Luksoru (obelisk sa hieroglifima, figura Ramzesa, slike u
unutranjosti (slike u redovima)

SKULPTURA I SLIKARSTVO

I slikarstvo i skulptura Egipta vezani su za hramove i grobnice ali ne kao njihova

dekoracija ve da izraze boansko poreklo faraona i osiguraju blagostanje njegovoj dui.
Figure su uglavnom slikane kao naga muka i obuena enska tela. Statue su
postavljene u grobnice kao zamena za pokojnikovo telo odnosno one su stan njegove
due. Zato su one manje predstavljale odreene linosti ve vie odraz venog ivota
posle smrti. One stoga predstavljaju oveka van prostora i vremena. Otuda njihova
statinost, bezizraajnost i monumentalnost. Ni u slikama ni u reljefima zato nema
perspektive ni iluzije prostornostii.
Primeri:

3
 Nefertiti jedna od najlepih sauvanih skulptura
Skulptura pisara (obian ovek, realnije, prirodnije prikazan)
Palata kralja Narmera (vea figura vii stale)

Glavna figura je u veim razmerama u skladu sa njenim znaajem. Nema portretskih

karakteristika. Glava i noge su uvek u profilu a telo anfas. Iskoene oi, minka i frizura
koje mnogo govore o obiajima tog vremena.
Primeri:
Tutankamonova maska glava vladara (bogatstvo materijala i boja)
Tutankamon sa enom scena it ivota (zlato i drago kamenje)
Tutankamon lovi (deo slike je u redovima nepoznavanje perspektive)
Narikae grupa ena sa podignutim rukama u raznim veliinama

Tela su proporcionalna i snano graena ali potpuno bezlina. Pored statua, reljefa i
slika u grobnice su unoeni i predmeti od zlata, slonovae i dragog kamenja, a to su
bili sarkofazi, nakit, zlatne maske, nametaj i prestoli.

Citat iz knjige KADA JE SUNCE BILO BOG - Zenon Kosipovski

Englez Vilijam Metju Petri poznati egiptolog pie o istraivanju piramida

1880 je poeo sa istraivanjima i bavio se 40godina. Istraivanja je poeo sam jer nije
imao novca.

Na zapadnoj obali Nila pored grada Memfisa postoje 18 piramida. Najvea ima duinu
osnove od 230m i u nju je ugraeno oko 2.300.000 blokova. Na izgradnji piramide radilo
oko 4000 zanatlija.
Svinga ima duinu od 73m i visoka je 28m
Prve piramide su bile stepenaste a kasnije su imale glatke ivice
Portik ulazni deo hrama. Pored piramida obino su graeni harmovi za svetenike koji
su itali molitve.

Egipatski bogovi:
Bog sunca RA
Bog zemlje OZIRIS pravednik
Ozirisov brat SET olienje zla (ubio Ozirisa)
Ozirisova ena IZIDA vaskrsla Ozirisa
Ozirisov sin HOR ubio Seta

Verovanje egipana. ovek se sastoji iz tri dela

o Fiziko telo
o Delovi KA ovekov dvojnik i uvar
o Delovi BA prava ovekova dua

Faraonova dua je posle smrti sluila boga RA

1889 je otkrio piramidu iji je tajni ulaz bio na junoj strani. Istraivao hodnike i ustanovio
da je piramida opljakana. Do tada su svi otkriveni ulazi bili na severnoj strani.

ISTORIJA MESOPOTAMIJE

4
U isto vreme kada se pojavila egipatska umetnost izmeu 3.500 i 3.000 godine pre nae
ere u najbliem susedstvu u dolini reke Tigra i Eufrata u Mesopotamiji rodila se jo
jedna velika civilizacija. Iako su ove dve civilizacije bile u neposrednom dodiru i
susedstvu i u mnogome delile zajedniku sudbinu nikada se nisu spojile i do kraja su
zadrale razliite karaktere. Osnivai mesopotamijske civilizacije su SUMERCI nazvani
prema oblasti u kojoj su iveli u blizini ua Tigra i Eufrata. Negde oko 4.000 godine pre
nae ere Sumerci su doli iz Persije u junu Mesopotamiju gde su osnovali itav niz
gradova-drava i sopstveno pismo koje nije imalo veze ni sa jednim poznatim jezikom
pre njih a to je bio klinasti oblik pisma na glinenim tablicama. Za razliku od egipatske
arhitekture koja je graena u kamenu i sauvala se nakon toliko godina u Mesopotamiji
zbog tronosti marerijala od kojeg su gradili a to su opeka, erpi i drvo nije ostalo
gotovo nita osim temelja.

Primer:
Ruevine grada URA, prestonice Sumeraca
Palate i hramovi su greni od opeke, Pronaena su i umetnika dela
takoeod opeke. Verovali u mit da je ovek postao od zemlje.

Zbog toga su znanja o sumerskoj umetnosti ili civilizaciji zasnivaju na sluajnim

fragmentima koji su iskopani ukljuujui i veliki broj glinenih tablica. Iako su u gradu Uru
naene i neke bogato opremljene grobnice iznad zemlje u obliku zasvoenih komora
Sumerci se nisu za razliku od Egipana brinulu za ivot posle smrti.

Primer:
Ovan u ipraju
Pronaen u grobnici u Uru od zlata, srebra i dragog kamena
Realistian, naturalistiki (detaljno uraen), finost boja. . .
Delo je vezano za njihova verovanja

Svaki njihov grad-drava imao je svog lokalnog, mesnog boga koji je zastupao interese
stanovnitva toga grada kod drugih bogova koji su imali vlast nad prirodnim snagama
kao to su vetar, plodnost i nebeska tela.

Primer:
Grobnica kraljeva Ura
Gava bika sa lire (muzikog instrumenta) od drveta
Pravili su najlepa dela u obliku ivotinja. Velika vetina umetnike izrade
realistina, zanatska prefinjenost, izuzetan smisao za stilizaciju oblika.
boje

To planirano drutvo ije je sredite bilo u hramu imalo je razvijen ekonomski sistem
praen bogatom dokumentacijom pa su tako teme najstarijih otkrivenih sumerskih tablica
bile ekonomskog i administrativnog karaktera a ne verskog

SUMERSKI GRAD

Plan sumerskog grada bio je koncentrisan oko hrama mesnog boanstva koje je
postavljeno na uzvienoj platformi zauzimao centralno mesto grada. Te platforme po
svojoj veliini i utisku mogu se porediti sa egipatskim piramidama a nazivale su se
ZIGURATI. Najpoznatiji meu njima je VAVILONSKA KULA koja nije sauvana ali je
sauvan primer u WARKI. Simbolika ovih oblika bila je vezana za verovanje da su vrhovi
bregova boravite bogova (porediemo kasnije sa Olimpom-Grka) pa su zbog toga

5
smatrali da e podizanjem vetakih planona ,zigurati, pruiti boanstvu boravite kakvo
mu dolikuje. Ve smo pomenuli da je opeka glavni krivac, kao troan marerijal, to nema
ostataka arhitekture ovog perioda ali sa druge srane podsticala je na konstrukciju LUKA,
SVODA i KUPOLE (glavni konstrukcioni elementi arhitekture), prvi put otkriveni kod
mesopotamijske umetnosti.

Primer:
Grad Ur - Mozaik od zemljanih ploa bojenih gleu (ratni triumf prve
dinastuije)
Horizontalni nizovi, likovi ematizovani, bez perspektive, scene jedna
iznad
druge.

Za ukraavanje arhitektonskih oblika obilato je koriena boja i glazura ili su same

opeke (cigle) slagane tako da obrazuju dekorativne predstave ivotinja bilo da su realne
ili fantastine. Naalost od slikarstva nije bita sauvano. Najbolje je sauvana skulptura
raena od uvoznog kamena. Bile su retke. Teme su uglavnom portreti vladara prikazi
njihovih uspeha u ratu, lovu i zakonodavstvu kao i realistini prikazi ivotinja.

Primer:
Skulptura po stilizaciji podsea na egipatsku skulpturu: velike oi, brada
Veliali su mo i veliinu vladara a ne sam lik.

Primer:
Glava kralja Sargona (car sve etri strane sveta) - bronza
Najpoznatiji osvaja
Realistian prikaz je malo vie prikazan ali i dalje strogost i snaga
su dominantni

Primer:
Guverner iz Lagaa (grad u okolini Ura) bronza
Stilizacija, jedinstvenost.

Primer:
Vudea (vladar iz Lagaa)
Skulptura. Sedi, ima kapu, prekrtene ruke
Nagovetaj portretskog prikaza.
Na krilu utisnuto klinasto pismo
Bez nagovetaja pokreta

U nedostatku kamena skulpture su raene i od metala. Reljefne predstave na kamenim

stelama koje su sluile za prekrivanje zidova naroito u vladarskim palatama.

Primer:
Pobednika stela Naram Sina spomenik u slavu osvajaa
Istorijska scena pobede AKADSKE vojske pod vostvom Naram Sina
Nad neprijateljem.
Vladar je istaknut kako svojom veliinom (vea figura vii stale) i
Prazninom prostora oko njega tako i boanskim simbolima na vrhu stele
(dva sunca)
Veto ukomponovana scena. Prati oblik kamena.

6
STILSKE KARAKTERISTIKE

Na statuama nema realizma ve su i lice i telo strogo uproeni i ematizovani sa

izraenim oima koje su prozor due (veza sa vizantijskom umetnou). Velike krupne
oi. I kod prikazivanja vladara slino egipatskoj umetnosti vano je da se ostavi utisak
moi i dostojanstva koji bi ulivao strah i potovanje podanicima a ne portretske
karakteristike
Razlike od egipatske umetnosti
Dok je egipatski umetnik svoje oseanje za formu zasnivao na kubinim oblicima kod
sumerskih umetnika ono je zasnovano na oblicima kupe i valjka.

