UZEMLJENJE

Definicija: Uzemljenje je celokupnost mera i sredstava u vezi sa

uzemljivanjem.

Osnovni elementi:
Uzemljiva
Uzemljiva je jedan ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i s njim su u
neposrednom kontaktu ili uzemljiva predstavlja jedan ili vie provodnika koji
su poloeni u beton koji je po velikoj povrini u dodiru s tlom (temeljni
uzemljiva).
Zemljovod
Zemljovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti sa uzemljivaem
ili sa sabirnim zemljovodom.
Geoloki provodnik (zemlja)
Zemlja je ist aktivni otpor, dok celo uzemljenje sa zemljovodnim
provodnikom i uzemljivaem ima vrlo malu induktivnost za uestanost od
50Hz, ali za atmosferska pranjenja induktivnost uzemljenja je uticajna.
Sabirni zemljovod
Sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zemljovoda.
PODELA UZEMLJENJA

Vrste uzemljenja po funkciji su:
zatitno uzemljenje,
radno (pogonsko) uzemljenje,
gromobransko uzemljenje,
zdrueno

Sistem uzemljenja
Sistem uzemljenja (uzemljivaki sistem) je sistem koji ine
meusobno galvanski povezani uzemljivai, temeljni
uzemljivai, zatitni provodnici nadzemnih vodova, platevi
kablova i druge metalne instalacije koje su u kontaktu sa
tlom.
Sistem uzemljenja ima svoju Zu-impedansu uzemljenja
(impedansa koju pri uestanosti od 50 Hz sistem uzemljenja
suprotstavlja odvoenju struje ka referentnoj zemlji).

2 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

OTPORNOST SISTEMA UZEMLJENJA

Uzemljiva kao celina sa zemljovodnim i geolokim provodnikom

ima otpor koji se sastoji od:
otpora zemljovodnog provodnika,
otpora samog uzemljivaa,
prelazni otpor uzemljivaa,

Onaj otpor na koji nailazi struja pri prelazu sa uzemljivaa na geoloki
provodnik. Njegov se uticaj smanjuje dobrim nabijanjem zemlje oko
uzemljivaa, u koju se svrhu zemlja zaliva pri nabijanju
otpor irenju struje

Otpor irenju struje u zemlji je omski otpor na koji
2 nailazi struja
P
prolaskom kroz geoloki provodnik
Cu rotora = R I
a a

Otpornost rasprostiranja uzemljivaa Ru se definie kao otpornost
kojom se tlo suprotstavlja odvoenju struje sa uzemljivaa.

Ukupan otpor rasprostiranja uzemljivaa sastoji se od
prelaznog otpora uzemljivaa i
otpora irenju struje u zemlji.

Vrednost otpora rasprostiranja uzemljivaa zavisi od
oblika i dimenzija uzemljivaa
podataka o udarnom atmosferskom naponu
specifinog otpora zemlje.

3 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


GEOLOKI PROVODNIK - ZEMLJA
Za utvrivanje vrednosti otpora zemlje potrebno je znati njen
specifini otpor ().
Specifini otpor zemlje je elektrini otpor koji ima zemlja izmeu
dve elektrode povrine po 1m2 meusobno udaljene 1m. Specifini
elektrini otpor zemlje se meri u ommetrima ( m).
Vrsta tla [m]
morska voda 0,2 Vrednosti specifinog otpora
rena voda 50 zemlje zavise od mnogih faktora:
treset 20 geolokog sastava zemlje,
humus 20 krupnoe i sabijenosti
batenska zemlja 40 zemlje,
ilovaa 40 koliine vlage,
glinasta zemlja 100 koliine rastvorljivih
peskulja 300 materijala u zemlji,
pesak 500 temperature,
krenjak 700 atmosferskih uslova.
ljunkovita zemlja 3000
kamenito tlo 10 000

4 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJENJA PO FUNKCIJI:
Zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju
strujnim kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima, ali u
sluaju kvara mogu da dou pod napon.
Radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola
kojim se obezbeuje eljena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.

direktno radno uz. neposrednim vezivanjem na sistem uzemljenja

indirektno radno uz.- vezivanjem na sistem uzemljenja preko impedanse

Gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije

koja slui za odvoenje struje atmosferskog pranjenja u tlo.
Zdrueno uzemljenje. Meusobno povezano zatitno, radno i
gromobransko uzemljenje daju zdrueno uzemljenje.

Dimenzionisanje uzemljivaa radnog i zatitnog uzemljenja zavisi od

toga da li e se koristiti zdrueno uzemljenje, kao i od sistema zatite
od indirektnog dodira u NN mrei i instalacijama potroaa.

