I) GRUPA I ORGANIZACIJA

1. SOCIJALNA INTERAKCIJA

Socijalna interakcija sva delovanja ljudi jednih prema drugima kao i odgovori na ta delovanja.
Socijalna u ovom procesu uestvuje vie od jedne osobe.
Interakcija sve ukljuene strane meusobno utiu jedna na drugu.
Mogue je ostvariti interakciju sa nekim ko je hiljadama kilometara daleko, a ne biti ni u kakvoj interakciji sa
nekim ko je u naoj neposrednoj blizini.
Socijalna interakcija ima cilj, ljudi deluju i odgovaraju na delovanja drugih da bi postigli odreene ciljeve.
Socijalna interakcija odreena je socijalnom strukturom i kulturom.
Socijalna interakcija obuhvata veliki broj ljudskih ponaanja i ona se mogu grupisati u etiri celine:
a) Razmena proces prenoenja dobara, usluga i ostalog na druge. Uobiajeno je shvatanje razmene kao
vida ekonomske interakcije, meutim, ona ima i socijalno znaenje. Ljudi meusobno razmenjuju fine
manire, komplimente itd.
b) Kooperacija proces u kom ljudi zajedno rade kako bi postigli odreeni cilj.
c) Kompetencija proces u kome dve ili vie strana nastoje da postignu isti cilj. Kroz kompetenciju
najbolji igra stie na vrh, najbolji radnik dobija unapreenje itd. Ponekad moe postojati veoma tanka
linija izmeu kompetencije i konflikta.
d) Konflikt proces u kome ljudi nastoje da drutveno ili fiziki pobede jedni druge. Rat je oigledan
primer konflikta u kome je cilj eliminisati neprijatelja.
e) Prinuda proces u kome jedna strana primorava drugu stranu da uini neto protiv svoje volje. U
krajnjoj liniji je zasnovana na sili.

2. KOMPONENTE INTERAKCIJE

Komponente socijalne interakcije su: drutveni status i drutvena uloga

Status drutveni poloaj, pozicija, koju pojedinac ili grupa zauzima u drutvu ili jo preciznije u drutvenoj
strukturi.
Status u sociolokom smislu odnosi se na bilo koju poziciju u drutvu.
Veini drutvenih statusa pridaje se odreen stepen drutvene moi.
Svaki pojedinac moe imati i po nekoliko statusa.
Statusi se uobiajeno dele na: pripisane i steene statuse.
Pripisani statusi oni ne mogu biti promenjeni linim naporom. Naprosto ga imamo, bez obzira da li to elimo
ili ne. To su npr: rasa, pol, starost itd.
Steeni statusi oni se mogu dobiti linim naporom. Zanimanje ili stepen obrazovanja mogu biti dostignuti.
U nekim prilikama pripisani i steeni statusi su povezani.
Veina drutvenih nejednakosti u savremenom drutvu bazira se na pripisanim statusima kao to su: rasa,
pol, drutvena klasa itd, koji esto ine kljunu taku oko koje dolazi do razdvajanja u bogatstvu, moi, ugledu
itd.
Statusi steeni roenjem esto su limitirajui faktor koji determinie potencijalno postignue svakog pojedinca.
Primera radi, u naem drutvu deca lekara esto i sama postaju lekari.
Od svih statusa koje neko moe imati samo njih nekoliko, a ponekad ak i jedan se izdvaja po svojoj vanosti.
Taj status je vodei i toliko je vaan da ljudi svoj ivot i identitet organizuju oko njega. Taj status moe biti
pripisan - biti lan kraljevske porodice, ili moe biti steen postati profesor.
Sociolozi prave razliku izmeu vodeeg i istaknutog statusa.
Istaknuti status drutveni poloaj koji dominira u pojedinim drutvenim kontekstima. Npr ulaskom u uionicu
postaje se student, tada nije vano to je neko prijatelj, sin itd.
Uloga skup ponaanja, stavova, obaveza i privilegija koji su povezani sa statusom.
1
Razlika izmeu statusa i uloga: mi vrimo odreenu ulogu, a zauzimamo odreeni status. Status je poloaj, a
uloga je nain na koji mislimo i delujemo na tom poloaju.
Uz odreenu ulogu idu i odreeni oblici ponaanja.
Ljudi ue kako da igraju svoje uloge, posmatrajui i stupajui u interakciju sa iskusnijima od sebe. Radi se o
procesu koji se zove socijalizacija.
Jedna uloga gubi smisao, bez postojanja druge uloge. Npr uloga profesora gubi smisao bez uloge uenika.
Konflikt uloga situacija u kojoj je jedna ili vie uloga u raskoraku sa ostalim ulogama. Npr da li otac policajac
treba da prijavi sina kriminalca za uinjen zloin.
Napetost uloga ponekad ljudi nalaze sebe u situaciji da pokuavaju da poveu nespojiva oekivanja unutar
jedne uloge. Npr otac porodice nije u stanju da obezbedi sredstva za izdravanje porodice zbog ekonomske
krize.
Razlika izmeu napetosti i konflikta napetost se deava unutar jedne uloge, a konflikt izmeu vie
neusklaenih uloga.
Kako drutvo prolazi kroz transformaciju iz tradicionalnog u industrijsko, uloge postaju brojnije i
kompleksinije. Uloga ene je tipian primer. Pored tradicionalne uloge domaice i negovateljice dece, njoj se
sada pridodaju razliite nove uloge: graanski voa, glava porodice itd.
Napetost i konflikt postaju ponekad toliko veliki da ljudi odluuju ili bivaju prinueni da napuste jedan ili vie od
svojih drutvenih statusa.

3. GRUPA I GRUPNA DINAMIKA

esto se povezujemo sa drugima kako bi oformili grupu kao skup ljudi koji su u interakciji i koji razvijaju oseaj
zajednike pripadnosti.
Socioloki pojam grupe se razlikuje od socijalnih kategorija i socijalnih agregata. lanovi kategorija ne dele
zajedniku kulturu i vrednosti i ne organizuju se u drutvene sisteme. Grupu razlikujemo i od skupine dvoje ili
vie ljudi sakupljenih zajedno na specifinom mestu bez razvijanja oseaja za zajednitvo. ak ako se i tada
uspostavi interakcija ona je povrna.
Drutvena grupa skup ljudi koji se identifikuju jedni sa drugima i izmeu kojih postoji redovna i svesna
interakcija, u formalni ili neformalno strukturisanim odnosima zasnovanim na zajednikim ciljevima, normama i
vrednostima.
Formalna organizacija skup ljudi ije su aktivnosti formalno i namerno oblikovane za racionalno ostvarenje
eksplicitno utvrenih ciljeva.
Drutvena grupa ima etiri osnovne karakteristike:
a) Postoji regularan interakcija meu lanovima. Ljudi koji ne ostvaruju interakciju jedni sa drugima, ne
ine grupu.
b) Struktura interakcije meu lanovima svaka osoba preuzima odreen status i odreenu ulogu.
Status i uloga unutar neformalne grupe nisu zvanino utvreni kao u formalnoj organizaciji, ve tee da
se razviju neformalno.
c) Saglasnost oko normi, ciljeva i vrednosti one ne moraju biti eksplicitno odreene, ve se mogu samo
podrazumevati.
d) lanovi grupe imaju oseaj zajednikog identiteta sebe vide kao jedinstvene, meuzavisne i odvojene
od ostalih ljudi.
Na osnovu ovoga, drutvena grupa se moe smatrati skupinom ljudi unutar kojih postoji:
razvijen oseaj identiteta
saglasnost oko zajednikih normi, ciljeva i vrednosti
interakcija izmeu lanova
kao i njoj odgovarajua struktura koja se bazira na mrei statusa i uloga.

Grupna dinamika povratni odnosi socijalne interakcije meu lanovima.

2
U okviru grupne dinamike se analiziraju teme kao to su: vostvo, kohezivnost i usaglaenost.
Na njene obrasce utie veliki broj faktora, a najznaajniji je veliina grupe.
Dijada najmanji i najjednostavniji oblik organizovanja. Re je o grupi koja ima dva lana, a njihovu interakciju
konstituie jedan drutveni odnos.
Ako se u takvu grupu ukljui i trei lan ona postaje trijada. Dodavanje jednog lana utie na odnose unutar
grupe. Drugim reima, u dijadi oba lana moraju uestvovati ili grupa prestaje da postoji, dok u sluaju trijade
jedan lan moe istupiti iz grupe, ali ona nastavlja da postoji. Odnosi u dijadi su veoma prisni.
Druga razlika izmeu dijade i trijade je da uesnici u dijadi ne mogu sakriti svoju odgovornost unutar grupe. U
veoj grupi samo poinilac moe sasvim izvesno da zna da je to bio on.
U grupi od tri ili vie lanova jedan od njih moe biti posrednik u izazivanju i reavanju konflikta meu
ostalim lanovima, dok u dijadi nema posrednika unutar grupe.
Mogunost reavanja problema se menja sa veliinom grupe. Velike grupe imaju vie sposobnosti i sredstava
za reavanje problema. lanovi velikih grupa teko postiu saglasnost oko izbora moguih reenja.
Vostvo svaka grupa ima vou, tj. osobu koja neprestano vri uticaj na ponaanje lanova grupe kao i na
njene rezultate.
Grupa ima potrebu za voom iz dva razloga:
1) da odrava dobar duh i odnose meu lanovima duhovno vostvo
2) da upravlja zahtevima instrumentalno vostvo
Voa je: nametljiviji, elokventniji i psihiki jai od svojih sledbenika.
Postoje tri stila vostva: autoritarno, demokratsko i liberalno.
Autoritarno vostvo komunikacija se odvija odozgo na dole. Voa preuzima autoritet i odgovornost za
grupne akcije, postavlja lanovima jasne zadatke i prati njihove postupke. Njegova uloga je da izdaje nareenja,
a uloga lanova je da ih izvravaju.
Demotrasko vostvo komunikacija je dvosmerna, odvija se odozgo na dole i odozdo na gore. Demokratski
voa razmenjuje miljenja sa lanovima i podstie ih da dele zadatke.
Liberalno vostvo voa vri umeren autoritet i deluje, uglavnom, na osnovu znanja i iskustava koje grupa
smatra prikladnim. Voa navodi lanove grupe da preuzimaju zadatke na sebe. Podstie lanove da budu
kretivni i da pokreu inicijativu.
Ni jedan od ovih stilova nije pogodan u svakoj situaciji.
U situacijama kada se zahteva brzina i odlunost, kao to su ratna dejstva ili spasilake akcije, autoritarno
vostvo se pokazalno kao najbolje, jer nema vremena za debate i individualnu kreativnost.
Demokratsko vostvo je najbolje u sitauacijama kada se zahteva aktivno uee drugih u prosuivanju grupnih
ciljeva.
Liberalno vostvo je veoma retko i primenjivo je u malo situacija, kao to su istraivaka odeljenja, univerziteti
i sl.
Stilovi vostva mogu biti i socijalno i kulturno determinisani.
U tradicionalnim demokratskim drutvima e se bolje prihvatiti demokratski stil, kao to e se u autoritarnim
sistemima pre prihvatiti autoritarni stil.
Kohezivne grupe one grupe kod kojih postoji visok stepen privlaenja lanova ka grupi.
Ako su interakcije uestale i zadovoljajueg kvaliteta kohezivnost raste.
Grupa koja se sastaje svakodnevno kohezivnija je od grupe koja se sastaje jednom nedeljno, a ova od grupe
koja se sastaje jednom meseno.
Ljudi van grupe oseaju kohezivnost. Ako autsajderi pozitivno procene grupu onda kohezivnost raste. Do
raspada dolazi uglavnom kada uspeh izostane, kada javnost loe oceni grupu, tada lanovi trae alternativna
reenja, a to unitava grupnu kohezivnost.
Na kohezivnost utie i prijem novih lanova. Stari lanovi su uglavnom zadovoljni odnosima. Novi lanovi e
razoriti ustaljene odnose, a kohezivnost e trpeti zbog toga. Ako se grupa povea njena kohezivnost moe biti
naruena, jer socijalne interakcije mogu postati znatno oteane.
Usaglaenost i kontrola prihvatanje normi pomae uvrivanje grupe.
3
Norme govore lanovima kako mogu delovati i kako grupni ciljevi mogu biti postignuti.
Usaglaenost se podstie, a odstupanje kanjava, pa se ljudi obino usaglaavaju sa stavovima, normama ili
vrednostima grupe u kojoj se nalaze, iz prostog razloga da ne bi odstupali od ostalih iako smatraju da je ono sa
ime su se usaglasili pogreno.