Glavni gradovi bili su AKAD i UR a kasnije i VAVILON koji je pod

Hamurabijem osnivaem vavilonske dinastije postao kulturno stecite Sumera.
Hamurabi je najpoznatiji po svom zakoniku koji je najstarija zbirka zakona vrlo
racionalnog i humanog po svojim koncepcijama. Hamurabi je naredio da se zakon ispie
na jednoj velikoj steni na ijem vrhu Hamurabi stoji pred bogom sunca i podnosi mu
izvetaj o svom zakonodavnom delu i od koga prima zakon.

Primer:
Reljef u kamenu
Scena je ostvarena u bazaltu

Asirska i persijanska umetnost

Kada su Asirci osvojili Mesopotamiju i okolne zemlje na ovoj teritoriji razvija se asirska
umetnost. Oni su po ugledu na Sumerce takoe gradili hramove, zigurate, i kraljevske
palate do tada nepoznate lepote i sjaja. Premda su Asirci kao i Sumerci gradili u
opeci kapije i nie delove unutranjih zidova unutranjih prostorija i oblagali ih
kamenim ploama koje su bile ukraene reljefima koji su veliali najee kralja i
njegove vojne uspehe ili uspehe u lovu. Oni su vaili kao najstariji narativni reljefi u
istoriji umetnosti. Naslednik asirskog carstva i oblasti Mesopotamije bili su Persijanci pod
iju su vlast pali u trnutku osvajanja Vavilona (Persija dananji Iran). Persijska
umetnost je sinteza raznih umetnosti sa palatama ukraenih reljefima na kojima
preovlauje asirski uticaj. Novina su stubovi uski i vitki sa kapitelima od konjskih i
bikovskih glava koji e kasnije uticati na budistiku arhitekturu Indije.

Primeri:

Bronzani lav naivan i stilizovan prikaz

Scena lova iz palate u Ninivi reljef, konjanik sa strelom juri ivotinje. Predstavlja
vladara na konju koji juri divlje magarce. Veto prikazan pokret. Pokuaj prikazivanja
perspektive. Dobar smisao za kompoziciju.

Asirski krilat i bik na vratima palate Sargona II. Bikovi kao straari, sa ljudskim
glavama od alabastera. Figure dosta stilizovane. Perspektiva u delu nogu.

Ranjena lavica realistian prikaz. Prikazan bol ranjene ivotinje.

7
 Lav na keramici plitak reljef na ciglama. Sklad, gracioznost.

Palata u Pesepolisu Darijeva palata

Grifon sa krilima Darijeva palata. Reljef, ornamenti u gornjem delu

Hram boginje Itar sklad arhitekture i skulpture. Zidovi oblagani ploama od

keramike. Stilizovane figure, ukoene, dostojanstvene.

Skulptura u zlatu (vreme Darija) kolica sa zapregom

Freska

Egejska umetnost (kritsko mikenska umetnost)

Egejska umetnost nazvana po oblasti u kojima se razvija oko Egejskog mora obuhvata
tri umetnike celine koje su meusobno povezane ali se ipak znatno razlikuju. Dve od
njih su vezana grka ostrva kritska i kiklatska a tra za grko kopno a to je mikenska.
Egejska civilizacija razvijala se uporedo i istovremeno sa egipatskom i
mesopotamijskom sa kojima se mogu primetiti izvesne slinosti ali i velike razlike. O
ovim civilizacijama do arheolokih iskopavanja u XIX veku znali smo samo iz grke
mitologije i prii o kritskom kralju Minosu, Minotauru i lavirintu kao i od Homera i
njegovih epova sa priom o trojanskom ratu i grkim junacima Ahilu, Odiseju i
drugima. Ostaci kritske civilizacije otkriveni su zahvaljujui engleskom arheologu Arturu
Evansu dok je za otkrie mikenske umetnosti zasluan ueni trgovac liman.

KRITSKA UMETNOST
Arhitektura

Najvrerdniji izvor podataka o umetnosti Krita pruaju nam ostaci pronaenih palata od
kojih je najvea palata kralja Minosa u Knososu (grad na Kritu) po kome se
naziva jo i minojska civilizacija. Ona je graena sa vrlo velikim ambicijama i zauzimala
je veliku povrinu sa mnogo odaja (preko 200) da je u legendi nazvana minotaurov
lavirint. Ona je jo bila poznata pod nazivom palata sekira zbog estog motiva
sekira kojima ja palata dekorisana. Palata je podignuta oko centralnog pravougaonog
dvorita u sredini oko koga su smetene sloene grupe odaja. Obzirom da su pored
sveanih dvorana i odaja namenjenih kralju tu nalaze radionice, magacini i pisarnice
moemo zakljuiti da palata nije bila samo kreljevska rezidencija ve i sredite
trgovake i administrativne delatnosti. Tragovi kanalizacije, bogatstvo i rasko palate
svedoe o udobnom ivotu i stanovanju. Otvorene pune vazduha sa bogato
dekorisanim zidovima palate su imale atmosferu vedre elegancije. Svetlarnici i
mnogobrojna stepenita ine jednu od karakteristika ove arhitekture a drugu ini
karakteristian gladak drveni stub iji oblik se iri na gore a svojim kapitelom koji svojim
oblikom naglaava oblik dorskog stuba u klasinoj grkoj umetnosti. Obzirom da su
palate zidane na otvorenom moru bez ikakvih zatitnih zidova i utvrenja moemo

8
zakljuiti da su kriani bili vrlo miroljubiv narod, da nisu ni sami ratovali i da se nisu plaili
nikakvih neprijatelja.

To moemo zakljuiti po temema koje nalazimo na zidnim slikama odnosno freskama

koje su ukraavale palate i na posuu. To su uglavnom teme iz prirode i ivotu mora koje
su bile omiljene. Preteno tematika mora kojim su bili okrueni. Svetao i vedar kolorit
ovih zidnih slika doprinosi da odiu optimizmom i vedrinom. Za razliku od egipatske
umetnosti koja je bila podreena funkciji kulta vladara i njegovom zagrobnom ivotu
karakteristike umetnosti je esto dekorativna i odie ljubavlju prema ivotu bez mnogo
brige ta e biti posle smrti. Dok egipatsko tei statinosti kritsko je gajilo oduevljenje za
ritam, ivost, pokret, boju.

Primeri:

Tauromanija, borba sa bikovima kompoziciono smela. Mladi skae na

bika koji juri. Realistina figura bika u pokretu. Figure devojaka dosta
ematizovane. Izrazita dekorativnost. Okvir oko freske.

Princ sa ljiljanom profil glava i noge, telo anfas. Slika sa puno ivota i pokreta.

Dvorska dama sa krita, (parianka) podsea na francusko slikarstvo sa

poetka XX veka. Profil, krupno oko.

enska figura

Bera pamuka priroda, sloboda, naivnost u proporcijama. Slikanje biljaka

(podsea na kraj XIX i poetak XX veka)

Skulptura

Zmijske boginje su bile glavni oblik skulpture pronaene na kritu. Zbunjuju istraivae
jer ne znaju znaenje i funkciju. Bilo je predpostavki da zbog zmija koje simbolizuju
muku i obnaenih enskih grudi koje simbolizuju ensku plodnost one
predstavljaju kult plodnosti ali to nije dokazano. Obzirom da na kritu ima jako malo zmija
pomiljalo se da su uveene sa strane a to je opovrgla injenica da su one naene samo
na kritu a da se po stilu mogu moda uporediti sa delima drugih kultura npr.
Mesopotamijske umetnosti.

Primeri:

Zmijska boginja enska figura sa obnaenim grudima dri dve zmije

Glava bika realistina

Vaza naslikan oktopod

Citat iz knjige KADA JE SUNCE BILO BOG - Zenon Kosipovski

Mit o kralju Minosu
Minotaurov lavirint

9
1882 Artur Evans (englez) antikvar, arheolog, Nastavnik istorije u Oksvordu
1875 bio na Balkanu. Pisao afirmativno o Srbima, protiv turaka, u englaskoj tampi
Jedno vreme iveo u dubrovniku
Za vreme rata pisao protiv Austrije
1872 bio u Atini
Pronaao u antikvarnici medaljone sa nedeifrovanim pismom
Posetio limana (arheolog koji je otkrio Mikenu)

Minos kralj Krita

Minotaur
Tezej ubio Minotaura
Arijana mu dala konac za lavirint
Egejsko more dobilo ime po Egeju ocu Tezeja
Evans, bio na Kritu etri godine posle limana i iskopao lavirint, Minosov dvor u
Knososu
Pronaao tablice sa nedeifrovanim pismom
Labris lavirint dvosekla sekira

MIKENSKA UMETNOST sastavni deo kritske umetnosti

Arhitekturu mikenske umetnosti ini niz naselja grupisanih oko palata u kojima su
naeni predmeti vrlo bliski mihojskoj umetnosti. Po tome bi se moglo rei da je u zidnom
i vaznom slikarstvu kao i obradi zanatskih predmeta mikenska nastavak kritske
umetnosti. Meutim svojim utvrenjima a naroito grobnicama i nainom sahranjivanja
mikenska umetnost vie upuuje na egipat nego na krit. Za razliku od kritskih palata
mikenske su bile okruene zidinama, utvrenjima koja su se bez ikakvog vezivnog
materijala drale samo teinom svoje mase. Ova utvrenja poznata su pod imenom
kiklotski zidovi jer su kod grka svojom masom izazivali takvo strahopotovanje da su ih
smatrali delom jednookih divova iz grke mitologije. Ova utvrenja logina su zatita
mikenaca koji su za razliku od miroljubivih kriana bili ratniki narod. Ulaz u mikenski
grad ini takozvana lavlja kapija nazvana tako po trouglastom reljefu na nadvratniku sa
prizorom dva propeta lava i stubom u sredini. Ona je najupeatljiviji ostatak masivnih
bedema koji su pojaani i simbolikom zatitnom ulogom ovih lavova.
Slino egipanima Mikenci su takoe gradili grobnice za sahranjivanje u obliku konice.
Najuvenija meu njima pogreno nazvana atreova riznica zbog bogatstva i raskoi koja
se pronalazau uinila prevelika za grobnicu.Prvi put na tlu evrope koristili su svod i
kupolu. U vreme kada je otkrivena ova grobnica je ve bila opljakana ali u nalazima iz
drugih grobova otkriveni su mnogi vredni predmeti meu kojima i zlatne maske kojima su
se kao i kod egipatskom kulturom pokrivala lica vladara. Slino kao i u egipatskim
piramidama nali su dragocene predmete iz svakodnevnog ivota.

