Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 2

Industrijske montane hale

PRORAUN VITKIH ELEMENATA PREMA

GRANINOJ NOSIVOSTI

1
Upotreba betona i elika visokih mehanikih
karakteristika ab elementi su sa manjim
dimenzijama poprenih preseka:
savijani elementi veliki ugibi
pritisnuti elementi izvijanje, gubitak stabilnosti
STEPEN VITKOSTI se odreuje preko VITKOSTI
li , gde je l - efektivna duina izvijanja.
= i
ib

Za centrino pritisnute stubove Ojler je dao reenja za

odreivanje kritinih sila u obliku:
2 EI li = k l
N cr = gde je:
(k l )2
2
N N N N

li=l li=0.7l li=0.5l li=2 l

k=1 k=0.7 k=0.5 k=2

3
4
Nomogram za odreivanje faktora efektivne duine izvijanja
stubova (k) ramovske konstrukcije

5
Uticaj vitkosti na veliinu granine sile pritiska centrino
optereenog stuba

Nu

Kratak stub - Vitki stubovi -

lom iskljuivo po lom sa uticajem
materijalu izvijanja

gr
6
Dijagram interakcije kratkog i vitkog ekscentrino
pritisnutog stuba

Nu
Nu
e=Mu/Nu
kratak stub
e2 e
vitak stub
M1 Ne2

x Nu
gubitak stabilnosti

Mu

7
Uticaj teenja betona na lom stuba pod dejstvom
stalnog optereenja

Istorija optereenja: Lom vitkog stuba usled

brzo dugotrajno brzo teenja betona
8
Duina izvijanja stubova nepomerljivih i pomerljivih ramova

Nu2 << Nu1 Nu 2 Nu 2

Nu 1 Nu 1
q

li

1/2 k 1 k>1
Nepomerljiv Pomerljiv
ram ram

9
Primer jako optereenog stuba visoke hale, koji je zbog velike vitkosti
projektovan kao Virendel sistem ivini i srednji stubovi hale

10
 Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
ProraunEC2
EVROKOD

Efektivna duina izvijanja li je duina na kojoj se

uzima u obzir duina deformacione krive,

Deformacije moraju da se raunaju uzimajui u

obzir uticaj prslina, nelinearno ponaanje
materijala i teenje betona,

Uticaji II reda mogu da se zanemare kada su

manji od 10% odgovarajuih uticaja I reda.

11
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB 87
BAB87

Od lana 103 do 109 pravilnika analiza granine

nosivosti AB sistema kada se uslovi ravnotee
spoljanjih i unutranjih sila uspostavljaju na
deformisanom sistemu uzimajui u obzir
materijalnu nelinearnost i teenje betona (skupljanje
se zanemaruje).

lan 105 provera stabilnosti se ne vri kada je:

a. i 25

b. i 75 i e / d 3.5 ,
12
c. i > 75 i e / d 3.5 i / 75 ,

d. i 50 25 M1 / M2 ; M2 M1

M2 M2 M2

2
l
l + -
1
M1= - M2 M1= M2
M1 M1

13
Teenje betona se zanemaruje kada je ispunjen bar
jedan uslov:

a. i 50,
b. e / d > 2,
c. Ng 0.2 Nq

Postupci prorauna:
a. 25 i 75 umereno vitki stubovi priblini
postupci prorauna i teenje se zanemaruje,
b. 75 < i 140 izrazito vitki stubovi teorija II reda,
c. i > 140 ne doputa se (izuzetno 140 < i 200 u fazi
montae prolazna faza)
14
 Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB 87

AB konstrukcije se dele na:

a) nepomerljive,
b) pomerljive.
Kriterijum: konstrukcija je praktino nepomerljiva kada
elementi za ukruenje prihvate 80 90% ukupnih
horizontalnih dejstava bez veih horizontalnih
deformacija.
a) Nepomerljivi sistemi - algoritam preorauna se zasniva
na izdvajanju stuba iz konstrukcije izolovani stub.
Zatim se granini uticaji odreuju u preseku preko
ekscentriciteta normalne sile koji se definie kao
mogue odstupanje od vertikale (videti sledeu skicu):15
 imperfekcije pri izvoenju ose stuba - e0
poveanje ekscentriciteta usled vremenskih
deformacija betona e
poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda e2
e
e0 e1 e e2
N N