4. TIPOVI GRUPA

Postoje razliita klasifikovanja grupa. Jedan od njih je i podela grupa na: in i aut grupe.
In grupe one grupe sa kojima se pojedinac identifikuje i unutar kojih se osea kao kod kue.
Aut grupe one grupe sa kojima se pojedinac ne identifikuje i prema kojima se osea kao autsajder.
O in grupama govorimo u terminu MI, a o aut grupama u terminu ONI.
Razlikovanje in i aut grupa predstavlja povlaenje linije razdvajanja izmeu onih koji su u grupi i onih koji su
van nje.
Bez granica ne bi bilo ni naina za izdvajanje grupa jednih od drugih i razlikovanja lanova od nelanova.
Granice vre dve funkcije:
1) Dre autsajdere van grupe
2) Dre insajdere u grupi, onemoguavajui im da se kreu preko grupnih granica.
lanovi rade na uvrivanju grupnih granica.
Jedan od naina je upotreba vidljivih simbola.
Drugi nain da se stvori i uvrsti grupna granica je kroz konflikt sa autsajderima.
Kuli je odredi primarnu grupu prema sledeih pet karakteristika:
1) konstituisana interakcija licem u lice
2) vrst lini identitet sa grupom
3) vrste veze oseanja prema lanovima grupe
4) vieslojni i vieznani odnosi i veze izmeu lanova grupe
5) tendencije da grupa bude dugotrajna
Porodica (suprunici i njihova deca) je pravi primer primarne grupe. lanovi porodice uestvuju u brojnim
interakcijama licem u lice. Za njih je porodica izvor identiteta i smisla. Ljubav povezuje lanove porodice i oni
imaju vieznane odnose. Porodica je trajna ak i onda kada lanovi prirodno odlaze.
Kuli je izabrao termin primarna iz sledeih razloga:
1) vrednosti i norme koje ljudi ue u primarnoj grupi traju tokom itavog ivota
2) drutvene norme su esto prinudno nametnute, jer lanovi imaju brojne prilike da posmatraju
ponaanja jedni drugih i da vraaju na pravi put one koji skreu od normi
3) ljudi zadovoljavaju emocionalne i psiholoke potrebe. lanovi pruaju jedni drugima oseaj ljubavi i
sigurnosti.
Sekundarne grupe imaju suprotne karakteristike od primarnih grupa:
1) ograniene interakcije licem u lice
2) skromna ili slaba povezanost sa lanovima grupe
3) slaba intimna povezanost meu lanovima grupe
4) ograniene, povrne odnose koji se svode na bezline i formalne odnose
5) tendencija da grupa ne bude trajna
Za razliku od primarnih grupa kontakti meu lanovima sekundarnih grupa nisu tako uestali ve su
povremeni.
Ljudi se povezuju u sekundarne grupe da bi obavili odreene poslove, ali nisu zainteresovani za dobrobit drugih
lanova. Njima je lanstvo u toj grupi cilj, naprosto da bi zadovoljili neke svoje potrebe.
Referentne grupe one grupe kojima ljudi tee onda kada vrednuju svoje ponaanje, ak i onda kada im ne
mogu pripadati.
Referentne grupe vre dve funkcije:
1) obezbeivanje merila za sopstveno vrednovanje i vrednovanje sopstvene ivotne situacije
4
 2) normativna i treba da obezbedi smernice u pogledu miljenja i ponaanja.
Referentne grupe pomau da se prilagodi lini pogled na svet, pojava i stil.

5. ORGANIZACIJA I MAKS VEBER: BIROKRATSKA ORGANIZACIJA

Formalna organizacija posebno oblikovana grupa planirana i strukturisana tako da pomogne i olaka
upravljanje irokom skalom operacija radi maksimalne efikasnosti u ostvarivanju specifinih ciljeva.
Organizacije se razlikuju prema svojoj veliini i sloenosti, specifinosti ciljeva, stepenu efikasnosti itd.
Prve formalne organizacije javile su se u obliku sloene i centralizovane vlasti u Egiptu, Mesopotamiji ili Peruu
u vreme Inka.
U tradicionalnom drutvu ivot se odvija kroz line drutvene odnose i male grupe. U savremenim razvijenim
industrijskim drutvima lini odnosi prelaze u formalne, a ulogu malih grupa preuzimaju formalne organizacije.
Socioloki posmatrano organizacija se moe odrediti kao grupa koja je:
1) namerno stvorena radi ostvarivanja konkretnih ciljeva
2) strukturisana sa jasno definisanim statusima i ulogama
3) postavlja pravila i sankcije za prekraj pravila
Veber je razvio idealan tip birokratije. Tvrdio je da svaka biroktratija ima pet osnovnih funkicja:
1) podelu rada podrazumeva da se na svaki poloaj u organizaciji zapoljavaju specijalizovani strunjaci
da bi obavljali specifine zadatke. Obavljajui odreene zadatke ljudi tee da obavljaju svoj posao uz
maksimalnu efikasnost.
2) hijerarhiju autoriteta znai da birokratija sledi princip hijerarhije, tj. da su svi poloaji pod nadzorom
vieg autoriteta. Kljune odluke se donose na vrhu i sputaju se kanalima komandovanja nanie.
3) pisana pravila i procedure birokratija nudi zaposlenima jasne standrade, ta se smatra adekvatnim ili
iskljuivim izvravanjem zadataka. Procedre uvode oseaj kontinuiteta u birokratiju.
4) bezlinost lanovi obavljaju poslove bez linog doivljavanja ljudi kao pojedinaca. Klijenti se tretiraju
kao sluajevi, time se garantuje jednak tretman svim ljudima, ali to dovodi do hladnog i nebrinog
odnosa prema lanovima organizacije.
5) zapoljavanje zasnovano na tehnikim kvalifikacijama zasnovano je pre na tehnikim kvalifikacijama
nego na linim i porodinim vezama. Napredovanje se zasniva na postignuima.
6) odvajanje javnog i zvaninog od privatnog biroktratija povlai jasnu liniju odvajanja javnog i
zvaninog od privatnog.
Veber definie tri razliita tipa autoriteta:
1) tradicionalni autoritet zasniva se i ograniava obiajem. Re je o neprkosnovenom pravu vladara da
komanduje podanicima. Autoritet je naprasno pripisan pojedincu koji zauzima takav poloaj.
Tradicionalni lideri imaju slobodu da odluke zasnivaju na linim simpatijama ili antipatijama.
2) racionalno-legalni autoritet zasniva se i ograniava formalnim sistemom pravila i zakona. Autoritet je
smeten u slubu, a ne u pojedinanu linost i nosilac autoriteta je jasno definisan i ogranien. Kada mu
istekne mandat povlai se sa poloaja i vie nema autoritet.
3) harizmatski autoritet zasniva se na posebnim linim kvalitetima. Njegov autoritet se izvodi iz
verovanja sledbenika da taj pojedinac ima neobinu sposobnost ili ak natprirodnu mo. esto se
suprotstavlja vladajuim obiajima i postojeem pravu.

6. USPON FORMALNE ORGANIZACIJE:BIROKRATSKE INOVACIJE

Formalna organizacija omoguava ljudima da rade zajedno i da obave zadatke koje ne mogu obaviti u
neformalnoj slobodno strukturiranoj grupi.
Kako broj ukljuenih ljudi postaje vei tako i zadaci postaju raznoliki i kompleksni.
Biroktratske inovacije reavaju tri vana problema:
1) kako da se organizuje veliki broj ljudi u postizanju cilja
5
 2) kako da se simultano ostvaruje nekoliko razliitih zadataka
3) kako da se redukuje suprotstavljanje ciljevima organizacije
1) Pitanje organizovanja velikog broja ljudi se postavilo posle Napoleonovih ratova. Kako se broj vojnika
vremenom poveavao, Napoleon je gubio kontrolu nad vojskom to je kulminiralo u invaziji Rusije.
Helmut von Moltke pokuao je da osmisli bolji nain komandovanja velikom armijom. Jedna od njegovih
inovacija je stalna obuka za tapske oficire. Tek kad bi von Moltke bio potpuno zadovoljan razvojem kandidata
dotini mladi oficir bi bio uzet za stalnog lana taba. Na taj naih ih je von Moltke temeljno trenirao da
razmiljaju i reaguju kako je on eleo. Ova saglasnost miljenja i akcija meu lanovima ini da niko nije
nepohodan s obzirom da su svi veoma uvebani i slinih kvalifikacija.
Druga organizaciona inovacija koju je uveo von Moltke je bila standardizacija pruskih armijskih divizija.
Divizijski sisteme je uveo za vreme sedmogodinjeg rata general Viktor de Brolj. 1794. god. francuski ministar
rata kreirao je diviziju koja ukljuuje tri tipa trupa peadija, artiljerija i konjica. Von Moltke je divizijsku ideju
razvio do kraja uinivi divizije veoma sline jedne drugima po veliini, kompoziciji i strukturi.
2) Veliko je pitanje kako se upravlja prostorno razdvojenim preduzeima koja sama nabavljaju repromaterijal,
izrauju razliite proizvode i prodaju ih na razliitim mestima. Odgovor je i ovoga puta: kroz nove tehnike
formalne organizacije.
Dobar primer je Swift and Company. Gustav Swift je bio mesar iz Masausetsa koji je svoj biznis preselio na
istonu obalu Amerike. Znao je da je potronja u istonim gradovima vea od ponude. Svift je doao na ideju da
koristi rashladne vagone za transport velike koliine mesa sa zapada na istok. Prodaja na istoku nije bila laka,
jer su ljudi zazirali od potronje mesa koje je dugo bilo u transportu. Trebalo je da budu ubeeni da
zamrzavanje moe uiniti meso sveim. Kupci nisu imali poverenja, a lokalni prodavci nisu bili sigurni da e
prodati takvo meso. Stoga je Svift pokrenuo svoju marketinku akciju u svakom od veih gradova na istoku.
Svaki grad je imao hladnjau za skladitenje robe, a takoe i mreu veleprodaje sa namerom da se dopremi
meso do potroaa.
Vertikalni lanac komandovanja povezuje menadere grana u svakoj lokalnoj oblasti. Ova vertikalna intergracija
omoguava informaciji da putuje od lokalne veleprodaje sve do menadera korporacije na najviem nivou.
Istovremeno to omoguava da razne strateke odluke putuju od vrha ka dole prema razliitim granama.
Ovde dve biroktraske tehnike razliite operacije koje obavljaju pojedninane firme i vertikalni lanac
komandovanja da bi se integrisao celovit sistem danas izgledaju uobiajeno.
3) Stalni problem s kojim se formalne organizacije suoavaju je suprostavljanje njihovom programu i politici.
Jedna od tehnika koje su koristili je kooptacija, proces stapanja potencijalnih oponenata stavljajui ih u
sopstvenu organizacionu struktru.
Odlian primer kooptacije je u sluaju TVA amerike vladine korporacije ustanovljene u vreme New Deal-a da
objedini razvoj basena reke Tenesi. TVA je bila ovlaena da gradi nasipe radi kontrole plavljenja tla, da
produbljuje rena korita i ini ih plovnim, da proizvodi i distribuira ne tako skupu elektrinu energiju, te da
korisit neke prirodne resurse regiona. Mnogi ljudi koji su iveli u regionu su se suprostavljali velikim planovima
TVA. U nameri da savladaju otpor stanovnitva davan je predstavnicima monih lokalnih grupa i organizacija
poloaj u upravnim telima TVA. Mnogi od takvih lanova su inicijalno bili suprotstavljeni TVA ali njihovom
kooptacimoj TVA je bitno eliminisala njihovu opoziciju i uspela da opstane u veoma konzervativnom regionu
zemlje.
Kooptacija je dvosmeran put i ona moe biti uspena tehnika koja pomae opstanak organizacije, ali ona
takoe moe promeniti politiku i ciljeve organizacije.
Ova tri primera pokazuju kako izvesne birokratske inovacije obezbeuju komparativnu prednost. Kada je
prsuka arimija standardizovala trening i strukturu divizija bilo je lake kontrolisati veliki broj ljudi. Kada je Swift
and Co uveo hijerarhiju personala bilo je lake integrisati razne operacije. Kada je TVA kooptirala svoje lokalne
oponete bilo joj je lake da opstane u konzervativnom delu zemlje.

6
 7. STVARNOST BIROKRATSKOG IVOTA

Birokratska organizacija nije savrena.

