Josip Broz Prilozi Za Biografiju PDF

VLADIMIR DEDIJER
JOSIP BROZ
TITO
PRILOZI ZA BIOGRAFIJU
1955 KULTURA
PREDGOVOR
Jo pre tri godine bio sam se resio da postojee materijale za biografiju druga
Tita, kao i one koje sam ja prikupio u toku rata i posle rata, dopunim i
sistematiem, a onda objavim u zasebnoj knjizi. Rezultat toga rada jeste ova
knjiga. Istovremeno sam iz obilnog materijala uinio jedan izbor za knjigu
namenjenu itaocima u inostranstvu, koja e izai iz tampe istovremeno sa
jugoslovenskim izdanjima. Ustvari, to e biti dve dosta razliite knjige, jer e
izdanje za inostranstvo, zbog svoje namene, nuno sadrati i mnogo toga to bi
kod nas pret-stavljalo samo izlino ponavljanje poznatih stvari, pa je u ju-
goslovenskom izdanju moglo da se bez neke tete izostavi.
Sreujui priloge za jednu biografiju druga Tita, osnovna tekoa pred kojom
sam se nalazio bila je dati srazmeru izmeu podataka o ivotu i radu druga Tita i
podataka o uslo-vima, sredini i vremenu u kojima je on iveo i delovao. Usled
toga ima dosta neravnomemosti u pojedinim glavama, u njihovoj kompoziciji, u
mome odabiranju onoga to sam smatrao da je vie ili manje vano.
Sto se tie proveravanja ili dopunjavanja injenica koje se ovde iznose, trudio
sam se da taj posao to savesnije obavim, ali molim itaoce da mi ukazu na
svaku nepreciznost, kako bih to mogao ispraviti u narednom izdanju, ukoliko do
njega doe. Koliko god sam mogao, svuda sam stavljao izvor odakle sam pojedine
podatke prikupio.
Ujedno, ukoliko sam pribegavao pojedinim ocenama i sudovima, potpuno sam
svestan njihovih nedostataka. U jednome pismu koje mi je drug Tito uputio za
izdanja ove knjige u inostranstvu, on sam kae: Mislim da e se i ti s time
sloiti da se interpretiranje pojedinih dogaaja u tvojoj knjizi ne moe smatrati
kao definitivno, i to iz prostog razloga to se tek iz jedne dalje perspektive mogu
dati konani sudovi."
Beograd, 28 septembra 1952 godine
V. D.
B
**
Prva glava KUMROVEC U HRVATSKOM ZAGORJU
Dolazak porodice Broz u Zagorje. Franjo Broz, njegova ena Marija i njihovo
petnaestoro dece. ivot u siromanoj zagorskoj kui. Boravak malog Josipa
u Sloveniji kod dede Martina Javerekn. kolovanje. Teko je uvati kravu,
okopavali kukuruz i uiti kolu. Odlazak malog Josipa Broza u svet trbuhom
za kruhom.
Josip BrozTito rodio se u Kumrovcu u Hrvatskom Zagorju. Selo Kumrovec, u
kome Broovi ive ve skoro etiri stotine godina, nalazi se u jednom polju, na
izlasku iz klisure Zelenjak, oko pedeset kilometara na severozapad od Zagreba.
Mala reka zelene boje, Sutla, vijuga kroz kumrovako polje, kroz umarke i pored
urednih kuica pastelno plave boje s krovovima od domaeg crepa, slame ili
indre koju je prekrila mahovina. Na zapadnoj strani polja, preko Sutle, die se
nekoliko lanaca visokih brda, obraslih gustom umom. Tamo je ve Slovenija.
Iznad Zelenjaka, na brdima s jedne i s druge strane, stre razvaline dva
srednjevekovna grada. Na hrvatskoj strani die se iznad Sutle, kao din, grad
grofova Erdodva Cesargrad, a preko reice, ve u Sloveniji, na jednom strmom
vrhu grad grofova Celjskih, Kunperk. Prolazei Zagorjem, putnik e na svakom
malo veem breuljku opaziti zidove kakvog drevnog grada, zamka, kurije ili
crkve. U Zagorju, na prostoru od nekih osamdeset kilometara duine i etrdeset
kilometara irine, moe se pobrojati preko dve hiljade starinskih graevina, od
kojih je veina ve oteena ili u ruevinama. Mnoge od njih, koje su jo ouvane,
imaju znatnu istorisko-umetniku vrednost. Veliki Tabor, zainak iz Srednjeg veka
s gotskom osnovom i elementima renesanse, najraskoniji zagorski burg (dom
izumrle
10
ensis et Zagrabiensis", koji se sada nalazi u Dravnom arhivu u Zagrebu. Iz tog
dokumenta proizlazi da je jedan Ambrozij Broz iz sela Volavia (dananje Volovje),
srez Jastrebarsko, bio 1554 godine nastanjen kao slobodnjak grofa Petra
Erdb'dva. Ve-rovatno je da su se Brozovi iz Jastrebarskog preselili u Zagorje na
imanje grofa Erdodva, Cesargrad.
Tako su se Brozovi naselili na najvei feudalni posed Hrvatske, Cesargrad,
koji je u XVI veku brojao oko 856 dimova
sve do 1689, Sulejman je popalio Slavoniju. Hrvatski sabor je tada u Cetingradu
izabrao za svog kralja Habzburgovca Ferdinanda.
Napadi na Zagorje i ostale hrvatske zemlje nisu prestajali. Sulejman je 1529
ponovo opseo Be, zatim jo 'ednom 1532. Habzburgovci tada odluuju da se
stvori Vojna krajina. Granine oblasti Hrvatske (Lika, Varadin bez Zagorja,
zapadna Slavonija), postaju stalni naoruani logor: seljaci danju oru, a kraj njih
uvek stoji spremno oruje, dok straari na visokim ardacima posmatraju preko
granice pribliavaju li se Turci. Istovremeno su svugde spremni naramci granja,
koji bi se pri pojavi turskih neregularnih pljakakih tdreda martoloza
palili, i tako davali znak Zagorju, ZagorJe Staje, skoj, tajerska Austriji o
opasnosti koja je nailazila. Osim vatara, pucanje lumbardi na granici
nagovetavalo bi opasnost. U tim godinama u Zagorju se naselio veliki broj
begunaca iz svih junoslovenskih zemalja. Zato u Hrvatskom Zagorju ima imena
mesta istih kao i u Bosni: Visoko, Klju, Prozor, Hum, Bobovec, Bosna i Alipai.
Prebegle su i mnoge plemike porodice, Drakovii, Orii, Guii, Dudii,
Pataii, kao i ljudi iz niih stalea. U Zagorje su st;zali begunci ak iz
Makedonije od Dojranskog Jezera, kao na primer Krlee. Jedan deo begunaca
zadravao se u Vojnoj krajini, a drugi je odlazio u Zagorje.
Glavni razlog uspene odbrane Vojne granice lei u tome to su seljaci bili
osloboeni osnovnih oblika feudalne zavisnosti, dajui, naravno, teak danak u
krvi. Uvek su morali da budu spremni da se odupru turskim navalama.
Jedna od najstranijih turskih navala bila je 1568 godine. Sulejman je otpoeo
veliki pohod na Be, ali prethodno ie morao da zauzme utvreni Siget, severno od
Drave, koji je branio hrvatski ban Nikola Zrinski. Sule:man, u pratnji Mehmeda
Sokolovia, doao je pod SigeT 1 avgusta 1566 sa 100 hiljada vojnika i opkolio
ga. Svi su turski napadi bili redom odbijeni, a 29 avgusta branioci su uhvatili
ivog glavnog komandanta janiara. Sulejman je udvostruio nagrade svojim
janiarima. Zrinskom niotkud nije dolazila pomo. Sultan ga je pozivao na
predaju, nudei mu svu Hrvatsku u leno. Ba kad se spremao odluni juri, u
noi 5 septembra, umro je Sulejman pod Sigetom, u svojo1 75 godini. Da to ne bi
uticalo porazno na vojsku, Mehmed-paa Sokolovi skrio je sultanovu smrt, pa
ga je ak mrtvog posadio na otvoru atora, da bi ga vojnici u prolazu mogli videti.
Ostavi bez praha, Nikola Zrinski poginuo je, u stranom juriu na Turke, odbivi
prethodno sve ponude Mehmed-pae Sokolovia za predaju. Pred konani juri
stavio je 100 zlatnih dukata u dep, da ne rekne onaj koji mi mrtvo telo bude
plenio da nije u mene nita naao". Tako je Siget konano pao, ali pohod na Be
nije mogao da se nastavi, jer je preko 20 hiljada turskih odabranih vojnika
poginulo, jer je Sulejman Velianstveni, osvaja Beograda, Budimpete,
Temivara, Rodosa, Tabrisa, Bagdada, Nahievana, Erivana, Adena i Alira,
izdahnuo pod zidinama Sigeta, ne doekavi smrt Nikole Zrinskog. Turska vojska
KUMROVEC
11
(svako ognjite raunalo se kao jedna kua). Vlasnik Cesar-grada bila je porodica
maarskog porekla, Erdodv, koja je imala jo dvadeset i dva druga poseda u
Zagorju i okolini.
Zagorje, tajerska, Kranjska i drugi nai krajevi, branei se od Turaka, podnosili
su velike rtve. Kad su Turci otud bili konano odbijeni, krajem XVIII veka, na
prostoru od Zemuna pa do Rijeke nije bilo vie od 150.000 stanovnika. Zivelo se
teko. Najvei teret padao je na lea kmetova. Oni su morali na
se delom povlaila i periferijom Zagorja. Mnogi turski vojnici pohvatani su. U

Kumrovcu i danas ivi porodica Ulema, za koju kau da je turskog porekla.
U svim ovim ratovima davala je Vojna krajina i Zagorje zajedno s Kranjskom i
tajerskom najvei broj vojnika. Zbog toga su ti nai krajevi dobili od rimskih
papa naziv Antemurale Christianitatis" Predzie hrianstva", ili
Propugnaculum Reipublicae Christianae" Branik drave hr;anske". Tako
su se turske navale kroz itav XVI, XVII, pa dobrim delom i XVIII vek odbijale o
ovo predzie, dok su drugi krajevi Evrope, posebno Austrija, Lombardija,
Venecija mogli da imaju mirniji razvitak.
Dok su u ostalim naim krajevima, pokorenim od Turaka, izbijali vei ili manji
ustanci, Zagorje je bilo stalno ugroeno kroz punih 300 godina od turskih
najezda, ali se ipak u njemu, pred drelom turskih topova, negovala i razvrala
nauka i kultura, istina u jednom vrlo ogranienom krugu. Sve do pedesetih
godina prolog veka Zagorje s Varadinom (koji je preko dve stotine godina b;o
glavni grad Hrvatske 1804 godine Varadin je imao 4.360 stanovnika, a Zagreb
2.970'' bilo je centar kulturnog ivota zemlje. Prvi univerzitet u junoslovenskim
zemljama nalazio se u Zagorju. Sredinom XVII veka pavlinski fratarski red otvorio
je u Lepoglavi filozofski i teoloki fakultet, dok je u Zagrebu, nekako u isto doba,
takoe osnovano filozofsko trogodite s rangom akademije. Oba zavoda dobila su
1669 ovlatenje za dodeljivanje titula: doktorata i bakalaureata, kao i slina
uilita u ostalim habzburkim zemljama. Lepoglava je dala uene Tue kao
Ivana Belostenca (1595 1675), koji je dao pored ostalih dela i monumentalni
Hrvatsko-lat'nski rjenik" na 1.938 stranica sa 47.000 reci (tokavskog i
kajkavskog na-reja). Ovo delo tampano je u domaim tamparijama. Neto
mlai od Belostenca je Juraj Habdeli, autor prvog hrvatskog depnog renika
Dikcionar ili reci slovenske" za kolsku upotrebu pri uenju latinskog jezika
mladei hrvatske i slovenske svakog stalea". Habdeli 4e ujedno najbolji prozni
pisac kajkavske Hrvatske u XVII veku. U delu Pervi otca naega Adama greh"
('674) on ne tedi ak ni popove, koji nedeljom i blagdanom iz prodekalnice za
svoje lukno, povesma, sire itd. obilno krie". On opisuje i veliku gospodu: Hote
nektera gospoda, cifrasto se imati, dvore velike drati, vsagdanja initi, goste
obilno gostiti... uvajte se nebogi kmeti, uboge sirote, siromaka deica, gospoda
se na goenja zezavaju, na pitvinu, na pijanstvo; plaale budu vae kokoke,
kopunci, ako je ie gde kteri, janci, telii, praii, morebiti i lagvi vina,
morebiti i kravica, morebiti i volek, ar ova goenja nisu jednoga dneva... vnogo je
tomu treba, dohodki gospodski tuliko ne premagaju, ada kmeti tem drobastim
trbuhom pomozete; ako ne ete zdobra, dati vam je na sramotu..." U Zagorju, u
njegovim kolama, stekli su humanistiko obrazovanje i kulturni i politiki
pregaoci kao to su Juraj Kriani i Pavao Riter Vitezovi. U zagorskim
zamkovima i kurijama iveli su izvanredni slikari kao Ivan Ranger, pavlinski
fratar u Lepoglavi, ije freske iz po-
12
KUMROVEC
13
poziv feudalca da idu u vojsku, a zatim i da hrane vojsku. Poeci prodiranja

novane privrede su se sve jae oseali. Feudalni gospodar nije vie uzimao od
kmetova desetak samo u naturi, nego je traio i plaanje u novcu, kako bi mogao
da kupuje razne druge proizvode koje su davali sve razvijeniji zanati i
manufaktura.
Ambrozij Broz, koji je, kao to se vidi iz ranije pomenutog dokumenta, preao
1554 godine iz Jastrebarskog u Cesargrad, stvorio je u Brezju zadrugu
porodinog tipa na zemlji grofa Petra Erdodva. Nije jasno kako je Ambrozij Broz
kao slobodnjak postao u Brezju kmet. Verovatno da ga je privukla veliina
grofovske zemlje koju je dobio kao kmet (50 jutara).
Potomci Ambrozija Broza iveli su u zadruzi u Brezju, koja je bila na
bratstvenikoj osnovi kao i zadruge u drugim naim krajevima. Stareina zadruge
bio je po pravilu najstariji zadrugar, ali je ovaj mogao biti i biran. Zadrugari bi
obino izabrali meu otresitijim lanovima takozvanog gospodara" koji upravlja
zadrugom, rasporeuje posao, zapoveda. Gospodar je stanovao u glavnoj kui,
gde je bilo ognjite i gde se zajedniki jelo, a ostali brani parovi imali su male
sobice, obino dva i po metra sa dva, u kojima su spavali sa svojom decom. Te su
sobice bile doziivane uz glavnu zgradu, a svaka je imala poseban ulaz.
Zadruga Ambrozija Broza kao celina imala je ogromne obaveze prema grofu
Erdodvu, zatim prema crkvi i, posebno, caru. Erdodvu se davala, prvo, tlaka.
Zadruga Brozovih u Brezju, naprimer, morala je jedno vreme da daje grofu kao
tlaku 365 radnih dana godinje ili 50 kolskih zaprega. Brozovi su davali i
panove, to jest nadglednike imanja. Pored tlake zadruga je davala grofu devetinu
i posebne darove prilikom veih svetaca i znaajnijih dogaaja u njegovoj
porodici. Caru i crkvi ili su: marturina (porez za uivanje zemlje), harmica
(carina za uvezenu robu), dimnica, posebno crkvi desetina od svega, riz ili dika
(izvanredni porez koji se naroito poveavao u doba navale Turaka), i tako dalje.
Ukupno su kmetovi u Zagorju davali preko 20 raznih vrsta davanja feudalcima:
etka XVIII veka spadaju meu najbolja dela te epohe, pesnici kao Katarina
Patai i drugi. Zagorje i Meumurje u XVI i XVII veku dali su itav niz pisaca,
naroito iz porodice Zrinski, koji su pisali i na maarskom, doprinosei tako
stvaranju maarske literature.
Zagorje u istoriji Hrvatske oznaava otprilike ono to Sumadija znai za Srbiju,
PijemonJ za Italiju. Nedaleko od Kumrovca, u klisuri Zelenjak, stoji jo i d^nas
spomenik pesniku hrvatske himne Lijepa naa" Antunu Mihanoviu. Prolazei
Zagorjem, najbolji esejista Hrvatske A. G. Mato seao se Sumadije, u kojoj se
poslednjih godina prolog veka bio sklonio kao politiki begunac: ,,I ovaj i onaj
puk je buntovan, voli veselje, pie i nije iskorjeniv, a glavno mu je obiljeje
osjeanje pravde i pravice, prelazei u bolest nasljednog parnienja, inata i jala..."
Falen budi Jezu Kristu, lubini Im rukice poglaviti, sluga sem pokoren, kaj
smem k Njimi pri ti? Sem doel bogme, tibru platiti! Graicu gradsku
Grajaninu. Prebendaru pak mletvinu. Gospodinu podiminu, pohininu,
ognjeinu, Magistratu: maltarinu, tovar, tlaku, govedinu. Veleasnom
presvalinu, Kapelanu martininu. Cimtorijumu osvalinu, rokovnicu,
irovinu. Varokem Sucu sajamninu, maltarinu, kermarinu, Kaptolomu:
brodarinu, ti carinu, a bogme i dervarinu! Dominalnem Gospodinu, hini ranjik:
kudu cvancig, urbarijum arenjdalski: vagan jajca, sedem janjci! Kontraktuu
terezjanjskem: tri onkice, rizling lanjski. Zemalskome Gospodinu paarinu,
ciglarinu, lugarinu, ribarinu. lovne cucke, tersovinu. Za in grofu desetinu,
hara zlatni: tri forinte. A pisaru gusku, forint, za tri kapi arne tinte. Za
vuzemski liter vina sedem groov pjacovine. Orehov vagan za aldoma..."1
1 Miroslav Krlea, Balade Petrice Kerempuha", iz pesme Lamentacija o tibri".
Stibra porez; prebendar sveteniki in; presvalina, osval-ina davala
se o sv. Osvaldu; martinina davala se o sv. Martinu; cimtorijum ograen
prostor oko crkve koji ujedno slui kao groblje; rokovnica davala se o sv. Roku;
ranjik rajnska forinta; in dabina za zemlju koju kmet obrauje;
vuzemski uskrnji; aldoma blagoslov; vino koje se pije pri zavretku nekog
posla.
L
14
KUMROVEC
15
Preko reke Sutle koja deli Hrvatsku od Slovenije vladali su isti feudalni odnosi.
Zemlje s one strane Sutle bile su vlasnitvo grofova Celjskih i njihovih naslednika
grofova Tatten-bach u gradu Kunperku. U estim bunama kmetova Sutla nije
bila granica. U velikom ustanku iz 1515 godine, koji je trajao tri meseca i u kome
je seljaka vojska narasla na 80.000 ljudi, jedna od glavnih bitaka vodila se
nedaleko od dananjeg Kumrovca (kada su kmetovi juriali na grad Kunperk, 12
jula 1515 godine).
Petlovo pero, znak pobune kmetova i u buni Mati je Gupca, prvo se pojavilo kod
seljaka-kmetova na posedu cesargradskom. Nisu se mogli nai nikakvi podaci iz
kojih bi se moglo zakljuiti ta je bilo sa zadrugom Broz u to vreme. Iz
dokumenata se vidi da su, na dan 29 januara 1573, kmetovi Cesargrada napali
na grad, prodrli unutra, otsekli glavu upravniku imanja, zapalili jedan -ieo grada,
a sa sobom odvukli neto topova i puaka. Banica Barbara Erdodv, udovica bana
Petra Erdodva, bila se sklonila u jedan deo grada, u koji kmetovi nisu mogli da
prodru. Prethodno su izabrani seljaki kapetani. Voa bune bio je Matija Gubec.
Glavninu vojske vodio je Ilija Gregori, koji je od Cesargrada poao u susednu
tajersku da die kmetove tih krajeva. Ustanak je obuhvatio itavo Zagorje i
delove Kranjske i tajerske. Istoriari procenjuju da je broj pobunjenika iznosio
od 16.000 do 60.000. Ali plemika vojska, pod komandom hrvatskog bana i
zagrebakog biskupa Jurja Drakovia, bila je jaa. Imala je konjicu, a osim toga
jaka zima smetala je slabo obuenim kmetovima. Ilija Gregori prvo je potuen
kod Kr-kog u Sloveniji, 5 februara, zatim je jedan odred kmetova razbijen kod
Kerestinca, 6 februara. Gregori se povukao u Zagorje, gde -ga je kod prelaza
Sutle, izmeu Sentpetra i Kumrovca, ispod Cesargrada, potukao celjski kapetan
Juraj Strattenbach. Sutradan je otpoela otsudna bitka s glavninom pobunjenih
kmetova kod Donje Stubice, gde je kmetovsku vojsku vodio Matija Gubec. Bitka
se svrila porazom kmetovske vojske.
Matija Gubec je iv uhvaen i spaljen, prema predanju, na Markovom trgu u
Zagrebu. Ban-biskup Drakovi poruio je austriskom caru Maksimilijanu:
Krunisau Gupca za primer drugima, ako to odobri Vae posveeno Velianstvo,
gvozdenom krunom, i to usijanom", to je i uinio.
Biskup je Gubca spekel kak goluba v rajngli,
a Biskupa su v nebo na vanjkuu nosili ajngli.
Zakaj ni bil krotek i priklonit kak se ika? kak pu nek bu mu, a ne kak rogi
bika!"1
1 Miroslav Krlea, Balade Petrice Kerempuha", iz pesme Lamentacija o tibri".
Ilija Gregori je zarobljen i odveden u Be, gde je sasluavan, pa posle godinu
dana vraen u Zagorje, Erdodvevima, koji su ga pogubili. Jo sada se u bekom
arhivu nalaze originalni zapisnici sasluanja Gregoria i njegovih drugova. Iz tih
zapisnika jasno se vide ciljevi pobune, nagovetaji oluje koja je svom silinom i
jasnoom izbila tek dva veka docnije u Francuskoj revoluciji 1789 godine. Meu
zahtevima kmetova nalazili su se i sledei: Opta sloboda i staleka jednakost,
opte plaanje poreza i opta vojna obaveza za odbranu domovine, ukidanje
carina i troarina u korist trgovine i prometa." Jedan od seljakih kapetana, Ivan
Svra, na sasluanju je, kako stoji u zapisnicima, rekao: Naa je namjera bila da
ukinemo dae i namete, da otstranimo gospodu i da u Zagrebu osnujemo svoju
vladu, koja bi ubirala poreze i starala se za odbranu granica, jer se gospoda i
onako ne brinu za granicu!"
Kmetovi u Zagorju bili su teko kanjeni. Letopisci vele da je u selima po drveu
visilo na stotine obeenih seljaka. Rauna se da je u ovoj buni pobijeno etiri do
est hiljada kmetova u Zagorju. Naroito je bila okrutna Barbara Erdodv na
svome posedu Cesargradu.
Kad bismo se nou, kao djeca, probudili iza nemirnog sna pria Josip Broz
majka bi nas plaila Crnom kraljicom sa Cesargrada1, govorei da e nas ona
odnijeti ako odmah ne zaspimo. Eto, i poslije tri stotine i vie godina sauvala se
uspomena Kumrovana na strane dane poslije Gupeve bune...
Ali, Erdodv, Keglevii, Tahi, Drakovii i ostali zagorski plemii nisu dugo uivali
u pobedi. Pritisnuli su ih Habzbur-govci iz Bea, pa poto su ih obezglavili,
pogubivi bana Petra Zrinskog i Frana Krsta Frankopana, poeli su da
poklanjaju, za zasluge uinjene habzburkom dvoru, posede u Zagorju i drugim
krajevima Hrvatske takozvanom donatarnom" plemstvu, to jest velikaima
mahom iz Austrije, Maarske, pa ak i iz Spanije i Irske, raznim Windisch-
Gratzima, Odescalchima i drugima.
Posle Francuske revolucije u Zagorje se sklonilo desetak francuskih plemikih
porodica, od kojih su se neke potpuno asimilovale, kao Bombelles, Nugent,
Sermage i tako dalje.
Potomci Petra i Barbare Erdodv vladali su posedom Cesar-grad punih tri stotine
godina, sve do pedesetih godina prolog veka, kada su poeli da se lome feudalni
odnosi u Hrvatskoj. Zagorsko plemstvo ve je bilo potpuno oronulo. Mnogi od ple-
1 U Zagorju postoji predanje o jo jednoj Crnoj kraljici" Barbari, erci
hrvatskog bana i zagorskog vlastelina Hermana Celjskog, en kralja Sigismunda.
Zvala se Crna kraljica" zbog crne odee i svoje okrutnosti.
16
KUMROVEC
17
mia bili su tako osiromaili da im se itavo imanje svelo na okunice na kojima

su obino bili ljivici, pa ih je narod posprdno nazvao ljivarima. Erdodvevski
posedi takoe su bili smanjeni. Ti ljudi silazili su s istoriske pozornice, ali su se
drali svojih tradicija, starog i minulog gospodstva. Sve do 1848, poslednji u
Evropi, oni su u Hrvatskom saboru kao slubeni jezik upotrebljavali latinski.
I u zadruzi Brozovih u Brezju dogaale su se kroz to vreme krupne promene.
Zadruga se poveavala, sve je vie bilo zadrugara, a zemlje nije bilo dovoljno.
Pojedini lanovi naputali su zato zadrugu i odlazili na drugu zemlju, koju im je
zadruga obino kupovala od feudalca.
Tako su iz Brezja, nepoznate godine, verovatno jo u XVII veku, preci Josipa
Broza preli u Kumrovec. U Kumrovcu su postali slobodnjaci, nisu vie bili
kmetovi grofa Erdodva, jer je zadruga iz Brezja platila grofu Erdodvu za zemlju u
Kumrovcu, tako da su doseljenici imali obaveza samo prema dravi" i crkvi (to
jest da plaaju porez i crkvene dabine). Kako kae predanje, porodica Broz nije
davala vojnike. Grof Erdodv je sa svoga poseda bio duan da alje na poziv cara u
Beu 50 konjanika i 200 vojnika. Obino se u feudalnu vojsku nisu uzimali
kmetovi dobri radnici, nego uglavnom besposliari i haramije. Poznat je samo
sluaj da je neki Janko Broz iz Klanjca bio u ratu protiv Maara 1848 godine
komandir strae na dravskom mostu u Varadinu, ali baruta, izgleda, nije
omirisao.
U Kumrovcu je uvek jedan Broz izuio kovaki zanat i drao kovanicu. To je bio
unosan posao, jer je u blizini bio dvor Razvor koji je traio mnogo kovakih
usluga. Osim toga Bro-zovi u Kumrovcu uvek su imali svoja kola i bavili su se
pre-vozom robe cestama Lujzijanom i Jozefinom, ak do Jadranskog Mora.
Iz Brezja su se Brozovi preselili osim u Kumrovec jo i u Klanjec i Radoboj. Od
kraja XVII veka mogu se na osnovu dokumenata lako utvrditi preci Josipa Broza.
U matinim knjigama1 upe Tuhelj, pod koju spada selo Kumrovec, imena tih
predaka su ubeleena ovako:
1 Matine knjige propisao je kao obavezne za podruje itave katolike crkve
Tridentinski koncil, koji se odravao od 15451563, uzako-nivi tako praksu
koja se u Rimu vrila ve gotovo jedan vek pre toga. Ubrzo posle Koncila voenje
matinih knjiga uvedeno je u Hrvatskom Primorju, gde se najstariji sauvani
primerci matrikula iz 1570, nalaze na otocima (Cres i Osor). U severnoj Hrvatskoj
na podruju Zagrebake biskupije, matrikule se pojavljuju tek sto godina kasnije,
oko 1660. upnici su vodili matrikule na latinskom jeziku, pa su krteno ime
esto unosili u latinskom obliku, Martinus umesto Martin, Georgius umesto
Juraj i tako dalje.
Georgius Broz, roen 11 novembra 1684 u Kumrovcu, otac Juraj, majka
Katarina Matusa,
Mihael Broz, roen 10 juna 1726, otac Juraj, majka Margareta Horvat,
Martinus Broz, roen 27 oktobra 1752, otac Mihael, majka Margareta Penik,
Martin Broz, roen 14 jula 1786, otac Martinus, majka Do-rotea Banjak,
Martin Broz, roen 23 avgusta 1829, otac Martin, majka Ana Medvedec,
Franjo Broz, (otac Josipa Broza), roen 25 septembra 1856, otac Martin, majka
Ana Blaiko.
Ukidanjem tlake Kumrovec i okolina konano su se oslobodili Erdodva, ali ne i
drugih nevolja koje su ih odmah zatim snale. Dola je obavezna vojna sluba,
zatim porezi dravi u novcu. U selo je poela sve vie da prodire novana
privreda, donosei, istina, linu slobodu seljaku, ali ubrzavajui zapoeti proces
osiromaenja.
U Kumrovcu zemlja nije najplodnija. Najee je to ilovaa pomeana sa peskom,
a na breuljcima je i laporasta. Malo hleba je ona davala, a sve je vei broj ljudi
trebalo da ishrani. Kumrovani su posle razreenja feudalnih odnosa dobili,
dodue, neto zemlje, ali su morali da za nju daju otkup, poveani su im bili
porezi, naroito posle ratova od 1859 i 1866 koji su se svrili nepovoljno po
Austriju. Njihova zemlja nije mogla da ih prehrani. Gornje Zagorje s Kumrovcem
spadalo je meu najnaseljenije krajeve Evrope. U jednoj optini bilo je po 354
due na kvadratnom kilometru.
Zagorje i itava Hrvatska su takozvanim nagodbama, tj. austro-ugarskom od
1867 i hrvatsko-ugarskom od 1868, umnogome potpali pod vlast Budimpete.
Austro-ugarskom nagodbom od 1867, zakljuenom s feudalnim vlastodrcima
Maarske, Be je, ne vodei rauna o dravnopravnom poloaju Hrvatske, ovu
izruio Maarskoj, a posle toga je Hrvatski sabor primio hrvatsko-ugarsku
nagodbu i prilian deo zakonodavne i izvrne vlasti kao zajednike poslove"
prepustio Maarima. Be je, po starom obiaju, zavaao potinjene zemlje i na taj
nain vrsto vladao i nad jednima i nad drugima. Nagodbom je priznata hrvatska
dravnopravna autonomija u unutranjoj upravi, sudstvu, kolstvu i poljoprivredi
(preko Sabora koji je u velikoj meri bio zavisan od Budimpete), a sva ostala
vlast, naroito pitanje finansija i pcreza, bila je u rukama Maarske, u kojoj se
kapitalizam razvijao punom parom. (Od ukupnih prihoda Hrvatske i Slavonije
56% ilo je u Budimpetu, a 44% ostajalo je u Hrvatskoj za plate inovnika i
ostale budetske stavke.) Maarski feudalci dobili su u svoje ruke
18
i pravo kontrole nad finansijama Hrvatske, to je jo vie omoguavalo ne samo
eksploataciju Hrvatske nego i vrenje raznih malverzacija. R. Seaton Watson
(stariji) u svojoj knjizi Junoslovensko pitanje" duhovito veli da se posle'
Nagodbe Hrvatska nala u poloaju vlasnika firme koji ne sme da pogleda u svoje
roene trgovake knjige".1
Maarska eksploatacija se oseala u Hrvatskoj na svakom koraku. U Hrvatskoj
su graene eleznice kako je to najbolje odgovaralo maarskim interesima. Po
Hrvatskoj su ile pruge zrakasto iz pravca Budimpete, protivno svim
ekonomskim interesima zemlje. Kad se putovalo iz Zagreba za Zemun, moralo se
tri puta presedati na drugi voz: u Brodu, Vinkovcima i Indiji. Slina je bila i
tarifna politika. Prevoz jednog vagona brana od Zagreba do Rijeke stajao je dva
puta vie nego prevoz od Budimpete do Rijeke!
Ne treba zaboraviti da je grad Budimpeta u tom razdoblju naglo rastao. Dovoljno
je navesti sledee redove iz poluofici-jelne maarske publikacije Slika Maarske i
njenih predela": Broj stanovnitva Budimpete se mnoio tako naglo kao ni u
jednom gradu Evrope. Istiemo samo nekoliko brojeva: godine 1810 Peta, Budim
i stari Budim imali su 60.259 stanovnika, a 31 decembra 1890 godine bio je
stvarni broj stanovnika ve 506.384..." Budimpetanska gotika, dunavski
mostovi sve je to podizano na hrastovini slavonskih i sremskih uma
nenaplatno oduzetih od naroda i na osnovu drugih blagodeti koje je pruala
Nagodba.
Za fabrike u Maarskoj i Austriji trebalo je radne snage. Zato su maarske vlasti
ubrzavale proces raspadanja seljakih zadruga u Zagorju i drugim krajevima
Hrvatske. Jedan od izdanaka Petra i Barbare Erdodv, Ivan Erdody-Muki,
poslednji nasledni varadinski upan, koji je zabranjivao da se na sedni-cama
upaniske skuptine govori hrvatski, rasprodao je ostatke veleposeda Cesargrad.
Jedan deo tog poseda, u meuvremenu, bio je preao u ruke plemike porodice
Oegovi. Glavni kupci bile su banke iz Budimpete, koje su u Zagrebu imale
svoje filijale ili svoje ljude. Ostatke Erd6dyevih zemalja kupila su dva
preduzimljiva graanina bankara iz Budimpete Deutsch i Griinvvald.
Zemlju su isparcelisali na sitne posede i poeli da je prodaju seljacima koji su
imali veliki broj lanova porodice. Ali, seljaci nisu imali novca. Zbog toga su
Deutsch i Griinwald odluili da u Klanjcu, oblinjem kotarskom mestu, osnuju
banku, kojoj su dali ime Hrvatska tedionica"! Uneli
x Hrvatsko vie inovnitvo iz redova plemstva jednom prilikom ak je odbilo
ponudu maarske liberalne buroazije pod vodstvom Deaka da se uvede
finansiska autonomija za Hrvatsku, s motivacijom da ono nee odijum
uterivanja poreza na sebe preuzeti". #
KUMROVEC
19
su kao osnovni kapital u svoju banku 100.000 kruna i objavili da su zemlju
grofova Erdodv isparcelisali i da je prodaju. Ko eli da kupi zemlju, a nema
novaca, moe se zaduiti kod Hrvatske tedionice" u Klanjcu. Interes je bio svega
8%, ali je provizija iznosila do 16%, tako da se on ustvari peo do 24%. Ko je
jednom pao u ake Deutscha i Griinwalda, nije se lako izvlaio iz sve veih i veih
dugova.
Otvorene su i takozvane seoske veresiske zadruge, iza kojih je stajala Prva
hrvatska tedionica" i Katolika banka" u Zagrebu. Ove su zadruge bile neka
vrsta ustanova za finan-siranje seljaka koji su otkupljivali parcele feudalne
zemlje. Pretsednik jedne takve zadruge u Tuhlju, kraj Kumrovca, bio je seoski
pop Vjekoslav Homotari. Njegova zadruga otkupila je kumrovake zemlje za
70.000 forinti od baronice Olge Oegovi.
Martin Broz, praded Josipa Broza, ostavio je svome sinu Martinu, roenom 1829
godine, osam jutara zemlje. Ded Martin Broz stradao je jednog dana kad je svojim
kolima prevozio so i neku drugu robu iz Zagreba za Kumrovec. Slomio se toak
na kolima, pa se teret prevalio i pritisnuo starca. Osim sina Franje on je imao jo
i est keri, koje je trebalo udomiti.
U to vreme ve je u Hrvatskoj vaio austriski graanski zakonik, po kome
nasledstvo nije vie pripadalo samo najstarijem sinu, nego je svako dete iza smrti
roditelja moralo da dobije izvestan deo. Ovo je jo vie ubrzalo raspadanje
seoskih poseda. Tako se Franjo Broz morao zaduiti da bi sestrama dao miraz, jer
oevu zemlju nije hteo da prodaje. Ali kad dug nije mogao da otplati, poeo je
ipak da otuuje jutro po jutro svoje zemlje.1
Sa svojih osam jutara zemlje, Franjo Broz, otac Josipov, koji je bio vrlo
drueljubiv ovek, potpisivao je svojim prijateljima menice, a oni, siromani
seljaci kao i on, s mnogo dece, esto menicu nisu mogli da otplauju, pa je i taj
teret padao na Franju Broza.
1 Kako je to osiromaenje seljaka izgledalo u Hrvatskoj toga vremena, pokazuju
ove brojke. Godine 1895 bilo je u njoj 407.403 posednika sa ukupno 4,662.995
jutara zemlje. 372.831 mali posednik imao je 2,328.121 jutro zemlje, a ostalih
34.572 veih i velikih posednika dralo je 2,334.884 jutra. Znai, 91,53%
posednika (malih) imali su 49,92% zemlje, a 8,47% drugih posednika (velikih)
50,08% zemlje!
Najvei posed u Hrvatskoj i Slavoniji imali su grofovi Pejaevii 70.250 jutara,
knez Schaumburg-Lippe 61.868 jutara, baroni Guttmanni od Belia 60.910
jutara, grof Mailath 45.180, grofovi Normann-Ehren-feldski 38.178, grof Eltz
33.144, pl. Giczy u abru 30.046, grofovi Jankovii 27.323, knez Odescalchi
26.010, biskup akovaki oko 25.463 jutra, knez Thurn-Taxis 20.620, Velimir pl.
Jankovi 19.398, grof Erdody u Jastre-barskom 1B.261, baroni Turkovii od
Kutjeva 14.607 jutara, nadvojvoda Friedrich 14.221, baron Karlo Pfeifer 10.300,
grof Henrik Khuen-Belasi 10.121, zagrebaki Kaptol 7.760, baron Vranyczany
4.554, grof Kulmer 3.343, baron Oegovi 2.499 i grof Ori 2.452 jutra.
2*
*
KUMROVEC
21
20
Dole su zbog neisplaivanja duga i javne prodaje seljake zemlje u Kumrovcu.
Deavalo se to u itavoj Hrvatskoj. Ovo su koristile petanske banke, da bi
pojaale kolonizaciju Maara u Hrvatskoj. Zagorje je bilo siromano, pa se tu nije
isplatilo vriti kolonizaciju, ali Podravina, Slavonija i Meu-murje imali su plodne
njive.
Pre Nagodbe, 1868, u Hrvatskoj bilo je svega 11.921 Maar, a 1910 popeo se
njihov broj na 105.948. Vredno je po-menuti maarsku penetraciju u
Meumurje: 1700 tu nema Maara, 1857 bilo je samo 612 Maara (pored 57.000
Hrvata). Od 1861 naseljavaju se Maari (inovnici i trgovci). Samo u akovcu,
gradiu u Meumurju, bilo je 1910 godine 7.320 Maara, to inovnika, to
trgovaca! Maarizacija je bila u punom jeku. Feudalci iz Budimpete sprovodili
su Koutovu parolu iz 1848: Meni nije poznato da postoji hrvatski narod."
Franjo Broz bio je suvonjav ovek, crne kovrave kose, orlovskog nosa, pravi tip
Dinarca", kako ga se seaju njegovi sinovi. U svojoj dvadeset i etvrtoj godini
Franjo se oenio. Seljaci iz Kumrovca i itavog ovog dela Zagorja prelazili su
preko reke Sutle u umovita slovenaka brda i tu kriom sekli drva u kojima su
bili oskudni. To je inio i Franjo Broz. Odlazei preko Sutle do sela Podsrede i
Trebe, upoznao se sa esnaestogodinjom Slovenkinjom Marijom, erkom
Martina Javereka, koji je bio imuniji seljak. Imao je oko 30 jutara zemlje,
uglavnom pod umom, a bavio se i zanatom pleo je koare, pekao kre i palio
ugljen. Javerekovi su starosedelaka slovenaka porodica ovoga kraja. Marijin
otac, Martin Javer-ek, bio je oenjen Marijom Postrin iz Trebe, susednog sela.
Imali su etrnaestoro dece.1
Franjo Broz venao se sa Marijom Javerek 31 januara 1881 godine. Svatovi su iz
Kumrovca doli-po mladu u petoro sanki, kako se to sea tetka po majci
Josipa Broza, Ana2.
Teak ivot ekao je Franju i Mariju Broz. Na osam jutara krte zemlje, koja se
ubrzo jo smanjila, nije se mogla lako ishraniti porodica. Sam Franjo je po prirodi
bio ovek mek, dobroudan, pa kada su ga pritisli prvi dugovi, klonuo je duhom,
poeo je da.se gubi, da se opija, a sav teret porodice pao je na plea njegove ene
Marije. Ona je bila radina, energina,
1 Najstarije njihovo dete bila je Marija; zatim Johan, koji je imao devetoro dece;
Anton, koji je imao dvadeset i jedno dete; Jozef, koji je u mlaim godinama umro;
peto dete umrlo je sasvim malo, esta je Ana, koja je imala troje dece; sedma
Garta, koja je imala dvoje dece; osma Jozefa, koja je umrla u sedamnaestoj
godini; deveta Antonija, koja je imala petoro dece; dok su ostala deca pomrla u
mlaim godinama, a zvala su se Neza, Franca, France, Martin i Miho.
Ana Kolar, tetka Josipa Broza, um^la je u svom selu Podsredi avgusta 1951
godine.
puna ponosa. Bila je prema deci stroga i ila svake nedelje u crkvu. Franjo se sve
vie odbijao od zemljoradnje. Sa svojim konjima prevozio je robu i zimi i leti.
Franjo i Marija Broz imali su petnaestoro dece, od kojih je veina pomrla jo u
prvim godinama ivota1. Josip je bio sedmo dete. Koliko je strano harala
smrtnost meu decom u Zagorju, najbolje pokazuju sledei podaci iz Tuheljske
upe, kojoj pripada i Kumrovec. Od 1870 pa otprilike do 1910 godine, od
celokupnog broja roene dece na teritoriji upe Tuhelj u starosti do dve godine
ivota umiralo je 60% dece. Do petnaest godina starosti umiralo je oko 80% dece.
Franji i Mariji Broz od petnaestoro dece svega je odraslo sedmoro2.
itava porodica Franje Broza stanovala je u kui broj 8 u Kumrovcu. To je vrsto
graena zgrada, s velikim prozorima, podignuta negde oko 1860 godine. Franjo
Broz delio je tu kuu
1 Kad sam razgovarao s drugom Titom o njegovoj brai i sestrama, rekao mi je da
ih je bilo svega desetoro. Skrenuo sam mu panju da u matinim knjigama stoji
da su Franjo i Marija Broz 'mali 15-oro dece. Tito je to primio sa uenjem, jer su
u njegovoj porodici govorili samo o desetoro brae i sestara. Ovaj momenat je
karakteristian uopte za zagorsko selo i za bedu i oai u njemu. Roditelji uopte
ne broje kao svoju decu mrtvoroenad ili odojad umrlu posle nekoliko dana.
8 Deca Franje i Marije Broz, prema Status animarum"-u Tuheljske upe:
Prvo, Josipa, roena 13 novembra 1881, a umrla 2 juna 1883 od krofula".
Drugo, Martin, roen 9 januara 1884, sada ivi u Maarskoj u So-pronju, kao
elezniki slubenik u penziji. Njegovo dvoje dece Franjo i Marija nalaze se u
Jugoslaviji.
Tree, Dragutin (Karlo), roen 10 avgusta 1885, zemljoradnik, umro u Kumrovcu
1932 godine. Imao etiri sina, od kojih su trojica pali u ratu kao partizani: Drago,
streljan u Jasenovcu 1942 godine sa io 160 pripadnika Narodnooslobodilakog
pokreta, Franjo, poginuo u borbi na Ivanici 1942 godine, i Josip (Pepek) streljan
u Maksimiru kraj Zagreba 1942 godine.
etvrto, Anka (Jana), roena 3 jula 1887, a umrla 13 aprila 1889 godine od
hripavca".
Peto, Marijo, roena 7 februara 1889 godine, a umrla 1 maja 1890 godine od
bolesti zahlipci", to jest difterije.
esto, Jana (Ana), roena 19 jula 1890, a umrla 16 oktobra 1891 godine od
krleta", arlaha.
Sedmo, Josip, roen 7 maja 1892 godine, iako je 25 maj uzet kao datum kada se
proslavlja Titov roendan. U raznim dokumentima postoje razni datumi Titovog
roenja. U svedoanstvu za prvi razred osnovne kole u Kumrovcu pie da je
roen 7 maja. U spiskovima uenika drugog, treeg i etvrtog razreda pie da ie
roen 1 maja. U jednom policiskom dokumentu o Titovom hapenju 1928 godine
pie da je roen 12 marta. U jednoj poternici koju je izdalo ltalijansko
ministarstvo unutranjih poslova za vreme Drugog svetskog rata, 23 aprila 1943,
veli se da je Tito roen 5 marta 1892 godine. U katalogu egrtske kole u Sisku
pie da je Tito roen 7 maja 1893 godine. U jednom vojnikom dokumentu
austrougarske vojske, iz vremena kad je Tito sluio kadar, zabeleeno je da je
22
sa jednim svojim roakom, Blaom Brozom. Pretsoblje do ulaznih vrata bilo je
zajedniko, a sa obe strane imali su svaki po dve sobe, dok je kuhinja s
otvorenim ognjitem bila takoe zajednika.
U takvim uslovima otpoeo je ivot Josipa Broza u Ku-mrovcu. Evo kako se on
danas sea tih dana:
Djetinjstvo je moje bilo teko... U porodici je bilo mnogo djece, i za njih nije
bilo lako starati se. Cesto ni kruha nije bilo dovoljno i zbog toga se deavalo da je
majka, da bi pravilno rasporedila rezerve kukuruznog brana koje je imala,
morala zakljuavati ostavu u kojoj se nalazio kruh, a mi, djeca, dobij ali smo
toliko koliko je ona smatrala da nam moe dati, a ne koliko smo mogli pojesti.
Ve u mjesecu januaru moj otac Franjo morao je kupovati kruh, odnosno
kukuruz, jer za penicu naa kua nije imala dovoljno sredstava. Kupovali smo
prijeko", u Sloveniji, u entpetru... Mi, djeca, esto smo koristili dolazak roaka,
tetaka i drugih da bismo od majke, u njihovom prisustvu, izmolili neto kruha
preko onog to smo ve ranije dobili. Majka je bila ponosita ena, pa joj je bilo
neprijatno da nam to pred rodbinom odbije, ali je zato, kad su roaci otili, bilo
prijekora, pa i batina... Jednom je bio nekakav svetac, a roditelji otili nekamo u
goste. Bili smo gladni. Na tavanu je visjela suha svinjska glava koja se uvala za
Novu godinu. Braa i sestre su plakali, a ja skinem tu glavu, stavim je u kotao s
vruom vodom, uspem malo brana, pa se sve to kuhalo oko dva sata. Najeli smo
se da je sve pucalo". Ali jelo je bilo toliko masno da smo se svi razboljeli. Kad se
majka vratila, mi svi samo utimo i stenjemo. Ona se rastuila i nije nas zbog
toga istukla... Onda je dolazilo lukno. To je jedna obaveza jo iz feudalnog doba,
koja se bila odrala u Kumrovcu do moga djetinjstva. Poslije Boia, na Novu
godinu, pred vratima svake
roen 25 maja. Datumom 25 maj otpoelo se u Zagrebu, za vreme rata, a posle
toga i po itavoj Hrvatskoj beleiti dan Titovog roenja. Cak je i Hitler naredio
desant na Drvar na taj dan. Poto se tako 25 maj uveo kao dan Titovog roenja,
drug Tito ga nije hteo kasnije menjati.
Osmo, .Stjepan (tefek), roen 21 decembra 1893, sada ivi u selu Bratini kod
Kupinca.
Deveto,. Matilda, roena 6 februara 1896, sada udata za Alojzija Oslakovia
u selu Kranjica kod Kupinca, ima osmoro dece.
Deseto, Antonija, roena 17 avgusta 1897, a umrla 23 avgusta 1897
godine.
Jedanaesto, Vjekoslav (Slavko), roen 13 avgusta 1898, sada slubenik u
Zagrebu, ima dva sina, bili su partizani.
Dvanaesto, muko dete roeno 1 jula 1900 i odmah umrlo.
Trinaesto, ensko dete roeno 2 avgusta 1901 i odmah umrlo na poroaju.
etrnaesto, Tereza (Rezika), roena 27 avgusta 1902, venana za Dragutina
Ferjania, obuara u Samoboru, ima udatu ker.
Petnaesto, Franjica, roena 9 maja 1906, a umrla 26 septembra 1907.
KUMROVEC
23
seoske kue pojavio bi se fratar iz Klanjca s kriem u ruci, a za njime zvonar s

vreom. Fratar bi na vratima napisao kredom Anno domini...", to jest estitao bi
nam Novu godinu, a domain je morao da mu dade nekoliko litara kukuruza, ili
klupko lana (povjesmo) boje zlata, ili dvije forinte, to je u ono doba znailo dvije
nadnice... A mi smo uvijek poslije Boia morali da kupujemo kukuruz, i lako je
zamisliti kako smo mi, vjeito gladna djeca, gledali zvonara kako trpa na
kukuruz u svoju vreu.
Josip Broz se dobro sea jo jednog dogaaja iz tog doba. Poetkom XX veka u
Hrvatskoj je bio veliki otpor protiv Maara bana Khuena-Hedervarva. Godine
1903 narod se bunio zbog fi-nansiskog sistema koji je Maarskoj obezbeivao
pljaku Hrvatske. U Budimpeti su bili odbijeni svi predloi Hrvata za reviziju
finansiskih odredaba Nagodbe. Osim toga, eleznice u Hrvatskoj bile su u
rukama Maara, na njima je slubeni jezik bio maarski, svi natpisi takoe
maarski, (elezniara-Maara s porodicama u Hrvatskoj bilo je 36.000). U
Zapreiu su seljaci skinuli maarsku zastavu sa eleznike stanice.
andarmerija je otvorila vatru, ubila jednog, a ranila desetinu drugih seljaka. Te
godine bilo je u Hrvatskoj baeno u tamnice preko tri hiljade ljudi, a u okrajima
s organima vlasti ubijeno 26 lica. Otpor je porastao po itavoj zemlji. Pruga
Zagreb-Rijeka bila je prekinuta.
Tada je Zagorje zaposjela i maarska vojska veli Josip Broz. Da bi se ovaj
kraj to jae kaznio, narod je morao da izdrava maarske vojnike. U nau kuu
dola su etiri Maara, pa smo bili primorani da ih hranimo punih mjesec dana.
A i sami nismo imali ta jesti!...
Najvei deo svog ranog detinjstva, gotovo sve do polaska u osnovnu kolu, mali
Joa proveo je preko Sutle u Sloveniji, kod dede po majci, Martina Javereka,
malog, ilavog oveka, gde je uvao stoku i donosio vodu za kuu. Javerekovi su
bili imuniji nego Brozovi, pa je Joa imao veselije detinjstvo kod dede nego u
kui svoga oca.
To su mi najmilije uspomene iz djetinjstva! veli Josip Broz.
Deda Martin iveo je u Podsredi, selu pod umovitim bregovima preko Sutle.
Boravei tamo, mali Joa se najradije igrao u umi i sekao prutie, pravei od
njih bieve za konje. Igrati se konja, biti oko konja, bila mu je od najranijeg
detinjstva najmilija zabava. Deda mu je s konjima radio, otac mu je imao dva
ustra konjia i koiju, uopte u Zagorju imati konja znailo je mnogo. Baba po
ocu, koja je bila iz porodice Blaiko, neobino je volela konje. Josip Broz o tome
pria:
24
Moja pokojna baka, koja je u mladosti bila snana ena, esto je znala
govoriti: Kakve su danas ove ene. Kad sam ja bila mlaa, uzjahala bih konja, pa
jahala u galopu. A grof Ke-glevi, koji to nikako nije podnosio, naredio bi da
zaustavim konja i sjaem. Takve su bile djevojke u mojoj mladosti. A ove danas,
boje se i teletu prii..." Inae je baka bila veoma stroga. Cesto nas je i tukla...
Moja baka bila je jako ponosna, jer njeni stari nisu bili kmetovi, ve slobodni
seljaci. Karakteristino je da se porodice slobodnih seljaka po mentalitetu
ogromno razlikuju od kmetovskih porodica. To se primjeivalo i na njihovim
potomcima i poslije ukidanja feudalne zavisnosti 1848 godine...
Nou, kraj Sutle, mali Joa je ponekad doekao i zoru, uvajui konje na pai:
Na selu se na konja gleda kao na radnu snagu. Pomae ti u radu. Sto ga bolje
timari, bolje ti slui. U moga oca bio je konj, po imenu Putko, koga sam jedino ja
mogao da obuzdam. Samo je meni poputao. A uvijek je bio pun, ugojen, pa i
poslije proljetnog oranja...1
Od Brozovih je Josip nasledio jo jednu crtu u svom karakteru, a to je humor,
zdrav zagorski humor.
I kao djeak volio sam da se naalim, pria Josip Broz. Kad mi se udavala
sestra, ja sam neprimjetno uzeo njen vijenac i objesio ga na kokoinjac. Traili su
ga po itavoj kui i na kraju nali tamo gdje se nisu nadali. Bilo je i smijeha, ali
ne sjeam se da li sam se na kraju i ja smijao... A evo kako su se jednom naalili
sa mnom. Dok sam bio kod djeda Martina, esto sam odlazio do mjesta na kome
su neki susjedi palili kre. Jednog dana upita me jedan od njih: Bi li se ti, Joa,
enio?" Ja odgovorim da bih, a on mi onda obea da e mi nai djevojku. I zbilja
me posla u brdo mome ujaku, pouivi me prije toga ta da uradim. Kad doe
tamo uio me on ti prvo reci: Dobro vee, dobar tek!" Oni e ti odgovoriti
na pozdrav: Hajde, sjedi k nama." A ti kai: Hvala, neu, ja sam ve kod kue..."
Onda e te zapitati, zato si doao. Kazae da si uo da u kui imaju djevojicu i
da bi ti htio da je oeni." A ta djevojica je zapravo bila moja roaka. Ja tako i
uradim, odem i ozbiljno kaem zato sam doao. Na moje rijei svi oko stola
prasnue u smijeh. Ja se tek onda postidim, jer onako malen nisam sve to skupa
razumio. A ujak me onda uze za ruku, pokaza mi djevojicu i ree: Evo ti tamo
nevjeste." Zatim sam morao ispriati tko se to tako naalio sa mnom.
1 Za vreme Drugog svetskog rata Tito bi uvek sjahivao s konja kad je trebalo da
se uspne uzbrdo. Govorio je: Treba konja tedjeti za ravnicu." U toku Pete
afanzive svoga konja Lastu nijednom nije jahao, sve dok se nismo probili iz
obrua.
KUMROVEC
25
Deda Martin voleo je Jou vie nego ijedno svoje drugo unue, ali ga je Joa
jednog dana raalostio. Toga se i dandanas sea:
Djed je uvijek volio da zadri za sebe vrak od glave eera, jer je bio najslai.
(Tada se eer prodavao u komadima kupastog oblika nalik na povelike topovske
granate.) Ali, ba zato, vrak od glave eera volio sam i ja. I jednoga dana, da bih
ga odlomio za sebe, ja sam, onako malen, uzeo itavu glavu eera i ponio je u
umarak, da je sakrijem. Na moju nesreu, kad sam prelazio preko potoka, eer
mi isklizne iz ruku i padne u vodu. Nije mi uspjelo da se osladim, a i djeda sam
raalostio.
Kad je mali. Joa konano napustio dedin dom za njega je nastao drugi ivot.
U zagorskim kuama dete od sedam godina ve se smatra za radnu snagu. Tako
je Joa ve morao da vodi kravu na pau, da okopava kukuruz, da plevi batu.
Kao i majka, braa i sestre, i Joa je od svoje sedme godine okretao rvanj
primitivni runi mlin. U njegovoj rodnoj kui i danas postoji taj rvanj za
mlevenje kukuruza, ije je okretanje vrlo naporno:
Stotinu puta sam se oznojio okreui rvanj, a kako su mi poslije toga
ganci bili slatki... Ili bi mi majka rekla da ljuljam mlaeg brata u kolijevci. Ja
bih ljuljao, ljuljao, dok dijete ne bi ispalo iz kolijevke... Kao dijete, volio sam se
igrati. Jednom pao snijeg, a sanki nemam. Majka nije bila kod kue, a ja uzmem
korito pa sa njime na snijeg. Sputao sam se koritom niz brijeg, dok nije udarilo
u kamen i prebilo se na pola... Bilo je poslije batina... Ali, najtee od svega bilo mi
je kada me otac slao da s njegovom mjenicom u ruci odem irantima i zamolim
da je potpiu. To su bili seljaci kao i moj otac, duni, gladni, s mnogo djece...
Morao bih tada da sluam prvo grdnje; zatim jadikovke, dok konano mjenica
nije bila potpisana... Najvie suza smo mi, djeca, prolili kad je otac prodao naeg
psa, velikog kudravog ovara Polaka. Svi smo voljeli Polaka, jer nas je nauio"
hodati. Kad bi jo kao mala djeca bauljali po sobi, uhvatili bismo se za guste
Polakove dlake i tako, drei se za psa, pravili svoje prve korake. A Polak bi
polako iao oko sobe. Otac ga je bio dao za dva hvata drva feneru (upravniku}
Windisch-Gratzovog dvorca u Sloveniji i odveo onamo. Jo se otac nije ni vratio, a
Polak je ve bio kod kue. Tada otac ponovo zgrabi Polaka i krene s njim nazad.
Mi u pla, kad sutradan eto Polaka opet, ali ne smije u kuu, kao da osjea da e
ga otac ponovo vratiti. Mi onda Polaka odvedemo u umicu iznad kue, tu mu
iskopamo jamu i tu smo ga pune dvije nedjelje potajno hranili. A on kao da je
znao da je bjegunac niti laje niti se javlja. Poslije i fener iz Windisch-
Gratzovog
26
dvorca digne ruke od psa, a mi onda Polaka izvedemo pred oca. Jo je dugo
poslije toga bio kod nas i doivio esnaest godina...
Kumrovec ima osnovnu kolu od 1899 godine. Kad je bila otvorena, mnogi seljaci
gledali su na nju s nepoverenjem. Ona im je otrzala radnu snagu od njive, polja,
rvnja... Ali, s druge strane, poneki pametniji seljak video je da je kola njegovom
detetu put u zanat. U to doba u Hrvatskoj je bilo svega 40% stanovnitva
pismeno. kole se nisu podizale, bar hrvatske i srpske, u onom stepenu kako je
raslo stanovnitvo. Godine 18761877 na 10.000 stanovnika bilo je sedam
kola, a 1905 1906 na 10.000 svega est kola.
U Kumrovcu jo i danas postoji stara kolska zgrada, zidana pre ezdeset godina,
u kojoj je uio mali Joa. Jo danas stoji izlizani prag preko koga su prelazili
toliki mali Ku-mrovani.
U arhivi kole uva se jedan lep dokumenat. To je kolska spomenica za niu
puku kolu u Kumrovcu", koja se vodi od samog otvaranja kole i koja je njen
veran letopis do dananjeg dana. Tu je zabeleeno da je kolska godina, kad je
novi uenik Josip Broz stupio u kolu, zapoela kao i ostale sveanom slubom
bojom i sazivom duha svetoga". Te kolske godine upisana su 224 deaka i 142
devojice, to pokazuje kako je mnogo dece u malim zagorskim selima. Uitelj je
bio Jure Markovi za sva etiri razreda. Poetkom novembra zbog njegove bolesti
kola je zatvorena i nije radila do februara. Rad je zavren na dan 15 juna, kada
su odrani ispiti i sluba boja u kapeli svetoga Roka iznad Kumrovca u
prisustvu aka i roditelja, a uenicima podeljene nagrade i saopteni rezultati.
U poetku je Joa imao muke sa uenjem. Kod deda Mar-tina govorio je samo
slovenaki, pa je teko savlaivao hrvatski knjievni jezik. Osim toga, otac ga je
esto ostavljao da uva stoku kad je trebalo ii u kolu. Imao je veliki broj
izostanaka, pa je prvi razred polazio dve godine. Meutim, im je ovladao
hrvatskim jezikom, postao je jedan od boljih aka u koli.
Teko se onda uilo, sea se Josip Broz. Bio si radna snaga. Nikad nisi imao
vremena za uenje, uva stoku, kopa... Ode na livadu da pazi na kravu, a
ponese u ruci knjigu i hoe da ui, ali od uenja nema nita. Krava te za
trik" vue kamo ona hoe... Ako digne oi s nje ili ispusti trik", ona pravo u
tuu njivu... Djetinjstva stvarno nisam imao.
Uitelj Jure Markovi bolovao je od tuberkuloze i esto je izostajao iz kole... Po
dva razreda bila su u istoj uionici. Uitelj bi zakaljao, bacio krv u rupi, a ja
bih mu ga poslije nosio na vodu i prao. Poslije smo rupi suili na vatri, jer
uitelj drugog rupia nije imao... Vraao bih se poslije
KUMROVEC
27
pola sata u uionicu s rupiem... Uitelj me jako volio, esto mi je davao
kruha... Jednog dana dola mu je majka i odvela ga... Svi smo stajali kraj ograde
dok su kola odlazila. Uitelj nam je mahao rupiem, a mi smo svi plakali...
Poslije je dola jedna uiteljica, po imenu Marija, stroga ena, koja je ake tukla
ibom. Ali i ona je brzo napustila Kumrovec, jer se udala. Trei uitelj je bio
Stjepan Vimpuek. Mlad ovjek, paljiv prema acima, dobar nastavnik.1"
Potkraj aprila 1902 godine kolu je obiao, kako veli Spomenica", kolski
nadzornik Optrki, koji se razbolio od nagle
1 U maju 1952 godine objavio sam jedan odlomak iz ove knjige u dnevnoj tampi.
Dogodilo se da je taj odlomak proitao i uitelj druga Tita, Stjepan Vimpuek, koji
je u leto 1952 iveo u Zagrebu, kao penzio-nisani kolski nadzornik. On mi je
uputio jedno pismo u kome se intere-sovao da li bi mogao da poseti druga Tita.
Istovremeno mi je poslao jedan krai rukopis, svoje uspomene na dane kada je
bio uitelj u Kum-7 rovcu, pre pedeset godina. Donosim ovde nekoliko odlomaka
iz tih nje-" govih uspomena:
Nakon poloene mature u julu 1904 g., u Zagrebu, nastupio sam prvo mjesto
uitelja u Kumrovcu 1 septembra iste godine.
Druga Tita (Josipa Broza) zatekao sam u etvrtom razredu. Kua njegovih
roditelja bila je druga po redu od kole. U njoj su tada ivjele tri obitelji: Titov
otac, njegov stric Mihalj (Halec), te drugi stric Franjo, a sva trojica sa svojim
enama i djecom. U toj kui bilo je mjesta samo za dvije obitelji, toga radi trebala
se jedna iseliti. To je bila obitelj Titova oca. Njegova imena ne mogu se sjetiti, ali
sigurno znadem, da mu nije bilo ime Franjo, jer se pomenuti stric zvao Franjo, a
bio je kirija, te je i mene esto vozio u vagerlu" na stanicu Veliko Trgovite.
(Stari uitelj je ovde pobrkao oca druga Tita sa stricem. V. D.) Drugi stric
Halec bavio se preprodajom ogreva, te ga je izvozio u Klan'ec.
U Kumrovcu je openito u ono doba vladalo siromatvo, pa i u kui Broza, a i u
svima okolnim selima, koja su bila vrlo napuena, a zemlja je ponajvie pripadala
vlastelinki iz Razvora. Seljaci su govorili, da je premalo za ivjeti, a previe za
umrijeti.
Kumrovec i okolna sela: Skarnik, Kladnik, Brezje i druga, spadala su meu
najsiromanija sela u Hrvatskom Zagorju. Mukarci su u proljee odlazili u
Prusku na rad u rudnike, a vraali se pred zimu kui. Mlade ene, nakon
svrenog jutarnjeg posla kod kue, ile su na poljski rad preko Sutle u Sv. Petar
(entpeter) u tajerskoj. Sva ta zarada otila je na nakup kukuruza i odijela te
obue. Samo imuniji imali su kukuruza do Nove godine, a rijetki do proljea.
Za ilustraciju bijede navodim samo ovo: Palo mi je u dunost da o Novoj godini
1910 obavim popis puanstva u pomenutim selima. Poeo sam drugi dan Boia
(tefanje); obilazei sela, naao sam samo rijetko koju kuu, u kojoj se loilo u
pei. Ljudi su leali u krevetima obueni, a gdje se sluajno loilo, dolazili su
susjedi na grijanje. uma u cijelom podruju nije bilo, a drva su morali kupiti u
tajerskoj, naroito oko mjesta Podsreda, odakle je rodom i Titova majka. Rijetke
su bile kue, koje su zaklale zimi svinju, a jo rjee koje su za blagdane imale
purana. Gojili su purane ali ne za sebe, ve za prodaju, da dou do novaca.
kolske prilike bile su mizerne. Opine su same morale podizati kole i plaati
uitelje. Zato su i bile rijetko posijane, a postojee prenatrpane uenicima. U
Kumrovcu se meglo upisati svake godine najvie
28
i teke bolesti i u Dubravici blago usnuo". Prilikom obilaska kole od strane
nadzornika Optrkia izvreno je prozivanje uenika i kratko ispitivanje. Uskoro je
zavrena kolska godina. Joa je preao u drugi razred. Njegove ocene u toj
kolskoj godini bile su sledee:
udorednost: pohvalan1 Vjeronauk: dobar itanje: dovoljan Raun: dobar
Pisanje: dobar Pjevanje: dobar Gimnastika: dobar
(4) (3) (2) (3) (3) (3) (3)
U drugi razred osnovne kole Josip Broz stupio je u svojoj desetoj godini. U
poetku kolske 19021903 godine kola je bila rasputena osam dana zbog
vratobolje" (difterije) i kalja hripavca". Joa je bolovao od difterije. U drugom
razredu aci su poeli da ue irilicu.
Kao uenik drugog razreda Joa je radio u kolskom vrtu, to je bilo obavezno za
sve uenike. Iz rada u vrtu oni su i ocenjivani. Uio je i da kalemi voke.
samo oko stotinu novih uenika, dok ih je nekoliko stotina ostalo ne-upisano.
Malo je bilo djece, koja su se mogla upisati prije devete godine. Tu sreu je imao
mali Josip Broz, kao sin susjeda kole...
kola je bila jednorazredna tj. bio sam jedini nastavnik, a obuavao sam prije
podne III, IV i V razred, a poslije podne I i II, svega dnevno oko 200 uenika.
Nedjeljom i etvrtkom obuavao sam samo prije podne IIII teaj opetovnice, te
po nekoliko egrta, svega oko 90 njih. Neprestano sam molio da mi se dodijeli
uiteljica, no uzalud. Drava nije htjela pomoi, a narod nije mogao zbog
siromatva.
Djeca ondanje generacije bila su veinom bistra i posluna, a naroito su imala
dobar sluh. Toga radi sam ih mogao vrlo uspjeno obuavati u pjevanju kao
nigdje drugdje, gdje sam poslije slubovao. Prolaznici su pred kolom zastajkivali
i divili se pjevanju aka.
elio sam da se djevojice obuavaju u runom radu, kako bi kod kue mogle
pomagati majkama; kako nije bilo uiteljice, to je moja ena badava 4 godine
obuavala.
Slati djecu u zanat bilo je za ono vrijeme najbolje, to se moglo uiniti za ljude
onoga kraja i prilike obitelji Broz. Tada nije bilo mogunosti niti sredstava da se
alju djeca u srednju kolu.
Malo je aka redovno svrilo svih pet razreda, jer su veina njih morali prepustiti
mjesto u koli mlaima, te su ili na ,sanat, ili su ekali sudbinu otaca u
tuinskom rudniku.
Napokon sam od prenapornog rada izgubio zdravlje, obolio sam na pluima.
Dobio sam zamjenu, ali za moje zdravlje nije se nitko brinuo. Na Brestovcu je ve
postojalo ljeilite, ali samo za bogatae. Dok je moja mjesena plata bila 80
kruna, hranarina na Brestovcu je samo dnevno iznosila 20 kruna."
1 Prelazne ocene su bile dovoljan (2\ dobar (3), vrlo dobar (4), i odlian (5), a
neprelazna ocena je 1 (slab).
i
I
KUMROVEC
29
Drugi razred zavrio je s pohvalom i imao sledee ocene:
udorednost: vrlo pohvalan (5)
Vjeronauk: vrlo dobar (4)
itanje: vrlo dobar (4)
Raun: vrlo dobar (4)
Krasnopis: dovoljan (2)
Pjevanje: vrlo dobar (4)
Gimnastika: vrlo dobar (4)
Rad u kolskom vrtu: odlian (5)
U treem razredu Josip Broz je imao sledee ocene:
udorednost: pohvalan (4)
Vjeronauk: dobar (3)
Hrvatski jezik: dobar (3)
Raun: vrlo dobar (4)
Pisanje: dobar (3)
crtanje: vrlo dobar (4) -^
Pjevanje: vrlo dobar (4)
Gimnastika: vrlo dobar (4) Imao je 21 opravdan izostanak.
Na kraju kolske godine, kad su predavane svedodbe, Joa je pohvaljen.
kolske godine 19041905 Josip Broz je uio poslednji razred u Kumrovcu. Bilo
mu je ve 12 godina. U kolu je bilo upisano 436 aka, ali ih je velik broj
izostajao.
kolska godina zavrena je sveanou kojoj su prisustvovali i roditelji. Pred kraj
kolske godine nadzornik je konstato-vao da nije bio dovoljan napredak, poto
kola nije dobila na vreme udbenike, kao ni sveske za pisanje. To je ometalo
nastavu sve do kraja decembra.
Josip Broz je etvrti razred zavrio sa sledeim ocenama:
udorednost: vrlo pohvalan Vjeronauk: vrlo dobar Jezik: dobar Raun: dovoljan
Crtanje: dobar Pjevanje: dobar Gimnastika: vrlo dobar Rad u vrtu: vrlo dobar
(5) (4) (3) (2) (3) (3) (4) (4)
Izostanci: 24 opravdanih i 7 neopravdanih.
Za vreme raspusta i praznika kumrovaka deca provodila su vreme na zidinama
razorenog Cesargrada, a za letnjih vru-
30
ih meseci najveim delom u dolini kraj reke Sutle, gde su deaci uvali stoku.
Oni su pravili piskove od vrbe i hvatali ribu u reci, koja ima i dubokih virova.
Sutla u ovom delu toka ima klenova, tuka, plotica, ostrea. Uhvaenu ribu pekli
su na vatri koju su loili kraj reke, i to na taj nain to bi je umotali u novine i
zapretali u ar. Nije bila uvek potpuno peena kad su je vadili iz novina.
Igrali su se jo pikue" i orkape". Pikua" je borba oko uterivanja drvene kugle
u rupe koje se prave na zemlji i koje deaci uvaju motkom. Igra se u petoro. To
je neka kombinacija kroketa i golfa. Corkapa" je igra oko kape.
U sezoni lenika i oraha deaci su se igrali takozvane igre na kocku". Ona se
sastoji u sledeem: uzme se leskov ili vrbov pruti, debljine oko jednog
santimetra, a dugaak 6 do 8 santi-metara. Pruti se prepolovi po duini, pa se
polovine prutia sastavljaju u ruci i tako sastavljene putaju na zemlju. Ako obe
polovine padnu tako da lee na zemlji sa zaseene ili sa druge, oble, strane, onda
dobija onaj koji baca, a ako polovine drvca legnu nejednako, to jest, jedna
polovina padne na zase-enu stranu a druga na oblu, onda gubi onaj koji baca.
Igra se u ugovoreni broj lenika ili oraha.
Ali najmilija igra bilo je naterivanje". U njoj je odluivala snaga i spretnost. Deca
iz Kumrovca vodila bi borbu sa vrnjacima iz okolnih sela. Cesto se ta igra
zavravala i po kojom razbijenom glavom.
Naroito je bilo naterivanja" sa decom iz susednih sela preko Sutle. Deaci s one
strane Sutle izazivali bi Kumrovane, koji bi prelazili reku i navalili na njih. Neki
put bi im Slovenci podvalili. Izazvali bi Kumrovane, a kad bi ovi preli Sutlu, sa-
ekivali bi ih i neki odrasliji i jai, i dobro izmlatili.
Ilo se i u tue vonjake. O tome Josip tefan zvani Pe-pek, zemljoradnik, kolski
drug Josipa Broza, pria:
Kad smo bili djeca, nas dvojica smo, s ostalim djeacima, ili po jabuke u
vonjake naih susjeda. Na primjer kod Marka Grgia, zvanog Bajs, iji vonjak
nije bio velik, ali su jabuke u njemu bile vanredno dobre. Voe smo trpali u
njedra. Jednom sam ja ponio sobom ak i koaricu, ali kad sam je napunio i
krenuo iz vonjaka, Bajs je iskoio iz zaklona iza koga nas je vrebao. Mene je i
uhvatio, poto s koarom nisam mogao da bjeim kao ostali.
Josip Stefan dobro se sea Josipa Broza-iz kole:
Joa je volio da nas zadirkuje. Kad smo bili u koli, on brzo zavri svoj
zadatak, a onda zadirkuje druge. Bio je dosta nemiran i volio je da se ali...
Jednom, zimi, Joi nisu dopustili da ide s nama na sankanje, jer je imao sasvim
poderanu obuu. Majka ga je izula i ostavila kod kue, a obuu mu sakrila. Ali
KUMROVEC
31
on je uvio noge u krpe i pobjegao kroz prozor na sankanje. Na sankama smo se
sputali od kapele svetog Roka do sela. Karlek Broz iz Brezja sea se kolskih
dana:
Joa je bio jako bistar. Prvi svri zadatak, pa gleda kroz prozor. Jednom
naiao cestom bicikl, starinski, s velikim prvim tokom, a Joa hop kroz prozor,
pa iz uionice za biciklom!
U Kumrovcu je bio obiaj da sva deca nedeljom idu u crkvu. Tuheljski upnik
Vjekoslav Homotari, kad god bi sluio misu u kapeli svetog Roka u Kumrovcu,
uvek je uzimao Jou za ministranta. Jednom, posle svrenog obreda, Joa nije
mogao brzo da odrei misno ruho s krupnog i debelog popa, koji se nekamo
urio. Pop se razljutio i oamario Jou. Otada Joa vie nije iao u crkvu.
Jesenje i zimske noi Kumrovani su provodili okupljajui se kod suseda bilo na
lupatvi" ili na ehatvi". Prva je prelo na kome se komua kukuruz, a druga je
ijanje perja. JTu su se do duboke noi vodili razgovori. Stari ljudi i ene obino
su priali o svojim doivljajima ili o davnim, minulim vremenima.
Moja baka sea se Josip Broz priala bi o Matiji Gupcu. Seljaci bi
dodavali tko je iz koje kue poginuo u toj buni... Priala je i o ranjenom Francuzu
koji je ostao u naoj kui kad je Napoleon prolazio pored Zagorja!
A najvie se govorilo o tlaci, o grofovima, o starim pravicama.
Jedne nerodne godine priala je Tereza Stefan1 u Zagorju su ljudi davali
oranicu zemlje za 100 kilograma suhih kruaka. Toliko su bili pregladnjeli da je i
onaj tko je imao kakav zalogaj u kui, im bi izaao na cestu, kukao: Da mi je
jesti!"... Dok je jo postojala tlaka, moralo se ii grofovima na besplatan rad. Tko
se ne odazove, kanjava se sa 25 batina. A i onaj tko ide na rad, dobije opet
batina. Takva je bila ud grofova. Neki dedek Joa, tek to se vratio kui i
ispregao konja, ponovno je bio pozvan grofu. I samo zato to je zapitao: Zar
nema tko drugi da doe, nego samo ja?" udarene su mu batine i morao je da
sjedi u tamnici.
Pevalo bi se do duboko u no. Najee se pevala ova stara pesma:
,,A jaj meni, siromaku, elo leto bavim klaku, dime beim sve po mraku. Ponem
malo doma spati, selski sudec je pred vrati:
1 Tereza Stefan umrla je u februaru 1951. Ona je esto, kao desetogodinja
devojica, uvala Josipa Broza kad je bio malen i ljuljala ga u kolevci.
32 PRILOZI ZA BIOGRAFIJU
Zutra mora na put iti!
Da ja jedem kruha, sira, .
ve me pan na klaku tira:
Ake bude zutra kesne,
bu ti ele pole tesne!
Rad bi boga jo moliti, __
pan me hoe ve hariti."
Zatim bi mlai ljudi priali o svojim putovanjima i doivljajima preho leta, kad su
odlazili na rad u druge zemlje i krajeve.
Moj najstariji brat veli Josip Broz bio je i u leziji, u rudnicima uglja.
Cesto je govorio o mrnji Nijemaca prema Poljacima...
Kad je Joa zavrio osnovnu kolu, ekala ga je ista sudbina kao i svako zagorsko
dete. Kako se koje otme, odlazi u svet za zaradom. Samo za razliku od drugih
krajeva Hrvatske, Zagorci su se najmanje iseljavali za sva vremena iz svog
zaviaja. Obino su odlazili u prolee na rad, a u kasnu jesen se vraali u
Zagorje. Iz kue Franje Broza ve su dva sina pre Joe krenula trbuhom za
kruhom. Jer stanje u porodici bivalo je sve tee i tee, kao i u itavom Zagorju.
Zemlje nije bilo dovoljno, a uz to je izbila i velika agrarna kriza. Da bi suzbila
konkurenciju jeftinijeg amerikog ita, austro-ugarska vlada podigla je uvozne
carine na ito, od ega su u prvom redu imali koristi velikoposednici i bogatiji
seljaci, dok je seljaka sirotinja, najvei deo stanovnitva na selu, koja nije mogla
da se ishrani svojim itom, dola u vrlo teak poloaj. ito i namirnice su
strahovito poskupele. Sto kilograma ita u Americi kotalo je 18 kruna, a u
Austriji 24 krune. Zarade na selu nije se moglo nai. Poelo je masovno
iseljavanje iz Hrvatske, najvie za Ameriku. Ali i iseljavati su se mogli samo oni
seljaci koji su imali novaca za prevoz preko Atlantika. Po slubenoj statistici iz
Hrvatske je od 1889 do 1913 godine emigriralo za Ameriku 186.573 due, a po
statistikama parobrodarskih kompanija samo od 1900 do 1913 preko 257.000
ljudi, neznatnim delom i ena i dece.
Brozovi nisu imali sredstava za put u Ameriku.
Uslijed oskudice i siromatva sea se Josip Broz veliki broj ljudi iz
Kumrovca i okolice odlazio je na rad u Maarsku, Austriju, Njemaku, Ameriku i
druge zemlje svijeta. Meutim, i za odlazak u Ameriku na rad trebalo je
sredstava, pa oni najsiromaniji nisu mogli ii. A ili bi svi da su imali para, tako
je ivot u selu bio teak i bez perspektiva. Samo za put trebalo je oko 200 forinti,
to je u ono vrijeme bilo velik novac. Oni koji su imali ta da prodaju, prodavali
su i odlazili....
KUMROVEC
33
Iz moje porodice nije nitko otiao u Ameriku, jer moj otac nije imao ni para ni
imanja koje bi mogao prodati. Zato su moja braa krenula na posao u Maarsku
i Njemaku.
Po svretku kole, Joa je radio neko vreme kod brata svoje majke, krtog
oveka.
Hranio sam pria Josip Broz svakog dana dvanaest krava i volova... Ujak
mi je kao plau obeao nove izme i hranu. Ali rije nije odrao. Prvo mi je uzeo
moje stare izme koje su imale lijepe sare, pa ih je prepravio za svoga sina, a
meni dao druge, mnogo gore...
udna je ljubav Zagorca da bude lepo odeven. O tome ta znai biti dobro
obuen, pria Josip Broz:
Sjeam se da je u na kraj dolazio jedan barun, inenjer, krupan, jak ovjek.
Imao je auto kao fijaker i vozio njime 15 kilometara na sat, a djeca su se
okupljala oko njega pociku-jui. Kod nas djece i omladine on je strano izgubio
na ugledu zbog toga to je imao zakrpane hlae. Mi smo tada govorili: Kakav je
to barun, kad ima pokrpan tur kao i mi."
I sam je ujak video da je Joa nezadovoljan, pa mu je rekao:
Idi, ako misli da e ti drugdje biti bolje.
Tako je dolo vreme da i Joa krene trbuhom za kruhom". Desilo se da je ba
tada doao u Kumrovec roak Brozovih, stoerni narednik Jurica, u uniformi, sa
mnogo medalja na grudima, koje su se Joi svi/Iale. Jurica je hteo da pomogne
roaku Franji. Govorio je Joi da je konobarski poziv najlepi. Uvijek si lijepo
obuen, dolazi u dodir sa finim svijetom, nema mnogo zapinjanja i znoja."
A ja sam htio kad sam bio malen veli Josip Broz da postanem kroja, jer
je elja svakog seljaeta iz Zagorja da ima lijepo odijelo. Ja sam kao dijete sanjao
da sam kroja i da ijem odijela i ocu i brai i svima u kui...
Pod uticajem tog svog roaka Franjo Broz odluio je da poalje Jou na kelnerski
zanat u Sisak.
Tako je Josip Broz, u svojoj petnaestoj godini krenuo trbuhom za kruhom" iz
svog rodnog Kumrovca, kao i hiljade ostalih seoskih mladia irom napaene
Hrvatske.
Druga glava
ZANAT U SISKU I ODLAZAK U TUINU (19071913)
Razoarenje Joe Broza na prvom zanatu. Metalac. Kod bravarskog
majstora Nikole Karasa. Segrtovanje. ivot u koli. Prvi samostalni posao.
Susret sa socijalistima. Policiski progoni. Josip Broz zavrava zanat i u
septembru 1910 godine postaje lan Socijaldemokratske stranke. Odlazak u
selo kod svojih. Prvi trajk. Proslava Prvog maja 1911 godine. Put u Trst.
Rad u Kamniku. trajk u ekoj. Usavravanje u Nemakoj i Austriji.
U pratnji svog roaka, stoernog narednika Jurice Broza, Joa je stigao u grad
Sisak na zanat. Sisak je poetkom ovog veka bio mali grad na uu Kupe u Savu,
osmi po veliini u Hrvatskoj (7.545 stanovnika). Ispred Siska su bili: Zagreb
(74.703), Osijek (28.505), Zemun (15.835), Karlovac (14.992), Mi-trovica
(12.325), Varadin (12.149), Brod (9.142).
Jurica Broz odveo je Jou na zanat u kantinu penzionisa-nog narednika Ignaca
trigla1; kantina se nalazila uz samu kasarnu Dvadeset i sedmog domobranskog
puka, na obali Kupe. To je ustvari bila jedna lepo ureena kafana. U dvoritu je
postojala bata i kuglana, gde su oficiri i podoficiri gotovo svako vee provodili
vreme. U bati su se nalazili veliki kestenovi. a bila je osvetljena karbidskim
lampama. U vee je svirao tamburaki orkestar.
Kao dobar prijatelj gostioniara trigla, biveg narednika, Jurica Broz je doao na
misao da u ovoj kafani zaposli jednog
1 Ignac Strigl umro je za vreme Drugog svetskog rata. Na mestu gde se nalazila
Striglova kantina bili su 1952 godine stanovi.
3*
36
od deaka svoga roaka Franje Broza iz Kumrovca. Tako je doveo Jou na zanat.
Joa se brzo razoarao:
Nita ja tu nisam uio. Bio sam obian sluga za sve poslove i radio sam dan i
no. Povrh svega morao sam od veeri do duboko u no, poslije dnevnog rada, da
namjetam kegle, da prestojim na nogama sve dok i posljednji gost ne bi iziao.
Imao je gazda sina, iskrenog mladia, Edvarda, koji je po zanatu bio mesar. On je
Joi govorio da od takvog uenja kel-nerskog zanata nema ta da oekuje. U
meuvremenu Joa je upoznao nekoliko egrta iz radionice bravara Nikole
Karasa. Oni su bili puni hvale za svoj bravarski zanat i malo su potsme-ljivo
gledali na Jou, koji se setio i svog uitelja Stjepana Vim~ pueka iz Kumrovca i
poslednjeg razgovora s njime. Uitelj mu je savetovao da ui za mehaniara, jer
je to zanat budunosti, a konobarski i drugi slini poslovi, koji se obavljaju
sedeke ili u dimljivim, zatvorenim prostorijama, ude zdravlju". I Joa se javio
kod majstora Karasa.
Majstor Nikola Kara imao je bravarsku radionicu u jednoj prizemnoj kui u
Galdovakoj ulici (danas Tomislavova ulica). Ta kua stoji jo i danas. etiri mala
prozoria, u visini ulinog trotoara, gledaju iz suterena na ulicu. To je bila
radionica, a odmah do nje spavaa soba Nikole Karasa i njegove ene. Nekoliko
omanjih soba na spratu Kara je izdavao samcima. Tu je stanovala njegova ki
Zora. Kara je bio krupan ovek, ezdesetih godina, poreklom eh. Upitao je Jou
zato je doao, a ovaj mu je kratko odgovorio da ne voli da bude kelner, negcf da
eli da bude mehaniar.
Cenio je Kara svoj poziv, a i po prirodi je bio dobroduan ovek, pa mu se dopao
Join odgovor. Ali, majstor Kara bio je ujedno i ovek od zakona. Zato je upitao
Jou da li e se s pro-menom zanata sloiti i njegovi roditelji, odnosno staratelji.
Joa je odgovorio da mu roditelji ive u Zagorju i da je on uveren da bi i njegov
otac Franjo svakako vie voleo da mu sin ui bravarski zanat nego da pere
sudove.
Ima pravo, mali, sea se danas Josip Broz reci maj -stora Karasa ali
mora javiti ocu da doe, pa ako on sa mnom sklopi ugovor, onda e sve biti u
redu.
Jo istog dana Joa je pisao u Kumrovec, objasnio ocu svoju elju i molio ga da
doe u Sisak. Ali, putovanje do Siska stajalo je prilino novaca, bilo je skupo,
naroito za Franju Broza, kome je svaki filir znaio mnogo. Ipak je Franjo smogao
neto para i pojavio se u Sisku. Pristao je da Joa pree na bravarski zanat. Na
rastanku Joa mu je predao gotovo svu svoju uteevinu, koju je skupio mahom
od napojnica u kantini.
ZANAT U SISKU
37
I
Joa je jedino mogao da kupi za sebe plavi radniki kombinezon, kako u radionici
ne bi prljao svoje obino odelo.
Kar asova bravarija imala je jednog do dva pomonika i tri do etiri egrta. Za ono
vreme, u Hrvatskoj, to je bila vea bravarska radionica. Godine 1900 u Hrvatskoj
je bilo ukupno 549 bravarskih radionica, od kojih 299 nisu upoljavale ni jednog
najamnog radnika, to jest postojao je samo majstor, ak i bez egrta. A ostalih
250 bravarskih radionica upoljavale su svega 862 pomonika i egrta.
Ova injenica moe da poslui kao ilustracija o optoj zaostalosti privrede
Hrvatske pre Prvog svetskog rata. Dok je u Austriji i Maarskoj industriska
revolucija ila punim tempom, dotle se ekonomski razvitak Hrvatske spreavao,
ograniavajui se samo na vaenje sirovina za industriju Budimpete i Bea ili
izradu polufabrikata. A. G. Mato 1909 godine s ogorenjem veli da je to
maarsko ugnjetavanje pretvorilo Hrvatsku ne samo u afrikansku koloniju, nego
u jednu veliku robiju".
Koliko je Hrvatska bila ekonomski zaostala, najbolje govore brojke o proizvodnji
gvoa i uglja. Godine 1906 u Hrvatskoj je proizvedeno svih vrsta gvoa i elika
4.664 tone, to jest po jedan kilogram i 700 grama na svakog stanovnika. A 1896
ta proizvodnja ak je bila vea, iznosila je 6.529 tona. Uglja je izvaeno 1906
godine 260 hiljada tona.
Industrija u Hrvatskoj razvijala se strahovito sporo. Godine 1890 u Hrvatskoj je u
industriji, zanatstvu i saobraaju bilo zaposleno 8,3% stanovnitva, a 1900
godine taj procenat jedva se popeo na 8,6%. Od svih preduzea 98,1%
pretstavljale su male zanatske radionice. Dve treine preduzea bila su bez ijedne
pomone snage, na srednja preduzea otpadalo je pro-seno 9 radnika, a velika
preduzea su inila svega 0,5% od ukupnog broja preduzea. U Hrvatskoj su se,
u to vreme, mogla na prste izbrojati preduzea koja su upoljavala iznad stotinu
radnika. Ne raunajui umska preduzea (5.871 radnik), pilane (2.777) i fabrike
tanina (1.043), gde su mahom bili zaposleni sezonski radnici, seljaci iz okolnih
sela, u Hrvatskoj su postojale sledee vee fabrike: Beoin (cement) 617 radnika,
Duga Resa (predionica pamuka) 492 radnika, Daruvar (staklo) 423 radnika,
Bregana (fabrika tapova) 191 radnik. Ovde nije uraunata Rijeka, koju su
maarski feudalci prigrabili Nagodbom od 1868 godine.
TJslovi pod kojima su radnici radili u Hrvatskoj prvih godina ovoga veka bili su
vrlo teki. Radno vreme je iznosilo od 12 do 14 asova. Nadnice niske, naroito
kad je izbila kriza i nastala skupoa. Delegat iz Hrvatske na kongresu
Socijalde-
38
mokratske stranke Maarske 1899 bio je naveo kao veliki uspeh radnitva da su
u nekim granama postigli 12-asovni radni dan. Radionica Nikole Karasa nije
bila mnogo prostrana. Imala je u podrumu kue dve odaje. Prva je bila velika 3X3
metra, a druga 4 X 4. U sredini radionice nalazio se panj sa nakovnjem. Za vreme
zimskih meseci egrti su spavali na jednom velikom stolu, a leti su ili u dvorite
i legali u tali na seno. Posao je poinjao u 6 sati ujutro, a zavravao se oko 6
uvee. Tako je propisao i Obrtni zakon iz 1884 godine. Oko podne ula bi u
radionicu Karasova erka Zora i unela hranu egrtima. Posle jela bi se odmah
nastavljalo s poslom. Hrana nije bila rava.
Ujutro bismo dobili oko pola litre bijele kave i jednu emlju za tri krajcara,
veli Josip Broz. Jedno vrijeme jeli smo kupus iz dana u dan, pa se meni i ostalim
egrtima dojadilo. Nismo ga vie mogli jesti, nego bi ga prosuli u jednom uglu
dvorita...
Kara je sveeri svraao u kafanu Kod zobenice". Ako je od svoje ene traio 20
filira, znalo se da se nee napiti, ali ako je traio krunu, kasno u no doao bi
pijan. Ali egrte nije maltretirao. ak ih nije tjerao da idu <u crkvu, jer i sam nije
iao.
Joa je 1908 godine uspeo da ubedi svoga gazdu da treba uzeti jo jednog egrta.
Kad je Kara na to pristao, Joa je javio u selo da doe njegov mlai brat Stefan.
Tako su braa tu zajedno uila zanat.
Dva puta nedeljno i praznikom Joa i Stefan ili su u egrtsku kolu od 5 do 7
sati uvee U te dane egrti su radili u radionici jedan sat manje, ali su zato imali
i jedan sat manje slobodnog vremena. kola je trajala tri godine. U knjizi Ispitno
izvjee", dokumentu kole koji je sauvan, zabeleeno je pod brojem 893 da je
Josip Broz poeo da pohaa tu kolu 24 novembra 1907 godine, a da ju je
zavrio 2 novembra 1910 godine.
egrtska kola u Sisku po svome programu bila je slina srednjim graanskim
kolama. aci su osim strunih predmeta dobijali obuku iz opteg znanja,
geografije, istorije, hrvatskog ili srpskog jezika.
Ta naa egrtska kola nije bila loa, pria Josip Broz. Davala nam je
iroke mogunosti za uenje... Najmiliji mi je bio nastavnik hrvatskog jezika, neki
Despot1, visok Hercegovac, iji mi je lik ostao u ivoj uspomeni, zatim direktor
Ha-velja... Uili smo Gorski vijenac", Smrt Smail-age engia"... Uitelj Despot
bi me esto prozivao da recitujem iz Gorskog
1 Feliks Despot kasnije je postao direktor graanske kole u Sisku, , a posle je
otiao u Zagreb, gde je vrio dunost kolskog nadzornika. Umro ja posle
Drugog svetskog rata.
ZANAT U SISKU
39
vijenca", a ja bih se trudio, ukoliko mi je to moja kajkavtina doputala... Poslije
bi nam Despot govorio o Crnogorcima, njihovom junatvu... U poetku nisam
mnogo volio Despota, jer je bio odve strog. Ali se to moje miljenje o njemu naglo
promijenilo. On se bio oenio jednom djevojkom koju je mnogo volio,
nekadanjom svojom uenicom. Mlada ena umrla je pri poroaju. Prolazei
jednom pored groblja, vidio sam svog uitelja kako lei na grobu svoje ene i
plae poput djeteta... Brzo sam se uklonio da me on ne opazi, i otada sam prema
njemu gajio neko udno potovanje... Za itave tri godine nikad ga nismo vidjeli
nasmijanog... Na direktor kole Havelja bio je dobroudan ovjek. Njemu sam
jednom za prvi april uinio nezgodnu alu. Uitelji su sjedili za katedrom na
jednoj staroj crnoj stolici. Ja uzeh tinte i dobro njome isprljah stolicu. Raunao
sam da e doi i sjesti uitelj koga nisam mnogo volio, ali umjesto njega pojavio
se direktor, i to u svijetlosivini hlaama. Od uda nisam mogao da zinem. Htio
sam da kaem ta sam uinio, ali je bilo prekasno. Direktor je ve sjedio na
stolici, a kad je ustao, na svijetlim hlaama tamnile su se mrlje od tinte. Poslije
sam priznao to sam uinio i rekao mu po dui za koga sam to bio spremio, a on
mi je sve to oprostio.
Sisak je u to doba bio jedan od centara hrvatsko-srpske koalicije, u koju su bile
ule sve opozicione hrvatske i srpske politike partije u Hrvatskoj. U Sisku je
iveo pretsednik hrvatsko-srpske koalicije Grga Tukan. I Be i Budimpeta radili
su svim silama da se odnosi Hrvata i Srba u Hrvatskoj to vie pomute. Nalazili
su oviniste meu jednima i drugima. Za -vreme vladavine Khuen-Hedervarya,
dok je u Hrvatskoj be-sneo najstraniji teror, Srbobran", srpski ovinistiki list u
Zagrebu, veselio se to je ukinuta hrvatska opera u Zagrebu. Kad je otiao
Khuen-Hedervary, kad je za bana doao Rauch, onda se situacija menja.
Budimpeta daje mig frankovcima, koji otpoinju proganjanje Srba. Treba itati
Supilovu knjigu Politika u Hrvatskoj" pa da se vidi sva bestijalnost Budimpete i
Bea i sva kratkovidost veine rukovodstava politikih partija Hrvatske.
Ta borba se odraavala i u Sisku u raznim oblicima. Bilo je lupanja srpskih
radnja, uvreda i drugog. Ali, bila je jaa struja koja je prozirala tu igru Pete i
Bea, i njihovih banova Hedervarva i Raucha.
Sjeam se pria Josip Broz ala i doskoica koje su se u to vrijeme
pravile na raun Raucha. Kad je u Sisak doao jedan putujui cirkus, prve veeri
je veliki aplauz po-njeo jedan clown, koji je dvanaest puta morao da ponavlja
svoju vrlo jednostavnu taku. Skakutao je ritmiki s noge na nogu pjevajui o
tadanjem banu maaronu Rauchu pjesmicu: ,,Ba-
40
run, ban, potkovan..." Politiki je to djelovalo vrlo dobro... esto nismo imali para
za cirkus, pa smo pokuavali ii i bez para. Jednom dok sam se s drugovima
provlaio ispod cirada, opazi me uvar i zgrabi za nogu. Ja se otmem i utrim
unutra u cirkus, ali moja cipela ostade u uvarevim rukama. Zaas eto i uvara
u cirkus da vidi kome od djece fali jedna cipela. A ja onu drugu cipelu skinem i
stavim u njedra. Tako sam ipak uspio da ne budem najuren napolje.
ivot Joe Broza u Sisku, kod Karasa, odvijao se u radionici, u koli, a pokatkad
su egrti ugrabili vremena da odu u cirkus ili na obale Kupe i Save. U cirkusu su
Joa i drugovi nauili da diu tegove i da se rvu grko-rimskim stilom. U tome ih
je poduavao jedan radnik iz Siska, po imenu Potkrajek, koji bi odmah stupao u
svaki putujui cirkus koji bi naiao u Sisak i onda izvodio razne atletske vetine.
Na Savi i Kupi bila je razonoda druge vrste. Na mestu dananjeg Siska jo u IV
veku pre nae ere keltsko pleme Scordisci imalo je svoj veliki grad po imenu
Segestica. Rimljani su kasnije osvojili ovaj keltski grad i podigli bogato i veliko
naselje Siscia, koja je bila sredite rimske pokrajine Panonia Savia. Kad je negde
oko 1908 godine prekopavano korito Kupe, radnici su naili na temelje starih
rimskih graevina, koje je davno preplavila voda. Iz rene dubine vaeni su
rimski sudovi, vaze, poprsja, pa i poneki zlatnik.
itav se Sisak pria Josip Broz uzbudio. Sve iva navalilo je da eprka u
mulju, da trai zlatan novac. I mi egrti, zajedno s kalfama, iskrali smo se
jednom iz nae radionice dok je majstor Kara sjedio u kavani, pa smo krenuli da
i mi traimo rimsko blago na Kupi. Vratili smo se praznih ruku, ali nas je majstor
dobro izgrdio.
Joa je od svog majstora samo jednom dobio amar. Eva kako je do toga dolo.
Otkako je Joa bio poao u egrtsku kolu, kod njega se razvila strast za
itanjem. Grabio je i itao sve odreda to mu je dolazilo pod ruku: istorije, razne
romane domaih i stranih pisaca, putopise, pustolovne romane Conana Doyla
koji su izlazili u sveskama... Novac za njih je dugo skupljao, najvie od pravljenja
kljueva ili opravki brava sue-dima. Ali, za itanje je ostajalo malo vremena.
Dvanaest sati u radionici, dvaput nedeljno kola, a lampa je smela da gori taman
dok se ne polee. Zato bi Joa nekiput itao i za vreme rada. Jednom prilikom
radio je na bor-maini novom burgijom. itao je naglas, a ostali egrti su sluali.
Obino se postavljala straa, da ih majstor Kara ne bi iznenadio. Ali su podvizi
Sherlocka Holmesa bili tako uzbudljivi da je i straar zaboravio na sve. Majstor
Kara je neopaeno uao u radionicu i polako se Joi primakao iza lea. Na
nesreu, u tom trenutku pukla je burgija. Karasu je jurnula krv u glavu, pa je
Joi opalio amar.
ZANAT U SISKU
41
i
Joa je ispustio roman iz ruku i iziao iz radionice:
amar koji sam dobio sea se Josip Broz teko mi je pao, pa sam odluio
da pobjegnem, iako je to bio posljednji mjesec mog trogodinjeg uenja zanata.
Iz Siska Joa je pobegao do jedne ciglane u okolini, ali majstor Kara je njegovo
bekstvo prijavio vlastima, a andarmi su pronali Jou i sproveli u zatvor u
Sisak. Stari majstor Nikola Kara imao je dobro srce i odmah je poslao svom
ueniku ruak u zatvor i pobrinuo se da bude odmah puten na slobodu, kako bi
dovrio zanat, a i svoj prvi samostalni rad: izradu ograde za stepenite Kotarskog
suda u Sisku.
Tone Gobac1, koji je kao mlad egrt kod majstora Karasa radio zajedno s Joom,
sea se tih dana:
Joa jo nije bio osloboen, a ve mu je majstor Kara povjeravao samostalne
poslove. Izradio je ogradu na stepenitu Kotarskog suda u Sisku. Radio je iz
vatre", to jest iz usijanih komada eljeza kovao je razne figure, cvjetove i druge
sitne ukrase, a ja sam mu, kao mlai, pomagao. Buio sam borerom rupe i
zakivao...
Dok je Joa uio bravarski zanat u radionici majstora Karasa, smenjivali su se na
poslu kao pomonici kalfe ljudi raznih nacionalnosti, znanja i politike
izgraenosti. Ti pomonici bili su ljudi razliitih godina starosti i razliitog
karaktera. Neki su pomagali egrtima, uili ih i savetovali, a neki su bili grubi,
tukli egrte, drali se nadmeno, kao da i sami nisu bili nekoliko godina ranije
egrti.
Od svih pomonika koji su proli od 1907 do 1910 godine kroz Karasovu
radionicu, Joa Broz se najvie zbliio s jednim koji je bio doao 1909 godine iz
Zagreba, a zvao se Smit.
Bio je lijep momak, pria Josip Broz nosio je crvenu maramu i volio je
sve egrte oko sebe. Nikad nas nije tukao. Savjetovao nam je da uimo njemaki,
kako bismo mogli da se usavravamo u poslu. Znao je i pripovijedati o
zanimljivim stvarima, o Hallevevoj kometi, o avijatiaru Farmanu i njegovim
acima... Uoi prvog maja 1909 godine govorio nam je da je to radniki praznik,
da svi zajedno treba da donesemo zelenila i cvijea i da tog dana sveano
ukrasimo nau radionicu. mit je, na nau alost, brzo otiao, a s nama se
zdruio jedan drugi kalfa, po imenu Gapari, rodom iz sela Odre kraj Siska.
Radnikog pokreta u to vreme u Sisku gotovo nije bilo. Pre svega, u gradu je bilo
vrlo malo radnika, neto vie u pivari porodice Aleksander i jednoj pilani, a
drugo, policiski reim bio je naroito otar. Iako je Sisak po broju stanovnika
spadao
1 Tone Gobac radio je 1952 godine u loionici dravnih eleznica u Sisku kao
glavni brigadir-strojobravar na spoljnjem radu.
L
42
meu deset najveih gradova Hrvatske, daleko je zaostajao u pogledu radnikih
organizacija za mnogim drugim manjim me-stima. Ve u to doba, u prvoj deceniji
XX veka, radniki pokret u Hrvatskoj imao je jake korene. Istina, radnika je u
Hrvatskoj bilo malo s obzirom na slab razvoj industrije, ali radniki pokret u
onim krajevima gde je bilo fabrika pokazivao je neobinu upornost i borbenost.
Jo 1894 godine bila je osnovana Socijaldemokratska stranka Hrvatske i
Slavonije, koja je, dodue, imala prilino oportunistiko rukovodstvo, ali
organizacije na terenu, naroito zbog ekonomskih pitanja radnika, vodile su
borbe i trajkove, a u vie mahova objavljivani su i generalni trajkovi u Zagrebu,
Osijeku, Brodu i Rijeci. U doba Khuen-Hedervarva stranka je bila podvrgnuta
estokim progonima, zabranama svojih organa: Slobode" i Slobodne rijei". U
1898 godini od 24 broja Slobode" bila su zabranjena 23. U Sremu je 1896 godine
jedna grupa lanova Socijaldemokratske stranke osuena ukupno na 125 godina
tamnice. Uprkos takvim uslovima, stranka je slala svoje delegate na
meunarodne socijalistike kongrese. Progoni su se nastavljali i posle pada
Khuen-Hedervarya, 1903 godine. Zbog ubistva jednog radnika buknuo je u
Osijeku, 1905 godine, generalni trajk. Godine 1907 u Zagrebu, a 1908 na Rijeci
takoe je voen generalni trajk.
Od isto ekonomskih zahteva za smanjenje radnog dana i poveanje nadnica,
Socijaldemokratska stranka prelazi i na politike zahteve za opta politika
prava, za osloboenje Hrvatski od maarskog ugnjetavanja. Za vreme reima
Khuen-Hedervarya stranka je jo nekako tolerisana, ali su sindikati, pod
pritiskom poslodavaca, redom zabranjivani. Tek 1907 godine, vlada hrvatsko-
srpske koalicije prvi put je dozvolila rad sindikatima, ali je to kasnije pod banom
Rauchom ponovo bilo ukinuto. Zbog toga su radnici stvarali ilegalne sindikalne
organizacije, to jest meovite partisko-sindikalne organizacije. Ovo se i kasnije
odralo, tako da su lanovi sindikata automatski postajali i lanovi
Socijaldemokratske stranke.
Koliko je uticaj stranke bio velik meu radnikim masama, vidi se po tome to su
graanske partije odmah poele da stvaraju u radnikom pokretu svoje grupacije.
Jo pri kraju prolog veka frankovci su pokuali da oforme hrvatski radniki
pokret, a neto kasnije Kaptol je bio inicijator hriansko-socijalistikog pokreta.
Jo je jedna stvar karakteristina za socijalistiki pokret Hrvatske. Od samog
poetka on je na svoju stranu privukao jedan deo seljaka, mahom siromanih,
naroito u Slavoniji i Sremu. Ti krajevi su i poslali u Hrvatski sabor prvog
socijaldemokratskog narodnog poslanika.
ZANAT U SISKU
43
U pogledu razvoja radnikog pokreta Hrvatske, Sisak je bio negde na poslednjem
mestu. Zato prvi pokuaji mita da preko organizovanja proslave Prvog maja
okupi radnike nisu doneli velike rezultate. Godine 1909 Sisak je bio jedan od
retkih gradova Hrvatske u kome Prvog maja nije bilo radnikih demonstracija.
Gapari i nekoliko drugih pomonika, naroito stolarskih i tipografskih, sastajali
su se u gostionici Lovaki rog" i tu se dogovarali o organizovanju sindikata i
drugim akcijama pred kojima su stajali.
Mi, egrti pria Josip Broz nismo smjeli da svraamo u gostionicu. Ali
kad bi nas majstor poslao da mu donesemo piva, radoznalo bismo zavirivali u
prostoriju u kojoj su se sastajali Gapari i ostali pomonici.
Teko je napredovao Gapari u svome radu. U gostionici se nije moglo mnogo
uiniti. Gostioniar nije hteo da trpi goste koji neto ne poruuju. Dakle, moralo
se piti, pa ve posle jednog sata nije moglo biti ozbiljnog razgovora. Zato su
radnici u jaim centrima skupljali dobrovoljne priloge za gradnju radnikih
domova. U Brodu je bio podignut prvi radniki dom, ali u Sisku nije bilo takvih
snaga.
Gapari se morao zadovoljiti akcijom meu egrtima.
Govorio nam je pria Josip Broz da se socijaldemokrati najvie bore
protiv kapitalistikog izrabljivanja, a takoer i protiv popovskog zaglupljivanja.
Meni se svialo i jedno i drugo, jer i kao dijete nisam volio fratre i popove.
Joa je po nalogu Gaparia skupljao dobrovoljne priloge za Slobodnu rije", list
Socijaldemokratske stranke. Prodavao je Radnike igice", od kojih je rabat, 5%
od njihove cene, iao u fond Slobodne rijei". mit je rasturao i prodavao izdanja
socijalistike knjiare Naa snaga" iz Zagreba. Najvredniji su mu itaoci bili Joa
i nekoliko njegovih drugova.
U jednom izvetaju kotarskog pretstojnika iz Siska navodi se spisak broura koje
su se prodavale u to doba po Sisku:
,,I. Letai za najjednostavniju socijalistiku agitaciju: Ljudi spasite duu" (est
filira), ,,U emu je snaga radnog naroda" i Brate nemoj izdati'" (osam filira), Ko
su socijaliste i ta hoe" (deset filira), Zato smo socijalni demokrati" (deset
filira), Najobinije radnike pjesme (osam filira), Bojkot, to je i kako se rabi"
(osam filira), to je ope, jednako, izravno, tajno i proporcionalno izborno pravo"
(deset filira), Zivilo ope, jednako, izravno i tajno pravo glasa. Zato traimo ope
pravo glasa" (etiri filira), Vanost i znaenje strukovnih udruenja" (deset filira).
44
II. Brourice i letai za antiklerikalnu propagandu:
Govor jezuitskog generala" (etiri filira), Ispovijed pape Aleksandra IV Borgia"
(dvanaest filira), Kranstvo i socijalizam" od A. Bebela (deset filira), Ko unituje
obitelj" (esnaest filira), Kranski socijalizam ili soc. demokratija" od V. Koraca (
trideset filira), Pogledi na klerikalizam u Hrvatskoj" (ezdeset filira), Tajne
panjolske inkvizicije", puki roman (tri krune), Ko je za krivu prisegu?" (deset
filira).
III. Brourice za socijalistiku agitaciju i naobrazbu u socijalizmu:
Poslije rada" (10 filira), Materijalistiko shvaanje povjesti" (6 filira), ,,O
socijalistikom moralu" (10 filira), Program soc. dem. stranke" (6 filira), Dolazi
glad i nevolja" (20 filira), Socijalni karakter prostitucije" (30 filira).
IV. Znanstvena socijalistika djela:
Komunistiki manifest" od K. Marxa i F. Engelsa (30 filira), Temeljna naela
soc. demokratije" od K. Kautskog (1,5 kruna), Razredna borba" (30 filira).
V. Povjesna djela o socijalistikoj agitaciji i ureenju stranke: Program i
organizacija Socijalno-demokratske stranke u Hrvatskoj i Slavoniji" (6 filira),
Statut Socijalno-demokratske stranke u Hrvatskoj i Slavoniji" (6 filira).
VI. Slobodoumna i zabavna djela:
Rasap", socijalni roman od Kosora (kruna 1,5), ,,U godini 2000" od Bellamva (90
filira), Na oceanu" od E. Amicisa (kruna 1), Nihilistica" od S. Kovalevske (kruna
1), Pod ispovjednim peatom", I dio (kruna 2,60)."
Ovu literaturu itali su Gapari i njegovi egrti, ona im je otvarala nove vidike.
Ali i Gapari se nije dugo zadrao u Sisku, ve se vratio u Zagreb. Pred odlazak
je organizovao skupljanje priloga za radnike u vedskoj, koji su 1910 godine bili
stupili u generalni trajk. Sisak je u toj akciji daleko zaostajao za drugim
radnikim centrima u Hrvatskoj, ali ipak je to bio dobar poetak.
Smit je pretplaenu Slobodnu rije" ostavio Joi i njegovim drugovima, koji su s
velikim interesovanjem itali naroito dve rubrike. Jedna od njih govorila je o
borbi radnika u drugim zemljama: o otporu radnika u Rusiji, o socijalistikoj
republici" u amerikom gradu Mihvaukee, gde su socijalisti bili pobedili, o 23
japanska socijalista koje je Mikado bio osudio na smrt... Druga je bila
antiklerikalna.
Po odlasku Smita i Gaparia, drugi radnici nastavili su borbu za osnivanje
sindikata u Sisku. Policija je sve to budno motrila i pravila je razne smetnje. Zbog
toga je nekoliko rad-
ZANAT U SISKU
45
nika uputilo u Slobodnu rije" jedan dopis koji je objavljen 19 februara 1910
godine. U tom dopisu se veli:
,,I ovdanji radnici poeli su se okupljati i organizovati, ali to nije bilo nikako
pravo obrtnicima, a na elu im arfmaheru Zla-tariu. Osobito kad su se radnici
jo po koji puta sastali na dogovor, onda je patriotama prekipjelo. Tako je prolog
utorka bio pozvan pred polica jnog nadzornika tampfa drug Lipart radi
sudjelovanja na jednom dogovoru. Osim njega pozvani su bili i svi pekarski
radnici radi sastajanja, jer to jako patriotskim glaveinama smeta. Naroito
drugu Lipartu grozio se policajac, da e ga zatvarati po 8 i 14 dana uz sam hljeb i
vodu, bude li se bunio" protiv poslodavaca. A ostale radnike da e sve redom
izagnati! (Liparta ne mogu, jer je Sianin.)
No najvei je trn u oku svima na drug Majder. On je voa buntovnike bagae",
kako se to ve napredno izraavaju sisaka patriotska gospoda! Dapae,
prekjuer zakljuie poslodavci da se pod svaku cijenu imade progonima
maknuti druga Majdera iz Siska, da ne buni" radnike..."
U Sisku se tako sindikati nisu smeli javno osnovati, pa je poeo tajni upis.
Polovinom 1910 bilo je preko 50 radnika i pomonika ulanjeno u sindikate. U
maju iste godine bio je lino doao u Sisak jedan od voa Socijaldemokratske
stranke Hrvatske i Slavonije, Vilim Bukeg, da osnuje sindikat. Sastanak se
odravao u jednoj gostionici, pozivi su ranije bili urueni, bile su obavljene sve
zakonske formalnosti, ali se u gostionici pojavio redarstveni povjerenik" Stampf i
traio da se svi odmah raziu. Radnici su se bunili, ali oportunista Bukeg ih je
umirivao, uvjeravao da e se stvar ispraviti, da e on ii gradonaelniku zbog ove
nepravde. Meutim, policajci su sproveli ono to su hteli. Sastanak nije mogao
biti odran. Radnici su se razili gunajui protiv policije, a jo vie protiv
mlitavog Bukega.
Nije to bio prvi sluaj da su se radnici bunili protiv Buk-egovog oportunizma. U
Brodu su ga nekoliko meseci ranije, za vreme kampanje za opta politika prava,
radnici ak i izvi-dali. Ta kampanja, u kojoj je uestvovala veina politikih
partija Hrvatske i Slavonije, nije donela one rezultate koji su se oekivali, a
naroito to se tie interesa radnika i siromanih i srednjih seljaka. Izborni zakon
u Hrvatskoj bio je takav da je od ukupnog broja stanovnika svega 45 hiljada
imalo pravo glasa. Naprimer, u Titovom selu Kumrovcu svega su tri oveka imala
pravo glasa! Jedan deo lanova Hrvatskog sabora (razna vlastela, biskupi i veliki
upani) ulazio je u to pretstavnitvo
46
bilo po naslednom pravu bilo po slubenom poloaju. Pravo glasa imali su samo
oni graani koji su plaali iznad 30 forinti neposrednog poreza, a takvih je bilo
svega 1,8% od itavog stanovnitva Hrvatske (od 2,416.304 stanovnika pravo
glasa imalo je 45.381).
U tom pogledu Hrvatska je bila posle Rusije naj zaostali ja zemlja u Evropi. Iz
donje tabele vidi se koliko je procenata stanovnitva imalo izborno pravo u
drugim zemljama:
Maarska po zakonu od 1890 6,3%
Austri j a 1907 19,9%
Italija 1909 3,6%
Francuska 1907 28,1%
vaj carska ,, 1907 28,9%
Nemaka :, 1907 22 %
Srbija 1904 OQ 0/ ZO /q
Engleska ^905 16,7%
Holandija 1907 15,4%
Uprkos ovakvom izbornom zakonu, Socijaldemokratska stranka je 1908 godine, i
to na izborima sa javnim glasanjem, od 35.800 predatih glasova (od toga broja
polovina glasaa su bili dravni i optinski inovnici) dobila 890 glasova, a od 88
mandata jedan. Na te izbore je izala i Seljaka stranka Stjepana Radia, koja
je dobila 1.310 glasova i tri mandata. Izborna reforma nije donela eljene
rezultate. Broj biraa sa poveao (na nekih 7,5% stanovnitva), ali su osnovne
radnike i seljake mase ostale i dalje otstranjene od uea na izborima za
lanove Sabora.
Bliio se dan kad e Joa Broz biti osloboen", kad e istei rok iz ugovora s
majstorom. U septembru 1910 Joa je proglaen za pomonika, dobio
svedoanstvo o zavrenoj egrtskoj koli, oprostio se s majstorom Karasom1 i
drugovima, i krenuo u Zagreb.
Sezona je ve bila pri kraju, pa je Joa uspeo da se zaposli samo za dva meseca u
bravarskoj radionici kod Haramine u Ilici. Tu mu je nadnica iznosila 2 krune i 30
filira. Stan je plaao meseno 20 kruna, a hranu 7 kruna nedeljno. Kilogram
mesa stajao je 2 krune, a hleba 36 filira.
Prvih dana po stupanju na posao Josip Broz je otiao u Savez kovinarskih
radnika u Radniki dom u Ilici broj 53 i upisao se za lana. Time je ujedno
postao i lan Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije. Bilo je to oktobra
1910,
1 Majstor Nikols Knras napustio je Sisak za vreme Prvog svetskog rata i otiao u
Zagreb, gde je umro. Nisam mogao da utvrdim godinu njegove smrti.
ZANAT U SISKU
47
kad je Josip Broz dobio lansku kartu i znaku: dve ruke koje se rukuju, a u
sredini eki. Tada je imao 18 godina.
Tih dana Josip Broz je uestvovao i u radnikim demonstracijama. Na vlasti se
nalazio ban Tomai, desna ruka Khuen-Hedervarya (tada pretsednika maarske
vlade). Vraao se stari reim progona i ikanacija. Demonstracije su odrane u
najprometnijoj zagrebakoj ulici, Ilici. Radnici su izali na ulicu sa crvenim
zastavama i bakljama. Bilo je i hapenja.
U radionici Joa je vredno radio. Hteo je da ispuni svoju elju od malih nogu,
hteo je da kupi novo odelo, pa da tako, lepo obuen, doe u Zagorje meu svoje.
Iako je bila velika skupoa, a nadnica relativno niska, on je ipak upornom
tednjom, prosto otkidajui od usta, skupio tridesetak kruna. Otiao je u radnju i
izabrao za 20 kruna lepo novo odelo. Odneo ga je u svoj stan, a zatim se vratio u
radionicu da se oprosti s drugovima. Kad se vratio kui, vrata od sobe bila su
irom otvorena, a novom odelu ni traga ni glasa. Sav tuan morao je da ode u
staretinarnicu i da kupi za 4 krune staro, iznoeno odelo da se ne bi kui u
Zagorje vratio u istoj odei u kojoj je radio kao egrt.
Najzad je krenuo za Kumrovec. Roditelji i susedi doekali su ga lepo i srdano.
Joa je ve bio svoj ovek. Imao je i dvadesetak kruna, astio je u gostionici
prijatelje, ali morao je i ocu neto da pozajmi.
Kod kue je ostao u toku itavog januara i februara 1911 godine pomaui bratu
Dragutinu, koga je najmio jedan preduzima da mu pravi cementne levke za
kanale i crepove. To se nije nikom svialo. esto je Joa imao prilike da uje
primedbe svojih roditelja i drugih seljaka da mu za pravljenje cementnih levaka
nije trebalo izgubiti tri godine na uenju zanata.
Cuo sam sea se Josip Broz da je o tome govorila i moja majka s ocem, i
bilo mi je krivo i teko. Odluio sam da ponovo odem od kue i da pokuam
negdje nai posla, iako je bila kriza. Otac me je kolima odvezao do stanice
Rajhenburg, odakle sam vozom otiao do Ljubljane.
Joa je imao svega deset kruna u depu, i ma da je u Ljubljani iveo
najskromnije, ubrzo je ostao bez para. Obiao je nekoliko radionica u Ljubljani,
ali nigde nije bilo posla. Morao je da krene dalje. Kao metu svoga puta izabrao je
Trst. A kako nije imao novaca za eleznicu, zaputio se peice, preko brda i dolova.
Bila je jo zima. Puna tri dana, gazei sneg, putovao je Joa do Trsta. Noio je u
Logatecu, Seani i Opinama. U Opinama desila mu se i ta nezgoda da mu je u
tali, u kojoj je noio, krava isprljala i pokidala odelo, traei so koje nije bilo.
fc,.
48
Kao lan sindikata, Joa je u Trstu dobio pomo od sindikalne organizacije, ali ni
tu nije mogao nai posla. U to vreme sindikalne knjiice davale su pravo
radnicima u itavoj Austrougarskoj da dobiju pomo od sindikata, ukoliko su
nezaposleni.
Desetak dana pokuavao je da se zaposli, pa kad u tome nije uspeo, nije mu
preostalo drugo nego da se peice vrati kui. Vozei se jedan deo puta u kolima
jednog seljaka, zaspao je tvrdim snom. A seljak ga je, ne htevi ga probuditi,
odvezao u entpeter na Krasu, gde ga je zadrao u svojoj kui i nahranio. Zatim
je prenoio u Rakeku i, konano, posle nekoliko dana stigao kui u Kumrovec,
gde ga nisu oekivali.
Kod svojih nije mogao niti hteo dugo da ostane. Ve u martu otiao je u Zagreb i
zaposlio se u radionici majstora Knausa na Prilazu, poznatoj po svom
kvalitetnom radu. U Sisku Joa nije imao prilike da usavri svoje znanje. Sad mu
se za to pruila mogunost. Knaus je u svojoj radionici popravljao automobile,
bicikle i najraznovrsnije maine. Sam Knaus bio je postariji ovek, visok, uvek
lepo obuen, finih manira. U radionicu je malo navraao.
U Knausovoj radionici Joa je radio oko etiri meseca, a odmah se prijavio i svom
sindikalnom savezu kovinarima. Prvo je platio zaostalu lanarinu, a zatim
poeo da dolazi redovno na sastanke. U to vreme Socijaldemokratska stranka
vodila je borbu protiv skupoe i sve veih izdataka za naoruanje. Uticaj stranke
meu radnitvom poeo je 1911 da opada, naroito zbog oportunizma u
rukovodstvu. U unutranjosti Hrvatske i Slavonije prvih meseci 1911 godine bilo
je dolo do snanih pokreta radnika za vee nadnice i pravo na udruivanje. U
Brodu, Daruvaru, Pakracu i Zemunu bilo je i sukoba s policijom. Bukeg i ostali
rukovodioci stranke gledali su da stiaju ovaj pokret, i osim jedne protestne
skuptine u Zagrebu nikakvu drugu akciju nisu preduzeli. Kasnije, u avgustu
iste godine u Zagrebu je bio izbio i generalni trajk.
Tih mjeseci sea se Josip Broz borili smo se protiv trajkbrehera i
uestvovali u prvomajskoj demonstraciji.
U zagrebakoj Tvornici strojeva i ljevaonici eljeza izbio je u to vreme trajk, pa su
lanovi Saveza kovinara redovno drali strau ispred fabrike, da koji trajkbreher
ne bi uao unutra. Bilo je nekoliko lakih sukoba. Prvi maj 1911 godine
proslavljen je u Zagrebu prilino masovno. Rad u radionicama bio je potpuno
obustavljen. Pre poetka demonstracije grupice radnika obilazile su sva
preduzea da vide jesu li svi radnici krenuli na proslavu praznika. Te godine nije
bilo sukoba s policijom. Miting je u miru zavren.
Posle mitinga su lanovi sindikata u grupama, meu njima i Joa, obilazili razne
predele Zagreba i odravali manje kon-
ZANAT U SISKU
49
ferencije s radnicima i graanima. Od rukovodstva stranke dobili su i uputstva
za agitaciju. Evo nekoliko parola" iz tih uputstava:
,,U Hrvatskoj ima 190 hiljada punoljetnih mukaraca pravo glasa, a 253 hiljade
punoljetnih nema. Hrvatski sabor izabralo je 112 hiljada biraa ili 4,28% svega
stanovnitva. U austrijskoj polovini drave od 100 ljudi 20 ima pravo glasa, a
u Hrvatskoj samo 7. Za militarizam daje drava 800 milijuna, a za nemone
radnike i starce nita. Iz Hrvatske se od nevolje iselilo 230 hiljada ljudi.
Nauka propisuje za ovjeka 183 kilograma hljeba na god;nu, u Hrvatskoj se
pojede 149 kilograma. U Engleskoj ovjek pojede 44 kilograma mesa na
godinu, u Hrvatskoj samo l;0 kilograma. Hljeba pojede ovjek u Belgiji 271
kilogram, u Hrvatskoj 149. Za 100 kilograma penice plaamo dravi 7,50
kruna carine, Zagrebakoj opini dvije krune dae. Dolje sa skupoom! Za
vola 1851 godine plaalo se carine 8 kruna, za svinju 2 krune, a 1911 godine za
vola 72 krune, za svinju 22 krune. Dolje sa lihvarima i oporezivaima vode,
hljeba, mesa i ostalih ivotnih potreba u opini i dravi!"
U to vrijeme pria Josip Broz voena je, naroito od strane popova,
bjesomuna kampanja protiv socijalista i Prvoga maja. U crkvama su popovi
govorili da su socijalisti avoli, da e svako otii u pakao tko uzme uea u
prvomajskoj povorci. Ta propaganda imala je dejstva ak i meu radnicima, a
naroito meu radnikim enama. Sjeam se ovog sluaja. Prolazili smo Ilicom u
povorci. Pored mene bio je jedan moj stariji drug, oenjen. Dogodilo se da se tu, u
Ilici, nala i njegova ena s djetetom i posmatrala povorku. Kad smo mi naili,
dijete je odjednom povikalo: Majko, majko, eno i naeg oca meu avolima..."
Joa je kao novoosloboeni radnik imao nadnicu od 2 krune i 30 filira na dan.1
To mu je kao samcu, bez porodice, moglo biti dovoljno za podmirenje
najosnovnijih potreba, ali on je neprestano morao da pomae porodicu. Pogotovu
kad je o Uskrsu kupio, najzad, novo odelo. Otac je to protumaio na svoj nain:
da sin ima velike novce. A menice su dospevale sve ee, Franjine otplate rasle.
Tako je Joi ostajalo malo ili nita za druge potrebe. Tog prolea jedva je odvojio 2
krune i 60 filira da bi kupio Movaru" od Uptona Sinclaira, koja se tada mnogo
itala u radnikim krugovima u Hrvatskoj, jer je govorila o ivotu evropskih
iseljenika u ikakoj klanici.
1 U to isto vreme u Maarskoj i na Rijeci kovinarski radnici bili su daleko bolje
plaeni nadnica je proseno iznosila etiri krune i ezdeset filira. U Austro-
Ugarskoj Hrvatska je bila poznata po niskim nadnicama.
50
Poloaj bravarskih radnika 1911 godine pogorao se, kao i poloaj itavog
radnitva, usled sve vee skupoe. Zato su oni u mesecu maju stupili u trajk,
koji je trajao punih est nedelja. Savez kovinara je traio devetoasovno radno
vreme, da se novoosloboenim radnicima poveaju nadnice od dve krune i
trideset filira na tri krune i etrdeset filira, povienje nadnica starijim radnicima,
priznanje Prvog maja kao praznika.
Pre stupanja u trajk obavljeno je glasanje i veinom od deset prema jedan
odlueno da se pone s akcijom. Istovremeno su preko radnike tampe
obavesteni svi bravari u drugim gradovima da ne dolaze u Zagreb. trajkbrehera
stvarno nije bilo ni u jednoj zagrebakoj radionici, a trajkai su dobijali redovnu
pomo od Saveza. Svi su radnici uzeli od svojih poslodavaca svoje poslovne
knjige", pa su neki krenuli u druga mesta. Konano su majstori morali da
popuste. Zahtevi su bili delimino usvojeni. Novoosloboeni radnici dobili su
poviicu na 2 krune i 60 filira. Najvanije od svega, poslodavci su pristali na
devetoasovno radno vreme. To je bio prvi trajk u kome je uestvovao Josip
Broz.
Iako je sada imao bolje uslove rada, Joa Broz nije dugo ostao u Zagrebu. Krenuo
je u fremt", kako se to u ono vreme govorilo. Pred Prvi svetski rat postojale su u
Austriji, vajcar-skoj, ekoj i Nemakoj itave kolonije hrvatskih radnika u
velikim preduzeima. Ti radnici su odlazili onamo mahom zbog boljih uslova
rada, a zatim i iz elje da se usavre u svojoj struci. Tako se i Josip Broz odluio
da napusti Zagreb. Obave-stio je majstora Knausa o svojoj elji. Majstor ga je
razumeo:
Vidi, kad sam ja bio mlad, isto tako sam krenuo u svijet. Nauio sam
njemaki jezik i zanat, sea se Josip Broz reci starog Knausa.
Majstor Knaus1 je pred polazak ak isplatio Joi Brozu i nadnice sve do kraja
meseca, koje nije bio odradio. Iz Zagreba je Joa poao za Be, ali je kod Zidanog
Mosta produio za Ljubljanu. Usput se predomislio. Bojao se da u Beu ne proe
kao u Trstu.-
Iz Ljubljane je otiao u kamniku fabriku metalne robe (danas Titan"), koja je
imala oko 150 radnika. U Kamniku je Joa iveo vie meseci. Uestvovao je u
radu sindikata, a kao dobar gimnastiar pristupio je Sokolu". Na otplatu je
kupio sokolsku uniformu i nosio je za vreme sveanosti. Preko puta vebalita
Sokola" imali su svoje vebalite klerikalni Orlovi".
1 Radionica majstora Augusta Knausa bila je na Prilazu 65. Knaus je umro 1924
godine. Neko vreme posao je vodila njegova ena Antonija. Stara radionica ne
postoji vie. Godine 1928 je pregraena za stan.
ZANAT U SISKU
51
Tu smo se pregonili svakog dana. Soko" je bio nacionalna, projugoslavenska,
antiaustrijska organizacija, a Orlovi" su bili protiv svega toga.
U Kamniku je Josip Broz ostao sve do maja meseca 1912 godine. Fabrika u kojoj
je radio bila je vlasnitvo nekog bekog akcionarskog drutva. Ali kad je ono
iznenada bankrotiralo, fabrika je morala biti zatvorena. Glavni poslovoa u
fabrici preporuio je tada Joi Brozu i jo pedesetorici radnika da pou u eku,
u mesto Jince-enkov, u veliku metalnu fabriku koja je izraivala kase i druge
sline predmete, jer tamo trae radnike". Poslovoa je bio odjednom toliko
ljubazan da je svakom radniku dao za put po stotinu kruna, to je iznosilo vie
od jedne mesene plate. Ne slutei nita zla, Broz i drugovi proli su kroz Be,
zadrali se u glavnom gradu Austro-Ugar-ske razgledajui ga i onda nastavili put
u eku... Meutim, na stanici u enkovu su ih doekali radnici, obavestili ih da
su u trajku i da je onima koji su doli namenjena uloga trajkbrehera.
Sa stanice smo pria o tome Josip Broz svi zajedno otili u Radniki
dom, gdje smo utvrdili da smo prevareni. Odluili smo da ne idemo na rad.
Uprava preduzea vidjela je da nas nee moi iskoristiti kao trajkbrehere i
morala je da popusti zahtjevima svojih radnika. Oni su tada dobili poviicu, a sa
njima smo dobili vee plae i mi koji smo doli iz Slovenije.
Radnika organizacija je u toj metalnoj fabrici u enkovu bila prilino jaka i
uspela je da dobije bitku. A eki radnici neobino su zavoleli nae ljude, i Joa
Broz se nikad dotada nije lepe oseao. Meu naim ljudima bila su dva Hrvata,
a ostali su bili mahom Slovenci, sve mladi ljudi. U enkovu je Josip Broz radio
nekoliko meseci1, zatim je preao u Plzenj kod kode". Tu je proveo svega sedam
dana. Nije mu se mnogo dopalo, jer je koda" u to vreme bila zastarela fabrika.
Iz eke je preao u Nemaku. Kao mlad ovek, radoznao i eljan da vidi najvee
metalne fabrike Evrope, on je proputovao Nemaku i Austro-Ugarsku,
zadravajui se u raznim fabrikama, negde deset dana, negde malo due. Tako je
radio u Bavarskoj, u Miinchenu, zatim u Mannheimu u fabrici Benz", posle toga
u Ruhru. Ova putovanja bila su od velike koristi za mladog oveka. Usavrio se u
svome zanatu, nauio prilino dobro nemaki i
1 Posle Drugog svetskog rata, u enkovu je, na fabrici u koioj je radio Tito
postavljena spomen-ploa: ,,U ovoj je fabrici radio u 1912 godini Josip Broz
Tito, maral Jugoslavije". Prema podacima u enkovu, Tito je doao u ovu
fabriku 10 maja 1912, a na radu je ostao do 23 avgusta iste godine. Prilikom
otkrivanja spomen-ploe u enkovu bili su prisutni i neki radnici, koji su radili
zajedno s Titom 1912 godine. Jedan od njih, Antonin Lenc, izjavio je: Tito je jo
tada bio socijalist."
4*
52
eki. Radei u velikim fabrikama zajedno sa po nekoliko hiljada metalskih
radnika, Josip Broz je jasno uvideo kakvu snagu pretstavljaju metalski radnici.
Doao je i oktobar 1912. Josip Broz je iz Ruhra krenuo za Be. Zaposlenje je
naao u velikoj fabrici za izradu mostova Griedl". Uto je izbio Balkanski rat.
Dobro se sjeam tih dana, pria Josip Broz. Uzbuenje je u Beu bilo
veliko. itao sam neke male beke novine koje su donosile opirne izvjetaje s
frontova na Balkanu. Naravno, veina bekih listova hvalila je tursku vojsku i
eljela njenu pobjedu. Naalost, i meu radnicima u ovoj fabrici u Beu, iako su
veina njih bili socijaldemokrati, vladalo je, pod utjecajem te tampe, slino
raspoloenje. U ogromnoj radionici, u kojoj smo radili, mene su ak i zadirkivali
zbog toga to sam Hrvat i to elim pobjedu Srbije i drugih balkanskih drava. S
vremena na vrijeme poneki bi radnik za vrijeme rada dobacio: Krobot, Krobot!"
Meni su te uvredljive ale jednog dana dojadile, pa sam priao jednom radniku
koji je to vikao i rekao mu da ve jednom s tim prestane. Zautio je i vie nije
bilo takvih ala. Uskoro zatim dolo je do velikih pobjeda balkanskih naroda nad
Turcima.
Sa svojom porodicom Josip Broz bio je izgubio vezu. Iz Bea je poslao pismo
majci, a majka ga je obavestila da se njegov najstariji brat Martin, koji je iz
Zagorja otiao u fremt" kad je Joa bio jo deak, nalazi u Bekom Novom
Mestu, zaposlen kao elezniarski radnik na stanici. Tako je Joa krenuo za
Beko Novo Mesto, koje se nalazi tridesetak kilometara od Bea. Na stanici je
poeo da se na nemakom jeziku raspituje da li neko poznaje Martina Broza. Kad
je naiao na treeg oveka kome je postavio pitanje, ovaj je odgovorio:
Ja sam Martin Broz.
Braa se nisu videla preko deset godina, pa se nisu prepoznala.
Martin je odveo Jou u malo mesto Neudorf an der Leitha, nedaleko od Bekog
Novog Mesta, u kome je stanovao sa svojom porodicom u jednoj maloj kui. Brat
je pozvao Jou da se i on tu nastani. Joa je pristao, jer je u meuvremenu dobio
zaposlenje u velikoj fabrici automobila Daimler" u Bekom Novom Mestu.
Rad u fabrici automobila mnogo ja zanimao Jou. On je ak postao probni voza
novih automobila. To su bila velika kola, sa spoljne strane imala su konice. Joa
Broz je sedao u svaka nova kola, obino sa inenjerom fabrike, vozio ih desetak
kilometara, pri emu bi oba paljivo sluali kako radi motor.
Nedeljom posle podne, kad nije bilo posla, Joa je s drugovima odlazio u Be.
Najvie je voleo da ide u beke orfeume,
ZANAT U SISKU
53
u kojima su, uz lake beke valcere, maioniari i clownovi izvodili svoje vetine. U
poznate beke kavane Joa nije mogao da svraa, jer nije imao dovoljno novaca.
Mogao je samo da se nasloni na ogradu neke od tih kavana i slua muziku, dok
ga kelneri ne bi odatle poterali.
U Bekom Novom Mestu Joa je bio lan sindikata, odlazio u Radniki dom,
sluao tamo razna predavanja i itao socijalistiku literaturu i listove. Dva puta
nedeljno poseivao je i vebalite jedne gimnastiarske organizacije. Nauio je da
radi vrlo dobro na spravama, a takoe i maevanje. Zajedno sa svojim drugovima
otiao je jednoga dana i do nekog starog uitelja plesa.
Brzo sam nauio valcer, pria Josip Broz ali sam imao nevolje sa
kadrilom i polonezom. Stari uitelj bio je uporan i stalno mi je govorio: Mora da
naui sve ili nita."
Kad je Josip Broz navrio dvadesetu godinu, dolo je vreme da ide u vojsku. Ve
krajem 1912 bio je iao u Zagreb na vizitaciju", a 1913 godine stupio je na
otluenje vojnog roka.
urnf ju*
i 1 m
Treo g
PRVI SVETSKI RAT I ZAROBLJENITVO U RUSIJI
(19141920)
Na otslu&enju roka u austro-ugarskoj vojsci. Rat 1914. Hapenje a
Petrovaradinu zbog antiratne propagande. Odlazak na front u Karpate. Prvo
ranjavanje. Strana zima 19141915. erkesko koplje u levu pleku.
Zarobljenitvo u Rusiji. Trinaest meseci u bolnici: rana, zapaljenje plua, tifus.
Dodir s anticarski nastrojenim ljudima. Zatvor u Kunguru. Kozaci
udaraju 30 iba knutom po leima Josipa Broza. Februarska revolucija.
Oruani radnici oslobaaju Josipa Broza iz zatvora. Uee u julskim
demonstracijama u Petrogradu. Suanj Petropavlovske tvrave. Bekstvo u
Sibir. Oktobarska revolucija. lan Crvene internacionalne garde.
Kolak. ivot u kir-giskom aulu. Povratak u domovinu.
Josip Broz poeo je da slui vojsku 1913 godine, u jednom carskom puku u
Beu, u Arsenalu. U to vreme u Hrvatskoj, kao delu Austro-Ugarske, postojale su
dve vrste pukova. Jedni su bili takozvani carski pukovi, u kojima se sluilo tri
godine, a drugi su bili domobranski pukovi, u kojima je rok bio svega dve godine.
Uniforme su bile neto razliite. U domobranskim pukovima komanda je bila na
hrvatskom jeziku. Josip Broz je po stupanju u vojsku traio da bude premeten u
Zagreb, u 25 domobranski puk. Njegovoj elji bilo je udovoljeno.1
Kako se Josip Broz oseao kad je stupio u kasarnu 25 domobranskog puka u
Zagrebu?
1 Generacija za generacijom iz Hrvatske stupala je tako stoleima u vojsku
habzburkih careva, poevi od 1527 godine kada je Sabor u Cetingradu izabrao
Ferdinanda I za kralja Hrvatske.
Preko 350 godina pukovi iz Hrvatske i Slavonije bili su osnovna snaga
habzburke armije. Tu su dolazili na prvo mesto graniarski pu-
56
Sluenje u austrijskoj vojsci sea se Josip Broz nije mi se dopadalo iz vie
razloga. To je, prije svega, bila ugnjetaka vojska, koja je drala u ropstvu ne
samo moj narod, nego je sluila kao sredstvo za porobljavanje drugih naroda.
Drugo, to je bila slaba vojska kao vojska. U njoj je carevao dril, stare formule,
pravilnici, uope se vojniku nije dozvoljavalo da pokae bilo kakvu inicijativu...
Nikad neu zaboraviti moj prvi dan u austro-ugarskoj vojsci. Kad sam stupio u
voj-
kovi iz Vojne krajine, koja je davala do 50.000 dobro uvebanih ljudi, a zatim
ostala Hrvatska i Slavonija koja je takoe davala svoje vojne jedinice.
Nisu Habzburzi upotrebljavali pukove iz Hrvatske i Slavonije samo za odbranu od
turskih napada ili u ofanzivnim ratovima prot;v Turske od kraja XVII veka.
Graniar i vojnik iz Banske Hrvatske bacani su po zapovesti bekih careva na sva
bo'ita Evrope, poevi od Tridesetogodinjeg rata, gde god je ova mona
austrisko-pansko-lotarinka dinastija imala svojih rauna.
U stranom Tridesetogodinjem ratu, 16181648, graniari su" kako veli
istoriar Vojne granice Franjo Vaniek upotrebljavani za prethodnice, za
arkanje, uznemiravanje neprijateljskih poloaja, za napade na neprijateljsku
komoru i gonjenje neprijatelja. Njihov napad bio je osobite vrste". U odlunoj bici
kod Nordlingena, 1634 godine, gde je 40.000 austriskih vojnika razbilo 30.000
veana i Nemaca, uestvovalo je sedam konjikih pukova graniara.
U ratu s Lu'em XIV oko Holandije, 16721678, poslata je jedna laka konjika
reg:menta graniara i negraniara, a zatim jo tri koje su se istakle u Holandiji.
Opet su graniari, 17011714, u toku panskog rata za naslee. iako su
istovremeno voeni ratovi s Turcima, slati na evropska bojita. Odlikovali su se
Karlovani i Liani." U ratu Austrre protiv panije i Francuske, 17331736,
graniari su ratovali u Italiji.
Pod Marijom Terezijom dolazi do jo masovnije upotrebe vojske iz Hrvatske i
Slavonije. U rtu za prestolc-naslee, 17411748, baron Franjo Trenk sa svojim
pandurima iz Slavonije u narodnim nonjama, crvenim ogrtaima i turskim
zurlama, pravi prodore preko Rajne, ak u Francusku. Oni su bili takav strah i
trepet neprijatelju i s toliko ara su pljakali osvojene gradove, da ih je Marija
Terezija konano morala povui. Na njihovo mesto su doli redovni graniarski
pukovi, koji su uestvovali u osvajanju Bavarske, u bitkama sa Spancima u
Italiji, zatim opet u Bavarskoj i preko Rajne u Francuskoj. U drugom austriskom
pohodu na Rajnu, 1744, graniari ponovo igraju znatnu ulogu. To je sluaj i u
drugom leskom ratu, u drugom, treem i etvrtom pohodu na Italiju (1744
1745 i 1746). Graniari ine gro austriske vojske koja upada u Junu Francusku
i opseda Antibes, zatim uestvuje u bitkama u Holandiji. Vaniek zakljuuje da
su graniari u ovom ratu bili odluna snaga ne samo po broju nego i po
pokazanoj hrabrosti.
U leskom Sedmogodinjem ratu (17531760) protiv Friedricha II graniari su u
velikom broju uestvovali u bitkama kod Praga, Kolina i Kunersdorfa i u smelom
upadu u Berlin. Samo pukovnija iz Nove Gradike dala je u ovom ratu 11.148
ljudi, od kojih je 457 poginulo, a 1.703 bilo ranjeno. Vaniek rauna da je iz
Hrvatske i Slavonije uestvovalo u Sedmogodinjem ratu ukupno oko 88.000
ljudi.
Neposredno posle tekih ratova s Turskom 17881791, u kojima je Vojna
granica snosila svu teinu borbi, beki dvor otpoeo je sa svim
PRVI SVETSKI RAT
57
sku, imao sam, kao i svi mladi ljudi, frizuru. Jasno mi je bilo da vojnici moraju
biti oiani, ali nain na koji je to bilo uinjeno, duboko me je vrijeao. Jo na
vratima doekao me je kaplar: 0, gospon socijalist, i vi ste tu. Molim lijepo,
priite da vam ja uredim vau kosu." Dograbio je mainu za ianje i napravio mi
kri kroz kosu. Bilo je mnogo stvari s kojima su nas muili. Morali smo da odmah
nauimo napamet itavo rodoslovlje kue Habzburg. Sjeam se jednog mog
zemljaka koji je bio ostao
ostalim evropskim feudalcima intervenciju protiv revolucionarne Francuske. Za
prvih deset godina tih ratova, od bitke kod Valmva, 1792, pa do mira u Lunevillu,
1801, Vojna granica je poslala na bojno polje 101.692 oveka, od kojih se nije
vie vratilo u svoju zemlju 38.583 oveka.
Posle Valmva graniari su se sukobili u Italiji s francuskom vojskom pod
komandom Luja Bonaparte.' U bici kod Arcole, 15, 16 i 17 novembra 1796, deset
bataljona graniara odbili su sve napade Francuza. Graniarski kurumi naterali
su lino Bonapartu da se povue i da skoi sa mosta preko koga je pre njega pet
francuskih generala uzalud pokuavalo da prevede svoje trupe.
Do 1801 graniari su ratovali i u Nemakoj, Italiji pod komandom Suvorova,
vajcarskoj (bitka kod Zuricha), zatim ponovo u Italiji (bitka kod Marenga\
Kod Austerlitza, 1805 godine, protiv Napoleona borili su se graniari iz
Slavonskog Broda, a kod Wagrama, 1809, Varadinci i Broani.
Napoleon je cenio graniare kao vojnike, pa je posle stvaranja Ilirske provincije
preuzeo est pukova graniara iz Like, Korduna i Banije koji su pripali Iliriji. U
pohodu na Rusiju, 1812, u Velikoj armiji nalazila su se dva graniarska puka,
Prvi i Trei hrvatski puk (prvi je bio sastavljen iz jednog bataljona Liana i
bataljona Otoana, a drugi iz dva bani-ska bataljona). Hrvatski pukovi istakli su
se u bitkama kod Polocka, na Borodinu, a Prva hrvatska brigada prva je prodrla
u Moskvu. Pri otstupanju, hrvatski pukovi odigrali su znaajnu ulogu kod
Berezine, gde su omoguili Napoleonu i jednom delu Velike armije prelaz preko
ove reke.
Ostatke ova dva puka Napoleon je doveo sve do Pariza. Usput su mu bili pratnja,
a u Parizu ih je prikljuio mladoj gardi. U otsudnoj bici naroda" kod Leipziga,
1814, graniari su uestvovali na obe strane. U redovima Francuza borili su se
ostaci ona dva puka (Liani i Kordu-nai) i imali 40 mrtvih, a na strani saveznika
tri druga graniarska bataljona (Broani, Varadinci i Petrovaradinci).
Beki dvor je i dalje tokom XIX veka (ratovi 1848, 185859, 1866 godine)
upotrebljavao vojnike iz Hrvatske i Slavonije. Istina, 1881 godine Vojna granica je
ukinuta, ali vojna obaveza ostala je i dalje. Uslove pod kojima se ivelo u tim
pukovima najbolje karakteriu vojni zakoni. Fizike kazne, pa ak i
srednjevekovno otsecanje pojedinih delova tela, ruke, uha, bile su predviene u
zakonu sve do 1881, kad je Vojna granica ukinuta, a kazna otsecanja delova tela
faktiki se primenjivala sve do 1832. Sve do propasti Venecije (1797), sva lica iz
Vojne krajine osuena na tamnicu nisu kaznu izdravala u svojoj zemlji, nego su
slata na venecijanske galije, gde su zakivana za veslake klupe. Zbog toga je u
Vojnoj krajini bio niz pobuna, naroito u Lici i Varadinu. Komanda graniarskih
pukova tolerisala je u osvojenim zemljama pljaku, vezujui na taj nain jo vie
trupe pod svojom komandom za mercenarski zanat. Otuda ona uzreica u
Berlinu iz ratova Marije Terezije i Friedricha II: Boe, sauvaj me kuge, rata i
Hrvata", otuda u Severnoj Italiji smrtni strah
do
u Kumrovcu i radio zemlju. Bio je obian seoski momak i nije mogao brzo da
naui dugaka imena nadvojvoda i drugih lanova kraljevske kue. Kaplar ga je
tada kaznio. Nesretni mladi morao je da se popne na veliku, nezagrijanu pe u
sobi u kojoj smo spavali, da une, pa da se stalno lupka prstom po glavi i glasno
ponavlja: Ja sam glup, ja sam glup..."
Bilo je i drugih formi maltretiranja ljudi u austriskoj vojsci. Kaplari su bili pravi
despoti. Josip Broz se sea i sledeeg sluaja:
Kaplar je spavao s nama u sobi. Kad bi mu palo na pamet da zapali cigaretu,
on bi samo procijedio kroz zube: ,,Ps, ps", a mi svi koliko nas je bilo u sobi, itava
desetina, morali smo odjednom da skoimo sa postelje i da sa ibicom u ruci
pojurimo prema krevetu u kome je spavao kaplar, da mu pripalimo cigaretu. Jao
onom ko bi zakasnio. Kaplar bi mu naredio da se deset puta uzastopce provue
ispod svog kreveta.
Nekoliko meseci posle stupanja u vojsku Josip Broz bio je odreen za
podoficirsku kolu, u koju je stupio krajem 1913 godine. U tu kolu on je poao
rado:
Sluei u austro-ugarskoj vojsci, kae Josip Broz gledao sam da dobro
izuim vojnu vjetinu.
U koli je Josip Broz vrlo brzo napredovao. Ubrzo je postao najmlai vodnik u
puku. Tome je dosta doprinelo i to to je bio odlian maevalac. Kao prvak svoga
puka u maevanju, u maju 1914 godine, bio je poslat u Budimpetu na
takmienje za prvenstvo u austro-ugarskoj vojsci. Uestvovalo je 16 najboljih
maevalaca u Austro-Ugarskoj, i Josip Broz je dobio drugu nagradu i srebrnu
medalju1. Naroito je bio dobar u flo-retu i u bodu. Po povratku iz Budimpete
Josip Broz je ak dobio otsustvo od mesec dana, kao nagradu to se dobro
plasirao. Osim maevanja, bio je dobar i u drugim sportovima, na-
od pomena imena Hrvata. Franjo upilo u svojoj knjizi Politika u Hrvatskoj" veli:
Stotine godina ovako na poluvojniki, polukolonski, a ukupno barbarski nain
dran u Hrvatsku dobjegao elemenat, ivio je pod pukom, oru pod vojnikom
trubljom, a svaki as spreman ili na boj proti Turcima ili na pljaku; pljaku na
komandu, ili na svoj raun. JNije dakle udo, da se iz njega razvila neka posebna
vrst soldateske, koju su vlastodrci mogli upotrebljavati za svoje svrhe i kod kue
i u inozemstvu."
Protiv pokuaja hrvatskog plemstva i svetenstva da im nametne razne feudalne
obaveze i da ih izjednai s neslobodnim seljacima, kmetovima, a isto tako i protiv
samovolje bekog dvora i njegovih nasilja graniari su dizah nekoliko buna.
Najpoznatije su one u Varadinskom generalatu godine 1666, 1697, 1735 i 1755,
u Lici godine 1719, 17281732 1746, ^1751, u Baniji 1730 i 1751 godine, u
Slavoniji i Sremu 1735 godine!
* Tito je dugo uvao ovu srebrnu medalju. Ali posle Prvog svotskog rata, kada je
radio oko jednog motora u mlinu, medalja mu je ispala iz depa i tako se izgubila.
PRVI SVETSKI RAT
59
roito u smuanju. Tada je bio zaveden i prvi kurs smuanja za vojsku. Ilo se na
Sljeme i tamo smucalo.
Kada je 1914 godine buknuo rat, Josip Broz je jo bio u vojsci. U Zagreb je
odmah poslato nekoliko maarskih pukova radi obezbeenja. Jednim
izvanrednim zakonom bili su zabranjeni svi socijaldemokratski listovi i sve
organizacije socijaldemokratske stranke. Najvei deo kadra stranke bio je mobili-
san i baen na front. Rukovodstvo socijaldemokratske stranke bilo je zauzelo
oportunistiki stav. Gutanjem je prelo preko svih ovih mera, ne izjanjavajui se
o ratu, ne ulaui nikakav protest, tako da je time preutno pristalo na sam rat.