5 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJIVAA prema:

materijalu,
bakar bez ili sa spoljanjim slojem cinka, kalaja ili olova,
pocinkovani elik sa slojem cinka bar 70 m,
kombinacija prethodna dva materijala meusobno ili sa
olovom ili sa nekim drugim metalima.

nainu polaganja (izvoenju),
horizontalne (povrinske ili plitke) uzemljivae
vertikalne (dubinske) uzemljivae
kose uzemljivae (tapni uzemljivai koso pobijeni u tlo)

obliku,

sredini u koju se polau,
uzemljivai u tlu
temeljni uzemljiva

nameni uzemljivaa,

nainu nastajanja.

6 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


TAPNI UZEMLJIVAI

L - duina tapa (cevi) 4L

d - spoljanji prenik cevi
R= ln
(d << L)
2L d
okrugli puni profil - toplo pocinkovani elik 78mm2 ( 10 mm), a za Cu 35 mm2

TRAKASTI UZEMLJIVAI
2 b
d = (a + b ) a

L
R= ln
L H d

7 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


Najmanji doputeni presek za trakaste uzemljivae
Vrsta Najmanji presek Najmanja
Materijal
uzemljivaa [mm2] debljina
Pocinkovano gvoe sa
najmanjim slojem cinka od Traka 100 3
70 m
Toplo pocinkovan elik Traka 100 4
Bakar Traka 50 2
Bakar Ue 35 -

8 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

TEMELJNI UZEMLJIVAI
Temeljni uzemljiva je uzemljiva poloen u beton, koji je po
velikoj povrini u dodiru sa tlom, ili armiranobetonska
konstrukcija u tlu.

Prednosti temeljnog uzemljivaa:
ne zahtevaju slobodan prostor,
gvozdeni delovi u betonu su zatieni od korozije, pa je vek
trajanja ovog uzemljivaa praktino neogranien,
manje su podloni atmosferskim uticajima.

Uslovi za izvoenje temeljnog uzemljivaa:
koristi se vrue pocinkovano okruglo gvoe prenika najmanje 10 mm, ili
elina traka preseka najmanje 100 mm2, ali ne tanja od 3 mm.
temeljni uzemljiva se ugrauje u spoljanje zidove temelja objekta u
obliku zatvorene konture (prstena).
temeljni uzemljiva mora da ima direktan kontakt (preko betona) sa tlom.
Zato izmeu temeljnog uzemljivaa i tla ne sme da bude izolacija objekta
od vlage. Temeljni uzemljiva se ugrauje u sloj betona tako da izmeu
uzemljivaa i tla ovaj sloj bude debljine najmanje 10 cm, to se obezbeuje
korienjem posebnih nosaa ili polaganjem uzemljivaa pri vrhu temeljne
eline konstrukcije. Traka se mora postaviti "na kant" i zaliti u donji sloj
betona sa najmanje 300 kg cementa po m3 betona,
za vee objekte, kod kojih preovlauje armiranobetonska konstrukcija, kao
temeljni uzemljiva moe se koristiti metalna konstrukcija objekta

9 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 Otpornost rasprostiranja temeljnog
0,44
uzemljivaa R =

S - povrina uzemljivaa zgrade (m2) 2 D S

D - prenik ploe (m) iste povrine kao povrina (S) uzemljivaa
zgrade
1 - spoljanji zid;
2 - bitumenska zaptivka;
3 - izolacija objekta;
4 - temeljni uzemljiva;
5 -prikljuak za glavni
prikljuak za uzemljenje;
6 - nivo podruma;
7 - temelj od nabijenog
betona;
8 - nosa uzemljivaa;
9 - izolacioni premaz ili
plastina cev

10 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

IZVOENJE TEMELJNOG UZEMLJIVAA

11 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 GROMOBRANSKA
ZATITA

12 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


Atmosferski elektricitet se javlja kao posledica meusobnog trenja
delova atmosfere, koji se nalaze u neprekidnom kretanju.

Kada jaina polja pree vrednost dielektrine vrstoe atmosfere
(30 kV/cm) dolazi do pranjenja probojem (varnicom), koje se
naziva grom.

Empirijski je dokazano da se ak 90% pranjenja vri prema
takama koje su vie od okolnog prostora. Na takvim saznanjima
se zasniva organizovanje zatite objekata na zemlji.