Robert Merton smatra da kada se ljudi u potpunosti posvete procedurama, onda ih mogu shvatiti kao rituale i
izgubiti uvid u razloge zbog kojih su uvedene.
Ritualizam moe zatiti ljude od prihvatanja i borbe sa novim uslovima i problemima.
Moe se uoiti veliki broj problema:
1) Birokratija i rutinizacija su u pozitivnoj korelaciji. Birokratija je uspena zato to utvruje pravila i norme.
Ona nije sposobna da deluje u neuobiajenim situacijama ili pojedinanim sluajevima.
2) Biroktratija prirodno tei da razvije osposobljenu nesposobnost odnosno nemogunost da shvati i
odgovori na promene. Biroktratija je osposobljena da ivi sa pravilima to znai da je obuena da slepo
deluje, ali slepo sledei pravila birokrata moe potkopati ciljeve organizacije. Kao posledica toga vidno je da
birokrate tee da deluju ritualizirano
3) Od biroktrata se oekuje da budu nepristrasni radei uvek na isti nain.
4) Prikriveni interesi opstanak birokrata zavisi od organizacije. Pripadnici birokratije moraju utroiti mnogo
vie vremena unapreujui organizaciju i titei svoje mesto u toj organizacijii nego za posao za koji su
unajmljeni. Originalni ciljevi organizacije se zamenjuju ciljevima koji slue linim interesima birokrata.
5) Tendencija preteranog rasta birokratije. Parkinson smatra da je to jedini nain na koji birokratija titi svoje
pozicije tako to e izgledati zaposleno. Oni esto tee da izgledaju prezaposleno da bi opravdali svoj posao.
Izmiljajui nove poslove za sebe, birokrate mogu traiti i dobiti pomonike. Vremenom i pomonici mogu dobti
pomonike te se tako biroktratija grana i raste. Birokratija raste, a da se produktivonost ne poveava.
6) Zatita nesposobnih firme nerado premetaju nekompetentne zato to im je skupo da ih premetaju i zato
to premetanje demoralie ostale. Tako firme zadravaju slabo upotrebljive radnike ime u krajnjoj liniji
redukuju efikasnost. Jedan od naina da ljudi dou na poloaje za koje nisu sposobni je na prvi pogled razumljiv
proces unapreivanja ljudi koji su svoj tekui posao odlino obavljali. Oni koji doboro obavljaju svoj posao
napreduju dalje i dalje sve dok najzad ne dostignu svoj nivo nekompetentnosti taku na kojoj njihova
odgovornost prevazilazi njihovu sposobnost.
7) Svaka biroktratska organizacija je kotnrolisana od oligarhije. Tih nekoliko ljudi jednostavno vlada zato to
kontrolie fondove organizcaije, arhivu, planove i posebno to kontroliu protok informacija unutar
organizacije.
8) Nevidljiva ena. Mukarci i ene retko kada imaju jednake anse. ena najee mora da uloi mnogo vie
napora nego mukarac da bi dostigla odreen poloaj.

8. ALTERNATIVE BIROKRATIJE: JAPANSKA KORPORACIJA

Korporacije grupe kojima se kroz legalne procese udruivanja daje status izdvojenog i realnog drutvenog
entiteta.
Razika izmeu korporacije i pojedinca je vana. Korporacija moe da bude odgovorna za dela svojih inovnika,
ali da inovnici ne moraju biti odgovorni za akcije korporacije.
Dobar primer japanske korporacije je Micubii. Ona je polovinom devedesetih bila jedna od najveih japanskih
korporacija koja je u svom vlasnitvu i pod kontrolom drala manje kompanije.
Mogue je izdvojiti pet karakteristika, koje nisu karakteristike samo Micubiija, ve su postale primer
funkcionisanja modela japanske korporacije:
1) Doivotno zapoljavanje japanski radnici kada se zapoljavaju u velikim korporacijama ili dravnim
organizacijama, zapoljavaju se uglavnom za itav radni vek i ne bivaju otputeni, osim ako ne uine tee
krivino delo.
2) Unapreivanje zasnovano na starosti radnici se manje unapreuju nego u SAD i unapreenje je uglavnom
odreeno brojem godina koje je zaposleni proveo u firmi. Veliko je pitanje kako japanske korporacije mogu da
prue ili obezbede takvu sigurnost zaposlenom. Prvo, mnoga primanja radnika dobijaju formu bonusa
7
zasnovanog na postignuu kompanije. Kompanija kada ima lou godinu moe smanjiti svoj platni spisak bez
otputanja radnika. Drugo, velike firme zavise i od velikog broja povremeno i privremeno zaposlenih ena. ene
su retko zaposlene na menaderskim i strunjakim poslovima, uz pretpostavku da e prekinuti rad posle 5-6
godina da bi se posvetile podizanju porodice. Tree, svi osim vrha izvrne uprave su prinueni da se povuku u
pedesetoj godini ivota. Dobijaju odreena primanja od 5-6 plaenih godina, koja ne predstavljaju penziju, od
kompanije ili dravnog socijalnog osiguranja.
3) Naglasak na grupnim postignuima rad u velikim korporacijama je podeljen na manje radne grupe, koje
deluju kao timovi. Uspeh se rauna u odnosu na postignue grupe. Ako je jedan lan grupe sposobniji od ostalih
njemu se odreuju tei zadaci, ime se maksimalizuje njegov doprinos.
4) Decentralizvano odluivanje - u mnogim japanskim korporacijama autoritet je podeljen meu veim brojem
zaposlenih. U nekim sluajevima uprava naprosto prihvata odluke koje su doneli podreeni.
5) Holistiki interesi za radnike - princip je amerikih firmi da je veza firmi i zaposlenih ograniena iskljuivo na
aktivnosti direktno vezane za posao. Japanske firme preuzimaju odgovornost za globalno blagostanje svojih
zaposlenih (rekreativne aktivnosti, odmore, druenja, porodine usluge i slino).

9. ALTERNATIVE BIROKRATIJE: KOLEGIJALNA ASOCIJACIJA I KOLEKTIVISTIKA ORGANIZACIJA

Kolegijalna asocijacija organizacija u kojoj lanovi smatraju jedni druge jednakima, to se zasniva na
prihvaenim standardima specijalizovanog znanja koje su svi oni postigli. Univrezitet je karakteristian primer.
Kolegijalne asocijacije se razlikuju od birokratske organizcaije na dva osnovna naina.
S jedne strane one su mnogo demokratinije. Npr. rektor, dekan ili predsednik neke akademske insititucije se
uobiajeno bira od strane celog lanstva na ogranien rok. Stareina odseka unutar takve organizacije moe
biti biran ili imenovan ali, takoe, na ogranien rok. Na taj nain se vri cirkulacija autoriteta. Neki lanovi
kolegijalne asocijacije imaju vei uticaj od drugih. Meutim, neki od diplomiranih studenata vremenom postaju
asistenti i dalje mogu napredovati do profesora, pa ak i stareina odseka, fakulteta ili drugih akademskih
institucija. Dakle, jedan od ciljeva kolegijalne asocijacije je regrutacija i obuka novih lanova.
S druge strane one su zatvorenije od biroktatije. Profesionalni status je preduslov za lanstvo, kao rezultat
posebnih kvalifikacija, lanovi mogu imati privilegije koje nisu dostupne obinom svetu, te je jedan od ciljeva
kolegijalne asocijacije da zatiti te privilegije.
Kolektivistika organizacija nebirokratska organizacija u kojoj je autoritet podeljen, a pravila su stvar
sporazuma.
Njena specifina razlika od birokratske organizacije se ogleda u sledeih osam dimenzija:
1) U birokratskoj organizaciji autoritet je smeten u biro, a osoba koja dri biro ima legitimno pravo da donosi
unilaterarne odluke i da izdaje naredbe podreenima. U kolektivistikim organizacijama autoritet ostaje u
kolektivu kao celini. Svi lanovi imaju jednak autoritet, nema zvanine pozicije autoriteta i nema hijerarhije.
Glavne odluke se donose sporazumno konsenzusom.
2) Birokratska organizacija se oslanja na formalna pisana pravila i regule. Kolektivistika organizacija nastoji da
minimizira upotrebu pravila.
3) U birokratskoj organizaciji socijalna kontrola se sprovodi kroz direktan nadzor i/ili primenom
standardizovanih pravila i sankcija. Kolektivistika organizacija se oslanja na personalne ili moralne apele.
4) Birokratska organizacija idealizuje bezlinost. Kolektivistika organizacija idealizuje ukljuivanje linosti.
Interakcija nije ograniena samo na zadatak i njegovo izvrenje.
5) U birokratskoj organizaciji poloaji se dodeljuju na osnovu posebnih kvalifikacija i formalnih ovlaenja.
Kolektivistika organizacija trai osoblje koje deli njene socijalno-politike poglede i podeava ih prema
drugim lanovima.
6) Birokratska organizacija koristi plaanje kao primarni podsticaj. Ne oekuje od zaposlenih da poklanjaju svoje
slobodno vreme. Kolektivistika organizacija svoj rad vidi kao rad iz ljubavi. Neki od lanova uprave su volonteri.
Primarni podsticaj u kolektivistikoj organizaciji je da se uestvuje na svim nivoima odluivanja i da se bude
svoj sopstveni ef.
8
7) U birkoratskoj organizaciji je nejednakost institucionalizovana. Svaki lan ima zvanian poloaj.
Kolektivistika organizacija tei egalitarizmu, razlika u plaanju osoblja je minimalna.
8) Birokratska organizacija ima jasnu i ekstanzivnu podelu rada. Kolektivistika organizacija nastoji da
minimizira specijalizaciju. Ona nastoji da slomi barijere, ak i razliku izmeu nastavnika i studentata, lekara i
pacijenta. Kolektivistika organizacija potstie izjednaavanje kroz rotaciju uloga, timski rad i treninga na poslu.
Ovaj opis kolektivistike oragnizacije tei da bude idealani tip. U praksi ni jedna organizacija ne ispunjava sve
navedene zahteve.

II) DRUTVENE VREDNOSTI

10. ODREENJE DRUTVENIH VREDNOSTI

Drutvene vrednosti bilo ta to moe biti procenjeno kao dobro ili lose, ili bilo ta to je od interesa za
pojedinca ili neku drutvenu grupu. Ljudi doivljavaju stvari kao dobre ili loe, istinite ili lane, lepe ili rune itd.
Vrednosti elementi svesti linosti koje slue kao referentni okvir kako za shvatanje odreenih situacija tako i
za opredeljivanje za konrekte akcije. To je shvatanje o tome da je objekat prosuivanja poeljan i koristan.
Sadraj vrednosti promenjiv zavisno od konkretnog konteksta.
Vrednosti su racionalne prirode, to znai da su saznajne i podlone epmirijskom istraivanju, odnosno da su
merljive i samerljive jedne u odnosu na druge i one predstavljaju kako racionalizaciju postojeeg tako i pokuaj
prevazilaenja ljudske prakse.
Kod vrednosti se moe razlikovati njihovo formiranje, odravanje i menjanje.
Vrednosti se mogu posmatrati iz dve ugla:
1) S jedne strane one su temelj drutva i kulture, omoguavaju socijalizaciju i adaptaciju pojedinaca i
garantuju red i poredak.
2) S druge strane one su elementi prevazilaenja postojeeg drutvenog stanja, dakle, shvataju se i kao
elementi stabilnosti i kontinuiteta, ali i kao uzroci promene i drutvene dinamike.
Ovako odreene vrednosti se pojavljuju u dva obilka:
a) Eksplicitne vrednosti izriito formulisane i jasno deklarisane. Mogu biti puke deklaracije prema
kojima se ljudi ne ravnaju u svom ponaanju.
b) Implicitne vrednosti izvedene iz posmatranja stvarnog ljudskog ponaanja. Uvek su stvarne -
izvedene iz stvarnog ljudskog ponaanja.