Frankovci i katoliki kler koristili su objavljivanje rata za raspirivanje mrnje
izmeu Srba i Hrvata. Zagrebaki nadbiskup dr. Ante Bauer blagosiljao je
hrvatske domobrane koje su slali Be i Peta da se bore protiv Srbije, a u svojim
govorima i propo-vedima otvoreno je pozivao na bratoubilaki rat.1
Godine 1914 bilo je mobilisano oko 350.000 ljudi iz Hrvatske, ali antiratno
raspoloenje bilo je vrlo razvijeno.
Veina nas vojnika gledala je na rat veli Josip Broz kao na mogunost da
se konano oslobodimo jarma Budimpete i Bea.
Iz domobranske vojarne grofa generala Kulmera, prvog komandanta hrvatskog
domobranstva, u Ilici broj 232 u Zagrebu, krenula je markompanija 25
domobranskog puka, u kojoj je bio i Josip Broz. Komandir te ete bio je satnik
Slajher, plaljiv ovek.koji je ak i pred vojnicima pokazivao strah od fronta. Ali,
bilo je u satniji i u puku oficira koji nisu skrivali mrnju prema Srbima. Naroito
se u tom pogledu isticao ko-
1 Zagrebaki nadbiskup dr. Ante Bauer, tri dana posle objave rata, 31 jula 1914,
odrao je sledei govor u ernomercu, prilikom jedne vojnike sveanosti:
Hrvati junaci! Bog vas zove u boj. Bog, vjena Pravda, zove vas, da u rukama
njegovim budete osvetnici onoga nedjela u Sarajevu koje je kralju naem otelo
vrstu potporu u starim danima, a njegovim vjernim narodima smjeralo ugrabiti
nadu u veliku budunost.
Hrvati junaci! Hrabro poite u boj i znajte da se u najtee asove vae ruke
milijuna diu gospodu na pobonu molitvu. Neka pobjeda dade vama i sreu
oruju vaem."
Karakteristino je za tu vrstu ljudi kao to je zagrebaki nadbiskup dr. Ante
Bauer da se navede njegov govor iz 1918 kad je Austro-Ugarska propala. On je 30
oktobra 1918, poto je Hrvatski sabor dan ranije doneo svo^'u odluku da raskida
s Austro-Ugarskom, uputio poslanicu asnom sveenstvu metropolije
zagrebake":
Jednodunim zakljukom Hrvatskog sabora u sjednici od 29 listopada t. g.
prela je vrhovna vlast za itavu nau domovinu u ruke Narodnog vijea
Slovenaca, Hrvata i Srba, poto su se prekinuli dravnopravni ugovori s
kraljevinom Ugarskom i carevinom Austrijom. Domovina je naa slobodna i
nezavisna! Koliko oduevljenje, kolika radost napunja srca svih nas i vjernoga
puka naega!"
60
mandant bataljona Stancer, kao i komandir vodnik Tomaevi.1 Satnija je bila
prvo upuena ka srpskoj granici, ali je zatim povuena. Prilikom putovanja ka
granici jedan oficir, Srbin, izvrio je samoubistvo.
U naem puku se neobino brzo razvijalo antiratno raspoloenje, pria
Josip Broz. Zbog toga to sam govorio vojnicima protiv rata bio sam jedno vrijeme
zatvoren u petrovaradinskoj tvravi.
Josip Broz bio je odreen da svri neki posao za puk u Petrovaradinu. Tada je
imao in vodnika. Naao se u selu Majuru, gde je prenoio u kui jedne piljarice
iz Novog Sada, Srpkinje. Tu je bilo nekoliko erzac-vojnika", treepozivaca, iz
Like. ena u ijoj su se kui nalazili vojnici posluila ih je ajem, pa se poveo
razgovor.
Ona je priala vojnicima da se u petrovaradinskoj tvravi, u gornjem gradu,
mue Srbi, da su neki i streljani. Josip Broz je u razgovoru rekao da je socijalista,
da e njegov puk biti prebaen u Galiciju i da e se on predati Rusima.
Ceo taj razgovor sluao je i jedan stari narednik, koji je odjednom dreknuo na
Broza, razoruao ga i vezanih ruku po-terao u petrovaradinsku tvravu. Broz je
bio zatvoren u kazamat, s leve strane od glavnog ulaza u petrovaradinsku
tvravu.
To su bile prave katakombe, bez ikakvog prozora, pria Josip Broz. Kad
sam uao u mrak, poeo sam da pipam oko sebe. Komm' her, komm' her", vie
mi neki vabo, koji je tu ve leao. Ja mu rekoh kako se zovem i da sam radnik
po zanimanju, a i on meni ree da je radnik. Ispriao mi je da ve dvije nedjelje
sjedi u zatvoru i da ga nitko ne zove na sasluanje.
Ovome Nemcu straa je donosila svaki dan malo orbe i hleba, a Brozu nita,
nego je Nemac delio s njime svoj bedan obrok. Josip Broz je poeo da se buni, da
lupa u vrata, traei da bude izveden pred komandanta tvrave, to mu je
dozvoljeno tek etvrti dan, poto je neprekidno galamio i traio da bude sasluan.
Komandant tvrave bio je neki Austrijanac, po imenu Jung, a imao je in majora.
On je prvo sasluao staroga na-
1 Godine 1942, na dan 7 novembra, drug Tito je imao prilike jo jednom da se
sretne s Tomaeviem tokom velikih borbi za Biha. Tomaevi je komandovao
ustakim snagama u Bihau. Posle rata, 1945 godine, general Tomaevi je
uhvaen i zbog.masovnih pokolja u okolini Bihaa osuen od vojnog suda na
smrt i streljan. Major Stancer, nekadanji komandant batal;ona u 25
domobranskom puku, postao je pod Paveliem komandant domobranstva u
Hrvatskoj. Godine 1945 zarobljen je i osuen na smrt. Bio je uputio Titu molbu
za pomilovanje, ali je molba odbijena.
PRVI SVETSKI RAT
61
rednika Lianina, koji je prijavio Broza, a zatim je sasluao i optuenog.
Vodnie, vas narednik optuuje da govorite protiv rata i da pozivate vojnike na
pobunu, rekao je major Jung Brozu.
Kao svedok pozvana je i ona Srpkinja u ijoj se kui dogaaj odigrao. Ona je
razumela o emu se radi, pa je rekla da je stari narednik izmislio itavu stvar.
Tako je Josip Broz bio osloboen optube, a uskoro zatim, u januaru mesecu
1915 godine, sa svojim 25 domobranskim pukom prebaen na Karpate, na front
protiv Rusa. Na Karpatima vodile su se u to vreme estoke borbe. Rusi su bili
preli Karpate i prodrli do Marma-rosszigeta. Dvadeset i peti domobranski puk
uestvovao je u kontraofanzivi kad su Rusi bili baeni nazad sve do Stanisla-
vova. Puk je imao strahovite gubitke. Raunalo se da je u toku rata izgubio oko
25.000 ljudi. Stalno su novi bataljoni morali dolaziti na mesto desetkovanih.
Omrznuo sam tada rat1 kae Josip Broz. ovjek nije imao zato da se
tue, a osim toga vojnici u jedinici bili su strano mueni drilom... Mene je jedino
jo interesovalo izvianje, zato to je pri tome trebalo misliti svojom glavom.
1 Ovo raspoloenje hrvatskih vojnika u Prvom svetskom ratu opisao je Miroslav
Krlea u svojoj ratnoj prozi. Na ovom mestu navodim jedan odlomak iz drame ,,U
logoru", zabranjene pola sata ored premijeru 30 decembra 1920 godine, na dan
Obznane:
Rikcug! Uvijek samo jedan rikcug za drugim! Polagano tiho bubnianje nono,
perverzno bubnjanje nad jednim logorom koji je osuen na smrt, i ne radi drugo
nego se po blatnim cestama vue sa jednog stratita na drugo! I to je ono grozno,
da nama nikada nee proitati posliedniu smrtnu osudu i nas nee zgaziti ni
noas bsron Frede-rks ni Stafelibaum, nego emo se tako ranjavi i blatni vui 4o
dugo, duo, i dugo e ta kola stenjati pod naom bijedom: i te nae brigade, i
nae divizije, to nose pred sobom vjeala kao jedinu zastavu! Gdje nismo klali i
ubijali, u kojoi crkvi nismo hranili konje? Lombardija je o-tala puna naih
vjeala, beki drvoredi ostali su za nama puni sagniilih trupla: beke barikade mi
smo sravnili sa zemljom, u Budimu, u Aradu, na Kiifsteinu, na Spilbergu, gdje
nismo bili krvnici, tamniari, suci?...
uje li ove glupe topove kako laju? uje li taj prokleti hrvatski logor kako se
vue od Amsterdama i Liitzena do Austerlitza i Santa Lucie i Koniggraetza? I to je
ono to nisam znao do noas, da tu u ovim naim blatnim sudbinama nema
druge: ili vjeati ili biti objeen!...
uie li ona^ glas na kolima? To nije vuk, to je glas hrvatskog logora! Taj logor
strijeljao je po milanskim ulicama djevojke, straio je kod nonog lonca bekih
princesa, vjeao je po Beu, po Bud^mu, po Aradu. po Munkau, taj logor objesio
je ovu staricu, a taj logor to smo mi, to sam ja, to si ti, to smo mi, juer, danas,
noas, sjutra, dugo, dugo, kao ova stara tu pred nama, tako je visila pred nama
etrdesetosma! Tko ju je obies'o?... Generali von Kempen, von Dietrich, von
Kriegern ili oberst baron Jellai? Ne, ja sam ju objesio,... ja lino ja, a ne von
Hahnencamp ili baron Cranensteg! Jedan marcia funebre motiv bez svitanja,
logorske vatre i tmina. Vjeala, vjeala. Pasja strava, s podvinutim repom."
62
Josip Broz je imao svoju posebnu malu jedinicu koja se na svoju ruku provlaila
kroz neprijateljske linije i delovala duboko u neprijateljskoj pozadini. Jednom
prilikom ta jedinica zatekla je oko 80 ruskih vojnika koji su spavali u jednoj kui
bez strae. Neki iz jedinice predlagali su da ih pobiju, ali Broz se nije sloio.
Ruski vojnici bili su zarobljeni i sprovedeni na austro-ugarsku stranu.
Raspoloenje u vojsci bilo je teko. Ljudi su se tukli bez volje. Rat je bio
strahovito naporan. Vojska je bila slabo naoruana i opremljena. One dobre
uniforme i kone cipele s kojima su vojnici poli u rat bile su kasnije zamenjene
robom loeg kvaliteta. Bitke na Karpatima stajale su ogromno rtava. U planini
se sporo napredovalo, a stalno su vreni uzajamni jurii. Ruska vojska bila je
opremljena jo gore nego austrougarska. Postojale su itave ruske ete bez
puaka. Dola je i zima. Mraz je odnosio isto toliko vojnika koliko i puano zrno.
Ovaj boravak na frontu ogromno je uticao na Josipa Broza, na njegove poglede na
ivot.
U prolee 1915 godine otpoela je nova ruska ofanziva na Karpatima.1 Dvadeset i
peti domobranski puk bio je premeten
1 Na ovom istom otseku fronta, na ruskoj strani, borio se maral Tolbuhin, tada
oficir u ruskoj carskoj vojsci. Godine 1946, kad je Tolbuhin boravio u Beogradu,
on je na jednoj veeri, u zdravici, pominjao svoje ratovanje na Karpatima u Prvom
svetskom ratu. Miroslav Krlea, koji je bio meu uzvanicima, zabeleio je tu
epizodu ovako:
Na veeri, u poast delegata na Sveslavenskom kongresu 1946, u jesen, pojavio
se Tolbuhin, sa dvije kile briljanata, en pleine parade, armantno pijan. Kod
banketa, po protokolu, sjedio je vis a vis od Marala, i koliko se mogu sjetiti,
raspored kod stola bio je ovaj: Tito, njemu sa desne strane Madame Balokovich
Joyce, do nje Todor Pavlov, etc, s lijeve strane maestro Zlatko Balokovich u ime
amerikih Slavena itd.
Le Marechal Tolbouchine, njemu sa lijeve Excellence ministar SR Nejedlv, sa
desne Marko, ido, Cervenkov itd.
Tolbuhin ustajao je za vrijeme banketa pijano, kao to ustaju nazdraviari sa
aom koja gubi ravnoteu u drhtavoj ruci, kada se vino prelijeva po manetama,
po jelu, po paradnom mundiru, po briljantima, i upadao je u rije svima ustrajno,
kao pravi pijani gnjavator iz ruske krme. Kako je sjedio nasuprot maestra
Balokovicha i njegove gospoe Joyce, zainteresovao se tko je ta dama sa
briljantnom ogrlicom tri prsta irokom, sa smionim decolletee-om d'une jeune
fille en fleurs, i kada su mu rekli da je to virtuoz na violini iz New-Yorka sa
suprugom, Tolbuhin je ustao da nazdravi gospoi Balokovich otprilike ovako:
Maladjec, kakoj eta tam maladjec, gavarjat to igrajet na skripkje, vot to, igratj
na skripkje, hara, eta umjejet kadyj elovjek i vkance, ta to znai svirati
violinu, biti maestro, virtuoz na violini, dirijor, kanjena vsjo v parjatkje, puskaj
budjet i dirijorov v mirje, kanjna ja toe dirijor, i ja sam virtuoz, malo vei
virtuoz od ovoga deka koji svira violinu, on je va suprug, svaka ast, ali i ja
sam dirijor, najvei dirijr najveeg simfanjieskog arklestra (on je tako rekao)
itavoga svijeta! Ja sviram svoje vlastite kompozicije, ja sviram sa kauama, sa
bombama, sa minama, topovima i tankovima takvu simfoniju da se trese
PRVI SVETSKI RAT
63
u etapama iz Galicije za Bukovinu. Rusi su bili dovukli dosta artiljerije. Jedne
noi kad se vod Josipa Broza nalazio u pokretu, granata ruske haubice pala je
meu vojnike koji su mar-ovali. Poginulo je mnogo vojnika, a jo vie je bilo
ranjeno. Eksplozija granate bacila je Josipa Broza u vazduh. Bio je teko
kontuzovan i prenesen u bolnicu. Ipak je u bolnici ostao samo kratko vreme. Na
dan 25 marta, na Uskrs, (te godine i pravoslavni i katoliki Uskrs pali su u isti
dan) ve se nalazio na poloaju nedaleko od varoice Okno. Toga dana ujutro
Rusi su iznenada otpoeli ofanzivu. Oficiri nisu bili s vojnicima u puku, nego su
se nalazili u pozadini, u tabu, gde su pili pro-
itava Jevropa! Ja vzjal Bukarjest, Sofiju, Bjelgrad, Be, ort znajet to ja vzjal,
kakoje islo baljih gorodov v mirje, ja sam osvojio trista gradova, preao sam
trideset rijeka i trideset planina sa svojim simfanji-eskim arkjestrom, ja sam
osvojio Dnjepar i Dnjestar i Karpate, i eto, jue, kada sam letjeo u Beograd,
sjedim u avionu i promatram u magli nekakva brdaca, nekakve humice,
nekakve male gorice i goriice, sve tako sitno, tako plosnato, tako neznatno,
bijedne neke planinice visoke centimetar i po, i pitam: a to su, do vraga, ona
brdaca tamo dolje pod naim nogama?
;.
To su Karpati...
Sto? Do vraga? To su Karpati? Ona brdaca od centimetar i po visine i one
planinice? I ti Karpati zaustavili su rusku carsku armadu godine 191415 kao
barijera oko koje smo se tukli tri godine i vs4otaki nje mogli vzjatj Karpat!
Nismo imali municije, nismo imali topova (ljudskog materijala je bilo), nismo
imali intendanture, nije bilo nikakve organizacije, nije bilo morala, nitko nije htio
da gine, a ginulo se u masama, v Pitjer pajehal by Vanjka, no nje udalos, ginuo
ie mili Vanjka na tisue, na milijune, tukli smo se, i ja sam se tamo tukao sa
svojom baterijom na tim prokletim Karpatima, dvije godine i po, i nismo mogli da
ih svladamo ta brdaca, da pljune preko njih...
I ja sam bio na Karpatima, upao je Tito u ovaj pijani solilokvij, zapravo na
njemu svojstven nain jednom staccato reenicom, koja je u svakom sluaju
zvuala jasno i dosta glasno, jer mu je taj pijani general oito iao na nerve.
Kako na Karpatima, tavari ita! Kako? Vi ste bili na Karpatima?
Tisuu devet stotina i petnaeste godine tukao sam se na Karpatima kao i vi!
Eta njevazmono, tavari ita! Kako to da ja nisam nikada uo ni jedne rijei
o tome, da ste vi bili na Karpatima?
Tukao sam se na Karpatima kao austro-ugarski mobilizovani graanin!
Pali smo poslije toga u rusko zarobljenitvo i tako sam dospio u Rusiju! Nas su
mobilizovali i bacili nas na Karpate!
Znai, drue Tito, vi ste se tukli protivu Rusa? Znai, vi ste se tukli protivu
mene, znai, vi ste pucali na mene: vy strjeljali na menja?
A to mnie bylo zdjelatj? Jesli vy strjeljali na menja, to sam i ja pucao po
vama! Logino! Tek nismo mogli da se damo postrijeljati od vas kao zeevi. Vi ste
se tukli za ruskog cara, a mi za austrijskog.
Kanjena! Vsjo vparjatke! Tavari ita! Eto, takvi su Slaveni! Tukli su se
jedan protiv drugoga, streljali elovjek na elovjeka, a sada se nazdravljaju i ljube
po sveslavenskim banketima. Dav&jtje, tavari ita, pazvoljtje pacelujemsa!"
i
64
slavljajui Uskrs. Ruska peadija koja je nadirala ka poloajima gde se nalazio
bataljon Josipa Broza bila je zaustavljena pu-anom vatrom, ali je susedni
bataljon, na desnom krilu, popustio. Tu je izvren prodor, u koji je ubaena
erkeska konjica iz Divlje divizije". Tako su erkezi opkolili bataljon u kome se
nalazio Josip Broz. Sjahali su sa svojih konja i s kopljima u rukama jurnuli s
lea na rovove tog bataljona. Zauzet odbijanjem napada ruske peadije, bataljon
nije uopte primetio dolazak erkeza. erkezi su se prosto sjurili u domobranske
rovove. Jedan erkez, sa svojim kopljem dugim dva metra, naleteo je na Josipa
Broza, koji je u ruci imao puku s bajo-netom. Vest maevalac, Josip Broz je
odbio nalet prvog erkeza, ali je u tom trenutku pritrao Josipu Brozu i drugi
erkez s lea i abo mu u levu lopaticu gvozdeni vrh svoga koplja.
Dok sam odbijao napade onog prvog erkeza pria Josip Broz odjednom
sam osjetio strahovit udar u lea. Okrenuo sam se i vidio iskeeno lice drugog
erkeza i ogromne crne oi s jakim obrvama. Pao sam...
erkezi su tada poeli da kasape sve od reda," pa ak i kolju noevima pojedine
domobrane. Neto kasnije naila je ruska peadija, koja je zaustavila ovo
orgijanje erkeza. Istovremeno su erkezi zarobili i itav tab domobranskog
puka u kome su sedeli pijani oficiri.
Punih trinaest meseci Josip Broz je odleao u bolnici u Svijasku, jednom malom
mestu blizu Kazana, u prostorijama velikog manastira. Rana je bila duboka. Da
vrh koplja nije udario u kost, povreda bi bila mnogo opasnija. Nije ga samo
muila rana, nego su dole i druge bolesti. Dobio je, prvo, zapaljenje plua. Meu
ratnim zarobljenicima harao je pega-vac. Tako je epidemija zahvatila i Josipa
Broza. Jedva je izvukao ivu glavu. Bolniari su mu ve stavili crvenu traku na
postelju, znak da je ranjenik na samrti. Leao je u manastirskoj sobi ispod jedne
velike ikone, pa bi u bunilu optuivao sveca na ikoni da mu hoe da ukrade
stvari. Kada je preao krizu, ostali zarobljenici priali su mu o ovoj svai sa
svecem.
U zarobljenitvu pria Josip Broz mnogo sam itao, nauio sam ruski i
proitao mnoga djela ruskih klasika, naroito romane Tolstoja, Turgenjeva,
Kuprina i drugih. Preko puta zgrade u kojoj smo bili smjeteni mi zarobljenici
ivjele su dvije gimnazistkinje, kerka jednog mehaniara prognanog u Sibir i
kerka jednog doktora. One su nam stalno slale knjige koje smo, proitavi,
vraali.
Poto je ozdravio, Josip Broz je iz Svijaska premeten u Ardatov, na rad sa
ostalim zarobljenicima. Kao podoficir nije morao ii na rad, ali se on sam javio.
Bio je odreen da radi
PRVI SVETSKI RAT
65
kao mehaniar u jednom mlinu u selu Kalasijevu, kraj Arda-tova. Vlasnici mlina
bila su tri kulaka. U mlinu nije bilo mnogo posla, pa je Broz imao dovoljno
vremena da ita. Literaturu je dobijao od uiteljica u selu, a bio se povezao i sa
anticaristiki nastrojenim ljudima.
U Ardatovu Broz nije ostao dugo. Sa transportom zarobljenika prebaen je na
Ural, a odatle u mali grad Kungur.1
U zarobljenikom logoru nalazio se veliki broj Maara, Ru-muna, Slovaka. Od
strane zarobljenika Josip Broz je bio izabran za njihovog pretstavnika.
Zarobljenici su radili prvo na izgradnji jedne eleznike pruge, a zatim na opravci
jedne druge pruge. Bilo je to u zimu 19161917 godine. Zarobljenici su bili slabo
odeveni i smrtnost meu njima bila je velika. Hrane je bilo vrlo malo. Veliku
pomo zarobljenicima ukazivao je Meunarodni crveni krst, koji je u ovaj logor
redovno slao pakete sa odeom i hranom. U ime Meunarodnog crvenog krsta tu
dunost obavljao je jedno vreme ameriki Crveni krst, a posle vedski Crveni
krst, koji je u Kungur uputio ak i jednog svog pretstavnika, po imenu Sarvea.
Josip Broz, kao zarobljeniki komandant logora, primetio je da ef eleznike
sekcije, Rus po narodnosti, potkrada pakete namenjene ratnim zarobljenicima.
Zbog toga je podneo prijavu pretstavniku Crvenoga krsta veaninu Sarveu. To je
izazvalo prilino uzbuenje u Kunguru. U odboru Crvenoga krsta u Kunguru,
koji se starao oko zarobljenika, nalazila se i jedna grofica. Ona je bila duboko
uvreena prijavom Josipa Broza. Krae su prestale, ali ef eleznike sekcije nije
zaboravio Josipa Broza. U isto vreme, Josip Broz je dolazio u dodir s radnicima u
Kunguru, pa je ak uspeo u nekoliko mahova da prisustvuje i njihovim
sastancima, na kojima se, pored ostalog, itala antiratna literatura.
Sef sekcije uskoro je uluio priliku da mu se osveti. Jednoga dana tri ratna
zarobljenika, Rumuna po narodnosti, nisu u jutru izali na posao jer su im se
valjenke bile pocepale, pa su ostali u baraci da ih pokrpe. Oni su svakog asa
imali da krenu na posao, pa ih je Josip Broz bio uneo u spisak kao da su na
poslu. To je primetio ef sekcije, upao u baraku i poeo da psuje Josipa Broza to
je uneo imena ove trojice Rumuna u spisak zarobljenika koji su na radu, dok oni
ustvari sede u baraci. Josip Broz mu je poeo objanjavati da su ljudi primorani
da okrpe svoje valjenke, jer bi inae na strahovitom mrazu nastradali. Ali ef
sekcije nije prestajao da vie i galami. A onda se pojavie tri Kozaka, koji epae
Josipa Broza i odvukoe u zatvor.
1 Poetkom 1948 godine stanovnici ovog grada uputili su preko mesnog
sovjeta pismo drugu Titu, pozdravljajui ga.
66
To je zatvor pria Josip Broz koga u se sjeati dok budem iv. im sam
preao prag zatvora i uao u eliju, ona tri Kozaka dograbie svoje knute i poee
da me biju po leima. Izdrao sam trideset udaraca koje nikad neu zaboraviti.
Dok sam leao premlaen na podu elije na slami, vrata se polako otkrinue i
pojavi se tamniar, jedan stari Rus u ru-baki:
Avstrijec, Avstrijec, hajde sa mnom! apnuo mi je. Objasnio mi je da su
Kozaci otili, pa me poveo u svoj
stan, u samome zatvoru, gdje je ivio sa svoje tri kerke. One su me napojile
toplim ajem, porazgovarale sa mnom i onda zapjevale uz balalajku. Poto sam se
tu malo odmorio i okrijepio, starac me je vratio u eliju i dao mi je jedno ebe, jer
bih se inae smrznuo na onoj hladnoi.
U tome zatvoru proveo sam vie dana. Jedne veeri iznenadila me neobina
galama i vika u dvoritu. Napregnuto sam sluao ne bih li razabrao ta se
dogaa. Iz daljine dopirali su do mene uzvici:
Dolje car!
To su naoruani radnici Kungura, na vijest da je u Petro-gradu oboren car, bili
doli u tamnicu da oslobode sve one koji su se u njoj nalazili. U Rusiji je bila
zapoela revolucija."
Tako se Josip Broz vratio u zarobljeniki logor. ef e-leznike sekcije gledao ga je
popreko, ali se nije usuivao da ita preduzme protiv njega. U logoru je vladalo
veliko uzbuenje. Ruski car je bio oboren. Zarobljenici iz Hrvatske pitali su se
kada e biti oboren Karlo. U eleznikoj radionici radio je jedan inenjer, stariji
ovek, po narodnosti Poljak. Imao je sina u Putilovskoj fabrici, u Petrogradu,
takoe inenjera. Stari Poljak izveo je jednoga dana Josipa Broza iz logora u
Kunguru i doveo ga svojoj kui, gde se nalazila grupa radnika boljevika. itali
su Lenjinove lanke i teze.
Situacija se menjala. Privremena vlada u Petrogradu teila je da produi rat po
svaku cenu i zaotravala je borbu protiv radnika i seljaka.
Josip Broz je ponovo bio uhapen, opet na prijavu efa sekcije. Tek na
intervenciju starog inenjera Poljaka bio je osloboen, i u maju 1917 godine
premeten na rad na jednu malu elezniku stanicu nedaleko od Perma. Tu se
nalazilo oko trideset ratnih zarobljenika koji su opravljali prugu.
Meutim, Josipu Brozu pretila je i ovde opasnost, jer su u Kunguru bili uhapeni
neki radnici s kojima je on odravao vezu. Zbog toga je odluio da bei iz
zarobljenitva. Bilo je to u junu mesecu 1917 godine. Stari inenjer bio mu je dao
graansko odelo. Preobuen krenuo je peice do idue stanice i tu se uvukao u
teretni voz koji je nosio ito iz Sibira za Petrograd.
PRVI SVETSKI RAT
67
Posle nekoliko dana vonje, Josip Broz je stigao u rusku prest onicu. Otiao je
pravo kod sina ovog inenjera. Broz mu je doneo oeve pozdrave, a mladi Poljak
zadrao ga je u svome stanu. Nekoliko dana kasnije izbile su velike demonstracije
protiv Privremene vlade, poznate pod imenom Julskih demonstracija. Josip Broz
nalazio se u povorci sa radnicima. Kada su radnici bili doli u blizinu jedne velike
eleznike stanice, na njih je otvorena vatra iz mitraljeza sa krova te stanice.
Veliki broj radnika bio je ubijen. Otpoela su masovna hapenja. I prijatelj Josipa
Broza, mladi inenjer Poljak, bio je uhapen. Josip Broz krio se neko vreme pod
mostovima na Nevi i naposletku odluio da bei u Poljsku. Ali u svom planu nije
uspeo, na putu je pao u ruke policije. Na sasluanju je izjavio da je austriski
zarobljenik. Policija ga je vratila u Petrograd, gde je bio uhapen i strpan u
zloglasnu Petropav-lovsku tvravu. Reka Neva proticala je u blizini elije u kojoj
je leao. Bila je to sasvim mala odaja, sva od kamena, prepuna pacova.
Tri nedelje kasnije, Josip Broz je proteran na Ural, opet u Kungur. Njemu se nije
ilo u Kungur, jer je znao ta ga tamo eka, pa se ponovo odluio na bekstvo.
Transport je iao sporo. Dani su prolazili. Kad je voz stigao u Jekaterinburg,
danas Sverdlovsk, Josip Broz je zatraio cd straara da mu dozvoli da na stanici
uzme malo tople vode za aj. im je iziao iz voza, poeo je da bei, ali je u guvi
naleteo na jednog drugog straara iz transporta, koji nije ni pomislio da Broz
bei, pa mu je mirno rekao: Zdravstvuj Joka!" Ali odjednom se trgnuo, jer mu je
sinulo da Broz bei. Poeo je da skida puku s ramena, ali Broz se ve izgubio u
gomili ljudi na stanici. U tom trenutku sa stanice je polazio jedan voz i Josip Broz
je uskoio u vagon. Kako je bio obuen u graansko odelo, a ruski govorio skoro
perfektno, niko nije mogao da posumnja da je taj putnik ratni zarobljenik.
Straari koji su sprovodili transport zarobljenika za Kungur obavestili su sa
stanice u Jeka-terinburgu sve oblinje stanice da je pobegao jedan ratni
zarobljenik. U vozovima su izvreni pretresi. Na stanici u Tjumenu, jedan Kozak
uao je u voz i poeo da posmatra putnike. Sluaj je hteo da je prvo priao Josipu
Brozu i zapitao ga:
Da li se meu vama nalazi jedan odbegli austriski ratni zarobljenik?
Broz mu je kratko odgovorio:
Njet.
Kondukter je pustio Broza da putuje bez karte, jer tada su se mnogi vojnici
naprosto vraali s fronta kui, a putnici su mu davali hrane. Voz je ve bio
preao Ural i uao u Sibir, kad ga je jedne veeri na stanici Atamanski Hutor,
kod Omska,
5*
68
PPaLOZI ZA BIOGRAFIJU
opkolila grupa naoruanih radnika. Broz je zapitao radnike o emu se radi, a oni
su mu odgovorili:
Od danas je sva vlast u rukama sovjeta.
Toga dana je u Petrogradu izbila Oktobarska revolucija. Naoruani radnici
pripadali su Boljevikoj partiji i skidali s voza odbegle buruje. Ispitivali su
svakoga putnika ko je i odakle je. Broz im je odgovorio da je austriski ratni
zarobljenik, a da je radnik kao i oni. Oni su mu rekli da moe da ode u bivi
zarobljeniki logor, gde su mnogi zarobljenici ve pristupili Internacionalnoj
crvenoj gardi. Broz se uputio u taj logor i tako pristupio Crvenoj gardi. Tu je
zatekao mnoge ratne zarobljenike, ehe, Maare i Rumune.
Pisalo se da sam ja uzimao kae Josip Broz znatnog uea u
Oktobarskoj revoluciji i graanskom ratu u Rusiji. Naalost, to nije tano.
Sluio sam u Crvenoj gardi vie mjeseci, ali iako smo stalno zahtijevali da se
borimo protiv bijelih, nismo slati na front.1
1 Godine 1945 Milovan ilas napisao je kratku biografiju druga Tita, na traenje
redakcije Sovjetske enciklopedije". Jedna kopija te biografije bila je predata
Direkciji za informacije, za optu upotrebu. Na osnovu tog materijala napisao je
Miroslav Krlea 1948 kratku biografiju Josipa BrozaTita, koju je objavila
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu.
Kada je Milovan ilas pisao tu biografiju, drug Tito mu je poslao sledee pismo:
Drue ido!
To su ti najkrai podaci. Mnogo ve i onako zna i sam. Moje uee u ruskoj
revoluciji je neznatno, iako sam jo prije februarske revolucije simpatizirao i
kojeta pomagao. Moj pristup u Partiju u Omsku 1918 takoer ne raunam, jer
je tada tamo sve skupa bilo vrlo aavo. Moje lanstvo je neprekidno od 1920
god.
Rodio sam se 1892 godine, maja u selu Kumrovec, kotar Klanjec, Hrvatska. U
rodnom mjestu svrio etiri razreda osnovne kole.
19071910 god. izuio bravarski zanat i polazio redovno tri god. egrtsku kolu
u Sisku.
19101911 prakticirao mehaniki zanat u Zagrebu. 1910 godine stupio u klasni
sindikalni pokret. 1911, 1912, 1913 god. radio u metalur-gijskim fabrikama u
Sloveniji (Kamnik), u ekoj (enkov), u Austriji (Be i Beko Novo Mjesto) i u
Ljubljani.
1913 god. u jesen regrutovan u austro-ugarsku vojsku i sluio u Zagrebu u 25
puku, domobranskom.
1914 god. u poetku augusta poao u rat kao podoficir, vodnik. 1915
aprila zarobljen sa cijelim bataljonom od Rusa. Nalazio se u
zarobljenitvu do septembra 1920 god.
Leao 13 mjeseci u bolnici u Svijaesku. Poslije se nalazio na radu u
Ardatovskom srezu, u Simbirskoj guberniji, dalje u Kunguru, Permska gub.
U aprilu 1917 god. pobjegao sa rada zbog ikaniranja u Lenjingrad, Uestvovao u
Julskim demonstracijama. Kasnije pobjegao augusta mjeseca u Sibir, gdje sam
ostao do odlaska u zemlju.
Od 1920 do 1924 radio u Zagrebu, onda kod Bjelovara kao strojar. Izbaen sa
rada zbog rada u partiji.
PRVI SVETSKI RAT
69
Crvena internacionalna garda sastavljena od zarobljenika uvala je strau u
Omsku i istovremeno radila na eleznikoj stanici Marjanovka. Poetkom 1918
poele su kroz Omsk da prolaze kompozicije sa ekim zarobljenicima, koji su u
meuvremenu bili formirali svoje vojne jedinice, dobro se obukli i naoruali.
eka legija, prema sporazumu s boljevicima, trebalo je da se preko
Vladivostoka prebaci na zapadni front u Evropu, ali komanda Legije dola je u
vezu s Kolakom i umeala se u graanski rat u Rusiji. Umesto daljeg putovanja
za Vladivostok, eke jedinice su se zaustavile i otpoele napad na Crvenu gardu.
Zauzele su stanicu Tatarku, dok su se druge jedinice zaustavile na stanici
Marjanovki. Dolo je do borbi i Omsk je pao u ruke kontrarevolucionarnih snaga.
Admiral Kolak, koji se u novembru 1918 proglasio vrhovnim vladarom" Rusije,
uinio je Omsk svojom rezidencijom.
Internacionalna brigada bila je razbijena. Nastalo je hapenje i ubijanje svih
boraca Internacionalne brigade. Otpoeo je beli teror. Neki provokatori prokazali
su Broza i on je morao da bei u stepu. Doao je u jedno selo, nekih 65
kilometara od Omska, i zaposlio se kod nekog Kirgiza Isaije, kao mehaniar, u
parnom mlinu. Kirgiz je bio neobino bogat ovek. Imao je samo preko 2.500
konja u stepi, a bio je i vrhovni sudija meu tamonjim Kirgizima. Isaija je znao
da je Josip Broz komunista, ali ga nije nikad prijavio kaznenim ekspedicijama
koje su
19251926 radio u Kraljevici u Brodogradilitu kao mehaniar. 192627 radio
u Smederevskoj Palanci u Vagon-fabrici. Izbaen sa rada kao glavni povjerenik i
organizator radnika.
1927 postao sekretar Sind. metalaca u Zagrebu, onda Pokrajinski sekretar
metalaca za Hrvatsku.
Od 1927 do 1928 do osude bio sekretar Mjesnog partijskog komiteta u
Zagrebu.
1927 bio 2 puta uhapen i suen na godinu, pa onda na 7 mjeseci.
1928 bio 3 puta uhapen i onda osuen na 5 god.
1934 god. po otsluenju robije bio puten i onda emigrirao u Be po odluci CK
KPJ i kooptiran za lana Politbiroa CK KPJ. Pod konac 1934 god. otiao u
Moskvu po odluci CK kao polit-referent u Jugosl. sekciji KP u Kominterni.
Radio kao polit-referent do 1936 god. i onda kao lan Politbiroa CK otiao u
zemlju radi organizacije partije i rukovoenja u zemlM.
U sin. pokretu sa prekidom zbog rata od 1910 god.
Stari
P. S.
Rusi imaju sigurno moju podrobniju biografiju, jer sam je pisao u Kominterni.
Za n;ih je vaniji kasniji period koga nema u biografiji."
Drug Tito je ovo napisao rukom na hartiji iz omanjeg bloka. Prve
dve strane nisu paginirane, a trea poinje s paginacijom 2. Paginacija
ide od 2 do 5, a sedma stranica opet nije paginirana. Ovaj rukopis nalazi
ae u jednoj koverti na kojoj je drug ilas napisao svojom rukom:
Dragocjeno. uvati."
70
krstarile tim krajem, jer je cenio vetinu svog mehaniara. esto su svraali i
esi, ali Broz je bio preobuen u kirgisko odelo, pa na njega niko nije sumnjao.
esi su jednom prilikom traili ba Broza lino, jer ga je jedan od njih poznavao
jo iz Mihajlovke, gde su zajedno radili kao zarobljenici. Zbog tog eha Broz je
upravo i morao da bei iz Omska, jer je on pristupio Legiji i prijavio Broza da je
bio crvenogardejac. eka patrola uzalud ga je traila. Od Kirgiza nisu doznali
nita.
Kirgizi su iveli primitivno, sjeseni i zimi u zimovkama ukopanim u zemlju, koje
su uz to prokinjavale u vreme kratkotrajnih jesenjih kia, a leti pod atorima.
Kirgizi su pokazali veliko gostoprimstvo prema beguncu. Prvih dana po njegovom
dolasku odravala se neka sveanost na koju je doao veliki broj konjanika-
digita iz najudaljenijih aula. Na kraju sveanosti iz jednog mranog atora
izveden je konj koji je bio dobro hranjen, ali nikako izvoen na svetlost. Kirgizi su
predloili Josipu Brozu da pokua pojahati tog konja. Konj je bio besan,
propinjao se i teko ga je bilo obuzdati.
Jo na Sutli nauio sam da jaem na neosedlanom konju, pria Josip Broz
ali na ovakvome nikad u ivotu nisam jahao. Ponio me je kao vjetar prema
jednoj maloj umici, pa me je iblje udaralo po licu toliko da su sve ostajale
modrice. Ipak me konj nije zbacio, i poslije pola sata lude trke umirio sam ga i
vratio se meu Kirgize.
Posle toga Kirgizi nisu samo potovali Brozovu vetinu u opravljanju parnog
mlina nego i njegove jahake sposobnosti. Isaija je pomogao Brozu da kupi od
jednog oveka za 60.000 ru-balja krasnu kobilu, tamnozelene boje, koja se zvala
Mercedes. Broz je nabavio i psa, ali su mu ga vukovi rastrgli. Kasnije je pronaao
drugog psa, mladog vujaka. Uhvatio je i dva mlada vuia, pa ih je zajedno
odgajivao. Kad su vuii porasli, po-begli su u umu, ali je vujak ostao, ojaao i
mogao se klati s najveim vucima.
Jednom je, za vreme boravka Josipa Broza kod Kirgiza, odravana skuptina
njihovih hadija. I sam Isaija bio je hadi", iao je u Meku. Kad je poela
sveanost, Isaija je nagovorio Broza da pred hadijama ispria neto to bi njih
interesovalo, a sam je otpoeo razgovor priom da je Josip Broz bio ak i u
Carigradu i da je video padiaha. Broz, meutim, dotle uopte nije video ni
Carigrad ni padiaha, ali zbog Isaije nije mogao porei, nego je potvrdio da je bio.
To je izazvalo veliko divljenje kirgiskih hadija i oni su ga upitali ta jo zna. Tako
se vodio razgovor o svemu i svaemu, a na kraju i o tome ko je ii. Kirgizi su
tvrdili da je ivot Evropljana jadan, jer se nikad ne peru posle jela i po zalasku
sunca, a Broz im je objanjavao da nije sve u pranju ruku, nego da
\
PRVI SVETSKI RAT
71
bi trebalo kue urediti, oistiti se od vaiju. Prelo se i na religiju. Broz im je
poeo da govori o konzervativnosti religije, ali su ga hadije prekinule i jedva ga je
iz nezgodne situacije spasao Isaija.
Za vreme boravka meu Kirgizima Josipa Broza je jednom zaboleo zub. Videi ga
kako trpi, neka stara Kirgiskinja ponudila mu je svoju pomo i on je pristao da
okua njen lek. Evo kako Josip Broz opisuje kirgiski nain leenja zubobolje:
Stavila je nekakve tri cjevice u sud s vodom, u tavu visine jednog centimetra.
Zatim je uzela tri svjeice, zapalila Ih i zabola u nekakve piramide od tijesta. Dok
je sve to spremala, njene snahe donijele su nekoliko ilima i prebacile ih preko
moje glave. Baba mi onda naredila da otvorim usta i da ih drim otvorena iznad
tave, pa onda nabacila na mene jo jedan povei ilim. ene su sjele na njegove
ivice, i ja vie nisam imao kud. Nije mi preostalo drugo no da i dalje drim usta
otvorena. Od plamena svijea upalilo se ono tijesto, a zrak pod onim ilimima,
ukoliko ga je bilo, bio je sve ne-snosniji, tako da sam se skoro onesvijestio. U toj
muci zaboravio sam na zubni bol. Ali, babe sjede i nikako me ne putaju. Jo
uvijek, kao i na poetku, stara Kirgiskinja skakue oko mene, lupa i vie: Karan,
karan kut, kut!" (avole, avole izii, izii!"). Kad su me ene najzad
otkrile, baba poe da vadi iz one vode u tavi crvie koji su tobo ispali iz zuba.
Ustvari, to su bile klice maka koji je ona usula u tavu. Sav mokar od znoja i
guenja pod ilimima jedva sam doekao da udahnem punim pluima. Od svega
toga zub je prestao da me boli, a ja sam, razumije se, babi platio za lijeenje.
Meu Kirgizima Broz je ostao dosta dugo. Nauio je prilino i njihov jezik. Iz
Isaijinog aula nije mogao da se makne, jer je itav kraj bio pod vlau belih. U
toku itave 1919 godine vodila se borba izmeu crvenih i belih du sibirske
pruge. U jesen 1919 Omsk i okolina bili su osloboeni od Kolaka. Josip Broz se
oprostio od Isaije i krenuo na sankama za Omsk. Usput je naleteo na jednu
razbojniku bandu na konjima. Voa te grupe uperio mu je puku na grudi i hteo
da okine, no odustao je od toga kad mu je Broz rekao da je ratni zarobljenik.
Razbojnici su se zadovoljili time to su mu pokupili sve stvari. Stigao je u Omsk
potpuno opljakan. Nekoliko dana kasnije, dok se etao po pijaci u Omsku,
primetio je jednoga prosjaka koji mu se uinio poznat. Kad ga je malo bolje
zagledao, prepoznao je u njemu vou razbojnike bande koja ga je opljakala. Uz
pomo milicije, razbojnik je bio uhapeni. Bio je doao u Omsk da, preruen u
prosjaka, iz vidi kad e da krene jedan voz koji je nameravao da u putu napadne.
Na sa-
72
sluanju je voa ove razbojnike bande priznao da je izvrio itav niz ubistava i
pljaki u okolini Omska.
U Omsku se Broz venao s mladom ruskom devojkom Pelagijom Belousovom,
koju je upoznao jo kada je bio doao u Omsk, u novembru 1917 godine. Kada je
poetkom januara 1920 godine bila uspostavljena redovna eleznika veza
izmeu Sibira i zapadnih krajeva Rusije, Broz je zajedno sa enom krenuo za
Petrograd.
U Petrogradu je sreo mnoge svoje zemljake, bive ratne zarobljenike, koji su bili
osnovali specijalne vojne jedinice, sastavljene od ratnih zarobljenika iz
jugoslovenskih krajeva, i pridruili se Crvenoj armiji. Neki su predlagali Brozu da
ostane u Rusiji. Meutim, on je udeo za svojom zemljom u kojoj nije bio ve est
godina.
U Petrogradu je Josip Broz ostao tri nedelje, pa je s jednom grupom ratnih
zarobljenika krenuo za Jugoslaviju. Prva im je stanica bila Narva, gde se nalazila
granica izmeu Sovjetske Rusije i intervencionista. Zarobljenici su bili stavljeni u
karantin, u jednoj tvravi, gde su ostali nekoliko nedelja. Beli su gotovo svake
noi odvlaili iz' tvrave po nekog zarobljenika za koga su smatrali da je
boljevik. U ovoj tvravi zajedno sa Brozom bio je i Jaroslav Haek, poznati eki
humo-ristiki pisac i autor antiratne satire Dobri vojak vejk". Haek je bio vrlo
povuen ovek i gotovo se nikad nije smejao. Posle nekoliko nedelja karantina,
Josip Broz je napustio Narvu na brodu Lili Feuermann". Bio je to lep brod, ali
put preko-Baltika nije bio nimalo prijatan zbog guste magle. Brod je konano
stigao u nemaku luku Stettin, gde su se ratni zarobljenici raspodelili po
nacionalnostima. S grupom jugoslo-venskih bivih ratnih zarobljenika Josip Broz
je krenuo vozom za Jugoslaviju. Meu Jugoslovenima su se nalazila i dva
Banaanina, koji su se za vreme puta izdavali za boljevike.
Tako je Josip Broz konano stigao na granicu Jugoslavije, ujesen 1920 godine.
etvrta glava
U NOVOJ DRAVI (19181921)
Kraj Austro-Ugarske monarhije. Ostvarenje velikih nada i prva. razoarenja.
Regent Aleksandar i reim velikosrpske buroazije. Socijalistika radnika
partija (komunista) i oportunistiko rukovodstvo. Dolazak Josipa Broza u
Jugoslaviju, u septembru 1920 godine. Izbori za Konstituantu i Obznana.
Spasoje Steji i Alija Alijagi. Progoni radnike klase. Josip Broz naputa
Zagreb.
Svetu krunu je vrag vzel", tako su Kumrovani i ostali seljaci u Zagorju govorili
1918 godine, kada je Austro-Ugarska monarhija propadala. Vladavina austro-
maarske aristokrati je posle toliko vekova zavravala se. Zagorski seljak vie
nee ratovati za Habzburge i krunu svetog Stjepana po svim bojitima. Evrope.
Samo u ratu 19141918 godine 25 domobranski puk, u kome su veinu inili
Zagorci, imao je 25 hiljada koje ubijenih, ranjenih ili zarobljenih vojnika. Iz itave
Hrvatske i Slavonije u Prvom svetskom ratu poginulo je 70.000 ljudi. Preko-
150.000 vojnika iz ovih krajeva bilo je zarobljeno; najvei broj svesno je preao na
drugu stranu, naroito na ruskom frontu, da se dalje ne bi borio za svoje
ugnjetae. Poslednje dve godine rata Zagorje, kao i ostali krajevi Hrvatske, bili su
prepuni takozvanog zelenog kadra, vojnika koji nisu hteli da idu na front, nego
su se u manjim ili veim grupama krili u umama oko svojih kua.
Ukoliko su dolazile sve crnje vesti za Austro-Ugarsku monarhiju sa frontova,
utoliko je zeleni kadar rastao. To se ve pretvaralo u pravu akeriju, zagorski
seljak svodio je raune s plemenitaima jo od Matije Gupca. Svake noi planuo
bi neki dvor, zamak ili kurija, a sutradan ujutru deljena je vlastelin-
74
U NOVOJ DRAVI
75
ska zemlja. Petlovo pero opet se pojavljivalo na krlakima zagorskih seljaka.
Napadani su Trakoan, Novi Dvori kod Klanjca i drugi dvorci. Mnogo je tu glava
palo. Pored ostalih i ljivar-skog plemenitaa Aurela Rauera, jednog od prvaka
hrvatsko-srpske koalicije i odjelnog pretstojnika u hrvatskoj vladi za vreme rata.
Zagrebaki Obzor" gorko se alio na pljakae":
Tri kilometra od sredita mjesta Vinice nalazio se je velik i impozantan dvor,
Banjski dvor. Taj historiki dvor bio je nekada vlasnitvo obitelji Erdodv, a u
zadnje vrijeme grofa Festetia. U blizini nalazi se ugljenik Ladanje dolnje, gdje je
zaposlen prilian broj radnika. Na vee 6. o. mj. uo se je iz ugljenika jaki signal,
dan ugljenikom sirenom, koji ali signal nitko nije drao kakvim opasnim
znakom. Meutim, na taj signal okupio se jedan dio radnitva i veliki dio
puanstva sela Ladanje dolnje i Ladanje gornje, -te je po prije dogovorenom i
ustanovljenom sistemu opkolilo Banjski dvor sa svih strana i poelo plijeniti i
raznositi stvari. Banjski dvor je bio pun vanredno skupocjenih i starih stvari,
krasnog hi-storikog posoblja, slika, sagova, porcelana, srebra i drugih
skupocjenih stvari, to se kroz stotina godina ondje sabralo i spremilo. Pljakai
raznijeli su sve, te se danas u svakoj seljakoj kui obaju sela Ladanje nalazi po
koji historijski ili umjetniki objekt. Pljakai se meutim nisu zadovoljili time,
da su ove predmete odnijeli, ve su najprije grad zapalili, a onda uz eksplozije
runih granata dinamitom digli u zrak. U 2 sata u noi bio je grad u plamenu, a
jedina pomo, t. j. domai orunici bili su nemoni i naprosto protjerani. Prema
jutru na koncu dignut je grad u zrak, a oekivana pomo stigla je istom u jutro.
U %7 sati u jutro stiglo je 140 momaka sa odnosnim brojem asnika i
oklopljenim automobilima, koji su doli iz akovca, no sve to nije moglo vie
nita pomoi. Vojska je odmah poela sa razoruavanjem pljakaa, pak je tom
zgodom uslijed renitencije pojedinaca dolo do sukoba, koji su se svrili smru
sedmorice. Ustanovilo se, da je cijeli pokret imao sasma tipinu ruskoboljeviku
sliku, pak se ustanovilo i organizatora toga pokreta, a na alost spominju
pojedini uhapenici i ime jednog politiara, koji da ih je na taj in obodrio.
Dinamit su pljakai imali iz ugljenika Ladanje dolnje, a od kuda im rune
granate i ino oruje, nije nam jo poznato. U tom predmetu jest bezuvjetno
potrebno jedno energino uredovanje, jer oito prijeti pogibao da se pokret
proiri. Sada momentano dok je vojska tamo jest nastao ^
Strah je uhvatio javljao:
io Gornji grad i
Kaptol. Obzor" je ponovo
i
Novi boljeviki pokreti. Brzojavljaju nam da se noas oekuju napadaji na sela
Ivanec, Klenovnik i Protno, slini onim na Festetiev grad."
Oktobar 1918 za zagorskog kmeta znaio je da je dolo doba da on dobije svoju
zemlju u svojoj slobodnoj dravi. U Zagorju i drugim delovima Hrvatske u to
vreme postojala je jaka elja da se stvori zajednika drava junoslovenskih
naroda. Ta ideja od Dubrovana prenela se u periodu romantizma i na Zagorje,
gde su Ljudevit Gaj i ostali njegovi jednomiljenici otpoeli sa propagandom
ilirizma. Nisu li se Ilirci za tu ideju ak i odrekli svog kajkavskog dijalekta i
prihvatili tokavtinu kao knjievni jezik Hrvata?
Prve nade u novoj dravi ubrzo su bile propraene i prvim razoarenjima. Umesto
Pete i Bea, sada je dola na vlast domaa buroazija. I dok je s jedne strane
pokazivala kukaviluk i neodlunost u pitanju odbrane bitnih nacionalnih
interesa (Vilim Bukeg i dr. Ante Tresi-Pavii, u ime Narodnog vea SHS u
Zagrebu, primili su u Puli 31 oktobra 1918 austro-ugarsku ratnu mornaricu s
dreadnoughtima od 30.000 tona i zatim, po nalogu iz Zagreba, naredili da se sve
to preda Italijanima), s druge strane je na brzu ruku stvarala takozvana narodna
vea, kojima je bio glavni cilj da smire seljake, da smire narodne mase koje su
traile da se pre svega uje njihov glas o tome kako treba urediti dravu. Ta
narodna vea, koja narod nije birao, sastavila su svoju deputaciju koja je otila u
Beograd i poklonila se regentu Aleksandru, proglaavajui stvaranje jedinstvene
drave Srba, Hrvata i Slovenaca, a ne pominjui nijednom reju kakva ta drava
treba da bude. Jer, pored tenji za stvaranjem zajednike junoslo venske drave,
koje su bile jako izraene meu svima junoslovenskim narodima na Balkanu, ti
narodi iveli su vie od trinaest stolea odvojeno pod razliitim uslo-vima i pod
raznim uticajima, politikim, kulturnim, ekonomskim i socijalnim. U nekim
krajevima bio se ve prilino razvio kapitalizam, u Bosni i Makedoniji
preovlaivali su isto feudalni odnosi, na selu u Dalmaciji kolonat i tako dalje.
Svi spoljni neprijatelji, naroito velike sile, vesto su koristili razlike u razvitku
pojedinih zemalja, tradicije i drugo, raspirivali su razmirice i tako lake
pokoravali jedan po jedan narod. Zajednika drava 1918 godine bila je stvorena,
ali narod se nije pitao kakva e to drava biti, kako e biti reeni odnosi izmeu
pojedinih naroda, ko e biti nosilac suverene vlasti, hoe li to biti republika ili
monarhija, da li e to biti kapitalistiki ili socijalistiki reim. Jedan od retkih
ljudi koji je izjavio rezervu uoi 1 decembra 1918 godine, kada se sastala
deputacija Narodnog vea s regentom Aleksandrom i proglasila ujedinjenje,
76
bio je Stjepan Radi. Na tajnoj, nonoj sednici Narodnog vea 24 novembra, on je
opominjao:
Jo nije prekasno! Ne srljajte kao guske u maglu!
Radi je osporavao legitimnost Narodnog vea, ukazujui da ono nema nikakvog
mandata od naroda:
- Mi smo tri brata, a ne jedan. Svakog brata treba pitati... Politika je pogreka
stavljati svoj roeni narod pred gotove injenice po svojoj gospodskoj voljici...
Taj njegov potez omoguio mu je da meu hrvatskim masama, a naroito
seljakim, postigne takav ogroman uticaj kakav u to vreme nije imao ni jedan
drugi politiar.
Jedna od prvih stvari koju je Narodno vee trailo bilo je da se odmah poalju
trupe iz Srbije u Hrvatsku i druge krajeve da gue pokret naroda.1 Ono je bilo
pokualo da za iste ciljeve-upotrebi pojedine pukove bive austro-ugarske vojske
koji su se vraali s fronta, ali je taj pokuaj osujeen pobunom vojnika iz 25
domobranskog i 53 peadiskog puka koja je izbila 5 decembra u Zagrebu. Pri
uguivanju te pobune 13 vojnika bila je ubijeno, a 17 ranjeno.
Novinski otsek Narodnog vea ovako je prikazao dogaaje od 5 decembra 1918:
Juer oko podneva poele su gradom obilaziti oruane grupe pripitih vojnika,
koji su klicali protiv novog stanja u zemlji. U pol tri sata popodne sve su te grupe
sile na Jelaiev trg. Bilo ih je par stotina s mainskim pukama. Veinom su
bili vojnici bive 53 pukovnije. Red na Jelaievom trgu dralo je redarstvo, koje
je sada. kako je poznato, vrlo mnogobrojno, te odred mornara i Sokol. Da se
izbjegne svakom sukobu, razdijeljeno je 60 mornara u dvije ete, a jedna (20
momaka) s jednom mainskom pukom povukla se u kuu broj 6, a druga (40
momaka) s drugom mainskom pukom u kuu broj 4. Boljeviki raspoloena
vojska, podstrekavana od nekih civilista, traila je, prijetei se sa svojim
pukama i sa pet mainskih puaka da im se predade mainska puka mornara
u kui broj 6. Mainska im je puka po zapovjedi predana. Na to zatraie vojnici,
da im se izrui i druga mainska puka, a kad je izaao iz kue broj 4 Sokol
Marcel Tiak, da umiri vojnike, ubie ga hitcem iz revolvera. Zbunjeni i pijani
vojnici zapoele na to-sa svim svojim mainskim pukama pucati u prvi kat kue
broj 4r Odred mornara u toj kui odgovorio je vatrom. Nakon kratke pucnjave
uspjelo je mornarima da raiste trg i uspostave red."
1 Iz Beograda su poslate ak i francuske kolonijalne trupe. Dva bataljona
Anamita iz Indokine stigla su u Zagreb 25 i 26 novembra 1918, a Narodno vee
na sveanoj sednici pozdravilo je njihovog komandanta divizdskog generala
Tranique-a.
U NOVOJ DRAVI
77
Zbog uea u 5 decembru izveden je pred sud veliki broj oficira i vojnika.
Osueno je 22 oficira, podoficira i vojnika na 69 godina i 10 meseci robije. U
Hrvatsku su poslati hitno novi kontingenti srpskih i kolonijalnih francuskih
trupa.
To slanje srpskih trupa, a zajedno sa njima i francuskih kolonijalnih trupa, da
uspostavljaju red u Hrvatskoj, bilo je jedan od najmranijih poteza regenta
Aleksandra. Srpsku vojsku, koja je pokazala toliko herojizma u odbrani svoga tla
od ujedinjenih nemakih, austro-ugarskih i bugarskih armija, regent je sada
bacio protiv hrvatskih radnika i seljaka.1
Preivele borce takve vojske kao to je bila srpska regent Aleksandar slao je sada
u bratoubilaku borbu. Time je on ujedno krio ugled koji je Srbija, naroito u
periodu izmeu 1903 i 1914 bila stekla svojim unutranjim ivotom, koji je,
uprkos ekonomskoj zaostalosti zemlje, imao u sebi dosta demokratinosti,
naroito za uslove i prilike na Balkanu.
Iziavi iz perioda oslobodilakih ratova, velikosrpska buroazija na elu sa
regentom Aleksandrom bacila se na pljakanje i porobljavanje svih zemalja u
Jugoslaviji. Vaspitan na petrogradskom dvoru, regent Aleksandar matao jeo
tome kako da dinastija Karaorevia sedne ak i na romanovski presto. U
Politici" je 1919 godine bila objavljena jedna karakteristina notica o tome kako
regent Aleksandar misli da za svoga naslednika (u to vreme smatralo se da regent
Aleksandar ne moe da ima poroda) uzme sina svoje sestre Jelene2, koja je
1 Srbija je bila prepatila u Prvom svetskom ratu vie nego ijedna druga zemlja
uesnica toga rata. Prema slubenim podacima, objavljenim 1919 na Konferenciji
mira u Parizu, od ukupnog broja poginulih mukaraca u Prvom svetskom ratu na
prvo mesto dolazila je Srbija sa 22,4%, zatim Francuska 10,5, Nemaka 9,8,
Austro-Ugarska 9,5, Italija 6,2, Velika Britanija 5,1, Rusija 1,3, Belgija 1,0 i SAD
0,2%. U Prvom svetskom ratu Srbija je mobilisala 852.000 vojnika, to ini 15%
od ukupnog bnva stanovnitva, 30% svih mukaraca, a 83% mukaraca u dobi
izmeu 18 i 55 godina. Od ovoga broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemija
402.435 vodnika. Do septembra 1915 bilo je poginulo 172.508 vojnika; prilikom
prelaska preko Albanije 77.455 vojnika; u borbama na Solunskom frontu 1916,
1917, 1918 godine 36.477 vojnika; pobijeno ili umrlo u zarobljenitvu 81.214, a
34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915 godine.
Sto se tie gubitaka civilnog stanovnitva, oni su iznosili 845.000. Od 200.000
graana koji su poli za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo 140.000
ljudi. Epidemija pegavog tifusa 19141915 odnela je 360.000 dua. Ukupno je
Srbija izgubila prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919 u Prvom
svetskom ratu to vojnika to graana 1,247.435 lica, to jest 28% od celokupnog
broja stanovnitva 1914 godine. (Moa Pijade navodi da je iz njegovog razreda u
beogradskoj- gimnaziji od njegovih kolskih drugova otilo u rat 32 aka, a da ih
je poginulo 24.)
2 Jelena je izbaena iz kraljevske kue 1929 godine, dvorskim statutom, zbog
toga to je poela da ivi sa svojim sekretarom za koga se posle udala. (Prema
podacima profesora Milana Bartoa.)
78
bila udata za ruskog velikog kneza Joana. Politika" je oduevljeno komentarisala
da eventualni novi prestolonaslednik princ Vsevolod ima u svojim ilama krvi tri
dinastije: romanov-ske, karaorevievske i njegoevske!
Jo od prvog dana povratka sa Solunskog fronta regent Aleksandar inaugurisao
je reim korupcije. On lino zatiivao je korupcionae. Nosilac te korupcije bila
je u prvom redu oficirska klika, takozvana bela ruka", koja je 1917 godine
pomogla regentu Aleksandru da se otarasi druge oficirske grupe, takozvane crne
ruke". Jo od 1906 godine bela ruka" bila se povezala usko sa inostranim
kapitalom, naroito francuskim. Kada je otpoeo carinski rat izmeu Austrije i
Srbije, francuski kapital finansirao je pored ostalih preduzea i osnivanje Izvozne
banke, u kojoj su belorukci imali svoje ljude, kao naprimer Milorada Drakovia i
Acu PopoviaPajaca, brata Konstantina Popovia koga je narod, zbog afere s
branom, prozvao peskar". Bela ruka" je isto tako zatitila i ratne korupcionae,
uesnike u takozvanoj opanarskoj aferi", kako iznosi profesor Milan Barto.
Ovu aferu otkrile su Radnike novine" 1915 godine u Niu, iznosei da je jedan
konzorcij um ratnih liferanata podmetao opanke od fibra i kartona za vojne
potrebe. Bila je obrazovana skuptinska anketna komisija, koja je utvrdila
istinitost navoda. Na osnovu toga stavljeni su pod vojni sud: Vlada Ili,
industrijalac iz Beograda, njegov brat
/Sofir, zatim radikalski narodni poslanik Maksim Sretenovi iz feornjeg
Milanovca, radikalski narodni poslanik Uro Brki iz Kladova, kao i lanovi
koarske engros-firme Migri, Novakovi i Stefanovi. Pored ogromne materijalne
tete za dravu, utvreno je da su se mnogi vojnici, a naroito za vreme
suvoborske ofan-zive, skoro bosi borili, jer su se opanci od kartona raspadali na
vlazi.
Optueni su bili straarno sprovedeni preko Albanije, ali je na Solunskom frontu
konstatovano da je islednik, docniji sudski general Mia Konstantinovi, u
povlaenju izgubio akta" i otuda su posle rata svi optueni osloboeni iz
nedostatka dokaza". Kao to je poznato, Vlada Ili bio je jedan od oslonaca bele
ruke" i stalni vojni liferant u staroj Jugoslaviji. Kralj Aleksandar zatiivao je
ovakve ljude zato to su oni bili i njegovi ortaci u poslu. Njegova gramzljivost i
njegova strast za bogaenjem nije imala nikakvih granica. On je kao jednu od
prvih stvari, posle smrti kralja Petra 1921 godine, postavio poveanje civilne liste.
Radikalska vlada Nikole Pa-ia iznela je to u posebnom zakonu pred Narodnu
skuptinu, traei da civilna lista iznosi 24 miliona dinara na godinu, kako se to
vidi iz skuptinskih stenografskih beleaka. U obrazlo-
U NOVOJ DRAVI
79
enju vlada je iznela da je kralj Aleksandar zasluan, da je od dana kada je pre
40 godina votirana civilna lista od 1,200.000 dinara kraljevina uveana skoro
sedam puta", da je plata kaj-zera Viljema bila 17 miliona maraka, a Franca
Josifa 42 miliona kruna godinje".
Vlada je traila da se apanaa isplauje prema paritetu francuskog franka.
Opozicija u parlamentu (zemljoradnici, socijalisti i republikanci) iznosila je da
civilna lista iznosi ne 24, nego 60 miliona dinara godinje. Skuptina je izglasala
predloeni zakon o civilnoj listi, odobrivi da kralj moe primati u francima samo
jednu etvrtinu apanae. Meutim, on je i to pogazio. Za deset godina naplatio je
preko 173 miliona dinara u francima. Apanaa nije isplaivana prema paritetu
francuskog franka" nego al pari, to jest, s obzirom da je dinar u prvim godinama
posle rata stalno padao, kraljeva apanaa je ustvari rasla. Aleksandar je postao i
jedan od glavnih akcionara Narodne banke, nateravi 1921 godine pretstavnike
Bankarskog sindikata za upis akcija da mu Izvozna banka, Beogradska zadruga i
Jadranska banka ustupe jedan deo akcija koje su one upisale. Te akcije on je
isplatio od dividende za etiri godine, jer se njihov kurs bio posle toga popeo od
500 dinara na 6.000 dinara. Kralj Aleksandar ulazio je i u najsitnije poslove.
Preuzeo je bivu dravnu ekonomiju u Topideru, pa je s povrem i jajima
konkurisao seljacima na beogradskoj pijaci. Imao je besplatnu radnu snagu
gardiste, koji su u vojnikim aki-rama i civilnim kaputima ak prodavali
kraljevo povre na pijaci. Osim batovanluka i ivinarstva u Topideru, on otvara
tee vinska preduzea za proizvodnju vina i rakije u Topoli i na Demir-Kapiji. Ona
su, iako kraljeva privatna imanja, bila osloboena poreza! Posebno se kralj
Aleksandar preko svojih tro-mana" povezivao sa stranim kapitalom, naroito
francuskim, koji je poeo u novoj dravi da ostvaruje sve unosnije poslove. On je
postao jedan od akcionara Borskog rudnika bakra.
Godine 1919 u itavoj Jugoslaviji je vrilo. Trupe su bile upuivane ne samo u
Hrvatsku nego i u Crnu Goru, gde je ujedinjenje" proglaeno na slian nain kao
i u Hrvatskoj i gde je bio zaveden straan teror (mukarcima su, naprimer,
stavljane ive make u akire, a zatim udarane tapovima, da bi svojim
pandama razdirale rtvi meso). Vojska je odlazila i u pojedine krajeve Bosne da
gui pobunu seljaka, koji vie nisu hteli da i dalje plaaju hak agama i begovima.
Otpoeli su i surovi obrauni u Makedoniji, gde' narodu ak nije bilo dozvoljeno
da govori svojim maternjim jezikom. Pojedine etnike voe vrile su masovne
pokolje 1919 godine-u Tikveu, oko Velesa i na Bregalnici.
80
Uslovi ivota radnike klase postali su nepodnoljivi. Devet desetina radnika bilo
je nezaposleno. Saobraaj razoren, fabrike bez sirovina. Cene pojedinim
proizvodima u Beogradu prema predratnim cenama bile su porasle i do 38 puta,
a nadnice, naprimer, koarskih radnika svega oko 5 puta, grafikih od 11 do 14
puta, a graevinskih od 8 do 13 puta. Kakva je beda vladala i u gradu i na selu
svedoi i ovaj detalj. U listu emokratija", u Beogradu, izaao je sledei oglas:
Poklonila bi moje muko dete staro 10 meseci zbog materijalne nemogunosti.
Javiti se na adresu: Ranka, sestra Lazara La-zia, Dublje, srez trsteniki. 25. VI.
1919 g. Trstenik."
O invalidima kojih je bilo u itavoj zemlji blizu pola mi-liona niko se nije brinuo.
ak je i patriotski pesnik Aleksa Santi s gnevom pisao:
Gore na timor sve vie mi smo se peli, S vatrama zlatnim srca i due ele, I s'
Vrha svoga na balacima sneli Pod sjajnim stegom lepotu zore bele. A sad u magli
na rubu jame svoje, Ko suha stabla besmrtna deca" stoje...
Svesno i gordo, gazei reke i mlake,
0 rvanj smrti za vas lomismo kosti;
1 sada nae stope bedne su ljake,
A hrpti grbe... I runi, prljavi, prosti, Ko tupe senke, smrskanih gnjata i ruku, Sa
vergelima stubovi slave" se vuku...
0 srama... S nae Golgote, na strah Pilatu, Planue lui vaskrsnih kandelabra!
1 dok vrh lona vaih blista u zlatu, Na zgaritima gre se deca hrabra"
Bogalji, kljasti, gloui koru hleba, Neme i dru pod saom studena neba.
S terasa vaih, uz pune, zanosne treme, Stokratnim Ura!" nas jue slaviste svije'
Prosipajui rue i hrizanteme Na sokolove kakvih jo bilo nije!" A sada nama dali
ste vence nove: Prosjake torbe, take i rite ove...
CG TITO U SVOM RODNOM MESTU KUMROVCU, U PROLECE
1952 GODINE
TITO POKAZUJE u SVOJOJ RODNOJ KUCI RVANJ KOJ! JE KAO
DECAK CESTO MORAO DA OKREE
AEAUMCHA
CTAJHOBMhA H nORGB
DOSAD NAJRANIJA FOTOGRAFIJA DRUGA TITA, SNIMLJENA U KAMNIKU 1911
GODINE. DRUG TITO STOJI LEVO IZA MLADOG RADNIKA U BELOJ BLUZI I
S EKIEM U RUCI
ALEKSANDAR KANKOVIC (U
DRUGOM REDU, SA KAKETOM)
NA ZANATU U BEOGRADU
1322 GODINE
U NOVOJ DRAVI 81
Sa plotovima ostruge nepristupne
Ogradili ste mee vrtova svoji'
Gde zlato sunca rumene plodove krupne
Svrh bistrih vrela za vas hrani i poji;
A mi takmaci dinova i orkana"
Za vaim plotom kupimo otpatke s grana...
Mi oi svoje dadosmo nek ih dube iljak delata i neka za vas prsnu, I vie njima
neemo gledati ljube, Ni decu svoju, ni svoju slavu krsnu... Pa gde ste, oi, da
nama budete slepim?... O gde su due to lete zvezdama lepim?..."
Oktobarska revolucija vrila je ogroman uticaj na borbu narodnih masa u
Jugoslaviji. Na hiljade bivih zarobljenika vraalo se iz Rusije, naroito u
preanske krajeve, donosei sa sobom napredne ideje. Ali, u zemlji nije bilo snage
koja bi mogla da povede narod i da mu da onakvu vladu kakvu je njegova
ogromna veina elela. Bilo je proputeno da se u tom pogledu ma ta uini u
prvih est meseci od formiranja nove drave. Tek u aprilu mesecu 1919 od
pretstavnika socijalistikih i socijaldemokratskih stranaka iz pojedinih zemalja
Jugoslavije, zatim raznih anarhistikih grupica, razoarane nacionalistike
omladine i raznih drugih heterogenih elemenata stvorena je Socijalistika
radnika partija Jugoslavije (komunista).
I pored pozitivnih strana programa koji je istakla, nova partija je pokazala slabost
naroito u dva pitanja: u nacionalnom i seljakom pitanju. U dnevnoj borbi za
bolje uslove rada, proletarijat je nizao uspeh za uspehom. Bio je izvojevan osmo-
asovni radni dan. Poslodavci su morali priznati pravo sindikalnim
organizacijama da posreduju pri zapoljavanju radnika, morali su se za potrebnu
radnu snagu obraati na sindikate. Borbenost radnika bila je tolika da su esto
stupali iz trajka u trajk da zadre izvojevane pozicije, da ne dopuste obaranje
svojih realnih nadnica, jer su cene stalno skakale. Nova radnika partija ve je
1919 godine brojala 60.000 lanova i smatrala se treom ili etvrtom partijom po
broju lanstva u Treoj internacionali. U sindikatima je bilo organizovano skoro
250.000 radnika: 65.000 u Hrvatskoj i Slavoniji, 55.000 u Sloveniji, 30.000 u
Vojvodini, 25.000 u Srbiji, 8.000 u Dalmaciji. Buroazija je bila zaplaena. U
Beogradu je vladalo takvo raspoloenje da se jedna jedinica beogradskog
garnizona sa itavim svojim komandnim sastavom stavila na raspoloenje Partiji.
andarmi su dolazili u prostorije partiskih organizacija i traili za sebe
sindikalnu organizaciju. U Radnikim novi-
82
nama" od 26 novembra 1919 jedan andarm napisao je sledei poziv, pod
naslovom Pismo andarmima od andarma":
Drugovi andarmi! Otvorimo oi, da ne ostanemo slepi za navek, da ne budemo
uvek sluge parazita i raja razne gospode. Ne samo da smo sluge, nego smo i
bedno plaeni. Pa zato da branimo red, potpomaemo anarhiju i doputenu
pljaku. Obeali su nam 200 dinara, a daju nam 100 dinara meseno plate. Svi
optin--ski slubenici i dravni inovnici imaju dodatak na skupou i dodatak na
enu i decu od po dinar dnevno. Mi andarmi imamo samo na decu, i to po 0,50
para dinarskih. Setimo se da smo i mi na solunskom frontu davali svoje ivote,
ma da smo bili prezirani i od oficira i vojnika, jer astan ovek danas prezire
buroaskog plaenika andarma..."
Intervencionistike sile angaovane u ratu protiv Sovjetske Rusije vrile su
pritisak na vladu u Beogradu da i ona poalje trupe za guenje Maarske
komune. Zbog toga je, u sklopu meunarodne akcije proletarijata, naroito
proletarijata Engleske, Francuske i Italije, SRPJ(k) pokrenula trajk Saveza
saobraajnih radnika, koji je doveo do obustave eleznikog i re-nog saobraaja,
ime je paralisana mogunost koncentracije trupa prema Maarskoj. Ovaj trajk
je prerastao u generalni trajk 21 i 22 juna 1919 godine i zavren je s ogromnim
uspe-hom, tako da je vlada morala da odustane od svake intervencije protiv
Maarske komune. ivot itave zemlje bio je zamro. U Varadinu ak je bilo dolo
i do otvorene pobune. Seljaci iz Zagorja bratimili su se s vojnicima, pa su zajedno
udarili na zatvor i oslobodili 300 seljaka koji su tu leali zbog paljenja
vlastelinskih dvorova i deobe zemlje. Morale su biti dovedene nove trupe, i tek
posle otre borbe Varadin je bio oien od pobunjenika. Vojne vlasti su
uhapsile 132 osobe.
Tadanji vlastodrci nastavili su s pripremama za slanje jugeslovenskih trupa da
se bore protiv Sovjetske Rusije. Radnike novine" od 6 novembra 1919, na prvoj
strani pod naslovom Ne igrajte se vatrom", javljale su:
...Na sinonoj vladinoj sednici reeno je, da ministar vojni objavi oficirima i
vojnicima, da mogu ako hoe da idu dobrovoljno da se bore protiv boljevika u
Rusiji, stupajui u savezniku dobrovoljaku armiju. Zastupnik ministra vojnog
g. Drakovi obja-vie uslove pod kojima e se dobrovoljci primati u tu
savezniku armiju, koja ima da pripomogne akciji ruskih generala Judenia,
Rodzjanka i Denjikina."
Meutim, razumniji ljudi od Milorada Drakovia u tadanjoj vladi videli su da bi
slanje jugoslovenskih trupa protiv
U NOVOJ DRAVI
83
Sovjetske Rusije bilo praktiki neizvodljivo, pa se odustalo od prikupljanja
dobrovoljaca".
Radnike novine" u broju od 11 novembra 1919, u jednom lanku iz pera Koste
Novakovia1, ovako su se izrugivale buroaziji povodom njenih nada u brzi slom
revolucije u Rusiji:
NA BRZU RUKU Episkop Dositej nasamaren!
Jo pre nekoliko meseca, proitavi u Politici" da je Petro-grad, milou Bojom,
oien od boljevika, i da je dopao u ruke Judenia i Denjikina, Preosveeni
Episkop Niski Dositej, obradovan ovom prevelikom milou Gospodnjom,
odsluio je 13 najveih blagodarenja; a odmah zatim soinio i jedan proglas na
svekoliki narod Srpski u kome ga poziva da kupi ito i drugu hranu koja e se
poslati Prestonici Silne Mauke Rusije, velikom i slavnom Petrogradu".
I posle ovih lepih i plemenitih namera Preosveenoga Episkopa Politika", sa
najveim zaprepaenjem, pie: Zar preo-sveenom nije poznato, da su u
Petrogradu jo jednako boljevici, koje on sigurno ne eli da potpomogne?"
Nije nimalo lepo to Politika" ometa plemenitu nameru Preosveenoga da
potpomogne boljevike i da, makar i nesvesno, i on postane boljevik!
Ali kad je ve to uinila, nadati se da e i Preosveeni Episkop Dositej vratiti
Politici"1 ao za sramotu. Prvo bi trebao da je tui za obmanjivanje, traei da
pisac lanka Pad Petrograda" bude najuren iz redakcije Politike"; da plati svih
13 odsluenih blagodarenja i tampanje i soinenije proglasa, kao i sve trokove
za lumperaje, na koje je utroen toliki novac zbog vesti o padu Petrograda!"
Rukovodstvo SRPJ(k) nije znalo da iskoristi povoljan razvoj odnosa snaga iz 1919
godine. Buroazija je poela da konsoli-duje svoje pozicije i da prelazi u
protivnapad. Dok su 1919 godine svi trajkovi svravali s uspehom, godina 1920
zapoela je s neuspehom i prvim porazom. Milorad Drakovi govorio je tada u
parlamentu:
Mi se moramo boriti protivu trajkova, protivu toga da se podiu radnike
nadnice, jer to ometa podizanje blagostanja!
Prvi udar doao je u aprilu 1920 godine, kada je elezni-arski sindikat, koji je
brojao 50.000 organizovanih elezniara
1 Kota Novakovi, intelektualac iz aka, istaknuti socijalista jo pre Prvog
svetskog rata, postao je posle osnivanja Komunistike partije Jugoslavije jedan
od voa levice. Bio je odlian novinar i publicista. Umro je u emigraciji u Moskvi,
1933 ili 1934 godine.
6*
84
i brodaraca, bio primoran da otpone trajk, jer je novi ministar saobraaja,
katoliki pop Koroec, pogazio raniji sporazum o poverenicima i radnikoj
kontroli. Rukovodstvo SRPJ(k) nije imalo vrstu liniju u pitanju ovoga trajka.
Pop Koroec, da bi pocepao trajkae, prihvatio je uslove brodaraca, kojih je bilo
znatno manje nego elezniara, a s druge strane upotrebio silu. Tako, naprimer,
u Ljubljani na Zalokoj cesti, kod sanatori-juma Leoninum", bilo je nareeno
andarmima da otvore vatru na grupu trajkaa koji su ili na zbor. Na licu
mesta ostalo je 10 mrtvih, meu kojima i jedna devojica od pet godina, koju je
otac nosio na rukama. Dvadeset i jedno lice bilo je teko ranjeno. Od njih je u
bolnici umrlo jo sedam.. U Subotici su Horthveve pristalice iz Maarske
inscenirale pobunu", to je reim jo vie iskoristio u borbi protiv radnika.
Poelo je zabranjivanje radnike tampe.1
Rukovodstvo Socijalistike radnike partije Jugoslavije (komunista) dralo se
skroz oportunistiki. Sekretar izvrnog odbora Sima Markovi (profesor, bivi
anarhista koji je pre rata izdavao list Komunu", a docnije postao okoreli
oportunista) bacio je u trajku parolu: Ne dajmo se provocirati!" Dva dana posle
zavretka elezniarskog trajka, povodom prvomajske proslave, Izvrni odbor
izdao je proglas u kome je poruio radnicima: Na dan Prvog maja ostanite kod
svojih kua... Na dan Prvog maja nee biti nikakvih zborova... Na dan Prvog maja
ouvajte potpuni mir!"
Meutim, raspoloenje radnih masa bilo je borbeno. To su pored ostaloga
pokazali i optinski izbori odrani u toku leta iste godine. Komunisti su pobedili
u Beogradu (komunisti 3.628 glasova, radikali 3.375 glasova, demokrati 2.831
glas i republikanci 605 glasova). Pobeda je takoe izvojevana u itavom nizu
drugih gradova Srbije i Makedonije: Ni, Kragujevac, Va-ljevo, abac, Leskovac,
Pirot, Uzice, Veles, Prilep, Kumanovo. Slian uspeh postignut je i u drugim
krajevima zemlje. U Zagrebu 11 marta 1920 komunisti su odneli veinu...
prilikom izbora komuniste Svetozara Delia za gradonaelnika u gradu
1 U Radnikim novinama" od 27 aprila 1920 cenzura je izbacila sve naslovne
lanke, a redakcija je umesto lanaka stavila sledee parole ili ostavila naslove
zaplenjenih lanaka:
Tok trajka elezniara.
Kukavice zato beite od svetlosti?
Teko reimu koji seje lai i zloine a zapuava usta koja hoe da se brane!
Dole vlada narodnih izdajica!
Ovako narodne izdajice kriju istinu od naroda.
Ruska trule.
Ipak, ne moete nas uguiti!
U NOVOJ DRAVI
85
su bile oduevljene manifestacije proletarijata i zvonila su zvona na crkvi Svetog
Marka", javljao je jedan zagrebaki list. Pobeda je izvojevana i u nizu drugih
mesta u Hrvatskoj: Osijek osim 20 mandata i apsolutna veina, Vukovar 12
komunista prema 12 pretstavnika graanskih stranaka, Krievci 8 mandata
(veina), Virovitica 13 mandata, Crikvenica apsolutna veina, akovec 8
komunista, ostali 4 mandata, Valpovo 18 mandata, Kraljevica 9 mandata,
Delnice 10 mandata...
Prema izbornom sistemu na tim izborima, lista koja je dobila relativnu veinu
dobijala je odmah dve treine mandata, a jedna treina delila se proporcionalno
prema broju dobijenih glasova. Tako je komunistika lista u Beogradu odmah
dobila 30 mandata od 45 odbornikih mesta u optini. Odbornici sa
komunistike liste na elu sa Simom Markoviem doli su u optinu grada
Beograda, gde je odrana sveana sednica. Pot-pretsednik staroga odbora Danilo
Zivaljevi, stari naprednjak, odrao je pozdravni govor i estitao komunistima na
pobedi. Tada je trebalo da se poloi zakletva. Sima Markovi je tom prilikom dao
izjavu da komunisti smatraju zakletvu prostom formalnou i da se otuda
ograuju od njene obaveznosti, pa su tek posle toga pristupili polaganju zakletve.
Sutradan, kada je nova optinska uprava dola da nastavi sa radom, na vratima
je stajao jedan policiski pisar sa etiri andarma ne putajui nikoga iz zgrade
napolje, niti dozvoljavajui ulazak. Ovaj policiski pisar saoptio je imi Markoviu
nareenje ministra unutranjih dela da se izabrana optinska uprava smenjuje
zato to je poloila nepropisno zakletvu. Sima Markovi je poeo da pregovara sa
pisarom. Preli su ak u susednu kafanu, gde su uz kafu nastavili razgovore.
Sima Markovi se zadovoljio protestom kod ministra unutranjih poslova
Milorada Drakovia, koji je lakonski odgovorio:
Niste poloili zakletvu, pa prema tome niste ni primili optinsku upravu."
Ovo neuveno nasilje uzrujalo je ne samo radnike redove nego i jedan deo leve
buroazije. Republikanac Jaa Prodanovi u znak protesta bio je sazvao jedan
javni zbor na kome se spremao da govori protiv ove odluke. Pojedini lanovi
Komunistike partije, kao naprimer Moa Pijade, imali su predlog da se-na
zgradu Radnikog doma na Slaviji stavi firma Sud optine grada Beograda", da
se tu sazove sednica novog optin-skog vea, pa da se tu poloi zakletva. Sima
Markovi i drugovi propustili su da se blagovremeno ale Dravnom savetu, ve
su albu poslali na prost a ne na povratni recepis, te time izgubili rok i nisu
koristili pravni lek, kao to su to uinili drugovi u
86
Niu i Uzicu1 na iju je albu Dravni savet ponitio odluku policije i naredio da
se optina preda u ruke komunistikoj veini, izabranoj na zakonskoj osnovi.
Nasilja je bilo po itavoj zemlji. U Zagrebu je policija silom razjurila optinsko
vee i pretsednika optine, komunistu, silom izvela iz dvorane sa govornice.
Nova istina" od 24 aprila 1920 pisala je:
Meutim ondanja vlada ukinula je izbor druga Delia2 i postavila gradskog
komesara u osobi dra Dragutina Tonia, banskog savjetnika. Ukidanje izbora
vlada je motivirala tubom zbog veleizdaje protiv druga Delia. Rjeenje o
svrgnuu potpisao je ban Po-tonjak, predstavnik Hrvatske zajednice, koja je
onda bila u centralnoj vladi.
Drug Deli se nije hteo pokoriti ni prvom ni drugom nalogu bana Potonjaka, ve
je pismeno protestirao i sazvao redovitu sjednicu gradskog zastupstva. Na ovoj
sjednici bila je nepotpuna veina, ali ipak potreban kvorum. Meutim, policija je
silom provalila u dvoranu u kojoj se drala sjednica i rastjerala prisutne gradske
zastupnike.
U Karlovcu je takoer bio svrgnut pravilno izabrani gradski naelnik drug
Majder3, a na njegovo mjesto postavljen komesar Petrik."
U takvoj situaciji, u septembru 1920 godine, vratio se iz Rusije Josip Broz. Na
granici je uhapen, pa posle puten. U Kumrovcu nije zatekao nikog od svoje
porodice. Godine 1918 umrla mu je majka, pa se otac preselio u jedno selo u
okolini Jastrebarskog. Poao je k njima. Kod svojih je Josip ostao svega nekoliko
dana. Tu ga je snala i jedna nesrea. ena mu se porodila, ali je dete posle
nekoliko dana umrlo. Oprostivi se sa ocem, otiao je u Zagreb, gde se zaposlio u
mehaniarskoj radionici Filipa Bauma4, u Petrinjskoj ulici broj 3. Odmah se
1 Pretsednik komunistike optine u Uzicu bio je radnik Petar Celovi. Kada je
Komunistika partija bila zabranjena, on je sklonio crvenu zastavu koja je bila
izveena na optini i predao je pred smrt svojoj eni, sa zavetom da tu zastavu
preda komunistima kad ponovo dou na vlast u Uzicu. Ta je zastava danas u
muzeju Narodne revolucije u Uzicu.
' Svetozar Deli iveo je 1952 godine, u dubokoj starosti, u svojoj vili u Samoboru
kraj Zagreba. U Socijaldemokratskoj stranci Hrvatske i Slavonije radio je od 1904
godine. Posle izbacivanja iz zagrebake ve-nice, pasivizirao se. Postao je
direktor drvnog preduzea Slavonija"
3 Aleksandar Majder iveo je 1952 godine u Karlovcu kao penzioner. Inae je lan
Izvrnog odbora Narodnog fronta za grad Karlovac.
' Filip Baum imao je svoju radionicu u Zagrebu sve do 1941 godine^ samo se bio
preselio iz Petrinjske ulice u ulicu Pavla Radia 32. Poto
U NOVOJ DRAVI
87
prijavio u sindikate i upisao za lana KPJ. Uestvovao je u pripremama i agitaciji
za izbore za Ustavotvornu skuptinu. Josip Broz, vraajui se iz Rusije, gde je
proletarijat ne samo izvojevao, ve u to vreme i uvrstio svoju vlast, bio je
nastrojen borbeno. Uestvovao je u nekoliko trajkova, naroito u uspelom
trajku kelnera. Povodom proslave Oktobarske revolucije odrao je predavanje u
sindikatima u Zagrebu zavrivi ga poklikom:
Samo oruanom borbom moe radnika klasa osvojiti vlast!
Josip Broz je tada nosio duboke izme, veliku bundu, a na glavi ubaru.
Sjeam se dobro da se meu radnicima u Zagrebu prialo u to vrijeme veli
Miroslav Krlea da je u Zagreb stigao iz Rusije jedan radnik po imenu Broz, s
astrahanskom ubarom na kojoj se jo vide otisci od petokrake zvijezde koju je
nosio u Rusiji.
Izbori za Ustavotvornu skuptinu odrani u novembru 1920 godine doneli su
znaajnu pobedu KPJ, uprkos teroru koji je nad njom vren.
Sarajevski Glas slobode" pisao je 10 novembra 1920:
,,Uoi izbora ministar unutranjih poslova Milorad Drakovi objavio je poetkom
mjeseca novembra uputu dravnim organima, kako se imaju drati u toku
izborne agitacije. Izmeu ostalog Drakovi osuuje neke dravne slubenike, jer
su na vie mjesta predstavnici vlasti ostali pasivni posmatrai zabranjene
antidravne djelatnosti, koja se ne smije voditi i koja se kanjava. Ko bi hteo ili
pokuao da izborima da drugi znaaj nego to ga oni imaju, veli Drakovi, bie
odmah suzbijen na nain, koji ne ostavlja ni trag kakvog dvoumljenja." Ovakve e
dravne slubenike odmah otpustiti i staviti pod istragu, koja e se kasnije voditi.
On otro osuuje inovnike, koji ne suzbijaju rad protiv dravne cjeline i
narodnog jedinstva."
U parlamenat je ulo 59 komunista. To je bila trea partija po snazi u zemlji, a
jedina politika partija, pored Demokratske stranke, koja je imala poslanike iz
svih zemalja Jugoslavije. Regent Aleksandar spremao se za konani udar protiv
KPJ.
U to vreme dovravali su se pregovori izmeu jugoslovenske i italijanske vlade
oko granica na zapadu. U Italiji je be-snela strahovita iredentistika kampanja,
italijanske okupacione
je bio Jevrejin, 1941 ustae su mu oduzele radionicu. Zajedno sa sinom pobegao
je u Italiju, odakle se za vreme rata prebacio u SAD, gd^ je umro.
U NOVOJ DRAVI
trupe vrile su teror u Dalmaciji, Istri i Hrvatskom Primorju. Obzor" je pisao:
,,U Bologni je ovih dana odrana konferencija na kojoj je prof. De Belleti govorio o
historijskom pravu" Talijana na Dalmaciju, koje je danas potkrijepljeno
pobjedom talijanskog oruja. Sigurnost talijanske drave zahtjeva da Italija imade
prevlast na Jadranu, a to se moe odrati samo posjedovanjem Dalmacije, jer
Valona za to nije dovoljna."
U tenji da konsoliduje svoju hegemoniju, reim kralja Aleksandra nastojao je po
cenu rtvovanja bitnih nacionalnih interesa, po cenu krupnih ustupaka u
Rapallu da skine s dnevnog reda spoljnopolitika pitanja, kako bi svoje napore
mogao da koncentrie na guenje demokratskog pokreta u zemlji. Zbog toga je
jugoslovenska vlada, potpisujui u Rapallu ugovor kojim je preko 600.000
Jugoslovena ostalo pod italijanskim ropstvom, istovremeno potpisala i nekoliko
tajnih konvencija u gore navedenom smislu. Istoriar Ferdo ii u svojoj knjizi
Predratna politika Italije i postanak Londonskog pakta" veli:
,,No, pored ove svakom poznate javne isprave, napisane su jo i dvije tajne.
Jedna se ticala zajednike akcije Jugoslavije i Italije protiv eventualnog povratka
Habzburgovaca u Ugarsku ili u Be, a osim toga ticala se i naih nekih domaih
nezadovoljnika i odmetnika, u prvom redu Crnogoraca. Italija se obavezala da ih
nikad nee podupirati..."1
Poto je tako izdala interese naroda Jugoslavije, vlada Aleksandra Karaorevia
prvo je udarila na radniku klasu, na njen najsvesniji deo, Komunistiku partiju
Jugoslavije.
U noi izmeu 30 i 31 decembra 1920 godine proglaena je takozvana Obznana,
a potpisom Milorada Drakovia, kojom je stavljena van zakona KPJ,
konfiskovana itava njena imovina i zatvoreni svi partiski i sindikalni domovi.
Sima Marko-vi opet je bacio parolu: Ne dajte se provocirati." U poetku Sima
Markovi nije hteo da sazove CK da se prodiskutuje situacija. Kota Novakovi je
morao pitoljem da goni pojedine
1 U tekst ove tajne klauzule Rapallskog ugovora koji su objavili Italijani,
prirodno, nije unesen i deo koji navodi istoriar ii. U arhivi biveg
jugoslovenskog Ministarstva spoljnih poslova takoe se ne nalazi originalni
dokument ove sramne pogodbe.
Da je ovakva klauzula postojala, svedoi i govor koji je dr. Ante Trumbi odrao u
Splitu 5 decembra 1920 godine, po povratku iz Rapalla, u kome je rekao da je
Rapallski ugovor potpisan, jer bi se u protivnom, slu'aju osilili oni elementi, koji
raunaju na disoluciju nae drave, a meu njima i crnogorski odmetnici".
U Rapallu je, izgleda, utvrena i direktna saradnja italijanske i ju-goslovenske
policije u borbi protiv subverzivnih" elemenata.
lanove CK na sednicu", kako se sea Moa Pijade. Oportunizam Sime Markovia
ipak je prevladao. U drugim mestima partiske organizacije delovale su na svoju
ruku. U Zagrebu je objavljen generalni trajk. Josip Broz je s drugovima iao od
radionice do radionice i ubeivao radnike da treba trajkovati. Jutarnji list" od 3
januara 1921, u prvom svom broju posle Obznane, donosi sledeu vest:
,,U etvrtak 31 decembra 1920, nije radio tramvaj, bili su zatvoreni trgovaki
lokali, kavane itd. U kinu Helios" u Franko-panskoj ulici bila je zakazana javna
skuptina. Redarstvena je oblast zabranila odravanje skuptine no sazivai
nijesu za to marili... Frankopanska ulica od Dalmatinske ulice do kavane
Croatia" nalikovala je mravinjaku. Glava do glave... Napeto se oekivalo, to e
se izlei. Komunistiki voe opomenuti su da pozovu radnitvo na razlaz, jer je
odravanje skuptine redarstveno zabranjeno. Na to zaore povici: Dolje policija!",
Dolje krvnici!", Dolje burujiH, Nas imade 10.000!", Mi se ne bojimo!", Mi ne
uzmi-emo!", Naprijed!", Mi emo ih rastjerati!". Policija je kundacima rastjerala
radnike."
Ali, osim u Zagrebu i Vukovaru, u drugim mestima par-tiska organizacija nije
pruila otpor. U Vukovaru policija je ubila komunistu inenjera Supanca, biveg
oficira Jugoslovenske legije i nosioca Belog orla, prilikom oduzimanja radnikog
doma. Obznanu je osuivao i deo graanskog javnog mnenja. Stojan Proti ju je
nazvao vezirskim aktom, a Slobodan Jova-novi, u Knjievnom glasniku", pisao
je o Obznani da ima vrednost jednog pozorinog plakata.
Zbog pasivnosti rukovodstva dolo je u radnikim masama do razoarenja. Jedna
struja krenula je anarhistikim vodama. To je bila spontana reakcija na
oportunizam rukovodstva. Na dan 28 juna 1921 godine jedna grupa komunista iz
Vojvodine, kojoj se na elu nalazio zidar dobrovoljac sa Dobrude, nosilac ordena
za hrabrost, SpasojeBao Steji, odluila se za primenu individualnog terora,
pa je Steji bacio bombu u Miloa Velikog ulici, sa zgrade Ministarstva graevina,
na fijaker u kome se vozio regent Aleksandar u pratnji dr. Ivana Ribara1,
pretsed-nika Ustavotvorne skuptine. Bomba se zakaila za telefonsku icu, pa je
eksplodirala kad je kraljeva koija ve bila prola.
1 U partizanima dr. Ivan Ribar se susreo sa Baom Stejiem. Steii je 1941, posle
sloma Jugoslavije, pod ustaama, pobegao iz kaznionice u Sremskoj Mitrovici, u
kojoj je ve dvadeset godina izdravao kaznu. O tom susretu dr. Ribar veli u
svojoj knuzi Politiki zapisi": Kada sam se sreo s njime, a prije toga nisam ga
nikada vidio, izljubili smo se drugarski, i ja sam mu zahvalio to me bomba nije
zakaila, jer sam bio zajedno u kolima s regentom."
L...
90
Aleksandru se nije desilo nita, ali je bomba ranila sedam vojnika i jednog
"stranca.
Mesec dana kasnije, jedna grupa mladih komunista iz Zagreba, u kojoj su bili
Alija Alijagi, Rodoljub olakovi, Diko Lopandi i Nikola Petrovi, ubila je u
Delnicama tvorca Obznane, Milorada Drakovia, tada ministra unutranjih dela.
Sam atentat izvrio je Alija Alijagi, radnik iz Bijeljine. Neposredno posle tog
atentata donesen je u Skuptini Zakon o zatiti drave, 4 avgusta 1921 godine,
kojim su bili poniteni mandati svih komunistikih poslanika. Za taj zakon nisu
glasali republikanci i zemljoradnika levica. Nastalo je veliko hapenje radnika.
Kroz beogradske zatvore prolo je preko 15.000 radnika, studenata, zanatlija i
seljaka.
Alija Alijagi osuen je na smrt, Rodoljub olakovi na 12 godina robije, Diko
Lopandi na 15 godina a Nikola Petrovi1 na 10 godina. Na pitanje pretsednika
suda da li se osea krivim, Alijagi je odgovorio:
Osjeam se krivim to sam eni oteo mua a djeci oca; osjeam se krivim to
sam kao ovjek oduzeo ovjeku ivot, ali ne osjeam se krivim to sam kao
komunista ubio ministra, progonitelja komunista. Vrio sam svoju dunost.
U javnosti je voena velika kampanja za pomilovanje Alije Alijagia. Njegov
branilac dr. Ivo Politeo napisao je u vezi s tom kampanjom brouru Politiki
delikt", koja je imala veliki odjek. Alija Alijagi je obeen 8 marta 1922 godine i
pored toga to je Ustav garantovao ukidanje smrtne kazne za politike krivice.
No uoi pogubljenja proveo je s drugovima i roacima, vedar, nasmejan. August
Cesarec, koji se takoe nalazio meu drugovima, opisao je poslednje asove
Alijagieva ivota u vanredno sugestivnom lanku, objavljenom u Borbi".
Posle Obzane ivotni uslovi radnike klase poeli su da se jo vie pogoravaju.
Radni dan je produavan, nadnice sniavane. Nije uzalud pretsednik vlade
Vesni, uoi Obznane, u decembru 1920, javno govorio u Skuptini:
Vlada je uinila veliku greku to je u narod ubacila osmoasovni radni dan!
Josip Broz je posle Obznane i dalje bio na radu u bravarskoj radionici Filipa
Bauma u Zagrebu. Nadnice bravarskih radnika su bile toliko oborene da se njima
nisu mogle podmiriti ni najpree ivotne potrebe.
Ne mogavi da sastavi kraj s krajem, Broz je odluio da se ogleda za drugim
uposlenjem.
1 Diko Lopandi poginuo je za vreme rata. Nikola Petrovi iveo je dugo u SSSR-
u, gde je zavrbovan od NKVD-a. Umro je 1950 kao inform-birovac.
i ki f V'A \i^ V
JEB ni IH
ISfflj m P
Peta glava
SELO VELIKO TROJSTVO (19211925)
Mlin Samuela Polaka. Nezadovoljstvo seljaka u Hrvatskoj. Josip
Broz se povezuje s pojedinim naprednim ljudima. Obnavljanje partiske
organizacije. lan Okrunog komiteta za upaniju bjelovarsko-krie-
vaku. Smrt Josipa Valente i govor Josipa Broza na njegovoj sahrani.
Hapenje. Susret Josipa Broza i Ljube Radovanovia: Pod ovim
rukovodstvom Komunistika partija Jugoslavije nikad nee doi na vlast.
Izdaja Stjepana Radia. Josip Broz primoran da napusti
Veliko Trojstvo.
Severoistono od Zagreba, devet kilometara od Bjelovara, lei selo Veliko Trojstvo,
u jednoj pitomoj dolini, ispod ogranaka Bilogore. Na bregu, iznad samog Trojstva,
uzdie se, meu jablanima, velika crkva graena u kasnom baroku, podignuta u
doba Marije Terezije, skoro pre dve stotine godina. Po glavnom oltaru ove crkve
dobilo je i selo ime Veliko Trojstvo, a do 1740 zvalo se Bjelovarska, po potoku
Bjelovarska koji tee kroz selo.
Godine 1921, kada je u Veliko Trojstvo doao Josip Broz, selo je imalo oko 330
numeri", lepo graenih kua. To je jedno od bogatijih sela, kroza nj prolazi
eleznika pruga, a glavna ulica ukraena je drvoredom kestena i jablana. U
Trojstvu je bilo i sedite optine. Okolna sela gravitirala su prema Trojstvu i zbog
parnog mlina, iji je vlasnik bio Samuel Polak.
Mlin Samuela Polaka imao je u prvo vreme dva para kamenova i jedan valjak za
finije brano. Mogao je samleti do pola vagona brana na dan, a kasnije je
Samuel Polak nabavio jo dva kamena, tako da je mlin davao i itav vagon
brana na dan. Pogonsku snagu mlin je dobijao od Sauggas motora" koji se
loio drvima. Jaina motora bila je 50 konjskih snaga.
92
U mlinu je bilo zaposleno pet radnika. Glavna lica u mlinu bila su obermlinar",
koji je rukovodio itavim poslom, i ma-inista, ija je dunost bila da obezbedi
nesmetani rad motora. Osim njih radila su jo dva mlinara i jedan pomonik
mainiste,. koji je leio pe za motor. Posao u mlinu poinjao je u est ujutru i
trajao do est uvee. O praznicima, naroito o Boiu,, radilo se i ele noi.
Samuel Polak bio je Jevrejin, pedesetih godina, ovek na-gao, ali dobra srca.
Poetkom 1921 godine nije imao mainistu za svoj mlin, pa ga je traio preko
oglasa u novinama.
U nedelju, 23 januara 1921, izaao je u zagrebakim Novostima" sledei oglas:
Trai se jedan oenjen pouzdan mainista k Sauggas motoru od 5,9 konjskih
sila, koji razumije takoer i male popravke kod stroja. Nastup odmah ili
najkasnije do 15. februara. Plaa po dogovoru. Trai motor-mlin Samuel Polak,
Vel. Trojstvo kod Bjelovara.
2386".
Josip Broz je, proitavi taj oglas u Novostima"1 pisao Polaku i tako doao u
Veliko Trojstvo.
Doputovao je zajedno sa enom, bez ikakvog nametaja i posteljine. Stan je naao
kod jednoga seljaka, Josipa Motila, desetak minuta od mesta zaposlenja.
Broz je doao bez igdje iega pria stari seljak Filip Kraneli2 pa je prvu
no na slami noio, jer ni kreveta nije imao!
Polakov mlin bio je smeten u dvoritu, u jednospratnoj zgradi, a u zgradi sa
ulice nalazila se trgovina meovitom robom, koju je drao Polakov brat Mirko, i
gostionica. Zbog toga je oko mlina uvek bilo ivo. Seljaci su ekali dok im se ito
samelje, rasprezali su konje, sedeli u dvoritu, puili i priali. Josip Broz nije kao
mainista morao da bude neprestano kraj motora. Njegova je dunost bila da s
vremena na vreme obie
1 Kada mi je drug Tito jednom prilikom priao kako je naao posao u Velikom
Trojstvu, rekao mi je da je u nekim novinama proitao oglas Samuela Polaka.
Drugovi koji su mi u Zagrebu pomagali na prikupljanju materijala za ovu knjigu,
uzeli su Jutarnji list" iz 1921 godine, jer je-taj list imao vrlo razvijenu oglasnu
slubu. Meutim, nisu mogli nita da pronau. Onda su poeli da pregledavaju
ostale zagrebake listove, pa su konano oglas pronali u Novostima". Zanimljivo
je jo dodati,, da je drug Tito mislio da je iz Zagreba u Trojstvo otiao u leto 1921
godine. Meutim, oglas je bio objavljen 23 januara 1921, pa je verovatnijfr da je
drug Tito otiao u Trojstvo u zimu ili najdalje u rano prolee-1921 godine.
8 Filip Kraneli je 1952 iveo u Velikom Trojstvu. Bio je u poseti kod druga Tita
posle rata.
VELIKO TROJSTVO
93
strojeve i da kontrolie rad motora. Tako je imao dosta vremena za razgovor sa
seljacima koji su ekali na brano.
Razgovaralo se o progonima koje vre vlasti, o dobrim ili loim izgledima za
letinu, o cenama seljakih proizvoda, a najvie o osnovnoj seljakoj nevolji
zemlji. I u Trojstvu su seljaci oekivali da e 1918 godine dobiti zemlju koju su
veko-vima obraivale njihove ruke, a drali razni veleposednici. Jo od prvog asa
posle sloma Austro-Ugarske bilo je obeavano seljacima da e biti izvrena
agrarna reforma, da e zemlja biti oduzeta veleposednicima i crkvi. Meutim, sa
donoenjem konkretnih mera se odugovlailo.
Pod pritiskom seljakih masa 25 februara 1919 donesene su Prethodne odredbe
za pripremu agrarne reforme"1, u kojima je bilo lepih obeanja, ali 1921 godine
seljaci su jo uvek plaali za zemlju na kojoj su radili vrlo visoku zakupninu, koja
je za oranice iznosila osmi deo, a za livade i panjake deseti deo iznosa
katastarskog istog prihoda. Da bi zlo bilo vee, ovu zakupninu ubirala je drava
preko svojih organa. Veleposednicima je isplaivala tri etvrtine, a na ime
trokova zadravala je jednu etvrtinu. Pritom je naravno bilo mnogo korupcije.
To je bila jedna od glavnih tema razgovora seljaka u Po-lakovom mlinu. Josip
Broz je davao svoja miljenja o tome, tumaio im je kako je Lenjin podelio zemlju
seljacima, priae svoje uspomene iz Rusije.
Sjeam se pria Filip Kraneli da nam je Josip priao kako su u Rusiji
za vrijeme revolucije bjelogardejci mnogo polagali na zaostalost i vjersku
zatucanost naroda. Oni su proturili vijest da dolazi antikrist. Na jednom sektoru
fronta bjelogardejci sa popovima montirali su nekakve velike atore, rasvijetlili ih
iznutra tako da bi se iznad atora pojavio lik Krista" sa kriem. Htjeli su
pokazati crvenoarmejcima da bje-logardejce vodi sam Krist. Boljevici su se
odmah dosjetili da se tu radi o dobro smiljenoj varci, pa su organizovali brz
napad s krila i opkolili montiranog Krista". U atoru su pronaeni popovi i
njihov lani Krist", pa se itav front mogao uvjeriti kakvim se lakrdijama popovi
slue.
U Velikom Trojstvu i okolini ubrzo se proulo da se u Po-lakovom mlinu nalazi
novi mainista koji vrlo rado pria seljacima o svojim doivljajima iz Rusije i
ruske revolucije. Tako je za Josipa Broza saznao i Stevo abi2, koji je takoe,
nekoliko meseci pre toga, bio doao iz Rusije. Stevo abi ue-
1 Zakon o likvidaciji agrarne reforme donesen je, najzad, 1931 godine. Vidi
devetu glavu.
2 Stevo abi radio je kao partijac sve do 1941 godme, kad su ga ustae
uhapsile i odvele naj pre u logor u Koprivnicu, a zatim u Jasenovac gde je 1942
godine ubijen.
94
VELIKO TROJSTVO
95
stvovao je u Prvom svetskom ratu kao oficir u austro-ugarskoj vojsci, pa je na
Karpatima 1915 bio zarobljen. Kad je buknula revolucija u Rusiji, Sabi je stupio
u Crvenu armiju i kao sposoban oficir u njoj brzo napredovao. Postao je naelnik
taba armije kojom je komandovao bivi carski potpukovnik Mura-vjov, koji je u
oktobarskim danima 1917 rukovodio odbranom revolucionarnog Petrograda od
napada Kerenskog i njegovih Kozaka, a kasnije komandovao trupama na frontu
protiv eho-slovaka. Kad je Muravjov jula 1918 pokuao u Simbirsku da te trupe
okrene protiv sovjetske vlasti i otvori front ehoslova-cima, bio je u svojim
namerama spreen i prilikom hapenja ubijen. U raskrinkavanju i osujeenju
njegovog pokuaja imao je zasluga i Stevo abi. Po svretku graanskog rata u
Rusiji, abi se vratio kui i iveo kod svojih roditelja, imunijih seljaka u selu
Toma, nedaleko od Velikog Trojstva. U staru jugoslovensku vojsku nije bio
primljen zato to je bio oficir u Crvenoj armiji, nego je penzionisan kao
natporunik.
Stevo abi bio je tih ovek, srednjeg rasta, otvoren, drueljubiv, pa se vrlo brzo
sprijateljio s Josipom Brozom. Svuda po selima abia su znali pod nadimkom
Dika". abi tada nije bio lan Komunistike partije, nego je radio u Radievoj
Hrvatskoj republikanskoj seljakoj stranci. U mesnoj organizaciji HRSS-a abi
je zastupao miljenje da treba napustiti dotadanje mirotvorne pozicije i prei na
organizovanje oruane borbe za republiku. Po dolasku Josipa Broza i pod
njegovim uticajem abi je postao ubeeni komunista.
Sem abia, Josip Broz naiao je na veliki broj svojih jednomiljenika.
Obermlinar" u Polakovom mlinu bio je jedan radnik neto mlai od Broza,
Ferdinand Sabadija, koji je dosta sveta obiao radei u ekoj, Austriji,
Nemakoj. Bio je dobar strunjak, a naroito za montiranje mlinova. Po ubeenju
bio je socijalista, ali je na njega vrila prilian uticaj njegova ena, erka nekog
vlasnika mlina iz okoline.1 Kao Brozov pomonik u to vreme radio je jedan
mladi po imenu Branko Ivankovi2. U selu se Josip Broz naroito sprijateljio sa
stolarom Franjom Podupskim, koji je stanovao odmah do njega, zatim sa
seljacima Filipom Kraneliem i Ladislavom Bujnohom. U sused-nom selu
Tomau ivela su dva roaka Josipa Broza, kova Ferdinand i bavar Franjo.
1 Kada je Josip Broz napustio Trojstvo, Sabadija se sasvim pasivizirao. Za vreme
rata, 1943 godine, otiao je u partizane. Jednog dana poao je na neosloboenu
teritoriju da obie svoje u selu Suha Katalina, u kome je imao mlin. Tom prilikom
su ga uhvatile ustae, sprovele u Jasenovac i tamo zaklale.
' Branko Ivankovi aktivno je radio tokom rata na neosloboenoj teritoriji, pa su
ga ustae uhvatile 1942 godine u Bjelovaru i streljale.
Samuel Polak ubrzo se uverio da je Josip Broz vredan radnik. U poetku je
njegova plata iznosila svega 600 dinara meseno i deputat" od 20 kilograma
brana.
Mjesec dana po dolasku u Trojstvo pria Filip Kraneli Broz je
zahtijevao poviicu plae, na to je Polak pristao. Dao mu je kao deputat" jo i
dva hvata drva mjeseno, 30 kila brana umjesto 20 kila, kao i jedan stan pored
mlina. Broz je bio ovjek prijeke naravi. Kad mu se uinilo krivo, nije htio da
otrpi, pa bi odmah gazdi sve skresao u lice. Stari Polak i sam je bio nagao, ali nije
imao kud, jer je Broz bio dobar strunjak!
Joa nikad nije bio bez posla, pria Martin Cestar1, jedan od trojice
mlinara u Polakovom mlinu 1921 godine. Kad nije bilo posla oko motora,
popravljao bi neto u jednom uglu mainhauza", veinom ono to su donosili
seljaci. Bio je univerzalni majstor, poev od ljebova na kuama, gvozdenih
ograda, prskalica za vinograde, pa sve do ivaih maina, revolvera, lovakih
puaka, sve je to Broz znao da popravi... Samuel Polak imao je namjeru da
pored mlina podigne i pilanu za rezanu grau. Htio je da kupi jedan leei gater.
Broz i Polak putovali su zbog tog gatera u razna mjesta, meu ostalim i u
Ferdinandovac. No gater u Ferdinandovcu koji je njegov vlasnik nudio na prodaju
nije se svidio Brozu. Kasnije su kupili gater na drugom mjestu, i Broz je sam
izvrio montau leeeg gatera pored mlina. A volio je mnogo da ita. Nou, u
Trojstvu je najdue gorjelo svijetlo u Brozovom stanu. Ili je imao u posjeti drugove
s kojima je vodio razgovore ili je itao. Od novina je Broz itao Tribunu",
Novosti", Jutarnji list" i radniku tampu. Sjeam se da je mnogo itao knjige.
Osim toga Broz je volio ah i esto je igrao sa studentom Oskarom
1 Martin Cestar je 1952 godine iveo u Zagrebu kao elezniki radnik. Zdravko
Pecar, novinar, koji mi je pomagao pri sakupljanju materijala za ovu knjigu,
pronaao je Cestara i od njega dobio znaajne podatke o ivotu druga Tita u
Trojstvu. Drug Tito mi je govorio da se slikao pred mlinom u Trojstvu, ali
fotografija nije mogla da bude pronaena. Pecar i Cestar napravili su spisak svih
radnika koji su radili u mlinu od 1921 do 1925, kao i spisak svih njihovih
roaka, pa je Cestar krenuo od sela do sela, traei roake i raspitujui se kod
njih da li ima ko tu fotografiju. Posle osam dana Cestar je ve bio izgubio nadu
da e pronai fotografiju, kada je uao u kuu udovice Anice Semovan, roene
Cicak, u Trojstvu, iji je jedan roak bio radio u mlinu. Ona mu je rekla da nema
nikakvih slika, a Cestar je sluajno pogledao po sobi i primetio jednu fotografiju
zakaenu za ivicu ogledala, kao to je to-obiaj u hrvatskim seljakim kuama.
To je bila fotografija o kojoj je govorio drug Tito. Na veliku alost Cestarevu,
njegov lik na ovoj fotografiji potpuno je izbledeo, ali je bio neobino srean to je
uspeo da pronae posle toliko truda ovu fotografiju, za koju ie mislilo da je
izgubljena.
Vsatft-,.,.
96
Polakom1, sinovcem Samuela Polaka. Broz je naroito pazio da meu nama vlada
prijateljstvo i drugarstvo. Traio je da uvijek nastupamo zajedniki, ljutio se na
nas kad smo se svaali...
Uskoro po dolasku u Veliko Trojstvo Josipu Brozu rodilo se, 24 decembra 1921
godine, ensko dete, koje je odmah po roenju imalo neobino lepu kosu, ute
boje, tako da su mu roditelji dali ime Zlatica. Godinu dana kasnije u porodici
Broz rodilo se jo jedno dete, mukari Hinko. Meutim, sedam dana po
roenju, 24 novembra 1922 godine, mali Hinko umro je od grize" dizenterije.
Utoliko je vie roditeljska ljubav porasla prema maloj Zlatici. Ali u leto 1923 dete
je dobilo difteriju. U selu nije bilo lekara, bolest je iznenada buknula, pa je mala
Zlatica izdahnula u noi izmeu 16 i 17 juna. Kovege za sahranu pravio je stolar
Franjo Podupski2, koji je i danas iv.
Josipu Brozu u Trojstvu umrlo je dvoje djece. Jedno muko i jedno ensko,
pria Franjo Podupski. Ja sam im kao stolar pravio ljesove. Sjeam se da je Joa
bio duboko potresen, naroito poslije smrti male Zlatice. Teko mu je bilo da
nema nikog od poroda. To mu je ve tree dijete umrlo u tako kratkom roku...
Takav je bio ivot ovjeka radnika. Nisam mu nita naplatio za izradu lijesa.
Josip Broz je sam sahranio Zlaticu. Odneo je mali koveg do seoskog groblja, koje
se nalazi na jednom breuljku, kilometar na istok od mlina u kome je radio.
Sa svojom porodicom, koja se bila preselila iz Kumrovca u Kerestinec, Josip Broz
nije bio mnogo u kontaktu. Otac i braa bili su podelili zemlju izmeu sebe, pa je
otac Franjo zadrao za sebe i Josipov deo. Imao je sad neto bolji ivot i od sina
nije traio novaca. Svega jednom dolazio je k njemu brat Slavko, obuar, kad nije
imao posla. Ostao je kod brata dva meseca, dok se nije zaposlio.
1 Inenjer Oskar Polak je ostao posle rata iv, ali je dobio teko obolenje na
mozgu, tumor. Bio je u Zagrebu operisan, ali mu je desna strana tela ostala
paralizovana. Trebalo je da ode hitno kod jednog od najveih strunjaka na svetu
za hirurgiju mozga dr. Herberta Oliver-krona u vedskoj. Jednoga dana obratio
se pismom drugu Titu, koji mu je odmah pomogao da dobije paso i da nabavi
novac za put u vedsku. Oskar Polak je uspeno operisan u vedskoj i
1952 godine iveo je u Zagrebu.
2 Posle rata Franjo Podupski bio je u gostima kod druga Tita i dobio dosta
poklona, pored ostalog i par izama. Podupski se stalno dopisuje s drugom
Titom, najvie ga moli da mu pomogne da nabavi lekove iz inostranstva (28
januara 1950 drug Tito je poslao 50 ampula PAS-a za Jovu Grubaevia iz sela
Bedenika). Podupski je danas pretsednik zadruge u Bedeniku.
PORODICA EDVARDA KAR-DELJA. SNIMAK ZA VREME PRVOG SVETSKOG
RATA. DRUG KARDELJ U MATRO-SKOJ BLUZI STOJI PORED OCA. MAJKA
DRI NA KRILU MLAEG SINA IVANA KOJI JE POGINUO U JEDNOJ
ITALIJANSKOJ O-FANZIVI NA NASU OSLOBOENU TERITORIJU GODINE
1942
MILOVAN DILAS KAO STUDENT PRVE GODINE
VELIKO TROJSTVO
97
DRUG TITO U SELU VELIKO TROJSTVO ISPRED MLINA SAMUELA
POLLAKA, 1W-ILI 1923 GODINE. DRUG TITO IMA SELJAKI
EIR NA GLAVI
Godinu dana po dolasku u mlin, Broz je doao u otar sukob s Polakom, pa ga je
gazda Polak otpustio. Broz je imao neto svog alata, pa je po selu i okolini
popravljao seljacima vrae maine, trijere, ivae maine, lovake puke. O tome
Ladislav Bujnoh1 pria:
Nadaleko nije bilo takvog majstora kao to je bio Josip Broz. On je meni 1924
godine, kada se neto posvaao sa Polakom pa napustio posao, popravljao gatre"
eljeznu ogradu ispred kue, dugu skoro pedeset metara. Radio je 13 dana, a
plaao sam mu sto kruna (dvadeset i pet dinara) na dan, hranu i pijacu. Kad mu
se rodilo etvrto dijete, sin arko, onda smo se pobratimili. Prodao sam mu vina
za slavlje. Bila je radost u kui i mnogo smo pjevali. Zavrili smo sa zagorskom:
Skidaj eir, kamarate" i tako se pobratimili...
Nedaleko od naeg sela, u Sandrovcu pria Podupski neki Lutak koji se bio
vratio iz Amerike imao je vrau mainu. Ta maina se jedanput pokvarila i niko
od naih bravara nije mogao da je popravi. Lutak je pozvao Broza, i za kratko
vrijeme vralica je proradila. To je podiglo njegov ugled kao strunjaka, pa su ga
seljaci i razni drugi vlasnici motora ee pozivali. Samuel Polak je imao jedan
stari putniki auto, koji je ve due vremena leao neupotrebljiv. Broz je popravio
motor i preradio karoseriju, a Polak mu je kao nagradu dao dva odijela.
Nedjeljom je Broz vozio Polaka i njegovu porodicu u Bjelovar i susjedna mjesta,
sve dok se s njima nije raziao.
Stari Polak ubrzo je poalio za Brozom. Pokvario mu se glavni motor u mlinu u
Trojstvu. Radi opravke pozvao je nekog majstora Maksa iz Bjelovara, koji je radio
na motoru sat-dva i popravio ga. Ali poslije tri dana motor je opet stao. Polak je
ponovo morao zvati Maksa, platio mu je jo jednom 500 dinara, ali motor nije
radio vie od tri dana. Onda se Polak obratio Ladislavu Bujnohu, doao mu u
kuu i zamolio ga da pita Broza ne bi li mu htio da opravi motor. Broz je pristao,
ali je traio hiljadu dinara. Opravio je motor koji je radio ispravno pune tri
nedjelje. Tada je Polak zamolio Broza da se ponovo vrati njemu na posao, na to
je ovaj naposljetku i pristao. Polak mu je morao da povisi plau na devetsto
dinara."
Materijalno stanje Josipa Broza mnogo se popravilo, pa je poetkom 1924
podigao na groblju u Trojstvu spomenik za svoje dvoje umrle dece, Zlaticu i
Hinka. To je bio jedan od lepih spomenika na groblju, visok preko jednog metra.
Na spomeniku je klesar Tribuson iz Bjelovara uklesao:
Ladislav Bujnoh je 1952 godine iveo u Velikom Trojstvu.
STEVO ABICDIKA, IZ SELA TOMASA KRAJ BJELOVARA,
PRIJATELJ DRUGA TITA
98 PBILOZI ZA BIOGRAFIJU
Ovdje poiva u miru Bojerc
ZLATICA BROZ
stara 2 god. i bratac joj
HINKO star 8 dana.
Ispod ovoga teksta na kamenom postolju spomenika ispisani su stihovi:
Mir i tiina nek vlada
Nad Vaim grobom, ^
Neizmjernu bol i tugu
Mi ponesrno sobom.
Tuni roditelji1.
Sa svojim poznanicima abiem, Podupskim, Sabadijom, Kraneliem i drugima
Josip Broz aktivno je politiki radio u Trojstvu. U ovim krajevima nije bilo mnogo
industrije, ali je seljatvo bilo borbeno nastrojeno. U samom Trojstvu bilo je dolo
1919 godine, na Veliki petak, do krvoprolia. Hrvatska republikanska seljaka
stranka proglasila je obustavu slanja hrane iz sela u grad, pa su seljaci iz
Trojstva zaustavili jedan voz koji je iao za Bjelovar. Utom je naiao vod
andarma na elu sa jednim oficirom, dolo je do sukoba, do poklika protiv
kralja, pa je oficir isukao sablju i komandovao andarmima da pucaju. Tom
prilikom ubijena su tri seljaka iz Trojstva: Luka Pirin, uro i Petar Jandraiec.
Nekoliko seljaka tee je ranjeno. Povodom ovoga sluaja bilo je uhapeno u
Trojstvu i okolini preko 400 seljaka, od kojih su neki bili izvedeni na sud i
sueni.
Krvoprolie u Trojstvu nije umirilo ovaj kraj. Poetkom septembra 1920 dolo je
do pobuna seljaka ne samo u srezu Bjelovar nego i u okolini Varadina, Zagreba i
Siska.
Neposredni povod bio je igosanje stoke i rekviriranje konjske zaprege od strane
vojnih vlasti. Ranije su vlasti takoe vrile popis stoke. One su popisanoj stoci
ostrigle malo dlake,
1 Grob Zlatice i Hinka Broza dobro je ouvan. Pre rata, sve do 1941 godine, na
grob je naroito pazila Elza Polak. Ona je bila van-brano dete jedne Polakove
sestre, ivela je kod svog ujaka i radila kuevne poslove. Kao mlada devojka itala
je marksistiku literaturu. Kada se rodio mali Hinko, ona se ponudila Pelagiji
Broz da bude kuma. S obzirom na to da je bila Jevrejka, to je u crkvene knjige
zaveden kao kum crkvenjak iz Trojstva. Sve do rata, 1941, Elza Polak je, bilo
lino, bilo preko svoje majke, pazila na spomenik Zlatice i Hinka. Elza se pred rat
udala, a sada se ne zna gde je. Verovatno je ubijena od ustaa.
VELIKO TROJSTVO
99
i to je bilo sve. Seljak se na to bio navikao. Nova naredba nije
0 tome vodila rauna. Bilo je odreeno da se stoka i konji imaju igosati.
Hrvatski seljak mrzeo je svako igosanje, svako templovanje". On smatra
da time neko drugi dobija pravo da njome raspolae i da se time unakazuje stoka.
to je bilo jo gore, stavljao se znak i na onu stoku i konje koji nisu bili
upotrebljivi za vojsku. Tako je ta stoka pred celim svetom bila oznaena kao
manje vredna. Kako je u naredbi o igosanju stoke stajalo da se to igosanje vri
samo radi nune oevid-nosti", to u poetku kod seljaka nije bilo ozbiljnih
ispada. Meutim, kad je posle desetak dana izala naredba o rekviriranju
konjskih zaprega za dvomesenu vebu, seljak je to smatrao prevarom. Pronosili
su se glasovi da e se stoka oduzeti
1 odvesti u Francusku, da e se rekvirirati i ito, vino, ljive i drugo.
Tako je dolo do pobune. Poeli su je nezadovoljni seljaci iz Ivanjeg Sela u okolini
Bjelovara koji su poli do komisije u Veliki Grevac i pitali vojne poverenike ko e
im platiti stoku. Poverenici su kao odgovor eretski pokazivali prstom u nebo. Na
to su seljaci navalili na vojne poverenike, oteli natrag svoja vozila i spalili
spiskove. Iz Zagreba je poslato mesnim vlastima u pomo 15 andarma, ali su ih
seljaci razoruali i rasterali. Tako je poela seljaka buna u Hrvatskoj 1920
godine. Iz Grevca su glasnici na konjima pojurili u druge kotareve, javljajui da
je buknula buna. Odmah se digla Moslavina, Gare-nica, Grubino Polje, azma.
Digla se i Podravina. Iz sela Bregi poli su naoruani seljaci na Dugo Selo i usput
pozvali sve koje su sretali da im se pridrue. Buna se irila u dva pravca: u
pravcu Moslavine i u pravcu Posavine, prema Sisku. Posebno arite pobune bilo
je u Svetom Ivanu Zelini. Povod za nemire dao je kotarski pretstojnik piler
prilikom rekvizicije konjskih zaprega. On nije uzimao zaprege od bogatih seljaka,
nego od siromanih. Kada se jedan od tih seljaka u selu Psar-jevu suprotstavio i
odbio da preda svoje konje i kola, andarmi su mu ih oduzeli silom, a njega vezali
i stoku poveli sa sobom. U sukobu koji je nastao andarmi su ubili jednog
seljaka. Na to su se seljaci (koji su ve bili ranije obaveteni po glasnicima o
pobunama u Hrvatskoj) nou izmeu 5 i 6 septembra pobunili i ubili Spilera.1
Od Svetog Ivana Zeline i Kaine pobuna se
1 Jedan od oevidaca poetka pobune, Zvonko Tkalec, tada gimnazijalac, sea se
njenog povoda i nekih njenih detalja:
U selu Psarjevu seljaci su se usprotivili igosanju stoke. andarmi su tada izveli
konje iz staje nekog seljaka, otjerali ih do Svetog Ivana Zeline i zatvorili u staju
gostioniara Antolkovia-Franjeka. Seljaci su poli za andarmima,
obavjetavajui putem druge seljake o igosanju stoke u svom selu i odvoenju
konja. Zatim su, doavi u Sveti Ivan, htjeli da uzmu konje i vrate u selo.
andarmi, sakriveni na prvom spratu
7
100
proirila u Zagorje, na Mariju Bistricu, Donju Stubicu, Zlatar i delom na
novomarovski kotar.
U Kriu, Velikoj Pisanici i jo nekim mestima iz optine su izbaene slike kralja
Petra i tadanjeg prestolonaslednika regenta Aleksandra. U selu Gue proglaena
je hrvatska seljaka republika. U Svetom Ivanu Zelini seljaci su se bunili pod
lozinkom protiv gospode" i protiv kralja". Pobuna se razvijala po planu. Najpre
se udaralo na andarmeriske stanice, zatim se svrgavale optinske vlasti (bez
obzira kojoj su stranci pojedinci pripadali) i postavljali seljaki odbori. Oni su
izdavali propusnice, priznanice, pisali zapisnike svojih sednica.
Pobunjenici nisu bili dovoljno naoruani. Imali su neto puaka, a uglavnom
sekire, vile. Ozbiljniji otpor ustanici su pruili vojsci jedino u umi kod Lekenika.
Najvie seljaka umrlo je kasnije od batina. andarmi su divljaki postupali s
pohvatanim i zarobljenim puntarima". Samo u bjelovarskoj bolnici lealo je 50
seljaka, sa tekim povredama, pretuenih batinama. f
Krajem septembra bile su pobune uglavnom uguene. Ostale su manje grupe
naoruanih seljaka koje su se sakrivale po umama. Najborbeniji i najodluniji u
pobuni bili su bivi vojni zarobljenici, povratnici iz Rusije, koji su sebe nazivali
sinovima Lenjina". Oni su pozivali na odlunu oruanu borbu. Njima su se
pridruili i bivi vojnici zelenog kadra. Ove pobune i nemire vodile su uglavnom
lokalne voe Hrvatske republikanske seljake stranke. I to najee na svoju
ruku.
Posle toga su Bjelovar i okolina postali jedno od najjaih uporita Hrvatske
republikanske seljake stranke. Radei u
Antolkovieve gostionice, pripucali su i ubili jednog seljakog momka na vratima
staje. Nevjerojatnom brzinom raulo se o dogaaju, pa seljaci iz bliih i daljih
sela nagrnue u masama, naoruani sjekirama, vilama, kosijerima, a poneki i
tucevima, u Sveti Ivan Zelinu da se obraunaju sa andarmima i vlau.
Uplaeni andarmi pobjegli su umom u pravcu Zagreba, a seljaci su u tren oka
postali gospodari u mjestu i zaposjeli sva nadletva. Poto su razoruali finanse i
pokupili oruje u andar-merijskoj stanici, poeli su traiti oruje i po kuama
gdje su pretpostavljali da ga ima. Iz nadletava pobacali su knjige i spise na ulicu
i onda ih zapalili. Spalili su i zemljine knjige.
Kotarskog pretstojnika Spilera uhvatili su seljaci nedaleko od Svetog Ivana, na
cesti prema Varadinu. Dotjerali su ga u mjesto i poveli na trg, gdje je upravo u
tom momentu pronoen koveg za sahranu ubijenog seljaka. Ogoreni seljaci
zgrabie Spilera i natjerae da koveg ponese na groblje. Tu ga nad rakom,
iskopanom za rtvu andarmskog nasilja,, ustrijelie.
Pobunu je mogla da ugui tek vojska. U streljakom stroju, puka-rajui se sa
pobunjenim seljacima, odredi vojske su treeg dana uli u Sveti Ivan. Velikoj
grupi pobunjenih seljaka sudio je kasnije Sudbeni stol u Zagrebu."
VELIKO TROJSTVO
101
Trojstvu, Josip Broz i drugovi najvei deo svoje aktivnosti posveivali su ba
seljacima. Oni su se povezali i s pojedinim naprednijim funkcionerima Radieve
stranke. Josip Broz je uspostavio vrlo prisne veze s Tomom Horvatom, voom
radi-evaca u selu.
O radu u tom periodu Franjo Podupski pria:
Josip Broz nam je govorio da nije dovoljno organizirati samo industrijsko
radnitvo, da je ono u Bjelovaru i itavom ovom kraju malobrojno i da je potrebno
imati najvre organizacione i idejne veze sa seljatvom. Treba raditi na tome
sjeam se njegovih rijei da se razni funkcioneri iz Hrvatske republikanske
seljake stranke, kao i njeni lanovi, pridobiju za pokret organiziranih radnika. U
tu svrhu odravani su mnogi sastanci po selima. Na tim sastancima sa po
dvojicom, trojicom seljaka, a i sa veim njihovim grupama, razgovarali su
pojedini nai drugovi, i tako smo sticali nove pristalice i simpatizere. Aktivnou
radnika taj se krug na selu proirivao. Tako smo drali sastanke po selima
Vrbica, Toma, Prespa, Vinjevac, Dominkovica, Maglena, Sandrovac.
U tom kraju sve do donoenja Zakona o zatiti drave, avgusta 1921 godine,
radila je organizacija KPJ. Tada su rukovodei komunisti bili strpani u zatvor ili
internirani, radniki domovi zapeaeni i arhive zaplenjene. Ali ve poetkom
1922 godine pojedini komunisti poeli su ponovo da se povezuju i da stvaraju
ilegalnu organizaciju. O tome pria Josip Duanec1, koji je tada bio sekretar
Okrunog partiskog komiteta za bje-lovarsko-krievaku upaniju:
Poslije Obznane i Zakona o zatiti drave u bjelovarsko-krievakoj upaniji
najprije je obnovila rad partijska organizacija u Krievcima. Zbog toga je
Pokrajinski izvrni odbor KPJ za Hrvatsku i Slavoniju stavio u zadatak
krievakoj partijskoj organizaciji da obnovi rad na podruju cijele upanije. To je
izvreno u toku 19221923 godine. Partijske organizacije su obnovljene u ovim
mjestima: Krievci, Bjelovar, urevac, Kutina, azma, Koprivnica, Novigrad
Podravski, Ivanigrad, zatim u selima: Apatovac, Kalnik, Carevdar (rudnik
uglja), Preseka, Cugovac, Sveti Petar vrstec, Brckovina, Sveti Petar Orehovec i
Sveti Ivan abno. Odmah nakon obnove partijskih organizacija formiran je
poetkom 1923 godine okruni (upanijski) partijski komitet sa sjeditem u
Krievcima. Svaka od gradskih, odnosno kotarskih partijskih organizacija
delegirala je po jednog, najvie dva lana u okruni komitet.
Duanec je 1951 godine bio upravnik osnovne kole u Krievcima.
102
Uslovi za rad bili su vrlo teki. O tome ivo svedoi sle-dee pismo, koje je iz
Bjelovara uputio stolar Josip Valenta1 Okrunom komitetu u Krievcima:
Dopis od Vas primio sam od 28 jula znadem da Vam je ve bilo teko to Vam se
nisam javio znadete i sami kako je kod nas, ovi moji drugovi morali bi da se bolje
discipliniraju, nemogu nikada svih u velikom broju od sedam lanova da skupim
n. pr. Merka i Balog koji se raunaju kao stari komunisti iz 1920 g. nikada jih
ne mogu sabrati, drug egovi doao je sav izprebijan sa svoje utrke, neznani to
emo sa tima drugovima to nisu revo-lucijonarni borci sa takovima lanovima
naa partija mogla bi samo propasti. Ja sam sa drugom Kovaiem izneli
zakljuak sve drugove sazvati i jo nekoliko ostalih neorganizovanih drugova, te
moliti nekoga od Vas da doe k nama te da uinimo tvrdi temelj povjerenitvu, a
koji ne ele ili nepokoravaju se part. disciplini izbaciti van iz partije. Druga
Bunjevevia smo pozvali na odgovornost, te on tvrdi da neto mora biti istina to
je prije govorio ali dotini koji su njemu pripovedali za druga Cvijia i Miljua
kae Bunjevevi da nisu u N.R.P.J. organizovani. Kada smo izjavili da emo ga
staviti po statutu part. sudu tada je izjavio, da on sve izjave povlai. Javite to
sada da uinimo sa njime.
Prole subote t. j. 28. o. mj. sazvali smo sastanak za organi-zovanje Nez. sind.
razdelili smo do 30 kom. poziva no odaziv je bio slab svega je prisustvovalo
sastanku 7 radnika. Poto nismo mogli nita definitivna da inimo to sazivam
ponovo sastanak za 2/VIII o. g. a omladinu na 10/VIII. Dragi drugovi vidim u
svakom dopisu kako Vi nas oduevljavate, znadem da ste revoluciono nastrojeni
no znajte i ja bi rado ja kada opaam ovde meu radnikom klasom haos,
neznanje, postajem nervozan teko mi je kada sam dao sve to sam mogao, za
proletarsku revoluciju trpio svakojake tekoe a naa raja o tome za sada nee
nita da znade nas trojica imade koji smo tvrdi i uvjereni da e naa partija biti
pobjednica u ovoj velikoj i tekoj borbi. Kod nas u Bjelovaru moglo bi se vie
uiniti, za nau stvar ali je, teko to jer nas imade veina iz provincije, i zaposleni
smo uvj'eke, teko nam je upoznavati se s masama rtvovati emo sve to
moemo mi ve kao ruski revo-lucioneri drugi nemoemo da budemo.
lanarinu jo nisam svu izabrao, poto mi je nisu svi dostavili i aljem Vam samo
za Bunjevevia, egovia po 7 dinara, Kovaia,
1 Josip (Vencl) Valenta bio je jedan od prvih socijalista u bjelovarskom kraju. Bio
je lan Socijaldemokratske stranke od 1910 godine. Valenta je uestvovao u
Oktobarskoj revoluciji i u graanskom ratu u Rusiji, odakle se 1922 godine vratio
u Bjelovar. Umro je od tuberkuloze 1924 godine.
VELIKO TROJSTVO
103
Valenta po 7 dinara, Kacun 4 din. za sada Vam aljem 30 din. ostalo to prije.""
Stjepan Sabi, Josip Broz i ostali jednomiljenici iz Trojstva, Tomaa i okoline
pokuavali su da uspostave vezu s parti-skom organizacijom. Zbog toga je Broz
odlazio jo 1921 godine u Zagreb, ali je tada bilo teko uhvatiti vezu, jer su
Obznanom radniki sindikati bili predati u ruke socijaldemokrata ili
socijalpatriota, kako su ih nazivali komunisti. U Hrvatskoj je jedino sindikat
graevinskih radnika ostao u rukama komunista, jer je njegov sekretar Mijo
Mlinari1 ujedno bio i narodni poslanik. Taj sindikat, kao i ostali sindikati, imao
je svoje prostorije u Ilici broj 55 i u njima su se skupljali radnici komunisti,
dogovarajui se ta da rade u novonastaloj situaciji.
Tom prilikom Josip Broz susreo se sa Dragutinom Veselijem, bravarskim
radnikom, koji je u to vreme bio sindikalni funkcioner. Veseli o tome susretu
pria:
Jednoga dana aprila ili maja 1921, na jednom sastanku u prostorijama
sindikata graevinara, raspravljalo se o sakupljanju pomoi gladnima u Rusiji.
Za vrijeme sastanka nepoznati ovjek pokucao je na vrata i uao u sobu. Na
pitanje prisutnih tko je i ta hoe, rekao je: Ja sam Josip Broz, strojobravar,
doao sam iz provincije, radim u Velikom Trojstvu i trebale bi mi neke informacije
o radu sindikata. Htjeli bismo sprovesti jednu akciju." U to vrijeme bilo je puno
raznih pijuna i provokatora koji su vrljali u sindikatima, pa su ga neki od
prisutnih, ne poznavajui ga, gledali s podozrenjem. Kada je Broz u daljem
razgovoru rekao da je prole godine doao iz Sovjetskog Saveza i da bi trebalo
poraditi na organi-zovanju metalskih i ostalih radnika u Bjelovaru i okolici i da
za to trai vezu sa svojim sindikatom, ja sam mu rekao da se sindikat metalaca
sada nalazi u rukama socijalpatriota i obeao mu da u ga povezati sa bivim
lanovima tog sindikata koji su ivjeli legalno. Taj sastanak bio je zakazan za isto
vee, i Broz se povezao sa legalnim lanovima pokrajinskog sindikalnog vijea za
Hrvatsku koji su ilegalno radili: Ivanom Krnde-ljom2 i Mijom Mlinariem.
Meutim, uskoro je bio donesen Zakon o zatiti drave, nastala su velika
hapenja u Zagrebu, tako da se ova veza prekinula. Mijo Mlinari pao je u zatvor.
Poetkom 1923, Partija
1 Mijo Mlinari umro je pred rat od tuberkuloze.
2 Ivan Krndelj je niz godina bio sindikalni funkcioner u Zagrebu. Pre
estojanuarske diktature bio je zastupnik u zagrebakom gradskom veu i
poslanik u Oblasnoj skuptini Zagrebake oblasti, izabran na listi Saveza
radnika i seljaka". Godine 1929 otiao je u emigraciju, bio jedno vreme lan CK
KPJ. Pred rat vratio se u zemlju, povukavi se iz aktivnog politikog ivota.
Godine 1941 ubile su ga ustae.
104
VELIKO TROJSTVO
105
nastavlja legalno da radi preko Nezavisne radnike partije. Broz i drugovi se
povezuju polovinom marta 1923 s partiskom organizacijom. Broz je uspeo da
doe do potrebne veze preko jednog lanka koji je bio objavljen u lokalnom
bjelovarskom listu Nezavisnost", prilikom parlamentarnih izbora 1923 godine.
Nezavisna radnika partija bila je donela odluku da uestvuje na parlamentarnim
izborima raspisanim za 18 mart 1923 godine. U svima srezovima u Jugoslaviji
radnici su pokuavali da postave svoje kandidate. O tome Josip Duanec pria:
Prva akcija naeg komiteta bila je postavljanje partijske liste za parlamentarne
izbore 1923 godine. Izborni materijal tampan je u Krievcima. Tadanji ef
policije u Krievcima, po zlu poznati Josip Zeissberger1, konfiscirao je sav tiskani
materijal. Nou, u najveoj tajnosti, tampan je drugi materijal i otpremljen
kriom u Bjelovar da se preda sudu na potvrdu. Meutim, sud je o dolasku nae
delegacije izvijestio policiju i ona je na vratima Sudbenog stola (Okrunog suda)
pohapsila sve nae drugove delegate: uru Boaka, Ivana Paviia, Antuna
TurkoviaPrugovia, uru Segovia i Tomu Kova-ia2. Tako je policija golom
silom onemoguila da istaknemo nau listu.
1 Josip Zeissberger ubrzo je otiao iz Krievaca u Zagreb, a posle a Vojvodinu,
gde je uestvovao u hapenju i proganjanju radnikih boraca. Posle se vraa u
Zagreb, gde postaje ef politikog odeljenja zagrebake policije. Da bi se dodvorio
reimu, posle 6 ânuara 1929 preao je s katolike na pravoslavnu veru i
promenio prezime Ze;ssberger u Stepa-novi. Zeissberger ;e bio framason, inae
prilino bogat ovek. Bio je doao u sukob sa Bedekoviem, efom zagrebake
policije, pa je bio vraen u Bjelovar za efa policije. Za vreme rata Nemci su ga
odveli u Osnabriick, gde je prilikom bomba-dovanja poginuo.
2 Od ove petorice radnika, trojica vie nisu meu ivima. Boak je po
zanimanju bio graditelj tambura, aktivno je rado u Partri, jedno vreme bio lan
okrunog komiteta u Krievcima, a 1942 godine ubile su ga ustae. Ivan Pavii
bio je ciglarski radnik, a umro je 1927 godine. Antun Turkovi, po zanimanju
zemljoradnik, radio je kao aktivan lan KP do 1930 godine, kada je umro.
Tomo Kovai, obuarski radnik, 1952 godine radio je kao lan Partije u
Bjelovaru.
uro egovi bio je lan Socijaldemokratske stranke jo pre Prvog svetskog, rata.
Od 1920 godine, sa izvesnim prekidima, aktivno ê radio u radnikom pokretu.
Godine 1941 ustaki preki sud osudio ga je na 15 godina robije. Ovu kaznu
izdravao je u Lepoglavi, odakle je osloboen 1943 prilikom upada partizana. Do
kraja rata ostao je u partizanima, gde je ponovo primljen za lana KPJ. Ali,
pa'rtiski komitet nije hteo da mu prizna lanstvo iz 1923 godine. uro Segovi se
tada obratio drugu Titu s molbom da mu on posvedoi njegovo lanstvo iz 1923
godine. Drug Tito mu je pismeno to posvedoio, a meni tim povodom rekao:
Ne valja to kad dananja generacija misli da svet poinje od nje.
uro Segovi je 1952 godine bio pretsednik Saveza boraca za grad Bjelovar.
I
uro Segovi ovako opisuje kako su sud i policija onemoguili bjelovarskim
radnicima da istaknu svoju listu za izbore:
Jednom nam je, mislim 1923 godine, javljeno da se na partijski rad produava
pod imenom Nezavisne radnike partije. To je bilo nekako uoi parlamentarnih
izbora. Ja sam po direktivi svoje organizacije otiao u Krievce u vezi s izbornim
pripremama i kandidacijama u itavom ovom kraju. Mene su drugovi kandidirali
na ovim izborima za kotar azmu. Kada sam otiao u sud sa ostalim drugovima
da podnesem kandi-datsku listu na potvrdu, sudac, neki Curi1, doekao nas je
uzvikom: Pa ta vi hoete? Vi ste komunisti!" Mi smo mu odgovorili:
Mi smo radnici i pripremamo svoju listu za izbore.
Sudac je u naoj prijavi naao niz formalnih nedostataka (neke potpise smatrao
je neitkim, nekim potpisnicima nije bila toboe naznaena puna adresa i sline
stvari) i saopio nam da moemo ii, ne potvrujui nam listu. A iz druge sobe
ve je bio telefonom obavijestio policiju o naem dolasku u sud. Kad smo izali,
pred zgradom Okrunog suda ekali su policajci da nas petoricu, koliko nas je
podnosilo listu, lie slobode. Njihov osnovni cilj bio je da se omete podnoenje
nae liste, u emu su, uz saradnju suda, i uspjeli.2
Kad sam s drugovima bio puten iz zatvora, otiao sam. feod advokata Gottlieba3
i traio od njega savjeta kako da napi-
1 Curi 'e posle 6 januara 1929 godine postao pretsednik Okrunog suda u
Bjelovaru. Umro je pre nekoliko godina u Bjelovaru kao penzioner.
2 Slian teror vren je i u ostalim mestima Hrvatske. Policajci sa pretili
radnicima da e se provesti kao u Bjelovaru. O tome svedoi sledea vest
objavljena u Borbi" 10 marta 1923 pod naslovom Izborni teror u Varadinu":
U sredu 7 o. m. uhapen je na nalog varadinskog efa policije na kolodvoru u
Varadinu nosilac nae liste za varadinsku upaniju drug Krok, kada je htio da
sa izbornim proglasom nae partije otputuje u Ivanec. On je predveden na
redarstvo, gdje su mu letai oduzeti. Sef policije Duan Ribar mu je kod
presluanja rekao, da on ne doputa nikakovu agitacru nae partije niti irenje
njenih letaka. Kad mu je drug Krok iz;avio da je naa partija legalna, na
program priznat od suda, a letake da je propustila vladina cenzura, rekao mu je
ef policije: Da sam ja'znao da vi spremate kandidatsku listinu, uinio bih s
vama isto to je uinila bjelovarska policija, dao bih vas pozatvarati. Ali vi ste
mene prevarili i zato vam ne dam agitirati."
Mi protestiramo protiv ovog nasilja toga varadinskog pandura. Sirotinja u
Zagorju treba na to nasilje odgovoriti na taj nain, da usprkos svih nasilja glasa
za nau progonjenu partiju."
3 Advokat dr. Hinko Gottlieb politki nije bio opredeljen, mada je pred sudom
esto branio komuniste. Godine 1927 ili 1928 otiao je u Zagreb, gde je
nastavio s advokatskom praksom. Posle okupacije prebacio se u Italiju. Pred kraj
rata otiao je u Palestinu, gde se bavio publicistikom. Tamo je umro 1948 ili
1949 godine. ena mu se nalazi u Argentini kod rodbine.
106
emo novu prijavu za podnoenje kandidatske liste sudu, da bismo izbjegli razne
greke pri sastavljanju i podnoenju liste. Advokat mi je odgovorio da je to ve
kasno, ali da on smatra da je to bio jedan nezakoniti i nasilniki akt, pa nas je
zamolio da mu damo detaljne podatke kako se stvar odigrala, a on e u listu
Nezavisnost", koji je tada izlazio u Bjelovaru, o tome pisati. To je zaista i uinio.
U Nezavisnosti" je objavio kako su pretstavnici liste Nezavisne radnike stranke
bili pohapseni i kako je stranci bilo onemogueno da izie na izbore."
Nezavisnost" je bila organ Hrvatske stranke prava (frankovci) za gradove
Bjelovar, Krievce i okolinu. Objavljujui vest da Nezavisna radnika partija nije
mogla da postavi svoje kandidate, Nezavisnost" je imala svoje raune. Radilo se o
radnikim glasovima koje je htela da dobije za Hrvatsku stranku prava. Puni
tekst toga lanka glasi:
koda je da se radnitvo nije moglo afirmirati sa listinom Nezavisne radnike
partije". Vidjelo bi se bilo, tko stoji danas uz njih i sa kakvim silama mogu
raunati. Ovako bez svoje listine morati e se radnitvo opredjeliti, da glasa
za koju srodnu stranku.
Bila bi velika pogreka, da se radnitvo radi toga povue od izbora. Tim bi
indirektno poduprlo svog dindumanina, a to je sa-danji reim, reim Obznane i
najveih nasilja protiv radnika, reim koji im je poruio stegnite remenje o
pojasu" pa ete biti siti.
Radnicima bi po svom programu i stranakoj taktici i strukturi bila bez dvojbe
najblia H.R.S.S.
Nu obzirom na nau upaniju i nae posebne ovdanje prilike bilo bi taktiki
pogrijeno, da radnitvo glasuje za H.R.S.S. H.R.S.S. je ovdje tako jaka stranka,
da ona ne treba tuih glasova, da spasi svoje mandate. Ali bi radnitvo moglo
doprinesti da se srui reimski kandidat (bilo demokratski, bilo radikalski) na taj
nain, da glasaju za H.S.P. koja je odluna protivnica reima i koja taktiki
ima isti cilj kao i radnitvo: Dolje s nasilnim reimom. Uz potporu radnika mogla
bi H.S.P. izai kao najjaa manjina, te dobiti mandat manjine. Drim da bi voe
radnika trebali sa H.S.P. ui u svaki sporazum, jer im ne e nita preostati ako
su realni politiari."
Ovaj lanak bili su proitali Josip Broz i Stevo abi. Iz njega su videli da su
radnici u Bjelovaru pokuali da postave svoju kandidatsku listu, ali da u tome
nisu uspeli. Trebalo je doi u kontakt s tim radnicima. Zbog toga su se Josip
Broz i Stevo abi uputili u redakciju Nezavisnosti", da bi doznali neto poblie o
itavom sluaju. U redakciji nisu hteli da im
VELIKO TROJSTVO
107
daju detaljna obavetenja, nego su samo rekli da je lanak napisao advokat
Gottlieb. Broz i abi poli su tada kod ovog advokata, koji im je rekao da se
jedan od uhapenih radnika zove uro Segovi, bravarski majstor iz Bjelovara.