Primeri:

Maska Agamnenona verovanje da pred bogove treba doi svetlog lica ili kao
zatitu od toplote,. Dosta stilizovana ali ipak naturalistika. Vidi se surovost oko
usana. Pokuaj poetka umetnosti portreta (naturalizam pojaani realizam)

10
 Pehar iz Vafija uren raskono u zlatu. Plitak reljef. Scene iz lova. Detalji i
nagovetaj pejsaa. ivotinje u pokretu.

Mikenski bodei umetniki obraeni. Primenjena umetnost tog doba. Scene iz

lova.

Kao ni na kritu ni u Mikeni nisu naeni ostaci hramova tako da malo znamo o religiji i
verovanjima ali nam je poznat plan mikenskih palata ije je sredite bilo u kreljevskoj
dvorani za prijem, takozvanom megaronu. Megaron je velika pravougaona prostorija
sa okruglim ognjitem u sredini i etri stuba koja su nosila krov. U nju se ulazilo kroz
duboko predvorje sa dva stuba i jedno predsoblje. I ove odaje kao i kritske bile su bogato
dekorisane.

Primer:

Freska sa Akropolja mikene scene iz lova i rata podseaju na freske

kritskih palata ali su dosta statine. Dobro komponovana scena i dobra
proporcija konja i ljudi.

GRKA UMETNOST pre FIDIJE

Period pre procvata u V veku pne

Grka umetnost razvijala se kroz razliite faze u periodu od 1100 do 323 godine pne (IV
vek pne). Umetnost starih grka kao i njihov ivot zasnivao se na mitskoj tradiciji i
religioznosti ali se njihova religija razlikovala od ranijih civilizacija u tome to bog vie nije
nedostupan i neprikosnoven sa vanzemaljskim osobinama ve ima sva svojstva oveka,
vrline i mane obinih ljudi. esto se sa njima poistoveuje sa njima ivi svaa se znai
potpuno se meaju ivoti obinih ljudi i bogova ime se bog maksimalno pribliio ljudima.
On nije vie za njih nedostupna misterija ve je deo obinog ivota svakodnevnih ljudi.
Ta saglasnost i proimanje izmeu boanskog i ljudskog osnovno je obeleje i ideal
grke umetnosti koja je postala osnov evropske civilizacije. Zato oni nisu podizali ni
piramide ni vladarske palate ni umetnika dela koja bi slavila pojedince na vlasti. Oni
podiu graevine i umetnika dela koja slue obiajima i potrebama naroda. Tri su izvora
za izuavanje grke umetnosti. To su na prvom mestu sami spomenici, drugi izvor su
rimske kopije i trei su pisani izvori. Osnivanje olimpijskih igara 776
godine pne. polazna je taka grke hronologije. U to vreme razvija
se i najstariji stil u grkoj umetnosti tzv. geopmetrijski stil. Jedini sauvani ostaci ovog
stila jesu vaze odnosno slikarstvo na vazama koje su u poetku bile ukraene samo
geometrijskim arama meandrima otud i naziv stila kojima su kasnije dodavani i ljudske i
ivotinjske figure koje su takoe formirane od geometrijskih oblika. Figure poinju da
zauzimaju centralno mesto dekoracije dok se ornamenti povlae na periferne
delove, dno i vrh posude. Najuvenija grupa ovih vaza sluile su kao nadgrobni
spomenici velikih dimenzija od preko jednog metra. Po diplonskom groblju u atini gde su
pronaene dobile su naziv diplonske vaze. Za razliku od egipatskih prikaza pokojnika
ove imaju isto komemorativni karakter bez odnosa prema ivotu posle smrti.

Arhajski period

11
Arhajski period u razvoju grke umetnosti traje od VII do V veka pne. odnosno do
klasine faze. To su bili prizori iz mitologije i svakodnevnog ivota uraeni na vrlo
visokom umetnikom nivou.

Arhitektura ovg perioda razvijala se u dva osnovna grka reda odnosno stila. Dorski i
jonski i korintski (varijanta jonskog stila)
Razlika izmeu dorskog i jonskog pre svega je u izgledu stuba. Dorski je iri, zdepastiji i
suava se prema gore (poreklo kritske umetnosti) sa tipinim jednostavnim kapitelom.
Stubovi su imali vertikalne ljebove kanelure.
Jonski stub je vitkiji elegantniji i zavrava se kapitelom koji ima karakteristini element
koji se naziva voluta.
Korintski stub, podvrsta jonskog

Korintski stub, podvrsta jonskog se razlikuje u kapitelu koji je sainjen od biljnih

motiva.lie akanta
Sva tri stuba imaju kanelure.

Izgled hramova:
Na stubovima je arhitravna greda (horizontalna greda) na kojoj su triglifi izmeu kojih
su metope (pravougaoni reljefi) i na vrhu zabat timpanon (trouglasti vrh)

Primeri:

Dorski hram Cere (VI vek pne)

Zevsov hram u Olimpu

Metopa dva bika, dosta dobro prikazana ljudska tela. Likovi su ematizovani, kose oi,
kosa kao kapa, veto prikazan pokret, dobra anatomija tela

Metopa Persej ubija meduzu

Arhajska skulptura vodi poreklo od istonih civilizacija naroito egipta po mnogim slinim
stilskim osobinama. Ukoenost, ematizovanost, frontalni prikaz tela.
Veliki napredak u odnosu na egipatsku skulpturu jeste to je ona potpuno
slobodna (nema pozadinu) i kao takva je prva potpuno slobodna skulptura u istoriji
umetnosti. Dok egipatska skulptura deluje smireno arhajska je puna unutranje napetosti
i unutranjeg ivota koji je esto pojaan arhajskim osmehom.. Stoga arhajski stil iako
mu nedostaju osnovne odlike klasinog stila a to su uravnoteenost i savrenstvo ipak
odie sveinom koja je neke istoriare umetnosti podstakla da je smatraju najvitalnijom
fazom u razvoju grke umetnosti.
Dva osnovna tipa arhajske skulpture su predstave mladia tzv. kurosa i devojke tj kore.
Kurosi su nagi a kore obuene. Kuros ima iskorak kao pri nagovetaju pokreta. Kao i
grki hramovi i ove statue su bile bojene vrlo jarkim i dreavim bojama. Statinost i

12
bezlinost kora i kurosa zamenila je ivost i vedar izraz uz blagi arhajski osmeh - nosa
teleta (VI vek pne). Nosa teleta se poredi sa Hristom koji nosi jagnje.

Primeri:

Hera sa samosa oblik stuba

Kora sa hiosa (VI vek pne) obojena figura

Krilata sfinga (VI vek pne) osmeh

Bronzani lav (VI vek pne)

Timpanon skulpture sa zevsovog hrama u olimpu

Sarkofag sa kipra ukraen povorkom kola

KLASINA GRKA UMETNOST

Druga polovina V veka pne je vreme kada grka umetnost prolazi kroz najviu i najzreliju
fazu u svom razvoju u istoriji umetnosti poznata kao klasina faza. To zlatno doba
nastaje posle zavretka grko persijskih ratova kada pod Periklom cveta
demokratija, kultura i umetnost. Glavna umetnika aktivnost periklovog doba
vezana je za akropolj, sveto brdo iznad atine na kome se nalaze najznaajnije graevine
iz klasine faze razvoja grke umetnosti. Svim radovima na akropolju rukovodio je
najvei grki skulptor FIDIJA koji je i sam svojim delima na njemu ostavio dubok trag,
dok su za podizanje hramova na njemu zasluna trojica grkih arhitekata:
IKTINOS
MNESIKLE
KALIKRAT

AKROPOLJ
Reenje akropolja kao celine odlikuje se slobodom u rasporedu graevina, odreivanja
stila graevine kao i u smeloj asimetriji samih objekata. Na velikom prostoru rasporeen
je mali broj graevina, na taj nain da se u svakoj od njih moe posebno uivati to znai
da su graevine dosta udaljene jedna od druge. Smelost reenja iskazana je ve na
samoj ulaznoj kapiji akropolja tzv propilejima gde je prisutna asimetrija i smela
kombinacija dorskog stila na proelju i jonskog, unutar, u drugom redu stubova.

PARTENON

Najvea graevina na akropolju i jedan od najmonomentalnijih spomenika antike grke

uopte jeste glavni hram posveen zatitnici atine, boginji mudrosti i rata (obino je
predstavljana sa lemom) ATINI PARTENOS po kojoj se i naziva PARTENON. Hram
koji nosi sve odlike dorskog stila bio je bojen i bogato ukraen skulpturom i reljefima. U
njegovoj CELI ili NAOSU (glavna prostorija hrama) nalazila se statua atine u zlatu i
slonovai koju je izradio najvei grki vajar Fidija. Ona, kao ni statua zevsa u istoj
hrizelefantiskoj tehnici od zlata i slonovae koju je izradio fidije za celu ZEVSOVOG
hrama u olimpiji, nije sauvano. Obe su bile visoke oko 12m. O njihovom izgledu
nasluujemo po sauvanim mermernim kopijama, novcu i pisanim izvorima. Arhitekti
partenona su Iktinos i Kalikrat dok je za skulpturnu dekoraciju zasluan Fidija. Nju ini

13
skulptura timpanonskih polja (zabata) raena kao okrugla plastika i reljefi na frizu (greda
na drugom redu stubova u patrenonu u jonskom stilu) i metopama. Tema celokupne
dekoracije pantenona vezana je za mitoloku i istorijsku prolost grada atine, prikazane
na simbolian i alegorian nain. Pri tom su dva centralna dogaaja, roenje boginje,
ustvari postanak grada iji je zatitnik bila i atinina borba sa posejdonom za prevlast nad
ovim gradom a preko njega i nad samim grcima.