11. FUNKCIJE I DETERMINANTE DRUTVENIH VREDNOSTI

Na individualnom i psiholokom planu, glavne funkcije vrednosti mogu se svrstati u dve iroke grupe:
Prva grupa obuhvata one funkcije koje se odnose na snalaenje i prilagoavanje pojedinca u fizikom i
socijalnom okruenju, i u ovom sluaju slue kao orjentir.
Druga grupa funkcija vrednosti je prevazilaenje postojee prakse.
Na socijalnom planu se mogu razlikovati dve iroke grupe funkcije vrednosti.
Prva grupa obuhvata integrativne funkcije koje omoguavaju odravanje grupe i drutva u celini, koheziju,
stabilnost, racionalnost, efikasnot itd.
Druga grupa se odnosi na prevazilaenje postojeeg stanja drutvenih odnosa.
Neke vrednosti reguliu odnose meu pojedincima u drutvu, dok druge reguliu odnose pojedinaca prema
drutvenoj zajednici. U prvom sluaju podrazumevaju se odnosi izmeu idealno jednakih pojedinaca u smislu
njihove fizike i moralne individualnosti, u drugom sluaju ovek daje i ne oekuje da e mu biti vraeno na isti
nain.
etiri vrste determinant koje se pojavljuju kao projektivne tendencije u procesu zauzimanja stavova ili u
aktima vrednovanja:
1) Socijalno porekolo nema znaajnu ulogu kada su u pitanju stavovi o drutvenim vrednostima.
9
 2) Funkcionalne determinante one koje su povezane sa delatnou pojedinca, koja podrazumeva
odreeno lino obrazovanje, zatim samo profesionalno delovanje i razliite fukncije koje se mogu
nadovezati na uu vrstu profesionalne delatnosti.
3) Strukturalne determinante odnose se na samu strukturu drutva to znai da na zauzimanje
vrednosnih stavova utiu: itav reim drutva, sama struktura moi, drutvenih ideologija i sl.
4) Akcione determinante odnose se na akcije, ciljeve, projekte koje sebi postavljaju ljudi u zajednici s
drugima ili sami. One prepostavljaju odreen odnos prema ciljevima koje valja ostvariti. Akcione
determinante su moda i najvanije za istraivanje drutvenih vrednosti.

12. VREDNOSTI TRADICIONALNOG DRUTVA I OPTE ODREENJE KONZERVATIVIZMA

Konzervativizam se najee upotrebljava u dva znaenja:

a) da bi se njime oznaili pogledi na svet konzervativni duh. Ovo je ire znaenje, koristi se za
oznaavanje onog pogleda na svet i ivot koji je proet tenjom da se odbrani i sauva postojei svet ili
odnosi u njemu, te da se spree sve bitnije promene pod pretpostavkom da je to bolje i sigurnije od
moguih ishoda promene datog reda stvari. Njime se oznaava jedan sistem vrednosti u kojem
istaknuto mesto pripada kategorijama kao to su: autoritet, tradicija, porodica, institucije, disciplina itd.
b) jedna odreena politika ideologija. Uobliena je krajem 18. i poetkom 19. veka, kao reakcija na
francusku revoluciju i kao zatita od irenja njenog uticaja, odnosno kao kontrakoncept ideologiji
liberalizma.
Filozofsku osnovu konzervativizma ini otpor racionalizmu koji se iskazuje kao sveobuhvatna kritika tradicije i
apologija slobodnog izbora. Po njoj, vlast ne deli pravdu, ve sledi pravo iji se izvor nalaz u moralnim normama
a same moralne norme ne nastaju nekim postupkom racionalnog odluivanja ve spontano.
Kao specifina ideologija, konzervativizam ima defanzivan karakter. On, po pravilu, brani patrijahalnu
strukturu. Zastupao je ideju da su drutvo i drava nastali kao boje ustanove, a da je njihov autoritet nastao iz
prostog njihovog postojanja i trajanja odnsono iz nacionalne due.
Konzervativci su tokom vremena zastupali stav da je vlast nekome poverena od boga, te da taj kome je vlast
poverena treba da bude retka linost.
Konzervativcima je autoritet sve, a pordica drutvena grupa od vitalnog interesa za dravu jer u njoj poiva
izvor svih dogmi i predrasuda na kojima se gradi vrst poredak.
Oni zastupaju i tezu da je u porodici bitna tradicionalna uloga ene, te njeno zanemarivanje znai gubitak
tradicije.
Sloboda i rad pojedinca ogranieni su nacijom i dravamo. Istie se tendencija uklapanja pojedinca u celinu, kao
i tenja za vaskrsavanjem prolosti, oboavanjem starina, slavljenjem jubilja, itd. Re je o svesnom okretanju
unazad, da bi se sperio pogled u budunost.

13. TRADICIONALIZAM, AUTORITARNOST I AUTORITARIZAM

Najzastupljeniji vid konzervativizma na naem kulturnom prostoru je patrijahalni tradicionalizam. Njega je

najlake identifikovati kroz shvatanja o ulozi ene u drutvu i porodici i shvatanja o ravnopravnosti polova.
Tradicija skup vrednosti, ideja, normi, obiaja koji su zadrani u kolektivnom seanju i kulturnom identitetu
pojedinaca i drutvenih grupa i ona ima svoje aktuelno znaenje samo kada se pod njom podrazumeva proces
aktivnog kritikog valorizovanja kulturnih vrednosti.
Ako se tradicija odreuje kao jednoznana intergeneracijska komunikacija, to moe znaiti da se ona
odreuje kao prost kontinuitet prihvatanja i prenoenja stvorenih i nasleenih vrednosti kultura. To je onaj
model tradicije u kome savremena svest kulture ostaje pasivna i nekreativna i tada je najee zarobljenik
konzervativnog tradicionalizma.
Tradicionalizam deli s klasinim konzervativizmom stanovite koje naglaava moralnu snagu tradicije i ukazuje
na prirodan, organski nastanak drave iz kolektivnog narodnog ivota i on se moe dovesti u vezu sa
10
potovanjem narodnih obiaja, onih koji su dublje ukorenjeni u prolost i koji su izvorni, tj nastali bes spoljnih
uticaja.
Socioloku osnovu tradicionalizma ine:
- tradicionalno predindustrijsko drutvo
- kultura za koju je karakteristino naglaavanje znaaja imovine
U drutvu vlada vlasnika, a ne potroaka psihologija.
Predindustrijski tradicionalni sistem vrednosti favorizuje:
- statinost proizvodnje
- izbegavanje preduzetnikog rizika
- ravnodutnost prema novom
- ustaljeni nain proizvodnje.
Struktura vrednosnog sistema tradicionalizma zasniva se na obnovi tradicionalnih vrednosti shvaenih
hijerarhijski, tj. na obnovi obiaja i religije predaka.
Sr tradicionalizma ini:
- zatvorenost drutvenih zajednica sa tendencijom homogenizacije
- dominaciju odreenih podsistema nad drugima
- kolektivistika ideologija
- orijentacija na primarne grupe.
Autoritarizam vieznaan pojam:
1) Ovim pojmom se obuhvata drutveni odnos u kojem dolazi do izraaja preterano potovanje
drutvenih i duhovnih autortieta. Iz ovoga sledi relativno trajna i naglaena nejednakost kao i
nemogunost subjekata drutvenog ivota da slobodno iskazuje i zadovoljava svoje potrebe i interese.
2) Ovim pojmom se obuhvata sistem centralizovane andtidemokratske dravne vlasti na ijem vrhu se
nalazi jedna linost ili manja grupa ljudi.
3) Ovim pojmom se podrazumeva jedna ideologija i obino predstavlja samo jednu odredbu politikog
reima. Re o antidemokratskoj ideologiji koja potcenjuje vrednost pojedinca i glorifikuje vertikalnu
organizaciju drutva te u skladu s tim opravdava ideju voe.
Autoritarizam i autoritarnost su komplementarni pojmovi. Pod autoritarnou e se ovde podrazumevati
psiholoka osobina koja je, duboko, socijalno utemeljena i u predstavlja oblik prilagoavanja pojedinca i
drutvenih grupa na zahteve drutvene sredine.
Socioloka znaajnost istraivanja autoritarnosti se ogleda, pre svega u tome to ova komponenta ljudskog
drutvenog ponaanja predstavlja psiholoki potencijal za preferiranje autokratije to u irem kontekstu moe
znaiti i otvorenost ka prihvatanju nedemokratske orijentacije. Autoritarnost oteava utemeljenje modernog
demokratskog drutva i povoljno utie na odravanje razliitih tipova autoritarne vlasti, ak i onda kada doe
do smene ideologija.
Globalno, autoritarnost se moe odrediti kao sindrom linosti za koji je karakteristino da pojedinac u svojim
uverenjima i u ponaanju preuveliava mo i poslunost pred autotritetom, izraava poeljnost principa
hijerarhije u drutvenom ivotu uote.

14. KOLEKTIVIZAM I NACIONALIZAM

Kolektivizam - potcinjavanje interesa pojedinaca, interesima kolektiva. Nasuprot njega stoji individualizam koji
predstavlja afirmaciju linih interesa.
U socijalizmu i socijalistikim revolucijama kolektivizam je uvek bio podran i u tom pokretu se individualnost
utapala u kolektivni entitet. Stoga se govrilo o narodnim revolucijama, o pobedama koje je izvojevao narod, a
ne ovaj ili onaj voa ili komandant.
Opsti i zajednicki interesi uvek su isticani i davana im je prednost nad pojedinacnim. Individualizam se
uglavnom predstavljao kao buroaska ideologija i svodio na egoizam.

11
Socijalizam je naiao na plodno tlo u tada privredno nerazvijenim i ekonomski siromanim zemljama.
Kolektivizam se ovde javlja kao komponenta jos uvek dominantne tradicionalne svesti. Jasno je da siromasni i
ugnjetavani ne mogu biti individualisti kada im je glavno oruje u borbi za ouvanje gole egzistencije kolektivna
solidarnost i spremnost rtvovanja za zajednicu.
U sirem smislu nacionalizam se moze odrediti kao pokret za nacionalnu afirmaciju.
Nacionalizam je uvek bio i ostao sredstvo sukobljavanja i potinjavanja jer je on uvek podrazumevao borbu za
socijalno, kalasno i nacionalno podvajanje. U tom smislu nacionalizam predstavlja program i akcije odredjenih
drustvenih grupa koje teze da za svoje ciljeve privuku masu nacije da bi njome manipulisali. Nacionalizam se,
dakle, javlja kao instrument u rukama odredjenih grupa iji je cilj da zavladaju nacijom.
Nacija se tokom istorije pokazala kao jedna od najznaajnijih inilaca socijalne integracije.
Etnocentrizam - prenaglaavanje vrednosti jedne etnike grupe koje se ponekad ispoljava u mrnji prema
drugim grupama. Radi se o tendenciji da se neprestano razgraniava sopstvena grupa, koja predstavlja svet
pravih vrednosti od ostatka sveta tj. od sveta nevrednosti.
Nacionalizam, direktno ili indirektno, zastupa prava i interese samo svoje nacije i, direktno ili indirektno, vodi
sukob sa ostalim nacijama. Znaajan psiholoki izvor nacionalizma predstavljaju frustracije tj. nemogunost
zadovoljavanja sopstvenih potreba i postizanje odredjenih ciljeva.
Aktuelni nacionalizam na jugoslovenskom prostoru je posledica kulturnog naslea i raznih etnikih
stereotipa. Raspad SFRJ najee je argumentovan nacionalnom neravnopravnou, naravno, uzimajui
sopstvenu naciju kao podreenu i eksploatisanu u dotadanjoj Jugoslaviji. Meutim, u bivoj Jugoslaviji je iz
ideolokih razloga strogo vodjeno rauna o nacionalnom pitanju. Reim je uinio mnogo da bi se uspostavila
ravnomerna raspodela ali to izgleda nije bilo dovoljno da se sprei sukob na nacionalnom nivou. Na
jugoslovenskim prostorima autoritarnost i patrijarhalni tradicionalizam su nuno vodili u nacionalizam. Rezultat
toga je da su se sukobi u Jugoslaviji odvijali ne oko politiko-teritorijalnih ve i oko etnikih granica. Stvorilo se
niz politickih organizacija (Hrvatska Demokratska Zajednica, Srpska Demokartska Stranka, Srpska Radikalna
Stranka itd) iji su se lideri prvenstveno obraali onima kod kojih je bio naglaen autoritarni sindrom.

15. VREDNOSTI SAVREMENOG GRAANSKOG DRUTVA: MODERNIZACIJA I MOEDRNIZACIJSKE

VREDNOSTI

Globalno, modernizacija je tranzicioni drutveno-istorijski proces, cije proucavanje podrazumeva analizu

kretanja drutvenih struktura kroz prostor i vreme i utvrivanje razvoja, modela, periodizacije i prelomnih
taaka drutvenog razvoja.
Radi se o procesu razvoja istorijski neprilagodjenog drustva koje je na odredjen nain ostalo u prolosti.
Rec je o razvoju kojim se napusta neki oblik tradicionalnog drustva. Za razliku od tradicionalnog,
modernizacijski orjentisano drutvo je legalizovalo potrebu za novim i proglasilo je pozitivnom i poeljnom.
Konani cilj modernizacijskog procesa treba da bude konvergencija izmedju drutava putem njihove
evropeizacije ili amerikanizacije.
Modernizacija se moze posmatrati i kao civilizacijski i kao kulturni fenomen.
Modernizacija kao civilizacijski fenomen se manifestuje kroz niz tehniko-tehnolokih inovacija koje nastaju i
ire se na nivou globalnog drutva.
Modernizacija kao kulturni fenomen ispoljava se kroz formiranje, razvijanje i usvajanje sistema ideja,
prvenstveno vrednosnih stavova i injeninih saznanja, pod uticajem tehniko-tehnoloke modernizacije.
Najbolje je govoriti o jedinstvenom modernizacijskom procesu koji ima svoje dve strane civilizacijsku i
kulturnu.
Sutinu modernizacijskog preobraaja drustva ini:
- opta industrijalizacija,
- posebno industrijalizacija poljoprivrede,
- jaanje trisne privrede,
- porast pismenosti,
12
 - ekspanzija obrazovnog sistema,
- smanjenje broja lanova porodice,
- porast broja zanimanja i sve uzih specijalizacija,
- porast birokratije, urbanizacija naselja,
- porast nacionalnog dohotka i dohotka po glavi stanovnika,
- opadanje uticaja religije,
- demokratizacija politike i
- nacionalna integracija.