Posle nekoliko dana Broz i abi otili su do egovia, koji
0 toj poseti pria:
Pronali su me u mojoj radionici i odmah smo zapoeli razgovor. Da bismo
mogli to slobodnije govoriti, izali smo iz radionice i tu mi je Joa odmah rekao
da ve dugo vremena trai partijsku vezu. Ja sam u prvi as malo posumnjao da
to moda nije policijska provokacija, ali sam se zatim umirio i povjerovao mu, jer
se s njime nalazio i abi, za kojeg sam ve ranije uo da je napustio radievce i
da se prikljuio radnicima. Ja sam odmah tom prilikom dao Brozu posao da ga
isprobam. Imao sam u radionici oko pola vree letaka za izbore, koje je trebalo
raspaati. Rekao sam mu: Uzmi letake, pa ih raspa-avaj, k tebi dolazi narod u
mlin i daj mu ih da ita!" Bez ijedne rijei Josip Broz je zabacio vreu preko lea i
krenuo. Jedan dio letaka razdijelio je po gradu, a ostatak odnio u svoje selo.
S obzirom na teror ne samo u Bjelovaru nego i u itavoj zemlji, kandidati
Nezavisne radnike partije uspeli su da izau na izbore u svega nekoliko izbornih
okruga, gde su dobili ukupno oko 30.000 glasova. Na izborima u itavoj zemlji
po-bedili su radikali. Radikali su dobili 108 mandata, zatim Radi 70, demokrati
51, klerikalci 22, Spaho 18, Demijet 13, zemljoradnici 9, Nemci 6, socijalisti i
Bunjevci po 3, Trumbi Drinkovi 2, federalisti u Crnoj Gori 2, kmetijci, Srpska
stranka
1 Rumuni po 1.
Posle izbora bjelovarska Nezavisnost" pakosno je pisala ti svom broju od 24
marta 1923 godine:
Komunisti bili su i proli. Reimu je potpunoma uspjelo unititi ovu stranku,
koja je imala prije 56 mandata a sada ne iznese nijednog. Znak je to da
biva stranka nije imala ivotne snage, da nije bila izraaj kakve stvarne potrebe,
uvjerenja i organizacije, ve da je bila sluajni produkt momentanog uvjerenja i
osjeanja neorijentiranih nezadovoljnika. Sa takovom strankom nije nitko nita
izgubio."
Otada je Josip Broz stalno odravao kontakt sa egoviem. Uspostavljanje
prekinutih partiskih veza izvreno je na ilegalnom sastanku, na mestu zvanom
Logorite, na periferiji Bjelovara. Tome sastanku prisustvovali su: Teodor
Merka1, ruko-
1 Teodor Merka umro je posle rata.
108
vodilac partiske organizacije u Bjelovaru, uro Segovi, Marko Pavii1, ciglar, i
Josip Valenta, stolar.
Josip Broz je uspeno izvravao razne partiske zadatke, pa je poetkom 1924
godine izabran za lana Okrunog komiteta. U to vreme Okruni komitet su
sainjavali: sekretar Dragan Duanec, lanovi: Josip Broz, uro Segovi, Stevo
abi, obuarski radnik Mati ja Krok2 iz urevca, seljak Ivo Ledinski iz
Novigrada Podravskog, Josip Valenta i jedan stolarski radnik iz Kutine3, ije se
prezime nije moglo da utvrdi.
Josip Broz je tada bio mladi, dosta vitak, veseo, sea se uro Segovi.
Volio je da pravi ale kada se nije radilo o politikim stvarima. Bio je uglaen,
uredan, ist, lijepo se nosio. Inae, nije znao za kolebanja, u politikom radu
traio je da sve stvari budu jasno postavljene, do kraja objanjene, a ono to je
trebalo uraditi, uraeno odluno i dosljedno. Jo uvijek je stajao pod dojmom
dogaaja u Rusiji 19171920 i vrsto vjerovao da nita ne moe sprijeiti
pobjedu revolucionarnog pokreta u naoj zemlji.
Poetkom 1924 godine umro je od tuberkuloze Josip Vencl Valenta, dobar
prijatelj Josipa Broza. Valenta je bio rodom iz sela Markovca, predgraa
Bjelovara, a radio je u fabrici poljoprivrednih maina Smev", gde je uspeo da
organi-zuje radnike. Pod rukovodstvom Josipa Valente u toj fabrici za nepune dve
godine bila su voena etiri trajka.
Okruni komitet odluio je da se Valenti priredi dostojan pogreb. Valenta je bio
ugledan radniki borac, pa su na njega polagali pravo i socijaldemokrati, govorei
da je pokojnik bio lan Socijaldemokratske stranke jo 1910 godine. Zato su na
Valentin pogreb doli i komunisti i socijalisti. Prvi put u ovom kraju na odar
jednog radnika bio je stavljen venac sa crvenim trakama i srpom i ekiem. Taj
venac je noen na elu pogrebne povorke, i to je meu radnitvom ostavilo
snaan utisak. Po iznoenju kovega iz kue trebalo je da jedan socijaldemokrata
odri govor. Meutim, katoliki svetenik po imenu Riko4 usprotivio se tome.
Pomogli su mu roditelji Josipa Valente, koji su bili vrlo konzervativni.
Socijaldemokrata se tada povukao.
1 Marko Pavii umro pred rat.
* Matija Krok se jedno vreme bio pasivizirao u politikom radu. Sada radi u
urevcu.
8 Ime ovog radnika nisam uspeo da utvrdim. Samo sam saznao toliko da je
umro uoi okupacije.
* Franjo Riko kasnije je postao profesor veronauke u bjelovarskoj gimnaziji.
Umro je 1929 godine.
VELIKO TROJSTVO
109
Na groblju je trebalo da govori komunista. Kad je koveg poloen na zemlju,
pristupio je raci Josip Broz i oprostio se sa svojim mrtvim drugom. Govor1 je
zavrio recima:
Mi ti se, drue, zaklinjemo da emo se do kraja ivota boriti za ideju kojoj si
bio toliko odan.
U tome trenutku razvijena je i crvena zastava nad grobom Josipa Valente.
Tako je pogreb zavren, ali pop Riko odmah je otiao u andarmeriju i prijavio
da je odran komunistiki sprovod i da on nije mogao u redu da izvri svoj
crkveni obred". Zan-darmi su odmah otvorili istragu i obratili se roditeljima za
podatke o radniku koji je odrao govor. Ovi nisu znali ime govornika. Isto tako
nisu umeli da kau ni koji su ljudi uestvovali u organizovanju sahrane.
Tragajui dalje, andarmi su doli do podataka da je na organizovanju sahrane
radio uro Segovi, pa su ga uhapsili. Pitali su ga ko je drao govor, ali Segovi
nije hteo da kae. Na neki nain andarmi su doznali da je govornik po
zanimanju mlinar, pa su onda poeli, vodei sa sobom uhapenog Segovia, da
obilaze sve mlinove u okolini Bjelovara. Tako su doli i u Trojstvo. O hapenju
Josipa Broza, uro Segovi pria:
Zandarmi su me doveli u Trojstvo i itavu no drali vezanog u opini. Ujutru su
izveli sve radnike iz mlina i poeli da ih presluavaju. Josip Broz nije bio u mlinu,
nego je naiao kad su andarmi poeli da presluavaju radnike. Zapitali su i
njega ko je iz tog mlina uestvovao na Valentinom pogrebu, a on im je odgovorio:
Ja sam bio na sprovodu.
Zandarmi mu na to narede da poe s njima u opinu. "U opini su mu pokazali
mene. Joa me je odmah pozdravio i time pokazao da se poznajemo. Zandarmi se
tada obrate meni s pitanjem:
Je li taj govorio?
Ne ekajui da ja odgovorim, Broz ree:
Jest, ja sam govorio.
Tada nas obojicu vrsto svezu lancima i povedu u bjelovarsku policiju."
Josipa Broza i Segovia andarmi su sprovodili elezni-kom prugom, putem koji
je bio neto krai nego da se ilo drumom.
x Imali smo da pjeaimo punih deset kilometara po pruzi, pria Josip Broz.
Segovi je padao, jer je bio slab, pa je i mene stalno povlaio za sobom. Tako smo
okrvavljeni stigli
1 Drugovi iz Bjelovara kau da je ovo bio prvi javni govor druga Tita. Meutim,
drug Tito je jo 1920 drao predavanja u sindikatima u Zagrebu.
110
u Bjelovar. Zandarmi su nas vezane vodili po gradu da nas svijet vidi, prebacivali
nas iz jednog zatvora u drugi, dok konano nismo bili baeni u zatvor u
Demetrovoj ulici. Sasluavao nas je jedan pristav1 koji nije bio u dobrim
odnosima s popom Rikom. Savjetovao nam je kakve formulacije da
upotrebljavamo da nas sud ne moe da sudi po Zakonu o zatiti drave. Priznao
nam je da nas je prijavio katoliki pop. Pristav je bio antiklerikalac, pa je to bio
jedan od glavnih razloga zato je gledao da nas izvue od suenja. To se i
ostvarilo, jer kad je predmet doao na sud, vidjelo se da nema elemenata
krivinog djela, pa smo bili puteni. U zatvoru smo leali osam dana. egovi i ja
jeli smo jednom kaikom.
Politika situacija u Hrvatskoj bila je tada neobino zategnuta. Stjepan Radi se
nalazio u ilegalnosti. Pojedine organizacije HRSS-a na terenu svojom inicijativom
poele su da skupljaju oruje u oekivanju oruanih sukoba sa andarmerijom i
vojskom. Okruni komitet KPJ u Krievcima takoe nije sedeo skrtenih ruku.
Brozu, Sabiu i egoviu bio je poveren zadatak sakupljanja oruja i priprema za
oruanu borbu. Poto je Sabi u ratu bio oficir, to je on na ovom zadatku najvie
radio. Sve sakupljeno oruje bilo je tu raznih puaka i revolvera sklanjalo se
u tajni magacin na jednom brdu u Velikom
Trojstvu.2
U ime Okrunog komiteta Josip Broz je esto odlazio na vezu u Zagreb, do
Pokrajinskog komiteta Komunistike partije Jugoslavije za Hrvatsku. Tu se
jednom susreo s Ljubom Ra-dovanoviem, koji je u to vreme bio sekretar
Oblasnog komiteta KPJ u Osijeku. Josip Broz je izvestio Radovanovia o situaciji
na terenu, o raspoloenju masa, o akciji radievaca, o kontaktima koje je Okruni
komitet za okrug bjelovarsko-krievaki uspostavio s njima, o tome da je na
inicijativu Okrunog komiteta sakupljeno dosta oruja. Josip Broz je na kraju
otvoreno rekao da partija o tim pitanjima mora da donese odluku.
Ljuba Radovanovi3 pria Josip Broz odbio je sve nae prijedloge. To je bilo
prilino razoaranje za nas. Kad sam se vratio u Trojstvo, rekao sam Sabiu:
Pod ovim rukovodstvom Komunistika partija Jugoslavije nikad nee doi na
vlast.
1 Ovaj pristav zvao se Franjo Gregurek. Godine 1952 ivi kao penzioner u
Bjelovaru.
a Jedan deo tog oruja sauvan je sve do 1941, kada je upotrebljeno
u ustanku. *,.,.-,*
3 Ljuba Radovanovi, profesor, bio je pred rat likvidator, pod okupacijom 1941
1944 iveo pod zatitom poznatog policajca Dragog Jovanovia, upravnika grada
Beograda i ministra u Nedievoj vladi, 1948 izjanjavao se za rezoluciju
Informbiroa.
VELIKO TROJSTVO
111
Ljubi Radovanoviu nije se dopalo ni moje izlaganje. Sekretar Saveza
drvodjeljaca, Predojevi, na jednom sastanku rekao mi je da me se Ljuba
Radovanovi poplaio poslije razgovora i da me je smatrao za provokatora!"
Na terenu, u Bjelovaru i okolini, komunisti su odravali najtenje veze s
radievskim organizacijama. U meuvremenu, poetkom 1924 godine, bila je
zabranjena Nezavisna radnika partija, pa su za propagiranje linije KPJ koriene
radievske politike manifestacije. O tome kae Dragan Duanec:
Kako nam u to vrijeme reim nije dozvoljavao politiki rad uope, to smo rijeili,
na prijedlog Josipa Broza, da zborove Hrvatske republikanske seljake stranke
koristimo za popularizaciju naih parola. Mi bismo drugove tano rasporedili na
zboru i oni bi izvikivali nae parole: protiv reakcije, protiv terora, za demokratska
prava i slobode, za radniko-seljaku republiku, za savez radnika i seljaka, za
priznanje Sovjetske Rusije. Tako smo u Bjelovaru, Krievcima, Kalniku i drugdje
radievskim zborovima dali isto nau boju. Po savjetu Josipa Broza vodili smo
pregovore s radievskim funkcionerima na terenu: sa seljakom Josipom
Cimekoviem, narodnim poslanikom za kotar Bjelovar i Mikom Crljenakom1,
narodnim poslanikom za kotar Garenicu. Ova dva potena ovjeka bila su i
lanovi Glavnog odbora HRSS-a. Drali smo i veze s voom HRSS-ovaca u
Bjelovaru, advokatom Joom Leboviem.
Okruni komitet gotovo i nije odravao skupne sjednice, makar i krnje, ili ih je
odravao vrlo rijetko, jer je to u ono vrijeme bilo teko, upravo nemogue. Svi
istaknuti komunisti bili su pod stalnom prismotrom policije, pa se opilo mahom
preko kurira. I pored tog terora mi smo nastavljali rad. Proslavljali smo i Prvi
maj, pa se Prvog maja 1924 godine crvena zastava zavijorila na historijskoj lipi
Gornjeg grada u Krievcima. Zbog toga su bili zatvoreni drugovi uro Boak,
Ivan Konfic2 i Ignac Boak3..."
U meuvremenu dolo je, poetkom 1925 godine, do znaajnih promena u
politikom ivotu zemlje. Hrvatska republikanska seljaka stranka bila je dola
jo u ei sukob s reimom, naroito posle povratka Stjepana Radia iz Moskve,
polovinom 1924 godine. Kralj Aleksandar naredio je u decembru 1924 godine da
se Zakon o zatiti drave primeni i na radievce. Rukovodstvo HRSS-a bilo je
pohapeno. Stjepan Radi se krio jedno vreme u Zagrebu, u stanu svoga zeta
Augusta
1 Miko Crljenak je doao u sukob s Radiem posle 1925 kad je Radi otiao u
Beograd i obrazovao ,,RR" vladu s Paiem. Na iduim izborima onemogueno je
Crljenaku da se kandiduje. Miko Crljenak je umro pred rat.
a Ivan Konfic radio je kao frontovac 1952 u svom mestu.
1 Ignac Boak iveo je 1952 godine u svom mestu.
112
Koutia na Zrinjevcu, gde je imao jedno tajno sklonite. Meutim, policija je
doznala za to sklonite, u njemu ga pronala i uhapsila 5 januara 1925.
Bio je pojaan i teror protiv radnike klase. CK KPJ bio je odluio da izdaje svoj
ilegalni organ Komunist". Zadatak da organizuje tampariju dobio je Moa
Pijade. On je u jednom stanu u urievoj ulici, na Bulbulderu u Beogradu,
montirao malu tampariju i tampao tri broja Komunista". List se tampao na
taj nain to je prvo bio sloen runim slogom, a zatim se otisak prenosio na
obine getetner-matrice i umnoavao. Tako je izgledalo da je list izraen u
tampariji. Meutim, u novembru 1924 godine provokator Vlada Miti1, tada
sekretar sindikata drvodeljskih radnika, koji je znao gde Moa Pijade tampa
Komunist", odao je stvar policiji.
Suenje Moi Pijade otpoelo je u jeku borbe protiv ra-dievaca. U Beogradski
prvostepeni sud bile su premetene pojedine sudi je iz unutranjosti u koje je
reim imao vie pove-, rejrja, samo da bi se Moi Pijade izrekla kazna koju je
zahtevao dvor. Jedan od tih sudija, Kosti iz Pritine, traio je ak smrtnu kaznu,
sudija Marinkovi je predloio 20 godina robije, a sudija Vukajlovi, republikanac
po ubeenju, 15 godina. Konano je vee izreklo kaznu od 20 godina robije. Kada
je brat Moe Pijade, David Pijade, iao u Apelacioni sud da se raspita zato je
izreena takva kazna, bilo mu je odgovoreno, preko nekih prijatelja, da je tako
hteo dvor. Kazna nad Moom Pijade trebalo je da zaplai radievsko vodstvo.
U februaru 1925 odrani su izbori za Narodnu skuptinu. HRSS je dobila 67 od
ukupno 315 mandata. Meutim, iznenadno 27 marta Pavle Radi, po odobrenju
Stjepana Radia koji se nalazio u zatvoru, daje u Skuptini izjavu kojom priznaje
monarhiju i Vidovdanski ustav. Uskoro zatim bivaju puteni iz zatvora svi
rukovodioci Radieve stranke, a on sa nekoliko lanova vodstva svoje stranke
ulazi u leto 1925 godine u takozvanu RR vladu (radikalsko-radievska vlada)
kojoj je na elu bio Nikola Pai.
U hrvatskom selu nastalo je zaprepaenje. ovek koji ih je dosad vodio izdao je
interese seljaka. Zavladala je apatija. Borbenost seljaka naglo je popustila. Niko
od lokalnih voa nije davao znaajniji otpor. Ogromna veina se priklonila Ra-
dievoj liniji.
Takvo je raspoloenje bilo i u okolini Bjelovara. Seljaci su bili razoarani, utueni,
bezvoljni. Josip Broz se nosio milju da krene iz ovog preteno seljakog kraja u
kakav industriski centar, gde bi mogao da aktivnije politiki radi. I u mlinu bilo
1 Vlada Miti postao je kasnije voa Jugorasa, faistikih sindikata.
VELIKO TROJSTVO
113
je dolo do promena. Vlasnik mlina, stari Samuel Polak, nije hteo da se mesa u
politiki rad Josipa Broza. On bi govorio:
Dokle god si ti dobar majstor, mene se ne tie ta radi izvan mlina.
Ali uskoro zatim Polak je bio operisan i u Zagrebu umro, a vlasnik mlina postao
je njegov zet, Oskar Rosenberg1, trgovaki pomonik iz Bjelovara. To je bio
naduven ovek koji je k tome voleo da ivi na velikoj nozi. Cesto je odlazio u
Bjelovar, Varadin, Zagreb, lumpovao. Zato mu je trebalo dosta novaca, pa je
poeo da zakida radnike u mlinu. Zbog toga je doao u sukob s Josipom Brozom.
Jednog dana pozvao ga je k sebi i rekao mu:
Ili e se baviti politikom ili raditi.
U to vreme andarmerija je dolazila skoro svake subote i vrila pretres kod Broza,
pa je i to uticalo na Rosenberga.
Tako je Josip Broz napustio Trojstvo posle boravka od etiri i po godine. Ispratili
su ga svi njegovi prijatelji.2
Pred polazak Franjo Podupski dao je Brozu pedeset dinara, a on mu je ostavio za
uspomenu jedna mala kleta i jedan francuski klju. Ladislav Bujnoh je pozajmio
Brozu 600 dinara.
Dao sam mu taj novac da prehrani porodicu dok se ne zaposli. Poslije dvije
godine Broz mi je pisao i vratio zajam, srdano mi zahvaljujui.
1 Rosenberg je uskoro prodao mlin, pa je novi vlasnik, da bi dobio osiguranje,
zapalio mlin. Tako je mlin uniten. U kui s ulice, u sobi u kojoj je stanovao
jedno vreme Josip Broz, sada ponovo radi mali mlin s jednim parom kamenova.
Za Oskara Rosenberga ne zna se gde je. Neki seljaci vele da je odveden u Poljsku
i ubijen u nekom logoru 1942 godine.
2 Godine 1927, kada se Tito vratio iz zatvora u Ogulinu, posetio je Trojstvo.
Sabi i Segovi kupili su jedan motor za mlin u urevcu i predloili su mu da on
otvori svoj mlin, kako bi mogao lake politiki da deluje, da ne zavisi od
poslodavca. Tito je ovu ponudu odbio. Kada je egovi posle rata bio kod druga
Tita, pomenuo je taj predlogvLijepog ste vraga htjeli napraviti od mene s tim
mlinom", odgovorio je Tito egoviu, alei se.
8
esta glava KRALJEVICKO BRODOGRADILITE
Kako su radnici bili eksploatisani u brodogradilitu. Josip Broz radi na opravci
torpiljarki i jaanju partiske i sindikalne organizacije. Briga za ljude.
Protestni trajk. Dua lanka Josipa Broza u radnikim novinama o surovoj
eksploataciji u Kraljevici. Uspeh trajka. Josip Broz je otputen.
Kraljevica, izvanredna prirodna luka severnog Jadrana, ili kraljica luka"
porto re" ima jedno od najstarijih brodogradilita na naoj obali. Podignuto je
jo pre vie od 200 godina za vreme vladavine nemakog i austriskog cara Karla
VI. Na njemu je sagraeno mnogo ratnih brodova, meu kojima i ogromna fregata
Austrija", koju je vlada u Beu poklonila toskanskom vojvodi. Oko godine 1780
brodogradilite je prelo u ruke jednog francuskog drutva koje je gradilo
jedrenjake od 100 stopa, 33 metra duine, za plovidbu preko Atlantika. Sa
Velebita i drugih naih planina dnevno je do voeno u Kraljevicu 300 kola
hrastovine i ostalog drveta za graenje brodova, a kolonijalna roba odvozila se iz
kraljevike luke Karolinkom cestom u Karlovac i ostale gradove.
Kraljeviki karpenteri nadaleko su bili poznati po tome to su znali da daju
najbolje oblike brodovima. Godine 1835 preuzeli su ovo brodogradilite Englezi,
braa Joseph i Thomas Prichard iz Dovera. Oni su sagradili veliki ratni brod
Marija Ana", koji je nastradao u jednoj oluji na Jadranu, i jo 23 trgovaka
broda. Izgradnja eleznike pruge ZagrebRijeka dovela je do naglog propadanja
Kraljevice. Tek od 1880 godine kraljeviko brodogradilite poelo je da gradi
moderne brodove. Godine 1908 ovo brodogradilite preuzima veliko maarsko
preduzee Ganz-Danubius". Parne maine, motori i ostala
8*
116
oprema za brod proizvodila se u Budimpeti, trup broda izgraivao se u
Kraljevici, a motori ili maine montirani su na Rijeci. Od 1908 do 1919 godine
sagradilo je ovo drutvo u Kraljevici veliki plivajui dok od 3.500 tona, plovnu
dizalicu od 100 tona, 10 razaraa za visoko more od 800 tona, 18 torpiljarki za
visoko more od 300 tona, 6 minopolagaa i jo nekoliko manjih brodova.
Posle Prvog svetskog rata kralj eviko brodogradilite pripalo je koncernu Banke
za pomorstvo i nazvalo se Jugoslovenska brodogradilita d. d. U ovom koncernu
nalazila su se sledea preduzea: Banka za pomorstvo, Parobrodarsko drutvo
Vesna", Jugoslovenska brodogradilita d. d., Nekton", ribarsko drutvo i
Drutvo za graenje slagalita u suakoj luci. Od svih ovih preduzea jedino je
aktivno bilo Jugoslovenska brodogradilita, pa je Banka za pomorstvo stalno
zakidala nadnice radnicima u brodogradilitu. Cesto se deavalo da radnici nisu
primali nadnice po deset nedelja.
Posle Obznane u kraljevikom brodogradilitu bilo je nekoliko pokuaja da se
osnuje partiska organizacija i sindikalna podrunica. Ali, najborbeniji radnici bili
su hapeni ili pro-terivani. Sindikalne podrunice su se raspadale, jer radnici
nisu mogli da plaaju lanarinu. Ostavljeni sami sebi, radnici su jedino mogli da
se preko Inspekcije rada ale Ministarstvu socijalne politike u Beogradu. U arhivi
Jadransko-Podunavske banke u Beogradu pronaena su dva karakteristina
akta, koja reito govore o uslovima rada u Kraljevici neto pre nego to je u
tamonje brodogradilite stupio na rad Josip Broz.
U jednom pismu ministar socijalne politike tadanje jugo-slovenske vlade pie
ministru vojske i mornarice 28 jula 1925 godine:
.Radnici brodogradilita u Kraljevici obratili su mi se jednom predstavkom, u
kojoj se, izmeu ostalog, ale i na to, da im prednje preduzee vrlo neuredno
isplauje pripadajue im nadnice, izgovarajui se pri tom poglavito time, da mu
se potrebne doznake novca od strane podrunog Vam Ministarstva ne isplauju
redovno. Meutim, kako izgleda, to nee biti glavni razlog za takvo njihovo
postupanje, jer i sami radnici u dotinoj njihovoj predstavci navode: da je
podruno Vam Ministarstvo u toku poslednjih est meseci isplatilo prednjem
preduzeu oko deset milijuna Dinara, ve izgleda da je glavni razlog za dotinu
neurednost u tome, to vlasnici prednjeg preduzea primljene novce od
podrunog Vam Ministarstva upotrebijuju za razne druge svoje poslove, van
ovoga preduzea, te usled toga radnici moraju da ostanu bez svojih nadnica.
Pa poto se momentano u prednjem preduzeu opravljaju iskljuivo ratni
brodovi, za raun podrunog Vam Ministarstva, to
KRALJEVICKO BRODOGRADILITE
117
mi je ast umoliti Vas, gosp. Ministre, da izvolite preduzeti potrebne mere preko
svojih organa, da se prednje preduzee primora da svoje radnike isplauje
redovno, u protivnom, ast mi je umoliti Vas, da izvolite preduzeti potrebne
retorzivne mere protiv njega. Primite, Gospodine Ministre, uverenje moga
odlinog potovanja."
Ministar vojske bio je naredio istragu po ovom sluaju. Iz izvetaja komandanta
Prve pomorske obalske komande kontraadmirala Metoda Koha vidi se da su
radniki zahtevi potpuno opravdani. U tome aktu iznosi se poslovanje Jadranskih
brodogradilita, navodi da su ona jedino aktivno preduzee u koncernu Banke za
pomorstvo, pa se dalje veli:
Brodogradilite raspolae kapitalom od Dinara pet milijuna. Ceo ovaj kapital
uloen je u Brodogradilitu, tako da obrtnog kapitala to preduzee nije imalo niti
ga je do danas dobavilo.
Prilikom nacionalizacije preuzela je nova uprava i sve dugove sekvestralne
uprave. Iz poetka je ovo poduzee radilo pasivno, ali se je u zadnje vreme, a
naroito u proloj godini odmorilo usled obilne dravne pomoi te je postalo
aktivno. Ova dravna pomo u zadnjem periodu 1924/25 sastojala se je iz:
A. Dravne subvencije.
B. Odtete za uzdravanje brodskih korita minonosaca i ten-dera to su ostali na
Brodogradilitu od Austrije.
C. Zaposlenja za dravne potrebe uz veoma povoljne uslove za Brodogradilite.
Ad A. Subvencije je Brodogradilite primilo u iznosu od nekih sto pedeset hiljada
Dinara.
Ad B. Odtetu od ukupno est milijona Dinara primilo je takoer Brodogradilite
u dva obroka, najpre dva onda etiri milijona.
Ad C. Naa Mornarica dala je Brodogradilitu u proloj 1924/25 god. sledee
radnje:
Generalni opravak torpiljarka ,,T1", ,,T2" i ,,T3".
Dovrenje dvaju tendera i
Generalni opravak torpiljarka ,,T4" i ,,T6".
Za ove radnje isplaeno je Brodogradilitu prema ugovorima:
za utroeni materijal.....
10% provizije za nabavku materijala .
za radnu snagu ......
za reiju........
na ime iste zarade 18% .
2 591.840. dinara
259.184. 1,787.381. 3,091.679. 1,310.384.
Ovaj novac primilo je Brodogradilite za opravak torpiljera ,,T1", ,,T2" i ,,T3" i za
dovrenje dvaju tendera. Radnje na torpi-
118
ljarkama ,,T4" i ,,T6" poele su tek pred dva meseca, nu Brodogradilite prima za
ove radnje ve mesene isplate. Za opravak ovih dvaju torpiljera predvien je
kredit est i pol milijona Dinara.
Na objektima Mornarice bilo je u ovo vreme zaposleno popreno 104 radnika na
dan. Najvei broj iznaao je 165 radnika. Poprena plata bila je dakle u godini
1924/25 17.186 Dinara ili 1.432 Dinara na mesec, to je za poprenu platu
vrlo velik iznos.
Na ime reije isplaeno je brodogradilitu ukupno 3,091.679 dinara, to iznaa
okruglo 173% na radnu snagu. Ako se uzme u obzir, da Brodogradilite za sve
ove radnje nije uinilo ni jednu investiciju, a da je vie od polovice radnja
izvreno bez upotrebe maina, na dalje, da Brodogradilite zaposluje od tehnikih
lica samo dva ininjera, jednog crtaa i jednog poslovou, i da je obzirom na broj
zaposlenih radnika kod ovih dravnih i drugih privatnih radnja brodogradilite
doseglo skoro svoj kapacitet, onda se moe uviditi, da je ovaj reiski stav potpuno
pokrio faktinu reiju ako ne i uveliko premaio.
Materijal plaao se je brodogradilitu po originalnim fakturama uraunajui tu i
sve trokove za transport, carinu, pakovanje etc. Na ovaj iznos plaala se je jo
provizija u iznosu od 10 od sto. Ova provizija ostala je dakle Brodogradilitu kao
ista zarada, a iznaala je okruglo 260.000 dinara.
Na ime iste zarade isplatilo se je Brodogradilitu 18% na eli iznos za materijal,
proviziju, radnu snagu i reiju. Ovaj stav iznaao je dinara 1,310.384.
Isplata vrila se uvek redovno na kraju svakog meseca za izvrene radnje.
Prema tome Brodogradilite nikada nije moglo oskudevati u novcu za radnje na
objektima Mornarice, tim manje to se je plaala ogromna reija, a kao ista
zarada isplatila se je svota od okruglo 1,570.000. Din. (18% zarada i 10%
provizija za materijal). Sem ove iste zarade primilo je Brodogradilite od drave
jo subvenciju od 150.000. Dinara i odtetu za uzdravanje brodskih korita,
koja su ostala na brodogradilitu jo od austrijske Mornarice, u iznosu od est
milijona dinara. I ove svote treba uzeti kao isti prihod u korist brodogradilita,
poto se uzdravanje brodskih korita ne vri skoro nikako, a o emu sam se
mogao lino uverili na licu mesta. Prema tome moe se isti prihod
brodogradilita za * godinu 1924/25 proceniti na 7,800.000 dinara."
Kontraadmiral Koh zakljuuje zatim da je alba radnika tana i da
brodogradilite vrlo neredovno isplauje. Ovo neredovno isplaivanje utie
naravno na raspoloenje radnika, disciplinu i uopte na eli rad brodogradilita".
kraljeviCko brodogradilite
119
Uprava Jugoslovenskih brodogradilita nije se sloila s nalazom kontraadmirala
Metoda Koha. U aktu od 28 avgusta 1925 godine upuenom Odeljenju za
Mornaricu veli se:
Istina je da radnici nisu bili uvjek redovno isplaivani, ali je od poetka ove
godine uvjek bilo raspoloivo toliko novaca, da su radnici koji su traili dobili
potrebni predujam.
Kad se uzme u obzir, da nai radnici zarade skoro drugu plau sa radom na
akord, onda to nije tako strano..."
Kada je Inspekcija rada u Zagrebu donela odluku da uprava brodogradilita mora
bez zaostataka da isplauje radnicima nadnice, uprava je energino odbila takvo
reenje, pa je 26 avgusta 1925 godine uputila sledei akt Ministarstvu trgovine i
industrije u Beogradu:
ast nam je podastreti Ministarstvu prepie jedne odluke Inspekcije rada Zagreb
od 13. o. m. i naeg odgovora na istu sa molbom da Ministarstvo poduzme
shodno da se ovakav postupak Inspekcije u budue ne ponovi, jer se radnici radi
ovake malenkosti - pozivaju na takve odluke i onemoguuju naim organima
odravanje reda i discipline.
Ako bi se kod nas konstatovale kakve nepravilnosti neka se odluka Inspekcije
nama i radnicima svakomu u odgovarajuoj formi saopi, a prije izdavanja
odluke neka se g. g. izaslanici obrate i na upravu, jer samo ona moe dati tone
dokumentovane informacije."
Neki drugovi u Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku savetovali su Josipu
Brozu da pokua da se zaposli u kraljevikom brodogradilitu, kako bi pomogao
organizovanje radnika. U Kraljevicu je Josip Broz stigao septembra 1925 godine.
Obratio se na radnika Antona tefania1, koji je ve due vremena bio zaposlen u
brodogradilitu. Novoga radnika tefani je odveo do male gostionice, koju je
drala njegova ena Mima. Tu se Josip Broz hranio i stanovao dok nije za njim
dola u Kraljevicu ena sa sinom arkom. Tada je naao jednu sobu u kui
Barice Jakovi, na breuljku iznad brodogradilita. Ubrzo je Broz doao u
kontakt s doktorom Pajom Gregoriem, koji je bio zaposlen u antimalarinoj
stanici u Kraljevici. Pajo Grego-ri je u toku 1924 bio obnovio partisku
organizaciju u Kraljevici, pa je vezu s njome predao Brozu, jer je u jesen 1925 bio
premeten u Trogir.
Nekoliko dana kasnije Josip Broz se zaposlio u brodogradilitu. U imeniku
radnika koji se jo danas nalazi u brodo-
1 tefani je 1952 godine radio i dalje u brodogradilitu, kao glavni poslovoa
brodokovanice.
120
gradilitu, pod registrom B od 1925 godine, a pod brojem 902 i rednim brojem
445, upisano je:
Broz Josip, roen 1892, mjesto Kumrovec, oenjen, mjesto stanovanja
Kraljevica, zanimanje strojobravar, satna nadnica 6,50 dinara. Stupio na posao
21 IX 1925), otputen 2 X 1926 godine."
Prvo vreme bio je zaposlen u radionici za popravku i izradu delova za strojeve i
motore. Za godinu dana, koliko je boravio u Kraljevici, Josip Broz je radio na
opravci torpiljarki, izgradnji specijalnih motornih amaca, opravci manjih
putnikih brodova. Jednom prilikom bio je graen veliki motorni amac za
tadanjeg ministra finansija Milana Stojadinovica1, u koji je trebalo ugraditi
hidroavionski motor.
Mnogo smo muka imali da ugradimo hidroavionski motor u ovaj brodi,
pria Josip Broz. Pravili smo probe da auspuh" iz motora ide direktno u vodu,
tako da i to bude po-
1 Prema podacima koje je profesor Milan Barto objavio 1945 godine u Glasu",
Milan Stojadinovi je na sledei nain stekao svoje bogatstvo. U vreme Prvog
svetskog rata bistar mlad ovek, ali siromaan kao erkveni mi. Godine 1919
njegova porodica pozajmljivala je postelje za spavanje. Meutim, ubrzo se
Stojadinovi poeo bogatiti. U politiku je-uao kroz Radikalnu partiju, gde je
smatran kao jedna od njenih najveih nada. Udvarao se i Paicevim erkama.
Poznata je bila republikanska parola u Beogradu da je udvaranje Paicevim
erkama za svakog mladog politiara pretstavljalo trijumfalnu kapiju" za ulazak
u politiki ivot. Kao ministar finansija Stojadinovi je udario osnov svome
obogaenju, ali tu se sukobio s linim finansiskim interesima kralja Aleksandra.
Za ogromna ratna pustoenja narodu je teta bila delimino> nadoknaena
obveznicama, ija je vrednost bila jako pala. Od nominalnih hiljadu dinara dola
je na poetku Stojadinovievog ministrova-nja na 120 dinara. Tome je on sam
pomogao svojim izjavama da drava nee biti u stanju da vri finansisku slubu
po ovim obveznicama. U narodu je bilo potpuno izgubljeno poverenje u ovaj
papir. Tada je-Stojadinovi preko grupe svojih prijatelja poeo da otkupljuje te
papire. Kada je nakupovao ogromne stokove Ratne tete, onda je dao novu izjavu,
napominjui da je uspeo da osigura isplatu kupona i amortizaciju papira.
Nagovestio je da finansiska sluba poinje. Papir je skoio odjednom za 150%.
Stojadinovi je dao nalog generalnom direktoru Potanske-tedionice (dravne
ustanove) dru Miloradu Nedeljkoviu da drava kupuje svaku koliinu
prijavljenih obveznica. Skok se produavao. Sto-jadinovieve banke tada su
izbacile svoje stokove obveznica. Ova operacija, kako se cenilo u berzanskim
krugovima, donela je ovoj grupi krupnih pekulanata dobit od 600 miliona
dinara.
Tim povodom dolo je do sukoba izmeu kralja Aleksandra i Sto-fadinovia.
Ministar finansija nije obavestio kralja na vreme o ovoj krupnoj operaciji, tako da
su dvorska blagajna i tromani kralja Alek-gandra kasno stigli i kupili mali broj
obveznica. Time je dobit kraljeva bila znatno manja nego Stojadinovieve grupe.
Ljut na Stoj adino vica, kralj je odmah po odlasku Paia traio njegovu ostavku.
Ovu netaktinost" nije mu oprostio do smrti.
121
gonska snaga amca... Mnogo smo posla imali oko opravke torpiljarki, koje je
Jugoslavija bila dobila u nasljedstvo od Austrougarske. Od kapitulacije Austro-
Ugarske 1918 pa do 1923 godine ti su brodovi bili u rukama Talijana, koji su ih
dobro iskasapili prije nego to su ih predali Jugoslovenima. Sipali su razne
kiseline u najosjetljivije dijelove, tako da je bilo muke oko njihove opravke. Svi
smo bili uzbueni kada je koji od njih krenuo na probnu plovidbu. Dihtungi su
pitali toliko da smo se bojali da staro gvoe nee izdrati pun pritisak.
Meutim, sve se dobro svrilo.
Od prvog dana dolaska u brodogradilite Josip Broz je radio na osnivanju
sindikalne podrunice. Ve posle nekoliko ne-delja bili su zakazani izbori, na
kojima su birani radniki po-verenici. Josip Broz i Anton Stefani bili su izabrani
za radnike poverenike. Vei broj radnika upisao se u Nezavisne radnike
sindikate. Meutim, protiv sindikata nisu radili samo poslodavci, nego i frankovci
i radievci.
Jednom prilikom direktor preduzea, inenjer Anton Ma zurka1 priao je Josipu
Brozu za vreme rada i rekao mu:
Pripazite se malo, nemojte ba mnogo vjerovati svima koji se izdaju za
prijatelje radnike klase!
Inenjer Mazurka je time aludirao na neke radnike koji su stajali pod uticajem
frankovaca i radievaca i upravi preduzea dostavili da Josip Broz organizuje
komunistike elije".
U eliji su osim Josipa Broza bili Fabijan Poli, Anton Stefani, Josip Pavleti,
Rade Celer, Ivan Pravdica.2 Svi lanovi elije nisu radili u brodogradilitu. Rade
Celer bio je po zanimanju obuar.
Iz brodogradilita u Kraljevici Josip Broz povezao se s partijcima u okolnim
mestima. U Hreljinu ve je bila postojala partiska organizacija, a u Bakru su je
oiveli Ivan Dujmi3 i Josip Cuculi4. Radilo se partiski i u Crikvenici i u Svetoj
Jeleni. Odravana je redovna veza s Oblasnim komitetom u Zagrebu.
ivlji rad partiske organizacije odmah se osetio u brodogradilitu. Pre svega
oiveli su sindikati. Skoro svake subote bili su sakupljani dobrovoljni prilozi za
obolele drugove. Josip
1 Inenjer Anton Mazurka bio je posle osloboenja zaposlen na Rijeci, a 1952 bio
je u penziji.
a Od ove petorice radnika bili su do 1952 u ivotu Fabijan Poli i Anton Stefani,
a ostali su pomrli od radnike bolesti" tuberkuloze. Pavleti 1927 u svojoj 29
godini, Celer 1930 godine u 33 godini ivota i Pravdica 1932 godine u 24 godini
ivota.
Dujmi je 1952 radio kao poslovoa u jednoj fabrici u Bakru.
* Cuculi je 1952 bio potpukovnik i ef internata industriske kole i maj" na
Rijeci.
122
Broz je veliku panju obraao na kulturno-prosvetni rad meu radnicima.
Pomagao je da se osnuju radnika sportska drutva, meu kojima se naroito
isticalo sportsko drutvo Sloga" iz Hreljina. Jednom je Josip Broz ak
posredovao u Zagrebu da uprava ovog drutva to jevtinije nabavi tambure za
svoju umetniku sekciju. Ono malo slobodnog vremena to bi mu ostajalo Josip
Broz je najee provodio s jednim svojim prijateljem ribarom. Ili su zajedno da
pecaju ribu. U to vreme oko Kraljevice esto su se pojavljivali morski psi:
Jedne noi bili smo u amcu i lovili ribu pria Josip Broz kad se
iznenada na povrini mora pojavi peraja morskog psa. Kako je brzo sjekao vodu,
uinilo nam se da pue kao vrag. Brzo smo zaveslali k obali. Poslije nekoliko
dana morski pas uletio je u mree tunolovaca kod Kraljevice. Bio je dug sedam
metara. U utrobi su mu nali neku izmu i mnogo drugih stvari. Otada nikad
vie ne plivam daleko od obale.
Soba u kui broj 125 u Kraljevici, u kojoj je Josip Broz stanovao sa svojom enom
i sinom, bila je u neku ruku i radnika biblioteka za Kraljevicu, jer je Josip Broz
doneo iz Trojstva svoju biblioteku od pedesetak knjiga, meu kojima su bile
ena i socijalizam" od Bebela, Gvozdena peta" od Jacka Londona, Mati" od
Gorkog. Te je knjige Josip Broz davao radnicima na itanje. Osim toga redovno
mu je dolazila Borba", ,,Organizovani radnik" i Krleina Knjievna republika".
Uprava brodogradilita nastavila je svoju staru praksu i stalno je zadravala
isplatu radnikih nadnica. Ba kada su bile vrene opravke jedne torpiljarke,
uprava preduzea nije bila isplatila radnike nekoliko nedelja. Partiska
organizacija orga-nizovala je letei zbor s protestnim prekidom rada od dva asa.
Sirene su nagovestile prekid rada, radnici su se okupili, a Josip Broz je otpoeo
svoj govor:
Uprava brodogradilita zadrava isplatu naih nadnica, dvije, tri i vie
nedjelja, to za dvije stotine ljudi iznosi veliku sumu. Ona dri na novac i u
meuvremenu ga obre, a nas ustvari i time pljaka. Trgovci nam prodaju hranu
na vjeresiju znatno skuplje nego kad bismo kupovali za gotov novac, pa im tako
ustvari plaamo interes, dok nama uprava preduzea ne plaa nita to obre
na novac.
Posle nekoliko dana uprava preduzea isplatila je radnicima nadnice da ne bi
dolo do trajka, ali je ostala duna jo neke zaostatke. Meutim, idue subote
radnici opet nisu dobili zaraene nadnice. U upravi preduzea bilo je reeno da je
Ministarstvo vojske, odeljenje za mornaricu, odbilo da isplati brodogradilitu
trokove za opravku torpiljarke, a da e se radnicima nadnice isplatiti im
Ministarstvo podmiri svoje dugovanje.
KRALJEVIKO BRODOGRADILITE
123
U ime sindikalne podrunice Josip Broz je odmah uputio pismo Centralnoj upravi
saveza metalaca u Beogradu, sa zahte-vom da preko Inspekcije rada trai novac
za radnike od Ministarstva vojske. Meutim, posle nekoliko dana doao je
odgovor da Ministarstvo ne duguje brodogradilitu nikakav novac, jer torpiljarke
jo nisu dovrene.
Cim je stigao odgovor, 24 avgusta 1926 godine, partiska elija u brodogradilitu
se sastala i odluila da na nj odmah odgovori trajkom. Pisak sirene ponovo je
objavio trajk radnika u brodogradilitu. Taj trajk trajao je devet dana. O njemu
je Josip Broz napisao jedan dopis za list Organizovani radnik", organ Centralnog
radnikog sindikalnog odbora Jugoslavije, koji je izlazio u Zagrebu. Dopis je
objavljen u broju od 26 avgusta 1926 godine, pod naslovom Iz brodogradilita u
Kraljevici".
Stanje radnika u brodogradilitu (radnici ga zovu grabilite i to mu ime bolje
odgovara) u Kraljevici oajno je. Ono je tako slabo, da bi se, kako narodna
poslovica veli, i avo nad time rasplakao.
Kada radnici u podne idu na objed i kada ih tkogod vidi, taj ne bi ni u snu
pomislio, da su to kvalifikovani radnici. Prije bi, po njihovom izgledu, mislio da
su to prosjaci, jer su mjesto odijela umotani u razne krpe i prnje.
Kada neko pogleda te siromane i odrpane radnike i onu lijep i bogato obuenu
gospodu buruje to su se, nakon tekoga rada" po antanima, barovima i
drugim zabavitima, u Kraljevicu doselili da se odmore, onda mu postaje jasna
klasna razlika.
Radnici se mue i rade od jutra do mraka i hodaju kao prosjaci, blijedi i ispijeni,
a kapitalisti koji nita ne rade nego se dosauju, blistaju u svili i kadifi i znoje se
od sala i debljine a njihovi obrazi hoe da puknu od jedrine i zdravlja. To je to
boanske drutveno ureenje!
Da bi se radnike podpuno dotuklo, uprava je uvela rad na akord. Plae se kreu
kako slijedi: kvalifikovani radnici od 3 do 6,50 Din., predradnici 6,50 do 7,20
dinara i naunici od 1,20 do 2,70 dinara na sat.
Na te plae rauna se jo premija od 30 do 70 posto, to kod srednje kategorije
iznosi 7 do 8 dinara na sat.
Premija je isplaivana do sada dok je poduzee zaraivalo p 150 do 240 posto
na svakome radniku, ali kada je posao smanjen, onda je poduzee odredilo, da tu
premiju skine. Na taj bi nain Tadnika dnevna zarada bila smanjena za 50 do
60 posto. Post nema kolektivnog ugovora, a radnika je organizacija slaba, to je
poduzeu posao u tome pogledu olakan.
124
125
Radnici su slali telegrafske i pismene proteste i pritube na sve strane, na
Ministarstvo Socijalne Politike i na Inspekciju Rada, ali ni od kuda odgovora.
Kada Inspektor Rada doe u poduzee to radnici istom drugi dan saznaju. to to
sve znai?
To znai, da radnici sami moraju svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, jer se oni
nemaju nadati pomoi ni od kuda.
Treba stisnuti ratrkane redove, treba zajedniki i solidarno braniti bolji ivot."
Desetog dana po otpoinjanju trajka uprava brodogradilita bila je primorana da
pristane delimino na radnike uslove. Obeala je da e po zavretku opravke
torpiljarke ,,T6" odmah isplatiti najvei deo zaostalih nadnica.
Radnici su se vratili na posao i torpiljarka ,,T6" bila je opravljena. Ali uprava
preduzea htela je ponovo da prevari radnike. Direktor preduzea krenuo je u
Beograd da naplati u Ministarstvu vojske novac za ovu torpiljarku, ali Josip Broz
ga je preduhitrio. Telefonom je pozvao sekretara Centralnog odbora Saveza
metalaca u Beogradu Budu Milutinovia, zatraivi od njega da preko Inspekcije
rada stavi sudsku zabranu na potraivanje uprave brodogradilita, u visini od
600.000 dinara, koliko su iznosile zaostale nadnice za dve nedelje.
Tako je konano uprava preduzea bila primorana da isplati zaraene nadnice.
Josip Broz je tim povodom u Organi-zovanom radniku" od 16 septembra 1926
godine objavio lanak bez potpisa, pod naslovom Zavren trajk u Kraljevici".
lanak glasi:
Jo 24 prolog mjeseca stupili su u trajk radnici brodogradilita u Kraljevici,
njih je 135 na broju, koliko ih je svega i uposleno. Uzrok trajku bio je, neisplata
radnikih plaa kroz punih sedam tjedana. Uprava poduzea primila je ogromne
svote novaca za obavljene poslove. Taj novac troen je na sve strane, ali za
radnike plae nikada nije bilo dovoljno i na vrijeme, da im se isplati ono to im
se duguje. Kroz pune etiri posljednje godine, uprava poduzea stalno je dugovala
radnicima po nekoliko tjedana, sluei se radnikim novcima, bez ikakvih
kamata, dok su radnici bili prinueni sve ivotne namirnice preskupo da plaaju,
jer su ih uzimali na vjeresiju. Ovakvo se stanje vie nije moglo izdrati, i radnici
su nagnati ovakvim postupcima uprave bili prinueni da stupe u borbu, da bi
oteli ono to su zaradili. Ova je borba uslijedila u toliko-prije, to uprava nije
pokazivala ni najmanje volje, da svoj dug radnicima izmiri.
U toku borbe uspjelo je izvojevati za dva tjedna radnike-plae. Za ostalo
dugovanje uzeta je sigurna garancija da se novac,.
I
koji se ima dobiti od poslova, koji se dovravaju, ima upotrebiti za isplatu
radnikih trabina. Pored te garancije u ugovoru su unesene jo i druge vane i
po radnike korisne odredbe. Sa time je trajk zavren 8. IX., a 9 ov. mjeseca svi
su radnici stupili ponovno na rad.
Valja napomenuti, da su na radu ostali inovnici i poslovoe, njih 26 na broju.
Oni nijesu htjeli da se zamjere svome poslodavcu iako im za etiri mjeseca nije
isplatio njihove plae. Ali su zato smatrali za potrebno, da od novaca, koje su
radnici oteli za svoju dvonedeljnu isplatu, uzmu za sebe po nekoliko stotina
dinara, te zbog toga nije stiglo da se svima radnicima isplati. Trebalo je mnogo
muke i tranja, dok se je uspjelo nai novaca, da se i tim radnicima isplati za dva
tjedna, kao i svima ostalima. Ovakav postupak ovih ljudi izazvao je veliko
ogorenje meu radnicima, tim vie, to su svi oni organizovani u Savezu
Privatnih Namjetenika. Mjesto da su i ovi zajedno s radnicima stupili u borbu za
svoja prava, oni kao kukavice iskoriuju ono to su radnici izvo-jevali. Pa ipak
sve to nita ne smeta voama iz Saveza Privatnih Namjetenika, da svoj savez
nazivaju klasneborbenom organizacijom."
Ovaj uspeh podigao je u oima radnika ugled sindikata, ali uprava preduzea
ubrzo je otpoela s represalijama. Meu prvima bio je otputen Josip Broz. Posao
mu je otkazan 2 oktobra 1926 godine.
Sedma glava SUENJE U OGULINU
Borba frakcija u KPJ i nezadovoljstvo medu radnitvom zbog toga. Dolazak
Josipa Broza u Beograd 1926 i sukob s desnom frakcijom. Rad u fabrici
vagona u Smederevskoj Palanci i borba za poboljanje uslova rada. Ponovo
otputen s posla. Pokuaj desne frakcije da onemogui politiki rad Josipa
Broza. Povratak u Zagreb i smrt dobrog druga i prijatelja. lan MK Zagreb i
sekretar Saveza metalaca. Provala u Kraljevici i hapenje u Zagrebu. trajk
glau u Franko-panovoj kuli u Ogulinu. Presuda i uvodnik Borbe".
Posle otputanja s posla u Kraljevici, oktobra 1926 godine, Josip Broz je odmah
otiao u Zagreb. Porodica mu je ostala jo neko vreme u Kraljevici, jer nije znao u
kome e mestu moi da nae posla.
U Zagrebu, kao i u itavoj zemlji, u redovima KPJ je u to doba buktala frakciska
borba. Ona je otpoela jo 1920 godine oko pitanja ocene politike situacije,
strategije i taktike Partije, a naroito oko nacionalnog, sindikalnog i seljakog
pitanja. Ta borba je sve vie uzimala besprincipijelan karakter i krajem 1926
godine velikim delom vodila se oko toga ko e zauzeti razne poloaje ne samo u
rukovodstvu Partije nego i na rukovodeim mestima sindikata, tampe i drugih
slinih ustanova pod uticajem Partije.
U sindikatima postojao je skoro rascep. Nezavisni radniki sindikati, koji su imali
prilino masovnu podrku radnika u Zagrebu, bili su u otroj borbi sa svojom
centralom, Centralnim radnikim sindikalnim odborom Jugoslavije, koji je imao
sedi-te u Beogradu i nalazio se potpuno u rukama desne frakcije.
U mnogim krajevima zemlje, naroito u Zagrebu, postojale su pojedine grupe
radnika koje su jasno uviale kuda vodi
128
borba izmeu desnice i levice, pa su pokuavale da se dignu i protiv jedne i protiv
druge. Meu tim radnicima nalazio se i Josip Broz.
Desna frakcija preko Centrale saveza metalaca u Beogradu, naroito posle
trajka u Kraljevici, doznala je za Josipa Broza, a iz Zagreba dobila je izvjetaje o
njegovom stavu protiv obe frakcije. Zbog toga mu je uputila poziv da doe u
Beograd, pod izgovorom da se u Beogradu moe lake nai posla". Broz se
savetovao sa svojim drugovima, metalcima, kojima je bilo jasno kakav je smisao
poziva Centralne uprave Saveza metalaca, pa su se sloili da on ode u Beograd ne
bi li se i sam malo poblie upoznao sa stanjem u redovima desnice.
U Beograd je Josip Broz stigao krajem oktobra 1926 godine. Iz prijave koja je
pronaena u Centralnoj prijavnici u Beogradu vidi se da se Josip Broz naselio 31
oktobra 1926 godine u stan Pere Stojanovia u Ivankovakoj broj 6. Neko vreme s
Josipom Brozom stanovao je zajedno u istoj sobi bravar Rade Dokma-novi1, s
kojim se sreo u Zagrebu kad je iz Kraljevice dolazio da podnese izvetaj o radu
sindikata u brodogradilitu. Dokma-novi je ostao kod Broza dok se nije zaposlio
u nekom predu-zeu u Beogradu.
Na posao je Josip Broz ekao izvesno vreme. Javljao se Budi Milutinoviu,
sekretaru Saveza metalaca, koji mu je stalno obeavao da e mu nai zaposlenje.
Josip Broz je odmah traio i partisku vezu, ali tu je bilo jo tee. Desna frakcija
nije htela da partiski povezuje Broza u Beogradu, kako on ne bi doao u direktni
kontakt s lanovima Partije i preneo im svoje gledite o potrebi borbe protiv jedne
i druge frakcije. Tako je Broz svako vee odlazio u Savez, ali se bez rezultata
vraao kui. Dobro se slagao sa svojim domainom, batovanom Perom
Stojanoviem. Jednom je Stojanovi pozvao Broza na slavu, gde mu je prvo
poslueno ito. Ne znajui srpski obiaj da se uzima samo jedna kaika ita, Broz
je poeo da jede ito, kaiku za kaikom, ali se posle pete izvinio:
Hvala, vie ne mogu!
Posle su se svi srnejali, naroito kad su mu objasnili da je obiai da se uzima
samo jedna kaika.
Konano je Josipu Brozu predloeno u Savezu metalaca da se zaposli u fabrici
vagona Jasenica" u Smederevskoj Palanci, nekih 80 kilometara juno od
Beograda. Fabrika je poela da radi 1 januara 1924, a kapital je bio preteno
francuski. Kad je Josip Broz doao u tu fabriku, u njoj je bilo zaposleno oko 700
radnika. Stan je naao u kui jednog zemljoradnika na
1 Rade Dokmanovi se godine 1940 ponovo sreo s Josipom Brozom u Zagrebu,
gde je vrio izvesne kurirske zadatke, a jedno vreme vozio automobil kojim se
drug Tito prebacivao. Sada se nalazi u Gardi.
SUENJE U OGULINU
129
uglu ulice Vojvode Stepe i Rade Sikovi, a hranio se u narodnoj kuhinji Mike
egi.
Uslovi rada u fabrici bili su vrlo teki. Uprava fabrike stalno je davala oglase da
trai radnike, pa je uvek velika grupa radnika ekala ispred fabrike da se zaposli,
to je poslodavac iskoriavao za pritisak na ve zaposlene radnike. Nadnice su
bile nie nego u mnogim drugim slinim preduzeima. Bile su uvedene i posebne
kazne.
U Smederevskoj Palanci u to vreme postojala je i partiska organizacija, ali je
radila vrlo slabo. Desna frakcija uredila je stvari tako da Josip Broz nikako nije
mogao da dobije partisku vezu. Ali je on, ne ekajui je, poeo da aktivno deluje
meu radnicima, pa je bio izabran za radnikog poverenika. Na taj nain on je sa
sekretarom podrunice Milanom Vidiem i drugim poverenicima intervenisao kod
uprave fabrike po raznim radnikim stvarima. Radnici su ga zvali Joza Brozovi.
U to vreme sea se Vojislav Stojadinovi, bravar, koji je onda takoe bio
zaposlen u alatnici Jasenica" radio je u fabrici i neki mali, osamnaestogodinji
Zagorac, koga je tadanji upravnik Francuz Cretet hteo da otpusti. Kao sindikalni
poverenici, drug Broz i ja otili smo kod direktora. Broz je energino protestovao
protiv odluke o otputanju, koja je inae bila izazvana ovinistikom
netrpeljivou prema tom omladincu Hrvatu.
Josip Broz je sve vie dolazio u sukob s upravom predu-zea, pa su mu u martu
1927 godine poslodavci naposletku otkazali posao1. Iz Smederevske Palanke
uputio je jedan lanak, koji je pod pseudonimom Bradop" objavljen u Zagrebu, u
listu Organizovani radnik", 17 marta 1927. Taj lanak govorio je o stanju u
fabrici vagona:
,,U zadnje vrijeme poeli su u velikom broju dolaziti radnici u Palanku da trae
posla u tvornici vagona Jasenica'".
Kroz beogradski ,,Organizovani Radnik" vie je puta pisano, da drugovi ne putuju
u Palanku, jer time samo pogoravaju teko stanje radnika u ovoj robijanici, ali
to je bilo uzalud.
Izgleda da radnici ne vjeruju tim opomenama i nasjedaju raznim oglasima
tvornike uprave. Uprava ove tvornice, koja se nalazi u Beogradu, redovito kroz
cijelu godinu stavlja u novine oglase, da trai 50 i vie radnika, a da stvar bude
ljepa, onda
1 Godinu dana po odlasku Josipa Broza iz Smederevske Palanke voen je trajk
u fabrici vagona. Uprava fabrike naoruala je nekoliko tir ova koji su na trajkae
otvorili vatru iz revolvera i ubili radnika Obrada ulejia iz sela Krnjeva, a
nekoliko drugih radnika tee ili lake ranili. O tome je iziao poseban lanak u
Organizovanom radniku" od 16 avgusta 1928 godine.
130
javlja da treba 50 montera. to zapravo rade ti monteri? Ravnaju staro gvoe i
popravljaju vagone. Plaa im iznosi 3 do 5 i pol dinara po satu, a tamo na upravi
im je bilo obeano po 8 i pol do 10 dinara na sat.
Najee se deava da uprava primi i poalje radnike u Palanku, a kada dou
tamo, uprava im izjavljuje da jo ne moe da ih primi, nego neka ekaju par
dana. Radnici dolaze sada po nekoliko dana pred tvornicu, dok konano ne uvide
da su prevareni i ne preostaje im nita drugo, nego da prodaju posljednju koulju
da bi mogli otputovati natrag. Ovdje treba da bude svakom radniku jasno da
uprava to radi sa tendencijom da im vie besposlenih radnika ima pred
tvornicom i da time zastraiva zaposleno radnitvo da bude onda posluno roblje.
Radi se ovdje do 16 sati dnevno, plae se kreu od 2 i pol do 5 dinara po satu,
ovih zadnjih ima vrlo malen broj.
Higijenski uslovi su upravo strani.1 Ove je zime oboljelo polovica radnika od
zapaljenja plua. Radi prevelikog propuha i zime uprava je dozvolila radnicima da
pale razne stare i masne daske od vagona, kod ega se stvara tako straan
zaguljiv dim i plin, da su se radnici guili u tome smradu. Ovdje treba da
napomenem da se ni jesu vatre loile u kakovim peima, nego u raznim
koarama od gvozda.
Globe su ovdje na dnevnom redu, globi se radnika ni za to samo ako se to hoe
kojemu poslovoi ili upravniku. Globi se od 20 do 50 dinara. Kuda ide taj novac,
to nitko ne zna. Na sve nae tube i predstavke Oblasna Inspekcija Rada ostaje
gluva.
1 Posle rata u Smederevskoj Palanci u nekadanjoj fabrici vagona podignuto je
novo odeljenje za gvozdene konstrukcije i mostove, tako da se danas u fabrici
moe da proizvodi tri puta vie gvozdenih konstrukcija i mostova nego pre rata.
Izgraena je nova hala za proizvodnju putnikih i potanskih vagona, koja ima
kapacitet od 450 vagona godinje.
Podignuta je lakirnica" u kojoj se farbaju vagoni, suara za suenje grae,
mainska stolarska radionica, veliki magacini, upravna zgrada itd.
U celoj su fabrici napravljeni najmoderniji sanitarni ureaji, tako da su higijenski
uslovi rada u njoj vrlo povoljni. Radnici imaju svoja kupatila sa toplom i hladnom
vodom, garderobe i ormane za odela.
Pre rata uopte nije postojala radnika kolonija. Nekoliko zgrada za stanovanje
koje su ranije postojale bilo je srueno jo pre rata prilikom proirenja fabrike.
Danas postoji radnika kolonija sa 24 zgrade, jenospratnice i dvospratnice, u
kojima ivi oko 250 porodica. Izgradnja radnikih stanova se nastavlja.
Pored fabrike postoji industriska kola sa radionicama i odeljenjem. za nastavu u
kojoj ui preko 300 uenika. Ovi uenici ive u internatu kole.
Radnici koji rade na zavarivanju metala, kovai, livci, farbari i tako dalje dnevno
dobijaju jedan besplatan obrok mleka ili slanine i besplatno su snabdeveni
zatitnim odelima i izmama.
SUENJE U OGULINU
131
Prije mjesec dana bili su izbori radnikih povjerenika. Sa strane uprave injene
su sve mogue zaprijeke, da se to osujeti, ali na na energian zahtjev, da mi po
zakonu o zatiti radnika imamo na to pravo, uprava je konano pristala ali sa
zahtjevom da bude prisutan jedan inovnik od strane uprave. Par dana prije
izbora dobili su svi poslovoe i partivoe nalog da zastraivaju radnike sa
odpustom samo da ne glasaju. Meu ovima se je osobito isticao zloglasni
stolarski poslovoa Sava. Da stvar bude jo interesantnija, kod izbora je bio
prisutan kao inovnik sam upravnik sa glasovitim doglavnikom Savom.
Izbori su bili u podne na kapiji, a ta dvojica svakog su radnika fiksirali sa
izbuljenim oima, samo da zastrae. To im je u ostalom i uspjelo, jer je od 300
radnika glasalo samo 94 radnika. Upravnik je dakako bio vrlo zadovoljan i izjavio
da ne priznaje poverenike.
Ovdje, drugovi, ne pomae nita, nego ufaj se u se i u svoje kljuse. Nitko se ne
brine za nas, sve socijalne institucije su samo na papiru. Mi, drugovi, treba da
pristupimo svi u borbenu sindikalnu organizaciju i da onda povedemo energinu
borbu protiv svirepe eksploatacije nezasitne buroazije."
Iz Smederevske Palanke Josip Broz se vratio u Beograd i ponovo se javio Savezu
metalaca. Desna frakcija elela je po svaku cenu da omete Broza u njegovom
politikom radu, pa mu je Buda Milutinovi predloio da se zaposli u mlinu
nekog davnanjeg simpatizera u Kumanovu. Plata je bila dobra. Josip Broz je u
prvi mah prihvatio ovu ponudu.
Ve sam bio krenuo vozom iz Beograda pria Josip Broz kada sam poeo
da se pitam: kog u avola da idem u tu varo u kojoj nema industrije? ivi li
ovjek samo zato da se prehrani? Razmiljajui tako, odluio sam da ne
prihvatim ponudu da idem u Kumanovo, pa sam sa druge ili tree stanice od
Beograda siao s voza i vratio se natrag.
U Beogradu je Josip Broz ostao jo nekoliko dana. Tu se sastao s jednim mladim
radnikom iz Smederevske Palanke, ne-kim Jovanoviem1, koji je bio nekoliko
puta premlaivan u policiji. Jovanovi je izrazio elju da zajedno s Brozom ode u
Zagreb, ne bi li se zaposlio u kakvom veem preduzeu.
1 Radnik Jovanovi bio je dobar prijatelj Josipa Broza. On je u Zagrebu bio neko
vreme bez posla, ali mu je Josip Broz pomogao da se zaposli u Ortopedskom
zavodu. Tu su nadnice bile prilino dobre, pa je Jovanovi ak poruio i svoje
prvo, novo odelo. Meutim, galopirajua tuberkuloza, od koje se Jovanovi
razboleo, bacila ga je u krevet pre nego to je bilo saiveno. Za kratko vreme
Jovanovi je umro. Broz je zamolio krojae koji su ili odelo da ga dovre, kako bi
Jovanovi bio sahranjen u novom odelu. U Borbi" 1927 godine Josip Broz je
napisao nekrolog Jovanoviu.
9*
132
Po dolasku u Zagreb Josip Broz nije mogao odmah da se zaposli. U
meuvremenu bio je kooptiran za lana Mesnog komiteta grada Zagreba. Krajem
aprila 1927 Josip Broz je naao posao u velikoj, bravarskoj radionici Dragutina
Hamela. U Zagrebu se ova radionica nazivala Hamelovka", zato to je posle smrti
Dragutina Hamela radionicu vodila njegova ena, preko jednog poslovoe.
Kod Hamelovke" nije bilo ni sindikalne organizacije, pa je Broz odmah po
stupanju na posao, sredinom maja 1927 godine, poeo da je stvara. Ali, ubrzo je
doao u sukob s poslovoom Hamelovke", frankovcem Arnoekom1, koga su
radnici nazvali Kurtek". Jednom prilikom Arnoek je pokuao da se izdere na
Broza pred radnicima. Broz je bacio eki pred Arno-ekove noge, zapitao ga
otkud mu pravo da vie na njega i smesta traio svoju radniku knjiicu.
Poto su partiska zaduenja zahtevala od Josipa Broza sve vie vremena, to je
Mesni komitet doneo odluku da Broz preuzme funkciju sekretara Oblasnog
odbora Saveza metalaca za Hrvatsku. Toga zadatka Broz se prihvatio u junu
mesecu i poeo da radi u tom svojstvu. Meutim, nekoliko nedelja po
preuzimanju te funkcije, u kancelariju Saveza metalaca upali su policiski agenti,
11 ili 12 juna, i saoptili Brozu da je lien slobode. On je pitao agente:
Molim lijepo, zato vi mene hapsite? Jedan agent mu je odgovorio:
Broz, vi imate toliko putera na glavi da vas moemo da hapsimo ako ne za
ovo, a ono za neto drugo.
U zagrebakoj policiji Josipu Brozu nisu rekli razlog hapenja. Narednoga dana
sproveli su ga suakim vozom za Bakar. U Zagrebu se proulo da je Josip Broz
uhapen i da je odveden u nepoznatom pravcu. U sindikalnim i partiskim
listovima otpoela je kampanja za njegovo osloboenje. Tek kad je stigao u Bakar,
Broz je saznao zato je uhapen. Provalili su ga Kraljevani, gde je radio u
brodogradilitu godinu dana pre toga.
Kako'je poela provala, a naroito ko je provalio Josipa Broza, ne moe se tano
utvrditi. Iz jednog akta Odeljenja za dravnu zatitu od 21 juna 1927 godine
moe se dobiti izvesna slika kako je do te provale dolo i po kome su osnovu
Josip Broz i drugovi uhapeni. Taj dokumenat glasi:
1 Arnoek je umro 1949, a stara Hamelovka je 1952 ivela u Zagrebu. Ona se
sea Josipa Broza kao radnika koji se isticao ozbiljnim dranjem i urednou".
SUENJE U OGULINU
MINISTARSTVO UNUTRANJIH DELA
KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA
ODELJENJE ZA DR2AVNU ZATITU
POV. D. Z. BROJ 11.427.
21 JUNA 1927 god.
BEOGRAD
133
Velikom upanu
Karlovac
Komanda andarmerije dostavila je izvetaj Komandanta 9. Zandarmerijskog
puka, koji u celosti glasi:
Poverljivim putem 11. ov. meseca prijavljeno je na ovoj stanici, da postolar Rade
Celer kbroj 192, radnik, Vjekoslav Franovi kbroj 288, radnik, Filip Pavei kbroj
191, strojarski vjebenik, Ivan Pravdica kbroj 194, svi iz mjesta Kraljevice, i Lovre
Jureti iz sela mrike kbroj 102 optine Kraljevice, te Ivo Dujmi iz Bakra kbroj
332 da su osumnjieni, da pripadaju i da su lanovi Nezavisnog radnikog
saveza" tj. komunisti, te da poseduju razne komunistike i boljevike broure,
knjige i novine, koje potajno rasturaju meu narod, i da lino propagiraju
komunistiku i boljeviku ideju meu narodom.
Na osnovu toga poduzela je patrola odmah istoga dana narednik II kl. Ivan P.
Puc, kaplar tit. podnarednik Pavle I. Skok, uro I. Sunajko, kaplari Ivan N.
aban i Franjo F. Culinovi1 kod gore navedenih komunista izvide i pretres
stana, pa se tom prilikom slijedee ustanovilo:
Pretresom stana kod Rade Celera pronaene su slijedee sumnjive i zabranjene
knjige: 1 knjiga Poetnica komunizma", 1 broura Radio", 1 knjiga Osnutak III
internacionale", 1 knjiga Komunisti u optini", 1 knjiga Razvitak komunizma", 1
knjiga Valutno pitanje", 1 knjiga od Karl Marks" i njegov ivot, 1 broura
Besposlica", te 1 slika Lenjina.
Nadalje je pronaeno kod Celera jedno pismo od napred po-menutog Ive Dujmia,
u kome Dujmi poziva Celera da obavi sa ostalim drugovima tj. Juretiem, nekim
Deliem (tj. Dr. Miroslavom Deliem2, koji je bio u Kraljevici u sanatorijumu, a
sada se nalazi u Ortopedskom zavodu u Zagrebu) neke sastanke, kao i da nastoji
sa Deliem i Juretiem, da se novo primljeni lanovi organiziraju u Trojke".
1 Od jednog prijatelja iz Zagreba dobio sam podatke o sudbini an-arma koji su
hapsili u Kraljevici nae drugove 1927 godine. Neki od njih su 1941 stupili u
partizane. uro Sunajko je hrabro poginuo kao partizan. Ostali su svi ivi, a
jedan meu njima vredno radi kao poslovoa jednog preduzea. Gde se nalaze ne
navodim, da im se ne bi pravile nepotrebne neprilike.
3 Dr. Miroslav Deli se posle 1926 pasivizirao, a 1952 godine bio je lekar-ortoped
u bolnici Dr. Joa Kajfe" u Zagrebu.
134
Kod Celera je takoer pronaena 1 slika (fotografija) Ive Duj-mia na kojoj se
nalazi na poleini jedna pesmica sa sadrajem, koji propagira Komunistike
ideje, i istu je napisao Dujmi.
Rade Celer na presluanju izjavio je, da je napred navedenih 5 knjiga njemu
pozajmio na itanje Ivo Dujmi, a ostale knjige da je on ranije kupio odnosno
poruio iz Zagreba. Sem toga Celer navodi, da je Dujmi pisao njemu pismo prije
nekoliko dana (dana da se tano ne sjea), a tada mu je poslao i njegovu sliku.
Preduzetim pretresom kod Vjekoslava Franovia pronaena je u njegovom koferu
jedna knjiga pod imenom Beli teror" i Meunarodna crvena pomo". Ovu knjigu
mu je pre godinu dana dao neki radnik imenom Vojvodica, a koji je ranije radio
na brodogradilitu u Kraljevici, ali da ne zna gdje se sada dotini nalazi.
Na osnovu napred dobivenih i opisanih podataka dalo se je zakljuiti, da je glavni
organizator i propagator komunizma Ivo Dujmi, radi ega se u tom pogledu
provelo isleenje, te se kod istoga, a po izvrenom pretresu stana pronalo: 1
slika Lenjina, 1 knjiga Boljevika Rusija" i 1 knjiga Crveni kalendar za 1926
god." tampan u ikagu (Amerika).
Po izjavi Celera ove upute o komunistikoj ideji i propagandi davao je Dujmi,
koji je i ostale nagovorio, da osnuju u Bakru za okolicu, odnosno cijelo Primorje
jednu tajnu komunistiku sekciju pod imenom elija", a pretsjednik bi imao biti
Dujmi. Konkretnih dokaza o tome nije se moglo skupiti, a Dujmi o tome nee
nita da prizna.
Dujmi je izjavio da je on doista pisao Celeru u Kraljevicu dva lista, i pozajmio
nekoliko knjiga Josipu Brozu, radniku na brodogradilitu u Kraljevici, koji se
sada nalazi kod saveza metalnih radnika u Zagrebu Ilica 49, koje je knjige Broz
predao Celeru.
Preduzetim pretresom stana kod Lovre Juretia, pronaeno je jedno pismo od Ive
Dujmia na adresu Rade Celera, 1 knjiga Isto-rija se ponavlja" i 1 knjiga
Borba", koje je knjige dobio od Celera.
Glede strojarskog vjebenika Ivana Pravdice iz Kraljevice, ustanovilo se je, da je
pomenuti bio u drutvu Trojke" i da se je uvijek druio sa komunistima
Dujmiem, Celerom i Juretiem.
Svi napred navedeni komunisti po patroli uhapeni su, te su sa knjigama,
brourama i ostalim pronaenim materijalom uz kaznenu prijavu predani kr.
kotarskom sudu u Bakru.
U vezi telefonskog izvjetaja od danas dostavljenom komandantu prednji
izvjetaj, s molbom na znanje. Ujedno izvjetavam, da je od ovdanje policije
uhapen ovdje u Zagrebu i Dr. Miroslav Deli i Josip Broz i oba su otpremljena i
predana kr. kotarskom sudu u Bakru gdje se vodi istraga.
SUENJE U OGULINU
135
U sporazumu sa policijom intenzivno se i dalje radi na otkrivanju svih
komunistikih organizacija. O daljnjem rezultatu izvje-stiti u naknadno
komandanta."
Prednje vam se dostavlja sa molbom na uviaj, dalju upotrebu i izvetaj o
rezultatu do sada voene istrage nad imenovanim.
Ujedno molite se, da za sva navedena lica poaljete blie podatke, potpune line
opise i njihove fotografije, ako se uopte budu mogle dobaviti. Hitno je.
Po naredbi Ministra Unutranjih Dela
Inspektor: (Potpis neitak.)
Prema prianju Filipa PaveiaFilka i Ivana Dujmia, Josipa Broza provalio je
mladi radnik Ivan Pravdica, koji je imao svega 17 godina kad je bio uhapen.
Navodno je on u andarmeriji, na pitanje ko mu je dao zaplenjene knjige,
pomenuo ime Josipa Broza.
U kotarskom zatvoru, iako je u poetku bio u posebnoj eliji, Josip Broz je uspeo
da doe u dodir s uhapenim drugovima. Pitao ih je zato su ga provalili, a jedan
od njih rezignirano je odgovorio:
Slabi ovjek!
Iz bakarskog zatvora, koji je pripadao sreskom sudu, optueni su posle devet
dana prebaeni u Okruni sud u Ogulin. Do ovoga je dolo na intervenciju Josipa
Broza. Uhapeni radnici bili su svakog dana izvoeni na etnju u jedan hodnik, i
na jednom od tih sastanaka Josip Broz je predloio da se stupi u trajk glau.
Meutim, iste veeri bilo im je saopteno da e sutradan ujutro biti prebaeni u
Okruni sud u Ogulin, to je zaista bilo i uinjeno.
Iz zatvora su ih izveli svu sedmoricu, dva po dva vezana u lisice, a izmeu njih
bio je provuen lanac, za koji je na kraju bio vezan sam Rade Celer, obuar, hrom
u jednu nogu. On je teko koraao, pa kada bi prva dvojica pola malo bre, on bi
se spotakao i pao, povukavi tom prilikom sve ostale.
Bilo je vrlo naporno tako ii, pria Josip Broz a bilo nam je svima ao
Celera. K tome su nas vodili uvee, kada je riva u Bakru bila prepuna svijeta, pa
smo jedva ekali da stignemo do stanice i da sjednemo u voz, odakle su nas
odveli u Ogulin u Okruni sud.
Istrani zatvor Okrunog suda u Ogulinu nalazio se u prastaroj Frankopanovoj
kuli iz XV veka, koja se nalazi u centru grada, na trgu. To je zgrada na dva
sprata, sa po nekoliko prozora zakovanih daskama. Josip Broz bio je baen u
sobu
136
broj 6, na drugom spratu. Sa njime u sobi nije bio nijedan od njegovih drugova,
nego je bio baen meu kriminalce, mahom konjokradice iz Like.
Prolazio je dan za danom, a Okruni sud nije nita predu-zimao, niti je
zapoinjao sasluavanje uhapenika. Pored toga, hrana u zatvoru bila je vrlo
slaba. Josip Broz nije skoro nita jeo. Jo od prvog dana poeo je da protestuje,
ali straari nisu hteli da prenesu njegove proteste sudi jama.
Preko dana Josip Broz je vodio razgovore s uhapenim kradljivcima, odgovarao
na njihova pitanja i govorio im o tome zato se radnici i seljaci moraju da bore
protiv postojeeg stanja u zemlji, pa su njegove ideje zainteresovale neke mlae
uhap-enike.
Jedne nedelje posle podne, odravan je na trgu ispred samog zatvora nekakav
sokolski slet, na kome se iskupilo dosta graana Ogulina, na elu sa sudi jama
Okrunog suda i sreskim poglavarom.
Otvarajui slet, sreski poglavar odrao je pozdravni govor zavrivi ga poklikom:
ivjelo njegovo velianstvo kralj Aleksandar!
U tom istom trenutku jedan mladi Lianin, koji je bio s Josipom Brozom u istoj
sobi, zagrejan izlaganjima Josipa Broza, a sluajui sreskog poglavara i uvi
njegov poklik, razderao se iz svega glasa kroz prozor:
Do vraga s njim!
Poasna tribina bila je udaljena svega desetak metara od ovog prozora. Poklik
mladog Lianina zbunio je sreskog poglavara i publiku, nastao je potpun tajac
meu publikom, a odmah zatim sreski poglavar i nekoliko andarma jurnuli su u
kulu da pronau drznika koji se usudio da tako neto vikne.
im je Josip Broz video ta je mladi Lianin napravio, savetovao je svima u sobi
da odmah legnu i da se uine da spavaju. Sreski poglavar i ostali nisu mogli lako
da utvrde iz koje je sobe pao poklik, jer su se na svima prozorima nalazili drveni
kapci. Vodila se istraga, ali iz sobe Josipa Broza niko nije hteo da oda mladog
Lianina. Istraga se svrila bez rezultata.
Uto su nastupile velike vruine, stanje u zatvoru bilo je skoro neizdrljivo, a
Okruni sud jo nikako nije uzimao u razmatranje predmet Josipa Broza i
drugova. Zbog toga se Josip Broz odluio da otpone trajk glau. Ostali iz
njegove grupe nisu trajkovali, neki i zbog toga to su bili odvojeni pa nisu znali o
odluci za trajk.
trajkom glau pria Josip Broz htio sam da pro-testujem zbog sistema
u zatvoru. Bio sam bacan iz jednog zatvora u drugi, pod najgorim uslovima,
umjesto hrane davane
SUENJE U OGULINU
137
su nam splaine, a povrh svega sud nije htio da nas saslua. Zbog toga sam
odbio svaku hranu. Prvoga dana uvari se nisu obazirali na to. Tek drugog dana
nastalo je komeanje u zatvoru. Za vrijeme trajka obino se mirno lei i s
vremena na vrijeme uzima malo vode. Drugog ili treeg dana, kada organizam
prestaje da se hrani iz stomaka i prelazi na ishranu iz tijela, nastupa kriza,
nekiput praena nesvjesticom i povraanjem. Tada se osjea strahovita glad, ali
kad kriza proe, glad se stiava, ne mui, a ovjek se nalazi kao u nekoj lakoj
nesvjestici u kojoj ne osjea nikakvih muka. Razumije se da je kod trajka glau
potrebna jaka volja. Organizam vrlo racionalno troi rezerve u tijelu. Poto prvo
iscrpe sva masna tkiva oko pasa i na drugim mjestima tijela, on prelazi na
miie, zatim na sr u kostima i konano na srce i mozak, kada nastupa agonija.
trajk glau moe da traje i dvadeset dana, kada obino dolazi do smrti. trajk
eu mnogo je krai i smatra se da ovjek obino ne moe da izdri vie od sedam
dana. Mi smo i u jugoslovenskim robijanicama i zatvorima praktikovali trajk
glau. U tome trajku, naroito kad itav kolektiv stupa u borbu, postavlja se
teak problem izdrljivosti pojedinaca, jer fiziki slabiji bre poputaju nego fiziki
jai. Otuda kod fiziki slabijih drugova moe da se javi elja za prekidanjem
trajka, jer znaju da mogu manje da izdre nego fiziki jai. Tu onda djeluje naa
svijest... U Ogulinu ja sam traj kovao sam. Treeg dana, kad me je ve poela da
hvata nesvjestica, ne samo da su se uzrujali straari, nego su mi naroitu
tekou pravili kriminalci koji su bili u istoj sobi sa mnom. Poeli su da mi nude
svoju hranu, da me ubjeuju da ne mrem na pravdi boga". Ja sam im
objanjavao ta ja elim da postignem trajkom, ko smo mi komunisti, kakvu
borbu mi vodimo...
Josip Broz trajkovao je glau pet dana. Stalno je leao, jer je i inae pre toga bio
mnogo oslabio u zatvoru u Bakru. Petog dana u podne doao je u njegovu sobu
pretsednik Okrunog suda u Ogulinu, Stjepan Bakari1.
Ili me izvedite pred sud ili me putajte, ali ja kao komunist ne mogu da
dozvolim da i dalje ivim pod ovakvim neovjenim uslovima! rekao je Josip
Broz.
Sudija Stjepan Bakari ubeivao je Josipa Broza da ne treba da trajkuje glau,
da je njegov ivot potreban njegovoj partiji, ali Josip Broz stalno je ponavljao: Ili
me izvedite pred sud, ili na slobodu!"
1 Sudija Stjepan Bakari otac je druga Vladimira Bakaria. On je umro pred rat,
kada je njegov sin Vladimir bio u ilegalnosti, jer ga je policija gonila. Policajci su
postavili na sahrani zasedu da bi uhvat'li druga Vladu Bakaria.
138
Konano je Stjepan Bakari pristao na uslove Josipa Broza i dao mu svoju asnu
re da e istraga biti brzo okonana, pa je Josip Broz prekinuo trajk.
Poslau vam od svoje kue malo supice, jer e to biti najbolje za va iznureni
organizam poslije ovog trajka rekao je Bakari.
On je zaista odrao re. Istraga je bila vrlo brzo okonana, a sudi ja Bakari ak
je posle nekoliko dana doveo Josipa Broza u svoju kuu i uveo ga u biblioteku:
Ovdje imam i neto marksistikih knjiga! Znam da e vas kao komunista
interesirati.
Posle zavrene istrage u zatvoru je zadran samo Ivan Dujmi. Ostali su bili
puteni da se brane iz slobode. Suenje je otpoelo u oktobru 1927. Presuda je
izreena 28 oktobra. Ivan Dujmi osuen je na godinu dana zatvora, Josip Broz i
Rade Celer na sedam meseci, a Ivan Pravdica na est meseci, dok su ostali
osloboeni od optube.
Svi osueni odmah su preko svoga branioca advokata dra Zdravka Lenca1 uloili
priziv viem sudu, pa su puteni na slobodu, dok Stol sedmorice ne donese
reenje o njihovom prizivu.
Poto je arhiva Ogulinskog okrunog suda unitena 1945 godine2, to se ne mogu
nai akta o suenju Brozu, Dujmiu i drugima.
Ali, o ovome procesu pisala je opirno radnika tampa.
Zagrebaki Organizovani radnik" od 10 novembra 1927 pod naslovom Ogulinski
proces" pisao je:
Tajanstveno hapenje druga Broza, kovinarskog radnika i njegovo odvoenje u
Ogulin, kao i izjave policiskih inovnika o buni", zavjeri i revoluciji, i tome slino,
svrilo je prolog tjedna sa osudom druga Dujmia sa godinom dana zatvora,
druga Broza sa sedam meseci, Ivana Pravdice sa est meseci zatvora, dok su
ostali puteni na slobodu.
Protiv te osude uloio je njihov branitelj dr. Lenac nitovnu aobu.
U ovome procesu policija je htjela da se osudi rad tih drugova oko podizanja
sindikalnog pokreta i ona je spremila" materijal u kojemu prvo mjesto zauzimlje
izvjetaj Ministarstva unutranjih dela, u kojemu se veli, da se dotinim
drugovima, dodue, ne moe
1 Sin advokata Zdravka Lenca bio je 1941 godine jedna od veza Drae
Mihailovia s okupatorom.
2 Kada je naa vojska oslobodila Ogulin, trebalo je hitno smestiti vei broj
ranjenika. Bolnica je otvorena u sudskoj zgradi. Tom prilikom je iz nje iznesena
sva arhiva. Jedan deo je prodat kao stara hartija, ostatak je uniten.
SUENJE U OGULINU
139
dokazati da su lanovi Komunistike Partije, ali da se sumnja da oni to ipak jesu
i na temelju toga preporua se stroga kazna.
Radnika klasa znade, da se nju goni samo zato to ona trai svoja prava i prima
sve osude sa uvjerenjem, da i ove osude doprinose svoj dio u cilju oslobodilake
borbe proletarijata."
I Borba" je pisala o procesu s nadnaslovom Proturadniki procesi", s glavnim
naslovom Ogulinski proces" i podnaslovom Oajan optuni materijal".
Drakonska osuda". Taj lanak glasi:
Kroz puna etiri dana prolog tjedna trajala je pred Sudbenim Stolom u Ogulinu
protiv sedmorice naih drugova: Ivana Dujmia, Josipa Broza, Rade Celera, Ivana
Pravdice, F. Paveia, V. Franovia i L. Juretia sudska rasprava. Od prve trojice
odsjedili su u istranom zatvoru u Ogulinu Dujmi 4 mjeseca, a Broz i Celer po
mjesec i pol.
Tokom cijele rasprave pokazalo se, da cijela optuba na osnovi Zakona o zatiti
drave nije imala nikakve stvarne podloge. Ona se oslanjala samo na neke
povjerljive izvjetaje i policijske agente. Sva corpora delicti i straan komunistiki
materijal sastojali su se iz nekoliko naunih knjiga, koje se i danas mogu kupiti u
knjiarama, kao: Moral i klasne norme", Kroz sindikalnu teoriju i praksu",
Besposlica" od P. Pavlovia itd. Pa i dok su se te knjige, koje se mogu svuda
slobodno kupiti, itale, bila je rasprava na zahtjev dravnog odvjetnika
proglaena tajnom!!
Dravni odvjetnik prikazao je rad optuenih drugova u sindikalnim
organizacijama kao zabranjenu komunistiku agitaciju!! Po shvatanju
dravnog odvjetnika iz Ogulina u sindikalnim organizacijama ne moe biti niko
drugi osim komunista i antidravnih elemenata!! Po njegovim rijeima Karlo
Marks je otac komunizma i zbog toga sva marksistika literatura pada pod
udarac Zakona o zatiti drave!! Drugo je, kada tu literaturu ita kapitalist ili
intelektualac; on je ita u naune svrhe, ali kada tu literaturu itaju radnici,
onda je to komunizam koji rui dravu!!
U krugu takvih zadrtih ultrareakcionarnih shvatanja ak je i jedan sudac
primijetio: to treba radniku itati naune knjige, kada je njegov zadatak da
samo sjekirom tee ili ekiem da lupa, a ne da se bavi jo i s politikom?!
Sve je to bilo i u duhu na raspravi proitanog izvjetaja Ministarstva Unutranjih
Djela, u kojem se veli, da ministarstvo dobiva povjerljive izvjetaje od svojih
podreenih organa, kako se za optuene ne moe dokazati, da su lanovi
Komunistike Partije, ali kako se pak sumnja da to jesu i zato Ministarstvo
preporua strogu kaznu. Na osnovu kakvih gadnih osvada pokvarenih tipova je
sastavljen taj izvjetaj M.U.D. najbolje se vidi iz toga, to neki
140
tip iz Bakra izvjetava Min. Un. Djela, kako drug Dujmi imade sakriveno
800.000 kruna bive legalne KPJ i kako jo sada dobiva masne pare iz Zagreba
a tome istom naem drugu Dujmiu bolesna ena umire od gladi!
Uprkos ovakovog oajno jadnog ,,optunog materijala" sud je nakon etiridnevne
rasprave osudio:
Ivana Dujmia na jednu godinu zatvora;
Josipa Broza na sedam mjeseci zatvora;
Radu Celera na sedam mjeseci zatvora; i
Ivana Pravdicu na est mjeseci zatvora,
Dok je ostalu trojicu optuenih rijeio od optube.
Branitelj svih optuenih g. dr. Lenac, koji je odlino i sa stvarnim dokazima
smrvio u prah cijelu optubu, podnio je protiv osude nitovnu aobu."
Kasacioni sud Stol sedmorice u Zagrebu doneo je presudu po prizivu i albi
Broza i drugova tek 10 novembra 1928 godine. On nije usvojio u celini presudu
Okrunog suda, pa je svima osuenima smanjio kaznu. Ivanu Dujmiu kazna je
bila smanjena od godinu dana na devet meseci, Josipu Brozu i Radi Celeru od
sedam meseci na pet meseci, a Ivanu Pravdici na etiri meseca.
Taj deo reenja1 Kasacionog suda glasi:
Priziv sve etvorice optuenika zbog izreke o kazni uvaen je s razloga, to
postoje mnogobrojne i vrlo vane okolnosti olakotne, naznaene od prvostepenog
suda, pa im je primjenom 292 kp. kazan u trajanju ublaena i sniena i pri tom
nareeno, po 64 kriv. zak. da im se istrani zatvor ima uraunati i od dosuene
kazni odbiti. Dosljedno tome morao se priziv dravnog odvjetnika zbog
preblago odmjerene kazni po 201 kp. otputiti, jer se kazan ne pokazuje
preblaga kako je gore navedeno."
1 Ovo reenje sauvao je Ivan Dujmi iz Bakra.
Osma glava SEKRETAR MESNOG KOMITETA
Ekonomska kriza 1928 i pogoranje poloaja radnika i seljaka u Jugoslaviji.
Osma partiska konferencija u Zagrebu i pobeda nad obe frakcije. Josip Broz
sekretar MK Zagreb. Demonstracije 1 maja i hapenje Josipa Broza. Atentat
na Stjepana Radia i trodnevne demonstracije u Zagrebu. Josip Broz u
potpunoj ilegalnosti. Dva bekstva od policije i rad u Vinogradskoj cesti.
Godina 1928 zapoela je u Jugoslaviji sa sve veim pogoravanjem uslova ivota
radnih masa. Preko 200.000 radnika bilo je bez posla. Radnike nadnice spale su
na tako nizak nivo da su smatrane kao najnie u Evropi. Seljaki proizvodi
prodavani su u bescenje. Kilogram penice stajao je manje od jednog dinara, 80
para. Po tri seoske kue zajedniki su kupovale jednu kutiju ibica. Seljaki
dugovi su rasli, a velika sua dovela je do prave gladi u mnogim krajevima zemlje,
naroito u Hercegovini.
Borba" je poetkom te godine pisala: ,,U takvoj situaciji reim srpske buroazije
gazi jo dublje u pripremu otvorene generalsko-faistike diktature i pripreme
rata." Radnika klasa bila je prva na udaru. Nadnice su jo dalje sniavane.
trajkovi su nemilosrdno ugui vani. Radnika tampa plenjena. Tokom 1928
godine od 86 brojeva Borbe" 52 su bila zabranjena. Pojaao se i teror, naroito u
Makedoniji i Hrvatskoj. Pojedini sitnoburoaski politiari gubili su glavu. U
januaru 1928 godine Stjepan Radi je sam predlagao koncentracionu vladu s
vojnom linou na elu, dakle uvoenje vojne diktature, tumaei da e hrvatski
politiari ui u tu koaliciju i tako spreiti velikosrpsku hegemoniju".
142
Policija je naroito vrila nalete na sindikate. Sindikalni funkcioneri stalno su bili
hapeni. Zbog toga je Josip Broz po povratku sa suenja u Ogulinu morao da se
primi pored dunosti sekretara Saveza metalskih radnika jo i dunosti sekretara
Saveza koarskih i preraivakih radnika, ija se centrala, jedina od svih
sindikalnih centara u Jugoslaviji, nalazila u Zagrebu. Raniji sekretar bio je
uhapen. O tome pria Dragutin Saili, koji je 1927 godine bio lan uprave Saveza
koarskih i preraivakih radnika:
Josip Broz bio je sekretar koaraca otprilike est mjeseci. Za to vrijeme
neprekidno je stajao u kontaktu sa radnicima i pozivao ih je na jedinstvo u borbi.
Sprovodei razne sindikalne akcije i nikad ne proputajui mogunost i za
partijski rad, Broz je po preduzeima odravao lini dodir sa nizom radnika. Tako
je jednom saekao i mene u blizini eljeznike radionice, gdje sam ja radio, i sa
mnom obavio potreban razgovor oko orga-nizovanja jednog protestnog zbora, tko
e govoriti i kako e se
podijeliti letai.
Dotada se zanemarivala aktivna borba radnika. Josip Broz je to odmah uoio. On
je govorio: Ocjenjujui stanje u partijskoj organizaciji, mi vidimo da je na rad
sada u nazadovanju, jer ne pozivamo radnike u akciju, ve ih samo nekako
progra-matski okupljamo putem letaka, putem iznoenja ope linije partije.
Meutim, sada treba ii svuda gdje god se sakupljaju radnici! Ii u akcije i
razvijati ih. Ne sporazumijevanjem vrhova, nego odozdo! Uzimati u svoje ruke
funkcije u sindikatima! Socijalpatriotske i druge frakcionake skupove i
organizacije
pretvarati u nae!
Kod Bate" organizovani trajk radnika koaraca bio je djelo Josipa Broza kao
sekretara koaraca. Dajui nam direktive, govorio je: Ne gubite iz vida da e vam
trajk biti zabranjen. Ali treba da znate da Englezi izvode tenkove na trajkae.
Meutim, to ne znai da vi niste u pravu, to ba pokazuje da ste u pravu i morate
izdrati borbu."
Josip Broz je vodio borbu i protiv ovinizma i drugih tuih shvatanja u
radnikom pokretu. U Zagrebu je sauvana jedna okrunica koju je on, u ime
Mesnog sindikalnog vea, uputio svim sindikalnim podrunicama:
Dragi drugovi,
I.O. M.R.S.V.1 na svojoj sjednici odranoj dne 13/11 o. g. donio je izmeu ostalog
i zakljuak, da vam uputi dopis po slijedeim stvarima:
1. Poto se je u zadnje vrijeme odralo prilian broj zabava koje su priredile
pojedine podrunice i struke, gdje se je pokazala
Izvrni odbor Mesnog radnikog sindikalnog vea.
SEKRETAR MK
143
alosna pojava, da te zabave nemaju karakter radnikih zabava, odnosno nemaju
obiljeje klasnih proleterskih zabava, gdje bi se u prvom redu manifestovala
radnika svijest i da moralno im vie uspije, ve se nekoji drugovi jedino
rukovode time, kako bi im vie materijalno uspjeli, kod ega se dogaaju takve
stvari da je sramota po na radniki pokret, jer se gaze principi radnike klase i
unaa demoralizacija u radnike redove, a samim tim pojaavaju sitnoburoaska
shvatanja kod radnika.
Kao primjer navaamo zabavu brijaa, gdje se nije pazilo ni na dekoraciju i
pjevale razne nacionalistike pjesme, tako da je cijela zabava imala vie karakter
jedne buroaske, nego radnike zabave. Stoga molimo i opominjemo drugarske
podrunice da ubudue vode o tome vie rauna i da se to vie ne dogaa.
2. Sve podrunice trebaju voditi rauna o tome, da li njezini delegati kod
Mirovnog suda na Obrtnom zboru vre svoje dunosti, jer se dosada nije
posveivala tome nikakva panja i dogaa se esto puta da nema ni jednog
delegata na Obrtnom zboru kad je to potrebno, premda su bili pravodobno sa
pozivnicama obavijeteni. Sa ovakvim postupkom i nemarnou mi gubimo
povjerenje kod radnikih masa, jer time pokazujemo da smo samo na jeziku
branioci radnikih interesa, a u stvarnosti nita ne radimo, a sa druge strane sa
tom naom indolentnou posluiti e se nai neprijatelji kao orujem, mogue
ba u momentima, kad nama bude najneugodnije. Da se to vie ne bi dogaalo,
trebaju pojedine po-drunike uprave da prisile njezine mirovne delegate kod
Obrtnog zbora, da na svakoj raspravi, kad budu pozvani, prisustvuju.
3. U petak dne 17/11 o. g. odrati e se sastanak ena pa uslijed toga to je
zadnjih puta policija razjurila sastanak ena, koji je bio sazvan putem letaka, to
se drugarske podrunice mole da preko svojih povjerenika i lanova izvre punu
agitaciju meu radnicima, da taj sastanak im bolje uspije.
Sa tim ete po prednjem postupiti, drugarski Vas pozdravljamo.
14/11 1928
Za Izvrni odbor Mjesnog radnikog sindikalnog
Zagreb Josip Broz
vijea
U isto vreme Josip Broz bio je lan Mesnog komiteta za grad Zagreb. Pred
lanstvom KPJ nalazio se tada najvaniji zadatak likvidirati frakcisku borbu. O
tome Josip Broz pria:
Duboko smo mi osjeali svu tetu frakcijske borbe, ne samo za KPJ ve i za
radniku klasu Jugoslavije. Besprinci-pijelna frakcijska borba izmeu desne
frakcije na elu sa Simom Markoviem i liieve frakcije na elu sa urom Cvijiem
i dru-
144
gima paralizirala je svaku mogunost snanijeg, masovnijeg razvitka KPJ. Ova
frakcijska borba inila je ogromne tete sindikalnom pokretu u neposrednoj borbi
radnike klase za bolje uslove ivota i rada. Na sindikalnim kongresima 1927 i
1928 godine neki desniarski voe drali su se provokatorski. Nama je teko
padalo i boljelo nas to nema jedinstva meu rukovodeim ljudima, ve obrnuto,
to postoji duboka mrnja izmeu njih, mrnja koja je neke od tih rukovodeih
ljudi dovela do uloge provokatora i saradnika policije.
U Zagrebu, u mesnoj partiskoj organizaciji, u to vreme ve se bila oformila jaka
grupa radnika koja je bila i protiv jedne i protiv druge frakcije. Meu vodeim
ljudima u toj grupi nalazio se Josip Broz.
Sjeam se koliko smo samo puta u to vrijeme pria Josip Broz poslije
partijskih sastanaka nou, etali do zore, razgovarajui i razmiljajui o tome
kako da se Partija spasi od frakcionake more. Mi smo tada uvijek dolazili do
zakljuka da to ozdravljenje partijskog organizma moe jedino doi odozdo, od
partijskog lanstva, i mi smo s puno elana radili u tom pravcu. Najvaniji na
zadatak bio je da ouvamo zagrebaku partijsku organizaciju od frakcijskih
bolesti, da je to vie organizaciono i politiki ojaamo i da onda s tom i takvom
partijskom organizacijom povedemo borbu protiv desne i lijeve
frakcije.
Osma partiska konferencija za grad Zagreb bila je zakazana za mesec februar
1928 godine. Na rejonskim konferencijama birani su delegati za mesnu
konferenciju. Ukupno je odrano pet rejonskih konferencija. Voe leve frakcije
pokuavale su da utiu na odluke konferencije i da tako zagrebaku organizaciju
pretvore u svoje uporite za dalje frakciske borbe protiv desne frakcije, ali u tome
nisu uspele.
Osma mesna konferencija odrana je na Pantovaku, na periferiji Zagreba, u kui
koja danas nosi broj 178, a 1928 godine imala je broj 104. Konferencija je
zavrena za jednu no, izmeu 25 i 26 februara. Bili su prisutni lanovi CK,
pretstav-nici i jedne i druge frakcije od desne Sima Markovi, a od leve Duka
Cviji, Rajko Jovanovi i Kamilo Horvatin. Na konferenciji je prisustvovao i
delegat Kominterne, Ukrajinac Mil-kovi", koji je imao zadatak da ispita stanje u
KPJ i da o tome podnese Kominterni izvetaj.
Frakcijske borbe u vrhu, fraziranje i demagogija umjesto stvarnog rada u
masama" takva je po seanju druga Mihajla Vranea, biveg krojakog
radnika, bila situacija u kojoj se pred osmu partisku konferenciju februara 1928
godine nalazila partiska organizacija Zagreba. Drug Mihajlo Vrane uestvovao je
na konferenciji kao jedan od 32 deiegata.
SEKRETAR MK
Nije zbog toga udo pria Vrane to je najve\ broj komunista smatrao da
osma partijska konferencija, koja je, bila sazvana za februar 1928 godine, treba
konano da prekine sa takvim stanjem.
Josip Broz igrao je vrlo aktivnu ulogu u pripremanju konferencije. Sudjelovao je
na brojnim rejonskim sastancima i jednostavno kako je on to uvijek inio
objanjavao svu tetnost frakcijskih borbi i potrebu da se stanje konano sredi.
Ni frakcionai nisu ostali pasivni. Uprli su sve snage da na tim sastancima
osiguraju izbor delegata koji e na pretstojeoj konferenciji odobriti njihov rad. U
takvoj atmosferi zapoela je osma partijska konferencija.
Danas je zgrada na Pantovaku u kojoj je odrana konferencija pretvorena u
partijski muzej. U ono vrijeme ona je pripadala jednoj simpatizerki po imenu
Sepat. Na osamljenom mjestu, nekompromitovana u oima policije, ta kua je
pret-stavljala najbolje mjesto za ovakav jedan sastanak. Oko osam sati poeli su
da dolaze prvi delegati, koje su straari poslije provjeravanja lozinke putali u
kuu.
U devet sati uvee konferenciju je otvorio Milan Mila-novi1, dentist, lan
Mjesnog komiteta. On je izrazio uvjerenje da e konferencija konano likvidirati
nesuglasice koje postoje u Partiji i kritiki se osvrnuo na pojavu frakcionatva.
Sekretar komiteta, inae privatni namjetenik Duan Grko-vi2, podnio je
izvjetaj pun fraza, pravdajui nerad Mjesnog komiteta aktivnou policije. Slino
je govorio i koreferent Mati ja Brezovi3, ofer, lan MK.
Tiinu koja je vladala za vrijeme izvjetaja sekretara prekidali su samo prigueni
koraci komunista koji su straarili oko kue i povremeno ulazili u sobu
smjenjujui se na straarskim mjestima. Ova tiina bila je, meutim, predznak
bure koja dolazi. Ljudi su se spremali da kau to im je na srcu i da konano
raiste stvari. Bla Valjin4, Josip Kras6, ja i mnogi drugi otro
1 Godine 1944 ustae su obesile Milana Milanovia u jasenovakom logoru.
2 Ubijen od ustaa 1941 u Kerestincu.
3 Kasnije otkriven kao provokator.
4 Bla Valjin, radnik iz Dalmacije, 1929 osuen na 5 godina robije. Pred rat
ponovo hapen. Godine 1941 uspeo je da pobegne iz logora u Kerestincu zajedno
sa veom grupom drugova. Zbog slabe organizacije bekstva, najvei deo drugova
bio je uhvaen i streljan. Valjin je uspeo da se prebaci na osloboenu teritoriju,
gde je kasnije u borbi poginuo.
6 Josip Kras, pekarski radnik iz Zagorja, poznati radniki borac u Hrvatskoj,
godine 1929 osuen na pet godina robije. Po izlasku s robije lan CK KP
Hrvatske, jedan od rukovodilaca ustanka u Hrvatskoj. Godine 1941, dok je
boravio ilegalno u Karlovcu, prepoznali su ga neki provokatori, pa su ga na ulici
ustaki straari zaklali. Josip Kras proglaen je za narodnog heroja,
10
146
smo osuivali rad komiteta. Valjin je govorio: Ne moe se prihvatiti izvjetaj koji
ne odgovara stvarnom stanju. Stvarna situacija je takva da na jednoj strani
imamo lijeve, na drugoj desne, a u sredini, van jednih i drugih, stoje radnici.
Neemo ni jedne ni druge! Hoemo jaku partijsku organizaciju istu od frakcija."
U slinom tonu kretala se diskusija ostalih govornika.
Jedinstveni stav delegata u tolikoj je mjeri razjario lanove komiteta, naroito
sekretara Grkovia, da su se oni sa toboe principijelne partijske diskusije srozali
na najobinije klevetanje i svau sa ostalim delegatima. ,,I ti si protiv komiteta",
Sve je to unaprijed pripremljeno", ciljajui pri tome na Broza, predbacivao je
Grkovi pojedinim delegatima i pokuavao da omete diskusiju. Bilo je to sipanje
ulja na vatru.
Poslije niza govornika koji su kritikovali dotadanje rukovodstvo, javio se za rije
Josip Broz. On je argumentima kri-tikovao referat i rad Mjesnog komiteta. Rekao
je da mnoge akcije nisu mogle biti izvrene, jer u Partiji preovladava frak-
cionatvo, to pretstavlja najvee zlo za Partiju. Pravi komunisti moraju se ve
jedanput toga osloboditi. Ukazao je ta je sve nedostajalo referatu, ukazao na
emu sve nije radio Mjesni komitet. Nije radio na formiranju partijskih elija, nije
radio na stvaranju, podizanju i rasturanju partijske tampe, nije radio na
stvaranju novih partijskih kadrova. Mjesni komitet je vodio samo borbu oko
pojedinih frakcionakih pozicija. Na kraju je Josip Broz traio da se uputi pismo
Kominterni i da zagrebaka partijska konferencija zauzme otar stav protiv
frakcionatva.
Konferencija je odbacila izvjetaj sekretara Mjesnog komiteta, primila sve stavove
Josipa Broza i izabrala ga za sekretara Mjesnog komiteta."
Poetkom 1928 godine Zagreb je bio jedan od gradova u kome je partiska
organizacija imala dubokog korena u redovima radnike klase. Rauna se da je u
Zagrebu tada bilo oko 30.000 do 40.000 socijalno osiguranih radnika i privatnih
na-metenika. Najvee preduzee bila je eleznika radionica sa 1.700 do 1.800
radnika, zatim loionica 800 radnika, tekstilna fabrika Hermann Pollak i
sinovi 1.000 radnika, tvornica koe 1.000 radnika, tvornica likera Arko"
500 radnika. Tada u Zagrebu nije-bilo vee metalne industrije. Najvea su predu-
zea bila: Iskra" 200 radnika, Sila" 50 radnika, Prva hrvatska tvornica
strojeva" 55 radnika. Postojao je i vei broj metalskih radionica. Ukupno je u
Zagrebu bilo oko 4.000 me-talskih radnika.
Uslovi rada tokom 1928 godine postajali su sve tei. Besposlica je rasla. ak su i
socijaldemokratski kalendari zabe-
SEKRETAR MK
147
leili za 1928: Preiveli smo jednu od najteih godina za koju se moe slobodno
rei: Pomenula se, ne povratila se... U privredi nesrea i siromatina. Mali seljak
listom ispropadao i zaduio se. Varoki zanat s duom se bori da se odri.
Nadnice pale do izgladnjavanja, a cene ivotnih namirnica poele besprekidno da
skau..."
Otputanje s posla uzelo je takve razmere da je u koarskoj industriji u Zagrebu
bilo otputeno oko 50% zaposlenih radnika, a ostali su radili samo etiri dana u
nedelji. I u metalnoj industriji harala je besposlica. Iskra" je otpustila 60
radnika. Besposlenih metalaca u Zagrebu bilo je preko 30%, to jest oko 1.200
radnika. Graevinskih radnika bilo je bez posla 60%. Voen je niz akcija za
poboljanje nadnica, kao to se vidi i iz sledeeg dokumenta:
ZAPISNIK
O sklopljenom sporazumu izmeu bravarske radionice Dragutin Hamel i radnika
te radionice na pregovorima za povienje plae i uvaanja Engleske subote.
Prisutni kod pregovora Gospoa tefanija Hamel, gosp. Ar-noek poslov. i sa
strane radnika Josip Gumzej, Franjo Vrbinak, Martin Holi, Branimir Resimi
povjerenik radniki, te Josip Broz oblasni sekretar S.R.M.I. I.O.J.
Vlasnica radionice Hamel" pristaje, da na zahtjev radnika pristupi k poveanju
plae i to, na dosadanje plae poveava se satna plaa sa 25 (slovima dvadeset i
pet) para po satu.
Isplata e se vriti svake subote u 4 sata poslije podne.
U Zagrebu, dne 26/VII. 1928.
Za firmu: Za organizaciju: Za radnike:
Hamel J. Broz Josip Gumzej
E. Arnoek B. Resimi Martin Holi
F. Vrbinak
Ekonomsku borbu radnika u Zagrebu, kao i u drugim me-stima u Jugoslaviji,
oteavala je njihova pocepanost u sindikatima. U Zagrebu su postojale tri
sindikalne organizacije: socijaldemokratski URS, radievsko-frankovaki HRS i
Nezavisni sindikati pod uticajem komunista.
Po dolasku na poloaj sekretara MK, Josip Broz je spro-vodio u Zagrebu partisku
liniju za ujedinjenje sindikalnog pokreta. On sam bio je lan plenuma Mesnog
sindikalnog vea. Jedno vreme bio je sa urom akoviem u komisiji za orga-
nizovanje ena-radnica. Kao sindikalni funkcioner Broz je
10*
14S
odlazio u pojedina preduzea i fabrike da prisustvuje izborima radniko-
nametenikih poverenika. Tako je 10 marta 1928 godine prisustvovao izborima
u ortopedskoj radionici na Svetom Duhu", kao oblasni sekretar Saveza radnika
metalne industrije i obrta Jugoslavije. Tom prilikom za poverenike su izabrani
radnici: August Rabi, Antun Jeli, Petar Pua, a kao zame-nici Milan ulec,
Anton Veliki, Dragutin Bian.1
Partiska organizacija u Zagrebu bila je u to vreme vrlo jaka. Nije bilo preduzea u
kome ne bi radio i delovao bar jedan komunista.
Partijci su bili ak i u vojnim preduzeima pria Dragutin Veseli tako na
primjer u auto-radionici etvrte armijske oblasti, u artiljerijskoj radionici u kojoj
su se opravljali topovi. Bilo je komunista u klerikalnim poduzeima, kao na
primjer u Kaptolskoj tiskari, u knjigovenici Drutva svetog Jeronima, u
popovskoj Poljoprivrednoj banci, na Maksimir-skom dobru... Osim toga postojale
su uline elije u svim etvrtima grada.
Radnika tampa, legalna i ilegalna, rasturana je u velikom broju primeraka. Po
Zagrebu su se prodavali sledei listovi: Borba", Organizovani radnik", koji je
izlazio u Beogradu i u Zagrebu, Iskra", osijeki list Rije radnika i seljaka" koji
je ureivao profesor Bozo Maslari, Crnogorska rije", Zatita ovjeka", iji je
glavni urednik bio August Cesarec, a saradnici Miroslav Krlea, Ognjen Pria,
Rajko Jo~ vanovi, list Plug" iz Naica. U to vreme bio je zabranjen asopis
Knjievna republika".2
Uticaj Partije oseao se i u kulturnim i sportskim drutvima. Tako je u upravi
sportskog drutva eljezniar" bilo nekoliko lanova Partije, zatim u pevakom
drutvu Sava" i drugim. Jedan lan Mesnog komiteta, dentista Milan Milano-vi
bio je pretsednik i rukovodilac Radniko-sportske zajed-
1 Rabi je 1952 godine iveo u Zagrebu kao penzioner, lan je Saveza boraca;
Jeli se nije dobro drao za vreme okupacije, 1952 godine radio je kao slubenik
u Zagrebu; Pua je 1952 godine radio u istoj radionici u Zagrebu; Milana Zuleca
su ustae ubile 1944 u Jasenovcu; Anton Veliki je 1952 radio u istoj radionici;
Dragutin Bian je 1952 radio u ortopediji" i bio je 18 puta proglaavan za
udarnika.
2 Knjievna republika", mesenik za sve kulturne probleme, bila je pokrenuta
oktobra 1923 godine u Zagrebu, pod urednitvom Miroslava Krlee, koji je svojim
tekstovima ispunjavao uglavnom itav asopis. Saraivali su jo August Cesarec,
Filip Filipovi i drugi. Izlazila je etiri godine, a konano je zabranjena 1927
godine posle duge i uporne borbe protiv itave graanske tampe i u sukobu s
tadanjim zakonima. Usled stalnih zabrana i odgovaranja po Zakonu o zatiti
drave i Zakonu o tampi, list je zavrio s deficitom od 30.000 dinara. Knjievna
republika' bio je jedan od retkih asopisa koji se itao po svim zemljama
Jugoslavije.
SEKRETAR MK
149
nice i pretsednik Radniko-sportskog kluba Proleter", koji je pod pritiskom
policije menjao ime u Amater", Sava", pa na kraju u Borac". U borbi protiv
alkoholizma, bile su davane direktive da se odravaju takozvane bezalkoholne
zabave". Od prihoda jedne takve zabave elezniara kupljena je, na-primer,
pisaa maina za 2.000 dinara za potrebe jedne omladinske organizacije.
Kao oblasni sekretar Josip Broz imao je platu od 2.000 dinara, ali Centralna
uprava metalaca iz Beograda, koja je bila u rukama desne frakcije, nije htela da
daje platu Brozu, pa su organizovani zagrebaki metalci posebno uplaivali po
'dva dinara meseno za izdravanje svoga sekretara.
Tada je bio princip da sindikalni funkcioner imade plau kao najbolji
radnik u struci, pria Stjepan Malari, livac u radionici dravnih eleznica. Mi
se sjeamo Broza iz tog vremena i po tome to je imao veliko strpljenje i jake ivce
prilikom voenja pregovora s poslodavcima. Pri sprovoenju odluka osme
zagrebake partijske konferencije pokazao je veliku upornost i snalaljivost.
Nastojao je da se svaki organizovani i neorganizovani radnik za njih zainteresuje,
da ih shvati, da ih usvoji.
Usled estokih frakcionakih borbi, u kojima su uzimali uea naroito
intelektualci, meu zagrebakim radnicima poelo je da se javlja frontalno
neraspoloenje prema svim intelektualcima.
lanovi Partije, radnici pria Mihajlo Vrane bili su se u to vrijeme
prilino razoarali u intelektualce, od kojih su veina bili frakcionai. Prijetila je
opasnost da radnici vie uope ne vjeruju intelektualcima. Josip Broz, upravo
zbog toga to je i sam bio radnik, najvie je imponirao komunistima. Oni su ga
voljeli i zato to je znao da jednostavno i lijepo objanjava stvari, sasvim suprotno
fraziranju frakcionaa. Broz je umio da nas lijepo i jednostavno savjetuje, uio
nas je kako ovjek treba da se dri ako ga uhapse, njegovom inicijativom i brigom
dobro je funkcionirala i Crvena pomo. Broz je naroito insistirao na tome da
ljudi koji su uhapeni dobivaju hranu izvana, jer se na policiji prosto umiralo od
gladi. Bila je organizirana naa vlastita kuhinja u kui nekog Mile Mesia, ija je
ena kuhala za zatvorenike dobru masnu hranu.
Osnovno kod Josipa Broza bila je briga za ljude, kae Dragutin Veseli. Kad
bi Broz razgovarao s drugovima, on se uvijek ivo interesirao za prilike u
kojima ive, s kakvim se tekoama bore, u emu im se moe pomoi i na koji
nain.
Mesni komitet bio je doneo odluku da se 1 maj 1928 to borbenije proslavi. Tu
odluku zagrebaki proletarijat sproveo je u ivot. O tome pria Mihajlo Vrane:
150
Za demonstracije prilikom Prvog maja 1928 godine karakteristino je to da su
one bile naj masovni je demonstracije koje su, od vremena Obznane, ilegalno
organizirane. Bila je data direktiva da se agitira po tvornicama i da se radnicima
govori o znaaju demonstracija i o potrebi da u njima uestvuju. Za razliku od
ranije, demonstranti su se toga puta skupljali na vie raznih mjesta, kako njihov
cilj ne bi bio suvie rano otkriven. Zbog toga je policija morala da razbije svoje
snage na vie mjesta. Prijanjih godina ona se obino koncentrirala na jednom
mjestu, odakle je jakim snagama udarala po demonstrantima. Demonstracije su,
dakle, u isto vrijeme poele na vie mjesta kod Kazalita, na Zrinjevcu, na
Jelaievom trgu, na Savskoj cesti, kod Zagrebakog zbora. Ovakva taktika
sakupljanja na vie mjesta u cilju rasparavanja policijskih snaga primjenjivana
je i kasnije, i uvijek je donosila uspjehe. Prvomajske demonstracije 1928 godine,
sa ovakvom taktikom, organizirao je direktno Broz.
Do otrog sukoba s policijom dolo je naroito na skupu socijaldemokrata. O
tome pria Bla Pavoev1, bravarski radnik:
Na dan 1 maja 1928 godine trebalo je da Nezavisni sindikati odre skuptinu
u kinu Olimp". Meutim, policija je skuptinu zabranila, pa su radnici pred
Olimp-kinom" dobili direktivu: Skidajte znake Nezavisnih sindikata, izvadite iz
zapuka crvene karanfile, poite svi u Apolo-kino"!" Naime, tu je trebalo da odre
miting socijaldemokrati, ili kako smo ih mi tada nazivali socijalpatrioti. Nae
namjere bile su da socijaldemokratsku skuptinu pretvorimo u skuptinu na
kojoj e doi do izraaja istinsko raspoloenje zagrebakih radnika. Mase radnika
iz Nezavisnih sindikata zaas su ispunile prostorije kina. Skuptinu je otvorio
socijaldemokrat Vilim Haramina, ali su mu radnici estoko upadali u rije i
onemoguili mu da govori. Prodor policije u dvoranu sprijeio je Josipa Broza da
se probije do govornice i odri govor koji smo oekivali. Udarna grupa naih
sindikalaca branila je jedan od ulaza, ali je policija upala na drugi i provalila u
dvoranu. Radnici su se izvukli kroz lijevi izlaz, izali u Varavsku ulicu i zatim se
poeli koncentrirati na Kazalinom trgu, pred Sveuilitem, pa se konano
sakupljeni u povorci od nekoliko stotina ljudi probili u Ilicu, gdje su u okraju s
policijom razbijena stakla na kavani Corso".
Direktiva MK bila je: na demonstracijama Prvog maja ni jedan radnik ne srne biti
uhapen, a svi oni koji budu uhvaeni moraju biti osloboeni od demonstranata.
U borbi za osloboenje jednog tako uhvaenog pekarskog radnika uhapen je i
sam
1 Bla Pavoev bio je 1952 u Gardi.
SEKRETAR MK
151
Josip Broz. On je toga radnika oslobodio iz ruku agenata. Kada je, zatim, krenuo
prema drugoj grupi i naao se za trenutak sam, agenti, koji su ga pratili, skoili
su na njega i odvukli ga u zatvor. Policija je kaznila Broza sa dve nedelje zatvora
zbog izgreda.
Po izlasku iz zatvora Josip Bro nastavio je sa jo upornijim radom. Uto dolazi 20
juni 1928, kad su u Beogradu u Narodnoj skuptini ubijeni poslanici HSS Pavle
Radi i uro Basariek, a pretsednik Hrvatske seljake stranke Stjepan Radi
teko ranjen.
Zloin je sa znanjem kralja Aleksandra zamislila i orga-nizovala jedna dvorska
klika, a izvrilac je bio Punia Rai1, radikalski poslanik.
Dogaaji u Skuptini izazvali su u Zagrebu ogromno uzbuenje. Rukovodstvo
Hrvatske seljake stranke nije reago-valo. Nezavisni sindikati' predlagali su
Hrvatskom radnikom savezu, koji je bio u rukama radievaca, zajedniku
akciju. Ali, predlog je bio odbijen. Mesni komitet Partije preko Nezavisnih
sindikata, uzeo je inicijativu u svoje ruke. On je izdao proglas u kome je pozvao
narod da najotrije odgovori na ubistvo Radia. Letak s proglasom bio je
ottampan u tampariji Merkantile", a potpisao ga je Josip Broz.
Policija je o tome sasluavala tadanje sindikalne voe u Zagrebu, kako se vidi iz
sledeeg dokumenta:
PREDSJEDNIKI URED 3CR. REDARSTVENOG RAVNATELJSTVA
Br. 7362 Prs. 1928. u Zagrebu, dne 10. jula 192
U noi od 22. na 23. juna o. g. iziao je letak pod naslovom Drugovi radnici,
drugarice radnice" izdan po pokrajinskom radnikom sindikalnom odboru, a
potpisan po Josipu Brozu, radniku, Ilica 49. koji za letak odgovara, a tampan u
tiskari Merkantile, Ilica 35., u kojem se pozivaju radnici na generalni trajk. Od
tih pronaenih letaka prilau se par primjeraka.
I Ivan Krndelj oblasni sekretar Nezavisnih Sindikata, te La-dislav Kordi
funkcionar, kao i ostali funkcionari sindikata koji su t>ili presluani izjavili su,
da im o tim letaima nije nita poznato,
1 Punia Rai bio je osuen na 20 godina robije, ali su ga Nemci pustili iz
zatvora 1941 godine. Tada se nastanio u Beogradu i drao mlin u okolini
Beograda. Prilikom borbi za osloboenje Beograda Dvadeset i prva srpska divizija
pronala je Raia i uhapsila ga. Diviziski sud osudio ga je na smrt, 1 ubica je
streljan.
152
a za letak Josipa Broza izjavili su, da pokrajinski odbor nije donio nikakovo
rijeenje o letku, odnosno o generalnom trajku.
Ravnatelj redarstva:
u z. (Potpis neitak.)
O samom toku demonstracija Stjepan Malari1, livac, pria:
Kao i svake veeri, bili smo 20 juna navee u Ilici 49, u
naim sindikalnim prostorijama, gdje se ba te veeri odravao
plenum Mjesnog vijea Nezavisnih sindikata. Oko osam sati
uvee Josip Broz je ustao i rekao:
Deki, hajdemo svi na Jelaiev trg!
Kad smo izali na ulicu i poli na Jelaiev trg, nali smo se u masi naroda,
naroito omladine i radnika, u kojoj je vladalo veliko uzbuenje. Padali su povici:
Dolje ubice, dolje kralj!
Policija, dolazei iz Petrinjske ulice potisnula nas je s Je-laievog trga prema
Gundulievoj ulici. Nevjerojatnom brzinom podignute su barikade kod kavane
orso" i izmeu Varavske i Gundulieve ulice, kako nam policija ne bi mogla
doi iza lea. Policija je tada udarila na demonstrante od Fran-kopanske ulice i
pucala u masu. Bilo je mrtvih i ranjenih. Te veeri otvarana je vatra na
demonstrante u raznim dijelovima grada.
Demonstracije su trajale tri dana. Na ulice je izala andarmerija i vojska.
Demonstranti su na vatru policije i andarmerije odgovarali pucanjem iz
revolvera."
Povodom ubistva u Skuptini 1928 godine pria Bla Pavoev napravili
smo demonstracije koje su trajale tri dana. Htjeli smo sklopiti sporazum s
radievcima radi preuzimanja vlasti. U toj demonstraciji ini mi se da je Broz
pucao iz pitolja sistema Brevetta"...
Policija je poela da goni Broza, i on se povukao u ilegalnost. Ali, s vremena na
vreme svraao bi u prostorije Saveza metalaca radi odravanja potrebnih veza. Tu
ga je jednom prilikom zatekao policajac koji je imao nalog da ga uhapsi. Oevidac
Brana Resimi2 pria:
Policajac je salutirao i pitao: Je li ovdje Josip Broz?" Josip Broz je rairio ruke,
kao udei se, i odgovorio: Pa zar ne vidite da ga nema?" Policajac je pogledom
premjerio prisutne, okrenuo se prema Brozu, salutirao i izaao. Sjeam se kako
je
1 Stjepan Malari bio je u partizanima i u selu Belincu u Hrvatskoj bio je
upravitelj partizanske livnice u kojoj su se levale bombe i mali topovi. Sada je
instruktor u koli livake radionice ,.Prvomajska".
a Brana Resimi, radniki pisac, radio je 1952 godine u fabrici Rade Konar".
SEKRETAR MK
153
metalac Cesar, koji je tada bio pretsjednik sindikalne podrunice, udarivi u
smijeh rekao: Vidite li kako smo mi Zagorci snalaljivi."
Nekoliko dana docnije policija je predvee upala u sindikalne prostorije u namjeri
da uhvati Josipa Broza. Ovoga puta stvar je bila ozbiljnija. On se u tom trenutku
nalazio u blizini vrata, pa se brzo povukao u hodnik i sa balkona prvog sprata
skoio na krov susjedne kue, a odatle na zemlju, izaao na ulicu i pomijeao se
meu prolaznike. Tako je jo jedanput umakao policiji. Drugom prilikom
primijetili su ga detektivi na Trenjevci. Gonili su ga ulicom, a kad su doli do
neke njive s kukuruzima, Broz je ispalio jedan metak iz revolvera. Agenti su se
razbjeali.
Poslije ovog sluaja Josip Broz je preao u potpunu ilegalnost, ali je ipak i dalje
vrio svoje funkcije. Doe iznenada u kancelariju sindikata, obavi kratke
razgovore i izgubi se neopaeno. Promijenio je i spoljanji izgled kako ga agenti po
opisu ne bi mogli prepoznati. Nosio je crne naoare, mijenjao odijela, stanove."
Na dan 4 avgusta 1928 godine, u jedanaest i po sati nou, policija je, najzad,
uspela da uhapsi Josipa Broza. On se te veeri nalazio na sastanku jedne
partiske elije, u kojoj su bili Stjepan Malari i Stjepan Vajngart1. Sastanak su
odrali u bati gostionice Paromlin". Odatle je Broz krenuo kui. Na
Pejaevievom trgu priao mu je jedan ovek, koga je on viao u sindikatima.
Rekao mu je da ga neki drugovi hitno trae u stanu u Vinogradskoj cesti. Taj
stan bio je pronaao Josip Broz za smetaj ilegalaca, pa je zbog toga poverovao
recima ovog oveka.
Meutim, ovo lice bilo je policiski provokator. Izgleda da je gazdarica stana, Eva
Koprivnjak2, prijavila policiji da u njen stan svraaju sumnjivi ljudi, pa je policija
postavila pred stanom zasedu.
Ne slutei nita zla, Josip Broz je krenuo u Vinogradsku cestu. Sa sobom je imao
revolver marke ,,Browning". Nosio ga je u depu od trenkota, koji je prebacio
preko leve ruke. Kada je doao pred kuu, u mraku su ga epala dva agenta.
1 Stjepan Vajngart ranjen je 1934 godine, 23 aprila, u borbi sa policijom. Kada
su agenti doli da ga uhapse, on je na njih otvorio vatru. Razvila se borba.
Vajngart se zabarikadirao u stanu. Kad mu je nestalo municije, rasporio je sebi
trbuh i bacio se s prozora kue na ulicu, samo da ne padne iv u ruke agentima.
Vajngart nije ostao na mestu mrtav, nego je umro u bolnici 28 aprila. (Podaci
Stjepana Malaria.)
s Eva Koprivnjak ivi u Zagrebu, Gredika ulica broj 3. Posle rata niko je, koliko
ja znam, nije uopte pitao ili sasluavao o njenoj ulozi a hapenju druga Tita.
154
U arhivi zagrebake policije pronaen je sledei izvetaj
0 hapenju Josipa Broza:
IZVJEE
Predmet: Josip Broz, komunista, pogibeljna pretnja.
Potpisani red. detektivi podnaamo ovo izvjee, da se ocrta zla ud Josipa Broza,
biveg sekretara saveza metalskih radnika u Zagrebu, koji je uhien prigodom
nadzora nad kuom broj 46 Vinogradska cesta, u kojoj su pronaeni dne 4.
augusta 1928. bombe
1 samokres, te mnoina komunistike literature, a koja se je onda iz kue
rasturavala, budu je Josip Broz nakon uhienja pred potpisanim izrekao ovu
pretnju: Da sam imao samo jedan procenat mogunosti, ja bi bjeao ili pucao.
Prigodom uhienja Josipa Broza zaista je bio pronaen otro nabijeni samokres
sa metkom u cijevi, a nosio ga je u unutarnjem kaputnom depu.
Napose pripominjemo, da je Josip Broz sklon bijegu, te postoji bojazan, da e isti
prigodom sprovoenja po hodnicima sudbenoga stola k sucu istraitelju, nai
zgode za uskoenje. On je za vreme svog ropstva u Rusiji sluio i poslije toga
boljevicima. Bio je komesar jednog mlina u blizini grada Omsk.
U Zagrebu, dne 13. augusta 1928.
Jerko Anzulovi
red. det.
Anton Stefulj
red. det.
Zajedno s Brozom bilo je uhapeno jo oko petnaestak lica, meu kojima Andrija
Boikovi, Franjo Novoseli, Pavao Brever, Ignac Koprivnjak1.
U zatvoru Josip Broz je traj kovao glau zbog terora koji je vren nad njim
prilikom sasluavanja. Bio je udaran, pored ostalog i stolicom2, pri emu su mu
nanesene ozbiljne povrede. Traio je lekara, ali policija mu ga nije davala. Taj
trajk je ubrzao njegovo predavanje sudu.
1 Prva tri lica vie nisu u ivotu. Boikovia su ustae odvele 1941 i verovatno
ubile. Novoseli je 1944 odveden iz Osreka u Dachau, odakle se nije vratio.
Breyer se bio pasivizirao, a iz rata se iv nije vratio. Ignac Koprivnjak je 1952
godine iveo u selu Tenjskom Antunovcu kod Osijeka, kao zemljoradnik.
* Kad su Josipa Broza sasluavali u policiji, imao je lisice na rukama. Poto nije
hteo da odgovara na pitanja policije, ef agenata Rimay ga je lupio stolicom po
glavi i grudima. Broz mu je rekao:
Sila si kad bijes svezana ovjeka!
Rimay je ostao u policiskoj slubi sve do osloboenja Zagreba, 1945 godine. Kad
su nae jedinice ulazile u Zagreb, Rimay je sebi ispalio metak u elo.
Deveta glava BOMBAKI PROO&3
Suenje 6 novembra 1928 u Sudbenom stolu u Zagrebu. Josip Broz: Ne
osjeam se krivim... jer ne smatram ovaj sud kompetentnim, ve mmo sud Partije
Reporter Novosti": Njegovo lice ima neto od onih fizionomija koje potsjeaju
na elik." Presuda 14 novembra 1928: pet godina robije. Poklik Josipa
Broza: ivjela Komunistika partija Jugoslavije, ivjela Trea Internacionala!"
Borba": Vara se buroazija da e ovom sudskom glavnjaom unititi borbu
radnog naroda." Neuspeo pokuaj bekstva iz zatvora.
Kada su jedinice Jugoslovenske armije u prolee 1945 godine oslobodile glavni
grad Hrvatske, Zagreb, u arhivi nekadanjeg kraljevskog Sudbenog stola
pronaen je u jednom dosijeu materijal sa suenja Josipu Brozu i drugovima,
koje je otpoelo 6 novembra 1928 godine. U tom dosijeu sauvan je i puni tekst
zapisnika suenja koji je vodio sitnim, dosta nerazgovetnim rukopisom zapisniar
Zvonko Turina. O procesu je prilino opirno pisala i tadanja zagrebaka
tampa.
U zapisniku se na poetku konstatuje da je sudsko vee imalo sledei sastav:
Svetozar Tomi, podpredsjednik kr. sudb. stola ujedno predsjedatelj;
I. votant: Dr. Ivo Pack, kr. sudb. vije. I r. II. votant: Janko Nei, kr. sudb. vije.
I r.
III. votant: Julio Maican, kr. sudb. vije. I r.
IV. votant: Dr. uro Kosier, kr. sudb. vije. II r.
156
Branitelj optuenika: Dr. Ivo Politeo.
Perovoa: Zvonko Turina."1
Suenje je otpoelo u 8.30 ujutro. Izvedeni su optueni: Andrija Boikovi, Eva
Koprivnjak, Franjo Novoseli, Josip Broz i Ignac Koprivnjak. Prisutan je i
optueni Pavao Brever, koji se brani iz slobode.
Prvo je itana optunica, a zatim je otpoelo sasluanje2 prvog optuenog Andrije
Boikovia. U zapisnik je uneseno:
Andrija Boikovi razumije optunicu, ne uti se krivim, te iskazuje:
Ja sam roen u Voinu, gdje sam svrio 5 razreda puke kole, zatim sam bio u
Voinu 5 godina listonoa. Tada sam poao u Osijek, gdje sam bio 1 godinu
podvornik kod Croatiae". Tada sam godine 1922 doao u Zagreb, gdje sam bio 6
mjeseci radnik u tvornici Jeka", ali sam to mjesto izgubio, kada sam bio uhien,
jer sam tada bio lan Hrvatske omladine. Tada sam dobio izgon iz grada Zagreba,
te sam poao u Bjelovar, gdje sam bio 1 mjesec, a kako mi je onda bio dignut
izgon, vratio sam se u Zagreb. Koncem 1924 postao sam raznosa peciva
Ljudevita Osvekoga na Trenjevki, te sam imao procente i to 7% din. od 100
komada prodanog peciva,
1 Zanimala me je istorija sudija koje su druga Tita osudile 1928 godine. Kad
sam jednom o tome razgovarao s Miroslavom Krleom u Zagrebu, u njegovom
stanu u ulici Brae Kavuria 21, rekao mi je:
Pretsjednik sudskog vijea Tomi stanuje iznad mene na gornjem katu,
prima od drave penziju i umire ve est mjeseci od astme! To je bilo u leto 1951.
Tomi je umro 1952. Istorija ostalih sudija:
Prvi votant d-r Ivo Pack umro je 23 jula 1943 godine. Drugi votant Janko Nei
ivi u Zagrebu i prima dravnu penziju. Trei votant Julio Maican umro je 21 jula
1945 u Zagrebu. etvrti votant d-r uro Kosier ivi u Zagrebu. Zapisniar
Zvonko Turina bio je 1952 pravni referent u Zagrebu.
2 Opisujui poetak procesa, reporter lista Novosti" u broju od 7 novembra
1928 s dosta ironije (Novosti" su bile informativni reimski list) pie:
Mala dvorana zagrebakog sudbenog stola bila je iuer zaista dupkom puna
publike. S jedne strane prikazuje se cijela stvar kao inscenirana od policije,
podmetnuta, glavni akteri vele pred sudom da nemaju pojma to je to Centralni
komitet komunistike partije, Egzekutivni komitet komunistike internacionale,
Savez komunistike omladine Jugoslavije itd., a s druge strane je za tu raspravu
mlai radniki i studentski svijet pokazao neobian interes, naguravi se u
sudnicu da se ne moe maknuti! Sve sami mladi ljudi, velike, nakovrane
frizure, nekoliko enskih bubikopfa, moda sljedbenica nove nauke, moda
znanice optuenih kojih ima 6, koji svi skupa inae nikad ne dolaze na
burujske" procese, nego samo na ovakove propagandistike, internacionalne-
bo-jovne, mesijanske.
Cijeli taj udnovati auditorij pozorno slua, strpljivo stoji i slua svaku rije,
udara u smijeh na svaku aljivu primjedbu optuenika, za vrijeme pauze
povjerljivo apue, ili se sporazumno pogledava."
BOMBAKI PROCES
157
te sam ispoetka zasluivao 50 din. na dan, a kasnije po 25 din. na dan. Oko 3
mjeseca prije uhienja sam dobio mjesto podvornika kod Divote", te sam imao
1.000 din. plae na mjesec, pa sam tako zajedno sa novcem, koji sam zasluio za
prodano pecivo, imao mjeseno oko 2.000 din. Sa Evom Koprivnjak sam se
upoznao godine 1924 te sam od onda ivio s njome u prilenitvu i imam s njome
1 dijete. Stanovao sam u njenom stanu na Vinogradskoj 46. Taj stan se sastoji od
kuhinje i sobe. U sobi su bila 2 kreveta, jedan uz drugi, a u kuhinji je takoer bio
jedan krevet za sklopiti. Ja nisam lan Komunistike Partije Jugoslavije, te nisam
komunista. Kritinoga dana, kad sam bio uhien, doao sam kui, te tamo ve
naao detektive, te sam kroz njih saznao, da su u mome stanu naene bombe i
komunistika literatura. Sa Brozom me je upoznao Kurti, te sam ja njemu
iznajmio sobu i to u lipnju ove godine poslije 20, oko 21 ili 22. Kad je on sobu
uzeo, kazao je, da e doi spavati samo kadkad, a koji puta da e poslati koga
svoga. On mi je za jedan mjesec platio 300 din., a poslije nije. Za cijelo vrijeme je
Broz doao 4 puta spavati. Ja sam mislio, da je on tu sobu najmio za svoje
prijatelje. Ja sam svako jutro od kue ve u 4 sata ujutro otiao, vratio se samo
na objed, onda poao na posao, te sam se kui vratio oko 7 sati na veer,
umoran, pa sam tada poao spavati. U sobu, koju je iznajmio Broz su koji puta
dolazili neki ljudi, ali ne esto. Ja nisam prisustvovao premetaini, jer je ona
obavljena prije nego sam ja bio doveden kui. U kutiji u kojoj se sada nalaze
corp. delicti je bilo 21 par neparnih cipela koje sam ja dobio od Divote" u svrhu,
da ih moja prilenica proda na sajmitu. Kako je u tu kutiju dola komunistika
literatura, ne znam, ali drim, da ju je policija podmetnula. Moja vojna objava
nije meu tom literaturom naena, ve uzeta od moje ene na policiji, a ja sam joj
tu objavu dao prigodom pretresa.
Predsjedatelj predouje Andriji Boikoviu protuslovlje izmeu njegovog
dananjeg iskaza i iskaza u istrazi.
Andrija Boikovi: Ja sam ispoetka htio zatititi Broza, jer sam drao, da to nije
tako ozbiljna stvar, ali nakon to sam primio optunicu i vidio radi ega me
dravni odvjetnik optuuje, odluio sam kazati istinu. Kad je mene detektiv
kritinoga dana, kada sam bio uhien, doveo kui, vidio sam da su detektivi
istresli cipele iz kutije na krevet, a u kutiju metnuli svu literaturu
1 oruje. Gdje se je nalazila komunistika literatura i oruje, ne znam. Ja sam
Brozu iznajmio sa sobom i ormar, koji se u sobi nalazio. To je ormar sa
pretincima za rublje i odiom za odijela, te taj ormar nije imao kljua. Ja sam
jednom u tom ormaru vidio
2 paketa, zamotana u bijelom pakpapiru. Kad god su oni ljudi dolazili u sobu,
kazali su, da ih alje Broz.
158
Predsjedatelj predouje Andriji Boikoviu omote od pakpapira sa adresom Skoj
Srbija, Skoj Vojvodina i. t. d.
Andrija Boikovi: One pakete, koje sam ja u ormaru vidio, bili su kao predoeni
mi omoti od pakpapira. Oni paketi su bili pagom vezani.
Predsjedatelj predouje Andriji Boikoviu, da je u njegovom depu naen letak
K.P.J. izdan poslije 20 lipnja 1928.
Andrija Boikovi: Ja sam taj letak dobio od nepoznatog ovjeka na ulici.
D. o.1: Kako dugo su cipele od Divote" bile u vaem stanu?
Andrija Boikovi: Te cipele sam dobio po prilici 3 tjedna pred hapenje.
D. o.: Tko je donio pakete, koje ste vi vidjeli u ormaru?
Andrija Boikovi: Ne znam.
D. o.: Da li je Novoseli kada je doao u va stan kazao da ga je poslao Broz?
Andrija Boikovi: Franjo Novoseli je doao u stan dne 31 srpnja 1928, te je
kazao da ga je Broz poslao. Uope svi ljudi, koji su dolazili, kazali su da ih alje
Broz. Dne 31 srpnja 1928 mi je Broz ujutro kazao da e poslati po podne jednog
ovjeka, te je doista pod veer doao Franjo Novoseli. to se tie Ignaca
Koprivnjaka, on je kod nas spavao samo 2 noi i to u sobi. Ja sam sa Evom
Koprivnjak takoer spavao u sobi, ali samo onda, kad nije nitko u sobi spavao.
Iznimka je bila sa Franjom Novoseliem, jer smo ja i Eva Koprivnjak takoer
spavali u sobi na jednom krevetu, dok je Franjo Novoseli spavao na drugom.
II. v o t a n t: Odkad poznate Broza, te da li vam je poznato da se on bavi
komunizmom i komunistikom propagandom, te da je bio ve suen po Zakonu o
zatiti drave po kr. sudb. stolu u Ogulinu sa 7 mjeseci?
Andrija Boikovi: Ja poznam Broza ve godinu dana, a upoznao me je, kako
sam ve kazao, Kurti. Ja nisam znao da je Broz komunista, da se bavi
komunistikom propagandom, a nisam ni znao, da je Broz ve suen po Zakonu
o zatiti drave. Kurti nije kod mene stanovao. Za Broza sam samo znao da je
tajnik metalaca.
Predsjedatelj predouje Andriji Boikoviu, da je svjedok Lovro Cesar pred
sucem istraiteljem iskazao, da je prigodom
1 D. o. dravni odvjetnik, tj. dravni tuilac. Radi se o dru Ivu Marokinu, koji
se na ovom procesu dobro preporuio reimu svojini cinikim istupanjem prema
optuenima i beskrupuloznom odbranom i pravdanjem svih policiskih zloina. Za
vreme estojanuarske diktature zbog svojih zasluga" u procesima protiv
komunista u Zagrebu avan-zirao je za tuioca pri Dravnom sudu za zatitu
drave u Beogradu. Kasnije je postao sudija Stola sedmorice (kasacionog suda) u
Zagrebu.
BOMBAKI PROCES
159
jedne ovrhe kod Boikovia vidio nekoliko bomba i revolver, jo u februaru 1928.
Andrija Boikovi: To nije istina, kod mene nije uope bila nikada sudbena
ovrha, a Cesar je valjda od policije potplaen.
D. o. predouje Andriji Boikoviu adrese na omotima od pakpapira i pita ga, da
li je on te adrese pisao, odnosno, da li znade, tko ih je pisao.
Andrija Boikovi: Ja te adrese nisam pisao, ne znam tko ih je pisao, pa uope
ni ne znam, ta je to Skoj, jer nisam komunista, a niti sam se time zanimao.
D. o.: ta je to kominterna?
Andrija Boikovi: Ne znam.
D. o.: Kod vas je naen Bilten", ,.Plan rada CK Skoja od 1. 3. 19281. 8. 1928",
kako je to dolo kvarna?
Andrija Boikovi: Ne znam o tome nita.
D. o.: Zato ste na policiji i pred sucem istraiteljem drugaije iskazivali, nego
danas?
Andrija Boikovi: Ja sam htio zatititi Broza, jer sam mislio, da se radi o nekoj
krai.
Branitelj : Koga ste nali u stanu onoga dana, kad je u vaem stanu obavljena
premetaina?
Andrija Boikovi: Samo detektive.
Branitelj : Da li je bio i Rimay u sobi i kako je premetaina provedena?
Andrija Boikovi: Kad sam ja doao kui, detektivi su sav materijal metnuli na
krevet, a onda u smeu kutiju, iz koje su istresli cipele. To su onda odnijeli na
auto i odvezli na policiju. Zapeatili nisu nita. Detektivi su u sobi napravili
zapisnik o premetaini, ali ga ja nisam potpisao, jer se to nije od mene ni trailo.
Detektivi mi takoer nisu kazali da se mogu protiviti premetaini. Jedan me je
detektiv dapae i udario kad sam doao u sobu, ali imena tome detektivu ne
znam.
Predsjedatelj odreuje da se ita prijava redarstva, iskaz Andrije Boikovia pred
redarstvom i pred sucem istraiteljem.
D. o.: Da li vam je Broz rekao da je najmio sobu, da u nju spremi neke pakete?
Andrija Boikovi: Nije.
D. o.: Da li ste vidjeli naveer neke ljude nositi pakete u sobu, te da li poznate te
ljude?
Andrija Boikovi: Ja sam vidio ljude, kako nose pakete u sobu, te su takoer i
pakete odnaali, ali ja ne znam imena ni prezimena tim ljudima. Nisam obraao
panje na to, poto su
160
mi ti ljudi kazali, da ne smijem gledati ta je u paketima, jer sam mislio, da to oni
ine zato, jer se boje da bi im moglo to iz njih uzmanjkati."
Sasluavanje Andrije Boikovia trajalo je sve do jedan sat po podne, kada je
suenje prekinuto. Nastavljeno je u etiri sata posle podne sasluavanjem Eve
Koprivnjak. U zapisnik je uneseno:
Eva Koprivnjak razumije optunicu, ne osjea se krivom, te iskazuje:
Ja sam se upoznala sa Andrijom Boikoviem u godini 1924 te sam s njime
ivila u prilenitvu. Stanovali smo na Vinogradskoj 46, te smo imali stan od sobe
i kuhinje. Ja sam sa Andrijom Boikoviem prodavala pecivo, te smo prodali
300400 (komada). Sobu sa 2 kreveta i ormarom smo iznajmili Brozu, koji je
kazao, da e samo par puta doi, te je u svemu spavao 23 noi. Franjo Novo-
seli je takoer spavao 23 puta, a moj brat Ignac Koprivnjak isto toliko.
Znadem, da su u onu sobu zalazili neki ljudi, donosili i odnosili neke pakete, ali
ta je u tim paketima bilo, ne znam. Ti su paketi bili zamotani u bijelom
pakpapiru, a nisu bili vezani pagom. Ja ne znam, ta su ti ljudi radili, te ne
znam kako se ti ljudi zovu. Ja nisam znala da se u ormaru nalaze spisi, a pod
krevetom bomba. Kad god sam ja gledala u ormar, nisam tamo vidjela nikakvih
paketa. Ja i Andrija Boikovi spavali smo redovito u kuhinji, samo par puta
smo spavali u sobi. To je bilo kad sam ja prala ve, pa je u kuhinji bilo jako
vrue. Tako smo spavali u sobi i onda, kad je kod nas spavao i Franjo Novoseli.
Ja u sobi nisam nikada nala papir. Oni ljudi su kazali, da se u pakete ne smije
zagledavati.
D. o.: Tko sprema sobu?
Eva Koprivnjak: Ja sam spremala sobu, ali zadnjih 34 dana uope nisam
spremala, ni mela, nego samo istresla tepihe od vrea. Kod premetaine naeno
je u ormaru nekoliko paketa, ini mi se 56, a pod krevetom jedna koara sa
bombama, revolverom i patronama. Koara u kojoj je naeno oruje nije moje
vlasnitvo. Ja imam dvije koare za trg. Od ovih je jedna bez ruka, a druga ima
konate ruke. Kod premetaine nije mi uruena nikakva odluka, te mi detektivi
nisu kazali, da se mogu premetaini protiviti. Detektivi su sve to su pronali
metnuli na jednu hrpu na krevetu.
Branitelj: Da li je ta Novoseli sa sobom donio?
BOMBAKI PROCES
161
Eva Koprivnjak: Jeste, donio je neke stvari u na-prtnjai.1
Branitelj: Je li vam Andrija Boikovi ta dao kad je bio uhien?
Eva Koprivnjak: Dao mi je neku objavu za vojsku, koju su mi kasnije na policiji
oduzeli.
Predsjedatelj odreuje da se ita iskaz Eve Koprivnjak pred redarstvom i pred
sucem istraiteljem.
Eva Koprivnjak: Krivo je ubiljeeno, da sam ja pred policijom kazala, da sam
vidjela neke pakete u ormaru.
Iz ovosudnih uza bude predveden Franjo Novoseli.
Franjo Novoseli razumije optunicu, ne osjea se krivim, te iskazuje:
Ja sam roen u Retfali. Svrio sam 4 puke kole i 3 realke, a zatim sam poao u
grafiki zanat u Osijeku, te sam tamo bio i osloboen. Godine 1926 nisam mogao
dobiti posla u Osijeku, pa sam poao u Bruck i Graz. Kako ni tamo nisam dobio
posla, vratio sam se u Osijek i tamo radio do 1928. Tada sam izgubio posao, pa
sam ponovno poao u inozemstvo, jer sam mislio, da u gdje vani dobiti
zaposlenje. Putovao sam preko Austrije i ehoslovake u Njemaku. U Berlinu
sam bio do sredine jula. Tada sam poao u Leipzig, zatim u Be, te sam 4 dana
prije uhapenja doputovao u Zagreb. Iste veeri sastao sam sluajno Broza, koji
me je uputio do jednoga ovjeka, te me je taj ovjek odveo u stan Boikoviev.
Broza sam upoznao 1926 godine. Ime i prezime ovjeka na koga me je Broz
uputio neu kazati, da taj ovjek nema radi mene neugodnosti. U stanu
Boikovievom naao sam samo djecu, dok su Boikovi i Eva Koprivnjak
kasnije doli. Boikoviu sam kazao da me je Broz poslao. Kod Boikovia sam
spavao 4 noi, a platio mu nisam nita. Spavao sam u sobi na jednom krevetu,
dok je na drugom krevetu spavao Andrija Boikovi. Za ono vrijeme, dok sam ja
kod njega noivao, spavala je s njim Eva Koprivnjak 1 ili 2 puta. Ja sam znao da
je Josip Broz komunista. Ja sam komunistiki omladinac.
1 Veer" zagrebaki popodnevni bulevarski list, daje ovaj deo iskaza Eve
Koprivnjak ovako:
Predsjednik se udi, kako to, da se ona nije interesirala za stvari, ko:e njezini
stanari unose i iznose, a ona mu odgovara, da je mislila, da joj ne trebaju.
Da ste otvarali te pakete, to bi nali?
Pa, papire.
A to bi s njima radili?
Pustila bi ih, gdje jesu, jer ne znam itati.
A da znate itati proitali bi ime Karla Marxa. Poznajete li vi toga
gospodina?
Ne poznajem. (U dvorani opet smijeh.)"
11
162
Predsjedatelj: Gdje vam je paso?
Franjo Novoseli: Paso, koji mi je izdala policija u Osijeku, mi je na putu izmeu
Maribora i Zagreba nestao. Naveer sam dolazio kui oko 8 ili V29 sati i od onda
do ujutro nisam izlazio. Vrata su bila uvijek nezakljuana. Ja o pronaenoj
literaturi i bombama ne znam nita. Ne stoji navod prijave, da su moje
razglednice i poslovna knjiga naene meu pronaenom literaturom, ve je to
policija podmetnula.
D. o.: to je to Skoj, da li ta organizacija postoji i gdje, te koja je zadaa Skoj a?
Franjo Novoseli: Skoj je kratica za Savez komunistike omladine Jugoslavije,
koja organizacija kao ilegalna postoji. Zadaa je te organizacije da vaspita mlade
radnike u borbenom duhu, da se oslobode kapitalistikog jarma.
D. o.: Na koji se nain vaspitavaju, ima li Skoj novine, te da li se odravaju
sjednice?
Franjo Novoseli: Na koji se nain vri to vaspitanje neu kazati. Skoj imade
novine Mladi boljevik". Skoj obdrava sjednice, te sam i ja sudjelovao u
sjednicama godine 1927 u Osijeku.
D. o.: Da li ste sa Brozom razgovarali o Skoju?
Franjo Novoseli: Nisam1.
D. o.: O emu ste razgovarali sa Boikoviem?
Franjo Novoseli: O sasma privatnim stvarima.
Predsjedatelj: Da li je Broz za vrijeme, dok ste vi kod Boikovia stanovali, tamo
dolazio?
Franjo Novoseli: Nije."
Time je prvi dan suenja bio zavren. Drugog dana, 7 novembra, suenje je
poelo u devet sati ujutro nastavljanjem prekinutog sasluanja Franje Novoselia.
Zapisnik veli:
,,D. o.: Da li zadatak osloboenja od kapitalistikog jarma imadu i druge partije,
moda socijalistika?
Franjo Novoseli: Socijaliste ele mirnim putem, a Skoj silom da dobije politiku
vlast.
D. o.: I radi toga ste ili u Skoj?
Franjo Novoseli: Jest.
D. o.: Da li ste i sada lan Skoja, te u emu se je sastojao va rad u Skoju?
1 Jutarnji list" je doneo i ovaj deo dijaloga:
A gdje ste upoznali Broza?
U Zagrebu 1926 g., ali nisam znao njegovo ime, jer smo mi radnici takvi
meusobno, da si ne govorimo ime.
Pa kako se vi poznajete: po brojevima?
Nisam ja policijski konfident da odajem svoje drugove.
Tako nam kaite!"
BOMBAKI PROCES
163
Franjo Novoseli: Sada vie nisam lan Skoja, a kada sam bio, nisam bio nikakav
funkcionar ve obini lan.
D. o.: Kakve dunosti ima lan?
Franjo Novoseli: Dunost svakog lana je, da se vaspita u koli, da postane
komunista, te da se bori protiv kapitalizma.
D. o.: to se ui u toj koli?
Franjo Novoseli: Vaspita se mlade radnike i seljake prosvjetno i revolucionarno,
da u odlunom momentu budu pripravni i na elu akcijama, jer je dokazano u
svim borbama, da omladina ima vanu ulogu.
Predsjedatelj : Kakva je to kola, tko je uitelj, te gdje se obdrava?
Franjo Novoseli: Ta kola jesu sjednice Skoja, a gdje se one obdravaju neu
rei. Ja sam kroz cijelu 1927 god. prisustvovao tim sjednicama.
Predsjedatelj : Kakvi su odnosi izmeu Skoja i K.P.J.?
Franjo Novoseli: Skoj je sekcija K.P.J. te se i alje partiji izvjetaj.
Predsjedatelj : Koliko je ljudi prisustvovalo sjednicama?
Franjo Novoseli: Sjednice su se obavljale po elijama, naime svaka elija dri
sama sjednice. U eliji je uvijek samo 56 ljudi.
Predsjedatelj : Kakav je predmet vaspitanja?
Franjo Novoseli: Prosvjetni i revolucionarni.
Predsjedatelj : Kakav prosvjetni, kakav revolucionarni?
Franjo Novoseli: itale su se knjige i broure i o njima debatiralo. to se tie
revolucionarnog pravca vaspitanja, uilo se kako da pograbimo silom politiku
vlast.
Predsjedatelj : Jesu li pronaene bombe s time u savezu?
Franjo Novoseli: Nisu.
Predsjedatelj: Je li vam poznat Zakon o zatiti drave, te da li ste znali, da vaim
postupkom dolazite u sukob sa tim zakonom?
Franjo Novoseli: Meni je poznat taj zakon, te sam znao da svojim postupkom
grijeim protiv toga zakona, ali me to nije nita prijeilo, jer mi taj zakon ne
priznajemo.
II. votant: Iz kojih redova je proelnik elija?
Franjo Novoseli: Onaj tko je najobrazovaniji biva izabran za proelnika, a izabiru
ga lanovi elije.
Predsjedatelj: Da li je dunost lana elije traiti simpatizere?
Franjo Novoseli: Jest, ali ja nisam, jer sam imao drugi zadatak.
Predsjedatelj: Da li vam je elija platila put?
11*
164
Franjo Novoseli: Nije. Na put sam iao novcem, koji sam pritedio, a kad mi ga
je ponestalo vratio sam se natrag.
Branitelj: Da li ste lan Saveza grafiara?
Franjo Novoseli: Jest, ja sam lan toga Saveza, koji je internacionalno
organiziran. Kad lanovi naeg saveza dolaze u inozemstvo, dobivaju putnu
potporu, bolesniku potporu, te ako se radi u inozemstvu 26 tjedana, onda i u
sluaju neuposlenosti, neu-posleniku potporu, te sam i ja u inozemstvu dobivao
bolesniku potporu."
Kao etvrti sasluan je Josip Broz. On je izveden iz zatvora pred sudije oko 11
sati pre podne.1 Zapisniar je zabeleio:
Josip Broz razumije optunicu te iskazuje:
Ja se ne utim krivini i ako priznajem ono, to me tui D. o., jer ne smatram ovaj
sud kompetentnim, ve samo sud Partije. Priznajem, da sam lan ilegalne
Komunistike Partije Jugoslavije, priznajem, da sam radio na irenju
komunistikih ideja i propagirao komunizam, te prikazivao kakva se nepravda
ini proletarijatu od buroazije, sve to na konferencijama i sjednicama, te u
razgovoru sa pojedincima. Ne mogu kazati, gdje su se te konferencije obdr-avale.
To sam sve inio od onda, kad je Komunistika Partija god. 1921 bila rasputena
i prela iz legalnosti u ilegalnost.
Predsjedatelj: Je li vam poznat Zakon o zatiti drave i jeste li znali da taj zakon
zabranjuje svaku komunistiku propagandu?
Josip Broz: Ja zakon o zatiti drave nisam itao, ali sam bio svjestan, da svojim
inom grijeim protiv toga zakona. Ja drim da su prirodni zakoni vii od onih
koje stvori jedna klasa, da pritisne drugu. Ja sam za svoje ideale spreman
rtvovati i svoj ivot2.
1 Novosti" u broju od 8 novembra 1928 pisale su: Juer je nastavljen
komunistiki proces u velikoj dvorani zagrebakog sudbenog stola. Nakon to je
zavreno presluavanje optuenoga Novoselia doveden je u dvoranu Josip Broz,
svakako najinteresantnija linost u ovom procesu.
Njegovo lice ima neto od onih fizionomija, koje potsjeaju na elik. Svijetlim
oima gleda preko cvikera vrlo hladno, ali energino i mirno. Kod njega moda i
nee biti njegovo dranje pred sudom samo poza, jer je zaista bio ve zbog svoga
uvjerenja dosta proganjan i osuen na tamnicu. Brojni sluatelji su oito
poznavali ovu nepopustljivost Brozovoga uvjerenja, jer je kod njegovog ispitivanja
vladala u sudnici velika utnja i panja."
" Novosti" su ovako donele iskaz Josipa Broza: Na upit predsjedatelja smatra li
se krivim odgovara: Jesam kriv prema onomu kako tumai optunica, ali
uistinu nisam kriv.
BOMBAKI PROCES
165
Predsjedatelj : ta znate o bombama i pronaenoj literaturi?
Josip Broz: Ja sam Andriju Boikovia upoznao prije 10 mjeseci, a upoznao me
je Kurti. Kurtiu sam naime bio duan 2.000 din., te je on kazao da taj novac
dam Boikoviu, koji e njemu (Kurtiu) poslati novac u Dalmaciju, kamo je on
bio izagnan. Ja sam u junu 1928 iznajmio kod Boikovia sobu dijelom za sebe
a dijelom za svoje drugove, koji dou u Zagreb, a policija ih progoni. Platio sam
mu za juni i juli 300 din. U toj sobi sam ja prespavao 34 puta. K njemu sam
slao razne ljude, da prenoe, ali imena tih ljudi neu kazati. Ja sam znao za
komunistiku literaturu, koja je pronaena, znao sam, da su je donijeli moji
drugovi, kojima imena neu kazati, ali nisam znao, da je ta literatura donesena
ba u stan Boikoviev, ali to dozvoljavam, ve je ona mogla biti donesena i
kamo drugamo. Da je ta literatura bila spremljena ba u stan Boikoviev,
saznao sam tek onda, kad ju je policija premetainom tamo nala. Ja ne
vjerujem, da su bombe u istoj sobi pronaene, ja ih nisam donio, te nisam za njih
znao, to su oni valjda podmetnuli. Ja i moji drugovi nismo nita u
Boikovievom stanu radili, te Boikovi nema s nama nita. Istina je, da sam
ja Franju
Predsjedatelj:
Recite nam onda u emu se smatrate krivim? Optueni Broz:
Priznajem, da sam lan ilegalne komunistike partije Jugoslavije, priznajem
da sam radio na propagandi ideje komunizma, prikazivao sam proleterima sve
nepravde koje im se ine. Ne priznajem meutim buroaski sud, jer se
smatram odgovornim samo svo;oj komunistikoj partiji.
Predsjedatelj:
Je li vam poznat Zakon o zatiti drave? Broz:
uo sam za njega, ali ga nisam itao, jer me nije interesirao. Predsjedatelj:
Taj zakon zabranjuje svaku komunistiku propagandu. To valjda
znate?
Broz:
To znam, ali je to privremeni samo zakon. Predsjedatelj:
Sada je taj zakon na snazi kao i svaki drugi. Po njemu se dolazi u Lepoglavu,
tko ga prekri. Zakon je donio narod protiv vas komunista, koji ga po njegovom
miljenju trujete i koji se eli obraniti od vae razorne akcije.
Broz:
Znam to, zakon nije donio narod, ali ja se ne bojim. Bilo bi zlo kad bi se
komunistika partija bojala jednog privremenog zakona.
Predsjedatelj:
Vi ovako samo tvrdoglavo rtvujete svoje mlade ivote, a da nita ne koristite.
Broz:
Jest ja sam pripravan i da trpim."
166
Novoselia poslao Boikoviu par dana prije uapenja. S njime sam se sluajno
sastao, pa mi je on pripovijedao da se vratio iz Njemake, te sam ga ja onda
uputio Boikoviu. Ja priznajem da su moji drugovi slali komunistiku
literaturu i to pouzdanim putem i po pouzdanim ljudima, a ja sam rukovodio
otpravkom tog materijala.
Predsjedatelj : ta znae biljeke u vaem notesu, na primjer R I. 25 B?
Josip Broz: To su znakovi za slanje komunistike literature, te ja priznajem da je
pronaena literatura tek dio one koja je po meni i mojim drugovima u svrhu
komunistike propagande rasturena i rasturivana i to u omotima jednakim
onima, koje je policija pronala.
D. o.: Sta znai 26 L. 80 L.?
Josip Broz: To su znakovi za knjigu Osnovi lenjinizma", koja se je knjiga slala na
sve strane, ali od kuda to ja nisam znao.
D. o.: Sta znai R. I. R II., B.?
Josip Broz: Ne mogu kazati.
D. o.: Da li vam je ta poznato o rezolucijama Biroa C.K. Skoja?
Josip Broz: Meni o Skoju nije nita poznato, premda je Skoj vezan sa Partijom.
Znadem da Skoj dobiva i Bilten" C.K. K.P.J.
D. o.: Kakve su to priznanice, koje su kod vas pronaene?
Josip Broz: Ja sam bio tajnik metalaca, pa se priznanice, koje su kod mene
naene tiu sindikata, naime ili su to priznanice za lanarinu, koju sam ubrao, ili
na novac koji je davao sindikat kao pripomo enama, iji su muevi u zatvoru.
Predsjedatelj: Kako ste bili uhieni?
Josip Broz: One noi, kad sam bio uhien kazao mi je jedan ovjek, za koga
drim da je konfident policije, neka doem u Vinogradsku 46. Ja sam poao tamo
i bio uhien. Nije istina, da je policija kod mene pronala pismo EKKI1, ve ga je
ona meni podvalila.
D. o.: ta znae biljeke Stav partijskog vodstva po dogaajima i politi. stavu
SDK", Reorganizacija elija i rajona"?
Josip Broz: To su biljeke o onom, o emu sam imao govoriti na konferencijama
K.P.J.
Predsjedatelj : Kakve ste kole svrili?
Josip Broz: Svrio sam 4 puke i 2 razreda graanske kole, te zatim poao u
zanat. Kad sam svrio zanat poao sam u inozemstvo, a onda u rat, te sam pao u
rusko zarobljenitvo. Kad sam se god. 1919 vratio natrag bio sam 4 godine
strojar u Bjelovaru, zatim na brodogradilitu u Kraljevici, u Beogradu i Zagrebu,
ali sam uvijek bio otputen radi radnikog pokreta. Ja sam komunista,
1 Egzekutivnog komiteta Komunistike Internacionale.
BOMBAKI PROCES
167
te sam irio komunistiku ideju, naime, ako e buroaska klasa i dalje pljakati
narod, da se silom osvoji politika vlast. Sila se silom suzbija. Ja drim, da je
bombe podmetnula policija.
Predsjedatelj: Da li K.P.J. stoji u pismenoj vezi sa Moskvom?
Josip Broz: Jest., mi stojimo u pismenoj vezi sa Moskvom, jer smo mi njihova
organizacija.
Predsjedatelj : Da li vam je poznato o letaima poslije 20 juna o. g. u kojima se
poziva narod na ustanak?
Josip Br oz : Ti su mi letai poznati, no tko ih je sastavio, neu kazati. Ja ih
nisam pisao.
D. o.: Jeste li bili tueni?
Josip Broz: Ja sam ve sucu istraitelju kazao da sam bio od detektiva
Anzulovia tako vrsto svezan, da su mi ruke po-modrile.1
D. o.: Zato ste nosili sobom revolver?
Josip Broz: Ja sam nosio nabijen revolver radi svoje odbrane, a dozvole za nj
nisam imao. Na policiji me je Rimay udario akom po glavi, a onda stolicom u
prsa, te me je i ozlijedio, a kad sam traio lijenika, nisu mi ga dali.
Predsjedatelj: Jeste li Boikoviu kazali, da ete se sami prijaviti?
1 O iskazu druga Tita o muenju na policiji Novosti" i Jutarnji list" daju sledee
verzije: Novosti": Predsjedatelj:
Ali u policiskoj prijavi se kae, da ste vi rekli da bi kod uapenja sve
postrijeljali da ste stigli?
Broz:
Ja sam nosio revolver za svoju linu odbranu i puka je izmiljotina da sam se
onako grozio. Mene su odveli na straarnicu u Ilici, iako je tamo bilo 6 redara oko
mene, tako su mi vrsto svezali ruke da su mi pomodrile. Kasnije na policiji
kod suoenja s Evicom Koprivnjak, nadzornik detektiva udario me je akom u
lice, a kad nisam htio potpisati zapisnik, stolcem u prsa da sam imao dvije
rane. Kad sam traio lijeniki pregled, nisu mi dali. Ja sam bio uvrijeen zbog
ovakvog poniavana mene kao ovjeka, a to policija radi znam i stoga to sam
nou u eliji uo ivotinjsko urlikanje zbog tuenja drugih.
Predsjedatelj: ^
Je li Boikovi znao za onu literaturu u sobi? Broz:
Meni je ao da nevini ljudi stradaju. Boikovi nije znao nita, dapae, kad
sam ja uzimao stan rekao sam mu neka ne dira u nae stvari, jer to na njega ne
spada."
Jutarnji list": Predsjedatelj:
Zar je sluaj da su bombe naene u vaoj sobi? Broz:
Poslije onih dogaaja 20 lipnja trebalo je baciti krivnju na drugoga i ja
mislim da je policija podvalila one bombe! Ja imam do-
168
Josip Broz: Jesam.
Branitelj: Da li policija progoni i takve lanove sindikata, koji su pristae
graanskih stranaka?
Josip Broz: Jest, policija progoni i takve ljude.
Branitelj : Da li policija progoni i radnike samo radi sumnje komunizma?
Josip Broz: Jest.
Branitelj : Jeste li u stan Boikovieev upuivali i takve radnike, koje je policija
progonila a nisu komunisti?
Josip Broz: Jest.
Branitelj: Je li kod Boikovia bio apirograf i pisai stroj?
Josip Broz: Nije.
Branitelj : Kako je obavljena kod vas premetaina?
Josip Broz: Premetaina je bila obavljena bez svjedoka, te ja nisam bio upozoren
da se mogu premetaini protiviti.
voljno iskustva sa metodama policije. Poubijali su tri radnika i onda je valjalo svu
krivnju zbaciti na radnike i onda su podmetnuli oruje i bombe!
Da ih niste vi sami poubijali, pa da moete u mutnom loviti? odgovara mu
zastupnik javne optube.
Znadete li za one letake o pozivanju na trajk poslije 20 lipnja?
Znadem.
, A jeste li ih vi pisali?
Nisam.
Pronaeni su u vaoj sobi. Pronaena je i boja za umnoavanje.
Ja ne znam, tko ih je pisao, ni tko ih je umnoavao! Kod policije su sa mnom
zvjerski i neovjeno postupali.
A svi drugi vele, da su s njima lijepo postupali?
Oni se nadaju da e izai odavde, pa se boje da ih policija ne proganja poslije.
Kad sam ja uhapen, mene su svezali i odveli na policijsku ekspozituru u Ilici i u
sobi gdje je bilo pet-est straara presluavao me je detektiv Anzulovi. Svezali su
mi ruke, da su mi sve bile pomo-drile. Kad sam doao na suoenje sa
KoprivnJakovom i kad je ona rekla da me ne pozna, nadzornik detektiva poeo
me je psovati takovim rijeima, koje ja ne mogu da ponavljam.
Na to me je pozvao stolu i ja sam, ne slutei nita zla, i priao, a on me je udario
akom po licu, da mi se zamaglilo pred oima.
Poslije me je ponovno pozvao k stolu, ali ja sam se protivio, jer sam predmijevao
da e (me) opet udariti. On me je na to udario dva puta stolicom po prsima i dugo
sam nosio ozlijede.
Traio sam lijeniki pregled, ali me nisu pustili. Radi toga 'sam 7 dana
trajkovao glau. Vie puta sam u noi uo oajne krikove onih, koje
presluavaju.
Meutim, ovi se ne usuuju to iskazati.
Dravni odvjetnik mu na to upada:
Vi to pripovijedate, da biste se prikazali muenikom i da biste dobili od
Moskve novaca.
Ja sam mnogo toga priznao i nemam razloga da se bojim. Znam, da neu i
onako naskoro van. Svi ostali e van, pa se zato plae, da to iskau i zato tvrde,
da su prema njima lijepo postupali..."
BOMBAKI PROCES
169
Predsjedatelj : Da li su Boikovi i Eva Koprivnjak znali za materijal, koji je
pronaen?
Josip Broz: Nisu.
Predsjedatelj odreuje da se itaju iskazi Josipa Broza pred redarstvom i pred
sucem istraiteljem."
Posle je sasluan Ignac Koprivnjak i Pavao Breyer:
Ignac Koprivnjak iskazuje:
Optunicu sam razumio, ali se ne utim krivim. Ja nisam uope iao u kolu, pa
ne znam ni itati ni pisat.. Ja ivim u Zagorju sa enom i djecom, pa dolazim koji
puta u Zagreb, da zaradim neto. U Zagorju imam 1 i Vi rali zemlje. U Zagreb
sam doao od kue 8 dana prije uhienja. Za tih tjedan dana radio sam kod
zidara, a spavao sam 23 noi kod kuma Kuncea, a 23 noi kod moje sestre
Eve Koprivnjak. Kod sestre sam spavao u kuhinji, a sestra, Andrija Boikovi i
Franjo Novoseli u sobi. Ja sam odlazio od kue ujutro, a vraao se oko 6%7
sati popodne. Za vrijeme, dok sam ja spavao kod sestre nisam u sobu uope
zalazio, te nisam uo, da bi tko nou dolazio u kuu. Takoer ne mogu kazati, da
li je za to vrijeme moja sestra spremala sobu. Ja o pronaenoj literaturi i
bombama ne znam nita." ,,Pavao Brever iskazuje:
Razumio sam optunicu, ali se ne utim krivim. Ja o cijeloj stvari ne znam nita,
te ne poznajem niti jednoga od optuenih. Kritinoga jutra sreo sam Elzu Hirsch,
koju sam otprije poznavao. U razgovoru mi je ona kazala, da trai stan, te da li
mogue ja znam za kakav stan. Ja sam joj kazao, da ne znam, ali da u joj javiti,
ako za nj doznam. Poao sam dalje Ilicom i zaokrenuo u Vinogradsku cestu.
Tamo mi je jedan radnik na novogradnji kazao neka idem do jedne kue sa
ogradom u dvorite, te neka tamo pitam jednog ovjeka za stan. Ja sam u
dvorite te kue proao dvoritem do kue, koja lei neto nie, te sam u dvoritu
bio uhien. Obavljen je odmah pretres lini, ali nije nita naeno. Ja sam kazao
detektivu, da me je jedan ovjek na novogradnji tamo uputio, ali taj detektiv nije
htio toga ovjeka traiti. Nije istina, da ja redovito dobivam , La Federation
Balcanique" te sam ja taj list prvi puta vidio kod suca istraitelja."
Suenje je nastavljeno 7 novembra po podne sasluavanjem svedoka, naroito
policiskih agenata Julija Rimava, Milana Rakia i Antuna Stefulja. Antun Stefulj
je pored ostalog rekao i ovo:
Broz je prigodom uhienja kazao da je imao jedan posto mogunosti, da bi ili
pobjegao ili pucao.
170
Josip Broz:
To nije istina."
Svedoci su sasluavani i 8 novembra, a 9-og pre podne bio je zavren dokazni
postupak. Dravni tuilac u svojoj reci proirio je optunicu protiv Franje
Novoselia i Josipa Broza.
U zapisnik je uneseno da se naknadno optuuju:
Franjo Nov ose li , da je teajem 1927 u Osijeku kao lan ilegalne komunistike
organizacije SKOJ-a (Saveza Komunistike Omladine Jugoslavije) vrio
propagandu komunizma u elijama na taj nain, to je prisustvovao sjednicama
tih elija i sti-cao simpatizere za tu organizaciju u svrhu, da ta organizacija
oruanom, rukom silovito zahvati politiku vlast u dravi, dakle organizovao i
postao lanom takvog udruenja, koje ima za svrhu propagandu komunizma i
nasilje prema dravnim vlastima predvienim Ustavom, te nelegalno i
neparlamentarno prigrabljivanje vlasti.
Josip Broz, da je teajem god. 1921 do 1928 u Zagrebu i drugim mjestima kao
lan ilegalne komunistike partije Jugoslavije vrio propagandu komunizma na
taj nain, to je organizovao lanove te partije, drao rajonske i mjesne
konferencije o temama Stav partijskog vodstva po dogaajima i politi. stavu
SDK", Reorganizacija elija i rajona", Jaanje komunistike partije u Engleskoj,
Njemakoj i t. d.", ,.Stav komunistike partija po tim dogaajima (Nettunske
konvencije)", Otvoreno pismo EKKI", Novi kurs partijske politike i jaanje
partije" i irio njima komunistike ideje u svrhu navedenu gore pod III, dakle
organizovao i postao lanom takvog udruenja, koje ima za svrhu propagandu
komunizma i za nelegalno i neparlamentarno prigrabljivanje vlasti,
pa da su time poinili, i to Franjo Novoseli inom pod III zl(oin) iz l. 1 toka 1 i
2 Zak. o zatiti drave, a Josip Broz inom pod IV zl(oin) iz l. 1 t. 1 i 2 Zak. o
zatiti drave.
Zatim odustaje D. o. od take f) iz I optunice." U zapisniku se dalje kae:
Nakon to je D. o. svrio svoj govor daje predsjedatelj rije branitelju. Branitelj
protivi se proirenju optunice, jer je optunica proirena nakon dovrenog
dokaznog postupka, te trai odrjeenje, odnosno u sluaju kondemnatorne osude
to blau kazan. Za vrijeme svoga govora je branitelj bio 2 puta pozvan po
predsjedatelju, da se dri stvari, jer je opetovano zastranio i uda-liio se od stvari."
BOMBAKI PROCES
171
Na kraju suenja Josip Broz i njegov branilac dr. Politeo doli su u sukob s
pretsednikom vea Tomiem, zato to nije hteo da dozvoli Brozu da da svoju
zavrnu re.
O tome stoji u zapisniku:
Nakon toga to je branitelj svrio svoj jednosatni govor predsjedatelj pita
optuene imadu li jo to rei. Od svih optuenih samo Josip Broz kae, da e
govoriti o svome predivotu i da e tako razjasniti, kako je dolo do toga, da je
postao komunista.
Predsjedatelj primjeuje, da je optueni Josip Broz o svome predivotu ve ranije
sasluan koliko je bilo potrebno i da sada tome nema vie mjesta.
U to je stao Josip Broz protestirati, a tomu se protestu pridruio i branitelj, pa
kako su obojica istodobno govorili uzbuenim glasom, nijesu se mogle razabrati
dalje Brozove rijei, ali iz njegovih rijei se ipak razabralo, da mu se mora
dozvoliti, da brani svoje komunistike ideje.
Na to je predsjedatelj oduzeo Brozu rije, prekinuo o tom svaku dalju diskusiju,
proglasio raspravu zaglavljenom i odredio, da e se osuda proglasiti u srijedu dne
14. XI. 1928 u 10 sati.
Branitelj prijavljuje nitovnu aobu.
D. o. trai rije, koje mu predsjedatelj ne da, jer je rasprava dovrena.
Nakon svega toga, poto je predsjedatelj odredio straarima, da odvedu optuene
iz dvorane, optueni Josip Broz stao je protestirati, okrenuo se prema opinstvu,
koga je dvorana bila puna, te povikao: ivjela Komunistika Partija Jugoslavije" i
ovdje vlada policijski duh", i jo neke rijei koje se u meteu nisu mogle dobro
razabrati."1
1 Jutarnji list" u svom broju od 10 novembra pie o ovom incidentu: Poslije
govora branitelja dra Politea, pita predsjednik senata optuene da li imaju togod
rei. Boikovi i Koprivnjakova nemaju nita da kau. Kad je Broz poeo govoriti
o tome zato je postao komunista, oduzima mu predsjednik rije. Branitelj dr
Politeo trai rije da uloi nitovnu aobu, ali mu je predsjednik ne daje, a isto
tako ne daje rije ni zastupniku javne optube dr Marokinu, na to ustaje
optueni Broz i dovikuje predsjedniku:
To je najbolji dokaz, da i oVdje vlada policijski duh! ivjela Komunistika
partija! ivjela svjetska revolucija!
Meu straarima je nastalo komeanje a isto tako i meu publikom, na to
predsjednik zakljuuje raspravu time, da e se osuda proglasiti u srijedu prije
podne."
Novosti" od 10 novembra:
Nakon toga predsjedatelj pita optuene, ima li koji jo ta kazati. Svi su rekli, da
nemaju, samo je ustao Broz i rekao:
Molim, da mi se dozvoli govoriti o tome zato sam postao komunista.
172
Presuda je izreena 14 novembra. Josip Broz osuen je na pet godina robije.
Franjo Novoseli na tri godine i Andrija Boikovi na dve godine. Eva i Ignac
Koprivnjak, kao i Pavao Brever osloboeni su. O izricanju presude, kao i o
povicima koje je bacio na kraju suenja Josip Broz, u sudskom zapisniku se
kae:
Predsjedatelj proglauje sljedee zakljuke suda:
1) da se prepis zapisnika in fine o inu Josipa Broza poinjenog u raspravnoj
dvorani nakon dovrene rasprave, dostavi D. o. na predlog, poto ovaj sud
vidi u tom njegovom postupku kanjivo djelo;
2) da se osuda stegne samo na predmet pismene optube, u koliko se tie
Josipa Broza, i pridri tuitelju neka samostalno progoni krivca radi pridolog
ina, na koji je optunica proirena na glavnoj raspravi, jer se radi toga ina ne
moe izrei osuda obzirom na to to nema konkretiziranih ina u proirenoj
optunici, te je potrebno briljivije pripraviti se, tim vie, to je tokom glavne
rasprave izbilo, da je optueni Josip Broz ve suen, ali nepravomono, po kr.
sudbenom stolu u Ogulinu radi komunistike propagande u prolosti, radi koje
se sada ponovno trai progon;
3) da se ovaj sud na temelju 60 k. p. izjavljuje nenadlenim glede ina Josipa
Broza navedenog pod II. pisane optunice, jer za suenje takvih prekraja nije
nadlean sud, ve politika vlast,
a zatim proglauje osudu zajedno sa razlozima, te nakon toga upuuje Josipa
Broza, Franju Novoselia i Andriju Boikovia na pravne lijekove, koji im po
zakonu na raspolobi stoje.
D. o. je sa osudom, u koliko se tie Josipa Broza, Franje Novoselia i Andrije
Boikovia, zadovoljan, dok glede Eve i Ignaca Koprivnjak te Pavla Brevera
uzima trodnevni rok za razmiljanje, ali pristaje, da se Ignac i Eva Koprivnjak uz
uvjete 182. k. p. puste na slobodu, odnosno preprate kr. redarstvenom
ravnateljstvu u Zagreb.
Josip Broz, Franjo Novoseli i Andrija Boikovi preputaju odluku svome
branitelju.
Predsjedatelj:
Ne dam o tome govoriti. Broz:
Ali ja bih o mojem predivotu... Predsjedatelj:
Ve sam rekao da ne dam.
Branitelj dr. Politeo protestira, a Broz vie okrenut prema publici:
Ova zabrana svjedoi, kakav je poredak ovdje! Predsjedatelj jakim glasom
izjavljuje, da je rasprava zavrena i
neka se optuenici odvedu. Kod toga Broz jakim glasom vie:
Da ivi Komunistika partija Jugoslavije! ivjela borba proletera!"
BOMBAKI PROCES
173
Branitej uzima trodnevni rok za razmiljanje glede kon-demnatornog dijela
osude.
Predsjedatelj odreuje, da se optueni odvedu u uze, te Josip Broz izlazei iz
dvorane vie: ivjela Komunistika Partija Jugoslavije, ivjela III
Internacionala1."
U svom broju od 17 novembra 1928 godine, nekoliko ne-delja pre svoje konane
zabrane, Borba" je u uvodnom lanku povodom suenja Josipa Broza pisala:
Rasprava protivu Broza i drugova pokazala je jasno klasni buroaski karakter
naega sudstva i svo srozavanje sudova na obine ekspoziture policije. I dosad je
bilo jasno da sud ne smije osuditi policiju ni za najgore zloine i gaenja zakona
od njezine strane, ali je to sud dosada pokrivao kojekakvim juridikim.
formalnostima. Meutim, na ovom procesu sud je sam pogazio pravne propise,
ne davi optuenicima posljednje rijei i oduzevi pravo ulaganja nitovne aobe
branitelju sa rijeima: Samo vi ulazite". Sud je dakle ovdje istupio kao obino
orue klasne vladavine i krvavog reima, koga prema radnicima ne veu nikakvi
propisi. Naivine iz pravnikih redova, koje jo vjeruju u nezavisnost" sudova,
oekivale su, da e zbog povrede sudskih propisa, nedavanjem posljednje rijei
optuenima, cijela rasprava biti proglaena nitetnom i zapoeti novi proces, kao
to bi trebalo po pravnim uredbama. Meutim, kao to je bilo oekivati, sud je
donio osudu i nije se ni osvrnuo na neuveni skandal, koji je zabiljeila i
buroaska javnost. Dosad je u sluajevima policijskih nasilja uvijek sud bio na
strani onih koji gaze zakone, a sad i s u d sam gazi nekanjeno propise parbenog
postupka.
Poslije svega toga jasno je kako je ispala osuda i da je ona ve unaprijed bila
odreena za ove siromane radnike."
Poto je navedeno zato su pojedini optueni osueni, veli se dalje:
Osuen je dakle Broz i zbog bombi za koje se nije nikako moglo dokazati da
pripadaju njemu a na raspravi je izilo vrlo vje-
1 Novosti" od 15 novembra donele su sledei sarkastian komentar:
Komunistiki proces, poznat pod nazivom bombaki", zavren je juer s
akordom to ga je kao peat udario Josip Broz. Nakon proitane osude i
obrazloenja, on je okrenut spram brojne publike, to se je ve sva digla na
odlazak iz dvorane, triput viknuo: ivjela komunistika partija! ivjela trea
internacionala!" Ali njegovi drugovi, kojih je sigurno bito u sudnici nisu poprimili
taj poklik, moda da su s njim zajedno to klicali onako u sebi, pod kaputom. I
tako je taj nepopustljiv komunista nestao iza zidova tamnice kao kakav
komandant broda, to klie u asu kad tone."
174
PEILOZI ZA BIOGRAFIJU
rojatnim da ih je podmetnula policija. Osuen je na 5 godina robije za
komunistiko uvjerenje, bez ikakvih dokazanih djela i to po zakonu o zatiti
drave za koji i njegovi tvorci kau da vie ne vrijedi. U nas je sud uveo u praksu
da sudi uvjerenja, a ne djela."
Uvodnik se zavrava ovim recima:
Ali vara se buroazija da e ovom sudskom Glavnjaom unititi borbu radnog
naroda. Policijska Glavnjaa sa svojim 10-godi-njim krvavim reimom nad
radnikom klasom nije mogla da zaustavi klasnu borbu proletarijata, pa nee
moi ni sudska Glavnjaa. Radnici su nekanjeno ubijani u zatvorima i na ulici,
mueni naj-neuvenijim mukama po raznim jugoslovenskim glavnjaama, pa sve
to nije moglo slomiti borbe radnike klase protiv krvave i zloinake
jugoslovenske buroazije.
Jer iz krvi nevino ubijenih rtava niu hiljade novih boraca, a godine robije,
dosuene od klasnog suda, samo su podstrek za jo eu klasnu borbu.
Da ivi nepomirljiva klasna borba radnika i seljaka protiv krvave i zloinake
jugoslovenske buroazije."
ekajui da bude odveden na robiju u Lepoglavu, Josip Broz je stvorio plan za
bekstvo iz sudskog zatvora. O tome je bio dobio direktivu od ure akovia.
Brozu je u zatvor bila doturena mala pila pomou koje je uspeo da prestrue pet
sipki na prozorskim reetkama. Ostalo je da prestrue samo jo jednu, kad je
iznenadno premeten u drugu eliju.
O tome pria Mihajlo Vrane:
Broz je produio svoju aktivnost i u zatvoru i odravao veze sa Partijom. Pridobio
je jednog straara, Petra Brkia1,
1 O Petru Brkiu Mihajlo Vrane daje sledee podatke:
Petar Brki bio je kovaki radnik, ali je poslije Prvog svjetskog rata otiao u
andarme. Kasnije je preao u sudske straare. Bio je simpatizer komunista i s
njima mnogo razgovarao u zatvoru. Pomagao je Josipu Brozu u pripremama za
bjekstvo. Lino je nosio Brozova pisma iz zatvora i unosio pisma upuena Brozu.
Kasnije je meni aktivno pomagao u bjekstvu.
Poslije mog uspjenog bjekstva iz zatvora Sudbenog stola Brki je morao da
pobjegne iz Zagreba. Emigrirao je iz zemlje i otiao u Rusiju, gdje je primljen na
KUNMZ (Komunistiki univerzitet nacionalnih manjina Zapada). Meutim,
prilikom istke 1933 godine bio je iskljuen iz Partije. Tom prilikom kritikovana je
naa partijska organizacija zbog toga to je dopustila da u nju bude primljen
jedan bivi andarm. Na elu komisije koja je razmatrala taj sluaj bio je neki
Angaretis iz Litve, za koga se kasnije ustanovilo da je pijun. Godine 1938 Brki
je uhapen i, izgleda, likvidiran.
Brki se u Rusiji oenio jednom Ruskinjom, lanom Partije, a radio je u nekoj
tvornici gdje se isticao na radu i bio udarnik."
BOMBAKI PROCES
175
i preko njega odravao kontakt sa vanjskim svijetom. U prvom redu povezao se sa
urom akoviem, koji se tada nalazio u Zagrebu.
Nekako u to vrijeme bilo je uhapeno i predano sudu nas nekoliko komunista,
pet do est. Broz je naao naina da se i s nama povee. Jedanput nam je javio
da doemo u zatvorsku kapelu. Naime, mi smo kao uhapenici imali pravo da
nedjeljom idemo u crkvu. Koristei se jedanput tim pravom, mi smo, idui u
kapelu i natrag, uspjeli da porazgovaramo o nekim vanim partijskim pitanjima.
Broz nam je tom prilikom saopio, izmeu ostalog, i to kako komunisti treba da
se brane na procesu. Komunisti rekao je on treba da priznaju na sudu da
su lanovi Partije i kao takvi treba da Partiju brane od kleveta klasnog
neprijatelja i njegovih plaenika, treba da svojim dranjem na sudu diu njen
ugled u masama.
Prije ove direktive, koju nam je Broz dao u zatvoru, nama je govoreno da na sudu
ne smijemo priznavati ba to da smo lanovi Partije.
Zagrebakoj partijskoj organizaciji bilo je stavljeno u dunost da oslobodi Broza.
Ona je izvrila potrebne pripreme napolju, dok je Broz vrio pripreme u samom
zatvoru. U ugovoreno vrijeme trebalo je da se on iz svoje elije spusti u dvorite
koje se nalazi izmeu Sudbenog stola i Kotarskog suda.
Pilom doturenom u kruhu Broz je prepilio reetke na prozoru elije. Za ovo mu je
bilo potrebno nekoliko dana opreznog rada. Konano mu je ostalo da prepili samo
jo jednu ipku na reetki. Dalje je sve bilo organizovano i naa veza, straar
Brki, sa svim detaljima upoznata. I kad je ve izgledalo da e se sve svriti kako
je zamiljeno, Broza su prebacili u drugu eliju. Nije tono ustanovljeno da li je to
bio puki sluaj ili je policija nanjuila da se sprema bjekstvo i obavijestila o tome
upravnika zatvora."
JEDNA FOTOGRAFIJA DRUGA TITA IZ 1928 GODINE
L
mtiett
Znj, tatut i t d S*d*nj< zanimanje^
Rodrv, mitilo.<?""<**"<- '/ ?"*'-> Zivicjjiu <i[iiin
Z*dn|t obiUnaliSte: Sluilo u vioniSIvu kod:
Izmjere tijela:
Clm Cta
glava . prsa . .
j? Sposobnosti:
Govori jezike? 'nr~*'-'*~ ''/ '.....
ita, piSe: Spretnost i umjea:
Praktika:
Mijenjanje oblija: Nadjevanjt krivih imena:
I
m
Zloinaki jezik:
Rukopis,:
PRVOG MAJA 1928 UHAPEN JE DRUG TITO KAD JE POKUAO DA OSLOBODI
OD POLICIJE JEDNOG RADNIKA, UESNIKA U DEMONSTRACIJAMA. POSLE
OSLOBOENJA, 1945 GODINE, PRONAEN JE U ZAGREBAKOJ
POLICIJI OVAJ
Deseta glava SUZANJ BROJ 483
Lepoglava. U samici. esti januar 1929. Teror buroazije. Ubistvo
ure akovia. CK KPJ odlazi u emigraciju. Borba na robiji. Josip Broz
u Mariboru. Posle pet godina robije konano
na slobodi.
Lepoglava je malo mesto ispod planine Ivanice. U nae doba Lepogiava je postala
sinonim robije, a u prolosti kroz vekove trna je na glasu kao arite nauke i
umetnosti, kao se-dite prvog univerziteta u Hrvatskoj. U zgradi velikog
pavlinskog manastira, u kome se nalazio univerzitet, krajem prolog veKa
smetena je robijanica. Pavlini ili beli fratri podigli su svoj manastir oko 1400
godine. Turci su ga nekoliko puta ruili, a u XVII veku zgrada je dobila svoj
dananji oblik. Lepoglava je bila prvo neka vrsta srednje kole (od 1582) i za
svetovnu mlade. Kao univerzitet poela je da radi od 1656 godine (filozofija, a
1673 i teologija) s povlasticom da daje i akademski stepen. Car Josip II ukinuo je
pavlinski red i zatvorio Lepo-glavu. Neto kasnije upropaena je i razgrabljena
bogata knjinica i zbirka dragocenosti. Sredinom prolog veka u Lepoglavi su
poele pripreme za smetaj kaznenog zavoda u zgradu biveg manastira. Krajem
prolog veka podignuta je odmah do nje jo jedna kaznionika zgrada, takozvana
Nova zgrada, podeena za jedan naroito smiljen sistem muenja zatvorenika
sistem izolacije. U njoj ima oko 300 elija. Njeni spoljni zidovi kao i visok
kaznioniki zid oko nje crvene su boje, zbog ega je August Cesarec u jednom
svom romanu naziva crvenom klaonicom ljudskih dua.
Jednog januarskog popodneva, 1929 godine, s grupom osuenika bio je doveden
u Lepoglavu i Josip Broz.
12
178
Evo kako Josip Broz pria o svom dolasku u Lepoglavu Uveli su nas kod
upravnika robijanice. U prvi mah ga nisam poznao. On nam je govorio kako
treba da se ponaamo, kakav je red na robiji. Kad sam ga malo bolje pogledao,
prepoznao sam u njemu Maksimilijana Bohaeka1, koji je bio u mojoj regimenti
na Karpatima i s kojim sam jedno vrijeme bio zajedno i u zarobljenitvu u Rusiji.
I on je mene prepoznao... Iz prostrane upravnikove sobe odveli su nas u jednu
prostoriju koju su nazivali kupatilo". Tu su nas prvo dograbile brice i oiali nas
do koe. Zatim nam je bilo nareeno da se skinemo do gola i da uemo u kadu
punu prljave vode i dlaka. Vodu u kadi nisu mijenjali, nego smo se jedan za
drugim morali prati u istoj vodi. Tresli smo se od zime. Poslije toga dali su nam
robijako odijelo. To su bile prnje, noene bogtepita koliko godina od drugih
robijaa. Na kraju ljekarski pregled, a onda kroz more hodnika, kroz razna
eljezna vrata u samicu. Tu su nas jednog po jednog gurnuli u samicu, davi
nam u ruku po dvije limene porcije i kaiku. U samici se nalazio krevet koji se
sklapao u tri dijela, na njemu prljava, poluprazna sla-marica i dva tanka ebeta.
Iako je pod u samici bio od betona, preko dana nije se smjelo na nj ni sjesti ni
lei. U eliji je bilo hladno, nije se loilo. U jednom uglu mala stolica i kibla.
Poslije izvjesnog vremena otkljuala su se vrata i straar mi je u eliju ubacio
hljebac od nekih 800 grama. Za veeru se dobijala ajnpren-juha. Tek u sedam
sati uvee smjeli smo da rasklopimo postelju. Od studeni se nije moglo spavati.
Svakih petnaest minuta ispod prozora razderao bi se straar viui: Straa,
pozor!" To su se straari dozivali nou, kontroliui se meusobno, i opominjali
robijae da im je svaki pokuaj bjekstva, zbog budnih straa, uzaludan. Ujutro
su ve u est sati zazveketali kljuevi, a uvar se proderao: Kible van, smee
van!"... Tri mjeseca proveo sam tako u samici. Knjiga nisam imao. Svako jutro
donosili bi mi korpu punu perja, koje je do mraka trebalo iijati. Dok je Josip
Broz provodio dane u samici lepoglavske robijanice, u Jugoslaviji bilo je dolo do
krupnih promena. Terete sve jae ekonomske krize buroazija je elela da prebaci
na lea radnih masa, pa je kralj Aleksandar 6 januara 1929 godine izvrio
dravni udar, ukinuo Vidovdanski ustav i zaveo otvorenu diktaturu velikosrpske
buroazije. Sve politike partije bile su zabranjene, ukinute sve garantije linih
sloboda, ugnjetavanje pojedinih naroda pojaano, zavedena otra preventivna
cenzura. Rukopisi za dnevnu tampu morali su da budu prethodno noeni, kao
naprimer u Beogradu, na esti
1 Dr. Maksimilijan Bohaek bio je upravnik kazmone u Lepoglavi do 1932
godine, kada je bio smenjen s ovog poloaja. Naredne 1933 godine, dr. Bohaek
se udavio u moru kod Bakarca.
SUZANJ BROJ 483
179
sprat Uprave grada, gde su ih cenzurisali polupismeni policiski pisari. Oni su
raspolagali jednim indeksom zabranjenih reci i te reci su nemilosrdno brisali.
Poslednji broj Borbe" iziao je 12 januara 1929. Svi su lanci bili zabranjeni, pa
je redakcija Borbe" prkosno napisala:
Kako radi izvjesnih razloga ne moemo vie donositi mnogo stvari iz nae
unutarnje politike i ekonomske situacije, to emo mjesto toga iznositi bolje
stvari iz nae i strane knjievnosti. U dananjem broju donosimo nekoliko
pjesama srpskog pjesnika Zmaja Jove Jovanovia i jedan pasus iz kranskog
Svetog pisma Starog zavjeta."
Na prvom mestu Borba" je donela Zmajevu Jututunsku narodnu himnu":
Boe sveti podri nam kralja, Zdrava, krepka, ohola i slavna, Jer na zemlji nit' je
kadgod bilo, Niti e Mu ikad biti ravna.
Daj Mu s neba najsvetlije dare, Policiju, picle i andare. Ako nee da dumana
svali, Bar na svome nek' srce iskali."
estojanuarski reim znaio je jo jau eksploataciju radnih masa, pogotovo kad
se ima u vidu da je ekonomska kriza bila u punom jeku. Industriska preduzea
dola su u teak poloaj, broj zaposlenih radnika stalno se smanjivao. Drava je
bila u velikim finansiskim tekoama. Vrednost dinara dola je u opasnost, pa je
zakljuen u inostranstvu stabilizacioni zajam. Jedan od uslova ovog zajma bio je
slobodan izvoz deviza. Ovaj uslov koristili su veliki kapitalisti, nekoliko reimlija-
korupcionaa, a naroito strani kapital, da prebace svoje plasmane u
inostranstvo. Ovakav reim trajao je svega est ne-delja i za to vreme je izvezeno
iz Jugoslavije vie deviza nego to je iznosio stabilizacioni zajam. Morala se
sprovesti devalvacija, umanjenjem vrednosti dinara za 28%. To je jo vie otealo
ekonomsku situaciju zemlje, a naroito radnih slojeva, na ija je plea pao itav
teret ove transakcije. Za tekstilnu industriju Hrvatske uvoeni su stari strojevi,
mahom iz Poljske, koji tamo nisu bili rentabilni, a ovde je rentabilitet postizavan
neverovatno niskim nadnicama.
Osim toga opao je izvoz agrarnih produkata. Seoski proizvodi prodavali su se u
bescenje. Za deset dinara mogla su se
12*
180
dobiti 33 jaja, litar mleka za pola dinara, litar vina za dinar. Seljaci u pojedinim
mestima Hrvatske ak su ostavljali stoku na sajmovima, jer je vie nisu mogli
prodati. Zaduenost seljaka uzimala je pretee razmere. Poloaj velikog dela
seljaka bio je utoliko tei to su oni jo uvek morali da snose terete agrarne
reforme iz 1920 godine. Veleposednicima je seljatvo moralo da plati ottetu od
tri i po milijarde dinara. Seljaci su bili prisiljeni da se zaduuju, a da zemlju,
dobijenu agrarnom reformom, preprodaju sitnim i krupnim zelenaima.1
Pod vidom zatite malih posednika, Dvorska kancelarija je, nekoliko dana posle 6
januara, izdala saoptenje da je kralj Aleksandar pristupio reavanju pitanja
seljakih dugova i da e to smatrati za svoj prvi zadatak. Aleksandar je pozvao
kao savetodavca pri tom reavanju gazda Iliju Mihailovia, poznatog zelenaa iz
umadije. Zatim je stvoren plan za osnivanje Agrarne banke, koja je, umesto da
bude banka za kreditiranje seljaka, dobila kao glavni zadatak da otkupljuje od
banaka one seljake menice koje su se mogle smatrati propalim. Tako je pravi
smisao svega ovog bio ne spaavanje prezaduenog seljatva, nego spaavanje
interesa banaka. Istovremeno, iz dvora se povela kampanja da svi dravni
inovnici, profesori, uitelji, oficiri, pa ak i graniari, moraju da upiu po neku
akciju Agrarne banke. Aleksandar je takoe nominalno upisao akcije Agrarne
banke, ali je svoje upise vrlo brzo preneo na dravne banke s motivacijom da su
mu potrebne pare". Tako se on izvukao iz tog posla, ostavljajui sitne tedie da
oni sa svoje dve milijarde dinara uloga zatiuju zemljoradnike", to jest banke.
Ugnjetavanje pojedinih jnaroda u Jugoslaviji postalo je ee nego ikada, naroito
ugnjetavanje Makedonaca. A dokle se ilo u Makedoniji do 1929 godine, reito
govore podaci koje mi je poslao drug Lazar Mojsov, a koje je prikupio Institut za
nacionalnu istoriju u Skoplju:
,,Za deset godina, od 1918 do 1928, u Vardarskoj Makedoniji prolo je kroz
zatvore vie od 25.000 seljaka i graana. Tako je, na primer, u februaru i martu
1920 godine na Bregalnici uhapeno oko 400 dua, u avgustu 1923 u Strumici
200 dua, u leto 1924 godine u Kumanovu, Kratovu 100 dua, u junu, julu i
avgustu 1925
1 I posle agrarne reforme velikom posedu bilo je ostalo jo dosta zemlje. Tako je,
naprimer, 369 veleposednika (od toga 310 stranaca, mahom Nemaca i Maara)
zadralo po 1.300 jutara zemlje. Osim toga stara jugoslovenska vlada, sklapajui
Rapalski i druge sline nepravedne ugovore s Italijom, bila se obavezala da e
tititi interese Italijana, veleposednika u Dalmaciji, na raun interesa
dalmatinskih seljaka. Na 13.000 hektara zemlje u Dalmaciji, koja je bila
vlasnitvo italijanskih veleposednika, uopte nije bio ukinut kolonatski odnos.
SUZANJ BROJ 483
181
u Koanu i Stipu 150 dua, u septembru iste godine u Strumici i Valandovu 250
dua. U leto 1926 godine u okolini ova dva grada l!Q0 dua, u leto 1927 u
Skoplju 100 dua, u novembru i decembru 1927 u tipu 400 dua, u Strumici i
Beveliji 120 dua, u Kumanovu 50 dua.
U isto vreme nad makedonskim seljacima izvreno je 1.400 politikih ubistava.
Jedan talas tih masovnih ubistava bio je izvren 1919 godine u Tikveu, Velesu i
na Bregalnici, 1922 godine u Kratovu i Koanu, 1923 godine u tipu, Koanu,
Radovitu i Strumici (samo u selu Garvan 3 marta te godine pretsednik optine
Marko-vi ubio je lino iz pukomitraljeza 28 seljaka). Dalja masovna ubistva
odigrala su se 1925 u Koanu, Kratovu i tipu. Na Bregalnici 1927 godine bilo je
ubijeno 160 dua, a u itavoj Vardarskoj Makedoniji 270.
Za deset godina (19181928) spaljeno je 17 sela i 1.342 seoske kue.
Samo u 1928 bilo je 16 politikih procesa sa 171 optuenim. Bilo je izreeno 9
smrtnih presuda, od kojih je pet izvreno. Osuena su na robiju 62 lica, od kojih
7 na po 20 godina, 6 na po 15 godina, 33 od 5 do 10 godina i ostali na jednu do
pet godina."1
Komunistika partija Jugoslavije nije bila spremna da izdri udarac diktature.
Svega nekoliko meseci pre 6 januara, na kongresu u Drezdenu, bilo je izabrano
novo partisko rukovodstvo, kome je na elu bio metalski radnik uro akovi,
odluan borac za jedinstvo Partije, protiv desne i leve frakcije. Iako je za
politikog sekretara bio izabran Martinovi, a akovi za organizacionog, faktiko
rukovodstvo bilo je u akovievim rukama zbog njegove vee politike zrelosti i
borbenosti. Ali, za tako kratko vreme uro akovi, koji je u meuvremenu bio
uhapen, nije uspeo da Partiju osposobi za borbu protiv diktature, koja je
otpoela da se surovo obraunava s komunistima.
Prvi odgovor na estojanuarsku diktaturu dao je Pokrajinski komitet za Srbiju. U
noi izmeu 12 i 13 januara bio je
1 Teror je takoe besneo i u ostalim delovima Makedonije. U periodu od 1922 do
1931 godine u Pirinskoj Makedoniji, koja je bila pod vlau Bugarske, bilo je
izvreno 1.850 ubistava, internirano 300 lica, a nestalo 15. U Bugarskoj za to
vreme bilo je ubijeno 90 poznatih makedonskih radnika revolucionera. U
septembru 1924 godine u Gornjoj Du-maji ubijeno je 200 Makedonaca, a u
maju i junu 1925 u Nevrokopu 80 dua. U celoj Pirinskoj Makedoniji, od 1919 do
1925 godine, ubijeno je 700 Makedonaca, od toga najvei broj za vreme
septembarskog ustanka 1924 godine.
U Jegejskoj Makedoniji u periodu od 1 januara 1919 do 1 januara 1926 godine je
ubijeno 1.041 lice, uhapeno 3.464 lica, a 1.165 porodica prognano. Za vreme od
1 januara 1926 do 1931 godine ubijena su jos 63 Makedonca, uhapeno 595,
internirano 310, osueno na smrt 10.
182
deljen letak koji su zajedniki izdali Pokrajinski komitet Partije i SKOJ-a. Kako je
partiska organizacija bila oslabljena usled frakcionakih borbi i ienja prilikom
sprovoenja Otvorenoga pisma" Komunistike Internacionale, rasturanje letka
uglavnom je preuzela skojevska organizacija. Partiska organizacija rasturala je
letak samo u jednom kvartu, a SKOJ u svim ostalim kvartovima i Zemunu.
tampanje letka organizovao je sekretar PK SKOJ-a za Srbiju Aleksandar
Rankovi1 u jednoj ilegalnoj partiskoj tehnici. Letak je bio tampan crvenim
slovima na jednom malom tiglu. Zajedno s njime na tome poslu radio je novinar
Bogdan Bilbija. Letak je rasturan uoi pravoslavne nove godine, pa je tom
prilikom uhvaen na ukarici, kod fabrike eera, Bane Andrejev, koji je tada bio
lan CK SKOJ-a, kao pretstavnik Makedonije.
Kad je Andrejev doveden u policiju, on je odmah poeo da pod batinama
provaljuje svoje drugove. Meu njima Ranko-via i Miloa Matijevia. Sutradan
po rasturanju letka, agent provokator, stolarski radnik Slavko, prokazao je
policiji radionicu Antuna Sokola i Steva Boljevia, koja je sluila za ilegalne
sastanke i skrivanje ilegalnog partiskog i skojevskog materijala. Tom prilikom
uhapeni su sekretar MK SKOJ-a Svetislav Stefanovi, Stevan olovi, lan MK
SKOJ-a, Petar Grubor, Stevo Boljevi i drugi.
Aleksandar Rankovi prvo je bio umakao agentima, ali je posle nedelju dana, 20
januara uvee, uhapen u ulici Miloa Velikog kada je izlazio iz tramvaja. Agenti
su Rankovia pri-metili u tramvaju, pa su ga uhvatili kad se kretao prema
jednom ilegalnom stanu u Sarajevskoj ulici. Uhapsio ga je agent Torbica. Odveli
su ga u Glavnjau, gde su ga Vujkovi, Ko-smajac, Torbica, Stankovi i
andarmeriski kaplar uro poeli
1 Aleksandar RankoviLeka roen je u selu Draevcu, krai Obrenovca, 1909 u
siromanog seoskoj porodici, pa je 1922 godine doao u Beograd na zanat, u
jednu abadisku radnju u Sarajevskoj ulici. Uslovi rada za egrte tada su bili
teki. Rankovi je dobijao 8 dinara dnevno za hranu, a spavao je u radionici.
Teki ivotni uslovi uticali su da je Rankovi rano pristupio radnikom pokretu.
Tome je doprinela i injenica da su u radnji radili i neki simpatizeri KPJ. U
godinama 1922, 1923 i 1924, kada je Partija bila ilegalna, radnici u radnji
dobijali su ilegalne i polulegalne publikacije, sakrivali ih u rafovima u radnii, a
Rankovi je nou izvlaio te broure i letke i itao ih. Tako se on, kao egrt, ve
1924 godine upisao u sindikate, u svojoj 16 godini ivota. Kada se oslobodio i
postao kalfa, poetkom 1925 godine, poeo je da radi aktivno u upravi sekcije
abadiskih radnika, a 1927 godine postao je lan podrunice svih ivakih i
tekstilnih radnika. lan SKOJ-a postao je 1927 godine. Koncem 1927 godine,
posle pada Josipa Cazija, Otokara Kerovanija, Josipa i Pavla Kovaevia, postaje
sekretar MK SKOJ-a za Beograd, a u prvoj polovini 1923 godine sekretar PK
SKOJ-a za Srbiju.
SU2ANJ BROJ 483
183
da tuku. Prvo su mu naredili da se izuje, pa mu zatim vezali lancima ruke na
kratko". Isto tako su mu vezali noge, zatim mu kolena proturili izmeu vezanih
ruku, a onda provukli tap izmeu lanaca na rukama i nogama, tako da je pao
na lea, a tabani mu ostali okrenuti gore. Tada je poelo batinanje.
Tukli su me ilom sea se drug Marko po tabanima, prstima, i ostalim
delovima tela. Smenjivali su se jedan po jedan, dok su ostali veerali i pili vino...
Batinanje je trajalo do iza pola noi. Posle toga su andarmi na leima izneii
Rankovia u eliju, jer od batina nije mogao da stane na noge. Proneli su ga
pored elije u kojoj su leali ostali drugovi. Svetislav Stefanoviea, budan u
tom trenutku, provirio je kroz buu i video kako pronose Rankovia. Razbudio je
drugove i rekao im:
Ubili su Leku!
Rankovi je baen u jednu eliju s betonskim podom, po kome je namerno bila
prosuta voda. Te godine bila je strana zima. Da ne bi direktno legao na
zamrznuti beton, Rankovi je stavljao hleb pod kuk, a pod glavu kantu za vodu.
Tako se muenje i batinanje nastavljalo etiri noi, ali policija nije uspela da
preko njega provali u skojevsku organizaciju u Beogradu i Srbiji i proiri
hapenje u cilju njenog razbijanja.
Na suenju u Dravnom sudu za zatitu drave, Rankovi, olovi i Matijevi
odbili su sve optube, a izjavili su da su po ubeenju komunisti. Za vreme
suenja 25 maja 1929 Rankovi je skidao odelo i pokazivao sudijama otvorene
rane koje su mu bile nanesene januara meseca u Glavnjai. Pretsednik suda Ru-
somir Jankovi pozvao je sudskog lekara, a ovaj je dao miljenje da je to
tuberkuloza koe. U tom trenutku uli su u sudsku dvoranu, agenti Vujkovi i
Kosmajac, pa su optueni uinili pravu demonstraciju protiv policije, tako da je
pretse-davajui morao da ukloni agente iz sudnice. Na kraju suenja Petar
Grubor je uzviknuo:
ivjela Komunistika partija! ivjela Trea Interna-cionala!
Dravni sud za zatitu drave osudio je Bana Andrejeva na 15 godina robije,
Petra Grubora1 na 12, Steva Boljevia na 10, Aleksandra Rankovia i Miloa
Matijevia2 na po 6 godina i Stevana olovia3 na 5 godina.
1 Petar (Pera) Grubor izdrao je 12 godina robije i iziao iz Mitro-vice neposredno
pred rat. Bio je jedan od organizatora ustanka u Lici. Poginuo je januara 1944
kod Otoca.
2 Milo MatijeviMrsa, poginuo je 1941 godine. Proglaen je za narodnog
heroja.
3 Stevan olovi je poginuo 1941 u borbama oko Ivanjice. Ubili su ga etnici
Drae Mihailovia. Proglaen je za narodnog heroja.
184
estojanuarski reim preao je odmah i na direktno ubijanje rukovodeeg kadra
Komunistike partije Jugoslavije. U Zagrebu, u aprilu 1929 godine, prilikom
jedne racije na Ribnjaku, uhapeni su uro Dakovi, organizacioni sekretar CK
KPJ, i Nikola Heimovi, sekretar Crvene pomoi. Po nalogu Janka Bedekovia,
efa zagrebake policije, akovi i Heimovi, prvo su bili mueni u zatvoru, a
zatim su ih andarmi odveli na granicu prema Austriji, u blizini sela Svetog
Duha, i obojicu ubili pucajui im u lea, toboe kad su hteli da bee u
inostranstvo. Sin ure akovia i brat Heimoviev bili su digli tubu protiv
neposrednih iz vrioca toga zloina, ali vojna komanda nije htela da preduzima
nikakve mere, iako se obdukcijom utvrdilo da su i akovi i Heimovi prethodno
bili mueni, a zatim ubijeni mecima ispaljenim iz neposredne blizine1.
Pogibijom ure akovia rukovodstvo KPJ bilo je obezglavljeno. Bacilo je
avanturistiku parolu oruanog ustanka i napustilo zemlju, na elu s Jovanom
MaliiemMartinoviem, sekretarom CK KPJ.
estoj anuarski reim nastavio je dalje krvavo obraunavanje s komunistima.
Tako su ubijeni u Samoboru, u leto 1929 godine, Janko Mii, lan Biroa CK
SKOJ-a, Mijo Oreki, lan Biroa CK SKOJ-a i Slavko Oreki. Agenti i policajci su
ih opkolili u jednoj kui u Samoboru i posle kraeg pukaranja sve ih pobili.
Godine 1930 u Zagrebu, na Goljaku, policija je na ulici ubila Peru Popovia
Agu, organizacionog sekretara CK SKOJ-a, i Josipa KolumbaStanka, sekretara
CK SKOJ-a.
1 Prilikom osloboenja 1945 godine u jednoj arhivi u Zagrebu pronaeni su spisi
povodom tube akovievog sina. Iz tih spisa se videlo da su ubistvo izvrili
andarmi Nikola Aralica i Milan Brki, po nalogu potpukovnika Radivoja Ristia,
komandanta andarmeriskog puka u Zagrebu, 1929 godine.
Prilikom prenoenja posmrtnih ostataka ure akovia iz Slovenije u Beograd,
Borba" je napisala 21 aprila 1949 jedan lanak u kome je na osnovu naenog
materijala opisala kako se ubistvo odigralo. Toga jutra u kancelariju tadanjeg
pomonika ministra unutranjih poslova Veljka Miunovia doao je kapetan
Dane Aralica i rekao:
Drue generale, vidim iz novina da je uru akovia ubio Nikola Aralica. To je
moj stric. On sada ivi u Vrcu, i ako vidi ovo u novinama, pobei e preko
granice u Rumuniju.
Nikola Aralica bio je odmah lien slobode. Na sasluanju je priznao da je izvrio
taj zloin, branei se da je postupio po nalogu potpukovnika Ristia, komandanta
puka. Aralica je tvrdio da nije znao ko su akovi i Heimovi, nego je mislio da
su to obini komunistiki kuriri".
Na suenju u Okrunom sudu u Beogradu, 13 maja 1950, Nikola Aralica osuen
je na smrt. Bio je uloio albu, ali je Vrhovni sud Narodne Republike Srbije 12
juna 1950 potvrdio presudu.
SUZANJ BROJ 483
185
U jesen 1931 ubijen je u Zagrebu Josip Debeljak, sekretar CK SKOJ-a. Pri
hapenju je pruio otpor i uspeo je da umakne agentima, ali je posle nekoliko
dana ubijen u opkoljenoj kui na koju je otvorena vatra iz puaka i mitraljeza.
Neto pre toga, pri pretresu jedne kue, policiski agenti ubili su partiskog funk-
cionera Adamia.
Ovde je nabrojano samo nekoliko imena rukovodeih komunista koje je reim
velikosrpske buroazije pobio u prvim godinama diktature. Lista ubijenih sadri
desetine imena.
Istovremeno komunisti su masovno hapeni u svim krajevima zemlje. Policija je
razbila partiske organizacije u Beogradu, Niu, Mostaru, Sarajevu, Zagrebu,
Osijeku, Velikom Bekereku, Kumanovu, Bjelovaru i drugim mestima. Iz
Ljubljane je bila dovedena grupa skojevaca na elu sa sekretarom PK SKOJ-a za
Sloveniju Edvardom Kardeljem1.
Poetkom 1930 godine bio je stigao iz Moskve lan CK SKOJ-a Alojz Kocmur2,
koga je policija uhapsila u Beogradu. Kocmur je provalio Edvarda Kardelja kao
sekretara PK SKOJ-a za Sloveniju, koji dri vezu sa lanom CK KPJ Krkom
Stani-savljeviem3. Sefu policiskih agenata Vujkoviu Kocmur je dao javku za
sastanak s Edvardom Kardeljem. Tako je 17 februara 1930 godine Vujkovi
stigao u Ljubljanu i doao na sastanak u ulici Gradie kod Drame. Kazao je
ugovorenu lozinku, ali je odmah zapitao da li moe da se nae s Krkom
Stanisavljeviem, jer ima toboe za njega vanu potu. Ne slutei nita, Edvard
Kardelj je odgovorio da treba da se sa Stanisavljeviem nae istog dana u sedam i
po uvee u parku Tivoli.
Na to je Vujkovi dreknuo i potegao revolver, a iz okolnih ulica iskoili su
policiski agenti, ugurali Edvarda Kardelja u
1 Edvard Kardelj potie iz radnike porodice. Otac mu je bio krojaki radnik, a
kasnije podvornik u koli. Bio je dugi niz godina lan Socijaldemokratske partije.
Majka Edvarda Kardelja radila je kao radnica u fabrici duvana u Ljubljani i bila
je veoma aktivni sindikalni funkcioner. Edvard Kardelj je, kao deak od 9 godina,
uestvovao s majkom u prvomajskoj povorci 1919 godine u Ljubljani i nosio
transparent. U svojoj esnaestoj godini, kao ak uiteljske kole, postao je
skojevac, uestvovao je u nizu akcija, delio je letke po Ljubljani i radio u ilegalnoj
tampariji. Krajem 1927 godine postao je lan Mesnog komiteta SKOJ-a, a 1928
godine sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Sloveniju. Majka Edvarda
Kardelja umrla je 1944 godine, pod tekim okolnostima u ljubljanskoj bolnici. Za
vreme rata bila je hapena, a 1944 godine bila ju je udarila kap. U bolnici
katolike asne sestre" nisu htele da joj ukazu bilo kakvu pomo, tako da je
majka Edvarda Kardelja faktiki umrla u bolnici od gladi.
2 Kocmur je u jesen 1941 pobegao iz kaznionice u Sremskoj Mi-trovici i otiao u
partizane. Godine 1942 dozvolio je da iv padne u ruke ustaama, koje su ga
kasnije obesile.
KrkaDimitrije Stanisavljevi, jedan od ilegalnih partiskih radnika za vreme
estoj anuarske diktature.
186
jedno dvorite i odmah poeli s tuom. Boksovali su ga u trbuh, lupali drkom
revolvera u glavu. Zatim su ga ubacili u automobil i odveli u policiju.
Vujkovi je nastavio s batinama. Udarao je Edvarda Kardelja korbaem po leima
i licu. Bilo je oko pet posle podne, a u sedam i po KrkaStanisavljevi je imao da
bude u Tivo-liju. Trebalo je izvesti neki manevar i onemoguiti Vujkoviu da
uhvati Stanisavljevia.
Edvard Kardelj je rekao Vujkoviu da prestane s tuom, jer eli da mu neto
kae:
Ono ,,u sedam i po u Tivoliju" bila je lozinka. Vi ste trebali da odgovorite:
Tamo je zima", pa poto niste odgovorili, znao sam da ste agent!
Vujkovi je tada nastavio s tuom traei od Edvarda Kardelja da kae gde je
Stanisavljevi. Tada je Kardelj rekao da je sastanak zakazan u osam uvee u
Smartinskoj cesti. Batinanje je bilo prekinuto.
Desetak minuta pre osam Edvard Kardelj, sav izubijan, bio je doveden u
martinsku cestu. Agenti su blokirali sve okolne ulice. Izbilo je osam, a
Stanisavljevi nije dolazio. Bilo je ve osam i petnaest, a njega jo nije bilo.
Edvard Kardelj stajao je i dalje sam na ulici, dok je Vujkovi u ulazu jedne kue
psovao.
U pola devet bilo je jasno da Stanisavljevi nee doi, da je Edvard Kardelj
nasamario Vujkovia. Stanisavljevi je ustvari bio doao u sedam i po u Tivoli i
ekao Kardelja itav sat, lju-tei se to ga nema. Sutradan je saznao za hapenje,
pa je ubrzo napustio Ljubljanu, produivi put za SSSR.
Kad je Vujkovi video da je nasamaren, poeo je odmah na ulici da korbaem bije
Kardelja. U policiji je tua nastavljena itavu no. Ali Vujkovi nije mogao da ma
ta izvue iz Kardelja. Posle dve noi neprekidnog mlaenja, Vujkovi je krenuo
za Beograd, naredivi da se Kardelj sprovede u Glav-njau. Usput je Kardelj bio
zadran u zagrebakoj policiji nekoliko sati, gde je bio ponovo premlaen.
U Beogradu je Kardelj odveden u novu zgradu Uprave grada na esti sprat, gde
su u muenju uestvovali osim Vujkovia, jo Kosmajac, Tomi i Stankovi.
Preko itave noi trajalo je muenje, a preko dana Kardelj je sa jo 15 drugova
leao u jednoj sobici mansarde. Meu njima su stalno sedeli andarmi, koji su
opet za svoj raun tukli za najmanju sitnicu kako Kardelja tako i ostale drugove.
Tree noi muenja, Vujkovi i Kosmajac dohvatili su Kardelja, otvorili prozor,
strmoglavili ga napolje drei ga za noge. U takvom poloaju Kardelj je proveo
nekoliko minuta. Vujkovi je govorio:
SU2ANJ BROJ 483
187
Priznaj, majku ti tvoju, jer emo te baciti na kaldrmu, kao to smo uinili s
Neiem1.
etvrte noi posle muenja, Vujkovi je naredio da se donese jedan povei dak,
zapretivi pritom:
Bie baen u Dunav!
Posle 10 dana takvog isleivanja" Kardelj je, zajedno s ostalim drugovima koje je
Kocmur provalio, bio sproveden u staru Glavnjau. I tu je bilo tue u nekoliko
mahova, ali ne u onakvoj formi kao u novoj Glavnjai.
Jednom sam zapitao druga Kardelja ta je u tim momentima oseao.
Kako sam se oseao kad sam bio muen? U itavoj toj atmosferi gotovo nisam
osetio batine. Teko je to opisati. Samo nijednog momenta nije mi dola pomisao
da ne mogu da izdrim.
U septembru 1930 godine Dravni sud za zatitu drave osudio je Edvarda
Kardelja na dve godine strogog zatvora. Kaznu je izdrao u Zabeli kraj Poarevca.
Tako se nizala provala za provalom. Sve vee i vee grupe komunista izvoene su
na sud i slate u kaznene zavode, u Sremsku Mitrovicu, Lepoglavu, Poarevac,
Maribor i Ni. Tadanje rukovodstvo Partije koje je bilo pobeglo u inostranstvo na
elu sa politikim sekretarom Martinovicem, poto je pre toga bilo dalo direktivu
za oruani ustanak, nije imalo nikakve veze sa zemljom.
0 tome kae Josip Broz:
Jedna od glavnih pogreaka politike linije rukovodstva na elu s Martino
viem bila je u tome to ono uope nije znalo ocijeniti situaciju i odnos snaga, ve
je s jo nekonsolidiranom Partijom, Partijom izoliranom od masa, uzelo kurs na
oruani ustanak protiv monarhofaistike diktature. To je bila, najblae reeno,
obina avantura i zloinako postupanje s malobrojnim lanstvom Partije i
omladine. Partija se u to vrijeme jedva bila poela oporavljati i konsolidirati.
Brojala je svega oko 3.500 lanova, a otprilike toliko i SKOJ. Nezavisni sindikati
brojali su oko 20.000 lanova i, prema tome, njihov uticaj na radne mase u
preduzeima nije mogao biti veliki. Partija je imala slab, vrlo slab uticaj na
seljatvo, a i na veliki dio radnike klase. U vojsci nije imala nikakve veze, a
kamoli pozicije. Prema tome, bila je izolirana, bez izgleda na bilo kakvu podrku
irokih masa grada i sela, pri emu treba istai i injenicu da buroazija jo nije
bila poela da se obraunava meu sobom. Iako je u parlamentu dolo do ubistva
poslanika HSS, Seljako-demokratska koalicija nije zauzela, niti je za to imala
volje, nikakav agresivan stav prema reimu. Ona je bila
1 Vladimir Nei, ubijen u beogradskoj policiji 1929 godine.
188
spremna na kapitulaciju im bi je reim jae stegao, ona je bila spremna i na
sporazum uz manje koncesije. Ali reim nije htio na to ii, jer je znao njenu
slabost; on je znao da to nije ona snaga koje se mora bojati. Reim je vidio veu
opasnost u maloj, nesreenoj Komunistikoj partiji Jugoslavije i ba zbog toga se
svom silom okomio na nju, da bi je uinio bezopasnom za vie godina, ako je ve
ne moe unititi, emu se vjerojatno nadao.
Da je estojanuarska diktatura bila diktatura buroazije, i, to naroito
velikosrpske buroazije, pokazuje injenica da je Zakon o zatiti drave, koji je
inkriminisao svaki politiki rad partija, primenjivan protiv pretstavnika radnih
masa, u prvom redu komunista, bez obzira na nacionalnost, a tek uzgredno i
protiv nekih nesrbijanskih graanskih politiara. Karakteristino je da nijedan
srbijanski politiar nije bio osuen po ovom zakonu na robiju. Samo u jednom
sluaju bila je izreena kazna zatvora i to uz custodia honesta, to jest s pravom
na povlastice i optenje sa spoljnim svetom. Inae, svi postupci protiv srbijanskih
graanskih opozicionera zavravani su jedino policiskim kaznama.
Posle tri meseca izdrana u samici Josip Broz bio je prebaen u skupni zatvor. U
to vreme komunisti, politiki krivci, bili su potpuno izjednaeni s kriminalcima.
Na njih su bile primenjivane sve vrste disciplinskih kazni, dupli okovi (okovi na
nogama i rukama, desna noga vezana lancem s levom rukom i leva^ruka s
desnom nogom), kratko vezanje, mrana elija, tvrdole i bezbroj drugih.
U Lepoglavi svi osuenici morali su da rade. Fabrika Penkala", koja je prodavala
svoje proizvode po itavoj zemlji, ustvari je bila Lepoglava. I Josip Broz je morao
da radi. Uprava kaznenog zavoda zaposlila ga je kao majstora u elektrinoj
centrali ili munjari", kako su je zvali u Lepoglavi. Ta centrala, sa dva dizelmotora
i generatorima, nalazila se u samom kaznenom zavodu. Istovremeno je Josip
Broz, kao najstariji u munjari", imao pravo da se kree po itavom kaznenom
zavodu s elektrinom probnom sijalicom i kletima u rukama. Kad god bi se
dogodio kakav kvar, zvali bi Josipa Broza da ga popravi. Upravnik zavoda
dozvoljavao je i nekim graanima u Lepoglavi da pozivaju Broza da im popravlja
kvarove na elektrinoj mrei.
U januaru 1930 godine u kazneni zavod Lepoglavu bio je premeten iz Sremske
Mitrovice Moa Pijade. On o svome boravku s Josipom Brozom u Lepoglavi pria:
Dok je naa grupa bila na robiji u Mitrovici, redovno smo vercovali novine i u
njima proitali izvetaj o suenju Josipu Brozu. S nama je do tada bilo na robiji
nekoliko radnika, ali se
SU2ANJ BROJ 483
189
nisu drali najbolje, pa nam je Brozovo dranje znailo veliki dobitak. Govorili
smo: Najzad nam dolazi na robiju radnik koji je revolucionar." U januaru 1930,
kad je naa grupa bila prebaena iz Mitrovice u Lepoglavu, dok smo Pera Grubor
i ja kao cuvaksi" ekali pred kupatilom na red, priao nam je Broz i rekao svoje
ime: Joa".
Josip Broz je radio u munjari", maloj elektrinoj centrali, koja je snabdevala
elektrikom zavod i okolno selo. U toj munjari" nalazila su se dva dizelmotora s
generatorima. U jednoj susednoj odaji nalazio se drebank, na kome je stalno
radio. On je bio rukovodilac partiske organizacije u kaznenom zavodu. Tito, ja i
jo jedan radnik sainjavali smo radioniku eliju, jer sam ja bio prebaen kao
Titov pomonik u munjaru"1.
Slobodno vreme popodne, naroito uvee, posveivali smo naem obrazovanju. Sa
ono malo sredstava koja smo tada imali, sa ono malo knjiga, ali i sa malo znanja,
mi smo organizovali kurseve i poeli da radimo. Napolju je situacija bila uasna:
partiske organizacije bile su razbijene, u Zagrebu nije postojalo gotovo nita, tako
da spolja nismo mogli imati gotovo nikakvu podrku. Cak neko vreme kasnije
preko drugova koji su izlazili s robije, a i mi pismenim putem, mogli smo neto da
doprinesemo za oivljavanje organizacije Partije u Zagrebu... Broz je svoje
slobodno vreme provodio u itanju kao i svi drugovi, vredno uei i spremajui
se.
Imajui mogunosti, kao elektriar, da izlazi van zidova, Tito se u Lepoglavi u
gostionici Fidlerice2, a i nekim privatnim stanovima, sastajao s drugovima iz
Zagreba, kao na primer s Pajom Gregoriem. U munjari", gde sam bio neka
1 Josip Broz, Moa Pijade i jedan radnik po imenu uni fotogra-fisali su se
jednom u centrali, kriom. Zanimljiva je istorija te fotografije. O njoj pria Moa
Pijade:
Na tu fotografiju, koju je snimio jedan na drug robija, bili smo zaboravili, ali
posle rata dobio sam nekoliko komada s raznih strana. Izgleda da je ova
fotografija bila umnoena u policiskim arhivima. Na nekim fotografijama otseen
je uni. Godine 1948 ovu fotografiju do-nela mi je jedna devojka, ijeg se imena
ne seam, i rekla mi da je tu fotografiju njoj predao za vreme rata njen brat,
gimnazista, kad je polazio u partizane. Pri rastanku rekao joj je: uvaj ovu
fotografiju, pa ako ja poginem, a ti je lino odnesi drugovima koji su na njoj."
Josip uni bio je hrvatski nacionalista, pa se na robiji bio zbliio s komunistima,
ali se kasnije vrlo slabo drao.
2 Fidlerica je bila starija ena, bogomoljka. Posle osloboenja ostala je u
Lepoglavi, pa je opet inila usluge zatvorenicima u Lepoglavi. Zbog toga su je
nae vlasti bile uhapsile i htele da izvedu pred sud, ali je intervenisao drug Tito:
Pustite staricu, ona je bogomoljka. Pomagala je nama, sada pomae ovu
reakciju u zatvoru. Ona ne vidi razlike, jer smatra da ini dobra djela.
Stara Fidlerica je umrla 1952 godine.
190
vrsta Titovog pomonika, najvei deo vremena provodio sam u prevodu
Kapitala", a, bogami, Tito me je poduavao u radu oko pokretanja dizelmotora. I
taman kad sam bio savladao posao i kada je trebalo da ja putam centralu u
pogon, Tito je bio prebaen u Maribor, a ja povuen sa rada. Evo kako je do toga
dolo: Prvo su nas premestili u novu zgradu, dok je Broz po dogovoru ostao u
staroj zgradi radi veze. U novoj zgradi bilo je drugova koji su mislili na bekstvo.
Jedan opasan kriminalac smislio je plan, odnosno pretstavio je tako nekim
drugovima u naoj zgradi, da on ue iz nove zgrade u staru zgradu, pa e onda
organizovati bekstvo svim ostalim. Samo je trebalo da ga oni pomognu. Na njegov
plan nasela su tri druga iz nove zgrade. I kriminalac je uspeo da ue u staru
zgradu i da se zaposli u jednoj radionici. Jednog dana sreo je Josipa Broza i izneo
mu svoj plan i dogovor sa drugovima iz nove zgrade. Broz ga je odmah odbio i o
tome meni govorio. I ja sam se sa njim sloio. Posle nekog vremena ovaj
kriminalac je uspeo da pobegne. To je izveo preko nekih veoma visokih krovova.
Ali jednog jutra iznenada je dolo Brozu nareenje da spremi stvari jer e ii u
Maribor. Bili smo uzbueni. Takoe nismo znali -ni da e ona tri druga iz nove
zgrade, koja su nasela na plan koji je kriminalac napravio, ii u Maribor. Tek
posle izvesnog vremena od odlaska Josipa Broza i ova tri druga bilo je jasno zato
su njih prebacili za Maribor. Jedan osuenik beao je po Slavoniji, doao je u
sukob sa andarmima, ubio jednog od njih i, kako izgleda, priao je o svom
bekstvu, o dogovoru sa drugovima iz nove zgrade i tom prilikom pomenuo i ime
Josipa Broza. To je bio razlog zbog ega su Josip Broz i jo tri druga bili
prebaeni u Maribor."
Kada je Josip Broz 1935 godine, posle izdrane robije, otiao u SSSR on je podui
izvetaj napisao o prilikama na robiji pod naslovom: Iz ivota komunista na
robiji u Jugoslaviji". Evo jednog dela tog izvetaj a, ija se kopija nalazi u arhivi
CK KPJ:
Iznaam ovdje jedan kratak odlomak iz mog susretaja i doivljaja sa M. Pijade i
jo nekim drugovima u Lepoglavskoj ka-znioni. Zelja mi je da bar priblino
opiem neke drugove, a naroito druga M. Pijade, koji ve 10 godina ami u
kaznionama Jugoslavije. Govorim zato u kaznionicama, jer je drug Pijade,
zajedno sa jo nekim drugovima, ve dva puta baen iz Mitrovice u Lepoglavu i
obratno, iz Lepoglave u Mitrovicu. Ovo esto prebacivanje iz kaznione u kaznionu
vri se zbog toga to reim smatra, da su ti ljudi opasni po mir i poredak u
kaznionama, ako su dulje vremena na jednom mjestu. Ta prebacivanja skopana
su sa raznim maltretiranjima, kako od strane andara na putu, tako i od strane
uprave zavoda kamo drugovi dou. Zbog takvih pre-
SUZANJ BROJ 483
191
bacivanja i maltretiranja izgubio je svoj mladi ivot drug Zlatko najder.
Evo jedan primjer kako se drugove maltretira kod prevoenja iz zavoda u zavod:
drug Pijade priao mi je im je doao prvi put u Lepoglavu: Kad su nas u
Mitrovici izveli u dvorite andari nam poee prijetiti da e nas pobiti kao zeeve
ako samo mrdnemo na putu. Na to ih je jo hukao upravnik zavoda, poznati
sadista i krvnik komunista u Mitrovici, Pui. andari nas itavim putem pratie
prijetnjama i psovkama. Dobili smo utisak, ja i moja tri druga, da se zaista
andari spremaju da nas pobiju i onda proglase da smo htjeli bjeati. To je bilo u
,.,modi" 1929 i 1930 g. Kad smo stigli na stanicu u Lepoglavi, bila je tamna no
(do kaznione ima nekih 800 koraka). andari se postavie iza nas, zapretie da e
odmah pucati im vide kakav sumnjiv pokret. Tako mi proosmo ovaj put u
raspoloenju na smrt osuenih, oekujui svaki as da e planuti hitci ili bode u
lea." To rade po nalogu sluge krvavoga reima, da na taj nain prirede borcima
radnike klase predsmrtne trenutke. M. Pijade doao je u Lepoglavu sa drugom
akijem, Gru-borom i ipiem. A do tada bilo nas je u Lepoglavi svega trojica
komunista, jer mi smo bili sueni prije dolaska vojno-faistike diktature., a
dravni sud je slao sve u Mitrovicu.
Dolazak druga M. Pijade nas je mnogo razveselio, a specijalno mene. Ja sam
uspio da ga dobijem za rad u elektrinu centralu kaznione, gdje sam i ja radio
kao elektriar. Tu smo proveli zajedno sve do vremena kad sam bio ja pod kaznu
baen u mariborsku kaznionu. Tu sam imao prilike da upoznam karakter i ivot
tog naeg druga, koji je 1925 osuen na 20 godina robije, i to sve zbog efa
reima, koji je u ono vrijeme mislio tom kaznom zapla-iti S. Radia, kad je taj
putovao po Evropi i poao ak u Rusiju. Drugu Pijadi bila je ta kazna kasnije
skinuta na 12 godina (prole godine suen je izmeu ostalih i on na dvije godine
radi pjevanja rev. pjesama, tako da ima svega da izdri 14 godina robije). Drug
Pijade ima sada oko 48 godina, ali izgleda mnogo stariji, zbog patnja koje je do
sada pretrpio na robiji. Drug Pijade polazio je slikarsku akademiju u Miinchenu,
jo prije rata. Kasnije je kao umjetnik radio u Parizu, gdje je bio vie gladan nego
sit. Za vrijeme svjetskog rata on se nalazio u Makedoniji, gdje je bio namjeten u
jednoj gimnaziji kao nastavnik crtanja i dapae zamjenjivao neko vrijeme
upravitelja gimnazije. im je svrio rat, on naputa dravnu slubu, naputa
slikarstvo i posveuje se novinarstvu kao komunista. Na prvom jugoslavenskom
novinarskom kongresu u Sarajevu 1920 on je bio izabran kao prvi sekretar tog
udruenja, koje se osnovalo na tom kongresu za itavu SHS. Otro njegovo pero
esto pogaa protivnike radnike klase u SHS. On ureuje i neumorno sarauje
na raznim komunistikim listovima i asopi-
192
sima. Poslije zabrane partije i rev. tampe on i dalje radi, dok konano nije bio
uhapen i 1925 g. osuen radi tampanja partijskog ilegalnog lista na 20
godina robije. Kad je doao na robiju on nije klonuo, on nije skrstio ruke. On je
vidio ta manjka radnikoj klasi u Jugoslaviji, vidio je da je potrebno prevaati
marksistiku literaturu. Radnikoj klasi u Jugoslaviji trebala je marksistika
naobrazba, to najvee oruje u borbi protiv buroazije. On se bacio na rad. Uz
pripomo jo jednog druga, on je preveo na na jezik ogromno djelo Marxa
Kapital", preveo je dalje Bijedu Filozofije" i jo neke stvari. Tim svojim djelima
on je uinio ogromne usluge proletarijatu nae zemlje. On je dostojno vrio do
sada svoju komunistiku dunost.
Drug Pijade se bavi i slikanjem na robiji. Poto je kazniona opkoljena visokim
zidom mi smo udesili tako da je on mogao slikati sa krova centrale, koji je ravan.
Naslikao je nekoliko krasnih pejsaa. Kad je iscrpio vidokrug sa krova, onda je
poeo da slika oblake, u emu je zaista veliki umjetnik to su mu najljepe
slike. Kod mene u centrali je sa naroitom ljubavlju pazio maine kad su bile u
pogonu. esto je izraavao elju da bude radnik, metalac. Inae je jo uvijek onaj
stari borac. Na kakvu nepravdu sa strane uprave znade planuti bez obzira na
disciplinsku kaznu, koja ga eka. Jednom prilikom je kaznioniki uitelj, koji je
inae i reimski pijun, a u kaznioni vri i cenzuru pisama, zlostavljao jednog
mladog druga zato to ovaj nije neto po uiteljevoj volji napisao u pismu. Pijade
je otiao da intervenira kod uitelja, kod ega je dolo do sukoba, jer je taj uo
nazvao komuniste banditima. Uitelj je dao obojicu na raport. Kod raporta je
upravitelj vidio da uitelj nema pravo, te je htio da kazni samo onog mladog
radnika, nato je Pijade protestirao i traio da se i njega kazni. Razumije se, bilo
mu je udovoljeno i on je bio baen u samicu"...
Na robiji jo ima nekoliko drugova, koji ve 14 godina robuju. Dvojica od tih jesu,
drug Caki i Steji, sueni prvi na doivotnu robiju, a drugi na smrt, zbog
pokuaja atentata na regenta 1921 godine, ali je i Steji pomilovan na doivotnu
robiju. Obojicu je reim uspio duevno unititi stranim mukama, najprije u
policiji gdje su ih u Glavnjai zvijerski muili, a kasnije i na robiji. U mitro-vakoj
kaznionici bili su obojica 7 godina u tekim okovima i u strogim samicama.
Mueni i maltretirani i dalje u kaznioni ti heroji radnike klase postali su duevni
bogalji. Ali u svijetlim momentima uvijek su oni stari oduevljeni borci, spremni
da se svakog asa i dalje bore. I najstranijim mukama i dugotrajnim trpljenjem
reim njih nijeuspio slomiti. Drug Caki je star skoro 60 godina. Poznati i
obljubljeni voa i borac vojvoanskog proletarijata bio je on prije no to je pao na
robiju. Svaki puta kada se na robiji vodila borba trajkom glau, drug Caki je
izdrao do kraja. Bilo
DRUG TITO I MOA PIJADE
U ELEKTRINOJ CENTRALI
KAZNENOG ZAVODA U LEPO-
GLAVI
ALEKSANDAR RANKOVlC NA
ROBIJI U SREMSKOJ MITRO-
VICI 1929 GODINE
EDVARD KARDELJ SNIMLJEN U BEOGRADSKOJ POLICIJI 1930
GODINE
SNIMAK DRUGA MILOVANA DILASA KAO ROBIJAA U SREMSKOJ
MITROVICI
SU2ANJ BROJ 483
193
je to u petnaestodnevnom trajku glau 1927 g. u Mitrovici. Onda kratak
uspjeni trajk 1931 g. u Lepoglavi, onda drugi esnaesto-dnevni trajk glau u
Lepoglavi 1931 g. Fiziki i duevno iscrpljen taj je stari proleter volio rade
poginuti u borbi, nego da bude trajkbreher ili da se da ak i od vlastitih drugova
nagovoriti da jede, jer drugovi vodei rauna o njegovom stanju predloie mu da
ne trajkuje. Drug Steji je ve 14 godina u Mitrovici, njega reim ne prebacuje u
druge zatvore, jer se je uvjerio da je uspio Stejia stranim mukama, kroz niz
godina, toliko umno onesposobiti da mu vie nije opasan. Steji je zaista postao
umobolan, uslijed svih muka to je morao da pretrpi. Na primjer, on stalno
svakoga ubjeuje kako je on pronaao jedan patent, po kome se moe snijegom
loiti pe, tako da bude ovjeku upravo vrue u sobi. Osim toga patenta on govori
da je pronaao jo nekoliko, ali svi ti patenti polaze od snijega i od leda. Zato
drug Steji stalno fantazira ba od snijega i od leda, nije li to karakteristino? Iz
toga se da zakljuiti kako strano je on morao patiti kroz itavih 7 godina,
okovan u teke okove, koji su mu uasno iznakazili noge u studenoj samici, gdje
se ni u najveoj zimi ne loi. Na pola poludivi od svih patnja i studeni u njegov
se bolesni mozak uvrtila fiksna ideja da se moe iz snijega i leda stvoriti toplota.
Da je on mogao kraj svega toga ostati iv uzrok je taj, to drug Steji posjeduje
ogromnu fiziku snagu. Razumije se da je sada i fiziki skren, obolio je na
krofulozi itd. Odkad su poeli dolaziti mnogi drugovi komunisti na robiju, njegov
je um pomalo opet oivio, naroito kad su drugovi uspjeli da ga dobiju u svoju
sredinu. U stalnom saobraaju sa drugovima, on je poeo da se pomalo oporavlja,
umno i fiziki. Ali je poslije trajkova drugova glau opet baen meu kriminalce,
jer reimu nije u interesu da poludjeli komunista opet ozdravi. Reim bi dapae
volio da svi komunisti polude, za to se toliko i trudi da drugovima im vie ogori
ivot, bilo moralnim ili fizikim patnjama.
U ljetu 1931 doao je iz mitrovake kaznione u Lepoglavu jedan transport od 70
kanjenika. Izmeu tih bilo je 35 politikih, t. j. komunista. Prebaeni su u
Lepoglavu zbog pobune u Mitrovici radi smrdljive hrane i pokvarenog hljeba, radi
ega su mnogi teko oboljeli. Uprava zavoda je, u sporazumu sa ministarstvom,
izdvojila one za koje je mislila da su najopasniji i poslala u Lepoglavu. Na putu, u
zatvorenim marvinskim vagonima, okovani i povezani jedan uz drugoga, drugovi
su neprekidno pjevali revolucionarne pjesme. U svakoj veoj varoi, a naroito u
Zagrebu, gdje je vlak dulje vremena stajao, orila se iz zakljuanih vagona
najljepa proleterska pjesma Internacionala. Radnici na eljeznikoj pruzi
zastajali su i sa ozarenim licima sluali tu pjesmu, koju neustraivo pjevae
osueni i okovani proleterski borci u vrijeme, kada je
13
194
vojno-faistika diktatura najstranije bjesnila, kada je ubijala na desetke
hrabrih boraca i kanjavala na dugotrajnu robiju samo radi jedne takove pjesme.
andari su bjesnili, grozili pucanjem, zaletavali se noevima na okovane drugove,
koji su pjevali, ali naili su na prijetee oi okovanih Promete ja i moradoe
ustuknuti. Kad su ovi drugovi doli iz Mitrovice, naa mala grupica od 7 drugova,
koliko nas je do tada bilo u Lepoglavi, mnogo se obradovala. Nali smo se opet
zajedno, stari prijatelji i znanci iz rada i borbe napolju. Odcjepljeni jedni i drugi
od vanjskog svijeta svaki se ipak nadao da e neto nova uti. Prva pitanja bila
su: da li partija vani radi, da li je uspjela izdrati taj teki nalet vojno-fa.
diktature itd. Ni dugotrajna robija ni muke nisu teke, sve se to skoro sa lakoom
podnaa, kad ovjek zna da partija dalje postoji, da radi, da nije pobijeena t. j.
unitena..."
Na kraju izvetaja o Lepoglavi Josip Broz pominje ukratko i ostale osuenike koji
su bili s njime na izdravanju kazne u ovom kaznenom zavodu.
Iz Lepoglave Josip Broz je prebaen u kazneni zavod u Maribor, poetkom 1931
godine, zajedno sa dr. Monijem Levi, Stevom oloviem i Jovom Trajkoviem. U to
vreme u Mariboru nalazili su se od ranije Rodoljub olakovi, Rade Vu-jovi,
Janko Butalo, krojaki radnik iz Bele Krajine i Kocman, radnik iz Celja.
Mariborska tamnica bila je poznata kao najgora u staroj Jugoslaviji. Upravnik je
bio Nikola Vrabl, ili Rabelj", kako su ga robijai i nazivali, to slovenaki znai
krvnik.
O susretu s Josipom Brozom u Mariboru pria Rodoljub olakovi:
Vrabl1 je nas politike krivce odmah po dolasku bacio u samice. Ja sam izdrao
punih 14 mjeseci u samici. U oktobru 1930 organizovali smo trajk glau. Petog
dana trajka u moju eliju upali su uvari, naredili mi da sjednem, natukli mi
luaku koulju, strpali naroita gvoa u usta da ih ne mogu zatvoriti, a zatim
mi je jedan natstraar nabio u usta crijevo i gurnuo mi ga do stomaka. Poslije
toga je donio lijevak i po-
1 Nikola Vrabl bio je uhapen 1945 godine, jer je pod okupacijom bio upravnik
kaznenog zavoda. Godine 1947 njegov sin pisao je jedno pismo drugu Titu,
molei da se otac pusti iz zatvora, jer je bio izdrao dve treine kazne. Drug Tito
je intervenisao da se Vrabl pusti na slobodu. Rodoljub olakovi ovako opisuje
jedan svoj razgovor s drugom Titom povodom putanja Vrabla na slobodu.
Mnogo godina docnije, u ljeto 1947 godine, bio sam kod Tita u gostima u
Sloveniji. Proputovao sam tada s njime gotovo cijelu Sloveniju. Jednog dana,
vraajui se iz Stmia, zaustavili smo se da se
SUZANJ BROJ 483
195
mou njega i gumenog crijeva sasuo mi pola litra vrue orbe. Vaenje gumenog
crijeva iz stomaka jo je vie boljelo. Poslije toga natstraar mi je pakosno rekao:
Eto ti sad, pa sad trajkuj glau.
Ja sam odmah pred njim stavio dva prsta u usta i poblju-vao svu hranu.
Neete ni vi. Moete mi ponoviti.
Jedanaestog dana trajk smo okonali, dobivi izvjesne olakice. Ja sam ak
dobio i pravo da umjesto fizikog rada obavljam posao pomonika knjigovoe.
Meutim, kada su Tito i drugovi doli u Maribor, njih su strpali u samice, a
protiv nas takoe se reim pootrio. Istovremeno, iako nismo imali veze s Titom i
drugovima koji su bili u samicama, izjavili smo upravniku kaznione da emo
odmah otpoeti sa trajkom glau. On se uplaio ovoga trajka i pristao na nae
uslove. A nai uslovi bili su slijedei: zajednika soba za nas osmoro, pravo da
moemo da itamo knjige, da ne radimo napolju fizike poslove, svijetlo do 12 sati
nou, etnja u krugu svaki dan, a nedjeljom dva puta, da moemo dobijati pakete
od kue i jednom mjeseno do pet kilograma.
Kada smo se sreli s Titom u zajednikoj sobi, on nam je rekao da su i oni u
samicama zaprijetili trajkom glau. Uslovi u tamnici i dalje su bili vrlo surovi.
Hrana je bila vrlo rava. est stotina grama hljeba dnevno, a mesa svega jednom
nedjeljno. Ujutru bismo dobijali ajnpren-supu, u podne jedno jelo, strano kiselu
repu ili polutruli krompir, zatim oljuteni jeam s krompirom, a ljeti samo porciju
prezrele salate. Pakete smo mogli dobijati, ali osim mene i jo jedno dva druga,
rijetko ih je ko dobijao. Uprava kaznenog zavoda vodila je strogu kontrolu nad
time da paketi dolaze samo od najue rodbine."
Uprava kaznenog zavoda vrila je raznovrstan pritisak na politike osuenike.
Tako je upravnik Vrabl pozvao Josipa Broza i sasluavao ga zato nee da trai
uslovni otpust. U arhivi mariborskog kaznenog zavoda naen je sledei
dokumenat:
odmorimo i ruamo u jednom vonjaku kraj Maribora. Desno od nas, kroz
kronje, nazirali su se zidovi mariborske tamnice.
Sjea li se kaznionice i Vrabla? upitao me je Tito.
Kako se ne bih sjeao.
Zna li da je Vrabl bio u zatvoru?
Kako bio, a zar je puten?
Njegov mi je sin pisao i molio me da ga pustim. Ja sam se aauzeo i pustili su
ga.
Nikada ga ja ne bih pustio, rekao sam Titu. Sta je on s nama i ostalima
radio.
Ti si sekta, rekao je Tito i slatko se nasmijao."
13*
196
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA
MUKE KAZNIONE U MARIBORU Broj 766/32.
Zapisnik
sastavljen u upravi muke kaznione u Mariboru dana 12. 2. 1932. u smislu
raspisa Ministarstva pravde od 30. 11. 1931. broj 138.946.
Prisutni:
Upravnik Vrabl Niko, preglednik Monik Anton.
Iz zatvora se dovodi osuenik mat. br. 483 B r o z Josip i na pitanje, zato ne
moli za uslovni otpust, izjavljuje:
Po mojem miljenju propisi o uslovnom otputanju za politike osuenike se
uope ne mogu primenjivati, jer bi to znailo, da se moraju odrei svojeg
politikog uverenja. U tom me potvruje takoe injenica, da ministarstvo pravde
dosad jo nijednom politikom osueniku nije dozvolilo uslovnog otpusta, iako su
za njega molili. Cilj uslovnog otpusta jeste, da se uslovno otputeni osuenik
pobolja odnosno da bar pokae volju za poboljanje. Ja se pako svog politikog
uverenja ne mogu odrei, usled ega niti ne molim za uslovni otpust."
Pr. p.
SUANJ BROJ 483
Monik Anton
N. Vrabl
Josip Broe
Stevo Sabi iz Tomaa nije u tim danima zaboravljao svog druga iz Velikog
Trojstva i nastojao je da poloaj Josipa Broza i ostalih drugova u mariborskoj
kaznionici olaka. U arhivi nekadanjeg kaznenog zavoda u Mariboru pronaeno
je pismo Steve Sabia koje glasi:
Dragi Joa! Konano ipak primih i od Tebe vijesti, mislio sam, da Te ve nema
meu ivima. Veseli me mnogo, da su moje misli postale lane, a ne samo
mene; nego i sve nae roake, koji su takoer drali da si nas ostavio zauvijek
i t. d. Mnogo me veseli, da se ne dosauje, da ipak imade dovoljno duevne
hrane; no ni mi na slobodi nemamo ba sve, to bi htjeli i elili; odnosno, to bi
trebali, da se lino usavravamo; no ipak dosta je i ovo, to imademo na
raspolaganju i t. d. i t. d. Mnogo me veseli, da su Poljka i mali arko dobro
oni su potpunoma osigurani u svakom
197
pogledu. Ja sam Ti poslao ovih dana jedan paket u kojem imade 2 kg. slanine, 2
kg. salame, nekoliko siraca i jedan kruh. Ovako u Ti svaki mjesec poslati tako,
da o tome ne vodi rauna gladovati nee u nikojem sluaju. Ja sam ve
govorio sa svima naima roacima o tome, pa smo se suglasili jednoduno, da
emo Te hraniti, pa makar kako teko bilo; t. j. makar kakove razmjere kriza
zauzela toliko emo jo i zaraditi, da i Tebe prehranimo i t. d. Da li Tvoji
ostali drugovi to dobijaju od svojih? Javi mi, da znadem, te eventuelno, da i
njima to pomognemo u hrani. Ja znadem, da ete Vi svi dijeliti, pa mislim, da
Vam nee dosta biti, pa bih Vam poslao svaki mjesec oko 10 kg. O tome mi
javi, da znadem im prije kartom. Svi nai Ferdo, Franjo, Marko, Joa i ostali jo
uvjek po starom ivotarimo muimo se sa punom nadom i vjerom za skori
boljitak. Joa je upravo ovih dana doao kui osjea se potpunoma dobro i
mnogo Te pozdravlja. Ja se pak borim s poljoprivredom, gnjavim se i muim
kao svi poljoprivrednici koristi nikakove toliko, da ivim nekako i t. d.
U ovim prilikama uvjek sa enitbom odgaam, ekam bolja vremena.
Mnogo naih seljaka pada pod steaj oko 5060% ve ove godine ne e moi
podmiriti poreza i dae sve je prezadueno i t. d. Toliko ukratko poslije
malo obirnije, kada mi se javi. Sada sam i bolestan influenca, pa u
zavriti. Svi Te mnogo mnogo pozdravljaju, a napose Te pozdravlja iskreno
Tvoj
Stevo. 10. 3. 1932."
Uprava kaznenog zavoda odmah je obavestila upravu policije u Zagrebu, traei
da se povede istraga, da li je Stevo abi roak Josipa Broza. O tome svedoi akt
iji je prepis naen u kaznenom zavodu u Mariboru:
1407/32
andarmerijskoj stanici u
Bjelovaru
Ovdanji osuenik B r o z Josip, roen 1892 godine u Klanjcu, zaviajan u
Zagorska sela, kat. vere, oenjen, mehaniar i privatni inovnik iz Zagreba,
Petrova ulica broj 60, bio je suen od sudbenog Stola u Zagrebu dne 14. XI. 1928
pod I. 3778/28 radi zloinstva po l. 1 to. 1, 2 i 6 Zakona o zatiti javne
bezbednosti i reda u dravi na 5 godina robije. Kaznu izdrava sada u mukoj
kaznioni u Mariboru.
Broz Josip je dana 14 ov. mj. primio paket sa hranom od Stjepana abia,
natporunika u miru, Ciglena, pota Severin kraj
198
Bjelovara; od njega je primio takoe pismo, koje prilazem u prepisu.
Izvolite izviditi i saoptiti da li je Stjepan Sabi neki roak osuenog Broza Josipa
i kakav interes ima u tome, da se zanima za sudbinu ovdanjih osuenika-
komunista i da je spreman on sam i drugi slati Brozu Josipu i drugim ovdanjim
osuenicima-komu-nistima pakete sa hranom.
U Mariboru, dne 16 marta 1932.
Upravnik: Vrabl
U arhivi je pronaeno i sledee pismo Josipa Broza upueno Stevi Sabiu:
Maribor, 8. V. 1932.
Dragi Stevo,
primio sam Tvoj paket sa iv. namirnicama i pismo; bilo je sve u redu, onako
kako si u pismu naveo. Bio sam neobino obradovan kad sam vidio da si se
odmah odazvao da mi pomogne ti ovom tekom stanju; tim vie to vidim da si
jedini ti od sve moje rodbine koji najvize vodi rauna o meni. Sto se tie toga da
mi i dalje alje svakog mjeseca po neto za jelo javljam ti za sada ovo: paketa
mi nemoj slati tako dugo dokle ti ne javim; za sada jo nemam pravo na paket,
jer sam zajedno isti dan sa Tvojim paketom dobio i iz Zagreba jedan paket, tako
da je svega skupa bilo 14 kg, pa su mi ono to je bilo iznad 5 kg zaraunali
unaprijed. Osim toga dobili su po neto i moji prijatelji od svojih, tako da za sada
pomalo imamo. Nego nefito drugo bih ja tebe molio: prema onome to si mi
poslao, vidio sam da si poneke stvari kupio, pa u mjesto da mi kupuje tamo Ti
mi rade poalji jedno pedeset dinara, jer dozvoljavaju i ovdje mjeseno kupiti po
prilici do 2 kg slanine i slino. Osim toga, ja u zadnje vrijeme nemam ni dinara
svoga novca, tako da nemam ni za potarinu; morao sam za ovo pismo pozajmiti.
Do pred kratko vrijeme imao sam stalno poneto novaca, jer mi je Poljka redovno
slala, no u zadnje vrijeme mi ne alje nita. I obzirom na krizu na novanom
tritu kae da ne moe nai naina kako da mi poalje, ali se nada da e nai
nekakav put da mi poalje.
Prije kratkog vremena sam dobio od nje pismo i fotografiju arka. Mali se toliko
razvio da ga skoro ne bi prepoznao. Inae kae da se dobro ui. Pisao mi je i on:
pita me kada u doi k njemu? Osim toga poslao mi je neke svoje crtee. U
glavnom njima je tamo dobro i to me prilino tjei.
Iz Tvoga pisma sam razabrao da ni kod vas na selu nije najbolje; mnogo bi me
interesiralo kad bi Ti meni malo opirnije o
SU2ANJ BROJ 483
199
tome pisao. Kad je kod vas tako loe ta mora istom biti u siromanijim
krajevima: Zagorje, Lika itd. Iz ekonomskih asopisa vidimo da.je stvoren neki
Zakon o razduenju seljaka.
Kako moja ostala braa, Franjo i Ferdinand? Molim Te pitaj Marka da li njemu
ta pie Joko, bivi Polakov mainista? Ako sluajno ide u Vel. Trojstvo,
pozdravi tamo moje znance, a naroito Filipa Kranelia.
Javi mi takoer kako kod vas ove godine izgledi za etvu? Mislim da nije
nakodila odvie duga zima? Za Srem, Posavinu itd. znamo da su strahovito
nastradali od poplave. Tu je dakako posve iskljuena proljetna sjetva, to e jo
vie pogorati poloaj seljaka iz tih pokrajina.
Mnogo mi pozdravi sve roake i prijatelje. Kad bude u Bjelovaru onda pozdravi
Joku. Mnogo Te srdano pozdravlja Tvoj
Josip."
Upravnik kaznionice Vrabl nije propustio da i o ovom pismu obavesti jednim
aktom andarmeriju u Bjelovaru. Prepis tog akta takoe je naen u kaznionikoj
arhivi:
2276/32
Zandarmerijskoj stanici
u Bjelovaru K broju 385.
Pozivajui se na dopis ovog ureda broj 1505/32 od 23/111. 1932 aljemo Vam
prepis pisma kojeg je pisao osueni B r o z Josip na naslov: Stjepan a b i ,
nadporunik u penziji, selo Toma kraj Bjelovara.
U Mariboru, dne 9 maja 1932.
Upravnik: Vrabi
,,U samici u Mariboru pria Josip Broz najstraniji mi je bio, ini mi se,
onaj dan kad sam, jednog ledenog jutra, kroz malo prozore pokriveno daskama,
uo kripanje jedne lokomotive koja je tuda prolazila. Na njoj je bio neki neuki
mainovoa, pa je tako naglo koio, tako je postupao s jadnom mainom da mi je
dolo da mu po viem kroz prozor: ovjee, ne mui je!"
Poslije smo mi komunisti bili puteni iz samica i smjeteni u zajedniku sobu.
Uslovi robijanja bili su vrlo teki. Svi zajedno nismo dobijali vie od jednog do dva
paketa mjeseno. Zato smo imali izabranog ekonoma, koji je itav paket dijelio na
osam dijelova, a zatim svaki dio na 30 djelia. To nam je bio
i
200
SUZANJ BROJ 483
201
dodatak u ishrani, a obino se sastojao od kocke eera na dan, renjia slanine
ili tome slino.
Stalno smo bili polugladni. Mnogo je smetalo drugovima to nismo imali duvana.
Jedva je dnevno stizala po jedna cigareta na nas osmoro, od kojih, na sreu,
polovina nije puila. Tako smo jednu cigaretu dijelili na 4 dijela. Olovkom bi
naznaili tri crte na cigareti, pa bi svaki puio do svoje crte. Najslai je bio zadnji
dio. Zato smo red kod puenja mijenjali, da bi svakoga dopalo da pui kraj
cigarete.
U sobi smo imali osam postelja. Daske, na njima slamarica sa slamom koja se
nije mijenjala i po pune tri godine. Na postelji nije bilo plahta ni jastuka, nego
samo tanko ebe ljeti, a neto deblje zimi. U posteljama bilo je puno stjenica. One
su se zavlaile naroito u daske na krevetu. Dugo i dugo smo razmiljali o nainu
kako da ih utamanimo. Kriom smo nabavljali petrolej, ali nije mnogo pomagalo.
Onda smo izmislili ovakav metod. Uzmemo daske i onda u rupe i upljine na
dasci zavlaimo usijanu icu i tako tamanimo gamad.
U uglu sobe nalazila se na jednom podijumu kibla. Ujutru prvi pozdrav straara
bio bi:
Kible van, smee van.
Svakog jutra iznosili smo kiblu do klozeta, tamo je ispra-njivali, a straar bi se
derao na nas:
Tatino, bre!
U sobi se nije loilo, zima nas je strahovito pogaala. Konano je Colakovi uspio
da ishodi da kupimo furunu novcem koji su mu njegovi poslali. Tu furunu smo
nazvali burujka". Oko nje smo se uvee okupljali i razgovarali.
Sam na ivot tekao je ovako. Zimi smo morali da ustajemo u est sati, a ljeti u
pet. Preko dana nas osmoro morali smo da napravimo hiljadu osam stotina kesa
od papira. Kad su nas smjestili zajedno, izvrili smo podjelu rada. Jedan je
sjekao papir, drugi mazao lijepak, trei lijepio, tako da smo itav posao obavljali
za dva sata. Naravno, po propisima kaznione bili smo za ovaj posao plaeni!
Zaraivali smo svaki po 3 do 4 dinara mjeseno. Za polovinu te sume mogli smo
nabavljati neto od namirnica, a druga polovina bi se zadravala da bi nam se
predala kad izdrimo kaznu: Da bismo imali sredstava da otponemo poten
ivot", kako je govorio upravnik.
Dolazili smo u kontakt i sa kriminalcima. Oni su imali samo jedan cilj, da dou
do pomilovanja. Izmiljali su sve i sva, mogue i nemogue stvari, pronalaen je
ak i perpetuum mobile, ljudi su rjeavali i kvadraturu kruga i druge probleme,
sve u nadi da e na taj nain doi do pomilovanja. Drugi opet, ija mata nije
radila u tom pravcu, a eljeli su da budu pomilovani, izmiljali su druge stvari.
Po njima, kraljica Marija se poraala
svakog dana dva puta, i to ee je raala princa nego princezu, jer je za muko
dijete, navodno, amnestija trebalo da bude ira."
Uprkos svim merama koje je preduzimao upravnik, grupa komunista u Mariboru
uspela je da dobavlja redovno tampu i knjige. O tome pria Rodoljub Colakovi:
Ja sam radio kao pomoni knjigovoa, a knjigovoa je bio inovnik kaznione,
jedan student prava, Slovenac, po imenu Gregori, koji je za platu od 900 dinara
radio taj posao. To je bio plaljiv ovjek, ali, iako je bio klerikalac, pomagao nam
je u mnogim stvarima, jer se u to vrijeme pop Koroec nalazio u internaciji, pa je i
ovaj mladi klerikalac u neku ruku bio u opoziciji prema reimu. Najvaniju
uslugu on je inio time to je u svoje raunske knjige, preko podne, stavljao
Slovenca", a ja bih novine proitao, na mali komadi papira sitno ispisao
najvanije vijesti, to sakrivao u lic" i nosio drugovima, koji su ih nestrpljivo
ekali. Kod ovog inovnika dolazio je jo jedan inovnik, po imenu Maks Fier,
koji je imao za enu Srbijanku. I ona je esto dolazila u kancelariju i slala mi
neto hrane. Jednom mi je poslala pare torte, a da bi svakome dopao zalogaj,
podijelili smo to pare na osam dijelova. Isti taj inovnik bi obino kupio i jabuka
za nas, pa bih ih ja skrio u nogavice i nosio drugovima. Morao sam prei iz
prizemlja ak na prvi sprat, pa je bila velika opasnost da me neki straar u
prolazu ne pretrese, to je bio vrlo est sluaj. Primjenjivao se i sistem suvog
kupanja" to jest skidanja do gola i detaljnog pretresanja.
U tamnici postojao je partijski komitet, kome se na elu nalazio Tito. Partijske
sastanke redovno smo odravali, jednom nedjeljno. Za teoretski i drugi rad imali
smo malo uslova. Nismo imali knjiga, a ipak se intenzivno radilo. Imali smo orga-
nizovani kurs iz politike ekonomije. Tito je najvie proraivao Anti-Duhringa",
studirao je politiku ekonomiju i filozofiju. Jednom, kad je traio od upravnika da
mu propusti neku istoriju grke filozofije, ovaj mu je odgovorio:
Kaj e vama filozofija, kladivo je za vas.
Tito je mnogo itao i psihologiju, naroito Behterjeva.
Radilo se individualno, ali je svaki lan Partije na sastanku morao da podnese
svoj plan i izvjetaj koliko je preao materijala. Tito je osim toga uio i engleski.
Odravali smo svake nedjelje po jedno predavanje iz oblasti knjievnosti, istorije
radnikog pokreta, nauke itd. Tito je drao predavanja iz Oktobarske revolucije.
Ja sam u Mariboru preveo Finansiski kapital" od Hilferdinga. U razne sveske
koje sam imao pred sobom prvo sam prepisivao citate iz Dravnog prava"
Slobodana Jovanovia, a poslije nekoliko stranica prevodio sam Hilferdinga.
Inae u naoj tajnoj biblioteci imali smo osim Anti-
i.
202
Duhringa", Drave i revolucije", jo i Akumulaciju kapitala" Roe Luxemburg,
Ekonomsku teoriju Karla Marxa" od Kaut-skog, Marxovu Bedu filozofije" i
Finansiski kapital" R. Hil-ferdinga. U Mariboru je i Vujovi zavrio prevod Anti-
Diih-ringa", a Tito i ja smo pregledali prevod, jer je Tito dobro znao njemaki. U
tamnicu dolazilo nam je legalno nekoliko asopisa, kao na primjer Srpski
knjievni glasnik", Bankarstvo", Narodno blagostanje", Stoer" i Ekonomist"
na engleskom jeziku.
Uporno smo radili da uhvatimo vezu sa drugovima napolju. To su bila teka
vremena. Partijska organizacija u Zagrebu toila je razbijena. Ipak je drug Tito
uspio da se povee s jednom drugaricom, koja je bila sluila kao veza naim
drugovima u Zagrebu koji jo nisu bili uhapeni."
Tako je Josip Broz proveo pet godina na robiji.
Glavo jedanaesta PONOVO NA SLOBODI
Izlazak sa robije. Uzroci slabosti rada Partije. Kako je nastalo ime Tito.
Ilegalni prelaz preko granice i odlazak do CK u Be. lan Politbiroa CK KPJ.
Partiska konferencija za Sloveniju u dvorcu biskupa Romana. Titov susret sa
Edvardom Kardeljem. Tito ponovo u Beu. Odlazak u Moskvu.
Josip Broz je izdrao i ostatak kazne od tri i po meseca u Frankopanskoj kuli u
Ogulinu. U martu mesecu 1934, stra-ari ogulinskog sudskog zatvora sproveli su
ga u policiju, gde mu je saopteno da su mu vlasti odredile rodno selo Kumrovec
u Zagorju kao prinudno mesto boravka. Ova mera bila je pri-menjivana protiv
mnogih ne samo komunista, nego i pretstav-nika graanskih partija koji su bili u
opoziciji prema diktatorskom reimu kralja Aleksandra.
Tako je Josip Broz doao krajem marta u svoje selo Kumrovec. Uputio se pravo u
rodnu kuu. Neposredno pre njegovog dolaska bio mu je umro brat Dragutin
Karlo, koji je stanovao u roditeljskoj kui. Tu je zatekao samo njegovu enu i
decu. Istoga dana, po dolasku u svoje selo, morao se prijaviti vlastima,
pretsedniku optine u kojoj se nalazio Kumrovec. To su bila Zagorska Sela,
nedaleko od Kumrovca.
U optini je Josip Broz zatekao pretsednika Josipa Juraka. s kojim se poznavao
jo od detinjstva. Jurak je zatvorio vrata, priao Josipu Brozu, potapao ga po
ramenu i rekao:
Dobro si se drao!
Ovakav stav Jurakov iznenadio je Josipa Broza. Jasno je bilo da reim kralja
Aleksandra nema nikakve podrke u narodu, ali da jedan pretsednik optine, i to
naimenovani pretsednik, koji bi u itavom kraju trebalo da bude glavna podrka
re-
204
zimu, da takav ovek estita jednom komunisti koji je odleao pet godina robije,
zaista je bilo neoekivano.
Pretsednik optine je, dalje, rekao Brozu da bi po propisima trebalo da se javlja
svakoga dana, ali je pritom namignuo. Znai, i njemu je jasno bilo da Broz nee
ostati dugo u svom rodnom selu. Tako je i bilo. Broz je obiao u selu sve svoje
roake i poznanike, odlazio preko Sutle, u Podsredu, do svoje tetke Ane,
upoznavao se sa stanjem u zagorskom i slovena-kom selu.
Samo jednom licu nije se dopadalo to se Broz vratio. Jedne nedelje, u kapeli sv.
Roka pop je posle slube poeo da govori kako se u selu pojavio antihrist,
ciljajui pritom na Brozove razgovore sa seljacima.
Kao prvo trebalo je napustiti Kumrovec i vie se ne javljati vlastima. Iz Kumrovca
je otiao u Samobor, gde se privremeno nastanio kod svoje sestre Tereze, udate
za jednog obuara u tom mestu. Iz Samobora Josip Broz je odlazio u Zagreb, gde
je uspostavio kontakt s ilegalnom partiskom organizacijom.
im je nestanak Josipa Broza iz Kumrovca bio primeen, zagrebaka policija
izdala je za njim poternicu. Zato se on vie nije mogao da kree pod svojim
pravim imenom, a morao je takoe da promeni spoljanji izgled. Pre svega, pustio
je brie, koji su mu dosta promenili fizionomiju. Obojio je i kosu, crvenkastom
bojom, i poeo da nosi naoare. Jo ranije, dok je bio u selu Veliko Trojstvo,
upala mu je jednom prilikom, 1924 godine, ioda u oko, pa je dobio zapaljenje
oiju. Morao je hitno da ode u Zagreb na operaciju, kod jednog lekara
specijaliste. Posle te operacije nosio je naoare dok mu oko nije sasvim ozdravilo.
Sada, po izlasku s robije, 1934 godine, stavljao je naoare od obinog stakla, da
ga policajci i detektivi ne bi mogli lako da prepoznaju.
Josip Broz je uzeo i drugo ime. Tada je bilo nuno i to je vailo kao pravilo
da se u partiskom radu ne nastupa pod svojim pravim imenom, kako bi se
smanjila mogunost provala. Naprimer, ako bi bio uhapen neki lan Partije koji
zna prava imena drugih lanova Partije, pa pod torturom odao drugove, policija
bi im odmah ula u trag. Isto bi se desilo i ako bi provokator prodro u neku
partisku organizaciju. A ako bi postojali pseudonimi, policija ne bi znala o kojim
se ljudima radi i gde se oni nalaze.
Pre odlaska na robiju, Josip Broz je imao nekoliko parti-skih imena, kao
Georgijevi, Zagorac i druga. Imenom Zagorac, potpisivao je i neke lanke u
radnikoj tampi.
Ime Tito Josip Broz uzeo je 1934 godine. On sam veli da ga je uzeo tek 1936
godine, kada je utvrdio da njegovo ranije ile-
PONOVO NA SLOBODI
205
galno ime Rudi upotrebljava jo jedan lan Centralnog komiteta, Rodoljub
olakovi, da ne bi dolo do nepotrebnih komplikacija. Meutim, iz dokumenata
u arhivi CK KPJ iz 1934 godine vidi se da je Josip Broz jo odmah po izlasku s
robije upotrebljavao ime Tito. U Moskvi, na radu u Kominterni, Josip Broz je
imao ime Valter. To ime upotrebljavao je i za vreme rata 19411944 u
telegramima s Moskvom.
Zato je Josip Broz uzeo ime Tito? Da li je imao izvesnih razloga da uzme ba to
ime? Josip Broz o tome veli da se nije rukovodio nikakvim posebnim razlogom,
nego da je ime Tito esto u Hrvatskoj, a naroito u Zagorju.1
Preko publiciste Steve Galogae Josip Broz se povezao s partiskim rukovodstvom
u Zagrebu, u kome su bili graevinski radnik Franjo Kralj, pearski radnik Drago
Petrovi, krojaki radnik Drago Marui, i Sran Pria, student. Doao je na
sastanak s njima u podrumski stan jednog simpatizera u Ilici, kuda ga je doveo
Kralj. U to vreme vladalo je meu partiskim lanstvom u zemlji veliko
nepoverenje prema CK-u koji se nalazio u Beu. Gotovo sve provale dogaale su
se usled toga to su bili hapeni ljudi koje je CK slao iz Bea. Radnici u
partiskom rukovodstvu u Zagrebu predlagali su da Tito odmah poe
1 Naprimer, hrvatski istoriar Smiiklas navodi da se 1456 godine prilikom
neuspele turske opsade Beograda u najodlunijem trenutku bitke istakao Tito
Dugovi poreklom iz Zagorja. Kada se jedan janiar probio na vrh kule i hteo
skinuti zastavu, Tito Dugovi se zajedno s njime survao u ponor. To je bio
odluujui trenutak u bici. Najpoznatiji kajkavski (zagorski knjievnik krajem
XVIII veka zvao se Tito Brezovaki (1757 1805); njegove se duhovite komedije
Matija Grabancija, ak" i Dio-gene" i danas prikazuju na pozornicama u
Zagrebu. Dalje, otac poznatog hrvatskog pisca Ksavera andora alskog zvao se
Tito. U zemlji, od 1937 pa do 1941, u partiskom radu Josip Broz najee je
upotrebljavao ime Tito, u Proleteru" 1939 i 1940 TT ili T. T. Posle izbijanja
ustanka 1941 godine ime Tito on je prvi put upotrebio u skraenici T. G., posle T.
T., a kasnije (u 7 i 8 broju Biltena Vrhovnog taba od 1 oktobra 1941) neskraeno
Tito kao komandant Vrhovnog taba Narodno-oslobodilakih partizanskih
odreda Jugoslavije, potpisujui proglase i nareenja taba. Posle toga ime Tito
prodrlo je iroko u narod. Pre rata 1941 imao je jo nekoliko ilegalnih imena, koja
je upotrebljavao na falsifikovanim legitimacijama i pasoima. Putujui po Evropi,
izmeu 1937 i 1941, upotrebljavao je dva lana pasoa. Jedan je bio vedski, s
imenom John Alexander Karlsson, a drugi kanadski s imenom Spi-rion Mekas.
U dva maha 1939 godine, on se s ovim pasoima kao vedski i kanadski
graanin vraao u Jugoslaviju s putovanja po Evropi i u SSSR. U zemlji je
upotrebljavao legitimacije na dva ilegalna imena: inenjer Ivan Kostanjek, rodom
iz Kranja {legitimacija Ministarstva uma i ruda, izdata" 17 juna 1939) i inenjer
Slavko Babi iz sela Dicma kraj Sinja (legitimacija Gradskog poglavarstva u
Zagrebu izdata" 17 februara 1940). Godine 1941, kako mi je rekao Aleksandar
Rankovi, drug Tito je upotrebljavao i ime Novak. Postoji jedno pismo druga Ran-
kovia drugu Titu tako adresovano.
208
u Be, pa da tamo, na licu mesta, vidi kakva je situacija. Kako se sea Sran
Pria, Kralj je govorio:
Ako Broz kae da je tamo sve u redu, onda emo se i mi s time sloiti.
Posle due diskusije, partisko rukovodstvo u Zagrebu do-nelo je odluku da Broz
odmah krene u Be. Trebalo je da se ilegalno prebaci preko granice, a dok su se
za ovo vrile pripreme, upoznavao se s prilikama u zemlji. Evo kako on opisuje
stanje u Partiji posle svog izlaska s robije:
Kad sam doao u Zagreb i poeo da radim, drugovi su me izabrali za lana
Pokrajinskog komiteta Hrvatske, to jest partijskog rukovodstva za Hrvatsku. Za
vrlo kratko vrijeme uputio sam se u stanje partijske organizacije. Ono to sam
tada saznao samo je upotpunjavalo sliku koju smo mi ve bili stekli na robiji.
Stanje u Partiji bilo je zaista vrlo teko, ali je bilo ve novih, pozitivnih znakova.
Sve do 1933 postojale su tu i tamo pojedine razbijene grupe. Skoro sav
rukovodei partijski kadar, ne samo vii, nego srednji i nii, ili je bio pobijen, ili
se nalazio na robiji, ili je emigrirao.
Ali ve 1933 godine poinju da se nairoko obnavljaju ilegalne elije KP, da se
stvaraju mjesni komiteti, a 1934 godine, kad sam ja iziao sa robije, ve su bili
oformljeni i pokrajinski komiteti.
Osnovnu smetnju za rad Partije pretstavljala je injenica da se rukovodstvo
Partije, to jest Centralni komitet, nije nalazio u zemlji, meu masama. Kada je
zagrebaka policija 1929 godine ubila sekretara CK, radnika uru Dakovia, ono
to je ostalo od CK pobjeglo je preko granice i nastanilo se stalno u Beu.
Odlukom Kominterne tada je na elo Partije postavljen Jovan Malii
Martinovi, intelektualac iz Crne Gore. Daleko od zemlje, od uslova u kojima su
ivjeli ljudi u Jugoslaviji, ovaj CK pokuavao je da uspostavi neke veze s
organizacijama u zemlji. Slati su razni ljudi, ali oni su veinom padali u ruke
policiji, pa su se vrlo slabo drali i izdavali ne samo pojedince, nego i itave
organizacije. Tako je na stotine ljudi dolazilo u ruke policiji. To je imalo za
posljedicu da su partijske organizacije u zemlji potpuno izgubile povjerenje u
rukovodstvo u inostranstvu, pa su mnoge od njih ak i odbijale vezu s tim i
takvim rukovodstvom. S druge strane, teror policije nije poputao. Rauna se da
je od 1929 godine, kada je kralj Aleksandar uspostavio diktaturu, kroz zatvore u
Jugoslaviji prolo oko 35.000 politikih osuenika. Oni su tu skoro svi bez
razlike bili premlaivani, a samo je mali dio izveden na suenje, pred specijalni
sud za zatitu drave. Godine 1929 bilo je osueno od ovoga suda 110 lica,
godine 1930 388, go-
PONOVO NA SLOBODI
207
dine 1931 196, godine 1932 301, godine 1933 458, a godine 1934 493
lica.
Po mom miljenju za ovakvo stanje u Partiji umnogome je uzrok bio i metod
rukovoenja. Ljudi su prosto bili natjerivani na to da ne misle svojom glavom,
nego da odnekud spolja ekaju uputstva ta imaju da rade. Prije svega, ljudi u
zemlji, koji su se nalazili u neposrednom procesu borbe, nisu smjeli da preduzmu
nikakvu politiku akciju dok to ne bi odobrilo vie rukovodstvo, to jest CK. A to
rukovodstvo nalazilo se u inostranstvu, u Beu. Znai, moralo se ekati na
njegove direktive. S druge strane, ni taj CK nije imao slobodu akcije. On je svaku
svoju rezoluciju morao prethodno da poalje Komin-terni u Moskvi, gdje su sve
stvari, prvo, dolazile u ruke mlaih inovnika, zatim starijih, pa tek onda izlazile
pred forum. Tu su se, prvo, analizirale, potom su se donosili zakljuci, koji su
ekali na odobrenje, pa je najzad direktiva slata CK-u u Be, otkuda se, konano,
prenosila u zemlju partijskim organizacijama.
To nije bio samo dug put nego esto i nepravilan. Ustvari, odluke o radu Partije
donosili su ljudi daleko od ove zemlje, daleko od neposrednog procesa borbe,
esto i bez dubljeg poznavanja uslova u zemlji. Kad se uzme u obzir jo i
frakcijska borba u samom CK-u, moe se zamisliti sva teina situacije. Zbog toga
je stalno dolazilo do smjenjivanja rukovodstva. Zbog slabosti i neuspjeha traio se
izlaz u mijenjanju ljudi. Pritom je, kao pravilo, Kominterna najradije na te
poloaje postavljala ljude koji su ivjeli u Moskvi, ljude iz svog aparata. Ona nije
imala povjerenje u drugove koji su izrasli u borbi u zemlji. Jasno je onda zbog
ega nije moglo doi do veih rezultata u radu Partije u Jugoslaviji.
Prvi i osnovni zadatak koji se postavljao na sjednicama Pokrajinskog komiteta u
Zagrebu bilo je uspostavljanje veze sa Centralnim komitetom u Beu. Ljudi su
otvoreno govorili da neto nije u redu, da policija hapsi svakoga ovjeka koji
dolazi od Centralnog komiteta, da tako nastaju provale, pa je ak bilo ljudi koji
su predlagali da se veza uope ne dri. Zbog toga je partijsko rukovodstvo u
Zagrebu donijelo odluku da ja krenem u Be, pa da tamo na licu mjesta vidim s
ljudima iz CK kako se moe uspostaviti sigurna veza.
Bilo je ve ljeto, poetak jula, kad sam zavrio u Zagrebu jedan dui referat o
faizmu za partijsku organizaciju na zagrebakom univerzitetu i onda poao za
Be. Imao sam da izaberem jedan od dva naina putovanja: ili da nabavim lani
paso, paso na tue ime, ili da preem granicu na nekom mjestu gdje je slabije
uvana. Da se napravi lani paso nije bilo dovoljno vremena, a osim toga, u to
vrijeme, naa tehnika nije
208
jo bila razvijena, pa sam odluio da preem granicu bez pasoa. Kao mjesto
prelaska izabrao sam mali planinski grad Tri, u Sloveniji. Kraj Tria planinski
vijenac Karavanki dijeli Jugoslaviju od Austrije, pa su turisti s legitimacijama
Slo-venakog planinarskog drutva imali pravo da zalaze do deset kilometara na
austrijsku teritoriju. To sam ja iskoristio, nabavio lanu planinarsku legitimaciju,
obukao gojzerice, stavio ruksak na lea i tako stigao u Tri. Tu sam pronaao
jednog vodia koji je bio spreman da me kraticama prevede preko granice, a da
pritom izbjegne pogranine karaule, u kojima se vrio pregled legitimacija svih
planinara koji su prelazili u Austriju. Ovaj vodi radio je to za novac. Osim toga,
bavio se vercom kremena za upaljae. Traio mi je za tu uslugu trista dinara.
U prvi sumrak krenuli smo iz Tria uzbrdo ka granici. Moj vodi imao je u svom
ruksaku i tri flae vina, pa je s vremena na vrijeme zastajao i potezao iz flae. Ili
smo vrlo sporo. Ve je bila prola i pono, a mi nismo jo izbili na granicu.
Konano smo se u svitanje pribliili granici. Vodi mi je pokazao graninu
karaulu i rekao:
Idi dalje sam, jer si mi samo dovde platio da te vodim.
Meutim, nalazio sam se na najopasnijem dijelu puta. Zahtijevao sam da me vodi
dalje, da mi pokae dio granice gdje se moe najlake prei, jer put koji mi je
pokazao vodio je jednom istinom sasvim blizu karaule.
Hou, odgovorio je vodi ali da mi plati jo trista dinara.
Morao sam pristati. Vodi je putem popio ve toliko vina da se teturao. Kad smo
doli na stotinjak metara od granice, ponovo je poeo da me ucjenjuje. Tada sam
planuo, izgrdio ga i rekao da idem sam. Ali on je ipak poao sa mnom, jer je iao
po kremene za upaljae.
Mrtav umoran stigao sam u prvu kuu na austrijskoj strani oko 6 izjutra. U kui
su stanovali Slovenci. Od ukuana zatekao sam samo jednu staricu s ogromnom
guom. Ona me je, kao turistu, povela da spavam na sijenu u jednoj brvnari.
Probudio sam se tek oko podne i poeo da posmatram ivot u kui. Starica je
dozivala pilie:
Pi, pi, pi...
Ali kad su se pilii ve okupili, starica odjednom nije vie mogla da vie pi, pi,
pi... nego bi iz njene gue izletio zrak, a pilii se razbjeali. Kad se ovo zatim
ponovilo, ustao sam i pomogao staroj eni da dozove svoje pilie. Tu sam ruao i
onda polako krenuo ka prvom veem selu. Kad sam se primakao prvim kuama,
ujem gdje pucaju puke, ne uestano, svakih
PONOVO NA SLOBODI
209
L
nekoliko minuta. Na ulazu u selo odjednom iskoie preda me tri mladia, u
civilnom odijelu, s pukama u ruci:
Halt! viknuo je prvi.
U prvi mah nisam znao ta se u selu zbiva. Tek kad sam pogledao na njihove
rukave, domislio sam se o emu moe da se radi. Na crvenoj vrpci oko ruke imali
su hitlerovski ha-kenkrojc.
Toga dana bio je u Beu ubijen kancelar Dollfuss, a austrijski hitlerovci pokuali
su da izvre pu. U selu u koje sam doao vodila se borba. Hitlerovci su bili
potisnuti u jedan kraj sela, a hajmverovci, vladine pomone trupe, drale su
drugi kraj sela.
Posmatrao sam hitlerovski znak na rukavima ovih mladia. Kazao sam da sam iz
Jugoslavije, turista, a oni su mi naredili da se odmah vratim. Nisam imao kud,
okrenuo sam se i poao uzbrdo.
Meutim, nisam htio da se vraam odakle sam poao. Bio sam doao u blizinu
granice, odakle sam se zaobilaznim pute-vima uputio ka Celovcu. I tamo su se
vodile borbe sa hitlerov-cima. Zaustavili su me hajmverovci. Ve sam bio iziao iz
graninog pojasa od deset kilometara, gdje su turisti imali pravo da idu bez
pasoa, ali sam im objasnio da se vraam u Jesenice, u Jugoslaviju, pa da sam
zbog hitlerovaca morao da ovoliko obilazim.
Na taj nain dokopao sam se eljeznike stanice u Celovcu, gdje sam sjeo u voz
za Be. Tako sam ponovo stigao u Be poslije 14 godina; toliko je bilo prolo od
vremena kad sam se kroz taj grad vraao iz zarobljenitva u Rusiji.
U Beu je, prvo, trebalo uspostaviti vezu. U Zagrebu su mi drugovi pred polazak
rekli da u u kontakt sa CK moi da doem preko jedne Jugoslovenke, kerke
lijenika Sreka Si-lovia iz Zagreba, koja je studirala balet u Beu. Javio sam joj
se i rekao ta traim, a ona je obeala da e mi donijeti odgovor sutradan. Nala
je za mene i stan, u XIX Bezirku, u ulici Doblinger. To je bila mala soba, ali ista
i uredna. Naravno da se nisam prijavljivao, a stanodavac je s tim bio
sporazuman.
Sutradan u jednom drugom stanu sreo sam se sa lanovima CK. Na sastanku su
bili sekretar CK Milan Gorki zvani Somer, zatim lan CK Vladimir CopiSenjko
(ili Vinter), Bla-goje Parovimit i jo neki. Milan Gorki bio je krupan, pun
ovjek, ri, pjegavog lica. Imao je oko 30 godina. Za sekretara CK bio je
postavljen 1932 godine. U Jugoslaviji nije dugo ivio. Njegovo je pravo ime bilo
Josip iinski. Otac mu se rodio u Prikarpatskoj Rusiji, pa je kao inovnik doao
u Bosnu, u Sarajevo. Tu je Gorki polazio trgovaku kolu. Godine 1918 bio je
lan jedne socijaldemokratske omladinske grupe; Uestvo-
14
210
vao je na jednoj konferenciji u Beu 1922 godine, pa je poslije nje otiao u
Moskvu, u aparat Kominterne, gdje je radio po omladinskim pitanjima, pisao
lanke i broure. Za vrijeme svog boravka u Moskvi dugo se nije odluivao da li
e se smatrati Jugoslovenom ili ehoslovakom, jer je Prikarpatska Rusija tada
pripadala ehoslovakoj. Konano se privolio Jugoslaviji. U Kominterni se dobro
plasirao, pa je 1932 godine izvaen iz aparata i postavljen za politikog sekretara
Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije.
Gorki i ostali lanovi CK pali su na mene kao pele na med. Htjeli su to vie da
izvuku i doznaju ta se u zemlji radi, kakvo je stanje u partijskoj organizaciji. Ja
sam im iznio sve potanko. Nisam se ustruavao da im kaem i kako partijske
mase gledaju na injenicu da se Centralni komitet nalazi izvan zemlje, na stalna
hapenja i provale ljudi koje oni alju u zemlju.
U Beu, gdje sam ostao nekoliko nedjelja i uestvovao u radu CK, saopeno mi je
da sam kooptiran za lana Politbiroa CK Partije. To je bilo krajem augusta 1934.
Tu sam dobio zadatke da organizujem partijske konferencije za Hrvatsku i
Sloveniju, a takoe da pripremim konferenciju za itavu Jugoslaviju, pa sam
krenuo natrag u zemlju. Putovao sam istim putem. Nije bilo nikakvih naroitih
tekoa, prebacio sam se preko granice i sretno stigao u Zagreb, gdje sam odmah
poeo da radim na postavljenim zadacima."
Za vreme svoga rada u zemlji u toku 1934 Tito je poslao nekoliko izvetaja CK-u
u Be. Te izvetaje su nosili posebni kuriri, mahom studenti, koji su ili na
studije u glavni grad Austrije. Nekoliko od tih izvetaja je sauvano u arhivi CK
KPJ. U izvetaju od septembra 1934 Tito govori o organizaciji pokrajinskih
konferencija. U izvetaju je kao konspirativni izraz za konferenciju upotrebljena
re svadba". Evo nekoliko izvadaka iz tog izvetaja:
Naroito je jak utisak naredila svadba na pred. omi. koji je prvi puta
prisustvovao na neto takog, a to vai i za delegate iz vana. Iz ovoga se ve moe
vidjeti, od kakvog e ogromnog znaaja biti velika svadba. Slaba priprema sastoji
se u tome, to nije bio pripremljen materijal (rez. itd.) za svadbu, to su delegati
iz provincije doli nepripremljeni i na taj nain nisu mogli kritiki po-smatrati
sam tok svadbe i dati po pojedinim pitanjima svoja miljenja. Dalje, izostali su
delegati iz Vukovara, Osijeka i Karlovca, dakle iz vrlo vanih industrijskih
centara. Po mom miljenju, krivnja je to to je bilo premalo vremena za pripremu.
Ali uvjeren sam da e se to nadoknaditi aktivnijim radom novoga PK i na veliku
svadbu doi potpuno spremljeni del. Iz izvjetaja nekoliko
PONOVO NA SLOBODI
211
del. iz provincije, kao na primjer iz Siska, vidjelo se da je part. uhvatila jakog
korijena, tu ima part. oko 60 lanova, a isto toliko i u okolnim selima, a to znai
da tu imade dobrog rev. materijala meu radnicima i seljacima i da imade vrlo
dobrog uslova za rad i sada zavisi od agilnosti i sposobnosti novog PK da se org.
rad produlji i proiri po itavoj pokrajini. Po mom miljenju part. e ba na toj
pokrajini moi uhvatiti najjai korijen meu seljacima i ba zbog toga e morati
CK da u svakom pogledu to vie pomogne PK Zagrebu.
U Zagrebu org. vrlo dobro napreduje. Omladina je uspjela prodrijeti u nekoja
najvanija preduzea, kao na primjer eljezniku radionu. Isto je tako u tome
preduzeu uspjelo part. da akti-vizira stare lanove koji su sada pristali da rade.
Drugovi su se tamo ve pomalo oslobodili bojazni od uvlaenja novih lanova i
aktiviziranja starih, no jo su pomalo izbirljivi, jer koliko sam mogao vidjeti tamo
ima jo dosta veliki broj ljudi izvan org. a koje bi se moglo i smjelo privui na
rad..."
Dalje u izvetaju Tito govori o radu u sindikatima, zatim da se pribliavaju
optinski izbori, a na kraju veli da su odrane svuda okrune konferencije sa vrlo
dobrim uspehom.
Posle kraeg boravka u Zagrebu, Tito je produio za Ljubljanu da pripremi
partisku konferenciju za Sloveniju. Stanovao je kao ilegalac kod pozorinog
reisera Bojana Stupice. U Sloveniji je Tito sproveo ujedno i reorganizaciju
Pokrajinskog komiteta. U pismu CK-u od 13 septembra 1934 Tito pored ostalog
veli:
Dragi prijatelji! Primio sam vae upute i pisma za mene i to duplo, jedno ovdje i
jedno u Z(agrebu). Ja sam se s ljudima povezao, upoznao se sa pripremama za
(svadbu) i dao upute. Za budue rukovodstvo PK ovdje ve sam se sporazumio,
biti e novi ljudi, nekompromitovani, i to tri radnika i dva intelektualca...
(Svadba) e biti ovdje bolje pripremljena nego u Zgbu, jer se materijal pretresao
na okrunoj (svadbi) i ja lino mnogo oekujem od pokrajinske (svadbe)..."
Partiska konferencija za Sloveniju, odrana u drugoj polovini septembra 1934,
sastala se u letnjoj rezidenciji ljubljanskog biskupa Romana, u Medvodama,
desetak kilometara severno od Ljubljane. To je jedna velika, usamljena kua,
izvan mesta, a do nje se dolo preko polubrata biskupa Romana. Taj ovek bio je
u dosta zategnutim odnosima sa biskupom, pa ga je ovaj sklonio na to svoje
imanje, da mu ne bi mnogo smetao u Ljubljani.
U*
212
Na ovoj konferenciji uestvovao je Tito. Ukupno je na konferenciji bilo oko 30
delegata. Konferencija je trajala dva dana i dve noi. Svi su delegati spavali i
hranili se u dvorcu. Biskupov brat servirao je ruak i veeru u velikoj trpezariji,
po svim propisima. Tu su bili beli aravi, kristalne ae, tanjiri sa biskupovim
grbom. On je lino sluio za stolom, stalno psujui pred svima svoga polubrata,
biskupa.
Tako se odrala i ova konferencija, uprkos neobino jakom teroru u itavoj
Sloveniji. Policija je tamo uhodila ne samo komuniste ili ljude sumnjive da su
komunisti, nego je sistematski pratila ivot radnika u svim preduzeima.
Sama konferencija bila je od posebnog znaaja za dalju politiku delatnost Partije
u Sloveniji. Na njoj je reeno da Partija mora odmah pristupiti masovnim
akcijama, ostvarenju jedinstva radnike klase i organizovanju borbe irokih
narodnih masa, pod rukovodstvom proleterske avangarde, protiv diktature, za
demokratske slobode, za nacionalna prava, za bolji ivot.
Na ovoj konferenciji Tito se prvi put sreo s Edvardom Kardeljem, koji je poetkom
1932 godine bio izaao iz zatvora i posle toga aktivno radio u Partiji. Evo kako se
Tito sea toga susreta:
Za mene je osnovni kriterij za upoznavanje ljudi njihovo dranje na radu.
Osnovno je za ocjenu ljudi da li su dobri revolucionari i da li gore na poslu, ili
rade birokratski. Ja ocjenjujem ovjeka po tome da li frazira ili ga svaka sitnica
stvarno boli, jer ima ljudi koji su na jeziku vrlo veliki revolucionari. Zato sam
uvijek vodio rauna o savjesnosti ovjeka na samom radu.
Drug Kardelj je bio tih, miran ovjek, ali ba to to je staloen i miran ostavilo je
na mene dobar utisak. To je bio jedan poten revolucionar u ono vrijeme kad su
mnogi bili toliko iskvareni frakcionatvom. Na istoj konferenciji sreo sam prvi put
i druga Kidria. I on je ostavio na mene dobar utisak."
Odmah posle ove konferencije Tito je bio pozvan da doe u Be na referat CK-u.
U Be je stigao bez velikih tekoa. Tu ga je oekivao ogroman posao. Osim
intenzivnog rada u CK-u, Tito je tamo pisao lanke i referate o veem broju
pitanja od osobite vanosti za revolucionarnu praksu Partije u zemlji. Napisao je
referat o organizaciji odbranbenih radnikih eta, u kome je, prvo, dao emu
organizacione strukture tih eta, a zatim izloio nain voenja borbe. Titu je
poveren ovaj zadatak jer se smatralo da od svih ljudi u CK-u on ima najvie
iskustva u tim pitanjima.
Iz zapisnika sednica CK KPJ vidi se da je Tito prisustvovao sednicama od 23
septembra, 25 septembra, 1 i 4 oktobra
K5NOVO NA SLOBODI
213
1934 godine. Na prvoj sednici, od 23 septembra, bilo je odlueno da Tito napie
izvetaj o partiskoj konferenciji u Sloveniji i da se taj izvetaj pretrese na iduoj
sednici. Takoe je odlueno da Gorki i Tito pripreme plan za zemaljsku
konferenciju. Titu je dat poseban zadatak da pripremi referat o odbranbenim
radnikim etama.
Na sednici od 25 septembra Tito je dobio zadatak da napie lanak Dunosti
komunista u zatvoru i kaznionama". Gor-kiu i Titu povereno je da odrediguju
pismo Pokrajinskom komitetu za Sloveniju povodom priprema za novi trajk u
velikom rudniku uglja Trbovlju, u kome je bilo zaposleno vie hiljada radnika.
Na treoj sednici, 1 oktobra 1934, Titu je, kako se vidi iz zapisnika, bio poveren
zadatak da sastavi jedan projekat uput-stava o antimilitaristikom radu u
Jugoslaviji. Na istoj sednici diskutovalo se takoe o radu u sindikatima.
Tri dana kasnije odrana je poslednja sednica kojoj je prisustvovao Tito.
Diskutovalo se iskljuivo o njegovom referatu o slovenakoj konferenciji. U
zapisniku je zabeleeno:
Odobriti delatnost Tita po izvetaju pretstavnika CK na slovenskoj pokrajinskoj
konferenciji."
Posle ovoga Tito je krenuo natrag u Jugoslaviju. Pre polaska diskutovao je sa
Gorkiem oko organizovanja IV partiske konferencije za itavu Jugoslaviju. Tito je
dobio nalog da za tu konferenciju izvri u zemlji detaljne pripreme.
Vraajui se u zemlju, Tito se zadrao u Ljubljani i tu je odmah odrao sastanak
sa Pokrajinskim komitetom. O tome je ve 11 oktobra poslao izvetaj u Be. U
tom izvetaju Tito prvo govori o trajku u Trbovlju, a zatim o situaciji u Sloveniju
Utjecaj konferencije je ve pokazao dobre rezultate: u Jese-nicima su ve radnici
od tada obustavili dva puta rad u poduzeu, pod inicijativom naih drugova.
Jedanput radi odpusta jednoga radnika i jedanput radi premjetenja petorice
radnika u jedno drugo odjeljenje, i oba puta su radnici pobijedili. Osjea se uope
vea aktivnost meu radnicima od strane part. lanova. U Novom Mjestu bio je
jedan trajk koji su organizirali i vodili nai drugovi. trajk je bio u tekstilnom
poduzeu u kojem je zaposleno oko 7080 radnica. trajk je bio napadnog
karaktera i potpuno je uspio. Postavljeni su bili zahtjevi za poboljanje plata,
isplatu neisplaenih, ve dulje vremena, prekovremenih satova, kolektivni ugovor
itd. i sve su postignuli. Kad dobijem detaljne informacije, javiti u podrobnije, da
se moe o tome napisati lanak. Simpatije su tamo za nas velike i svi govore, da
su taj trajk organizirali
214
komunisti, i da je to vrlo dobro. Interesantno je to, da su i tu ma-lograani
simpatizirali sa trajkaima. U Ruah su radnici otkazali kolektivni ugovor i
takoer se spremaju na borbu..."
U tom pismu Tito govori i o kanalu" za prebacivanje preko granice. Vidi se da je
on posle svog iskustva bio preduzeo mere da se obezbedi sigurniji nain
prelaenja granice. U njemu se naglaava potreba povezivanja s lanovima
Komunistike partije Austrije na tome poslu:
Onaj ovjek, koji je bio poslat da organizuje kod (4) kanal vratio se poslije vie od
mjesec dana natrag. On je bio u Austriji uhapen, ali je nakon kratkog vremena
bio puten i dobio je na-mjetenje. No on je to ostavio i otiao na granicu, gdje je
doao u vezu sa hajmverovcima i tu je uspio stvoriti nekoliko grupa koje je
trebalo povezati sa tamonjom part. Njega su natrag provercovali ba ti vojnici.
Kad doem, onda u predati te veze. On kae kako se ti vojnici tue kako ne
mogu dobiti veze sa part. i kako se meu njima nita ne radi..."
Uvee toga dana kad je Tito pisao ovo pismo stigla je vest da je u Marselju ubijen
kralj Aleksandar. U Jugoslaviji je policija preduzela itav niz izvanrednih mera.
Poeli su da se vre pretresi stanova. Pootren je kurs protiv komunista. Tito, kao
ovek kompromitovan, odmah je bio dobio nalog od CK da doe u Be, da bi
odatle otiao u Sovjetski Savez. Starim putem preko granice nije bilo najsigurnije
ii, jer je bila pojaana kontrola na granici. Zbog toga se ovog puta posluio
lanim pasoem. Bio je to jedan ehoslovaki paso, na ime nekog ekog
inenjera, pa je na taj paso nalepljena Titova slika; Osim toga bili su na nj
udareni lani peati viza. Kako paso nije bio ba najbolje falsifikovan, Tito je
putovao njime sa dosta opreznosti. U vozu je atmosfera bila teka. Osim obine
policije na granici su pasoe pregledali i pripadnici etnika. Tito je sedeo u kupeu
s jednom Austrijankom, koja je drala u krilu bebu od est meseci. O tome
prelasku Tito pria:
,,U Mariboru uli su u vlak policajci i zatraili pasoe. Austrijanka se u tom
trenutku digla i zamolila me da joj za trenutak pridrim dijete. Stavio sam ga u
krilo, a drugom rukom pruio policajcu paso. U tom asu osjetio sam neto
toplo. Neprijatno iznenaen podigao sam dijete, moje pantalone bile su mokre.
Policajci koji su gledali itav prizor poeli su da se smiju. Taj mali incident
odvratio je njihovu panju od pasoa, pa ga nisu mnogo ni gledali, nego su
udarili peat i poli dalje.
Tako sam stigao u Be i ve 19 novembra prisustvovao sjednici CK. Na dnevnom
redu bilo je pitanje rada u sindika-
PONOVO NA SLOBODI
215
tima. U to vrijeme u Beu je policijska paska bila pojaana, pa se CK nije mogao
sastati u Beu, nego je bilo odlueno da se sjednica CK odri u Brnu, u
ehoslovakoj. Ja sam nabavio lani austrijski paso sa ekim imenom. Paso je
glasio na ime Ji-reek, a u rubrici zanimanja pisalo je brija. CK je bio odluio
da odem u SSSR na dulji boravak. Prvo je postojao prijedlog da u Moskvi budem
delegat Jugoslavije u Sindikalnoj inter-nacionali (Profinterni), pa je poslije
prijedlog izmijenjen i predloeno da u Kominterni radim po jugoslovenskim
pitanjima."
U meuvremenu bila je u Ljubljani odrana IV partiska konferencija za itavu
Jugoslaviju. Neposrednu organizaciju konferencije bio je preuzeo Gorki, pa
zamalo to policija nije pohvatala sve uesnike. Gorki je bio poruio Borisu
Kidriu, tada sekretaru CK SKOJ-a, da konferenciju organizuje u Ro-gakoj
Slatini. Kidri je izvrio sve pripreme, ali mu se uinilo da Rogaka Slatina nije
najsigurnije mesto, pa je u poslednjem trenutku izvrio promenu. Kao mesto
odranja konferencije izabrao je stan jednoga druga koji se tada nalazio na robiji.
Tako je konferencija odrana u Ljubljani, u stanu majke Borisa Ziherla, na dan
25 decembra. Istoga dana Rogaka Slatina bila je opkoljena andarmerijom i
detektivima, izvreni su bili detaljni pretresi, ali policija, razume se, nije nikoga
mogla da uhvati. Na konferenciji, na kojoj je uestvovalo 11 delegata, izabran je
novi CK KPJ, na elu sa Gorkiem. Tito je bio izabran za lana Politbiroa.
Uskoro zatim Tito je krenuo za Moskvu. Pred polazak je skoro pao u ruke policiji.
On o tome pria:
Stanovao sam kod jedne idovke, starije ene, koja je imala etvoro odrasle
djece. Jedna kerka radila je u fabrici, a druga u velikoj modnoj trgovini. Stan se
nalazio na etvrtom spratu u XIX Bezirku, i u njemu sam stanovao neprijavljen.
Zbog toga sam morao da plaam za sobu veu cijenu. Jednog dana sjedio sam u
svojoj sobi, sa razastrtim materijalima iz zemlje, kad me je uznemirila lupa na
vratima. Izaao sam u hodnik. Susjetka, koja je lupala na vrata, rekla mi je da se
iz stana osjea zadah plina. Doli su i drugi stanari, pa smo svi zajedno provalili
u kuhinju iz koje je dolazio plin. U njoj smo zatekli kerku vlasnice stana,
onesvijetenu. Pokuala je da se otruje. Ja sam je brzo podigao i odnio u svoju
sobu, gdje sam vjeta-kim disanjem pokuao da je povratim. Meutim, ona nije
davala znake ivota. Soba se napunila ljudima, a po sobi i stolu bila su rasturena
razna pisma i materijali konspirativne prirode. Situacija je bila vrlo kritina,
pogotovo kad su doli policajci. Pitali su me ko sam i ta tu radim. Ja sam
objasnio da sam potstanar i da kod kue nema nikog drugog osim mene, pa sam
216
pokuao ukazati pomo djevojci. U to je stigao i lijenik sa stanice za spaavanje
koji je odmah poeo da djevojku povraa u ivot. Zamolio je da svi izau iz sobe,
pa sam tako i ja izaao, poto sam nekako uspio da pokupim pisma i materijale.
Otiao sam pravo u ,,Schwedenkaffee", gdje sam naao staru idovku, djevojinu
majku, i rekao joj ta se desilo s njenom kerkom. Zamolio sam je da spakuje
moje stvari i da mi ih uvee donese na odreeno mjesto. Ona je odrala rije i
uvee mi donijela kofer, izvinjavajui se zbog neprijatnosti. Kerka se ubrzo
povratila, jer je lijenik pomogao. Stara idovka mi je ispriala zato je njena
kerka htjela da poini samoubistvo. Uhvatili su je u trenutku kad je ukrala
svome efu deset ilinga, da bi mogla da odlazi u kino.
Poslije nekoliko dana krenuo sam na put, u Moskvu."
Slava dvanaesta BORBA ZA PARTIJU
Tito u Moskvi. Rad u Kominterni. Referent za Jugoslaviju u Balkanskom
sekretarijatu. Kongres Kominterne i zahtev jugoslovenske delegacije da Tito
bude lan IKKI-a. Titova putovanja po SSSR-u i zahtev da se vrati u
Jugoslaviju na rad. Tito, organizacioni sekretar CK KPJ. Susret s
Milovanom ilasom. panija. Smenjivanje Gorkia. Susret s Dimitrovom.
Tito, generalni sekretar CK KPJ.
Posle etrnaest godina Tito je ponovo stupio na tle Sovjetskog Saveza. Decenija i
po izmeu njegovog prvog boravka u Rusiji za vreme rata i revolucije i ovog
njegovog dolaska u SSSR bila je za njega vanredno bogata iskustvima,
iskustvima koja moe da stekne samo jedan radniki borac vrsto povezan sa
svojim narodom i do kraja odan stvari revolucije. Tito je sada dolazio u Rusiju
kao zreo ovek od 42 godine. Za sobom je imao godine upornog politikog i
organizacionog rada meu buntovnim seljacima u severnoj Hrvatskoj, meu
radnicima u brodogradilitu u Kraljevici, u fabrikama i radionicama u Zagrebu,
Smederevskoj Palanci, rada u rukovodeem partiskom organu u Zagrebu,
policiska hapenja i trajkove glau u raznim policiskim i sudskim zatvorima, pet
godina robije u Le-poglavi i Mariboru. Sve je to udarilo peat i uticalo na
formiranje njegovog lika.
Kako se Tito oseao kada je voz koji ga je nosio zastao na pograninoj liniji
Poljske i SSSR-a, ispred stanice Nagorjeloje, u zimu 193435 godine? Mnogo
godina docnije on je o tome oseanju priao:
ta je to znailo za jednog revolucionera? U najteim asovima, u tmurnim
noima beskrajnog isljednikog ispitivanja i zlostavljanja, u danima ubitane
samoe u elijama i sami-
218
BORBA ZA PARTIJU
219
ama, nas je uvijek drala vjera da sve ove muke nisu uzaludne, da ipak postoji
jedna snana, mona zemlja, istina daleko od nas, u kojoj su ostvareni svi oni
ideali za koje smo se borili. Bila je to za nas prva domovina radnika u kojoj je
potovan rad ovjeka, u kojoj vladaju ljubav, drugarstvo, iskrenost. S koliko sam
radosti, kad sam izaao s robije, sluao za radioaparatom ponono otkucavanje
sata s tornja u Kremi ju i poletne zvuke Internacionale. Ovako nisam mislio i
osjeao samo ja, nego i hiljade drugova s kojima sam dolazio u dodir u tim
godinama svoga rada.
Dok je na voz prolazio kroz ogroman slavoluk od drveta, na kome je s ove strane
pisalo: Pozdrav radnicima Evrope", a s one, sovjetske strane: Proleteri svih
zemalja, ujedinite se!", priao mi je mlad pogranini straar u uniformi, salutirao
i zamolio paso. Poslije nekoliko trenutaka stigli smo na stanicu. Proetao sam se
po dosta ukusnoj zgradi, ukraenoj slikama Marxa, Engelsa, Lenjina, Staljina,
kao i fotografijama dinovskih kombinata na Uralu, Crvenog trga u Moskvi,
ukrajinskih kolhoza. Poto su obavljene sve formalnosti, nastavili smo putovanje
za Moskvu."
To je bilo prvi put da je Tito doao u Moskvu. Za vreme rata i revolucije, put ga
nije bio naneo u Moskvu. Tito se javio po dolasku u hotel Luks", blizu
Pukinovog trga, u ulici Gorkog, glavnoj magistrali Moskve, pretstavniku KPJ u
Komin-terni Vladimiru Copiu, koga je poznavao odranije iz Bea. Tito se
nastanio u Luksu". U njemu je stanovala veina funkcio-nera Kominterne.1 Iste
veeri doao je veliki broj Jugoslovena koji su boravili u Moskvi da od oveka koji
je tek stigao iz Jugoslavije uju svee vesti. Mala sobica bila je prepuna ljudi. U
hotelu Luks", na etvrtom spratu, Tito je stanovao za vreme itavog svog boravka
u Moskvi. To je jedan stari hotel na pet spratova i sa vie depandansa. Sobe su
uglavnom vrlo male, a u prizemlju se nalazio restoran u kome su se hranili
stanovnici ovog prostranog hotela. Osim toga, svako je obino imao u sobi primus
ili reso na kome je sebi spravljao laku veeru ili aj. Na ulazu u hotel, s desne
strane hola, nalazio se takozvani
U ,,Luksu" je jedno vreme stanovao Georgi Dimitrov sa svojom enom. Njegova
ena, radnica iz Srbije, Ljuba Ivoevi, stanovala je u Luksu" i 1933 godine kada
je Dimitrov bio uhapen u Nemakoj. Kad je ova vest stigla u Kominternu, Ljuba
Ivoevi izvrila je samoubistvo, jer je mislila da se Georgi Dimitrov nee iv
vratiti iz hitlerovskog zatvora. Skoila je s treeg sprata hotela. Georgi Dimitrov
nije imao dece u braku s Ljubom Ivoevi. Posle se on po drugi put oenio i dobio
sinia, koga je mnogo voleo. Kad mu se sin rod:o, on je svojim prijateljima i
drugovima, kako se sea Ivan Karaivanov, radosno javljao:
Hej, imam sina.
Meutim, za vreme -prolog rata, 1943 godine, deak je umro u svojoj osmoj
godini. Njegova smrt teko je pogodila Dimitrova.
stol propuskov". Tu su se javljali svi oni koji su ulazili u ovu zgradu, da dobiju
propusnicu. Bez te propusnice nije niko mogao ui u hotel, pa makar to bio i
njegov stalni gost. Jednom Jugoslovenu koji je stanovao u tom hotelu dogodilo se
da je ispratio nekog svog gosta, zaboravivi pritom da ponese sa sobom svoju
stalnu propusnicu. Gosta je ispratio do ulice, ali kad je hteo da se vrati u hotel
nije mogao da ue, iako su ga straari na vratima dobro poznavali, nego je morao
da javi telefonom na svoj sprat i zamoli da mu jedan sustanar spusti propusnicu.
Posle izvesnog vremena provedenog u Moskvi, koje je iskoristio za razgledanje
ovog ogromnog grada, Josip Broz je dobio raspored za rad. K KPJ na svojoj
sednici u Beu od 16 januara 1935 godine bio je doneo odluku da Tito bude
jedan od kandidata za lana Balkanskog sekretarijata Kominterne. O tome je bio
upuen pismeni izvetaj pretstavniku KPJ u Kominterni Copiu. U tome se
pismu, pored ostalog, kae i ovo:
Slaemo se takoer da i Tito moe preuzeti taj posao. Konanu odluku o tome
preputamo vama. Ako Tito bude referent, onda uredi da se ljudi k njemu ljudski
odnose. Reci Valiji1 i drugima da je to radnik, koji je 6 godina probavio na robiji,
da on u poetku moda nee biti ruiniran onako kao neki izvjebani intelektualci.
Ali on poznaje partiju, on pretstavlja najbolji dio naeg radn. aktiva i poslije
nekog vremena (68 mjeseci) mi ga uzimamo natrag za rukovodei rad u CK.
Prema tome k njemu se niko ne smije odnositi kao k nekom sitnom inovniku,
nego kao partijcu koji e u doglednoj budunosti biti jedan od stvarnih i, nadamo
se, dobrih rukovodioca partije..."
Ovaj predlog CK KPJ bio je usvojen, i Tito je stupio na novu dunost: kao lan
BLS (Balkanskog sekretarijata), kako se to telo skraeno nazivalo, i referent za
Jugoslaviju. itav rad u Kominterni odvijao se preko sekretarijata za pojedine
krajeve sveta, takozvanih ,,Landersekretariat-a". Tada se u Kominterni pored
ruskog upotrebljavao i nemaki jezik, pa se na svim dokumentima nalazio
arhivski peat na ruskom i nema-kom jeziku. Kad je Tito bio u Moskvi, postojalo
je pet sekretarijata: balkanski, srednjoevropski, zapadnoevropski, skandinavski i
istoni. Balkanski sekretarijat pokrivao je zemlje Balkanskog Poluostrva
(Jugoslavija, Grka, Bugarska, Rumu-nija i Albanija). Na elu svakog
sekretarijata nalazio se po jedan lan Prezidijuma Kominterne. U to vreme
Balkanski sekretarijat vodio je Nemac VVilhelm Pieck. Pre njega na elu ovog se-
1 Valija (Vali) ilegalno ime slovenakog pisca Lovre Kuhara (Preihova
Voranca).
A
220
kretarijata nalazio se Bela Kun, voa Maarske komune iz 1919 godine, ali je sa
te dunosti bio smenjen i kasnije uhapen. Svaka partija imala je u sekretarijatu
svoga pretstavnika, ija je funkcija bila preteno politika, i svog referenta, ija
funkcija nije imala tako izrazito politiki karakter. Sva reenja sekretarijata bila
su konsultativnog karaktera. Tek kad bi ta reenja potvrdio Prezidijum
Kominterne, ona su postajala di-rektivna.
Kad je ^Tito bio doao u Moskvu, na rad u Kominternu, u Balkanskom
sekretarijatu radili su sledei ljudi: iz Bugarske, kao pretstavnici partije Petar
Iskrov i Vasil Kolarov, a referent Trajo Kostov, iz Grke Zaharijades kao
pretstavnik partije, a referent Zoografos, iz Rumunije pretstavnik partije Marija
ohan.
Titove dunosti u Balkanskom sekretarijatu bile su raznovrsne. Preko njega su
ili svi iz vesta j i iz Jugoslavije, zatim za sednice Sekretarijata, prilikom diskusija
o jugosloven-skim pitanjima, on bi pripremao referate. Pored toga, on je
pripremao, kad bi se ukazala potreba, i specijalne izvetaje. Po dolasku na rad u
Kominternu Tito je dobio novo ilegalno ime Valter. Tim imenom su ga otada
zvali svi u Komin temi, a i u Moskvi.
Prilikom svoga rada u Balkanskom sekretarijatu, Tito je dolazio u dodir, osim sa
Wilhelmom Pieckom, sa Palmirom To-gliattijemErcolijem, Georgi Dimitrivom i
Fincem Ottom Kuusi-nenom. Kao pretstavnici SKP(b) tada su u Kominterni bili
Ma-nuilski i Knorin. Posle izvesnog vremena Knorin je bio uhapen. Govorilo se
da je jo u carsko doba bio policiski agent. Tu se susretao i s pojedinim
komunistikim rukovodiocima koji su dolazili iz drugih zemalja. Earla Browdera,
sekretara Komunistike partije SAD, Tito je prvi put susreo pred vratima tua u
hotelu Luks". U Moskvi se Tito upoznao i s Joseom Diazom, sekretarom
Komunistike partije Spanije.
Kancelarija Titova u Moskvi nalazila se u zgradi Kominterne, u ulici Mohovaja,
nedaleko od Crvenog trga, prekoputa dananje velike Lenjinove biblioteke. To je
bila starinska zgrada na nekoliko spratova. Posle se Kominterna preselila u novu
kuu, na periferiji Moskve.
Naviknut na samou na robiji, dosta sam se malo kretao u Moskvi, pria
Tito. Iz kancelarije dolazio bih u svoju sobu u hotelu Luks". Gledao sam da svoj
boravak to korisnije upotrebim. Sve one knjige do kojih nisam mogao doi na
robiji, sada sam imao na raspolaganju. Neki su mi drugovi predlagali da bi bolje
bilo za mene da pohaam kakav teoretski kurs. Meutim, ja sam bio miljenja da
u mnogo vie nauiti ako sam radim. Svaki ovjek najbolje osjea to
mu je naj-
BORBA ZA PARTIJU
221
potrebnije, pa sam ja birao ba onu literaturu koja bi najprikladnije dopunila
moje obrazovanje. Najvie sam panje posvetio studiju ekonomije i filozofije.
Ozbiljno sam se bio bacio i na studij vojne literature, itajui prije svega Frunzea,
od ruskih pisaca, a zatim naroito njemake klasike, Clausewitza i druge. Tako
sam za vrijeme svog boravka u Moskvi umnogome proirio svoja znanja o vojnim
problemima. Inae, izvan kancelarije i stana, malo sam iao po Moskvi. Izuzetak
je pretstav-ljao Boljsoj teatr, gdje sam gledao izvanredan balet i sluao dobre
opere. Ali, ni to nije bilo esto, svega nekoliko puta.
Neposredno po svom dolasku u Moskvu, Tito je bio na sastanku svih Jugoslovena
komunista u Moskvi. Na ovome sastanku govorilo se o politikoj situaciji u
Jugoslaviji, pa je Tito odrao referat o najnovijim dogaajima u zemlji. Prisutnima
je bio pretstavljen kao drug iz zemlje".
U svom slobodnom vremenu Tito je drao i predavanja na Meunarodnoj
lenjinskoj koli, kao i na KUNMZ-u (Komunistikom univerzitetu nacionalnih
manjina zapada). Lenjinska kola bila je namenjena obrazovanju vieg partiskog
kadra iz inostranih zemalja. Imala je tri kursa: kratkoroni, koji je trajao godinu
dana, zatim vii, od dve godine, i aspiranturu koja je trajala dve godine. Sluaoci
iz svake zemlje bili su u posebnoj grupi; pojedine grupe su oznaavane slovima.
Jugoslo-veni su bili okupljeni u grupi pod slovom i njima je Tito drao
predavanja iz sindikalnog pitanja. Za svako predavanje dobijao je honorar od 20
rubalja po satu. Jugoslovena bilo je i na KUNMZ-u. U prvo vreme ova ustanova
bila je namenjena Ukrajincima i Belorusima koji su iveli izvan granica SSSR-a, a
posle su na ovaj univerzitet stupali i pripadnici drugih nacionalnosti. U Moskvi se
tada nalazio na Lenjinskoj koli Edvard Kardelj. Imao je pseudonim Birk. On je
esto dolazio do Tita. U slobodnom vremenu Kardelj je drao na KUNMZ-u
predavanja iz istorije Kominterne.
O svom boravku u Moskvi drug Kardelj pria:
Iz Jugoslavije sam poao ilegalno za SSSR u novembru 1934 godine i stigao u
Moskvu 1 decembra. U Moskvi sam prvo svrio kratkoroni kurs na Lenjinskoj
koli, a posle toga predavao sam na Lenjinskoj koli i na KUNMZ-u istoriju
Kominterne, a tako isto istoriju VKP(b) i partisku izgradnju. U Moskvi sam ostao
do sredine januara 1937 godine. Stanovao sam na Volkonki, u ulici Voronskoga,
a najdue u ulici Hercena... Sa drugom Titom sam se sretao vrlo esto. On je
ustvari bio ovek s kojim sam se u Moskvi najvie i najee druio. On me je
privukao na rad u razne komisije Kominterne, tako da sam imao uvida u
izvetaje koji su dolazili iz zemlje. Takoe sam radio u pretstavnitvu nae
Partije.
222
BORBA ZA PARTIJU
223
Poetkom 1935 u Moskvi su bile vrene velike pripreme za odravanje Sedmog
kongresa Kominterne, koji je trebalo da oznai prelomnu taku u radu
komunistikih partija u svetu. Na kongresu je kao osnovno pitanje bilo
postavljeno izgradnja Narodnog fronta u borbi protiv faizma. O tome je drao
referat Dimitrov, a referat Zadaci Kominterne u vezi s pripremama imperijalista
za novi svetski rat" pripremio je Palmiro TogliattiErcoli. Kongres je bio otvoren
u palati Profsojuza, u dvorani s kolonadama (Kojiohhmh 3aji"). Staljin je
prisustvovao samo sveanom otvaranju. Sa njime je bio i Jeov, koji je na tom
kongresu bio izabran za lana Izvrnog komiteta Kominterne, ali koji je kasnije
iezao bez traga.
Tito je bio lan jugoslovenske delegacije i tada je prvi put video Staljina.
Jugoslovenska delegacija brojala je sedam lanova. Iz zapisnika delegacije vidi se
da je na sednici od 27 jula za pretsednika delegacije bio izabran Gorki, a za
sekretara Tito. Na sednici od 14 avgusta postavilo se pitanje kandidata za Izvrni
komitet Komunistike internacionale (IKKI). Iz este take zapisnika sednice vidi
se da je delegacija bila odluila da predloi Tita za lana IKKI-a, a sekretara
partije Gorkia za kandidata za lana IKKI-a. Ova odluka bila je donesena na za-
htev delegata iz zemlje.
Meutim, ovaj predlog delegacije iz Jugoslavije nije se dopao funkcionerima
Kominterne. Oni su eleli da lan Izvrnog komiteta Kominterne bude Milan
Gorki. Tako je jugoslovenska delegacija morala da promeni svoj raniji stav. To je
delegate iz zemlje strano razoaralo. Videlo se da Kominterna ne potuje
demokratski princip. U zapisniku sa sednice delegacije od 19 avgusta 1935
godine o promeni ranije odluke veli se:
1. Predlog da se izmeni odluka o kandidaturama za rukovodee organe IKKI
Senjko informie drugove o razgovorima sa rukovodeim drugovima iz BLS. U
vezi sa tim, da ti drugovi smatraju nau odluku za pogrjenu i da je tumae kao
znak nepovjerenja drugu Gorkiu, drug Senjko predlae izmjenu nae odluke u
tom smislu da se istakne kandidatura Gorkia kao lana IKKI. Senjko motivie to
time da pri isticanju kandidature druga Valtera nije bila namjera izraavati
nepovjerenje Gorkiu niti suprotstavljati Valtera Gorkiu. Za nas je vano, da
izmjenom nae odluke demonstriramo pred rukovodeim drugovima Kl, da u
rukovodstvu partije nema gloenja.
Drugovi mit, Milenkovi, Zeljezar, Simonovi, Vali, Valter, Bokovi, Gorki
slau se sa predlogom.1
Predlog se prima jednoglasno.
Predlog druga eljezara da se kao kandidata EKKI istakne mjesto Valtera druga
Delia. Poslije izmjene misli drug eljezar povlai predlog.
Prima se jednoglasno predlog da se kao kandidat EKKI predloi drug Valter."
Meutim, Kominterna nije usvojila ni ovaj predlog. Ma-nuilski je odluio da
nijedan Jugosloven ne bude izabran za lana IKKI-a, nego da jedino Milan Gorki
bude izabran za kandidata IKKI-a.
Posle Kongresa Kominterne, Tito je zajedno sa delegacijom napravio jedan izlet po
Sovjetskom Savezu. Obilazio je kolhoze, fabrike.
Kakve je on tada utiske imao o Sovjetskom Savezu? Da li je on tada video ono to
danas vidi u Sovjetskom Savezu? O tome sam jednom razgovarao s Titom, u
jesen 1951 godine, kada je putovao u Zagreb da govori na Drugom kongresu
Saveza sindikata Jugoslavije:
Bio sam tamo dovoljno vremena da bih mogao da stek-nem odreenu sliku.
Bio sam i u vrijeme revolucije, vidio sam kako su izgledali pod carskim reimom
ti radnici i seljaci. Bio sam 1935 i 1936. Poslije Kongresa Kominterne, zajedno sa
ju-goslovenskom delegacijom napravio sam dui put po SSSR-u. Obilazio sam
velike fabrike, kolhoze, bio sam na Uralu u onim mjestima u kojima sam boravio
za vrijeme zarobljenitva i revolucije. Vidio sam mnogo i dok sam bio u Moskvi.
Dok sam tamo radio uoio sam razne stvari koje ne valjaju, vidio sam mnogo
karijerizma i laktatva, razgovarao sam sa kolhoznicima, vidio sam kad neki
kolhoznik hoe neto da kae, drugi ga gurne laktom. Ljudi u Moskvi su se
nekako sklanjali jedan od drugoga, ustezali su se da govore, svaki as je bilo
hapenja, pa su zatim hapeni i oni koji su dotada vrili hapenja, nestajali su
ljudi preko noi, niko nije smio da pita kuda su odvedeni. Vidio sam mnogo,
mnogo nepravdi. Pozovu u miliciju, jednog jutra, jugoslovenskog radnika, koji je
ivio dugo godina u SSSR-u i radio u fabrici, i njegovu enu, pa im saope da se
on osuuje na progonstvo od osam godina u sjeverni Sibir, a ona na pet godina u
juni. ak ni u stan nisu mogli da se vrate po stvari, nego pravo u Sibir, a niko
ne smije
1 Koliko sam mogao utvrditi, ovim pseudonimima oznaeni su: Smit
Blagoje Parovi; Zeljezar Ivo Mari iz Splita; Milenkovi r pearski
radnik iz Zagreba; Simonovi Milan Radovanovi; Vali
Lovro Kuhar; Valter Tito; Bokovi Filip Filipovi.
224
PRILOZI ZA BIOGEAFIJU
BORBA ZA PARTIJU
225
da pita ta su skrivili. Hapenja su dolazila i do samog Di-mitrova. Pred organima
NKVD-a u njegovom stanu skrivao se njegov zet Viko ervenkov1, da ne bude
uhapen... Sve sam ja to tada vidio, ali uzroci svega toga nisu mi bili toliko jasni
kao danas, jer danas je itava stvar otila mnogo dalje. Ali moja revolucionarna
dunost nalagala mi je tada da to ne kritikujem i da ne pomaem tuu
propagandu protiv te zemlje, poto je SSSR tada bio jedina zemlja u kojoj je
izvrena revolucija i u kojoj je trebalo da se izgradi socijalizam. Smatrao sam da
ne treba voditi propagandu protiv te zemlje, nego da mi je prva dunost da vodim
propagandu u svojoj zemlji za socijalizam... Neko bi mi mogao predbaciti da
nisam imao smjelosti. Ne, ja mislim da niko ne moe rei da smjelosti kod nas
nema. I meni i mnogima od nas u ono vrijeme bila je jedina misao: ne uiniti
nita to bi nakodilo cjelokupnom daljem razvitku meunarodnog pokreta. Ja
sam kao i mnogi drugi mislio da je to samo prolazna unutranja stvar koja e se
postepeno rijeiti. Pogotovu jer sam bio u Rusiji za vrijeme cari-zma i vidio kako
je sve to uasno i jadno izgledalo. U meni se vodila velika borba protiv onoga to
sam vidio, ali sam ruske komuniste opravdavao nemogunou da sve brzo
postignu, ma da je od oktobra 1917 ve bio proao prilino dug period, vie od
sedamnaest godina...2
1 Viko ervenkov bio je oenjen sestrom Georgi Dimitrova. Kad su doli agenti
NKVD-a da ga hapse, on se bio sakrio u vili kod Dimitrova u Kuncovu kraj
Moskve, gde su se obino odmarali samo najvii rukovodioci Kominterne. Posle
izvesnog vremena on se opet pojavio, pa kada je stvar malo legla, Dimitrov je
izradio da bude postavljen za direktora Lenjinske kole.
2 Drug Vlajko Begovi, osuen in contumaciam na 12 godina robija zbog
partiskog rada, bio je doao kao politiki emigrant, u februaru 1935 godine, u
SSSR, radi leenja i studija. Tom prilikom NKVD pokuao je da zavrbuje Vlajka
Begovia, pa ga je u cilju vrenja pritiska jednog dana uhapsio i tri nedelje drao
u zatvoru. O tim danima u Moskvi, Vlajko Begovi je na moju molbu napisao
jednu informaciju, iz koje ovde donosim nekoliko odlomaka. On se poetkom
1935 nalazio u Moskvi, u domu politemigranata, ekajui raspored:
... Jednog dana pozvao me je upravnik Doma i rekao da sa mnom eli govoriti
ovjek iz Kominterne. ovjek iz Kominterne" me je pozvao da izaemo van
zgrade, sa mnom je etao bulevarom, interesirao se kako ivim i ta mislim da
radim. Rekao je da mu je poznat moj dosadanji rad, naroito u Pragu. Razumio
sam da se radi o radu po specijalnoj liniji". Objasnio sam da sam doao da se
lijeim i da uim, a poslije da se vratim na partijski rad. Rekao je da je to sve
dobro, no da bi mi trebali saraivati. Govorio mi je da u Sovjetski Savez dolazi
mnogo pijuna i raznih neprijateljskih agenata; dobar dio emigranata koji su u
Domu politemigranata sigurno su agenti neprijatelja. Postoje ovdje u SSSR-u
ljudi koji su doli kao politemigranti, kao partijski funkeio-neri, tu su
pretstavnici komunistikih partija raznih zemalja, zaposleni su u Kominterni i
Profinterni ili na drugim mjestima, a meu njima ima sigurno neprijateljskih,
antisovjetskih elemenata i pijuna. Zato treba
Po povratku sa puta po SSSR-u, u jesen 1935, Tita je oekivao naporan rad.
Stanje u CK KPJ nikako se nije popravljalo. Frakciske borbe ustvari su i dalje
besnele. Od toga su mnogo stradale partiske organizacije u zemlji. Direktive su
sporo dolazile, a i kad su dolazile, bile su protivrene. Naprimer, u maju 1935 bili
su u Jugoslaviji odrani prvi parlamentarni izbori posle pogibije kralja
Aleksandra. Partiske organizacije u zemlji bile su miljenja da na izborima treba
samostalno istupati. Od CK iz Bea bila je, prvo, dola direktiva u tom
biti budan i budno slijediti za radom i ivotom tih ljudi, a ukoliko primijetim
neto, treba saoptiti. Traio je da doznam ta govore i ta rade i uopte kakvo je
miljenje naih drugova rukovodilaca. Objasnio sam mu da, ukoliko bih
primijetio neprijatelja u naim redovima, smatram za dunost, kao i drugi lanovi
Partije, da o tome obavijestim Partiju i da uestvujem u borbi protiv takvih
neprijatelja. Podvukao je da treba obavjetavati NKVD, a Partiju nije spominjao.
Ostavio mi je telefon na koji ga treba nazvati kad imam neto da saoptim.
Nije mi se sviao ni zadatak koji mi je dao ni ovjek koji mi ga je dao. Nisam ga
nazivao nijedanput. Jednom prilikom me je sreo, i prekorio to se ne javljam...
Ljekar je ustanovio da imam pleuritis i neko nervno oboljenje. Bio sam na koncu
upuen na lijeenje u ljeilite Borovoje u Sibiru.
Poslije povratka opet sam bio u Domu politemigranata. Lijeenje u Borovom nije
dalo rezultata i trebao sam poi na Kavkaz. Nisam se javio nijedanput na telefon.
Nalazio sam se u novoj, nerazumljivoj situaciji. Vjerovao sam da NKVD ima teke
zadatke i da neprijatelj alje svugdje svoje agente da pijuniraju i sabotiraju
izgradnju socijalizma. Nisam mogao da energino odbijem pomo u tom radu;
meutim, nisam . mogao ni da prihvatim rad koji mi je dat, naroito u odnosu
na svoje drugove.
Situacija u Domu politemigranata je postala gora. Poveao se broj emigranata,
nije se stvarno radilo nita. Ljudi su u veoj ili manjoj mjeri preivljavali krizu
to to su nali u SSSR-u nisu oekivali. Nije bilo mogue sa drugovima iz raznih
zemalja razmijeniti miljenja i iskustva, upoznavati preko njih revolucionarne
pokrete tih zemalja. Bila je neka opreznost kod ljudi u svim razgovorima.
Kratko vrijeme poslije moga povratka pozvao me je upravnik i rekao opet da me
trai ovjek iz Kominterne. Nepoznati ovjek me je pozvao na stranu i rekao mi je
u povjerenju da je u Sovjetski Savez prispio neki ovjek, koga ne mogu da
identifikuju, a on tvrdi da ga ja poznajem. Treba poi s njim. Polazimo autom,
auto ulazi u dvorite Ljubjanke, centralne ustanove NKVD-a. U dvoritu na svim
ulazima dvostruka straa. Provodi me u jedan od hodnika, dovodi me u jednu
sobu, neto kratko saoptava slubeniku koji me vodi u sobu s druge strane
hodnika i za mnom zatvara vrata. Soba je sasvim mala, s jednom klupom i sa
malim stoliem na visokim nogama, kao to se mogu vidjeti na potama. ekam
neko vrijeme i primijetim da me neko posmatra kroz oko na vratima. Kad sam
pogledao detaljnije sobu u kojoj sam giteri na prozorima, vrata bez kvake sa
unutranje strane, uobiajena posuda u uglu. Bilo mi je jasno gdje sam. Nalazim
se u zatvoru NKVD-a.
Uao je jedan slubenik, donio dva velika anketna lista i kratko saoptio:
Ispunite". U Sovjetskom Savezu svuda se ispunjavaju ankete. Tamo su
postavljena sva pitanja, poev od roditelja i svojte. Cijeli ivot
15
226
smislu. Poto je Partija bila ilegalna, to ona nije mogla otvoreno da postavlja svoje
kandidate, ali je preko svoje polulegalne organizacije, takozvane Stranke radnog
naroda, ve vrila pripreme za samostalan istup na izborima. Meutim, Gorki je
iz Bea poslao novu direktivu. Da se ne istupa samostalno, nego da se glasa za
kandidate Udruene opozicije. Kad su pretstavnici KPJ doli do voa Udruene
opozicije da se dogovore oko zajednikog
ovjeka treba u anketama iznositi. Sovjetska birokratija kroz te ankete gleda
ljude, NKVD preko anketa i svojih saradnika proupava" ovjeka. Zatim je
doao straar, uzeo ankete i sproveo me u drugu prostoriju u kojoj su me svukli
do gola i detaljno pretresli, a onda uputili na ,,lje-karski pregled". Upozorio sam
na moju bolest, ali ljekar se nije interesirao za zdravlje, ve zagledao da li nemam
to sakriveno. Traio je u kosi i uima, u ustima i zavirivao u sve rupe na
ovjejem tijelu. Sve je to bilo izvedeno neljudski i s uniavanjem dostojanstva
ovjeka. Onda pod pratnjom straara koji dri stalno ruku na naganu prelazim u
lift, koji me izbacuje u polutaman hodnik. Na uglovima hodnika straari sa
rukama na naganu. Signalnim svjetiljkama se regulie kretanje zatvorenika da se
ne bi na hodnicima susretali. Po hodniku je prostrt debeli tepih i hod se ne uje.
Zatvorili su me u eliju, pretresli, bio sam kod Ijekara", sproveli me hodnikom, i
niko ne govori ni rijei. Na moja pitanja ute ili odgovarahu kratko sa ,,nu".
Ubaen sam u eliju koja je ispunjena sa etiri kreveta tijesno postavljena jedan
uz drugi, jedan drveni stoli sa etiri limene ale, u uglu veliki sud nazvan
paraa". U eliji su tri zatvorenika. Gutanje i ovdje. Neto malo govori samo
jedan. To je glumac zatvoren zbog antisovjetske propagande". Drugi je stari
mainski inenjer sa el'ez-nice, optuen za sabotau. Trei ne govori o sebi ni ko
je ni zato je zatvoren. U eliji je zabranjen glasni govor i svaki um...
Vjerovao sam da NKVD ima revolucionarnu ulogu da titi socijalizam i vodi borbu
protiv kontrarevolucije. Bio sam vrsto uvjeren da je moje hapenje izazvano
nesporazumom ili zabludom. Ispitao sam sav svoj ivot i sav politiki rad i nisam
nigdje mogao nai nikakva razloga da budem zatvoren i stavljen pod istragu.
Nisam se bojao za sebe, jedino je bio teak osjeaj to sam u Sovjetskom Savezu,
zemlji socijalizma, zatvoren kao kontrarevolucionar sa saboterima", pijunima" i
unti-sovjetskim elementima".
Nou oko 12 sati uao je straar i proitao sva moja imena pod kojim sam doao,
bio zapisan u Domu politemigranata i pod kojim sam bio zaveden u sekcri nae
Partije u Kominterni, i pozvao me da poem za njim... Ispituje me kombrig
NKVD-a Seveljov sa jo jednim oficirom. To je bio, kako sam kasnije saznao, ef
NKVD-a za Balkan, a kasnije za Njemaku. Poinje detaljno sa mojom biografijom
i itavim mojim radom u pokretu. Ispitivanje traje do iutra.
Pozvan sam na ispitivanje jo jedanput, ispitivanje je vrio drugi of;cir NKVD-a i
zatim me je vodio nekom viem rukovodiocu koji je bio neobino brutalan. Istraga
je bila usmjerena na to da sam ja naciona-list-terorist, i otac mi je, kau, isto bio
nacionalist i terorist. (Otac Vlajka Begovia uestvovao je u pokretu u Bosni
protiv Austro-Ugarske i sara-ivao ie u organizaciji atentata na Franca
Ferdinanda, zbog ega je bio osuen na 20 godina robre.)
Oni mi dokazuju na bazi toga da sam ja isto tako u svojoj dui nacionalist i
terorist i da mi je Partija samo maska. Zatim optuuju me
BORBA ZA PARTIJU
227
istupanja na izborima, ovi nisu hteli ni da razgovaraju s njima kao s
ravnopravnim partnerima. Na kraju je dolo do toga da su na izborima komunisti
glasali za Udruenu opoziciju. To je izazvalo kod lanstva veliko nezadovoljstvo
protiv Gorkia.
U rukovodstvu Partije, u Beu, u svemu su bili sasvim nezdravi odnosi. Voena
je neprincipijelna grupaka borba, u prvom redu oko toga ko e biti prvi ovek"
u rukovodstvu. Ta
da sam ja ustvari agent biveg ministra unutranjih poslova i nacionaliste
Svetozara Pribievia. Dokazuju mi da sam ja ustvari u Partiji radio za
Pribievia, koristei aparat, ljude i sredstva Partije, da sam bio njegov agent u
radnikom pokretu. Na moje dokazivanje da sam ja radio sa Pribieviem u
sporazumu sa rukovodeim drugovima i Part'jom, pa ak i sa njihovim ovjekom
Georgom, oni mi postavljaju alternativu: ' ili sam ja ovjek sposoban da shvatim
svoju greku da .sam objektivno bio Pribieviev agent i priznam to, to e
olakati moju situaciju i moi e me spasiti, ili ako uporno to odbijam i ostajem
na istoj poziciji kao agent Pribievia, oni e se sa mnom kao neprijateljem
obraunati. Dokazivao sam im da, ako bih ja tako tvrdio i priznao da sam ja
objektivno nacionalist, terorist i agent Pribievia, onda bih ja ustvari prevario
Partiju i NKVD, a poto neu da ih varam, ostajem na svojoj poziciji, da je
optuba potpuno neosnovana. Traio sam da se ispita itav niz ljudi sa kojima
sam radio, meu njima i Georg. U ispitivanju koje je tragalo po est sati bez
prekida i u kome su po dvojica uestvovali u smjeni oni su htjeli da me
politiki dezorijentiu, zaplae i demoraliu, pa da im priznajem to oni hoe. Ja
sa svoje strane mislio sam da su oni u zabludi, od nekog zavedeni, i pokuavao
sam svim silama da im pokaem injenice i istinu. Bilo je mnogo natezanja oko
zapisnika. Nisam htio da potpisujem njihove zapisnike, ve sam ih najprije
temeljito korigovao i onda stavljao potpis.
Zatim me nekoliko dana nisu uopte zvali na sasluanje. Nou me prebacuju s
jednom grupom u drugi zatvor, Butirku". Uvode nas u jedan veliki hol. U holu je
guva kao u velikoj, prometnoj putnikoj stanici...
Oko 2 sata poslije ponoi mene su odvojili iz grupe i bacili u jednu veliku eliju.
To je soba od oko 50 do 60 m2. Po cijeloj irini i duini nalaze se daske podignute
od poda za oko 80 cm, takozvani nari". Na tim daskama leali su ljudi kao
natrpani leevi. Tako su zbijeni da su skoro jedan preko drugog. U sredini sobe
okaena na nuru za plafon visi samo jedna mala svjetiljka. Takav je smrad i
neist zrak da sam u poetku imao impresiju da ne mogu izdrati. Zatim se
ovjek pomalo privikava. Stao sam kod vrata na malom prostoru ispred nari" i
nisam mogao dalje. S lijeve strane uz vrata bila je velika paraa" (kanta za
vrenje nude) i pokraj nje na rubu daske bilo je malo mjesta za sjedenje. I ja
sam tu sjeo. Nou se diu ljudi da dou do parae", gaze one ko4i lee i uz
njihove strane psovke i proklinjanja dolaze do parae". Psovke i proklinjanje
uje se i ispod nari". Ljudi se i odozdo izvlae i dolaze na parau". Ostao sam
sjedei do zore. U 6 sati je straar zalupao pesnicom na vrata. To je znak za
ustajanje. Digao se gornji sloj ljudi na narima", zatim su digli daske sa hodnika
koji je prolazio sredinom sobe. Pod tim daskama su leali ljudi, a kad su se oni
digli, poeli su da se izvlae ljudi ispod nari". Spavali su u odijelu u kome su
zatvoreni bez prostirke i bez pokrivaa...
U 7 sati bio je izlaz u zahod. Naprijed etvorica nose veliku parau", a za njima u
dvoredu svi ostali. Zahod je mali, kanalizacija loe
15*
228
borba je dola do vrhunca na aprilskom plenumu CK koji je odran u Beu,
aprila meseca 1936 godine. Tom plenumu nije prisustvovao Tito, koji se jo
nalazio u Moskvi. Plenum je dao pogrenu ocenu politike situacije u zemlji i
nepravilno odredio taktiku Partije. Zbog toga je Izvrni komitet Komunistike
internacionale pozvao u Moskvu Gorkia, opia i ostale rukovodee ljude iz CK,
pa ih je, posle diskusije u Kominterni, smenio sve osim Gorkia, koga je
podravao Manuilski. Ko-minterna je imenovala novo rukovodstvo. U Politbiro
novoga CK postavljen je Gorki za generalnog sekretara, Tito za orga-
funkcionie, toliko je mokrae da ulazi u cipele. Nuda se vri na otvorenom
mjestu na uavcima". Pred svakim uavcem" dugaak red. Poto je
ogranieno vrijeme za vrenje nude na 710 minuta, oni koji ekaju pouruju
one koji vre nudu...
Nekih dvadeset dana poslije zatvaranja, pozvan sam u kancelariju zatvora. Tamo
me je doekao kombrig Seveljov i sa mnom se veoma ljubazno pozdravio. Izvinio
mi se to sam ostao tako dugo pod istragom i to sam dospio u Butirku". To je
nesporazum, on je traio poslije prvog sasluanja da ja budem osloboen; ne
treba za ovu stvar nita zamjeriti NKVD-u i njegovoj slubi, jer sam zatvoren na
osnovu informacija rukovodstva CK KPJ i mogao sam lako da izgubim glavu.
Meutim, samo zahvaljujui savjesnosti i upornom raiavanju stvari od
njihove strane, jer su oni ipak znali i vjerovali da sam ispravan komunist
zahvaljujui njima stvar je raiena i ja sam slobodan. Rekao mi je, meutim,
da ne treba nikome govoriti da sam bio pod istragom. Rekao sam da ipak moram
rei svojim rukovodiocima gdje sam bio i ta se desilo; odgovorio je da je to stvar
NKVD-a i da ja u to ne mijeam partijske stvari.
Uputili su me u jedno odjeljenje NKVD-a da primim oduzete stvari. To je posebna
zgrada sa salom sa alterima, kao na poti. Tu mnogo ljudi eka u redovima pred
alterima ili se mota po sali. Osloboeni primaju oduzete stvari, a familije dolaze
da se raspituju za zatvorene i da im neto poalju. Raspitao sam se koji je moj
alter, stao u red i primio svoje stvari, meu njima line papire, nekoliko rubalja
koje sam imao i sat. Navio sam sat koji je stajao ve tri nedjelje, sêo na pod i
uvukao pertle u cipele, izaao na ulice Moskve kao slobodan graanin Sovjetskog
Saveza. Vidio sam se na izlogu. Teko sam prepoznao samog sebe: fiziki propao,
obrastao u bradu i kosu, na licu se pojavile bore zguvan i prljav kao bivi
ovjek, propalica, kao ljudi koji se esto puta mogu sresti na ulicama Moskve.
Bilo mi je teko doi meu drugove i kazati gdje sam bio. Kako doi kod
partijskih rukovodilaca koji su me osumnjiili i predali NKVD-u? Izgledalo mi je
onda da u ostati cijeli ivot kao sumnjiv ovjek koji je proao zatvor NKVD-a.
Kakva je moja perspektiva u daljoj revolucionarnoj borbi? Ve me poela
zahvatati misao o samoubistvu. Rijeio sam na kraû da poem sutradan naem
pretstavniku u Kominterni i da mu, i protiv nareenja NKVD, kaem sve ta se
desilo.
... Sutradan ujutro poao sam naem pretstavniku u Kominterni, lanu CK
Senjku (Vladimir Copi). Rekao sam mu da sam bio zatvorea i da je, izgleda, bilo
sumnjienje od rukovodstva. Zaudio se kad sam mu rekao o sumnjienju. Oni
nisu znali da sam ja zatvoren niti su znali o tome da me neko sumnjii. Saznali
su da me je nestalo i mislili su da mogu biti zatvoren, ali nisu se usudili da
interveniu, jer nisu znali o
BORBA ZA PARTIJU
229
nizacionog sekretara, a za lanove Rodoljub olakovi i Sreten ZujoviCrni.
Tito je tada u Kominterni izneo svoje predloge o tome kako bi trebalo da radi
Komunistika partija Jugoslavije.
Ja sam bio otiao do Dimitrova pria Tito i iznio svoje gledite da je
osnovni preduslov za uspjeno djelovanje jedne komunistike partije da njeno
rukovodstvo bude u zemlji, meu masama, da sa njima dijeli dobro i zlo. Oko
ovog mog
emu se radi. Traio je od mene na kraju da nikome ne kaem da sam mu
govorio o mom zatvaranju. Nije mi mogao nita rei o daljoj mojoj sudbini.
Upuen sam na l;jeenje u Kislovodsk na Kavkazu, a poslije povratka saopteno
mi je u Kominterni, da u stupiti na Komunistiki univerzitet nacionalnih
manjina Zapada... Dobio sam stan u samoj koli, sjedio u sobi i uio danju i
nou, poloio ispite, apsolvirao i stupio na aspiranturu.
Jednog dana u holu kole susreo sam ovjeka kojega sam vidio za vrijeme
ispitivanja u NKVD-u kod Seveljova. Pristupio mi je: Vi mene sigurno znate. Ja
sam Ivanov. Vas ve dugo vremena traim. Drug kombrig evel'ov rekao mi je da
vas obavezno naem i sa vama razgovaram. Doite na potu u ulici Gorkog,
danas u 5 sati po podne, ekau vas u sali pote." Naao sam ga na poti. Stajali
smo pokraj jednog zatvorenog altera i dugo govorili. Kasnije sam saznao: Ivanov
je bio jedan od najaktivnijih slubenika Balkanskog sektora NKVD, bio je
porijeklom Bugarin. Prvo mi je estitao zbog poloenog ispita i saoptio da oni
znaju da ja veoma marljivo i sa uspjehom studiram. Isporuio mi je pozdrav od
kombriga Seveljova i rekao da ê to veoma dobar ovjek i da me cijeni kao
ovjeka i komunistu. Zahvaljujui eveljovu ja sam, kae, spasao glavu, a ivot
mi je visio o koncu; zahvaljujui njima ja sam doao na kolu. Zatim je preao na
stvar: trai od mene da budno pazim ta se deava u koli, ta ljudi tamo rade,
govore, misle, da se interesujem za prolost ljudi i da o svemu n'ima saoptavam,
a zatim da treba da budem esto u drutvu sa ljudima iz rukovodstva nae
Partije i da NKVD detaljno izvjetavam o njihovom radu i miljenju. Vi ste ovjek
obrazovan, sada ste na sovjetskoj visokoj koli i teoretski ete se razviti, vi imate
perspektivu da dobijete rukovodei poloaj u Partiji, a mi emo vam tu pomoi,
samo treba sa nama saraivati."
Teko je bilo snai se u prvom momentu. Ob'asnio sam mu da svakako ako
primijetim rad tuih i neprijateljskih elemenata, da mi je dunost da o tome
obavijestim Partiju, pa i NKVD. Ali, to se tie drugova iz rukovodstva, ja sa
njima imam malo veze. Izgleda mi da nije moj posao da obavjetavam o
rukovodiocima moje Partije, koji su od mene sigurno vri komunisti i vjerniji i
predani'i Partiji i Sovjetskom Savezu. Vi ste naivan. Vi kao da ne znate iskustva
Boljevike partije. Ko zna ta je u dui tih ljudi? Mrana je dua ovjekova. Sto
se tie revolucionarnosti i vjernosti tih rukovodilaca, to je vjetar sad ga ima,
sad ga nema." Ponovo mi objanjava da treba budno motriti na sve ljude, pa tako
i na te rukovodioce. Gledam ga, jo uvijek mi je pred oima taj tip: gol;av,
pokvarenih, neistih zuba, kutrave, prljave tamno-smee kose i izgleda kao
neumiven. Njegova pojava, njegov rad i metod rada uvijek su kod mene i kasnije
izazivali gaenje.
Raditi to to on hoe i raditi sa nj'm nije mi se htjelo. Pokuao
am da mu objasnim da ja volim politiki i partijski rad, da me zanima
eorija i da me ne privlai ova vrsta rada i neka za taj posao angauju
230
prijedloga razvila se velika diskusija. Naroito je protiv njega bio Gorki. Na kraju
je bilo odlueno da se CK KP Jugoslavije podijeli na dva dijela. Jedan dio, na elu
sa mnom, da ode u zemlju na rad, da taj dio bude odgovoran za sve ono to se
dogaa u zemlji, dok bi Gorki, kao politiki sekretar, ostao i dalje u
inostranstvu. Njemu je ujedno bilo dato i pravo veta na sve rezolucije i odluke
politikog karaktera koje bi se eventualno donosile u zemlji. Ja sam pristao na
ovakvu odluku.
ljude koMma taj posao odgovara. On je bio uporan. Dao mi je na znanje da oni
znaju da sam se ja u Pragu pokazao kao ovjek sposoban za specijalni" rad, a
meutim sada ne uviam znaaj i vanost njihovog rada. Onda mi je dao ponovo
na znanje da dolazak na kolu zavisi od nj h, ali da tako isto zavisi od njih hou li
ja ili neu ostati na koli. Bila je to ucjena i uvreda i reagirao sam osjetljivo:
Mislim da sam u koli jer zasluujem povjerenje, jer je to potrebno za na
pokret. Ako nema povjerenja, trebalo je produiti istagu u NKVD-u i stvar
raistiti." On se je povukao, poeo ponovo laskati i govoriti o tome da sam ja
sposoban, povjerljiv, i da ja treba da ostanem u koli, a onda se rastao sa mnom
sa napomenom da e mi se ponovo javiti, da o tome razmiljam to je sa mnom
govorio i mi emo svakako biti saranici, a saranik NKVD-a to je velika
stvar, velika ast i velika odgovornost".
Stavili su me pred alternativu: ili e biti sumnjiv tip, nee moi da studira, ili
meu svojim rukovodiocima i kod rukovodstva svoje partije prun Ivanova i
eveljova. Poslije nekog vremena pozvao me je telefonom preko uprave kole i
zakazao sastanak. Nije me uopte pitao, je=;am li to razmiljao o onome to je
od mene traio, ve je traio da mu dam miljenje o nekim ljudima sa kojima sam
radio u inostranstvu. Traio je da mu nr'ljenje dam pismeno. Dao sam svoje mi-
ljenie kao to sam davao miljenje partijskoj organizaciji, trudei se da budem
objektivan i konkretan. Zatim se je ponovo âvio i traio sl;ne podatke o
pojedinim drugim ljudima koje sam znao od prije i prpitkivao da li imam da mu
saoptim to novo. Rekao sam da sam zauzet sa uenjem, da se nalazim meu
ljudima kod kojih ne primje-uiem da bi bili neprijateljski elementi. No, no,
pripazite. Treba imati otvorene oi i nemati povjerenja ni u ljude koji imaju
funkcije i daju utisak ovjeka politiki jakog i zdravog."
Da bih izbjegao rad za NKVD i to opravdao, ja sam hotimino provodio ciielo
vrijeme u koli, u bibliotekama i uio u stanu. Druio sam se sa jako malo ljudi iz
kole, a ukoliko sam se druio, birao sam drugove koji su dugo v emena ve u
Sovjetskom Savezu, koji su oprezni u govoru i u svoiim postupcima i za koje sam
pretpostavljao da mogu imati veze sa NKVD-om. Tako sam obezbijedio da nisam
imao ta da saoptavam i da se o meni ne moe nita negativno saoptiti.
Izbjegavao sam susrete sa rukovodiocima Partre koji su ivjeli u Luksu", radili u
Kominterni ili pojed;nim sovjetskim ustanovama, iako su drugi drugovi kod njih
esto puta ili. Svravao sam za Ivanova samo ono to je od mene neposredno
traio, neke konkretne podatke ili objanjenja, ispriavajui se da sam zauzet
uenjem i da nemam veze sa ljudima. Zvao me je rijetko na sastanke i sastanke
je davao na ulici, u parku i na poti, kao da se radi o ilegalnom radu.
U januaru 1936 godine pozvao me je na sastanak i saoptio mi je da mi Seveljov
predlae da poem u inostranstvo na rad po linri NKVD Objasnio sam mu da
elim da produim studije, a poslije poem na par-
BORBA ZA PARTIJU
231
Osim toga, ja sam elio da uspostavimo jo jedan princip koji se odnosio na
primanje subvencija. Po mom miljenju ono je dosta koilo Partiju u njenome
radu. lanovi CK, ivei u inostranstvu, imali su relativno dobre plae. Na
primjer, kad se CK preselio u Francusku, plaa lana CK iznosila je 2.000
franaka, to je u ono vrijeme bila prilina suma. Svake godine kad se pravio
budet bilo je mnogo diskusija oko subvencija... Meu-
tijski rad. ta znai za vas partijski rad? Znai otii u Jugoslaviju, raditi
ilegalno, a poslije sigurno pasti u ruke policiji, pa onda glavnjaa, a ukoliko
ostane iv suenje i Mitrovica. A rad po liniji NKVD je rad elitan, imate dodir
samo sa elitnim kadrovima, nema velikog izlaganja opasnosti, materijalno si
uvjek dobro obezbijeen i na tom sektoru ete uiniti vie za revoluciju i za
Sovjetski Savez nego radei u Partiji. Poslije revolucije tamo u Jugoslaviji pitae
se ko je bo lan Partije, odae mu se priznanje i dobie odgovarajui poloaj. Ali
ko je bio saranik NKVD-a, taj e tek da ima poloaj!" Rekao sam mu da ipak
elim da svrim studije, da ostanem do kraja kolske godine, a poslije emo
vidjeti. Treba, na kraju, vid'eti sa naom Pa; t jom i sa Odjeljenjem kadrova u
Kominterni. Objasnio mi je da to ne zavisi ni od Partije ni od Odjeljenja kadrova u
Kominterni, ve samo od toga da li hou da se saglasim ili ne. Ostao sam na tome
da bih elio da zavrim kolu, a poslije emo vidjeti.
Bio sam kod naeg partijskog pretstavnika u Kominterni, sada ve drugog,
Fla'era CGreti). Rekao sam da me hoe da upute na rad po specijalnoj liniji, a
ja to ne elim, i traio sam da interveniu. Napomenuo sam i to da ovaj sa koMm
sam govorio ima udno gledanje na partijca i na revoluciju. Rekao mi je da oni tu
ne bi mogli da interveniu i da takve stvari rjeavaju Rus1 sa Kadrovskim
odjeljenjem Kominterne.
Ivanov se je sasvim rijetko javljao i pitao da li ima togod novo. Kad sam mu
odgovarao da nemam, odgovarao je zlovoljno: No, davajte, dava'te." U njegovom
glasu b'lo je i prijetnje.
Naao sam se u tekom poloaju. Tada nisam mogao da shvatim da je sve to
sistem i metod rada NKVD-a, ve sam to objanjavao kao metod rada pojedinaca
iz NKVD-a. Izgledalo mi je da su Ivanov i Seveljov morali dobiti zadatak od svog
rukovodstva da me uvuku u rad NKVD-a, i oni su uporno na grub i primitivan
nain pokuavali da to sprovedu. Vidio sam da sam se naao u sukobu sa
ljudima bez skrupula. Kod rukovodstva nae Part'je nisam dobio podrku niti
sam je mogao dobiti. Ivanov mi je, pored ostalog, zabranjivao da ma s kim
govorim o vezi s njima. U takvoj situaciji kod mene se pojavila ak i ideja da na
neki nain odem iz SSSR-a. Pobjei iz SSSR-a znailo je obavezno biti proglaen
neprijateljem i doi u sukob sa svojom Parti4om i drugovima. Trebalo je traiti
drugu mogunost za odlazak.
Koncem proljea 1936 godine Komunistiki univerzitet je na brzinu zavrio
kolsku godinu i bio rasputen. Upravnik kole i rukovodstvo Kominterne, pa i
lan Politb;roa Boljevike partije Knorin, pokuali su da nam objasne zato se
kola ukida, meutim, lAudi nisu ostali uvjereni i dobili su impresiju da se radi
ovdje o rtvovanju kole zbog nekih diplomatskih interesa Sovjetskog Saveza, to
je ustvari i bilo. Poslije rasputanja kole pozvat sam u Kominternu i saopteno
mi je da u, dok se pitanje moga daljeg rada ne rijei, raditi u Glavlitu", u
Narodnom komesarijatu za prosvjetu.
... Kada je poeo rat u Spaniji, rijeio sam sa nekoliko drugova da se javim kao
dobrovoljac. Poi u Spaniju znailo bi pored pomoi
232
tim, kada bi se Partija izdravala samo od svojih sredstava, koja je ona
prikupljala direktno u zemlji od radnikih masa, onda bi se vodila mnogo vea
panja o svakom utroenom dinaru... Nita ne moe jae da demoralie jedan
pokret nego novac koji on prima sa strane. Snaga jednoga pokreta, pa i njegovi
finansijski izvori, zavise od toga koliko taj pokret ima uporita u masama, koliko
ga one pomau...
Tako je Tito konano krenuo iz Moskve za Jugoslaviju sredinom 1936 godine.
Njegovi stavovi nisu se mnogo dopali Gor-kiu. Tito se uvao Gorkia. On o tome
kae:
Od Gorkia sam dobio zadatak da odmah poem u Jugoslaviju. On mi je
nabavio paso i kazao kojim pravcem da uem
panskom narodu uestvovati u jednoj znaajnoj revolucionarnoj borbi i sticati
iskustvo za borbu u svojoj zemlji. Za mene je to znailo i izmai se ispod pritiska
NKVD-a. Javio sam se u Kominternu i zamolio da me alju u Spaniju...
Kratko vrijeme poslije toga pojavio se kod mene Ivanov. Bio je bijesan. Vikao je,
mlatarao rukama i rekao mi da on ne govori ovdje u ime svoje, ve u ime
rukovodilaca iz NKVD-a. On je uglavnom iznio sljedee: Tvrdio si dosada da
hoe da studira i da ui, a sada bi htio da bude vojnik. Hoe u Spaniju da
pogine kao budala. Neka idu tamo i ginu oni koji nisu sposobni za druge stvari.
Ti si kulturan ovjek, kolovan, moe da bude korisniji na drugom poslu, i na
kraju, ti si odreen na rad po lini.'i NKVD-a i u Spaniju ne moe ii." Rekao sam
mu da se ja nikada nisam obavezao da u raditi po liniji NKVD-a, taj mi posao ne
odgovara, a smatram da je potrebno sada ii u panru, da sam to ve izjavio u
Kominterni. Sporazumio sam se s drugovima da poemo zajedno i da bi mi bilo
lake ii u Spaniju i poginuti nego od odlaska u Spaniju odustati. On mi je
podnio pod nos pesnicu i tvrdio: A ja ti kaem, u Spaniju nee ii."
Na kraju, dolo je do otvorenog sukoba. Moj put u Spaniju je doao u pitanje.
Rijeio sam da poem kod Dimitrova i da ga zamolim da mi pomogne. Dimitrov
me je poznavao sa rada u Balkan-Korrespondenz koji je on osnovao i u kome sam
bio do dolaska u Sovjetski Savez redaktor za Jugoslaviju i Bugarsku. Doi do
Dimitrova u Kominterni bilo je veoma teko. Zato sam se na ulazu prijavio da
idem kod jednog poznatog slubenika Kominterne i onda navratio kod Dimitrova.
Dimitrov, meutim, nije bio u kancelariji. Sjeo sam i napisao mu nekoliko rijei.
Rekao sam da elim ii u Spaniju, da je Kadrovsko odjeljenje Kominterne o tome
obavreteno, meutim, da me Seveljov i Ivanov iz NKVD-a ele da upute na rad
po njihovoj liniji, to ja ne elim, i zamolio sam ga da mi pomogne da ostanem na
partijskom radu, a da sada poem u Spaniju.
Poslije kraeg vremena pozvao me je telefonom Ivanov, bio je veoma ljubazan,
raspitivao me za zdravlje, za rad, i rekao da jedan od viih funkcionera NKVD eli
sa mnom govoriti i zakazao sastanak. Na sastanak je doao nepoznat ovjek, bio
je i on veoma ljubazan, izjavio je da je uo da ja elim da idem u Spaniju, da je to
lijepo i da je danas borba u Spaniji vano mjesto u revolucionarnoj borbi i da oni
protiv toga nita nemaju, da e mi pomoi. Rekao mi je da je Ivanov ovjek veoma
dobar, samo da je malo vatren, ali da mu to ne treba zamjeriti.
To je bio moj posljednji sastanak sa NKVD-om u Moskvi. elia sam samo da
nikada vie ne susretnem i ne vidim ni Ivanove ni Seveljove.
BORBA ZA PARTIJU
233
u Jugoslaviju, preko koje granine stanice. Meutim, ja sam nabavio drugi paso
i iao sasvim drugim putem, jer se esto-deavalo da su drugovi kojima je Gorki
nabavljao pasoe odjednom kad bi doli na granicu Jugoslavije bili hapeni...
Iz Moskve sam prvo otiao u Prag, a odatle u Be. Ba u to vrijeme selio se CK iz
Bea za Pariz. Tamo je imao da bude novi centar. Ovo je dobrim dijelom ulo vila
promjena politike situacije u Francuskoj, gdje je na vlasti bila vlada Narodnoga
fronta i gdje su uslovi za rad bili povoljniji nego u Beu, gdje se sve vie i vie
osjeao teror klerikalne policije...
Kad sam polazio iz Moskve, bio sam dobio poseban zadatak da radim na
organizaciji prikupljanja dobrovoljaca za Spaniju."
Tito je stigao u Jugoslaviju krajem 1936 godine. Situacija u Partiji bila je jo uvek
teka. Dolazile su neoekivane poli-ciske provale. Taman bi se u pojedinim
mestima formirali par-tiski komiteti, otpoelo sa radom, a odjednom bi policija
po-hapsila sve to god je u njima bilo aktivno. Tu su situaciju koristili stari
likvidatori i govorili kako jo uvek nema smisla raditi. Neposredno pre Titovog
dolaska u Jugoslaviju bilo je dolo do velike provale u zemlji, koja je naroito
teko pogodila organizaciju u Beogradu. Bio je uhapen itav Pokrajinski komitet
i preko 150 lanova. Tito je tada poruio iz Zagreba da iz Beograda doe neko od
drugova koji nije bio uhapen. Ba u to vreme bio je iziao sa robije i nalazio se u
Beogradu Milovan Dilas. On o tome susretu sa Titom pria:
Poetkom 1937 godine iz Zagreba je stigla poruka da jedan lan CK KPJ trai da
neko od drugova doe iz Beograda. "Velika provala te zime bila je odnijela skoro
itavu partisku organizaciju u Beogradu. Jedino je bio poteen Univerzitet, gdje
nije bilo dolo do hapenja, jer se jedan drug na policiji junaki drao i nije htio
da oda svoje veze na Univerzitetu. Ostalo je jo nas nekoliko drugova, meu
njima i ja, jer sam neposredno prije toga bio doao sa robije.
Krenuo sam vozom za Zagreb, gledajui da me ne prati kakav policiski agent.
Doao sam na ugovoreno mjesto, u stan naega druga Pavla Markovca, muziara.
To je bila mala, skromna, ali moderno namjetena soba. Tu me je ekao lan CK.
To je bio ovjek srednjeg rasta, dosta snaan, mrav. Lice mu je bilo tvrdo, mirno,
ali dosta njeno, oi plave, ali istovremeno i blage. Ni jesam mu znao ime, jer u
ilegalnom ivotu nije obiaj da se pita za ime. Pitao me je kakva je situacija u
Beogradu. Iznosio sam mu ta je sve policija napravila. On me je sluao mirno, a
onda poeo da daje savjete. Pravo da kaem, ti savjeti su bili za nas, komuniste u
zemlji, neto sasvim novo. I sami smo osjeali da ivimo u nekoj munoj, nama
neobjanjivoj situaciji, zbog surove loginosti kojom se odvijao sav
234
na godinama ablonizirani rad. Radi, radi, pribira ljude, stvori organizaciju,
a odjednom doe do provale, koja sve odnese. Drugove mue u policiji, zatim ih
osuuju na robiju, a od ono nekoliko lanova koji su preivjeli provalu, opet
ponovo stvaraj organizaciju. Opet iste tekoe, iste nevolje. Uprkos tom iskustvu,
teko smo se odricali ablona... Ovaj lan CK govorio nam je o novom iskustvu,
ne pominjui stare ablone, koje je on razbijao u paramparad. On mi je govorio
kako treba da biramo za Partiju ljude po novom kriteriju. Ljude iz fabrika,
radionica, kola u kojima ti ljudi uivaju veliko povjerenje zbog svog linog
ugleda, da se ne treba drati samo uskog kruga ve poznatih ljudi. Tako nam je
ovaj lan CK postavljao ne ba velike, ali ako se uloe napori, ostvarljive zadatke.
Govorio mi je jo pri polasku kako e se CK preseliti u zemlju, da bude direktno u
kontaktu s masama. Jo mi je rekao na polasku da bi trebalo da se formira
rukovodstvo omladine i traio je da poaljemo iz Beograda sa Univerziteta jednog
nekompromitovanog, bistrog, ponajboljeg omladinca.
Tako smo se rastali s tim da ja sa ovim omladincem doem poslije izvjesnog
vremena natrag u Zagreb. Kad sam bio u vozu, dugo sam razmiljao gdje sam ja
sreo ovoga ovjeka. inilo mi se da sam ga morao negdje ranije vidjeti. Ali gdje?
Kad je voz prolazio pored Sremske Mitrovice, u kojoj se je nalazio kazneni zavod,
meni sinu u glavi:,pa Moa Pijade radio je portret ovoga ovjeka kad su zajedno
bili na robiji. I ini mi se da mi je tada Pijade rekao da je to radnik Broz.
Kad sam doao u Beograd, zatekao sam Aleksandra Ran-koviaMarka, koji je
bio izdrao svojih est godina robije. Prodiskutovao sam sa drugovima koga
omladinca da predloimo Brozu, pa se odluilo da to bude Ivo Lola Ribar, student
prava, veoma inteligentan mlad ovjek, koji je na Univerzitetu meu
komunistima uivao lijep ugled.
Poslije nekoliko dana vratio sam se u Zagreb. Ponovo sam se sastao sa Brozom.
Prije nego to smo poeli razgovor, rekao sam mu:
Drue, ja znam tvoje ime. Kad sam bio na robiji, Moa Pijade mi je pokazao
tvoj portret koji je radio u Lepoglavi1. Tom prilikom mi je rekao da je to Broz. Ja
sam te sada prepoznao.
1 Titov portret koji je radio Moa Pijade bio je nestao i uprkos svim naporima nije
se mogao nigde pronai. Tek u leto 1952 godine Zagrepanin Bozo Aleksander,
inovnik Ujedinjenih nacija, obavestio je Mou Pijade da 4e portret pronaen.
Njega je advokat Bora Prodanovi 1934 godine poklono Irini Aleksander, supruzi
Boe Aleksandeia. Alek-sanderovi su ga prilikom odlaska iz Jugoslavije 1939
ostavili u Zagrebu. Za vreme okupacije bio mu se zameo svaki trag. Sada se
nalazi u Beogradu.
BORBA ZA PARTIJU
235
Tito je mahnuo rukom i nasmijao se. Poslije mi je govorio
0 metodu rada, da treba traiti radnike, nove, mlade, poletne ljude. Za vrijeme
ovog boravka u Zagrebu sreo sam i Edvarda Kardelja.
Vratio sam se u Beograd, gdje smo nastavili s radom. Dolazak Aleksandra
Rankovia znaio je za nas mnogo. Odmah smo krenuli u sindikate. Leka, kako
smo zvali Aleksandra Rankovia, odlikovao se preciznou u radu i otrinom
zapaanja. On je odmah otiao u sindikate, pa je preko sindikata organizovao rad
Partije i u preduzeima. Jedno vrijeme ak je bio izabran i za sindikalnog
funkcionera. Drei se principa koje nam je Tito nostavio, uspjesi su se brzo
pokazali. Ve poslije dva mjeseca rada poela se mijenjati situacija. Tu se radilo,
prije svega, o novom metodu u radu. Ili smo u preduzea, u drutva, u masovne
organizacije, ali ne vie preko starih likvi-datora. To je mislim jedan od
najvanijih momenata u naem radu. Tako smo se otsjekli od svih starih veza, a
time smo se otsjekli i od policije, jer su provale, kao po pravilu, dolazile ba preko
tih starih likvidatora, oko kojih se policija uvijek vrzmala i meu kojima je bilo i
sumnjivih ljudi. Za godinu dana rada mi smo ve bili uhvatili vrstog korijena u
radnikoj klasi, gotovo svi sindikati bili su u naim rukama. Istina, ostajalo je
socijaldemokratsko rukovodstvo u njima, ali mi smo vodili mase."
U procesu toga rada, razvijalo se i rukovodstvo u Srbiji. Osim Leke Rankovia, tu
su bili Vukica Mitroviunja, uro Strugar1, Moma Markovi, a kasnije Cana
Babovi, po izlasku s robije, i Svetozar VukmanoviTempo.
U Sloveniji je Edvard Kardelj bio dobio nalog od Tita da se definitivno sprovedu
odluke etvrte zemaljske konferencije
1 da se osnuje Komunistika partija Slovenije. Edvard Kardelj je ovu stvar
uspeno priveo kraju i 18 aprila 1937 u okolini Trbovlja, u kui jednog
crkvenjaka, odran je njen prvi kongres. U to vreme par tiska organizacija u
Sloveniji brojila je 200300 lanova. Za sekretara CK KP Slovenije izabran je
Franc Leskoek. Prisustvovao je prilian broj delegata, iako su neki, usled
izvesnih tehnikih tekoa, zakasnili. Prvobitno i bilo predvieno da se kongres
odri u jednoj crkvi i sve je za to bilo spremno, ali zbog toga to svi delegati nisu
na vreme doli, kongres je odran u parohiskom domu, u crkvenjako-vom stanu.
Na sastanku u Zagrebu, jedan od prvih zadataka koji je Tito poverio ilasu bila je
organizacija slanja dobrovoljaca za
1 Vukica Mitrovi je uhapena 1941, muena u Glavnjai i streljana. Proglaena
je za narodnog heroja. Buio Strugar takoe je ubijen '941 godine. Proglaen je za
narodnog heroja.
236
paniju iz Srbije. Borba protiv Franka u itavoj Jugoslaviji bila je nairoko
zapalila mase. Oseala se sve vea opasnost na granicama Jugoslavije od Hitlera
i Mussolinija, pa je narod gledao u Spaniji poprite borbe protiv faizma. Hiljade
ljudi bilo je spremno da ide u Spaniju, samo da je bilo uslova za to, to jest da su
vlasti davale pasoe i da je bilo novaca za put. Koliko je bilo raspoloenje za
republikansku Spaniju u Jugoslaviji vidi se i po tome to je najvei dnevni list u
Jugoslaviji, Politika", prvu godinu rata u Spaniji pisao daleko povoljnije o
republikancima nego o Franku, uprkos tome to je postojala vrlo otra cenzura
vlade Milana Stbjadinovia, koji se sve vie priklanjao silama osovine1. Vlasnici
Politike" ustvari tolerirali su takvo pisanje, jer je ono i njima bilo od koristi.
Narod je bio za republikansku paniju, pa je i listu rastao tira.
U paniju se odlazilo iz Jugoslavije raznim putevima. Oni koji su mogli dobiti
paso odlazili su do Pariza, pa onda pravo u paniju. Tome je mnogo pomogla
velika svetska izloba u Parizu, otvorena u prolee 1937 godine. Ovaj su put
koristili naroito intelektualci. Najvei deo ljudi koji je odlazio u paniju nije
mogao da nabavi sredstva za put. Zbog toga je Partija otpoela da skuplja
dobrovoljne priloge. Posebnim putem ili su iz Jugoslavije oni ljudi koji su bili
ranije hapeni ili kom-promitovani kao leviari, pa im policija nije davala pasoe.
Oni su se morali prebacivati ilegalno iz Jugoslavije u Austriju, pa opet bez pasoa
u vaj carsku, iz vaj carske u Francusku, pa tek onda u paniju. To je bio vrlo
opasan put, jer su veze bile nesigurne. Jednom je u Austriji policija ula u trag
ovom kanalu, pa je vei broj Jugoslovena koji su ili za paniju bio uhapen. Oni
su bili vraeni i predani u ruke jugoslovenske policije, koja ih je premlatila, a
neke i zadrala u zatvoru.2
1 Nekako u to vreme, Milovan ilas bio mi je doneo teze Palmira Togliattija
Ercolija o ratu u Spaniji i pitao me da li bi to mogao negde, polulegalno, da
ottampam. Ba toga dana bio sam pripremao za Politiku" jedan lanak o
razgovoru koji sam-imao s pretsednikom katalonske vlade Companisom kad sam
boravio u Spaniji, u oktobru i novembru 5 936 godine. Ja sam kao uvod dao reci
Companisove, a zatim sam u lanak stavio sve osnovne stavove iz Ercolijevih teza
i sve to predao svome uredniku Radoju Josimoviu. Tako su Ercolijeve teze bile
legalno objavljene u najveem listu u Jugoslaviji, u preko 140.000 primeraka.
Tada vlasti ovo nisu primetile, ali je Ljotiev bilten, posle pune dve godine,
nekako otkrio tu stvar, pa naveliko o njoj pisao.
" Ovim kanalom bio je krenuo i drug Moma Markovi, ali je u Austriji pao u ruke
policiji, koja ga je zajedno s grupom drugova predala jugoslovenskim policiskim
vlastima. U to vreme bila je velika provala u Srbiji, pa su neki ljudi teretili Momu
Markovia. On je bio od granice do Beograda slat upom", to jest policija ga nije
sprovodila direktno u Beograd, nego po etapama od jednog grada do drugog, od
jednog zatvora do drugog. Tako je bio stigao upom" u Rumu, gde je greki
naelnik bio jedan poznanik njegovog oca. On je Momi Markoviu
BORBA ZA PARTIJU
237
Zbog veza sa Centralnim komitetom, kao i to bolje organizacije slanja
dobrovoljaca iz Jugoslavije u paniju, Tito je u toku 1937 godine nekoliko puta
odlazio u Pariz, gde se zadravao po nekoliko meseci. U Parizu je stanovao na
raznim mestima, prvo, u jednom hotelu u Latinskom kvartu, zatim na Trgu Jean
Dore. Malo je imao vremena da razgleda Pariz. Odlazio je na groblje komunara u
Pere-Lachaise. U Francuskoj je poeo da ui i francuski itajui L'Humanite".
Bio je francuski ve toliko savladao da je mogao da ita politike lanke u
novinama. U Parizu je dolazio u kontakt i sa poslanstvom republike panije,
putovao je jednom u vezi sa slanjem dobrovoljaca i do Bresta. Jednom prilikom
kad je dolazio engleski kralj u Pariz, Tito zamalo to nije pao u ruke francuske
policije, koja je hapsila sumnjiva lica.
Kad se vraao u Jugoslaviju preko Strasbourga i Munchena, zamalo to nije pao
u ruke hitlerovske policije. U Parizu, pred polazak, bio je dobio nov paso, pa nije
bio dobro upamtio ime na koje je putovao. Poto je bio mnogo umoran, to je tvrdo
spavao kada su mu iza Strasbourga u kupe uli hitlerovski pogranini organi.
Jedan od njih, krupan i debeo Nemac, zatraio mu je paso. Tito ga je odmah
predao, a policajac je na nemakom jeziku zapitao Tita kako se zove:
Ihren Namen, bitte?
Tito, onako bunovan iza sna, nije mogao da se seti kakvo mu je ime bilo na
pasou. Nemac je bio uporan, pa je ponovio, sada ve ljutito:
Ihren Namen?
A Tito nikako da se seti na koje je ime paso. U nevolji, pravio se kao da ne
razume nemaki, da ne zna ta ga pita policajac. Obratio se susedu i na ekom
jeziku zapitao ga ta hoe policajac. U tom momentu sinulo mu je eko ime na
koje je glasio paso.
A vi za ime pitate rekao je Tito policajcu pa mu najzad odgovorio na
pitanje.
Hitlerovac je ljutito udario peat na paso i predao ga Titu.
U meuvremenu se broj dobrovoljaca za paniju u Jugoslaviji toliko bio poveao
da je Gorki bio odluio da se iz Marseille-a poalje jedan specijalni brod u
jugoslovenske teritorijalne vode, pa da kriom pokupi oko hiljadu Jugoslovena,
mahom iz Crne Gore, koji su bili spremni da idu da se bore u paniju.
Organizacijom ovog posla bavio se po nalogu Gor-kia jedan lan CK KPJ, po
imenu Adolf Muk, a po zanimanju kelner, iz Boke Kotorske. itav posao nije bio
dobro organizo-
oitao vakelu, pa ga zatim pustio iz zatvora da ide u selo pravo ocu. Beogradska
policija nije tako ipak dola do Mome Markovia za kojim je tragala.
238
PRiLOZI ZA BIOGRAFIJU
van. U Marseille-u se nairoko znalo da ova laa kree za Jugoslaviju.
Evo kako Milovan Dilas opisuje ovu Mukovu akciju: Jednoga dana, preko veze,
dola je iz inostranstva kod mene jedna ena, crvene kose, koja je rekla da se
zove Brajina Vos Rudin i traila je da je odmah povezem s Ljubom Vuovi-em iz
Crne Gore.
Ja sam odgovorio da je Vuovi dosta neozbiljan ovjek, ali ona me je presjekla:
Nita vas se ne tie. Mene su poslali iz CK i direktivu morate da sprovedete.
Ja sam je odmah zatim povezao sa Vuovicem, koji se uskoro pojavio u Beogradu
s depovima punim para. Vuovi je bio stari prijatelj Adolfa Muka, pa je Muk
smatrao da je pametnije da tu akciju organizuje Vuovi, a ne partiska
organizacija. Takva su tada bila shvatanja meu ljudima oko Gor-kia. Muk je
stajao na stanovitu komunizma" na bazi linih veza.
Stvar je bila tako labavo organizovana da je o njoj znalo pola Crne Gore. Seljaci
komunisti iz Kolaina, na primjer, pjeice su ili prema Budvi, pa su otvoreno
govorili andarmima:
Idemo u paniju.
Tako je stvar morala da propadne. Jugoslovenska policija zaustavila je brod
ispred Budve, na njemu uhapsila Muka, a zatim je na obali pokupljeno nekoliko
stotina drugova koji su bili spremni da se ukrcaju za Spaniju. Uhapena je i ona
ena iz inostranstva.
Na policiji se Muk drao izdajniki. Sve je provalio, pa ak i punkt u listu
Vreme", preko koga je dolazila pota iz Pariza za CK. Ona ena iz inostranstva i
Ljubo Vuovi mene ni jesu odali, tako da ni jesam bio provaljen.
Iz Pariza, od Gorkia, dobili smo odmah direktive da otpo-nemo veliku
kampanju za osloboenje Muka. Mi se u Beogradu nijesmo s time slagali, jer
nam je bilo poznato da se on drao izdajniki, pa bi Partija imala tete ako bi se
toliko velika kampanja pravila za jednoga izdajnika radnike klase.
Meutim, iz Pariza dolazile su stalno poruke da se s kampanjom nastavi. U
zatvoru se bio nalazio i ile Kovaevi, pa sam preko njega uputio jedno pismo
Muku, traei da on lino napie za Partiju kako se drao pred klasnim
neprijateljem. Muk je zaista svojom rukom napisao ta je sve priznao na policiji,
nazivajui sebe najgorim imenima. Ovo njegovo pismo uputio sam preko druga
oke Kovaevia1, rukovodioca parti-ske organizacije na Univerzitetu, u Pariz.
Kad su tamo vidjeli da se Muk zaista izdajniki drao, obustavili su kampanju.
1 oko Kovaevi poginuo je u ratu u paniji.
BORBA ZA PARTIJU
239
Tako je ova akcija propala, uglavnom zbog toga to je bila neozbiljno
organizovana i to se nije htjelo ii preko Partije, nego preko linih veza."
Slanje dobrovoljaca u paniju nastavljeno je kanalom preko Austrije i vajcarske,
koji nije bio ba najsigurniji, ali kojim su ipak ljudi iz Jugoslavije odlazili u
paniju. Takoe je veliki broj drugova iao na ovaj ili onaj nain preko Pariza, gde
se odravala velika svetska izloba, koja se iskoriavala kao dobar povod za
dobijanje pasoa za Francusku1.
Dok je Tito boravio u Jugoslaviji, u leto 1937 godine, dobio je kratak izvetaj iz
Pariza da je Gorki hitno pozvan u Moskvu. Pred polazak, Gorki je saoptio
Rodoljubu olakoviu da ide u SSSR, da ne zna zato ga zovu, ali verovatno da
e biti nekakva golovomojka" (ruska re za pranje, odnosno trljanje glave). Posle
izvesnog vremena, stigla je u Pariz depea iz Moskve da se odmah povue iz
tampe jedna broura koju je bio spremio Gorki. Znai, stvari sa njim nisu bile
u redu. Njegova ena, Poljkinja, inae u Moskvi zaposlena kao direktor Parka
kulture Maksim Gorki", bila je uhapena pod optubom da je pijun Intelligence-
Service-a.
Posle izvesnog vremena, kad se ve nalazio u Parizu, Tito je dobio jedno pismo od
rukovodioca Balkanskog sekretarijata, Piecka, koji ga je obavestio o smenjivanju
Gorkia i istovremeno i ovlastio da preuzme svu odgovornost za rad CK KPJ. Tito
je ostao neko vreme u Parizu, sreivao tamo stvari koliko je bilo mogue i napisao
nekoliko lanaka za asopise Europaische Stimmen" i Die Welt", (to su bili
politiki asopisi u kojima su saraivali istaknuti komunisti i leviari evropskih
zemalja). Pred kraj 1937 godine Tito se vratio u Jugoslaviju. Putovao je preko
Austrije, u pratnji dve drugarice Jugoslovenke, stu-dentkinje u Parizu. One su
kao nekompromitovane nosile materijal, broure i Proleter", organ KPJ, koji se
tampao u Belgiji. U to vreme Tito je dobio poziv da doe u Moskvu. O tome
svome putu Tito pria:
Odmah sam krenuo, im sam dobio poziv. U Moskvi sam razgovarao s
Dimitrovom. Bio sam obavijeten da je Gorki
1 Ukupno je u paniji uestvovalo u ratu oko hiljadu i po Jugo-slovena, meu
njima prilian broj intelektualaca. Gubici koje su Jugo-sloveni pretrpeli u paniji
bili su vrlo visoki. Skoro polovina je poginula, 300 ê bilo ranjeno, a 350
Jugoslovena nalazilo se, posle sloma u pan'ji, u logorima na francusko-panskoj
granici. Od ovih drugova oko 300 uspeli su da pobegnu ili da se izvuku iz logora,
da stignu u Jugoslaviju i da uzmu uea u ratu 194145. Ovi ljudi koji su se
borili za slobodu panije stekli su dragoceno vojno iskustvo koje je bilo korisno
za njihovu zemlju. Danas se u Jugoslovenskoj narodnoj armiji nalaze 24 generala
panca", kako ih danas kod nas zovu, a panaca" ima i meu visokim
funkcionerima dravnog aparata.
240
ne samo smijenjen kao sekretar CK nego i uhapen.1 Tada su mi mnoge stvari
postale jasne. Gorki, koji je punih 14 godina boravio u Moskvi, koji je imao puno
povjerenje Kominterne, koji je bio naturen naoj delegaciji na VII kongresu
Kominterne kao kandidat za lana IKKI-a, ustvari je stalno i sistematski radio
protiv KPJ. Kao frakciona on je ometao razvijanje novih rukovodeih
partijskih kadrova, a naroito iz redova radnika. On je, dalje, imao obiaj da
vara Kominternu, da alje nerealne i lane izvjetaje o stanju u zemlji. U Ko-
minterni se trailo da se pokau leci ili broure ilegalno tampane, pa je to
uzimano kao dokaz za rad u zemlji. Gorki bi obino pronalazio nekog
intelektualca u Beogradu koji bi na brzinu napabirio kakav izvjetaj, pa se to
slalo u Kominternu. Osim toga, Gorki je odravao i direktne veze s jednim
krilom beogradske buroazije, koja je, naroito za vrijeme prolog rata, ustvari
postala vodea snaga reakcije, a naroito one oko Drae Mihailovia. Gorki je
imao veze sa Slobodanom Jo-vanoviem, profesorom Beogradskog univerziteta,
koji je kasnije postao pretsjednik emigrantske vlade u Londonu, zatim sa
knjievnikom Dragiom Vasiem, koji je za vrijeme rata bio glavni politiki
savjetnik u tabu Drae Mihailovia. Tree lice s kojim je Gorki drao vezu bio je
beogradski advokat Mladen 2ujovi, koga je Draa Mihailovi za vrijeme rata bio
postavio za komandanta zapadne Jugoslavije.
Prilikom ovoga razgovora Dimitrov mi je saopio da se ja postavljam, kao
mandator, za generalnog sekretara CK KPJ, a da se itav stari CK smijeni.
Kako sam ovu ponudu primio? Ja nisam imao ambicija da preuzmem
rukovodstvo Partije i nikada na to nisam mislio. Ali, elio sam da rukovodstvo
bude jako, vrsto i revolucionarno. Nisam mislio da budem voa, ali sam elio da
voa bude jedan od onih ljudi koji mogu da rade, a da kolektiv bude vrst. Za
mene je primarno bilo da kolektiv bude vrst, da rukovodstvo bude vrsto: ne
jedan ovjek, ve itav kolektiv.
Na sastancima kod Dimitrova vidio sam tendenciju da Komunistika partija
Jugoslavije bude rasputena2, kao to se nekako u to vrijeme dogodilo s
Komunistikom partijom Poljske i Komunistikom partijom Koreje.
1 Gorki je bio uhapen u stanu Manuilskoga, u hotelu Luks", u kome je uvek
stanovao kada se Manuilski nije nalazio u Moskvi.
2 Ivan Karaivanov, koji je dobro poznavao druga Tita iz tog perioda, sea se ivo
tih dana: Tito je tada bio ostao u Moskvi gotovo jedini od Jugoslovena, jer su
bezmalo svi bili uhapeni. Pred njim se nalazila ogromna odgovornost. On je to
dobro oseao. Ba u to vreme proveo sam nekoliko noi sedei i diskutujui s
njime. On je bio vrlo uzbuen. Oi su mu bile pune suza. To su bili dani kada je
drug Tito dobio prve sede kose."
u** <
Um i ctlto (^
Domicil
Demk.t
Vittp
Cofetir of ey*t Couteur fts y0ux Cotour of hm Coutufdt
CHtLDREN
Nama Nom
HV, FrecntMS, \"iconn^ '.VUlincdoa. G.-C.KA^
<;.l\m.g~ acjX.iaAR.
(<orern(>r-<7fficral,i>/:
Comm&ndvr-irt-tlilef 6(
the Dominion of CanaHS,
Requcst,iii thcttuttteof
tti*BritannicM?ijt;stylall
ihoH \vttam it may ccn-
ceru (o alhvr thc bemrtr
uipsss (recly v/ithout let, ottiindranoeaad toafford\ A*^S. McryassistAnce * *txL

proteetion of which
Nom, Frecmnn, V/comi WiWngJ<m. G.CS G.CM.& G.C.IM,. G.U., Gouvcrneur
gnrnl c C(?tntnQit<ftwt en chcf'! Dominion du Caitut!nt Demnnons,au rtom
</
tous ceux que Icsprst tespeuvent conetrnet permettre a$ * porte
dc passcr librement sans entravc ft dc aceorder tout *( luuttU.' doht......V-
evoir besoin.
tfonni sous Notre scin ic( tccItedcMoi
No. ivamd N du
CANADA
. Lu-s
PASO DRUGA TITA NA IME KANADSKOG DRAVLJANINA SPIRI-
DONA MEKASA (Spoljna i unutranja strana)
Dtttm pass moehSlier 39 numrcntc sior. Ce pas*cpori ctmUcnt 39 pages
num^roties. Th pBMport coatains 3a numbered pnges. ieter Pau enthfilt 33
nunttrtertc Seiten.
SVERIGE
ode Sweden Sehweden
Pa,
Passport
Passe Pass
Passinnehavarens fullstiindiganamn. Noms du porteur.
Full name of berer. Volier Namen des Inhabers.
jiisagad av sin huStru companied by his wife
aceompagnd <tes-begleitet. a*mi seim
V,.
under 15 a:.
enfants au-dessous de 15 ans ehildren under 15 years. Kinern unter 15 Jahren.
Nationalitet:, Svensk, Sudois, Swcdish, Schwedische.
i >ftu j>ass giiler fiir resa tili; Pays pour lesûets ce |*aase- i port
est valable:
j ] .tUanti, med itnantag fitranger, a rexfption
; .;:- Sptinith\ de $panska dEsfagrte det tolonUs
C brsUtningettna ok dtn j egfagnolti tt de la zont
Pas Itig fiiri
speniu
^f*'?
KAD JE PRE RATA PUTOVAO 1LKGALNO PO INOSTRANSTVU, DKUG TITO
JE IMAO LANI PASO NA IME VEDSKOG DRAVLJANINA
JOHJfA ALEXAWDERA KABLSSONA
t cgoihandiga DamDtccknmg. StcB^ ur. SigoatuK of beuvr. VJnterachrift
de Passbhabere.
BORBA 2A PARTIJU
241
Zbog toga sam prihvatio ponudu Dimitrova i rekao mu:
Opraemo ljagu!
A on mi je odgovorio:
Radite!
U Moskvi sam ostao nekoliko mjeseci. Za to vrijeme bila je izala iz tampe
Istorija SKP(b), kratki kurs". Ja sam dobio zadatak da spremim prevod za
tampu (redakciju) i na tome poslu ostao sam vie nedjelja.
Poslije toga krenuo sam za Francusku, preko Finske i Danske. Imao sam
kanadski paso sa imenom Spiridon Mekas. Kad sam doao u Kopenhagen, jedan
policajac, koji je po uvjerenju, izgleda, bio socijaldemokrata, zapitao me je neto
na engleskom jeziku. Ja engleski nisam mnogo znao, pa sam neto promucao.
Tako je policajac primetio da to nije moj paso. Nasmijao se i rekao mi:
Idui put, drue, nauite bolje engleski kad ve uzimate kanadski paso!
Tako sam stigao u Pariz, poetkom 1938 godine.
Poslije nekoliko dana krenuo sam u Jugoslaviju da izvrim reorganizaciju Partije.
Krupni dogaaji bili su na pomolu. Hi-tler i Mussolini postajali su sve agresivniji.
Sve je vea opasnost prijetila Jugoslaviji, gdje je vlada sve vie plivala u osovinske
vode. Trebalo se pripremiti za odluujue dogaaje."
16
Glavo trinaesta SEKRETAR CK KPJ

Sudbonosne godine uoi Drugog svetskog rata. Partija ukazuje na opasnost od
Hitlera i Mussolinija. Nov metod u radu Partije. Borba za ideoloko
uzdizanje. Popularizacija SSSR-a. Partija postaje osnovna snaga u borbi za
nezavisnost Jugoslavije i bolji ivot radnih ljudi. Titova dva putovanja u
Moskvu. Peta partiska konferencija. Dvadeset i sedmi mart. Rat je na
pragu.
U etrdeset i petoj godini svoga ivota, posle dvadeset i sedam godina rada u
revolucionarnom radnikom pokretu, Josip BrozTito poeo je da radi na
najodgovornijem zadatku u svome ivotu. Kao generalni sekretar Centralnog
komiteta Komunistike partije Jugoslavije on je stao na njeno elo 1937 godine, u
sudbonosnim danima uoi Drugog svetskog rata.
Nemaka i Italija sve grozniavije su vrile ratne pripreme. Balkan, naroito
Jugoslavija kao najvea zemlja ovog podruja, imao je za njih veliku strategisku
vanost. Trebalo je to podruje staviti pod svoju kontrolu, a naroito njegov
centar, Jugoslaviju. Hitlerovska Nemaka sve vreme je teila da privredno dokopa
u svoje ruke Jugoslaviju. U tome je vrlo brzo i uspela. Nemaki kapital sve jae se
angauje u jugoslovenskoj privredi. Preko pedeset posto jugoslovenskog izvoza ide
u Ne-maku. Naravno, sve te privredne veze odvijale su se na tetu Jugoslavije.
Istovremeno, nemaki kapital istiskuje francuski, a ozbiljno ugroava pozicije
engleskog kapitala u Jugoslaviji.
Unutranja situacija u Jugoslaviji pogodovala je silama osovine da to lake
ostvare svoje ciljeve. Umjesto kralja Aleksandra, koji je bio ubijen u Marseille-u
1934 godine, zemljom je upravljao njegov brat od strica, knez Pavle, u ime
maloletnog kralja Petra. Meutim, politika u zemlji nije se menjala. Na-
16*
244
PRILOZI A BIOGRAtfIJU
cionalna prava pojedinih naroda brutalno su gaena, zabranjivana je upotreba
nacionalnog imena, pa ak i upotreba mater-njeg jezika. Graani su bili lieni
osnovnih prava. Svaki radniki zahtev za bolje uslove rada u krvi je uguivan.
Pod uticajem Rima i Berlina, a sa blagoslovom Cliveden Seta u Engleskoj, knez
Pavle doveo je za pretsednika vlade Milana Stojadinovia. Od dolaska
Stojadinovia na vladu u Jugoslaviji otpoinje otvoreni pronacistiki kurs.
Pre svega, razbijena je Mala antanta, taj poslednji konac koji je, kad se pojavila
opasnost od Hitlera, ipak nekako vezivao zemlje Podunavlja i Balkana.
Stojadinovi je najpre, u januaru 1937, bez sporazuma i znanja lanica Antante,
to jest Cehoslovake i Rumunije, napravio pakt veitog prijateljstva" s
Bugarskom Borisa Koburga. Na Sinajskoj konferenciji iste godine mogle su
lanice Male antante samo da konstatuju da Male antante vie nema, da su
izdane i prevarene od Stojadinovia, koji se sve vie vezivao za Hitlera i
Mussolinija. Grof Ciano doao je prvi put u zvaninu posetu u Beograd. Ali, u
velikim demonstracijama narod je izrazio svoj prezir prema njemu i njegovim
efovima. Naprotiv, kad je u Beograd doao Eduard Bene, pretsednik republike
Cehoslovake, dolo je do ogromnih manifestacija i oduevljenih pozdrava
narodima Cehoslovake.
Razbivi Malu antantu, Stojadinovi je razbio i savez s tim dravama.
ehoslovaka je time bila liena svoga saveznika Jugoslavije upravo uoi
Miinchena. Umesto da odgodi opasnost po Jugoslaviju uvrenjem saveznikih
odnosa iz prolog rata, reim kneza Pavla je, naprotiv, izdao sve saveznike
Jugoslavije i, svojom orijentacijom na osovinu BerlinRim, izmenio celo-kupnu
spoljnu politiku Jugoslavije.
Jugoslavija je sada stajala potpuno osamljena, bez svojih saveznika. A to je i bio
cilj Hitlera i Mussolinija, koji su ili za tim da se Jugoslavija izoluje spolja, a
iznutra to vie oslabi, i tako postane lak plen.
Hitler je pripremao svoj prvi skok utrvenim putevima nemakog imperijalizma,
famoznog Drang nach Osten". Spremao se takozvani anlus" Austrije. Milan
Stojadinovi je krenuo u goste u Berlin. Njemu u poast Hitler prireuje vojnu
paradu. Tenkovi sa kukastim krstom tutnjali su pored gostiju, a Hitler daje
izjavu za jugoslovensku tampu:
Naa je elja bila i ostaje da Jugoslavija bude jaka, mona i slobodna.
Svega pet nedelja kasnije ti isti hitlerovski tenkovi uli su u Be. Bilo je to 15
marta 1938. Na granicama Jugoslavije pojavila se Hitlerova zastava sa kukastim
krstom. Milan Stojadinovi pokuao je da zavara domau javnost, da pretstavi
kao
SEKRETAR CK
245
da Jugoslaviji ne preti nikakva opasnost. Te veeri tampa je donela njegovu
izjavu:
Posle anlusa, nama je od strane zvaninih pretstavnika nemakog Raj ha
potvren princip apsolutne nepovredivosti ju-goslovenske granice prema
Nemakoj.
Ovo je bilo samo bacanje praine u oi. Jo iste noi izdan je proglas CK KPJ, koji
je posle nekoliko dana bio tajno umnoen u tamparijama, na ciklostilima, a
esto prepisivan i obinom rukom u svim krajevima Jugoslavije. U proglasu
skretana je panja narodima Jugoslavije:
Hitlerove faistike motorizovane horde pregazie malu Austriju i pocijepae
svojim bajonetima sve meunarodne ugovore koji su osiguravali nezavisnost te
zemlje...
...Okupacijom Austrije Hitler je stegao u kljeta bratsku e-hoslovaku. Samo je
pitanje dana kad e nad njenim mirnim stanovnicima da zabruje faistiki avioni.
Njemaki faizam postepeno i dosljedno provodi svoj pakleni plan da pretvori sve
narode Srednje i Jugoistone Evrope u svoje robove i u topovsko meso u svom
konanom obraunu sa demokratijom, a naroito s njenom tvravom
Sovjetskim Savezom...
...Hitlerizam nije prijatelj i dobri susjed", ve zakleti neprijatelj slobode i
nezavisnosti naroda Jugoslavije... Jue je Hitlerova soldateska zgazila slobodu
austrijskog naroda, danas ve sprema udar protiv Cehoslovake, a sutra e
njegove ete da provale preko Karavanki u Jugoslaviju...
...Hitler obnavlja staro njemako carstvo i Viljemov plan Drang nach Osten". Taj
put vodi preko Jugoslavije na Jegejsko More. U tome ga pomae Mussolini, koji
sebi trai Dalmaciju i Bosnu...
...Hitlerov agent Stojadinovi izdao je narodne interese... Pro-tivnarodni i
hegemonistiki reim Stojadinovia je najvea opasnost za slobodu naroda
Jugoslavije i za nezavisnost Jugoslavije. On sije neslogu i spreava i u ovim
sudbonosnim asovima bratski sporazum meu narodima Jugoslavije...
Svojom izdajnikom spoljnom politikom on odvaja Jugoslaviju od njenih
saveznika i prodaje je Hitleru i Mussoliniju. Time on otvara vrata Jugoslavije
faistikim osvajaima..."
Ovaj proglas CK naiao je na dubok odziv u najirim masama u Jugoslaviji. Ali
zato je reim nemilosrdno hapsio i premlaivao svakoga ko je bio uhvaen sa
ovim proglasom u rukama. Jedino su male trockistike grupice, kao i pojedini
stari frakcionai, primili ovaj proglas s negodovanjem, naviknuti na uski sektaki
rad, ne vodei rauna o raspoloenju masa i bitnim interesima zemlje.
246
Knez Pavle i Milan Stojadinovi nastavljali su sve drskije i otvorenije svoju
pronacistiku i profaistiku politiku. Uestale su posete nemakih i italijanskih
ministara Beogradu. U muzeju koji je nosio ime kneza Pavla bila je prireena
izloba italijanskog portreta kroz vekove. Mussolini je bio poslao svoga ministra
za kulturu Dina Alfierija da otvori tu izlobu, na kojoj je pored Raffaellovih i
Tizijanovih portreta bila izloena i jedna velika Mussolinijeva bista1. Nekoliko
nedelja kasnije, nad nebom Beograda, pojavila se grupa nemakih bombardera,
koju je Milan Stojadinovi bio pozvao u posetu zbog nekakve tobonje izlobe
aviona u Beogradu. Hitlerovski avijatiari, na elu sa generalom Forsterom, bili
su doveli svoju vojnu muziku, pa su uz zvuke muzike marirali naim glavnim
gradom, koji su svega tri godine kasnije zasuli bombama.
Posle Hitlera i Mussolini alje jednu svoju lovaku eska-drilu u Beograd na veliki
aeromiting. Tu masa probija kordon andarmerije i estoko demonstrira protiv
faizma, protiv tadanje vlade koja se upregla u njegova kola. Meutim,
Stojadinovi i knez Pavle nastavljaju svojim posetama Italiji i Nemakoj.
Stojadinovi na sastanku sa grofom Cianom, itali-janskim ministrom spoljnih
poslova, pozdravlja uzdignutom rukom. Mussolini dolazi na jugoslovensku
granicu i tu 20 septembra 1938 izjavljuje:
Ja sam prijatelj jugoslovenskog naroda, ja u trajno ostati va prijatelj. To je
moja volja. Sto vam jednom kaem, to i odrim, jer je takav moj moral.
Doli su i oktobarski dani 1938. Cehoslovaka u smrtnoj opasnosti. Hoe li se
odupreti Hitleru ili nee? KP Jugoslavije poziva narod u odbranu ehoslovake.
Na hiljade omladinaca prijavljuje se poslanstvu ehoslovake u Beogradu, kao
dobrovoljci za odbranu ugroene ehoslovake republike. U nizu mesta odravaju
se velike demonstracije. Onda strani dani Godesberga i Miinchena. Chamberlain
i Daladier odlaze na poklonjenje Hitleru i Mussolini ju. Knez Pavle i Stojadinovi
likuju.
CK KP Jugoslavije izdaje nov proglas narodu u kome skree panju na sve veu
opasnost za nezavisnost Jugoslavije:
...Svojom izdajnikom politikom prema saveznicima Jugoslavije Stojadinovieva
vlada je izvrila teak zloin nad narodima Jugoslavije. Ona je pomogla
nemakim imperijalistikim razbojnicima, da otvore put na jugoistok i pripremala
narodima Jugoslavije
1 Student Slobodan Galogaa, ne mogavi da se uzdri, sruio je s postamenta
Mussolinijevu bistu simbolino izraavajui ta narodi Jugoslavije misle o takvoj
zloupotrebi dostignua italijanske klasine umet-nosti u svrhu irenja
italijanskog imperijalizma.
SEKRETAR CK
247
sudbinu ehoslovake. Stojadinovieva politika ne samo da nije otklonila
opasnost raskomadanja Jugoslavije, nego je naprotiv tu opasnost pojaala i
pribliila. Narodi Jugoslavije trebali bi postati kao sitni za potkusurivanje
izmeu Nemake i Italije. Hitler i Mu-solini ve hukaju bugarske, albanske i
maarske reakcionarne elemente protiv Jugoslavije, da bi je uinili lakim
plenom nemakih i italijanskih faista...
Uoi pretstojee opasnosti za Jugoslaviju osnovna zadaa Komunistike partije
Jugoslavije u ovom je asu pokrenuti i organizirati sve narode Jugoslavije u
borbu za odbranu nedeljivosti i nezavisnosti zemlje protiv nemakih i talijanskih
faistikih agresora i njihovih pomagaa.
Potreban preduslov za ostvarenje te zadae jeste: obaranje protunarodne
Stojadinovieve vlade i stvaranje vlade nacionalne odbrane koja e biti sposobna
organizirati odbranu zemlje i pruiti faistikim agresorima nepokolebiv otpor.
Rukovoena tom zadaom vlada nacionalne odbrane treba da se oslanja na
radniku klasu, na ujedinjenje svih demokratskih i svih zdravih nacionalnih
snaga Jugoslavije, reena da pobolja materijalne i kulturne ivotne uslove
radnog naroda grada i sela, da smesta uspostavi demokratske slobode i bratske
odnose meu narodima Jugoslavije na osnovi njihove nacionalne ravnopravnosti,
da svestrano uvrsti prijateljske odnose sa balkanskim dravama i da podrava
prijateljske veze Jugoslavije sa svim zemljama koje su spremne da se bore protiv
nemakog i talijanskog faizma u prvom redu sa Sovjetskim Savezom."
Knez Pavle i Stojadinovi, u svojoj politikoj kratkovido-sti, eleli su da iskoriste
novonastalu situaciju u srednjoj Evropi, pa raspisuju izbore. Ali kakvi su to bili
izbri, kakav je bio izborni zakon i kako su sami izbori sprovoeni? Pre svega, na
izborima se glasalo javno. Svakome ko je dolazio na biralite beleeno je pored
njegovog imena za koga je glasao, za vladu ili opoziciju. U mnogim krajevima
dravni inovnici gubili su slubu to su glasali za kandidate opozicije. Bilo je i
batinanja, korupcije, pa ak i plaanja biraa. U pojedinim krajevima Srbije
vladini kandidati nudili su seljacima po par opanaka ako za njih glasaju. Da bi to
potpuno obezbedili, glasa bi dobijao po jedan opanak pre glasanja, a drugi bi
dobijao tek posle glasanja, kada se utvrdi da li je glasao za onog koji ga
podmiuje. Ni ovo nije bilo dosta, nego su u mnogim krajevima vreni falsifikati u
prebrojavanju glasova. Uprkos svemu tome, reim je doiveo poraz na izborima.
Stojadinovi se nekoliko dana kolebao da objavi prave rezultate. Konano je dolo
saop-tenje, naravno lano, da je vlada dobila 1,600.000 glasova, a opozicija
1,300.000. Po izbornom sistemu, lista koja je dobila
248
relativnu veinu odnosila je dve treine mandata. Tako se dogodilo da je vlada
dobila 300 poslanika a opozicija 70.
Ali nita nije moglo sakriti poraz reima. Knez Pavle resio se da itav odijum
naroda prebaci na grenog jarca, na Stoja-dinovia. Umesto njega doao je novi
pretsednik vlade Cvetko-vi. Meutim, politika se nije menjala.
Svojom jasnom politikom linijom, to jest linijom borbe za odbranu nezavisnosti i
integriteta Jugoslavije, a unutar zemlje za ravnopravnost naroda, za osnovne
demokratske slobode, za bolji ivot radnih masa, KPJ je brzo zadobila ogroman
uticaj na mase. Jaanjem politikog uticaja Partije olakavao se i njen ilegalni
rad. Partija je mnogo dobila time to se njeno rukovodstvo nalazilo direktno u
zemlji, to je moglo odmah da reaguje na dogaaje.
U maju 1939 godine pod rukovodstvom druga Tita odrano je zemaljsko
savetovanje u Sloveniji, u jednoj seljakoj kui ispod Smarne Gore. Na ovom
savetovanju uestvovalo je oko 30 delegata iz skoro svih krajeva zemlje. Iz Srbije
su doli: Rankovi, ilas, arko Zrenjanin, Milo Matijevi, Ivo Ribar, Duan
PetroviSane, Moma Markovi, Tuli i jedan obuarski radnik iz Novog Sada; iz
Slovenije: Kardelj, Leskoek, Tone Tomi, Miha Marinko, Slavko lander i Milo
Zidanek; iz Hrvatske: Kras i Rade Konar; iz Bosne i Hercegovine: Ugljea
Danilovi, Mujo Pai i iz Crne Gore Ivan Milutinovi.
Ovo savetovanje imalo je ogroman znaaj. Ono je, pre svega, bilo odraz
stabilizacije u Partiji, posle Titovog dolaska u zemlju. Iz referata druga Tita (o
stanju u KPJ i daljim zadacima) i referata druga Kardelja (o politikoj situaciji u
zemlji i inostranstvu) jasno je proizilazilo da je uticaj Partije u masama ve poeo
da se snanije osea. U diskusiji se naroito konsta-tovao porast uticaja u
sindikatima.
Rezultati ovog sa veto van ja ubrzo su se pokazali.
CK je ukazivao veliku pomo u svim onim krajevima gde su partiske organizacije
bile razbijene. Stvoren je niz centralnih, a naroito vei broj mesnih organizacija,
odran je veliki broj partiskih savetovanja i konferencija, poevi od onih lokalnog
znaaja pa do oblasnih i pokrajinskih. Tako, naprimer, u Bosni do 1938 godine
nije postojao nikakav rukovodei centar. U leto te godine odrana je partiska
konferencija i izabran je novi Pokrajinski komitet. Tako isto teka situacija bila je
i u Makedoniji, gde je u toku 1939 godine odran niz konferencija, formiran niz
lokalnih rukovodstava i zatim izabrano pokrajinsko rukovodstvo. Tako su
obnovljene partiske organizacije u svim krajevima Jugoslavije, lanovi CK iveli
su meu masama, obilazili stalno partiske organizacije, pruali im potrebnu
pomo.
SEKRETAR CK
249
Tito je kao stalno mesto boravka izabrao Zagreb, zato to su odatle najlake veze
sa svim krajevima. Da ga policija ne bi otkrila, uzeo je lano ime Ivan Kostanjek,
pa je na to ime dobio i legitimaciju u kojoj je stajalo da je inenjer iz Ministarstva
uma i ruda. Kasnije, u toku 1940 godine uzeo je ime inenjera Slavka Babica,
na to ime izvadio dokumenta i iznajmio jednu malu kuu u Zagrebu u kojoj se
nastanio. Edvard Kardelj, po izlasku iz zatvora, gde je krajem 1937 odleao
nekoliko meseci, takoe je preao u ilegalnost. Aleksandar Rankovi i Milovan
ilas januara 1939 napustili su svoje stanove i poeli da ive potpuno ilegalno.
Nov metod rada, povezivanje s radnicima u preduzeima i s naprednim
intelektualcima u njihovim ustanovama ili profesionalnim organizacijama, doneo
je vrlo brzo pozitivne rezultate. Kao osnovni princip za prijem novih lanova
postavljeno je: primati u Partiju ljude koji, kao linosti, uivaju u sredini u kojoj
ive i rade ugled potenih i borbenih ljudi. Naprimer, kad bi partiski instruktori
dolazili u neki grad u kome nije postojala partiska organizacija, pronalazili bi
ponekog od ranije poznatog radnika u fabrici ili preduzeu pa od njega traili
imena najpotenijih ljudi u fabrici. Ti su ljudi pozivani na sastanke, pa se sa
njima razgovaralo i diskutovalo. U ogromnoj veini sluajeva takvi ljudi postajali
su lanovi Partije. Oni su imali uticaja u sredini u kojoj su iveli zahvaljujui
svojoj borbenosti, a naroito svom linom ivotu. Tako se Partija ukotvila meu
mase, tako je rastao njen uticaj, a tako su partijci istovremeno bili birani meu
stvarno najboljim ljudima u fabrici ili preduzeu. Naprimer, prilikom proslave
dvadeseto-godinjice KPJ, 1939 godine, partiska organizacija dobila je zadatak da
se radnici iz fabrika i preduzea sakupljaju na javnim konferencijama, na
sklonitim mestima, na kojima su drana predavanja o Partiji, njenoj ulozi,
zadacima. Na tim konferencijama deljeni su partiski materijali i javno skupljani
prilozi za Crvenu pomo i za Partiju. Ovakav nain rada omoguavao je Partiji
ire povezivanje s masama i dizao njen autoritet.
Jedan od velikih uspeha rada Partije u godinama 1937 1941 bilo je i to to je
Partija uhvatila korena na selu. Da nije bilo pravilne orijentacije na rad na 'selu,
na objanjavanje programa i taktike linije nae Partije seljakim masama,
Partija ne bi mogla da u danima rata, a posebno 1941 godine, odigra onu ulogu
koju je odigrala. Naroite zasluge imala je u tome i partiska organizacija na
Beogradskom univerzitetu. Ovaj Univerzitet bio je poznat ve decenij ama po
naprednim duhovnim strujanjima meu studentskom omladinom i po njenom
otporu svemu to je drutveno i politiki pretstavljalo konzervativizam i
reakcionarnost. To se u jo veoj meri potvrdilo u vreme
250
izmeu dva svetska rata. Pritom ne treba zaboraviti da se veliki deo studenata
sastojao od sinova seljaka i radnika, mahom iz Crne Gore, Bosne, nekih delova
Srbije. Ti studenti su uglavnom iveli kod svojih kua, a u Beograd su dolazili
veinom na polaganje ispita. Tako su oni bili u stalnom kontaktu sa narodom.
Osim toga, partiska organizacija na Univerzitetu nije bila razbijena 1936 godine u
velikoj provali, pa je u njenom radu sve vreme postojao vrst kontinuitet. Na
univerzitetu bilo je oko 200 lanova Partije, ali su oni svojim politikim uticajem
bili u stanju da mobiliu skoro sve studente u borbi protiv reakcije i rata, a za
odbranu zemlje i demokratska prava i slobode.
Poseban, neobino vaan sektor rada, bila je vojska. Reim kneza Pavla bio je
najosetljiviji za rad na ovom sektoru. Vojska je trebalo da bude uzdanica reima.
Meutim, u godinama 19371941 u samoj vojsci, pa i u komandnom kadru, a
naroito meu mlaim oficirima, sve je vie raslo neraspoloenje zbog politike
kneza Pavla i naslona na Hitlera i Mussolinija. Vodei o tom rauna, CK' je
postavio zadatak da se pristupi energinom radu u vojsci. Stvorena je posebna
Vojna komisija, kojom je rukovodio Tito, sa zadatkom da stvara partisku
organizaciju u vojsci. Na tome radu pomagao mu je Mitar Baki.
Uticaj Partije u vojsci vrlo se brzo proirio, naroito meu avijatiarima. Na
zagrebakom aerodromu postojala je elija sastavljena od avijatiarskih oficira.
Uspostavljeni su kontakti i s viim oficirima, ali tu je ve ilo tee.
U svome metodu rada prilikom reorganizacije Partije od 1937 godine i dalje, Tito
je naroitu panju obratio na problem odnosa meu partiskim ljudima. O tome
Edvard Kardelj kae:
Kad sam se upoznao s Titom 1934 godine, odmah mi je palo u oi kako on
prilazi oveku, kako ga sa vetu je, kako ga kritikuje. Dotle smo bili naviknuti da
nam od CK dolaze instruktori koji bi nas u kritici prosto sravnili sa zemljom. A
Tito je tu uneo novi duh. I on nam je ukazivao na greke, ali je to radio tako da
nam svi nedostaci postanu jasni. On nam je stvarno pomagao.
Ovaj Titov metod u odnosu sa ljudima preneo se na itavu partisku organizaciju.
S jedne strane, traila se vrsta disciplina, kakva je jedino moguna u jednoj
ilegalnoj Partiji u tako tekim uslovima rada kakvi su bili pred rat u staroj
Jugoslaviji, a, s druge strane, nije se primenjivao metod seenja glave ljudima
koji poteno rade, ali koji u tom svom radu ine izve-sne greke. Svakome drugu
davana je prilika da ispravi svoju greku, da pokae ta zna i ume.
U partiskim organizacijama razvio se takoe princip demokratinosti, stvaralo se
takozvano partisko javno mnenje. Tito, Kardelj i drugi rukovodei ljudi naroito
su nastojali na
sekretar ck
251
tome da lanovi Partije slobodno iznose svoje misli, da kau ta misle, pa da se u
diskusiji donese odgovarajua odluka. Oni su pak znali dobro da razlikuju ta je
nezdravo u Partiji, ta je posledica uticaj a buroazije u redovima komunista, ta
su razna likvidatorska shvatanja, a ta je zdravo rasuivanje potenih i borbenih
ljudi, kojima, ponekad, neke stvari nisu jasne, pa trae da im se bolje objasne.
Na takvim osnovama izraslo je u Partiji od 1937 godine jedno oseanje
uzajamnosti, jedno oseanje drugarstva i po-verenja, zasnovano na ciljevima za
koje se borila Komunistika partija Jugoslavije. Zbog toga je rukovodstvo
ogromnu panju posveivalo dranju uhapenih komunista pred klasnim
neprijateljem. Tada su jo ivotarile teorije kako je nemoguno izdrati batine,
kako se mora popustiti pod muenjem, iako je bilo sjajnih primera junakog i
pravilnog dranja pred klasnim neprijateljem. Tito, Kardelj, Rankovi i drugi
ustali su otro protiv tih shvatanja. Sam Tito u vie mahova, na partiskim
konferencijama i preko partiske tampe, ukazivao je na ogromnu vanost
odbrane ugleda Partije pred klasnim neprijateljem. On je u Proleteru", krajem
1937 godine, posebno istakao junako dranje Krsta Popivode i Cane Babovi.
U novembru 1936, kada je pao itav PK za Srbiju i kada je dolo do provale
beogradske partiske organizacije, bio je provaljen i Krsto Popivoda, ali je on u
ilegalnosti nastavio da radi sa Canom Babovi, Momom Markoviem, Grgom
Janke-zom i Zikom Dureviem u Oblasnom komitetu za uu Srbiju.
U meuvremenu, u leto 1937, dolo je do provale u Vojno-tehnikom zavodu u
Kragujevcu, pa je palo nekoliko ljudi koji su se slabo drali i koji su odali sve
lanove Oblasnog komiteta i sve organizacije po Srbiji, tako da je bilo uhapeno
preko 150 ljudi. Istragu je vodila novosadska policija, jer je Novi Sad tada bio
sedite Dunavske banovine, u kojoj se nalazio i Kragujevac. Tako je iz Novoga
Sada doao u Kragujevac ivota Simi, s policiskim agentima Birclom i
Krukovcem, a iz Beograda su, kao pripomo, doli Guberev, Kosmajac i Coni.
Da bi mogla to lake da mui uhapene, policija je istragu vodila u
garnizonskom zatvoru, na periferiji Kragujevca, a uhapeni su leali ili u ovom
zatvoru ili u jednoj susednoj velikoj garai. Istovremeno je policija tragala na sve
strane za provaljenim drugovima, pa je Cana Babovi uhapena u Sarajevu, 13
jula, gde je bila posle provale odreena za partiski rad, a Krsto Popivoda u Niu,
17 jula. Oboje su sprovedeni u zatvor u Kragujevcu i tu odmah premlaeni.
Tada su ih poeci da suoavaju s ranije uhapenima. Cana Babovi je energino
odricala da je radila u partiskoj organizaciji s tim ljudima.
252
Ja sam tekstilna radnica. Tano je da sam u sindikatima moda viala neke
od tih ljudi, ali partiski nita s njima nisam radila.
Tako isto suoavali* su Krsta Popi vodu s uhapenima iz Kragujevca, Kruevca,
Kraljeva, Nia i nekih drugih mesta. Svi su mu oni govorili ta je radio u
njihovom gradu, kakve im je direktive davao. Jedan od njih, pognute glave, rekao
je Krstu Popi vodi:
Nema nita, sve je propalo, mora se priznati... Krsto mu je odgovorio:
Ja tebe ne poznajem. Nikad u Kragujevcu nisam bio. Ovo je sve policijska
provokacija.
Posle ovog suoenja policajci su pobesneli. Preli su na sistematsko muenje
Krsta Popivode i Cane Babovi. Prvo su ih tukli po tabanima, zatim im odbijali
bubrege, lupali im glave
0 zid. U meuvremenu ruke su im stalno bile vezane na leima.
Ovo muenje trajalo je nekoliko nedelja. Pojedini agenti utrkivali su se izmeu
sebe ko e prvi naterati Canu Babovi
1 Krsta Popivodu na priznanje. Poto dotadanje metode muenja nisu donele
ba nikakvog rezultata, to su policajci odluili da pristupe rafiniranijem muenju.
I Cana Babovi i Krsto Popivoda ve su dotle bili fiziki sasvim iscrpeni, leali su
u mranim elijama. Jednog jutra izveden je Krsto Popivoda pred Kosmajca, koji
ga je bacio na pod i rekao mu:
Sad emo te otrovati!
Potom je seo na grudi Krsta Popivode, pritisnuo mu vilice, otvorio usta i ubacio
mu u drelo dve-tri ake soli. Onda mu je zaepio usta krpom, jo jae mu seo na
grudi i poeo da ga udara ilom. Pokuavajui da doe do vazduha, Krsto
Popivoda je morao da proguta so. Posle toga Kosmajac je ponovio itavu
operaciju, gurajui sve vie i vie soli u razjedena usta. Bilo je to krajem jula,
vladale su velike vruine, pa je Popivoda posle muenja odvuen u eliju, gde mu
je Kosmajac rekao1:
Ako hoe vode, a ti priznaj, pa emo ti je dati. Kroz isti nain muenja prola
je i Cana Babovi. I ona
i Krsto Popivoda proveli su tako bez kapi vode etiri dana i etiri noi. Jezik im je
bio kao cerova kora, a bubrezi takorei odbijeni.
U meuvremenu hapenja su nastavljana i dovoene su nove grupe uhapenih
na suoenje. Cana Babovi i Krsto Popivoda su sve odricali. Meu uhapenima
bilo je ljudi koji nisu bili ni lanovi Partije, ali su pod batinama priznali da su ak
lanovi Oblasnog komiteta.
Jedan od uhapenih koji se vrlo slabo drao bio je doveden pred Canu Babovi,
pa joj je rekao:
SEKRETAR CK.
253
Nemoj da si takva, sve je propalo. I mene su petnaest dana muili, nita
nisam bio priznao, ali kad je sve provaljeno, nema vie smisla trpeti ove muke.
Policajci su gledali kakav e utisak da ostave ove reci na Canu Babovi, a ona je
pljunula u lice tome oveku i rekla:
Ti si izdajnik.
Policajci su posle takvog dranja Cane Babovi i Krsta Popivode odluili da
primene jo strasnija muenja. Napolju je javno mnenje ve protestovalo zbog
masovnih hapenja, a policajci ustvari nisu imali nita u rukama, jer glavni
uhapenici nisu hteli nita da priznaju.
Tada je dola najstranija no. Izveli su Canu Babovi, pa su joj meu prste na
nogama stavljali komade hartije i onda tu hartiju palili. To su ponovili vie puta.
Istovremeno su joj palcima pritiskali lobanju iza uiju, ne bi li kod nje izazvali
nervni slom i naterali je na priznanje. Ona je ostala uporna.
Onda su preli na muenje Krsta Popivode. Vezali su mu dosta debelim
konopcem glavu, pa su onda agenti poeli da uvru svaki svoj kraj. Nita nije
pomoglo.
Krsto Popivoda imao je na desnoj nozi jo iz detinjstva jednu veliku opekotinu,
koja mu je prilikom muenja bila po-vreena, tanka koica se pocepala, rana je
bila raskrvavljena. Jedan od agenata, Coni ili Krukovac, doao je tada na ideju
da strue kost Krstu Popivodi ne bi li ga naterao na priznanje. Ranu na cevanici
proirio je noem pa je zatim uzeo turpiju i poeo da strue kost. Krsto se
onesvestio. Agenti su ga polivali vodom da doe k sebi, a onda bi nastavljali sa
turpija-njem kosti.
To je bila strana no, sea se Krsto Popivoda. ta su sve radili, to se ne
moe opisati. ovjek tu, na prvi pogled, nije na jednakoj nozi. Oni te tuku, mue,
ubijaju. A ti ima jedino svoju svijest i vrstu uvjerenost da ti se uopte ne
postavlja pitanje moe li izdrati ili ne. im te psihiki nisu uspjeli da slomiju,
oni su izgubili bitku.
Posle nekoliko dana Krsto Popivoda i Cana Babovi ponovo su izvedeni pred sve
one koji su ih teretili. Tu je bio i ef istrage ivota Simi, i jedan od efova
beogradske policije, La-zi. Jedan po jedan poeli su uhapeni da terete Krsta
Popivodu i Canu Babovi. Oni su mirno odgovorili da ne poznaju te ljude.
Policajci su pobesneli. I ne samo Kosmajac, Guberev i ostali koji su uestvovali u
neposrednom fizikom muenju, nego i efovi kao ivota Simi i Lazi. Oni su
prvi oborili Krsta Popivodu i Canu Babovi na pod, pa zajedno sa svim ostalim
agentima i andarmima poeli da ih tuku, da ih gaze nogama, ne bi li iskalili svoj
gnev, jer im je itava istraga time bila propala. Krsto Popivoda i Cana Babovi
nisu hteli nita da priznaju,
254
prilozi za Biografiju
Moma Markovi i Grga Jankez, dva druga lana Oblasnog komiteta, nalazili su se
u bekstvu, a Zika urevi u meuvremenu bio je naen mrtav u zatvoru.
Ovo junako dranje Cane Babovi i Krsta Popi vode imalo je velikog uticaja na
itavu Partiju i definitivno je sahranilo likvidatorske teorije da se muenja ne
mogu izdrati. To je ujedno mnogo pomoglo i uvrenju jedinstva Partije i
meusobnog oseanja poverenja i uzajamnosti.
Govorei jednom o dranju pred klasnim neprijateljem, drug Kardelj je podvukao
dranje Cane Babovi i Krsta Popi-vode, zatim Mihe Marinka i Joe Potra u
Sloveniji, Marka Orekovia i Rada Konara u Hrvatskoj, Pavla Papa i drugih, pa
je dodao:
To dranje pred klasnim neprijateljem mnogo je do-prinelo uvrenju
jedinstva nae Partije. U tekim ilegalnim uslovima u kojima smo radili gotovo je
stalno neko od naih drugova bio u zatvoru. Ali uverenje da te drug nee izdati,
da e izdrati sve muke da ne okalja zastavu nae Partije, to je ono to je
umnogome stvaralo i uvrivalo atmosferu drugar-stva i uzajamnog poverenja u
borbi za ciljeve koje smo sebi postavljali.
Posebna panja u godinama uoi rata posveivana je radu na ideolokom
podizanju lanova Partije. Tito je i lino vrlo mnogo radio na tom poslu. On je dao
inicijativu da se organi-zuju partiski kursevi za najui rukovodei kadar. Jedan
takav kurs bio je organizovan u Makarskoj. Na njemu je uestvovalo oko 30
drugova, meu njima Vida Tomi, Mirko Tomi, Milo Matijevi, Mara Naceva i
drugi. Kurs je organizovao drug Kardelj. Drugovi su stanovali u jednoj vili, toboe
kao turisti, u punom jeku letnje sezone na Jadranu. Drugi kurs odran je u
Zagrebu, u januarufebruaru 1941, u istoj zgradi u kojoj se odrala Peta
zemaljska konferencija. Na kursu su uestvovala tri lana Politbiroa: Aleksandar
Rankovi, Franc Leskoek i Rade Konar, zatim Vicko Krstulovi, Milentije
Popovi, arko Zrenjanin, Iso Jovanovi, Blao Jovanovi, Miladin Popovi, Boro
Vukmirovi, Sergije Krajger, Avdo Humo i drugi. Drug Tito je drao predavanja o
Partiji i o seljakom pitanju, drug Kardelj o strategiji i taktici i o nacionalnom
pitanju, Ognjen Pria o dijalektikom materijalizmu, a Krsto Popivoda o
organizacionim pitanjima i o sindikatima.
Ovi kursevi, kao i itava orijentacija na to temeljniji ideoloki rad, bili su
neophodan preduslov za konsolidaciju Partije, za uvrenje njenog idejnog
jedinstva, kojeg nije moglo biti bez borbe sa raznim oportunistikim,
likvidatorskim i revizio-nistikim shvatanjima pojedinaca ili itavih grupa. U toj
ideolokoj borbi, sticajem niza okolnosti, asopis Peat" u Zagrebu
EKRTAR CK
255
postao je, objektivno, zastava onih elemenata koji su u sutini bili protiv
konsolidacije Partije ili koji su ranije od nje otpali, a u datoj situaciji bili i protiv
marksistike prakse Partije.
U istom periodu naroita panja bila je ukazana partiskoj tampi. Dotada je bio
obiaj da se centralni partiski organ tampa u inostranstvu. Od 1925 godine
centralni partiski organ vie nije izlazio u zemlji, nego u Beu, pa posle u Parizu i
Bruxellesu. Odatle su ga kuriri donosili u zemlju ili je na konspirativan nain slat
potom. Meutim, otkako je drug Tito stao na elo Partije, centralni organ Partije
poeo je da se tampa u ilegalnim tamparijama u Jugoslaviji. Takoe su poeli
da se tampaju u zemlji ilegalni organi pojedinih pokrajinskih komiteta.
Centralnom tehnikom rukovodili su Svetozar Vukmano-viTempo i Pavle Pap.
Vukmanovi je bio pet puta hapen i izvoen pred Sud za zatitu drave, ali usled
nedostatka dokaza nije bio osuivan. Sve do 1941 nije u centralnoj tehnici bilo
nijedne provale.
Dobar deo marksistike literature izdavan je u zemlji kao polulegalna literatura.
Tako je neposredno pred rat tampan i rasturen Imperijalizam" od Lenjina u
15.000 primeraka, u dva izdanja. Slino tome itav niz marksistikih knjiga,
asopisa, listova i broura.1
Veliki deo svoje aktivnosti Partija je posveivala popularizaciji Sovjetskog Saveza.
Na tome se radilo neumorno i koristila se svaka, pa i najmanja mogunost:
izdavane su legalne i polulegalne publikacije o drutvenom i politikom ureenju
1 Koliki je bio uticaj Partije u to vreme, moe se zakljuiti iz sle-deih nekoliko
primera. ak i meu osobljem dravnih tuiotava, naroito u Zagrebu, bilo je
simpatizera Partije, koji su inili korisne usluge, pored ostalog, i prilikom
tampanja raznih polulegalnih izdanja. Ti ljudi, primenjujui Zakon o tampi,
olakavali su da razne knjige ili asopisi izbegnu zabranu bar za neko vreme, dok
se ne rasture. Oni su ak ukazivali naim ljudima koji su radili na izdavanju
knjiga na pojedine dravne tuioce koji su spremni da za izvesne novane sume
proputaju pojedine knjige. Tako se, naprimer, Imperijalizam" od Lenjina mogao
da slobodno prodaje neko vreme zato to je dravni tuilac u knjizi primljenih
ottampanih stvari napisao da je pisac Imperijalizma" V. Ili, profesor.
Isto tako i pojedini listovi mogli su da izlaze legalno zahvaljujui pomoi ljudi u
dravnom tuiotvu. Naprimer, za asopis Trideset dana" plaali smo jednom
pomoniku dravnog tuioca po 300 dinara od broja. U tome asopisu bili su
objavljeni mnogi lanci iz sovjetske tampe pod izmenjenim naslovom i uz navod
da su uzeti iz vedskih, kineskih, ili ak artistikih listova koji su izlazili pre
stotinu godina. Jednom prilikom, kad sam se nalazio na putu, moj drug Vladimir
Vita-sovi, profesor, koji nije ba bio mnogo vian ovim sitnim stvaricama,
prelamao je jedan broj Trideset dana", pa je na jedan lanak iz Pravde" stavio
da je iziao u jednom listu koji se tada tampao u Ne-makoj. Na sreu, vratio
sam se pre nego je ceo tira lista bio ottam-pan, tako da smo morali da unitimo
samo jedan mali broj primeraka.
256
PEILOZI ZA BIOGRAFIJO
SSSR-a, o reenju nacionalnog pitanja, o uspesima industrijalizacije i
petogodinjih planova, o kulturnom i umetnikom ivotu u SSSR-u.
Popularizovana su dela sovjetskih pisaca, filmovi, muzika i umetnike
manifestacije. Ova neprestana borba za popularizaciju SSSR-a, na koji su svi
komunisti u Jugoslaviji gledali kao na socijalistiku zemlju, plod pobedonosne
Oktobarske revolucije, bila je neodvojivi deo svakidanjeg praktinog partiskog
rada. Svaki napad, svaka kritika, pa i svaka sumnja u SSSR u to vreme u Partiji
je smatrana kao neprijateljska aktivnost, kao tendencija ka likvidatorstvu, kao
beanje iz bitke. Branei tada ugled SSSR-a, jugoslovenski komunisti branili su
ujedno svoju veru u napredak, u socijalizam. U to vreme, komunisti u
Jugoslaviji, kao i narod ove zemlje, jo se nisu na svome vlastitom iskustvu
ubedili koliko je duboko razmimoilaenje izmeu reci i dela rukovodilaca SSSR-a,
izmeu pisanih zvaninih istorija i stvarnog stanja fakata, koliko se Staljin
ogromno udaljio od puta kojim je Sovjetski Savez krenuo posle Oktobarske
revolucije.
Jedno od merila porasta uticaja Partije bilo je i njeno finansisko osamostaljenje.
Sve do 1937 godine Partija je zavisila od finansiske pomoi Kominterne.
Dolaskom Tita ta praksa poela je da se posve naputa. Jaanjem Partije, njenim
sve veim uticajem u masama, poeli su da obilnije pritiu lanarina i prilozi za
Partiju. Crvena pomo bila je zasnovana na tako irokoj osnovi da se ubrzo
sasvim osamostalila i iz svojih izvora pomagala uhapene drugove i njihove
porodice. S druge strane, Partija je morala da podmiruje trokove razgranate
tehnike, odravanja veza, putovanja. Svi su se ti trokovi podmirivali iz partiske
lanarine i partiskih priloga. Uopte, nikom nije ni na pamet padalo da se za te
potrebe poslui fondovima Crvene pomoi. Drugovima koji su iveli u ilegalnosti
bila je davana minimalna pomo. Seam se dobro kako je Svetozar Vukmanovi
Tempo iveo sa 300 dinara meseno, a Milovan ilas jeo toplu hranu tek svaki
drugi dan.
Kroz uporan rad na to iroj mobilizaciji narodnih masa u borbi za odbranu
nezavisnosti i integriteta zemlje, a istovremeno za bolji ivot radnih masa, za
demokratizaciju zemlje, uticaj Partije naglo je rastao u najirim krugovima.
Partija je postajala stvarni rukovodilac svega to je bilo napredno i patriotski
nastrojeno u zemlji. Narodni front, tako, nije stvaran po tipu kakav je bio u
Francuskoj, jer je u Jugoslaviji razvitak iao drugim putem. Dodue, KP je
predloila nekim strankama da se zajedniki stvori narodni front na liniji borbe
za nacionalnu nezavisnost, demokratizaciju unutranjeg poretka i poboljanje
ivotnih uslova naroda. Meutim, pojedine opozicione graanske stranke prosto
su se bile upregle u kola ove ili
Ibl'lfii: CIAM
... ,.n SIAS
nPUJABA - PRIJAVA
- . Il!>njA!'..l> ji-: u I'iVIJAVI.JUJI-. St:
i :-, M. ..i-, ii i /.I liti,! i . > ] .H...I
''^'.l, MO(.........,.
-'-li it u.,L j'.'V. ->
k'js; ji st.m ti Beonisdtr ni ta i h lu: !,!)., -.uz. H-niuvitia oj, ili u kom
drugom me-
"/KEIIA II ,U:HA HCilO.l 18 I'O/IHHA 2ENA ! DECA ISPOD 18 GODINA
MVUtkO -
muko
ensko
Mccto pcêita Mesto roenja
I "!^:
yyipaweCTaHo,viBa Vlasnik ktuie-uj>n>riteIj-$iUtio4avac
/7
GODINE 1926, ZA VREME SVOG BORAVKA U BEOGRADU, DRUG TITO JE
STANOVAO U IVANKOVAKOJ ULICI BROJ fi. POSLE
OSLOBOENJA OVA PRIJAVA PRONAENA JE U ARHIVI UPRAVE
GRADA BEOGRADA
FOTOGRAFIJA DRUGA TITA IZ DECEMBRA 1937, DOK JE ILEGALNO
BORAVIO
U AUSTRIJI. KURIRKA KOJA JE PRATILA DRUGA TITA UINILA
JE OVAJ
SNIMAK U MESTU BISCHOFSHAFEN
SEKRETAR CK
257
one velike sile i nimalo nisu vodile rauna o interesima zemlje. Zato su odbile
svaku saradnju sa KPJ na predloenoj platformi. Tako je naprimer Nova Rije",
organ SDK, pisala: Sto se tie Pukog fronta, mi ga ne propagujemo kod nas. Mi
ga ne trebamo. Mi imamo nau Seljako-demokratsku koaliciju. To je na front."
U Beogradu je Demokratska stranka, naroito preko svoje omladine, jo ee
radila na onemoguavanju Narodnog fronta. Ali Partija je utoliko upornije
ostvarivala parolu stvaranja Narodnog fronta dole u masama, na bazi programa
odbrane zemlje od faizma i stvaranja boljeg ivota radnih ljudi. Na tom
programu okupljale su se mase u Jugoslaviji, a Komunistika partija postajala je
rukovodea patriotska i revolucionarna snaga u zemlji.
Za to vreme nad Jugoslavijom su se nadvijali sve tmurniji oblaci. U aprilu 1939
Mussolini je okupirao Albaniju. Knez Pavle i Dragia Cvetkovi, sloili su se s
ovim osvajakim potezom italijanskih imperijalista. Grof Ciano, vrativi se iz
Albanije, gde je i sam uzeo uea u napadu na malu zemlju, hvalio se 15 aprila
1939 godine u italijanskom Senatu:
Od naroite vanosti je dranje Beograda, inspirisanog prijateljskim paktom, a
naroito simpatijom i poverenjem koje ve dve godine postoji izmeu dva naroda.
Beograd je shvatio da prisustvo Italije u Albaniji niukoliko ne znai neprijateljstvo
prema Jugoslaviji, ve da, naprotiv, ono pretstavlja mogunost pojaanja
solidarnosti i uspeh saradnje.
Kako su same italijanske novine javljale, ovaj deo govora grofa Ciana pozdravili
su svi prisutni italijanski senatori. Ju-goslovenski poslanik u Rimu Hristi, koji
je bio prisutan kad je grof Ciano govorio, na ove njegove reci, kako stoji u
slubenom tekstu govora, podigao se sa svog mesta i pozdravio Ciana i italijanski
Senat podizanjem ruke rimskim pozdravom.
Ovako su najodgovorniji ljudi tadanje vlade radili protiv najelementarnijih
interesa svoje zemlje. U Jugoslaviji narod je bio ogoren zbog italijanskog napada
na Albaniju. CK je izdao nekoliko proglasa o ovome dogaaju. Partiska
organizacija na Beogradskom univerzitetu uputila je itavoj javnosti sledei
proglas, 8 aprila 1939 godine:
Napad talijanskog faizma na malu Albaniju prirodni je nastavak razbojnike
osvajake politike izazivake osovine Berlin Rim. Samo je dvadeset dana prolo
od kobnih trenutaka kada su bratski slovenski narodi saveznike ehoslovake
pali u najcrnje ropstvo germanskog imperijalizma. A danas ve tragina sudbina
bratskog ekog i slovakog naroda prijeti da postane zla stvarnost naroda
Jugoslavije...
17
\
258
Pouen iskustvom ekog i slovakog naroda, herojski albanski narod, slabo
naoruan, prua otpor vojno neuporedivo jaem neprijatelju. Ta borba albanskog
naroda, njegova borba za slobodu i za nezavisnost Albanije, borba je istovremeno
i za ivotne interese nae drave! Ne okupira Mussolini Albaniju samo radi
Albanije. Njemu je potrebno samo da ue u Albaniju da bi Jugoslavija bila
blokirana sa svih strana i da bi je tim lake imperijalisti osovine BerlinRim
rasprili i okupirali. Nee se Mussolini zadrati na naoj granici! On ulazi danas
u Albaniju da bi sutra bacio u svoje ropstvo Dalmaciju, Crnogorsko i Hrvatsko
Primorje."
Da bi koliko toliko konsolidovao svoj reim, knez Pavle je napravio preko Dragie
Cvetkovia sporazum s Vlatkom Ma-ekom, dajui izvesna vea prava hrvatskoj
buroaziji, dok se teror u Hrvatskoj prema radnikoj klasi i radnim masama
uopte znatno poveao. Uskoro posle tog sporazuma zabranjeni su klasni
sindikati u Hrvatskoj i u celoj Jugoslaviji, a mnogi rukovodei komunisti i
sindikalni funkcioneri odvueni u koncentracione logore.
Pre toga Vlatko Maek vodio je direktne pregovore s Mus-solinijem, koji mu je
slao finansisku pomo u cilju razbijanja Jugoslavije. O tome grof Ciano detaljno
pie u svome Dnevniku".1
1 Grof Ciano u svom Dnevniku", na 84 stranici amerikog izdanja, pod
datumom 18 maj 1939, kae:
Carnelutti, poslat od Maeka traio je informacije o tome ta smo razgovarali sa
knezom Pavlom i na ta smo se obavezali. S nae strane ne menja se politika, jer
Beograd nije dao nikakvu formalnu obavezu pristupanja osovini. Zatim me je on
obavestio: (1) Maek vie ne eli da napravi bilo kakav sporazum sa Beogradom;
(2) nastavie sa svojim separatistikim pokretom; (3) trai jedan zajam od
dvadeset miliona dinara; (4) u roku od etiri meseca, na na zahtev, on e biti
spreman da zapone sa pobunom. Dogovorili smo se da se sastanemo kad se
vratim iz Nemake, kako bismo nastavili pregovore."
Grof Ciano dalje navodi da ga je Mussolini ovlastio da da finansisku pomo
Maeku. O tome on pie u svome Dnevniku" 26 maja 1939:
Razgovor s Carneluttijem, koji se vratio iz Zagreba. Danas on potvruje da je
Maek vrsto odluio da odbaci svaki sporazum s Beogradom i da pripremi
pobunu. U posebnom zapisniku, utvrdili smo i ugovorili sledee take:
li Italija sa 20 miliona dinara finansira Maekov hrvatski pokret;
2) Maek se obavezuje da e pripremiti revoluciju u roku od 46 meseci;
3) odmah e pozvati italijanske trupe da osiguraju red i mir;
4) Hrvatska e se proglasiti nezavisnom dravom u savezu s Rimom; imae svoju
vladu, ali ministar vanjskih poslova i narodne odbrane bie zajedniki s Italijom;
5) Italija e moi da dri oruane snage u Hrvatskoj i da ima svoga generalnog
namesnika, kao to ga ima u Albaniji;
6) posle nekog vremena odluie se o mogunosti sklapanja personalne unije."
SEKRETAR CK
259
Rat je bio na pragu. Dolo je do zakljuenja sovjetsko-nemakog pakta. lanovi
KPJ primili su taj pakt kao discipli-novani komunisti, smatrajui da je on
potreban radi zatite bezbednosti Sovjetskog Saveza, u to vreme jedine
socijalistike drave u svetu. Tada se jo nije znalo za tajne klauzule koje je on
sadravao, a koje su omoguavale Sovjetskom Savezu da se mesa u prava drugih
naroda, a naroito malih.
Meutim, sovjetsko-nemaki pakt nije uticao nijednog trenutka u pravcu
slabljenja politike i moralne pripreme za odbranu Jugoslavije u sluaju napada
hitlerovske Nemake i faistike Italije, niti je izmenio liniju Partije u svestranoj
borbi protiv nemakog i italijanskog imperijalizma i njegovih agresivnih akata.
Istina, Partija se istovremeno borila protiv pokuaja da se Jugoslavija uvue u rat
kao pion Chamberlaina i Daladiera, ali je pomagala sve one mere koje su ile na
odbranu zemlje. Tako, naprimer, kada je u Jugoslaviji bila izvrena delimina
mobilizacija, Partija je dala direktivu lanovima i savetovala narodu da se odaziva
toj mobilizaciji. U isto vreme vodila je estoku borbu protiv petokolonakih
elemenata u vojsci, a naroito protiv anacionalnih generala, koji su otkrivali svoje
sabotersko lice ak i u onim deliminim mobilizacijama koje bi jugoslovenska
vlada povremeno preduzimala. Tito je lino u centralnom organu Partije
Proleteru" napisao lanak u kome je kritikovao nain na koji se prave utvrenja
du ne-mako-italijanskih granica.
Takva izrazito antiimperijalistika linija nae Partije izazvala je napade i jednog i
drugog krila buroazije, kako onog upregnutog u englesko-francuska kola, tako i
sila osovine. Nije sluajno da je Hitlerov ministar spoljnih poslova Ribbentrop, 22
juna 1941 godine, kada je Nemaka objavila rat SSSR-u, u svome govoru, kao i
dokumentima koje je priloio tome svome govoru, nairoko citirao proglase KPJ
posle zakljuenja so-vjetsko-nemakog pakta kao dokaz neprijateljstva SSSR-a
protiv Nemake. Evo samo jednog od tih mesta u govoru Ribben-tropa, u kome se
analizira delatnost KPJ 1939 i 1940 godine:
Tako je povodom godinjice nemako-ruskog sporazuma, 23 avgusta 1940
godine, izdat letak koji je napao jugoslovensku vladu zato to ona sprovodi
politiku zblienja ka Rimu i Berlinu i zato to eli da se upregne u
imperijalistika kola Nemake i Italije". Spoljnopolitika propaganda zahteva
naslanjanje Jugoslavije na Rusiju. Tako je u jednom komunistikom letku
rasturenom u novembru u Zagrebu napadnut Maek zato to eli zemlju da
proda faistikim imperijalistima u Berlinu i Rimu". U jednom letku koji je u
Sloveniji cirkulisao povodom ruskog dana revolucije,
17*
\
260
7 novembra 1940, upuuje se protest protiv vrljanja Cvetkovie-vog reima sa
imperijalistikim vladama u Berlinu i Rimu".
Reim kneza Pavla krvavo se bio obraunavao sa sve jaim pokretom masa. U
decembru 1939 godine, prilikom demonstracija u Beogradu, andarmerija je
otvorila vatru na demonstrante i ubila est ljudi, a preko pedeset ranila.
Istovremeno je knez Pavle naredio stvaranje koncentracionih logora, u koje su bili
odvedeni mnogi funkcioneri nae Partije koje je policija bila nasumce pohvatala.
U toku 1938 i 1939 godine Tito je u dva maha odlazio u Moskvu. Tamo se
zadrao krae vreme. Bio je na razgovorima sa Dimitrovom. Jo je vladalo
nepoverenje prema jugosloven-skim komunistima. Tito se sea da je jednom na
ruku u trpezariji Kominterne sedeo za stolom sa Veljkom Vlahovicem1, tada
pretstavnikom CK SKOJ-a u Komunistikoj omladinskoj inter-nacionali. Vlahovi
je rekao Titu:
Gledaj kako niko nee da sjedne za na sto!
Tito mu je odgovorio:
Nita, nita, jo e se oni grabiti oko toga ko e sjesti k nama.
Tito se iz SSSR-a vratio u zemlju poetkom marta 1939 godine. Imao je lani
vedski paso na ime Johna Alexandra Karls-sona, inenjera, roenog u
Stockholmu, 23 decembra 1897 godine. Iz Rusije je otiao brodom do Havrea, a
odatle preko Svaj carske za Jugoslaviju. U Veneciji je siao s voza i ukrcao se na
brod za Suak, jer je tamo bila manja kontrola nego prilikom prelaza kopnene
granice.
Poslednji put pre rata u Jugoslaviji bio je Tito u Moskvi krajem 1939, kad se i
vratio. Zbog rata na Zapadu vraao se preko Turske. Kad je krenuo na put, bio je
bolestan od gripa. Iao je iz Odese brodom za Carigrad. Meutim, kontrola je bila
vrlo stroga. Tito je imao kanadski paso na ime
1 U Kominterni se raspoloenje prema Jugoslaviji promenilo uoi rata, a naroito
kada je u Moskvu doao jedan od sekretara Komunist ke partije ehoslovake,
verma. On je kao ilegalac boravio nekoliko meseci u Jugoslaviji, 1939 godine, pa
mu je naa Partija pomogla da se ilegalno prebaci preko Bugarske u SSSR. Za
vreme svog boravka u Jugoslaviji, verma je prisustvovao i na nekoliko partiskih
konferencija u raznim krajevima zemlje. Tako je on zajedno s Milovanom ilasom
uestvovao u radu partiske konferencije za Sloveniju, koja je bila odrana u
Jotovom mlinu, u Medlogu kod Celja. Doavi u Moskvu, Sverma je dao
rukovodiocima Kominterne potpun izvetaj o radu Partije u Jugoslaviji i njenim
uspesima. verma je ostao u SSSR-u do 1944 godine, kada je prebaen u
Slovaku, gde je bio jedan od voa ustanka. On je u Slovakoj poginuo pod vrlo
sumnjivim okolnostima. Njegova ena uhapena je 1951 godine u Pragu, a dotle
je bila na jednom od rukovodeih poloaja u CK KP ehoslovake.