Istorijat Partenona

U antikoj eri partenon je bio atinin hram, u hrianskoj bogorodiin a za vreme turaka
pretvoren je u damiju. Krajem XVII veka hram je teko oteen od mletakih granata
jer je postojala informacija da su Turci hram pretvorili u barutni magacin.

Prilikom eksplozije teko je stradala skulptura timpanona koja je do tada odolevala punih
dvadeset vekova. Njene ostatke lord Elvin (Eldin) kot poetkom XIX veka preneo je
u britanski muzej gde se i danas uva dok grka vlada ulae napore da ih vrati u svoju
postojbinu. Danas se oko ovog pitanja vode otre debate jer englezi osporavaju grcima
adekvatne uslove za uvanje ovih skulptura to je po njima prvi uslov koji mora biti
ispunjen da bi bili vraeni.

Stilske odlike Fidijinih dela

Fidija je prikaze oslobodio ablonskog rasporeda gde je sve organizovano oko centralne
figure. Ona u njegovim prizorima ne postoji, sve figure su vane i zainteresovane za
dogaaj kome prisustvuju ak iako su u najudaljenijim delovima zabata ime je
ostvareno psiholoko jedinstvo i angaovanost prikazanih figura u emu se izmeu
ostalog ogleda fidijino umee. Fidijino delo je i partenonski friz (greda na drugom redu
stubova u patrenonu u jonskom stilu) koji je takoe smelost obzirom da je on uobiajena
odlika jonskih hramova. Tema friza je prinoenje darova atinjana svojoj boginji u znak
zahvalnosti za sva dobra to im je uinila. inu predaje darova boginjinom sveteniku
prisustvuju dvanaest glavnih olimpijskih bogova ali oni taj dogaaj ne posmatraju sa
visina olimpa nego sa samog akropolja u neposrednoj blizini, zajedno sa obinim
smrtnicima, ime je fidija ostvario ideal grke religije u kome je pribliio bogove ljudima i
zemlji a ljude bogovima i njihovim olimpijskim visinama. Teite na onome to je ljudsko
a ne boansko fidija je stavio time to bogovi ne uestvuju u samoj ceremoniji predaje
darova nego su okrenuti prema narodu i sa njima se slivaju u jedinstvenu celinu.

Hram boginje Nike

Drugi mali hram na samom rubu akropolja posveen je boginji pobede NIKI (NIKE
APTEROS- Nike bez krila) smatra se uzorom jonske arhitekture V veka inae ostvarenje
arhitekte Kalikrata. Na njenom frizu prikazana je borba izmeu grka i persijanaca uz
neizbeno prisustvo bogova kao posmatraa.

Poslednja graevina je Ereftejon, hram uven po enskim figurama koje na jednom od

portika zamenjuju stubove tzv. karjatidama (muke figure se zovu atlanti). I na platou
akropolja kao slobodna fidijina skulptura stajala je Atina Promahos 8predvodnica u
boju) koja je bila zatitnik grada, velikih dimenzija (12m).

----- ceca

14
 KLASINA GRKA SKULPTURA
Nije vezana za Fidiju
U ranoj fazi klasine grke umetnosti skulpture su raene u strogom stilu. Jedan od
retkih bronzanih originala sauvanih iz ovog perioda razvoja grke kulture jeste voza ili
auriga, odnosno mladi koji tera koiju Denson.
U klasinoj fazi grke umetnosti tj. skulpture nastala je stroga simetrinost i frontalnost
arhajskih figura (kore i kurosi). Na klasinoj grkoj skulpturi prisutan je neusiljen,
prirodan i oputen stav ljudskog tela KONTRAPOSTO, to znai protivtea (italijanska
re)

Slajd 1, Doriforos ili kopljonoa (zapamtiti), primer za kontraposto. Jedna noga

oputena, a druga je teite.

ivot sada proima celu ljudsku figuru pa vie nije potreban arhajski osmeh da oivi krutu
i statinu figuru. Osmeh je ustupio mesto ozbiljnom i zamiljenom izgledu lica, pomalo
setnom. Vrhunac klasinog grkog perioda u skulpturi oznaavaju dela tri umetnika:
Mirona
Polikleta
Fidije
Poliklet je bio uveni teoretiar proporcija i pronalaza takozvanog kontraposta
koji neutralie strogu frontalnost arhajskih figura i proizvodi asimetriju. Njegove figure
odlikuju idealne proporcije sedam glava u telu i prirodan, neusiljen, leeran poloaj
kontraposta, dobro poznavanje ljudske anatomije, muskulatura i telo razvijeno. U jednoj
rei idealizacija je osnovna odlika grke klasine skulpture. Klasina grka skulptura
predstavlja ideal ljudske lepote pogotovu u odnosu na Rim. Osim to nema rune ljudske
skulpture nema ni oseanja kao i kasnije u renesansi dostojanstvo je sveprisutno.

Slajd 2, Diskobol ili Baca diska, Miron posedujesve odlike grke skulpture, posebno
dobra proporcija, telo u naponu, odlina anatomija, ali ono to je novo jeste pokret
Denson.

Helenistika faza

Ima iste odlike kao klasina grka skulptura jedina razlika je to su tela izduenija (osam
glava u telu umesto sedam u klasinom periodu). Ova faza je poslednja pred rimsku
umetnost. Najvaniji predstavnici su:
Praksitel
Lisip, dvorski vajar Aleksandra Velikog, uradio mnogo njegovih portreta,
kao i portreta njegovih vojskovoa
Skopas
Vazno slikarstvo u klasinom periodu

Figure na vazama slikaju se crvenom bojom na crnoj pozadini crvenofiguralni stil,

za razliku od arhajskog perioda gde je bio crnofiguralni stil na crvenoj pozadini.
Prizori su sloeniji za razliku od arhajskog perioda. Razvijaju se u dubinu i za razliku od
arhajskih imaju manje elemenata. Najznaaniji slikar grkih vaza je Polignot. Ono to je
znaajno je to na osnovu njih moemo suditi o grkom slikarstvu koje uopte nije
sauvano, ali i po rimskim kopijama i na osnovu pisanih izvora.

15
 ETRURSKA UMETNOST
Poreklo etruraca je dosta tajanstveno. Po Herodotu napustili su zaviaj u maloazijskoj
Lidiji i naselili u predelu izmeu Firence i Rima, dananja Toskana. Od 8.veka pne pa
dok nisu potpali pod rimsku vlast.
Azbuku su pozajmili od grka, jezik koji malo poznajemo i danas nema srodnika u bilo
kom drugom jeziku. Tesno su vezani za Malu Aziju i Stari bliski istok, ali se odlikuju i
mnogim originalnim crtama. Njihove sloene grobnice su glavni izvor poznavanja njihove
kulture. Ostale su netaknute do modernih vremena.
Ostaci pokojnika su, u sudu od peene zemlje ili urni, stavljani u jamu sa opremom
potrebnom za zagrobni ivot oruje za mukarce i nakit za ene. Slino mikenskoj
grkoj i u etrurskim grobnicama u kamenu se podraava unutranje ureenje stvarnih
domova. Pokrivane su zemljanim kupastim humkama.
Kupola, svod i luk se prvi put javljaju kod etruraca.
Te grobnice su bile pravi primeri gde nailazimo na svod ili kupolu (iznad zemlje) od
redova kamena. Urne su vremenom dobijale ljudski oblik. Poklopac se preobrazio u
glavu pokojnika a oznake tela su bile na samom sudu. Ukoliko je pokojnik na viem
drutvenom poloaju, urna je postavljana na visoko postolje. Grobnice su podzemne
odaje sa ravnim svodom, unutra ukraene zidnim slikama i opremljene predmetima od
bronze ili gline. Od gline su izraivali vaze i sarkofage sa figurama pokojnika na
poklopcu, urne i ukrase za hramove. Od bronze su pravili svenjake, ogledala sa
urezanim prizorima i bronzane statue iji e portretni realizam znatno uticati na rimsku
umetnost. Za razliku od grke umetnosti koja je idealizovana, etrurska ima portretne
realistine crte.

Primer--, Etrurska fibula, od metala, ukrasna igla

Istovremeno sa arhajskim periodom u grkoj, razvija se i etrurska umetnost. Kult mrtvih

je negovan. Pokojnici su predstavljani u punoj veliini, uglavnom u leeemn stavu, na
poklopcu sarkofaga, sa arhajskim osmehom. Nekada su bile ivo obojene. Pokojnici su
prvi put predstavljani kao ive, zadovoljne osobe, koje u grobnici mesto za ivot i tela i
due. Verovali su da vesele teme u gorbnicama znae da e due tu ostati.

Primer: Grobnica lova i ribolova

Primer: Svira na liri, detalj realizam u prikazivanju linosti i elja da se izrazi
karakter. Stilski se nadovezuje na kritsku umetnost.
Primer- Ritualne igre osea se ivotna radost, pokret

Hramovi nisu sauvani, jer su bili pravljeni od drveta. Sauvani su kameni temelji.
Etzrurski hram je slian grkom, ali ima karakteristike koje su rimljani proslavili.
Konstrukcija hrama poiva na visokoj bazi ili podijumu, sa stepenitem na junoj strani.
One vode ka dubokom tremu, sa stubovima. Iza trema se nalazi cela ili naos. Cela je
obino bila podeljena na tri dela, jer su u etrurskoj religiji vladala boanska trojica,
prethodnici glavnih rimskih bogova (Jupiter, Junona,Minerva)

16
U odnosu na grki hram, etrurski je manje elegantan. Zdepast po obliku, manjih razmera,
pa nije bilo mesta za skulpturu. Karakteristika skulpture su bile na krovu, pokrivajui
arhitrav ili sam krov. Raene su u terakoti.

Himera iz Aresa
Kapitolska vuica jedino originalno delo etruraca (Romula i Rema su dodali
rimljani)

Etrurci su bili vini arhitektonskim konstrukcijama i veti u planiranju gradova. Ono to je

direktno kao deo rimskog hrama, preuzeto je iz etrurske umetnosti, a to je atrijum.
Atrijum je sredina dvorana rimske kue.
Luk i svod u monumentalnoj arhitekturi je najvie izraen u Kapija Porta
Augusta.

RIMSKA UMETNOST
Rimska civilizacija osim zavidnih ostataka kulture, ostala je upamena i po uspenim
osvajakim ratovima,kojima je stalno proirivala granice drave, kao i po vojnoj i zako
nodavnoj organizaciji drave.
Pokazujui toleranciju prema tuim tradicijama.Rimljani su koristili elemente kultura i
iskustvo svih naroda sa kojima su dolazili u dodir .
Od svih umetnosti sa kojima su dolazili u kontakt na njih su uticali Etrurska i Grka
umetnost prema kojoj su Rimljani gajili divljenje. Zbog toga esto su dovodili u pitanje
originalnost Rimskog stvaralatva odnosno postojanje karakteristinog Rimskog
stila.Meutim bez sumnje postoje mnoge originalne Rimske tekovine u
Arhitekturi i skulpturi.

Arhitektura

Rimljani su bili veliki urbanisti i graevine su ureivali po uzoru na Grki plan tzv.
ahovske table. U sreditu grada se nalazio Forum odnosno trg.
Osim brojnih Ultilitarnih graevinskih posveenih vojnim i osvajakim ciljevima irom
carstva podizani su hramovi, palate, ,javna kupatila, ( terme) akvadukti
,vijadukti,slavoluci ,bazilike., mauzoleji itd.

Hramovi

Elementi na hramovima pozajmljeni su od Grka i Etruraca .Dobili su ubrzo tipino

Rimsko obeleje . Rimljani pokazuju originalnost u oblikovanju koliko je hram u svom
izgledu .Imaju uzore u grkom hramu,oigledno na hramu Fortune Virilis iz 2 veka nae
ere.Unutranjost hramova bila je prostranija od Grkih ,jer su oni u njima osim
Kipova boanstava pravili i izlobu trofeja donetih sa osvajanja .U naosu osim
pravougaone osnove takoe imamo i hramove sa krunom osnovom, Vestin hram u
Rimu i Sibilin takoe.
I ako je opeka bila glavni materijal starog Rima ,Rimljani su koristili i beton (meavina
ljunka,maltera i tucanog kamena).Beton koji je bio jeftin ali jak i i elastian tako da je
omoguavao velike poduhvate.Beton se koristio na bliskom istoku 1000 godina ranije

17
Ali su ga tada koristili samo za utvrenja.Rimljani su razvili mogunosti i uinili ga svojom
glavnom tehnikom.Nain zidanja u betonu omoguava nastanak luka i svoda.
Kao bitne elemente Rimske monumentalnosti poznate i u ranijim civilizacijama ali na
mnogo skromniji nain.Reprezentativni primer na hramu jeste Panteon 2 vek nae
ere.Hram posveen svim bogovima planeta.
Moe se predpostaviti da je zlatna kupola hrama imala simbolino znaenje i
predstavljala nebeski svod.Prednji deo hrama proelje Panteona uraen je po uzoru na
Grki hram ali je kupola novost u odnosu na Grku kulturu koja nije poznavala
Kupolu.Unutranjost hrama je velelepna sa niama.Sedam nia posveenih
Sedmorici boanstava.Kupola je bogato kasetirana sa krunim otvorom na sredini
Koji povezuje prostor hrama sa nebeskim svodom,

Znameniti poduhvati starih Rimljana su i Amfiteatri koji su sluili za gladijatorske

borbe i muenje hriana
U Veroni Koloseum iz 1 veka nae ere niz lukova i tri reda stubova dorski u prizemlju
A jonski i korintski na spratovima karakteristika je Koloseuma .
Lukovi u nizu su karakteristika za mostove preko vode i puteva Akvadukti i Vijadukti
Luci su prisutni i kod Trijumfalnih kapija kao slavoluci Luk Septimija Severa i
Konstantinov iz 4 veka.Podizani u slavu Rimskih careva ili vojskovoa Osim luka kao
Elementa moe biti jedan ili sa tri Konstantinov sklavoluk osim lukova su prisutni i
reljefi koji su posveeni pobedi.Mauzoleji ili grobnice su bili u nizu tipova graevina.
Mauzolej Cecilije Metele .Terme ili kupatila koji su osim prostora za kupanje sadrale i
biblioteke ,galerije ,prostorije za vebe pa su tako imale mnogo iru namenu kao za
druenje zabavu i razonodu.Naj poznatiji primer su Karakaline terme u Rimu.
Rimski izumi su i Bazilike pravougaone graevine sa kolonadama stubova koji
unutranji prostor dele na brodove , namenjene za sudnice u kojima se delila pravda
U ime cara .Dug sredini brod zavrava se polukrunim niom ili apsidom na oba
kraja.Dva bona broda bila su nia od sredinjeg da bi omoguili otvaranje prozora
U gornjem delu zida pa je to tipino (bazilika osvetlenje) one nisu bile zasvoene u
krovnoj konstrukciji ,ve su bile ravne i drvene ravne tavanice zbog ega su esto
Stradale u poarima. Konstantinova Bazilika. Jo jedan tip graevina je Hadrijanova
palata u Tivoliju blizu Rima . Stambena arhitektura osim javnih zgrada, Rimljani su
gradili i zgrade za stanovanje .Domus zgrada za jednu porodicu ,ija je glavna prostorija
Atrijum osvetljena otvorom na krovu oko koje su rasporeene ostale prostorije.Naj brojniji
primeri su sauvani u Pompejima koji su sauvani zahvaljujui
pepelu od lave iz Vezuva .Za siromasne su graene Insule gradski blokovi sakuama u
kojima su se nalazile u prizemlju krme i prodavnice a iznad stanovi za porodice
neke i sa pet spratova.

Skulptura

Osim arhitekture Rimska umetnost iskazala se i u skulpturi.Posebno u portretu i

Istoriskom reljefu,za razliku od Grka koji nisu isticali individualnost coveka jer su tezili
idealizaciji.Rimljani su stvorili realisticki portret,koji nekad ide do surovog naturalizma.
Portret decaka

U prikazu lika careva jos uvek se zadrzala struja idealnog lika (sa karakteristikama boga)
za koga se nezna dalije covek ili bog.Za to je idealan primer kip Avgusta iz
Prima Porte .Veca neposrednost izrazena je u manje poznatim ili sasvim nepoznatim
Anonimnim likovima rimskih gradjana.

18
Isti realizam Rimljani su negovali u prikazivanju istorijskih dogadjaja na reljefima
trijumfalnih lukova ili stubova Trajanov stub u Rimu.Podizanih u slavu vojnih
pobeda.Narativnost sa obiljem detalja karakterise ove prikaze sa mnostvom sitnih
likova.Odnos prema perspektivi predstavljen je u nivoima smestenimu kruzne trake koji
obavijaju stub od vrha do dna.Scene na vrhu zbog visine stuba i sitnosti figura
Nedostizne za oko posmatraca.
Jedan od znacajnijih primera je Trajanov stub iz 2 veka nase ere i koji slavi
pobedu
Nad Dracanima .Zatim Marka Aurelija konjicka statua iz 2 veka nase ere.
vojskovodja,icareva obicno izlivenih u bronzi i postavljanih na forumima takodje su
omiljeni oblici Rimskih skulptura. Donatelo najveci skulptor.Statua Marka Aurelija
postavljena na cuveni rimski trg Kampi doljo ili kapitol prema Mikelandjelovom projektu.

SLIKARSTVO

Pompejansko slikarstvo,ostaci slikarstva koji su se sauvali u kuama u pompeji

Konzervirano u pepelu Vezuva. Dekoracija ovih kua sadrali su ostatke mozaika i
fresaka.Mozaici na podovima a freske na zidovima.Pompejansko slikarstvo karakterie
perspektiva .Kao granicu prostora imale su meandre
Pejzaa koji su stvarali iluziju pogleda kroz prozor negirajui zid.Lepota boja i
linija,anatomija, emocija.Kao granicu prostora,ove slike su izvor za poznavanje Grkog
slikarstva ,
koji se nisu sauvali.Na njima je prikazana scenografija Grkih komedija i tragedija.
Mozaici su imali narativan karakter takoe prikazujui dogaaje.
enski lik u tondu (u elipsi uspravnoj)
Kod Isan

RANO (STARO) HRIAMSKA UMETNOST

11.03.2004.