16. GRAANSKO DRUTVO I VREDNOSTI LIBERALIZMA

Proizvod modernizacijskog procesa je stvaranje graanskog drutva za koje se podrazumeva da je otvoreno i

sloeno drutvo sa razvijenom graanskom inicijativom.
Graansko drutvo - autonomna sfera privatnosti i javne delatnosti koju ne nadzire drava, to podrazumeva
decentralizaciju, samoupravu, irenje lokalne i regionalne autonomije. Rec je dakle, o drutvu graana i
njihovih udruenja u kojima se graanin istovremeno pojavljuje i kao linost i kao vlasnik.
Unutar graanskog drutva se mogu razlikovati tri nivoa:
1) gradjani kao pojedinci
2) udruzenja (asocijacije) gradjana;
3) asocijacije asocijacija.
Najvaniji kolektivni akteri gradjanskog drustva su graanska udruenja, graanske ustanove i drutveni
pokreti.
Principi na kojima poiva koncept graanskog drutva su izmedju ostalog:
- autonomija (u odnosu na politiku i drzavu),
- kontraaktualnost,
- pluralizam,
- individualitet,
- solidarnost,
- samoorganizacija,
- privatnost,
- humanost,
- univerzalnost i mundijalnost.
Treba naglasiti da koncept graanskog drustva ima i negativne strane: kompetitivnost, egoistinost,
posesivnost, separatizam, lokalizam.
Liberalizam je u izvesnom smislu pogled na svet koji se suprotstavlja pritiscima spoljnih autoriteta i
neopravdanom spoljanjem uplitanju i manipulisanju linom sferom oveka.
Hobhaus je kao kljucne elemente liberalizma izdvojio: gradjansko drustvo, fiskalne slobode, licne slobode,
drustvene slobode, ekonomske slobode, lokalne, rasne i nacionalne slobode, meunarodne slobode, politike
slobode i narodni suverenitet.
Zastupnici liberalnog pogleda veruju u progres te oni u samom oveku i njegovoj tenji za slobodom i
samoafirmacijom vide pretpostavke razvoja, a klju razvoja je u poveanju proizvodnje i materijalnom rastu.
Liberalizam insistira na vrednosti pojedinca, sve slobode posmatra sa stanovita pojedinca, a kao politika
pozadina mu odgovara demokratija. Liberalizam se zalae za toleranciju, pri emu svi ljudi treba da budu
jednaki bez obzira na razlike u veri, rasi, naciji, klasi, polu, stalezu, profesiji, bogatstvu ili politickom uverenju.

13
III) DRUTVENA MO

17. ODREIVANJE DRUTVENE MOI

Svako drutvo karakterie socijalna stratifikacija koja se, izmedju ostalog, ispoljava i kroz odnose moci
drustvenih grupa tako da gornji slojevi hijerarhije zauzimaju istaknute pozicije moci.
Potrebno je razlikovati vlast od moci. U sirem znacenju se moze tvrditi da je vlast poseban slucaj moci, tj. o
vlasti se moze govoriti kao o moci zapovedanja, o takvom stanju u kome ispoljena volja (zapovest) onih koji
vladaju utice na postupke drugih na taj nacin da oni prihvataju izvrsavanje zapovesti kao svoju obavezu,
duznost. U literaturi se moze naci dosta varijacija na temu kao sto je stav B. Rasela koji je moc odredio kao
proizvodjenje nameravanih efekata, ili Sajmonov stav da A ima moc nad B ako A uslovljava ponasanje B.
Medjutim, moc u politickom znacenju se ne moze generalno razumeti kao mogucnost da se proizvode zeljeni
efekti. U tom smislu moc se moze odrediti kao ucesce u donosenju odluka: A ima moc nad B s obzirom na
vrednost K ako A ucestvuje u donosenju odluka u okviru politike K koju B prihvata. Ova definicija moci dodaje
vazan element a to je koriscenje sankcija onda kada nameravani efekti izostanu. Moc je u ovom kontekstu
mogucnost da se primeni sila s tim sto se pod silom podrazumeva primena sankcija. Moc simbolizuje silu koja
moze biti primenjena u bilo kojoj socijalnoj situaciji i koja podrzava autoritet koji tu silu primenjuje.
Mogu se izdvojiti cetiri tipa distribucije moci:
1) Piramidalna linija moci tezi da ima svoj krajnji izvor u jednom coveku ili veoma maloj grupi ljudi.
Donosenje odluka je visoko centralizovano.
2) Moc politickih foruma linija moci tezi da se zavrsi u relativno velikoj grupi ljudi koja odlucuje
konsenzusom
3) Polilitna moc predstavlja odvojenu strukturu moci monolitnih (uglavnom malih) grupa
4) Amorfna moc rec je o trajno neprepoznatljivoj strukturi moci
Razlika izmedju prva dva tipa strukture moci je u broju onih koji donose odluke i koji medju sobom dele moc.
Glavna je razlika izmedju prva dva tipa u kojima se primecuje tendencija ka konvergenciji moci i poslednja dva
tipa u kojima je moc divergentna. U praksi savremenog drustva najzastupljeniji je bio prvi tip moci, a u tom
pravcu se najvise paznja pridaje politickoj i ekonomskoj moci. Politika se mo zasniva na polozajima u
institucijama politickog sistema i naravno na ucescu u donosenju odluka u tim institucijama. Ekonomska moc se
zasniva na polozajima u privrednim i ostalim radnim organizacijama i na ucescu u odlucivanju o procesu
proizvodnje i raspodele materijalnih dobara i usluga

IV) KLASE I ELITE U STRUKTURI DRUTVA

18. KLASE

Socioloka tradicija registruje ogroman broj razlicitih poimanja klasa. Nemarksistike definicije su veoma
raznovrsne i istiu veliki broj razlicitih kriterijuma: zanimanje, dohodak, imovinu, nacin zivota itd. S druge strane
za Marksa i marksiste je osnova drustvenih klasa data ulogom koju one igraju u proizvodnji, prometu i raspodeli
ekonomskih dobara. Navedena uloga odreuje ivotni standard, klasnu svest, ideologiju, kulturu i politiki stav
klasa. Istorijski gledano, privatna svojina sredstava za proizvodnju i iz nje izvedena mogunost eksploatacije
tudje radne snage bile su osnovne determinante i pretpostavke klasne diferencijacije. Da bi neka drutvena
grupacija bila klasa nije dovoljno da njeni pripadnici imaju samo isti ekonomski poloaj ve da se izvri i
odreena socijalna integracija tako da se istovetnost ekonomskog poloaja manifestuje. Zajednike
karakteristike klasa su:
- njihov vertikalni poredak postojanje vie i nie rangiranih grupa,
- postojanje trajnih klasnih interesa,
- postojanje klasne svesti i klasne izolacije odnosno nedostatak bliskih socijalnih kontakata to u krajnjoj liniji
opet vodi do klasnih protivrenosti i sukoba.
14
Pri analizi drutvenih klasa pored ekonomskih treba uzeti u obzir i politike i ideoloke kriterijume, s obzirom da
se klase sastoje od pojedinaca koji stupaju u klasne odnose i koji mogu organizovati politike partije to na
kraju rezultira formiranjem kolektivne klasne svesti.
Uobiajena je podela teorija klasa na: marksisticku i veberijansku struju.
Marksistike teorije shvataju klase kao grupe koje se odredjuju u zavisnosti od njihovog odnosa prema
sredstvima za proizvodnju.
Veberijanska struja vidi klase kao grupe zasnovane na razliitim resursima od kojih su materijalni resursi
glavna, ali ne i jedina osnova klasne podele.
Marks smatra da je svako drutvo podeljeno na najmanje dve kategorije one koji vladaju i kontroliu sredstva
za proizvodnju (vladajua klasa) i one koji to ne ine (eksploatisana klasa).
Podreene klase su u svim drutvima eksploatisane prisvajanjem vika vrednosti od strane vladajue klase.
Klase koje kontroliu sredstva za proizvodnju takoe kontroliu i sredstva za duhovnu proizvodnju tako da ona
ne vlada samo ekonomski ve i tako sto plasira svoju ideologiju.
Maks Veber razlikuje tri klase:
I) vlasnike,
II) nevlasnike koji imaju odredjene kvalifikacije i znanje
III) one koji mogu prodavati samo svoj rad.
Iako mnogi sociolozi polaze od Veberovih stavova ipak su razvijena i brojna razliita stanovita. Jedno od
znaajnijih je Darendorfovo koje kae da danas postoji razlika izmedju vlasnitva i kontrole. Vlasnitvo je
razbijeno na veliki broj deoniara dok je kontrola koncentrisana oko malog broja menadera tako da oni
postaju dominantna klasa u drustvu i suprotstavljaju se ostalim klasama.
U marksistikim teorijama klase su uvek meusobno suprotstavljene i u neizbenom sukobu. U Veberijanskim
pogledima naglasak je pre na gradaciji nego na konfrontaciji, ali u pojedinim sluajevima i konflikt je veoma
mogu.

19. SOCIOLOKO ODREENJE I DEFINICIJA ELITA

Reju elita oznaavaju se oni pojedinci koji se istiu u obavljanju neke delatnosti u drutvu, bilo da to postiu
zahvaljujui nekim svoijim sposobnostima ili zato to raspolau veom drutvenom moi.
U istoriji teorija elita, mogue je razlikovati dva generalna pristupa:
I) Individualistiki po njemu se elite odreuju saglasno individualnim sposobnostima svojih lanova
i ovaj pristup uglavnom vodi zastareloj interpretaciji drutvenog ivota.
II) Pozicioni, koji je podeljen na dve grupe:
a) Kada je vrh institucionalnih poloaja odreen kao kriterijum koji odvaja lanove elite od ostatka
drutva
b) Gde sposobnost delovanja predstavlja osnov za definisanje elite
Glavni problem u prvom pristupu je to to je on pre empirijske nego teorijske prirode i on moe posluiti
prilikom opisivanja konkretnih mehanizama i formiranja ponaanja elite, ali ne moe dati odgovore na pitanja
formiranja i reprodukcije drutvenih institucija s obzirom da su one proizvod kompleksnih drutvenih odnosa.
Ecioni-Halevi pokuava da prevlada ovu tekou. Njena analiza poinje standardnom odredbom da se elite
razlikuju od ostatka drutva prema stepenu moi i uticaja. U ovoj odredbi su vana tri elementa:
I) Mo je odreena kao kontrola nad resursima. S obzirom da je krenula od generalnog koncepta
moi, nije udno da se u njenoj definiciji nalaze zajedno individualistiki i pozicioni pristup.
II) Uvodi akciju kao specifiknu karakteristiku lanova elite. Teoretiari elite su uvek bili usmereni na
akciju kao kljunu odredbu elite.
III) Ecioni-Halevi shvata elite kao gornje delove drutvenih klasa. Rezultat ove solucije je da spaja dva
tradicionalno suprotavljena pristupa teoriju klasa i teoriju elite.

15
Vladajua manjina samosvesna organizovana manjina koja vlada drutvom. Svaki koncept strukture drutva
koji podrazumeva ovakvu elitu mora nasuprot nje imati neorganizovanu veinu stanovnitva masu, sa malo
uticaja i moi.
Masa drutvena veina koja je politiki nesamostalna, nekritiki orijentisana, povodljiva, podlona politikoj
manipulaciji i eljna autoritarnog voe.
Elita uspostavlja potpunu kontrolu nad svim drutvenim tokovima. Nastoji da ugui svako organizvoano javno
miljenje i organizovan klasni pokret koji ima za cilj promenu postojeeg stanja. Elita i masa su
komplementarni pojmovi.

20. CIRKULACIJA ELITA, ELITE I IDEOLOGIJA

Cirkulacija (kruenje elita) ima dve strane:

a) Prva podrazumeva kretanje pojedinca izmeu elite i mase unutar (socijalna reprodukcija elite).
b) Druga podrazumeva proces kojim jedna elita yamenjuje drugu.
To praktino znai da se pojedinci koji ne prirpadaju eliti mogu nekim svjim kvalitetima i sposobnostima uzdii
tako da ulaze u elitu kao zamena za one koji su iz fiziolokih ili moralnih razloga prestali biti upotrebljivi. Druga
mogunost je da se unutar nie rangiranih grupa izdvoji kontraelita koja staje u otvoren sukob sa elitom, u
permanentnu borbu za detronizaciju aktuelene elite i preuzimanje njenog mesta.
Kao bitno pitanje postavlja se i stepen otvorenosti elita. U savremenim drutvima obnavljanje elita se
uglavnom odvija kroz tri oblika:
1) Kao birokratsko napredovanje
2) Kao nekontrolisana konkurencija
3) Kroz klasni pritisak
Ukoliko je elita otvorenija u toliko je vea mogunost ouvanja stabilnosti elita, tj ukoliko je vea mogunost
apsorpcije novih lanova iz mase utoliko je vea mogunost ouvanja stabilnosti elite, ali vea i njena
pokretljivost
Periodino dodavanje svee krvi eliti ili smena stare elite novom nemaju za posledicu krupnije drutvene
promene. To znai da objanjenje drutvenog razvoja treba, na prvom mestu, traiti u dinamici drutvenih
grupa nastalih u ekonomskoj sferi drutva.
Za elitu je veoma vano pitanje opravdavanja svojih drutvenih pozicija, svoje vlasti i moi, upravo zato da bi se
pridobila saglasnost veine za sopstvenu vlast.
Elita je radi sopstvenog opstanka na pozicijama vlasti prinuena da razvija svoju specifinu strateku
ideologiju, teorijski sistem ideja kojima se formuliu osnovne drutvene vrednosti, kanaliu globalna
stremljenja drutva i fomuliu strateki interesi, odnosno opravdava sopstevna vladavina.
Elite prirodno tee da se veu za neki ideoloki okvir. Tipian primer su istonoevropska socijalistika drutva.
Sa komunisitkom partijom na vlasti, marksizam je u ovom kontetkstu predstavljao vrlo ekfikasnu strateku
ideologiju. Ovaj sistem ideja jasno ukazuje na krajnji cilj drutvenog razvoja i obezbeuje opravdanje za akcije
vladajuih elita. U datom kontekstu ova teorija moe da deluje kao jedan moderan pogled na svet koji se
suprotstavlja prevazienim pogledima
Elita putem razliitih instrumenata manipulacije distribuira svoj sistem ideja svoju specifinu strateku
ideologiu masi sa namerom da je uini optevaeom i opteprihvaenom. Cilj joj je dakle, da putem
uveravanja svoju volju nametne ostatku drutva.

21. ELITE I SOCIJALNA DISTANCA, VREDNOSNO I FUNKCIONALNO UTEMELJENJE ELITA

Bitno svojstvo elite je i uspostavljane socijalne distance u odnosu na ostatak drutva. Pojam elite podrazumeva
i vertiklanu distancu izmeu lanova elite i ostatka drutva s jedne strane i unutar elite sa druge strane. Odnosi
po vertikali su podvrgnuti vrlo formalizovanom obredu. Vladanje onima ispred sebe nije samo stvar izdavanja

16
naredbi i iznuavanje poslunosti. Snano sredstvo za odravanje distance su stroge norme ponaanja koje
odreuju formalno ponaanje u svakoj prilici.
Modreni dravnici graanskog drutva tee da se spuste u narod da mu budu u vidnom polju, da psotanu
predmet svakodnevne kritike. Naravno, to nije stvar njihove prevelike elje da budu na dohvat ruke obinom
svetu, ve je to posledica nepretstane konkurencije, kao savremenog oblika odabrianja novih i opstajanja starih
clanova elite.
I u socialistikom sistemu moemo govoriti o vladajuoj i nevladajuoj eliti. Vladajuu elitu je lako prepoznati u
garnituri koja je u socijalnim previranjima, stojei na elu prevratnikih partija, osvajala politiku vlast.
Nevladajua elita predstavlja kreatore javnog mnjenja razliitih vrsta: nauni, umetniki i drugi iji je osnovni
zadatak u glovalnoj podeli rada da na ovaj ili onaj nain formiraju ili podravaju i ire zvaninu ideologiju.
Pitanje uspostavljanja socijalne distance izmeu elite i ostatka drutva nije karakterisitka samo elite u okviru
socijalistikog drutva. Radi se o univerzalnoj pojavi koju je mogue pratiti uvek i svuda gde se formiraju elite.
Tipian primer je institucija zvezde kao trinog proizvoda u svetu estrade, zabave i sporta. Kada se zvezda
lansira i postane lan elite sve je prisutnija u javnom ivotu. I pored svog nastojanja da bude na dohvat ruke
obinih smrtnika, ostaju nedostupne obinim ljudima.
Elite mogu zauzimati odreene pozicije u drutvenoj strukturi. Elite u drutvu se mogu forimrati i kao
vrednosno i kao funkcionalno utemeljene drutvene grupe.
Vrednosna utemeljenost zasniva se na tome da se pripadnost elit istie i priznaje od drugih tek ako pojedinac
zadovolji odreene kriterijume ideoloke prirode.
Funkcionalna utemeljenost zasniva se na objektivnim kvalitetima i sposobnostima pojedinca. Iza ovog
utemeljenja obino stoji lino zalaganje i napor da se postignu objektivno merljivi rezultati.
Vrednosna utemeljenja elita se svode na uvara ideologije. S druge strane, funkcionalno utemeljena elita ima
konkretan drutveni zadatak i njeno funkcionalno utemeljenje se dovode u vezu sa uspenou ovavljanja dato
zadatka. Uz funkcionalno utemeljenje obavezno ide i struna kompetentnost za obavljanje datog drutvenog
zadatka.
Nae drutvo je tipian primer drutva u kom je na delu bila vrednosno utemeljena elita.
S obzirom da je industrijalizacija jedno od osnovnih opredeljenja u razvoju

22. PROBLEM ODNOSA KLASE I ELITE: KLASE, ELITE I ORGANIZACIJA

Klase ne mogu doneti zajedniku odluku i delovati po njoj zato to nisu organizovane a organizacija ne moe
donositi zajednike odluke i sprovoditi ih zato to je organizovana. Zato to su organizovane one su u veini
sluajeva oligarhijske ili vieslojne i hijerarhijske. Dakle, njihov mehanizam donoenja odluka je mehanizam u
kom uestvuje samo mali broj ljudi. Najee je re o pojedincima smetenima na vrh ili blizu vrha piramide.
Teorija klasa je zapostavila injenicu da ni klase ni organizacije ne vode klasnu i organizacijsku akciju, ve to
ine elite i subelite. Dakle, nije re o akciji klasa i organizacija, ve o akciji elita.
Ovo gledite moe biti pogreno ako se pod elitama i subelitama podrazumevaju oni koji stoje na elu
organizacije i njihovi pomonici. Ovo stanovite takoe moe biti pogrno ako se izjednae elite i subelite sa
vrhom i nosiocima drugorangiranih poloaja u dravi. Elite mogu ukljuivati ljude sa vrha, dna i van organizacije.
Unutar klasa postoje elite i subelite. One mogu biti ti koji imaju vei udeo aktivne kontrole nad oragnizaciono-
administrativnim izvorima moi. Ili to mogu biti oni koji imaju vei udeo u resursima znanja abicije, harizme,
motivacije i energije.
Kapitalistika klasa ukljuuje u sebe ne samo ljude koji aktivno kontroliu korporacije i preduzea, to ih vodi
ekonomskoj moi, ve takoe i pasivne vlasnike, koji nikad ne koriste svojevlasnitvo da bi vrili kontrolu nad
preduzeem.
Proporcija elite unutar kapitalistike klase je znatno vea u odnosu na druge klase. to je klasa vea to je manje
uee elitnih delova unutar nje, to je manje uee elite unutar klase to je jasnije njeno izdvajanje od ostatka
klase.

17
Kada doe do sukoba izmedju dve klase ustvari dolazi do sukoba izmeu elita i subelita te dve klase i te akcije,
nazvane klasni sukobi, takodje mogu biti nazvani i po elitama i oni su ustvari sukobi elita. Meutim, to ne znai
da je javnost iskljuena iz njega. lanovi javnosti mogu ui u odgovarajue pokrete, organizacije i udruenja
koja mogu biti manje ili vie otvoreni za autsajdere. Ipak, i pored toga, uvek postoje voe i inovnici koji
sprovode svoje elje. Ali mogunost ulaska u elitu i subelitu uvek postoji.

23. SPECIFINOSTI I KONKRETNA STRUKTURA NAEG DRUTVA

Ta specifinost se ogleda, izmeu ostalog, u karakteru vlasnitva ali i u relativnoj odvojenosti partijskog i
dravnog aparata.
Transformacija svojine se od uspostavljanja socijalistikih odnosa odvijala kroz dve etape.
U prvoj etapi je obavljena nacionalizacija industrijskih preduzea, ime je stvoren snaan dravni sektor tako da
se moe govoriti o dravi kao jedinom poslodavcu. Dravni sektor je obuhvatao privredne i vanprivredne
organizacije. Van njegovog domaaja ostala je samo poljoprivreda u kojoj je zadran sitan privatni posed.
Donoenjem zakona o predaji fabrika radnicima na upravljane normativno je uspotavljena drutvena svojina
ime otpoinje druga etapa.
Postojale su razlike izmeu osnovnih drutvenih grupa, koje su proizilazile iz podele na umni ili fiziki rad, tj.
manuelni i nemanuelni.
Druga specifinost jugoslovenskog drutva u odnosu na ostala istono evropska drutva se sastojala u
revitalizaciji znaaja politikih inilaca u drutvenoj podeli rada. Kako politiki kriterijum nije igrao apsolutno
dominantnu ulogu, to sugerie na postojanje heterogene osnove strukturisanja. Radi se o specifinoj hibridnoj
strukturi drutva u kojoj se mogu raspoznati dve ravni socijalne diferencijacije. Prva se koncentrie po liniji
hijerarhije politike moi na osnovu politikih kriterijuma utrvruje podobnost/nepodobnost za odreene
radne uloge da bi se tako utvrena hijerarhija reprodukovala po principu kadrovske regrutacije.
Dominacija dravnog sektora koja je zasnovana na nacionalizovanoj svojini i monopolu vlasti za posledicu je
imala stvaranje nove dominantne grupe koju ine politiki i privredni funkcioneri.
Samo je vladajua grupa uspela da se oformi kao klasa s obzirom da je samo ona posedovala vlastitu ideologiju
i politiku organizaciju.
Deavanja u Jugoslaviji pokazuju da nije postojao vidljiviji klasni sukob, pogotovo da on nije mogao biti pokreta
drutvenog razvoja. Gro sukob se odvijao unutar vladajue grupe.
Tokom realizacije procesa industrijalizacije dolo je do naglog prebacivanja radne snage iz poljoprivrede u
ostale sektore delatnosti nije se paralelno odvijao i proces pune deagrarizacije, tj. naputanja sela i
poljoprivrede kao delatnosti.
Dugi niz godina se nije oformila ista radnika klasa, jer je veina radnika imala poljoprivredu kao zalee.
O konkretnoj strukturi naeg drutva moe se govoriti ako se poe od injenice da se radi o drutvu u kojem je
ukinuta, odnosno ograniena, privatna svojina. Drutvena podela rada je osnovni uzronik socijalne
diferencijacije. Mesto koje pojedinci i drutvene grupe zauzimaju na hijerarhijskoj skali poloaja u direktnoj je
uzrono posledinoj vezi sa raspodelom moi, ali i kvalitetom ivota, drutvenim ugledom, tj. njihovim ukupnih
drutvenim poloajem.
Socijalistika drutva karakterie klasni model drutvene strukture u kojem u okviru domninantne klase deluje
elita kao njen najaktivniji i najmoniji deo. Radi se o tome da se ovaj model moe odrediti kao klasno drutvo u
nastajanju u kome su elementi klasne podele rada prisutni kao mogunosti koje su tokom razvoja ometane
sloenom spletom unutranjih i spoljin inilaca.
Strukturu jugoslovenskog drutva ine sledee grupe:
1) dominantna klasa koju ini vladajua elita sa svoja dva sloja:
- politikim funkcionerima
- menaderima
2) srednja klasa koju ine:
- nii i srednji rukovodioci
18
 - strunaji u privredi u osnovnoj delatnosti
- strunjaci u vanprivredi
- sturnjaci u privredi i vanprivredi na administrativnim i srodnim poslovima
3) klasa radnitva sa svojim slojevima:
- NK i PKV radnik
- KV i VKV radnik
- rutinskih slubenika i tehniara
4) klasa privatnika koju ine:
- poljoprivrednici
- gradski privatnici