SEKRETAR CK
261
Spiridona Mekasa. Morao je due vreme ostati u Carigradu, jer nije mogao da
izvadi potrebne vize za Jugoslaviju. Iz Zagreba, po nalogu partiske tehnike,
otputovao je u Carigrad Vladimir Velebit i doneo drugu Titu jedan paso.
Meutim, taj paso nije bio najbolje izraen, pa je drug Tito morao i dalje da
eka. Iz Jugoslavije je poslat drugi kurir, jedna drugarica iz Slovenije1, koja je
donela nov paso, ali ni taj nije bio upotrebljiv. Konano je ova drugarica
slobodnom rukom ucrtala u Titov paso na ime kanadskog graanina Spiridona
Mekasa jugoslovensku vizu. Tako je drug Tito krenuo za Jugoslaviju. Da bi
zavarao trag policijama, naroito turskoj koja mu je ve bila za petama, on je
izvadio brodsku kartu kao da ide za Sjedinjene Amerike Drave. U brodskoj
agenciji rekao je da eli da se ukrca na italijanski brod Conte di Savoia", koji je
polazio za Ameriku iz Napulja. Na osnovu ovakve karte bilo je logino da do
Napulja iz Turske doe preko Jugoslavije. Tako je on doao u Jugoslaviju preko
Soluna. Jugoslovenski policiski organi nisu na njega obraali veliku panju, jer
su videli da ima tranzitnu vizu. Kad je voz stao u Zagrebu, Tito je jednostavno
siao s voza i napustio stanicu. Meutim, putnik Spiri-don Mekas, koji je bio
izvadio kartu za Conte di Savoia" nije se pojavljivao u Napulju niti je bio otkazao
svoj put. Brod je krenuo bez njega, ali u Gibraltaru, kako je Tito kasnije saznao,
engleske vlasti su zaustavile i pretresle brod, jer im se uinilo da je taj Spiridon
Mekas ipak na brodu, samo pod drugim imenom.
U Jugoslaviji oekivali su Tita novi krupni zadaci. Trebalo je pripremiti zemaljsku
konferenciju na kojoj bi se pretresla itava situacija u Jugoslaviji i donele
odgovarajue odluke. Bila je ve jesen 1940 godine. Uslovi ilegalnog rada bili su
sve tei, ali Partija je ve bila postigla iroki uticaj u masama. Reim je sprovodio
krvavi teror. Posle demonstracija od 14 decembra 1939, kada je u Beogradu
ubijeno nekoliko studenata i radnika, talas terora nije poputao. U toku 1940
godine u svim veim gradovima nae zemlje organizuju se velike demonstracije.
Prvog septembra 1940 godine u Zagrebu, Splitu i Mostaru, na dan godinjice
objavljivanja rata manifestovalo se za mir, za savez sa Sovjetskom Rusijom, protiv
skupoe. Policija uguuje u krvi svaku i najmanju manifestaciju, kao to je bio
sluaj u Koutnjaku, 8 septembra 1940 godine, kada puca u goloruke omladince,
koji su izali na masovni izlet u Koutnjak na kulturnu priredbu.
Istovremeno reim CvetkoviMaek donosi niz uredbi i zakona koji su imali za
cilj faiziranje zemlje i slabljenje od-
1 To je bila Mira Rui, tada student arhitekture.
262
branbene moi Jugoslavije. To su: uredba o zavoenju koncentracionih logora,
zakon o Jevrejima, uredba o radnim jedinicama, uredba o nastavi u srednjim
kolama, uredba o reavanju radni'ko-poslodavakih sporova, uredba o itnim
tritima i tako dalje. Upreui Jugoslaviju sve vie u kola Hitlera i Mus-solinija,
vlada CvetkoviMaek gledala je da teret ratnih priprema prebaci na lea
radnih masa, a u korist pekulanata. Zato je narod ovu vladu prozvao vladom
gladi i skupoe". Radnika klasa ponovo je bila primorana da stupa u trajkove
da bi ouvala izvesna prava koja je stekla borbom 1936, 1937 i 1938 godine.
Takvi su trajkovi bili: u Trepi, gde je trajk voen 47 dana i zavren pobedom
radnika i potpisivanjem kolektivnog ugovora, zatim veliki trajk radnika
aeronautike industrije u Beogradu i Zemunu, zapoet 22 aprila 1940 godine. U
njima policija zavodi nezapameni teror, a radnici dobijaju masovne pozive na
vojnu vebu. Reim, dalje, stvara svoje sindikate, a 31 decembra 1940 zabranjuje
klasni radniki sindikalni pokret URS.
U isti mah, rad Partije ne jenjava ni jednog trenutka. CK odluuje da se sazove
zemaljska partiska konferencija. Pripreme za konferenciju bile su briljivo
izvrene. Prvo su odravane mesne, zatim okrune, pa na kraju pokrajinske
konferencije, na kojima su birani delegati za zemaljsku konferenciju. Na tim
konferencijama birana su rukovodstva na demokratski nain. Dotad je bila
praksa, usled uslova rada, da su nia rukovodstva bila imenovana od viih.
Meutim, u 1940 godini skoro sva partiska rukovodstva bila su izabrana na
partiskim konferencijama. Kao mesto za odravanje konferencije izabran je
Zagreb. Bilo je predvieno da e uestvovati 105 delegata. Trebalo je nai
odgovarajuu prostoriju gde bi se toliko ljudi sastalo a da ih niko ne primeti. Na
periferiji Zagreba, u Dubravi, iznajmljena je jedna kua na sprat, pa se u nju
polako poela da unosi hrana za stotinu ljudi, jer je trebalo da konferencija traje
tri dana. Krajem oktobra izabrani delegati poli su na konferenciju. Oni u tom
trenutku nisu znali gde e se ona odrati, nego su ili od veze do veze, koja ih je
dalje predavala. Naprimer, drugovi iz Bosne doli bi u Slavonski Brod, gde im je
reeno da idu za Zagreb. Delegati su dolazili po grupama. Konano su se svi
skupili jedne veeri u oktobru 1940 godine.
Konferencija je trajala tri dana, i za to vreme niko od prisutnih nije smeo izlaziti
iz kue. Konferencija je temeljito pretresla dotadanji rad Partije. Bilo je preko 11
referata po raznim pitanjima, vodila se vrlo iva i plodna diskusija. Kon-statovani
su uspesi u radu. Broj lanova Partije porastao je za vie od 200%. Partija je tada
brojala oko 12.000 lanova i 30.000 skojevaca, ali bi njen uticaj bilo pogreno
ceniti po broju lanova. To je bila kadrovska partija, sastavljena od prekaljenih
SEKRETAR CK
263
boraca, koji su imali ogroman uticaj u sredini u kojoj su radili. Bilo je sluajeva
da su trajkovi u velikim preduzeima sa po hiljadu i vie radnika bili voeni od
elije u kojoj su se nalazila svega tri lana Partije.
Ova konferencija, nazvana Peta zemaljska, imala je isto-riski znaaj. Ona je bila
poslednja smotra pred odluujue dane koji su dolazili. Pet meseci posle ove
konferencije Jugoslavija je bila napadnuta od hitlerovske Nemake i faistike
Italije. Dogodilo se ono na ta je Partija nebrojeno puta od 1937 godine ukazivala
narodima Jugoslavije. U rezoluciji konferencije bilo je reeno:
Prenoenjem ratnog poara na Balkan ratna opasnost neposredno ugroava
Jugoslaviju... Susjedne totalitarne sile svakim danom prave sve vei pritisak na
male narode na Balkanu, a naroito na Jugoslaviju, traei da se potpuno potini
njihovim ratnim potrebama i ciljevima. Radi to jaeg ekonomskog izrabljivanja
zemlje trai se uvaanje takozvanog totalitarnog sistema u Jugoslaviji, poput
Rumunjske i drugih zemalja..."
Na ovoj konferenciji takoe je ukazano na izdajniku ulogu reima kneza Pavla
koji sprema prodaju nezavisnosti Jugoslavije silama osovine.
Treeg dana uvee bio je izabran novi CK od 31 lana i 10 kandidata. Izabran je i
Politbiro od sedam lanova. Sa konferencije upueni su pozdravni telegrami
Staljinu, Dimitrovu i rtvama belog terora u Jugoslaviji. Zavrnu re je dao Tito.
Svoj govor je zavrio poklikom:
Drugovi, pred nama su odluujui dani. Naprijed sada u konanu borbu.
Iduu konferenciju moramo odrati u osloboenoj zemlji i od tuina i od
kapitalista!
Dogaaji su se razvijali sve brim tempom, nosei sobom nova iskuenja za
narode Jugoslavije. Njihov slobodan razvitak, pa ak i dalji opstanak zavisio je od
snaga koje su u zemlji mogle pruiti otpor vladi koja je zemlju vodila pravo u
katastrofu. Knez Pavle, nastavljajui svoju proosovinsku politiku, prilikom svoje
posete Hitleru, 1 marta 1941 godine, definitivno je pristao da Jugoslavija pristupi
Trojnom paktu (Nemaka, Italija, Japan), to jest da poe tragom Maarske,
Rumunije i Bugarske i postane osovinska baza za rat protiv ujedinjenih nacija.
Vredno je ukazati na to koji je momenat naroito doprineo tome da se knez Pavle
prilikom te posete definitivno odluio za sile osovine u Drugom svetskom ratu.
Bivi jugoslovenski ambasador u Wachingtonu, Konstantin Foti, u svojoj knjizi
Rat koji smo izgubili" veli da je tom prilikom Hitler obavestio kneza Pavla da e
nemake oruane snage napasti Sovjetski Savez u toku
264
SEKRETAR CK
265
1941 godine. Posle toga, knez Pavle se odluio za pristupanje Jugoslavije Trojnom
paktu. Prema drugim izvorima, na ovom sastanku od 1 marta 1941 godine Hitler
je pred kneza Pavla postavio i pitanje budueg vladara Rusije, dajui mu nade da
to moe biti i neko iz kue Karaorevia.
Tako je 25 marta 1941 dolo do pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu u Beu.
CK KPJ jo istoga dana izdao je proglas osuujui izdaju u Beu. Iste veeri izbile
su estoke uline demonstracije u Beogradu, Splitu, Kragujevcu, Niu, Leskovcu i
mnogim drugim mestima u zemlji. To je estoko uzdrmalo reim i pokazalo kako
narodne mase osuuju pristupanje Trojnom paktu. U nekim gradovima, kao
naprimer u Kragujevcu, policija je bila nemona, jer je u demonstracijama
uestvovao skoro itav grad na elu s radnicima.
U zoru 27 marta 1941, jedna grupa mlaih avijatiarskih oficira, poneta talasom
narodnog ogorenja koji je Partija usme-ravala u pravcu obaranja izdajnike
vlade, izvrila je dravni udar. U Beogradu toga jutra od lanova Politbiroa bili su
samo Milovan ilas i Rade Konar, dok su se Tito, Kardelj i Aleksandar Rankovi
nalazili u Zagrebu. U burnim demonstracijama u Beogradu tokom itavog dana,
od ujutru do uvee, prave mase naroda su se potpuno odvojile od onog to se
htelo da nametne masama, a to je svoju ulogu bilo odigralo. U najuem centru
grada, na Terazijama, skupili su se etnici, sokoli, drei ikone i kraljeve slike, a
dalje od Terazija ka Slaviji, bio je stvarni narod, borben i reen da pod novim
parolama i novim zastavama brani svoju zemlju i slobodu.
Tito je toga dana u Zagrebu razgovarao sa Krstom Popi-vodom. Rekao mu je:
Idemo u rat. Treba biti spreman.
Istoga dana iz Beograda su krenuli vozom Mitra Mitrovi i jo jedan drug da
podnesu Titu izvetaj o toku demonstracija. Za 28 mart beogradska partiska
organizacija bila je zakazala radniki zbor kod Vukovog spomenika. Simovieva
vlada ve je bila spremila jedan odred andarma i starih policiskih agenata, koji
su imali zadatak da silom rasture ovaj zbor. Milovan ilas i Rade Konar pravilno
su ocenili situaciju i doli do zakljuka da bi radniki zbor mogao da dovede do
krvoprolia i cepanja snaga, pa su dali direktivu da se zbor ne dri. Tito je stigao
u Beograd 28 marta1 i sloio se s donetom direktivom. U ali je rekao nekim
beogradskim drugovima:
Kakvi ste vi sektai, zaudio sam se kad ste zbor odloili.
I
1 Tito je 28 marta 1941 doleteo avionom iz Zagreba u Beograd. Tom prilikom
putniki avion tipa Lockheed", u kome se vozio, imao je kvar u motoru, pa
zamalo to nije dolo do avionske nesree.
Iz dokumenata objavljenih posle rata vidi se da Hitler, obaveten o dogaajima u
Jugoslaviji, u prvi mah nije mogao da veruje u istinitost vesti, mislio je da je to
izmiljotina, ali novi izvetaji i telegrami iz Beograda uverili su ga u njihovu
istinitost. Jo iste veeri dao je nalog Vrhovnoj komandi ne-make suvozemne
vojske da pripremi i rukovodi operacijama protiv Jugoslavije, sa zadatkom da se
Jugoslavija uniti vojniki i kao drava". Operacija protiv Jugoslavije dobila je
ifru Poduhvat 25", a XII armija, pod komandom feldmarala Lista, i II armija
pod komandom generalpukovnika Weichsa odreene su da taj zadatak izvedu.
XII armija, koncentrisana u Bugarskoj, imala je jednim svojim krilom da
dejstvuje i protiv Grke.
O svojim odlukama Hitler je jo iste noi obavestio Musso-linija. U dva sata
izjutra nemaki poslanik u Rimu, Mackensen, posetio je Mussolinija i predao mu
Hitler ovo lino pismo. Mus-solini je prihvatio sve predloge Hitler a. Mackensen je
u etiri sata izjutra poslao odgovor Hitleru:
Due, koji je uinio utisak najvee sveine i nepomuenog mira, izgleda da
pozdravlja, radi docnijeg opteg ureenja, promenu koja je nastala u Jugoslaviji,
poto se sad prua prilika da se preiste rauni sa vestakom tvorevinom
Versaillesa, kojoj je kumovao Wilson. Poslednje dranje Jugoslavije, koje nema
primera u svet-skoj istoriji, odjek je Sarajeva, prouzrokovanog od istih
nepopravljivih elemenata."
Tako je Hitler za napad protiv Jugoslavije dobio pomo Italije. Na to isto su se
obavezale Maarska, Bugarska i Ru-munija. Italijanska II armija imala je da
napadne s lea na Sloveniju. Maarske trupe imale su da udare sa severa na
"Vojvodinu. Rumunija je stavila Hitleru na raspolaganje svoju teritoriju kao bazu
za napad na Jugoslaviju. Bugarska je uinila isto, a osim toga bugarske trupe su
od nemake komande dobile nalog da dre granicu prema Turskoj, kao zatitu
protiv eventualne intervencije Turske.
Posebno je Hitler s Goringom diskutovao. kako da kazni glavni grad Jugoslavije,
Beograd. Odlueno je da se Beograd napadne jakim formacijama nemakog
vazduhoplovstva. Hitler je bio naroito gnevan jer su mu dogaaji u Jugoslaviji
pokvarili planove za napad na SSSR. Zbog operacija u Jugoslaviji Hitler je
naredio da se izvoenje plana Barbarossa", to jest napad na SSSR, odloi prvo za
etiri nedelje, pa posle za est nedelja. Tako ga je ruska zima uhvatila na pragu
Moskve.
Meutim, Simovieva vlada u Beogradu pokazala se vrlo neodluna prema ovim
planovima Hitlera za napad na Jugoslaviju. To je, pre svega, bilo posledica njenog
unutranjeg ne-
266
jedinstva. U njoj se nalazio dobar deo politiara koji su u sutini odobravali
raniju politiku kneza Pavla. Neki od njih nisu ni slutili ta se deava 27 marta,
nego su bili zaprepaeni kad su ih oficiri odveli u Generaltab, gde im je
saopteno da su postali ministri! A ni u samom Generaltabu nije bilo jasnog
gledanja. On je bio preplavljen petokolonaima i ljudima koji nisu imali vere ni u
snagu zemlje ni u mogunost otpora Hitleru.
Iz tih razloga Simovieva vlada nije imala vrst pravac ni u unutranjoj ni u
spoljnoj politici. Pre svega, ona je odmah dala izjavu da prihvata Trojni pakt.
Ministar spoljnih poslova nove vlade, dr. Momilo Nini, uputio je jednu notu
Nema-koj, Italiji i drugim osovinskim zemljama u kojoj je sveano izjavio da
Jugoslavija priznaje sve svoje potpisane obaveze, prema tome i pristupanje
Jugoslavije Trojnom paktu. Dalje, vlada je odluila da jedna njena delegacija, na
elu s potpret-sednikom vlade dr. Slobodanom Jovanoviem, ode odmah u posetu
Mussoliniju u Rim i tamo jo jednom potvrdi vernost nove jugoslovenske vlade
silama osovine. Ispitivana je mogunost slanja jedne sline delegacije u Berlin.
Istovremeno je poslata jedna delegacija u Moskvu da pregovara oko sklapanja
ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi.
Najgore od svega, vlada nije preduzela nikakve mere za odbranu zemlje. Umesto
da jo prvog dana posle 27 marta proglasi optu mobilizaciju, ona je to uinila
tek 7 aprila, dakle tek drugog dana Hitlerovog napada na Jugoslaviju. Takoe
nije nita uinjeno za uvrivanje jedinstva zemlje. U Zagrebu je tavie samo 30
marta pohapeno preko dve stotine istaknutijih komunista i baeno u policiski
zatvor, gde su drani pod jakim policiskim i andarmeriskim straama sve do
ulaska Nemaca u Zagreb. Ban Banovine Hrvatske dr. Ivan Subai nije dozvolio
da se oni puste iz zatvora ni kad su ve Nemci bili na domaku, 10 aprila 1941, i
tako ih svesno i namerno predao u ruke Ge-stapoa i ustaa. Sam pretsednik
vlade Simovi i itava njegova vlada duboko su bili uvereni da Hitler nee napasti
Jugoslavij u. Simovi je odredio venanje svoje erke za 6 april ujutru, ba kada
su nemake bombe poele da zasipaju Beograd. Jo jedan primer netanog
procenjivanja situacije: komandant Tree armije, general Joca Naumovi,
razgovarao je 6 aprila u jedan as izjutra s Generaltabom, odakle su mu poruili
da nema neke blie opasnosti od rata, jer nekoliko jugoslovenskih ministara
odlaze u Berlin!
Glasa etrnaesta USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE
esti april. Ostvarenje Hitlerove pretnje. Istoriski Plenum CK u Zagrebu
krajem aprila 1941. Jasne Titove perspektive. Hitler priprema napad na
SSSR. Dvadeset i drugi juni. Moskva protivna stvaranju organa nove vlasti
u Jugoslaviji. Apeli iz Moskve za pomo. etvrtog jula CK KPJ odluuje da
smesta otpone oruana borba. Delegati CK KPJ sa izvanrednim ovlatenjima.
Prepiska TitoTempo, TitoKardelj, TitoRankovi, u julu i avgustu 1941.
Uloga CK KPJ u razvijanju ustanka u raznim krajevima Jugoslavije. Tito jo u
septembru 1941 postavlja Moskvi pitanje stvaranja Nacionalnog komiteta.
Savetovanje u Stolicama. Prva ofanziva.
estog aprila ujutru, kada je rat izbio, Tito se nalazio u svom ilegalnom stanu, na
periferiji Zagreba. Da je rat otpoeo, saznao je tek u 11 sati pre podne od jednog
suseda koji je sluao neku nemaku radio-stanicu, jer je Radio-Beograd prekinuo
svoje emisije jo ujutru, odmah posle bombardovanja.
Tito je odmah poao u grad da se sastane s drugovima. Sazvao je toga dana
sednicu CK KP Hrvatske, na kojoj je bilo reeno da se uputi jedna delegacija do
taba armije i da se zahteva da se svi nemobilisani radnici prime u armiju ili da
se naoruaju za odbranu grada od Nemaca. Ova intervencija nije donela
rezultata, usled pometnje koja je vladala u tabu.
U Zagrebu je prvih dana rata Tito u ime CK KPJ izdao proglas, u kome je pozvao
sve komuniste da budu u prvim redovima odbrane otadbine. U proglasu su
stajale i ove reci:
Vi koji se borite i ginete u borbi za svoju nezavisnost, znajte da e ta borba biti
okrunjena s uspjehom... Ne klonite duhom, zbijte vrsto svoje redove, doekujte
uzdignute glave i najtee udarce...
268
Istovremeno bilo je odlueno da se pojedini drugovi probiju na jug u Bosnu, gde
se nalazila glavnina jugoslovenske vojske, radi pomaganja na organizovanju
odbrane. Ivan Milu-tinovi, lan Politbiroa, zajedno sa urom Pucarom krenuo je
za Bosnu.
Uto je stigao u Zagreb Edvard Kardelj, koji je bio u Beogradu 6 aprila ujutru i
doiveo sva bombardovanja. On je Titu i Aleksandru Rankoviu, koji se takoe
nalazio u Zagrebu, do-neo prve detaljne vesti o razaranju Beograda i pometnji
koja je vladala u jugoslovenskoj vojsci. Doneo je i prve vesti o drugovima iz
Beograda. Dilas i Svetozar VukmanoviTempo nalazili su se 6 aprila ujutru u
blizini Kalenia guvna, oekujui da otponu manifestacije povodom potpisivanja
jugoslovensko-sovjetskog ugovora, potpisanog te noi u Moskvi. Kad je naiao
prvi talas bombardera, oni su se sklonili u jednu kuu u Stikoj ulici. Ali ilas i
Tempo nisu hteli da siu u podrum, nego su ostali u kapiji kue. Posle nekoliko
trenutaka jedna bomba pala je na samu kuu, probila se do podruma i tu
eksplodirala. Svi oni koji su bili u podrumu, poginuli su, a Dilas i Tempo nagu-
tali su se praine i baruta, ali su ostali nepovreeni.
Desetog aprila Zagreb je bio okupiran. Hitlerovski tenkovi tutnjali su
zagrebakim ulicama hitajui na jug, u Bosnu, da unite ostatke jugoslovenske
vojske. Njen otpor nije dugo trajao. Vojska nije imala jedinstvene komande, izdaje
je bilo na svakom koraku. Mnogi komandanti armija bili su izvan svojih tabova,
a takoe nije postojala nikakva efikasna veza sa Vrhovnom komandom. Utom su
muki udarili i Italijani s lea. Oni su na granici bili zadrani i mogli su da
nastave napredovanje tek kad su Nemci prodrli s druge strane granice. U Albaniji
su jugoslovenske trupe izvrile protivudar i bile dole ve na etiri kilometra od
Skadra. Nekoliko dana kasnije Simovieva vlada odluila je da kapitulira pred
neprijateljem. General Kalafatovi dobio je nalog da potpie bezuslovnu
kapitulaciju. Kralj, vlada i Vrhovna komanda dobeali su do Nik-ia, gde su ih
ekali spremni avioni. Oni su napustili zemlju i narod u njihovom najteem asu.
Kralj Petar je uinio ono to mu je kasnije narod najvie zamerio: pobegao je s
bojnog polja.1 Oni su za sobom ostavljali vojsku razbijenu, zemlju pod
neprijateljem. Generali i vii oficiri nareivali su da se oruje odloi i da se preda
neprijatelju. Mlai oficiri su to odbijali i neki od njih odlazili su s vojnicima u
umu ili sklanjali oruje na sigurno mesto. Bilo je nekoliko starijih oficira koji su
iza-
I
1 Kralj i vlada nisu zaboravili da sa sobom ponesu jedan deo zlata Narodne
banke. Potovarili su u avion desetak sanduka sa zlatom. Iznad Grke, u buri,
jedan od tih sanduka pao je na glavu jednog ministra i ubio ga.
NARODNI USTANAK
269
brali drugi put. Jedan pukovnik, kad je doao do mosta na Drini kod Viegrada i
kad je video nemake tenkove, nije hteo da da oruje, nego je sebi ispalio metak u
elo. Posle nekoliko dana Hitler je u svom govoru naduveno javljao da je zarobio
344.162 jugoslovenska vojnika i oficira.
U roku od nekoliko nedelja Hitler je ostvario ono ime je pretio. Jugoslavija je bila
razbijena ne samo vojniki, nego i kao drava. Italijanske divizije okupirale su
Crnu Goru, vei deo Slovenije, Daln.acije i Primorja. Maari su se dokopali
plodne Bake i Baranje, Bugari Makedonije i pojedinih delova Srbije. Nemaka je
uzela severni deo Slovenije. U Hrvatskoj je stvorena kvislinka Nezavisna Drava
Hrvatska", pod komandom Ante Pavelia, Mussolinijevog i Hitlerovog plaenika.
Hrvatska je tako potpala pod protektorat Italije. Jedan itali-janski princ trebalo je
da postane kralj Hrvatske.
Jugoslavija je bila raskomadana. Ali se Hitler nije zaustavio samo na tome. On je,
s jedne strane, gurnuo kvislinga Pavelia da otpone s masovnim istrebljivanjem
Srba u Hrvatskoj. Tako je poeo jedan od najstranijih pokolja u Drugom svet-
skom ratu. itava sela su bila izvoena pred ogromne jame i tu su ljudi i ene,
majke i deca, klani i bacani u njih. Na drugim mestima ljudi su jednostavno
bacani u provalije. S druge strane, Hitler je potsticao kvislinge iz Srbije da u
Bosni vre pokolje muslimana i Hrvata. Stara osvajaka parola: divide et im-pera,
sada je dobila jo jedno svoje krvavo ostvarenje u Jugoslaviji.
Iz krajeva Jugoslavije koji su potpali direktno pod Trei Rajh, kao naprimer
tajerska u Sloveniji, svi oni Slovenci koji su odbili da dadu izjavu da su Nemci
bili su primorani da se isele sa svog ognjita u roku od 24 asa. Sa sobom su
smeli da ponesu samo ono to se moglo uzeti u ruke. U Beogradu poele su
pripreme za pretvaranje ovog grada u nemaki festung. U do jedinim kvartovima
stanovnitvo je ve dobij alo nalog da se iseli. Na njihovo mesto trebalo je da
dou nemake porodice iz Rajha. Istovremeno, u Beogradu su poeli da se
pojavljuju plakati: Za svakog Nemca koji se nae ubijen, bie streljano stotinu
Srba." Otpoelo je i odvoenje Jevreja. Beograd, grad poznat po tome to u njemu
nikad nije bilo antisemitizma, osvanuo je jednog dana s plakatiranim nareenjem
da svaki Jevre-jin mora da nosi utu traku.
Nastali su bili teki dani za Jugoslaviju. Postavljalo se pitanje biti ili ne biti za
itavu naciju. U tim tekim danima dolo je jedno saoptenje iz Moskve koje je
izazvalo zaprepaenje u itavoj zemlji. Sovjetska vlada je slubeno saoptila da
Jugoslavija kao drava vie ne postoji, pa se prema tome ukida jugoslovensko
poslanstvo u Moskvi. Teko je bilo pravdati ovaj
270
NARODNI USTANAK
271
korak Moskve. Sva objanjenja da se to ini iz taktikih razloga prema Hitleru
nisu nalazila odjeka meu jugoslovenskim masama.
Digli su glavu i izdajnici svih vrsta. Prvo komesarijat Milana Aimovia, biveg
upravnika grada Beograda, pa zatim vlada Milana Nedia, uspostavili su civilnu
vlast u itavoj Srbiji, zatim andarmeriju, i tako omoguavali Hitleru da koristi
Srbiju kao svoju bazu za rat protiv ujedinjenih nacija. Proradili su rudnici bakra i
olova u Srbiji, otpoeo je izvoz ita i masti u Nemaku, otvorene su berze rada za
liferovanje radnika iz Srbije za nemake ratne fabrike. U Hrvatskoj je isto to radio
Ante Paveli. U Sloveniji bivi ban Natlaen formirao je po-klonstvenu deputaciju,
koja je krenula u Rim da se pokloni Mussoliniju. Od starih politikih partija sve
je utalo. Rukovodstva su najveim delom bila pobegla s kraljem u inostranstvo,
a ono to je ostalo ili je pasivno gledalo ta rade Nemci ili je prilo okupatoru,
pomaui mu da pljaka zemlju.
U tim uslovima, krajem aprila 1941 godine, Tito je sazvao u Zagrebu plenum
Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije.'Doi na ovaj plenum bilo
je vanredno teko. itava Jugoslavija bila je ispresecana novim granicama, za
putovanje iz grada u grad trebalo je imati specijalne dozvole, a pogotovo za
kretanje iz jedne okupacione zone u drugu. Povrh svega, nemaka komanda je
menjala izgled propusnica svaki trei, etvrti dan, da bi spreila eventualno
falsifikovanje. Posle briljivih priprema sastanak CK se odrao u jednom stanu u
Zagrebu i trajao je jedan dan. Prvo je Tito podneo detaljan izvetaj o stanju u
zemlji, pa se posle prelo na diskusiju. Postavljeno je pitanje ustanka protiv
okupatora. Odlueno je da ustanak treba da bude najireg karaktera, da
obuhvati sve one koji su spremni da se dignu protiv nacista i faista. Time je bio
udaren osnov Narodnooslobodilakog fronta. Edvard Kardelj je podneo izvetaj
ta je na tom planu ve uraeno u Sloveniji. Tamo je ve ranije, 22 aprila, odran
sastanak izmeu pret-stavnika KP Slovenije, hrianskih socijalista, Sokola i
grupe kulturnih radnika na kome je zakljueno da se stvori zajedniki front za
borbu protiv okupatora.
Na zagrebakom plenumu detaljno je diskutovano o karakteru ustanka. Tito je o
tome pitanju odrao govor u kome je naglasio da je narod u Jugoslaviji ogoren
na kralja i staru vladu zato to su izdali zemlju, to je nisu pripremili za od-
branu protiv okupatora. Takoe je ogromno neraspoloenje prema
petokolonaima, koji sada sarauju s Hitlerom i Musso-linijem. Zbog toga,
ustanak protiv okupatora mora da bude povezan s borbom protiv pete kolone. To
znai da staru civilnu vlast treba ruiti i umesto nje stvarati novu, narodnu
vlast.
i
U tom delu svoga govora Tito je jasno izneo perspektivu pred kojom se nalazila
Jugoslavija. On je, kako se sea Milovan Dilas, rekao da se sada moraju
preduzeti sve mere za preuzimanje vlasti da je buroazija nikad vie ne preuzme,
da e se ustanak protiv okupatora razvijati tako da to nee biti nikakva
buroaska revolucija, nego da e radne mase doi direktno do vlasti.1
Na plenumu je, dalje, odlueno da se intenzivno nastavi sa skupljanjem oruja u
itavoj zemlji, da se u gradovima i selima stvaraju udarne grupe s komandantima
na elu, da otponu kursevi za prvu pomo i skupljanje sanitetskog materijala.
Takav je bio stav CK KPJ krajem aprila 1941 godine. Ove odluke su objavljene,
najveim delom, u specijalnom broju Proletera", a takoe i u posebnim lecima.
To je imalo ogromnog odjeka u itavoj zemlji. Dotle je sve utalo. Niko se nije uo
tada u Jugoslaviji pod Hitlerovom izmom. Komunistika partija Jugoslavije bila
je tada jedina partija koja je pozivala na borbu protiv okupatora, Komunistika
partija Jugoslavije bila je tada jedina partija koja je radila u svim zemljama
Jugoslavije i koja se izjanjavala za jedinstvenu Jugoslaviju.
U prvomajskom proglasu te godine, Centralni komitet KPJ poruivao je:
Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve vae snage u
borbi za va opstanak. Va opstanak i vae nacionalne tekovine ugroene su od
vaih vjekovnih neprijatelja. Oni tee da vas zbriu sa lica zemlje, da vas
odnarode, da vam oduzmu pravo na nacionalni i kulturni ivot. U Sloveniji i
Dalmaciji neprijatelji uklanjaju sva vaa nacionalna obiljeja. Vie nego ikada
potrebna je narodna sloga u tim tekim asovima. Ne klonite duhom, ustrajte u
borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radnike klase Komunistika
partija Jugoslavije."
O odlukama plenuma Tito je odmah obavestio Moskvu, odnosno Dimitrova. U
Zagrebu biia je pred rat izgraena jedna radio-stanica, a Vladimir "Velebit,
advokat iz Zagreba, pronaao je jednu vilu u koju je smestio ovu stanicu zajedno
sa radio-operaterom. Za vezu sa SSSR-om postojala je jo jedna radio-stanica u
Beogradu, smetena u jednom medicinskom institutu, ali su Nemci 6 aprila
pogodili bombom taj institut, pa je tako propala radio-stanica, a poginuo je i njen
radio-opera-ter. Preko zagrebake tajne radio-stanice bio je poslat i tekst Titovog
govora u Moskvu.
1 Milovan ilas ocenjuje plenum CK KPJ u Zagrebu i govor druga Tita kao
dogaaj od prvorazredne vanosti, jer je tu ustvari utvren jasan kurs kojim e
KPJ ii naoj narodnoj revoluciji.
272
Na aprilskom plenumu bilo je odlueno da se Centralni komitet preseli u Beograd
i da tu bude centar akcije protiv okupatora. Bilo je i krajnje vreme da se Tito
skloni iz Zagreba, jer mu je ustaka policija ve bila u tragu, odnosno inenjer
Slavko Babi, kako je bilo ilegalno Titovo. ime, postao je sumnjiv. Ustaka policija
dola je na Titov trag preko malog automobila Ford", koji je Tito bio uzeo pred
rat da bi se pomou njega lake kretao po gradu i okolini, jer policija nije
pretpostavljala da se komunisti voze automobilima. Kad su Nemci i ustae uli u
Zagreb, rekvirirali su sve automobile. Tito nije hteo da im da automobil, nego je
pozvao zidare u kuu i rekao im da mu zazidaju garau u kojoj se nalazio
automobil. Jedan od zidara obavestio je o tome policiju. Sreom, jedan Titov
roak pri-metio je da se policajci muvaju oko kue, pa je odjurio u grad gde se
Tito nalazio i obavestio ga da se ne vraa kui. Iste veeri, s lanom legitimacijom
i lanim propusnicama, Tito je napustio Zagreb i krenuo za Beograd. S njime je,
kao pratilac, ila jedna kurirka. Sreno su preli na dva mesta nemaku kontrolu
i stigli u Beograd, poetkom meseca maja. Tito se nastanio u Beogradu, neko
vreme kod jednog simpatizera u gradu, a zatim u jednoj vili u dananjoj
Drajzerovoj ulici. Ovaj Titov stan nalazio se nedaleko od stana nemakog
komandanta u Beogradu. Tito je u pomenutoj vili imao i jedno tajno sklonite. Iz
kupatila, poto bi se pomerio ugraen ormani nad lavaboom, ulazilo bi se u
sklonite smeteno ispod samog krova. U njemu je Tito imao 16 bombi i dva
revolvera koje je drao za linu odbranu u sluaju da bude pronaen od Nemaca.
Nekoliko dana pre toga vratio se iz Zagreba u Beograd Aleksandar Rankovi, dok
je Edvard Kardelj ostao u Hrvatskoj. Milovan ilas ve se nalazio u Beogradu.
Iz svih krajeva Jugoslavije stizali su CK-u izvetaji da pripreme za ustanak
uspeno napreduju. Tako su u Srbiji u svim okrunim partiskim organizacijama
odrane u maju i junu partiske konferencije i savetovanja. Na konferencijama i
sa-vetovanjima osnovno pitanje bilo je priprema za ustanak, stvaranje udarnih
grupa i desetina za vojnu obuku, prikupljanje oruja, sanitetskog materijala. Ve
tada su sva okruna par-tiska rukovodstva bila popunjena ukoliko su neki
drugovi bili poginuli ili odvedeni u zarobljenitvo. Kod svih okrunih komiteta u
Srbiji izdvojeni su lanovi komiteta za poseban rad i formirane su vojne komisije.
Ubrzano se radilo na daljem formiranju sreskih rukovodstava i poverenitava.
Slini izvetaji dolazili su i iz drugih krajeva zemlje. U Crnoj Gori bilo je
prikupljeno oko 3 miliona puanih metaka, 23 hiljade puaka, preko 150
pukomitraljeza i drugog
NARODNI USTANAK
273
oruja. Pored toga i seljaci su sakrivali oruje. Po svim me-stima poeli su se
stvarati manji odredi u jaini oko 30 ljudi, sastavljeni od komunista, najboljih
skojevaca i najsigurnijih simpatizera Partije. U tim odredima drugovi su se uili
kako se rukuje orujem, dok su ene na kursevima za bolniarke uile o prvoj
pomoi ranjenicima.
U Splitu i drugim mestima Dalmacije otpoelo je formiranje vojnih borbenih
grupa po rodovima oruja sa obaveznom vojnom obukom. U ibeniku je bilo
skupljeno 350400 puaka, 1015 pukomitraljeza, oko 1.000 runih bombi i
1.500 metaka. U Sloveniji su odluke CK KPJ takoe vrlo brzo sprovedene. U
Mariboru je, naprimer, bio osnovan posebni vojni komitet sa zadacima da se
postave vojni referenti po ustanovama, uredima, fabrikama, u selima i
gradovima, da se organizuju vojne trojke, da se organizuju sabotae i
diverzantske akcije.
U Bosni su pri Pokrajinskom komitetu, kao i pri oblasnim komitetima, stvorena
posebna tela, vojna rukovodstva, koja su rukovodila pripremama na formiranju
udarnih grupa i skupljanja oruja. Slina vojna rukovodstva stvorena su i pri
oblasnim komitetima. Ve 6 maja u neposrednoj blizini Tuzle odrano je partisko
savetovanje tuzlanske oblasti, kome je prisustvovao i sekretar CK KPJ za Bosnu i
Hercegovinu, Iso Jo-vanovi. U eakljucima na ovom sastanku konstatovano je
da je osnovni zadatak Partije vrenje priprema za oruanu borbu protiv
okupatora, pa su u tom smeru konkretizovani zadaci na terenu.
Vrei pripreme za organizaciju ustanka CK KPJ bio je odluio da se putem
letaka obrati radnicima i seljacima koji su bili mobilisani u okupatorskim
vojskama. Leci su bili tampani na jezicima tih vojski, ali naalost nisu imali
mnogo efekta, ak je i nekoliko komunista bilo uhapeno kada su ove letke delili
nemakim vojnicima. Svi oni komunisti koji su bili kom-promitovani preli su u
ilegalnost. U to vreme, polovinom maja, poeli su ubrzano da prolaze sve novi i
novi nemaki vojni transporti kroz Jugoslaviju. Ili su u pravcu Maarske i
Rumu-nije. Jedan nemaki vii oficir priao je jednoj ruskoj emigrant-kinji da
Hitler sprema napad na Rusiju. Ovu informaciju dobio je i Tito, pa je jo krajem
maja poslao radiogram Dimitrovu obavetavajui ga o gornjim vestima.
Tako su prolazili dani uoi 22 juna. U nekim krajevima Jugoslavije, kao,
naprimer, u Hercegovini, ve je bilo dolo do oruanih borbi. Kad su ustae bile
dole da kolju Srbe u istonoj Hercegovini, narod se digao i dao otpor. Komunisti
su poveli narod u ustanak i imali su uspeha u prvim okrajima. U ostalim
krajevima ekalo se samo na znak, pa da pone borba protiv Nemaca, Italijana,
Bugara i ostalih okupatora;
18
274
Kad je nemaki radio u zoru 22 juna obavestio svet da je Hitler napao SSSR,
Svetozar VukmanoviTempo bio je prvi meu naim drugovima u CK u
Beogradu koji je ovu vest uo, poto je stanovao kod jednoga druga koji je imao
radioaparat. Odmah je otiao do Milovana ilasa i rekao da je uo da je izbio rat
izmeu Nemake i SSSR-a. Posle toga su njih dvojica poli do jednog prijatelja i
poeli da okreu kazaljku radio-aparata, uhvatili su Moskvu, ali tamo je svirala
muzika, tako da se ilasu uinilo da je vest o ratu bila netana. Uskoro zatim
zamukla je i muzika. ilas i Vukmanovi poli su do Tita, ali je on ve bio izaao.
Istoga dana, u dva sata posle podne, sastao se Politbiro CK KPJ, u Molerovoj
ulici, u stanu jednog bankarskog inovnika, prijatelja Ivana Milutinovia.
Sastanku su prisustvovali Tito, Rankovi, ilas, Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar,
a ta-koe Sreten ZujoviCrni i Svetozar VukmanoviTempo. Od lanova
Politbiroa nisu bili prisutni Kardelj, Leskoek i Rade Konar.
Znaajno je da je Kardelj, koji je bio toga dana u Ljubljani, sazvao istog dana
posle podne u iki, kraj Ljubljane, sastanak CK KP Slovenije, u kui muziara
Filipa Bernarda, i da su na obadva sastanka, u Beogradu i Ljubljani, donete
gotovo istovetne odluke, ne samo u generalnim linijama, nego i u pojedinostima.
Najbolji dokaz koliko je naa Partija bila jedinstvena, koliko je njena dotadanja
linija bila pravilna.
Sastanak u Beogradu nije dugo trajao, najvie dva sata. Bilo je odlueno da se
izda proglas u kome, istina, nije bilo reeno da se otpone oruana borba, ali u
kome je bila parola unitavajte neprijatelja".
Istog dana stigao je CK-u sledei telegram iz Moskve:
Vjerolomni napadaj Njemake na SSSR nije samo udarac uperen protiv zemlje
socijalizma, ve i protiv slobode i nezavisnosti sviju naroda. Odbrana SSSR jeste
istovremeno i odbrana naroda koje je okupirala Njemaka. Narodima Jugoslavije
pruena je mogunost da razviju svestranu oslobodilaku borbu protiv njemakih
podjarmljivaa. Neophodno je potrebno poduzeti sve mjere da bi se poduprla i
olakala pravina borba sovjetskog naroda. Neophodno je razviti pokret pod
parolom stvaranja jedinstvenog nacionalnog fronta i ve ranije jedinstvenog
internacionalnog fronta borbe protiv njemakih i talijanskih faistikih
razbojnika, a za zatitu po faizmu podjarmljenih naroda djelo koje je
nerazdvojno povezano sa pobjedom SSSR. Uzmite u obzir, da se u sadanjoj
etapi radi o
NARODNI USTANAK
275
osloboenju od faistikog podjarmljivanja, a ne o socijalistikoj revoluciji.
Potvrdite da ste to primili.
Djed1."
Okupator je u Beogradu estoko reagovao na proglas CK KPJ. Otpoela su
masovna hapenja komunista. Po ulicama Beograda ili su nemaki automobili u
kojima su sedeli agenti Uprave grada i pokazivali prstima na ulici koga treba
hapsiti. Tito je izdao direktivu da lanovi CK ne smeju da se kreu ulicama, nego
da odravaju vezu preko kurira, ali ipak su svi rukovodei ljudi, meu njima i
Tito, istina sa revolverima i bombama u depu, prolazili ulicama Beograda i
svravali svoje zadatke.
Tih prvih dana posle napada Nemake na SSSR, u Beogradu je vladalo uverenje
da e rat vrlo brzo biti svren pobe-dom Crvene armije. To uverenje naroito je
bilo rasprostranjeno u redovima Partije. Seam se dobro sastanaka Agitpropa CK
za Srbiju, na kojima su uestvovali Milovan ilas, Cana Babovi, Rodoljub
olakovi, Milentije Popovi i ja i na kojima su postavljani konkretni zadaci oko
preuzimanja vlasti u Beogradu, oko sreivanja problema ishrane, oko
preuzimanja pojedinih tamparija. Ovo uverenje u brzu pobedu vladalo je u
mnogim krajevima nae zemlje, a naroito u Crnoj Gori.
Meutim, posle nekoliko dana, postalo je jasno da e rat due potrajati. Iz
Moskve su poeli da dolaze radiogrami s veoma ozbiljnom sadrinom, kako za
nau Partiju, tako i za ita-lijansku partiju. Tako je CK KPJ primio sledeu
depeu:
Oteestveni rat kojeg vodi sovjetski narod protiv razbojnikog napada sa strane
Hitlera jeste divovska borba na ivot i smrt, od ijeg rezultata ne zavisi samo
sudbina Sovjetskog Saveza ve i sloboda vaeg naroda. Kucnuo je as kada su
komunisti duni podii narodnu otvorenu borbu protiv okupatora. Organizujte,
ne gubei niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom
zaleu partizanski rat. Potpaljivajte ratne fabrike, skladita, spremita goriva
(nafta, benzin i dr.), aerodrome, unitavajte i ruite eljeznice, telegrafsku i
telefonsku mreu, nemojte doputati prevoz trupa i municije (ratnog materijala
uope). Organizirajte seljatvo da bi sakrivalo ito, otjeralo stoku u ume. Neop-
1 Djed pseudonim za Kominternu. U ovom telegramu, pored ostalog,
karakteristina je pretposlednja reenica da se u sadanjoj etapi radi o
osloboenju od faistikog podjarmljivanja, a ne o socijalistikoj revoluciji". To -e
direktni odgovor na odluke Plenuma CK KPJ od aprila 1941, na kome je odlueno
da se od prvog dana ustanka stvaraju narodni odbori, kao organi nove vlasti.
18*
276
hodno je potrebno pomou sviju sredstava terorizirati neprijatelja tako da e se
on osjeati kao da se nalazi u opsaenoj tvravi.
Potvrdite primitak tih direktiva i saopite injenice koje dokazuju ispunjenje tih
direktiva."
Istovremeno, preko veze u Zagrebu, upuena je sledea depea italijanskoj partiji:
Saaptite talijanskim drugovima: Njihova zadaa poslati odmah u zemlju
grupu drugova sa zadatkom da organiziraju pokret za zatitu Sovjetskog Saveza
poglavito meu radnicima ratne industrije Cilj: usporavanje proizvodnje i
organizacija sabotae u ratnoj industriji. Organizirati otpor seljatva protiv
rekvizicija i (neitljivo).
U Sloveniji i Hrvatskoj mora se pomou sviju sredstava organizirati
demoralizacija talijanske vojske, dezerterstvo talijanskih vojnika, da se vojnici
odupru poiljanju u rat protiv Sovjetskog Saveza, organizirati oruane sukobe
meu vojnicima i milicijom. Naroito treba pootravati neprijateljske odnose
izmeu talijanskih i njemakih faista i dovoditi ih do oruanih sukoba.
Ercoli."
Sa Istonog fronta dolazile su sve ozbiljnije vesti. Nemci su sve dublje prodirali u
Sovjetski Savez. Tada je Tito, 4 jula, sazvao sednicu Politbiroa CK KPJ na kojoj
su prisustvovali Tito, Rankovi, ilas, zatim Ivo Lola Ribar, Sreten Zujovi Crni
i Svetozar VukmanoviTempo. Sastanak je odran u kui Vladislava Ribnikara,
u Botievom sokaetu, na Dedinju. Drugovi su ulazili svakih etvrt sata da ne bi
bilo upadno, Jedino Ivan Milutinovi nije doao na vreme. Sastanak je trajao
itav dan, zavrio se oko 6 posle podne.
Na sastanku je odlueno da akcije sabotae odmah prerastu u svenarodni rat
protiv okupatora. Odlueno je da se smesta u tom smislu izda proglas. Da vojne
grupe, jo ranije stvorene, odmah kao partizanski odredi ponu sa dejstvom du
puteva, eleznica, mostova, industriskih preduzea, da to budu lako pokretne
jedinice i da naroito dejstvuju protiv ive snage neprijatelja. Takoe je odlueno
da se uvedu u svim odredima politiki komesari.
Na ovom sastanku Politbiro CK KPJ odredio je po jednog opunomoenog delegata
CK na koga CK prenosi izvanredna ovlaenja po partiskoj i vojnoj liniji, s
pravom smenjivanja lanova rukovodstava u republikama i s pravom
kanjavanja.
Milovan ilas bio je odreen za Crnu Goru, Svetozar VukmanoviTempo za
Bosnu i Hercegovinu. Njemu je Tito tom prilikom rekao:
NARODNI USTANAK
277
Tempo, baci tampariju, pa uzmi puku!
O gornjim odlukama obaveten je i Edvard Kardelj, iji je zadatak bio da prati
razvoj ustanka i sprovodi sve gore navedene odluke u Sloveniji i Hrvatskoj. Vlado
Popovi je poslat u Hrvatsku, dok je organizacijom ustanka u Srbiji rukovodio
Aleksandar Rankovi, a istovremeno je stvoren i Glavni tab za Srbiju, u koji su
uli Sreten ZujoviCrni, Branko Krsma-novi, Rodoljub olakovi, Fia Kljaji i
Nikola Grulovi.
Odlueno je da se stvori Glavni tab partizanskih odreda sa seditem u Beogradu
i glavnim komandantom drugom Titom. U Beogradu je s drugom Titom na
organizaciji ustanka radio Aleksandar Rankovi. Odmah je pokrenut i Bilten
Vrhovnog taba. Ime partizani uzeto je za naziv boraca odreda. A kao znak uzeta
je petokraka zvezda. Istovremeno iz Beograda i ostalih velikih gradova mnogi
lanovi Partije dobili su zadatak da idu u svoj rodni kraj ili su pak slati u krajeve
u kojima je par-tiska organizacija bila slabija, da pomognu razvoju ustanka.
Svi drugovi krenuli su na teren, proglas je izdat i rezultati su se ubrzo pokazali.
Iz ovoga perioda nije sauvana sva arhiva Glavnoga taba, odnosno CK KPJ, ali iz
nekoliko dokumenata koji su sauvani moe se videti kakva je bila uloga druga
Tita odnosno CK KPJ u organizovanju ustanka u svim krajevima zemlje.
Naprimer, Svetozar VukmanoviTempo, doavi u Bosnu, izvetava druga Tita
ovim pismom, koje donosim skraeno1:
Titu,
aljem ti izvjetaj o stanju organizacije kakvo sam zatekao i o mjerama koje smo
preduzeli.
1. Part. org. na itavom podruju nijesu znale da prekolotee rad saglasno novoj
situaciji niti su se snale da sauvaju svoje kadrove od hapenja. Tako je vei
broj rukovodstava iz unutranjosti (Banjaluka, Mostar, Tuzla) povukao se u
umu i tamo kako mi izgleda samo sluao preko radija vijesti o frontu. U
Sarajevu pak palo je u ruke pol. nekoliko rukovodeih drugova kao n. pr. 2 iz PK,
1 iz MK, 2 iz PK i MK Skoja. Osim njih palo je oko 15 partijaca. U unutranjosti
pala su u nekim mjestima cijela rukovodstva. Usljed takvog terora sklonio se
veliki broj kompromitovanih drugova u sela, esto uopte ne predavi veze. Usljed
svega toga prekinute su veze sa pojedinim vrlo vanim organizacijama kao n. pr.
Vare, Breza, Kakanj, Visoko, Travnik i dr. Veze sa tim organizacijama se vrlo
teko i sporo uspostavljaju. Sa tamparijom palo je jo: peati, legitimacije,
propusnice i dr. poto je sve to bilo
1 Pismo nema datuma.
278
smjeteno zajedno. Zbog toga je strahovito oteano putovanje drugova u
unutranjosti.
2. Po vojnoj liniji part. org. nijesu konkretno bile nita uinile. Jedino su
obrazovani vojni komiteti koji su samo figurirali. Podnosili su izvjetaje da oruja
ima dosta, a nijesu nita preduzeli da se oruje prikupi. Tako sada nemamo
oruja konkretno.
3. Politiki izvjetaj rukovodstva je vrlo oskudan. Jedino izvjetavaju da je srpski
ivalj u cjelini spreman da se bori sa komunistima. Hrvatski pak i muslimanski
samo u malom broju a u veini da je pasivan, a naroito ovi posljednji.
Konkretno pak kako se dre pripadnici: muslimana, HSS-a, JNS, Zemljoradnika i
dr. u pojedinim krajevima nije poznato rukovodstvu niti je ono postavljalo pitanje
saradnje.
4. Drug po specijalnoj liniji vrlo je malo uradio i ali se s pravom na part. org. da
mu nije pruila dovoljno pomoi. Samo i do njega samoga je velika krivica.
5. Od onih 8 komada radio-stanica konkretno izgleda da ima svega jedna (na
100 km) ovdje i jedna velika u Mostaru koja je vjerovatno pokvarena jer je
zakopana.
Pretresavi stanje partije i zadae koje pred nama stoje mi smo odluili:
1. Da se na naem podruju obrazuju etiri velika odreda i to: Banjaluka,
Mostar, Tuzla i Sarajevo. U sve krajeve otposlati ljude sposobne za voenje
partizanskih borbi. Izraditi plan borbe i objekte koje treba unititi. Naoruati
odrede i akcije voditi sa malim odredima. U prvo vrijeme osloniti se na srpski
ivalj i to samo u onim mjestima gdje Hrvati i muslimani ostanu pasivni sa
zadatkom da odredi kasnije obuhvate i njih. Ne dozvoliti da part. borbe dobiju
karakter srpskog ustanka.
2. Da se u Banjaluku, Mostar i Tuzlu poalje po jedan lan Pokr. kom. s tim da
ostane na terenu i da uvrsti part. org. Da se upute sve part. org. da itav svoj
rad prekolotee za potporna-\ ganje i obavjetavanje part. odreda koji dejstvuju u
okolini. Da otponu kampanju za saradnju sa svim elementima koji su protiv
okupatora a sve za aktivnu pomo part. odredima. Da kontrolie rad taba
odreda i da nas o svemu obavjetava.
3. Da se u Sarajevskoj oblasti obrazuje tab sarajevskog odreda i da se
organizuju 5 eta. Da se izradi plan borbe i da se izvede bez odlaganja.
Uestvovao sam u izradi i konkretnom postavljanju plana za sve etiri oblasti i
svi su ljudi poslije izvjesnog natezanja sa propusnicama otili. Nadam se da e
kroz nekoliko dana planuti part. borba na itavom podruju Bosne i Hercegovine.
Na kraju da ti javim da je dola djevojka za vazduh, ali kako ovdje nema radio-
stanice, to sam poslao za Zagreb kurira da nam
NARODNI USTANAK
279
poalju specijalistu da ovu stanicu na 100 km preudesimo na veu daljinu i da
tako stupimo u vezu sa vama, jer ako se prekinu pruge nee se moi putovati.
Javi da li nam vi moete poslati to u tom pogledu. Sve pozdravlja
Tempo."
Veza izmeu Sarajeva i Beograda u to vreme bila je vrlo teka. Nije bilo stalnih
kurira, nego je Tempo slao svoje izve-taje preko Srba izbeglica koji su ili za
Beograd. On je u avgu-stu poslao jo jedan dui iz vesta j. U arhivi CK KPJ nalazi
se sledei odgovor druga Tita, datiran 9 septembra 1941:
Za Tempa
9-IX-41 g.
Dragi Tempo, piem ti vrlo kratko, jer mi okolnosti ne doputaju da ti podrobno
odgovorim na tvoja dva izvetaja i ono pismo koje si poslao drugovima u Zgb., a
ja danas takoe primio. Prvo ti moram javiti alosnu vest da nas je opet zadesio
teak udarac: u Dalmaciji je poginuo junakom smru drug ilja (Pap). Uhvatili
su ga putem izdaje Talijani na spavanju sa jo jednim drugom i obojicu javno
streljali na trgu u Skradinu. Kad mu je priao pop pred samo streljanje, ilja mu
je otro kazao: Idi ti svome Mussoli-niju i kai kako umiru komunisti.
Iz tvojih izvetaja se vidi da ste tamo u Bosni dobro krenuli napred. Ja sam opet
u ovom poslednjem broju Biltena naveo skoro sve vanije akcije. Samo te molim
da po mogunosti uredi tako da izvetaji o pojedinim akcijama i borbama budu
uvek oznaeni sa datumom kada je to i to izvreno.
Javio sam u Zgb. da se tamo povezu sa bosanskim odredom, a da komanda i sve
ostalo stoji pod rukovodstvom bosanskog taba i Partije. To vai do toga vremena
kada se bude sastalo glavno veanje taba sa izaslanicima iz svih oblasti i tano
utvrdilo kako opti plan operacija tako i kompetencije, raspodelu teritorije i
strukturu vojnih formacija. U tu svrhu mi pozivamo za nekoliko dana to veanje i
pro. sed. ae1, da bi se spremili za jesenjsku kampanju. To e biti negde ble k
tebi, a gde, to emo ti naknadno javiti, jer e trebati da doe i ti sa jo jednim iz
taba i to treba da bude strunjak.
Nastoj da se povezete sa odredima iz Bosanske Krajine sa kojima stojite u slabim
vezama, to je potrebno radi uspenijih operacija. Osim toga poalji opet nekoga u
Crnu Goru da uspostavi vezu sa C. Gorom. To je upravo neshvatljivo [da] od tih
ljudi do danas nismo dobili ni jedne slubene vesti.
Proirenu sednicu CK KPJ (aa CK KPJ).
280
Javio sam u Zagreb da vam poalju pet panaca Srba kao pomo tebi za rad u
familiji1 i za komandire i za komesare. Da li su ve stigli?
Iz Biltena br. 5. videe kakve su akcije i borbe partizana u Srbiji. Borbe se sve
vie ire. Sada su Nemci pokuali da pomou izdajnika Nedia organizuju neku
vojsku od 40.000 ljudi za borbu sa partizanima. Inae kako vidi na severu ide
dobro, ali e se rastegnuti rat.
Kurirka za vezu sa tobom je pala i md smo sada u neprilici koga da aljemo,
udesi nekako ti za redovne veze sa nama.
Za odlazak za veanje treba biti spreman pa e i drugovi iz Zagreba doi pored
tebe i onda ete zajedno. Odredite jednu etu Tuzlanskog odreda koja mora da
vam osigura prelaz preko vode. Dan odlaska emo javiti.
Smrt faizmu sloboda narodu!
rp m
Tako je Tito iz Beograda odravao vezu tokom jula, avgu-sta i sve do polovine
septembra s Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Makedonijom i svim delovima
Srbije; Edvard Kar-delj nalazio se delom u Sloveniji, delom u Hrvatskoj, u stalnoj
pismenoj vezi s Titom, a u Beograd je doao polovinom septembra.
Tito je stanovao na Dedinju, dok su drugovi Aleksandar Rankovi i Ivan
Milutinovi stanovali u dve kue na Kumo-drakom putu iza Vodovca. Krajem
jula, organizujui dizanje u vazduh beogradske radio-stanice, pao je u ruke
neprijatelja Aleksandar Rankovi. Tito je odmah izdao nareenje beogradskoj
partiskoj organizaciji da ga spase po svaku cenu. Evo kako mi je Aleksandar
Rankovi opisao svoje spaavanje:
itava Srbija dizala se na ustanak protiv Nemaca. Pored ostalih poslova radio
sam i na pronalaenju oruja, municije i pripremanju akcija, meu kojima je bila
i unitenje beogradske radiostanice. Na hiljade ljudi bilo je obuhvaeno radom.
Dobio sam podatke o dvojici da se mogu na njih osloniti, kako bi se akcija s
radio-stanicom to bolje izvela. Radio sam s njima nekoliko dana. Meu
stotinama potenih graana, mogao se nai i poneki provokator. U poetku nisu
bili u vezi sa policijom, ali su se poslednjeg dana povezali sa Gestapoom i
Glavnjaom. Jedan od njih imao je u Upravi grada Beograda poznanika vabu
partalja.
S tom dvojicom sam radio na pripremama za dizanje radiostanice. Te pripreme
su bile dovedene skoro do kraja. Jednom od
1 Familija Komunistika partija.
NARODNI USTANAK
281
njih predao sam materijal za paklenu mainu, dve bombe, revolver i 2.000
dinara, 26 jula zakazali smo u 11.30 sastanak, na kome smo imali definitivno da
utvrdimo plan za dizanje stanice u noi izmeu 26 i 27 jula. Ta dvojica su imala
jo jednog pomonika u samoj radio-stanici, koji je bio poslan ovek.
Na tom sastanku jedan od ovih izdajnika bio je vrlo zbunjen. Trenutno nismo
mogli nita da utvrdimo. On je odmah poeo da uzima inicijativu. Zakazao je
sastanak u Bjankinijevoj ulici u 18 asova. Nisam pristao ni na ulicu ni na vreme
ve na Triglavsku u 18.30. Obavestio sam drugove o ovome. Savetovali su da
ne idem na sastanak, ali kako sam ovu akciju smatrao vanom, forsirao sam i
pozvao tri druga da pou sa mnom: uru Strugara koji me je jednom sreo ba
kad sam iao s tim tipom, akuDavida Pajia, metalca, i Draga Kotica,
metalca. Sva su ova tri druga poginula smru heroja u rukama Gestapoa i
Glavnjae. Svi smo poneli oruje. uro je namerno zakasnio na sastanak pet
minuta, jer je na uglu Junog Bulevara i Prestolonaslednika Petra video Maricu"
sa osam agenata kako ide u pravcu Gospodara Vuia, oigledno u Bjankinijevu
ulicu. uro je otpratio Maricu" i doao na sastanak. Prodiskutovali smo itavu
situaciju. Poli smo oprezno na zakazani sastanak. Tamo izdajnika nije bilo. Jo
vie se sumnja pojaala. Mislio sam da je zabunom otiao u ulicu koju je
predloio, pa smo se podelili da nam ne bi promakao. Na Junom Bulevaru ga
nismo sreli, pa smo se nas dvojica uputili direktno u Bjanki-nijevu. Upali smo
brzo u jedno dvorite. Videli smo provokatora. Otro i iznenadno sam mahnuo
rukama. On se zbunio i brzo krenuo, tako da ga policajci nisu primetili. Bio je
vrlo zbunjen. Poao sam s njim preko poljane i tu nas je sreo jedan metalac.
Pozvao me je ustranu i pitao:
ta e s tim tipom? Trockizer je!
Vratio sam se natrag. Mislio sam, ipak, da se taj tip samo koleba, pa smo se
dogovorili da se te noi izvri akcija, a sastanak smo zakazali za sutra u 10 sati
na uglu Junog Bulevara i er-dapske.
Te veeri sam imao sastanak s tobom i urom kod bolnice na Dedinju. Tu je bio i
Veljko (Pavle Ili).
Sutradan pred 10 imao sam sastanak sa Lolom. Krenuo sam na sastanak. Ona
tri druga nisam zatekao, jer sam inae zakasnio 34 minuta. Na odreenom
mestu, na najtenjem delu ulice, izmeu kamenjara, pojavio se provokator sa
partaljem, kulturbundovcem iz Glavnjae. Video sam kako je podigao ruku. U
istom trenutku skoilo je 8 gestapovaca sa svih strana na mene. Jedan prvo s
lea. Meu njima su bila i tri kulturbundovca. Ostali su sa strahom prilazili, jer
su znali da imam revolver i znali su kakav sam materijal predao onom tipu.
Nastalo je rvanje. Video sam da hoe ivog da
282
me uhvate. Kada mi je ispao revolver iza pojasa, navalili su smelije, mlatnuli me
revolverom po glavi tako da sam pao. Vukli su me u ulicu Gospodara Vuia, gde
im je bio jedan od automobila. Blokirali su sve susedne ulice gde su bila jo tri
auta. Jedna naa starica, kod koje smo se sastajali, vrisnula je, i tako dala znak
drugovima. Bio sam krvav, pranjav, iscepan. Tada sam mislio da e naii
desetak naoruanih drugova i spasti me. To jest, zamiljao sam ta bih ja radio
kad bih naiao na druga u ovakvoj situaciji. Posle mi sinu misao: Kratak
postupak, muie me i ubiti." Mislio sam: Jo je rano. Tek je poetak. Jo nisam
video mnogo od onoga to je dolazilo i za ta se radilo."
Odveli su me u Gestapo, mislim, u zgradu Ministarstva pravde. Udarili su me
dva-tri puta. Prilikom pretresa nali su mi koncept proglasa CK s korekturama
druga Tita, koncept proglasa MK koji sam pripremao, 9.000 dinara, belenicu sa
svaim, samo niim za njih. Recimo: 400 elika" (400 komada Kako se kalio
elik"); iijas1" (re je o nekom drugu robijau koji je bolovao od iijasa); izdaci
od preko 30.0:00 dinara i onu adresu u Lazarevcu u Za-natliskoj ulici, koju sam
tebi dao.
Oko mene se okupilo oko petnaestak gestapovaca. Videli su po proglasima s kim
imaju posla. Smesta su s proglasom odjurili kod nekog efa. Rastrali se. Odmah
su me povalili i poeli da pendree. Zverski, ali nestruno. Traili su organizaciju
oko ovog posla, ko je Plavi Montenegro" uro na koga sam naiao dok sam
iao s onim provokatorom partiske veze, adrese, elik" i iijas".
U toj tui doepao je pendrek neki nestrunjak i lupio me dvaput po temenu.
Onesvestio sam se.
Predvee sam se naao u bolnici. Doao sam k sebi. Kad sam video da sam u
bolnici, tvrdo sam verovao da u biti spaen. Ni trunke nisam sumnjao u to.
Verovao sam u snagu Partije. Stavio sam sebi u zadatak da simulirani nesvesticu
dok se akcija ne pripremi. Najvanija mi je bila stvar da javim drugovima da sam
unutra. Zato sam jaukao, stenjao. Jedan bolniar mi je posie priao da sam se
stezao za srce i vikao: Srbijo, majko, pobediemo!" i da je dodao: Mora da je to
bio neki dobar ovek."
U bolnici su me oiali i previli. Gestapovski doktor je na sve mogue naine hteo
da pronae da li simuliram. Pekao me je po vratu, trzao mi ruku, nogu. Stvarno
mi je mnogo pomogao lekar-Srbin. Rekao je gestapovcu:
Fiinf Tage!1
1 Pet dana!
NARODNI USTANAK
283
Partija je saznala da sam u bolnici preko jednog studenta. Ali, ve u ponedeljak
28 jula, situacija se pogorala. Gestapo je video da u Brae Nedia ne postoji
nikakav Momilo Perii, optinski inovnik, pod kojim sam imenom imao lanu
legitimaciju. Pojaana je straa oko mene, niko nije smeo da me vidi, da govori sa
mnom. Bolniar je dolazio do mog kreveta, sedao i govorio:
Periiu, ta je s tobom? Nisi u Gestapou, u odeljenju si. Reci ta je s tobom?
Izubijali su te?
Sreom, postojao je sukob izmeu Gestapoa i Glavnjae, jer su hitlerovci bili
besni to me Glavnjaa nije uhvatila u subotu, pa su stvar uzeli u svoje ruke.
Zato Vujkovi i kompanija nisu dolazili ni defilovali kroz bolnicu. Inae bi me
prepoznali.
U bolnici je bilo i naih drugova. Mitra Mitrovi i drugarica doktora Vrebalova.
One su preduzele sve da se javi Partiji. Kad su ule u hodniku moju galamu,
rekle su: To je Leka." Posle su dobavile moju kosu posle sisanja i tano utvrdile
da sam to ja.
Ja sam stalno simulirao nesvesticu. Hranili me ajem, a ja sam sve ispljuvavao.
Nisam znao da e tog dana drugovi doi. Oko 10 sati zaula se pucnjava. Odmah
mi je bilo jasno. Pored mene su bila etiri uvara i bolniar. Pripremio sam se. Na
vratima se pojavilo pet udarnika s revolverima. Ja sam odmah skoio. Strai su
naredili:
Ruke u vis! A meni:
Ti si Leka? Hajde s nama!
Gestapovci su se zavukli pod krevet, a bolniar je povikao:
Ja sam Zika Sanitet!
Mene su dvojica epala pod ruke, a dvojica su obezbeivala otstupnicu u
hodniku. etiri druga udarnika su odravala red u dvoritu. Likvidirali su odmah
jednog andarmeriskog narednika, jer se maio za revolver. Napeo sam svu snagu
i preskoio preko zida, odnosno pao sam. Tu su likvidirana dva gestapovca, jer su
pucala na nas. Pitao sam:
Gde je auto?
Nema ga! odgovorili su drugovi.
Nai drugovi, bilo ih je 38, blokirali su sve ulice, zaustavili saobraaj, a svet se
sam sklonio u kapije. Pitao sam:
Ko su ovi ljudi?
Beogradski partizani! odgovorili su drugovi.
Trao sam kroz ulice u gaama i koulji, skinuo zavoj. Na Baj-lonovoj pijaci
naleteli smo na nemaki kamion pun vojnika-, ali mirno su nas pustili. Taj
kamion je tu sluajno stajao. Upali smo u jednu kuu sa dva izlaza; pokuao sam
da obuem odelo i cipele, ali sve mi je bilo malo, sem pantalona. Upali smo u
drugi stan, tu sam
284
NARODNI USTANAK
285
oprao krv sa lica, obukao cipele, kaput i stavio eir, izbio u Kralja Petra ulicu,
pogodio jedna pediterska kola za 100 dinara (rekao sam da sam pao s
graevine), i preko Terazija, pored Gestapoa, s Rakiem, grafiarem, otiao u
odreeni stan. Tek kada smo tamo stigli, Raki mi je kazao da je ranjen u ruku
kraj zida, kada je on svalio onog gestapovca.
Oko bolnice je vladala potpuna pometenost punih 20 minuta. Mogao je pobei ko
god je hteo. Miladin (komandant Beogradskog bataljona Prve brigade) nalazio se
takoe u bolnici. On je iskoristio guvu i u pidami pobegao. Obratio se prvoj
kui gde je dobio odelo i jo istog dana otiao u odred. Miladin je zvao Ljubu
Zivko-via da bei, ali je ovaj bio slab. Zvao je i Radovanovia, ali je i ovaj odbio.
Spaavanje su, po nalogu Starog, organizovali uro i Cana. Taan plan i
raspored bolnice dao je student Gruja Lazovi. ofer je bio prevario1. Zato je i
akcija bila odloena za sat i po. Drugovi su pitali organizatore ta da rade.
Odgovor je bio:
Akciju izvesti bez obzira to auta nema!"
Po svom osloboenju, Aleksandar Rankovi je ostao jo mesec i po dana u
Beogradu, pomaui drugu Titu i drei direktnu vezu sa svim partiskim
organizacijama i odredima u Srbiji. Ovde donosim pet pisama koja je Aleksandar
Rankovi uputio kurirom drugu Titu izmeu 12 i 16 avgusta 1941 godine, iz
kojih se moe jasno videti, s jedne strane, intenzitet ustanka u Srbiji, a s druge
strane uloga CK KPJ u pravilnom usme-ravanju ustanka:
12-VIII-41 g.
1 U aku je bila ogromna eksplozija. Unitena barutana, municija i benzin.
Bilo je i rtava meu graanima. Sluge okupatora silom su gonile graane na
sprovod poginulima, da bi iskoristili priliku za govorancije. Ali kada je sprovod
doao do groblja, koje se nalazi pod nekim brdima, odozgo je odjeknula topovska
i puana paljba naih partizana. Svi prisutni banditi, kao i graani, smrtno
preplaeni naglavake su stali beati prema gradu, ostavivi mrtva tela na
poljani.
2 Mava se die na noge. Okr. kom. javlja: 7 ov. m-ca odred je izvrio napad
na Bogati, sresko mesto mavanskog sreza, inae centar Mave. Povod je bio:
velik broj uhapenih drugova i njihovih roditelja. Napad je poeo u 9 asova pre
podne, bio je pa-
1 Ovaj ofer je 1952 godine bio zaposlen u jednom ministarstvu u Beogradu.
arni dan i mnogo naroda na pijaci, naroito seljaka iz itave okoline. Prilikom
osvajanja sreskog naelstva, poreske uprave i pote, iz zatvora je osloboeno oko
80 ljudi. Tom prilikom ubijen je naelnik, njegov zamenik (belogardejac), ranjen
polic. pisar, jedan Nemac i dva posmatraa.
Razoruana je and. stanica i zaplenjeno: 11 puaka, 1 motor-cikl, 16 bicikla, 6
ebadi, 6 and. torbi, 1 bunda. 1 pisaa maina, izme, cipele, kamane, fieklije
i puno kojekakvih sitnica. Pota je oteena, spaljene poreske knjige, ali do novca
nisu doli. Ranjena dvojica lake, jedan je lan.
Okupljenoj masi sveta jedan drug je odrao govor sa balkona Naelstva koje je
drano u rukama naih partizana etiri sata.
Narod kae: Ako nas ovi ne oslobode, niko drugi nee." Utisak je odlian. Posle
povlaenja odreda na Cer, rukovodstvo odreda alje Okr. Kom. izvetaj: Odjek
akcije po selima odlian. Narod nas doekuje sa suzama radosnicama. M. Jarac
(lan O. K-a) oba-lavi ljubei se sa narodom usput." Kad je odred prolazio kroz
sela za Cer, pred njega su izlazili pretsednici i delovoe optina i molili ih da
svrate u kancelarije da popale poreske, vojnoobveznike i druge spiskove.
Kasnije su u apcu po kuama postavili mitraljeze Nemci. Vlasti i Nemci su
strahovito preplaeni.
3 Na pruzi aakValjevo. na stanici Kadina Luka. partizani su zaustavili
voz, skinuli putnike, uli u vagone i poubijali sve Nemce koji su se tamo nali
(oko pet), odrali miting putnicima i u miru otili.
4 Prilazem ti koncept letka koji bi trebalo da izda odmah O.K. u apcu, on e
jo vie doprineti dizanju naroda na ustanak Javi mi odmah miljenje i
eventualne ispravke.
5 Opet jedno kratko pismo iz Po[arevca]. Obeavaju kule i gradove. Ali
Homolje jo drema, iako su uslovi dobri. Poslali smo im jo jedno otro pismo.
Otpoee verujem, dobri su drugovi. Imaju ve neke odrede. Narod im je dao: 10
metara brana, 5 metara penice, masti, pasulja, krompira, ebad, odee, puno
bolnikog materijala i t. d. U planu su ozbiljne akcije. (ta veli Srpkinja na
ovo.)
6 Prekucao sam sve stvari za Zgb i ve su jue otile. Kopiju svih stvari sam
ostavio.
7 aljem ti ovaj izvetaj iz Pomoravlja da ga pogleda. Molim te vrati mi ga
prvom prilikom jer moram odgovoriti na njega. Isto tako mi vrati i one stvari koje
sam ti jue poslao.
Pozdrav Marko
f
286
NARODNI USTANAK
287
13-VIII-41 g.
Ovaj prvi broj Biltena je jako dobar i verujem da e ostaviti dobar utisak.
Popunie prazninu koja je do sada zaista postojala. Za Srbiju je ve otiao u
tampu, rekao sam da se tampa u 5.000 primeraka i to u tampariji.
Ljotievsko-policiske bande idu kod graana i trae prilog za narodno-
oslobodilaki Fond. Svakog onog koji prilae hapse, neki to ne ine, ali zato novac
zadre sebi ne obavetavajui svoje gospodare. Mislim da po ovome napiem
jednu noticu za Bilten makar srpsko izdanje.
1 U Leskovcu: zapaljeno 5 vagona povezenih za Nemaku, otkriveno 26 kg.
eksploziva i sada organizuju njegovo dizanje.
2 U Niu: runim bombama bombardovan Oficirski dom usred Nia i svi
oni izginuli jesu vii oficiri. Na ovek je ucenjen sa 100 000 din. Uhapeno preko
sto graana, zavedeno kretanje samo do sedam asova. Graani uvaju strae
gde oni zalaze. Utisak kod graana odlian; kod Nia razoruavaju and. stanice i
tako dolaze do oruja; zapaljeno ito nekim omrznutim veleposednicima; zarobili
(tri) poznata trockistiko-policiska agenta. Pitaju ta e s njima. Mislim da jo
danas poe tamo jedan drug odavde i da ih saslua o njihovom radu i
povezanosti, a naroito o listu Osvit" i tipovima oko njega.
3 U Zajearu: 2-VIII, 20 naoruanih partizana razoruali Obradovu elez.
stanicu na pruzi Zaj.Parain i tom prilikom za-plenili puke i municiju, isekli
sve veze; 7-VIII, na vie mesta isekli telefonske ice; organizovano bekstvo iz
Okru. zatvora, meu pohapenima bilo i 5 part.
4 Najtei udarac smo pretrpeli u Jagodini. Tamo su poslati u neku akciju
drugovi iz rukovodstva i tom prilikom t. j. pre nego to su stigli na odreeno
mesto ubijena su od Nemaca dva lana Okr. Kom. dok je trei pobegao.
5 Senjski rudnik potpuno potopljen, sva okna su zatvorena. To je rudnik uglja
i u njemu je bilo zaposleno do hiljadu radnika. Posle izvrene akcije, pola radnika
je otilo sa partizanima u umu, a ostali su spremni da pou. Tom prilikom
zarobljen je i od partizana odveden nemaki komesar u tome rudniku.
6 aljem ti Osvit" iza koga stoje svakako jo i neki otpaci bive desne i leve
frakcije... Utvrdiemo i zaslueno e dobiti. Mislim da o ovome pamfletu
napiem jednu noticu za ovaj broj Biltena.
7 aljem ti tri komada proglasa.
Pozdrav Marko
14-VIII-41 g.
aljem ti ovaj plan do koga su doli drugovi u Niu, on potie od etnika, a poto
se Kota Peanac nalazi ba kod Nia sa svojim etnicima, izgleda da plan
pripada ba tome delu etnika.
Ja mislim da se na bazi ovakvog njihovog programa mogu utoliko pre povesti
pregovori s njima. Potrebu tih pregovora treba jae naglaavati nego to smo mi
to do sada inili u naim pismima O.K.-ima. tab nae komande u Srbiji izgleda
da je to pitanje jako zapostavio-. Pored toga to e se i oni upoznati sa naim
pismima kod O.K.-a, treba im u ovome pravcu napisati jedno pismo otrije.
1 Posle Gangsterovog odlaska odgovornost za sreivanje vesti za naa
obavetenja preuzeo je drug Fier, prema tome on treba da je ve uhvatio proglas
sa Sveslovenskog festivala u Moskvi.
2 U Zemunu je uniteno mainsko odeljenje u avionskom preduzeu Zmaj".
Preduzee je vie nesposobno za rad. Ono je u normalnim prilikama zapoljavalo
oko hiljadu radnika i u po-slednje vreme je radilo punom parom. Ustae su
pobesnile, sa na-perenim pukama jure kroz grad.
3 Ogavni jueranji Apel, koga su. naalost, potpisali i neki vajni demokrati,
kao Tasi i Mika Ili, urednik Za Narod" i drugi, treba raskrinkati u narodu.
Predlaem da napie jo za ovaj broj Biltena makar jednu beleku o tome
izdajnikom Apelu.
4 U Beogradu je nastalo neko zatije, akcije su sitne i ne-znaajne, skoro ih i
nema. To je velika opasnost i moe se vrlo negativno odraziti posle svih ovih
preduzetih mera od okupatora i njihovih slugu. Ja sam poslao jednu poruku
M.K.-u o tome, ali mislim da bi bilo potrebno da odem na jednu sednicu njihovu
to sam ranije redovno inio.
Ne znam ta je to bilo na topiderskoj stanici, ali mi je poznato da smo ranije bili
predvideli jednu akciju odronjavanjem nekog kamenja pri nailasku voza.
Smrt faizmu sloboda narodu!1
Marko
Povrati mi onaj izvetaj iz Valjeva i Pomoravlja.
15-VIII-41 g.
Danas primih jednu cedulju od Fiera u kojoj mi javlja da je izgubio vezu s tobom
i da ga to pre potrai.
1 Ovde se ve odavno oseala potreba za dinamitom i slinim sredstvima.
Davno postavljeni zadatak reen je noas uspeno.
1 Pozdrav Smrt faizmu sloboda narodu! nastao ;e u prepisci izmeu druga
Tita i druga Marka. Prvo je upotrebljavan samo prvi deo, a posle i drugi. Kasnije
je ova parola ula u Bilten Vrhovnog taba i poela da se upotrebljava u itavoj
zemlji.
288
Jedan partiz. odred izvrio je napad na jedan veliki kamenolom u selu Sremici
po onoj najveoj oluji. Zaplenili su dinamit, tapin i kapisle. Tom prilikom ranjen
je lake jedan uvar, ali su mu partizani odmah i pomogli i dali 400 dinara za
dalje leenje. Teak i muan je bio njihov povratak u Beograd sa velikim teretom.
2 Izgorela je jo jedna garaa i zapaljeno je preduzee Beometal" za izradu
nekih delova za oruje. U poslednje vreme je radilo punim kapacitetom.
3 aljem ti Pravila partizanskog ratovanja koja je izradio na tab u Srbiji.
4 aljem ti jednu pretstavku koju su uputili nai robijai u Niu za putanje
na slobodu. Nije isto to i molba, ali je nepolitika i neozbiljna do krajnosti.
5 Nisi nita javio za ivotne namirnice koje e ti trebati tamo.
6 Ja predviam velike potekoe za organizaciju rada u nekom drugom
mestu, ali nita nije nemogue. Razmisliemo o tome a i porazgovarati prvim
susretom naim.
Marko
1 aljem ti izvetaj Beloga i pismo OK-a iz Pomoravlja. U vezi sa izvesnim
slabostima i grekama poinjenim na podruju OK-a u U[icu], o kojima se govori
i u izvetaju Beloga, napisao sam jedno pismo pomenutom OK-u. Dostavljam ti
ga da ga pogleda i da mi ga povrati.
U vezi sa neshvatanjem nadlenosti i nastalim nerazumevanjem izmeu ljudi iz
taba i valjevskog OK-a, takoe sam napisao pismo koje prilazem ovde.
2 Jue se povratio jedan moj prijatelj iz Bosne i predade mi danas ovo pismo
od Tempa. Govorio sam s njim, nema nita naroito usmeno, sve je u izvetaju.
Uhapen je onaj na radnik koii ie bio u koli1 i drugarica2 koju smo im nedavno
poslali odavde. Izgleda da ih nee izvui, jer su preslabi za takav poduhvat. Iz iz-
vetaia se vidi da su jako slabi. Preti opasnost da ne obezbede rukovodstvo
pokretom koji se tamo brzo razvija. Stoga predlaem da onih 10. panaca, koje u
Zagrebu spremaju za nas, idu odmah u Bosnu. Milutin se slae s ovim. ta ti
misli? Vidi se da je teror tamo jak, a vera kod ljudi u nae snage slaba. Bojim se
da ne pre-teraju u iskljuivanju iz P. Treba uporno i strpljivo raditi s ljudima,
spasiti svakoga koji se moe spasiti za Partiju. Part. kadrovi su ovde na veem
nivou, pa ipak je i ovde u poetku bilo natezanja.
1 Isa Jovanovi. ' Lepa Perovi.
NARODNI USTANAK
289
A sada o nekim krupnijim i znaajnijim akcijama:
1 U Lajkovcu kod Valjeva potpuno unitena elez. radionica.
Istovremeno udeen sudar vozova. Tom prilikom izginuli neki.
Nemci (broj ne znam). Akciju izvela part. el. same radionice i
posle toga sa veim brojem radnika otila u partizane. Taj zadatak
smo postavili pred njih pre 20 dana.
2 Rudnik Bogovina" kod Zajeara demoliran. Uestvovalo 200 rudara. U
blizini poruen jedan most. Uestvovalo 30 partizana. Tu blizu, u selu Sumrak
ovcu na elez. liniji preseeno 27 bandera.
Dakle, i Timoka Krajina se budi. Na pritisak na njih i postavljanje konkretnih
zadataka uspeo.
3 Dosadanja obavetenja o selu Skela samo su bile prie. Tano je ovo:
Partizani su napali jedna nemaka kola i ubili 5 Ne-maca, bacili ih u vodu a
oruje zaplenili, takoe novac, vana dokumenta. Jae neprijateljske snage dole
su i zapalile oko 15 kua. Streljano 13 ljudi. Nagovorili ene da pozovu kui
odbegle ljude, neki su naseli i bili streljani. Na odred je pogreio to nije ostao
da brani selo.
Nema jo strunjakove ene od Goluba1. Jue sam kontrolisao. Ne znam ta je s
njima. Proao je i 16-ti.
Do beogradskog Goluba jo ne moe da se doe. Jedini ovek koji za njega zna
nalazi se u Crnoj Gori...
Marko."
Drug Tito bio je gotovo u stalnom kontaktu s Edvardom Kardeljem. Na dan 2
avgusta dobio je sledei izvetaj od Edvarda Kardelja, koji objavljujem ovde u
odlomcima:
Dragi Stari! Br. 2. 2/VIII. 41.
Nadam se, da si moje prvo pismo iz Slov. primio, kao i izvetaj preko druga N.
Danas samo jo nekoliko primedbi. Hrvatska: Koliko mogu presuditi po prvim
utiscima (nedelju dana sam tek tu) je poloaj ovde dosta teak i objektivno i
subjektivno (firma). 1. Frankovci su ipak uspeli uhvatiti izvesnog korena naroito
u bivem kulakom aktivu HSS, a terorom su uspeli stvoriti prilinu paniku u
ostalim masama. Deavaju se sluajevi da seljaci pa ak i radnici predavaju kom.
vlastima. Postoji i strah u hrv. selima, da e se Srbi osvetiti, ako pobedi SSSR,
osvetiti hrv. selima. 2. Partija se nije na vreme organ, pripremila, tako da su je u
nekim krajevima frank. prosto potpuno unitili ili uterali u ume, ime se je
izolirala. I nema smisla poricati nai su na terenu skoro
Golub radio-stanica.
19
290
u veini sluajeva, koliko sam do sada mogao videti izgubili glavu. Oba ta
momenta, povezana jedan sa drugim, su uzrok, da je oslob. pokret u Hrvat, (to
se Hrvata tie) jo jako slab. injenica je, dakle, da je Hrv. danas za nas najtei
teren... Drim, da je mnogo vie, nego sam u poetku mislio krivo i rukovodstvo
(ovdanje). Mislim, da je napravilo 2 osnovne greke: 1. prestalo je biti politiko
rukovodstvo i pretvorilo se slino kao prole godine u Slov. u nekakvu
komisiju za akcije. Govorilo se skoro iskljuivo o vojn. akciji, a ta nikako nije
pola. Nije pola jer nije bila polit, pripremljena. Po liniji nac. fronta nita
nisu radili. ak projekt progl. ovih dana, koji su mi pokazali je bez parole!
(Naravski, da smo to ispravili). Agit.-prop. nikakav! Obustavili su svu tampu,
toboe po Tvojim direkt, to dakako ja ne verujem. Jasno je, da voj. akc. bez
uea itavog naroda nee uspevati. Part. e se izolirati i iskrvaveti! Ve su sada
itave pokrajine bez Part. Tu greku je ojaala jo i njihova unutarnja ras-podela
(u oper. K.). Mesto po polit, sektorima, raspodelili po te-ritor., i tako su se
pretvorili u nekakvu inspekciju, koja je bila na putovanjima mnogo, a polit,
rukovodstva nije bilo. Isto kao prole god. u Slov.! Pod udarcima terora jo su se
lok. organ, razbijale i tako imamo tu u organ, pogledu dosta teko stanje iako
dakako nema razloga za nekakav pesimizam. Deki su ipak dobri i moi e brzo
da likvidiraju takvo stanje uz pomo rukovodstva. 2. Druga greka je u tome, to
je rukov. postavljalo praktiki 2 etape oru. borbe: I. sabotanu i II. partizansku.
Danas je to, meutim, nemogue. Treba raditi istovremeno, inae emo na sabot.
iskrvaveti. Treba prei sa partiz. u kontraofanzivu protiv njihovog terora i fiziki
unitavati celokupni aparat. Jedino tako emo paralizirati njihove udarce. Davno
je ve bilo mogue dii neke pokrajine u Hrv. u oru. borbu. Meutim, nai su
zadravali u miljenju, da ..jo nije vreme za iroku oru. akciju". 3. Na kraju
jo jedna injenica za koju se ne moe rei da su oni potpuno za nju
odgovorni. Postoji razlika u borbenoj spremnosti hrv. i srp. sela. Ako bismo mi tu
ili po liniji najmanjeg otpora, doveli bismo u sukob ta dva sela. Poto poto mi
moramo dii u borbu i hrv. sela, ili e potpuno unititi srpska naselja. A to se
bezuslovno moe. Kod nekih drugova postoji bojazan od represalija (ne u
rukovodstvu), od unitavanja sela i ljudi i t. d. Ba taj strah najvie koi
odlunije pristupanje mobilizaciji hrv. sela. A ja drim, da e ba represalije
prebaciti hrv. selo na stranu srp. sela. U ratu se ne smemo plaiti unitavanja
itavih sela.
Teror e bezuslovno dovesti do oruane akcije.-------U tom duhu
smo i doneli sada nae konkretne zakljuke: 1. Ojaati borbu za formir. nac.
fronta: postavili oveka za povezivanje sa saveznicima, odredili organiz. forme
(komit. u selu), ojaati agitac. i propag. rad,
NARODNI USTANAK
291
polit, konfer. (male), usna ag. prop., ponovo izdavanje Vjesnika (nedeljno na 2
stranice), i t. d. 2. Reorg. oper. kom., veze sa okr. organ, na nov nain (polit,
kuriri sa mesta), raspodela kadra, lina odgovornost, nove ljude u part., koji su
se pokazali dobri, stalna istka, spreavati, da se partija pretvori u partizantinu,
lanovi oper. K. da manje putuju, a vie polit, rukovode, daju inicijativu, uzdiu
mesne kadrove, da se iisti Zgr. od nepotrebnih ileg. (u partiz.), izgraditi kadar
instruktora i t. d. 3. U pogledu vojnom odmah i uporedo sa sabot. akcijom
prii partiz. odredom, unitavati aparat na svakom koraku, napadati odrede
and., vojske, okup. i t. d., okupirati sela i oistiti ih fiziki od frankov. tipova, i
onda uzmaci i ne ekajui protunapada, formir. partiz. armiju po primeru Slov.
(rekao sam drugu N., a izgleda da se potpuno slae sa vaom organizac), ojaati
sabot. akciju. Poslali smo na teren nekoliko komandira i polit, komesara.
Obrazovati odrede zajedno sa makovcima. Treba izazvati njihovu akciju. Teror
protiv makov. podii e tek itavu Hrv. u otpor. Da se je to pre uinilo, danas bi
stajali dalje... 6. Dajte otru kritiku i rukovodstvu. 7. U ostalom poinju se
prilike popravljati. U Lici ve nekoliko dana oru. borba, elezn. saobraaj izmeu
Ogul. i Spi. potpuno nemogu, pruga razruena. Prenosi se dalje na Kordun.
Poslali smo ljude sa konkr. instrukc. i nadam se, da e ipak poi. Slij. poslali u
Dalm. na partizanski rad. ujemo za estoke borbe u Bosni. U Banjaluku se
ne moe. Pruga razruena. Oko Bihaa borbe.
Slovenija: ...Mislim, prema tome, da bih ja menjao svoje boravite. Mesec dana
tu, mesec dana tamo. Utoliko vie, jer se trenutano u Slov. stvari mnogo
povoljnije razvijaju nego ovde. 2. U poned. bio je plenum oslob. fr. Dobio sam
izvetaj. Prisutni: a) nai, b) hri. soc, c) sokoli, d) nacionalisti marib. grupe e)
SDS, f) soc. demokr. (koji se potpuno stavljaju na raspolo." part.!), g) akt. oficiri,
h) kulturni radnici. Izvinili su se makovci (mladokme-tijci), koji su inae isto u
OF. Napominjem, da su hri. soc. okupili sve to je pozitiv, ostalo od JRZ. Vani
OF ostali su vodstvo JRZ i JNS, koje sarauje sa Italijanima (i jedni i drugi), a
istovremeno stvara svoju ileg. kontrarev. org. zamaskiranu sa demag. parolama
(nacionalni komunisti). Dakle, zaista bez preterivanja: U OF veina slov. naroda.
Autoritet part. ogroman. Primljen: telegram pozdrav komitetu odbrane SSSR
Staljinu, telegram sovj. i engl. vladi sa odobrav. pakta o uzaj. pomoi, proglas sa
potpisom ,,Plenum Oslob. fr. slov. nar." sa sadrinom u duhu nae linije, poziv
na svenarodni nacionalni rat protiv okupatora uz bok SSSR, na oruanu akciju
protiv okupatora. Izvetaj kae da je sve bilo primljeno sa oduevljenjem.
Telegram hvali ne samo borbu SSSR nego i socijalizam. Saradnja u OF je zaista
iskrena (ja sam bio na
19*
292
sastanku sa svima) i odabrani su dobri ljudi. Na plen. izabran Radni komitet"
OF u kome su: 2 naa, 1 hr. soc, 1 Sok. i 1 kult. radn. Inae su uslovi za rad
odlini sve protiv okupatora, svi nama pomau. 3. U org. pogledu veze jo
dosta vrste, ma da po-nekada i jako spore. Broj lanstva popeo se na preko
1000, a onih koji bi hteli u partiju danas /ma jako mnogo. Ali opasnost je, da
e suvie velik deo part. biti prebaen u ume. Ve sada neke mesne organ, sve u
umama. 4. Dobili smo prekjuer dosta alarm, izvetaj. iz Slov. Sav saobraaj na
pruzi Ljublj.Zid. M. i Ljublj. Jesen, obustavljen. U Trbovlju sruene peine na
prugu, koja je unitena za nekoliko dana. U blizini Kranja baen u vazduh elezn.
most. Jo na 2 druga mesta pruga razruena. Nekoliko drvenih mostova na
cestama zapaljenih. U Gorenj., Trbovlj., okol. Ljublj. i Staj. poele partiz. oru.
akcije, koje sam oekivao tek za 14 dana. Ne znam u kakvom obimu se vode
borbe. Govore o mnogim ubijenim nem. oficir, i vojnicima. Kod Zaloga pri Ljublj.
partiz. napali talij. odred, ali ovi su dobili u toku streljanja pomo i nai uzmakli
bez rtava. Kod Italijana nekoliko teko ranjenih. U umu nisu sledili
partizanima. Sutra odlazim gore, pa u Ti slati podroban izvetaj. Nemaca u Slov.
ima malo, pa drim da se tamo mogu odigrati krupne stvari. Nekoliko odreda je
jako dobro i materijalno i polit, opremljeno. U partiz. uestvuju sve grupe iz
Oslob. fronta. Dali su i ljude i novac i materijal. Na Lojze je glavni komandant
u zajednikom glavnom tabu, u kome ima i aktiv, oficira. 5. U Primorje smo
poslali 2 ov., izmeu njih Muhu (...) sa zadaom form. privrem. PK. Ljudi od
tamo su se nam ve javili i izgleda da nee biti naroitih potekoa. Talij.
pristao (odnosno sam traio!) da ih poveemo sa naom firmom. U itavoj Ital.
jako napeta situacija. Iz Slov. vuku dole faiste. Govore o demonstr. (I u
Austriji iva sabotana akcija.) - 6. Vratilo se nekoliko dobrih panjolaca u
Slov. i u Hrv. Poslali u partizane.
Javi se skoro!
Tebi i svim drugovima srdane drugarske pozdrave
B."
U arhivi CK KPJ postoje sledea dva pisma, koja je drug Tito uputio rukovodstvu
u Hrvatskoj, jedno od 17 avgusta, a drugo od 12 septembra:
17-VIII-41.
Za Brku1 i Vladu
Va izvetaj primili smo, dobro nam je doao za na Bilten. Sada vam aljemo
na prvi broj u nekoliko egzemplara a vi ga
Brko Rade Konar
NARODNI USTANAK
293
umnoite i raspaajte ne samo meu partizanima ve i m *u irokim masama
graana i seljaka. Poaljite ga takoe i u Slov. iju na umnoavanje.
Iz vaeg izvetaja vidi se da je ustanak tamo zahvatio dosta iroki razmah, ali se
ujedno vidi da je sve to jo dosta neorgani-zovano i voeno od nae part. org.
odnosno taba. To je velika opasnost za dalji tok borbe. Nastojte svim silama da
organizujete i centralizujete te borbe pod vrstim rukovodstvom. Stvarajte jake
partizanske formacije koje moraju stalno biti u akcijama i borbi. Organizujte vie
tabova po raznim mestima, ali ih vrsto poveite meusobno.
Ako nemate dovoljno vojnih strunjaka, onda nam to odmah javite.
Vi se alite da neprijatelj ubija u masama nae sindikalce. Tome treba stati na
put odailjanjem takvih ljudi u partizanske odrede. Vi moete poslati iz Zagreba
nekoliko stotina takvih drugova. Novac za te stvari ne alite. Organizujte i
narodno-oslobodi-laki fond.
Nita nam ne javljate kako ide sa narodnim frontom. Treba uputiti jedan apel na
HSS da se pridrui borbi za osloboenje.
Apel sa sveslavenskog festivala u Moskvi morate umnoiti u vie hiljada
primeraka, a isto tako i govor Alekseja Tolstoja.
Javite nam ta ste uinili po pitanju politikih akcija i tampe jer se taj rad ne
sme zapostaviti, narodu treba objanjavati karakter dananje borbe i njene
perspektive. Objasnite narodu ogromnu vanost saveza SSSR sa Engleskom i
Amerikom po pitanju zajednike borbe...
T. T.
Za Brku i Vladu
Za tab partiz. odreda u Hrvatskoj.
S obzirom na to to nismo dobili va izvetaj ove nedelje neemo moi obuhvatiti
Hrvatsku u Biltenu br. 3. Nedopustivo je da mi nemamo nikakvih izvetaja iz
Slovenije o akcijama i partizanskim borbama ukoliko se one vode. Vi morate slati
izvetaj svakih osam dana. to se tie Slovenije obavezujemo vas da obezbedite
izvetaj otuda bar svakih 14 dana.
Evo nekoliko vrlo vanih pitanja na koja vam skreemo panju. Prvo, nastojte da
se partizanske borbe u Hrv. koordiniraju sa onima u Bosanskoj Krajini i u Bosni.
tab iz Like da se preko kurira povee sa najbliim tabom u Bosni. Stoga
poaljite oveka u Sarajevo da se povee sa Tempom s kojim e sve to udesiti.
Drugo, bosanska part. organizacija a isto tako i u Hercegovini pokazala se puna
kukavica i dezertera tako da na opunomoenik
294
mora izvriti radikalno ienje. Slabost part. organizacije u tim oblastima je
velika, zato vi morate tamo poslati hitno onih deset panaca koje ste hteli slati
ovamo. Ti panci moraju otii tamo kao komandiri, pol. komesari i kao politika
pomo. Partizanski pokret tamo ivo buja, ali treba da se dadu sposobni
komandiri i pol. komesari. Osim toga treba odmah javiti u Sloveniju da Miha to
pre otputuje u Bosnu kao pomo rukovodstvu. Ta je potreba tim vea to je pao
Isa, to jest onaj radnik koji je bio u koli i koji je tamo bio sekretar. Tree, poto
e se partizanske borbe produiti i na jesen i preko zime, to je potrebno preduzeti
sve da se partizani snabdeju dovoljnom koliinom tople odee, obue i si. Dobro
bi bilo da se dade saiti izvesna koliina kouha, isplesti debele vunene arape,
rukavice itd. Za sve to treba dati potrebna sredstva i preduzeti agitaciju u Likim
i drugim selima za dobrovoljno snabdevanje takvim stvarima. etvrto, ponite
prikupljati izvesnu koliinu skija koje e biti na zimu neophodno sredstvo i koje
e se onda teko dobiti jer e Nemci sve rekvirirati.
Sve ovo uzmite u pretres i odmah nam javite ta ste preduzeli.
Dalje, sa razvitkom narodnog ustanka s jedne strane i pokuajem neprijatelja da
prikae taj pokret kao isto komunistiku stvar s druge, namee nam se pitanje
stvaranja i to to pre jednog Narodnog Komiteta Osloboenja, u koji bi uli
pretstavnici demokratskih struja Srbije, Hrvatske i Slovenije zajedno sa naim
ljudima. To bi bila neke vrste narodna vlada koja bi izdala svoj proglas narodu i
pozvala ga u borbu. Mi ve imamo takve ljude i to vrlo poznate i popularne.
Ostaje jo da vi pridobijete HSS-ovce, moe biti i ime Balen i neki drugi. Trebalo
bi oko tri-etiri iz Hrvatske i dva iz Slovenije, etiri iz Srbije i dva iz Crne Gore.
Izvrite tu stvar hitno, a isto dostavite i Sloveniji i odmah nam javite rezultat.
Razume se da e svi ti ljudi morati ii u strogu nelegalnost i tako raditi. Molimo
vas da odmah stupite u kontakt sa ljudima koji dolaze u obzir.
Javite nam detaljnije o raznim akcijama i borbama partizana u Hrv. i Dalmaciji i
kako stojite sa radom u vojsci. Treba pojaati rad meu vojnicima i pridobiti ih
da se prikljue narodnom ustanku, jer bi se tako moglo doi do oruja.
O borbama u Srbiji, Crnoj Gori, Vojvodini i Bosni javiemo vam sledei put,
donekle o njima ete videti i iz Biltena. U Srbiji se partizanski pokret sve vie
pretvara u narodni ustanak. U mnogim okruzima partizani su gospodari. U Mavi
su razoruani svi andari, ona je potpuno u rukama partizana osim apca koji
dre Nemci, ali se ne usuuju izii iz njega, ve se nalaze kao opsednuti. Velike
smetnje prave Ijotievci koji sarauju sa Nemcima.
T. T.
NARODNI USTANAK
295
Dragi Brko,
Molim te da odmah poalje Vazduhu ove moje poruke za Dedu. Treba pitati
Vazduha da li alje to sve i da li on uopte moe slati moje poruke. Ja iz radio-
emisija ne vidim da su doprle do njih moje vesti o naim borbama poslednjih
dana. Imam o mnogo vanih stvari da javim a sve to ide slabo.
Va dolazak tamo gde emo se sastati mora se na par dana odgoditi, jer nema
smisla da ekate negde na nas sada kada se mora stalno biti u kontaktu sa
organizacijama i tabovima. Uspeli smo tako poruiti saobraaj da sada ni sami
ne moemo putovati i zato e nam trebati malo vie vremena za taj put. U vezi sa
vaim putom vi ete se morati obratiti Tempu, koji e onda zajedno sa vama da
poe na put pomou tamonjih partizana koji e osigurati sve to treba.
U vaim izvetajima govorite o velikim slabostima part. organizacija u Hrvatskoj.
Treba uiniti najvee napore da se te slabosti prebrode. Kukaviluk, sabotaa itd.
nisu samo pojave u vaim part. organizacijama. Toga je bilo dosta i u Bosni, ali
se energinim merama to otstranjuje. Sa takvim tipovima treba najodlunije
postupati, naroito ako se nalaze na rukovodstvu. Uvlaite na rukovodea mesta
nove, mlae ljude, koji se pokazuju i u ovim asovima odani, hrabri i
disciplinovani.
Nemojte zanemariti organizacioni i politiki rad u part. organizacijama. Isto tako
mora se vriti intenzivan politiki i prosvetni rad u partizanskim odredima, zato
je potrebno snabdevati partizanske odrede potrebnim materijalom i literaturom,
instruktorima itd.
Saoptite odmah da se ukida naziv Gerilac", itd. To je valjda opet izmiljotina
Krntije1. Kad za itavu zemlju vai popularan naziv, partizani, kakav je odredio
Glavni tab, onda ne moe biti razliitih naziva naih narodnih partizana niti kod
vas u jednoj pokrajini zato to se to nekome svia, iako je partizan i gerilac jedno
te isto, samo na raznim jezicima. Nai partizanski odredi su pod centralnim
rukovodstvom taba i CK KPJ, koji postepeno te ratrkane partizanske odrede
pretvara u jednu oslobodilaku armiju koja e biti samo pod naim
rukovodstvom i uticajem. Na je zadatak da mi nae odrede uinimo im
brojnijim i disciplino-vanijim, a u isto vreme moramo najtenje saraivati sa
svima onima koji hoe da se bore za osloboenje ispod jarma okupatora.
Poveite Talijanku sa Vazduhom ili neka ona poalje pismo za Dedu...
12-IX-41 g.
T. T."
Marko Orekovi.
..A
298
Drug Tito je redovno izvetavao Kominternu o razvoju ustanka u Srbiji. Evo
nekoliko tih depea:
Sedamnaestog avgusta:
Partizanske borbe i sabotaa u Srbiji sve jae su uprkos dolaska novih nemakih
snaga.
U Niu su partizani napali nemaki oficirski dom i ubili sedam nemakih oficira a
ranili petnaest.
Kod Kragujevca partizani su unitili voz i tom prilikom poginulo je oko pedeset
nemakih oficira i vojnika.
U Zemunu 12-VIII- u noi partizani su bombama unitili avionsko preduzee
Zmaj", a istovremeno otetili avionsko preduzee Ikarus". Bilo je mitraljeske i
puane borbe.
U Beogradu uniteno je vojno preduzee oruja Beometal".
U Pomoravlju partizani su potopili Senjski rudnik a nemakog komesara zarobili.
Kod Valjeva je dolo do borbe partizana i nemakih motori-zovanih snaga.
Pobedili su nai. Posle su dola neprijateljska pojaanja i spalila selo Skela i
obesili pedeset seljaka.
U Beogradu 17-VIII- Nemci su obesili nasred Terazija (Korzo) pet partizana i
ostavili ih da vise ceo dan. Narod je strano ogoren.
U aku su partizani digli u vazduh arsenal sa municijom,, orujem i benzinom
od ega su popucala sva stakla po kuama u gradu.
Nai partizani zauzimaju razna mesta i razoruavaju Nemce i andare. abac.
Bogati, Lazarevac itd. drani su po vie asova u naim rukama. Borbe se vode
u mnogim mestima sa uspehom za nas.
U Beogradu spaljena je garaa i 80 kamiona benzina u Grobljanskoj ulici.
Jo uvek dre itavu Crnu Goru nae trupe u svojim rukama osim Cetinja koga
su nai opkolili.
Zverstva okupatora jo vie omoguavaju irenje ustanka.
Valter.
Dvadeset i trei avgust:
Partizanske borbe u Srbiji primaju sve vie oblik narodnog: ustanka. Nemci dre
samo vee gradove, a sela i manja mesta su pod kontrolom partizana. Partizani
smenjuju optinske uprave, spaljuju poreske, vojnoobveznike i druge spiskove i
stvaraju se narodni komiteti kao vlast. Pod vodstvom KP u partizanske odrede
stupaju i pristalice zemljoradnika i drugih partija.
tT mnogim mestima vode se estoke borbe sa Nemcima i domaim faistima. Kod
Umke trajala je borba oko dva dana, Nemci su upotrebljavali i avione.
NARODNI USTANAK
297
Nemci vre uasan teror. Od besa veaju po eleznikim stanicama ljude i
ostavljaju ih da vise da bi zastraili narod. Efekat je obratan. Partizani napadaju i
rue elez. pruge i druge objekte. elez. osoblje ostavlja vozove i bei od straha.
U Beograd su dola jo tri nemaka puka kao pojaanje. Sada se nalazi u
Srbiji oko est divizija Nemaca.
Naoruanje putem razoruanja andara i Nemaca ide dosta sporo. Glavna
smetnja masovnom ustanku jeste pomanjkanje oruja.
U Bosni se ustanak naroda iri i borba se vodi u mnogim mestima sa ustaama
Pavelia, Nemcima i Italijanima.
Masovni ustanak Srba u Bosni i Hercegovini, Lici i na Kordunu zbog strahovitog
zverstva Pavelievih ustaa zabrinuo je Nemce i Italijane, pa su naredili u
mnogim mestima razoruanje Pavelievih ustaa i pozvali narod da se vrati iz
uma. Ustae su samo oko Sanskog Mosta poub'jali oko hiljadu ena, dece i
staraca Selo Amerska i Piskovce potpuno su istrebili. Tela mrtvih i ranjenih
seljaka stotinama bacali su u jame i zatrpavali.
Italijani su ponovo okup'rali Dubrovnik i alju vojsku dalje u Hrvatsku da
okupira glavna mesta, jer se pokazalo da je Paveli sa svojom hordom nemoan
da izae na kraj sa partizanima. U Bosnu su krenule vee snage i nemake
vojske.
Crnu Goru jo uvek dri naa vojska u rukama, ali su Talijani bacili u borbu
velike snage. Pobun4eni seljaci koji bee u ume odmah su prihvaeni od naih
partizana i organizovani u vojne formacije.
Svi tabovi i komandiri partizanskih odreda u itavoj Jugoslaviji stoje u
neprekidnoj vezi sa glavnim tabom partiz. odreda Jugoslavije kojim rukovod'
Valter. Glavni tab izdale nedeljno svoj Biltei (tampan) za partizane.
Pitanie oruja je za nas najvanije. Molimo da nam odgovorite da li je mogue
dobiti oruja od vas. Mi emo javiti gde ga treba baciti i u koje vreme.
Valter.
Mi pripremamo stvaranje Narodnog Komiteta Osloboenja u koji e ui poznati
pretstavnici raznih demokratskih struja zajedno sa naim ljudima. To e biti
neke vrste narodna centralna vlast. Izdae svoi proglas narodu sa poz'vom na
optu borbu. Imena emo kasnije javiti. Komitet e biti nelegalan.
Valter.
etvrti septembar:
Marionetska vlada Nedia u Srbiii organizira uz pomo Nemaca 50.000 vojnika za
borbu protiv partizana.
298
Nemci su uinili sporazum i sa etnikim vojvodom Kostom Peancem koji je
izdao proglas protiv partizana i naredio mobilizaciju etnika. Narod je silno
ogoren protiv svih tih izdajica. etnici prelaze na nau stranu i stvoren je ve
sporazum sa nekim niim voama etnika o zajednikoj akciji i protiv volje
vodstva.
Valter.
Narodni ustanak u Srbiji sve se vie iri. Narod listom prelazi na stranu
partizana i pomae njihovu borbu. Mava je potpuno oiena od Nemaca i
njihovih agenata.
Nemci su pokuali popaliti sela Slepevi, Duvanite, Prnjavor, ali su ih suzbili
partizani i seljaci. Stvarane su barikade po selima a seljaci su sa sekirama i
kosama zajedno sa partizanima vodili borbu, proterali su Nemce, razorili elez.
prugu i telegraf.
Valter.
28-VIII- partizani su zauzeli Malu Mitrovicu u Mavi, u borbi poginulo 10 Nemaca
a partizani su zaplenili 200 puaka, mnogo nemakih uniformi i drugog ratnog
materijala.
Valter.
Kod Kragujevca partizani zauzeli varo Gruu, razoruali neprijatelja, unitili
elez. stanicu i telegraf i telef. sprave i doli do velikog ratnog plena.
Valter.
1-IX- 150 partizana zauzeli su elez. stanicu u Kraljevu, zaplenili tri vagona
puaka i puane municije (80 sanduka), nekoliko sanduka bombi, 1 mitraljez
teki i jedan pukomitraljez, jedan sanduk municije za pukomitraljez i mnogo
drugog materijala. Unitene su telegraf, veze, zauzet veliki most Kamidor" preko
reke i spaljen a straari razoruani. Izvren je napad na Ibarski most, posle borbe
prsa u prsa most je zapaljen a straa razoruana.
Valter.
Partizani minirali i razruili elez. prugu kod stanice Braljine, pokvarili
lokomotivu i zadrali voz.
Valter.
Partizani su se sukobili sa Nemcima kod Lonanika, Nemci su upotrebili borna
kola. 23-VIII- voena je teka borba sa 200 neprijateljskih vojnika kod Grabovca i
Oraca. Borba je trajala ceo dan. Partizani su odbili Nemce i poruili mostove na
kojima je propalo est kamiona sa vojnicima. 16 mrtvih Nemaca.
NARODNI USTANAK
299
Kod Duboke na Urnci partizani su unitili dva kamiona i jedan auto, gde je
poginulo vie Nemaca. Razruili su elez. prugu na 4 mesta sa ekrazitom, u ovoj
borbi Nemci su upotrebili 7 aviona ali bez uspeha. To je samo jedan deo akcije u
Srbiji itava Srbija gori pod nogama Nemaca. v
.,
Kod Nia Nemci spremaju veliki aerodrom. Tu dnevno prolazi vojska i municija za
Turski front. Poduzete su mere da se unite sve komunikacije na toj liniji.
. Za Glavni tab Valter.
Makedonski P.K. otkazao odravanje veze sa nama i povezao se sa K. P. Bugarske
odmah u poetku okupacije Makedonije. ari nije hteo doi na trokratni poziv CK
u Beograd na sednicu da se pretrese pitanje Makedonije. Odbio je da razdeli
proglas CK KPJ sa pozivom na akcije, dao direktivu da se preda sve oruje
vlastima i zauzeo stav na Sovjetsku Makedoniju i ekanje Crvene vojske. Prema
srpskim drugovima u Makedoniji zauzeo je neprijateljski stav. ari vodi harangu
kod lanstva protiv vodstva KPJ i sekretara, nazivajui ga anglofilskim zbog toga
to je u Proglasu kazao da je Jugoslavija porobljena.
Poslali smo delegata u Makedoniju i u Sofiju. Bugarski CK partije podrava arla
i kae da je Makedonija pripojena Bugarskoj KP po nalogu Kominterne.
Smatramo nepravilnim takav postupak CK bugarske partije. Mi smo arla
iskljuili iz Partije zbog sabotae akcija, zbog grubog krenja discipline, zbog
harange protiv rukovodstva, zbog nacionalnog ovinizma itd.
U Makedoniji do danas nema nikakvih akcija i partizanskih odreda zbog takvog
zloinakog stava.
Mi aljemo naeg delegata da organizuje partizanske odrede, akcije i dalji rad, a
krivce emo staviti pred na ratni partizanski sud. Molimo javite nam da li je
tano da je PK u Makedoniji zaista pripojen Bugarskoj po vaem nalogu.
Smatramo da to nije dobro, jer i bugarska partija slabo stoji sa akcijama i
vezama poto su njene veze razbijene. .
Trinaesti septembar:
...Nemci su ve nezadovoljni sa vladom Nedia koji je mnogo obeao a nita ne
moe uiniti. Nedi je odgovorio da je nemogue pobediti partizane, jer je njegova
vojska nesigurna, nee se dobro boriti i prelazi na stranu partizana. On moli
Nemce za veu vojnu pomo ili da Nemci uzmu opet sami sve u ruke. Nedi se
ali da njegova vlada nema nikakvog autoriteta u narodu.
Valter.
300
Nemaki dravni savetnik Dr. Turner poslao izvetaj u Berlin u kome se govori o
potpunom krahu svih dosadanjih pokuaja pokoriti Srbiju i savladati partizane.
Svi politiki pokuaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktivnom pravcu i
odvoji od komunista propali su i moraju biti odbaeni. Mi smo nagovarali,
konferisali, ubeivali i pretili ali uzalud." ,,U ovoj zemlji narod ne poznaje
autoriteta. Stare politike stranke, osim beznaajne ake ljudi, ne priznaje niko.
Narod nikome nita ne veruje, za komunistikim banditima ide kao lep.
Komunistima je uspelo da oko svoje parole okupe i one elemente koji nikad ranije
nisu sanjali o nekoj saradnji sa komunistima. Mnogi idu tako daleko da v.e vole
boljevizam nego okupaciju, i to od onih na koje smo mi raunali kao saradnike.
Ne pomae ni naa pojaana propaganda, da boljevicima ide na frontu slabo.
Dobijam utisak da ak i vest o kapitulaciji S.S.S.R. ne bi dovela do kapitulacije
ovih bandita koji su ilavi kako se samo moe zamisliti..."
Valter."
Neobino je znaajan telegram o sporazumu sa levim zemljoradnicima:
,,U svim oblastima iroke narodne mase razoarale su se u sve bive vladajue
buroaske partije, koje su skrivile tako brzi krah Jugoslavije i sadanje patnje
naroda, a prema Sovj. Savezu silno' su porasle simpatije naroda koji sada jedino
od njega oekuje svoj spas.
Na elju vodstva srpskih zemljoradnika CK KPJ je opunomoio Valtera i jo
jednog lana da vode pregovore za saradnju na sadanjoj etapi. Sklopljen je ovaj
sporazum: 1) Zajednika borba protiv okupatora. 2) Zajed. borba za sovjfetsku]
vlast i savez sa SSSR-om. 3) Zajednika borba protiv engleskih agenata i
pokuaja da se povrati stari poredak. 4) Zajednika borba protiv raspirivanja nac.
mrnje. 5) Zajedniki odbori saveza radnika i seljaka. Dr. Jo-vanovi priznaje i
sam nunost nae hegemonije u borbi i ouvanju izvojevane vlasti1. Slini
sporazumi postignuti su u Sloveniji sa hri. socijalistima, sa sokolskim i dr.
grupacijama. 6) Borba protiv okupatora jeste sastavni deo nae borbe za nac.
slobodu i ravnopravnost naroda Jugoslavije. Nacionalnu slobodu i
ravnopravnost, naroda e moi postignuti samo na bazi bratskog sporazuma svih
naroda Jugoslavije. U vezi sa tim Partija mobilie sve svoje snage u borbi protiv
raspirivanja nac. mrnje, koju svim sredstvima ire okupatori i njihovi agenti ili
agenti Engleske.
Valter."
1 Dragoljub Jovanovi nije odrao svoju re i na praksi je sabotirao razvoj
Narodnooslobodilake borbe.
NARODNI USTANAK
301
Tako se ustanak, pod rukovodstvom CK KPJ, razvijao u itavoj zemlji, a naroito
u Srbiji, gde se stvarala prostrana osloboena teritorija. Bili su ve sazreli uslovi
da se Glavni tab preseli iz okupiranog Beograda, gde je rad bivao sve tei, na
osloboenu teritoriju. Tito je krenuo iz Beograda poetkom septembra. Napustiti
jedan okupirani grad bilo je veoma teko. Tito je putovao s lanom legitimacijom
u pratnji jednog lana Partije (Jae Rajtera), koji je bio naoruan i imao
legitimaciju folksdojera. Takoe je tu bio jedan pravoslavni pop, koji je bio u
Titovom drutvu i imao dobre legitimacije. Idui preko Stalaa i aka, Tito je
stigao do Uike Poege. Tu je uzeo jedne taljige s konjskom zapregom i krenuo
za osloboenu teritoriju. Nekoliko sati klackao se tako u tim taljigama, dok nije
doao do prve partizanske strae. Ona nije znala koga ima pred sobom, poela je
Tita sumnjivo da zagleda, nije joj se dopadala njegova legitimacija, pa je htela da
ga uhapsi. Tito se nije dao hapsiti, traio je da bude priveden u prvi partizanski
tab, pa je straa tako i postupila. Tu je naiao jedan partizanski komandant,
koji ga je prepoznao. Partizani iz strae poeli su da se izvinjavaju, ali im je Tito
rekao da su oni dobro vrili svoju dunost, a da su drukije postupili, on bi ih
uzeo na odgovornost. Tako je Tito polovinom septembra iziao na osloboenu
teritoriju i u Beograd se nije vraao sve do njegovog osloboenja u oktobru 1944
godine.
Po Titovom dolasku na osloboenu teritoriju u zapadnoj Srbiji trebalo je da se
odri prvo direktno savetovanje lanova Glavnog taba sa partizanskim
komandantima iz svih krajeva Jugoslavije. Pre ovog sastanka Tito je iskoristio
priliku da doe u direktni kontakt s pukovnikom bive jugoslovenske vojske
Draom Mihailoviem, koji se posle aprilskih dana nalazio u umi s jednom
grupom svojih ljudi.
Jo dok je Tito s drugom Rankoviem boravio u Beogradu bile su dole vesti o
Drai Mihailoviu. Tada je u Beogradu ak bio odran i jedan sastanak izmeu
naih pretstavnika i izaslanika Drae Mihailovia. O tome Aleksandar Rankovi u
jednom pismu obavetava Novaka (druga Tita):
,,I Odran je sastanak izmeu nas i vojno-etnike organizacije kojoj na elu
stoji Draa Mihailovi. Sastanak je dran u Beogradu u ponedeljak. Prisutni
Draini izaslanici: pukovnik Panti, major Pileti, autant Drain i po svoj prilici
etvrti je pop, nai pretstavnici su: Doktor, uro i student.
Panti je govorio o polit, situaciji i uglavnom rekao: Slom Hitlera je neizbean,
sovjeti e odneti pobedu. Mi smo svesni da posle toga ovde dolazi ruska vojska
koja e uspostaviti red i so-vjetizirati zemlju. No u krajnjem sluaju moglo bi se
desiti da doe
302
i vojska njene saveznice Engleske. Sve kae on zavisi od njihovog
sporazuma. Ali svejedno, dola i crvena vojska ovde, mi znamo da e oficiri imati
svoje mesto onako isto kako su ga imali i u Baltikim zemljama. Mi smo oficiri, a
ne politiari. Naa grupa kae on dalje osuuje dananju vladu i sabotirae
je na svakom koraku, osuuje takoe i izdaju K. Peanca i s njim nema nikakvu
vezu, niti je imala do sada. Ali mi ne odobravamo ni vae akcije, uglavnom ne
sve. Smatramo da jo nije vreme za krupnije akcije. Sada treba initi pripreme,
pa kad budu potueni na istonom frontu i ponu beati odavde, onda stupiti u
dejstvo. Sada se ne isplati za jednog Nemca ili jednu inu gubiti 50 Srba". Ima
sluajeva, kae Panti, da partizani napadaju i nevine ljude Srbe, kao: nekog
kulaka, andare i and. stanice koje i nama ine uslugu, obavetavaju nas itd.,
spaljuju se u optinama pored ostalog i zemljine knjige, tako da seljaci nee
znati ije je ta i dokle su skladovi. Sve to, kao i pljaka koja cveta u poslednje
vreme, jer pljakai iskoriavaju ime partizana, moe i vama (tj. komunistima)
grdno nakoditi u narodu.
Eto, zbog toga kae Panti u svome izlaganju trebalo bi da i vi odmah
obustavite svoje akcije, pa da zajedniki oistimo zemlju od pljakaa, razbojnika
koji su se pojavili. Zatim, da zajedniki vrimo pripreme za momenat beanja
Nemaca ili pak za neke krupnije akcije jo sada. Nai odnosi su nastavlja dalje
i do sada bili dobri, mi smo i svedoci nekih vaih akcija, vai ljudi su hrabri i
spremni na sve, ali vam uopte nedostaje vojnika spremnost i vetina ratovanja.
Ne moemo da razumemo zato vrite mobilizaciju svuda gde to moete i zato
oduzimate seljacima oruje koji nisu spremni da odmah pou u umu.
Posle ovog izlaganja, na drug je istupio i izloio stav nae Partije po svim
pitanjima. On je uglavnom naglasio da od ekanja, dotle dok okupatori harae po
naoj zemlji, nema srpski narod nikakve koristi. Da je naa Partija podigla barjak
ustanka za nacionalno osloboenje i nee ga ispustiti sve dotle dok konano ne
obrauna sa faistikim okupatorima i svim njihovim slugama. Naa Partija hoe
zajedniku saradnju sa svima rodoljubima, ali ne po cenu odustajanja od akcija,
nego da rezultat tih pregovora i saradnje budu jo jae i jo ee akcije, da bi to
pre oterali neprijatelja iz zemlje. Pobijao je neke njihove tvrdnje kao netane a
koje potiu iz neobavetenosti njihove, te ih je upozorio da redovno itaju nau
tampu. Na to su izjavili da oni prate na Bilten. Opet su prijatelji uzeli re i
'nastojali da nas na svaki nain odvrate od akcija. Vidi se da im je do toga mnogo
stalo.
Na postavljeno pitanje s nae strane: da li je za dalje pregovore i eventualni
sporazum uslov obustava akcija, odgovorili su da nije to nikakav uslov.
NARODNI USTANAK
303
Potom su nai dali ovakvu formulaciju. Ako vi niste za akcije odmah, od kojih mi
ne moemo nipoto odustati, onda bi se mogli sporazumeti i utvrditi a)
prijateljstvo i dobre susedne odnose u umi; b) zajednike pripreme za krupnije
akcije, ili za poslednji momenat i c) zajedniko gonjenje pljakaa.
Pregovori su prekinuti s tim da se nastave na terenu, tj. na Ceru, gde oni odlaze
da podnesu izvetaj Drai. Ostavili su adresu i razume se javku. Izrazili su
elju da ih odavde poseti delegacija koja e biti kompetentna da zakljui
sporazum. Uz to napravili su vic, rekavi znamo mi kako to ide kod vas. Prvo
nam je dola jedna izvidnica, a vi ste prethodnica, pa e nam sad doi
glavnina.
Eto, to je, ukoliko sam ti mogao prepriati, sa jueranje sed-nice. Mislio sam da
e te interesovati i pojedinosti.
Nae je miljenje da se s njima moe pregovarati. ini mi se da su to pretstavnici
one srednje buroazijice koja se koprca u svojoj neodlunosti i strahu za svoju
imovinu, ali koja ne moe ostati ravnoduna prema okupatorima i izdaji zemlje,
te bi radije i s nama, nego dalje pod ovakvim stanjem. Razume se, to je moje
miljenje.
Javi mi, Stari, ta misli o celoj ovoj stvari i ta bi trebalo dalje raditi."
Dobivi ovaj izvetaj od Aleksandra Rankovia, Tito je odluio da se lino sastane
s Draom Mihailoviem. U pratnji svega nekolicine partizana, Tito je otiao na
sastanak u selo Struganik kraj Valjeva. Osnovno pitanje koje se diskutovalo
izmeu Tita i Drae Mihailovia na ovom prvom sastanku bila je borba protiv
okupatora. Teza Drae Mihailovia je bila da jo nije dolo vreme za oruane
borbe, da treba ekati da Nemci oslabe, da za to vreme treba uvati snage, pa tek
na kraju udariti. Ustvari, cilj Drae Mihailovia bio je sauvati u Jugoslaviji isti
onakav poredak kakav je bio 1941 godine, pa posle poraza Nemake vratiti
zemlju natrag kralju Petru i emigrantskoj vladi. Tito je predlagao Drai
Mihailoviu zajednike operacije protiv okupatora. Ali do sporazuma nije moglo
doi.
Nekoliko dana docnije dolo je u Stolicama do prvog sa-vetovanja pretstavnika
tabova i komandanata partizanskih odreda iz ele Jugoslavije. Taj sastanak je
trajao nekoliko dana. Podrobno je razmotrena politika i vojnika situacija u
svakom kraju Jugoslavije. Doneto je nekoliko vanih odluka:
Prvo, da u svim zemljama Jugoslavije dotadanja vojna rukovodstva prerastu u
glavne tabove, a da se Glavni tab preimenuje u Vrhovni tab
narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije.
Drugo, izraen je detaljan plan o stvaranju novih osloboenih teritorija u
Jugoslaviji, kakve su poele da se stvaraju u
304
Srbiji. Takoe je napravljen plan kako da se osloboena teritorija u Srbiji proiri,
na koje take neprijatelja da se udari, u koje vreme, kojim snagama.
Tree, da se svuda na osloboenoj teritoriji umesto starih organa vlasti stvaraju
novi narodnooslobodilaki odbori.
etvrto, da se stvaraju vee partizanske formacije, ne samo ete u odredima nego
i bataljoni. Da se odredi uvaju frontalnih borbi s neprijateljem koji je jai i po
broju i po vatrenoj moi. Umesto toga imati mnogobrojne, brzopokretne i
istovremeno dejstvujue partizanske odrede, meusobno dobro povezane. Ti
odredi, kad se ukae potreba, spojie se preko tabova u krupne udarne jedinice
radi prihvatanja nametnute borbe, a onda opet ratrkati i opet zadavati
iznenadne udarce neprijatelju i objektima i opet brzo nestati sa mesta napada.
Osnovno je sauvati ivu snagu, a zadati neprijatelju to vie udaraca. Njega
nate-rati da udara u prazno.
Kao peta odluka Savetovanja u Stolicama bilo je prihva-tanje Titovog iz vesta ja o
sastanku s Draom Mihailo vicem. Odlueno je da se razgovori s Draom
Mihailoviem nastave, kako bi se jo jednom ispitala mogunost zajednike borbe
protiv okupatora.
Odluke donete na Savetovanju brzo su se odrazile na terenu. Osloboena
teritorija u Srbiji povezala se s osloboenom teritorijom u Bosni, a ova s
osloboenom teritorijom u Crnoj Gori. U Hrvatskoj su bili osloboeni delovi Like i
Korduna. Tako je ogroman deo Jugoslavije bio osloboen. Od Jadranskog Mora
moglo se peice, obilazei samo pojedine vee gradove koji su jo bili u rukama
neprijatelja, ali sve po osloboenoj teritoriji, doi u neposrednu blizinu Beograda,
do njegovih predgraa, gde su se ujesen 1941 godine partizanske patrole
pukarale s Nemcima. Na ovoj osloboenoj teritoriji radila je partizanska
eleznica, preko 150 kilometara dugaka. Bila je svuda organizovana pota, koja
je dobro funkcionisala.
Svuda, na itavoj toj osloboenoj teritoriji, osnovani su narodni odbori umesto
starih vlasti koje su sluile okupatoru. U ove odbore ule su pristalice borbe
protiv okupatora i kvislinga. Narod ih je birao sam na zborovima. U Srbiji je
stvoren ak i Narodnooslobodilaki odbor za itavu Srbiju s pojedinim resorima.
U tome odboru bili su lanovi Dragojlo Dudi, Pera Stamboli, Vlada Zeevi,
Milentije Popovi, Mitar Baki i drugi. To je bila klica budue vlade. Na
osloboenoj teritoriji radile su kole. U Uzicu je triput nedeljno izlazila Borba".
Sve se ovo deavalo u Hitlerovoj tvravi"' Evropi, u trenutku kad je on slavio
svoje najvee uspehe, kada su njegove armije ve bile na pragu Moskve,
Lenjingrada i poto su ve bile zauzele Kijev.
NARODNI USTANAK
305
Jednog dana, na osloboenu teritoriju u Crnoj Gori, na jadranskoj obali, iskrcala
su se iz jedne engleske podmornice etiri oveka: jedan engleski kapetan, dva
oficira kraljevske jugoslovenske vojske i jedan podoficir. Imali su sa sobom dve
radio-stanice i ostalu vojniku opremu. Kad su izali na obalu, naili su na
partizansku strau, kojoj su izjavili da idu kod Drae Mihailovia. U pratnji
partizana ovi neobini gosti preli su preko itave osloboene teritorije, vie od
300 kilometara, ne nailazei ni na jednu etniku jedinicu. U Uzicu, u Vrhovnom
tabu, engleski kapetan izjavio je da mu je ime Hudson i da ima nalog da ide u
tab Drae Mihailovia. Sa njim su krenula i dva kraljevska oficira. Podoficir koji
je sa njima doao nije hteo da ide kod Drae Mihailovia, nego je ostao kod
partizana. Kapetana Hudsona su u Uzicu prepoznali neki partizani. Bio je pre
rata inenjer u jednom rudniku u zapadnoj Srbiji u koji je bio investiran engleski
kapital. Posle dolaska ove misije odnosi izmeu partizana i etnika poeli su sve
vie da se zaotravaju. Neki etniki komandanti jo pre toga su napustili
komandu Drae Mihailovia, govorei da on nee da se boii protiv Nemaca. To su
bili pravoslavni svetenik Vlada Zeevi i porunik Ratko Martinovi. Oni su svoje
odrede stavili pod komandu Vrhovnog taba.
Situacija u Srbiji sve vie je zabrinjavala nemaku komandu. Ona je na itavoj
teritoriji Srbije imala svega oko tri divizije koje posadnih koje policiskih jedinica.
Zbog toga je ona ve od polovine septembra poela da dovodi pojaanja radi
likvidacije osloboene teritorije u Srbiji. Nemaka komanda otpoela je napad na
osloboenu teritoriju sa severa, ali njena eona kolona s tenkovima naila je na
estok otpor partizanskih odreda, koji su uz pomo nagaznih mina i runih
granata onesposobili petnaest tenkova. Takoe su propali pokuaji nemake
peadije da se probije na osloboenu teritoriju.
U meuvremenu, Tito je ponovo predloio Drai Mihailo-viu da se sastane s
njime. Ponudio mu je da se sastanak odri u Uzicu, ali Draa Mihailovi je odbio
da doe u glavni partizanski grad Uzice. Tada je Tito ponudio da se sastanak
odri negde na pola puta izmeu Uzica i glavnog stana Drae Mihailovia. Draa
je i ovo odbio. Onda je Tito odluio da doe lino na noge Drai Mihailoviu u
njegov tab, na planini Ravnoj Gori, u selo Brajie. Draa Mihailovi je tek na ovo
pristao. Tako je Tito poao sa Sretenom 2ujoviemCrnim, lanom Vrhovnog
taba, s Mitrom Bakiem i sa osam partizana naoruanih mainkama. Putovali
su u dva automobila. O tome sastanku Sreten ZujoviCrni pria:
Sastanak se odrao u jednoj prostranoj seoskoj kui. U sredini je bio veliki sto,
na jednu stranu seli smo mi s Titom, a na
20
305
drugu Draa sa svojim ljudima, svojim zamenikom potpukovnikom Pavloviem,
politikim savetnikom Dragiom Vasiem i drugima. Naih osam pratilaca s
mainkama iza naih lea, a iza Drae Mihailovia njegovi pratioci. Nai
mladoliki, obrijani, poneki ima samo brke, a Draini svi sa dugim bradama.
Na ovom sastanku mi smo predloili 12 taaka za sporazum s Draom
Mihailoviem: zajednike operacije protiv Nemaca i kvislinga i stvaranje
zajednikog taba; zajednika oprema i ishrana boraca; zajednika podela plena
drei se parole: sve za front, sve za borbu; zajednika komanda mesta;
zajednike komisije za reavanje spornih pitanja; stvaranje privremenih organa
vlasti umesto starih optinskih uprava koje su se stavile u slubu okupatora. U
novim organima treba da budu pretstav-ljene sve politike grupe koje hoe da se
bore protiv okupatora; zatim protiv prisilne mobilizacije, a za dobrovoljnu
mobilizaciju itd.
Pregovori su sporo odmicali. U toku diskusije nai pratioci partizani, naviknuti
na politiki rad u svojim etama, poeli su meu sobom da komentariu,
izmenjuju svoja miljenja, istina tiho, ali se ipak ulo kako izmeu sebe govore.
To su videli i etniki pratioci, pa i oni poeli to isto, dok ti Draa Mihailovi u
jednom trenutku ne skinu svoje naoare, poea se nervozno po bradi, pa se
obrecnu:
Ku vi bre tamo, ko vas ta pita...
etnici uutali. Samo je ponekad zastenjao jedan krupan etnik koji je na leima
drao ogroman drveni sanduk u kome se nalazila blagajna Drae Mihailovia. Taj
sanduk je morao stalno da bude na leima ovog oveka kako bi u sluaju
opasnosti mogao odmah da bei ili da je sauva od drugih lakomih oiju...
Posle izvesnog vremena dolo je do malog odmora u razgovorima. Draa
Mihailovi je imao pred sobom generaltabnu sekciju i olovke u raznim bojama.
Poeo je Titu da crta po sekcijama etnike poloaje, oznaavajui koliko na kom
poloaju ima etnika. Doe do nekog poloaja iznad Valjeva. Pita svog zamenika
Pavlovia koliko tamo ima ljudi, ovaj ne zna. Niko u sobi nije znao. Tada se neko
seti da se u selu nalazi jedan porunik koji je s tog poloaja nedavno doao.
Dozovu ga. Ue mlad ovek u oficirskoj uniformi, otseno salutira. Draa
Mihailovi ga upita:
Koliko na tom poloaju ima vojnika, porunice?
Dvojica, gospodine pukovnie! viknu otseno porunik.
Draa e mu ljuti to:
Nemojte da se alite!
Sasvim tano, dvojica, gospodine pukovnie.
NARODNI USTANAK
307
Odmah napolje! dreknu Draa Mihailovi.
Posle Draa Mihailovi ponudi Tita umadiskim ajem". Tito pristade da donesu
taj aj", ali se kod prvog gutljaja za-grcnu. umadiski aj" bila je kuvana
zaeerena rakija. Draa Mihailovi prsnu u smeh, dok je Tito istio svoju
uniformu od kapljica aja".
Za vreme veere doao je i engleski kapetan Hudson. Posle veere nastavljeni su
razgovori, ali bez nekih veih rezultata. Draa Mihailovi naroito nije pristajao
na tri take iz Titovog predloga: na zajednike operacije protiv Nemaca, zatim na
stvaranje privremene vlasti i na taku o mobilizaciji. Jedino je izjavio da bi se
borio protiv Nemaca ako bi dobio oruje od nas, iz nae fabrike u Uzicu. Tito mu
je obeao 500 puaka i 25.000 metaka.
Posle su partizani noili u tabu Drae Mihailovia, a idue jutro vratili se u svoj
tab u Uzice.
Tito je na ovom sastanku vrlo malo govorio. Draa Mihailovi ga je sluao vrlo
paljivo i nije mogao da sebi objasni zato Tito govori srpski s kajkavskim
akcentom. To mu je dalo povoda da posumnja da je Tito Rus. U to je Draa
Mihailovi bio prilino uveren za vreme ova dva sastanka. To je on i kasnije dugo
verovao."1
U to vreme nemaka komanda je sve vie razvijala svoje napade protiv
osloboene teritorije. U tu svrhu Nemci su bili dovukli nova pojaanja s drugih
frontova. Iz Francuske je stigla 342 divizija, iz Grke 125 puk, a neto kasnije sa
Istonog fronta, ba u jeku ofanzive protiv Moskve, stigla je u Srbiju 113 divizija.
Tako su na osloboenu teritoriju na jednom frontu irokom preko 200 kilometara
krenule u napad sledee nemake jedinice: 342 i 113 divizija u potpunom
sastavu, i delovi 704 i 714 divizije. Ovim snagama pridodata su tenkovska
odeljenja i preko 50 lakih bombardera. U isti mah, zajedno s nemakim trupama,
krenule su u ofanzivu i velike skupine kvislinkih formacija, naroito nedievaca
i belogardejaca.
Nemci su ovog puta promenili taktiku. Na glavnim prav-eima ili su oprezno,
upotrebljavali su artiljeriju i avijaciju za ienje, a istovremeno bacali jaka bona
obezbeenja peadije koja je pokuavala da obuhvati partizanske poloaje.
Iz Uzica su slata pojaanja na sever radi zaustavljanja ove velike nemake
ofanzive. Meutim, u noi izmeu prvog i drugog novembra u Uzicu je odjednom
nareena uzbuna. Neprijateljske jedinice pojavile su se na etiri kilometra od
grada! Tu su se ve s njima vodile borbe. Svi partizani iz grada jurili
1 Cak i 1946 godine, kad je Draa Mihailovi bio uhvaen, on je jednom prilikom
isledniku priao kako mu se 1911 godine inilo da je Tito Rus.
20*
308
su na poloaj, radnici iz fabrike oruja dograbili su puke i treim korakom
hitali da to pre stignu na mesto gde se vodila borba. U zoru neprijateljski napadi
bili su odbijeni, partizanska krila se ve zalomila oko neprijatelja i on je poeo da
se osipa.
To nisu bili Nemci, nego etnici Drae Mihailovia. S pukama i municijom koju
su im partizani dali da se bore protiv Nemaca oni su napali na srce osloboene
teritorije u trenutku kad su Nemci vrili estoku ofanzivu sa svih strana.
Razbijeni kod Uzica, etnici su se brzo povlaili, da bi uskoro preli u bekstvo.
Okupili su se tek kod Uike Poege, ali su i tu bili razbijeni. Borbe su trajale
nekoliko nedelja. Partizanske jedinice su nastavile proganjanje etnika i opkolile
ih oko Ravne Gore, gde se nalazio tab Drae Mihailovia. Komandanti su ekali
konana nareenja od Tita.
Jedne veeri nalazio sam se s Titom u njegovom tabu u Uzicu, u velikoj zgradi
koja je u mirno doba sluila kao banka. Tito je bio u telefonskoj vezi s
komandantima jedinica koje su bile opkolile tab Drae Mihailovia. Trebalo im je
dati odgovor. Tito se etao po prostranoj sobi, gore-dole, a ja sam sedeo kraj
radio-aparata i sluao emisije Radio-Moskve na srpskom jeziku. Odjednom sam
se trgao i rekao Titu:
Pazi, Radio-Moskva govori o borbama u Srbiji protiv Nemaca, pazi, pazi,
govori o Drai kao voi svih snaga otpora...
Tito je zastao, zaprepaen. Nikad ga ni dotle a ni kasnije nisam video tako
duboko iznenaenog. Samo je rekao:
Ma, nije mogue...
Ponovio sam ono to sam na svoje ui uo. Tito je mahnuo glavom i nastavio da
hoda gore-dole po sobi. Zazvonio je telefon. Javio se komandant Jovanovi
Bradonja. Tito je kratko rekao:
Obustavite dalje pokrete trupa, poaljite Drai parla-mentere da otponu
pregovori.
Utom je uao u sobu i Lola Ribar. Tito mu je kazao ta je javio Radio-Moskva, a
zatim dodao:
Ne smijemo unititi Drau Mihailovia iako smo ga opkolili. Moramo
paziti da Sovjetskom Savezu ne pravimo spoljnopolitike tekoe...
Ja sam se mrtio na svojoj stolici kraj radija. Sutradan su otpoeli pregovori. I ja
sam bio u jednoj komisiji. Malo sam govorio. Stalno sam mislio na drugove koje
su nam pobili etnici, na sve ee nemake napade na osloboenu teritoriju.
Kasnije, 25 novembra, Tito je poslao sledei radiogram za Moskvu, preko stanice
u Zagrebu:
Predaj hitno ovaj telegram gore, jer radio iz Moskve javlja uasnu glupost o D.
Mihailoviu sa kojim smo mi vodili krvavu
NARODNI USTANAK
309
borbu ve mjesec dana. On je komandant etnika, andara i svega ostalog oloa.
On nas je napao 2. XI. i pokuao da nas razorua, ali smo ga mi potpuno razbili,
tako da mu je ostalo svega oko 500 ljudi andara. On je uspio na prevaru
razoruati u Gornjem Milanovcu oko 360 naih ljudi i onda ih predao Nijemcima
u Va-Ijevo, a prethodno ih je do koulje svukao i izuo i onako gole dao odvesti u
Valjevo gdje su veina postrijeljani, a ostali rade goli na aerodromu. U Mionici,
kod Valjeva, Draa je dao ubiti 2. XI. 17 na,ih bolniarki i oko 20 drugova koji
su ili prema Uzicu u na tab. U Kosjeriu su njegovi ljudi strano iznakazili
oko 15 naih partizana i 2 uitelja. Mi smo ih nali i mrtve iskasapljene dovezli u
Uzice da ih gleda sav svijet. To su zvijeri u ljudskoj slici.
Mi smo samo zbog Londona odustali da Drau M. potpuno likvidiramo, ali emo
teko moi zadrati nae partizane da to ne uine. Javi gore da prestanu davati
gluposti koje iri londonski radio.
Imamo sve dokaze da Draa otvoreno sarauje sa Nijemcima u borbi protiv nas.
Draini ljudi nijednog metka ne ispaljuju protiv Nijemaca. Svu borbu vode samo
partizani.
Ovi zlikovci su prije 4 dana prouzrokovali stranu katastrofu. Oni su podmetnuli
paklenu mainu u tunelu (trezori Narodne banke u Uzicu) gdje je naa fabrika
municije. Dolo je do uasne eksplozije i ubijeno je preko stotinu radnika i
graana, koji su se nalazili sklonjeni u sporednom tunelu. Pri tome je skoro
odletio i moj tab u zrak, jer se zgrada nalazi ispred tunela na 5 metara. Nas
nekoliko je ostalo itavih, ali je oko 15 naih kurira i straara strahovito ispeeno
i sada su u bolnici.
Javi gore o Drai Mihailoviu i smjesta kreni ovamo sa Kiom da uspostavimo
stalnu vezu, jer imamo sve mogunosti.
Valter."
Nemaka ofanziva sve se vie razvijala. Dola je s vie pravaca. Prvo su nam pali
poloaji oko Valjeva, severno od Uzica. Nemaka peadija duboko je bila zaobila
nae poloaje. Naroito nas je teko pogaala nemaka avijacija. Nikakvih
sredstava nismo imali da joj se odupremo, niti protivavionskih mitraljeza,
akamoli topova. Nemaki avioni su se sputali do na stotinu metara iznad naih
pozicija. Tukli smo ih jedino pojedinanom puanom paljbom.
Tri dana kasnije nemaki tenkovi pojavili su se na pragu Uzica. Bila je nareena
evakuacija. Ja sam preao na planinu Zlatibor, 30 kilometara od Uzica. Tu se ve
nalazilo 300 ranjenika. U jednoj kui ekao sam da doe Vrhovni tab. Toga dana
nemaki avioni tukli su itav dan Uzice i drum koji vodi ka pla-
310
nini Zlatiboru. Skupivi dovoljno snage, oni su svojim tenkovima i avijacijom
probili ui front oko grada na dva mesta. Pojedini lanovi Vrhovnog taba bili su
na poloajima, pokuavajui da miniranjem druma zaustave nemake tenkove.
Ali, tenkovi su jurili napred. Miniranje nije bilo dobro.
Svega dvadesetak minuta pre ulaska nemakih tenkova Tito je napustio Uzice,
meu poslednjim borcima. Bio se ispeo na prve poloaje iznad grada kad su
nemaki tenkovi prodrli u Uzice. Ne zaustavljajui se, oni su krenuli drumom za
Zla-tibor. Mostovi nisu bili dobro minirani i tenkovi su brzo preli preko njih. Iza
tenkova su jurili kamioni s peadijom. Tako je Tito posle nekoliko minuta bio
odrezan sa svega nekoliko ljudi. Nemaka peadija poskakala je iz kamiona,
razvila se u strelce, dok su tenkovi nastavljali svoj juri drumom uz planinu. Tito
se naao na 150 metara od nemakog streljakog stroja, pod njihovom
neposrednom vatrom. Poeo je da se povlai uz planinu, a nemaka peadija sve
bre za njim.
Milovan ilas je pokuao da minira drum, neto vie prema Zlatiboru, ali su ga
omeli nemaki avioni, a odmah zatim i tenkovi.
Mrak je ve poeo da pada, sedeo sam u kui na planini Zlatiboru, sveca je
dogorevala u prostranoj sobi, od Uzica se ula sve jaa paljba i eksplozije
avionskih bombi, a niko od Vrhovnog taba nije dolazio. Samo su kuljale sve vee
kolone ranjenika.
Prvi je naiao Kardelj. I on je na istom drumu bio napadnut od nemakih aviona.
Nekoliko ljudi iz njegove pratnje bilo je poginulo. Pitao me je ta je sa Titom.
Rairio sam ruke. Kardelj je krenuo da vidi kako ide evakuisanje ranjenika, jer su
nemaki tenkovi svakog asa mogli da izbiju na visoravan na kojoj smo se
nalazili. Prolazili su asovi. Odjednom se pojavio ilas. Vesti od Tita nije bilo. Ja
sam iziao napolje da pomognem oko ranjenika, a kad sam se vratio natrag, ilas
i Kardelj su se trgli:
Sta je sa Titom?
Ponovo sam rairio ruke. Ve je druga sveca dogorevala. Bila je blizu pono kad
se otvorie vrata. Uao je Tito. ilas je skoio i poao k njemu. Kardelj od radosti
nije nita mogao da kae. Tito je bio strahovito umoran. Odloio je mainku i seo.
Posle sukoba s nemakom peadijom iznad Uzica morao je da se to posle podne
probija planinskim terenom preko 30 kilometara, sve peice, jednim delom i pod
neprijateljskom vatrom. Svi smo aputali. Tito samo ree:
Sve ranjenike to hitnije evakuisati. Postaviti odbranu. Nijemci e pokuati
prodor ovdje.
NARODNI USTANAK
311
Posle se opet oslonio na stolicu. Traio je vode. Minuti su sada lake prolazili.
Pristigao je i Aleksandar Rankovi. Posle jednog sata Vrhovni tab je poao sa
Zlatibora, duge kolone ranjenika ve su bile ranije krenule. Samo su teki
ranjenici ekali na kamione da ih prenesu. Onda su i oni krenuli. Svitalo je. Ve
su se uli motori nemakih tenkova. Na kraju zlatibor-skog puta, kod sela
Dobroselice, Tito se zaustavio. Tu je naredio da se napravi prihvatilite za
ranjenike koji su nailazili, a on sam iziao je da osmatra poloaj.
Tako se zavravala Prva nemaka ofanziva na centar osloboene teritorije u
Jugoslaviji. Vrhovni tab i desetkovane jedinice oko njega su se povlaili. Bili su
to poslednji dani novembra. Prvi sneg bio je na pragu. Ali, ovim napadom moto-
rizovanih divizija nemaka komanda nije postigla svoj cilj. U isto vreme 92
partizanska odreda, 80.000 boraca vodili su borbu po svim planinama i
ravnicama Jugoslavije.
Petnaesta glava BEZ IIJE POMOI
Stvaranje proleterskih brigada. Napad italijanske divizije Pustena" na Vrhovni
tab. Nai zahtevi za materijalnu pomo iz Moskve i njihovo odbijanje.
Nesporazum s Kominternom oko karaktera nae revolucije. Trea ofanziva.
Pregovori sovjetske vlade i jugoslovenske kraljevske vlade oko slanja sovjetske
vojne pomoi Drai Mihailoviu. Jedno pismo Milovana ilasa Aleksandru
Rankoviu. Radosne vesti iz Slovenije. Kominterna spreava stvaranje
narodne vlade na Prvom zasedanju AVNOJ-a. etvrta ofanziva i stradanje
naroda. Moskva ponovo odbija pruanje pomoi. Peta ofanziva. Titovo
ranjavanje. Probijamo se isopstvenim snagama.
Posle Prve ofanzive, partizanski odredi koji su s Vrhovnim tabom preli iz Srbije
u Sandak odmorili su se nekoliko dana i sredili svoje redove u selu Radoju,
nedaleko od Nove Varoi. Tu su Aleksandar Rankovi, Milovan ilas i Ivo Lola
Ribar drali sastanke sa svim etama, objanjavali dalje perspektive borbe i
uvrivali disciplinu. Uto je bila osloboena Nova Varo, tako da su neki odredi
preli u tu varoicu, a neki na planinu Zlatar, prema italijanskim poloajima kod
Prijepolja. Drug Tito je svakoga dana obilazio po jedan odred. Tako je bio u
rudarskoj eti Kralj evakog bataljona, zatim meu me-talskim radnicima iz
Posavskog odreda, meu metalcima Kra-gujevca, pa je u razgovorima s tim
drugovima doao na ideju da bi dobro bilo, umesto odreda, formirati brigade,
vezane za odreenu teritoriju ali pokretne, sastavljene od najborbenijih ljudi, u
prvom redu iz redova radnike klase, i to iz svih krajeva Jugoslavije.