Zbog velike jaine struje atmosferskog pranjenja, na objektima na
zemlji mogu nastupati razne neeljene posledice, kao to su:
paljenje zbog toplotnog efekta,
mehaniko razaranje zbog elektrodinamikog efekta,
hemijski procesi zbog elektrohemijskih efekata,
smetnje na drugim instalacijama zbog indukovanih napona.
Posebno je opasno pranjenje na iva bia.

Atmosfersko pranjenje moe i posredno da izazove sve napred
opisane neeljene posledice, jer se zbog jake elektromagnetske
indukcije struje velikih jaina mogu javiti i u sekundarnim kolima.
I na takav nain se mogu ugroziti i iva bia.

13 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Nastanak groma

Karakteristine faze udara groma:

(a) silazni traser
(b) formiranje povezujuih trasera
(c) glavni udar
14 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje
NAINI ZATITE OBJEKATA NA ZEMLJI

S obzirom da se ne mogu spreiti naelektrisanje
atmosfere i njen elektroindukcioni uticaj na zemlji,
zatita objekata mora biti organizovana na neki drugi
nain.

Kao najefikasniji se pokazao nain da se
poboljanjem elektroprovodnih osobina delova na
zemlji, ili poboljanjem elektroprovodnih osobina
dela atmosfere u poslednjih sto metara od zemlje,
predodredi taka pranjenja.

Naini zatite objekata na zemlji:

Faradejev kavez,

Frenklinov iljak,

radioaktivni gromobrani (izbaeni su iz upotrebe).

15 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 Zatita objekata
1 - naelektrisana atmosfera,
2 - Faradejev kavez,
3 - objekti

1 - naelektrisana
atmosfera,
2 - Frenklinov iljak,
3 - objekti

16 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


Gromobranska instalacija predstavlja kompletnu
instalaciju koja omoguava da se jedan objekat
zatiti od dejstva atmosferskog pranjenja.

Gromobranska instalacija se sastoji od
spoljanje gromobranske instalacije
unutranje gromobranske instalacije.

Spoljanja gromobranska instalacija se sastoji od:
prihvatnog sistema,
spusnih provodnika,
sistema uzemljenja.

Unutranja gromobranska instalacija
obuhvata sve dodatke spoljanjoj gromobranskoj instalaciji koji e
smanjiti elektromagnetna dejstva struje atmosferskog pranjenja.
To su pridrueni metalni delovi u tienom prostoru kroz koje
moe protei struja atmosferskog pranjenja.
Povezivanje gromobranske instalacije sa metalnim masama izvodi
se pomou ina za izjednaavanje potencijala.

17 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

PRIHVATNI SISTEM
Prihvatni sistem je deo spoljanje gromobranske
instalacije namenjen za prihvatanje atmosferskog
pranjenja.
Prihvatni sistemi mogu biti sastavljeni od bilo koje
kombinacije sledeih elemenata:
tapnih hvataljki,
razapetih ica,
mree provodnika.
Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni
prihvatni sistem ako ispunjavaju odreene uslove.

18 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


SPUSNI PROVODNICI
Spusni provodnici su delovi spoljanje gromobranske instalacije
namenjeni za provod struje atmosferskog pranjenja od
prihvatnog sistema do sistema uzemljenja.
spusni provodnici moraju biti postavljeni tako da od mesta udara
groma do zemlje:

postoji nekoliko paralelnih strujnih staza,

duine strujnih staza budu minimalne.

da predstavljaju, to je vie mogue, direktno produenje provodnika
prihvatnog sistema.
Spusni provodnici moraju biti postavljeni pravolinijski i vertikalno,
sledei najkrai i najdirektniji put do zemlje.
Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni spusni provodnici
ako ispunjavaju odreene uslove.

19 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje


SISTEM UZEMLJENJA
Sistem uzemljenja je deo spoljanje gromobranske
instalacije namenjen za odvoenje struje
atmosferskog pranjenja u zemlji.
U pogledu zatite od atmosferskog pranjenja
integrisana sjedinjena struktura raznih sistema uze-
mljenja predstavlja najbolju soluciju, i obezbeuje
kompletnu zatitu.
Sledei tipovi uzemljivaa se mogu upotrebiti:

jedan ili vie prstenastih uzemljivaa,

vertikalni ili iskoeni uzemljivai,

horizontalni ili radijalni uzemljivai,

temeljni uzemljivai.

20 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

PRORAUN GROMOBRANSKE ZATITE
ODREIVANJE NIVOA ZATITE

uestanost direktnih udara u objekat Nd, kao proizvod
lokalne godinje gustine pranjenja Ng i ekvivalentne prihvatne
povrine objekta Ae,

usvojena uestanost udara groma Nc koje treba proceniti ili
proraunati.

