PODIZANJE VONJAKA

Obavezno izvriti kemijsku analizu zemljita na kojemu planiramo podizati vonjak. Sadnju
treba izvriti u jesen. Upotrjebiti bezvirusni sadni materijal. Posebnu panju obratiti na
razmak sadnje i sorte opraivae. Kada se radi o malim porodinim vonjacima, prednost
treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju reduciranu kemijsku zatitu.

Jedno od glavnih pravila pri podizanju viegodinjih zasada, pa samim tim i vonjaka, je da
se da se greke naprevljene pri podizanju kasnije teko ili nikako ne ispravljaju.

Vonjak ne treba podizati na krevinama starih vonjaka ili uma. Prednost treba dati
leguminoznim biljkama koje e obogatiti zemljite hranjivim materijama u roku od nekoliko
godina, pa tek onda podizati vonjak. U tom periodu e se u zemljitu smanjiti i sadraj
patogena koji napadaju korjenov sistem voaka.
Za vonjak treba birati osunane i poloaje skrivene od direktnog udara vjetra. Dobar
pokazatelj izbora mjesta je i blizina dugovjenih, a jo rodnih vonjaka. U blizini vonjaka
treba iskriti iblje i divlje forme voa koje moe biti zaraeno virusima i drugim patogenima
i bolestima.

Vrlo je vano izvriti kemijsku analizu zemljita na kome treba da podignemo vonjak i na
osnovu nje odrediti i meliorativno gnojenje. Kemijska analiza treba pokazati sadraj
pojedinih prije svega makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suviku
mogu biti ograniavajui faktor za uzgajanje pojedinih vonih vrsta (kruka na dunji, breskva
itd.).
Pri meliorativnom gnojenju u zemljite se unose velike koliine mineralnih i organskih
gnojiva, poto voke na tom mjestu trebaju ostati od 15 do 50, pa i vie godina u zavisnosti
od vone vrste. Ovo gnojenje treba pratiti duboko oranje, sa podrivanjem, koje omoguava da
se zemljite dobro razrahli i tako doprinese to lakem rastu korjena voaka.

Ako posedujemo kvalitetnije zemljite, sa mogunou navodnjavanja, prednost treba dati

jabuastim vonim vrstama na slabo bujnim podlogama, sa guim sklopom sve radi
ostvarivanja intenzivne voarske proizvodnje, a samim tim i prihoda.
Ako je to mogue, sadnju treba izvriti u jesen, poto se tada sadnice lake primaju. Takoer,
tada je na tritu kvalitetniji izbor sadnog materijala. Pri nabavci sadnica, treba biti obazriv.
Treba kupovati sadni materijal u institutima i znanstvenim ustanovama koji vode rauna o
proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala. Ne treba naglaavati da su virusi jedan od
najveih problema voarstva kod nas. Ove znanstvene ustanove putaju u promet sadnice
koje zadovoljavaju i ostale parametre vrhunskog sadnog materijala.

Kada se radi o malim porodinim vonjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje
zahtjevaju reduciranu kemijsku zatitu.
Posebnu panju treba obratiti na pravilan razmak voaka. Kod gustih zasada jabuke na slabo
bujnim podlogama treba osigurati naslon u vidu stupova i ice. Jabuaste vone vrste su
samobesplodne, pa im treba odabrati odgovarajue sorte opraivaa. Kotiave vone vrste su
u najveem broju sluajeva, a posebno novi sortiment samooplodne. Ipak, istraivanja
pokazuju da se u ljivicima npr., u kojima se nalaze pored osnovne jo dvije sorte prinosi
poveavaju i do 20%.

Ovo su samo neki od bitnih faktora za uspjenu voarsku proizvodnju. Uvek je bolje, ako
postoje neke nedoumice, obratiti se za pomo strunjacima sa poljoprivrednog fakulteta ili
specijaliziranih poljoprivrednih stanica nego napraviti greke koje se kasnije teko ili nikako
ne mogu ispraviti.
Kod podizanja voaka nuno je planirati odgovarajjui sustva navodnjavanja, kao i zatitu od
tue i mraza (mree i oroavanje).