Rano hrianska umetnost se razvija u prvim vekovima nae ere, tanije od II do IV beka
n.e. . U prvo vreme ona se razvijala uporedo sa kasno antikom umetnou iz ega je
proizalo da je ona zadrala dobar deo motiva, repertoara, kasnoantike umetnosti samo
to oni sada poprimaju sasvim drugaije simbolino odnosno hriansko znaenje. U
poetku u vreme kada je jo bila zabranjena hrianska vera i hrianska umetnost bila
je skromna i tajna dok se njenim priznavanjem od strane Konstantina velikog 313.
godine. Milanskim ediktom, kao zvanine vere. Njen razvoj dobija pun zamah. Prema
svemu ovom razvoj hrianske umetnost delimo na:
Pre priznavanja hrianstva
Posle priznavanja hrianstva

Period pre priznavanja

Obzirom da su hriani u poetku bili proganjani oni su morali da ive u tajnosti, pod
zemljom u katakombama gde se i nalaze prvi ostaci hrianske umetnosti. Zbog toga
poeci hrianske umetnosti pre njenog priznavanja ne poznaju arhitekturu jer su u
katakombama iveli i tu se i sahranjivali.

Dva osnovna vida umetnosti stvaranja hrianske umetnosti iz tog perioda su slikarstvo
na zidovima katakombi i neto kasnije reljefi na sarkofazima.

19
Osnovna tema zidnog slikarstva katakombi je spasenje due. Dve su bile glavne
predstave koje su predstavljale Hrista.

Dobri pastir Hrist kao pastir sa ovcom na ramenima. Kratka belahaljina

(tunika). U pozadini pejsa.

Orant figura u dugoj tunici sa dignutim rukama, moli se.

Po stilu i motivima ovo slikarstvo se naslanja na rimsko, pompejansko slikarstvo samo

sada ukazuje na Hrista. Hriani su izbegavali da slikaju naga tela. Hrist je uvek obuen.

Period posle priznavanja

Posle priznavanja nastaje raskoni razvoj hrianske umetnosti u punom sjaju. Nova
vera zahtevala je adekvatan prostor. Gradi se na zemlji. Tada nastaje i prva hrianska
arhitektura u kojoj se razlikuju dva osnovna tipa graevina.

Prvi tip graevina je bazilika

Orjentisana je u pravcu zapad-istok, ulaz na zapadu za razliku od rimskih bazilika gde je

ulaz na istoku.
Na istoku je apsida sa oltarom. U kaloti apside je oslikan Orant sa ovcama i krst na vrhu.
Dve najznaajnije bazilike su :
San apulenare nuovo
San apulenare inklase
Obe u Raveni.

Drugi tip graevina je centralnog tipa, krune osnove natkrivena kupolom.

Santa Konstanca u Rimu mauzolej Konstantinove erke sa mozaikom i
Prikazima vina, groa ptica, granica.

Obzirom da je od straha od paganskog i delu poklonitva hrianska umetnost se odrie

skulpture. Glavna vajarska dela su reljefi na sarkofazima sa istim motivima poznatim sa
fresaka u katakombama sa simbolima spasenja i vaskrsa due 8pastir sa ovcom na
ramenima) i naroito pria o Joni (Jonu je progutao kit pa ga posle vratio vaskrsenje)
Najpoznatiji je sarkofag Junija Basa

Minijature:

Slikarstvo u knjigama i rukopisima sa biblijskim dogaanjima ali i scenama iz

svakodnevnog ivota pa se ta umetnost esto razvija nezavisno od crkvene i carske
umetnosti.
Hrist u svom oreolu uvek ima krst za razliku od ostalih svetaca.
Minijature su obino bila poetna slova teksta i mogla su da zauzimaju dobar deo
stranice.

-----

20
 18.03.2004
VIZANTISKA UMETNOST esto pitanje na ispitu

Od kraja IV veka pa sve do XV veka (1000 godina) razvoja prolazila je kroz razliite faze.
Nema jasnog prelaza iz ranohrianske u vizantisku umetnost ali zlatno razdoblje je bilo
za vreme vlade cara Justinijana i njegove ene Teodore a to je VI vek. Iako je Carigrad
bio prestonica carstva, najbogatija grupa spomenika iz zlatnog perioda sauvana je na
italijanskom tlu u Raveni koja je za vreme Justinijana bila glavno uporite vizantiske
vlasti u Italiji. Glavni spomenik iz tog vremena je crkva SANT VITALE u Raveni iz VI
veka. Ima oktogonalnu osnovu sa kupolom na sredini (graevina centralnog tipa) i
osnova je nastala pod uticajem crkve SANTA KONSTANCA u Rimu koja ima krunu
osnovu. (Crkva St Vitale je bogatije ukraena i vea.) Dva uvena mozaika sa obe strane
oltara predstavljaju cara Justinijana i njegovu enu Teodoru kako u pratnji visokog
svetenstva i dvorskih dama prisustvuju slubi kao da su u dvorskoj kapeli.

Stilske odlike:

Visoke vitke figure

Izraene oi koje dominiraju na nepokretnim licima , sve je podlono duhovnom (oi su
ogledalo due). Sve telesne vrednosti su svesno podvrgnute duhovnom. To je
onozemaljski svet koji umetnost eli da naglasi.
Najea pozadina je ili zlatna ili tamno plava (vizantisko plavo) da ne bi odvraala
panju.
Figure su frontalne, ukoene, ematizovane. Odlian prikaz nonje carstva i
svetenstva. Jako je naglaena linija,

Drugi spomenik na tlu Ravene je Mauzolej GALA-PLACIDIJE sa predstavom dobrog

pastira u luneti (luneta polukruni oblik iznad vrata ili prozora)

Najznaajniji spomenik iz vremena Justinijana sauvan je u Carigradu. Crkva Aja Sofija

iz VI veka, posveena svetoj mudrosti a graditelji su
Antemije iz Talesa i
Isidor iz Mileta

Padom Carigrada u ruke Turaka 1453. pretvorena je u damiju i tada su joj dodata 4
minareta a u ostalom delu njena arhitektura je ostala nepromenjena.

Spomenik iz drugog zlatnog perioda (XI vek) je crkva Sv. Marko u Veneciji. Crkva ima
oblik upisanog krsta (grkog krsta koji je ravnokrak za razliku od latinskog) i ima 5
kupola. 4 u prazninama krsta i jedna na sredini. (upisani krst znai da je osnova
pravougaona a unutra je oblik krsta).

ISLAMSKA UMETNOST

Vremenski period razvoja islamske umetnosti u vremenu od 7 do 18 veka

KOJA JE U SVOM DUGOM TRAJANJU PROLAZILA KROZ RAZNE FAZE

Geografski teritorija na kojoj se rasprostirala je velika i spaja istok i zapad

21
 ISTOK Palestina,Mesopotamija ,Sirija,Iranska visoravan,Turkistan i Indija.
ZAPAD Mala azija ,severna Afrika i panija.
Nastanak vere

Poetkom VII veka, 610 godine, u mnogoboakom gradiu Centralne Arabije, Meki, koji
je imao bogatu trgovaku ali siromanu kulturnu tradiciju, Muhamed je poeo da
propoveda verovanje u jednog Boga. 620 godine Muhamed je prinuen da bei u Medinu
gde osniva prvu versku zajednicu a ubrzo postaje i politiki voa grada i osvaja Meku i
oblinja podruja. Godina muhamedovog prelaska u Medinu 622. godine uzima se kao
poetak islamskog kalendara. Sama re islam znai pokornost a njegovi elementi
zasnivaju se na judeistikohrianskoj tradiciji. I muslimanska sveta knjiga KORAN
(KURAN) sadri re boju koju je Muhamedu preneo Arhanel Debrail (hrianski
Gavrilo). Osim boanske rei koran sadri i mnotvo drugih propisa islamske civilizacije
vezane za veru, moral, administraciju i drugo.
Koran mnogo toga preuzima iz BIBLIJE a starozavetne proroke i Hrista ubraja meu
Muhamedove predhodnike. Strani sud, raj, pakao, aneli, avoli zajedniki su elementi
ovih religija kao i etike odnosno moralne zapovesti.
Razlike

Razlika je u tome to nema rituala (slube u crkvi) niti svetenstva odnosno posrednika
jer svaki musliman ima pristup Alahu a ono ega treba da se pridrava jeste:

1.- molitva u odreeno doba dana, nasamo ili u damiji.

2.- pruanje milostinje
3.- post
4.- hodoae u Meku

Za ivota Muhamed je bio glavni voa ove velike verske zajednice a njegovi naslednici
bili su posle njegove smrti, KALIFI tj. muhamedovi izaslanici.
Privlanost islama bila je i u tome to iako je bio nacionalna religija vrsto usredsreena
u Arabiji bio je otvoren prema svima bez obzira na rasu i kulturu. Meutim oni koji su hteli
da pristupe veri morali su ne samo da naue arapski da bi itali koran ve da prihvate i
ostale drutveno politike zakone muslimanske zajednice.

Stilske odlike

to se stilskih odlika islamske umetnosti tie one su meavina ranohrianske i

vizantiske tradicije sa odjecima helenistikih i rimskih oblika kao i stilskih odlika persijske
umetnosti..
Samo umetniko naslee na teritoriji na kojoj je nastao islam (Arabija) bilo je gotovo
zanemarljivo. Naseljena preteno nomadskim plemenima Arabija nije imala ostatke
monomentalne arhitekture a ni likovne predstave kao ni vajane likove koji nisu postojali
zbog muhamedove zabrane idolopoklonstva, slino kao u ranohrianstvu. Slino
ranohrianstvu na poetku razvoja islamske umetnosti nisu postojale posebne
graevine za molitvu. To je obino bio samo jedan prazan prostor opasan zidovima.
Meutim ono to je uvek moralo da se zna to je pravac ka Meki tj. taka prema kojoj je
vernik morao da bude okrenut tzv. kibla. Tek krajem VII veka kada je vera dobila na
moi a muslimanski vladari se uvrstili na svojim teritorijama poele su da se podiu
velelepne damije i palate.

Damija

22
Islamski religiozni arhitektonski objekat nije kua boga niti mesto na kome se odravaju
verski obredi ve jednostavno pokriven prostor u kome se vernici okupljaju na
zajednikoj molitvi. Izuzev predikaonice ili mimbara u damiji nema drugog nametaja.
Zbog toga unutranji prostor ostavlja utisak praznine i jednostavnosti. Meutim iako
nema nametaja prostor damije nije sasvim prazan, on je ispunjen mnotvom stubova
koji gotovo zakravaju unutranji prostor. Ti stubovi nose lukove koji uz kupolu ine
glavne karakteristike islamske arhitekture. Nijedna druga umetnost nije dostigla toliku
raznovrsnost tipova i oblika lukova kao islamska.

Polukruni

Prelomljeni

Saracenski

Iako je osnovna namena damije bila zajednika odaja vernika ona je sluila i za druge
potrebe. Za odravanje sudskih procesa, nastave pa i kao prenoite ili utoite za
beskunike.
Osim same damije koja je obino pravougaonog oblika u prvo vreme pokrivena
drvenom tavanicom a kasnije kupolom ceo kompleks obino je sadrao i kvadratno
otvoteno dvorite sa tremom u ijem se sreditu nalazio edrvan ili fontana jer je pre
molitve musliman bio duan da se oisti nizom ritualnih umivanja.
Kao trei element bio je minare. To je vertikalna kula sa koje mujezin pet puta dnevno
poziva na molitvu.

SPOMENICI

Prva damija u Arabiji, velika damija remekdelo arapske arhitekture izgraena u

Samari u Turkestanu u 9 veku.
Ovu najveu graevinu Istonog sveta koja je mogla da primi 100000 ljudi
podigao je veliki graditelj Samare ,Mutavakil .
Mutavakilova damija u Iraku (dananjem).
Veliko pravopugaono dvorite 25 brodova pokrivenih drvenom tavanicom koju je dralo
500 podupiraa,izvan zidova damije podignuto je spiralno minare iji
Izgled nas potsea na Vavilonsku kulu ili na Zigurate stare Mesopotamije.
Velika damija u Damasku iz 8 veka pod dinastijom Omajada .
Arapi su zavladali panijom, prva islamska teritorija na zapadu
od 8 do 15 veka.
Kordova grad na jugu bio je pod dinastijom Omajada,sredite kulture i nauke
uvena velika damija u Kordovi iz 8 veka koja je 3 po veliini u svetu, i ona
je bila pokrivena drvenom tavanicom,i zakrena mnotvom stubova koji su nosili
bogato ukraene lukove.Ornamenti tuko plastika ( u gipsu) .Oni pripadaju
mavarskom stilu islamske umetnosti koji se razvijao u paniji i severnoj Africi,
u kojim su naglaeni dekorativnost,rasko,bogatstvo i slikovitost.
Mavarski stil dostigao je vrhunac razvoja u 16 veku, u Granadi u palati Alhambra
to na arapskom znai crvena, nazvana tako po crvenoj boji svojih zidova,
izuzetno raskona i dekorativna, ukraena ornamentima u tuku i mozaicima
od fajansa .Posebno su raskoni enterijeri i dvorita od kojih je jedno nazvano
dvorite lavova, po fontani koja je postavljena na statue lavova.Zidovi svodovi
i kupole deluju kao ipka a spoljanost palate je jednostavna,ali se nalazi u sred vrtova
bujne vegetacije izgleda kao u priama iz 1001 noi.

23
Pomenuemo i Maata u Jordanu iji ipkasti ornamenti koji podseaju na Vizantiski
arhitektonski ornament.Znaajan doprinos dali su Turci najpre Selduci a zatim i
Osmanlije .Njihov doprinos islamskoj arhitekturi je novi tip damije takozvane
Medrese koje su stvorili u 11 veku.Najpoznatiji primer je Medresa sultana Hasana
u Kajru iz 14 veka.Njen glavni deo je etvrtasto dvorite sa edrvanomu sredini
ali se po neemu izdvaja,geometriska istota koja je suprotna prostoru arapskih damija
koje su zatrpane stubovima.Sultanov mauzolej velika kockasta graevina
sa kupolom koja vodi poreklo od Vizantiske kupole.
Naj uveniji mauzolej islamske arhitekture je Tad Mahal kod Agre u Indiji,
Koji je jedan od muslimanskih vladara sagradio svojoj eni.Laka elegancija odaje slinost
sa Alhambrom.Otomanski Turci dali su svoj novi tip damije ukrtajui

Jedna nosi ime damija sultana Ahmeda iz 17 veka koja svojim oblikom u mnogome
podsea na Aja Sofiju ali je skladnija i pravilnija.
Ova damija je nazvana po zidnoj dekoraciji od keramikih ploica sa biljnim motivima
plave i bele boje.Arhitektonska dekoracija od ploica imala je znaajnu ulogu u
osmanliskoj umetnosti iz 17 veka Ahmeda 1 prva polovina 17 veka..
Plava damija predstavlja cvetanje islamske arhitekture .Arhitektura je glavna grana
Islamske umetnosti,jer su zbog Muhamedove osude idolopoklonstva ,za umetnike bile
zabranjene predstave ljudskog ili ivotinjskog lika .Zbog toga su are geometriskog ili
biljnog ornamenta ,tose odnosi na monumentalnu umetnost.
Ali se nije odnosilo tako strogo na keramiku i minijaturu gdesu radjene stilizacije.
Koran izriito kae da su statue delo satane.

SREDNJI VEK

Obuhvata 1000 godina od 5 do 15 veka oznaavao prazan interval izmeu

klasine starine i njenog ponovnog raanja u.Renesansi u Italiji zvano (mrano
doba).
Pozitivniji pogled na ovaj period umesto mranog doba Doba vere.
Vremenski period se smanjivao da bi se sveo na 2oo godina.
Izmeu smrti Justinijana i vlade Karla Velikog.
Itaj period se smanjuje jer je ak i u to vreme bilo umetnikih ostvarenja
Tako da se ta slika menja.

Germanska plemena u vreme propadanja Rimskog carstva ,dola su sa

istoka u zapadnu evropu,ponela su sa sobom staru tradiciju ivotinjskog
stila koji su koristili pri izradi nomadske opreme .Ovaj stil je postao
znaajan kao Keltsko Germanski ranog srednjeg veka.
Razdoblja prosveenosti kombinacija apstraktne i organske kombinacije
pa je u razliitim tehnikama najee u metalu karakteristika tog stila.
U zanatskom pogledu prefinjena na poklopcu za konu torbuiz 7 veka
raena u zlatu i emajlu.nalazimo motive ljudske figure u sredini izmeu dve
ivotinjske.ili borbu ivotinja iji se delovi tela produavaju u isprepletane trake
koje ine glavni dekorativni element.

Komadi u drvetu zbog tronosti nisu sauvani u velikom broju ali ih je najvie bilo
u Skandinaviji gde je ovaj stil najvie cvetao.
Glava ivotinje (lavlja) iz 9 veka naena na vikinkom brodu u Norvekoj

24
 Prikaz ivotinje razjapljenih eljusti vrlo je realistian i deluje zastraujue.
Ovakva udovita obino su se nalazila na pramcu brodova da zastrauju
neprijatelja. Veliina 13 santimetara izvanredna zanatska izrada u malim
dimenzijama Minicioznost i finoa postupka isprepletane trake koje smo videli na
ovoj torbi u metalu odaje poreklo iz radova u metalu.
U razdoblju neprosveenosti veliki znaaj imali su Irci,koji su preuzeli vostvo
u zapadnoj evropi.Period od 7 do 9 veka zlatno doba Irske ,oni se razlikuju od
Engleza nisu bili u sastavu Rimske imperije.Misionari iz Engleske koji su u 5
veku u Irsku doneli hrianstvo ,zatekli su Keltsko drutvo potpuno varvarsko
Hrianstvo je Irsku dovelo u dodir sa sredozemnom civilizacijom ali ih nisu
orjentisali prema Rimu

Kako je Rimska crkva bila graanska institucija ona nije bila podesna za
seoski nain ivota Iraca .Irskim hrianima bili su blii primeri iz Egipta i bliskog
istoka koji su duhovnost traili u pustinjskoj usamljenosti.Grupe ovakvih isposnika
koji su gajili asketizam osnovali su prve manastire
Koji su postali centar nauke i umetnosti.Glavni radovi u manastirima koji su brzo
irili uticaji pokrtavali druge narode,vezani su za ukraavanje Jevanelja ijim se
prepisivanjem irila vera.i ako je ovim iluminacijama ukrasi u knjigama vidno
uticali na rano hrianske iluminacije rukopisa, ali nisu samo kopirani ve su
ovog puta uspostavljena nezavisna tradicija
Stranica sa krstom iz Lindisfarskog Jevanelja jedan je od reprezentativnih
prikaza takozvanog Hiberno Saksonskog stila.
Keltski i Germanski je cvetao u manastirima koje su Irci osnovali
u Saksonskoj Engleskoj.Ovaj motiv koji smo nalazili na poklopcu
Kone torbe sa ivotinjama obraen je sa veom disciplinom i umetnikim
umeem.
Razgoropaene zveri kao da su ukroene viom silom, krstom u postupku
koji je podlegao sloenim umetnikim pravilima.
Od figuralnih predstava najvei su Jevanelista Lav SV.Marka iz
Ehternakog iz srednjeg veka.Ljudska figura ostala je jo dugo van domaaja
Keltskog i Germanskog porekla, bronzana ploa sa predstavom raspea raena
za povez knjige iz 8veka pokazuju nemo Keltskih i Germanskih umetnika nad
ljudskim telom.

U vreme neprosveenosti slino Irskom kolegi,osetno su je Germanski umetnik u

severnoj Italiji koji je za krstionicu Katedrale u Cividalu u Italiji izvajao reljefni
mermernu parapetnu plou sa simbolima 4 Jevanelista koji predstavljaju
ivotinje vidno lien smisla za predstavljanje ivotinjske figure
Predstavio je ornament.Aneo (Mateja) Lav( Marko) ,Orao (Jovan),
Bik ( Luka).

RANI SREDNJI VEK

Prvobitni naziv srednji vek obuhvatao je hiljadugodinji period od 5.do 15.veka. Rani
srednji vek je najee oznaavao prazan interval izmeu klasine starine i ponovnog
raanja renesanse u Italiji i zbog toga je taj period najee nazivan mrano doba.

25
Pozitivniji pogled na ovaj period umesto termina mrano doba upotrebljavao se termin
doba vere, a njegov vremenski period se stalno smanjivao da bi se na kraju sveo na
svega 200 godina izmeu smrti Justinijana i vlade Karla Velikog. I taj period e se
vremenom smanjivati jer je ak i u to vreme bilo znaajnih umetnikih ostvarenja tako da
se ta slika stalno menja.
Germanska plemena koja su u vreme propadanja rimskog carstva sa istoka prodrla u
zapadnu Evropu donela su sa sobom staru i iroko rasprostranjenu umetniki tradiciju
tzv. ivotinjskog stila koju su koristili prilikom izrade nomadske opreme. Ovaj stil postao
je znaajan element keltsko-germanske umetnosti ranog srednjeg veka tzv. Razdoblja
prosveenosti. Kombinacija apstraktnih i organskih oblika prikazana je u razliitim
tehnikama, najee u metalu, je karakteristika tog ivotinjskog stila u zanatskom
pogledu esto vrlo prefinjena.
Primer:
Poklopac za konu torbu iz 7.veka, raenom u zlatu i emajlu, nalazimo motive
ljudske figure u sredini izmeu dve ivotinjske ili borbu ivotinja iji se delovi tela
produavaju u isprepletene trake koje ine glavni dekorativni element ove
predstave (Denson)
Komadi u drvetu zbogf tronosti materijala nisu sauvani u velikom broju ali ih je najvie
bilo u Skandinaviji gde je ivotinjski stil najdue cvetao.
Glava ivotinje (lavlje?) iz 9.veka, naena na vikinkom brodu u Norvekoj. Prikaz
ivotinje razjapljenje eljusti izvanredno je realistian i deluje zastraujue.
Ovakva udovita obino su se nalazila na pramcu vikinkih brodova sa ciljem da
zastrae neprijatelja. Ova figura je visoka 13 cm. Stil: izvanredna zanatska izrada,
u malim dimenzijama, minicioznost izvanredna i finoa postupka. Isprepletane
trake koje smo videli na prethodnom primeru u metalu, odaje svoje poreklo iz
radova u metalu. /Denson/
U razdoblju neprosveenosti veliki znaaj imali su Irci koji su preuzeli duhovno i kulturno
vostvo u zapadnoj Evropi. Period od 7.- 9.veka ustvari je zlatno doba Irske. Oni, za
razliku od Engleza nikada nisu bili u sastavu rimske imperije. Misionari iz Engleske koji
su u 5.veku u Irsku doneli hrianstvo zatekli su tamo keltsko drutvo potpuno varvarsko.
Hrianstvo je Irsku dovelo u dodir sa sredozemnom civilizacijom ali ih nije orijentisalo
prema Rimu ve su izraenu lokalnu nezavisnost ispoljavali i onda kada su bili otvoreni
za primanje od drugih to su prilagoavali svom duhu.. Kako je rimska crkva u sutini
bila gradska institucija ona nije bila podesna za seoski nain ivota Iraca. Irskim
hrianima bili su blii primeri iz Egipta i Bliskog Istoka koji su duhovnost traili u
pustinjskoj usamljenosti. Grupe ovakvih isposnika koji su gajili asketizam osnivale su
prve manastire koji su ubrzo postali centri nauke i umetnosti. Glavni umetniki radovi u
ovim manastirima koji su brzo irili svoj uticaj i pokrtavali druge narode vezani su za
ukraavanje jevanelja ijim se prepisivanjem irila vera. Iako je u ovim iluminacijama1
vidan uticaj ranohrianskih iluminiranih rukopisa ali oni nisu slepo kopirani ve je i
ovoga puta uspostavljena sopstvena nezavisna tradicija.
Primer (Denson):

stranica sa krstom iz
LINDINSFARKSKOG
JEVANELJA, iz 7.veka
jedan je od reprezentativnih
primera takozvanog hiberno-
saksonskog stila u kome su
1
Ukrasi vezani za knjige

26
 bili izmeani keltski i germanski elementi a koji je cvetao u manastirima koje su
Irci osnovali u saksonskoj Engleskoj. Ovaj motiv, koji smo nalazili i na poklopcu
kone torbe preplet sa ivotinjama obraen je sa mnogo veom disciplinom i
umetnikim umeem. Razgoropaene zveri kao da su ukroene viom silom
odn.krstom u ovom sluaju, u postupku koji je podlegao sloenim umetnikim
pravilima.
Od figuralnih predstava u ovim ilustracijama najei su simboli jevanelja kao to je

LAV
ST MARKA

Lav svetog Marka iz Erteri

Ehternakog etvorojevanelja iz
7.veka (Denson)
Ljudska figura ostala je jo dugo van
domaaja keltskog i germanskog
umetnika.
Bronzana ploa sa predstavom
raspea verovatno raena za
povez neke knjige (iz 8.veka)
pokazuje nemo keltskih i germanskih umetnika pred ljudskim likom. On ak
ljudsko telo ne moe da shvati kao organsku celinu ve su Hristova glava i ruke i
noge dodatno pripojeni sredinjem delu, sastavljenom od zavojaka i prepleta ve
uvenog motiva (Denson)
Slina je situacija bila i u drugim delovima Evrope u vreme tzv.neprosveenosti. Slino
irskom kolegi osetio se i germanski umetnik u severnoj Italiji koji je za krstionicu
katedrale u Cividalu (Italija) izvajao reljefnu mermernu parapetnu plou2 sa simbolima 4
jevanelista3 koji predstavljaju udna stvorenja. Vidno lien smisla za predstavljanje
ivotinjske figure, sa mnogo vie vetine prikazao je ornament koji mu je bio mnogo blii.
Aneo (Mateja) Lav( Marko) ,Orao (Jovan), Bik ( Luka).

KAROLIKA umetnost Karlo Veliki

KARLO VELIKI

2
Parapet mali zid, kao pregrada
3
simboli jevanelja lav
(Marko), orao (Jovan), aneo (Mateja) i bik (Luka)

27
751 g. Pipin Mali je krunisan za kralja Franake drave. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokuao da
rekonstrie Rimsko Carstvo, a 800 g. je proglaen od strane pape za cara Rimljana. Samim tim umetnost
Zapadne Evrope ponovo vee za antiku, kao deo svesne politike obnove. Karolinka obnova moe se
nazvati prvom i najvanijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom
sredozemnog sveta.
Likovne umetnosti imale su vanu ulogu u karolinkom programu. Iz knjievnih izvora saznajemo da
su se u karolinkim crkvama nalazili zidne slike, mozaici i reljefi, ali je sve skoro iezlo. Sauvali su se
samo iluminirani rukopisi, radovi u slonovai i zlatu. Umetnik naglaava prozorski vid slike.
Dinamizam linije podsea na plahovit pokret iz doba neprosveenosti. Poznata je Renska kola
karolinkih rukopisa. Kraj karolinke umetnosti se poklapa sa krajem Karolinkog Carstva, druga plovina
IX veka. Karakteristike karolinke umetnosti:
1. orijentacija od simbolike ka naraciji
2. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici
3. funkcionalno dimenzionisanje figure, prema znaaju
4. rade se minijature i freske
5. skulpture nemaju treu dimenziju
Dela:
- Odo iz Melza, katedrala u Aachenu, 796 895 g., (westwerk spajanje svetovnog i duhovnog)

- Odo iz Melza, katedrala u Aachenu, 796 895 g., (westwerk spajanje svetovnog i duhovnog)
- Sv. Mateja iz Jevanelja Karla Velikog, 800 810 g.
- Sv. Marko iz Jevanelja renskog nadbiskupa Eba, 816 835 g., ustreptala energija koja sve stavlja u pokret
- Ilustracije iz Utrehtskog psaltira
- Adam i Eva iz Biblije Karla elavog, 850 g., ivahno pripovedanje
- Prednje korice etverojevnelje iz Lindaua, 870 g., zlato idrago kamenje
-

OTONSKA UMETNOST
Raspadom Karolinkog Carstva 843 g., Verdenskim ugovorom, nastaju tri anarhina kraljevstva, kojim vladaju saksonski kraljevi. Stalne
provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. etiri vana dogaaja za razvoj Otonske umetnosti su:

1. 910 g. osnovana opatija Cluny, sto predstavlja znaajnu versku obnovu

2. 936 g. Oton I u Aachenu je krunisan za cara, krunisao ga Sv. Benedikt, obeava obnoviti dravu
Karla Velikog
3. enidba Otona I udovicom langobardskog kralja, te ga papa 962 g. krunie za cara Svetog
Rimskog Carstva
4. 972 g. Oton II eni vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu
Nemaka, dakle, postaje vodea sila u Evropi u politikom i kulturnom pogledu. Otonska umetnost
poinje kao obnova karolinkih tradicija, uz jake vizantijske uticaje, uz dodatno naglaavanje
ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih
dimenzija. Plemeniti patos menja izraajnim realizmom, koji od tada postaje glavna snaga nemake
umetnosti. Linearni je stil. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. Radilo se slikarstvo, skulptura
reljef i crte snane grafike. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. Dela:
- Gerovo raspee, 975 1000 g., drvo, katedrala u Kelnu
- Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Michael, 1015 g., Hildeshajm
- Korice za Codex Aureus iz Echternacha, 983 g.
- Minijature iz Jevanelja manastirske poglavarice Hilde, poetak XII veka,Darmstadt

28