Drug Tito je ovako objanjavao potrebu stvaranja ovih brigada:
314
Nae povlaenje i gubitak slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji nisu imali za
dalju nau borbu neke tragine posljedice, jer smo mi u to vrijeme ve imali
slobodne teritorije i u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Mi smo i
kasnije ne jedanput izgubili neku slobodnu teritoriju, ali smo uvijek osvajali jo
vee teritorije. Gubitak jedne, znaio je za nas zadatak da osvojimo druge, ili iste
sa jo veim prostorom, jer mi nismo smjeli dozvoliti smanjivanje naih baza kad
je u isto vrijeme naa oruana snaga stalno rasla. Za svakim naim porazom
morala je uslijediti jo vea naa pobjeda. To je zakon revolucionarne strategije i
taktike. Revolucionarna borbena taktika zahtijeva stalne ofanzivne akcije, jer
samo takve akcije ulivaju revolucionarni borbeni duh i novi polet onima koji se
bore i onima koji tek dolaze u borbu.
Drug Tito i drug Rankovi uputili su 14 decembra 1941 sledee pismo PK-u KPJ
za Srbiju:
Dragi drugovi,
Pred naom partijskom organizacijom u Srbiji nalaze se sada veoma vani zadaci
od ijih izvrenja zavisi itav razvitak politikih prilika ne samo u Srbiji nego
velikim delom i u svim zemljama Jugoslavije, pa ak i na itavom Balkanu. Te
zadatke odreuju sledee injenice:
1) Partizanske jedinice u Srbiji povukle tj. se iz izvesnih krajeva, a privremeno je
raskomadana jedinstvena osloboena teritorija. U naputenim krajevima
pokuava da se uvrsti Nedi stvarajui, zajedno sa raznim etnikim bandama,
narodnu vlast" naoruavajui kulake i druge reakcionarne elemente.
2) Nalazimo se na prekretnici u meunarodno-politikim odnosima. Pobedama
Crvene Armije na Istonom frontu postalo je itavom svetu oito da je Hitlerov
vojniki i politiki slom neminovan i blizak. U vezi s tim poela su vana
pomeranja u meunarodnim odnosima, koja se odraavaju i u naoj zemlji.
3) Zbog strahovitog okupatorskog terora koji je u velikoj meri spreio kretanje
naih poznatih kadrova, i zbog povezanosti naeg partijskog kadra sa
partizanskim jedinicama, mnogi su se partijski aktivisti pa ak i itavi partijski
forumi nali daleko od podruja svoga rada. ak i sam PK prilino je odvojen od
velikog dela partijskih organizacija u Srbiji.
Partijsko rukovodstvo u Srbiji mora imati pred oima ove injenice, odreujui
pravac svog politikog rada.
Povlaenje partizanskih jedinica iz Uzica i nekih drugih mesta ne pretstavlja neki
osetljiviji vojniki poraz. Partizanske jedinice sauvale su svoju ivu snagu dok su
istovremeno zadale teke -udarce neprijatelju, a to je glavni cilj partizanskog
naina ratovanja. Ni u politikom pogledu povlaenje ne znai za nau
BEZ IIJE POMOI
315
Partiju poraz. Nasuprot, mase znaju ceniti narodnu vlast koja je mesecima
postojala na osloboenoj teritoriji. Nasilnika vlast Ne-dievih bandita samo e
jo vie ubediti srpske mase u pravednost borbe koju vode partizanske jedinice.
Prema tome, povlaenje iz nekih gradova i rejona nikako ne znai da je
neprijatelju uspela uguiti oslobodilaki ustanak srpskog naroda, nego je taj
ustanak samo preao na novi stepen svog razvitka. Da stvari stoje tako najbolji je
dokaz injenica da Nedi nailazi na najvee tekoe pri pokuaju da na osvojenoj
teritoriji organizuje svoju vlast i sprovede mobilizaciju.
Ali, uprkos tome nema sumnje da to povlaenje ima i negativnih posledica, ne
samo u pogledu materijalnih gubitaka nego i u tome to je privremeno pokolebalo
jedan deo masa i omoguilo Ne-diu da politiki iskoristi postignuti uspeh i da se
na toj bazi povee sa raznim etnikim frakcijama i tako ujedinjava reakcionarne
elemente.
Poslednja injenica vana je naroito jo i zbog poetka pro-mene u
meunarodnim politikim odnosima. Pobede Crvene Armije na Istonom frontu
stvaraju perspektivu brzog sloma Hitierove tiranije u Evropi. U vezi s tom
injenicom pokazuju se ve znaci da se reakcionarne snage imperijalistikih
zemalja okupljaju kako bi razoruale nacionalno-oslobodilake pokrete, koji niu
iz narodnih dubina i pokreu nezadrive revolucionarne energije. Ta je akcija
uperena u prvom redu protiv komunista i njihovog povezivanja sa masama. Taj
se proces, koji e nesumnjivo uzimati sve veeg maha, poeo da odraava i u
zemljama Jugoslavije, a naroito u Srbiji. Prvi znak tog procesa bio je napad
etnika Drae Mihailovia na partizane. U poslednjim danima primeuje se sve
vee ujedinjavanje etnikih frakcija svih boja na platformi borbe protiv nae
Partije. Isto se tako primeuje sve aktivnija saradnja svih etnikih frakcija sa
okupatorima protiv partizanskih odreda. Na toj istoj liniji su i dodue
neproverene, ali vrlo vero-vatne vesti da e okupatori prepustiti Nediu
Sandak, Bosnu, Srem i Banat. Oito je, da se na taj nain okuplja jedan
reakcionarni velikosrpski centar, koji e odigrati rukovodeu, kontrarevo-
lucionarnu ulogu bez obzira na sudbinu nemakih i talijanskih okupatora. Taj
reakcionarni velikosrpski centar opasan je za sve narode Jugoslavije. U njemu se
nesumnjivo stvara sutranji glavni neprijatelj oslobodilake borbe naroda
Jugoslavije, a danas je glavno uporite okupatora. Dakle, nema sumnje da je
najodlunija borba protiv tog centra glavna politika zadaa nae Partije u Srbiji.
Jasno je da su snage i mogunosti manevriranja tih reakcionarnih velikosrpskih
snaga male i da postoje svi objektivni uslovi za njihovo potpuno unitenje. No taj
proces je opasan utoliko, uko-
316
liko naa Partija u Srbiji ne bude u pravi as savladala svoje organizacione
slabosti. A te su slabosti velike. Istina je da se ne moe govoriti o opadanju
politikog uticaja nae Partije. Nasuprot, taj uticaj je danas vei nego ikada.
Obezbeeno je i opte politiko rukovodstvo. No, ima organizacija koje nisu
povezane sa Pokrajinskim rukovodstvom, neka Okruna i Mesna rukovodstva
nisu shvatila svoje zadae da ostanu kod svojih organizacija, nego su se udaljila
sa partizanskim jedinicama. Sada se jasno pokazala tetnost klipsanja partijskih
rukovodilaca za partizanskim jedinicama. I neki lanovi PK privremeno su
odvojeni od organizacija i nisu u stanja kontrolisati njihov rad. ta vie, PK ne
funkcionie danas jo kao jedinstveno telo, kao rukovodei centar Srbije. Ukoliko
bi to stanje trajalo due vremena, partijska organizacija u Srbiji izgubie se u
sitniarenju, doi e u opasnost jedinstvo politike linije, a time i uspesi koje je
do sada Partija izvojevala.
S obzirom na takav politiki poloaj i unutranje organizaciono stanje naih
partijskih organizacija u Srbiji, pred nau Partiju u Srbiji postavljaju se sledei
gorui zadaci:
1) Borei se istrajno i sa ne manje odlunosti kao do sada za jedinstveni
nacionalno-oslobodilaki front srpskog naroda treba najodlunije politiki
raskrinkavati i razbijati sve pokuaje pribi-ranja velikosrpskih reakcionarnih
elemenata na bilo kojoj bazi. U prvom redu to vai za razne etnike frakcije.
Uporedo sa takvom oivljenom politikom akcijom treba da se razvije i vojna
akcija partizanskih jedinica protiv reakcionarnih Nedievih i etnikih bandi.
U odnosu prema Drai Mihailoviu treba postupiti u sagla-snosti sa njegovim
istupanjem na terenu. Svakako treba imati pred oima perspektivu
ujedinjavanja svih nacionalno-oslobodilakih snaga srpskog naroda u okviru
partizanskih jedinica. Ukoliko bilo koji etniki odredi koe nau borbu protiv
okupatora i Nedia, treba ih razoruavati. Na teritoriji koju su oslobodile
partizanske jedinice ne treba dozvoljavati formiranje bilo kojih drugih naoruanih
formacija, osim partizanskih.
2) Partija mora rukovoditi diferencijacijom koja je poela otrije da se
manifestuje u masama. Reakcionarni buroaski elementi branei svoje
klasne interese otvoreno izdaju svoj narod, a time se izoluju od radnih
masa, koje se okupljaju oko partizanskog pokreta i nae Partije, branei slobodu
naroda i borei se istovremeno za bolji ivot. Ta je diferencijacija prirodan i nuan
proces. Zadaa nae partijske organizacije jeste da uvruje radniko-
seljako jezgro u nacionalno-osloboilakom frontu, koje e jedino spreiti da
reakcionarni buroaski elementi iskoriste plodove narodne borbe u svoje
protivnarodne svrhe. Na selu treba naa Partija da po svaku cenu okupi oko
sebe seosku sirotinju i osloni se na sitnog i srednjeg seljaka.
BEZ IIJE POMOI
317
3) Treba posvetiti svu panju formiranju narodno-oslobodiia-kih odbora.
Pogreno je misliti da su oni sada izgubili svoj znaaj. Nasuprot, narodno-
oslobodilaki odbori treba da budu u sadanjem vremenu glavna transmisija
nae Partije sa masama. Njih treba formirati kako na osloboenoj, tako i na
neosloboenoj teritoriji. "U njima treba da se nalaze borbeni pretstavnici svih
onih politikih struja u narodu koje su za odluno produenje oslobodilake
borbe, a naroito radnici i sitni seljaci. U neosloboenim krajevima narodno-
oslobodilaki odbori treba da su organi politike borbe naroda protiv
okupatora i njihovih slugu. U osloboenim krajevima oni moraju istovremeno biti
organi demokratske narodne vlasti. Oni treba da se brinu i za materijalno
snabdevanje partizanskih jedinica. Oni su u svojoj delatnosti faktiki onaj organ
preko koga itav narod uestvuje u opte narodnom ustanku.
4) Nasuprot reakcionarnih Nedievih i raznih etnikih velikosrpskih bandi, koje
uspostavljaju tobonju narodnu vlast" u Srbiji, komunisti treba da
postavljaju parolu za istinski demokratsku narodnu vlast koja e narodu dati
sva demokratska prava i da aktivno rade na razbijanju organa vlasti koje
uspostavlja
Nedi.
5) Na podruju gde je Nedi uspostavio vlast treba razvijati ekonomsku borbu
masa: za hleb, protiv nestaice namirnica, pekulacije itd. Ta borba mora
postati jedna od najvanijih formi uvlaenja masa u borbu protiv Nedievog
reima.
6) Treba svestrano popularisati SSSR i uspehe Crvene Armije.
7) Treba ojaati borbu za slogu i jedinstvo naroda Jugoslavije protiv okupatora.
Treba otro istupati protiv pokolja Muslimana i Hrvata od strane velikosrpskih
elemenata i otkriti srpskom narodu kome koriste takvi pokolji. Isto tako treba
raskrinkavati Nedieva izdajniko trgovanje sa okupatorima na raun narodnih
masa u Bosni, Sandaku, Hrvatskoj, Vojvodini itd.
8) Treba razviti partizansku delatnost po itavoj Srbiji. Reor-ganizovane
partizanske jedinice treba vratiti na njihovo podruje. Treba istiti teren od
okupatora, nedievaca i raznih etnikih bandi. Pri tome treba izbegavati
frontalnu borbu i pridravati se partizanskog naina ratovanja. Partizanske
jedinice treba da budu male ete od oko 50 boraca, lako pokretljive i neka dre
inicijativu u svojim rukama, t. j. neka napadaju neprijatelja na najosetljivijim
mestima, unitavajui njegovu ivu snagu i otimajui mu oruje i materijal.
9) Treba izvriti temeljito ienje i uvrenje partijskih elija po partizanskim
etama, tako da one zaista postanu arite svega najboljeg i najhrabrijeg u
etama.
10) Treba ojaati politiki rad u partizanskim jedinicama, proistiti ih i iznutra
uvrstiti. Treba ve jednom izii iz okvira da se
318
BEZ IIJE POMOI
319
politiki rad u eti svodi na komentarisanje radio vesti. Treba razviti svestrani i
ivi politiki i kulturno-prosvetni rad. Treba dobre, estite i odane borce primiti u
Partiju i politiki ih podizati i savladati slabost da u etama ima nelanova
Partije, koji su i bolji barci i odaniji naoj stvari od onih koji su jo uvek lanovi
Partije a ispoljavaju kukaviluk, kolebanje i svestranu neaktivnost.
11) Treba, sa druge strane, ojaati agit.-propagandistiku delat-nost
partizanskih jedinica u masama. Kuda god prolazi, partizanska jedinica mora za
sobom ostavljati pozitivne politike tragove i masovne aktive, iz kojih e se raati
partizanske jedinice, pa ak i partijske elije.
12) Treba ojaati mobilizaciju masa za partizanske odrede. Ba sadanji
momenat e dati najodlunije i najvernije borce u partizanskim redovima.
Naroito treba ojaati mobilizaciju radnika po gradovima. S obzirom na razvitak
buduih borbi preporuuje se i formiranje pojedinih vrstih radnikih eta i
bataljona, koji e biti udarna pesnica partizanskih snaga u Srbiji.
13) Treba svestrano ojaati organizacioni rad nae Partije. Ne-diev reim e biti
sve slabiji, dok e se partizanski pokret sve vie razvijati. Njegova irina,
meutim, zavisi od postojanja i svakodnevne ive delatnosti partijskih
organizacija u masama. Treba bezuslovno obnoviti i uspostaviti partijske
organizacije po svim okruzima. Okruna partijska rukovodstva, ukoliko nisu
na svom podruju, treba ili da se vrate na svoj teren ili treba uspostaviti nova,
koja e moi da ispunjavaju svoje zadatke. Treba smelo podizati nove kadrove,
koji su se pokazali u borbi kao dobri. U Partiju treba privlaiti nove lanove, a
istovremeno partijske organizacije treba istiti od kolebljivaca, dezertera itd.
14) PK mora obezbediti svoje rukovodstvo i kontrolu nad radom svih partijskih
organizacija u Srbiji. U tu svrhu neka sebi potrai mesto odakle e takvo
rukovodstvo obezbediti. Biro PK ne srne da se razilazi. PK neka formira aktiv
instruktora, koji e da obilaze pojedine organizacije. lanovi biroa PK smeju da
budu otsutni samo za krae vreme.
15) Treba svestrano ojaati partijski masovni rad a naroito agitacionu i
propagandistiku delatnost. PK mora obezbediti mogunost tampanja i
redovnog obavetavanja srpskog naroda o dogaajima u svetu i stavu nae
Partije.
16) Treba podizati i vaspitavati nove rukovodee kadrove jer nam je neprijatelj u
tom pogledu zadao teke udarce. Treba pravilno rasporediti raspoloivi aktiv, pri
emu treba kadrove maksimalno uvati. Drugovima na terenu treba dati
najveu moguu pomo. Nikako nije dozvoljeno slati kadrove u nepoznate
prilike gde neprijatelj moe da ih uniti, nego treba prethodno ispitati sve prilike
i mogunosti, to nikako ne znai da naim aktivistima
t
treba oduzeti ve u prilinoj meri steenu smelost i prodornost. Naprotiv, ove
divne osobine treba razvijati i dalje, uvajui kadrove kao enicu oka svog.
17) Treba popularisati nau Partiju u masama, objanjavajui njen stav po
pojedinim pitanjima i mobiliui mase u sprovoenju partijske linije.
18) Treba posvetiti najveu panju radu meu omladinom. U tom pogledu
PK je duan dati svu pomo PK-u SKOJ-a u izvravanju njegovih zadaa, koje je
dobio precizirane od CK .SKOJ-a.
Ti zadaci su nesumnjivo teki, ali naa partijska organizacija u Srbiji moe ih sa
uspehom resiti i mora ih resiti. Od brzine, elastinosti i odlunosti u reavanju
tih zadataka zavisi uspeh nae borbe na iduoj etapi, koja se ve pred nama
otvara.
S drugarskim pozdravom, CK KPJ
Tito Marko."
U toku priprema za osnivanje Proleterske brigade, itali-janska divizija zamalo to
nije uspela da opkoli kuu, u selu Drenovi, izmeu Zlatara i Bitovika, u kojoj se
nalazio drug Tito s nekoliko lanova Vrhovnog taba. Jedna eta italijanske
divizije Pusteria" bila je dola na stotinjak metara od kue porodice Radakovi u
kojoj je bio smeten Vrhovni tab. Pod vatrom, drug Tito se povukao iz kue i s
nekoliko pratilaca zauzeo poloaj. Italijani su prodrli u kuu, zapalili je i ubili
Julku, enu Milije Radakovia1, koja je no ranije rodila dvojke. Jedan rirtizan,
pre nego to su Italijani uli u kuu, odneo je blizance, brata i sestru, u umu.
Uto je dola u pomo jedna eta Uikog odreda i potisnula Italijane, ali su oni
uspeli da pre toga ubiju jo jednu enu i pet seljaka iz susedstva.
Iz sela Drenove Vrhovni tab je preao na levu obalu Lima, pa se posle uputio na
sever, ka mestu Rudo, gde sue okupljali pojedini bataljoni radi formiranja Prve
proleterske brigade.
Nedelju dana posle osnivanja Prve proleterske brigade, 21 decembra 1941, Tito je
poslao sledee depee u Moskvu:
22 novembra zapoele su 3 motorizovane nemake divizije sa tenkovima i
avijacijom i zajedno sa nedievskom vojskom optu ofanzivu protiv partizana u
Srbiji na frontu od 150 km. Nakon
1 Milija Radakovi, iju su enu ubili vojnici divizije Pusteria" bio je tada
partizan Mileevskog odreda. On je dva dana posle ove nesree doao na zgarite,
odloio puku, sahranio enu, krstio blizance, sinu dao ime Slobodan, a erci
Sloboda. Koliko sam mogao da saznam posle rata, Milija Radakovi preselio se u
Vojvodinu, a Slobodan i Sloboda ve su pioniri.
320
osmodnevne borbe izgubili smo skoro sve gradove u zapadnoj Srbiji, ukljuivi i
Uzice. Vrhovni tab partizana povukao se sa jednim delom vojske u Sandak, a
ostale partizanske jedinice ostale su i dalje na terenu u Srbiji i vode ponovnu
borbu sa okupatorom na partizanski nain. Ta je ofanziva imala samo te
posledice to smo izgubili gradove, ali okupatoru nije uspelo da nas razbije i
uniti. Vrhovni tab partizana povukao se sa jednim delom partizanskih odreda u
Sandak gde je odmah poela borba sa Talijanima. Osvojili smo Novu Varo i
neka druga mesta. U Sandak je po naem nareenju stiglo i 3.000 crnogorskih
partizana. U borbi sa okupatorima i nedievcima uestvovali su samo nai
partizani, a vei deo eta Drae Mihailovia preao je Nediu. Drugi, mali deo,
koji je ostao Mihailoviu, oko 200300 ljudi, gledao je nau borbu pasivno i tada
zajedno s njime pobegao u Bosnu.
CK Partije i Vrhovni tab partizana formirao je u Sandaku
1 proletersku brigadu od srpskih i crnogorskih partizana. To je udarna
brigada koja e imati uvek da reava najtee zadatke. Na putu u Bosnu brigada
je razbila 3 kolone talijanske vojske koja je zajedno sa etnicima napala na nas
kod mesta Rudo. Jedna kolona od 200 ljudi potpuno je unitena, zarobljeno je
116 talijanskih vojnika, izmeu njih 4 oficira, 5 bacaa mina, 9
pukomitraljeza,
2 teka mitraljeza, 600 bombi, 300 mina za bacae, 15 konja i mnogo municije
kao i oprema za 151 tal. vojnika.
Vrhovni tab je doveo Proletersku brigadu u Bosnu zbog teke situacije u koju su
zapali bosanski partizani, jer Nemci i Talijani uurbano naoruavaju etnike,
okupljaju svu srpsku reakciju kako u Bosni tako i u Srbiji, koja vri usiljenu
propagandu protiv partizana i priprema novi udarac sada u Bosni protiv nas. Oni
pokuavaju izazvati rascep kod bosanskih partizana, to im je delimino i uspelo
jer su neke partizanske ete prele u etnike. Dolazak vaa pomoi uinio bi tome
kraj, jer bi to imalo ogroman moralni znaaj za nau daljnju oslobodilaku borbu.
29. XII. 1941 g.
Za Vrhovni tab komandant Tito.
Poto smo u Srbiji izgubili sve aerodrome, ostaje nam zasada samo jedan u Bosni
Sokolac. On je dobar i za sputanje tekih bombardera. Aerodrom je osiguran
jednim bataljonom Proleterske brigade. Oznake i signali za sputanje su sledei...
Oekujemo avione svakog dana i noi. Poaljite automatskog oruja, municije,
bacae mina, brdske topove i drugo. Poaljite i nekoliko vaih vojnih speca.
29-XII-1941 g. Valter."
Ova izmena telegrama sa Moskvom ila je dosta sporo, jer je Tito bio primoran da
sve svoje telegrame alje kurirom u
DRUG liiu NA MLINISTU, 1942 GODINE
DRUG TITO U PETOJ OFAN-IVI NEKOLIKO DANA POSLE
RANJAVANJA. KRAJ NJEGA STOJI Dr IVAN RIBAR (Snimak general-
pukovnika Sava Orovia)
iOO.000
100.000 PajxciviapaKa y 3JiaTy OHa] kojm noene mvisa mjim
KOMyHMCTHHKOr
Oeaj 3jiOMHHai( oai^MO je 3eMAy y HaJBetiy Hecpefiy. Kao ojbiueBHSKM
areHT,
OMJ CKBpH^BMTe. upKaeS, JlOflOS M APVMCKM
pasoJHMK xTeo je Aa opraHM3yje y somam cojeTCKy peny6jiMKy, a k tom je
yo6pa-3ho Aa je oh no3BH Aa ,,ocho6oah" mpoa 3a ocTBpeite Tora uhab oh
ce cnpeMa y ujnaHCKOM rpafjaHCKOM paTy u y Cos-jeTCKoj Yhhjh, rAe je
yno3Ho cw repo-pmTKmte MeTOA THV-a, MSTdê ckph- icyjiType h
KmaonmCKor yHHUTMWka
>KH(OTa.
Osa ibeioea nocjio0O4HJia<tKa Koja je H*a.ia 4a yTpe ny-T 6o.i.ujcBH.tiy, tom
HajrpoaHHjeM no-.iHTHMKon pe*My Ha CBeTy, ojyje.ia je HMaiM, loCpo na h
*hbot xn*a. tama Ay.ni. Oa je ca.*o nopeieTHM
cejuana h rpaâHiiHa h y HeonncMBy 6e4y h fTopymeHe upKBe h cnaa>eua
c&ia rpa-roBH cy KOJHMa je oh npouno.
CTora je osaj onacHH 6anAT t seMJbH yueH>eH ca 100.000 PajxcMapaKa y
Onaj kojh AOKame 4a je obot 3,iOMiinua yMnnno Sesonacmim h.im ra npe4a
HaJfijiHMCoj HemaMKoj imbcth He amo uiTO he ao6mth Harpa.jy 04 100.000
PajxcMapaKa y 3MTy, Hero he
THM H3BPIUHTH H jeAHO HaqHOIWJUO
mao jep he oc.ioGojhtm napoji 11
OT8U0HHy 0,1 0MH8 OOJblUeSMIKOr Kp-
Baeor tepopa.
VRHOVNI ZAPOVEDNIK NEMACKIH TRUPA U SRBIJI ZA VREME RATA
RASPISAO JE UENU OD STO HILJADA RAJHSMARAKA U ZLATU ZA
GLAVU DRUGA TITA
BEZ IIJE POMOI
321
Zagreb, gde se nalazila radio-stanica. To je uzimalo dosta vremena. Ali,
izbijanjem Proleterske brigade na prostor severno od Sarajeva, na prostor
Romanije, Vrhovni tab se zadrao u tome kraju vie od tri nedelje, tako da je
radio-telegrafista iz Zagreba doao u Rogaticu, gde je predao pozivne znake i
novu ifru, pa su uskoro zatim radio-telegrafisti Vrhovnog taba obezbedili
daleko bru vezu s Moskvom. Tako se stvorila mogunost za gotovo svakodnevnu
izmenu misli izmeu naeg Vrhovnog taba i Kominterne.
Tome je pripomoglo i stvaranje nove osloboene teritorije. Posle Druge nemake
ofanzive nae jedinice prele su u kontranapad i oslobodile iroko podruje juno
od Sarajeva s nekoliko gradova, pa se Vrhovni tab smestio u Fou, koja je bila
sedite Vrhovnog taba tri i po meseca. Ova osloboena teritorija naslanjala se na
osloboene krajeve u Crnoj Gori i Hercegovini.
Prvih dana februara 1942 iz Moskve je stigla jedna depea koja je trebalo da
pretstavlja odgovor na na zahtev da nam se uputi izvesna materijalna pomo. Ta
depea glasi:
...Postoji mogunost da u najblioj budunosti poaljemo kod vas ljude... Javite
detaljno gde moe da se spusti na avion. Kakve pozivne signale moete vi da
napravite da bi avion mogao tano i lako da se spusti na zemlju? Imate li
avionskog benzina?"
Odmah zatim iz Moskve je, 13 februara, bio upuen zahtev da na Vrhovni tab
uputi jedan proglas narodima porobljene Evrope. Taj telegram glasi:
Bilo bi poeljno da Vrhovni tab partizana u ime jugosloven-skog naroda istupi s
kratkim proglasom narodima okupiranih zemalja, naroito ehoslovake i
Francuske. U tom proglasu, ukazujui na to kako se bori va narod za slobodu i
nezavisnost, Vrhovni tab apelovao bi na te narode da ne proizvode ratni
materijal i ne daju sirovine i hranu krvavom Hitleru, da na sve naine dezor-
ganizuju njegovu ratnu mainu, da razvijaju partizanski pokret protiv okupatora
i da svim silama izvojuju puni poraz smrtnog neprijatelja svih naroda Evrope
nemakog faistikog imperijalizma. Takvom proglasu mi bismo mogli dati
najiru publikaciju u tampi i preko radija. Javite vae miljenje..."
Na ponudu Moskve da poalje u Jugoslaviju svoje ljude Tito je odgovorio 17
februara 1942, traei pre svega materijalnu pomo:
Nama su hitno potrebni lekovi, naroito protiv tifusa. U toku ofanzive 160
boraca je teko premrzlo na nogama...
21
322
Poaljite nam municiju, automatsko oruje, obuu i materijal za odeu boraca.
Poaljite avionom i bacite padobranima na abljaku kod Durmitora u Crnoj Gori.
Ovde je ponovo pao veliki sneg i aerodromi nisu sposobni za sputanje, osim u
sluaju ako [avioni] imaju skije.
Vrhovni tab se nalazi u gradu Foa, na osloboenoj teritoriji Bosne. Vae
poiljke imale bi ogroman moralni i politiki znaaj."
"s
Istog dana poslata je sledea dopuna:
,,...U vezi sa telegramom o odreivanju sputanja padobranima oruja i ljudi na
abljak u Crnoj Gori, dopunjujem: mesto je sasvim osigurano na potpuno
osloboenoj teritoriji. Odmah se mogu spu-Stati ljudi i materijali, a mi emo
odmah pristupiti organizaciji aerodroma.
Radi sputanja velikog aviona u budunosti poaljite hitno vie raznih automata,
mitraljeza, municije, signalne materijale rakete, lake peadiske topove s
municijom. Orijentacija za avion 43,816,48 istono od Pariza.
Na tri vae crvene rakete mi emo odgovoriti sa tri vatre na rastojanju od 50
metara. Poinjemo od 23 februara."
Vrhovni tab ve je bio poslao Mou Pijade na Durmitor da organizuje aerodrom i
da izvri sve ostale pripreme za doek sovjetske pomoi. Tito je Mou Pijade
jednim pismom od 25 februara obavestio:
Ja jo nisam dobio nikakvog obavetenja od Djede o poseti. Samo sam dobio
jedan vrlo vaan telegram u kome kae, odnosno predlae da Vrhovni tab
partizana u ime naroda Jugoslavije uputi jedan proglas na sve evropske narode,
a naroito na Francusku i ehoslovaku, u kome bi ukazivao na potrebu borbe
protiv okupatora, na primere kako se jugoslovenski narodi bore itd. Djeda je o
tome traio nae miljenje i kae da bi oni mogli dati tom proglasu najiru
publikaciju putem radija i tampe. Razume se da sam odmah odgovorio nau
saglasnost, jer je to zaista velika poast za nau Partiju i na partizanski pokret.
Nadamo se da e za ne-kolik'o dana taj proglas biti objavljen."
Tito je, zatim, javljao Moskvi 23 februara:
Primili smo va telegram od 13. II. 1942. Pozdravljamo va predlog za izdavanje
proglasa u ime naeg Vrhovnog taba partizanske i dobrovoljake vojske
Jugoslavije. Dajte taj proglas i radio-telegrafskim putem na jugoslovenskom ili
engleskom jeziku radi objavljivanja na naem jeziku u tampi."
BEZ IIJE POMOI
323
Posle nekoliko dana bio je gotov nacrt proglasa koji je upuen u Moskvu radio-
telegrafski. Evo njegovog teksta:
NARODIMA OKUPIRANIH ZEMALJA EVROPE
Vie od deset meseci narodi okupirane Jugoslavije vode uporni i krvavi rat protiv
Hitlerovih i Mussolinijevih pljakakih bandi, protiv jugoslovenskih kvislinga
generala Nedia, Pavelia, Pe-anca i drugih. Porobljeni narodi Jugoslavije podigli
su se da orujem u rukama zajedno sa narodima Sovjetskog Saveza i herojskom
Crvenom Armijom vode borbu protiv zajednikog neprijatelja za svoju slobodu i
nezavisnost. Nai herojski partizani u Jugoslaviji, u poetku malobrojni i skoro
goloruki, u borbi su otimali oruje od okupatora i oruali njime seljake koji su se
podigli. Na taj nain partizanski odredi u Jugoslaviji postali su sve brojniji i
prerasli su u pravu narodnu armiju, koja je ve u toku deset meseci zadavala
teke udarce okupatorskim trupama i bandama narodnih izdajnika Nedia,
Pavelia i drugih.
Bez obzira na uasan teror, jugoslovenski partizani koje je or-ganizovala
Komunistika partija Jugoslavije unitavali su sve to je moglo da slui
hitlerovskim bandama za voenje rata. Oni su unitavali eleznike pruge,
mostove, telegrafe, fabrike, rudnike, ito, razne sirovine itd. Okupatoru je postalo
vrue pod nogama u Jugoslaviji. Njemu nije uspelo da iskoristi bogatstva
Jugoslavije za svoj pljakaki rat.
Protiv partizanskih odreda okupator je slao velike ratne ekspedicije, i to ele
divizije sa motorizacijom, tenkovima, avionima itd. Ali njima nije uspelo da unite
partizanski pokret. Oni su se nadali da nas unite zimi, ali ini i to nije uspelo. Mi
smo izdrali stranu zimu u svakodnevnim borbama sa okupatorima i njihovim
saveznicima, iako ravo odeveni. U ovom Narodnooslobodilakom ratu rtvovali
su svoj ivot ne desetine, ve stotine hiljada najboljih sinova jugoslovenskih
naroda. Ali na narod zna da je bolje poginuti u borbi sa orujem u rukama, nego
predati se bez otpora na postepeno mrcvarenje i unitenje.
Mi ne samo da smo sauvali samo svoju ivotnu snagu i borbeni duh. ve smo
oslobodili vei deo Jugoslavije. Mi smo ubeeni da e faistike zveri biti
unitene. Mi nastavljamo nau borbu za slobodu i nezavisnost naroda
Jugoslavije.
Narodi okupiranih zemalja Evrope Francuske, ehoslo-vake i dr.
U ime naroda okupirane Jugoslavije, Vrhovni tab narodno-oslobodilake,
partizanske i dobrovoljake vojske obraa vam se sa sledeim pozivom:
'
21*
324
Podiite se na borbu protiv mrskog neprijatelja svih naroda, nemakog
faizma. Unitavajte eleznike pruge, rudnike, fabrike, mostove, sirovine itd.
Sabotirajte proizvodnju ratnog materijala. Ne dajte faistikim gadovima hleba i
druge namirnice. Stvarajte partizanske odrede, diite narod na ustanak i
unitavajte ivu snagu neprijatelja. Herojska Crvena Armija nosi slobodu svim
narodima u Evropi, ali mi treba i sami da se borimo da bi bili dostojni te
slobode.
IVEO USTANAK-SVIH POROBLJENIH NARODA EVROPE PROTIV OKUPATORA.
2IVELA HEROJSKA CRVENA ARMIJA.
IVEO DRUG STALJIN.
ZIVEO SOJETSKI SAVEZ."
Tih dana, na zahtev Moskve, poslati su detaljni izvetaji
0 razvoju borbe u Jugoslaviji, kao i izvodi iz proglasa CK i drugih materijala CK
KPJ.
Na dan 5 marta stigao je odgovor iz Moskve, u kome se kritikovala linija CK KPJ
u ustanku, a naroito zbog stvaranja proleterskih brigada.
Pregledajui itavu vau informaciju dobija se utisak da sa izvesnim [pravom]
pristalice engleske i jugoslovenske vlade sumnjaju da partizanski pokret dobija
komunistiki karakter i da se usmerava ka sovjetizaciji Jugoslavije. Zato je na
primer bilo potrebno organizovati specijalnu proletersku brigadu? Pa sada se
osnovni i neposredni zadatak sastoji u tome da se ujedine svi an-tihitlerovski
elementi, da se razbiju okupatori i izvojuje nacionalno osloboenje.
Kako objasniti tu injenicu da pristalicama Engleske uspeva da formiraju
oruane jedinice protiv partizanskih odreda? Zar osim komunista i njihovih
simpatizera nema drugih jugoslovenskih rodoljuba sa kojima biste se zajedniki
mogli boriti protiv okupatora? Teko je saglasiti se s time da London i
jugoslovenska vlada idu sa okupatorom. Tu mora da postoji neki veliki
nesporazum. Mnogo vas molimo da ozbiljno razmislite o itavoj vaoj taktici i
delovanju
1 da proverite da li ste uinili sve to je mogue sa svoje strane da se stvori
istinski jedinstveni nacionalni front svih neprijatelja~*Hi-tlera i Mussolinija u
Jugoslaviji radi ostvarenja zajednikog zadatka: isterivanja okupatora i
porobljivaa. Ako niste, hitno predu-zmite mere i informiite nas.
Djed a."
Na ovakvo gledanje Moskve, Tito je u ime CK-a poslao 9 marta sledei odgovor:
BEZ IIJE POMOI
325
,,Na osnovu naih informacija vi ste napravili pogrene zakljuke. Pristalice
londonske vlade ne sarauju sa okupatorima otvoreno u borbi protiv partizanske
i dobrovoljake vojske Jugoslavije, i to ne svi. Oni se bore protiv nas pod imenom
Nedia, koga nazivaju najboljim sinom Srbije. Odredi Drae Mihailovia vie ne
postoje, svi su oni sada u redovima vojske Nedia. To su andari, oficiri i
podoficiri i banditske grupice etnika K. Peanca.
Pristalice londonske vlade od samog poetka postanka partizanskog pokreta u
Jugoslaviji odluno se izjanjavaju protiv oruane borbe sa okupatorima, govorei
da to izaziva represalije nad stanovnitvom. Takve poglede imao je i Draa
Mihailovi. I ba zbog toga se nama i suprotstavljaju oruanom snagom. Zato im
okupatori i daju ratni materijal za borbu protiv nas. Ali to su malobrojne grupice
samo u Srbiji i Bosni. Vrhovni tab partizanske i dobrovoljake vojske ima do
200.000 boraca. To nisu samo komunisti i simpatizeri, ve takoe i pristalice
raznih partija pravi rodoljubi. I kod nas ima oficira, ak i generala, ali su oni
poteni rodoljubi.
Proleterske brigade mi nismo stvorili u poetku, ve zimi u decembru mesecu,
kada se za to ukazala potreba. To su pokretne jedinice radnika i seljaka koje su
spremne da stupe u borbu gde im se naredi. One slue kao primer kako se treba
boriti za svoju nacionalnu nezavisnost. To je imalo ogromnog uticaja na druge
partizanske jedinice i jedinice dobrovoljaca.
Kod nas seljaci u masama ele da stupe u proletersku brigadu, ali mi to ne
radimo. Zbog toga smo mi i stvorili dobrovoljake jedinice da bi sve rodoljube
sjedinili u borbi protiv okupatora.
Mi ne stvaramo nikakve sovjete, ve stvaramo narodnooslo-bodilake odbore.
Poaljite posmatraa iz VKP(b). >Mi imamo sve dokumente o izdajnikom radu
raznih pristalica Londona. Mi raspolaemo izve-tajem generala Novakovia za
londonsku vladu, koji otro optuuje Drau Mihailovia i petu kolonu. Taj izvetaj
on bi hteo da preko vas uputi u London. Nama su potrebni oruje i municija. To
je najbolji nain stvaranja nacionalnooslobodilakog fronta. Kod nas postoji
ogroman broj onih koji hoe da se bore protiv okupatora, ali nema oruja.
V a 11 e r."
Sutradan, 10 marta, Tito je dobio iz Moskve radiogram u kome se stavljaju
primedbe na projekat naeg proglasa narodima porobljene Evrope. U tome
odgovoru iz Moskve, pored ostalog, trailo se da se izbaci reenica koja govori o
tome da je komunistika partija organizator ustanka. Puni tekst toga telegrama
od 10 marta glasi:
326
Da bi va proglas mogao izazvati eljeni utisak, trebalo bi izmeniti neka mesta
koja mu sada daju partiski karakter. Predlaem:
1) U poetku drugog pasusa precrtati reci: koje je organizo-vala komunistika
partija".
2) Dodati na kraju etvrtog pasusa: Hitler ne moe izdrati u borbi protiv mone
koalicije Amerike, Engleske i SSSR, oko koje se zbijaju svi slobodoljubivi narodi".
3) Izmeniti zavretak poslednjeg pasusa na ovaj nain: Pobeda herojske Crvene
Armije jeste pobeda svih naroda Evrope, ali mi se moramo sami boriti kako bi
dali sve za pomo pravednoj stvari SSSR, Engleske i Amerike i samim tim. ubrzali
svoje sop-stveno osloboenje".
4) Staviti samo dve parole:
ivela jedinstvena borba svih ugnjetenih naroda protiv okupatora" i ivela naa
pobeda nad zajednikim neprijateljem".
5) Ne bi li se mogli dati potpisi nekih lanova Vrhovnog taba?
6) Zato se vi potpisujete sa Tito"? Nije li bolje potpisivati pravo prezime?"
CK KPJ se sloio s ovim primedbama iz Moskve, pa je u tom smislu odgovoreno:
Mi se u potpunosti slaemo sa vaim primedbama o potrebi ispravljanja
proglasa. Molimo da sami nainite te ispravke i da nam javite kada moemo da ga
objavimo kod nas.
Tito se sada ne moe potpisivati pravim prezimenom jer bi to dovelo do velike
provale i stavilo bi u opasnost ivote mnogih ljudi u HrvatSKv^j. Potpis Tito sada
je veoma poznat u itavoj zemlji, a naroito u naoj oslobodilakoj vojsci..."
Dok se vodila ova diskusija preko radija oko sadrine proglasa, izmenjivane su
depee i oko slanja pomoi iz SSSR-a. Tito je 22 februara 1942 izvetavao
Moskvu:
Kad se vai avioni budu uli u pravcu abljaka, onda emo mi da zapalimo
jednu veliku vatru, a vai piloti treba da odgovore sa tri crvene rakete. A kad mi
zapalimo jo tri vatre, neka piloti onda puste padobrane.
Visina abljaka 1500, a Durmitora 2500. Pazite na Durmitor.
BEZ IIJE POMOI II
327
Nama je hitno potrebna municija za puke 7,9 milimetara i za rune mitraljeze
7,9 Z. B. Zbrojovka. Potrebna su takoe razna eksplozivna sredstva sa
uputstvima. To je za dizanje eljeznikih pruga i mostova. Po mogunosti
poaljite paklene maine sa uputstvima, signalne rakete sa pitoljima, rune
automate i nekoliko protivavionskih mitraljeza, durbina za komandire i kutije za
zavese od dima.
Dostavite nam dovoljno vojne opreme i mi moemo da mo-biliemo jo 100.000
boraca.
III
Dolazak kod nas nekoliko desetaka padobranaca imao bi ovde ogromno moralno i
politiko dejstvo. Oni bi ovde bili potpuno osigurani."
Moa Pijade je ekao na Durmitoru, ali se sovjetski avioni nisu pojavljivali. Zato
mu je drug Tito pisao 5 marta:
...Vjerujem ti da si nestrpljiv zbog uzaludnog ekanja, ali ti mora biti naisto s
tim da e morati ekati jo prilino dugo. To ne ide tako jednostavno. Danas
sam opet urgirao kod Djede i nadam se skoro povoljnom odgovoru. ...Neka te ne
zbunjuje to e jo morati da eka."
U pismu od 14 marta drug Tito je pisao Moi Pijade: Ti budi jo malo strpljiv, jer
se ipak nadam posjeti..."
U meuvremenu, drug Tito je obavetavao Moskvu o toku operacija u Jugoslaviji.
U telegramu od 22 februara on je javljao:
Ratni izvetaj. Okupatori i njihovi saveznici, izdajnici Pave-li. Nedi i drugi,
nadali su se da e u toku ove zime unititi partizanski pokret u Jugoslaviji. Oni
su u toku zime organizovali -protiv partizana nekoliko kaznenih ekspedicija, ali
su se sve one zavrile s neuspehom. Posle poslednje neuspene ofanzive Nemaca
i ustaa u Bosni, nemake trupe brzo su napustile Bosnu i otile, jedan deo u
pravcu Maarske a drugi u pravcu Srbije i turske granice. Iz Srbije Nemci takoe
odlaze u pravcu Turske i severa. Umesto Nemaca su doli Italijani i u Srbiju
Bugari. Dosada se bugarski vojnici nisu ravo ponaali prema stanovnitvu u
Srbiji.
328
Neki bugarski vojnici preli su na stranu naih partizana. Javite Bugarskoj
kompartiji da uputi proglas vojnicima koje upuuju protiv jugoslovenskih
partizana, u kome e ih pozvati da prelaze na stranu partizana, a mi bismo tu od
njih organizovali partizanske odrede i zatim, kad doe vreme, prebacivali ih u
Bugarsku.
Valter." U drugoj depei Tito je javljao:
2 marta mi smo razbili Italijane i etnike kod Viegrada, koji su pokuali da
prodru na osloboenu teritoriju. 8 marta opkolili smo i zarobili kod Viegrada
itav Nediev operativni tab na tom sektoru. Zarobljeni su: 5 oficira i 120
etnika i zaplenjena tabska arhiva, i mnogo ratnog materijal. Ta prepiska u
potpunosti potvruje nae optube pristalica Drae Mihailovia i jugoslovenske
vlade u Londonu. Optube da oni direktno i indirektno sarauju sa okupatorom.
Zato sarauju? Sarauju zato to su okupatori obeali Bosnu u isto vreme i
Hrvatima i Srbima samo da ratuju protiv partizana. Okupatori razvijaju sada kod
Hrvata kao i kod Srba hegemonistike apetite samo da se raspiruje bratoubilaki
rat i skree panja narodnih masa, u Srbiji i Hrvatskoj, od oslobodilakog rata
protiv okupatora. Ali tome smetaju partizani i Kompartija, koji se bore za bratstvo
i jedinstvo svih naroda Jugoslavije, koji su za odlunu borbu protiv okupatora.
Zbog toga nas i mrze i organizuju protiv nas pomou okupatora razne etnike
odrede, zbog toga su i okupili sve reakcionarne elemente i raznu bagru u borbi
protiv Narodno-oslobodilakog pokreta. Molimo da traite od jugoslovenske vlade
u Londonu objanjenje o toj saradnji sa okupatorom. U ime itavog
jugoslovenskog naroda i Narodno-oslobodilake partizanske i dobrovoljake
vojske mi se odluno borimo protiv izdajnikog rada oficira Drae Mihailovia,
Dangia i drugih, koji nam zabijaju no u lea u vreme kada mi vodimo krvavi i
teki rat sa okupatorom i mnogobrojnim neprijateljima, a za slobodu i
nezavisnost nae zemlje."
U to vreme okupator je u zajednici s etnicima Drae Mihailovia otpoeo sve jae
napade protiv osloboene teritorije u Crnoj Gori i Sandaku, a takoe je javljano i
o koncentracijama Nemaca i ustaa na severu. Nae jedinice, koje su itavu zimu
provele gotovo u stalnim borbama, mnogo su trpele od gladi, a najvie od
nedostatka municije.
Tito je 19 marta ponovo pitao Moskvu:
Kod nas je kritina situacija zbog nedostatka municije. Molimo uinite sve da
nam poaljete municiju i ratni materijal. Javite moemo li se nadati i kada."
BEZ IIJE POMOI
329
Odgovor na ovu depeu nije doao brzo, ali su zato iz Moskve 22 marta javili da
se odustalo od objavljivanja naega proglasa narodima porobljene Evrope, to
nam je ranije traila Moskva, i u kome smo usvojili sve primedbe koje su dole iz
Moskve. U telegramu je stajalo:
Poto smo se posavetovali u vezi sa objavljivanjem proglasa Vrhovnog taba,
doli smo do zakljuka da u interesu stvari treba privremeno zadrati
objavljivanje dok konano ne budu raicena pitanja u odnosima izmeu
Sovjetske vlade i Jugoslovenske vlade. (Vreme objavljivanja javiemo vam
unapred.)"
Dakle, zbog raiavanja pitanja u odnosima izmeu sovjetske vlade i
emigrantske vlade u Londonu" odlae se objavljivanje proglasa. A nedelju dana
kasnije iz Moskve je doao telegram kojim se odlae i slanje simboline
materijalne pomoi. Umesto nje saveti da oruje otimamo od neprijatelja i da
ga racionalno upotrebljavamo. Taj telegram od 29 marta glasi:
Ulau se svi napori da vam se pomogne naoruavanjem. Ali su tehnike tekoe
ogromne. Na njihovo savlaivanje u skorom vremenu naalost ne treba raunati.
Molimo vas imajte to u vidu. Postarajte se na sve naine da dobijete oruje kod
neprijatelja i da racionalno iskoriujete oruje koje imate."
Uprkos svim tekoama, ustanak u Jugoslaviji uspeno se razvijao. U zapadnoj
Bosni, gde se na elu ustanka nalazio uro PucarStari, stvorena je velika
osloboena teritorija. U Hrvatskoj se sve vie poveavao broj partizanskih odreda.
Zato je neprijatelj odluio da uniti centar ustanka.
U meuvremenu ve su se nazirali pravci Tree neprijateljske ofanzive. Italijani
su bili pred ajniem. Nemci i ustae nadirali su sa severa. Glad je velika i jede
se gotovo stalno zobeni hleb pomean sa divljim krukama. Tito je sasvim omra-
veo. Ali najtee od svega je nedostatak municije. Na frontu etnici dozivaju
partizane:
Hej vi Staljinovi petmetkovii...
Jedna teka zima bila je na izmaku. Dolazilo je prolee. U jednoj depei, 23
aprila, Tito je opet pitao Moskvu:
Moemo li se skoro nadati oruju i municiji? Odgovor nije trebalo dugo
ekati. Moskva je odgovorila brzo:
Kako smo vam ve ranije saoptili, u najskorije vreme, iz razloga koje razumete,
vi naalost ne moete raunati da odavde
330
dobijete municiju i automatsko oruje. Glavni uzrok jeste nemogunost
prebacivanja. Zbog toga je potrebno da vi maksimalno i najracionalnije iskoristite
sve postojee mogunosti, a meu njima i najmanje pa i najtee mogunosti da se
sami snabdevate na licu mesta. Na taj nain, bez obzira na vrake tekoe, treba
produiti i razviti oslobodilaki rat, drati se i odbijati udarce neprijatelja, dok ne
bude postalo moguno... Raskrinkavati pred narodom izdajnike postupke
etnika konkretno, dokumentovano i ube-dljivo svakako je potrebno, ali u
sadanje vreme bilo bi politiki celishodno da to uinite optim obraanjem na
jugoslovensku vladu, podvlaei da jugoslovenski patrioti koji se bore s pravom
od nje oekuju podrku ne dozvoljavajui da oni koji istupaju u njeno ime
zabijaju no u lea Narodno-oslobodilakoj partizanskoj vojsci kada se ona bori
protiv podlih okupatora. To znai raskrinkavati, ali za sada ne prelaziti na
direktan napad na samu vladu. Trebalo bi ostvariti organizaciju nacionalnog
komiteta pomoi oslobodilakoj vojsci jugoslovenskog naroda i to od poznatih za
srpske, hrvatske, crnogorske i slovenake borce koji bi istupali u zemlji i
inostranstvu sa nacionalno politikom platformom borbe narodno-oslobodilake
partizanske vojske.
Molimo promislite o ovim naim savetima i saoptite nam vae primedbe, a
takoe i konkretne mere koje preduzimate u ovom pravcu."
Neprijatelj je sve dublje prodirao na osloboenu teritoriju uprkos ogorenom
otporu koji mu je svugde pruan. Kod aj-nia su borci Druge proleterske
brigade upali u italijanske rovove i zaplenili pet hiljada metaka. Ali u Crnoj Gori
moralo se izvriti povlaenje na itavom frontu, jer su etnici i Italijani bili daleko
nadmoniji. Da je bilo municije, moglo se neto uiniti. Ali u njoj se strano
oskudevalo. Iz okoline Bijelog Polja javljeno je 30 aprila da su engleski avioni
bacili etnicima kod sela tavalj i titovica 37 mitraljeza, 4 poljska topa, mnogo
municije, sanitetskog materijala i zlata. Vetar je odneo padobrane s teretom do
muslimanske milicije.
Konano, pod pritiskom Nemaca, Italijana, etnika i ustaa Vrhovni tab
napustio je Fou povlaei se prema Pivi. Drug Tito je 24 maja 1942 javljao:
,,Od 20 maja nalazim se... na crnogorskom sektoru fronta. Situacija je ovde
kritina... Nai partizanski bataljoni su neprekidnim borbama sasvim iscrpeni, a
sem toga nema vie municije. Mi moramo da izvedemo vei deo bataljona iz Crne
Gore da ne bi bili uniteni.
itav narod proklinje jugoslovensku vladu u Londonu koja preko Drae
Mihailovia pomae okupatoru. Sa svih strana meni
BEZ IIJE POMOI
331
borci i narod postavljaju pitanje: Zato nam Sovjetski Savez ne alje pomo? Pa
makar da poalje municiju i automatsko oruje!" Sa nevienim heroizmom bore
se nai partizani. Evo primera: borci i komandiri Lovenskog bataljona poruili
su za mene: Recite drugu Titu da emo sauvati dva druga koji bi doli pa
makar svi izginuli." Pitanje pomoi je za nas vrlo ozbiljno. U ime Vrhovnog taba
molim da date Vrhovnoj komandi Crvene armije nau molbu da nam se
pomogne. Neprijatelj ini i poslednje napore da bi nas unitio. ivoti stotina
hiljada su u opasnosti. Mi znamo da je to nemogue i nastavljamo borbu bez
obzira na sve rtve.
Zar se u Londonu ne moe nita uiniti protiv ovakve izdajnike politike
jugoslovenske vlade?"
30 maja Tito je ponovo javljao u Moskvu:
28 maja jedan puk divizije Pusteria napao je nae partizanske jedinice u pravcu
Meljaka u Sandaku. Italijani su bili odbijeni sa velikim gubicima i baeni nazad
u grad Pljevlje. U tim bojevima ubijeno je oko 60 Italijana i 25 etnika. Italijanska
komanda stara se svim silama, kao i u Crnoj Gori, da preda vlast etnicima, pri
emu vri nasilnu mobilizaciju seljaka za etnike. etnici sada uvek nastupaju
ispred Italijana i oni su mnogo opasniji od Italijana zato to znaju svaku stazicu i
napadaju nas sa svih strana.
U Crnoj Gori vode se estoki bojevi sa etnicima Staniia Mihailovia i sa
Italijanima. etnici nastupaju ispred Italijana, oni imaju mnogo automatskog
oruja, a Italijani idu pozadi sa artiljerijom i vre bombardovanja iz vazduha.
Borba se sada vodi kod Kolaina i Grahova. Mi smo napustili Zabljak. U Crnoj
Gori imamo velike gubitke. Oko 600 ranjenika evakuisali smo u Pivu.
Zahvaljujui izdaji etnika, Italijani sada u Crnoj Gori nemaju velike gubitke, jer
njihove vojne logore uvaju etnici.
Londonska radio-stanica esto govori na jugoslovenskom jeziku o zajednikoj
borbi partizana i etnika protiv okupatora. To je uasna la. Svi etnici u
Jugoslaviji, a naroito etnici Mihailovia, bore se zajedno sa okupatorima protiv
naih narodno-oslobodilakih jedinica. Svojim zverskim ubistvima i terorom oni
nadmauju okupatora. etnike odrede stvaraju okupatori, oni ih naoruavaju i
daju im vlast. To su verni psi okupatora. Mi smo duboko ubeeni da je
jugoslovenska vlada u Londonu takoe tu umeana, da ona sve to zna. Molimo
vas da uinite sve da se ovo uasno izdajstvo iznese i da se s njim upozna itav
svet. Ovih dana emo izdati proglas protiv etnika i jugoslovenske vlade u
Londonu. Mi smo do sada utali, ali sada je potrebno pred narodom raskrinkati
tu podlu izdajniku igru. Molimo javite vae miljenje.
U Hercegovini se sada razgara pravi ustanak naroda protiv okupatora. Naa
partizanska vojska nanosi ovde ogromne gubitke
332
Italijanima, ali italijanski okupatori ine krajnje napore da pomou crnogorskih
etnika razbiju taj ustanak. etnici Drae Mihailovia zajedno sa italijanskim
trupama pokuavaju da prodru iz Crne Gore u Hercegovinu da bi u krvi uguili
taj ustanak. Mi se borimo sa velikim tekoama. Mi imamo malo municije,
nemamo lekova, treba braniti teritoriju na kojoj se nalaze nae bolnice.
Londonska propaganda vara svet lanim saoptenjima. Iz Londona pomau
neprijatelje narodno-oslobodilake borbe u Jugoslaviji. Ali bez obzira na sve to
moral naih jedinica i naroda je na visini. Narod veruje u pobedu Sovjetskog
Saveza i u nau pobedu."
Neprijatelj nas je poetkom juna bio nabacio potpuno na masiv Durmitora i
Volujka. U borbama smo imali vrlo teke gubitke. Italijanska avijacija
bombardovala je sve zaseoke na ovoj visoravni. Bio sam prisutan kad se 4 juna
Milovan ilas susreo na Pivi s majkom Milutina Lakievia, politikog komesara
Komskog odreda, koji je bio poginuo nekoliko dana pre toga u borbi s etnicima.
Stara Lakievika, sitna, ispijena ena, tihim glasom, gledajui u zemlju, zapitala
je ilasa:
Pogibe li moj Milutin?
Pogibe! odgovori Dilas mirno. Bio je junak. Ni suza, ni krupnih reci.
Izvadiste li mu tijelo?
Ni jesu mogli drugovi!
Spasoste li mu puku?
Spasosmo!
Dido joj izjavi sauee, a ona ree:
Neka je njegova smrt srena za ovu stvar za koju se vi borite!
I ode zatim, bez reci.
Vrhovni tab bio je doneo odluku da se od crnogorskih, hercegovakih i
sandakih partizanskih odreda stvore jo tri brigade, pa da svih pet brigada
krenu na sever, da udare na glavne komunikacije neprijatelja. Jedan od razloga
tog pokreta bio je i da se nabavi municija. Bez municije bilo je prosto ne-
moguno boriti se. Jedna devojka, borac Sandakog odreda, u borbi na Pivi s
etnicima pucala je do poslednjeg metka, a kad su se etnici sasvim primakli da
je ivu uhvate, skoila je u kanjon Pive.
Pred zoru 12 juna Vrhovni tab nalazio se u jednoj umici kraj Velikog jezera
ispod Volujka. Jo je bio mrak, vatre su se pogasile, samo je fenjer goreo u kolibi
napravljenoj od granja. To je Tito itao izvetaj Koe Popovia koji je kurir doneo
pre nekoliko minuta. Teka vest: 50 drugova iz etvrtog bata-ljona Druge brigade
poginulo u krvavoj bici s etnicima. Izne-
BEZ IIJE POMOI
333
naen jedan bataljon na istini. Druga brigada je za mesec i po dana izbacila iz
stroja 500 Italijana, a imala svega 60 mrtvih. A sad u jednoj bici 50 mrtvih.
Tito je iziao iz kolibe i poeo da se seta gore-dole. To je inio uvek kad bi dola
kakva teka vest. Meu mrtvima nalazila se i Ana, tekstilna radnica, ena
Aleksandra Rankovia. Bila je zamenik komesara ete.
Posle jednoga sata kolona Vrhovnog taba krenula je iz Crne Gore preko Sutjeke
u Bosnu. Iz pravca Gacka uli su se topovi. To su Italijani s etnicima pokuavali
da preseku otstup-nicu naim brigadama. Vrhovni tab, posle mara od deset
asova, zaustavio se na razvalinama jedne stare austriske karaule. Prvi obrok
posle petnaest sati. Mravo ovije meso, bez soli. Nema hleba. Skoro svi borci
pate od skorbuta. Tito je pozvao Dilasa i sa njim razgovarao o pogibiji Ane
Rankovi.
Kako emo obavijestiti Marka? Molim te, uini ti to.
ilas je posle toga, na paretu hartije istrgnutom iz jedne kolske sveske, sitnim
slovima napisao pismo Marku. Dao mi ga je da ga predam kuriru, a ja sam
prepisao tekst pisma, kako bi ostalo traga tom tunom danu:
Dragi moj Leko, uzeo sam na sebe da ti saoptim jednu bolnu, najbolniju vijest.
Meni to pada teko to sam ti - smatram najblii. Ali ba zbog te bliskosti
to je najrazumljivije... Tvoj vjerni drug Ana, koja te toliko voljela, a koja je
zasluivala da je volimo svi mi pala je junakom smru 11 juna kod sela
Dulia (pravac Avtovac Golijski Krstac), u borbi protiv etnikih bandi. Zajedno
s njom su izginuli i mnogi drugi drugovi.
Ne mislim da te tjeim. Niti si ti ovjek za to, niti su vremena za to. Ali hou da
kaem, da znam da e i ovaj najtei dosada bol podnijeti vrsto i mirno.
Istina, Ana je zasluila da je ali dovijeka. Jer ti e nai moda druga u ivotu,
moda e s njim biti srean nikada ovjek to ne smije iskljuiti u ivotu... Ali
Ane, koja je tako bila predano tvoja, nee jiai. Uprkos tome budi i ovdje
vrst i postojan. Jer ne zaboravi koliko ti gubi u njoj, gubi i Partija i samim
tim dijeli bol s tobom.
Drue Leko, na kraju nemam nita da ti kaem. Ako bi ma ija drugarska ljubav
mogla da ublai ovaj bol onda bi to bila moja i svih nas. Ja je danas osjeam
za tebe utoliko vie ukoliko je tvoj pa i moj bol za Anom vei.
12 juna 42 Tvoj ido."
Kad sam ovo pismo prepisao i krenuo komandantu Prateeg bataljona, "naiao
sam na Gojka Kovaevia1, aka iz Uzica,
1 Gojko Kovaevi nije se vratio iv iz rata. Ova drugu ranu je preboleo, ali je
poginuo 1943 godine.
334
borca Druge proleterske. Poznavali smo se jo iz Srbije. Nije napunio ni esnaest
godina. Glas mu je bio tanak kao u devojke. Ve je jednom bio ranjen, a sada jae
na konju. Desna butina mu je zavijena. Krv probila:
ezdeset nas je izbaeno iz stroja. Podilazili smo jednu stenu, a nas s boka.
Ana je pala pored mene. Silna je bila. Pribrana, ila je ispred nas sviju i samo
govorila: Napred, drugovi!" Nekoliko je etnika ubila.
Jo desetak dana nae brigade koncentrisale su se na padinama Zelengore. Glad
je bila strahovita. Na borca je dolazilo svega 70 grama zobenog brana na dan.
Nije bilo soli. Tito je naredio da se eka s daljim pokretom dok se svi ranjenici ne
prikupe. Tih dana dobili smo preko radija izvetaj iz Slovenije da se tamo
ustanak razvija veoma uspeno. Stvorena je velika osloboena teritorija. Kad je
ova vest bila primljena, u gustoj bukovoj umi, na padinama Zelengore, zaorilo
se:
Triput zdravo za Bevca1!
Tano 24 juna 1942 krenule su brigade pod komandom druga Tita sa ove
prostorije na sever, prema zapadnoj Bosni. U svom nadiranju razorile su vanu
elezniku prugu SarajevoJadransko More na irokom frontu, zatim oslobodile
Konjic, Prozor, Livno i mnoge druge gradove, spajajui se s partizanima u
Bosanskoj Krajini, koji su ba tih dana bili izali iz teke nemako-ustake
ofanzive na Kozari i podmuklog etnikog napada.
To je bio najkritiniji period u razvoju naega ustanka. Draa Mihailovi zajedno
s okupatorom, a uz punu podrku kraljevske vlade u Londonu, napregao je sve
snage da uniti Narodnooslobodilaki pokret. Na vest da je sovjetska vlada
odluila da svoje poslanstvo kod emigrantske vlade podigne na stepen ambasade,
dolo je do velike zabune u naim redovima. Tito je 11 avgusta poslao sledeu
depeu u Moskvu.
Podizanje pretstavnitva jugoslovenske vlade u Moskvi na stepen ambasade
proizvelo je kod svih rodoljuba Jugoslavije, a naroito u redovima nae Armije,
teak utisak, naroito po tome to je to uinjeno u vreme kad izdajnika vlada
Jugoslavije otvorenoj sarauje sa okupatorima, nagrauje sve delate koji su
ogrezli u narodnoj krvi i protiv koje mi sada vodimo borbu na ivot i smrt isto
tako kao protiv okupatora. Jugoslovenska vlada demonstrativno i otvoreno jue
je odlikovala popa Periia, Dujia i mnoge druge etnike krvnike.
/
Time se jako oteava naa Narodno-oslobodilaka borba. Svi kolebljivi elementi i
otvoreni neprijatelji nae borbe citiraju to
1 Pseudonim Edvarda Kardelja.
BEZ IIJE POMOI
335
ne kao priznanje naoj narodnoj borbi sa strane sovjetske vlade, ve kao
priznanje politici jugoslovenske vlade u Londonu. Zar se ne moe nita uiniti da
sovjetska vlada bude bolje obavetena o izdajnikoj ulozi jugoslovenske vlade i o
onim natoveanskim stradanjima i tekoama naeg naroda koji se bori protiv
okupatora, etnika, ustaa itd.? Zar ne verujete u ono to vam svakodnevno
javljamo? Pitaju nas sa svih strana ta to znai, pa kako mi to da objasnimo? U
redovima naih boraca ve se poinje oseati malodunost. To moe imati
uasnih posledica za svu nau borbu.
Podvlaimo: Jugoslovenska vlada sarauje sa Italijanima otvoreno, s Nemcima
maskirano. Ona je izdajnika u odnosu na na narod i na Sovjetski Savez. Mi
smo uvereni da Intelligence Service pomae takvu politiku..."
Iz Moskve je doao, poetkom septembra, ovakav leden odgovor:
Saoptite hitno kratak sadraj dokumenata koja imate o ulozi Drae Mihailovia.
Proverite dobro autentinost tih dokumenata. Moe biti da su okupatori osobito
zainteresovani da raspaljuju meusobnu borbu izmeu partizana i etnika. Nije
iskljueno, da neki dokumenti mogu biti smiljeno isfabrikovani od strane samih
okupatora."
Tito je 9 septembra ponovo postavljao pitanje:
Zato moskovska radio-stanica na srpskohrvatskom jeziku ne govori o ovim
zverstvima etnika? Zato ona ne popularie nau borbu? To mnogi pitaju i s
pravom trae bar moralnu podrku. Mnogi su nezadovoljni emisijama te radio-
stanice na srpskom jeziku."
Koji su uzroci to Radio-Moskva nije hteo da govori istinu o Drai Mihailoviu,
koji su uzroci to nam iz SSSR-a nije bila slata makar i simbolina materijalna
pomo?
Jo poetkom 1942 iz Moskve su nedvosmisleno odgovorili da su tome uzrok
njihovi odnosi sa jugoslo venskom emigrantskom vladom. U arhivi jugoslovenske
ambasade u Moskvi naeni su izvesni dokumenti koji bacaju jak mlaz svetlosti
na odnose izmeu Moskve i kralja Petra u ovom periodu rata. Jedan od tih
dokumenata jeste telegram pretsednika kraljevske vlade Slobodana Jovanovia
Drai Mihailoviu (Vrhovnoj komandi) od 30 novembra 1942. Kopija tog
telegrama poslata je svim kraljevskim ambasadama i poslanstvima, pa i
ambasadi u Moskvi. Donosim ovde prepis tog telegrama kako ga je primila
ambasada u Moskvi, 11 januara:
336
PKILOZI ZA BIOGRAFIJU
Str. D. Br. 40 od 11 januara 1943 god.
V. K. Br. 152 od 30 novembra 1942:
Rusi predloili slanje svojih viih oficira u va tab, organizaciju neposredne veze
sa vama, obrazovanje vae eskadrile u Rusiji za dotur pomoi vama, zajednike
radio-emisije. Predlog odbili. Traimo prethodno, prvo, da se odmah obustavi
kampanja preko radija i tampe protiv jugoslovenske vojske pod vaom
komandom. Drugo, da se pozovu partizani da ne napadaju odrede nae vojske.
Tree, da se stave partizani pod vau komandu. Tek posle ovoga moe biti
razgovora o daljoj saradnji. O daljem toku obavestiemo vas. Jovanovi."
Izgleda da su se o gornjim pitanjima vodili pregovori izmeu kraljevske
jugoslovenske vlade i sovjetskog ministarstva inostranih poslova, to se vidi i iz
dole navedenih telegrama, naenih u jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi:
Sifrovani telegram
London 18 novembar 1942
Kujbiev 19 novembar 1942
Za vojnog izaslanika.
Pretsednik vlade svojim str. pov. br. 958 izvetava:
Veza va str. pov. br. 40
Potrebno je obustavti kampanju protivu Mihailovia pre svakog sporazuma, pa
tek onda se moe govoriti o saradnji. Bilo bi dovoljno zasad pozvati partizane da
se ne tuku protivu Mihailovia. Bilo bi od neocenjive vanosti narediti
partizanima da se u naoj zemlji stave pod Vrhovnu komandu, koja jedino moe
da povee sve napore.
Po redu imale bi se postii tri etape:
Obustaviti preko tampe i radija napade na Mihailovia.
Pozvati partizane da se ne bore protivu njega, i
Pozvati partizane da se svi stave pod Vrhovnu komandu.
Tek posle ovoga moglo bi se govoriti o slanju ruskih oficira u tab Vrhovne
komande.
Str. pov. br. 567
Nini
Sifrovani telegram
London 1 decembra 1942
Kujbiev 1 decembra 1942
Pretsednik vlade dostavlja vam sledei telegram:
Lino za vojnog izaslanika.
Ni o kakvoj saradnji ne moe biti govora dok se kampanja protiv generala
Mihailovia ne obustavi, jer je ona u najveem jeku. Kao prethodan korak za dalji
rad situacija na terenu zahteva obustavljanje ove kampanje. Na ostvarenju ciljeva
iz moga tele-
u X
DIR3I0NE GBT.DEDLA P.S. /'"""- 18 giugnc 1943-1X1
Divisione JUG, -Alleg.l-
K.443/205263
AlTO
RR.PREFETTURE REGNO R. QUESEURJi BI ROMi g pcr conpsccnzas
COM/NDC SUPRMO SBL P.
.21
OGGEEIO:- Broz Iosip (detto Tito) di PranjQ.
Li scguito alla lottera n.443/203175 in data 6.5.,si traaaettc altra oopia dclla
foto= grafia del noainato in oggetto.
Pol CAPO DS&LA POLIZIZ
FAKSIMIL POTERNICE MINISTARSTVA UNUTRANJIH POSLOVA ITALIJE
ZA DRUGOM TITOM
BEZ IIJE POMOI
337
t'r.
C\L
f
ci
H4l
7
+7 rH,
a.
FAKSIMIL PISMA LOLE RIBARA SLOBODI TRAJKOVIC. LJUDI KOJI
SU CUVALT
PISMO IZ KONSPIRATIVNIH RAZLOGA PREPRAVILI SU DATUM PISMA,
PA SU
UMESTO SEPTEMBAR 1941 STAVILI SEPTEMBAR 1940
grama str. pov. br. 958 treba da se upute svi napori poslanika i vojnog
izaslanika.
Str. pov. br. 579 Nini
Sifrovani telegram
Ministarstvu inostranih poslova London.
U vezi vaeg telegrama str. pov. br. 579
Molim drati me u toku kampanje protivu generala Mihailo-via. Ovde u Rusiji
nije mogue proitati ni uti ita protivu Mi-hailovia. Ako se kampanja vodi po
inostranoj tampi, ona se ovde ne prenosi. ta vie, neupueni ljudi iz ovdanjeg
Ministarstva inostranih poslova govore o Mihailoviu kao o narodnom heroju.
Jedino to je ovde primetno, to je da se ime njegovo ne pominje u tampi ni preko
radija.
Kujbiev 3 decembar 1942
Str. pov. br. 49
Dok se ovakva zavera kovala protiv Narodnooslobodilakog pokreta i
Narodnooslobodilake vojske, u zemlji su i dalje be-snele borbe s okupatorom i
domaim izdajicama, pa su im za-davani sve novi i novi udarci. U slavu 25-
godinjice Oktobarske revolucije Tito je naredio da osam partizanskih brigada
napadnu Biha. Nareenje je bilo izvreno. Osloboeno je 500 kvadratnih
kilometara teritorije, uniteno oko 700 ustaa, a zarobljeno 800 domobrana i 135
oficira. Zaplenjene su 4 haubice, 3 protivkolska topa, 1 brdski, 16 tekih
mitraljeza, preko jedan milion metaka, dva vagona topovskih granata i mina,
nekoliko hiljada pari cipela i injela.
Tako se rat u Jugoslaviji sve vie razgarao, Narodnooslo-bodilaki pokret sve vie
bujao, bila je stvorena Narodnooslo-bodilaka vojska s divizijama i korpusima.
Trebalo je obezbediti dotadanje tekovine borbe, trebalo je narodu dati jasnu
perspektivu kako e Jugoslavija izai iz ovog rata, kako e se spre-iti da ikad
vie bude slaba i razjedinjena zemlja u kojoj se vlada u interesu aice kapitalista
i velikoposednika. Pojedini etniki demagozi pokuavali su da unesu zabunu u
narod. U isti mah dok su saraivali s okupatorom, tampali su letke u kojima su
optuivali partizane da su trockisti, da ne sluaju Staljina. Evo jednog takvog
letka koji je pronaen prilikom unitenja etnikog taba Karaore", koji se
nalazio u Graacu, u Lici, zatien italijanskim icama:
etniki pokret ne misli ma i jednog sekunda da se nastavi 23-godinja
nenarodna, socijalno-ekonomska ajduija iz Jugoslavije. etniki pokret
nastavlja nacionalnu i seljaku revoluciju koju
22
338
je otpoeo Karaore i hoe da stvori nacionalnu dravu za itav narod, a ni za
kakve klike i grupe egoista i privrednih hajduka.
Partizane ne priznaje ni Rusija. Oni vou svih naih nacionalnih snaga u
zemlji, generala Drau, nazivaju izdajnikom. Oni otkazuju svaku poslunost
Staljinu (koga su u jednom letku osudili na smrt, jer je paktirao sa Engleskom i
Amerikom), zbog toga to je naredio da se stave pod komandu Drainu i da se
potine njegovoj volji.1
Mi ne moemo uticati na ishod rata. Sudbinu rata e odluiti borba velikih
naroda, milionske armije, a ne mi. Zato sauvajmo srpski narod od istrebljenja.
...Dakako nije niko toliko naivan, da bi se nadao, da bi okupator mogao drukije
postupiti. Okupator koji reprezentira jednu velevlast, orujem moderno
snabdeven, ne moe valjda voditi dugotrajne procese, istraujui poreklo napada,
osobe krivnje i slino, ve, u ouvanju svojih vojnika koji su nekoliko godina na
bojitu mora postupati po ratnom pravu i prekom sudu, odnosno putem hitne
samoodbrane..."
Neposredno posle bitke za Biha i osnivanja naih divizija, drug Tito je poslao
jedan telegram u Moskvu u kome ju je obavestio da e se sastati Antifaistiko
vee narodnog osloboenja Jugoslavije:
Mi smo dosad obrazovali osam divizija po tri brigade svaka, na teritoriji Bosne,
Hrvatske i Dalmacije. U ostalim oblastima Jugoslavije pristupili smo formiranju
brigada od jaih partizanskih odreda. Mnogobrojni partizanski odredi i bataljoni
sa svojim tabovima ostaju za partizansku akciju. Sve su te divizije lepo
naoruane sve do artiljerije. To je oruje oteto u toku bojeva sa okupatorom.
Te divizije ne zovu se vie partizanskim, ve udarnim divizijama Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije.
Mi emo sada obrazovati neto kao vladu, a zvae se Narodni komitet osloboenja
Jugoslavije. U komitetu e biti pretstavljene sve narodnosti Jugoslavije iz raznih
ranijih partija/'
Meutim, u Moskvi su smatrali da NKOJ nikako ne srne da ima karakter vlade,
nego da bude iskljuivo optepropa-gandno telo:
1 Ovo optuivanje da su partizani trockisti nije moglo sluajno da padne na
pamet seoskom popu i etnikom komandantu ujiu. Jedna je tu stvar veoma
karakteristina. Glavni savetnik i komandant popa Bujica bio je Ilija Trifunovi
Biranin, za koga su postojale jake indicije da je bio u kontaktu sa sovjetskom
obavetajnom slubom. O tome postoje i izvesni dokumenti.
BEZ IIJE POMOI
339
Stvaranje narodnog komiteta osloboenja Jugoslavije vrlo je potrebno i vanredno
vano. Dajte obavezno tome komitetu opte-npcionalni jugoslovenski i
optepartijski antifaistiki karakter, kako po njegovom linom sastavu, tako i po
njegovom radnom programu. Nemojte smatrati taj komitet kao nekakvu vladu,
ve kao politiki organ narodno-oslobodilake borbe. Nemojte ga suprotstavljati
ju-goslovenskoj vladi u Londonu. Na ovoj etapi nemojte podizati pikanje ukidanja
monarhije. Ne postavljajte parolu republike. Pitanje o reimu u Jugoslaviji, kako
ga vi shvaate, reavae se posle razbijanja italijansko-nemake koalicije i posle
osloboenja zemlje od okupatora."
Tito je odgovorio teka srca 29 novembra:
,,S vaim savetom koji ste dali u telegramu mi se slaemo i tako emo postupiti.
Ali moram vam saoptiti da je ba sa strane graanskih aktivista jugoslovenska
vlada u Londonu osuena kao izdajnika, a takoe i sa strane celog prisutnog
naroda. Ma da mi i ne smatramo ovaj Izvrni odbor kao neku vladu on e ipak
imati da se stara o svim pitani ima dravnoe ivota i da se brine o frontu, pri
emu e ga pomagati narodno-oslobodilaki odbori koji su stvoreni gotovo u
svima oblastima na osloboenoj i neosloboenoj te-ritnriii. Kod nas nema drugih
vlasti osim t'h odbora i vojna vlast radi borbe. Zasedanje je sazvao Vrhovni tab
Narodno-oslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, koji uiva
ogroman autoritet u celoj zemlji."
Skuptina AVNOJ-a imala je veliko dejstvo u itavoj Jugoslaviji, iako je narod od
nje oekivao vie, a naroito jasan i nedvosmislen stav prema monarhiji,
izbeglikoj vladi i posle-ratnom ureenju zemlje.
Na neprijateljskoj strani ponovo su bile vrene velike pripreme za konano
likvidiranje glavnine Narodnooslobodilake vojske, za novu ofanzivu, neuporedivo
snaniju od svih dotadanjih. Jo u novembru 1942 godine Hitler je bio pozvao u
svoj Glavni stan na Istonom frontu, u Vinici, general-pukov-nika Alexandera von
Lohra, komandanta nemake Dvanaeste armije, a kasnije komandanta itavog
nemakog jugoistonog fronta, ije su trupe trebale da budu osnovna snaga u toj
ofan-zivi. Ovom sastanku prisustvovao je i Ante Paveli. Tu je utvreno da se
preduzme nova ofanziva, s tim da se pozovu i Italijani da uestvuju u ofanzivi.
Mesec dana kasnije, 18 ili 19 decembra, Hitler je u Rasten-burgu, u Istonoj
Pruskoj, odrao konferenciju s Ribbentropom i Keitelom, Cianom i Cavallerom,
takoe u cilju priprema etvrte ofanzive. Plan te ofanzive definitivno je razraen
3 ja~
22*
340
nuara 1943 u Rimu, u prisustvu marala Cavallera, naelnika italijanske
Vrhovne komande, general-pukovnika von Lohra, nemakog vrhovnog
komandanta Jugoistoka, generala Ambro-sija, naelnika italijanskog
generaltaba, generala Roatte, komandanta italijanskih oruanih snaga u
Sloveniji i u Dalmaciji, generala Pirzija Birolli, komandanta italijanskih trupa u
Crnoj Gori i guvernera Crne Gore, generala Dalmazza, komandanta italijanskih
oruanih snaga u Albaniji, generala Gelosa, komandanta italijanskih trupa u
Grkoj i pukovnika Montezemola iz italijanske Vrhovne komande. Prema nekim
podacima, za vreme ovih veanja u Rimu, tamo je boravio i etniki pret-stavnik
Jevevi.
Dok su vrene ove pripreme za unitenje Narodnooslobo-dilakog pokreta u
Jugoslaviji, a u tim pripremama su etnici Drae Mihailovia dobij ali vidnu
ulogu, pregovori izmeu sovjetske vlade i kraljevske emigrantske vlade o slanju
pomoi Drai Mihailoviu bili su u punom jeku kako se vidi iz datuma napred
navedenih telegrama jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi.
U isto vreme u itavoj saveznikoj tampi voena je velika propaganda za Drau
Mihailovia. Tito je u telegramu od 13 decembra protestovao:
lanak u ,,New York Timesu" obina je izmiljotina... U Crnoj Gori nema
nijednog nemakog vojnika, ve samo Italijana, s kojima je Mihailovi u savezu.
Oni su dobili iz ruku Italijana vlast u celoj Crnoj Gori kao nagradu to su pomogli
izbacivanju veeg dela naih partizana iz Crne Gore... Sve ostalo je takoe la...
Ja sam ve nekoliko puta molio da uinite sve kako bi nama u Jugoslaviju dola
jedna komisija svih saveznika, koja bi se uve-rila o stvarnoj situaciji i o izdaji
Mihailovia. Prosto je do odvratnosti drsko kad Englezi hvale Mihailovia koji je
sve svoje etnike jedinice stavio u slubu Italijanima i Nemcima protiv kojih se
Englezi i Amerikanci bore. Mi bez obzira na sve rtve ruimo eleznike pruge da
neprijatelj ne bi mogao slati trupe i materijale u Afriku, a etnici Mihailovia
uvaju te eleznike pruge."
U meuvremenu, neprijateljske pripreme za etvrtu ofan-zivu bile su zavrene i
ona je otpoela u drugoj polovini januara 1943 godine. Sa severa su nadirale
nemake divizije: 7 SS Prinz Eugen, 369 legionarska Vraja divizija, kao i 714 ne-
maka divizija. Sa istoka je napadala 717 nemaka divizija. A italijanski Peti
korpus s divizijama Lombardia", ,,R" i Sas-sari", zajedno sa etnicima, imali su
da udare sa zapadne strane. Glavni udarac bio je uperen na osloboenu teritoriju
u zapad-
BEZ IIJE POMOI
341
noj Bosni i Lici. To je brdovit planinski teren, gusto poumljen, s pojedinim
krakim poljima.
Neprijatelj je imao na raspoloenju i jake snage avijacije. Vrhovni tab je odmah
izradio svoj plan operacija. Odlueno je da se neprijatelju prua najei otpor, ali
da se ne primaju frontalne borbe po svaku cenu. Izdato je nareenje svim
jedinicama u ostalim krajevima Jugoslavije da otponu danonone napade na
neprijateljske komunikacije i garnizone. Istovremeno je Vrhovni tab naredio da
se Prva proleterska, Druga proleterska i Trea divizija prikupe u cilju probijanja
obrua na jugu i prodora u Hercegovinu i Crnu Goru, koje su tada bile pod
potpunom okupacijom neprijatelja. Znai, iz neprijateljske ofanzive prei u nau
ofanzivu.
Veliku tekou za manevrisanje partizanskih divizija pret-stavljalo je nekoliko
hiljada ranjenika, koji su leali u raznim bolnicama na osloboenoj teritoriji pa se
nisu mogli ostaviti da padnu neprijatelju u ruke. Neprijatelj je gotovo bez izuzetka
odmah ubijao sve nae ranjenike. Zato su ranjenici bili po-deljeni u posebne
bataljone; oni s lakim ranama, koji su mogli sami da se kreu, u jednu vrstu
bataljona, tei ranjenici, koji nisu mogli da hodaju ali su mogli da jau u
takozvane konjike bataljone i, najzad, oni najtei na nosila. Svi ranjenici bili
su naoruani pukama za sluaj da budu napadnuti od neprijatelja.
Drugi ogroman problem pretstavljao je narod s osloboene teritorije. Niko nije
hteo da ostane da doeka neprijatelja. Nemci su ulazili u pusta sela. A narod je
beao kako je stigao. Na planinskim stazama, prekrivenim snegom, najee se
mogla videti porodica od deda i bake s unuiima. Ispred njih krava, po kojoj je
prebaena kakva plahta. To je bilo sve to su uspeli da spasu ispred nemakih
tenkova. Otac i majka u partizanima. Broj izbeglica rastao je iz dana u dan. On
se uskoro popeo na preko sto hiljada ljudi. Svi su putevi bili zakreni, pa je to
ometalo i pokrete vojske. Postavljao se i problem ishrane. Na osloboenoj teritoriji
bilo je ionako malo hrane. Zatim problem smetaja. U ranijim ofanzivama
neprijatelj je spalio sva sela na osloboenoj teritoriji. Poslednjih meseci jedva se
bilo neto obnovilo. A sad su nagrnule hiljade i hiljade porodica. Najvei deo njih
provodio je ceo dan i no napolju, na cii zimi. Kad bi se ujutro kolona izbeglica
ponovo svrstala, uvek su ostajala na noitu mrtva dva-tri zgrena starca i
starice. Nemaka avijacija bila je posebna opasnost za izbeglice. Duge kolone bile
su odline mete za bombardovanje malim bombama za ive ciljeve, kao i za
mitraljiranje.
Neprijatelj je na severu navaljivao svom snagom. estoke borbe bile su u toku.
Tito je 31 januara 1943 pitao Moskvu:
342
Ja moram ponovo da vas pitam: zar vam nikako nije moguno da nam pruite
makar kakvu pomo? Stotini hiljada izbeglica preti gladna smrt. Zar posle 20
meseci herojske, gotovo natoveanske borbe nije mogue nai naina da nam se
pomogne? Dvadeset meseci mi se borimo bez najmanje materijalne pomoi ma s
koje strane. Ja vas uveravam da ovaj na divni herojski narod Bosne, Like,
Korduna, Dalmacije u potpunosti zasluuje maksimalnu pomo. Kod nas je
poeo pegavi tifus, a nemamo lekova, na narod skapava od gladi, ali ne rope.
Taj gladni narod daje naim borcima poslednji zalogaj hleba, a sam skapava od
gladi, daje poslednju arapu, koulju ili obuu, a sam ide go i bos po ovoj zimi.
Uinite sve to moete da nas pomognete."
Iako se nemaka ofanziva razvijala svom estinom, mere koje je Vrhovni tab
pripremio pokazale su se efikasnim. Tri proleterske divizije udarile su na jug,
oslobodile grad Livno,, pa Imotski, zaplenile velike koliine oruja, a zatim se
ustremile na dolinu reke Neretve, gde su se nalazile jedinice itali-janskog estog
korpusa, utvrene u nekoliko gradova. Nemce, koji su nadirali sa severa trebalo
je zadrati, a zatim razbiti italijanski obru na Neretvi i tuda se probiti.
Napad na grad Prozor, gde se nalazio utvren jedan puk italijanske divizije
Murgia", bio je silovit, ali grad nije mogao biti zauzet prve noi. Preko dana
vladalo je zatije, a idue noi ponovo su nai bombai krenuli na italijanske
bunkere. U zoru pobeda je bila izvojevana. Italijanski puk se predao, a nae
jedinice su grunule dalje u dolinu brze Neretve, gde su redom padali italijanski
garnizoni jedan za drugim. U roku od tri dana bila je razbijena itava italijanska
divizija Mui'gia", zaplenjeno 15 tenkova, veliki broj topova, velika koliina
municije, hrane, sanitetskog materijala. Bilo je skoro dve hiljade zarobljenih ita-
lijanskih vojnika samo na ovom sektoru.
Nae proleterske divizije mogle su lako da forsiraju Neretvu i da se izgube u
crnogorskim planinama. Ali trebalo je spasti ranjenike, iji se broj ve peo na
4.500. Evakuacija je ila sporo. Trebalo je spasti i stotine hiljada starih seljaka i
seljanki s decom, koji su se takoe povlaili pred neprijateljem. Milosti nije bilo u
ratu. Na nekoliko mesta neprijatelj je naiao na zbegove i pobio sve ivo.1
1 Jedna dalmatinska jedinica nala je u jednoj peini grupu od pedesetak
izmasakriranih seljanki sa decom. Samo je 4edno malo dete o godine dana
bauljalo meu leevima. udnim sluajem ostalo je poteeno u pokolju.
Partizani su uzeli dete sa sobom; jedna bolniarka ga je negovala.- Detetu se nije
znalo ime. Toga dana dola je vest da su Rusi na Istonom frontu oslobodili od
Nemaca grad Vjazmu. Neko je predloio da se dete prozove Vjazma. Mala Vjazma
je 1944 godine bila
BEZ IIJE POMOI
343
Tito se nalazio tih dana sa svojim tabom u jednoj maloj vodenici, nedaleko od
reke Neretve. Zatekao sam ga kako se seta gore-dole pored potoia. Kad smo se
pozdravili, pitao me je kako je s ranjenicima. Izneo sam mu situaciju i ukazao mu
naroito na poloaj izbeglica. Tito mi je pokazao depeu koju je bio dobio iz
Moskve kao odgovor na na zahtev da nam se u takvoj situaciji pomogne:
,,Vi ne smete ni za trenutak da sumnjate da bismo mi, kad bi postojala ma i
najmanja mogunost da se ukae materijalna pomo vaoj divnoj herojskoj
borbi, to davno uinili.
Sovjetski narod, zajedno sa svima rukovodiocima, sav u potpunosti stoji na vaoj
strani, prepun ushienja i dubokih bratskih simpatija za Narodnooslobodilaku
vojsku.
Mi smo (neodnokratno?) lino s Josifom Visarionoviem pretresali o nainu i
sredstvima da vam se ukae pomo. Naalost, do sada nije polo za rukom da se
taj zadatak uspeno resi. zbog nesavladljivih tehnikih (za samolet?) tekoa
(nekoliko reci I03 deifrovano)... mogunost poslati pomo.
im se stvore te mogunosti, uiniemo sve najnunije.
Zar vi moete sumnjati u to?
Molim vas da pravilno shvatite postojeu situaciju i da razjasnite to drugovima
borcima. Ne alostite se, ve napregnite sve svoje snage da biste izdrali sadanju
vanredno teku probu. Vi vrite veliko delo koje naa sovjetska zemlja i svi
slobodoljubivi narodi nee nikada zaboraviti.
Bratski pozdrav vama i svima drugovima najlepe elje u toj herojskoj borbi
protiv prokletog neprijatelja."
Tito mi je posle toga u nekoliko reci izneo plan naih daljih operacija.
Saekaemo sve ranjenike, na Neretvi emo poruiti sve mostove, tako da
neprijatelj stekne utisak da smo odustali od namere da forsiramo reku. Zatim
emo osnovne snage baciti na sever i Nemce potisnuti to dalje, a onda
iznenadno napraviti prodor preko Neretve.
Titova zamisao brzo je bila sprovedena u ivot. Nemake divizije na severu bile su
iznenaene naim protivudarom. U bitku smo uveli i onih 15 tenkova zaplenjenih
od Italijana, kao i svu artiljeriju koju smo zaplenili u bici na Neretvi. Nemci su
bili potisnuti punih 15 kilometara, zarobili smo ih prilian broj, meu njima i
jednog potpukovnika. Gledao sam toga Prusa. Drao se mirno i pribrano. Samo
mu se otelo jedno pitanje:
poslata u Italiju na leenje u jednu savezniku bolnicu. Godine 1952 'jvela je kod
jedne dalmatinske porodice. Vjazma ima deset godina i jo uvek je boleljiva.
344
Ma otkuda vam onolika artiljerija?
Zaplenili smo je od vaih saveznika, Italijana. Odmahnuo je rukom i rekao
ironino:
O liebe Italiener!
Kad su Nemci bili potisnuti, Druga dalmatinska brigada dobila je nareenje da
izvri proboj na Neretvi i uspostavi mostobran. Na drugoj strani reke i na
susednim visovima Prenja nalazilo se oko 15.000 etnika Drae Mihailovia, koje
je italijanska komanda hitno poslala da onde zatvore front posle poraza divizije
Murgia". etnici uopte nisu oekivali na napad, mislei da se probijamo na
sever. Preko jednog sruenog eleznikog mosta, koji se strmo peo iz reke na
drugu obalu, uspuzala se jedna grupa Dalmatinaca s otrafljenim bombama u
zubima. Uzveravi se tako do vrha mosta, gde se nalazio etniki bunker, ovi
bombai ubacili su u nj dve bombe i hitro uskoili unutra. Posle svega tri minuta
borbe mostobran je bio uspostavljen. Odmah zatim nai pionirci napravili su
drveni most uz ruevine starog gvozdenog mosta, pa su jedinica za jedinicom,
treim korakom, prelazile reku i grabile na drugu obalu, proirujui mostobran.
U zoru su prve jedinice ve bile izbile na planinske visove s one strane reke,
gonei razbijene etnike.
Zatim su dole na red kolone ranjenika. Sedam dana trajao je ovaj prelaz preko
Neretve. Nemaka i italijanska avijacija svakodnevno su zasipale most bombama,
ali se prelaz nastavljao. Bio je iznesen i poslednji ranjenik i naa poslednja
jedinica povukla se preko mosta.
Nemaki komandant Jugoistoka, general Alexander von Lohr, ovako je govorio o
ishodu ove operacije, u zapisniku svog sasluanja, kad je bio zarobljen 1945
godine:
Partizanima je uspelo da se prebace preko Neretve i da se do poslednjeg oveka
povuku u severni deo Crne Gore. Oni su se probili na otseku fronta koji su drali
Italijani i etnici. Nije bilo nikakvog plena ni zarobljenika. Nijedan partizanski
ranjenik, pa ak ni poginuli nije pronaen, iako su, sudei po naim krvavim
gubicima, i partizani morali da imaju gubitke u veem broju."
Posle proboja na Neretvi, partizanske divizije brzo su prodirale kroz Hercegovinu i
Crnu Goru, oslobaajui grad za gradom. Samo je s ranjenicima bilo teko.
Udarila je velika epidemija pegavca, a stanovalo se u selima u kojima je veina
kua izgorela. Lekova gotovo uopte nije bilo. Hrana vrlo slaba. Oni koji su
izdrali pegavac naroito su patili od gladi. Bio sam oevidac ovakvih prizora:
seljak ore njivu i seje zob, a im se udalji s nje, ranjenik ili tifusar baca se na
zemlju i prstima
BEZ IIJE POMOI
345
trai zrnevlje zobi. Pegavac nam je u martu i aprilu 1943 od-neo vie rtava nego
to smo imali u borbi s neprijateljem.
U drugim krajevima Jugoslavije, koji nisu bili obuhvaeni ofanzivom, partizanske
jedinice vrile su estoke napade na neprijatelja, a naroito u Slavoniji, kojom
prolazi glavna e-leznika magistrala na Balkanu u pravcu istok-zapad. Ova
pruga bila je napadnuta i saobraaj zaustavljen za dui period. Ustanak se irio i
u Makedoniji.
Pobeda u ovoj ofanzivi, kao i razmah partizanskog pokreta u drugim krajevima
nae zemlje, naterali su Hitlera da odmah pone s pripremama za novu, petu po
redu, ofanzivu protiv partizana. Oko 15 maja ta je ofanziva otpoela protiv triju
proleterskih divizija i jo nekih jedinica koje su se nalazile s Vrhovnim tabom na
granici Crne Gore i Bosne. Neprijatelj je izvrio vrlo dubok obuhvat. Ukupno je u
toj ofanzivi uestvovalo dvanaest nemakih i italijanskih divizija i jedan bugarski
puk. Borbe su bile neobino estoke. Nemci se vie nisu drali samo
komunikacija, nego su ili po terenu, po planinskim visovima, kao i mi. Osim
toga, organizovali su snabdevanje svojih jedinica vazdunim putem. Na pojedinim
sektorima bili su se snano utvrdili. Iako nije dugo trajala, ova ofanziva je po
svojoj estini prevazilazila sve one ranije.
Bliio se dan odlunog prodora u Petoj ofanzivi. Sve teko oruje smo zakopali.
Glad nas mori, ali najtei od svega su nam nemaki avioni. Kad bismo imali samo
nekoliko protivavion-skih mitraljeza! To je prva stvar koju smo traili od
saveznike misije kad se pre tri nedelje spustila kod nas. Ali, nikakvog: odgovora.
Osmoga juna, Vrhovni tab, po prelasku preko Sutjeke, zalogorovao je u gustoj
umi na strmom bregu nedaleko od Suhe.
Tito sedi na kamenu i ita poslednji izvetaj s poloaja::
..Druga dalmatinska nastavlja estoke borbe na Barama. Nemci stalno vre jurie
s Gornjih Bara u pravcu Donjih. U jednom trenutku jedno nemako odeljenje bilo
je probilo nae poloaje i dolo na nekoliko stotina metara do ulaza u Suhu gde
se nalazio sama tab brigade s nekoliko kurira. Sreom, tu je bio jedan teki
mitraljez, pa su Nemci bili odbijeni. Druga divizija je jue izdala na-reen'e tabu
Druge dalmatinske da se ovi poloaji moraju ouvati po svaku cenu dok ne
stignu pojaanja. Dalmatinci su imali ogromne gubitke pril:kom izvrenja ovog
zadatka. Samo iz Drugog bata-ljona izbaeno je iz stroja 128 drugova.
Komandant ovog bataljona Duan Filipovi i komesar uro Bokovi izvestili su
tab brigade-da su izgubili dve treine svoga ljudstva.
Nemci nadiru sve jaim snagama i sve upornije.
346
Mi smo izgubili dve treine ljudstva, ali raunajte na nas kao da smo u punom
sastavu!"
U tom trenutku nemake haubice poee da biju umu u kojoj se nalazio Vrhovni
tab. Tito nam objanjava gde e koje zrno da padne, a posle kae:
Sutra e biti mnogo i aviona i topova. Nijemci stalno bacaju pojaanja na
Zelengoru.
Aleksandar RankoviMarko sedi na jednom oborenom drvetu nedaleko od
mene i govori:
Nikad u teoj situaciji nismo bili. Mnogo emo kadrova sada izgubiti... I to ba
u ovoj situaciji. Treba samo prei ovu prepreku, izii itav iz ove ofanzive, pa e
sve poi na bolje. Situacija se i na meunarodnom planu znatno
poboljava. U nae najire mase prodree misao da je kraj rata blizu, uslovi za
mobilizaciju bie veoma povoljni. Samo treba sauvati kadrove koje smo
za ove dve godine s toliko krvi izgradili, a sada se nalaze u smrtnoj opasnosti da
budu uniteni!
Markove reci prekide kurir iz nae radio-stanice koji je doneo radiogram generala
Alexandera, komandanta engleskih snaga na Bliskom Istoku:
Mi vam. aljemo pozdrave i dobre elje u ovom kritinom trenutku vae borbe
protiv osvajaa vae zemlje. Slaemo vam sle-dovanja prema naim tehnikim
mogunostima. Ali znajte da se armije saveznika pribliuju. Nai bombarderi rue
Italiju i Ne-maku. Invazija Evrope vie nije san. Na Istoku Nemci i njihovi sateliti
trpe udare od naih ruskih saveznika. Stoga vaa borba u narednim mesecima
bie vanija nego ikad."
Znai, ni od saveznika neemo uskoro dobiti traenu pomo. Tito se seta od
jednog stabla do drugog. Mi nismo po-slednji u ovom naem prodoru. Iza nas su
Trea i Sedma divizija. Jo 5 juna dobila je Sedma divizija nareenje da s jednim
delom ranjenika, AVNOJ-em i Vladimirom Nazorom hitno poe za nama. Danas
im je Tito poslao radiogram da je koci nas situacija vrlo teka, da oni sviju svoja
krila i odmah krenu. Ali radio-stanica Sedme divizije danas ne daje nikakav
odgovor. Pojavio se radio-telegrafista Veljko Dragievi. Postavio je radio-stanicu
malo nie na bregu. Veli da veze nema, a da je sve pokuao! Tito se seta gore-dole
i govori:
Dvije i po hiljade ljudi je u pitanju. Ne moemo ih ostaviti. A ni mi ne moemo
dalje drati ove poloaje, jer smo svi u opasnosti.
Jedan kurir je poslat ak na Vuevo, gde je tab Sedme divizije. Taj drug je
peaio ve punih dvadeset asova, a niko
BEZ IIJE POMOI
347
drugi ne zna put sem njega. Brzo je krenuo s nareenjem, kad ga Tito zaustavi:
Dajte mu one dvije moje konzerve!
Nema vesti ni od naeg zaelja Tree divizije, koja je na visoravni Pive s velikim
brojem tekih ranjenika. ido je poslao 6 juna radiogram da su Nemci u
Sandaku i predlae da i on krene za nama. Odgovoreno mu je da odmah doe.
On je ipak jo jednom pokuao da se probije preko Tare, ali je danas poslao ovaj
radiogram:
Situacija je vrlo teka. Neprijatelj poseo obe obale Tare. Ako nam probijanje ne
uspe, boriemo se herojski do poslednieg."
Znai, Trea divizija e stii kasno. Nemci e potpuno zatvoriti obru. Morae se
probijati.
U est uvee Tito je naredio pokret. Za deset minuta itava kolona bila je
spremna. Spustili smo se do Sutjeke, pa onda prema Tjentitu. Prolazimo pored
este bosanske i Majevike brigade. One su se strahovito istroile u ovoj ofanzivi.
U Ma-jevikoj brigadi u stroju je ostala svega jedna etvrtina boraca. To su
mahom mladii od 1617 godina, iznureni, gladni. S jednog konjskog kostura
kraj staze oglodan je i poslednji komad mesa.
Kad smo izlazili iz klisure Sut jeke i krenuli uz prve obronke prema
Milinkladama, preko puta, iz tamnog Kosura, sinule su varnice, nekoliko sekundi
kasnije prohujale su preko nas dve granate i udarile u kanjon prepun vojske,
nekoliko stotina metara iza nas. Opet su sinula etiri svetla s Kosura. Granate se
sruie blie. Nemci su sve vie skraivali vatru. Trei put nas zasu zemlja,
pogodili su nau kolonu. Tito je bio na elu. Na zaelju je poginuo drug Osmi,
koji je u Pratei bataljon doao u Prozoru.
Posle ovog topovi zautae. No je pala, a s njom i kia. Idemo kroz umu, ne
govorimo ni reci jer su poloaji blizu. Vatra se ne sme paliti. Kolona zastaje.
Prolaze minuti. Iza nas su nae jedinice koje moraju hitno na poloaj. Ispred
mene ide ika Janko Moa Pijade. Nas dvojica smo izgubili vezu i ne znamo u
kom pravcu da krenemo. Ne smemo da govorimo, ve po kii leerno u blato i
pipamo po vlanoj travi i po glibu, ne bi li nali otiske konjskih kopita. Po njima
smo pronali put.
Tako se te noi kolona Vrhovnog taba pocepala. Dok je itav bataljon preao
Milinklade i spustio se u dolinu Hravke, dotle su Tito, Marko, engleska vojna
misija i jedan vod tree ete izbili na vrh Milinklada tek kada je sunce ve
iskoilo. Tu je drug Tito dao nareenja Vaki uroviu, komandantu etvrte
brigade, pa se krenulo dalje. Vrhovni tab je prolazio jednim
....._j
348
veim proplankom, izrovanim topovskim granatama i avionskim bombama kad
su se pojavili nemaki izviai koji su prosuli desetak bombi za ive ciljeve. Na
tom mestu nije bilo zaklona. Svako je legao na zemlju na mestu gde se nalazio.
Tu je poginuo pukomitraljezac Petar iz Mrkonjigrada.
Nemaki avioni spustili su se vrlo nisko. ak su se mogla videti i lica pilota. Pale
su prve bombe. Tito se zaklonio iza jedne ogromne bukve, koju je neka oluja jo
davno oborila. Legao je pored samoga panja, dok je telo ispruio pored obaljenog
stabla. Iza njega nalazio se engleski kapetan Stewart. Marko je bio tri-etiri
koraka dalje.
Kad je jedna bomba, teka otprilike deset do dvadeset kilograma zafijukala prema
mestu na kome se nalazio Tito, njegov pas Luks se u tom trenutku bacio na
glavu druga Tita i zaklonio je svojim telom. Bomba je udarila pravo u panj, na
jedan metar iznad Titove glave.
Eksplozija je bacila u vazduh druga Tita i ostale koji su bili pored njega. Kada se
dim raziao, na zemlji je lealo nekoliko nepominih tela. Meu njima uro
Vujovi, pratilac druga Tita, stari panski partizan koji je vojevao 22 meseca u
pozadini Frankovih trupa u Spaniji, i engleski kapetan Stewart.
Kasnije mi je drug Tito priao kako se oseao u tome trenutku:
Dobro me udarilo... pomislio sam svreno je... Pritom se malo nasmeio, pa
onda nastavio:
Ja sam se zaklonio iza jedne oborene bukve; kad je bomba tresnula kraj mene
i kad me je obavio mrak, uinilo mi se na trenutak da sam poginuo. Moj pas
Luks, koji mi je svojim tijelom pokrio glavu, leao je raskomadan... Malo dalje
engleski kapetan Stewart, noge mu stre uvis... Jo dalje uro... Usred te pustoi
pogled mi je pao na jedno slomljeno drvo, na kome je alostivo piskutala mala
umska ptiica. Eksplozija joj je prebila nogu i povrijedila krila... To malo
stvorenje stajalo je na jednoj nozi i lepetalo krilcem. Taj prizor mi se duboko
urezao u pamet... Onda mi je priao Marko i uhvatio me ispod
ruke...
Nemaki avioni su itavog 9 juna zasipali Milinklade bombama, dok su nemaki
peaci vrili juri za juriem na sam vis. Hercegovaka brigada odbijala je nalete.
Toga dana na Milinkla-dama pao je veliki broj ljudi. Meu njima i Vako urovi,
komandant etvrte crnogorske brigade.
Predvee drug Tito i Marko sili su u Hravku. Priao sam Titu. Leva ruka bila
mu je proturena kroz maramu svezanu oko vrata. Pitao me je:
uo sam da je danas ranjena Olga. Kako joj je? Bliio se as pokreta. Tito je
diktirao radiogram za Moskvu:
BEZ IIJE POMOI
349
Mi se jo nalazimo u tekom poloaju. Neprijatelj se ponovo trudi da nas opkoli.
Na putu naeg nastupanja u pravcu centralne i istone Bosne neprijatelj je
zauzeo i utvrdio sve visove, gde je postavio artiljeriju, mitraljeze i manje
garnizone, a glavninom trupa pokuava da nas opkoli i neprekidno napada sa
svih strana. Neprijatelj trpi veoma velike gubitke, a i mi takoe, osobito^ od
avijacije... Na je poloaj teak, ali mi emo izai iz tog poloaja ma da sa tekim
rtvama. Neprijatelj vri krajnje napore da bi nas unitio, ali to mu nee uspeti.
Molimo za vau podrku u ovoj najteoj probi."
Po mrklom mraku krenuli smo uz strmu Debelu Ravan. Svi smo utali.
Ja sam pridravao ranjenu Olgu da se ne oklizne sa staze. U daljini su potmulo
odjekivale bombe i resko cepali mitraljezi. To je Prva proleterska probijala
nemaki obru. Tako smo se svojim vlastitim snagama probili u Petoj ofanzivi,
najteem asu naeg velikog rata.
esnaesta glava RADOST I TUGA POBEDE
Vrhovni tab u Jajcu. Pogibija Lole Ribara. htonske odluke AVNOJ-a.
Staljinov gnev. Jugoslavija i Teheran. Slom este ofanzive.
Spoljnopolitika aktivnost Narodnoosloboddakog pokreta. Odlazak Milovana
ilasa u Moskvu. Napad nemakih padobranaca na Drvar. Jedno
Himmlerovo miljenje o drugu Titu. Sporazum Titoubai. Titov put u
Italiju i susret s Wmstonovt, Churchillom. Susret Crvene Armije i
Narodnooslobodilake vojske na granicama Jugoslavije. Tito u Moskvi i
otvoreni razgovor sa Staljinom. RadMst i tuga pobede.
Godina 1943 bila je prelomna u Drugom svetskom ratu. Sudbina Hitlera bila je
zapeaena. Na istoku je Crvena armija od Staljingrada itavu godinu nadirala
sve vie gonei pred sobom nacistike divizije. Saveznici su oistili Afriku od
Rom-melovih trupa, Italija je ve bila izbaena iz stroja. Bilo je samo pitanje
vremena kada e Hitler kapitulirati.
U Jugoslaviji narod je eljno oekivao kraj stradanja, paljenja sela,
bombardovanja, krvi... Velike saveznike pobede uli vale su nade da je kraj rata
blizu. Kako su se samo one proslavljale, kako je bila primljena vest o padu
Mussolinija, kako je samo proslavljeno osloboenje Kijeva 6 novembra 1943
godine! Vrhovni tab nalazio se tada u Jajcu. Milovan ilas je te veeri uo
spikera Levitana kako ita preko Radio-Moskve Staljinovu dnevnu zapovest
povodom osloboenja glavnog grada Ukrajine, pa je istrao na bedem starog
grada i odatle ispalio uvis tri metka iz revolvera, kako se po starinskom
crnogorskom obiaju najavljuje radosna vest.
Partizani u varoi takoe su uli za osloboenje Kijeva, pa kad je ilas dao aber s
tvrave, poeli su da pucaju prvo iz
352
POBEDA
353
revolvera, pa iz puaka, mainki, da se .itav grad prolamao od pucnjave. Narod
je iziao na ulice, poelo je kolo, a pucnjava ne prestaje. Tito nije znao o emu se
radi, iziao je iz sobe napolje, pucnjava je bivala sve benja. Iz grada se ona
prenela na okolne poloaje, gde su partizani poeli ak da gruvaju iz topova u
planinu. itav je sat trajalo dok se sve to nije stialo. Letela su telefonska
nareenja, davala se izjanjenja. Te veeri potroeno je municije koliko u jednoj
bici. A svaki metak bio je dragocen sve se moralo zarobljavati od neprijatelja.
Takvo je raspoloenje bilo u vojsci i narodu u jesen 1943 godine, kada je
Narodnooslobodilaka vojska, posle uspeno prebroenih dveju tekih nemakih
ofanziva, brojala oko 300.000 boraca. Osloboena teritorija ve je iznosila jednu
polovinu povrine Jugoslavije.
U partizanskim krugovima uveliko se diskutovalo kako dotadanje tekovine borbe
uvrstiti. CK KPJ je odmah posle kapitulacije Italije bio zakljuio da bi trebalo
sazvati AVNOJ, kako bi se mogle doneti odgovarajue odluke o stvaranju
privremene vlade nove Jugoslavije.
Jo u oktobru 1943, na vest da e u Moskvi doi do sastanka britanskog ministra
inostranih poslova Edena, amerikog ministra inostranih poslova Cordella Hulla i
komesara za inostrane poslove SSSR Molotova, Tito je poslao sledeu depeu u
Moskvu:
,,U vezi s pripremom konferencije pretstavnika SSSR, Engleske i Amerike, bie
sasvim verovatno postavljeno i pitanje Jugoslavije.
U vezi s tim molim da vladu SSSR-a obavestite o sledeem.
Antifaistiko vee Jugoslavije, Hrvatske i Slovenije i Vrhovni tab NOV i POJ
opunomoili su me da izjavim sledee:
Prvo. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu, zato to
oni dve i po godine pa i sada podravaju sa-radnika okupatora, izdajnika Drau
Mihailovia i zbog toga nose svu odgovornost za to izdajstvo nad narodima
Jugoslavije.
Drugo. Mi neemo dozvoliti da oni dou u Jugoslaviju, jer bi to znailo graanski
rat.
Tree. Govorimo u ime ogromne veine naroda da on eli demokratsku republiku
koja se oslanja na narodnooslobodilake odbore.
etvrto. Jedina zakonita vlast naroda u sadanje vreme jesu
narodnooslobodilaki odbori na elu sa antifaistikim veima.
Takvu emo izjavu dati engleskoj misiji pri naem tabu.
Engleski general ve nam je stavio do znanja da engleska vlada nee mnogo
nastojati na kralju i na izbeglikoj jugosloven-skoj vladi."
L
U Jajcu, nekadanjoj prestonici bosanskih kraljeva, u dolini reke Vrbasa, gde se
bio smestio Vrhovni tab u oktobru 1943, sa nestrpljenjem su se oekivali
rezultati moskovske konferencije. Ona je trajala od 13 do 30 oktobra, ali
sovjetska vlada Titovu izjavu nije stavila na dnevni red.
Meutim, u Jugoslaviji je bilo odlueno da se AVNOJ sazove. Kao mesto sastanka
izabran je grad Jajce. Tokom Drugog svetskog rata ovaj grad je vie puta menjao
gospodara. Partizani su ga oslobodili 1942, pa su ga Nemci ponovo uzeli krajem
iste godine, ali su ga partizani ponovo osvojili u jesen 1943 godine. U taj grad
smestio se i Tito sa svojim tabom. Ispod tvrave, na jednom platou, bile su
izgraene dve barake u kojima su bile smetene kancelarije. U jednoj sobici tih
baraka stanovao je Tito.
Jajce su esto napadali nemaki bombarderi. Tada je Tito obino silazio do
fabrike, koja je imala jedan tunel, u kome se sklanjao narod. Uoi zasedanja
AVNOJ-a, Jajce je ponovo bilo bombardovano. Tito je bio u sklonitu, u kome je
bilo dosta naroda i partizana. Tu je bila i stanica za prvu pomo. Jedna bomba,
koja je pala tik ispred sklonita, ranila je nekoliko partizana iz Prateeg bataljona
Vrhovnog taba. Jednome partizanu bomba je rastrgla stomak. Tu u sklonitu
lekar ga je operisao, a Tito je pridravao ranjeniku glavu.
Drao sam mu glavu, sea se Tito. Krupne grake znoja izbijale su mu na
elo. Operacija je vrena bez anestezije. Ranjeni drug drao se muki. Ja sam
pokuavao da ga tjeim: Ne brini se, operacija e uspjeti." Nekoliko sekundi
kasnije njegova glava klonula je u mojim rukama.
Delegati za zasedanje AVNOJ-a dolazili su iz najudaljenijih krajeva Jugoslavije.
Svi su putovali pod orujem, jer su morali da sa osloboene teritorije prelaze kroz
krajeve u ne-makim rukama. Neke delegacije morale su da vode i borbu.
Najdue su putovali Crnogorci, koji su imali da prevale preko 300 kilometara,
preko planina, kanjona, sve peice, pod orujem.
Politbiro CK KPJ diskutovao je u Jajcu da li da obavesti Ko-minternu o tome da
e biti stvorena privremena vlada, da e se kraljevskoj vladi oduzeti pravo da
bude vlada Jugoslavije i da e kralju Petru biti zabranjen povratak u Jugoslaviju.
S obzirom na iskustvo sa Prvog zasedanja AVNOJ-a, kada je Moskva svojom
intervencijom zabranila stvaranje nove, privremene vlade u Jugoslaviji, to je
moglo da ima vrlo teke posledice za dalji razvoj borbe, Politbiro CK KPJ je
odluio da se Komin-terna obavesti jedino o tome da e biti stvorena privremena
vlada, ali da se ne obavetava o tome da e AVNOJ doneti odluke o oduzimanju
legalnosti kraljevskoj vladi i zabrani kralju Petru da se vrati u Jugoslaviju.
23
354
Tako je drug Tito 26 novembra poslao u Moskvu sledeu depeu:
,,28 novembra poinje plenum Antifaistikog vea Jugoslavije. Dnevni red:
Reorganizacija Vea u privremeni zakonodavni organ naroda Jugoslavije. Drugo,
stvaranje Nacionalnog komiteta, kao privremene izvrne vlasti, odgovorne pred
Veem.
Ve su odrana zasedanja nacionalnih vea u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku, na kojima su izabrani delegati za uee na
zasedanju plenuma. Izabrani su delegati i u Makedoniji meu njima Dmitar
Vlahov i Vlado Pop-Tomov. Poslala je svoje delegate i Srbija.
Stiglo je ve oko 200 delegata iz raznih krajeva zemlje. Bilo bi dobro poslati im
pozdrav od Sveslovenskog komiteta. To bi vrlo mnogo oprinelo jo boljem
razvoju oslobodilake borbe u Jugoslaviji i na Balkanu."
AVNOJ je zasedao u dvorani biveg Sokola". Zgradu u kojoj se nalazila dvorana
partizani su prilikom svog prvog napada na Jajce bili zapalili, a kad su oslobodili
grad, onda su je u roku od tri nedelje obnovili i pretvorili u Dom kulture. Tu je
Kazalite narodnog osloboenja davalo Gogoljevog Revizora", zatim razne krae
komade iz partizanskog ivota. Sada je ta dvorana bila udeena za zasedanje
AVNOJ-a. Podijum je bio iskien zastavama: jugoslovenskom, sa crvenom
zvezdom u sredini, zatim sovjetskom, amerikom i engleskom. Zasedanje je
trajalo samo jednu no.
Ba na jedan dan uoi otvaranja Drugog zasedanja AVNOJ-a poginuo je od
nemake bombe Ivo Lola Ribar, lan Vrhovnog taba. On je bio odreen, zajedno
sa Vladimirom Velebitom i Milojem Milojeviem, u prvu misiju Vrhovnog taba,
upuenu u savezniki tab na Bliskom Istoku. Trebalo je da se prebace avionima
za Italiju, ali britanski avioni nisu mogli da se spuste. Tih dana ba je bio
prebegao jedan domobranski oficir iz Zagreba na jednom nemakom lakom
bombarderu Dor-nier 17". Tada je odlueno da se jugoslovenska delegacija, kao i
dva britanska oficira, prebace u Italiju ovim avionom. Sa jednog partizanskog
aerodroma u blizini Jajca avion je ve bio spreman za polazak, kada se iza brda
pomolio jedan nemaki izvia. On se ustremio pravo na grupu ljudi koja se
ukrcavala u avion i bacio dve bombe s visine od nekih stotinu metara. Tako je
poginuo Lola Ribar, engleski oficiri kapetan Donald Knight i major Robin
Weatherly, i jo jedan partizan. Mlai brat Lole Ribara, Jurica, slikar, bio je
poginuo mesec dana pre u borbi s etnicima u Crnoj Gori.
POBEDA
355
Otac Lole Ribara, dr. Ivan Ribar, ba je toga dana stigao iz Slovenije u Jajce na
zasedanje AVNOJ-a. On nije znao za pogibiju ni svoga mlaeg sina Jurice niti
svoga starijeg sina Ive. Kad je doao kod Tita, posle pozdrava, Tito mu je
saoptio, vest da je Lola poginuo. Stari Ribar nije ni suzu pustio, nego je rekao:
Je li Jurica daleko i je li mu saopteno da je Lola poginuo. Teko e mu biti...
Tek u tom trenutku Tito je shvatio da starac ne zna da mu je poginuo i mlai sin.
Tito je utao nekoliko trenutaka, razmiljajui ta da uradi, pa je priao blie
Ribaru, uhvatio ga za ruku i rekao mu tihim glasom:
I Jurica je poginuo, u borbi s etnicima u Crnoj Gori, prije mjesec dana...
Stari Ribar je utao, zatim zagrlio Tita:
Teka je ova naa borba...
Iste veeri bila je sahrana Lole Ribara. Jedan bataljon Prve proleterske bio je
postrojen na trgu u Jajcu. Poslednji se od Lole oprostio njegov otac. Snanim
glasom, koji je samo s vremena na vreme podrhtavao, on je govorio borcima Prve
proleterske:
Nikakva sila nee moi zaustaviti narod ove zemlje u njegovoj borbi za
osloboenje...
Posle je sanduk sa telom Lole Ribara bio odnesen na skrovito mesto, gde je
privremeno sahranjen, jer je postojala opasnost da Nemci i etnici ne otkriju grob
i unite le.1
Drugo zasedanje AVNOJ-a znailo je za Jugoslaviju najvaniji dogaaj u Drugom
svetskom ratu, jer je tu, ustvari, poloen temelj nove drave. Na ovom zasedanju,
pre svega, stvoren je Nacionalni komitet, izvrni organ AVNOJ-a, sa funkcijama
privremene vlade. Na svom Drugom zasedanju AVNOJ je doneo odluku kojom se
oduzima pravo emigrantskoj vladi u Londonu da bude vlada Jugoslavije. Takoe
je odlueno da se kralju Petru i drugim lanovima dinastije Karaorevia
zabrani ulazak u Jugoslaviju, a da e pitanje definitivnog oblika dravnog
ureenja republika ili monarhija biti reeno posle rata. Proklamovano je da
nova Jugoslavija bude zasnovana na federativnom principu.
Takoe je odlueno da se uputi apel amerikoj vladi da stavi embargo na zlatne
rezerve Jugoslavije, koje su ispred
1 Majka Lole i Jurice Ribara saznala je za smrt svoja dva sina u Sremu, u selu
Kupinovu, gde se bila sklonila od proganjanja Gestapoa. U leto 1944 godine, 7
avgusta, ona je bila uhapena u tome selu, izvedena na glavni trg, pred crkvu,
gde je od nje traeno da kae svoje ime. Ona je to energino odbila. Jedan
nemaki oficir je tada na licu mesta ubio majku brae Ribar.
23*
356
Hitlera bile sklonjene u Washington, a sada ih je nemilice troila kraljevska
izbeglika vlada.
Na predlog Josipa Vidmara uvedena je u Narodnooslobo-dilakoj vojsci titula
marala. Jo kad je izaao prvi ukaz Vrhovnog taba o postavljanju generala u
naoj vojsci, drug Kardelj je predloio da se uvede titula marala, ali se drug Tito
tada nije s tim sloio. Meutim, slovenaka delegacija je na zasedanju AVNOJ-a
iznela isti predlog i on je jednoglasno, uz burne manifestacije, bio prihvaen. Kad
je AVNOJ tu titulu dao, kao prvom, drugu Titu, Tito je bio neobino iznenaen i
uzbuen.
Po zavrenom zasedanju, CK KPJ je poslao sledeu depeu u Moskvu:
Koncem novembra odrano u Jajcu Drugo zasedanje AVNOJ-a posle skuptina
zemaljskih vea Slovenake, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Sandaka i Crne
Gore. Od 208 izabranih delegata svih naroda prisutno 142 koji su doneli i
punomoja i za ostalih 66 delegata sa pravom glasa. Sastav nacionalnih
delegacija pokazuje da je nar. osi. pokret najire okupio ljude svih demokratskih
grupa, a rad zasedanja bio vanredna manifestacija najpunijeg jedinstva i bratstva
svih naroda Jugoslavije. Glavni referat o razvitku nar. osi. borbe naroda
Jugoslavije u vezi s meunarodnim dogaajima odrao Josip Broz Tito i
prihvaen uz najvee ovacije i oduevljenje. Bosanski delegat dr. Vojislav
Kecmanovi prvak SDS predloio deklaraciju Vea i tri vane odluke. Prva,
AVNOJ se konstituie u vrhovno zakonodavno i izvrno pretstavniko telo ije
pretsednitvo imenuje Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije s karakterom
privremene vlade druga postavlja federativni princip ureenja Jugoslavije
trea oduzima sva prava izbeglikim vladama i zabranjuje dolazak u zemlju
kralju Petru do osloboenja ele zemlje kad e narod resiti pitanje kralja i
monarhije. Usvojene i druge vane odluke Na predlog slovenake delegacije
uvodi se u NOV naziv Marala Jugoslavije Novoizabrano pretsednitvo AVNOJ-
a dodelilo na predlog Slovenaca i uz duge burne ovacije Vea taj naziv vrhovnom
komandantu Titu.
Pretsednitvo koje je na Veu izabrano broji 64 lana pret-sednik dr. Ivan
Ribar, potpretsednici Moa Pijade, Antun Augustin-i, Josip Rus, Marko Vujai
i Dmitar Vlahov, sekretari Rodoljub olakovi i Radonja Golubovi i 56 lanova
pretsednitva.
Pretsednitvo imenovalo Nacionalni komitet sledeeg sastava: pretsednik i
poverenik narodne odbrane maral Jugoslavije Josip Broz Tito, potpretsednici
Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar koji je i poverenik za informacije i Boidar
Magovac, poverenici: spolj-nih poslova dr. Josip Smodlaka, unutranjih poslova
Vlada Zeevi, prosvete Edvard Kocbek, narodne privrede Ivan Milutinovi, fi-
POBEDA
357
nansija Duan Sernec, saobraaja Sreten ZujoviCrni, zdravlja dr. Milivoj
Jambriak, ekonomske obnove Todor Vujasinovi, socijalne politike dr. Anton
Krinik, sudstva Frane Frol, ishrane Mile Perunii, graevina dr. Rade
Pribievi, uma i ruda pukovnik Sulejman Filipovi.
30. XI. 1343."
Zasedanje AVNOJ-a odrano je istovremeno kad se odravala konferencija
izmeu Roosevelta, Staljina i Churchilla u Teheranu. Na toj konferenciji, kao to
je poznato, pored pitanja opte strategije saveznika u ratu protiv Hitlera, pored
pitanja drugoga fronta i odreivanja tanog datuma kada e drugi front biti
otvoren, raspravljalo se i o doprinosu Jugoslavije u ratu protiv sila osovine.
Roosevelt, Staljin i Churchill konstatovali su u Teheranu da je osnovna snaga
koja se bori protiv Nemaca u Jugoslaviji Narodnooslobodilaka vojska1 pod
komandom Titovom.
Konano, posle dve i po godine upornih borbi i napora, posle zavere skoro itavog
sveta da se istina o Jugoslaviji ne sazna, ta nepravda je sada bila ispravljena.
Odlukom u Teheranu partizani Jugoslavije faktiki su priznati za savezniku
vojsku. I to formalnom odlukom triju voa antihitlerovske koalicije. U saoptenju
o odlukama u Teheranu na prvo mesto dola je taka o pomenutom priznanju
partizanima Jugoslavije. Druga taka govori o eventualnim mogunostima ulaska
Turske u rat, trea taka o Bugarskoj, etvrta da drugi front, odnosno
operacija Overlord" otpone u maju 1944, a peta taka o tome da se vojni
tabovi saveznikih sila i dalje konsultuju o pretstoje-im operacijama
saveznikih armija. Potpun tekst o pomoi partizanima Jugoslavije glasi:
Konferencija se slae da partizani u Jugoslaviji treba da budu pomognuti ratnim
materijalom i snabdevanjem do najveeg mogunog stepena, a takoe i
operacijama komandosa."
Ovo reenje potpisali su zajedniki Churchill, Staljin i Roosevelt 1 decembra
1943 godine.
0 konkretnim odlukama u Jajcu Tito nije unapred oba-vetavao pretstavnike
nijedne velike sile, iako je u glavnira crtama to bio saoptio kako vladi SSSR-a,
gore navedenom depeom, tako i generalu Fitzrov MacLeanu, efu saveznike
vojne
1 Winston Churchill u petoj knjizi svojih memoara navodi da je Staljin u
diskusiji u Teheranu umanjivao broj nemakih divizija koje je Hitler drao na
jugoslovenskom bojitu. Tako na 3?0 stranici pete knjige svojih memoara
Churchill navodi da je Staljin izjavio da u Jugoslaviji ima svega osam nemakih
divizija! A stvarno je Narodnooslobodilaka vojska prikivala 22 nemake divizije i
veliki broj kvislinkih snaga.
...J
358
misije pri Vrhovnom tabu. To je bila jugoslovenska stvar, to je bilo iskljuivo
pravo jugoslo venskih naroda, to je bila odluka zasnovana na principima za koje
su se borile ujedinjene nacije u Drugom svetskom ratu. U rezoluciji AVNOJ-a
kae se od reci do reci:
Narodi Jugoslavije sa radou prihvataju i pozdravljaju odluke Moskovske
konferencije pretstavnika vlada SSSR, Velike Britanije i SAD, koje svima
narodima obezbeuju pravo da sami po slobodno izraenoj volji rese pitanje svog
unutranjeg dravnog ureenja. Te odluke od najvee su vanosti i za narode
Jugoslavije, koji su svojom upornom oslobodilakom borbom pokazali svoju volju
i spremnost da svoju zajedniku otadbinu sami izgrade na novim temeljima
istinske demokratije i ravnopravnosti naroda."
Tako se u Moskvi saznalo za odluke AVNOJ-a, a naroito o oduzimanju
legitimiteta kraljevskoj izbeglikoj vladi i zabrani povratka kralja Petra, tek poto
su one bile donesene, to jest iz telegrama CK KPJ od 30 novembra 1943. Prva
reakcija u Moskvi bila je estoka. Radio-stanica Slobodna Jugoslavija" dobila je
nareenje da ne objavi rezoluciju o zabrani povratka kralja Petra u Jugoslaviju,
tavie, jugoslovenski pretstavnik u Moskvi Veljko Vlahovi bio je opomenut, pa
su sve njegove emisije za Slobodnu Jugoslaviju" i Radio-Moskvu bile stavljene
pod cenzuru. Manuilski mu je preneo poruku Staljina:
Hazjajin1 je neobino ljut. On smatra da je to udarac noem u lea SSSR-u i
odlukama u Teheranu.
Ova reakcija Staljina iznenadila je Jugoslovene. Nije im tada bila jasna. Samo je
bilo karakteristino da je Staljin jo krajem 1942 godine, u vreme Prvog
zasedanja AVNOJ-a, bio protiv stvaranja Nacionalnog komiteta. A ne stvoriti
Nacionalni komitet, ne dati jasnu perspektivu narodnim masama u Jugoslaviji
zato se bore, perspektivu borbe za novu Jugoslaviju koja e se po svemu
razlikovati od stare Jugoslavije pod dinastijom Karaorevia, znailo je odrei se
svega onoga to je bilo postignuto za dve i po godine. To bi znailo kraj
jugoslovenske revolucije. Ovaj Staljinov korak tek je kasnije postao naim
ljudima potpuno jasan. U Jajcu je proglaen i ostvaren princip Jugoslavija
Jugoslovenima, a ne interesna sfera ove ili one velike sile!
Na Zapadu je vest o osnivanju Nacionalnog komiteta bila primljena takoe sa
iznenaenjem, ali tamo su se morali pomiriti sa fait accompli. Odnos snaga u
Jugoslaviji bio je takav da je svakom realnom politiaru bilo jasno kakva e
Jugoslavija
1 U internim - krugovima u Moskvi Staljin se naziva hazjajin domain, gazda.
POBEDA
359
izai iz ovog rata. Osim toga, u Londonu i Washingtonu svi su bili duboko
uvereni da se Tito konsultovao sa Staljinom pre nego to su odluke u Jajcu bile
donesene. Poto komentari na Zapadu nisu bili tako otri, nego ak uglavnom
povoljni za Jugoslaviju, u Moskvi je izmenjena odluka, pa je tek 14 decembra,
dve nedelje poto su Rusi bili obaveteni o odlukama AVNOJ-a, Narodni
komesarijat inostranih poslova SSSR izdao sledee saoptenje:
Ove dogaaje u Jugoslaviji, koji su ve naili na razumevanje u Britaniji i SAD,
vlada SSSR-a smatra kao pozitivne injenice koje e doprineti daljoj uspenoj
borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemake. Ti dogaaji svedoe takoe
o ozbiljnom uspehu novih voa Jugoslavije u stvari ujedinjenja svih narodnih
snaga Jugoslavije."
Istovremeno je saopteno i to da e sovjetska vlada poslati jednu svoju vojnu
misiju u Jugoslaviju.
U meuvremenu, vojna misija Vrhovnog taba bila je ve stigla u Kairo, gde je
imala itav niz kontakta sa rukovodeim ljudima iz saveznikih tabova.
Razgovori su se vodili uglavnom oko pitanja snabdevanja Narodnooslobodilake
vojske municijom i orujem, to je ilo inae vrlo sporo. Glavna stvar koja je u
ovim razgovorima ipak odluena bila je pomo za evakuaciju partizanskih
ranjenika u saveznike bolnice u Italiji. Ova vojna misija bila je opsednuta od
dopisnika velikih listova i agencija iz Amerike i Velike Britanije. O borbi partizana
u javnosti tih zemalja skoro se nita nije znalo, sva se zasluga za borbu protiv
Nemaca u Jugoslaviji pripisivala Drai Mihailoviu. O linosti Tita postojale su
najnemogunije verzije. Neki katoliki listovi su pisali da je ime Tito kratica za
Trea internacionalna teroristika organizacija". U ovakva nagaanja zapadali su
ak i ozbiljni listovi, kao ,,New York Times". Cak i posle sastanka u Teheranu, na
kome je pretsednik Roose-velt lino predao Staljinu izvetaj svoga oficira za vezu
u Vrhovnom tabu, majora Ferrisa, o borbama u Jugoslaviji, o Titu, Cyril
Sulzberger, dopisnik ,,New YorkTimesa", pisao je 5 decembra 1944 da ima
glasova da je Tito ak ena! Ovaj lanak glasi:
,,O Titovoj linosti ima mnogo teorija. Po jednoj, koju mnogi Jugosloveni
smatraju tanom, dosad su postojala tri Tita. im jedan pogine, drugi preuzima
njegovu titulu odravajui na taj nain neku vrstu besmrtnosti, kao legendarna
ptica feniks. Mnoge su teorije irene o tome ko su te ive ili mrtve linosti koje su
bile Tito". Jedno vreme antipartizani su tvrdili da je Tito Lebedev, koji je bio
savetnik sovjetske ambasade u Beogradu. On je nestao poto
360
POBEDA
361
je pratio jugoslovensku vladu sve do Ilide. Ovo se pokazalo kao potpuno
netano. Lebedev sada mirno sedi u svojoj kancelariji u Moskvi. Po jednoj drugoj
prii, Tito je Kota Na. A Kota Na je stvarno pseudonim za jednog
partizanskog vou, koji je stvarno jedan od Titovih generala. Drugi su tvrdili da je
Tito Moa Pijade, srpski komunist jevrejskog porekla, koji je bio zatvoren u
Beogradu mnogo godina, zanimajui se pisanjem stihova i slikanjem
autoportreta.
Po jednoj teoriji Tito je ovek po imenu Broz koji se pod tim pseudonimom borio u
panskom graanskom ratu. Postoji jo jedna teorija, koja je zbog svojih
romantinih osobina dobila iroki publicitet, a to je da je Tito ena. Ova
poslednja pria verovatno dolazi od injenice da izvesna Mitra Mitrovi, ena
partizanskog voe ilasa, iz Crne Gore, ima visoku funkciju kao Titov savetnik."
Uskoro zatim Sulzberger je ovo svoje proizvoljno tumaenje ko je Tito ispravio
jednim dugim lankom u ,,New York Timesu", koji je imao vrlo veliki efekat u
Sjedinjenim Amerikim Dravama i doprineo oba vesta van ju amerike javnosti o
razvoju dogaaja u Jugoslaviji.
Za nemaku Vrhovnu komandu Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije znaila
je sve veu opasnost. Usled skraivanja nemakog fronta, komunikacije preko
Balkana postale su za Hitlera od ivotne vanosti. Zbog toga je on morao da dri
u borbi protiv Narodnooslobodilake vojske, krajem 1943 godine, 22 nemake
divizije, 9 bugarskih i 20 domaih satelitskih divizija, ukupno oko 600.000 ljudi
pod orujem. On je istovremeno planirao ofanzivu protiv onih delova
Narodnooslobodilake vojske koji su mu ugroavali najvanije komunikacije.
Tako je otpoela takozvana esta ofanziva. Ona se vodila na prilino irokom
sektoru, a glavni udar bio je uperen protiv Treeg korpusa partizanskih snaga u
istonoj Bosni. U svojim dokumentima Nemci su ovu ofanzivu nazivali
Kugelblitz". Po zimi, delovi Druge nemake oklopne armije, Peti i Petnaesti
korpus, izvrili su ovaj napad. Borba je bila estoka. Partizani su izgubili, istina,
glavni grad u ovom podruju, Tuzlu, ali su sauvali ivu snagu i ponovo preli u
ofanzivu. Tito je naredio da se izvre napadi u svim krajevima Jugoslavije, kako
bi se olakale borbe partizanskim jedinicama u istonoj Bosni. Tako je
napadnuta i Banjaluka, najvei grad u severozapadnoj Bosni, kojom prilikom je
zarobljeno preko hiljadu nemakih vojnika i zaplenjeno mnogo ratnog materijala.
' Istovremeno, Vrhovni tab i Nacionalni komitet preselili su se iz ugroenog:
Jajca u Drvar.
Borbe u zimu 1943/44 donele su Hitleru u Jugoslaviji potpun neuspeh. On je
ak morao da u izvetaju svoga Glavnog
stana donosi kominikeje o borbama u Jugoslaviji, naravno, tvrdei da je postigao
uspeh. Tako je 20 decembra 1943 firerov Glavni stan objavio sledee saoptenje:
,,U istonoj Bosni, po ravom vremenu i vrlo nepovoljnim terenskim prilikama,
jake komunistike bande sabijene su na uzanom prostoru i u tekim borbama
unitene ili razbijene. Neprijatelj je izgubio vie od 8.000 mrtvih, 2.688
zarobljenih, 24 topa, preko 100 motornih vozila, meu kojima oklopnih i
oklopno-blindiranih automobila, kao i veliku koliinu peadiskog oruja,
municije i drugog ratnog materijala."
Meutim, uprkos ovakvim Hitlerovim saoptenjima, Narodnooslobodilaka vojska
u Jugoslaviji nanosila mu je sve tee udarce. To su javljali oficiri iz saveznikih
vojnih misija, koji su se nalazili pri svim korpusima Narodnooslobodilake vojske.
Ugled Narodnooslobodilakog pokreta sve je vie rastao u svetu. Saoptenja
Vrhovnog taba o borbama u Jugoslaviji sada su poeli da objavljuju svi veliki
listovi na Zapadu. Takoe se u sovjetskoj tampi poelo vie pisati o borbama u
Jugoslaviji. U februaru 1944, povodom godinjice Crvene armije, CK SKPfb) je
dao sledeu parolu:
Junaki patrioti Jugoslavije, vaa borba za slobodu i nezavisnost domovine slui
svim porobljenim narodima Evrope kao pri-mer koji ih oduevljava. iveo herojski
narod Jugoslavije i njegova hrabra Narodnooslobodilaka vojska, koja se
samopregorno bori protiv faistikih osvajaa."
Istovremeno, prvi put u ratu, Staljin je lino odgovorio na Titov pozdrav povodom
te godinjice. Tito je u svom telegramu rekao:
Nai borci, borci za slobodu i bratstvo jugoslovenskih narodar uvijek su bili
svjesni da je otadbinski rat Sovjetskog Saveza istovremeno borba za osloboenje
svih porobljenih zemalja. Oni su bili svjesni da im sveta dunost prema domovini
nalae da se bore rame uz rame s Crvenom armijom. Oni su osjeali svu veliinu
asti i odgovornosti to se bore zajedno s vojskom koju vodi veliki Staljin. Oni su
najee nasrtali na njemake razbojnike kad su ovi odlazili na Istoni front ili se
vraali otuda. Priznanja sovjetskog naroda i njegove vojske naoj borbi protiv
njemakih faista to su nam bila najdraa priznanja."
Staljin je odgovorio Titu:
.....j
362
Herojska borba bratskih jugoslovenskih naroda i njihove slavne
Narodnooslobodilake vojske protiv njemakih osvajaa izaziva duboke simpatije
naroda Sovjetskog Saveza i slui kao primjer koji nadahnjuje sve porobljene
narode Evrope. elim i daljnje uspjehe jugoslovenskim rodoljubima, koji se pod
vaim rukovodstvom slavno bore za osloboenje svoje domovine."
Istog dana, 22 februara, govorio je u britanskom parlamentu engleski premijer
Churchill. On se opirno osvrnuo na razvoj dogaaja u Jugoslaviji. Otpoeo je sa
1941 godinom, pod-vukavi kako su u jesen 1941 godine partizani marala Tita
otpoeli estoku i ogorenu borbu protiv Nemaca:
Njihovu borbu nikakve nemake ofanzive i zverstva nisu mogla da zaustave i
njihove su snage stalno rasle. Oni su od Nemaca i drugih neprijatelja otimali
oruje i sve bolje se snabdevali vojnom opremom. Nastavili su nemilosrdan rat
protiv Nemaca, jer se za njih radilo o smrti ili slobodi. Oni su uskoro postali
gospodari situacije i smrtna opasnost za Nemce, jer su ih napadali svuda. Oni su
uspeli da se odupru svim zamanim nemakim ofanzivama. Partizanski pokret
uskoro je po svom broju premaio snage generala Mihailovia, i to ne samo u
Hrvatskoj i Sloveniji, nego i u krajevima gde preovladava srpsko stanovnitvo. Ne
samo Hrvati i Slovenci, nego i veliki broj Srba pridruio se pokretu marala Tita,
koji danas ima pod orujem oko etvrt miliona dobro naoruanih i izvebanih
ljudi. Ceo partizanski pokret formiran je na bazi gerilske metode rata, jer inae
ne bi mogao postii tako velianstvene uspehe. Partizani svojom aktivnou i
herojskom borbom zadravaju oko 14 nemakih divizija od 20 koliko ih ima na
Balkanu. Oko ovih herojskih snaga i u njihovim redovima razvija se ujedinjeni
svenarodni pokret za slobodu. Komunistiki elementi imali su ast da prvi
otponu borbu, ali je u toku razvitka pokreta dolo do okupljanja svih patriotskih
snaga i do procesa njihovog ujedinjenja. Aktivnost partizana poremetila je odmah
sporazume Mihai-lovievih komandanata sa neprijateljem. Mihailovi je pokuao
da ugui pokret partizanskih snaga, posle toga je dolo do mnogo traginih borbi
i meusobnih obraunavanja meu ljudima iste krvi i iz iste zemlje. Danas
pristalice marala Tita daleko premauju snage generala Mihailovia koji radi u
ime kralja i jugoslovenske vlade u Kairu."
Tako su jaale veze Narodnooslobodilakog pokreta sa saveznikim zemljama.
Na dan 23 februara 1944 u Jugoslaviju je konano stigla slubena vojna misija
SSSR-a. Koliko se na nju ekalo, kolika je bila radost naeg naroda da vidi
pretstavnike Crvene armije!
POBEDA
363
Misija, kojoj su na elu bili generali Kornjejev i Gorkov, doputovala je avionom
preko Persije, Egipta, Italije. To putovanje je dugo trajalo, naroito njegova
poslednja etapa, jer je zima u Jugoslaviji bila otra, pao je dubok sneg, pa se
avioni nisu mogli da sputaju na ranije pripremljeni planinski aerodrom kod
Petrovca, nego je sovjetska vojna misija sela u jedrilice koje su vukli avioni. Iznad
Bosanskog Petrovca jedrilice su otkaene, pa su polako aterirale na zemlju
pokrivenu debelim slojem snega. Iste veeri u Petrovcu bila je akademija u ast
godinjice Crvene armije. Sovjetski generali bili su gosti Petrovca. Narod ih je
nosio na ramenima, posle se igralo koza-rako kolo.
Na dan 24 februara, u ast dolaska sovjetske vojne misije, Tito je priredio prvi
sveani prijem za pretstavnike inostranih drava, u svojoj novoj funkciji
pretsednika Nacionalnog komiteta i marala Jugoslavije. Tito se prvi put tada
pojavio u mar-alskoj uniformi. Na ramenima i okovratniku imao je zlatom
izvezeni venac znak marala Jugoslavije.
Na kraju veere dignute su zdravice. Tito je, pored ostalog, rekao:
Mi smo vas ve odavno oekivali. Nai narodi i nai borci, komandiri i
politkomesari sa enjom su oekivali dan kad e vas vidjeti u svojoj sredini..."
U ime sovjetske vojne misije odgovorio je general Kornjejev, zahvalio se na
priznanju Tita Crvenoj armiji, na srdanom doeku, pa rekao Titu:
Ja vas pozdravljam kao najtalentovanijeg organizatora i rukovodioca
Narodnooslobodilake vojske herojskog jugoslo-venskog naroda. Jugoslovenski
narod i njegova Narodnooslo-bodilaka vojska u tekim uslovima nali su u sebi
snage da se bore i da nanose udarac za udarcem nemakim faistikim
zavojevaima. Takav narod nikad nee biti pod faistikom izmom!"
U svojoj zdravici general Kornjejev obratio se i generalu MacLeanu:
Gospodine generale MacLean, efe vojne misije Velike Britanije, gospodo oficiri
engleske i amerike armije, smatram da smo mi doli ovde da pomognemo
Narodnooslobodilaku vojsku u njenoj herojskoj borbi. to vea bude ta pomo,
to e jai biti njeni udarci po naem zajednikom neprijatelju. Naj-glavniji i jedini
zadatak svih nas jeste da to je mogue bre slomimo naeg zajednikog
neprijatelja, faistiku Nemaku."
Sef anglo-amerike misije MacLean u svojoj zdravici, pored ostalog, rekao je i ovo:
Ovde u Jugoslaviji general Kornjejev moi e da vidi, kao to sam i ja video,
poetke nove Evrope. Uveren sam da e ga
364
ono to bude video ispuniti entuzijazmom i poverenjem u budunost... Nadajmo
se da e slavni primeri Jugoslavije pobuditi ostale potlaene narode Evrope da
ustanu protiv zajednikog neprijatelja i da e gnusne snage faizma uskoro pasti
zgaene snagom ujedinjenih naroda."
Tako se zavrio prvi slubeni kontakt pretstavnika triju vodeih snaga
antihitlerovske koalicije i pretstavnika Jugoslavije na osloboenoj teritoriji
Jugoslavije, u takozvanoj ,,Hi-tlerovoj tvravi Evropi".
Pred Nacionalnim komitetom stajao je sada teak zadatak koji je zahtevao ne
samo hrabrosti nego i ogromno mnogo dravnike snalaljivosti, naime
izvojevanje od lanica Ujedinjenih nacija priznanja Komiteta kao zakonite vlade
Jugoslavije. To je pretstavljalo neobino sloen problem, jer su sve velike sile
priznavale kraljevsku emigrantsku vladu kao jedinu zakonitu vladu, iako su
teheranskim odlukama priznale Na-rodnooslobodilaku vojsku kao savezniku
vojsku.
Tako se Tito, kao pretsednik Nacionalnog komiteta, zajedno s Edvardom
Kardeljem latio te zime jednog od najteih politikih zadataka koje je u ivotu
imao izvojevati priznanje Nacionalnog komiteta kao de iure vlade Jugoslavije.
Time je Tito otpoinjao jednu novu stranicu svoje delatnosti. Kao ef jedne nove
vlade, on je stupio u kontakte sa efovima drugih zemalja, u cilju izvojevan ja
priznanja legalnosti vlade kojoj je on bio na elu.
Sa rukovodiocima SSSR-a imao je kontakta, dodue ne direktnog, preko depea
koje je slao u Moskvu i odgovora koje je odatle primao. Sada je u svome tabu
imao i jednog pretstavnika Generaltaba Crvene armije. U toku te iste zime Tito
je stupio u prepisku sa engleskim pretsednikom vlade Churchillom. Povodom
bolesti koja je snala Churchilla posle sastanka u Te-heranu, Tito mu je preko
generala MacLeana poslao elje za brzo ozdravljenje. Churchill je uzvratio jednim
linim pismom i svojom fotografijom. Tito je odmah odgovorio Churchillu na
njegovo pismo. U tim pismima Churchill je priznavao zasluge
Narodnooslobodilake vojske u borbi protiv Nemaca, ali je jasno stavio do znanja
da se Nacionalni komitet ne moe priznati kao legalna vlada Jugoslavije.
U to vreme Tito je odluio da uputi dve svoje vojne misije, jednu u London i
Washington, a drugu u Moskvu. Prva misija na elu sa Vladimirom Velebitom
krenula je u London, gde je bila primljena kao misija iskljuivo vojnog karaktera.
U Wa-shington nije ila, jer se oficijelni stav SAD od prolea 1944 odjednom
poeo da udno menja po pitanjima Jugoslavije. Sve dotle, amerika politika
prema dogaajima u Jugoslaviji nije se razlikovala od engleske politike, koja je
drala inicijativu.
POBEDA
365
Meutim, kada je od kraja 1943 Churchill video da su partizani osnovna snaga u
Jugoslaviji, da od Drae Mihailovia nema nita, da e iz ovoga rata izai
oigledno nova Jugoslavija, on je promenio taktiku i poeo je da uspostavlja
kontakt sa Vrhovnim tabom. tavie, Churchill je odluio da se od poetka 1944
ne ukazuje vie nikakva vojna pomo Drai Mihailoviu. Meutim, u tom
trenutku otpoinje samostalna politika SAD prema dogaajima u Jugoslaviji. I ne
samo da nije bila obustavljena dalja pomo Drai Mihailoviu, nego, naprotiv,
njemu je upuena ak i jedna vojna misija na elu s jednim pukovnikom. Kasniji
dogaaji ubrzo su pokazali politiku kratkovidost ovakve akcije Washingtona.
Vrhovni tab takoe je uputio jednu svoju misiju u SSSR, u kojoj se nalazio
Milovan ilas. On je boravio u SSSR-u skoro dva meseca, april i maj 1944. Iz
SSSR-a je doneo pozitivne utiske. Istina, od Staljina nije dobio obeanje priznanja
Nacionalnog komiteta kao legalne vlade Jugoslavije. O detaljima svoje posete
SSSR-u, ilas mi je priao:
Jedna od stvari koju je trebalo urediti u Moskvi bilo je organizovanje
snabdijevanja iz Sovjetskog Saveza. Sam Staljin je lino naredio da se mora
obezbijediti vazduni put za Jugoslaviju, direktno iz Ukrajine. Kad je bila traena
prva ekipa da krene na ovaj opasni put preko Karpata, preko teritorija Rumunije
i Maarske koje dre Nijemci, javilo se preko stotinu avijatiara. Neki avijatiari
poruivali su naoj misiji:
Mi neemo nou da letimo, nego usred bijelog dana.
Uskoro zatim, krajem aprila, doletjelo je u Jugoslaviju nekoliko sovjetskih aviona
i bacilo neto materijala, pa su se zatim vratili natrag na svoje aerodrome u
Ukrajinu. Sovjetska vlada je, dalje, donijela odluku, na na prijedlog, da se uputi
deset sovjetskih transportnih aviona u Bari radi prebacivanja pomoi u
Jugoslaviju.
Staljin se interesovao za razvoj nae borbe. Na moje pitanje da li je naa linija
pravilna, Staljin je odgovorio:
Sami vi to znate i sami vi to treba da prosudite! Zatim je govorio o ogromnom
znaaju nae borbe, podvu-
kavi:
Oi itavog svijeta uprte su u vas! Staljin nam je stavio svega jednu
primjedbu:
ta e vam crvene zvijezde? Plaite Engleze. Nije vana forma.
Pa nai borci ne bi se tukli bez njih, one su im ujedno simbol antifaistike
borbe! odgovorio sam mu.
Staljin je pokazao posebnu brigu za bezbjednost Tita i ostalih lanova CK-a.
Upozorio me je da se treba paziti atentata i slinih provokacija, organizovanih u
inostranstvu!
366
Prezidijum Vrhovnog sovjeta kao svoj dar predao mi je za Tita zlatnu sablju.
Naa misija posjetila je Ukrajinski front. Svuda je bila srdano primljena, od
generala pa do obinog vojnika. Imao sam interesantan susret s vladikom iz
Umana. Rekao mi je vladika:
Znajte dobro da je Staljin sobiratelj svih ruskih
zemalja.
Maral Konjev dao mi je za Tita svoj lini dogled, koji je nosio od prvog dana rata,
a svim lanovima misije poklonio je po revolver.
U SSSR-u je formirana jedna brigada sastavljena od ju~ goslovenskih graana
koji su ivjeli u SSSR-u, zatim od zarobljenika kao i prebjeglih u SSSR.
Bilo je natezanja oko vojnikih znakova ove brigade. Sovjetske vlasti bile su
odredile da ova brigada nosi ajkae s kraljevskim grbom. Nai drugovi su
ukazivali da je to politiki pogreno, da bi u naem narodu izbio revolt kad bi se
brigada s kraljevskim grbom pojavila na naoj teritoriji, jer isti takav znak nose
etnici Drae Mihailovia.