Tokom devedestih godina dolazi do narastanja privatnog sektora u privredi. Razvoj privtnog sektora daje
doprinos transformaciji strukture drutva u pravcu stvaranja jedne nove drutvene grupe koja poinje da
zauzima sve znaajnije mesto u strukturi drutva

V) DRUTVENA POKRETLJIVOST

24. DRUTVENA POKRETLJIVOST I OBLICI DRUTVENE POKRETLJIVOSTI

Drutvena pokretljivost svaka promena poloaja pojedinaca i grupe i ona se sree u svim drutvima.
Ona predstavlja prelazak pojedinca sa niih na vie ili sa viih na nie drutvene poloaje u stratifikacijskom
drutvenom sistemu.
Stratifikacijski drutveni sistem je hirerahija drutvenih poloaja koji ine strukturu drutvenih nejednakosti.
Istraivanje problema drutvene pokretiljivosti u naem drutvu je viestruko sloeno. Pored toga to su slojevi
organizovani kao statusne grupe te da je zanimanje osnovni kriterujm za njihovo definisanje, obuhvaena su i
druga njihova objektivan obeleja, meu kojima kolska prema ima naroito znaanjo mesto jer zauzimanje
profesionalnih poloaja je sve vie uslovljava kolskim klasifikacijama.
S obzirom na raznolikost zanimanja i kolskih kvalifikacija kao i konkretnih poslova koje svaki pojedinac u okviru
drutvene podele rada obavlja, moemo zakljuiti da pored izdiferencirane strukture drutvenih uloga imamo i
iz nje proizalu, izdiferenciranu strukturu drutvenih poloaja.
Drutvena uloga elementrarna jedinica drutvene podele rada i pomou nje se objanjava povezivanje
drutvene aktivnosti pojedinaca sa optom podelom slojevitosti. Njom moemo smatrati svaka sloena ili
delimina, trajna ili samo privremena funkcija koju pojedinci preuzimaju u drutvenoj podeli rada.
Vertikalna pokretljivost s jedne strane je sloena pojava, tj. pojava na koju utie mnotvo raznovrsnih faktora,
a sa druge strane gotovo univerzalna drutvena pojava, veliki znaaj ima ustanovljavanje osnovnih kanala koji
istiu, podstiu ili omoguavaju. Meu njima poseban znaaj imaju:
1) oni koji omoguavaju sticanje kvalifikacija neophodnih za obavljanje raznih drutvenih uloga. Radi se,
pre svega o sticanju formalnog organizovanja, dakle re je o kolskom kanalu
2) neposredan i posredan uticaja na drutvene ustanove u kojima je usresreeno najvie drutvene moi i
koje imaju odluujuu re u popunjavanju gotovo svih vanijih poloaja u drutvenoj organizaciji
3) sklapanje branih veza takoe moe omoguiti ulaz u vii drutveni status. Ovaj kanal najee ima
znaaj za ene koje udajom mogu stei status po osnovu drutvenog poloaja svog mua.
4) posedovanje specijalnih osobina ili sposobnosti koje su u drutvu neophodno potrebne u odreenom
trenkutku.
Postoje razni oblici pokretljivosti:
1) Horizontalna i vertikalna pokretljivost.
Horizontalna pokretljivost promena mesta stanovanja ili jo ee promena delatnosti u kojoj neko
radi, nezavisno od toga da li se time ostvaruje objektivna ili subjektivna promena drutvenog poloaja.

19
 Vertikalna pokretljivost govori upravo o promenama drutvenog poloaja koja znai njegovo
poboljavanje ili pogoravanje, tj. uzlazno ili silazno kretanje na drutvenoj lestvici poloaja.
2) Unutargeneracijska i meugeneracijska pokretljivost ovo razlikovanje je izvedeno na osnovu
generacisjkog raspona u kome se utvruje obim drutvene pokretljivosti. Prvo se odnosi na promene
koje se deavaju tokom itave ivotne karijere pojedinaca, poev od njhovog ulaska u aktivan drutveni
ivot koji je obino obeleen dobijanjem prvog linog zanimanja ili neke druge stratifikacijski znaajne
line uloge. Meugeneracijska pokretljivost obuhvata sva ona pomeranja u drutvenoj strukturpi
pripadnika dveju ili vie uzastopnih generacija istih porodica. Ovaj oblik drutvene pokretljivosti esto
prati terotorijalna pokretljivost, tzv. migracija.
3) Iznuena, ista i savrena pokretljivost
Iznuena ili strukturalna pokretljivost ona koja predstavlja rezultat promenjenih okolnosti u podeli
rada i rezultata demografskih okolnosti.
ista pokretljivost onaj obim pokretljivosti koji preostaje iza ovih promena, dakle, onaj deo ukupne
pokretljivosti koji nije uslovljen demografskim promenama, promenama u strukturi druta i drugim
drutvenim promenama, ve predstavlja preostali deo drutvene pokreljivosti.
Savrena pokretljivost govori o pokretljivosti jednog sloja koja bi postojala kada ne bi bilo odnosa
izmeu oca i sina, kad porodica ne bi intervenisala, dakle kada socijalno poreklo ne bi determinisalo
zanimanje.
4) Individualna i kolektivna pokretljivost razlika se pravi u zavisnosti od toga da li svoj poloaj u drutvu
menjaju pojedinci ili to ine cele drutvene grupe.
5) Izlazna i ulazna pokretljivost.
Izlazna pokretljivost meugeneracijski klasni odliv, tj. naputanje klase porekla od strane pripadnika
mlae generacije.
Ulazna pokretljivost klasni priliv, tj. ulazak u klasu distanicje po obavljenoj pokretljvosti.

25. STANJE DRUTVENE POKRETLJIVOSTI I KONKURENTNOSTI LJUDSKOG KAPITALA U SRBIJI

Nacionalni i socijalni klju selekcije mogu biti daleko znaajniji od linih kvaliteta i sposobnosti. Mnoga
istraivanja sturkture drutva su pokazala da je status socijalnog porekla jedna od najznaajnijih determinanti
drutvenog postignua.
U domaem kontekstu razvoj treba usmeriti ka izvesnoj liberalizaciji ekonomije, koji takoe karakterie
ekonomska nerazvijenost i siromatvo stanovnitva i koncentracija velikog dela drutvene moi u nekoliki
vornih taaka i, ujedno, nedostatak kontrole vlasti i moi, ideja liberalizacije za svoje ishodita nema afirmaciju
trinih odnosa.
Sistem je tako utemeljen da pojedinci koji su vieg socijalnog porekla, blii centrima moi, boljeg materijalnog
stanja i uopte vieg drutvenog statusa imaju daleko vee ivotne anse od ostalih, tj. otvoren pristup
razliitim drutvenim ustanovama i poloajima.
Nosioci niih drutvenih poloaja prosto nisu u poziciji da stupe u trinu utakmicu, da se ukljue u
konkurentsku borbu sa nosiocima viih drutvenih poloaja. Razliiti socijalni mehanizmi ih diskvalifikuju i
diskriminiu jo pre ulaska u konkurentksu borbu tako da se u startu pojavljuju kao autsajderi iako esto imaju
priznate kvalifikacije.
Pripadnici niih drutvenih slojeva imaju manje ivotne anse da steknu visoko obrazovanje koje je uslov svih
uslova socijalne promocije. ak i ako steknu visoko obrazovanje oni imaju manju ansu da dou do stalnog
zaposlenja. ak i da se zaposle njima su umanjene anse da dou do radnih mesta koja odgovaraju njihovim
kvalifikacijama i sposobnostima kao i za napredovanje u poslu.
Zatvorenost strukture ima za pratkino ishodite situaciju u kojoj se kvalitetni ljudski potencijali gube u
konkurentskoj borbi pripadnika viih i niih drutvenih slojeva.
Pjer Burdije razlikuje tri vrste meusobno povezanih oblika kapitala kojima mogu raspolagati pojedinci
odnosno drutvene grupe, a to su:
20
 ekonomski kapital lako prepoznatljiv i moe se institucionalizovati kroz vlasnitvo i vlasnika prava.
kulturni kapital moe biti institucionalizovan u obliku obrazovnih kvalifikacija i pod odreenim
uslovima konvertibilan u ekonomski kapital.
socijalni kapital splet veza, obaveza i socijalnih kontakata koje pojedinci, porodice i drutvene grupe
ostvaruju i takoe moe biti pod odreenim uslovima konvertibilan u ekonomski kapital.
Ove tri vrste kapitala nisu ravnomerno rasporeene na klase, slojeve i statusne rupe koje se sreu u drutvu.
Ovo je globalna konstatacija. Za nae drutvo se moe konstatovati tendencija koncentracije sva tri tipa kapitala
na jednom mestu.
U drutvu Srbije pripadnici viih drutvenih slojeva raspolau veim kapitalom ma koje vrste on bio. Jedino
odstupanje se moe nai kod ekonomskog kapitala s obzirom da jo uvek nije u potpunosti uvrena
vlasnika struktura drutva te se deava da, ponekad znaajnim, ekonomskim kapitalom raspolau i pripadnici
niih drutvenih slojeva.
Vii drutveni slojevi dominiraju kada je re o kulturnom i posebno socijalnom kapitalu, visoko obrazovanje je
postalo ulaznica za visoko drutvo. Istraivanja kazuju da ve due vreme postoji tendencija da deca iz srednje i
vie klase bivaju od samog poetka usmeravana da stiu visoko obrazovanje te da se na taj nain ukljuuju u
aktivan drutveni ivot preko istih ili slinih socijalno-klasnih pozicijia koje ima porodica iz koje potiu.
Ovo je posebno naglaeno u sluaju posedovanja socijalnog kapitala. Nii drutveni slojevi su gotovo potpuno
upueni na tradicionalne socijalne mree, na rodbinu, susedstvo i slino. Vii drutveni slojevi se orijentiu ka
modernim tipovima socijalnog umreavanja koji su sada i statusno determinisani.

26. HORIZNTALNA POKRETLJIVOST: MIGRACIJE I CIRKULACIJA STANOVNITVA

Migracije fiziko kretanje stanovnitva nekog prostora. Radi se o promeni mesta stanovanja i rada. Generalno
se pod migracijama podrazumevaju sve promene mesta stalnog stanovanja.
Osnovne komponente migracija su:
1) Imigracije doseljavanje na neki prostor
2) Emigracije - iseljavanje sa nekog prostora
Tako da se svaki pojedinac obuhvaen migracionim procesom javlja kao emigrant ili imigrant.
Cirkulacija stanovnitva srodan pojam migracijama. Ona podrazumeva zaokruen tok odlaska iz i ponovnog
vraanja u neki prostor.
Odsutnost izazvana cirkulacijom moe biti relativno kratkotrajna ali moe trajati i vie godina i ona moe biti
motivisana najrazliitijim razlozima.
Migracije su uglavnom uslovljene ekonomskim motivima. Njih je mogue posmatrati na razliite naine te ih je
stoga mogue kvalifikovati po osnovu razliitih kriterijuma.
Sa aspekta protoka vremena, migracije mogu biti:
trajne o njima se govori u sluaju kada lice koje se iseli iz nekog mesta nema nameru da se vrati
nazad, ve se trajno nastanjuje u mestu useljenja.
privremene lice koje se iselilo ima nameru da se vrati u staro mesto boravka
Sa aspekta dravne pripadnosti, migracije mogu biti:
spoljne pokretljivost stanovnitva van dravnih granica
unutranje pokretljivost stanovnitva unutar date drave
Sa aspekta spoljne prinude, migracije mogu biti:
dobrovoljne
prinudne
nasilne
Sa aspekta organizovanosti:
organizovane kolonizacija ili etniko ienje
stihijske iz sela u gra

21
Ono to bi trebalo da bude od posebnog interesa za sve nauke koje se bave migracijama, a posebno za
sociologiju je:
1) utvrivanje obima i tokova migracionih kretanja za razliite prostorno-vremenske i drutvene celine
2) sagledavanje socijalnih, ekonomskih, demografskih i drugih inilaca koji uslovljavaju migracije
3) prouavanje mogunosti za donoenje i sprovoenje mera koje bi potsticale migracije povoljne za
drutveni razvoj
4) izrada projekcija buduih migracija
5) sagledavanje uticaja migracija na drutveni, ekonomski i demografski razvoj