Vrednost usvojenih uestanosti udara groma Nc, uporeuje se
sa izraunatom vrednou uestanosti direktnih udara u objekat
Nd. Ovo uporeenje daje odgovor da li je gromobranska
instalacija neophodna i kojeg je nivoa zatite.

Ako je Nc Nd gromobranska instalacija nije potrebna.

Ako je Nd>Nc raunska efikasnost gromobranske instalacije je:
Nc
Er 1
Nd
gromobranska instalacija je potrebna, a nivo zatite se odreuje
prema tabeli:

21 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 Raunska efikasnost gromobranske instalacije
mesto Td
i izbor nivoa zatite Novi Sad 31
Raunska efikasnost Odgovarajui nivo zatite Beograd 32
Kruevac, 34
Er > 0,98 Nivo I sa dodatnim merama Sm. Palanka
0,98 Er 0,95 Nivo I Ni, Kraljevo, 36
Nivo II Vrac
0,95 Er 0,90
Valjevo, Poega 37
0,90 Er 0,80 Nivo III
0,80 Er 0 Nivo IV Tabela rastojanja
spusn.vodova
N g = 0,04 Td 1, 25 (udara / km 2 god ) Nivo zatite Rastojanje
[m]

Td - broj grmljavinskih dana u toku godine uzet sa I 10
II 15
izokeraunike karte prema standardu JUS.N.B4.803:1996
III 20
3 10 3 IV 25
NC (broj udara / god )
C
gde je : C = C1 C 2 C3 C 4
C1 - koeficijent konstrukcije objekta,
C2 - koeficijent sadraja objekta,
C3 - koeficijent namene objekta,
C4 - koeficijent posledice udara groma u objekat.

22 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 Vrednost faktora C1 u zavisnosti o tipu konstrukcije
objekta
Konstrukcija Vrsta krova
objekta Metalni Meani Zapaljiv
Metalna konstrukcija 0,5 1 2
Meana 1 1 2,5
Zapaljiva 2,0 2,5 3

Vrednost faktora C2 u zavisnosti o sadraju objekta

Opis C2
Bez vrednosti i nezapaljiv 0,5
Mala vrednost ili uglavnom zapaljiv 1
Vea vrednost ili naroito lako zapaljiv 2
Izvanredno velika vrednost, nenadoknadive
3
tete, vrlo zapaljiv ili eksplozivan

23 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

 Vrednost faktora C3 u zavisnosti o nameni objekta
Opis C3
Nezaposednut 0,5
Uglavnom nezaposednut 1
Teka evakuacija ili opasnost od panike 3

Vrednost faktora C4 u zavisnosti o posedicama od udara

groma u objekat
Opis C4
Nije obavezna neprekidnost pogona i bez
1
uticaja (posledica) na okolinu
Obaveza neprekidnosti pogona ali bez uticaja
5
(posledica) na okolinu
Uticaj (posledice) na okolinu 10

24 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Odreivanje uestanosti direktnog udara groma u objekat

Srednja godinja vrijednost Nd moe se izraunati iz izraza:
N d = N g Ae 10 6 [broj udara / god ] gde je:

Ae - ekvivalentna prihvatna povrina objekta u m2.

Ekvivalentna prihvatna povrina objekta definie se kao
povrina tla koja ima istu uestanost direktnih udara groma kao
i objekat.

Za usamljene objekte ekvivalentna povrina objekta je povrina
ograniena linijom dobijenom presekom povine tla i ravni
nagnute u odnosu na horizontalnu ravan pod nagibom 1:3,
povuenom sa vrha objekta u krug oko objekta, tako da se
rauna :
Ae = a b + 6 h (a + b) + 9 h 2 gde su:

a - duina jedne osnovice objekta (m),

b - duina druge osnovice objekta (m),

h - visina objekta.

25 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

26 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje
Gromobranska zatitna instalacija na manjem objektu sa krovom na dve
vode:
1-gromobranske hvataljke na 9-horizontalni metalni oluk povezan
krovnim potporama (6 i 7), sa hvataljkama i odvodom,
2-odvodi na zidnim potporama (8), 10-vertikalni metalni oluk koji je
3-cevni uzemljiva (nije obavezan), iskorien za pomoni odvod,
4-trakasti uzemljiva kao prsten oko 11-metalna opivka koja se
objekta, povezuje sa hvataljkom i olukom,
5-merni spoj, 12-elektroprovodne veze
27 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje