7

Miodrag \uki}

^UDAN STRIC
Komedija u dva ~ina
8 Miodrag \uki}

MIODRAG \UKI], dramski pisac, ro|en je 1938. u Prokup-

qu. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozori{te,
film, radio i televiziju u Beogradu.
Autor je dramskih dela: Strip-tiz kod Yakera, izvedeno u
Akademskom pozori{tu Branko Krsmanovi}, 1968. u Beogradu;
Potra`ivawe u motelu drama nagra|ena na konkursu Na-
rodnog pozori{ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971.
godine. Ista drama pod nazivom Kr~mareva smrt izvedena je u
Narodnom pozori{tu u Leskovcu 1972; Aleksandar premijerno
izvedena 1974. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beo-
gradu; Kiseonik drama izvedena u Narodnom pozori{tu u
Zrewaninu; i Ni{u. Krti~wak drama izvedena u Narodnom
pozori{tu u Beogradu, Ba{tinik drama {tampana u ~asopisu
Teatron 109; Svetionik drama {tampana u 23. kwizi edicije
Savremena srpska drama; Mlin drama {tampana u 27. kwizi
edicije Savremena srpska drama, Papagaj drama {tampana u
29. kwizi edicije Savremena srpska drama, Somnabuli drama
{tampana u 30. kwizi edicije Savremena srpska drama i Ugovor
drama {tampana u 31. kwizi edicije Savremena srpska drama,
Labudovo jezero drama {tampana u 32. kwizi edicije Savre-
mena srpska drama.
Izvedene radio-drame: ^udan stric Radio Beograd; Me-
talna kuglica koja se kotrqa Radio Beograd; Naslednici
Radio Beograd; Dr Kelava Radio Beograd i Radio Var{ava;
Prever Radio Beograd; Gogoq Radio Beograd; Rade Drainac
Radio Beograd.
^udan stric 9

Miodrag \UKI]

^UDAN STRIC
Komedija u dva ~ina

LICA:

AVRAM
MANKI
VLAJKO
FLORA
BALEGA
SENKA
JORDAN
PROSJAK
PO[TAR

26. februar 2008. godine

U Beogradu

Nedeqku Bodirogi
10 Miodrag \uki}

PRVI ^IN

Park. Klupa ispod drveta. Na woj deda Avram, zadremao sa no-

vinama u rukama. On je u pi`ami i papu~ama. Ku}ni mantil je
prostro po sedi{tu.
S le|a mu se prikrada klovn Manki, stane iza wega, pritisne svoj
crveni, baburast nos i uz rezak zvuk trube za bicikle po{prica ga
vodom iz {trcaqke na grudima. Dok hoda, jedna noga mu je ukru}ena.
Avram sko~i upla{eno.
AVRAM: Gle, gle! [ta je ovo?! Ne{to me poprska!
(Osvr}e se zbuweno i ugleda Mankija)
Dobar dan, gospodine. Je li mo`da i vas ne{to po-
kapalo?
(Gleda u vis)
Zar to nije ~udo? Ki{a, ili mo`da samo wen nago-
ve{taj iz vedrog neba.
A mo`da neka yukela poku{ala da me obele`i kao svoju
teritoriju?
MANKI: Eh, kakve sve neugledne spodobe pu{taju da {etaju ovim
parkom. Prosto idu od klupe do klupe i svaku urinom
zalivaju. ^ak i sasvim mlado drvo. Pa kakva }e nam onda
to biti perspektiva ako je besku}nici u temequ zapi-
{avaju? Da li iko o tome vodi ra~una? O svetlim novim
nara{tajima koji se podi`u u uslovima iz fekalnog
korewa.
(Viri u novine)
Novine su pune izve{taja. [ta pi{e u wima?
AVRAM: Ko sad da ih ~ita kad su slova pokva{ena. Evo, pogle-
dajte i sami. Slivaju se i, tako razlivena, spajaju pot-
puno neprirodno.
MANKI: Ma ne, taman posla, {ta vam pada na pamet, nego vidim,
prosto imate takav izraz napetosti, punu koncentra-
ciju. Evo, ovde je suvo.
AVRAM: Ka`u da je opasan ludak pobegao iz du{evnog azila.
^ezne za detiwstvom i voli da se igra sa svojom `rtvom.
Kao pavijan sa mladun~etom leoparda. I jo{ je nao-
ru`an. Odvukao ~uvara u arenu i tamo mu pred o~ima
u`asnute publike pu{kom rascopao glavu. A na grobqu,
a na grobqu ne vidi se najboqe mrtvaca izbacio iz
limuzine i oteo mu luksuzni kadilak.
^udan stric 11

MANKI: Niko vi{e nema smisla za {alu. Svi su mrgodni, a

ve}ina su i budale.
AVRAM: Zato {to je za dobar smeh neophodan dobar vazduh. A
ovde je zagu{qivo, svuda prisutan smog blokira ven-
tilaciju.
MANKI: Nekad je, ne tako davno, ceo ovaj kraj bio pod gustom
{umom koja je zra~ila ~ist ozon i pozitivnu energiju i
ceo kvart se razlegao razdraganim smehom, a sad nam
svuda antene oduzimaju radost i emituju zlo~in i mr-
`wu. Starci se degeneri{u, na malom prostoru go-
milaju pro{lost i pro`diru budu}nost. Nema vi{e
buquka dece, ni flore, ni faune. Samo se neke ma~e}e i
ku~e}e crkotine vrzmaju oko nogu {eta~a i svojim
izmetom zaga|uju svaki entuzijazam.
AVRAM: I buba{vabe.
MANKI: Molim?!
AVRAM: Po namrvqenim i neopranim kuhiwama i trpezarijama,
po smetli{tima i deponijama...
(Pauza)
Manki: Ja nemam psa.
(Pauza)
Nemam nikoga.
AVRAM: Pa onda sedite, opru`ite se, evo ovako, neka ih pro-
laznici slobodno preska~u. Na{e zamorene noge, is-
crpqene udove. Ovde ima mesta i za jadnika namernika,
da prilegne, da se opusti pod novinama, a kamoli da
otvori du{u svoju.
MANKI: (Sedne na klupu i pru`i noge. Prote`e se)
Ako ne ra~unam slonicu Dacu.
AVRAM: Recite {ta vas mu~i, jalovost pro{losti ili neiz-
be`nost kraja? [to se mene ti~e, ne mo`e se re}i da
imam ba{ ~ega da se setim, ali u budu}nost gledam sa
velikim poverewem.
A vi?! Zna li se {ta je sa vama. U va{im godinama
reklo bi se da ste skloni padu. Jo{ ste i klovn.
Danas niko ne po{tuje umetnike.
MANKI: A ne, molim vas, kad me jednom vide sawaju me do svog
dubokog posrnu}a. Ima i onih koji umiru sa bla`enim
osmehom na usnama i mojim likom na posledwem zra~ku
svetlosti.
12 Miodrag \uki}

AVRAM: Ne razumem {ta vas je okamenilo, za{to krijete osnov-

ne podatke o sebi, {to ste se zatvorili u qu{turi
osuje}enosti i uvre|enosti, {ta sam vam ja kriv pa
}utite. Govorite, recite ne{to.
MANKI: Ponekad nai|e trenutak dremqivog stawa, temeqne
slabosti.
AVRAM: Ah, tako dakle, to je i va{ slu~aj. Pri~ajte, pri~ajte, i
ja imam morbidnih trenutaka.
MANKI: Sino}, na predstavi, iznenada sam me|u slonovima za-
spao; i sawam, molim vas, kako me ne~ija bri`na ruka
pokriva toplim }ebetom. Kad su me probudili, video
sam da me je kapriciozna Daca po celoj du`ini i skroz
pokakila. Jedva su me i{~upali iz wene izobilne izlu-
~evine. Publika je prosto umirala od smeha i sad tra`e
od mene da to ponovim i na slede}oj predstavi.
AVRAM: I {ta }ete sad, na vrhuncu slave?
MANKI: Eh, u tome i jeste problem. Ko slona da nagovori da sere
ba{ u mojoj ta~ki?
Zato sam i izi{ao malo na vazduh. Da ve`bam, da se
uzverem na neko yombasto drvo. Da malo budem i ja
majmun.
Evo...
(Ska~e, ~e{e se po stomaku i udara po grudima
imitira {impanzu)
... vidite kakav ja nos imam. To nije obi~na wowara ve}
kosmi~ki paradajz, sofisticirana sprava, izum kojim
se ponosim.
Pritisnite ga, ako ne verujete.
AVRAM: Ta ite, molim vas, za {ta me vi dr`ite! Gde bih ja da
pritiskam nepoznat nos?
MANKI: A {to da ne? Dr`ite do svog integriteta vaqda. Mene
ne mo`ete prevariti, na prvi pogled vidi se da ste niko
i ni{ta; izbacili vas iz ku}e, u pi`ami, nisu vam dali
ni odelo da obu~ete, ako ga uop{te posedujete.
A, ko zna?! Mo`da ste ba{ vi taj ludak o kome pi{u
novine.
AVRAM: (Zbuweno)
Recite mi, gospodine. Jesam li ja ovo zaista u parku sa
vama ili mo`da jo{ uvek sawam u svom krevetu, vezan
lancima za {ipku?
^udan stric 13

MANKI: Moje ime je Manki, zbog mog prirodnog statusa. Ja sam

majmun, znate i jo{ uvek `ongliram i verem se po
konopcima trapeza kao da nisam odavno napunio deve-
desetu.
(Vri{ti)
Uhu, hu, hu, hu... Ek, ek, ek...
(Tr~i oko Avrama i udara se pesnicama u grudi)
A?! [ta ka`ete?! Jel vas podilaze `marci. Ako se
kostre{ite, ako vam se ko`a je`i, onda ne sawate, jer
ni jedan san nije stra{an kao java. [ta, ako je bolest u
pitawu?
AVRAM: E pa, gospodine majmune, moje mentalno zdravqe je van
svake sumwe. Istina je da patim od zaboravnosti, ali
sam i stidqiv ~ovek koji se boji prevelike prisnosti.
Zar ja da pritiskam va{ nos? [ta vam pada na pamet!
Otkud sad to?!
MANKI: Ja vam se nudim da vas malo opustim, izvu~em iz va{e
pospanosti, da vam razvejem mu~ninu va{eg `ivotnog
poraza, a vi me oholo odbacujete.
AVRAM: Ma, ne, ne, ne! Ne ~inim ja to iz oholosti ve} iz
skromnosti. Gde bi ja da uvredim umetnika?
MANKI: Ali, kad vas nagovaram. U~inite sebi plezir. Evo, ja
vas molim da pro{irite vidike. Open mind! Pritis-
nite, pritisnite, da vidite {ta je tehnika. Uverite se
sami. Znate kako je, pamti se samo realan do`ivqaj a ne
prazne re~i hvale i fantazije usamqenih ~udaka. Zato
vaqda cirkus i jeste sinonim za `ivot. Hajde, na ko-
lenima vas prekliwem.
(Klekne)
Izvolite. Nemojte da me razo~arate. Ne odbijate entu-
zijazam.
AVRAM: Pa dobro kad insistirate, samo da znate da meni tu|e
poni`ewe ne pri~iwava radost. Pritiskawe ne~ijeg
nosa ujutru, usred parka, pred radoznalim psima luta-
licama.
MANKI: [ta vas briga, ionako nema jo{ nikoga. Tu smo sam nas
dvojica, vi i ja, sami na svetu. Niko nas vi{e ne
uva`ava, vide samo na{e senke, mnogi ve} misle da smo
davno oti{li. Ni vi ne znate ko sam ja u stvari, jedan
nepoznat, usamqen starac koji igra agilnog, mladog
majmuna. Ovako na{minkan i pod maskom, mogao bih i
banku da opqa~kam, pa da me niko ne prepozna.
14 Miodrag \uki}

AVRAM: Na{li bi vas u cirkusu me|u tigrovima i lavovima

kako im zavla~ite glavu u ~equst, sa {impanzama, kako
ska~ete s pre~ke na pre~ku. Kako vas guta anakonda i
top ispaquje.
Neo~ekivano i naglo udari ga po nosu. Uz o{tar zvuk trube, voda
{ikne iz prskalice pravo u wegovo lice. Avram se trgne upla{eno.
AVRAM: [ta je ovo?! Pa to ste, zna~i, vi malo~as upropastili
moje novine!
MANKI: Joj, joj, al boli, mada je i sme{no. Istina, nije slo-
novsko govno, ve} obi~na voda, ali i moja krv, neodo-
qiva... ha... ha... ha... Stvar je u triku i iznena|ewu kojim
vas zaska~e u tami va{ega uma. Ipak, niste morali da me
udarite tako jako. Raskrvarili ste mu wowu.
(Pla~e)
Moju dragu wokalicu.
AVRAM: Nisam ja kriv, {ta ja tu mogu, sami ste se eksponirali.
Upozorio sam vas, nije da nisam, da sam neve{t u svakoj
vrsti obra~una. Ja sam miroqubiv ~ovek, i moje staro
geslo da ne diram lava dok spava, ~esto me je u praksi
izneverilo. Napadali su me agresivni grabqivci, uz-
burkivali krv, {umilo mi je u glavi od nepravde, rika
divqih zveri svud oko mene uveravala da niko od wih ne
uva`ava osnovni zakon yungle: @ivi i pusti druge da
`ive! Ne, nego ~ere~i i `deri druge dok im se jo{
vitalni udovi elektri~no batrgaju u tvojoj razjapqenoj
wu{ci.
MANKI: Hajde, hajde, {ta ste se smrkli, pa ja se {alim, ne boli
me ni{ta, mojoj krvi je uvek bilo tesno u meni i kad ne
juri u mlazevima napoqe, voli bar da kapqe na suvo i
`edno tle, svud oko mene. Oduvek sam prezirao sebi-
~wake koji je ~uvaju kao najve}u dragocenost sve dok im
je smrt ne ubu|a i ne osu{i. Naprotiv, ja sam vezan za
okolinu i ne {tedim sebe kad joj se delimi~no i u
celini podajem.
Sad, kad sam vam se nekako predstavio, recite, ne
oklevajte, hajde, ispalite, ko sam ja u stvari?! I ko ste
vi?!
AVRAM: (Uvre|eno)
Pa samo vam ime ka`e da ste vi jedan majmun, istina,
mo`da neobi~an ali u svakom slu~aju nevaspitan. Uz to
i sileyija koji koristi svoju profesionalnu ve{tinu i
^udan stric 15

fizi~ku superiornost da maltretira mirne prolaznike.

Toliko ste me prepali da sav drhtim. Noge su mi se od-
sekle. Evo, ne mogu ni da ustanem. Vi ste jedan lud i
neverovatno sna`an cirkuzant koji se kao majmun vere
po drve}u i zaska~e prolaznike svojom ve{ta~kom ki{om.
MANKI: A ti misli{ da je meni lako i da mi je do zezawa, da sam
se unakaradio bez razloga, da mene niko ne progoni, da
me neprijateq ne truje i ne snuje o mojoj propasti?
I jo{ veruje{ da ova maskirana budala u tebi ne
prepoznaje jadnika koga su rano jutros izbacili iz
wegove ku}e da se ne sapli}u o tvoju stara~ku tromost,
da izbegnu uporna zapitkivawa o banalnostima koje
nisi u stawu da ~uje{ i razume{, da im ne puva{ i ne
prdi{ za vreme doru~ka i ne dosa|uje{ svojim senilnim
savetima o prakti~nim vrednostima `ivota koji si
davno napustio i preselio se u red za gradski kre-
matorijum. Ali te jo{ uvek niko ne proziva prosto ih
svojom prisutno{}u provocira{ na zlo~in, da se oslo-
bode starca koji ih pritiska zbog nasle|ene imovine
koja je, bog te pita, ~ija i od kog nesre}nika poti~e, a
kroz koju si ti pro{ao kao senka, ne doti~u}i je, samo
zato da bi je tvoje raspiku}e dokraj~ile. Ali, `ivot je
pun iznena|ewa, dragi moj, kako za tebe i mene, tako i za
wih. Jer ja sam an|eo i pomo}i }u ti da iz ~istili{ta
iza|e{ okupan i lepo obu~en za sve~ani bal `ivota na
koji }e{ biti pozvan.
AVRAM: Eh, to nam je u genima, znate. Iako nismo Cigani
volimo put pod nogama, vodu u u{ima i vetar u plu}ima.
Da nam produva ideje, da budemo slobodni, da se ne
okivamo lancima i bukagijama, da ne zatrpavamo `ive
qude u podrumu punom buba i gamadi.
MANKI: [ta, {ta?! Nisam vas najboqe shvatio, ne bavite se
vaqda i vi malim ubistvima?
AVRAM: Ma, ne, ma, ne! Na{ rad je dobrotvoran. Moj sin i snaja
samo ukidaju status skitnicama i besku}nicima, skla-
waju sumwive sa ulice, ~iste svet, obezbe|uju sigurnost
i bezbednost svima koji su se u wemu sna{li.
Samo, znate, ona je, kako da vam ka`em a da to ne izgleda
kao ogovarawe, ona je... vla{ka ve{tica. I i`ivqava
se. Ne znam {ta se tu mo`e. Verovatno je u pitawu
redukcija seksualne prakse, ako razumete {ta ho}u da
vam ka`em.
16 Miodrag \uki}

MANKI: Znam. Niko je ne jebe.

AVRAM: Pa sad... ja u to nisam ulazio. Ipak su to wihove li~ne
odluke, stvar wihovog izbora. Nije o meni da sudim.
MANKI: Nego, reci ti meni jesi li video neku dvojicu da se
ovuda motaju i tra`e majmuna? Je li se neko raspitivao
za mene? Prate me neki {interi jo{ iz Amerike.
AVRAM: Eh, u Americi sam ja nekada imao ro|enog brata. Ko zna,
mo`da je jo{ uvek `iv, mada bi to bilo neverovatno
zato jer je bio jo{ stariji od mene. Imao je jednu nogu
kra}u.
MANKI: @ivot je nepredvidiv. [ta, na primer, ako mu je noga
izrasla i poravnala se sa drugom? Tamo ~uda ~ine
doktori. Glave presa|uju, mozak, du{u izgubqenu vra-
}aju. Mi u cirkusu imamo tele sa sviwskom glavom.
AVRAM: Zna{ {ta?! Meni bi bio potreban doktor za glavu.
Te{ko se probijam kroz pramenove magle u woj, ni~ega
vi{e ne mogu da se setim, kad vidim sebe u ogledalu
prosto se pitam kakav je to fenomen. Za{to sam ba{ tu
gde sam a nisam ni malo levo ili desno od sebe, mogu li
uop{te da iza|em iz tog okvira i protegnem se napoqu u
svim pravcima, ko me je tu zatvorio i u ~emu je moja
krivica. Kad bih bar malo mogao da vrdnem ne bi mogli
ba{ tako lako da me prona|u i kontroli{u.
MANKI: Svako ima svoj identitet da bi ga lak{e uhodili i
progonili, da ga u nekom buyaku ucmekaju bez prisustva
svedoka i pomo}i policije.
Zato nije ~udo {to je {izofrenija boqa od paranoje jer
u woj se sva na{a lica neprekidno bore sa jednim
neprijateqem, dok se u paranoji svi na{i neprijateqi
neprekidno razra~unavaju sa nama, usamqenim kuka-
vicama i izgubqenim pojedincima.
AVRAM: Pa {ta da se radi ako smo zaboravili sve {to smo nekad
bili, ako smo izgubili i profesiju i energiju, zar
jednostavno da legnemo i nepomi~no ~ekamo smrt?
MANKI: Smrt, da, ali ne na{u, ve} wihovu. Ako ve} sam nema{
`ivot ne treba ni drugi da ga imaju. Ubijati, ubijati i
samo ubijati. To je ono {to qude zabavqa i uverava da
postoje samo `rtve i ubice. Ja da budem `rtva, ne}u! A
ne mora{ ni ti ako se osloni{ na mene, jer ja sam
ekspert.
^udan stric 17

AVRAM: A {ta ti je struka, mislim, ~ime se ti u stvari bavi{?

MANKI: Kako ~ime? Pucam.
AVRAM: [ta radi{?
MANKI: Bacam no`eve i pucam iz pu{ke pravo u glavu moga
partnera. Treba videti kako mu se lice pred o~ima
o~aranih gledalaca rasprskava, dok masa urla od smeha.
AVRAM: I to qudi gledaju?
MANKI: ^uj, gledaju?! U`ivaju.
Problem je u tome {to je publike sve vi{e, a sve te`e
do}i do glumca. ^ak i neki obe{ewaci i utopqenici,
kad im ispri~a{ ulogu, odbijaju slavnu smrt. Vi{e vole
da skon~aju anonimno, u nekom buyaku, daleko od o~iju
gomile nego juna~ki i slavno u areni pred zaqub-
qenicima u tu|u smrt, uz odu{evqeni aplauz abonenata
i drugih pretplatnika koji masovno dovode decu da ih
na vreme pripreme za neizbe`nosti `ivota.
AVRAM: Dobro, da ga prsne{ vodom kao mene, to razumem, pa ~ak
i mastilom da ga malo ofarba{, to mo`e, ali da tek
tako puca{ u wegovu glavu zarad ne~ijeg ushi}ewa,
udovoqavawa ne~ijem perverznom ukusu, zar je to nor-
malno?
MANKI: A tebi je u redu da mene preko okeana jure {interi, u
ovim godinama, samo zato {to sam nekada, kao mlad,
odustao od radni~ke klase i wihovog prava na blago-
utrobije?
Zar sam ja du`an da im {kolujem decu da ih kvali-
fikujem za degenerike, moje genoidne neprijateqe i
progoniteqe, da im svake godine pe~em }urku za Bo`i}
i jo{ nadevenu suvim gro`|em i pekmezom od {qiva?
Pih, pa ti nema{ pojma kakav gad `ivi tamo i kakav
prost ukus imaju ameri~ki primitivci, {ta sve oni
o~ekuju od svoje vi{e klase. Nekad je tamo `ivela
otmena rasa, vitki i sna`ni ratnici a onda preko
Velike vode do{li debeli primitivci i istrebili ih
da bi bilo dovoqno testa za wihove klonirane }urke.
Tamo je uspe{an ~ovek obi~na marva i sluga degenerika
koji bi da ostatak sveta proture kroz svoja pro{irena
creva, a wihovi manekeni od dvesta kila quqaju svoje
salo na modnim pistama kao nasukani kitovi na atlan-
skim obalama.
18 Miodrag \uki}

Tamo se organizovano ide u lov na qude i u wih se puca

kao u stoku. E, ta stoka ho}e da vlada svetom.
(Avram pakuje novine, sprema se da ide)
Gde }e{ sad?
AVRAM: Pa, ne znam, ali... moram da idem da ne pomisle moji da
sam se opet izgubio.
MANKI: I ne}e{ da ka`e{ adresu?
AVRAM: [to da ne, tako obrazovanog intelektualca, istina,
na{minkan si kao marcipan, ali... popularna li~nost,
umetnik i... ekspert! Bila bi ~ast za ceo kraj, samo, u
stvari, pro{la je ve~nost od kad ne popuwavam formu-
lare i zaboravio sam, ali... ti do|i. Do|i, do|i. To je
jedina oronula ku}a iza parka sa dominantnim pod-
rumom punim nesre}nika, plitko ukopanih, bele kosti
~ekaju milost koja ne dolazi da joj svojim dolarima
ponovo u~vrsti temeqe i dezinfikuje od propasti. Sad
je potpuno posrnula, plot razvaqen a i sama je sklona
padu. Mada, kraj je lep i ptice zanosno pevaju, samo {to
ispod kamena stalno vrebaju neke guje i aspide. Ali, mi
pazimo. Ne idemo bosi po dvori{tu i visoko di`emo
noge kad gazimo. Kad do|e{ i ti se malo pripazi da ti
se neki gad za cipelu ne zaka~i, da ga u ku}u ne unese{.
Mada u woj sve vrvi od gamadi.
MANKI: Do}i }u, do}i kao Hanibal na Daci, da pogazim gmi-
zavce i ostala govna {to {ire svoj smrad kroz cvetne
ru`i~wake na jutarwem povetarcu.
Ili, mo`da, da ti malo podignem ugled u o~ima fukare,
u crnom kadilaku, bez {minke, ali obu~en kao general.
Nek znaju da je i tebe sunce ogrejalo, da je stigao dugo
o~ekivani blagoslov i krvava odmazda.
AVRAM: Samo da ne pomisle da dolazi{ iz gradske mrtva~nice,
mogu jo{ `ivog da me spakuju i pripreme za obred.
MANKI: Obred, obred, bi}e obreda kad ja do|em sa mojom vin-
~esterkom, ali ne za tebe, mili moj star~e, drago moje
bi}e.
(Otkop~ava pantalone i vadi vin~esterku iz noga-
vice, zatim je repetira. Oslobo|ena noga vi{e ne
hramqe)
Svet se mora relaksirati i ~istiti od svakog |ubreta,
da bi moglo bar u starosti da se di{e punim plu}ima.
(Duboko i sna`no di{e)
^udan stric 19

Da nema mladih, stari mo`da ne bi morali ni da odlaze.

Ovako, mesto na planeti je ograni~eno i vi{e nema
prostora ni za gradove, ni za wihova grobqa. Gde da
sahrani{ deset milijardi pacova na{eg gabarita, jer
samo je pitawe dana kad }e se svi oni na}i na odru pred
onima koji jo{ ne postoje ni kao ideja.
Ali, po{ast se nezadr`ivo {iri. Evo, vidi{ onu dvo-
jicu u duga~kim mantilima {to zaviruju u svaki `bun i
~eprkaju po wemu? Oni tro{e mene. Ho}e da me spakuju
u tehnolo{ki moderan kontejner i da me po{aqu svojim
gazdama u Ameriku.
AVRAM: Meni oni vi{e li~e na bele nosoroge koji pasu ukrasno
{ibqe ili ga mo`da ~ak i zapi{avaju.
MANKI: Zna~i, oni su ve} tu, i ja sam tu, i ti si tu i vide}e{
kako }e te uskoro staviti na ispit. Ali, ja idem gore,
me|u grane u gusto li{}e, a ti nemoj da me oda{, brata
svojega, vidi {ta }e{ i kako }e{ sa wima.
Ja ti predla`em moju vin~esterku, svakome po metak u
~elo i spasio si du{u svoju. I moju.
Jer to su opasni komandosi, istrenirani da mu~e za-
robqenike.
(Predaje mu vin~esterku)
Evo ti moja pu{ka, ako preteraju, da ima{ ~ime da se
brani{.
(Repetira je)
Ovako se ubacuje metak u cev. Pobi govna!
Lako i spretno vere se i nestaje u samoj kro{wi drveta. Avram
stavqa pu{ku na klupu i pokriva je svojim mantilom.

AVRAM: Ma ~ekaj, ~ekaj, gde mi uvali ovu globu; nisam vaqda lud
da pucam u qude.
Uostalom {to i da ne?
Au, kakve wu{ke imaju, ko da su pobegli iz tvog cir-
kusa.
(^uje se o{tar zvuk bronzane zvi`daqke. Zatim, ka-
{aq i kijawe)
Eh, da je tu moj bata, avanturista i lovac na afri~ke
zveri, da ih on uzme na ni{an.
Ili bar moj sin komandir Vlajko i wegova rumunska
vampirica Flora, vodnik.
Ovako noge mi drhte, ruke mi se tresu, u glavi mi mutno,
ne bih pogodio ni Avalu, a kamoli {intera.
20 Miodrag \uki}

Prilaze Senka i Balega sa spravama za hvatawe pasa lutalica.

Senka se gu{i od ka{qa.
SENKA: Jao, ose}am pritisak na rebra, toliko su mi plu}a
otekla, samo {to kroz u{i ne eksplodiram. Sve me
boli.
BALEGA: (Gleda u kro{wu)
Bre, al seru ove ptice! Dole kerovi i ma~ke, a odozgo
govna padaju na nas ko konfete. Ceo park je okre~en u
belo.
SENKA: Ga~ci kewaju ko kamile.
BALEGA: A i policijska kowica proizvodi velike kupove.
SENKA: Zato nam je trava tako zelena.
BALEGA: I korov buja.
SENKA: A tek drve}e. Vidi ovo koliko se razgranalo.
BALEGA: Ko zna {ta sve mili po wemu.
SENKA: I sve to ispu{ta fekalije.
BALEGA: Izobilno.
AVRAM: I Portorikanci vr{e nu`du gde stignu, ali kod wih je
zastupqen esteti~ki princip, laka i brza muzika. Ti
cene sve {to se kre}e i proizvodi neki sklad i po ceo
dan pevaju liturgije svakom `ivom bi}u, amebi ili
insektu. Gamad obo`avaju a vole da jedu i ono ~ega se mi
gnu{amo: krokodile i `abe. Tu oni vide veli~inu Boga
a vrhunac u na{oj buba{vabi, kojoj ne`no pevaju...
(Peva na {panskom i igra u laganom ritmu rumbe)
... La kukara~a, la kukara~a...
SENKA: (Slu{a ga i gleda zami{qeno)
Ajde {to je vazduh krcat komarcima i drugim insek-
tima... Tu su i laste koje ih oblaporno gutaju i pre-
tvaraju u govno.
BALEGA: Po stazama gami`u milioni gu{tera i la kukara~a.
SENKA: (Kija i ka{qe)
Ambrozija cveta na sve strane. Zdrav ~ovek ne mo`e da
di{e, nos mi curi, udavi me neka bela pena u plu}ima.
BALEGA: Pravi rat izme|u ptica i buba za prevlast u parku.
SENKA: (Osvr}e se)
A na{oj zveri traga ni od kuda. Ko da je u zemqu
propao.
^udan stric 21

BALEGA: La`u da ima sto godina. Kre}e se ve{to ko jarac a bori

sna`no ko medved.
SENKA: Gadna neka generacija. Vidi ovoga! Igra ko lud.
AVRAM: Eh, ta magi~na poetska re~, taj crni {esto no`ni gmaz
kome, dok lazi po tebi i polako se pribli`ava tvojim
otvorenim ustima, ti peva{ ne`nu, qubavnu pesmu...
(Igra i peva)
La kukara~a... la kukara~a...
Cele no}i spavam ja...
... svako |ubre pretvara{ u zlato i lepotu i daje{ mu
smisao, a ne da skitnice tretira{ kao pse lutalice i
odbegle majmune, {to vi smradovi ameri~ki radite
ovde na Balkanu.
SENKA: Ej, deda, stigla me velika beda. Uvo me boli, grlo grebe,
za tebe mi se jebe. @ena mi Stamenka, ja se zovem Senka.
A ovo je moj kolega, uva`eni doktor Balega.
BALEGA: Nisam Balega zato {to sam Amerikanac ni {to sam
poreklom govnarac ve} mi se snaga kad god sam u skoku,
ose}a na stoku.
(Ska~e ~etvorono{ke i laje)
SENKA: Vi{e se ose}a u`eglo salo, ako mu se samo pribli`i{
malo.
BALEGA: More, ako prati{ mirisnu skalu, vi{e na {talu, pa tek
onda na beli luk i sme}e, jer `ene vole zdrave, a
bolesne ne}e.
SENKA: Nego, jes ti gledo neki program, jebo te doktor Balega
Bogdan, zna{ kako izgleda majmun kad gladan tra`i
somun? Da nisi vido jednog kako u kostimu klovna
okolo jede govna, nesta{no skaku}e po cve}u i vere se
po drve}u?
AVRAM: Ni{ta sem dva bela brava kako u fasu travu pasu.
SENKA: A ti si izgleda neki stihoklepac ko da te pravio neki
bo`ji svetac.
AVRAM: Ma jok, more, nego mi je zabraweno da pri~am, o, gnusni
stvore, sa uli~nim {interima, da se ne razme}em pred
sviwe svojim biserima.
BALEGA: Zar si ti ker, vuk il neka sli~na zver, pa ne voli{
psetolovce?
22 Miodrag \uki}

AVRAM: Mrzim psoglave jer imaju pse}i lik a qudski oblik.

Ali vi ste, kako vidim, vi{e dupedavci nego majmuno-
glavci. Zveri kradete, starce progonite, decu na greh
navodite.
SENKA: ^ek, ~ek magar~e, zadrti jar~e, ima{ ti ogrlicu da te
sad ne odstrelim ko divqu grlicu?!
BALEGA: Vidi prvo da nema buve.
SENKA: Ako nema propisan litar, obi~an je skitar.
BALEGA: Da ga vodimo u {tenaru, pa nek tamo zavija i laje u
stope, dok mu suze srce ne istope.
Padne na zemqu i ~etvorono{ke, dah}u}i i laju}i skaku}e oko
Avrama, koji poku{ava da ga ritne nogom, i tu`no zavija.
AVRAM: Be`i od mene, rugoba pse}a.
Ne duvaj mi u lice svoje odvratne `vale.
Ja nisam predmet tvoje glupe {ale,
Da me li`e i u lice dah}e puna buva vre}a.
SENKA: Gde je onaj {to je sedeo s tobom? Naglo nestade. Da nije
ispario trti~wak il se zavuko u neki krti~wak?
BALEGA: (Sedne na zemqu).
More, vidi da se taj nije uka~io gore na drvo, kad ga
dohvatim, razbi}u ga prvo.
SENKA: Da ne visi sa neke grane, dok i wemu no} u glavi ne
svane, da nas ko slepi mi{ ne zasko~i da mi uleti pravo
u o~i i pusti svoje slane sline, da ne oslepim od te
otrovne siline. I onako me udavi ova kijavica, jebem li
joj sveca.
(Ka{qe)
BALEGA: I ka{aq ti je magare}i.
SENKA: Al nije pse}i.
(Gleda navi{e u kro{wu)
[ta ako me isprska svojom {trcaqkom? Da me pokvasi
po kosi, samo mi jo{ to treba...
BALEGA: Vidi{ kako te{ko dolazimo do hleba.
(Gleda i on u vis)
Da ne puca on ozgo na nas, naoru`an je i opasan ko besan
pas.
SENKA: Li{}e je mnogo gusto, ni{ta se ne vidi. Mora da je to
neki ari~ki brest.
^udan stric 23

BALEGA: Seme iz Tanzanije.

SENKA: Ne vidi se ni gnezdo, ni pti~ica.
AVRAM: Za }ore je i ~a{a vode more.
SENKA: (Savija Avramu ruku na le|ima)
A ne}e{ da ka`e{ di ti je brat, jebo ga stari svat?!
Ne}e{, a voli{ da kewa{ u stihu, ko da si neki pesnik,
bo`ji izabranik.
AVRAM: Joj, joj... kakav ti je to {tos da mi duva{ nos, ruka me
boli, a kad mi vatra neka uz ki~mu nasukne, lako mo`e
da pukne. Zna{ li ti, kolko su stare ove kosti, budala
je, bo`e oprosti.
BALEGA: (Zami{qeno gleda u kro{wu)
Kako li samo transportuju ovako veliko drvo na tolike
daqine?
SENKA: To je bar lako, to zna dete svako. Kad cirkuski slon u
gostima sere, semewe afri~ko svud razveje da ima maj-
mun gde se vere.
AVRAM: Pusti mi ruku, odmakni se da mi tvoj nazeb ne pre|e.
SENKA: Ma ja sam zdrav {to se ti~e mene, nego mi ambrozija
tera organizam da vene.
(^uje se krt prasak. Avram klone)
E sad ne{to pu~e! [ta li pu~e, ako nije na{e odbeglo
lu~e, ruka il grana, niti vidim, niti mogu da ga pitam.
Pao je u nesvest.
(Vi~e)
Deda! Ej, deda, {ta ti je, probudi se! Nisam stegao jako,
da mi umre Stamenka ako te polomio Senka.
BALEGA: A ti ipak popusti, Senko, vidi{ vaqda i sam kako
prolaznici zure ovamo i obilaze nas u {irokom krugu.
Ne znam samo jesu l to qudi il majmuni, svi se ne{to
~e{u, niko, bre, da pri|e da vidi o ~emu se radi.
SENKA: ([amara Avrama)
Jes puko?! Jes ti puko il nisi? Ko je puko? Govori
bruko!
BALEGA: De, ne kre{ti ki vrana!
SENKA: Ti, il grana?
24 Miodrag \uki}

AVRAM: (Otvara o~i)

Uf sav sam mokar. Te{ko vama kad moj bata sazna {ta
mi radite.
(Vi~e)
Qudi! U pomo}, narode pravoslavni! Razbojnici me
mu~e, kosti mi lome, du{u staru vade!
BALEGA: (Vi~e na prolaznike)
[ta ~eka{, more, tortu? Be`i odavde, stoko, jebem li
ti majmunsku sortu!
Duva u zvi`daqku. Prolaznici pretr~avaju pored wih. ^e{u se ko
majmuni, udaraju pesnicama u grudi, ska~u i be`e na sve strane.
BALEGA: (Stavqa mu {aku na usta)
]ut, mater ti pse}u, {to s izmi~e{ ko da sam gubav?!
SENKA: I dere{ se, beno, ko da te jebemo.
BALEGA: A ni{ta ti ne radimo. Ni{ta. Jel ti radimo {togo|,
a?! Samo se qucki raspitujemo a ti nas sabotira{ u
slu`benom poslu.
AVRAM: A kad on do|e skinu}e vam ko`u svojim dreserskim
korba~em.
BALEGA: Jebe se wemu {to mi moramo zver da lovimo, svet od
zlikovca da spasavamo. Jel ti razume{ kolka je on
opasnost za okolinu? \avo, a ne deda!
AVRAM: Vide}ete vi {ta je beda kad moj sin komandir |avo i
wegova vampirica Flora, vodnik ovuda nai|u. Svaki
dan po parku patroliraju i ~ekaju da se du{e praved-
nika zamore i pokaju {to su nekad ~inile dobro pa ih
~akqom odvla~e pravo dole, u podrum. Od Boga do-
sadnoga i slavoqubivoga otimaju bezgre{ne koje je
`ivot zamorio i iscrpao.
SENKA: A odakle treba taj |avo da do|e?
BALEGA: S onog sveta, li~no vo|e.
AVRAM: Ma, ne, ne! @ivi u Americi general i ve} je krenuo
brodom jo{ pre tri meseca. Ej, ti {to toliko zaudara{,
izmakni se malo od mene.
BALEGA: (Izmi~e se mahinalno)
E, jebem ti ja ovu ludu zemqu. Da nema gladi i bolesti
nikad niko umro ne bi.
SENKA: Umirete li vi Srbi nekad od starosti?
^udan stric 25

BALEGA: Svak ima po nekog |avola u Americi i generala u

familiji.
AVRAM: Kod mene obrnuto. Ne~astivi u ku}i a general napoqu.
SENKA: A ovde sve zaraslo u korov. Sade ambroziju u saksijama,
po terasama, sama ni~e u razru{enim domovima i zapu-
{tenim dvori{tima. Svi parkovi i trotoari su pod
kanadskim topolama ~iji pamu~ni cvetovi u jesen seju
alergiju i smrt.
BALEGA: Uop{te ne znam kako di{u.
SENKA: Zato je nama i zapao ovaj posao. Jer ovde sve po pola:
pola ja, pola ti. Pola meni, pola tebi. Pola ludi, pola
doktori. Pola an|eli, pola |avoli. Pola lopovi, pola
policija. Pola `ivi u Srbiji, pola u inostranstvu. I
svi znaju neku ve{tinu kako da dobro `ive, a da ni{ta
ne rade; kako da tro{e a da ne plate.
BALEGA: Jedino mi visimo. Nigde ne pripadamo.
SENKA: Na{e je da se udenemo negde izme|u neba i zemqe i da
pravimo ravnote`u. Da ne pretegnu doktori.
BALEGA: Ili policija.
AVRAM: Ima{ mobilni?
BALEGA: Ej, Senko, ne smemo da se vratimo bez rezultata. Mo-
ramo da ga pritegnemo. Da nam ka`e gde je na{ majmun
ili nek sam to bude. Uostalom toliko su obojica stari
da potpuno li~e jedan na drugoga.
SENKA: Samo {to ovaj nije na{minkan. A {ta }e ti mobilni?
AVRAM: Da zovnem Vlajka da do|e po mene. Izgubio sam veru u
sebe. Ne znam vi{e gde sam. A ne se}am se ni ko sam.
SENKA: Ne brini ti ni{ta o tome. Mi }emo da te vodimo. To
nam je posao. Da skupqamo izgubqene i nestale gde god
ih na|emo. @ive sme{tamo, mrtve sahrawujemo. Za sve
ima mesta.
AVRAM: Moj Vlajko ima kartoteku po kojoj ih sla`e i ~uva
duboko pod zemqom u trapu. Kad god mu se otvori rana
na glavi wemu curi mozak i uvodi ga u crvenu fazu.
SENKA: Dobro, a {ta je tvoj sin? ^ime se on bavi, mislim?
AVRAM: Centripetalni igra~, eto {ta je. Mo}no svira u trubu i
vezuje me za krevet. Sve su mu ruke krvave. A Flora
udara u kastawete.
26 Miodrag \uki}

SENKA: Mar{eve il himne?

AVRAM: Molim?
SENKA: [ta svira? Mar{eve il himne, pove~erje il ustajawe,
juri{ il povla~ewe?
AVRAM: Liturgiju svira ku}nim qubimcima. I mamu Huanitu,
posle ~ega zapada u depresiju i dugo pla~e i rida. I za
kosu se ~upa iz nekog dubokog, nejasnog o~ajawa. Ali,
dobar je on. U Boga veruje. I saose}a sa celim `ivim
svetom. Svaka patwa ga emotivno poga|a. Nije kao vi.
Bezbo`nik. On u buba{vabi vidi qudsko bi}e a vi u
~oveku buba{vabu. Samo podignete nogu i zgazite ga
cipelom. Wemu su ruke krvave, a vama cipele. U tome je
razlika.
Razume{ li sada za{to ne}u sa vama? Zbog tu`nih
pse}ih o~iju koje su u vas gledale {iroko i sa po-
verewem dok ste ih vi gasili i polu`ive bacali u
krematorijum.
BALEGA: More, i}i }e{, i}i. Kao bela lala. Da ka`e{ sve {to
zna{. Kad te propustimo kroz na{e aparate i detek-
tore seti}e{ se i svoje prve qubavi i kako se zove i
kakav je ukus imala.
AVRAM: Paradajz.
SENKA: [ta?!
AVRAM: Pozvala me na sve` paradajz u wenoj ba{ti. Marija,
Mara smo je zvali, oblak u pantalonama. Obo`avala je
Majakovskog.
MANKI: (Sakriven u kro{wi pateti~no recituje):
Marija!
Pesnik sonete peva Tijani,
A ja,
Ceo ~ovek,
Sav od mesa,
Telo tvoje prosto molim,
Kao {to hri{}ani:
hleb na{ nasu{ni
Da`d nam dnes.
Marija, daj!
AVRAM: Marija!
Ime tvoje bojim se da ne zaboravim,
Nekakvu re~ ro|enu
U mukama no}i
Veli~inom jednaku Bogu.
^udan stric 27

MANKI: Telo tvoje

^uva}u i voleti
Kao {to vojnik osaka}en,
Bez mo}i,
Izli{an,
Ni~iji,
^uva svoju jedinicu nogu.
AVRAM: Marija,
Ne}e{?
Ne}e{!
Ha!
MANKI: Zna~i opet,
Dok mra~no je sve to,
Uze}u srce,
Isplakano grozno,
Da ga nosim,
Ko {to
U {tenaru pseto
Nosi svoju {apu prese~enu vozom...
BALEGA: Ha! [ta je ovo? Ko to govori iz grana?
SENKA: Na{a pti~ica, izgleda, propevala.
BALEGA: ]iju - }i...
SENKA: Si|i dole, si|i dole. Sleti mi na prsti}.
AVRAM: Mese~ina je bila kao sunce jarko, samo hladna, a no}
topla; paradajz rumen kao weno lice.
Dotle sam uvek bio stidqiv, ali tada, ne! Vi{e sam
ose}ao neku privla~nu silu nego stid. Prosto me je
mese~eva ruka gurnula woj na grudi. Kad sam joj osetio
vrelinu daha, prvo sam je liznuo po nosu, kao pas. Sve je
mirisalo na zreo letwi paradajz. Toliko sam bio uzbu-
|en da se umalo nisam onesvestio. Glava mi se ispunila
nekom vru}om parom a ja sam se, kao {pageti kuvani u
loncu, samo srozao na kolena.
MANKI: Bila je to moja ruka, A{o. Ja sam nagovorio Maru da te
pozove u ba{tu. Ja sam te pogurao u wen zagrqaj.
BALEGA: Da sastavimo {tapove, da ih `icom ~vrsto uve`emo i da
ga svu~emo dole. Jes ~uo, Senko?! Dodaj svoju hvataqku.
Dodaj ovamo!
SENKA: Ma samo te~nost da ne {kropi odozgo na nas. Zna{ i sam
kako sam osetqiv na vlagu. De, samo da se malo izmak-
nemo.
28 Miodrag \uki}

Uzimaju distancu i poku{avaju da sastave hvataqke.

AVRAM: A ja... ja sam mislio da se ti woj svi|a{ i... i...

(Pla~e)
umrla mi je na rukama, bato. Rano, suvi{e rano sam
ostao bez we. S? m, sa Vlajkom, nekako ni sam nisam
verovao da od takvog `ira mo`e da izraste toliki
hrast, tako zlokoban i silan. [teta {to ga veverica
nije na vreme pojela. Ovako, ogroman i jak, kad obu~e
uniformu, vo rogati, ni{ta `ivo ne mo` da mu se
suprostavi, ni mrtvo, hrani svoje abonente bubama i po
no}i mi svira portorikanske pesme, tera ih da igraju. A
one brzo gami`u i be`e od wega, nezahvalnice debele,
pa se usamqen sekira i samo uzdi{e; ne mo`e da spava,
savest mu nemirna, i u meni vidi opasnost, ocu svojemu.
Nigde me iz ku}e ne pu{ta. Sav je uznemiren vaqda zato
{to je tako rano ostao bez majke.
A dobar je on, dobar, volina, ima samilosti za izgub-
qene i siroma{ne, stavqa ih u kartoteku i sve dr`i
zakqu~ano u podrumu. I wih i wihove podatke. Samo
{to su podaci na suvom a oni u vla`nom pesku trule i
lagano se raspadaju, kad za~eprka{, bele kosti im se
provide. Rumunka dr`i kqu~eve od porodi~nih foto-
grafija i ne da nikome da se pribli`i, da pri|e
vratima, ne daj bo`e, odmah potegne pendrek i udara,
bato. Razbi sve `ivo ve{tica.
(Pla~e)
Meni niko ne veruje, svi ka`u da sam senilan. A mo`da
zaista i sam izmi{qam gadosti. O, Bo`e! Vi{e ni u
{ta ne verujem. Ni u tebe.
MANKI: Ne pla~i, A{o, ne da tebe tvoj bata Manki, da te oni
peglaju i peru mozak. Sa wima se treba beskompromisno
obra~unati , govna pobiti! Eto, za{to jo{ nisam umro,
kakva je moja misija.
BALEGA: (Dovr{ava posao)
Gotovo. Ajde sad, zavuci je odozdo.
SENKA: (Gleda navi{e, obilazi oko drveta)
Ne vidim ni{ta. Joj, joj, ne{to mi prsnu pravo u oko.
BALEGA: A ti uzmi distancu.
SENKA: Daj hvataqku da ga svu~emo dole.
^udan stric 29

AVRAM: Belzebub! Eto {ta sam ja. Setio sam se, bato. Setio sam
se ko sam.
Belzebub, zlatna buba koju oni dr`e u {pajzu vezanu za
gvozdeni krevet zajedno sa tur{ijom i kiselim kupusom
na policama. Da svojim sjajem namamim moj narod buba i
crva da mrtve nahrane wima.
I dok druga gamad prelazi mile}i preko mog le{a, sin
mi svira u trubu, a snaja udara kastawete.
... La kukara~a! La kukara~a!!!
Eto {ta sam ja. Kraq buba u zarobqeni{tvu kome
~uvari sviraju veselu rumbu.
I biju me pendrekom da im ne poganim i ne krvavim bele
~ar{ave.
Balega gura hvataqku za pse gore u kro{wu.
SENKA: Ma gurni tu zamku gore, provuci om~u kroz grane, gledaj
da mu je natakne{ na glavu i cimaj, cimaj dok ga ne
svu~emo dole na zemqu.
AVRAM: (Vi~e)
@ivo bi}e mora u klozet, a oni ne po{tuju osnovni
prirodni zakon.
SENKA: Cimaj! Cimaj!
AVRAM: ^ovek ne mo`e da `ivi zajedno sa svojim izmetom jer
te`i ka visinama, ka nebu, a fekalije idu dole u
kanalizaciju.
I jo{ me grde i psuju {to jo{ nisam umro, kao da sam ja
kriv {to sam izrod besmrtni kome je su|ena ve~na muka
truqewa, ne u smrti, ve} u `ivotu.
MANKI: (Pateti~no recituje, urla)
Krilati nitkovi!
U raju da ste zbijeni!
Gomila perja{a od straha vaqa se!
A tebe, {to si tamjanom opijen,
Raspori}u odavde do Aqaske!
Pustite me!
Ne}ete me zaustaviti,
La`em li, u pravu li
Sam ja,
Ali vi{e ne mogu da budem spokojan.
Gledajte,
Zvezde su opet obezglavili
I nebo okrvavili od pokoqa!
30 Miodrag \uki}

E - hej!
Nebo!
Skini kapu!
Ja dolazim!

Gluho.

Vasiona spava
Polo`iv{i {apu
S krpeqima zvezda pod ogromno uho.
AVRAM: Majmun je on! Ja sam pas, umem da lajem,
(Zavija i laje kao pas, Balega svira u zvi`daqku)
i da se umiqavam, da igram i pevam za{to |avo sre}u
nema. Navikao sam na povodac.
(Igra i peva):
... La kukara~a...
Vodite mene!
U {tenaru! U {tenaru gde se ne laje pojedina~no i
sporadi~no ve} unisono u horu u kojem celo ~ove-
~anstvo zavija svoju himnu qubavi i liturgiju smrti da
nas oslobodi zla koje svi `ivimo. Da nas oslobodi ovog
jebenog, ovog pasjeg `ivota!
MANKI: (Vi~e sa drveta)
Odbij, stoko! Polomi}u ti spravu!
AVRAM: Ne diraj slobodnog majmuna, brata mojega, koji ska~e s
grane na granu; za wega okeani ne predstavqaju pre-
preku i vr{i nu`du gde ho}e. Takva je sloboda tamo gde
za svako govno postoji ajkula koja se wim hrani. Ni{ta
se ne baca, sve se reciklira: fekalije, poezija, drama,
pozori{te, film, `ivot i smrt. I sve podle`e osnov-
nom problemu:
Psi u {tenaru, majmuni i klovnovi u cirkus!
(Vri{ti):
Iiiiiii......
MANKI: Tako je! Ho}u rimejk sopstvenog `ivota, ali u drugoj
podeli. Ne}u opet da budem majmun! Ho}u da budem
tigar! Grrr...
BALEGA: Ma samo da ga ja vidim, da mu na glavu nataknem om~u, da
ga malo pridavim i spustim na zemqu. Do|i, tigre, do|i.
Pomoli wu{ku da ti vidimo ~equst, izmerimo zube.
SENKA: Pa sad... ako me {trcne, ne poma`u mi ni ko`ne ga}e.
^udan stric 31

BALEGA: [ta ti je, Senko, ne boj se, video sam kako {arplaninci
cvile pod mojom om~om, danska doga krkqa bez vazduha a
kamoli metuzalem sa majmunskim pretenzijama. Samo ti
pazi da ti odozgo ne sko~i na glavu il da ti neka
`ivuqka ne pqucne govno u oko.
Gotov je! Gotov je!
MANKI: Joj, joj, pu{taj, bre, udavi me, majku ti jebem {intersku.
Uhva}enog u zamku oko vrata, klovna grubo svuku na sto.
BALEGA: Aha! Kona~no si dolijao!
MANKI: (Pqune ga)
Fuck your mother!
AVRAM: (Pri|e Mankiju)
Znao sam! Znao da si ti. ^im sam ~uo Oblak u panta-
lonama srce mi je zadrhtalo, srce ogrezlo u grehu,
bato. I setio sam se svega. I Majakovskog, i tvoje
Marije, moje Mare koja se, mo`da, pogre{no ali tra-
gi~no opredelila. Na kolenima te molim da oprosti{
bedniku, svom mla|em bratu, {ta }e{, takva nam je loza
nepouzdana, a ja sam te mo`da izdao zbog velike, lude
qubavi i zato hiqadu puta po`eleo smrt. Ali, ne mogu
da umrem, ne, dok mi ti ne oprosti{. Zato te molim za
opro{taj da na miru umrem, da otkupi{ na{u poro-
di~nu grobnicu i da me u woj sahrani{, kraj dede koga je
u mom prisustvu pogodila austrijska granata i odsekla
mu glavu. Doru~kovali smo ka~amak i mleko i sve bi
bilo u redu da granata nije uletela kroz prozor pet-
naestog oktobra hiqadu devesto petaneste u ~etiri
ujutru i napravila dar - mar. Iako sam bio jo{ dete,
prizor koji sam tada ugledao, ne mogu nikad da zabo-
ravim. Deda je ostao da sedi za stolom a wegova glava,
sva bela od mleka, u drugom uglu sobe. Od tada, bato, od
tada `ivim u nekom strahu, daleko od svake realnosti.
Ni{ta ne razumem, ni{ta ne znam. Znam samo to da te
nisam ja oterao u Ameriku, ne, ona je, ona te je, ona
nagovorila da nam porodicu ostavi{ na miru, nije vi{e
mogla da slu{a gadosti, da `ivi raspeta. Se}a{ se
koliko te je samo Vlajko voleo, kao da si mu ti otac i
nikad te nije zaboravio. ^eka, ~eka u velikoj groznici
i nada se da te vidi pre no {to mu mozak u potpunosti iz
glave iscuri. Jer i on je rawen. Te{ko obogaqen i
zaslu`uje opro{taj.
32 Miodrag \uki}

SENKA: Daj meni tu hvataqku. Be`i deda, de mrdni malo guzicu

odatle, oslobodi prostor, vidi{ da se ~ovek gu{i.
Popusti malo, Balego, o~i mu iz dupqi ispadaju.
BALEGA: Dobro i da popustim, al di smem, {ta ti je, sm si se
uverio koliko je neiskren, nego, idi ti okolo, za|i mu s
le|a da mu skemba{ i noge i ruke. Vidi{ kakva mu je
mimikrija! Za ~as se maskira u travku ili suvi list,
jedino {to ne pr{ti kad ga nagazi{, nego pi{ti ko
gu{ter.
SENKA: (Za~u|eno)
Gde si ti ~uo da gu{ter pi{ti?
BALEGA: Gu{ter il `aba, ~ak i pu`. Va`no je da ga nagazi{
kako treba. Onda samo urla i zapoma`e. To ti je svaki
divqi stvor, pogotovu ako je bezobrazan majmun. Dr`
ga!
(Ra{irenih ruku poku{avaju da ga uhvate. Klovn im
ve{to izmi~e, zatim hvata om~u i olabavquje je)
Klepi ga mo~ugom, {ta ~eka{?!
SENKA: Ne vredi kad se {trca. Rastrgnu}u ga kad ga {~epam.
MANKI: Ne idem ja nikud odavde. A, jok! Cirkus je sada moj
`ivot, na trapezu bez mre`e, ako se odozgo strmeknem,
to je drugo, sm pao sm se utepao, ali ne vra}am se ja
vi{e u kafileriju, jok! Da me bijete i ma`ete govnima,
da me jebete i polivate onim gustim, slatkastim siru-
pom {to privla~i kowske muve da mi krv piju i ujedaju
kao pred ki{u. Ukro}ena goropad, to da, daj mi qutog
lava i kineskog zmaja, da na u`etu `ongliram bron-
zanim alkama, sedam patuqaka i bradatu Sne`anu. Ve-
{ticu, karave{ticu od tri metra da presko~im iz
mesta, {ta ako mi tur malo i potpali, to ho}u, ali ne}u
da me profesionalni debili tretiraju kao glupog kera
samo zato {to oni misle da su {interi. Ne verujem ja u
va{u smrdqivu ideologiju, lo{e ste je preru{ili, ako
me{anci be`e od va{e pojave, rasna yukela ima da
stane na megdan i da se bori.
Daj mi, Avrame, moju vin~esterku da im glave pro-
sviram, da zveri wima nahranim samo ako mogu da
prevazi|u taj vow koji su poneli sobom iz svoga za-
vi~aja.
SENKA: Oho! Sad jo{ i vre|a{, majmune.
^udan stric 33

BALEGA: Na koga si mislio? Na koga? Ko ovde zaudara? Ja ili

on?
MANKI: Ti, ne! Ti, svakako, ne!
BALEGA: Eto, Senko. Ovog puta nisu mislili na mene.
MANKI: Ti ne zaudara{ jer si ve} davno crko, samo {to se jo{
niko nije usudio da ti pri|e i zatvori o~i. Ti se
raspada{ od smrada i neke akumulirane prqav{tine
pome{ane sa tvojim izlu~evinama.
Balega ga raspali svojom mo~ugom za pse. Klovn pade raskrvavqen.
BALEGA: Ako ovde neko ne zna da je ve} odavno mrtav, onda si to
sigurno ti.
Avram podigne mantil, dohvati vin~esetrku sa klupe i uperi je u
Balegu.
AVRAM: Slu{ajte vi, gospodine! Ko zna kakav ukus vi imate kad
se toliko ose}ate na govna; wima se hranite, le`ete i
ustajte u wima. Ho}ete da probate i ukus olova, mo`da
je ba{ to {to }e zadovoqiti va{ {interski aspekt?
Mo`da vam to treba, a?!
BALEGA: (Ispusti hvataqku)
Jebo te, pa oni su i naoru`ani.
MANKI: Pucaj A{o, pucaj, ne {tedi govna, pa oni se tako i zovu,
ose}a{ kako strah zaudara, zaslu`ili su sve {to im se
desi, sami su to tra`ili.
Jo{ iz Amerike me progone. Prvo motorciklima, mo-
}ne ma{ine, ~isti Japanci. Motornim ~amcem, brzim
kao muwa, sledili su moju podmornicu sve do luke.
Nigde nisam uspeo da se sakrijem od wih, `ivu glavu da
sklonim. Zveri su mi prepla{ili, kad ih osete, slo-
novi ri~u, tigar ne sme iz kaveza da iza|e, arenom da
pro{eta. Sede u prvom redu i program fiksiraju. Ki-
neski zmaj, tu skoro, taman da rigne vatru i zapali
metalne obru~e, kad ih ugleda kako netremice piqe u
wega, samo podrignu i ispovra}a se na ceo prvi red.
Zato okini, okini, okini! Pravo u pse}u wu{ku, majku
im psoglavu jebem, nek Srbija i wima bude kraj.
BALEGA: Nismo to bili mi, gospodine Manki, mo`da neki drugi
agenti, ne znam samo {ta mi ovde radimo kad vi sami
imate toliko svojih lovaca i likvidatora. Istina, mi
smo na konkurenciju navikli, ali, kunem se da nikad
nismo bili u cirkusu, iako smo se svuda zavla~ili i na
sebe navukli najrazli~itije viruse i bakterije, a Senka
34 Miodrag \uki}

~ak i alergiju. Kas sam bio dete tata me je samo jednom

vodio u zoolo{ki vrt i tu sam se lo{e proveo. Ba{
lo{e.
SENKA: Lo{e, boga mi. Ukrala ga majmunica Kata i strpala mu
dojku u usta, odvratnu majmunsku sisu, odatle mu taj stav
i manir. Tri nedeqe su vatrogasci poku{avali da ga
upucaju. Jedva su ga otrgli iz wenog mrtvog zagrqaja.
Zato toliko mrzi majmune.
BALEGA: A ti ih voli{?
SENKA: Ja bar nisam sisao majmunsko mleko, Balego, istina,
pio sam ameri~ko u prahu ali ve{ta~ko zato i nisam
toliko sna`an kao ti, ali bar se jako ne ose}am i sav
sam posve}en zadatku od ~ijeg izvr{ewa zavisi ceo moj
`ivot.
MANKI: [ta?! To niste bili vas dvojica?
BALEGA: Ne.
MANKI: A otkud oni i ko sam ja?
SENKA: [ta ja znam ko su i jesu li oni uop{te, vama se ne mo`e
verovati, po{to ste sve pome{ali i mislite da ste
artisti u cirkusu, da ste doputovali ovde podmornicom
sa celom ameri~kom mena`erijom iako ste ceo `ivot
proveli u azilu za umobolne koji sami pacijenti zovu
kafilerija.
BALEGA: Odatle ste sino} pobegli i javno izvr{ili zlo~in ba{
sa tom vin~esterkom.
SENKA: Eto, ko ste. Ludak i zlo~inac!
MANKI: Nemogu}e.
SENKA: Mogu}e, mogu}e, ali samo ovde, kod vas u Srbiji. Brat te
je strpao u ludaru a tebi rekao da ide{ u Ameriku.
Otuda ceo ovaj kobni nesporazum.
MANKI: A ja sam mislio da sam general.
AVRAM: Jesi, bato, general, nego {ta si, pusti ti na{e lokalne
intrige pune zlobe, qubav je va`na i istina da si ti na{
general i da te svi mi volimo i ~ekamo, ne toliko zbog
~ina, koliko zbog na{eg neizmernog siroma{tva. Svaka
tvoja pomo} bi dobro do{la svima nama, a naro~ito
Vlajku koji ~ezne za razgoli}enim devojkama na pla`ama
Honolula. Rumunka je toliko konzervativna i stroga da
mu je potpalila loma~u seksualne fantazije na kojoj se
pe~e kao vo na ra`wu. Du{a mu izgore od ~e`we.
^udan stric 35

SENKA: Dobro, deda, dobro, mo`da si ti u pravu, ko zna, mo`da

su svi oni generali, u svakom slu~aju provukao se tu i po
neki imperator, ima jedan koji za sebe tvrdi da je
posledwi ruski car Nikolaj i po ceo dan pla~e {to mu
je Lewin pobio porodicu, a povremeno ga ~ujemo kad
ve~erwi suton pro|e kroz re{etke, kako iz basa peva
Ehej uhwem...
BALEGA: Nego, deda, daj to oru`je, nije za tebe, ne zna{ ni kako
se upotrebqava, vidi{ kako ti se tresu ruke, ni slona
ne bi mogao da pogodi{ a mo`da ubije{ nekog slu~ajnog
prolaznika. Ajde, po~iwe ve} i stomak od muke da me
boli.
AVRAM: E, budalo! Ne zna{ ti {ta je oko sokolovo i koliko
zlikovaca je ova ruka otka~ila u ratu. Samo da zna{ da
to nije greh ne bi tako glupo reskirao ko`u.
(Sedne na klupu)
BALEGA: Jooo, {to me stomak boli i napiwe se, bojim se da ne
eksplodiram.
SENKA: Dr` petqu, ne daj se, Balego, ne mo`e ti ni{ta. Vidi{
da i on sam mora da sedne ako ho}e da puca.
BALEGA: Pa ako ve} mora da sedne {to ne ni{ani u tebe nego u
mene.
SENKA: Ko }e razumeti senilnog starca? Mo`da zato {to ga
tvoj specifi~ni vow iritira, direktno kroz nozdrve
dra`i mu mozak ~im on za ovog la`nog klovna tvrdi da
je ameri~ki general.
AVRAM: Tako je. Moj bata je iz Amerike. Nije lud nego general i
dolazi da nas od bede spase.
BALEGA: Ma ne bojim se ja ni generala, ni centralnog igra~a,
samo da on okrene pu{ku u drugom pravcu, da mi petqa
ne popusti, da se ovde javno ne obrukam.
(Kre}e na wega. Avram ponovo repetira)
Okreni cev, okreni cev od mene, ~uje{?!
Ej, deda, deda, beo si ki kreda, pazi se od {loga, uhvati{
me za moga!
AVRAM: Stoj! Ne mrdaj ili pucam!
MANKI: (Smeje se)
Pucaj, pucaj, {ta ~eka{, pravo u ~elenku da mu se mozak
wegov razlije na na{u kolektivnu radost.
36 Miodrag \uki}

BALEGA: (Ohrabruje se)

More, daj to ovamo, kad ti se qucki govori, da te ja ovom
mo~ugom ne bih...
Pojuri ka Avramu. Avram okine, ~uje se prasak, iz cevi izleti ~ep
od plute i pogodi Balegu pravo u ~elu. Za ~epom, iz cevi izviri
{arena cirkuska zastavica. Klovn se vaqa od smeha.
MANKI: Tako, tako, da i ti vidi{ {ta je pampur i kako se creva
otvaraju kad izleti napoqe.
AVRAM: (Razo~arano)
[ta je ovo, bato? Kakav je ovo ~ep i {ta se to toliko
ose}a?
BALEGA: Pu~e ko {ampawac, jebo te!
SENKA: Samo, {to si se ti, izgleda, usro!
BALEGA: Video bi ti da je u tebe pucao.
SENKA: Ma znao sam ja da su to majmunska posla.
BALEGA: Mo`da obojica honorarno rade u cirkusu.
SENKA: Matori la`ovi i {arlatani.
BALEGA: Opsenari i hipnotizeri.
SENKA: Jevtini ma|ioni~ari.
BALEGA: Dr` ih obojicu, da nam od bruke opet ne uteknu.
SENKA: Ti levog, ja }u desnog.
Ra{ire ruke i krenu ka starcima. Odjednom, grune cirkuska mu-
zika i na stazi se pojavi artisti~ka parada sa promenadnim
orkestrom. Tu su: slon, kineski zmaj, akrobati, guta~i vatre i
ma~eva, `ongleri, majmuni na biciklima...
^uje se glas sa stranim akcentom kako tre{ti iz zvu~nika:
GLAS IZ
ZVU^NIKA: Avanti popolo! Avanti! Vjeni! Vjeni! Va{a du{a
bolesna }e izle}imo s na{a bo`anska umetnos, s
na{a efikisan lek! Poma`e za maloumna djeca i
ishlapjeli starci, le}i feliki ka{aq, kolera i
kuga!
Manki cirkus!
Manki! Na{a cirkus u fa{a prestonica! Le}i sfa-
ki mentalni boles, ubija dosada! U fa{ grad nema
fi{e zevawe na prazna jasla! Slon na tri noge,
kineski zmaj {to bquje jaka i debela fatra, `ifi
top {to brani fa{a ota|bina od sfaki unutra{wi i
spoqa{wi neprijateq, jaje s ~etir noge, pile se dfe
^udan stric 37

glafe i drugi bo`ji }udesa. Manki }e fi poka{e

samo za pet efra po glafu. Onaj ko do|e sa dfve ne
pla}a ni za jednu. Do|i da fidi{ {ifi artisti {ta
sfe mo{e. Crni, rogati |avo u kafez, bijeli an|eo u
bure s najboqa malvazija i rizling. Bife radi, muzi-
ka sfira, zmije i krokodili na ro{tiq. Supa od
korwa~a od petsto godine.
Starci se pome{aju s paradom i nestaju sa scene.
BALEGA: Joj, joj, joj! Jebo te, pu~e mi stomak. Gde }u, kud }u? [ta
}u sad? Jao! Moram opet u grm.
(^u~ne iza jednog grma)
Uh, gotovo!
SENKA: [ta gotovo?
BALEGA: Pa to, gotovo. Nisam stigo.
SENKA: Zar opet?
BALEGA: (Ustaje, {iri noge)
Uf, jebo te, ovi nam ponovo umako{e.
SENKA: Kad bolesni radimo. Tebi puca stomak a ja nabreko, ne
mogu da di{em od ove jebene ambrozije.
BALEGA: Pa, ni{ta sad.
SENKA: Kako ni{ta? Na}i }emo ih ako potr~imo za cirku-
zantima.
BALEGA: Ja ne mogu.
SENKA: Za{to?
BALEGA: Nije lako, zna{, kad gleda{ smrti u o~i.
SENKA: Pih! Pa i nije ba{ neka smrt. Vi{e poruga.
BALEGA: Video bih ja tebe da je tvoje ~elo bilo pod ~epom. A {ta
ti ho}e{? Da me vidi{ sa rupom u ~elu i ukru}enim
kracima?
SENKA: Ono, kraci su ti i sad ukru}eni.
BALEGA: Da me nema, da me `deru crvi i pacovi.
SENKA: Toliko se, brate, ose}a{, da ne ne verujem da postoji
takva glad koja bi nekog navela na tvoja govna.
BALEGA: Pa kad mi pu~e petqa i... gotovo.
SENKA: Ja sam se od slona utrowao.
BALEGA: A jes vido zmaja, koliki je?
38 Miodrag \uki}

SENKA: Pa jes, ni meni nije lako.

BALEGA: Di lako, {ta ti je? Ja sam ve} svr{io svoje. Ne mogu da
se pomerim, a kamoli da jurim za majmunima.
SENKA: Pa dobro. Boqe da po|emo u prihvatili{te da se
okupa{.
BALEGA: Prvo da doru~kujemo. Zna{ koliko mrzim vodu. Celog
`ivota sawam kako se davim i kad je vidim, po~nem da se
gu{im, ne mogu da pijem a kamoli da se kupam.
SENKA: A ti misli{ da je ja volim? Sav pi{tim i cedim se kao
potopqeni sun|er u moru. Sawam da se jednom osu{im i
da kao suvo drvo {kripnem na vetru u zoru, a ne da mi se
u utrobi legu amebe i vodozemci pa da zajedno sa wima
po svu no} bu}kam i kreke}em.
Prilaze policajac i policajka u uniformama pod punom poli-
cijskom opremom. To su komandir Vlajko i vodnik Flora.
VLAJKO: U jebem ti ovaj `ivot ovde, do|e mi da idem u Honolulu,
Floro, ne mogu vi{e. Gradom vrvi silna gamad, ne
mo`e{ ulicom da pro|e{ a da ti neki gad ne gami`e
preko cipele i jo{ ostavqa sluzav trag. Parkovi zaga-
|eni od smrada! Ne mo`e da se di{e. Svaka yukela ih
zaserava i zapi{ava. [ta se, bre, ovo ovoliko ose}a?
FLORA: Ne ide se vi{e nigde bez gas - maske.
VLAJKO: Pa, ne gori ni{ta, samo neka zagoretina prodire u
plu}a i iznutra ih blokira. Ej, ti!
BALEGA: Policija?!
VLAJKO: Ne, nego vatrogasni muzi~ari, jebo te otac! Ja sam {ef
orkestra i prva truba, a ona udara u bubaw i svira
~inele.
[ta radite vas dvojica ovde u javnom parku? Lovite
kerove?
FLORA: Ma jok, nego kewaju po ukrasnom {ibqu, zaga|uju pri-
rodnu okolinu, eto {ta rade, jebivetri.
VLAJKO: Pri|i ovamo! Ne, ne, jok bre ti! Ostani tamo gde si,
jebo te kapelnik. Vidi, vidi, ovaj se, izgleda, na~isto
sredio. Ne{to `uto se cedi iz wega i kapqe na stazu.
[ta je to?
FLORA: Pa govna, komandiru, {ta bi drugo?!
^udan stric 39

SENKA: Ne ja, on mo`da, drugo sam ja. Ja se redovno kupam iako

sam i sm osetqiv na svaku te~nost.
VLAJKO: Dobro. Ajde ti, {to se kupa{. Kako je tvoje ime? Pri|i
ti!
SENKA: @ena mi Stamenka, ja se zovem Senka, gospodine vatro-
gasni.
VLAJKO: Senka, Senka, kad te opandr~im ovim pendrekom po
u{ima osta}e{ bez we, sam na golom suncu. Mene si
na{ao da vu~e{ za nos. [ta si ti kad su ti dali `ensko
ime?
SENKA: Ma jok, more, ja sam kod ku}e Shadow nego me u Srbiji
tako zovu zato {to sam vi{e providan nego mr{av.
Taman posla, {efe. Mi tamo vlast vi{e uva`avamo
nego crkvu. Boqe ti je da se zameri{ Bogu nego po-
liciji.
VLAJKO: Pa {ta onda trabuwa{, zar nisi shvatio da malo razbi-
jamo monotoniju `ivota, vidi{ kako je sve pusto i
dosadno, sve stoji, vazduh se uko~io, samo se gamad
yilita.
Nego ti! Ti! Donesi li~ne karte, ne ti, bre, stoko
usrana, tebe ne mogu ni da privedem tako unere|enog,
nego ovaj {to se kupa.
FLORA: Daj ga meni da ga ja malo bu}nem u vodu i sapun,
komandire, da mu riba}om ~etkom izribam ko`u, pa da
vi{ kako }e ti onda zamiri{e.
VLAJKO: Da proverimo podatke, da ve turimo u kartoteku. Ko
ste, odakle dolazite i {ta radite ovde. [ta je to?
SENKA: Paso{i. Mi smo Amerikanci.
VLAJKO: (Razgleda paso{e)
Gle, gle, taman mislimo da smo samo mi Srbi stoka, kad
ono i vi Amerikanci kewate u ga}e.
BALEGA: (Uvre|eno)
Ja sam imao incident.
FLORA: Kod nas u Transilvaniji se izuzetno dr`i do higijene.
Nikad se ne pola`e mrtvac u grob dok ga `ene dobro ne
izribaju.
VLAJKO: Ovi nisu na{i i ne spadaju u kartoteku.
(Vra}a Senki paso{e)
Da nisi mo`da video nekog starca u piyami? Opet mi
40 Miodrag \uki}

jutros pobegao. Ide okolo i svud me ogovara kako ga

maltretiram i vezujem za krevet. Pa jes, vezujemo ga kad
ni on ne voli da se kupa ko vi Amerikanci. Kako posle
da ga stavi{ u ~iste ~ar{ave onako musavog? Ali, on ni
da ~uje da spava, tra`i da mu sviram portorikansku
muziku. I jo{ da mu pevam La kukara~u.
(Peva i igra, pridru`uje mu se Flora udaraju}i metal-
nim lisicama takt, kao kastawetama)
... La kukara~a! La kukara~a,
Cele no}i spavam ja...
I {ta sawam, serowo? Sawam kako milioni buba{vaba
prelaze preko mene i ulaze mi kroz u{i i nos u glavu
odakle mi kroz o~i ispadaju i kapqu kao velike crne
suze.
Eto, kakav je moj no}ni `ivot. A vi Amerikanci {qa-
{tite po celu no}: muzika, kocka, burbon, gole `ene
samo premazane {qokicama da im ko`a svetluca i
treperi ko uli~ne reklame i semafori. Zeleni dolari
za zeleno svetlo.
Imam i ja ro|enog strica, tamo u tom va{em Dizni-
lendu. Treba da do|e, o~ekujemo ga svaki ~as, ali ne Paju
Patka, ve} zlatnu gusku koja nosi ovolika jaja. Samo on
je doprineo {ta je sneo. ^udan neki stric. Ho}e ovde da
baci svoju ikru i kao svaki islu`eni losos da rikne u
otaybini. Vu~e ga, pi{e, rodna zemqa kao da na celoj
planeti ima zemqe samo kod nas.
BALEGA: E taki, boga mi, vala, boga mi, te{ko umiru. Ako mene
pita{ nikad i ne umru. Samo se u~aure i predu be-
skrajnu nit zanovetawa.
VLAJKO: More, }e da umre, }e da umre, nije da ne}e. Nego, ne kewa
vaqda i on u ga}e?
SENKA: Vala, {efe, mi smo kratko ovde, ali videli smo razna
~udesa, svakakve morone i ~udake. Neki se pewu po
drve}u i imitiraju majmune, neki sviraju u trubu i
igraju rumbu, slobodno {etaju slonovi, tigrovi i zma-
jevi, besmrtni, opasni starci pucaju iz pu{ke vin~e-
sterke, jedino mi moramo da radimo. ^eka nas veliki
posao, nedovr{ene obaveze.
VLAJKO: E blago vama Amerikancima, nikad vam nije dosadno.
Moja cela Srbija umire od dosade. Izgleda da ste vi
ovde jedini zaposleni. A sa kim poslujete?
^udan stric 41

BALEGA: Sa psima lutalicama, mentalnim bolesnicima, odbeg-

lim {impanzama i serijskim ubicama, biv{im robi-
ja{ima. Mi smo lovci na raspisane nagrade.
FLORA: Zna~i, amateri koji rade za velike pare, za razliku od
nas profesionalaca, koji radimo za male plate.
SENKA: Radimo i za pogrebni zavod. Iznajmili smo mu na{
kadilak za razvo`ewe mrtvih klijenata do ve~ne ku}e,
zatim, skupqamo odrubqene glave, le{eve, odse~ene
udove po `bunovima parka i drugim romanti~nim loka-
cijama grada. ^im vidimo {arene leptire sa crnim
krilima i `utim kru`i}ima znamo da se na{ honorar
krije ispod li{}a, plitko ukopan pod grmom cve}a. Sve
radimo za pare.
VLAJKO: E, pa jeste, {to jes, jes! Ovde vam je bogato podru~je za
va{ lov u mutnom. Svaki gra|anin vam je ro|eni lopov,
pogledajte samo te wu{ke, u najmawu ruku huqe, ili ~ak
toliko senilni da su izgubqeni u svojoj pro{losti i
sad ne znaju, pojma nemaju dal treba da ubiju oca ili da
doru~kuju.
A kad po|emo ja i Flora sve se razbe`i od nas. Ko god se
vra}a sa posla, ~im ugleda uniformu i lisice, ose}a se
kao da ide iz provale ili pohare. Svak svakoga krade i
svi se ose}aju opqa~kanim. Ja mislim da su svi oni u
prethodnim `ivotima bili kriminalci.
FLORA: Ima ih dosta koji su to i u ovom.
SENKA: Kod nas u Americi svi lopovi su biznismeni.
BALEGA: I nedodirqivi.
VLAJKO: A kod nas obrnuto. Svi biznismeni su lopovi.
FLORA: I nedodirqivi.
VLAJKO: Mi jedino mo`emo da lovimo te va{e {arene leptire, a
da ~eprkamo ispod zemqe nije nam dozvoqeno.
FLORA: Vidim i vi imate mre`e.
SENKA: Nisu to mre`e za leptire ve} hvataqke za majmune.
BALEGA: I detektori za mrtve koske koje jo{ uvek zra~e energiju
prekinutih `ivota.
VLAJKO: Aha, to je, zna~i. Zveri se ra{trkale i {enlu~e okolo
pucaju}i po parku. Za sve je kriv ovaj va{ cirkus,
Manki koji mami decu i roditeqe na opsenarstvo i
42 Miodrag \uki}

zabludu im potura kao mo} umetnika.

Pa dobro, ajde svaki svojim poslom. Vi u lov na majmune
i mrtve koske, a mi na leptire i buba{vabe.
(Peva i igra. Pridru`uje mu se Flora sa lisicama
kojima daje takt)
...La kukara~a, la kukara~a,
Cele no}i spavam ja...
(Odjednom stane i pomno oslu{kuje)
^uje{ li ti neku najezdu Floro? Kako milioni no-
`ica grebuckaju i jure ovamo. Sve pr{ti oko wih.
Zemqa, vazduh, kroz vodu sti`u sa svih strana. Ogroman
talas hrli da nas definitivno |avo odnese.
FLORA: Nema ni{ta, komandire. Sve je mirno i nepokretno.
VLAJKO: Eto i wega! Maskiran je kao vra~ sa Honolula, beli
zubi mu iz wu{ke izviruju. O~i mrtve, a ples wegov tle
pomera, zemqotres proizvodi. Honolulu ru{i, Havajci
i Havajke sa sukwicama od palminog li{}a pani~no
be`e. On trozubac nosi i na wemu sve `ivo nati~e.
Grobqa su opustela. Mrtvi za wim mar{iraju.
BALEGA: [ta je sad ovo? Jebem mu boga! Razume{ li ti poruku,
Senko?
SENKA: Ne moramo ni mi sve ba{ da iskusimo, sve da nau~imo.
Boqe da se na vreme povu~emo. Dok ne bude kasno.
VLAJKO: U glavi mi {umi i poja~ava se elektri~na oluja iz
sekunda u sekund, sevaju mi neke mentalne slike, vidim
rogatog vra~a kako ~akqama razvla~i qudske polutke i
ve{a ih o kuke u na{em podrumu. Floro opet mi mozak
curi, krv mi udara na o~i, daj da zakoqem ovu dvojicu da
zaustavim cunami, ose}am kako me nosi pravo u pakao.
FLORA: Nemoj komandire, du{o moja, napoqu smo, gleda svet.
Previ}e te Flora, imam ~ist zavoj u torbici, opra}emo
staru ranu, ovi nisu za na{u kartoteku, vidi{ da imaju
ameri~ki paso{.
(Vadi zavoj iz torbice, skida mu policajski {lem i
stari zavoj sa glave)
VLAJKO: A {to seru gde stignu i svojim govnima brukaju veliku i
silnu zemqu?
FLORA: (Previja Vlajka)
Be`ite vas dvojica odavde. Be`ite dok vas |avo nije
odneo.
^udan stric 43

BALEGA: Mene je balkanski incident doveo do tog stawa.

FLORA: Pa sad, stawe il srawe, kod tebe je to svejedno.
(Ova dvojica odlaze. Flora previja Vlajkovu glavu)
Izdr`i du{o, izdr`i komandire. Nije ostalo jo{ mno-
go otrova u tvojoj glavi.
VLAJKO: To nije nikakav otrov, to mi je mozak moj bolesni,
Floro. Kad iz mene iscuri bolest, iscure}e i `ivot.
FLORA: ^im do|emo ku}i, nabaci}u neki ru~ak, namami}emo
klijenta, prosjaci se motaju oko na{eg parka, nezapo-
sleni, gladni ima i homoseksualaca, grad je pun bede i
vrvi od strasti, komandire, svi vape za nekom po-
trebom. A mo`da je i brod stigao, mo`da nas ~eka.
VLAJKO: Sve mogu da zamislim, sve da podnesem. Ro|eni otac mi
je razbio glavu kad sam poku{ao da ga spre~im da mi
ubije majku. Ali, jedno ne mogu da zamislim, sa jednim ne
mogu da se pomirim. Zar da umrem pre wih, pre no {to
se opru`im na pe{~anim pla`ama Puerte Rika i vidim
gole devojke opasane cve}em?
Flora ustaje, skida policijsku bluzu, otkop~ava ko{uqu i obna-
`enih grudi igra i peva: ...La kukara~a! La kukara~a!
Latinoameri~ki orkestar zagrmi i pada:

ZAVESA
44 Miodrag \uki}

DRUGI ^IN

Dnevna soba u prili~no derutnom stawu. Ofucana sofa, foteqe,

gotovo razvaqene, trpezarijski sto prekriven kon~anim miqeom,
stolice okolo. Na ~iviluku vise opasa~i sa pi{toqima i pen-
drecima, kraj wih policijske {apke i {lemovi.
Stari, drndavi radio aparat je na oqu{tenoj komodi; kraj wega
re{o za kuvawe kafe.
Na sceni su Avram, vezan lisicama za fotequ i wegov sin ko-
mandir stanice Vlajko u bade mantilu sa trubom u ruci.
Sa radija se razle`e gromka meksikanska muzika koju on poku{ava
da prati. Zatim stane, do|e do prozora i gleda razdra`qivo
napoqe.
VLAJKO: ^uo sam da u Honolulu postoje pokretna grobqa. Ako
im mesto ne odgovara, sami mrtvaci se sele na boqe
destinacije. A ovde nas violentni poltroni uporno
opsedaju i na pamet im ne pada da mo`da ima nas koji
smo senzibilni, ~iji su nervi istro{eni.
AVRAM: Suvi{e sam ja zbuwen da bih mogao tek tako da umrem.
Iz dana u dan, iz godine u godinu gomilaju se pitawa bez
odgovora i ja se pitam da li postoji grob koji bi mogao
mirno da pokriva toliku napetost i neizvesnost.
VLAJKO: Danas je `ivot ~udo, a ni smrt vi{e nije ono {to je
nekad bila.
(Iznervirano)
Floro! Floro! Ma gde li je ta vla{ka vampirica? Po
celu no} mi krv pije a kad treba da me oslobodi ne~ije
mentalne opsesivnosti, wegovog otrovnog dima, nigde je
nema. Do|e mi da ga iz slu`benog pi{toqa ga|am. [to
ne ide pred svoju kapiju da tamo pu{i?!
AVRAM: Dobar je on ~ovek, nego ~ovek usamqen, neukrotivo
radoznao.
Radio se uti{a.
VLAJKO: ^ek, ~ek! Da ~ujemo {ta ho}e ovaj da ka`e.
RADIO
REPORTER: Av, av, av... vauuu! Trrr... Dragi slu{aoci! Javqam se
primeren atmosferi ~iji vam deo verno prenosim.
Veliki ameri~ki cirkus Manki na proputovawu kroz
Evropu zaustavio se u na{em gradu. Izazovna rika
^udan stric 45

slonova i drugih divqih zverova sa U{}a, stapa se sa

pani~nim kricima stanovnika Kalemegdanske terase
i stvara egzoti~nu atmosferu koja je unela rasulo
me|u pse lutalice {to je nateralo komunalne slu`be
da poja~aju {interske patrole {irom na{e presto-
nice.
Zato savetujemo sve qubiteqe `ivotiwa da svoje qu-
bimce ne pu{taju van ku}e zbog op{te kakofonije i
histerije koja je zahvatila na{e stanovni{tvo. Radi
uverqivog svedo~ewa va{eg reportera pu{tamo vam
preko na{ih talasa deo ove velegradske vreve!
^uje se zvuk automobilskih motora, zavijawe policijskih, vatro-
gasnih i bolni~kih sirena izme{an sa rikom, urlicima i re`awem
zveriwaka, kao u paklu. Zatim svi tokovi miksovawem ponovo
prelaze u poletnu latinoameri~ku muziku.
VLAJKO: Mo`da je to kraj ovog pasjeg `ivota, }ale, mo`da je to
po~etak moje nove karijere. Kad ~i~a do|e, baci}u
uniformu i te`ak {lem da mi ne `uqa ranu nego }u da
kupim borsalino, osnova}u svoj bend, se{}u u wegov
kadilak i svira}u po celom svetu. Bi}u slavan i bogat,
lep ko Hari Belafonte.
(Peva i igra Lambadu)
A oko mene {iroki suncobrani kao leptiri popadali
po pesku, dok se ispod wihovih {arenih krila prote`u
nogice, ali ne tanke, insektoidne sa debelim i niskim
guzicama, ve} duga~ke i vitke s dupeti}ima u bikinima
i tangama. Donose mi ladnu kokakolu da ne dehidriram.
I aperitiv, ali ne ovu na{u yibru, nego wihov desti-
lisan rum sa dve kocke leda i martini sa maslinkom. To
je `ivot, vidi{ a ne jurwava u znoju za usranim ame-
ri~kim {interima i prevejanim srpskim govnarima.
Izle~i}u i ranu na glavi.
AVRAM: Hajde, molim te, Vlajko. Sviraj mi mamu Huanitu da se
setim tog bola kad je cela Srbija u bioskopima plakala
nad gorkom sudbinom Meksikanaca i svih onih koji su
pod svirepim udarcima nepravde odavno napustili sva-
ku nadu. Zna{ Jedan dan `ivota?
VLAJKO: Eh, taj dan ti sviram od kad si mi kupio prvu trubu
spremaju}i me za vojnog izvidnika i truba~a. Sviram ti
danima i no}ima, a ti nas vu~e{ za nos. Sve si `ivqi i
bezobrazniji. I lu|i. Jutros su te videli u parku s
nekim majmunom kako se ~e{ete po stomaku i ska~ete s
grane na granu.
46 Miodrag \uki}

AVRAM: (Umiqava se)

Vlajko! Pusti me u cirkus da vidim majmuna kako vozi
bicikl. Znam da nema{ para, uve{}e me Manki za yabe.
VLAJKO: Ja te ovde ~uvam i pazim za tvoje dobro, da ne iza|e{
tako senilan i star, da te ne{to ne zgazi, da te ne ujede
neka besna yukela, a ti ide{ okolo i pri~a{ kako te
komandir dr`i vezanog i izgladwuje samo da {to pre
umre{.
Ko, bre, da umre? Zar ti?! Mi to ne}emo da do`ivimo.
Ni Flora, ni ja.
I dobro pazi {ta pri~a{ pred ~i~om. Da ne izmi{qa{
neko privatno grobqe u na{em podrumu i kartoteku
zalutalih besku}nika. Jer, ako mi uskratite pravo na
buyet, na ispravak i revalorizaciju ~itavog mog `ivo-
ta i relaksaciju koja mi po zasluzi pripada, uze}u
pi{toq i sve }u da vas pobijem.
(Avram pao u dreme`, spava u foteqi)
Ne mislite vaqda da }u za vas da odem na goru robiju od
ove? Pa obojica imate preko dvesta godina. Trebalo je
da ste odavno pod zemqom sa ispranim i belim kostima
u kojima `ive grobqanske lakukura~e.
(Ulazi Flora i staje neprimetno kraj vrata)
A ja, na pla`i u Honolulu, okru`en devojkama sa ven-
~i}ima oko vrata jer one ne nose brushaltere, kao ove
na{e, do ispod stomaka. Onako tankovijaste u struku po
celu no} quqaju kukovima i zavijaju: ula, ula...
okleouuu...
FLORA: A da to nije malo kasno za tebe, gospodine komandire?
@iv se raspada{ od bolesti. Kre}e{ se kao ro|eni
mrtvac. Jedva di`e{ noge kad ide{.
VLAJKO: (Slu`beno i strogo)
Vodni~e!
FLORA: (Obu~ena kao ku}na pomo}nica stane mirno i salu-
tira)
Razumem!
VLAJKO: Kakva je situacija napoqu? [ta radi Jordan {to ne ide
ku}i?
FLORA: [eta nervozno i pu{i. Brdo pikavaca pred na{om
kapijom.
^udan stric 47

VLAJKO: [to ne ide pred svoja vrata da tamo ~eka strica, ako ga
ima? Nek on magistrira na svom slu~aju a ne da zaga|uje
moj `ivotni prostor.
FLORA: Da mu ka`em da se gospodin komandir quti?
VLAJKO: I da }u da ga privedem ako nastavi da me uznemirava.
Il }u da zovem gradske higijeni~are da ga vode u
kafileriju.
FLORA: (Ogor~eno)
Eh, kad bi mogao ceo grad tamo da se preseli pa da mi
normalni mirno iza|emo na ulicu.
VLAJKO: U Honolulu imaju balzam za rane, Floro. Nije to tvoja
seqa~ka komovica i beli luk od ~ega, kad me istrqa{,
ne smem da se pojavim u stanici. Kolege tvrde da ne mogu
da pri|em ni jednom kriminalcu jer me oni namiri{u
na kilometar.
Nego, jes ti videla nekad nekog na Karibskom moru sa
nekom ranom iz koje curi intelektualna supstanca?
Ali, {ta znate vi rumunski seqaci o uro|eni~koj
medicini, wihovim melemima i o tome kako wima mrt-
ve di`u iz grobova da im po sjajnoj mese~ini psima
lutalicama otimaju mrtva~ke koske i vra}aju ih u gro-
bove gde ih wihovi vudu vra~evi ponovo sastavqaju.
Uostalom vodim ja i tebe u Honolulu. Nemoj da misli{
da }u tek tako da te ostavim ovde ovim metuzalemima da
te samo razvla~e i besplatno koriste tvoje usluge.
Drugo sam ja, drugo. Mi zajedno `ivimo ve} ~etrdeset
godina i to {to te do sad nisam registrovao nije zato
{to te ja ne volim, nego {to nisam imao vremena. ^ekaj
dok odem u penziju.
FLORA: A ko ka`e da ja ~eznem da se udam za tebe, slone
trapavi?! Misli{ da te obo`avam i da ne mogu da
`ivim bez tebe, nego sam se navikla na sve ovo i ne znam
da li izvan ovoga uop{te i postoji neki `ivot.
VLAJKO: (]uti deprimirano)
I ovaj ne}e da se skloni od moje kapije?
FLORA: Ne}e. Ka`e da je na ulici, a ulica je, ka`e, sva~ija,
op{ta imovina. Kad mogu, ka`e, svuda kerovi da je
zapi{avaju mo`e i on da stoji gde ho}e.
VLAJKO: Pu, jebem ti zemqu! Jel ovo dr`ava il ludnica, jes to
gra|ani il ludaci? A, Floro?!
48 Miodrag \uki}

FLORA: I jo{ preti da }e da raspusti i vojsku i policiju.

VLAJKO: Pa, ko je onda on?
FLORA: Jordan, vaqda, penzioner, s obe noge u grobu.
VLAJKO: Da ga mi malo poguramo, pa nek raspusti ako mo`e, i ja
bih je raspustio, vidi{ da nema reda u ovoj mentalnoj
konstelaciji, niko policiju ne po{tuje, zakoni su nam
se razularili i vi{e ne mo` da uapsi{ ni bezo-
braznika ni provokatora, svi su naoru`ani, svi pucaju
pa ko `iv ko mrtav. Jebe se meni za wihovu penziju, kad
odem u Honolulu i raspi{toqim se me|u golim Indi-
jankama na pla`i. Samo da ~i~a do|e, ukoliko ve} nije
tu, me|u nama.
(Gleda sumwi~avo u Avrama)
Ovaj mi ne{to mnogo sumwiv.
Nije, vaqda, on ~i~u izmislio?!
(Vi~e)
]ale! Ej, }ale! Probudi se, ne vaqa da spava{ preko
dana, posle po celu no} vileni{ po ku}i. Jel ~i~a
stvarno poslao telegram il si to to, kao i sve drugo,
prosto izmislio? ]ale! Samo mrtvi spavaju dvadeset
~etri sata dnevno.
Vidi Floro jel ovaj zaspao il je umro. Nemoj sad, sunce
mu jarko, tolke godine ga molim i ~ekam, a on ako sad
umre nije mi otac nego du{manin.
(Stavqa mu trubu u uvo i duva. On se ne pokre}e)
Flora prilazi Avramu, nagiwe mu se nad uvo i ide prstima po
wemu kao u de~joj igri lazi buba ne{to tra`i....
FLORA: ([apu}e)
^ika Avrame!
Li`e plamen, ku}a gori,
Lazi buba, sorry, sorry...
AVRAM: (Izbezumqeno ska~e)
Ko?! [ta?! Ma kakav, bre, po`ar, zar vatra u ku}i, {ta
pri~a{?! @iv da izgorim, pu{taj me odavde, skidaj
lisice, Floro, sine, ne}u da cvr~im na svom ogwi{tu.
VLAJKO: Tiho, tiho, Avrame, ~u}e te kom{ije, }ale, koji po`ar,
{ta ti je, zna{ li ti koliko je ja~i plamen u krema-
torijumu nego kad ku}a gori.
AVRAM: Eto za{to ja ne smem da umrem dok ste vi `ivi. Bi}ete
zauvek prokleti ako me ne sahranite u zemqi u grobu
mog obezglavqenog dede, koji ste izdali pod kiriju.
^udan stric 49

VLAJKO: A od ~ega da pla}am balzam za ranu koju si mi ti {tapom

napravio kad si mi, u nastupu qubomore, ubijao majku na
moje o~i, o~i desetogodi{weg deteta.
AVRAM: (Mirno)
La`e{, sine. La`e{. Ja sam poku{ao i wu i tebe da
za{titim od tvoje demonske provale besa. Dok sam
zamahnuo {tapom ti si joj ve} slomio vrat i samo je
uspela da mi mrtva padne u naru~je sa {iroko otvo-
renim o~ima od u`asa i straha koji si joj priredio. Ti
si demon, sine, i `alim {to sam zbog tebe prikrio
zlo~in, {to te nisam tada dokraj~io dok ti je krv lila
iz otvorene rane na glavi a ja u panici poku{avao na
sve na~ine da je zaustavim.
VLAJKO: (Pla~e i recituje)
... Pao je plafon na spratu ni`e,
@ivci
Veliki,
Mali,
Mnogi
Pomamno ska~u
I ve}
Gmi`u.
@ivci spali s nogu!
A no} se po sobi glibi i oko,
Ote`alo, odatle nikako da se ispravi...
(Vi~e)
... Ako ho}ete,
Od mesa besan }u da re`im
i ko nebo mewaju} tonove
Ako ho}ete,
Bi}u besprekorno ne`an,
Ne ~ovek, ve} oblak u pantalonama!
AVRAM: To je bila mamina pesma. Svake no}i te je uspavqivala
wegovim stihovima. Velikog Vladimira Majakovskog!
^uje se zvono na vratima.
VLAJKO: Da nije on, na{ gost?! Je li stigao?! Vidi Floro,
poglej kroz rupicu, na {ta li~i, mislim, da nema som-
brero, hombre, i to... jel pravi Amerikanac? Nosi
mamuze, a?!
Ko je?!
FLORA: (Viri kroz {pijunku)
[pijun.
50 Miodrag \uki}

VLAJKO: Koji {pijun, kako, bre, {pijun, nije vaqda elektri~ar?

Jel on lud?! Malo mu je da pquje i zaga|uje ispred ku}e,
nego sad o}e i u ku}i. Daj mi taj pi{toq, Floro!
FLORA: (Oprezno)
Ko zna, mo`da nije lud, mo`da ima neku poruku za vas,
gospodine komandire. Taj se svuda muva, on sva{ta zna.
Uzdr`ite se malo, izdr`ite prvo da vidimo {ta ho}e.
Pi{toq je ionako tu, on na kraju defini{e svaku
situaciju, a kraj nikom ne gine, on je neminovan. Svaki
metak nosi ne~ije ime. A mo`da je i puka radoznalost u
pitawu. Vi ste slu`bena li~nost, autoritet, a on je
mali, lokalni {pijun, elektri~ar u penziji koji ~esto,
zbog nostalgije provodi sate na uli~nim banderama, pa
sad ho}e da vam se izvini, a mo`da i da pita otkud
ovoliki cirkus u Beogradu.
Zvono ponovo.
VLAJKO: Pa, dobro. Da vidimo onda {ta ho}e. Pusti ga unutra,
ali samo malo. Vrata ot{krini, nemoj {irom.
(Flora viri kroz rupicu na vratima)
I?!
FLORA: (Vrisne)
Juh!
VLAJKO: [ta je sad?
FLORA: Ubacio oko u {pijunku. Izbuqeno, ogromno, gleda ko
ajkula.
VLAJKO: Da nije stavio periskop?
Zvono, pa glas spoqa.
JORDAN: Otvaraj! Znam da ste tu. Stigao majstor za struju.
Elektri~ar.
FLORA: [ta sad opet ne radi, majku mu?! Da nije puko re{o za
kafu? Mo`da je ~ovek stvarno elektri~ar?!
VLAJKO: E pa, ne mo`e to tako, Floro. ^as si elektri~ar, ~as
penzioner. Da nas zbrkane misli vode ~ove~anstvo.
Niko vi{e ne zna ta~no ni ~ime treba da se bavi, ni
{ta ne sme da radi. [ta je potrebno, a {ta {tetno, {ta
dozvoqeno a {ta zabraweno.
Evo i ovaj! Ako se pewe uz bandere da zaviri u susedno
dvori{te, da osmotri kvart i snimi ne{to kroz prozor,
na pamet mu ne pada da odozgo mo`e da se strmopizdi i
^udan stric 51

slomi vrat, nego misli da je elektri~ar iako umesto

{rafcigera nosi periskop, da viri iza }o{ka. Da vidi
ko koga bije i ubija i ko koga jebe, umesto da gleda sebe.
AVRAM: Taj sva{ta zna a razume se i u centar za ravnote`u.
Lupa na vratima.
VLAJKO: Ovaj ne odustaje.
FLORA: Pa sad... ako mu je sudbina da u|e boqe da ga pustimo
unutra.
VLAJKO: Jeste. Stric svakog ~asa mo`e da do|e a pred vratima ga
~eka ludak koji misli da je elektri~ar.
AVRAM: Ja ne mislim, ja znam da jesam. Jesi ti nekad liznuo
bateriju? Ima slan ukus. Kao soda voda, samo {to je ja~a
i od {pricera.
VLAJKO: Ti si mo`da u pro{lom `ivotu bio i protojerej stavro-
for, a u ovom, otkad te ja znam, ne radi{ ni{ta.
AVRAM: A ko ovde popravqa vodove i ku}ne aparate, ko odvr}e i
zavr}e sijalice, ako nisam ja? Probaj da se okupa{ kad
pukne greja~ u bojleru. Ima da cvr~i{ kao na tigawu.
Zna{ li ti uop{te kako oslobo|ena struja juri kroz
vodu i sve `ivo kuva i pr`i. Danas bi bio ~varak da
nije bilo mene.
Zvono i lupa na vratima.
JORDAN: Kurc{lus, kom{ija! Kurc{lus! Ceo kraj zbog vas nema
struje.
FLORA: U podrumu jo{ ima mesta.
AVRAM: Ne mo`e, ne dam podrum. Tamo }u ja!
VLAJKO: Kad }ale?! Kad }e{ ti?! Kad meteorit udari u planetu,
kad nestane i posledwi dinosaurus.
AVRAM: Polako. [ta si napeo? Kud `uri{? Prvo da vidimo
{ta }e biti sa celim ovim svetom, da svedo~imo o
wegovom stropo{tavawu u ambis. Nisam ja slu~ajno
pre`iveo sve ove ratove i mirove. Ho}u da vidim krah
svega, pa onda, ako je sudbina, protiv we se ionako ne
mo`e. Ako treba da idemo, idemo svi odjednom. Dosta je
bilo pojedina~nog dezertirawa.
Flora otvori vrata. Zaleteli star~i} Jordan jedva se zaustavi
na sred sobe.
52 Miodrag \uki}

VLAJKO: (Ma{e pi{toqem)

E, e, e, e, ej, bre! Polako! Di si ti zadro?!
JORDAN: (Te{ko di{e)
On je!
Pauza.
VLAJKO: Koji on?
JORDAN: Pa, na{ stric. Amerikanac!
VLAJKO: (Ma{e pi{toqem)
Gde?! Kako?! Otkud na{, vaqda moj?! [to ne u|e? [ta
radi napoqu?
JORDAN: Prosi.
AVRAM: Zar bata?! Pored ovolike ku}e u sred Beograda i ve-
likog dvori{ta, da prosi?
JORDAN: [ta ka`e? Pri~a li ne{to?
JORDAN: Ka`e udelite starcu koji je nekada imao sve i ne-
sre}nim sticajem okolnosti spao do prosja~kog {tapa.
Nema {ta da jede. Gladan je.
VLAJKO: ^ekaj, ~ekaj, pa ima ovde, majkovi}u. Flora mu je spre-
mila vla{ki ru~ak, prste da pojede.
FLORA: [ta lupa{, {ta si, bre, pio od jutros?! Nemoj da ti ja
prese~em mamurluk, celo jutro pu{i{ ispred na{e
kapije i baca{ mi |ubre u dvori{te. I jo{ si do{ao da
nas provocira{, da nas dezinformi{e{ i {iri{ alar-
mantne vesti. Tebi nisu sve koze na broju. Zar on,
bogati Amerikanac, pa ba{ ovde, u rodnom kraju da
prosi?
JORDAN: [ta ako je ekscentri~an?
VLAJKO: ^udan neki stric.
JORDAN: ^udan, ~udan...
FLORA: Idem ja da ga proverim.
(Furiozno iza|e)
JORDAN: Neobi~an, reklo bi se. Zato skloni pi{toq na vreme,
skloni. Ruka ti od uzbu|ewa toliko drhti da mo`e sama
da opali. A onda je kasno za sve ono {to ja znam, jer,
iako sam elektri~ar, ja sam ekspert za porodi~ne mi-
sterije, nasledno ludilo, nerazja{wena ubistva i iz-
gubqeni genetski kod koji je najja~i argument u nasle-
|ivawu ostav{tine.
Celog `ivota prou~avam krvne veze i wihove genetske
^udan stric 53

implikacije. Stric ima posebno mesto u porodi~noj

ikonografiji. Nije otac, a mogao bi da bude. Kad on
umre wegovi gresi i zlo~ini, sva krvava dela padaju na
glavu wegovog bratanca. Tako se ostvaruje genetska
lestvica. Ne ide vertikalno, nego indirektno, u {reh,
kao prave stepenice. Tup, tup, tup i za ~as se na|e{ u
wegovoj auri smrti. Nikad ni jedan antropolog nije kao
ja razjasnio za{to je stric toliko uspe{niji, toliko
bogatiji od oca i za{to se majka nije udala za devera
nego ba{ za mu`a, kad je o~igledno da je on odvajkada
bio goqa, niko i ni{ta, a dever mo}an i uspe{an stub
familije, genetski division.
Postavqa se, na primer, u na{em slu~aju pitawe:
Za{to ja, Jordan, nisam tvoj stric nego neko drugi, neki
mo}nik koji je kao indijski bog [iva uzeo ulogu pro-
sjaka da ispita va{e du{evno podobije, zaslu`ujete li
vi uop{te da budete naslednici wegovog ogromnog is-
kustva i jo{ ve}eg materijalnog bogatstva.
Ali, na `alost, Jordan nije samo va{ nego ni~iji stric.
Jordan je samo siroma{ni istra`iva~ stri~evog feno-
mena. Jedan sofisticirani elektri~ar koji je posvetio
ceo svoj `ivot ekstremnim slu~ajevima koji se javqaju u
zamr{enim rodbinskim vezama.
Jordan, to jest, ja sam obi~na nula koja je u va{em
slu~aju porasla do usijawa i preti da se istopi {to
ba{ wegov prvi kom{ija ima taj vekovni srpski san:
pravog strica u Americi! A on, to jest, ja, nemam ni{ta.
VLAJKO: Pa dobro. [ta }e onda on, to jest ti, ovde, kad ve}
priznaje da je nikom ni{ta?
JORDAN: Samo da se na|em, ni{ta drugo, da se na raportu po-
javim.
(Salutira)
Raport! To me je `ivot nau~io, poniznosti i.... pukom
snala`ewu. Danas niko nikoga ne gleda, zamandaqeni
starci u strahu od lopova i bez podmlatka, sami ska-
pavaju i trule u svojim }umezima, pa sam mislio, ako
ne{to zapne, da trknem, nisam ni ja vi{e mlad, al sam
vedar i ~io, mogu kafu da kupim, slatko da iznesem.
Zato sam ja tu, da budem, ako treba, na usluzi, a vi... samo
izvoqevajte. Jedino {to zauzvrat od vas o~ekujem jeste
da `draknem, da ga vidim i osetim dah bo`je milosti.
To mi je `ivotni san.
54 Miodrag \uki}

(Pru`a ruku komandiru)

Va`i?
VLAJKO: (Razmi{qa. Ne prihvata pru`enu ruku)
Ne va`i.
JORDAN: Pa ni{ta, onda pucaj, pali slobodno, jer ja ionako
`ivom bez veze, a `ivot bez smisla nema razloga za
opstanak. Ne}e ~ak niko ni da odahne kad me vi{e ne
bude bilo, `ao mi je samo {to }e se moja bri`qivo
sakupqana kartoteka sa va{im podacima, celog kom-
{iluka, na}i u kontejneru, umesto u muzeju strave i
u`asa. Takve podatke nemate ni vi u policiji. Sve je tu.
I ko koga ima i {ta ko kome radi, gde ko ide, ko kod
koga dolazi a nikad ne odlazi, ko je kad {ta ru~ao i gde
je |ubre bacio, {ta se ~ini javno i tajno, ko je kome
spustio crknutu ma~ku preko plota, ko je ~iju tarabu
zapi{avao i ko se kome pod prozorom posro. Sve je tu.
Cela fantastika.
Flora ulazi sa prosjakom.
FLORA: U|ite, molim vas, samo izvolte. Ne ustru~avajte se.
Komandir jedva ~eka da vas vidi.
PROSJAK: (Snebivqivo)
Znate kako je, gospoyo. Mene jo{ u domove nisu uvodili,
jer ja se, znate, nikada ne kupam i bojim se da dobre qude
nekom zarazom ne zaka~im. Danas ima tako malo gospo-
de. Niko koru hleba ne}e da dobaci, a kamoli kintu.
FLORA: U|ite, u|ite, {ta vam je, {to se ustru~avate, a {to se
~isto}e ti~e ima ~etrdeset godina kako odr`avam ovu
ku}u i jo{ gamad nisam istrebila. Uvek vam se neki gad
za |on zaka~i.
PROSJAK: Moj yon je moj prirodni taban, ali okamewen od upo-
trebe. Sve pr{ti pod wim: trwe, sr}a razbijena, usi-
jano ugqevqe, snega i led. Prosto granit!
FLORA: Na}i }e se i neke cipele za vas, {ta }ete, nama je
prqav{tina svojstvena, takore}i nacionalno oprede-
qewe, znak raspoznavawa, ose}amo se na daqinu. Va`no
je da ima {ta da se jede.
PROSJAK: Ali, ja ne bih smeo, znate. O, pa ovde ima i opasnih
tipova sa oru`jem u rukama.
(Vidi policijsku {apku na ~iviluku)
Gle, gle! Ja sam, izgleda, na prevaru ovde priveden.
(Di`e ruke u vis)
^udan stric 55

FLORA: Ne dolazi u obzir, taman posla, spustite ruke, {ta vam

je, ovo nije policija, ovo je va{ dom, a i komandir
Vlajko je ve} jednom nogom u penziji, a drugom u Hono-
lulu.
PROSJAK: Mo`da je ipak, znate, boqe da se i ja na vreme povu}em?
JORDAN. (Sko~i i prepre~i mu put)
O, ne... nipo{to, dragi ~i~a, taman posla da vas sad
pustimo, posle vekova ~ekawa da va{a svetlost obasja
mrak u na{em gove|em rogu, gde se u posledwoj bedi svi
bacakamo i batrgamo kao `ivi sahraweni u tesnom
drvenom kov~egu. Ja vam to ne mogu dozvoliti, jer ja sam
ovde jedini iskusan i odgovoran da raskrinkam va{u
mimikriju i ekscentri~nu prevaru jednog autenti~nog
bogata{a.
VLAJKO: Taman posla, taman posla. Ma kakav pi{toq, bestraga
mu glava i koji sam ja policajac, gospodine, truba~, eto
{ta sam ja i centripetalni igra~ mog lakog, mog omi-
qenog `anra.
Spusti pi{toq na sto, uzme trubu i svira Lakukara~u. Deda,
vezan lisicama za fotequ igra i peva. Pridru`uje mu se Flora.

JORDAN: Ovde svak ima tajni `ivot pun misterioznih doga|aja.

Ja moram da glumim elektri~ara i da kom{ijama tako-
re}i silom prilika popravqam struju i ku}ne aparate
samo da dopunim wihova opskurna dosijea. A to su sve
prikrivene ubice i razbojnici, po vla`nim podrumima
dr`e zakopane le{eve i }upove opqa~kanog blaga, moj
gospodine, a ovamo glumci u duga~kim ga}ama i prqavim
{lofjankama {epure se po stanovima i kao potkresani
petlovi preko plota drsko vire jedni drugima u lonac.
VLAJKO: Znate kako je kad vas beda pritisne i jo{ vam mozak
curi iz glave a Havaji zovu ili bar Karibi jer Srbija
nema more. Puerte Riko i Honolulu su najboqe bawe za
mentalno na~ete, gde napet ~ovek mo`e da se opusti,
pogotovu ako ima male prihode i velike brige. Otac
star i senilan, ni ro|enog brata vi{e ne mo`e da
prepozna, a ni vodnik Flora nije vi{e u cvetu mla-
dosti.
FLORA: Jok, nego ste mi vi mladi i neodoqivi, pile moje malo i
o~erupano.
56 Miodrag \uki}

VLAJKO: A kako i da budem sve`, Floro, kad imam ro|enog

strica u belom svetu, kad ne znam ni da li je zdrav il
bolestan i kako ga biju strele sudbe obesne, ima li
uop{te {ta da jede il mo`da skapava gladan u nekom
ameri~kom siroti{tu i... prosi.
(Pla~e)
Da ga ne progone gangsteri, il mafija, il {interi
belosvetski?
Bar kad bih znao da mu preti bilo kakva opasnost da
do|emo Flora i ja naoru`ani da ga za{titimo i smr-
simo konce mrskim mu neprijateqima. Jer danas svako
ima svog mrskog neprijateqa i svako se gu{i u li~noj i
dubokoj mr`wi. Znate kako je: biti uspe{an i bogat, pa
makar i prosjak, u dalekom svetu nije ni malo relak-
siruju}e. Jo{ ako si Srbin i moj stric onda je tragedija
neizbe`na.
(Pla~e)
A stric je najve}i rod i, nadam se, da drugog izdanka sem
mene nema.
Zato vi, mili goste, sedite da ru~ate. Sad }e Flora da
donese {ta je Bog dao, a na{lo se, hvala mu, i ono {to
nije od wega, na{lo, nije da nije, ima i podvarak sa
}ure}im pe~ewem i sviwski odrezak na prebrancu,
doma}i ajvar i rakija koju decenijama, Bog nas zabo-
ravio, ~uvamo u dudovom buretu, `uta kao dukat i gusta
ko zejtin, za wegov povratak, prava vla{ka zakuska. A
posle }emo da ve~eramo ko Srbi ne samo {ta je Bog dao
nego i ono {to smo sami oteli.
Ajde, Floro. Postavqaj trpezu.

FLORA: (Stane mirno i salutira)

Razumem komandiru!
(Izlazi)

PROSJAK: Bogami ste vi neki an|eo, arhangeo u nebeskom poli-

cijskom jatu. Ni japanski car me ovako nikad nije
do~ekao. Sm Bog vas danas {aqe u moj izgubqeni
slu~aj. Da nema vas ja bih danas umro od gladi. Ve}
nedequ dana kako koru hleba nisam okusio, a rakije ni
gutqaj~i}. Kontejnere je razdelila prosja~ka mafija
tako da mi Japanci ne mo`emo ni da se primaknemo.
Svaku mogu}u sofru su od nas izmakli. Ja sam posledwi
japanski prosjak na beogradskim ulicama: Takaja{i
Ha{imoto, vitez wegovog veli~anstva cara!
^udan stric 57

(Klawa se odse~nim pokretom glave)

Osu|en na progonstvo zato {to se careva sestra zaqu-
bila u mene. Prokleta babetina! I sad prosi u pustiwi,
bez milosr|a i qudskog lika. Svi se {utiraju u glavu
ili kad im na trotoaru padnem pod punu.
U posledwem susretu sa sudbinom u lice sam joj do-
bacio:
Udri na stomak, na `ivot, nek crknem od gladi ako
treba samo nemoj na ~in i moje vote{ko dostojanstvo!
Hteo sam da izvr{im hara-kiri, ali {ta vredi i da mi
je no` o{tar kad nemam sekundanta da mi glavu ma~em
odrubi.
Eto koliko sam nisko pao.
Bar da sam ne{to popio. Sve mi zuji u glavi, ruke mi se
tresu, te{ko je danas biti vitez u raju i prosjak u paklu.
Kad sam u Tokiju hteo da okon~am svoje muke, niko vi{e
ne zna ni da zamahne sabqom, svi su kratkovidi i samo
buqe u kompjutere, i pitam jednog srpskog turistu, jel
ho}e da mi odse~e glavu a on mi ka`e:
Idi u Srbiju zemqu velikog iskustva, tamo `ive samo-
ubice i svi le~e du{u svoju {umadijskom prepe~enicom
i `deru do smrti. Vas Japance obo`avaju, Kineze ne
ba{ toliko koliko samuraje, samo {to vas te{ko raz-
likuju!
VLAJKO: [ta je sad ovo, boga mu? O ~emu se ovde radi. Moj ~i~a je
Amerikanac a ovaj je izgleda iz kom{iluka utekao, taj
Japan nije ni video a kamoli `ivog cara. Zar nije on
uspe{an industrijalac i bankar, a ne prosjak. Takve su
moje informacije.
AVRAM: Ja ka`em da to nije moj bata. On je u jednu nogu hrom, a
ovaj ne zna ni Majakovskog.
PROSJAK: Toga mo`da i ne znam ali japanskog cara znam!
JORDAN: Pa nije, nije, nego la`e, izmi{qa, bitanga, mi se ovde
gu{imo u siroma{tvu, a wemu je do zajebancije. Ma neka
on pri~a, pusti ga da lupeta, kao da ja ne znam ko je on.
Ne poznajete vi wih, wihovu ekscentri~nost, vole da
la`u i da se la`no predstavqaju samo zato {to siro-
tiwu isku{avaju. Znamo mi vrlo dobro ko je on i za{to
je ovde, a ne na nekom drugom mestu, {to nije do{ao kod
mene nego ba{ kod vas. Zna sudbina ta~no {ta ho}e od
svakog pojedina~nog, ne}e ona nas `edne preko vode
prevesti. Meni se ne mo`e uvaliti rog za sve}u.
58 Miodrag \uki}

PROSJAK: Sve mi se ~ini, gospodo, da je ovde re~ o temeqnom

nesporazumu. Ne razumete vi mene, ne razumem ni ja od
vas, a {to je najgore, ne razumem sebe {ta }u ovde, kako
sam zalutao me|u vas koji ste ogrezli u neverovatne
epistemolo{ke probleme `ivota. Ja znam da sam gladan
a vi ne znate ni ko ste, ni {ta ste, ni koga, ni {ta
o~ekujete od svog `ivota, drugim re~ima, pojma nemate
kuda plovi ovaj brod. Ali, ja nisam mornar, `ao mi je
{to ne mogu da vas uputim, da se razumem u zvezde nikad
ne bih ni zalutao na ovako ~udno mesto. A kao ratnik ne
vidim nekog smisla u bezrazlo`nom ubijawu u koje ste
vi, tako naopaki i zamu}enih umova, ogrezli. Zato...
(Peva)
... Ja se opra{tam Cigani sa vama,
U stari `ivot odlazim od vas.
Takav je udes dosu|en nama,
Sad zbogom Cigani, zadwi je ~as...
(Krene iz sobe ali se gotovo sudari sa Florom koja na
velikom pladwu nosi hranu i pi}e)
... O... ho... ho... ho! Vidi, vidi, opet moja brzopletost,
pogre{na procena. Zna~i... carska trpeza za mene. Zar
je va`no za{to dok se meso i rakija kao dukat qeska i
prelama ve{ta~ku svetlost. Eh, da sam se jutros ubio,
kako bih se danas gorko pokajao.
(Flora spu{ta pladaw na sto. On seda, sipa rakiju u
`udno pije)
Ipak, bravo... Bravo, vite`e, vidim imate i svog oko-
vanog zarobqenika?
VLAJKO: (Zbuweno)
Ma ne! To je moj otac.
PROSJAK: Kod nas ratne zarobqenike vezujemo za gladne sviwe u
sviwcu da ih o~wacima razderu i zajedno sa prwama
po`deru. Vi ste drugo, vi ste pravoslavni, robove
vezujete za foteqe i dr`ite ih po salonima.
Po~iwe da jede. Vlajko sko~i i oduzme mu pladaw.
VLAJKO: Stani! ^ekaj! Ovo je ipak neka zabluda u pitawu. Ko ste
vi?
PROSJAK: (Pije)
Samuraj, eto {ta sam ja! Japanski vitez!
(Dere se pijano)
Banzaji! Vrati to, vrati, ina~e ne odgovaram za svoje
^udan stric 59

postupke. Napravi}u ovde masakr! Ne mo`ete vi ovako

sa plemi}em. Primakni, odmakni. Na {ta vam ja li~im.
Na krpenu lutku, uli~nu zajebanciju. Vrati hranu kad
govorim! Nare|ujem ti!
VLAJKO: (Pru`a pladaw Flori)
Floro, nosi to natrag u kujnu.
PROSJAK: (Sko~i i ra{iri ruke na vratima od kuhiwe)
Ne! Ne dam! Sve }u da vas pobijem!
(Dotr~i do stola, dohvati pi{toq i uperi ga u
Vlajka)
Nazad! Nazad, krvopijo! Ne}ete se vi, srpske geja~ine,
sprdati sa japanskim samurajem Ha{imotom! Ne znate
vi kako ja koqem i ubijam.
FLORA: (Stavqa pladaw ponovno na sto)
Izvolte. Izvolte gospodine Ha{imoto. Gre{ka je
bila, izvinite, obi~na zabuna. Nameravali smo, plani-
rali, mislili da }emo u Honolulu, ali, eto, izjalovilo
se. Kao svi na{i planovi, kao ceo `ivot. Samo se vi
prihvatite, prezalogajite slobodno, a pi{toq i onako
nije pun. Prazan je, prazan. Dajte ga meni a }uretine i
prasetine se prihvatite.
PROSJAK: (Jede i pije)
Za{to ne, za{to ne? Najzad, dobri ste vi qudi, ali
pi{toq ne dam, jer ne znam {ta vam je u glavi iako vam
je srce plemenito. Uh, {to {to vam je ovo ukusno
pripremqeno, }uretina je izvrsna, ali znate kako se
ka`e: nema boqe ptice od prasice!
Nekad je mene li~no gostio car, ali nekim morskim
spla~inama, algama i raznim qigavim strugotinama.
Pojma nemate, ne mo`ete ni da zamislite {ta se sve
tamo `dere. Ma~ku jedu kao zeca a psi su im za slado-
kusce. Stave na primer u rasporen trbuh ma~ke vrapca,
a ma~ku u trbuh psa, a wih sve zajedno umotaju `icom u
mrtvoj ajkuli i to peku na tihoj vatri po nedequ dana.
Najzad se to servira. Za mene gadost a za dvor posla-
stica. Fuj! A jedu i bube. Jo{ dok gami`u po rukama i
vratu, trpaju ih u usta i `ive `va}u. Zamislite. Oni
uop{te ne jedu somun, pirina~ `deru. I to im je kul-
tura. Pih! Ma{u sabqama jedni na duge i tako glave
seku. Sva{ta! A ovde, kod vas, raj, `ivot, pasuq, bre,
prebranac, kavijar {umadijski.
60 Miodrag \uki}

U me|uvremenu Flora se dokopala pendreka sa ~iviluka i s le|a

udari u potiqak prosjaka. Ovome samo glava klone u jelo. Vlajko
sko~i i uzme svoj pi{toq.
FLORA: Ne}e{, gade, jesti moju hranu u mojoj ku}i i pri~ati
gadosti dok te ja slu`im.
VLAJKO: (Stoji iznad wega sa uperenim pi{toqem i drhti
iznervirano)
Ma ubi}u strvinu, zar on, ovaj ovde, belosvetski klo-
{ar, meni da preti, da se la`no predstavqa i da skr-
navi ovaj ~asni dom u ovako delikatnom trenutku.
AVRAM: Pucaj slobodno, to nije, to ne mo`e biti onaj koji voli
Oblak u pantalonama i da se pewe po drve}u, jer ne voli
da hoda zato {to }opa asimetri~no, a ovaj je sav antro-
pomorfan i ne li~i mnogo na majmuna iako je u drow-
cima.
VLAJKO: A {ta mi ovde radimo, Floro?
Tovimo tu|eg prasca, neodgovorno praznimo trpezu dok
pravi ~i~a mo`e da bane gladan i qut ako vidi da smo ga
zamenili za ovog odrpanca i svetskog vagabunda, koji uz
to nije ni Srbin. A meni glava opet curi i vid mi je
potopqen u krvave pe~ate i neku gustu mre`u.
AVRAM: Ma Srbin je on, Srbin, samo {to nije iz na{e Srbije
nego iz svoje kafilerije.
FLORA: Onda zbogom Honolulu i Puerte Riko.
(Peva)
... Nek putem po kome si po{la,
Mnogo sre}e za tobom ni~e...
JORDAN: Bravo, madam! Bravo! Oduvek sam znao da ste vi dama od
muda. U pravom trenutku raskrinkavawa, kok u tintaru
i... }ao! Jedan ludak na svetu mawe. To se zove efikasna
medicina. A sve nas je prevario hoh{tapler, mada sam ja
odmah znao da on nikako ne mo`e biti moj kandidat, da
ovde ne{to nije u redu, da je suvi{e lucidan za auten-
ti~nog bogata{a jer mu je beda izo{trila duh iako ima
ne~eg u wemu.
VLAJKO: Pa jeste, ima Florin vla{ki doru~ak, eto kakav si ti
stru~wak za strica, vi{e kurcolog nego stricolog.
(Repetira pi{toq)
Sad se skloni od wega da mu raznesem mozak wegov
bolesni, pre nego {to se osvesti, iako Flora nema laku
^udan stric 61

ruku, to je poznato. Boqe da te tramvaj pregazi nego da

te ova ru~ica zvekne.
Skloni se ako ne}e{ da te smrt orosi wegovom krvqu,
da te on ne ulepi svojim prase}im mozgom.
Jordan padne grudima na prosjaka i ra{iri ruke preko trpe-
zarijskog stola.
JORDAN: Ne, wega ti ne dam, lako je tebi, ti ima{ svog pravog
strica, ovoga daj meni, `ivim sam, bar }u imati s kim da
do~ekam starost, ionako ve} odavno u ku}i pri~am sa
uspomenama, a ponekad i sa name{tajem.
[ta ima{ od wegovog le{a, jedan mawe ili vi{e u tvom
dubokom podrumu, misli{ da ja ne znam gde krije{ sve
svoje stri~eve namernike.
VLAJKO: [ta, {ta?! [ta si rekao? ^uje{ li Floro, {ta ovaj
trabuwa?
JORDAN: Molim te, komandire, daj ga meni, da ga ja nahranim i
okupam, da i ja imam ~i~u. A imam i idealno mesto u
ba{ti da ne po~ivam sam u ve~noj ku}i.
VLAJKO: [ta ti o tome zna{, koga ja i gde dr`im, wu{kalo
prokleto, ko zna {ta ti je sve pri~ao moj senilni stric.
(Obrati se Avramu)
[ta si ti okolo pri~ao? Govori, {ta si pri~ao!
AVRAM: Ni{ta ja nisam izmislio.
VLAJKO: ]uti, tata, }uti }ale, dok ~i~a ne do|e, a posle... posle
}e{ i ti da odgovara{ za svoja zlodela i surovost prema
meni dok sam jo{ bio dete i kako si me `icom vezivao i
dr`ao u podrumu bez hrane i vode i zato {to si mamu
`ivu zazidao u podrumu, da niko sem mene ni{ta o tome
ne zna, jedino {to ja godinama }utim, pa onda }uti i ti.
A sad jo{ imam dva nova le{a na grba~i. Kad se Flora i
ja vratimo iz podruma, malo }emo popri~ati i nas
dvojica.
A ti ne}e{ dakle da se skloni{ da mi oslobodi{ put
metku.
JORDAN: Ni za `ivu glavu.
VLAJKO: Pa dobro. Onda nek bude za mrtvu.
Puca mu u glavu i jednim metkom ubija obojicu.
FLORA: Jednim udarcem dve muve.
VLAJKO: Ajde, Floro, imamo posla.
62 Miodrag \uki}

FLORA: Ne mo`emo obojicu odjednom. Moramo jednog pod jednog.

VLAJKO: Jesi dole iskopala rupu dovoqno duboku?
FLORA: Samo za wega. Tako si rekao. Rekao si samo za jednog.
VLAJKO: Pa vidi{ vaqda, morao sam i ovoga da sklonim kad mu je
ova sme{na spodoba na{u porodi~nu tajnu odala.
(Udari oca, ovaj se zavali u fotequ)
A tebe }u tek da bijem sve dok krv ne propi{a{. I ne
nau~i{ da ~uva{ porodi~ni interes vi{e od svake
svetiwe. Mariju si u grob `ivu sahranio samo zato {to
nije mogla da zaboravi tvoga brata.
AVRAM: To nije ta~no. Ti vrlo dobro zna{, sine, kako je bilo.
VLAJKO: Wu u grob, a wega u Ameriku! Jel se tako voli i ~uva
porodica?!
(Udari ga ponovo)
Ajde Floro pomozi mi prvo ovoga da uprtimo.
(Di`e Jordana za pazuho, ona ga hvata za noge)
Ko bi rekao da je ovaj tako te`ak?
FLORA: Izgleda kao kost i ko`a.
VLAJKO: Ajmo dole.
FLORA: Samo polako. Kao tu~ je te`ak.
(Odlaze kroz otvor na podu)
AVRAM: Monstrum si ti, komandire, serijski ubica, eto {ta si
ti. ^ekaj, ~ekaj, samo da do|e bata da mu ja objasnim {ta
ti radi{ i ~ime se u tajnosti bavi{. Re}i }u mu da si od
oca napravio roba a od podruma grobqe. Ja sam mo`da
bio qut na Maru zato {to me je na mese~inu prevarila,
zato {to je volela drugog a udala se za mene i {to mi je
rodila ~udovi{te koje je na moje o~i ubilo majku. Ne
mogu vi{e da trpim batine, da slu{am o{tre i tupe
udarce, da gledam sevawe sekire, prskawe lobawe i
{ikqawe krvi, kako padaju mrtve glave po ovoj ~asnoj
trpezi. I sve to sa svojom ludom Rumunkom za koju ne
znam dal ti je `ena il slu{kiwa, il mo`da samo
morbidni sau~esnik u va{oj groznoj vezi, vi{e na krvi
nego na spermi. Ne smem normalno ni da zaspim u svojoj
ku}i jer ne znam kad }e u sred no}i ili u ranu zoru
iznenada da fijukne metak il se~ivo iznad moje glave,
jer vi{e ne mogu da ~ekaju, jer su izgubili svaku nadu i
veru u moj prirodni kraj.
Prosjak iznenada dolazi k sebi.
^udan stric 63

PROSJAK: Uh, uh, izgleda da sam zaspao, otrova me ova tvoja brqa,
glava mi od wega puca, ne mogu na noge da se uspravim. A
jo{ sam i sav krvav, gde su ostali, {to si ti krvav? O
~emu se radi? Da nije neka gre{ka u pitawu?
AVRAM: Gre{ka je, gre{ka, nego {ta i to ne mala, zato be`i
napoqe, be`i odavde glavom bez obzira, ako ne `eli{
da je ovde ostavi{! Ubi}e te moj sin, ne zna{ kakav je on
zlikovac, patolo{ki ubica, ionako misli da si ve}
mrtav, a kad ve} nisi gledaj da to i ne bude{. Ja sam im o
tome govorio, svedo~io sam u policiji koliko je ova
ku}a krvava, ali oni {tite svog komandira od stara~ke
demencije i alchajmerske fantazije, rekao im je da ne
razlikujem prave doga|aje od crne ma{te koja me ne-
prestano zaokupqa zato {to mu je srce jako a mozak
toliko popustio da ne mogu ni da umrem. Ali, ti vidi{
i sam krv kojom si obliven, i uveravam te da tvoji
bolovi u glavi nisu od lo{e rakije ve} od dobrog
udarca u wu. A {to se ti~e metka iz pi{toqa, izgleda
da je od Jordana skliznuo u stranu i nije pro{ao kroz
tebe, kako se o~ekivalo. Znao sam da kom{ija Jordan
ima te{ke koske i tvrdu glavu. Ti si, me|utim, ne{to
drugo, glava meka i puca kao bundeva. Zato se odmah
gubi, gubi se s mesta. Jer ovog puta mo`e da bude kasno,
~ujem neko kome{awe, neko je pred vratima, mo`da se
oni vra}aju po tebe da te dokraj~e i zakopaju.
PROSJAK: Zna{ {ta, deda. Kad malo razmislim mo`da si ti u
pravu a mo`da mi je boqe da me ubiju nego da odem
gladan. Jer ti ne zna{ {ta je to, kakav je to pakao kad
tvoj ro|eni organizam nema {ta da jede, nego pro`dire
tebe. Lepo ose}a{ zver u sebi kako te ~ere~i i `dere i
do|e ti da guta{ kamewe samo da nekako umiri{ taj bes,
taj po`ar koji te iznutra spaquje. Jer ako sad odem, ne
znam vi{e gde }u i kad }u ponovo da jedem. Ako ve}
moram da biram boqe mi je da umrem sit nego gladan.
Smrt od gladi je ipak gora nego smrt od metka.
(Seda i nastavqa halapqivo da jede. Zatim to~i sebi
rakiju)
Ka`e{, zna~i, da glavoboqa nije od rakije nego od
udarca u glavu. Ona je lek od bola i straha od wegovih
posledica. A tu je i i druga medicina. Ova prasetina je
sasvim u skladu sa promovisanim vrednostima `ivota,
prebranac ~isti penicilin a }uretina poezija. Ja sam
pesnik
64 Miodrag \uki}

(Pije)
koji je pobedio strah od smrti. Neka me ubiju, pa {ta?!
Ionako je smrt banalna i neizbe`na, a sama poezija
redak i slu~ajan dar.
Na vrata grune Manki, samo sada obu~en u paradnu uniformu sa
zlatnim elementima i {iritima voditeqa cirkuskog pro-
grama, sa trorogim {e{irom na glavi. Govori sa ameri~kim ak-
centom i ima preba~enu vin~esterku preko le|a.
MANKI: Home, my sweet home! Ah, zvezdo vodiqo! Kona~no si me
dovela do rodnog praga, da poqubim zemqu kojom su
tapkale moje bose nogice, kad sam jo{ bio dete.
(Klekne i qubi patos)
Kakvo je ovo |ubre ovde? Krv, pod je krvav, A{o! [ta je
ovo, zar zlo~in neki, {ta li?! I ti si krvav, je li ovaj
odrpanac ovde moj bratanac. Ubi}u ga ako ti je on
stavio lisice!
(Skida pu{ku sa le|a)
PROSJAK: Prvo stani u red.
AVRAM: Ma, ne! Ma, ne! On je, ka`e, japanski samuraj, samo {to
nema ma~, potpuno je bezopasan...
PROSJAK: I smrtno gladan.
(Jede u`urbano)
AVRAM: A vidi{ ti kako je `ivot neizvestan i prevrtqiv.
Danas si za carskom trpezom i podriguje{ a sutra ve}
kod kontejnera sa slepqenim crevima. Pa ~ak i ti,
bato. Nisi vi{e ni klovn ni majmun, samo {to ne znam
{ta si sada.
PROSJAK: Tarzan u Wujorku, eto {ta je!
MANKI: Slu{aj, ja sam zbuwen i te{ko mi je da identifikujem
pro{lost. Zbog burne pro{losti, sada{wost mene pro-
goni. Iako se kao kroz dim se}am nekada{we Srbije,
glavu su mi premre`ile slike torweva, kula i obla-
kodera. Nigde ptice, zamisli. Zaboravio sam kako vra-
bac izgleda, wegov cvrkut, dimenzije. @ivot mi je ostao
maglovit i prazan, pogubio sam uspomene iako su mi
ose}awa jo{ uvek burna i jaka. Jo{ uvek mogu vola
pesnicom da ubijem a po meni kewaju slonovi i Lili-
putanci. Uvredili su me i naqutili, A{o. Ponovo su
me ponizili. Cirkus je moj `ivot, a oni pquju po wemu.
I jo{ ho}e da me ubiju.
^udan stric 65

PROSJAK: To je zato {to ovde svak svakoga sere i hrani govnima pa

su nam ose}awa zbog toga kisela i smrdqiva. Cela
Srbija je jedna velika kaca yibre kojoj niko ne pripada
ako se ne davi u wenom jeftinom alkoholu.
AVRAM: [ta se desilo?
MANKI: Daca, ah Daca me je opet pokakila samo ovoga puta
budnog i publika se vaqala od smeha, jedan je dobio
infarkt, spazam miokarda od gr~evitog napada, a ja,
Manki, bio sam toliko srdit, mislio sam, ako serete po
meni celog mog `ivota, ne morate i u mom rodnom
mestu, pred zemqacima, pa sam stavio pravi metak u
vin~esterku i pitao se ho}e il ne}e, ho}e li, ne}e li,
ali, ho}e, ho}e, ho}e! Dosadio joj pampur od plute i
{arena zastavica pa je mojoj Daci razbucala glavu na
licu mesta. Wen mozak je poprskao prve redove i svi su
bili konsternirani neo~ekivanom tragedijom. Naro-
~ito, ovi umazani. Za~uo se krik bola i zaprepa{}ewa,
ali ne wen, jer ona nije imala vi{e {ta da ka`e, bez
mozga se ne govori, ve} wihov. @ene su vri{tale, deca
poskakala sa svojih sedi{ta i u{la na arenu da vide
smrt izbliza.
Shvata{ li ti kakva je to drama?
Sino} sam ostao bez partnera, a danas bez slona.
Ve~eras, ve} ve~eras bih morao da tra`im drugog part-
nera, da nisam na{ao tebe, A{o.
AVRAM: Zar mene? Pa ja nikad nisam ni bio u cirkusu, ni{ta ne
znam o tome. Mene uzbu|uje i sama pomisao da u|em u
gledali{te, a kamoli da stanem na arenu.
MANKI: Ne mogu vi{e da trpim Dacina govna, pa to ti je. Ni
wihov smeh, ni wihovo prisustvo, ni to kako di{u, ni
kad ne di{u. Oni svojim banalnim prisustvom ru{e
svaku umetnost.
AVRAM: Ipak si ti general, bato, vidi{ kako ti je uniforma
rasko{na, dugmad zaslepquju}a. Prosto o~i bole, niko
ne mo`e mirno da zadr`i pogled na wima.
PROSJAK: Mi samuraji ne volimo da se lickamo, ali smo smrto-
nosni ratnici u slu`bi biznisa. Evo, uzmi mene, ako
dobro plati{. Ja sam pogodan za svaki kalibar, samo
{to honorar varira od razmere cevi, jer nije svejedno
da li ti bu{e rupicu malu il rupetinu kao ~unak,
posle koje ne poma`e nikakvo krpqewe.
66 Miodrag \uki}

MANKI: Ah, vi ni{ta ne razumete, nije re~ o honoraru ve} o

sau~e{}u za jednog izgubqenog, jednog propalog vaga-
bunda koji se na{ao u emotivnom {kripcu.
Razume{ A{o, razume li ovaj ovde {to tako alavo
`dere dok mi kroz du{u kuqaju nabujali potoci ose-
}awa i uspomena, jer ja sam do{ao ku}i, wu da sa~ekam,
onu koja me je podmornicom progonila preko celog
Atlantika. Smrt! Ko je ova prqava i nedoklana sviwa
{to tako halapqivo mqacka i sr~e?
I jo{ tra`i honorar.
Prosjak ska~e, udara petom o pete, klawa se plitko, vojni~ki.
PROSJAK: Takaha{i Ha{imoto!
(Dere se)
Jame!
MANKI: U jebo te, al je ovaj fijuknuo!
PROSJAK: Jok, nego si ti normalan.
AVRAM: Ma la`e, nije Japanac, nego obi~an prosjak, a krvav je
zato {to su Flora i Vlajko upali u crvenu fazu. Umalo
ga nisu ubili.
MANKI: Pa, ni{ta. Ubi}u ga ja, ako treba. Ako je zaslu`io.
PROSJAK: Gle te kurca u ki{nom mantilu!
MANKI: (Prete}i)
[ta, {ta?!
PROSJAK: E, sada mi je stvarno svega dosta. Malo im je {to me biju
i {ikaniraju, a kad im pomene{ honorar jo{ ti prete
smr}u. Istina mo`da nisam propisno obu~en i ne uli-
vam poverewe ali te uveravam da sam plemi} obu~en
ratnim ve{tinama i ostalim borbenim preimu}stvima.
Ako samo rukom manem ode ti taj {e{ir zajedno sa
glavom pravo u gajbu punu govana. Nisam ja moj `ivot
na{ao u kontejenru iako ga tamo uglavnom provodim.
Nego vidim da sam naleteo na neku sumanutu familiju i
boqe mi je da se na vreme povu~em. A ovo {to nisam
stigao na miru da izedem, nosim sa sobom, toliko sam
zaslu`io zbog du{evnog bola i fizi~kih povreda koje
ste mi vi dobrotvori naneli.
Idem, napu{tam boji{te zato {to sam iznemogao, {to
me je `ivotna borba iscrpila, a ne zato {to sam
upla{en.
A ti se, deda, ~uvaj, vidi{ i sam kako ti se porodi~no
^udan stric 67

stablo grana u obrnutom smeru. Ko da vas je Lombrozo

pravio, majke vam ga bolesne nabijem!
(Strpa svu preostalu hranu u kesu i odlazi)
MANKI: (Sko~i, otvori prozor, proturi cev od vin~esterke i
repetira je)
[ta on to? Ma, ko je on to? Zar meni, velikom Mankiju,
majmuni otkazuju poslu{nost?!
AVRAM: Stani, bato! ^ekaj! [ta }e{ to?
MANKI: Ubi}u ga ako mi samo zapi{a kadilak.
AVRAM: Ti ne razume{. Wemu je ve} Vlajko pucao u glavu i eno
ga, nije mu ni{ta. Odlepr{a kao leptir. Nego, boqe i
mi da be`imo dok je jo{ vreme, dok se komandir i
vodnik, Rumunka Flora, ne vrate. Zna{, on ima otvo-
renu rupu na glavi iz koje mu, kad kog se iznervira, curi
mozak i tad zapada u crvenu fazu. Puca na sve {to se
mi~e, a wegova Rumunka koqe.
MANKI: Ne brini, A{o, u cirkus te ja vodim. Tamo, tamo je
lepota umetnosti i budu}nost sveta. U ve{tinama na
trapezu i `onglirawu, u kro}ewu krvolo~nih zveri,
ispaqivawu iz topa i levitaciju ma|ioni~ara. Vide-
}e{ kako na samo jedan pokret ruke nestaju gradovi i
narodi i kako zemqe plivaju u krvi; {ta je pojedina~ni
zlo~in prema kolektivnim masakrima dok planeta Zem-
qa urla od neobuzdanog smeha i kikota |avola. To A{o,
to je sadr`aj `ivota kojim je ispuwena moja nada i vera,
u viziji smrti, ali ne vulgarnom prestanku `ivota ve}
u kolapsu svetova koji su neumereno podigli glave i
zaronili ih u oblake uobra`enosti i gordosti. Qudi i
~itav prate}i biolo{ki mobilijar vi{e ne}e umirati
od starosti ve} od gluposti i gramzivosti. Cirkus je
na{a du{evna bawa i le~ili{te, na{a motivacija i
stimulans, biti klovn a ne genije je doktrina budu}no-
sti, a kad `ivi svet izumire jo{ uvek }e biti onih koji
}e voditi cirkus i publiku od stiropora, koju ve}
fabrike plasti~nih delova ubrzano proizvode.
AVRAM: Pa dobro. Makar i u cirkus, samo prvo uzmi kqu~ od
lisica i oslobodi me. Ali, brzo, po`uri. Moram u
klozet.
MANKI: Eh, kako je velika i mo}na reka Misisipi u koju se
ulila cela ameri~ka kanalizacija, zarobqena u svom
koritu od ~ijeg blata Indijanci prave {arenu grn-
68 Miodrag \uki}

~ariju. A mene jure oni grobari, da me strpaju u kon-

tejner i vrate tamo odakle sam do{ao, na Divqi Zapad,
samo da moj le{ ne pokriva srpska crnica nego wihova
gusta i lepqiva glina koja vata losose opijene feka-
lijama kad u svom razuzdanom pra}akawu zabiju noseve u
wu.
Gde je kqu~?
AVRAM: Na polici, gore, a ja nisam uspeo da dohvatim, a ti... ti
si majmun i ve{to ska~e{ s grane na granu, kao svaki
veliki ~ovek. Po`uri, ~ujem da dolaze iz podruma.
^uje se jako trubqewe kola spoqa. Manki sko~i i potr~i ka
prozoru.
MANKI: Hej, ostavi moj kadilak, klo{aru, jer ako ti ja do|em
nikakve borila~ke ve{tine ti ne}e pomo}i. Ma izlazi
napoqe, stoko! Ne diraj sirenu!
Ponovo trubqewe.
AVRAM: Ostavi prosjaka, ~uje{, otkqu~aj me da be`imo odavde,
ne zna{ Vlajka, koji je to izrod i kakav je kad mu se suzi
mozak. A tek koliko je krvo`edna wegova Rumunka.
Trubqewe.
MANKI: Ma, zar moj kadilak, jutros sam ga oprao u servisu,
zapamti}e kad je tako drowav seo u wega.
(Otr~i napoqe)
AVRAM: (Kroz prozor)
^ekaj, Manki, vrati se brzo, moram u klozet. Gotov sam.
Jooo, Bo`e, zar opet moram u ga}e i to ba{ sad kad mi je
bata do{ao iz Amerike.
Odozdo iz podruma izlaze Vlajko i Flora.
VLAJKO: Ko to tako zverski trubi da mu ja jebem oca i familiju!
Zar ni policija vi{e ne mo`e da ima mira u ovom
prosta~kom i razularenom gradu? Mora da nije nor-
malan kad ne zna kolika je kazna za kr{ewe javnog reda
i mira. Idi Floro, vidi o ~emu se radi i uzmi ga u
proceduru.
(Pri|e radio aparatu i ukqu~i ga. Otud se razle`e
vesela, qubavna pesma na {panskom)
... Besame, besame mu}o,
Besame, besame mu}o...
Opet trubqewe.
^udan stric 69

VLAJKO: Floro!
FLORA: Znam. Da ga privedem ovde.
Stavqa {apku sa ~iviluka, uzima pendrek i polazi napoqe. Ali je
Vlajko ponovo zaustavi.
VLAJKO: ^ekaj, stani! Gde je moj le{?!
AVRAM: Trubi.
SPIKER: Va`no saop{tewe! Obave{tavaju se i istovremeno upo-
zoravaju na{i dragi slu{aoci da je jo{ ju~e iz psihi-
jatrijske klinike, u javnosti poznatija kao gradska
kafilerija pobegao opasan pacijent. Ve} je stigla
prijava iz komunalne slu`be grada da je na Novom
grobqu pu{kom primorao grobare da iz kola izvade
gra|anina spremnog za sahranu i oteo im slu`beni
kadilak koji je za takve specijalne prilike nabavila
gradska uprava, `ele}i da svojim Beogra|anima pri-
u{ti dostojanstven i otmen put do ve~ne ku}e.
(Zatim ponovo pesma)
Besame, besame mu}o...
VLAJKO: [ta, {ta?! Kako, bre, trubi, {ta trubi, ne trabuwaj,
}ale. Gde mo`e le{ da trubi?
FLORA: Pa... ne znam, komandire. Tu smo ga ostavili.
AVRAM: Do{ao je, sine! General, u paradnoj uniformi, u sjajnoj
svilenoj odori. Kao {to sam ti oduvek govorio. Iz-
gleda kao mandarin! Ipak je na kraju do{ao.
VLAJKO: ^ekaj, ~ekaj... Ko do{ao, kako do{ao?! Vaqda oti{ao. I
kako mrtav da ode, boga mu?!
FLORA: Da nije opet neka opsena u pitawu?
AVRAM: Ama, ne! Nije, nije. Odmah sam ga prepoznao. To je moj
bata, mada vi{e ne hramqe. Amerikanac! ^udo! Do{ao
da me vodi u cirkus. U crnom kadilaku, {estoro vrata i
sedma za gepek. A onaj, {to si ga ti, zna{, oti{ao da
trubi napoqu, da ga nervira. Oh, {to me mu~i be{ika!
VLAJKO: Izdr`i, izdr`i, dok ti ne skinem lisice.
(Pewe se na stolicu i rukom tra`i po polici)
Gde je ovde kqu~?
AVRAM: (Uvija se)
Odnese ga sa sobom.
VLAJKO: Kako, bre, odnese?! Jel on normalan? [ta }e mu moj
kqu~?
70 Miodrag \uki}

FLORA: Zna~i zna! Taj ve} sva zna, ne smemo vi{e da ga pustimo
odavde. Da nije oti{ao u podrum? Govori, deda! Kuda je
oti{ao?
VLAJKO: Ma {ta zna, ko sme, ko se usu|uje da dirne u moju
dr`avnu imovinu?! Kuda odneo?
AVRAM: Jeste. Odneo sa sobom, zbog sirene. Sirena ga je preki-
nula. Taman je hteo da me otkqu~a i pusti u klozet, kad
otuda grunu truba. Zidine jerihonske ru{i. Poludeo je
od nekog bola, sve mu se lice zgr~ilo od mr`we. Oti-
{ao je da otera prosjaka iz svoje limuzine.
VLAJKO: Kakvog prosjaka, vaqda samuraja.
Zar on nije mrtav?
AVRAM: Proma{io si ga. Jedino {to ga glava malo vi{e boli od
wenog pendreka, a ti... ti si ga proma{io.
VLAJKO: Zar sa pola metra? Kako je to mogu}e, Floro? Moja
paraliza se, zna~i, progresivno {iri. Bez milosti.
FLORA: Ma ne, nije. Nije to, komandire. Nego uvaquju nam lo{u
municiju, eto {ta je. Nekima u cevi eksplodira, a nama
riko{etira.
VLAJKO: Au, boga ti! To ne vaqa. To ni{ta ne vaqa. A nije ni
humano.
FLORA: Zar kom{ija Jordan opet da ostane sam?
AVRAM: A toliko je ~eznuo za svojim stricem, siromah. Ba{ mi
ga je `ao.
VLAJKO: Eto vidi{. Be{ika te pritiska pravedno, zato {to si
nelojalan, zato {to me svuda ogovara{ i izmi{qa{
gadosti. Vidi{ kakva je pravda. Spora, ali neumoqiva.
Brat ti je do{ao ~ak iz Amerike, posle toliko decenija
i odneo ti kqu~ onda kad ti je najpotrebniji. Budi
razuman i batali one stare pri~e o tome kako te ja
vezujem i mu~im. Zna{ da je to za tvoje dobro. Da sam od
podruma napravio grobqe, da sam Landri i Yek Trbo-
sek. Zna{ li ti kako je uop{te meni? Kad dune vru}
vetar, a moja se rana na glavi razmek{a i po~ne da curi.
Sve mi crveni pe~ati sevaju pred o~ima, a bes me neki
{~epa za srce i mrzim... mrzim celo ~ove~anstvo, i
zemqu, i sve planete, ~itav Univerzum i wegovog tvor-
ca. Tada volim jedino Floru i ne znam {ta bih bez we, u
poslu i `ivotu. Ona je moja lovica, ona za mene lovi i
^udan stric 71

hrani me i ~isti mi ranu. Iz dana u dan imam sve mawe

mozga ali bar oti~e ono {to je zaga|eno i bolesno. Ona
je moj bunar `eqa u kome gasim vrelinu svoje `e|i, moj
usijani ma~. Ona je moj verni sluga i asistent, bez we ne
bih mogao da di{em, a kamoli jurim kriminalce koji na
sve strane kuqaju u izobiqu. Korupcija, kriminal i
prosja~ewe su kao kuga nagrdili lice ove zemqe, raz-
derali joj utrobu i prosuli po pra{ini odakle se di`u
vapaj i smrad do neba. Truba kao uteha i Flora kao
inspiracija su moj modus vivendi, a za tebe, za tebe ona
nije ne`an cveti}, transilvanijska qubi~ica, ve} de-
mon, robustan yelat i krvolo~na Rumunka. Sram te
bilo. I treba da se upi{a{ u ga}e, kad si takav.
^uje se dugo trubqewe automobila, a onda rezak pucaw sa ehom.
I... ti{ina. Prisutni se zagledaju u nedoumici. Vrata se otva-
raju i ulazi Manki sa vin~esterkom u ruci.
MANKI: Ja wemu lepo ka`em, upozoravam ga, {to se ka`e, ~ove-
~anski, da mi ne drnda sirenu, a on meni, vulgarnik,
nepristojnosti u lice baca. I jo{ me la`e da je ja-
panski plemi}.
A sad mi je okrvavio i sedi{te.
Vidi snajo ako ima{ neki kvalitetan deteryent da ga
solidno izriba{, ali prvo izvadi le{ i sarani ga negde
kraj plota, da ne vidi policija, da ne pravi pitawe, jer
ovo nije moja Amerika gde je dobro do{lo svako malo
ubistvo jer to smawuje socijalni problem {to treba da
bude model svake male zemqe ako ho}e da obezbedi vi{i
standard i sigurniji `ivot za svoju sredwu klasu.
VLAJKO: ^i~o, dobri moj ~i~o, odmah sam te prepoznao, on je moj
dragi ~i~a, zar ne }ale, hvala bogu da sam `iv i zdrav,
ti mene ne zna{, ali znam ja tebe, celog `ivota slu{am
glorifikacije o tebi i sm u wima u~estvujem. Nisi ti
nikoga ubio, ne brini ni{ta, mi smo to ve} shvatili, a
tako se i pona{ao. On je ve} bio spreman za sahranu,
promakla nam nepa`wa, prosto kiks u organizaciji,
prosjak je to iskoristio da se izvu~e, mislio je da kidne
od svoje uloge, ali istina ga je stigla iz tvoje ruke.
Sarani}emo ga u na{em podrumu, u tajnosti, van doma-
{aja javne pa`we, kao {to je i red. Neka mu tamo bude
ve~no uto~i{te i bezbedan krov nad glavom da vi{e ne
kisne i ne luta da pla{i decu i `ene u drugom stawu
svojim skarednim izgledom i vulgarnim re~ima.
72 Miodrag \uki}

Samo ti Floro, vodni~e moj, qubavi moga `ivota,

dobro proveri da mu se nije koji mi{ zavukao u prwe, da
ne gre{imo du{u svoju i zatrpamo nevino ~eqade. Jer
mi smo dobri qudi, i ~i~a je dobar ~im je preko
Atlantika do{ao ovde sa svojim sjajnim kadilakom,
zato {to ga vu~e krv.
Ma nije krv, nego zemqa, jer tamo je ilova~a gusta i
te{ka, a krvi ima u izobiqu. A da ovde ne bude i bruke,
daj mi taj kqu~, ~i~o, pa nek tr~i u klozet, ako ve} nije
kasno.
AVRAM. Ko zna? Ko zna?
Manki stoji sa kqu~em od lisica u ispru`enoj ruci; me|utim
Avram ne mo`e da ga uzme.
VLAJKO: Daj meni! Ja }u.
(Uzima kqu~eve i osloba|a ga)
AVRAM: Pa jes. Niko to boqe od tebe ne ume, komandire. Zato
sam te vaqda i {kolovao.
MANKI: (Podi`e vin~esterku na kuk)
A jel ti ovaj stavqa lisice i vezuje za name{taj?
VLAJKO: Taman posla, ~i~o, {ta ti pada na pamet, zar oca svoga,
brata tvojega?! Nego on sam izgubio svaki red pa ne zna
ni ko je, ni {ta je, za ~as se izgubi u gradu pa ga tra`e
patrole, a kada ga na|u samo tra`i da mu sviraju ono
sitno, portorikansko...
AVRAM: (Peva i igra)
... La kukara~a, la kukara~a, cele no}i spavam ja...
VLAJKO: Ajde idi, idi ~askom klozet, nemoj tu da mi se... propade
mi Flora peru}i mu usrane i upi{ane ga}e. Ali, izdr-
`ali smo. Sve smo izdr`ali zato {to smo imali nadu i
~vrstu veru da }emo do`iveti tu sre}u da nam se ti
vrati{, da nas svojom dobrotom izvu~e{ iz smrti i
govana zbog kojih vi{e ne prepoznajemo `ivot, ne raz-
likujemo slobodu od ropstva i `ive od mrtvih. Vidi{
kako se kod nas `ivi rizi~no i neartikulisano. Pro-
sjaci nam nezvani upadaju u ku}u i goste se kao carevi i
na kraju, mrtvi sviraju na kadilaku kojim bi mogao da se
ponosi svaki autenti~ni Amerikanac, a kamoli na-
turalizovani general kao {to si ti.
MANKI: A{o, {ta pri~a ovaj?
^udan stric 73

VLAJKO: Pa, ni{ta; vide}e{ {ta pri~am i razume}e{, sve }e ti

biti jasno samo dok malo zaroni{ u ovaj muq i mo~varu
u kojoj se ba{karimo zajedno sa pijavicama koje ti se
tako prilepe da nema{ kud.
FLORA: Jel a{ov dole u podrumu?
VLAJKO: Jeste. Budak ti ne treba po{to smo rupu za wega ve}
iskopali.
Nego gledaj da to {to pre obavi{, razmileo se neki gad
iz zemqe, pazi da se ne{to ne uzvere na tebe. Toliko
stanovnika podzemnog sveta nema ni u nadzemnoj Kini.
Uzima trubu u ruke i uspravno i ponosno, zaba~ene glave unazad,
svira melodiju La kukara~a. Flora, udaraju}i u kastawete i
uvijaju}i zadwicom, izlazi.
MANKI: Ovo se zove rodna ku}a, ovo je veseli, - moj dom! Home
sweet home! A ja?!
Koliko sam samo mislio na vas. No}ima nisam spavao, a
ponekad, skrhan bolom i nostalgijom kad utonem u san,
odmah potonem u neki dubok kosmi~ki pad i padam,
padam, dok kraj mene prole}u zveri krilate, san|ame i
karakonyule, sve sa razjapqenim ~equstima, da me pro-
gutaju, da ne padam sam u bezdan, jer ceo svet jeste jedna
ogromna crna rupa koja usisava du{e pravoslavne i
nigde nema one miline i topli zuj bumbara od cveta do
cveta, u{iju punih portorikanske muzike, mame Huani-
te i {umadijskih kola, kao kod nas.
Ni slatko i voda, i rakija koja ti stomak oplakwuje kao
kad sedne{ kraj obale Save da peca{ soma i lepo vidi{
kako te merka iz dubine i premi{qa se dal da trgne il
da ne trgne, a talasi}i ti noge ne`no zapquskuju sve dok
ne postanu bele, bele kao sir i mleko.
Ej, zemqo Srbijo, nema ovakve lepote nigde u onom
bezdanu, u onoj crnoj rupi sve dok odatle ne do|e crna
smrt da te zavije u tamu i usisa u svoje crno srce.
To je bio moj san i moj pad iz wega u javu koja je bila
gora i od smrti. Osamdeset godina sam `iveo sa zve-
rima, opasnim tigrovima i lavovima, podmuklim hi-
jenama, te{kim nosorozima, u govnima moje slonice
Dace, ko majmun se veru}i uz {ipke i konopce sve dok
nisam ulo`io sav ogroman kapital u berzu i sve iz-
gubio.
Do posledweg centa.
Uzeli su mi pare, uzeli su mi cirkus, ali mladost im
nisam dao, jer u smrti ne proti~e vreme i ne stari se,
74 Miodrag \uki}

zato sam se i vratio da ovde ostarim i umrem. U `ivotu.

Al prvo da pokrenem novu inicijativu i posao, da
prodam moju ku}u i po~etni kapital ulo`im u pro-
fitabilni biznis, da otkupim svoj cirkus i krenem
ponovo u svet. Samo, ovoga puta ne kao slon, nego
Hanibal na wegovim le|ima i... Rim, Rim }e se ponovo
na}i pod mojim nogama! Pregazi}u Evropu i uze}u car-
sku krunu, da se zna ko je Veliki Manki, da se Manki
nikad ne zaboravi, da se wegovo ime utisne zlatnim
slovima u trijumfalnu kapiju koju }u da podignem na
Terazijama izme|u Moskve i Balkana. Da najzad
sastavimo i srpski pravoslavni Pijemont i postanemo
sila od Bawa Luke do Vladivostoka.
Severni pol imamo, jo{ samo Ju`ni da osvojimo i ceo
svet je na{ sa Velikim Mankijem na ~elu!
^uje se jak i dug prde`.
VLAJKO: [ta je sad? Zar ve} gotovo?
AVRAM: Nije. Nije jo{ ni po~elo. U stvari, to je znak upozo-
rewa, siguran znak da nezaustavqivo dolazi, moram
odmah da se povu~em u klozet.
MANKI: U klozet, u klozet, nego {ta?! Samo po`uri, po{to
ose}am da je do{lo vreme, i meni je tamo mesto. Jo{
malo pa sam i ja gotov.
AVRAM: Mora biti da je to katarza, bato. Skupqati |ubre
decenijama u dalekom svetu, a onda odjednom, neo~e-
kivano, na kraju `ivota, sve to istovariti u rodnom
klozetu. Kakvo olak{awe.
A posle idemo u cirkus da vidimo kako majmun~i}i voze
bicikle.
(Ode)
MANKI: I da jedemo {iptarski sladoled.
VLAJKO: Ej, ~i~a, ~i~a! Boqe da si to govno posrao tamo gde si
prdnuo u ~abar, nego {to si do{ao ovde da zaga|uje{
Florino cve}e svud po avliji. I da nemilosrdno sere{
u sve moje snove i koncepciju `ivota sa kojom sam
~vrsto ra~unao kad se penzioni{em.
Zna~i, zbogom Honolulu, Havaji i Puerto Riko, yabe
sam tolke godine u~io wihov jezik te kjero mu}o i
besame mu}o bez ~ega ozbiqan ~ovek ne mo` ni da
pomisli na tropsko sunce i plave lagune, a kamoli da
ostvari svoj stari erotski san.
^udan stric 75

Zna~i, to je `ivot i wegova pravda. Nekom devojke, a

nekom vudu zombi koji se po svu no} preseqavaju iz
parcele u parcelu i tra`e boqi sme{taj.
Samo ne znam odakle ti taj kadilak i ta vin~esterka da
sa wom osvoji{ svet i obnovi{ Du{anovo carstvo
Americi za inat. [ta ja znam za{to si ti qut na wu i
za{to te progone weni {interi, kad nisi ni ker ni zec,
mo`da zato {to si propali umetnik, ali znam da ne dam
da mi proda{ krov nad glavom i sve one bele koske koje
u podrumu mirno snevaju svoj ve~iti san, bez ikakvog
uznemirewa i straha da }e sad neka jebena slu`ba da ih
trkeqa po laboratorijama i da im otkriva poreklo i
kako su tamo dospeli i {ta bi danas bili da su ostali
`ivi, kakav bi im `ivot bio i dal bi se isplatio.
A ne bi, ne bi, ne bi, kao {to se ni moje ~ekawe na tebe
nije isplatilo, nego je dovelo ne samo sav moj `ivot u
pitawe nego i tvoj, ~i~o, jer znam o ~emu se ovde radi
ako ne o sabota`i na mozgu, jer svaki pritisak ga
istiskuje napoqe kroz ranu i curi mi niz u{i i vrat
kao da me je neko preklao.
Ne mogu ja, bre, to, ne mogu vi{e. Gotovo!
(Vi~e)
Floro!
FLORA: (Iz podruma; samo joj glava proviri iznad patosa)
Izvolte komandire!
VLAJKO: Iskopaj jo{ za jednoga.
FLORA: Razumem!
Nestade. Uskoro se za~uju mukli udarci lopate o zemqu. Manki mu
pri|e.
MANKI: O, pa nema razloga da mi preti{ i da mi dole kopa{
grob, sinov~e. Ja nisam do{ao da te uni{tim, ve} da te
spasem.
Vidi{ ti ove ruke, vidi{. To nisu ruke |avola, ve}
spasiteqa. Misli{ ti da ja ne znam {ta je to kad curi
mozak iz otvorene rane i kakve se sve {arene prikaze
tada u wemu javqaju. I kako glava boli, i kako telo trne
od straha da }e iznutra da se zapali.
I dok se napoqu sprema nevreme i gomilaju tamni
oblaci, kao da }e svaki ~as potop ti samo ~eka{ da
kqunu dim i plamen iz tebe da sagori{ u celini i
pretvori{ se u okameweni ugarak, isce|en i suv, u
76 Miodrag \uki}

kojem vi{e nikakvim hirur{kim skalpelom ne mo`e{

da odvoji{ kosti od mesa i meso od ko`e.
A tebi, ka`e{, curi mozak.
I ima{ vizije pakla i ~uje{ kako |avo ri~e i tra`i,
zahteva tvoju du{u od Boga u koga ne veruje{, po zakonu,
koji ne po{tuje{, jer misli{ da je za bolest svaki lek
dopu{ten, pa makar i zlo~in nad bli`wima koji trunu u
tvom podrumu.
Misli{, ako tebi mozak curi, da drugi o posledicama
ni{ta ne znaju, pa ho}e{ u zaslu`enu penziju, na trop-
sko sunce i pe{~ane pla`e da ti gole Havajke vrte
guzicama i sviraju ukulele.
Ove ruke jesu tvrde i jake, udarcem u wu{ku obaraju
pomahnitalog nosoroga u areni, ali su i lekovite jer
kad ti jednom sednu na jabu~icu odmah prestaje pakao i
dolazi smirewe, kao da si pravednik. A nisi. Nisi jer
vezuje{ svoga oca za krevet i tu~e{ starca, a wegovom
bratu, svom ro|enom stricu kopa{ grob i ne sawaju}i
ko }e u wega da legne. Ali, kad bude{ video svojim
ispalim o~ima, otka~enim od uma i realnosti bi}e
kasno i da se iznenadi{.
Jer tebi, ka`e{, curi mozak, a ti si moj blizak rod, i
meni se kome{a u glavi, jer ti si moj jedini naslednik i
ja moram da te oslobodim bolesti koja je genetski
utemeqena u ovoj ku}i, da sru{im sam wen temeq pre
nego je dam na licitaciju.
Nisam ja vaqda yabe preplivao Atlantik, hiqade kilo-
metara, pra}en ameri~kim {interima u motornom ~am-
cu sa jednom jedinom wihovom `eqom, sa jednim jedinim
wihovim ciqem: da isteram |avola iz tebe.
(Stavi mu obe {ake oko vrata)
I zato te, o nekr{teni, krstim smr}u i u ime Oca i
Sina i Duha Svetoga du{u od |avola osloba|am.
VLAJKO: (Po~ne suze da roni. Padne na kolena)
Joj, joj, ne pritiskaj toliko, zar ne vidi{ da od tvojih
pal~eva ne mogu da do|em do daha, gu{im se u suzama
koliko se kajem...
(Pojavi se Flora iz podruma. Vlajko je ne vidi)
Popusti malo, popusti... Zar ti, ~i~o, zbiqa misli{ da
sam ja zaslu`io da umrem tako mlad? Drugo ste ti i
}ale, zajedno ste prevalili preko dvesta godina, ali,
ja... ja jo{ nisam primio ni prvu penziju a ti sad ho}e{
svojim ~eli~nim stiskom i to da zaustavi{, da zau-
^udan stric 77

stavi{ jedan prirodan tok stvari i to jo{ pre nego {to

sam dobio posledwu povi{icu, a ni potomstvo, da pro-
du`im lozu va{u, plemenitu.
(Sevne muwa, udari grom)
[ta ti misli{, ~i~o, da sam ja kriv {to meni curi
mozak, nije, nego mi Flora jo{ nije rodila naslednika,
prokleta Rumunka, ona me je uvukla u zlo~in, svojim
vla{kim ma|ijama i ~orbuqacima blokirala mi je um i
nisam znao {ta ~inim, jer, ~i~o, gle, jo{ uvek sam dete.
Nisam odrastao iako sam postao komandir. A svet je
nepravedan i zao, i ti si nepravedan i nepravedno me
davi{, ne znam samo odakle ti tolika snaga u tim
godinama, krvqu mi naliva{ o~i, sve mi je crveno i ne
vidim ni{ta, samo krv i bol u grlu i plu}ima. A ti... ti
samo gleda{ i vidi{ sve pogre{no, celu moju kon-
cepciju `ivota, namere i ciq. Vidi{ kako oca vezujem
lisicama za krevet a ne pita{ se kakav je to otac koji
mi je tvrdim {tapom razbio glavu i je li on uop{te moj
otac kad me tera da mu po svu no} sviram La kukara~u i
lazim kao gamad koja ponekad masovno probija iz pod-
ruma pravo u moju spava}u sobu i ne da mi da zaspim, da
zaustavim vrele plime u mojoj glavi. [ta ja da radim,
kad one, buba{vabe, vole da `ive na meni, vole moju
muziku i moj stil `ivota, pa ne}e da me puste da se
saberem. Ni one, ni }ale, ni Flora koja je vi{e ru-
munska ve{tica nego vodnik. Koliko je dobra u krevetu,
toliko je lo{a oko {poreta.
Ne zna da kuva i to ti je.
FLORA: E moj komandire, du{o moja. Bog te odavno napustio pa
te sad ro|eni otac davi, a ti mu se `ali{ kako je
Rumunka luda i krvolo~na, kako ne ume da kuva i kako je
ru`na i zla ali se odli~no jebe.
MANKI: (Pusti Vlajka koji se uz te{ke napore vra}a u `ivot)
^ekaj! Kakav otac?! [ta pri~a{ ti `eno? Zar mu ja
nisam stric?!
FLORA: Zna on vrlo dobro ko mu je otac a ko stric i koga ~eka
tolike decenije da ga sretne i upozna, jer ga krv vrela,
wegova luda krv mu~i i raspiwe.
^udim se samo sebi {ta tra`im ja u ovoj porodici koja
sve ~ega se dotakne pretvara u krv i smrt, u propast i
pra{inu kojom se hrane wegovi {esto no`ni klijenti
kojima svira trubu po svu no}.
A ja udaram u kastawete.
78 Miodrag \uki}

Ja, princeza iz Transilvanije napustila sam dvorac i

sluge da sama slu`im jednom srpskom kopiletu, da mu
budem verna senka i da ga svuda kao ker pratim, u
slu`bi i `ivotu, da kasapim wegove `rtve i da im
kopam grobove, a on, dok snuje Havaje i mame Huanite,
ho}e jo{ i da mu kuvam kao da u nama Rumunkama nema
ni~eg vrelog i egzoti~nog.
Da mu spremam gula{ i paprika{, od ~ega, kad vi{e
mrtvo meso ne mogu da vidim i ose}am kako i ja ludim i
`elim smrt vi{e wemu, nego sebi `ivot.
Zato zadavi svoje kopile da se ti i ja oslobodimo okova
ru`ne pro{losti i jo{ ru`nije sada{wosti bez ikakve
budu}nosti. Da ti mirno ostari{ i umre{ i ja da na
zaslu`enoj robiji okajem svoje grehe.
VLAJKO: Floro, vodni~e, pa ne mora paprika{ svaki dan, pone-
kad mo`e i gula{, ali {to ne ide, ne ide, ma|arski
specijalitet bez sviwetine i qute paprike. Misli{ da
je meni lako u mojoj komplikovanoj porodi~noj situa-
ciji, kad za oca sazna{ da ti je stric, a stric otac, i jo{
te ovde svojim ~eli~nim prstima davi kao zmija `abu.
Kuda to vodi, qubavi?
Mo`da ti zna{ kad sam ja ve} toliko zbuwen pa ne znam
ni gde sam stao ni kuda }u daqe. Vidi{ kakav je moj
`ivot i {ta sam ja tu kriv ako mi zlobnici upropaste
planove, pa usput, poraz i tebe zaka~i. Vidi{ vaqda i
sama da nisam suvi{e popustio pod mentalnim pri-
tiskom nego sam prema tebi ostao ne`an i pu{tam te iz
patrole ku}i kad god duva vetar, da te glava ne boli.
Ima{ samo da pripremi{ povr}e i stavi{ zapr{ku, a ja
}u da dinstam meso.
(Vetar pomeri zavesu)
Nego ovaj vetar se ko lopov uvla~i u ku}u i stvara
veliku nervozu i napetost. Izgleda, ki{a samo {to
nije.
(Muwa sevne)
Ostavi sad sve i tr~i po klijenta da napoqu ne pokisne,
da ga ne stavqamo mokrog u suvu i toplu postequ.
Zna{ i sama koliko je posao slo`en i da ne mogu sve
sam, jer ma koliko da su gladni i mr{avi dok su `ivi,
mrtvi su te{ki kao tu~.
^uje se jak pqusak. Flora se na vratima skoro sudari sa Balegom i
Senkom koji, naoru`ani svojim {interskim rekvizitima, upadaju
unutra.
^udan stric 79

FLORA: E - hej, hej, hej! [ta je, bre, ovo? Va{ari{te, cirkus il
ludnica?! [ta s navalio, jebo te {inter koji vas posla
me|u ovaj ~estit i normalan svet!
BALEGA: Tu je kreten, sorry man!
SENKA: Ja se zovem Senka, `ena mi Stamenka.
BALEGA: Ja ka`em mokro biti sve }e, on vi~e, ne}e, ne}e, ja, ki{a
tu je, a on jok, protestuje i lepo vidi{ parkiran kadi-
lak na{ pred ovom ku}om ba{ kao da je va{.
(Senki)
^uje{ kako pqu{ti, ako ima{ u{i?
SENKA: Stari majmun tu je, {to i vas, policiju obavezuje, da
zajedno spakujemo ludaka, ubicu i lopova da na slobodi
bude {to mawe skotova.
VLAJKO: [ta ovaj usranko lupa, ne, ti si, izgleda, onaj {to se
kupa.
SENKA: Mene samo ambrozija davi, gore nego da tonem u Savi.
Dr` ga, Balega, opkoli. Samo pazi da se sa pu{kom
suvi{e ne osokoli.
BALEGA: Pa, jes! Boqe je da izvadi taj pampur iz rupe i da ga
turi sebi u dupe.
MANKI: (Otvara prozore, vrata... ^uje se pqusak)
Po ki{ici plahoj,
Cve}e cura bere...
BALEGA: Da mnogo ne sere.
VLAJKO: A {to, bre, vi Amerikanci, ne kewate kod va{e en-
gleske bra}e, nego kod nas, u Srbiji, punite svoje ga}e.
^emu vam slu`e klozeti, kupatila i druge higijenske
ustanove dok ovde zavodite neke obi~aje nove.
SENKA: (Tr~i po sceni i hitro zatvara sve prozore i vrata)
Pa jes kad ovde svuda vlaga zaudara i hladna promaja se
{iri pa lete {e{iri i sve provocira na ~i{}ewe
organizma od otrova va{eg pogubnog nacionalizma i
mislio boqe da vas nije, nego {to vam to crveno
pravoslavqe sti`e iz Rusije.
BALEGA: Majakovskog ovde sri~ete i wegove stihove na sav glas
vi~ete!
80 Miodrag \uki}

VLAJKO: To nije ta~no! Na{ `ivot je takav da mi obo`avamo

smrt. Tugujemo zajedno sa Meksikancima i pevamo li-
turgije buba{vabama.
BALEGA: Ma pusti sad to, komandire. Ne zna{ u kakvoj si opas-
nosti.
SENKA: Kakav opasan ludak ti je u ku}i.
VLAJKO: [ta tra`ite vi ovde?
BALEGA: Pa wega, majmuna. Misli ako je skinuo {minku i turio
trorogi {e{ir da je Napoleon i da mo`e stra`ara
silom da odvu~e u cirkus i puca mu u glavu i to pred
publikom.
VLAJKO: Nije on majmun, nego moj stric iz Amerike.
FLORA: To ti je otac, budalo!
VLAJKO: Pazi Floro kako se izra`ava{. Nemoj da se slu~ajno
cela na|e{ u mojoj kartoteci.
FLORA: Ima{ ti dosta klijenata za svoju kartoteku. Vidi{ i
sam koliko naviru sa svih strana, a sad su po~eli da
nasr}u i sa drugih kontinenata. Nema tog insekta koji
ne voli da oprqi krila na ovoj na{oj balkanskoj sve}i.
Iako svud oko sebe {iri gust mrak, dobro gori i razvija
visoku temperaturu. Sve nas dovodi do usijawa, koman-
dire, ceo narod je zahva}en emocijama. ^as ga vidi{
kako tiwa ko ugarak, a ~as gori ko po`ar.
Nego idem ja da donesem jednog od klijenata, da ga dobro
vide, da im jasno uka`emo na perspektivu i {ta ih ovde
~eka. Da ne bude posle nisu znali.
(Ode)
MANKI: Gde je Avram? Za{to ga nema da se vrati, {ta radi
toliko dugo u klozetu? Ima ovde jo{ nas koje boli
stomak, kojima se muti u glavi i gadi od tu|eg smrada.
SENKA: E, moj komandire. Misli{ da si vlast a ne vidi{ da ti
je grad ogrezo u ludilo i kriminal. Zna{ li ti koji je
to {ok za rodbinu kad im usput ukradu mrtvaca pre-
pariranog za sahranu i udobno u{u{kanog u luksuznom
kadilaku i koji je to blam za komunalnu upravu koja ti
za taj komfor naplati i te kako visoku cenu? O posle-
dicama da i ne govorimo. Izgubi}e sredwa klasa po-
verewe u sistem pa }e po~eti da krije svoje umrle
nepreparirane i nena{minkane po podrumima i tava-
nima.
^udan stric 81

VLAJKO: Pa ne znam ni ja vi{e ni{ta, o ~emu se ovde radi, ko je

kome otac a ko stric, ko ludak a ko umetnik, ko su nam
`rtve a ko yelati, ni ko koga jebe a ko kome komanduje,
potpuno sam i sm izgubqen na ovom bespu}u grada bez
kriterijuma i minimalnih uslova za normalno.
^ekaj, ~ekaj, i {ta }ete vi Amerikanci ovde, samo ve}u
zabunu stvarate, grobqa nam pretvarate u gradove i
obrnuto, gradove u grobqa, ukinuli ste nam tradi-
cionalne vrednosti kao {to su alkohol i nikotin, a
uveli nove, marihuanu i heroin, pa sad vi{e niko nije
ni pijan, pa zato ne mo`e ni da se istrezni nego svi su
ludi i svejedno im je dal su `ivi il mrtvi.
Ja sam ~ekao strica iz Amerike a do~ekao oca iz
ludnice. Moja Flora je do{la ~ak iz iz Transilvanije
da se uda za zdravog Srbina ali je naletela na invalida
i sad, ogor~ena, ima sve ~e{}u nostalgiju za Drakulom
Cepe{om, iako je policijski vodnik. I dok u Honolulu
vudu vra~evi di`u mrtve iz grobova dotle mi u Srbiji
stavqamo `ive u grobove i sviramo i pevamo himne
buba{vabama da smo erotizovani Porto rikanci a u
stvari smo neute{no depresivni zbog nesre}ne sudbine
mame Huanite i jednog dana `ivota, kao da ovde ima
ikoga ~iji `ivot traje du`e od jednog minuta.
(Uzima trubu i svira. Iz kupatila se ~uje kako Avram
peva)
Nek putem po kome si po{la,
Mnogo cve}a za tobom ni~e...

BALEGA: Slu{aj komandire, mi smo profesionalci i mo`emo da

se dogovorimo. Razlika me|u nama nije samo u higi-
jenskim navikama ve} i u principu i po{tewu. Vi
radite za platu, mi za pare, vi radite za dr`avu, mi za
sebe. Zato smo pametniji od vas i niko ne mo`e da nas
vu~e za nos jer mi nismo Srbi i cenimo istinu. Majmun
nije va{ stric, nije vam ni otac, nego prosto ludak koga
ni ~eli~ni kavez ne mo`e da zadr`i u azilu, vuku ga
grobqe i cirkus, ako nije tamo onda je onamo, ide okolo
i prska prolaznike, a sad je po~eo i da ih ubija. Zato nas
pustite da ga ve`emo i vodimo ku}i jer on je tamo
proveo ceo `ivot i bio je ba{tovan tamo, voli cve}e i
`ivotiwe, ali ~oveka mrzi i veruje da je samo mrtav
~ovek dobar ~ovek i da svi mrtvi idu u raj, a `ivi u
pakao.
82 Miodrag \uki}

VLAJKO: To je ispravna doktrina i ja se sa wom u potpunosti

sla`em.
SENKA: Veoma je lukav i obrazovan, na{i psihijatri su za wega
pravi volovi a tako se prema wima i pona{a. Upregne
ih u jaram i {iba, ka`e da ih dresira za ta~ku u cirkusu,
a mi onda ubijamo boga u wemu, ali on nas zbog toga ne
mrzi nego samo prezire. Zato moramo da ga vratimo
tamo gde pripada ina~e ode nam i ugled i nagrada i na
{ta }e ovaj svet da li~i ako ba{ niko nikoga ne
po{tuje i ne uva`ava, ako se zlo~in ne nagra|uje i ne
ka`wava. A pare nisu male, pa bio on `iv ili mrtav,
va`no je da ga isporu~imo.
BALEGA: Zato dragi komandire, zbog otaybine i finansijskog
ekvivalenta, zbog ~asti profesije, najzad, dajte nam ga.
VLAJKO: Ali, ja sam dobio telegram iz Amerike. On je moj usud,
moja sudbina, moj modus vivendi, moje genetsko upo-
ri{te.
SENKA: E pa to nije ta~no, to je la` i neka izmi{qotina, ~isti
falsifikat. Na `alost, ovde to nije ni{ta neuobi-
~ajeno. Naprotiv! Danas vam la`iraju prirodno vo}e i
povr}e, i krvnu grupu, ugra|uju la`ne organe za trans-
plataciju, prave cve}e od plastike kao da je tek ubrano,
insekti se zajebu i lete pravo na objekat, stvaraju
~itave galerije velikih majstora ki~ice Modiqanija,
Boti~elija, Van Goga, Rembranta i Rubensa. ^ak se i
sami oni u originalu pojavquju na aukcijama. Tu skoro
je li~no Leonardo da Vin~i prodavao svoju Mona Lizu
na Kaleni}a pijaci i niko ga od prisutnih seqaka nije
prepoznao.
MANKI: [ta vredi {to gledate, kad ne vidite, {to slu{ate, kad
ne ~ujete. Za vas postoji samo konstrukcija sveta koju
budale stvaraju od wegovog postanka. Pred vama je,
gospodo, arhetip stradalnog i otu|enog velikana a
vidite sliku koju vam ova dva usranka serviraju. I sad
ne znate kome da verujete, ~iju realnost da prihvatite.
Da li onoga kome Leonardo da Vin~i nudi svojoj Mona
Lizi na Kaleni}a pijaci ili genija koji je mogao vla-
dati svetom samo da nije imao tako mo}ne glupake
protiv sebe.
Ali, ovo je moj dom, my sweet home, i kad sam ve} jednom
do{ao ku}i ne vra}am se vi{e u tu {talu, u tu vete-
^udan stric 83

rinarsku stanicu za {trojewe divqih kowa koju svet

danas zove Amerikom.
Znam {ta ovaj ho}e od mene. Da neka Daca opet balega
po meni, da vowam kao on i da se razularena, `valava
masa i daqe raspada od smeha. Ali ja sam iz moje
vin~esterke izvadio pampur i {arenu zastavicu i na-
punio sam joj dobo{ metalnom iluminacijom koja {i-
{ti i prosipa svetlost pred o~ima onih koji }e zbog
svoje naivnosti uskoro utopiti u ve~ni mrak i ni-
{tavilo.
Ulazi Flora, mokra od ki{e. Na le|ima nosi mrtvog prosjaka,
lako, kao da je sa~iwen od krpe. Zatim ga tresne o trpezarijski
sto.
FLORA: More, i}i }e, komandire. I}i }e on u taj mrak, kao i
ovaj {to je oti{ao. A mi... mi i ne znamo kako svetlost
izgleda.
MANKI: Kao {to sova ne zna za dan, tako ni svetlost ne podnosi
rumunsku vampiricu.
FLORA: (S le|a udari pendrekom Mankija u glavu. Ovaj se
sru{i. Pritr~e Senka i Balega i ~vrsto ga vezuju)
U pravu su {interi, komandire. Telegram mo`e da bude
obmana. Isto kao i kadilak.
VLAJKO: Kako je to surovo, kako je to stra{no, Flora. Zar ga je
Avram zbog mame tamo smestio, a wu zbog wega ubio i
meni {tapom glavu probio da mi celog `ivota curi
mozak kroz ranu i vi{e ne znam ni kad je vru}ina ni kad
je hladno, pa sam toliko zbuwen da usred leta moram da
nosim {al oko vrata i podi`em buba{vabe umesto na{u
decu.
FLORA: Ne bi to bila deca, komandire, ne bi. Ve} transil-
vanijsko - srpski demoni koji bi se prvo na{e krvi
napili.
SENKA: Nisi pogre{io, komandire, {to si sara|ivao. Siguran
sam da }e se to pozitivno odraziti na tvoju karijeru u
slu`bi.
VLAJKO: Ma jebe{ karijeru nego gledaj da ispuni{ obavezu i
polovinu nagrade do sutra donese{. Moram da kupim
novu trubu, ova je ve} po~ela da r|a. Vidi kakav ima ton.
Prozukao.
(Svira neke kre{tave tonove)
84 Miodrag \uki}

FLORA: Uostalom mo`ete i ovoga da nosite. I on je va{.

BALEGA: Ali, on je mrtav.
FLORA: Pa {ta s tim? Svi smo mrtvi, samo {to, za razliku od
nas, on to zna.
VLAJKO: Nesu|eni zet japanskog cara.
SENKA: Aha?! Ko zna, mo`da je i za wega raspisana nagrada.
BALEGA: [ta, ako ga tra`i japanska kruna?
SENKA: Da sredimo prvo majmuna. Uhvati ga pod mi{ke i pazi da
ti se ne izmigoqi. Stavi}emo ga u kadilak. Da se ne
osvesti?
BALEGA: (Podi`e Mankija)
Boqe da ga ja zakucam u kov~egu pa nek tamo lupa i
protestuje do mile voqe. Da se mi obezbedimo, ko zna
kakve sve ideje mogu da mu padnu na pamet, kad se
probudi?
SENKA: Ako se unutra ne ugu{i.
BALEGA: Nagrada je ista. @iv ili mrtav.
FLORA: A zeta japanskog cara preko wega.
(Stavqa prosjaka preko Mankija i Senka i Balega
iznose obojicu napoqe)
Jebo te! Al je `ivot danas nesiguran! Svako ti upada u
ku}u da te prevari, da te opqa~ka, da te ubije. Prvo
prosjak - ludak, pa onda ludak - ubica, i jo{ majmun.
VLAJKO: Nije mi jasno kako uspevaju da presko~e tako visoke
zidove.
FLORA: Da nas istrebe ko ku}ne mi{eve. Ali, mi smo imali
sre}e. Vi{e nego kom{ija Jordan.
VLAJKO: A {ta wemu fali? Bar je zbrinut i vi{e nije sam. A ja...
ja...
(Grune u pla~)
Zbogom La kukara~a, zbogom Puerte Riko. Floro moja,
vodni~e moj mili, nikad ne}u videti Honolulu.
Jebem ti ovaj bolesni svet. Celog `ivota istrebqujem
kriminalce i mislim da ih ima vi{e nego kad sam
po~eo. Naviru sa svih strana. Upadne mi ludak u ku}u i
ubije mog prosjaka i ja vi{e ne znam ni ko mi je stric ni
ko otac. I kako sad Avrama da do~ekam iz klozeta, u kom
svojstvu mislim?
Jedino {to znam to je da Honolulu ne}u videti nikad.
A jel ti zna{ gde je taj Honolulu?
^udan stric 85

FLORA: Tamo lavovi jedu domoroce i turiste.

VLAJKO: Nije, }urko. U Honolulu se kao kod nas dan deli na dva
dela. Prvo kad pquskaju veseli talasi}i i {etaju gole
devojke i drugo kad pquskaju tu`ni talasi}i i mrtvi
zombi tra`e od vudu vra~eva da im vrate wihove du{e
koje ovi stavqaju u koktele turistima da im poja~aju
seksualnu mo}.
Dolazi Avram obu~en za izlazak.
AVRAM: Evo dana koji je Gospod stvorio da gledamo majmun~i}e
kako voze bicikle sve u krug. A tu su i ostale divqe
zveri pripitomqene da mi jedu {e}er iz ruke i piju
mleko iz fla{ice na cuclu.
Gde je kom{ija Jordan? Obe}ao je da me vodi u cirkus. Ja
sam spreman.
Vlajko i Flora se gledaju.
VLAJKO: Ka`i }ale pravo. Jesam ja tvoj sin ili nisam?
AVRAM: Nisi ti meni ni{ta.
VLAJKO: Pa {ta }e{ ti onda u mom `ivotu?
AVRAM: [ta }e{ ti u mom?
Wih dvojica se gledaju sa mr`wom.
FLORA: Dobro, dobro, trebalo bi ovo da re{imo kao qudi.
(Uzima pendrek u ruke)
VLAJKO: Ili kao Srbi.
(Uzima pi{toq i repetira)
AVRAM: Boqe da uzme{ trubu i odsvira{ mi ne{to. Da umrem u
zdravqu i vesequ.
VLAJKO: [ta sad da radim, Floro? Doveden sam u veliku nedou-
micu. Ako mi je on ubio majku i mene {tapom ranio, a
nije moj otac, to baca ozbiqnu senku na celu moju
li~nost. A ni pamet mi ba{ ne osvetqava u nekom
pozitivnom svetlu.
(Pauza)
[ta da ka`em ako me pitaju gde mi je otac?
FLORA: Oti{o kod brata u Ameriku.
VLAJKO: Ali ako on ipak do|e ovde?
FLORA: Nema {anse. Wega su odveli {interi zauvek tamo gde
mu je mesto.
86 Miodrag \uki}

VLAJKO: Ne}e vaqda da se prave ludi? Da zaborave na moj deo?

FLORA: Ne bi me iznenadilo. Vidi{ i sam da nam je do sad za
svaku zaslugu izmicala nagrada. Qudi su danas nepouz-
dani. La`u za godine, la`u da ne{to dobiju, la`u da se
izvuku iz {kripca i zaslu`ene kazne.
VLAJKO: Pu, majku im jebem nenormalnu. A instrument mi je ba{
propao. Slu{aj taj zvuk. Nema vi{e ~isti, srebrn ton.
Igraj Avrame!
(Svira La kukara~u. Avram igra. Flora mu se prikrada
s le|a sa podignutim pendrekom)
Igraj da zaboravi{ na svoj problem. Brata si kao
besnog psa poslao u ludnicu a nama pri~a{ kako ga
~eka{ da do|e iz Amerike i ubrizga nam, u na{e mrtvo
srce od gladi, finansijsku infuziju i spas na pla`ama
Honolula. Obe}ava{ ukulele i gole Havajke sa cvetnim
aran`manima umesto kupa}ih kostima, banane, ananas i
kivi, ostrige, jastoge i su{ene losose, sve go afro-
dizijak a ovamo be`i{ od ku}e i {aqe{ la`an tele-
gram da je spas ante portas, da izdr`imo u zabludi, da te
i daqe izdr`avamo od na{ih bednih policijskih plata.
Dokle, bre, Avrame, da ti besplatno sviramo i `eqno
i{~ekujemo tebe, ~i~o i re{ewe za tvoju beskrajnu
starost.
Igraj Avrame i zaboravi da mene umalo {tapom nisi
ubio, mamu si koknuo i zatrpao u podrumu, zato sam ja i
izdao porodi~nu grobnicu, kad ve} tamo nema mesta za
wu, ne treba ni ti da se u woj ba{kari{.
AVRAM: (Prestane sa igrawem)
To nije ta~no, to je prokleta la` jednog manijakalnog
deteta koje je ro|eno sa rupom na glavi i koje je u svom
u`asnom nastupu golim rukama zadavilo sopstvenu maj-
ku.
VLAJKO: (Svira)
Igraj Avrame jer ja sviram za postojawe pravde, za
postojawe Boga, a boga mi, ima i kraja za svaku ve~nost,
pa i tvoju!
(Flora podigne pendrek visoko, ali je zaustavi rezak
zvuk zvona na vratima)
^ekaj Floro, stani malo! Ovo ne sluti na dobro. Prvi
put danas da neko zvoni. Svi lupaju kao mahniti. Otvo-
ri da vidimo ko je na vratima. Da im nije pobegao iz
mrtva~kog sanduka, da se Manki nije slu~ajno vratio.
Moj ludi otac!
^udan stric 87

Flora otvori vrata na wima je po{tar.

PO[TAR: Ima li ovde neki mu{karac da mi pomogne da prebacim
ovaj paket. Vidim da se vi ovde zajebavate dok se ja
napoqu guzim i crkavam od tereta.
VLAJKO: Ajde ti, Floro, vidi o ~emu se radi, pomozi ~oveku.
FLORA: Razumem, komandire!
Ona i po{tar sa praga unose ogroman paket sav ulepqen hartijom
sa brojnim pe~atima.
PO[TAR: Ne}u vi{e nikad ovako te{ke pakete da preuzimam.
Mada, ka`u, svaka po{iqka iz Amerike mora li~no da
se preda, na ruke. E, ba{ bih voleo da vidim nekog
po{tara tamo koji bi ovoliki kov~eg uspeo sam da
isporu~i.
VLAJKO: [ta je to?
PO[TAR: Vaqda neki mrtvac, {ta li je, toliko je te`ak da mi je
bubrege odvalio.
VLAJKO: Kakav mrtvac, {ta pri~a{?
PO[TAR: E jesi glup, gospodine, kad ne vidi{ da se zajebavam.
Potpi{i ovde!
VLAJKO: (Opipava paket)
[to je ovako hladan?
PO[TAR: Dopremqen je u hladwa~i. Mo`da neko egzoti~no vo}e.
FLORA: (Razo~arano)
Vo}e?! Kakvo vo}e?!
PO[TAR: Ne znam, mo`da je i {unka, mada ja ne verujem da su
wihove sviwe boqe od na{ih.
Ho}ete li da otvorite?
VLAJKO:
(Otvori vrata)
Do vi|ewa, po{taru. O~ekujem neku nagradu, a plate
Flora i ja jo{ nismo primili. Znate kako je u dr`avnoj
upravi. Sve kasni, partneri su nesigurni... sutra, sutra
}e do}i Flora pravo u po{tu i done}e vam bak{i{ na
ruke. Ako nas {interi isplate. Samo prvo da vidimo
{ta ima unutra, kakav je stimulans.
PO[TAR: Samo da znate da vam ovo za bednu po{tansku platu niko
ne bi isporu~io.
(Ode)
88 Miodrag \uki}

VLAJKO: (Stoji iznad kov~ega u dubokoj nedoumici)

[ta li je unutra? [ta li je unutra?
AVRAM: Sigurno cipele od krokodilske ko`e. Iako mu je jedna
noga kra}a, cipele je oduvek obo`avao. A tamo, u Kali-
forniji, krokodila ima toliko mnogo da ulice pre-
tr~avaju.
VLAJKO: Da nije mo`da nova truba za mene?
FLORA: Ma kakva truba, komandire, meni ovo li~i na gusarsko
blago. Dijamanti, biseri, zlato i platina. Sve zvecka.
AVRAM: Mo`e, mo`e. On je oduvek bio konzervativan i bankama
nije verovao.
VLAJKO: Ne znam samo za{to je ovaj paket toliko leden.
FLORA: Pa otvori! Otvori!
VLAJKO: [ta ako unutra led zvecka?
FLORA: Daj, komandire, cepaj hartiju, skidaj pe~ate!
VLAJKO: Na tvoju odgovornost, Floro.
(Cepa hartije, skida kanape i samolepqivu traku.
Ukazuje se veliki kov~eg od pletenog pru}a sa gvoz-
denim katancem)
Floro, ti si ekspert! Daj kalauz otkqu~aj ovo!
Flora uzima pi{toq sa ~iviluka i puca u katanac koji otpadne.

FLORA: Otvaraj!
VLAJKO: Pa, pomeri se sad odavde. [ta ste toliko upiqili u
paket?!
(Di`e poklopac, gleda u Floru, koja op~iweno ne skida
pogled sa sadr`ine kov~ega)
[ta je bilo, Floro?
FLORA: Pogledaj i sam.
VLAJKO: [ta, {ta?! Majku mu! To nije mogu}e! Otkud sad to?
Kakva je ovo glupost. Jel ovo |avo, Floro, ko se to tako
svirepo {ali sa sirotiwom?!
Pri|e Avram i gleda u kov~eg.

AVRAM: Manki! Ka`em ja da je on moj bata! I ima jednu nogu

kra}u. Samo... {to je mrtav.
^udan stric 89

VLAJKO: Kako mrtav?! Pa malo~as su ga `ivog odveli u kafi-

leriju.
AVRAM: Jeste. Taj je mo`da i `iv, ali ovaj nije. Vidi{ i sam
koliko je beo i leden. I ima jednu nogu kra}u. To je on.
Na~isto mrtav. E, bato, bato! Do{ao si kona~no i ti iz
Amerike. Ko da te je neko posuo bra{nom.
VLAJKO: A trube nema?
FLORA: Ni trube, ni blaga, ni~ega sem wega. Poslao nam je le{,
ko Drakula.
VLAJKO: To je tvoj ro|ak.
FLORA: A ovaj je tvoj otac. Mo`da i wega treba glogovim kocem.
VLAJKO: ^ekaj. Ima neko pismo na grudima. [ta je to?
FLORA: Testament.
VLAJKO: Vidi {ta pi{e, Floro. Mo`da jo{ uvek ima nade,
mo`da je u wemu i moja truba i moj Honolulu. Otvori ga,
~itaj! [ta ka`e!
FLORA: (Otvara pismo i ~ita)
Nikad nisam verovao da }e se to i meni dogoditi. Od
kad znam za sebe, prisustvujem umirawu, idem na tu|e
sahrane, radujem se `ivotu! Ipak, mislio sam, takore}i
bio sam uveren da je to samo sporadi~na pojava.
Sad, {ta je, tu je!
Ako ~itate ovaj moj testament, zna~i da je negde u ni`oj
perspektivi moje telo. Verujem da vas ne}u razo~arati,
znam koliko sam vam nedostajao i sad kona~no raspola-
`ete neograni~eno celokupnom mojom imovinom. Osta-
vqam vam u nasle|e moju najve}u dragocenost, moje telo
i kov~eg od plemenitog ratana koji sm napravio za
ve~nu ku}u. A kao izraz va{eg ushi}ewa i radosti zbog
nasle|a, va{e zahvalnosti, o~ekujem od vas da me sa-
hranite u na{oj porodi~noj grobnici na koju sam jedino
sve ove decenije moga `ivota pomi{qao ne`no i sa
istinskom nostalgijom.
Va{ otac, stric i brat za sva vremena. Ve~naja pamjat i
aliluja!
Post scriptum!
Vide}emo se na ovom svetu, kada }ete mi polo`iti
ra~une o ispuwewu mog testamentarnog zahteva.
Zbogom!
(Pauza)
90 Miodrag \uki}

VLAJKO: Idi ti Floro, nabavi glogov kolac i dobro ga za{iqi

za svaki slu~aj. Vi Rumuni imate iskustvo sa vama. Mi
sa nama jo{ ne znamo kako treba.
Flora iza|e, Vlajko svira trubu, Avram poskakuje.

KRAJ