Na osnovu praenja migracionih tokova moe se zakljuiti da u migracijama na krau distancu preovladavaju
ene, dok u migracijama na duu distancu preovladavju mukarci. Takoe su primeene i tendencije vezane za
starost migranata. Naime, ee se preseljavaju lica mlaa od 35 godina nego starija.
Vidna tendencija je i da su kolovani znatno pokretljiviji od nekolovanih te je primetan znatno vei udeo
kolovanih posebno visoko obrazovanih u migracijama na due rastojanje nego to je sluaj sa onima koji su bez
kole ili samo sa osnovnim obrazovanjem. Takoe, moe se konstatovati i vea spremnost za preseljavanje kod
zaposlinih u tercirajnom sektoru u odnosu na one koji rade u sekundarnom ili primarnom sektoru.
Imigraciona podruja su uglavnom podruja sa bogatijim prirodnim resursima, odnosno brim privrednim
razvojem. Predonst imigracionih podruja je u tome to primaju forimranu radnu snagu koja je odrasla i
kolovala se na emigracionim podruijima.
Migracije na relacije selo-grad su najee stihijske te stoga proizvode veliki broj socijalnih problema. Osnova
tih problema lei u injenici da doseljeno stanovnitvo esto prevazilazi zateene mogunosti gradova u
pogledu zapoljavanja, stanova, kolovanja i dr.
VI) SAVREMENI DRUTVENI SISTEMI

27. EKONOSMKA ORGANIZACIJA SAVREMENOG DRUTVA: KAPITALISTIKA PRIVREDA OSNOVNA

OBELEJA, USPON MODERNOG KAPITALIZMA I DRAVNA INTERVENCIJA U KAPITALIZMU

Dva glavna oblika ekonomske organizacije savremenog drutva su: kapitalizam i socijalizam.
Oba oblika ekonomske organizacije pripadaju tipu industrijskih drutava, to znai da je za njihov nastanak i
opstanak potrebno dostii odreeni stepen nauno-tehniog i tehnolokog razvoja koji bi trebalo da ini
osnovu industrijskog naina proizvodnje.
Zasnovanost na tehnologiji je opte obeleje industrijskog drutva i ono ini njegovu objektivnu osnovu. Ali
razliiti oblici ekonomse organizacije industrijskog drutva se razlikuju i po tome to predstavljaju proizvod
razliitih kulturnih vrednosti. U kapitalizmu su najvie vrednosti orijentisane ka privatnom vlasnitvu, dok su u
soocijalizmu orijentisane ka pdoeljenoj odgovornosti za drutveno blagostanje.
Maks Veber je tvrdio da kapitalizam nije samo proizvod objektivnih inilaca, ve da je istovremeno i proizvod
nekih subjetkvinih faktora, pre svega nekih religijskih i etikih vrednosti. Stoga, smatra Veber, nije nimalo
sluajno da je kapitalizam dao najbolje rezultete na prostorima na kojima dominira protestanizam kao relja
koja rad uzdie na najvii nivo vrednosti.
Kapitalizam ima etiri sutinska obeleja:
1) privatno vlasnitvo sredstava za proizvodnju
2) lini interes i motivisanost ka profitu kao glavi ekonomski podsticaj
3) slobodnu trinu utakmicu
4) ponovnu akumulaciju kao rezultat kapitalistike akumulacije

U istom kapitalistikom sistemu sva sredstva za proizvodnju su pre vlasnivo privatnih lica nego drave ili
kakvog kolektivnog subjekta. Ova sredstva predstavljaju oblik kapitala ili bogatstvo koje je uloeno u stvaranju
veeg bogatsva posredstvom proizvodnje dobara i vrenja usluga.

22
U kapitalistikom sistemu ljudi svoje ekonomske odluke baziraju na linim interesima. Potroai su u izboru
roba i usluga ogranieni svojom platenom sposonbou, inae, na tritu biraju one proizvode i usluge za koje
su lino zainteresovani. Slino je i kod izbora posla. Radnik bira posao koji eli da radi, u tome ga ometaju samo
lina ogranienja: obrazovanje, ambicioznost i iskustvo. Proizvoai biraju sa kojim e proizvodima i uslugama
izai na trite.
U elji da se ostvari to vei profit, mogue je stalno podizanje cena. Ali kapitalizam nudi mehanizam koji
speava preduztenika da preuveliava prodajne cene. Taj mehanizam se nalazi u slobodnoj utakcimi koja deluje
u kapitalistikoj privredi. Ako su proizvodi precenjeni, kupci ih nee kupovati. Slino je i na tritu rada. Ako
neka firma pokua da podigne profit smanjujui plate, moe se oekivati da e najbolji radnici otii u druge
firme, to e smanjiti kvalitet proizvoda, a dalje i prodaju. Na kraju e ta frima biti prinuena da povea plate, ili
e morati da napusti posao. Rezultat je postizanje koristi za celo drutvo. Proizvodi imaju zadovoljavajue cene,
radnici zadovoljavajue plate, resursi se efikasno koriste, a kapitilista zarauje normalan proift.
Drugi rezultat slobodne utakmice je da su preduzetnici motivisani da investiraju deo svoje zarade u razovj
sopstvenog biznisa. Oni ne mogu da sede i gledaju kako im njihova kompanija donosi prihod i udoban ivot. Ako
bi to uinili oni bi zasotali za konkurentima i ispali iz posla. Zato kapitalista ulae deo svog profita da bi im
proizvodi bili bolji, a proizdvodnja vea. ime odraavaju pa ak i uveavaju kompetitivne sposobnosti i
prednosti.
Kapitalizam je produkt novijeg doba. On svoj puni zamah dobija s kraja 18. i poetka 19. veka kada je u Britaniji
otpoela industrijska revolucija, a njoj su se prikljile i Nemaka, Francuska i SAD. Do tada glavni izvor bogatstva
i glavno zanimanje je bila poljoprivreda.
Naglo se razvila poljoprivredna proizvodnja. Mali deo stanovnitva je potreban radi proizvodnje hrane, pa je
veina mogla da ivi u gradu i bavi se manufakturnim poslovima.
Industrijska proizvodnja napreduje u meri u kojoj proizvoai poinju da koriste specijalizaciju i podelu rada.
Proizvodni proces je razbijen na manje operacije i svaku operaciju je vrio odreeni radnik. Radni zadaci postaju
prostiji, pa se mogu angaovati radnici niih kvalifikacija.
Savremeni kapitalizam ne samo da je transforimisao proizvodnju dobara, ve je takoe enormno rairio i
njihovu distribuciju. Ranije je trgovina bila lokalnog karaktera zato to je transport na dua rastojanja bio teak i
riskantan. Kapitalaizmam je preko puteva i pruga koji su bili graeni vodio integraciju nacionlanog trita.
Trite se iri brzinom kojom je mogue ostvariti transport. Sirovine se dovoze iz udaljenih ruralnih sredina. A
gotov proizvod nalazi kupce irom sveta.
Od 1940.-1960. SAD je lider kapitalizma. Od 70-ih godina to se menja. Japan i nekoliko zemalja istone Azije su
postali ozbiljni protivnici SAD-u na globalnom svetskom tritu. Takoe, mnoge zemlje se oporavljaju posle
drugog svetskog rata i postaju velike ekonomske sile.
Meunarodna saradnja postaje razvojni imperativ.
Dravne intervencije u kapitalistikom sistemu su naglo porasle u vreme velike amerike ekonomske krize kada
se kapitalistiki sistem nalazio na ivici kolapsa. Program New Deal je nastojao da upotrebi vladine resurse kao
podrku savremenoj privredi i olaka oskudicu na linom planu. Istovremeno je engleski ekonomista Kejns
obrazlagao teze o ulozi drave u regulisanju ciklinih kriza i uspona kapitalistike privrede. Kejns je smatrao da
vlada moe uveati svoju potronju kad god poslovne aktivnosti ponu da opadaju. Dodatna potronja moe
stimulisati ekonomski oporavak i ukloniti efekte nezaposlenosti. Kejnsove preporuke su koristile vlade mnogih
zemalja, a tek krajem sedamdesetih nailaze kritike njegovog koncepta.
Tokom 80-ih i 90-ih sve vie se poveavaju vojni rashodi. Najmonije kapitalisticke zemlje posredstvom svog
vojnog saveza NATO pakta preduzimaju opsene vojne akcije na zatiti svojih interesa. Poznati su primeri
zalivskog rata, visestrukih napada na Irak, Jugoslaviju, Libiju i sl. Osnovni cilj tih operacija nije bio izvoz
demokratije i svrgavanje tamonjih diktatora, kako se to zvanino prestavljalo, vec odravanje proizvodnje na
odredjenom nivou. Pomenutim vojnim akcijama se demonstrirala ubojitost i preciznost novih oruja i njihova
nesumnjiva prednost nad naoruanjem prethodne generacije. Cilj vladinih intervencija ove vrste je da se
pokrene nova proizvodnja, da se iz inostranstva dobiju nove porudbine za opremu ija je efikasnost upravo
demonstrirana. Dakle, odvijao se eksperiment in vivo i marketinska akcija. Konani rezultat je otpoinjanje
23
nove proizvodnje za popunjavanje sopstvenih rezervi. ak i kada vlade razvijenih kapitalistikih zemalja daju
donacije drugima, daju ih na takav nain da se poklonjena sredstva vracaju nazad njima. Praktino, oni sami
sebi daju donacije kroz pomo drugima.

28. EKONOSMKA ORGANIZACIJA SAVREMENOG DRUTVA: SOCIJALISTIKA PRIVREDA, SOCIJALISTIKA

KRITIKA KAPITALIZMA

Kapitalizam je od poetka bio kritikovan od strane konzervativaca. Od konzervativaca su uticajnije kritike

kapitalizma dali predstavnici socijalistike misli. Socijalizam se ve od poteka 19. veka pojavljuje u razliitim
varijantama. Svima im je ista karateristika, pored imena nastojanje da se dutvena kooperacija stavi iznad
indidivualne kompeticije, te da se potrebe drutva, kao celine, stave ispred koristi koju stie klasa bogatih.
Najuobiaeniji nain dostizanja socijalizma bio je prevoenje vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju u ruke
drutva ili zajednice radnika.
Kapitalizam je potresao mnoge radnike. Izgradnja fabrika dovela je do zagaenja. Nove tehnologije ostavile su
veliki broj radnika bez posla. Prihod je iao vlasnicima, a ne radnicima. Vlasnici su pokuali da radnicima ospore
pravo slobodnog okupljanja, zato to su verovali da to moe dovesti do stvaranja radnikih udruenja. Radnici
su traili privredu koja nee voditi kapitalistikom izrabljivanju i koja e ouvati tradicionalnu ivotnu zajednicu.
To je bio socijalni kontekst u kom se rodila ideja socijalizma.
Mnoge kritike su bile upuene na idelogiju kapitalizma, posebno na znaaj koji on daje individualnim, linim
interesima, nainu na koji profit zamenjuje moralnu odgovornost prema drugima i verovanju da su kapitalisti
zasluniji za dobit od radnika koji stvarno proizvode robe i usluge. Mnogi socijalisti su bili hriani ija religijska
verovanja osuuju pohlepu. Drugu grupu su inili radnici koji su ostali bez posla. Trei su bili utopijski mislioci
koji su pokuali da koncipiraju utopijsko drutvo. Meu ranim krtiarima Mak je bio najuticajniji.
Centralna Marksova tema bila je ekspolatacija radnitva od strane kapitalista. Kapitalistiki profit dolazi samo
iz toga to se radnicima plaa manje od pune vrednosti dobara koje oni proizvodu. Iz zarada radnika se oduzima
profit. Radnici koji nisu dobro plaeni ne mogu da kupe robu koju kapitalistika privreda proizvede u punoj
koliini. Tu nastaje napesti izmeu individualne racionalne akcije i iracionalnog sistem. Kapitalista radnicima
daje manje plate i investira novac u novu tehnologiju radi poveanja produktvinosti. Kapitalistikoj klasi, kao
celini, ova odluka stvara dupli problem hiperprodukcij i nedovoljnu potronju.
Marks je predvideo seriju kriza koje su kulminirale velikom ekonomskom depresijom iz tridesetih godina
dvadesetog veka. ak je pretpostavio da e kapitalistiki sistem zapoinjati rat kao nain da razrei krizu koju s
jedne strane karakterie hiperprodukcija, a sa druge strane, smanjenje tranje. Marks nije predvideo da
kapitalizam moe pokrenuti vladine mere koje su od 1930. imale za cilj da preduprede ponovne krize. On je
takoe pogreio i u pretpostavci da e se radnici neminovno spustiti na tako bedan poloaj da e morati da se
poveu, organizuju i odupru.

24