e = e0+e1+e+e2

1. e0
li 2cm
kod nepomerljivih sistema e 0 =
kod pomerljivih sistema 300 10cm
tg = 1 / 150 - jednospratni ramovi
tg = 1 / 200 - ostali 16
2. e1=M/N
gde je: e1=(0.65M2 + 0.35M1) / N
ekscentricitet u srednjoj
treini duine izvijanja
usled uticaja I reda
3. e
ekscentricitet u srednjoj treini duine izvijanja:
1E
e = (e1g + e0 ) e E 1

gde je:
Ng
E = i N E = Eb I b 2 / li2
NE
17
4. e2 poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda
Stabilnost se analizira na osnovu pomeranja vrha
konzolnog stuba za veliinu e2 koja se dobija
integracijom krivine:
N
e2 M ( x)
e2 = M ( x ) dx = M ( x ) ( x ) dx
l
Eb J ( x ) l

k(x) b + a
( x) = dx
h
k(0)
Za odreivanje e2 moe se koristiti priblini postupak
prorauna prema EC2, nazvan metoda nominalne
krivine, koji se primenjuje za izdvojene stubove
nepomerljivih ramova sa N=const. i za vitkosti i 140.
18
Konaan oblik deformisane ose vitkog stuba pod
dejstvom ukupnih graninih uticaja I i II reda, aproksimira
se sinusnom funkcijom.
Kako je izdvojeni stub konzolni, najvei momenti i I i II
reda su u ukljetenju.
Pomeranje vrha konzolnog stuba moe se
aproksimirati u funkciji krivine u ukljetenju (0) kao:

e2 = 0.4 (0 ) l 2 = 0.1 (0 ) li2

y v
li = 2 l = 1 =
gde su: i (0 ) r(0 ) 0.45 h , a y = E
a 19
Primer za statiki neodreen tap deformacija ose moe
da se opie sa konzolnim stubovima:
N

Moment I
reda

a Ma Ma Ne2a
e2a
M1
Taka
infleksije

b b
Mb
e2b Mb
Ne2b
20
b) Pomerljivi sistemi -

N N N N

li h

l
21
Hale sa ukruenjima N - malo! veza sa stubovima
M

dz
d

b
Armatura zida
Ankeri iz stuba za
vezu sa zidom

kzida kzida

li li

22
Priblina analiza pomerljivih ramova

a. b.

H - spoljanje horizontalno Ni dodatne horizontalne

optereenje; pomeranje sile kao uticaji II reda
od sila H 23
 P4
dH5

4 h4
P3
dH4
Uticaji II reda mogu se
3 h3
P2 priblino sraunati kada
dH3
se u nivou svake
P2 2 h2 2 h2 tavanice dodaju
P1 horizontalne fiktivne sile,
dH2
a zatim sraunaju uticaji
P1 1 h1 1 h1 u presecima za vertikalno
i ukupno horizontalno
dejstvo (ukljuujui i
fiktivne sile)

24
Priblina metoda prorauna EVROPSKOG KOMITETA ZA BETON pomou
modifikovanih fiktivnih sila i pretpostavljene deformacije rama

ao poetna imperfekcija
(tg0=1/200)
a1 pomeranje vrha rama od
dejstva spoljanjih graninih
sila I reda (Hui)
a1 - pomeranje vrha rama
od dejstva fiktivnih sila (dHi)
II - ukupan nagib rama u
odnosu na vertikalu

Ukupne spratne modifikovane sile su: H ui ,m = H ui + dH ui = H ui + II Pui

tg ( 0 ) + a1 / H U proraunu vai pretpostavka da su

gde je: II =
a1
Pui yi pomeranja vrha rama od fiktivnih sila
1 i proporcionalna pomeranjima od
H H ui yi spoljanjih horizontalnih sila
i
25
Dejstvo vetra na industrijku halu popreni pravac

26
- Popreni pravac

27
- Poduni pravac kruta krovna ravan

kruta krovna
ravan-dijafragma

N 2k k- krutost podunog rama

qw

28
- Poduni pravac meka krovna ravan manji raspon

29
- Poduni pravac meka krovna ravan vei raspon

Krovni spreg

30