Tek na upornu intervenciju Veljka Vlahovia, naeg pret-stavnika u Moskvi, kod
Maljenkova, kraljevski grbovi zamijenjeni su petokrakim zvijezdama. Ovo se sve
odigralo prije nego to je naa misija dola.
U Moskvi sam imao jedan nesporazum oko lanka o Titu. Urednitvo asopisa
Rat i radnika klasa" molilo je da napiem za njih jedan lanak o Titu. Kad sam
im predao rukopis, oni su napravili mnoge primjedbe na tekst, a stilski prosto
izmijenili svaku moju reenicu. Ja nijesam htio da tako izmijenjen lanak
potpiem i tek poslije diskusije od sat i po pristao sam, kad mi je urednik
otvoreno rekao da bi za Staljina bilo neprijatno da takav lanak o Titu izie u
sovjetskoj tampi. Poslije sam ja puni tekst toga lanka objavio u jugoslovenskim
listovima."
Bliilo se leto 1944. Otvaranje drugog fronta bilo je u vazduhu. Na istoku,
Hitlerove divizije brzo su se povlaile. U Italiji konano je bio pao Cassino i
saveznike trupe bile su pred Rimom. U Jugoslaviji Narodnooslobodilaka armija
bila je narasla na deset korpusa i veliki broj odreda. Nemaka vrhovna komanda
je tada odluila da pokua jo jednom da paralie razvoj borbe u Jugoslaviji.
Izvrene su pripreme za napad na sedite Vrhovnog taba u gradu Drvaru, u
zapadnoj Bosni.
Nemaka komanda nazvala je ovu operaciju Rosselsprung" (Skok konja na
ahovskoj tabli). U zapovesti postavlja se cilj operacije: Generalna komanda
Petnaestog brdskog armiskog
POBEDA
367
korpusa s jakim motorizovanim sastavima, delovima Sedme SS-brdske divizije i
SS-padobranskim lovakim bataljonom, prodirae s vie borbenih grupa
koncentrino u oblast Petrovac-Drvar, razbie crvene snage i posee centar
crvenog rukovodstva. Padobranski lovaki bataljon ima pritom zadatak da
iskakanjem u praskozorje razbije neprijateljske rukovodee tabove i da ih za
due vreme iskljui iz dejstva."
U toj operaciji Nemci su upotrebili sledee jedinice: delove 7 SS divizije, delove
718 divizije, delove 373 divizije, 92 motori-zovani puk, 1 puk Brandenburg", 4
puk Brandenburg", 500 SS ojaani padobranski bataljon i 202 motorizovani
bataljon.
Kao dan napada Nemci su odredili 25 maj, roendan Titov. Nekoliko dana pre
toga kruili su nemaki izviaki avioni iznad Drvara i vrili snimanja.
Tito je stanovao u maloj kui, napravljenoj od dasaka, na ulazu u jednu peinu
iznad Drvara. Kroz ovu peinu proticao je potoi, ali je u to doba godine bio
sasvim presuio. Ujutru 25 maja, u samo svanue, Nemci su estoko
bombardovali itav grad i okolinu. Kad su bombarderi minuli, pojavili su se veliki
transporteri Junkersi", a iz njihove utrobe poeli su da iskau padobranci. Zatim
su doli drugi avioni koji su vukli jedrilice s novim trupama, municijom,
mitraljezima i bacaima.
U gradu tada nije bilo nikakvih partizanskih jedinica. Sovjetska i engleska misija
nalazile su se u selima izvan Drvara, pa njima nije pretila direktna opasnost.
Nemci su ubrzo skr-ili otpor u gradu. Okruni komitet SKOJ-a, od est ljudi, bio
je opkoljen u zgradi u centru grada. Odbivi sve ponude Nemaca za predaju,
lanovi komiteta su se borili do poslednjeg metka, vraajui kroz prozor ubaene
nemake granate. Tako su se tukli dok svi nisu izginuli.
Jedna nemaka desetina odmah je krenula prema ulazu u peinu, u kojoj su se
nalazili, kad je bombardovanje otpoelo, Tito i Kardelj. Nemci su odmah otvorili
paljbu u peinu, tako da niko iz nje nije mogao da izae. Jedan kurir Vrhovnog
taba iziao je da osmotri kretanje Nemaca, ali je, pogoen u glavu, pao pored
Tita. Nemci su se sve vie pribliavali peini.
Tada su se drug Tito i Kardelj pomou konopca ispeli kroz otvor u peini, kroz
koji je obino proticala voda, pa su izali na plato, gde se nalazio Aleksandar
Rankovi i s nekoliko partizana odatle pucao na Nemce, drei ih na otstojanju
od peine. Tito i Kardelj su se spasli iz peine tek oko 11 sati pre podne. U
meuvremenu stigla je jedna partizanska brigada s poloaja, pa je poela da stee
obru oko nemakih padobranaca. U gradu su Nemci poinili neuvene zloine.
Streljali su sve ivo to su uhvatili, ene, decu.
368
Nemaki napad bio je vrlo ravo planiran. Da su bacili padobrance na plato iznad
peine, Tito bi imao mnogo vie tekoa da se izvue.
Nemci u svome napadu nisu uspeli. Vrhovni tab spasao je svoju arhivu i radio-
stanice. Nemci su se domogli samo jedne nove Titove uniforme, i to ne u seditu
taba, nego kod krojaa, i para izama. Posle su to odneli u Be i pokazivali na
jednoj izlobi. Nemaki padobranski bataljon imao je ogromne gubitke i bio je
potpuno zbijen na groblju pored Drvara, ali su sutradan u zoru stigle jake
tenkovske nemake snage koje su spasle taj ostatak.
Jednom prilikom posle rata drug Tito je ispriao sledee pojedinosti iz borbi oko
Drvara, 25 maja 1944 godine:
Spilja u Drvaru bila je lijepo ureena, a prilaz jako strm. Toga jutra, 25 maja
1944, ja sam se prvi probudio, jer sam htio povodom roendana da priredim
malu sveanost. Htio sam isto tako da odem i kod krojaa radi uniforme. Izaem
pred pilju i vidim kako lete dva ,,Focke-Wulfa", prema Grahovu. Nikad prije toga
nisu dolazili tako rano, jo po mraku, u samo svitanje, a letjeli su as ovamo as
onamo. Pomislio sam odmah, danas se neto sprema, bie svata. I viknem dolje
strai da budi Marka i Miladina, da odmah dou gore. Probude se oni, ustanu i
dou gore kod taba. Ubrzo ujem zvuk vie aviona koji su, poto su preletjeli
brdo, poeli letjeti jedni na ovu, drugi na onu stranu. U prvi mah se nismo plaili,
ali smo mislili da mogu topovima tui, pa smo se povukli dublje unutra, xt pilju.
A tamo je neka strmen, neka voda u podzemnom jezeru, koja je bila do naih
vratiju. Napolju je ve poelo bom-bardovanje i pritisak vazduha se snano
prenosio u unutranjost pilje. Interesantno je kako je to bilo mogue svakako
da je bilo nekih kanala.
Ja sam se inae nadao napadu iz vazduha na Drvar i rekao sam da se kod jezera
naprave rovovi. Pretpostavljao sam da moe doi do sputanja padobranaca iz
vazduha i do borbe, a imao sam i obavjetenja iz naih izvora da se Nijemci
spremaju u Srbiji za ovakav napad. Ali, Arso me nije posluao.
Nijemci su uspjeli da se doepaju naih mitraljeza i, otvorivi vatru, pogodili su
baraku u pilji. Ja sam tamo bio ostavio Vladu, mog sinovca, i rekao mu da
ostane dotle dok ne bude trebalo da zapali baraku. On je ostao cijelog dana. Kako
mu je bilo ne znam, ali je uspio da spasi svu arhivu. Nijemci nisu uspjeli da je se
dokopaju.
U onom naletu pobili su nam dosta ljudi. Poginuo je i Aleksandar Tepavevi,
poginuo je Joza telegrafista i Buda, pa onda telegrafista major Veljko
Dragievi i njegova ena.
POBEDA
369
lanovi Okrunog komiteta SKOJ-a svi su izginuli, a borili su se do posljednjega.
Gledao sam kako Nijemci odvoze moj dip. Bio je tamo gdje su bili konji, i Nijemci
su ga tamo nali. Onaj dip koji mi je dao MacLean. Iz pilje, oko 20 metara iznad
terena, vidi se kao sa balkona ta se dolje odigrava. Htio sam snajperkom da
tuem one koji su uzeli dip, ali mi drugovi nisu dali da pucam. Mi sve vidimo, i
kako se Nijemci kreu i kako likvidiraju pojedine kue u Drvaru u kojima se nai
brane. Sve gleda, a ne moe pomoi. Marko i drugi bili su se popeli gore, a ja
stalno viem i pitam ih da li su obavijestili diviziju. Odgovaraju da jesu. I
najednom na onoj strani kose kojom ide voz vidim male figurice naih boraca.
Stizali su u trku. Prva je stigla jedna brigada este divizije, a naa oficirska eta
tukla se kod kole.
I Tigar je tada bio u pilji. Zamalo ga tada nisam ubio. Nekoliko puta vadio sam
revolver da ga ubijem i onda opet odustajao. Mitraljezi trete, a mrtvi ugao oko
mene samo dva pedlja. Ja leim, a Tigar se kree i oni ga vide. Ja preem preko
brisanog prostora i naem drugu mrtvu taku, koja je bila taman tolika da mi je
pola tijela virilo. Ali Tigar opet doe kod mene i skae mi po leima. Ja ponovo
vadim revolver da ga ubijem, pa ponovo odustajem.
Najtei momenat bio mi je pogibija Kardeljevog pratioca, slovenskog partizana
Vlade. Zrno ga je pogodilo usred ela i mozak mu se prosuo, a nikako nije mogao
da umre. Trzao se stalno, a na mene je to uasno djelovalo, pa sam ponovno uzeo
snajperku i uhvatio dogledom njemakog oficira koji ga je, kako mi se inilo,
pogodio, ali mi drugovi nisu dali da pucam.
Konano smo se probili iz peine, a nae jedinice sasvim su stegle Nijemce dolje u
gradu. Tako se itav plan njemake komande izjalovio."
Nemaka Vrhovna komanda utala je o rezultatima napada na Drvar sve dok nije
bio otvoren Drugi front, pa je, uz veliku pompu, objavila saoptenje o napadu na
Vrhovni tab, 6 juna, odmah iza vesti da je otvoren Drugi front:
,,U Hrvatskoj su jedinice oruanih snaga i jedinice SS pod zapovednitvom
general^pukovnika Rendulitscha, a poduprte jakim borbenim i bojnim
vazduhoplovnim jedinicama, napale i razorile, posle tekih borbi od nekoliko
dana, sedite banditskih skupina Tito. Neprijatelj je izgubio, koliko se moglo
zasada ustanoviti, 6.240 ljudi. Osim toga zaplenjeno je mnogobrojno i raznovrsno
oruje i mnogo skladita.
U ovim borbama sjajno su se istakli Sedma SS planinska divizija Prinz Eugen"
pod zapovednitvom oberfirera Kuhma i SS pa-
24
370
dobranski bataljon broj 500 pod zapovednitvom SS hauptturm-firera Riebke."
ta se u vodeim nacistikim krugovima mislilo o drugu Titu, najbolje se vidi iz
jednog govora koji je odrao Himmler, 21 septembra 1944, u Jagerhohe, jednoj
grupi nemakih viih oficira. Evo njegovih reci:
eleo bih da vam navedem jo jedan primer upornosti, upornost marala Tita.
Moram rei da je on stari komunista, taj Herr Josip Broz, da je ovek vrst.
Naalost, on je na protivnik. Taj je zaista zasluio titulu marala. Ali kad ga
uhvatimo, smazaemo ga na licu mesta, budite u to uvereni. On je na
neprijatelj, ali ja bih voleo da imamo jedno tuce Tita u Nemakoj, ljudi koji bi bili
voe i koji bi imali takvu odlunost i tako vrste nerve da se nikad ne predaju,
iako su potpuno opkoljeni. Taj ovek ne raspolae niim, apsolutno niim. On se
nalazi izmeu Rusa, Engleza i Amerikanaca, a ima petlje da tera egu i da
poniava Engleze i Amerikance na najsmeniji nain. On je ovek Moskve. Otuda
su mu slali oruje. Uvek je bio opokoljen, ali taj je ovek uvek naao, naina da
se probije. Nikad nije kapitulirao. Mi znamo bolje nego iko drugi kakve nam on
sve nevolje zadaje na srpsko-hrvatskom prostoru, a samo zbog toga to se uporno
bori. On ima obraza da bataljon naziva brigadom, a mi se odmah hvatamo na taj
lepak. Brigada? Boe sahrani! Kruti vojniki mozak odjednom pone da zamilja
jedinicu od est do osam hiljada ljudi. A ustvari hiljadu vagabunda sjavljenih u
opor odjednom postaju brigada. I tako mi razbijamo ove divizije i korpuse u
paramparad, a ovaj ih ovek svakiput ponovo stvara. A to je u stanju da uini
samo zato to je beskompromisan i uporan vojnik, to je uporan komandant."1
Napadu na Drvar od 25 maja 1944 itava svetska javnost posvetila je veliku
panju. Gobbelsova propaganda sa svoje strane dala je svoje tumaenje ovog
napada. Najkominiji iz-vetaj dao je Frankov list Madrid" u broju od 13 juna,
pod naslovom Tito opkoljen od nemakih trupa gubi moral". Ovaj Frankov list
prvo govori da se Tito spasao na konju koga je ukrao sa imanja u blizini grada",
pa dalje kae:
Prolazei kroz sela i naselja, Tito vri sva mogua zloinstva. Jedan zarobljenik
ispriao je o neverovatnim zloinima Tita, koji ubija iz linog zadovoljstva. Iz tih
razloga u partizanskim redovima
1 Kada je Himmler bio uhvaen, posle kapitulacije Nemake, meu njegovim
hartijama naen je stenografski tekst ovoga govora. Engleska vlada, preko svog
ambasadora u Beogradu sir Ralpha Stevensona, predala je engleski prevod teksta
ovoga govora naem Ministarstvu inostranih poslova.
POBEDA
371
vrlo mnogo se plae Tita. Ni partizani, sledujui primeru Tita, ne ustruavaju se
da ubijaju, kradu i ine razna neovena dela. Tito nosi dugu posve zaputenu
bradu, lik mu je tvrd. Nosi hlae od ohe, izme i bluzu od koe, a na glavi
zimsku kapu koja u sredini ima veliku petokraku zvezdu. Na grudima nosi
znaku sa srpom i ekiem."
Sa svoje strane saveznika tampa objavljivala je opirne, uglavnom, objektivno
pisane izvetaje. I moskovska Pravda" pisala je o napadu na Drvar. Ona je
donela jedan izvetaj TASS-a iz Kaira pod naslovom Neuspeli pokuaj hitlerovaca
da zarobe tab marala Tita":
Kako se ovde saznaje, pre tri dana dva bataljona naoruanih nemakih
padobranaca bili su ubaeni u rejon Vrhovnog taba marala Tita u cilju
razbijanja taba. Zahvaljujui blagovremeno pre-duzetim merama, nemaki
padobranci, kojih je bilo nekoliko stotina, bili su uniteni ili zarobljeni. Hitlerovci
nisu uspeli da nanesu tabu bilo kakav udarac."1
Napad na Drvar pretstavljao je poetak Sedme ofanzive, koja se razvijala
iskljuivo na podruju zapadne Bosne. U njoj su sa nae strane uestvovale
jedinice Prvog, Petog i Osmog korpusa. Borbe su trajale desetak dana, Nemci su
uporno juriali, bilo je estokih bitaka. U toj ofanzivi nama su pomagali u drugoj
njenoj fazi savezniki avioni, koji su ometali dej-stvo nemake avijacije. Vrhovni
tab na elu s Titom i saveznike vojne misije nalazili su se jedno vreme s naim
jedinicama u jeku borbe. Tada je Tito odluio da se sprovede jo ranije donesena
odluka, to jest da se Nacionalni komitet i Vrhovni tab prebace na neko sigurnije
mesto, odakle bi mogli lake da obavljaju svoj posao. Tako su poetkom juna sa
jednog aerodroma u bosanskim planinama, kod Kupresa, Nacionalni komitet i
jedan deo Vrhovnog taba sa Titom odleteli na jednoj Dakoti", kojom je upravljao
sovjetski pilot orni-kov, za Bari, odakle se Tito posle nekoliko dana prebacio
jednim engleskim razaraem na ostrvo Vis, koje su partizani bili oslobodili jo u
septembru 1943. Tu se smestio Nacionalni komitet
1 Uprkos ovakvom prikazu napada na Drvar u Pravdi" poetkom juna 1944 i
jednog lanka u Pravdi" od 4 juna iste godine, gde se nairoko opisuje razmah
ofanzivnih operacija Narodnooslobodilake vojske posle napada na Drvar, Staljin
i Molotov u svom pismu od 4 maja 1948 potpuno su negirali istoriske injenice,
pa su tvrdili taman ono to je tvrdio izvetaj nemake Vrhovne komande i gore
navedeni Frankov list, to jest da je posle napada na Drvar Narodnooslobodilaka
vojska bila sasvim razbijena, tako da je Crvena armija morala da spaava
situaciju u Jugoslaviji.
24*
372
i Vrhovni tab. Odavde su veze bile mnogo lake, kako sa ino-stranstvom tako i
sa zemljom.
Vis je postao prava konica. Svakoga dana stizali su partizanski komandanti iz
najudaljenijih krajeva Jugoslavije, iz Makedonije, Vojvodine, Slovenije. Anglo-
ameriki i sovjetski transportni avioni sputali bi se na inaprovizovane aerodrome
u planinama, pa ak i na pojedinim delovima osloboene teritorije Srema, a
odatle bi partizanski komandanti ili politiki radnici dolazili u Bari, i odatle
avionom ili brodom na Vis, u Vrhovni tab. Osim toga postojala je svakodnevna
radio-veza sa svim korpusima.
Postojala je izvesna mogunost nemakog desanta na Vis, pa je ostrvo bilo
utvreno.1 Osim toga, na Visu se nalazila jedna grupa britanskih komandosa,
mahom oko protivavionske artiljerije.
Osnovna politika delatnost vodila se i dalje oko pitanja priznanja Nacionalnog
komiteta kao legalne jugoslovenske vlade. Kraljevska vlada, kojoj se na elu
nalazio Boidar Puri, a u kojoj je bio ministar vojni Draa Mihailovi, nalazila se
u Kairu. U inostranstvu ona vie nikakav ugled nije uivala. General Duan
Simovi, koji je bio na elu vlade od 27 marta, dao je jednu izjavu preko Radio-
Londona u kojoj je rekao:
Ne priznati Narodnooslobodilaku vojsku i Narodnooslobodi-lacki pokret, znai
raditi protiv saveznika za raun neprijatelja... Narodnooslobodilaki pokret uiva
podrku naih saveznika: Rusije, Velike Britanije, Amerike. Taj pokret mora da
koordinira delatnost svih rodoljuba i u zemlji i u inostranstvu s jednim glavnim
ciljem pobediti neprijatelja..."
U Moskvi je dao ostavku Stanoje Simi, ambasador kraljevske vlade u SSSR-u.
On je napisao jedno pismo koje je objavila Pravda", u kome je otro napao
kraljevsku vladu. Nai ljudi u SSSR-u pokuali su da ojaaju akciju za priznanje
Nacionalnog komiteta. Jugoslovenski pretstavnik u SSSR-u Veljko Vlahovi
napisao je jedan lanak za asopis Rat i radnika klasa", traei priznanje
Nacionalnog komiteta kao legalne vlade Jugoslavije. Redakcija ovog
poluslubenog organa sovjetskog Komesarijata inostranih poslova prihvatila je
ovaj lanak Veljka Vlahovia, ali je rekla da je nezgodno da ga on potpie kao
Jugosloven, nego je zatraila od sovjetskog akademika, istoriara Deravina da
on potpie ovaj lanak. Meutim,
1 Prema izvetajima koji su naeni u nemakim arhivama, nema-ka Vrhovna
komanda pripremila je nov napad na Vrhovni tab na Visu, ali je ovu novu akciju
omeo atentat na Hitlera, 20 juna 1944, pa je ona odloena za kasnije.
POBEDA
373
kad je lanak izaao, u jednom od narednih brojeva Rata i radnike klase"
pojavila se kritika ovoga lanka. Tako su Rat i radnika klasa" odustali od svoga
zahteva za priznanje Nacionalnog komiteta. Nesreni profesor Deravin naao se
u udu i dolazio je kod Veljka Vlahovia da se ali u kakav ga je sos uvukao, jer u
Sovjetskom Savezu biti javno demantovan od jednog asopisa ili lista, znai prvi
korak u likvidaciji te linosti. Veljko Vlahovi je objasnio starom akademiku da
on ne snosi nikakvu krivicu, da je sama redakcija asopisa Rat i radnika klasa"
predloila akademika Deravina, a da Vlahovi, kao Jugosloven, moe da ali
itav sluaj, pogotovo to je u ovako vanom trenutku borbe u Jugoslaviji
oduzeta podrka vlade SSSR-a Nacionalnom komitetu i to na ovakav drastian
nain.
Dogaaji su se brzo razvijali. Kralj Petar i njegov pretsed-nik vlade Boidar Puri
bili su pozvani u London. Vrene su konsultacije oko rekonstrukcije kraljevske
vlade. Izbor za novog pretsednika pao je na dra Ivana ubaia. Prve pojedinosti
o tome objavio je Churchill u svome govoru od 24 maja u Donjem domu.
Churchill je takoe izjavio da u novoj vladi nee biti ministar vojni Draa
Mihailovi, da je obustavljeno svako snabdevanje etnika Drae Mihailovia od
strane Engleske, ali je Churchill istovremeno opirno govorio o dvesta hiljada
srpskih domaina koji su protiv Nemaca, ali su vatreni Srbi... i manje su
oduevljeni za komunizam nego neki krugovi u Hrvatskoj i Sloveniji".
im su se Nacionalni komitet i Vrhovni tab preselili na Vis, usledila je akcija za
stvaranje zajednike vlade izmeu Nacionalnog komiteta i jugoslovenske
kraljevske vlade. Tito je bio dobio jedan telegram od Churchilla da e mandator
kralja Petra, dr. Ivan ubai, doi na Vis. Karakteristino je da je sa sovjetske
strane bio dat pristanak za ovu akciju. U Jugoslaviji ve se tada neto ulo o
sporazumu izmeu SSSR-a i Velike Britanije o podeli Jugoslavije na interesne
sfere, ali se ta stvar nije tada ozbiljno uzimala, odnosno smatrala se kao
Staljinova ujdurma.1
Dr. Ivan Subai stigao je na Vis, gde je bio primljen sa svim poastima. S njime
je stigao i engleski ambasador kod izbeglike vlade Ralph Stevenson.
1 U mome Dnevniku", drugo izdanje, na strani 765, o tome se veli: Jedan
ameriki novinar, dobro verziran u politiku situaciju, objanjavao mi je liniju
amerike politike. On mi :e rekao da je postignut sporazum izmeu Sovjetskog
Saveza i Engleske o podeli uticaja u Jugoslaviji, pa da su pregovori izmeu
ubaia i Tita samo posledica tog sporazuma. Da je postignuta saglasnost
izmeu Rusa i Engleza za rad na Balkanu svedoi i to to je engleska
propagandna organizacija za Balkan ve preorijentisala svoj rad u duhu tog
sporazuma. Ona obu-
374
ubai je doao s predlogom da se Nacionalni komitet likvidira, to jest da se
fuzionira s kraljevskom izbeglikom vladom. Kardelj je odmah odbio ovaj predlog,
ali je predloio da dva istaknuta pretstavnika Narodnooslobodilakog pokreta
uu u ubaievu vladu, istina ne u ime Nacionalnog komiteta, ali sa znanjem
Nacionalnog komiteta, kao linosti.
Prvi plenarni sastanak odran je u Titovoj peini na Visu, gde se nalazio okupljen
itav Nacionalni komitet. ubaia je
stavlja svaki rad na propagandi u Rumuniji, dok pojaava rad za Jugoslaviju, gde
e raditi pola na pola s Rusima. Isto tako Rusi e obustaviti svaki rad na
propagandi u Grkoj.
Odgovorio sam ovom Amerikancu da ne verujem u takve aranmane. Rusi ne
bi nikad pravili sporazume iza lea drugih naroda."
A u fusnoti se, dalje, veli:
Meutim, sporazum izmeu SSSR-a i Velike Britanije c podeli interesnih sfera
na Balkanu protiv interesa i bez znanja balkanskih naroda stvarno je bio
postignut. Tokom rata mi smo se susretali s mnogim indicijama koje su govorile
da takav sporazum postoji, ali u naoj bezgraninoj veri u Sovjetski Savez
smatrali smo takve aranmane nemoguim. Osim gornjeg sluaja u razgovoru s
amerikim novinarom u Bariju, meni je poznato da se Randolph Churchill u leto
1944 godine hvalio na osloboenoj teritoriji u Hrvatskoj da mu je njegov otac,
Winston Churchill pisao jedno pismo u kome ga obavetava da je Jugoslavija
podeljena po principu 50% prema 50% izmeu Sovjetskog Saveza i Velike
Britanije.
Kao jedna od krupnih posledica aranmana o podeli interesnih sfera izmeu
SSSR-a i Velike Britanije u Jugoslaviji dola je njihova zajednika akcija za
formiranje vlade Titoubai, to je na konferenciji u Jalti i slubeno bilo
potvreno, ak i proireno na to da mi budemo primorani da u AVNOJ uzmemo
izvestan brqj lanova Stojadinovieve Skuptine iz 1938 godine, izabrane na
osnovu ustava Pere Zivkovia iz 1931 godine.
Posle rata objavljeno je nekoliko dokumenata koji daju potvrdu
0 sporazumu izmeu SSSR-a i Velike Britanije o podali interesnih sfera na
Balkanu bez dogovora s balkanskim narodima i protiv njihovih interesa. Ameriki
ministar spoljnih poslova Cordell Huli (koji je tu dunost vrio od 1932 do kraja
1944) u svojim memoarima, izdatim u Sjedinjenim Amerikim Dravama 1947
godine, navodi da je britanski ambasador Halifax u Washingtonu upitao
ameriko ministarstvo spoljnih poslova 30 maja 1944 godine kakav e stav
zauzeti amerika vlada prema jednom aranmanu izmeu Britanaca i Rusa
prema kome bi Rusija imala kontrolni uticaj u Rumuniji, a Britanija u Grkoj".
Cordell Huli veli dalje da je ovaj sporazum dopunjen prilikom boravka Churchilla
i Edena u Moskvi oktobra meseca 1944 godine. Na stranicama 1451
1458 Cordell Huli veli:
Dogaaji su potpuno opravdali strahovanja koja smo imali o anglo-ruskom
aranmanu koji je zaista stupio u dejstvo pode pristanka pret-sednika. Kada su
pretsednik vlade Churchill i ministar inostranih poslova Eden otili u Moskvu
oktobra 1944 godine da se sastanu sa Staljinom
1 Molotovom, oni su proirili taj aranman jo vie, svodei ak na procente
relativni stepen uticaja koji bi Britanija i Rusija pojedinano trebalo da imaju
u izriito naznaenim balkanskim zemljama. Telegrami naih ambasada u
Moskvi i Ankari pominjali su da bi Rusija imala dominaciju u razmeri 75:25 ili
80:20 u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji,
POBEDA
375
do ulaza u peinu dopratio engleski ambasador Stevenson, koji se potom
povukao u kuu efa engleske vojne misije generala MacLeana. Sastanak je
poeo referatom ubaia koji je najpre govorio o tome kako je kralj Petar ustvari
vrhovni komandant svih oruanih snaga u Jugoslaviji, pozivajui se na Ustav od
1931 godine.
U diskusiji je uestvovalo vie govornika. Prvo je uzeo re Edvard Kardelj, pa
zatim Tito i Vladimir Bakari. Oni su odbili Subaieve zahteve. Na kraju je
govorio i poverenik Nacionalnog komiteta za spoljne poslove, stari Josip
Smodlaka. On je biranim recima skrenuo panju Subaiu da on utke
dok bi Britanija i Rusija delile uticaj u Jugoslaviji sa 50:50. Docnije su Rusi
smatrali kao izvesno da su im Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave
sporazumom od juna 1944 dodelile izvestan deo Balkana zajedno sa Rumunijom
i Bugarskom, kao njihovu sferu uticala."
Iako su memoari Cordella Hulla objavljeni jo 1947 godine, niti sa sovjetske
strane niti sa britanske strane gore navedene injenice nisu demantovane.
tavie, u moskovskoj Pravdi", na dan 21 oktobra 1944 godine, u uvodnom
lanku posveenom susretu ChurchillStaljin na kome je postignut definitivan
sporazum o podeli sfera uticaja na Balkanu, veli se:
SSSR i Velika Britanija sloile su se da vode zajedniku politiku u Jugoslaviji,
gde se koordinirane operacije tako uspeno razvijaju izmeu sovjetskih trupa,
jugoslovenske narodnooslobodilake vojske, predvoene od strane marala Tita, i
bugarske vojske, protiv hitlerovskih hordi, koje se sada proteruju sa Balkana."
U Engleskoj javnosti o ovom sporazumu nije se ni pisalo ni mnogo govorilo, iako
se postojanje tog sporazuma priznaje kao neosporna injenica. Jedino je Winston
Churchill, u Donjem domu, 27 oktobra 1944, po povratku iz Moskve, rekao da je
on sa Staljinom postigao potpuni sporazum o zamrenom pitanju Balkana".
Churchill je dalje izjavio:
Mi smo postigli vrlo dobar radni sporazum o svim ovim zemljama posebno, to
jest o Grkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Jugoslaviji i Maarskoj, kao i svima njima
uzeto zajedno, kako bismo koncentrisali snage protiv neprijatelja i kako bismo
obezbedili sporazum posle rata ukoliko je to moguno."
O postojanju ovih sporazuma izmeu Staljina i Churchilla o podeli interesnih
sfera na Balkanu govori u svojoj knjizi Roosevelt i Rusi" ameriki ministar
spoljnih poslova Edward Stettinius. Njegova knjiga je objavljena u oktobru 1949
godine. Na 218 stranici Stettinius veli:
Ministar pretsednik (Churchill) zakljuio je svoje primedbe o Grkoj time to je
rekao kako je nedavno pet voa britanskih sindikata posetilo Grku i tamo nailo
na teku situaciju. Engleska vlada veoma je zahvalna maralu Staljinu, rekao je
ministar pretsednik (Churchill), to se nije isuvie zainteresovao za grke stvari.
Staljin je ponovio kako on nema nikako nameru da kritikuje britanske postupke
u Grkoj, niti je, dodao je, uopte imao nameru da se uplie u poslove te zemlje."
Dalje, na stranici 244, Stettinius veli:
Staljin je zatim izjavio da on ima potpuno poverenje u britansku politiku u
Grkoj. Ministar pretsednik (Churchill) izjavio je svoje zadovoljstvo zbog ove
izjave."
Ni ovo Stettiniusovo tvrenje nije bilo dosada emantovano u sovjetskoj tampi.
376
prelazi preko Nacionalnog komiteta, da je nemogue praviti sporazum izmeu dve
vlade o jednom narodu, da o zajednikoj komandi nema ni govora, jer vi niti
imate narod, niti imate teritoriju, niti imate vojsku", da je ovaj sporazum za
partizane rtva, jer za njega ne biste u narodu uli ni jedan glas". Posle je
sastanak prekinut, a Subai i Kardelj su se povukli da pokuaju da nau
zajedniko reenje. Posle dugog i napornog rada, to je konano ostvareno. Gotovo
svi Subaievi zahtevi bili su odbijeni. Usvojeni su skoro svi predloi Nacionalnog
komiteta, s izvesnim tehnikim izmenama, kao naprimer da na zastavi
jugoslovenske ratne mornarice, koja se posle 1941 bila sklonila na Maltu, ne
bude kraljevska kruna, a ni petokraka, ve da ostane obina jugoslovenska
trobojnica.
Subai je najtee primio formulaciju oko monarhije. ak kad je primio
formulaciju da e pitanje monarhije biti reeno posle rata slobodnom voljom
naroda, doao je engleski ambasador Stevenson slubeno do Nacionalnog
komiteta, traei da se ta formulacija ispravi, ali je to s nae strane bilo odbijeno.
Naposletku je potpisan sporazum kojim je Subai priznao da je Nacionalni
komitet jedina vlast u zemlji, da je Narodnooslo-bodilaka vojska pod komandom
Tita jedina vojska u zemlji i da e se osuditi svi oni koji javno ili prikriveno
sarauju s Nem-cima, a da e se u Londonu formirati nova vlada koja e se
proiriti ulaskom demokratskih elemenata. Sa svoje strane Nacionalni komitet je
primio obavezu da nee u toku rata isticati ni zaotravati pitanje monarhije,
poto su obe strane prihvatile da e to pitanje konano resiti narod posle
osloboenja.
U novoj vladi koja je formirana u Londonu nije vie bilo Drae Mihailovia. U tu
vladu ule su i dve pristalice Narodno-oslobodilakog pokreta, Sreten
Vukosavljevi i Drago Marui, ali ne kao pretstavnici Nacionalnog komiteta,
nego u svoje ime, tako da koaliciona vlada nije stvorena.
ivot na Visu posle ovih krupnih odluka postajao je sve ivlji. Sve su ei bili
posetioci iz inostranstva. Jednoga dana na Vis je stigao jedan brod sa grkim
mornarima. Oni su po izlasku na kopno celivali slobodho balkansko tle". Uskoro
zatim Na-rodnooslobodilaki pokret Grke EAM uputio je svoga pret-stavnika A.
Gimasa, kao delegata pri Nacionalnom komitetu Jugoslavije. Poeli su pregovori
za izmenu vojnih misija s francuskim nacionalnim komitetom i ehoslovakom
vladom.
Mali aerodrom na ostrvu Visu uskoro je bio proiren, pa je postao pomoni
aerodrom za bombardere Petnaesta amerike vazduhoplovne armije prilikom
njenih naleta na vojno-indu-striske centre u Srednjoj Evropi i na Balkanu. Pri
povratku sa tih naleta, oni bombarderi koji su bili oteeni ili im je nestalo
goriva, sputali su se na Vis.
POBEDA
377
Stvaranje zajednike vlade i dalje je bilo jedno od osnovnih pitanja s kojim se
imao da bori Nacionalni komitet. Bilo je pritisaka s raznih strana. Jednoga dana
general Wilson, savezniki komandant Sredozemlja, pozvao je Tita da doe kod
njega u posetu u Casertu, u Italiju. Istovremeno se saznalo da se kralj Petar
nalazi u Italiji i da postoji mogunost da Tito bude stavljen pred svren in, to
jest da prilikom ove posete kod generala Wilsona bude primoran da se sastane s
kraljem Petrom. Osim toga bilo je jo nekoliko drugih razloga koji su govorili da
Tito ne bi trebalo da primi poziv komandanta Sredozemlja.
Zbog toga je CK bio odluio, na predlog Titov, da Tito ne ode ovom prilikom u
posetu generalu Wilsonu. Ovaj gest primljen je s negodovanjem u tabu generala
Wilsona, jer su tamo bili ubeeni da e Tito doi.
Tako je poseta bila odloena za izvesno vreme, a do nje je konano dolo 10
avgusta 1944. Sastanak sa generalom Wilso-nom bio je vrlo formalan. Svojim
manirima general Wilson je davao sasvim drugi utisak nego ostali savezniki
komandanti u Italiji,"kao, naprimer, general Alexander ili ameriki general
Eakers. U ponaanju generala Wilsona Jugosloveni su oseali izvesnu
nadmenost. Na ovom sastanku jedini vedriji trenutak nastupio je za vreme ruka
koji je general Wilson priredio u ast Titovu. Sluili su italijanski kelneri, a dva
Titova pratioca, naoruana mainkama, podozrivo su ih gledali, jer su uli kako
jedan od njih govori neto srpski. Pomislili su da je to neki faista koji je bio u
Jugoslaviji s okupatorskim trupama, pa su se pobojali za Titov ivot i za vreme
ruka stajali pored Tita sa svojim mainkama. Situacija je bila muna. Tada se
prvo poeo domain polako da smeje, pa zatim Tito, pa posle svi prisutni. Tito je
dao znak svojim pratiocima da se udalje.
Istoga dana uvee general Eakers, komandant Petnaeste amerike vazduhoplovne
armije, dao je u svom tabu prijem u ast Titovu. Eakers je ostavio na Tita utisak
oveka otvorenog, vojnika koji jasno govori ta misli.
Tito je dobio poziv od generala Alexandera, komandanta Osme armije, da ga
poseti na frontu, u njegovom tabu pored jezera Bolsena, severno od Rima. Na
ovaj put Tito je krenuo avionom zajedno sa generalom MacLeanom i svojom
pratnjom. Poveo je sa sobom i Tigra. Usput je avion kruio oko raznih bojita u
Italiji, a posebno se zadrao kod Cassina.
Tito je sedeo napred, kod pilota, koji ga je zapitao da li bi eleo da pilotira.
Pokazao je Titu osnovne pokrete, pa je komandnu palicu predao u Titove ruke,
ba kada je avion pravio jedan veliki krug oko Cassina.
U tome trenutku pilot se nasmeio, pa rekao Titu:
378
Izvinite, ja moram da odem u zadnji kraj aviona da uzmem cigarete, a vi
molim vas ispravite avion.
Nije mi bilo prijatno priao je posle Tito. Dok je avion iao pravo bilo je jo
lako, ali onda se avion nagnuo... A ja sam imao praksu od svega dva minuta
letenja.
Kad se pilot vratio posle nekoliko trenutaka, Tito se ipak slatko smejao. Avion je
produio put Rima. Tu je naleteo na buru, oblaci su bili potpuno crni, munje su
arale oko aviona. Tito je predloio MacLeanu:
Hajde da okreemo put mora. Ako padnemo, bie nam meke!
Meutim, vetar je postajao sve ei, pa je Tito dobio padobran. Istovremeno ga je
uhvatila morska bolest, pa kada se avion spustio oko jezera Bolsena, Tito se nije
najbolje oseao. General Alexander pokazao je svu svoju predusretljivost kao
domain.
Posle boravka na frontu, Tito je svratio u Rim. Nikada ranije nije bio u glavnom
gradu Italije. Razgledao je njegove znamenitosti u pratnji dvojice partizana s
mainkama preko grudi.
Kad je izlazio iz Kolosseuma, prepoznali su ga neki Itali-jani, pa su poeli da
mau rukama i da viu pokazujui prstom na Tita:
Tito, Tito...
Iz Rima Tito se vratio u Napulj, gde se 12 avgusta sastao s pretsednikom
engleske vlade Winstonom Churchillom. Sastanak je odran u vili bive kraljice
Viktorije. Tito je ovom prilikom imao vie razgovora sa Churchillom. Prvom
sastanku prisustvovao je samo prevodilac. Drugim sastancima prisustvovali su s
jugoslovenske strane jo Sreten ujovi, Vlatko Velebit, dr. ubai, Sava
Kosanovi i drugi. Razgovori su obuhvatili irok broj pitanja.
Churchill je poeo s pohvalama naoj vojsci, zatim se prelo na operacije u
Jugoslaviji. Churchill je rekao da mu je ao to je star i to ne moe padobranom
da skae. Inae bi doao u Jugoslaviju da se bori.
Pa vi ste poslali svoga sina! odgovorio je Tito.
U tome trenutku pojavile su se suze u oima Churchilla.
Osnovna stvar oko koje su se razgovori vodili bilo je pitanje kralja Petra.
Churchill je pitao Tita da li bi se sastao s kraljem Petrom. Tito se pozvao na
odluke AVNOJ-a o zabrani povratka kralja Petra, istiui da je kralj nepopularan
zbog svojih postupaka za vreme rata i da mi nita ne smemo da uinimo to bi
oslabilo borbu protiv neprijatelja.
Churchill je ponovo pitao Tita da li bi se sastao s kraljem Petrom makar na
nekom ratnom brodu. Tito je odgovorio da on nema nita protiv toga da doe u
posetu Churchillu na ratni
POBEDA
379
brod, pa ako tamo bude kralj Petar, moe i s njim da se vidi.
Churchill je video da od ovoga nema nita, pa je mahnuo rukom. U daljem
razgovoru Churchill je rekao kako bi bilo da Tito primi kralja Petra u Jugoslaviju,
kao avijatiara.
Tito je na ovo odgovorio:
Neka doe i neka se bori onako kako se svi mi borimo! Razgovor se preneo
dalje na odnose izmeu Jugoslavije i
Bugarske. Churchill je pitao:
Kakvi su vai odnosi s Bugarskom?
Na ovo je pitanje Tito odgovorio da e se ti odnosi razvijati u smislu bratstva,
uprkos sadanjoj situaciji.
Churchill je u razgovoru odjednom zapitao da li mislimo u Jugoslaviji da
uspostavimo socijalizam po uzoru na Sovjetski Savez.
Odgovor je Titov bio da e nama sovjetska iskustva biti korisna, ali da emo mi
voditi rauna i o naim uslovima. Churchill je posle govorio da je situacija u
Srbiji drukija, da tamo seljaci nee partizane nego Drau Mihailovia, da
srpskom narodu treba dati mogunosti da slobodno izrazi svoju volju, da je
Staljin najvee tekoe imao ba sa seljacima.
Jo je diskutovano pitanje Istre i Trsta. Churchill je odgovorio neodreeno. Rekao
je da e Trst biti vaan za saveznike operacije prema Austriji.
Churchill je Tita posle odveo u svoju radnu sobu i pokazao mu na mapi razvoj
operacija na saveznikim frontovima. Ba toga dana trebalo je da otpone
invazija june Francuske od strane saveznikih trupa.
Churchill je priredio sveani banket u ast Titovu, na kome su izmenjene
zdravice.
Ba za vreme sastanka sa Churchillom, Tito je dobio izve-taje iz Vrhovnog taba
da su Druga, Peta i Sedamnaesta divizija prodrle u Srbiju, razbile Nemce, Bugare
i etnike na Kopaoniku, pa se zatim spojile sa srbijanskim divizijama u Toplici.
Dalje operacije razvijale su se veoma povoljno. Partizanske jedinice sve su vie
nadirale ka Savi i Dunavu. Tito je odmah zatim naredio da u Srbiju preu i druge
nae jedinice: Prva proleterska divizija, esta proleterska divizija i Dvanaesti
korpus.
Tito se posle toga vratio na Vis. Uto je otpoela i velika sovjetska ofanziva u
Rumuniji. Jedinice Crvene armije vrlo brzo su razbile Nemce i Rumune, pa su se
sputale Dunavu. Bliio se dan njihovog sjedinjavanja s jedinicama Narodno-
oslobodilake vojske Jugoslavije. To se dogodilo 6 septembra^ Tim povodom Tito
je izdao sledeu zapovest:
Osvanuo je ovaj veliki, dugo oekivani dan kome su teile desetine tisua palih
heroja kroz tri i po godine tekih iskuenja.
380
estog septembra stigla je naa velika saveznica Crvena armija na granicu
Jugoslavije. Tisue kilometara od Staljingrada i Kavkaza, unitavajui na svom
slavnom putu stotine tisua mrskih faistikih osvajaa, prela je naa herojska
saveznica da nam pomogne zadati posljednji udarac zakletom neprijatelju naeg
naroda i oistiti nau krvlju zalivenu otadbinu od omraenih faistikih hordi.
Nastaju posljednji odluujui bojevi. Oko 25 krvoednih njemakih divizija, koje
su se sa svih strana Balkana sakupile na teritoriji Jugoslavije, hoe da izbjegnu
zasluenoj kazni i da pobjegnu iz nae zemlje...
Drugovi borci, oficiri, podoficiri i politkomesari! Neka vas osim velike radosti, radi
dolaska slavne Crvene armije na nau granicu, nadahne i novi polet, odlunost
za jo snanije udarce protiv njemakih okupatora i domaih izdajnika. Dokaite
u ovim posljednjim bojevima da ste dostojni saveznici nepobedive Crvene armije,
koja je za slobodu porobljenih naroda dala nebrojene rtve."
Povodom susreta jedinica Crvene armije i jedinica Na-rodnooslobodilake vojske,
sovjetski knjievnik Uja Erenburg napisao je lanak pod naslovom Zajedno", koji
je objavljen u sovjetskoj tampi, a i itan preko Radio-Moskve. Taj je lanak bio
itan u svim jedinicama Narodnooslobodilake vojske, po itavoj Jugoslaviji, tako
da su ga ljudi prosto znali napamet. U tome lanku Uja Erenburg je, pored
ostalog, rekao i ovo:
Prijatelj se ne proverava na gozbi, ve u nevolji. Narodi se ne proveravaju na
konferencijama, ve na bojitu, u stranome ratu, u danima iskuenja. U tim
danima ranije jaki pokazali su se slabi, a poneki slabi jaki...
Polazei za Jugoslaviju, Nemci su znali da Jugoslovena ima mnogo manje nego
Nemaca i Italijana. Nemci su znali da Jugoslavija nema savremeno oruje, ali
nisu znali kakvo je srce Jugoslavije, i tako je doao dan kad su Nemci to morali
saznati. Oni su otpoeli s drekom: Sva je Jugoslavija naa!" Oni su ili napred, a
narod je odlazio u planine, naputao domai krov, ali se nije predavao, nego je
pruao ogoreni otpor. Cetiri-pet puta Nemci su uzalud pokuavali da osvoje
Jugoslaviju i svaki put je narod prelazio u ofanzivu i terao okupatora iz svojih
gradova i sela. Eto, ve je preko etrdeset meseci kako ratuju narodi Jugoslavije,
a Nemci ih ne mogu pobediti. Znai, nije stvar u aritmetici! Znai, Jugoslavija
nije detalj i nije epizoda u Drugom svetskom ratu!
Neka diplomati na konferenciji mira revidiraju geografske karte. Jugoslavija je
1941 godine bila obeleena kao mala zemlja. Na terazijama na kojima su
diplomati pokuavali da nau famoznu ravnoteu snaga Jugoslavija je bila
mali teg, kao Rumunija. Prole su dve godine, a mi vidimo udo. Jugoslavija se
probila u
POBKDA
381
prvi red. O jugoslovenskoj Narodnooslobodilakoj vojsci govori ceo svet. Ime
marala Tita obilo je pet kontinenata sveta. Kad se svri rat, Jugoslavija e na
mirovnu konferenciju doi ne kao komor-dija, ve kao izvia! Ona je ne samo
oslobodila itav niz krajeva svoje teritorije, ve je izvojevala i novo asno tnesto u
posleratnoj Evropi...
U ovo veliko predveerje na sovjetski narod i naa vojska sa ushienjem misle
na epopeju nove Jugoslavije. Bili smo zajedno u nevolji biemo zajedno i na
sveanostima!"
Nacionalni komitet naao se pred jo jednim novim problemom. Saveznika vojna
pomo nije dolazila u onakvim raz-merama kako je bilo obeano, ak je bilo
perioda kada se ona ograniavala na sasvim minimalne koliine. A s druge
strane, preko Radio-Londona poelo je da se trubi da je ta saveznika pomo
odigrala odluujuu ulogu u razvoju ustanka u Jugoslaviji. Zbog toga je
Nacionalni komitet bio prinuen da izda sledee saoptenje:
Poslednjih dana preko nekih radio-stanica primetno se pojaalo isticanje pomoi
koju su Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije pruili zapadni saveznici. Pored
toga to se iz takvih prikaza moe razume se, u inostranstvu, a ne i u zemlji
dobiti ne-taan pojam o veliini pruene pomoi, u tim vestima ima ak i takvih
tvrenja koja su sasvim netana. Tako je, na primer, ne-tano da su nam
saveznici avionima sputali ljudstvo i materijal. Ako se tako formulie saoptenje,
onda to treba da znai da smo mi bili pomognuti ne samo materijalom nego i
ljudstvom, dakle, nekakvim trupama. Isto tako moe se oznaiti kao proizvoljna
tvrdnja, koja je bez ikakvog osnova, da bi bez te pomoi saveznikih aviona naa
Narodnooslobodilaka vojska verovatno ostala jedna velika skupina gerilskih
odreda i da bi nemaka vojska u Jugoslaviji jo bila jaka.
Moramo pre svega naglasiti da je naoj vojsci bila dobro dola svaka, pa i
najmanja pomo, od strane naih saveznika. Na svakoj pomoi mi smo naim
saveznicima zahvalni, ali tvrenja kao ona to su gore pomenuta ne odgovaraju
injenicama, a prema tome naroito kad se donose na naem jeziku nisu
korisna ni za savezniku stvar, jer i na narod i naa vojska vrlo dobro znaju
koliko su teke rtve koje jo uvek podnose zbog toga to se snabdevaju
sopstvenim sredstvima: otimanjem od neprijatelja. Treba, meutim, istai
injenicu da je ba u pogledu naoruanja nae vojske pomo saveznika bila mala
prema tome, naoruanje nae vojske samo vrlo malim delom potie iz
saveznikih izvora...
Ima jo jedna pomo o kojoj treba govoriti. Iz skromnosti mi smo sami o njoj malo
govorili ili gotovo nikako ne govorimo. O njoj
382
bi trebalo da govore nai saveznici, i to svakako vie nego o onoj pomoi koju su
oni nama ukazali. To je pomo koju su nai narodi pruili svojom borbom naim
saveznicima, optoj stvari za koju se bore ujedinjeni narodi. Bilo bi opravdani je i
pravednije kad bi nai saveznici vie panje poklonili injenici da smo se mi borili
golih aka, bez ikakve pomoi, onda kad je bilo najtee, kad je sva Evropa
spavala dubokim snom, kad nije bilo Drugog fronta, kad je Nemaka bila najjaa,
na vrhuncu svoje vojnike moi. A tada nad naim nebom nije bilo druge avijacije
osim neprijateljske. Kako se onda moe iznositi tvrenje da bi nemaka vojska
bila jo jaka u Jugoslaviji, da nije bilo pomoi saveznike avijacije, kad je ta
pomo tek ovogodinja.
Sasvim je isto i sa tvrdnjom da bi bez te pomoi naa Narodno-oslobodilaka
vojska ostala samo skupina gerilskih odreda. Mi bismo se obradovali kad bi se
pokazalo da je to individualno gledite nekog skroz neobavetenog ili skroz
tendencioznog novinara, a ne i odgovornih krugova.
Ne srne nam se zameriti velika doza indignacije kad odbijamo takva i slina
tvrenja. Naa vojska nije stvorena pomou aviona ni bacanjem ni
sputanjem. Za njen postanak nemamo da zahvalimo niemu drugom do
junatvu i patriotizmu naih boraca i naih naroda, koji su podneli strahovite
rtve dok su tu herojsku vojsku iskovali u tekoj borbi s daleko nadmonijim
neprijateljem. Ona se organizovala i podigla na stepen ureene redovne vojske
davno pre nego to je iz saveznikih aviona baen prvi paket pomoi, a mesta na
koja su paketi baeni i aerodromi na koje su se avioni sputali bili su na
slobodnoj teritoriji, koju je stvorila i odrala naa vojska. Oigledno je da je ta
pomo poela tek onda kada smo se mi ve u punoj meri afirmirali kao ureena
vojska i kao znaajan vojni inilac u ovom ratu.
Pomo koju su nam saveznici dali bila je u njihovom, a ne samo u naem
interesu. Da je bila vea, bili bi i uspesi vei. No i ovako, oni su dovoljno veliki, da
je elom svetu jasno da smo u stanju da sami oslobodimo do kraja svoju zemlju,
to emo svakako i zavriti kako smo poeli. Ostavljamo otvoreno pitanje zbog
ega na nas nije primenjen Zakon o zajmu i najmu, to smo vie puta traili i bili
uvek odbijeni, iako smo na to imali puno pravo.
Najzad se moramo pitati: zbog ega je londonskom radiju bilo potrebno da na
naem jeziku iznosi ovakva tvrenja, koja u naem narodu mogu naii samo na
negativan odziv, jer su injenice onakve kakve smo ih izneli i kako ih na narod
vrlo dobro poznaje."
Bliio se kraj septembra. Tito je tada odluio da otputuje u SSSR, kako bi se
dogovorio sa sovjetskim pretstavnicima o koordinaciji operacija izmeu Crvene
armije i Narodnooslobo-
POBEDA
383
dilake vojske. On je na ovaj put krenuo na svoju inicijativu, ali sa oiglednom
eljom Moskve, jer kada je o tome saoptio efu sovjetske vojne misije generalu
Kornjejevu, ovaj mu je sa zadovoljstvom rekao:
Vrlo prijatna vest... Samo vreme vaega polaska drite u najveoj konspiraciji.
Tako se Tito 21 septembra, u 11 sati nou, ukrcao u jedan transportni avion
Dakotu", kojim su pilotirali sovjetski piloti. No je bila tamna, pa je uzletanje s
malog vikog aerodroma bilo dosta teko. Tito je imao prvo da leti preko
Jugoslavije do Kraj ove, u tab marala Tolbuhina, a odatle dalje u Moskvu. S
njim je poao general Kornjejev, a od Jugoslovena lan Vrhovnog taba Ivan
Milutinovi i Titov sekretar Mitar Baki. Kad je Tito polazio, njegov pas Tigar
nikako nije hteo da miruje. Stalno je bio uz svog gospodara, tako da ga je Tito
morao povesti sa sobom u avion. Samo da pas ne bi pravio larmu prilikom
ukrcavanja, stavili su mu dak na glavu.
Let do Krajove proao je bez incidenata, iako se letelo preko nekih gradova koji su
jo uvek bili u rukama Nemaca. U Krajovi Tito je primio jednu delegaciju iz
Bugarske u kojoj su bili Dobri Terpeev, Blagojev i Todorov. Ova bugarska
delegacija molila je da Nacionalni komitet potpie s njima sporazum o okonanju
rata, kako bi se pomoglo Bugarskoj da spere ljagu. Dalje se trailo da im
dozvolimo da se njihova vojska bori zajedno s naom u poslednjim operacijama
protiv hitlerovske Nemake. Konano je u ovome smislu napravljen sporazum i tu
u Krajovi potpisan.
Posle toga Tito je krenuo sa generalom Kornjejevom za Moskvu. Putovali su
avionom, danju, u pratnji lovaca, jer je front bio jo dosta blizu, pa je bila
opasnost da ih susretnu nemaki avioni. Tako je Tito posle pet godina ponovo
iao u Moskvu. Ovoga puta ne kao ilegalac, kao ovek koji se krio od raznih
policija, ne sa lanim pasoem, nego pod svojim punim imenom, kao maral
Jugoslavije i pretsednik Nacionalnog komiteta. Za sobom je imao tolike godine
strahovitih borbi i napora, imao je za sobom ogromnu veinu jugoslovenskih
naroda, ujedinjenih u Narodnooslobodilakom pokretu.
O tome svom putu u Moskvu 1944 godine, Tito mi je priao:
Tada sam se prvi put u svome ivotu susreo sa Staljinom i sa njime razgovarao.
Dotle sam ga samo iz daljine viao, kao na primjer na Sedmom kongresu
Kominterne.
Ovoga puta imao sam s njime vie sastanaka, dva-tri u njegovoj kancelariji u
Kremi ju, a bio me je pozvao i u svoju privatnu kuu dva puta, gde sam bio na
veeri.
384
Jedna od prvih stvari o kojoj smo diskutovali bilo je pitanje zajednikih operacija
izmeu naih dviju vojski. Bilo je to u njegovoj kancelariji u Kremlju. Ja sam mu
traio i jednu tenkovsku diviziju, koja bi pomogia naim jedinicama prilikom
osloboenja Beograda. U istonim dijelovima Jugoslavije mi nismo imali tenkova
niti teke artiljerije, dok su Nijemci bili naoruani do zuba najmodernijim
orujem. Staljin je ovaj moj zahtjev prihvatio, pa mi je rekao:
Valter (tako su mene svi zvali u Moskvi), dau vam ne jednu tenkovsku
diviziju, nego itav jedan tenkovski korpus!
Dalje, dogovorili smo se koliki dio Jugoslavije da se oslobodi zajednikim
snagama, dokle njihove trupe da idu, a dokle nae i, konano, koliko vremena
njihove trupe da ostanu kod nas. Tu smo utvrdili da nam oni daju kao pomo za
osloboenje Beograda jedan tenkovski korpus, a da zatim njihove snage napuste
Jugoslaviju, poto bude osloboen Beograd i time bude uvreno njihovo lijevo
krilo za napad na Budimpetu.
Poslije ovih razgovora zajedniki smo napisali kominike, u kome je gornji
sporazum preciziran. Taj kominike je objavljen preko agencije TASS 28
septembra 1944 godine, a glasio je:
,,Pre nekoliko dana sovjetska komanda imajui u vidu interese razvijanja
borbenih operacija protiv nemakih i maarskih trupa u Maarskoj obratila se
Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije i Vrhovnom tabu NOV i PO
Jugoslavije s molbom da dadu pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa
na jugoslo-vensku teritoriju, koja granii s Maarskom. Sovjetska komanda
saoptila je tom prilikom da e sovjetske trupe, poto izvre svoje operativne
zadatke, biti povuene iz Jugoslavije.
Nacionalni komitet i Vrhovni tab Jugoslavije pristali su da zadovolje molbu
sovjetske komande. Sovjetska komanda je primila uslov, koji je postavljen s
jugoslovenske strane, da e na teritoriji Jugoslavije, u oblastima gde e se
nalaziti jedinice Crvene armije, delovati civilna administracija Nacionalnog
komiteta osloboenja Jugoslavije."
Inae, ovaj prvi sastanak bio je vrlo hladan. Osnovni uzrok, ja mislim, bili su moji
telegrami za vrijeme rata, a naroito onaj jedan koji sam poeo rijeima: Kad
nam pomo ne moete da ukaete, onda nam bar nemojte smetati." To mi je
potvrdio i Dimitrov, kod koga sam bio odmah poslije prvog sastanka sa
Staljinom. Dimitrov mi je rekao:
Valter, Valter, hazjajin je bio strano ljut na vas zbog onoga telegrama... Od
ljutine je sve toptao nogama po patosu...
POBEDA
385
Time je Dimitrov htio da mi stavi do znanja da me je on ustvari branio pred
Staljinom. *
Na ovom prvom sastanku dolo je do zategnutosti sa Staljinom. Manje-vie
zakaili smo se po svim pitanjima o kojima smo diskutovali. Tada sam primijetio
da Staljin ne trpi da mu iko protivurijei. U razgovoru s ljudima oko sebe on
postupa grubo, osorno. Od lanova Politbiroa CK SKP(b), on s vremena na
vrijeme jedino zapita Molotova ta on misli, ali ga i ne saslua do kraja, nego
nastavlja svoju misao.
Ja nisam bio nauio na takvu vrstu razgovora, pa je zbog toga dolazilo prosto do
neugodnih scena. Na primjer, Staljin mi kae:
Valter, pazite, buroazija je vrlo jaka u Srbiji! A ja mu mirno odgovaram:
Drue Staljine, ne slaem se s vaim gleditem. Buroazija u Srbiji je vrlo
slaba.
Staljin uti i mrti se, a ostali oko stola: Molotov, Zdanov, Maljenkov, Berija
zgranjavaju se.
Staljin je poslije toga poeo da se raspituje za pojedine buroaske politiare
Jugoslavije, pita gdje su, ta rade, a ja mu odgovaram:
Taj je podlac, izdajica, radio zajedno s Nijemcima. Staljin pita za drugog. Ja
mu isto odgovaram. Na to Staljin planu:
Valter, pa za vas su svi podlaci! Ja mu odgovaram:
Tano je, drue Staljine, svaki ovjek koji izda svoju zemlju je podlac.
Staljin se opet mrti, a Maljenkov, Zdanov i ostali gledaju me ispod oka.
Razgovor se tako nastavio u veoma munoj atmosferi. Staljin me je poeo da
uvjerava kako treba da vratimo kralja Petra na prijestolje. Meni prosto krv udari
u glavu, kako moe da nam to savjetuje. Pribrao sam se, pa sam mu odgovorio da
je to nemogue, da bi se kod nas narod pobunio, da je kralj u Jugoslaviji olienje
izdaje, da je pobjegao i ostavio narod u najteim asovima, da je dinastija
Karaorevia omraena u narodu zbog korupcije i terora.
Staljin uti, pa mi onda ree kratko:
Ne morate ga vratiti za sva vremena. Privremeno, pa mu poslije udarite u
zgodnom trenutku no u lea.
U tom trenutku vratio se u sobu Molotov, koji je bio za trenutak nekud izaao. Sa
sobom je nosio depeu neke zapadne agencije koja je javila da su se Englezi
iskrcali u Jugoslaviji.
Ja sam odmah skoio:
To je nemogue!
25
386
Staljin, ljutito:
Kako nemogue! To je tano!
Ja opet kaem Staljinu da je nemogue i vjerojatno da je ta agencija pobrkala
stvari. Mi smo traili od generala Alexan-dera da nam poalje jedan divizion teke
artiljerije, tri baterije, kao pomo naoj etvrtoj armiji u njenim operacijama
prema Mostaru i Sarajevu, pa da je vjerojatno ta artiljerija dola u Jugoslaviju,
to su agencije krivo protumaile kao invaziju Jugoslavije od strane Engleza.
Staljin uti, pa mi onda postavlja direktno pitanje:
Recite mi vi, Valter, ta biste vi radili ako bi se Englezi zbilja silom iskrcali u
Jugoslaviji?
Ja sam mu odgovorio da bismo im dali najodluniji otpor.
Staljin je utao. Oigledno da mu se ovaj odgovor nije dopao. Da li je on u tom
trenutku razmiljao o aranmanima koje je pravio o podjeli interesnih sfera u
Jugoslaviji?
Te veeri Staljin je bio stalno ljut. Preda mnom je zvao telefonom marala
Malinovskog, ije su operacije protiv Nijemaca ba tih dana bile zapele.
Ti tamo spava, spava! govorio je Staljin preko telefona.
Malinovski se neto pravdao kao da nema dovoljno tenkovskih divizija, to se
vidjelo iz Staljinovog odgovora:
Nema tenkovskih divizija, veli. Pa i moja baba bi znala da ratuje uz pomo
tenkova. Vrijeme je da se ve makne. Jesi li me razumio?
Spustio je slualicu. Pozvao me je da odem kod njega u vilu, na veeru. Posluga u
bijelim keceljama unijela je zatvorene zdjele s jelom i stavila ih na sto, pa se
svako sam posluivao. Tu se nazdravljalo do duboko u no. Ja nisam bio navikao
na pie, pa mi je bilo muka. U jednom trenutku izaao sam napolje, jer mi je bilo
teko. Glasno sam sam sebe prekoravao to sam pio, a iza sebe ujem glas
Berijin:
Nita, nita, deava se to..."
Tito se posle nekoliko dana vratio u Jugoslaviju preko Ru-munije. Uto su ve
otpoele borbe za osloboenje Beograda. Nemci su davali estoki otpor. U ovim
operacijama s nae strane uestvovale su Prva, Peta, esta, Jedanaesta,
esnaesta, Sedamnaesta, Dvadeset i prva, Dvadeset i osma divizija i Trideset i
esta divizija, objedinjene u Prvu armisku grupu, a sovjetski etvrti moto-
mehanizovani korpus generala Zdanova davao je svojim tenkovima podrku
naim divizijama. Bitka je trajala est dana i zavrila se konanim osloboenjem
Beograda. I mi i Rusi imali smo znatne gubitke. Staljin je povodom osloboenja
Beograda izdao posebnu dnevnu zapovest, a Pravda" ju je donela u maneti:
POBEDA
387
,,Trupe Treeg ukrajinskog fronta, zajedno sa trupama Na-rodnooslobodilake
armije Jugoslavije, oslobodile su od nemakih osvajaa Beograd, prestonicu
saveznike Jugoslavije."
I Tito je izdao slinu dnevnu zapovest. Neposredno iza toga CK SKP(b) izdao je
svoje parole povodom godinjice Oktobarske revolucije. Jedna od parola,
posveena Jugoslaviji, glasila je:
,.Pozdrav jugoslovenskom narodu! Da ivi herojska Narodno-oslobodilaka armija
Jugoslavije, koja rame uz rame s Crvenom armijom oslobaa svoju otadbinu od
nemakih porobljivaa."
Tito je na Banjici, nedaleko od skoranjeg nemakog koncentracionog logora u
kome su Nemci pobili preko 30.000 ljudi, odrao smotru jedinica koje su
uestvovale u osloboenju Beograda. Prolazila je Prva proleterska brigada,
prolazio je Kra-gujevaki bataljon. Pre tri i po godine krenuo je taj bataljon iz
Srbije, obiao u borbama gotovo svu Jugoslaviju, a sada se vraao u svoj glavni
grad. U njemu su bila svega dva borca od onih koji su s njime poli 1941. Toliko
je mnogo partizana iz evoga bataljona poginulo po svim krajevima Jugoslavije.
Istina, jedan deo je izrastao u komandante drugih jedinica. Tito je zavrio smotru
trupa recima:
I u najteim danima rata, u najstranijim ofanzivama, ja sam uvijek mislio u
sebi: ,,U Beogradu smo otpoeli ustanak, u Beogradu emo ga pobjedonosno i
zavriti!" Taj veliki dan sada je doao. Meu nama mali je broj onih koji su
krenuli u ustanak 1941. Oni su poloili svoje ivote u temelje ove zemlje, da bi
ona bila slobodna i onakva kakvu narod eli. Njihovom primjeru slijedile su
hiljade drugih ljudi ove zemlje. Svaku palu puku prihvatalo je deset novih ruku.
To smo i danas vidjeli na ovoj smotri. Neka je slava palim borcima za osloboenje
Jugoslavije, za osloboenje njenog glavnog grada Beograda!
Osloboenjem Beograda bio je osujeen plan nemake Vrhovne komande da
uspostavi juno krilo istonog fronta na istonim granicama Jugoslavije
spajanjem grupa armija ,,F" i ,,E" sa armiskom grupom Srbija". Ovim uspehom
otvoren je bio put NOVJ za dalje nadiranje na zapad kroz Baku, Srem i istonu
Bosnu, a sovjetskim snagama u nadiranju kroz Maarsku niziju prema Austriji
obezbeeno je bilo levo krilo i bok.
Prepolovljena armiska grupa Srbija" posle pretrpljenog poraza, pre pada
Beograda, u borbama sa Prvom armiskom grupom NOVJ u umadiji, a 14
korpusom NOVJ i delova 68 sovjet-
25*
388
skog korpusa u istonoj Srbiji, odbaena je delom prema Beogradu, gde je
potpuno unitena jugoistono od grada od 18 do 20 oktobra, ne uspevajui da
ue u sastav grupe armija ,,F", a drugi slabiji deo uspeo je ui u sastav grupe
armija ,,E" kod Kraljeva.
Desno krilo nemake grupe armija ,,E" nalazilo se po padu Beograda u Sremu,
dok se levo krilo grupe armija ,,E", koja se povlaila kroz Makedoniju iz Grke,
nalazilo daleko, potpuno odvojeno u dolini Ibra.
Jo dok se pripremala beogradska operacija, jedinice Na-rodnooslobodilake
vojske u Makedoniji, uz sadejstvo sa jedinicama Prve i etvrte bugarske armije,
otpoele su borbu za osloboenje Makedonije protiv nemake grupe armija ,,E"
(4, 11, 22, 41 i 104 divizija, borbena grupa Skenderbeg, oko 40 samostalnih
bataljona, i 100 topova), koje su se povlaile iz Grke dolinom Vardara. Do
sredine novembra itava je Makedonija bila osloboena.
Nemaka grupa armija ,,E" nije mogla nastaviti dalje povlaenje iz Makedonije
dolinom Morave zbog nepovoljnog razvoja situacije u istonoj Srbiji kod armiske
grupe Srbija" i otpora lS korpusa NOVJ u Grdelikom tesnacu i pojave druge
bugarske armije u dolini Niave, nego je bila primorana na povlaenje kroz
Kaaniki tesnac i dalje preko Kosova Ibarskom dolinom ka Beogradu.
A kada su je u toj situaciji preduhitrili dogaaji u Srbiji, bila je primorana na
dalje povlaenje iz Srbije dolinom Zapadne Morave i etinje prema Drini, gde je
imala nameru da se, po prelazu Drine, u istonoj Bosni spoji sa desnim krilom
grupe armija ,,F" na Sremskom frontu.
Da bi nadoknadila izgubljeno vreme u povlaenju preko Makedonije i Kosova,
ubrzala svoje pokrete i spojila se sa grupom armija ,,F" radi uzimanja uea u
sudbonosnim, zavrnim i otsudnim operacijama na odbrani Rajha grupa
armija ,,E" pokuala je da svoj 21 armiski korpus izvue iz Albanije preko Crne
Gore i Hercegovine u Bosnu. Pored toga, da bi rasteretila svoj 22 i 34 armiski
korpus na pravcu nesigurnog povlaenja dolinom Ibra i Zapadne Morave,
takozvanim Crnim putem", uputila je svoj 91 armiski korpus sa Kosova preko
Novog Pazara, Sjenice, dolinom Lima ka Viegradu, takozvanim Zelenim putem".
Meutim, poto je 21 armiski korpus u Crnoj Gori usled jakog i odlunog otpora
2 korpusa NOVJ u rejonu Danilov-grada bio odbaen sa odreenog mu pravca
prema istoku, uz velike gubitke, a njegovo dalje povlaenje dovedeno u pitanje,
morao je komandant grupe armija ,,E" po svom dolasku avionom u Titograd zbog
kritine situacije izmeniti itav plan da-
POBEDA
389
Ijeg povlaenja. Tako je 91 armiski korpus po dolasku na Lim, iz Sjenice, umesto
da nastavi put prema Viegradu, morao skrenuti na jug u Crnu Goru da ukae
pomo nemakom 21 armiskom korpusu i da mu omogui izvlaenje novoodree-
nim pravcem TitogradKolainBijelo PoljePrijepoljeVi-egrad, takozvanim
Svetloplavim putem".
Oko dva meseca ova dva nemaka korpusa sa etiri kompletne divizije (22, 41,
181 i 297) bila su zadrana u neprekidnim borbama u Crnoj Gori i Sandaku,
gubei dragoceno vreme pored ljudstva, oruja i spreme. Krajem decembra
osloboena je Crna Gora, tako da je do kraja godine definitivno osloboena ela
Srbija, Makedonija, Crna Gora, Dalmacija i veliki deo Bosne i Hercegovine. Front
je stagnirao nekih stotinu kilometara na zapadu od Beograda u Sremu, zatim je
iao na jug do Sarajeva, pa zatim na zapad do Jadranskog Mora, do Karlo-baga.
Sovjetskih jedinica vie u Jugoslaviji nije bilo, jedino na severu na reci Dravi bile
su bugarske jedinice.
Utom je dolo do sastanka izmeu Koosevelta, Staljina i Churchilla na Jalti, u
SSSR-u. O tome sastanku Naconalni komitet uopte nije bio obavetavan. Tek 12
februara 1945, b'ritanska vojna misija u Beogradu, a istovremeno i sovjetska
misija u Beogradu obavestile su Nacionalni komitet da su na plenarnoj sed-nici
konferencije na Jalti 10 februara efovi triju vlada disku-tovali o jugoslovenskom
pitanju i sloili se da preporue maralu Titu sledee:
,,a) Da se odmah provede u delo sporazum TitoSubai i da se nova vlada
formira na bazi toga sporazuma; b) da nova vlada, im se formira, izjavi:
1. da AVNOJ ukljui lanove poslednje jugoslovenske Skuptine koji se nisu
kompromitovali saradnjom sa neprijateljem i da se na taj nain stvori jedno telo
koje e se zvati Privremena skuptina, i
2. da zakonodavni postupci AVNOJ-a budu podloni naknadnoj ratifikaciji od
strane jedne ustavotvorne Skuptine."
Ova odluka izazvala je ogromno negodovanje meu pristalicama
Narodnooslobodilakog pokreta u Jugoslaviji. Naroito su ljudi bili ogoreni to je
AVNOJ morao da ukljui lanove Skuptine od 1938 godine, koja je bila izabrana
pod vladom Milana Stoj adinovica.
Ipak, posle mnogo ubeivanja, ova odluka je prihvaena, pa je obrazovana
zajednika vlada, ali uz uslov Nacionalnog komiteta da vlada ne bude odgovorna
kralju, nego da e on naimenovati namesnitvo s ijim e se sastavom saglasiti
Nacionalni komitet. Vodili su se dugi razgovori oko sastava namesni-
390
tva. Ovu odluku Nacionalni komitet morao je da prihvati jer se zemlja nalazila
pred ozbiljnim tekoama. Pretstojale su jo teke borbe s Nemcima.
Nemaka komanda je nastojala da front u Jugoslaviji sta-bilizuje, povezujui ga
sa frontovima u Maarskoj i u Italiji. Nemci su u januaru, februaru i martu 1945
preduzimali na ovom frontu, po opsegu i broju angaovanih snaga, vie znaajnih
ofanzivnih operacija.
Na dan 17 januara, u cilju odbrane komunikacija u dolini Save, Nemci su
preduzeli ofanzivu u Sremu, na frontu Prve jugoslovenske armije, sa snagama od
tri divizije (7 SS, 117 i 41 divizija). U viednevnim borbama naa Prva armija
slomila je napadnu snagu nemakih divizija i prinudila ih na odbranu na ovom
frontu sve do aprila 1945 godine.
Jugoslovenska Druga armija u istonoj Bosni u stalnim ofanzivnim operacijama
u januaru i februaru oistila je skoro elu istonu Bosnu od nemakih i
kvislinkih snaga i poetkom marta presekla komunikacije izmeu nemakog
fronta u Sremu i Bosni i ugrozila nemaki glavni komunikaciski pravac u dolini
Bosne. Zbog toga je krajem marta otpoela nemaka ofanziva (7 SS, 22 i 117
divizija i pukovska borbena grupa Geiger) od Bijeljine, Samca i Doboja u pravcu
Tuzle, ali je ona odbijena.
U decembru 1944 i januaru 1945 Trea armija u sadejstvu sa estim i Desetim
korpusom oslobodila je vei deo Slavonije i na desnoj obali Drave, u prostoru
Virovitice, obrazovala jak mostobran. Nemake komunikacije u dolini Drave bile
su pre-seene, a pozadina nemakog fronta u Sremu ugroena.
Zbog ovoga, kao i zbog nameravane velike ofanzive u prostoru Blatnog Jezera,
Nemci su 6 februara sa snagama od tri divizije i jednom borbenom grupom (7 SS,
297, 1 kozaka divizija i borbena grupa generala Fischera) koncentrino napadali
na snage Tree armije na virovitikom mostobranu. Pred nadmonim
neprijateljem, naroito u naoruanju, jedinice Tree armije povukle su se 10
februara sa desne obale Drave i preuzele odbranu reke na levoj obali od sela
Torjanci do ua u Dunav.
Pri izvoenju velike martovske ofanzive u prostoru Blatnog Jezera, koja je imala
za cilj da opkoli i uniti snage Treeg ukrajinskog fronta, Prve bugarske i Tree
jugoslovenske armije u prostoru Blatno JezeroDunavDrava, Nemci su 6
marta preduzeli koordinirajui napad sa desne obale Drave u pravcu Peu ja i
Belog Manastira, sa forsiranjem Drave sa dve divizije (104 i 297) kod Donjeg
Miholjca (na frontu Prve bugarske armije) i sa jednom divizijom kod Valpova (11
vazduhoplovnom i jednom kozakom brigadom na frontu Tree armije).
Na nemakom mostobranu kod Valpova, u tekim borbama, Trea armija je
spreila prodor Nemaca ka Belom Manastiru,
POBEDA
391
a u nastavku borbi do 21 marta nemake snage sa ovog mostobrana odbacila na
desnu obalu Drave. Time su nemaki planovi u velikoj meri bili ometeni.
Krajem februara 1945 u Beograd je bio doao u slubenu posetu feldmaral
Alexander, komandant Sredozemlja. On je sa Titom odrao nekoliko sastanaka,
na kojima se utvrdio plan koordinacije operacija Jugoslovenske armije i
saveznikih armija. U Oficirskom domu u Beogradu Tito je priredio prijem u ast
Alexandera.
Bliio se dan konanog sloma hitlerovske Nemake. Saveznike armije bile su ve
prele Rajnu i duboko prodrle u srce Nemake. Crvena armija je vodila borbe na
prilazima Berlina.
Pred otpoinjanje opte ofanzive Jugoslovenske armije za konano osloboenje
zemlje, na frontu u Jugoslaviji od nemakih snaga bilo je sedam armiskih
korpusa (15 brdski, 15 ko-zaki, 21, 34, 69, 91 i 97) sa 16 divizija (1 i 2 kozaka,
11, 41, 104, 22, 181, 7 SS, 369, 373, 392, 237, 188, 438, 14 SS rutenska i
divizija Stephan"). Pored ovih snaga Nemci su u Jugoslaviji imali pomorske
snage za odbranu obale i jake policiske snage za osiguranje pozadine. Pod
njihovom komandom bile su kvi-slinke oruane formacije u jaini oko 20
divizija.
Jugoslovenska armija bila je u ovo vreme jaka oko 800.000 vojnika, formiranih u
Prvu, Drugu, Treu i etvrtu armiju i korpuse van sastava armija: 2, 3, 4, 5, 6, 7,
9 i 10.
Opta ofanziva Jugoslovenske armije za definitivno osloboenje zemlje poela je
20 marta 1945 godine i sprovedena je, u glavnim crtama, na ovaj nain:
etvrta armija, pod komandom Petra Drapina, od 20 marta do 16 aprila probila
je neprijateljski front u Lici, oslobodila Liku i Hrvatsko Primorje sa ostrvima i
izbila na staru jugo-slovensko-italijansku granicu.
Od 16 aprila do 7 maja voena je bitka za Rijeku, izvren je proboj neprijateljskog
fronta na pravcu PrezidSentpeter (27 april), osloboen je Trst (1 maj), opkoljen i
primoran na kapitulaciju 97 nemaki armiski korpus (7 maj), a jedan mo-
torizovani odred etvrte armije prodro je u Koruku u prostor Celovca i, vezujui
se sa jedinicama Tree armije, zatvorio obru oko neprijateljskih snaga u
Jugoslaviji.
Trea armija pod komandom Koste Nada forsirala je Dravu 12 aprila, razvila
operacije kroz Podravinu, izbila u prostor se-verno od Zagreba, prela austrisko-
jugoslovensku granicu u prostoru Dravograda i u Korukoj, sa motorizovanim
odredom etvrte armije, zatvorila obru oko neprijateljskih snaga u Jugoslaviji.
-'>i*n li'Uii i; '
392
POBEDA
393
Prva armija pod komandom Peka Dapevia izvrila je 12 aprila proboj
neprijateljskog utvrenog fronta u Sremu i do 22 aprila slomila neprijateljsku
odbranu na liniji akovo BudrovciStriivojnaBeravciJaruge i u prostoru
Slavonskog Broda i izbila na reku Ilovu. U borbama od 22 aprila do 3 maja
probila je poloaje neprijatelja na reci Ilovi, a zatim na-dirala prema Zagrebu.
Druga armija, pod komandom Koe Popovia, prela je u ofanzivu 5 aprila,
forsirala reku Bosnu (1617 aprila), oslobodila Doboj i izbila na reku Unu. U
vremenu od 22 aprila do 6 maja likvidirala je neprijateljska uporita na donjem
toku reke Une i oslobodila Karlovac. Produivi operacije za osloboenje Zagreba,
u sadejstvu sa jedinicama Prve armije, oslobodila je 8 maja Zagreb. Od 10 do 15
maja, zajedno sa Prvom armijom, uestvovala je u zarobljavanju i unitavanju
opkoljenih neprijateljskih snaga u Sloveniji. Karakteristino je da su Nemci u
Jugoslaviji davali otpor i posle kapitulacije od 9 maja. Oni su se borili sve dok
nisu bili uniteni ili zarobljeni, do 15 maja. Zato se u Jugoslaviji kao dan Pobede
slavi 15 maj.
U periodu od 20 marta do 15 maja dovreno je osloboenje ele teritorije
Jugoslavije. Jugoslovenska armija je nanela neprijatelju gubitke od 99.907
mrtvih i zarobila 209.639 njegovih vojnika, sa mnogim komandantima, na elu
sa komandantom nemakog fronta Jugoistoka general-pukovnikom Lohrom. Za-
plenila je 183.662 puke, 24.454 automatska orua, 1.520 topova, 3.651
kamion, 40 aviona, 97 tenkova i mnogo drugog ratnog materijala.
Tako je zavren rat u Jugoslaviji. Samo u poslednjim operacijama Jugosloveni su
imali oko 30.000 poginulih i 70.000 ranjenih vojnika. Ukupno je u Drugom
svetskom ratu Jugoslavija imala 1,700.000 mrtvih, koje na bojnom polju, koje u
koncentracionim logorima, koje u nemakom zarobljenitvu. Svaki deveti ovek
ove zemlje dao je svoj ivot u minulom ratu. Istovremeno, materijalni gubici bili
su ogromni. Preko 820.000 kua bilo je razoreno ili spaljeno. Devedeset posto
svih elezni-kih pruga stavljeno van upotrebe. Dve treine stoke opljakano.
Skoro svi veliki industriski objekti teko oteeni.
U septembru 1945 godine, kad sam se vratio iz San-Fran-ciska, gde je bilo
zasedanje Ujedinjenih nacija, sreo sam Tita prvi put po zavretku rata. Govorili
smo o naim gubicima u ratu, o izgledima za obnovu zemlje, o mogunostima
dalje pomoi iz inostranstva. Tito me je u jednom trenutku prekinuo:
Kue e se izgraditi, pruge obnoviti, ali milion i sedam stotina hiljada ljudskih
ivota vie neemo moi povratiti... Svaki od tih ljudi imao je svoj lini ivot, svoje
nade, svoje
nevolje, svoje radosti... To je ogromna cijena koju smo morali da platimo za nau
slobodu...
U ruci sam drao pismo koje je Ivo Lola Ribar napisao pred odlazak u rat svojoj
devojci Slobodi Trajkovi, student-kinji Beogradskog univerziteta. Nije hteo da se
pismo Slobodi odmah preda, nego ga je ostavio u amanet kod jednog svog
prijatelja i zamolio ga da pismo urui Slobodi samo ako on pogine.
To pismo glasi:
Najdraa, jedina moja!
Piui ovo pismo ja se pouzdano nadam optimista sam, kao i uvek! da te
ono nikada nee stii ve da emo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer,
ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u poslednju, odlunu etapu boja od koga zavisi,
pored svega ostalog, i naa lina budunost i srea, elim da ti kaem nekoliko
prostih i jednostavnih stvari.
U mome ivotu postoje samo dve stvari: moja sluba naem svetom cilju i moja
ljubav prema tebi, najmilija moja. Nau sreu i ivot koji smo hteli, nismo, kao ni
milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, ve samo preko nae borbe i nae
pobede. I zato su te dve stvari u sutini, u meni samom, jedno.
Znaj, duo, da si ti jedina koju sam voleo i koju volim. Sanjao sam i sanjam o
naoj zajednikoj srei onakvoj kakvu smo e-leli, o srei dostojnoj slobodnih
ljudi. To je jedina prava srea, jedina koju treba eleti.
Ako primi ovo pismo ako dakle, ja ne doivim taj veliki as, nemoj mnogo
tugovati, najdraa! U svetu u kome bude tada ivela, nai e, uvek iv, najbolji
deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da e tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na
njemu, na putu ivota, nai e i osvetu i sreu.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I elim da nikad ne dobije ovo pismo, ve
da zajedno s tobom doekamo veliki as pobede. elim da te stoj om ljubavi
uinim onako srenom kao to to zasluuje."
Ivo Lola Ribar nije doekao kraj rata. Poginuo je od ne-make avionske bombe 28
novembra 1943 godine. Ali, ni njegovo pismo nikad nije urueno. Sloboda
Trajkovi, zajedno sa svojim ocem Svetolikom, beogradskim apotekarom, majkom
Milenom, bratom Miroslavom, asistentom Univerziteta, i sestrom Verom,
studentom umetnosti, bila je uhapena od Gestapoa i strpana u stranu
duegupku, veliki zatvoreni kamion, u kojoj
394
su je gestapovci, zajedno s itavom porodicom, uguili otrovnim gasom.
Pismo nije moglo biti urueno. Zajedniki prijatelj Lole Ribara i moj doneo mi ga
je kad sam se posle rata vratio kui. Hteo sam toga jesenjeg dana 1945 godine da
pokaem to pismo Titu, ali posle onih njegovih reci od milion i sedam stotina
hiljada ljudskih ivota, odustao sam. Tito je ogromno voleo Lolu Ribara od prvog
dana kada su se susreli, u jesen 1937 godine.
Sedamnaesta glavo U OGNJU SOCIJALISTIKE PRAKSE
Sloeni i veliki zadaci u novoj dravi. Jedno Titovo seanje na rodno salo
Kumrovec. Republika. Obnova Jugoslavije i znaaj pomoi TJNRRA-e.
Poetak industrijalizacije zemlje. Pokuaji sa Zapada da se zaustavi na
razvitak. Nepriznavanje naih opravdanih nacionalnih zahteva.
Komplikovanje naih odnosa sa Zapadom.
Kad je 1945 godine rat bio zavren pobedom nad hitlerovskom Nemakom i
faistikom Italijom, kad se u moru krvi i patnji rodila nova Jugoslavija, trebalo
je, bez predaha, pregnuti na reavanje novih zadataka, esto jo teih i sloenijih
od onih koji su reavani u ratu. Trebalo je uvrstiti bratstvo i jedinstva naroda
Jugoslavije, iskovano u ratu, ostvariti opravdane nacionalne zahteve Jugoslovena
koji su decenij ama iveli izvan granica svoje domovine, obnoviti to pre sve ono
to je bilo uniteno u ratu, a kao kruna svega izgraditi novo drutvena ti r
eden je u kome nee biti eksploatacije oveka ovekom, to jest nastaviti nau
revoluciju, iji je samo oruani deo bio zavren.
Za druga Tita time je bio nastao nov period odgovornog rada, onog rada za koji se
spremao jo kao mladi radnik-socija-lista pre Prvog svetskog rata, za koji su
stvarani preduslovi u tekoj klasnoj borbi u staroj Jugoslaviji, za koji su izginule
tolike hiljade u toku Narodnooslobodilakog rata. Tako je on, posle vie od 35
godina politike borbe, doiveo te velike dane da radne mase Jugoslavije na elu
sa KPJ, koja je njega samog vaspitala i podigla, konano pristupe ostvarenju
istoriskog zadatka: omoguiti Jugoslaviji, ekonomski zaostaloj zemlji, koju su sve
doskora rastrzale mnogobrojne suprotnosti, da jednom krene putem blagostanja i
potpune ravnopravnosti svih svojih ljudi.
396
Jednom u jesen 1945, razgovarajui s drugom Titom, zapitao sam ga kog se
momenta iz svoga ivota setio po zavretku rata, kad je umukla jeka oruja. On je
neko vreme razmiljao, rekao da je bilo vie tih momenata, a onda mi odgovorio:
Sjetio sam se jednog momenta, tamo pred rat, kad sam se 1937 godine bio vratio
ilegalno iz inostranstva, pa me je obuzela elja da ponovo vidim rodnu kuu,
roake i prijatelje. Tako sam jedne veeri kriom stigao u Kumrovec pred sam
zalazak sunca. Prikrao sam se jednom vonjaku blizu moje stare kue i odatle
sam posmatrao Kumrovane kako dovravaju svoj dan. Selo je izgledalo kao onda
kad sam ga ostavio u ranom djetinjstvu. Tu se pruao taj moj Kumrovec, kaljavih
sokaka, s modro obojenim kuama, tu je vijugala-Sutla kroz livade gdje sam
uvao stoku i konje, tu su pred mojim oima prolazili moji seljaci, u svojim
tekim izmama, u poderanom odijelu, pogureni od tekoga rada. Tako su ivjeli i
moji preci s koljena na koljeno, u ovome blatu i nevolji. Moji vrnjaci s kojima
sam odrastao vie nisu bili tu, jer nije imalo ta da ih zadri u Kumrovcu, jer nije
bilo dovoljno hljeba da se ishrane. Ja sam znao da su tog istog trenutka dok sam
posmatrao moje selo u zalazak sunca, da su u tim kuicama sindrom i
slamom pokrivenim jo uvijek djeca gladna, kao to smo ja i moja braa i sestre
bili gladni, i da e i ta djeca moda morati jednoga dana da napuste svoje selo u
tenji za boljim ivotom.
Ostao sam u vonjaku dok mrak nije pokrio itavu okolinu. Psi su bjesomuno
lajali s jednog kraja sela na drugi, a ja sam razmiljao o svemu to sam vidio, o
toj naoj pustoi i zaostalosti koja nas ve vijekovima pritie, i mislio sam na
dan kada e se Kumrovec i hiljade slinih sela i gradova u Jugoslaviji trgnuti iz te
zaostalosti, kada e mladi ljudi u njima konano imati svi jednako otvorene
mogunosti za ivot, kada e moi da ive sretno i u miru i da podiu svoje
porodice. Tada, 1937, nisam znao kad e nam se ukazati prilika da se to ostvari.
Ali, bio sam vrsto uvjeren da za ostvarenje toga cilja treba uprijeti sve snage i
podnijeti najvee rtve.
Ove posjete Kumrovcu sjetio sam se kada sam vidio prvi put poslije rata
Miroslava Krleu, kome sam jednoga dana, tamo 1937 godine, priao o toj
posjeti, o tom mom razmiljanju.
A eto, u ovome ratu, podnijeli smo svi zajedno velike napore. Rat je sada gotov i
sada, eto, prua nam se prilika ne samo da popravimo ono to je uniteno nego i
novo da stvorimo.
Za nas bi sada bilo najopasnije da stanemo na pola puta. Ono to smo postigli u
ratu, to je tek poetak. Tek sada se pred nas postavljaju nevieni zadaci, tu su
ogromne tekoe, a vidi ime raspolaemo. Nita drugo nemamo do jake volje,
visokog morala i sopstvenih miica. Obilazio sam za posij ed-
BORBA ZA SOCIJALIZAM
397
njih nekoliko mjeseci Jugoslaviju. U Lici i Kordunu je sve sravnjeno sa zemljom,
ima sela koja su po dvanaest puta tokom rata paljena. Moe ii stotinu
kilometara, pa da ne vidi ni jednu kuu. Ali, s druge strane, kakva je ogromna
snaga kod naroda i elja da se sve to to prije popravi. Na sve strane ljudi trae
avle, grau, krpe kako znaju i kue i kole. Gledao sam prugu BeogradZagreb
koju su Nijemci gotovo svu, u itavoj njenoj duini od 450 kilometara, preorali.
Ma oni su svaki prag ove pruge polomili specijalnim mainama za tu svrhu. Proi
tuda, bila je prava tuga. Na sve strane iskrivljene ine, polomljeni pragovi,
zapaljene stanice. A, eto, za dva mjeseca ta pruga je osposobljena za saobraaj,
preko stotinu hiljada ljudi dobrovoljno su radili dan i no, dok nisu omoguili da
prvi voz proe izmeu dva glavna grada nae zemlje. Eto to, ti kvaliteti ovog
naroda pomoi e nam da savladamo i najvee tekoe i da izgradimo vrste
osnove za budui napredak nae zemlje."
Tako je Tito govorio 1945 godine. To su zbilja bila strahovito teka vremena. Malo
je zemalja u svetu tada trpelo takvu oskudicu. Jedan sapun, jedna obina igla,
kalem konca pret-stavljali su san svake domaice. Pomo koju je tada Jugoslaviji
ukazala UNRRA odigrala je, nema sumnje, u tom pogledu ogromnu ulogu. Ona je
bila poslata brzo, kada je bila najpotrebnija. Istina, bilo je jo 1944 godine, kada
su otpoeli pregovori sa UNRRA-om, izvesnih tekoa, jer se trailo da se
TJNRRA-ina pomo u Jugoslaviji deli preko njenih organa. S time se Nacionalni
komitet nije mogao da sloi, pa je bilo ak i miljenja da se treba odrei pomoi
pod takvim uslovima. Posle je to ispravljeno i jugoslovenski zahtevi usvojeni. Ova
pomo je deljena preko narodnih odbora svima licima kojima je bila potrebna,
bez obzira na njihova politika ubeenja. U Jugoslaviji ova pomo je primljena ne
samo kao humanitarni gest nego i kao priznanje svih zemalja koje su se borile
protiv nacizma cdato hrabrosti i patnjama Jugoslavije. Ukupno je UNRRA-ina
pomo iznela preko 400 miliona dolara, najveim delom hrane.
Problem obnove nije bio jedini zadatak pred kojim se Jugoslavija nalazila kad je
rat bio zavren. Trebalo je do kraja ostvariti ono za to se narod borio za vreme
rata. A to je, ostvariti pre svega ravnopravnost svih naroda Jugoslavije, uvrstiti
bratstvo i jedinstvo. Pritom se moralo, vodei rauna o ogromnim rtvama za
vreme rata, kazniti one najodgovornije za bratoubilaku borbu, za izazivanje
sukoba izmeu pojedinih naroda ili vera, kako bi se u budunosti oslobodili
slinih opasnosti za opstanak nacije, za odranje Jugoslavije kao celine, a s
druge strane, opratati onima koji su samo bili slepo orue svojih poglavara.
Zbog toga je pred sudom moralo odgovarati vie lica odgovornih za teke zloine
za vreme rata, meu njima i za-
398
grebaki nadbiskup Alojzije Stepinec, Draa Mihailovi i ostali
ratni zloinci.
Drugo, posle rata trebalo je preduzeti niz mera koje je narod traio za vreme rata
i koje su pretstavljale osnovu nae borbe. A to je: izvui zemlju iz
polukolonijalnog poloaja, razviti ogromna prirodna bogatstva Jugoslavije. Nema
zemlje u Evropi koja bi na istoj povrini imala toliko prirodnih bogatstava kao
Jugoslavija. Mi imamo sve osnovne strategiske sirovine, iako smo jo nepotpuno
ispitana zemlja. Ogromnu snagu reka. U obojenim metalima spadamo meu
najjae proizvoae u svetu.1
Inostrani kapital u Jugoslaviji imao je jake kljune pozicije. Tako, naprimer u
ekstraktivnoj industriji bilo je 77,9% inostranog kapitala, u metalurgiskoj 90,9%,
u industriji prerade metala 55,8%, u industriji keramike i stakla 28,3%, u drvnoj
industriji 51,4%, u industriji hartije sa tamparijama 15,1%, u hemiskoj
industriji 73,6%, u prehranbenoj i poljoprivrednoj industriji 27,1%, u tekstilnoj
industriji 61,4%, u industriji koe i krzna 40,9%, u elektrinim centralama
43,5%, u ostalim in-dustriskim granama 32,3%. Zahvaljujui gospodstvu u
odluujuim privrednim granama i bankarstvu, inostrani kapital mogao je voditi
svoju sopstvenu ekonomsku politiku. Jedna od varijanti te ekonomske politike
bilo je koenje proizvodnih snaga, koje se ogledalo u favoriziranju jednih
privrednih grana na raun drugih i u potenciranju neravnomernosti razvitka
nae ekonomike. Evo primera sa naftom. Jugoslavija je u odnosu na svoje
potrebe bogata u nafti, a meunarodni petrolejski trustovi, specijalno Standard
Oil, uloili su bili velike napore da spree otkrivanje novih bogatstava i njihovu
eksploataciju. Sporazum izmeu Standard Oil i IG Farbenindustrie iz 1921
godine zabranjivao je Nemcima eksploataciju petrolejskih polja. Naa drava je
mogla da vri probna buenja samo u slobodnim zonama, na ivicama petrolejskih
terena, a najpogodniji petrolejski izvori su ostajali neiskorieni.
1 Po obimu proizvodnje boksita i obojenih metala Jugoslavija zauzima sledea
mesta:
boksit prvo u Evropi, drugo u svetu
olovo prvo u Evropi, peto u svetu
hrom prvo u Evropi, esto u svetu
antimon prvo u Evropi, etvrto u svetu
iva drugo u Evropi, drugo u svetu
bakar drugo u Evropi, osmo u svetu
cink drugo u Evropi, osmo u svetu
moliben jedan od najdragocenijih metala pomou kojeg se oplemenjuju
eline ploe potrebne ratnim brodovima i tenkovima. U Evropi se vadi u
Jugoslaviji i Norvekoj, a u svetu jo jedino u SAD i Kanadi. Zbog toga smo
napravili planove za industrijalizaciju zemlje, da vie ne budemo zemlja
blatnjavih puteva, opanaka i zaostalosti.
39S)
Isto je bilo i sa preradom nafte. Da bi iskoristili visoku carinsku zatitu, Standard
Oil i Shell sagradili su dve velike rafinerije nafte, u Bosanskom Brodu i Capragu.
Obe rafinerije nisu mogle da prerauju sirovu naftu, ve jedino da ponovo rastave
izmeane rafinirane sastojke. Tako je spreavan razvitak ove vane industriske
grane.
Ili, naprimer, sluaj s aluminijumom. Iako smo vrlo bogata zemlja, praktino
aluminijum nismo proizvodili. To je nastalo kao posledica privredne politike
aluminijumskog kartela, koji je drao u svojim rukama 99,7% nae ekstrakcije
boksita. Da se ne bi razvila proizvodnja aluminij uma nezavisno od elje ove
monopolistike grupe, inostrani monopolistiki kapital uzimao je pod zakup
boksitne povlastice i drao ih neiskoriene. Samo na teritoriji rudarske
inspekcije Split bilo je 35 ovakvih zakupljenih i neiskorienih povlastica.
Tree, to pre likvidirati one ogromne razlike koje su postojale u naoj zemlji
izmeu pojedinih slojeva stanovnitva, onemoguiti eksploataciju oveka
ovekom. U staroj Jugoslaviji na jednoj strani neki su ljudi iveli u potpunom
izobilju, a na drugoj strani velika veina i u gradu i na selu nije imala
najosnovnije stvari za ivot. Dalje, sprovedena je agrarna reforma. Razdeljena je
veleposednika zemlja seljacima. Ovo je pogodilo interese veleposednika, a
naroito katolike i pravoslavne crkve, koje su jo uvek drale velike povrine
zemlje u svom posedu. Katolika crkva samo u Hrvatskoj i Sloveniji morala je da
da seljacima preko 80.000 hektara zemlje.
Ostvarenje tih zadataka ilo je relativno lako, jer se tokom rata veina naroda
izjasnila za to. U jesen 1945 bili su raspisani izbori za Ustavotvornu skuptinu.
Narod se na ovim izborima u ogromnoj veini izjasnio za federativno ureenje
zemlje, za republiku, a protiv monarhije, za ozakonjenje svih onih zahteva koji su
bili postavljani i ostvarivani za vreme rata.
Da bismo mogli poeti sa ostvarivanjem svih gornjih zadataka, trebalo je posle
rata u prvom redu obezbediti zemlji mir spolja. Meutim, od prvoga dana po
svretku rata imali smo u tom pogledu dosta tekoa, i to ne samo s jedne
strane. Pre svega, u nekim zapadnim zemljama izvesni uticajni krugovi smatrali
su da mogu da zaustave na slobodan i brz razvitak. Mislili su da smo mi zemlja
koja je pretrpela ogromne gubitke, da smo u velikim materijalnim nevoljama, pa
da smo slabi, da e Jugoslavija ponovo biti, kao pre rata, polukoloni ja i
ekonomska i politika i duhovna velikih sila na Zapadu. Da bi se to postiglo,
da bi se zaustavio toak istorije, vren je pritisak na nas na razne naine.
Naprimer, opravdan zahtev Jugoslovena da se itava njihova nacionalna teritorija
393
grebaki nadbiskup Alojzije Stepinec, Draa Mihailovi i ostali
ratni zloinci.
Drugo, posle rata trebalo je preduzeti niz mera koje je narod traio za vreme rata
i koje su pretstavljale osnovu nae borbe. A to je: izvui zemlju iz
polukolonijalnog poloaja, razviti ogromna prirodna bogatstva Jugoslavije. Nema
zemlje u Evropi koja bi na istoj povrini imala toliko prirodnih bogatstava kao
Jugoslavija. Mi imamo sve osnovne strategiske sirovine, iako smo jo nepotpuno
ispitana zemlja. Ogromnu snagu reka. U obojenim metalima spadamo meu
najjae proizvoae u svetu.1
Inostrani kapital u Jugoslaviji imao je jake kljune pozicije. Tako, naprimer u
ekstraktivnoj industriji bilo je 77,9% inostranog kapitala, u metalurgiskoj 90,9%,
u industriji prerade metala 55,8%, u industriji keramike i stakla 28,3%, u drvnoj
industriji 51,4%, u industriji hartije sa tamparijama 15,1%, u hemiskoj
industriji 73,6%, u prehranbenoj i poljoprivrednoj industriji 27,1%, u tekstilnoj
industriji 61,4%, u industriji koe i krzna 40,9%, u elektrinim centralama
43,5%, u ostalim in-dustriskim granama 32,3%. Zahvaljujui gospodstvu u
odluujuim privrednim granama i bankarstvu, inostrani kapital mogao je voditi
svoju sopstvenu ekonomsku politiku. Jedna od varijanti te ekonomske politike
bilo je koenje proizvodnih snaga, koje se ogledalo u favoriziranju jednih
privrednih grana na raun drugih i u potenciranju neravnomernosti razvitka
nae ekonomike. Evo primera sa naftom. Jugoslavija je u odnosu na svoje
potrebe bogata u nafti, a meunarodni petrolejski trustovi, specijalno Standard
Oil, uloili su bili velike napore da spree otkrivanje novih bogatstava i njihovu
eksploataciju. Sporazum izmeu Standard Oil i IG Farbenindustrie iz 1921
godine zabranjivao je Nemcima eksploataciju petrolejskih polja. Naa drava je
mogla da vri probna buenja samo u slobodnim zonama, na ivicama petrolejskih
terena, a najpogodniji petrolejski izvori su ostajali neiskorieni.
1 Po obimu proizvodnje boksita i obojenih metala -Jugoslavija zauzima sledea
mesta:
boksit prvo u Evropi, drugo u svetu
olovo prvo u Evropi, peto u svetu
hrom prvo u Evropi, esto u svetu
antimon prvo u Evropi, etvrto u svetu
iva drugo u Evropi, drugo u svetu
bakar drugo u Evropi, osmo u svetu
cink drugo u Evropi, osmo u svetu
molibden jedan od najdragocenijih metala pomou kojeg se oplemenjuju
eline ploe potrebne ratnim brodovima i tenkovima. U Evropi se vadi u
Jugoslaviji i Norvekoj, a u svetu jo jedino u SAD i Kanadi. Zbog toga smo
napravili planove za industrijalizaciju zemlje, da vie ne budemo zemlja
blatnjavih puteva, opanaka i zaostalosti.
39!)
Isto je bilo i sa preradom nafte. Da bi iskoristili visoku carinsku zatitu, Standard
Oil i Shell sagradili su dve velike rafinerije nafte, u Bosanskom Brodu i Capragu.
Obe rafinerije nisu mogle da prerauju sirovu naftu, ve jedino da ponovo rastave
izmeane rafinirane sastojke. Tako je spreavan razvitak ove vane industriske
grane.
Ili, naprimer, sluaj s aluminijumom. Iako smo vrlo bogata zemlja, praktino
aluminijum nismo proizvodili. To je nastalo kao posledica privredne politike
aluminij umskog kartela, koji je drao u svojim rukama 99,7% nae ekstrakcije
boksita. Da se ne bi razvila proizvodnja aluminij uma nezavisno od elje ove
monopolistike grupe, inostrani monopolistiki kapital uzimao je pod zakup
boksitne povlastice i drao ih neiskoriene. Samo na teritoriji rudarske
inspekcije Split bilo je 35 ovakvih zakupljenih i neiskorienih povlastica.
Tree, to pre likvidirati one ogromne razlike koje su postojale u naoj zemlji
izmeu pojedinih slojeva stanovnitva, onemoguiti eksploataciju oveka
ovekom. U staroj Jugoslaviji na jednoj strani neki su ljudi iveli u potpunom
izobilju, a na drugoj strani velika veina i u gradu i na selu nije imala
najosnovnije stvari za ivot. Dalje, sprovedena je agrarna reforma. Razdeljena je
veleposednika zemlja seljacima. Ovo je pogodilo interese veleposednika, a
naroito katolike i pravoslavne crkve, koje su jo uvek drale velike povrine
zemlje u svom posedu. Katolika crkva samo u Hrvatskoj i Sloveniji morala je da
da seljacima preko 80.000 hektara zemlje.
Ostvarenje tih zadataka ilo je relativno lako, jer se tokom rata veina naroda
izjasnila za to. U jesen 1945 bili su raspisani izbori za Ustavotvornu skuptinu.
Narod se na ovim izborima u ogromnoj veini izjasnio za federativno ureenje
zemlje, za republiku, a protiv monarhije, za ozakonjenje svih onih zahteva koji su
bili postavljani i ostvarivani za vreme rata.
Da bismo mogu poeti sa ostvarivanjem svih gornjih zadataka, trebalo je posle
rata u prvom redu obezbediti zemlji mir spol ja. Meutim, od prvoga dana po
svretku rata imali smo u tom pogledu dosta tekoa, i to ne samo s jedne
strane. Pre svega, u nekim zapadnim zemljama izvesni uticajni krugovi smatrali
su da mogu da zaustave na slobodan i brz razvitak. Mislili su da smo mi zemlja
koja je pretrpela ogromne gubitke, da smo u velikim materijalnim nevoljama, pa
da smo slabi, da e Jugoslavija ponovo biti, kao pre rata, polukoloni ja i
ekonomska i politika i duhovna velikih sila na Zapadu. Da bi se to postiglo,
da bi se zaustavio toak istorije, vren je pritisak na nas na razne naine.
Naprimer, opravdan zahtev Jugoslovena da se itava njihova nacionalna teritorija
400
ujedini nije nailazio ne samo na razumevanje i pomo, neg naprotiv, kao to
pokazuje primer naih zahteva u vezi sa Trstom. Dalje, vreni su pokuaji uene
preko Milana Grola, Subaia i njima slinih.
Pomagani su pojedini ratni zloinci da nesmetano putuju kroz zapadne zemlje, da
se sklanjaju od pravednog suda, kao to pokazuje sluaj krvnika Ante Pavelia.
Ukazivana je potpora bivem kralju Petru, iako je svakom objektivnom po-
smatrau bilo jasno da njega ogromna veina naroda vie ne eli kao vladaoca
Jugoslavije. Zadravano je zlato nae Narodne banke, koje je pred rat bilo
sklonjeno u inostranstvo da ne bi palo u ruke nacistima.
Iz tih razloga i na stav prema dogaajima u Grkoj neposredno posle rata bio je
uslovljen opasnou koja je pretila naoj nezavisnosti i slobodnom razvitku s te
strane.
U jednom delu zapadne tampe protiv Jugoslavije pisane su najgore izmiljotine,
da smo najuporniji sovjetski sateliti, a za Tita da nije Jugosloven, nego sovjetski
general. To se deavalo u isto vreme kada smo mi, s nae strane, ve uvelike
vodili borbu protiv pokuaja sovjetske vlade da podjarmi Jugoslaviju.
Odnosi sa SSSR-om pogoravali su se od samog poetka rata. Osnovna je stvar
bila ta to Moskva nije elela nikakav nezavisan pokret od nje, pokret koji e
voditi u prvom redu rauna o svojoj zemlji, o svom narodu, nego je elela takav
pokret koji e se njoj slepo pokoravati i biti, ustvari, samo orue njene spoljne
politike, i to nepravedne spoljne politike, koja ne vodi rauna o interesima malih
zemalja, nego samo o ekspanziji jedne velike sile. A mi to nismo hteli. Zbog toga
je dolazilo do sukoba izmeu nas i najviih sovjetskih rukovodilaca, na elu sa
Staljinom, ne samo po svretku rata nego ak i za vreme rata.
Mi smo morali sve ove nae nesporazume i sukobe sa SSSR-om da stavljamo u
drugi plan, usled toga to je pritisak protiv nas sa Zapada bio u prvim
posleratnim godinama sve vei, izgledalo nam je da nam odatle preti vea
opasnost. Uzmimo samo za primer incident s amerikim avionima, 1946 godine.
Situacija sa Trstom bila je vrlo zategnuta. Na Parikoj konferenciji nije se
priznavao napor koji smo mi dali u Drugom svetskom ratu da bi se konano sve
jugoslovenske zemlje ujedinile. Bilo je ak omalovaavanja tih napora. Kod nas je
narod bio uzrujan. S druge strane, ameriki avioni stalno su preletali
jugoslovensku teritoriju, i to ne samo jedan ili dva, nego itave eskadrile. Bila je
to krupna demonstracija protiv
401
nas i teka povreda naeg suvereniteta. U vie mahova Tito je lino govorio u
Parlamentu da s takvom praksom treba prestati.
Odeljenje za vezu sa stranim vojnim misijama Ministarstva narodne odbrane je
vie puta bez uspeha skretalo panju vojnom i vazduhoplovnom ataeu SAD na
te sluajeve. Zbog sistematskog karaktera koji su uzeli ti preleti, kojima je stalno
gaen i naruavan suverenitet nae teritorije, naelnik Generaltaba
Jugoslovenske armije obratio se lino vojnom ataeu SAD svojim pismom od 10
jula 1946 godine upozoravajui ga na krajnju ozbiljnost ovih sluajeva.
Ameriki vojni i vazduhoplovni ataei u odgovoru na ove intervencije uputili su
pismo od 16 jula i 7 avgusta 1946 u kojima su se ograniili na tvrenja da nisu
primili nikakav odgovor od nadlenih amerikih vojnih vlasti u Italiji i Austriji po
ovom predmetu. U svom pismu od 7 avgusta ameriki vojni atae je ak naveo da
je amerika vlada nedavno izdala cir-kularno pismo u kojem zabranjuje
amerikim avionima da preletaju preko teritorije prijateljskih zemalja bez
naroite dozvole. Za to vreme, meutim, svakodnevno su se nastavili ne-ovlaeni
preleti. Tako je u razdoblju od 16 jula do 8 avgusta preletelo neovlaeno preko
jugoslovenske teritorije 172 aviona, od kojih 87 bombardera, 40 lovaca i 45
transportnih aparata. Samo na dan 22 jula preletelo je nau teritoriju 18 aviona,
od kojih 11 bombardera; 23 jula 12 aviona, od kojih 11 bombardera; 29 jula 18
aviona, od kojih 11 bombardera i jedan lovac; 30 jula 29 aviona, od kojih 22
bombardera; 7 avgusta 11 aviona, od kojih 3 bombardera i 7 lovaca, a 8 avgusta
8 aviona, od kojih 3 bombardera i 3 lovca.
Nae Ministarstvo inostranih poslova predalo je desetak nota u kojima je
protestovalo protiv takvog grubog krenja naeg suvereniteta. Nita nije pomoglo
i avioni su nastavljali sa preletanjem. Onda je dolo do prisilnog sputanja jednog
amerikog aviona i neeljenog obaran ja drugog nad naom teritorij om, gde su
izgubili ivote ameriki piloti.
ak i posle incidenta od 9 avgusta 1946, anglo-ameriki avioni nastavili su
samovlasno preletanje jugoslovenske teritorije. Tako je, prema podacima, od 10
20 avgusta preletelo jugoslovensku teritoriju ukupno 110 anglo-amerikih vojnih
aviona, od kojih 91 borben, i to: lovaca 34, bombardera 57, a transportnih i
nepoznatog tipa 19. Samo u toku 13 avgusta preletelo je jugoslovensku teritoriju
33 aviona, od kojih 31 borben, i to: lovaca 9, bombardera 22, a transportnih i
nepoznatog tipa 2. U toku 16 avgusta 17 aviona, od kojih 13 borbenih, i to:
lovaca 2, bombardera 11, a transportnih i nepoznatog tipa 4.
26
402
Proseno je u toku 11 dana povredilo jugoslovensku teritoriju dnevno 10 vojnih
aviona, od kojih 8,3 borbenih.
Pritisak se vrio u raznim oblicima. Naprimer, najvei deo nae rene trgovake
flote, koju su hitlerovci bili odvukli u Nemaku, tada je bio namerno zadravan
od strane angloamerikih okupacionih vlasti u Nemakoj, a nama su ti brodovi
toliko bili potrebni.
Eto, takvi su bili uglavnom odnosi Jugoslavije sa velikim zapadnim zemljama sve
do 1948 godine.
Osamnaesta glava UDARAC IZ POTAJE
Jedan razgovor sa drugom Titom o uzrocima sukoba ssa SSSR-om. Kako je
poelo. Staljin pred Kardeljem omalovaava nau vojsku. Razmimoilaenja
izmeu reci i dela sovjetskih rukovodilaca. Ekonomski odnosi. Meovita
drutva. Staljinovo miljenje da su meovita drutva samo za bive
neprijateljske zemlje. Jedno vee u Staljinovoj vili. Sovjetski pokuaji da se
Jugoslavija pretvori u sirovinski dodatak SSSR-a.
U prvim godinama posle rata 1945, 1946 i 1947 Jugoslavija je, kad se sve
ovo uzme u obzir, imala dosta tekoa u svojim odnosima sa pojedinim velikim
zapadnim dravama. U isto vreme postojala su ve duboka razmimoilaenja
izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Istina, ona su bila dosta teko uoljiva ne samo za
posmatrae izvan Jugoslavije nego i za mnoge ljude kod nas. Komunisti u
Jugoslaviji, odgajani tolike godine da gledaju u Sovjetskom Savezu socijalistiku
zemlju, u prvi mah nisu mogli da utvrde loginu vezu izmeu pojedinih
sovjetskih nepravednih i hegemonistikih postupaka, koji su jasno govorili da
Sovjetski Savez preduzima prema Jugoslaviji takve korake koji se kose s
politikom jedne socijalistike zemlje. Meutim, otvoreni sukob koji je izbio tek
1948 godine poeo je da se razvija jo mnogo ranije. Koji su uzroci toga sukoba?
ta je dovelo do tako estokog konflikta izmeu SSSR-a i FNRJ? Sta se krilo iza
tih hegemonistikih poteza SSSR-a?
Ova pitanja kod nas su jasna i preiena, a nai ljudi najbolje znaju odgovor iz
same sovjetske prakse, koju su manje-vie svi iskusili na svojoj koi.
Pripremajui izdanje ove knjige za inostranstvo, razgovarao sam o njima u leto
1952 s drugom Titom. Ovde iznosim neke od Titovih misli, kako sam ih ja
zabeleio.
26*
404
Uzrok sukoba je jednostavan. To su agresivne tenje SSSR-a prema Jugoslaviji. U
toj prvoj dravi radnika i seljaka, koja je izazvala toliko oduevljenje meu
radnim masama u itavom svetu i koja je postigla tolike materijalne uspehe,
dolo je do stagnacije u njenom razvoju, do pobede dravnokapi-talistikih
tendencija, koje su dovele unutar zemlje do obespravljen ja radnih masa i
gubitka dobrog dela onoga to su one bile postigle u Oktobarskoj revoluciji, do
ugnjetavanja neru-skih nacija u SSSR-u, a spolja do ekspanzije, do politike
interesnih sfera. Sve je to posledica kursa koji je u Sovjetskom Savezu bio zaveo
Staljin, naroito od tridesetih godina ovog veka, kada se umesto sve veeg
proirivanja prava radnike klase oslonio na dravni aparat, koji je naroito od
poetka industrijalizacije u SSSR-u postao ne sluga zajednice, nego njen
gospodar.
U toku poslednje decenije i po ogromnu ulogu je dobila oba-vetajna sluba
NKVD. Od orua za borbu protiv kontrarevolucije, ona se izrodila u snagu za
sebe, umesto aparata revolucije, ona je postala sila iznad sovjetskog drutva.
itava delatnost zemlje, partije, sva spoljna politika sve to poiva na
obavetajnoj slubi, njeni izvetaji imaju prioritet, ona stvarno vlada zemljom.
I sam Staljin postao je rob te obavetajne slube koju je sam stvorio i razvio, i to
dobrovoljni njen rob. Usled toga u SSSR-u danas niko nikome ne veruje, u sve se
sumnja. Ko i najmanje ne odgovara efovima NKVD, on se brie iz drutvene
zajednice. Na stotine hiljada ljudi na taj nain jednostavno je likvidirano. Usled
toga zastao je razvitak u socijalizam, i SSSR se pretvorio u ogromnu dravu
straha.
Osnovno pitanje na kome se Staljin slomio jeste problem slobode linosti u
socijalizmu. Jer, nema socijalizma bez slobode pojedinca. Ta dva pojma su
identina. A mi vidimo da je razvitak u SSSR-u za poslednju deceniju i neto vie
krenuo opasnim putem uguivanja slobode linosti. Nikad linost u istoriji nije
bila toliko potinjena dravnom aparatu, i to aparatu obavetajne slube, kao to
je to danas u SSSR-u. Nigde se tako nehumano ne postupa s ljudima kao danas
u SSSR-u, posle trideset i etiri godine postojanja sovjetske vlasti, kada je itav
svet oekivao da e SSSR postati uzor-zemlja za sve, ne samo u pogledu
materijalnih uspeha koje je stvarno postigao, nego i kao olienje slobodnog
socijalistikog oveka, u emu je stvar socijalizma izdao.
Otada je Sovjetski Savez poeo da izneverava one nade koje su u njega bile
polagane. Saznanje o tim promenama u Sovjetskom Savezu pretstavljalo je za nas
dug proces, jer je dugogodinje uenje i vaspitavanje o Sovjetskom Savezu sme-
UDARAC IZ POTAJE
405
talo da se vide uzronici tih negativnih pojava u ivotu te zemlje. Kod nas su one
stalno bile pravdane zaostalou Rusije i ogromnim tekoama u kojima se
nalazila opkoljena neprijateljima. Ali, tek praksa, sam ivot, dolazak na istorisku
pozornicu drugih zemalja u kojima su radne mase dole na vlast, pokazali su
konano alosni put kojim je Staljin usmerio razvitak drutvenih odnosa u
Sovjetskom Savezu.
Kad je stvarno zapoeo sukob izmeu nae zemlje i sovjetskih rukovodilaca?
Kada se danas razmotri istorijat toga sukoba, moe se slobodno rei da je
elemenata nesporazuma izmeu nas i njih bilo jo 1941 godine, od prvoga dana
nae revolucije. Ve tada su postojale tenje od strane sovjetskih rukovodilaca da
usmere itav na ustanak ne u interesu naroda Jugoslavije ili opte borbe protiv
hitlerizma, nego u prvom redu onako kako to najvie odgovara interesima
Sovjetskog Saveza, kao drave, i njegove velikoruske politike.
Dakle, jo od 1941 godine bilo je elemenata sukoba izmeu nae zemlje i Moskve
oko karaktera nae revolucije. Nekoliko nedelja posle okupacije Jugoslavije od
strane Nemake, kada su vrene pripreme za otpoinjanje ustanka protiv
okupatora, na plenumu CK, u aprilu 1941 godine u Zagrebu, drug Tito je u
jednom govoru izneo da mi od prvog dana borbe protiv okupatora moramo da
stvaramo novu, narodnu vlast, umesto stare vlasti koja je odvela u propast
zemlju 1941, a posle okupacije ogromnim delom stavila se u slubu Nemaca i
Italijana.
Sta je to znailo? To je znailo da mi ne elimo samo da isteramo Nemce i
Italijane iz nae zemlje, nego i da stvorimo Jugoslaviju koja bi prestala da bude
satelit ove ili one velike drave, koja bi razvila svoja ogromna prirodna bogatstva,
u kojoj bi prestala eksploatacija oveka ovekom.
Ovaj Titov govor, zajedno sa svim odlukama plenuma, bio je poslat u Moskvu,
odakle je vrlo brzo dola reakcija. Komin-terna je upozoravala da se vodi rauna
da je ovo antifaistiki rat i da je pogreno stvaranje organa nove vlasti.
ta je ovo znailo? ta bi se dogodilo da je nae rukovodstvo prihvatilo ovu
direktivu? To bi znailo pravo samoubistvo. Mi ne bismo mogli ni da otponemo
ustanak, ne bismo mogli da povedemo veinu naroda za sobom, da im nismo dali
jasnu perspektivu da e iz tog stranog rata nii jedna nova, srenija i pravednija
Jugoslavija. Kominterna, po nalogu Kremlja, e-lela je, ustvari, samo takav
pokret otpora u Jugoslaviji koji ne bi odgdvarao u prvom redu interesima samog
naroda Jugoslavije, nego ruskoj velikodravnoj politici i njenom pogaanju s
drugim velikim silama.
406
Eto, od toga, od prvog nesporazuma oko karaktera nae revolucije, nastao je
sukob izmeu Jugoslavije i SSSR-a. I ukoliko je revolucija u Jugoslaviji rasla, ti
nesporazumi su se nuno poveavali, da bi konano, kad je Jugoslavija iz rata
izala kao nova, samostalna drava, doveli do otvorenog sukoba. Samo, treba
ponovo naglasiti, to nije bio jednostavan proces, tu stvari odmah od poetka nisu
bile jasne kao to su danas, ali nit sukoba moe da se prati prosto iz dana u dan
u toku prolog rata, na njegovim najvanijim prekretnicama. Kad se ima ovo u
vidu, onda je jasno zato je Kominterna u toku prve godine jugoslovenske
revolucije faktiki krila pred sovjetskom javnou razmah borbe u Jugoslaviji,
iako je bila svakodnevno oba-vetavana o tome ta se dogaa u Jugoslaviji. Sve
do decembra 1941 godine Draa Mihailovi bio je pominjan kao voa pokreta
otpora u Jugoslaviji, a prvi napad na njega bio je dozvoljen preko radio-stanice
Slobodna Jugoslavija" tek u leto 1942 godine, kad smo mi sa uspehom proli
kroz tri neprijateljske ofanzive, te se prema tome pokazala naa realna snaga.
Istovremeno vlada SSSR-a nije htela da nam ukae nikakvu vojnu pomo, pa
makar i simbolino. Naprotiv, ona je u tom istom periodu vodila pregovore sa
jugoslovenskom kraljevskom emigrantskom vladom za slanje pomoi Drai
Mihailoviu.
Danas izgleda potpuno logino i jasno zato su u Moskvi tako uno reagovali
krajem 1943 godine, kada su u Jajcu na Drugom zasedanju AVNOJ-a konano
udareni temelji nove Jugoslavije, onakve kakva je ona danas, kada je oduzeta
legitimacija jugoslovenskoj emigrantskoj vladi da bude vlada ove zemlje, kad je
zabranjen povratak kralju Petru u Jugoslaviju, kad je proglaeno naelo
Jugoslavija jugoslo venskim narodima. Za ovaj korak nae se rukovodstvo nije
savetovalo ni s jednom velikom silom, jer je to, pre svega, bila stvar naroda
Jugoslavije, jer su oni time uzeli svoju sudbinu u svoje ruke i pokazali
istovremeno da nova Jugoslavija ne eli da bude moneta za potkusurivanje
izmeu velikih sila. Na ovaj korak, reakcija iz Moskve bila je divlja. Oni su nazvali
odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a udarom u lea Sovjetskom Savezu.
A kada je iz rata izala nova Jugoslavija, onakva kakva je bila zamiljena u Jajcu,
oigledno je bilo da ona nee samo doi u sukob sa izvesnim zapadnim silama,
koje su pokuavale da ometu njen slobodni razvitak, nego da e njeno postojanje
kao nezavisne i socijalistike zemlje morati da doe u oprenost sa
hegemonistikom politikom SSSR-a. Tome je mnogo doprineo i poloaj
Jugoslavije meu zemljama srednje Evrope i Balkana, gde ona ima ne samo
izvanredan strategiski poloaj nego takoe gde je Jugoslavija posle Drugog
svetskog rata bila
UDARAC IZ POTAJE
407
stekla izvanredan politiki uticaj zbog borbe svog naroda u toku minulog rata.
To je u sutini sukob dveju koncepcija o tome kakvi odnosi izmeu drava treba
da budu, to je sukob izmeu sovjetske bi-rokratije i jugoslo venskog plebsa.
Punih trideset godina u Jugoslaviji su napredni ljudi smatrali SSSR kao
socijalistiku zemlju, kao ideal za koji su bili premlaivani po zatvorima, leali po
robijama, ginuli u ratu. Svojim postupcima prema novoj Jugoslaviji,
socijalistikoj zemlji, sovjetski rukovodioci su pokazali ogromnu protivurenost
izmeu svojih reci i dela.
Oigledno je da je Staljin pripremao obraun sa novom Jugoslavijom jo od prvih
dana njenog postanka. Kada se razmotre svi postupci SSSR-a prema Jugoslaviji
od 1944 godine, iako su oni mnogima u Jugoslaviji koji su imali iluzija u SSSR
izgledali kao sluajni, moe se danas jasno videti njihova logina povezanost.
Staljin je hladno i sistematski pripremao pokoravanje Jugoslavije, kao centralne
take u jugoistonoj Evropi. Njemu je malo bilo to je posle ovog rata pripojio
Sovjetskom Savezu est evropskih drava sa preko 30 miliona stanovnika, nego je
pruao svoje prste i za Jugoslavijom.
Ti postupci SSSR-a prema Jugoslaviji od 1944 godine pokazuju da je Staljin hteo
pre svega da uhvati komandne pozicije u naoj zemlji, da uhvati privredu
Jugoslavije u svoje ruke, da se zatim dokopa itavog dravnog rukovodstva ove
zemlje, da uniti sve one moralno-politike vrednosti koje je narod ove zemlje
stekao u ratu, da razbije jedinstvo Jugoslavije, da na-tera nae narode da se
kolju meu sobom za njegov raun, pa da onda tako rastrojenu zemlju potpuno
dohvati u svoje ruke.
On je pritom obilno koristio injenicu da je Jugoslavija t>ila ugroena u prvim
godinama rata od nekih drugih velikih sila, pa je gledao da te odnose to vie
komplikuje, kako bi lake postala njegov plen. I zaista, mi smo dugo morali
utati, jer nam je sa zapadne strane jedno vreme pretila vea opasnost. Konano
se Staljin odluio na otvoreni udarac, kad je mislio da su po njegovom raunu
sazreli uslovi za to.
Ti Staljinovi koraci, kao to se danas vidi, pripremani su sa dosta lukavosti. Prvo,
preko obavetajne slube uvrbovati u svoju slubu sve ljude na odgovornim
mestima u privredi, u partiskom aparatu, u vojsci, u UDB-i, pa kad se to ostvari,
onda izvriti konani udar i pretvoriti Jugoslaviju u drugu Rumu-niju, Bugarsku
ili neku drugu istonoevropsku zemlju, koju je zadesila slina sudbina.
To su bile namere Staljina i ostalih rukovodilaca SSSR-a prema Jugoslaviji, to su
neposredni uzroci sukoba izmeu SSSR-a i Jugoslavije.
408
Ovako je, otprilike, u ovom razgovoru drug Tito izneo svoje gledite na uzroke
sukoba sa SSSR-om.
Kao to je on rekao, sa sovjetske strane bio je preduzet itav niz postupaka,
naroito onih kojima je bila vreana Jugoslavija kao zemlja, njeno uee u
Drugom svetskom ratu, rtve koje je naa vojska u tom ratu podnela.
Jo dok je rat trajao, u novembru 1944 godine, u Moskvi su boravili Edvard
Kardelj, potpretsednik Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, i Ivan
ubai, pretsednik jugo-slovenske vlade i ministar spoljnih poslova. Tom
prilikom bili su primljeni kod Staljina. Kako mi je drug Kardelj jednom prilikom
izneo, Staljin je, u razgovoru, odjednom, bez ikakvog povoda s njihove strane,
poeo da govori o naoj vojsci, o naem doprinosu u ratu. Govorio je s
potcenjivanjem o partizanima, o njihovoj borbenosti, ak i o njihovom broju.
Znam ja te partizanske brojke. One su uvek preterane...
S druge strane, hvalio nam je bugarsku vojsku. Kardelj mu je skrenuo panju da
je to bila faistika vojska, koja je ratovala protiv ujedinjenih nacija, da je skoro
sav stari oficirski kadar u njoj ostao, da se ta vojska ne moe prekonoi da
preporodi, a Staljin je odgovarao da je to regularna armija, da je to dobra vojska,
da ima oficirski kadar.
Naravno, ovo Staljinovo miljenje o naoj vojsci nije moglo biti primljeno s
odobravanjem u naem Nacionalnom komitetu, niti smo ga hteli iznositi pred
narod, jer smo se jo nalazili u tekome ratu, pa bi ono delovalo demoraliui na
nae ljude.
Ali, bilo je drugih postupaka sa sovjetske strane koji se nisu dali sakriti i koji su
vrlo nepovoljno delovali u narodu kad je za njih saznao. Po dolasku prvih
sovjetskih misija pojedini eficiri tih misija poeli su da Vrbuju jugoslo venske
graane za rad sovjetske obavetajne slube. Sovjetske misije mogle su od naeg
Nacionalnog komiteta dobiti sve podatke koji su ih inte-resovali. Ali, oni nisu bili
time zadovoljni. Oni su hteli da u naem partiskom i dravnom aparatu stvore
svoju agenturu, koja e im posluiti kad za to doe pogodan trenutak. Oni su
vrili ta vrbovanja, naravno, iza lea jugoslovenskih vlasti, traei od svakog
zavrbovanog da o tome nikom ne govori. Tih sluajeva vrbovanja jo dok je rat
trajao i prvih dana posle rata bilo je prilino mnogo. Sovjetski oficiri su se sluili
raznim sredstvima. Neke su ljude hvatali na njihovu veru u Sovjetski Savez,
druge su primamljivali novcem i obeanjima da e dobiti bolje poloaje, tree su
primoravali da rade za njih najobinijim ucenama. Obino bi u ivotu nekog
oveka otkrili neke njegove negativne crte ili neto to krije od sredine u kojoj
ivi, pa su ga onda ucenjivali da e ga odati ako ne pristane da radi za njihovu
obavetajnu slubu.
UDARAC IZ POTAJE
409>
Ovo vrbovanje vreno je na sve strane. Vreni su pokuaji poevi od lanova
Centralnog komiteta pa do ifranata u partiskom i dravnom aparatu. Ruski
agenti su se povezali s Andrijom Hebrangom, lanom Politbiroa CK KPJ i
sekretarom CK Hrvatske. Hebrang je februara 1942 godine pao u ruke ustake
policije u Zagrebu. Tu je posle muenja popustio i, da bi spasao-ivot, pristao da
radi za ustaku obavetajnu slubu. Po nalogu ljudi kojima je potpisao obavezu
za rad, on je tobonjom za-menom bio doao u partizane u jesen 1942 godine. O
njegovom dranju u zatvoru tada se nita nije znalo, nego se pretpostavljalo da se
dobro drao. Tako je Hebrang postao sekretar CK KP Hrvatske. U Jugoslaviji se
saznalo tek 1945 da sa Hebrangom nije sve u redu. Meutim Rusi, iako su tada
imali u rukama dokaze o izdajnikoj ulozi Hebranga, nisu hteli da nas o tome
obaveste. ak kada su se Kardelj i ilas sastali sa Molotovom 1946 godine i kada
su mu rekli da je Hebrang pod partiskom istragom zbog dranja u zatvoru,
Molotov je utao. Hebrang je bio vrsto u rukama NKVD-a i radio je ono to su
mu oni nalagali.
Staljin je imao nameru da sva kljuna mesta u Jugoslaviji prekrije svojom
obavetajnom slubom, u prvom redu vojsku, privredni aparat, partiski aparat,
saobraaj i UDB-u, a zatim i sve ostale ustanove, sve slojeve graanstva, gde god
se moglo-prodreti.1
Naprimer, u jednoj brigadi, formiranoj u SSSR-u mahom od lica jugoslovenske
narodnosti koja su bila u redovima ne-make vojske pa onda zarobljena od Rusa,
skoro svako lice prilikom stupanja u brigadu ili pre odlaska u Jugoslaviju morala
je da potpie obavezu za NKVD. Slian je sluaj bio u Jugoslaviji sa
belogardejcima koji su pobegli iz Rusije posle Oktobarske revolucije i nastanili se
u Jugoslaviji. Ti ljudi mahom su se loe drali, bili su u slubi kralja Aleksandra i
njegove policije,.
1 U jesen 1943, padobranima se spustila jedna grupa ljudi iz SSSR-a i dola u
na Vrhovni tab, koji se tada nalazio u Jajcu. Meu njima nalazio se i jedan
Bugarin, koji je imao zadatak da se preko nae osloboene teritorije prebaci u
Bugarsku. Tako je on poetkom 1944 stigao u Sandak sa tabom jedne nae
divizije. Zanoilo se u jednom malom, zaostalom selu u Sandaku, u kui nekog
starog muslimana. Ujutru rano lanovi taba uli su ispod sebe u tali prepirku
izmeu tog Bugarina i starog seljaka. Razabrali su o emu se radi. Bugarin je
priguenim glasom, ali otro, vikao starom seljaku:
Potpii, potpii...
Posle se stari musliman alio naim ljudima:
Onaj va oficir turio mi je da potpiem neko age, a ja nisam-htio> Bojao sam
se da ne bude kakva mjenica...
Ustvari, ovaj Bugarin, sovjetski obavetajac, pokuao je da uvrbuje starog
muslimana u ovom pustom i zabaenom sandakom selu i davao mu je da
potpie obavezu za rad sa NKVD-om.
410
a za vreme rata radili su listom za Gestapo. Cak su bili stvorili poseban vojni
odred, koji se borio protiv partizana. Posle osloboenja sovjetski pretstavnici
traili su da oni sasluavaju sve te belogardejce. I, naravno, pritom skoro svaki
takav belogar-dejac, ukoliko je iao na ta sasluanja, morao je da potpie
obavezu da e raditi za sovjetsku obavetajnu slubu. Tako NKVD nije birao
metoda da postigne svoj cilj. Mlade komuniste u Jugoslaviji hvatao je na vernost
zemlji revolucije SSSR-u, a belogardejce koji su pobegli ispred te revolucije
nvatao je u svoju mreu putem najobinije uene i poziva za sluenje veitoj
majci Rusiji".
Sve se ove stvari nisu dale sakriti. Mnogi ljudi su odbijali 4a rade za NKVD, pa su
o tome govorili svojim najbliim. Ljudi su se zaprepaeno pitali ta to treba da
znai. Zato Sovjetski Savez dozvoljava upotrebu takvih metoda. Zar takvim
sredstvima da se Sovjetski Savez slui u Jugoslaviji, saveznikoj i prijateljskoj
zemlji, koja je podnela tolike rtve u ratu.
Sukobi su izbijali i po drugim pitanjima. U operacijama protiv Nemaca, u
severnim delovima Jugoslavije, uestvovale su poslednjih meseci rata neke
jedinice Crvene armije. Nema sumnje, one su se hrabro tukle protiv Nemaca i
pritom su imale velike gubitke. S druge strane, dranje mnogih oficira i vojnika
tih jedinica pri prolazu kroz Jugoslaviju nije bilo onakvo kako su to nai ljudi
zamiljali da bi borci Crvene armije trebalo da se ponaaju. Gde god su prole
jedinice Crvene armije, ljudi su se alili na istupe mnogih oficira i vojnika. Veliki
broj ena i devojaka bio je napadnut, mnoge su bile silovane, javljalo se i o
ubistvima, o pljaci. U poetku se pokuavalo objasniti narodu da su to samo
izolovani sluajevi, ali broj tih zloina neprestano je rastao. To je ogromno kodilo
ugledu Crvene armije i Sovjetskog Saveza, a smetalo je i nama u naem
politikom radu, jer smo mi naem narodu ne samo tokom rata nego jo i pre
izbijanja rata govorili sasvim druge stvari o Crvenoj armiji. Zverstva su bila uzela
tolike razmere da su pretstavljala ozbiljan politiki problem.
Ukupno je naim vlastima bilo prijavljeno da su pojedini oficiri i vojnici Crvene
armije izvrili na teritoriji Jugoslavije 1.219 silovanja, 359 pokuaja silovanja,
111 silovanja sa ubi-stvom, 248 silovanja i pokuaja ubistva i 1.204 sluaja
pljake s fizikom povredom. Meu silovanim devojkama nalazila se i jedna
drugarica sekretar Okrunog komiteta omladine u Vojvodini. ak je bila
napadnuta i supruga jednog lana Nacionalnog komiteta. U samom Beogradu
bilo je nekoliko sluajeva silovanja, koji su izazvali negodovanje u naoj vojsci i
graanstvu. Jo za vreme borbi za osloboenje Beograda, u oktobru 1944 godine,
dok je jedna drugarica, kurir este like divizije,
UDARAC IZ POTAJE
411
nosila nareenje na poloaj, zaustavio ju je jedan ruski kapetan pa je pokuao da
je siluje. Kad se ona oduprla, on ju je noem ranio, pa je tako onesveenu
silovao. Naroito su dva sluaja na ukarici ogromno uzbudila stanovnitvo
Beograda. Nekoliko ruskih vojnika su jedan za drugim silovali erku jedne
radnice iz fabrike eera, koja je bila lan KPJ od 1939 godine. Ova devojka toliko
je bila demoralisana i utuena da je prestala sa svakim politikim radom. Jedan
drugi graanin na ukarici bio je pozvao jednu grupu vojnika, podoficira i oficira
Crvene armije kod sebe u goste. Posle veere, kad su se Rusi napili, jedan major
napao je enu tog graanina na njegove oi. Kad je mu ustao u odbranu svoje
ene, Rusi su ga izbacili napolje, pa dok je on jurio po predgrau, traei pomo,
njegovu enu silovalo je sedam Rusa. Ovaj dogaaj izazvao je pravo zaprepa-
enje u Beogradu.
Posle ovoga sluaja Politbiro CK KPJ pozvao je na sastanak efa sovjetske vojne
misije generala Kornjejeva, da mu skrene panju na ove nedostojne postupke,
koji su ruili ugled Crvene armije. Sastanku su prisustvovali nai generali Peko
Dapevi i Koa Popovi. Napomene su bile uinjene u prijateljskoj i drugarskoj
formi. Milovan ilas je ovom prilikom bio rekao da su ti ispadi utoliko nezgodniji
to ih buroazija u Beogradu iskoriava protiv Crvene armije i govori kako su
engleski oficiri (njih je tada bilo u vojnoj misiji pri Vrhovnom tabu nae vojske)
utiviji nego sovjetski.
Ali, Kornjejev nije hteo da saslua nae primedbe. On je odmah poeo da
protestuje:
U ime komande Crvene armije, ja protestujem protiv tih stvari, jer su netane!
Kornjejev je odmah ove stvari krivo prikazao u Moskvi, odakle su poslali telegram
da je ilas izjavio da su sovjetski oficiri uopte nieg morala nego engleski oficiri.
Izgledalo je da je ovaj sluaj bio konano izglaen u aprilu 1945, kada je Tito bio
otiao u Moskvu da potpie ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi sa SSSR-
om. Sa Titom je bio i Milovan ilas, koji je Staljinu detaljno ispriao kako je dolo
do incidenta i ta su sve pojedini oficiri i vojnici Crvene armije radili u
Jugoslaviji. Staljin se iznenadio i zapitao ilasa:
Sto mi niste pisali o svemu tome? Ja to nisam znao. Smatram da je ovim spor
likvidiran.
Kad je drug Tito 1946 godine ponovo bio u Moskvi, Staljin je zapitao zato ilas
nije i u ovoj drugoj delegaciji. Tito je odgovorio da je boles .in, da ima stalne
glavobolje, a na to je Staljin-rekao:
412
Pozdravite ilasa i kaite mu da u ga ja izleiti. Pitajte ga hoe li da doe da
provede sa mnom godinji odmor u Soi na Crnom Moru, pa e se brzo tamo
oporaviti.
Ali kasnije, 1948 godine, kad je sukob otvoreno otpoeo, jedna od prvih stvari
koje nam je Staljin prebacio bila je i ta da smo bili nezahvalni prema Crvenoj
armiji i da smo vre-ali uspomenu palih boraca, crvenoarmejaca, optuujui ih
za stvari koje nisu inili. A najbolji svedok, koji je bio u ovom sluaju u pravu,
jeste narod nae zemlje u onim krajevima kroz koje su prole jedinice Crvene
armije 1944 i 1945 godine.
Nesporazumi i sukobi sa sovjetskim rukovodiocima pojavljivali su se u raznim
oblicima po raznim pitanjima. Oni su smatrali svojim pravom da Jugoslovene ne
obavetavaju ni o spoljno-politikim pitanjima koja se direktno njih tiu, o
pitanjima o najdubljeg interesa za Jugoslaviju. Tako je, naprimer, Molotov,
prilikom rada Sa veta ministara u prolee 1946 godine u Parizu, kada se
raspravljalo pitanje Trsta, uoi odluujue sednice, na privatnom sastanku
itavu no diskutovao s naim pretstavni-kom Kardeljem o graninoj liniji ne
obavetavajui ga o svojim namerama, a sutradan je na sednici Saveta pristao na
francusku graninu liniju toliko nepravednu prema Jugoslaviji.
Sve je to jo vie otealo nae odnose sa SSSR-om, a ruski pritisak sve je vie
jaao. Kako su se samo sovjetski vojni i civilni strunjaci kod nas ponaali. Oni
su imali zadatak da pomognu nau zemlju svojim iskustvom, ali su tom poslu
prilazili sasvim drukije. Pre svega, njihov glavni cilj bio je da dobro izue nau
stvarnost u isto obavetajne svrhe. Zatim, uvrbovali su itav niz ljudi. Naprimer,
na velikom mostu na Dunavu kod Beograda, koji je bio sruen za vreme rata pa
srna ga zajedno sa sovjetskim strunjacima opravljali posle rata, ti strunjaci
uveliko su vrbovali jugoslovenske inenjere i radnike za sovjetsku obavetajnu
slubu. Radei na ovom mostu, sovjetski obavetajci su stvorili itavu svoju
mreu u elezni-kom saobraaju u Jugoslaviji, pa kada je 1948 godine dolo do
sukoba sa SSSR-om, ova grupa uvrbovanih sovjetskih pijuna napravila je veliku
tetu u naem eleznikom transportu.
U pogledu svojih saveta, sovjetski strunjaci su bili veoma kruti, i to namerno.
Sve su hteli da prenesu onako kako je u. SSSR-u, ne vodei rauna o drugim
uslovima u naoj zemlji. Oni su to svesno radili da bi nama pravili to vie
tekoa. A nai se ljudi nisu dali. Oni su bili spremni da prime korisne-savete, ali
slepo prenoenje iskustava iz ruske stvarnosti na nau nisu mogli da podnesu.
Do kakvih je sve apsurdnosti tu dolazilo, moe da se vidi iz sledeeg primera. Joi
Vilfanu, javnom tuiocu FNRJ 1945 godine, jedan ruski pravni strunjak
predlagao je da se u Jugoslaviji formiraju tajni preki sudovi
UDARAC IZ POTAJE
413
koji e suditi samo lanovima Komunistike partije. Vilfan ga je ubeivao da je
nemogue zavesti takve sudove u Jugoslaviji, da bi to narod primio s
negodovanjem, a lanovi Komunistike partije s protestom. A sovjetski strunjak
je insistirao, pozivao se ak na Staljina.
Posebno je bilo velikih problema sa sovjetskim strunjacima u vojsci. Oni su, pre
svega, uveliko vrbovali nae oficire, a zatim je stalno dolazilo do sukoba u
shvatanjima oko razvitka Jugoslovenske armije. Sovjetski strunjaci su smatrali
da mi moramo slepo da prenosimo sva iskustva Crvene armije. Nai ljudi su
govorili da je tano da Crvena armija ima ogromna iskustva, ali da ne treba
nikako potcenjivati ni ono to smo mi stekli u Drugom svetskom ratu, da bi
naputanje naeg iskustva i slepo kopiranje Crvene armije samo tetilo razvoju
nae Armije. Sovjetski strunjaci traili su da im nai vojnici budu posilni, to je
bilo nemoguno, jer u Jugoslovenskoj armiji nema posilnih.
U kolikoj se meri nije potovalo miljenje nas Jugoslovena, moe se videti i iz
sluaja koji se desio drugu Titu kad je bio u Moskvi.
Pretstavnici sovjetske tampe traili su od njega da napie jedan lanak za
njihovu tampu. On ga je napisao, ali kad je dobio tekst, primetio je da je osam
desetina njegovih stavova potpuno izmenjeno. Drug Tito poznavao je od ranije te
metode u Sovjetskom Savezu, ali mu ipak nije ilo u glavu da sovjetski novinari
mogu pretsedniku vlade jedne drave, i to prijateljske i saveznike drave, da
sami menjaju tekst po svojim formulama.
To se dogodilo takoe ilasu, Moi Pijade i drugima. Rato Dugonji bio je napisao
jedan lanak o pruzi BrkoBanovii, koju je omladina izgradila u Jugoslaviji
dobrovoljnim radom. Kad je redaktor Komsomolske pravde" pregledao lanak,
znatno ga je izmenio, pa je pored ostalog smanjio i duinu pruge od 85
kilometara na 50 kilometara. udna logika!
Uopte, u kontaktu s najodgovornijim sovjetskim pretstav-nicima moglo se osetiti
izvesno potcenjivanje Jugoslovena kao naroda, izvesno nipodatavanje nae
kulture, potpuno nepoznavanje nae istorije i nae stvarnosti. Naprimer, Zdanov
je jednom pitao ilasa da li u Jugoslaviji uopte postoji opera. A u Jugoslaviji
postoji desetak opera, i nai kompozitori, kao naprimer Lisinski, stvarali su svoje
opere jo pre vie od stotinu godina. Nije to bilo potcenjivanje nae kulture,
jezika, tampe na recima, nego i na delu. Sovjetski pretstavnici u Jugoslaviji
dolazili su s predlozima da uvedemo to vie ruskih pesama preko naih radio-
stanica, i da je njihov zahtev usvojen, bilo bi dva-tri puta vie ruskih pesama
nego jugosloven-skih. Oni su, dalje, traili da se povea broj ruskih pozorinih
komada u naim pozoritima. Mi smo uvek cenili Gogolja,
414
Ostrovskog, Gorkog, ali nismo hteli da preplavimo nae pozornice treerazrednim
sovjetskim savremenim komadima.
Naroito su se pojedina sovjetska pretstavnitva bila okomila na nau tampu,
kao jedno od najmonijih agitacionih sredstava. Skoro svake nedelje dolazio bi
pretstavnik SIB-a1 sa po nekoliko stotina lanaka napisanih u Moskvi o raznim
temama, ponajvie iz ivota SSSR-a, ali i iz ivota drugih zemalja, zatim
svakojakih napisa o godinjici svih moguih ruskih pisaca, kompozitora,
naunika i posebno napisa o uspesima kolhoza, uporno traei da se to objavi u
naim dnevnim i nedeljnim listovima. Da smo to u celini prihvatili, mi ne bismo
skoro imali prostora u naim novinama za nae ljude, na novinarski kadar bi
morao da bude bez posla, a narod o dogaajima u svetu obavetavan kroz oi
onih ljudi koji su te lanke pisali u Moskvi.
S druge strane, mi smo traili od sovjetske vlade da njihova tampa, kao
reciprocitet, objavi bar neto naih lanaka o Jugoslayiji u sovjetskoj tampi. To
je uvek bilo otklonjeno. Pojedini lanci ekali su na objavljivanje i po godinu
dana, pa su onda vraani nazad. Ista je stvar bila s knjigama. Mi smo, naprimer,
preveli i tampali 1.850 knjiga sovjetskih autora, a oni svega dve knjige naih
autora.
U svakodnevnom susretu s pretstavnicima Sovjetskog Saveza posle zavretka
rata ne samo nai rukovodioci, nego svi nai ljudi koji su dolazili u kontakt s
njima, uveravali su se na svakom koraku o ogromnoj razlici izmeu reci i dela
sovjetske vlade.
Osnovna stvar na kojoj je sukob izbio jeste pokuaj sovjetske vlade da ekonomski
eksploatie nau zemlju. To se nije moglo dozvoliti, jer bi to osudio sav na
narod. Kakav bi bio smisao itave nae revolucije, zato smo dali tolike rtve u
ratu protiv Nemaca, Italijana, Maara, Bugara? Zar umesto jednog eksploatatora,
jedne velike sile, da doe druga velika sila? Ne, to mi nikako nismo mogli
dozvoliti.
Plan za ekonomsko porobljavanje bio je samo jedan deo opteg sovjetskog plana
integracije istone Evrope. Odmah po svretku rata vlada SSSR-a je nastojala da
od istonoevropskih zemalja stvori svoje zatvoreno ekonomsko podruje. Trebalo
je, dakle, Sovjetski Savez pretvoriti u jedino trite za proizvodnju
istonoevropskih zemalja. Preko takvog trita Sovjetski Savez bi postao
apsolutan gospodar ekonomskog ivota i ekonomskog razvitka u tim zemljama.
Posle 1945 godine izmeu Jugoslavije i SSSR-a razvila se iroka razmena, koja se
zasnivala na mrei trgovinskih sporazuma. Ti sporazumi su po formi slini onima
u zapadnoj Evropi.
1 Sovjetski informacioni biro.
UDARAC IZ POTAJE
415
Rusi su insistirali da se razmena robe vri na bazi takozvanih svetskih cena. Bilo
je ljudi kod nas koji su smatrali da nije pravilno da u trgovinskim odnosima
izmeu socijalistikih zemalja trgovina ide po svetskim cenama, jer se u tome
sluaju nerazvijeni ja zemlja, a to je u konkretnom sluaju bila Jugoslavija,
nalazi u neravnopravnom poloaju, jer usled manje produktivnosti rada mora da
daje ekstraprofit razvijenijoj zemlji, u konkretnom sluaju SSSR-u. Ali, niko od
nas nije pravio ozbiljne primedbe trgovini sa SSSR-om po svetskim cenama, iako
nam je padalo u oi da je vlada SSSR-a u svim trgovinskim ugovorima s nama
traila da se posebno unese klauzula o svetskim cenama, iako to nije obiaj u
trgovinskim ugovorima izmeu drava.
Druga stvar nanosila je naoj zemlji prilino tete u ovim trgovinskim ugovorima
sa SSSR-om. To je pitanje strukture razmene. Vlada SSSR-a je naroito
insistirala da joj moramo da dajemo bitne artikle, koje je naa zemlja bez tekoa
mogla da plasira na meunarodnom tritu. Tu u prvom redu dolaze obojeni
metali, razne rude, kudelja, hmelj. U naem izvozu za SSSR, naprimer, 1948
godine bilo je 40% do 50% ruda i metala^ iako ovi pretstavljaju 25% celokupnog
naeg izvoza.
Ipak, po ovim pitanjima nije bilo nekog naroitog sukoba, nego smo mi prave
sovjetske namere osetili tek kada su poeli pregovori za stvaranje meso vi tih
sovjetsko-jugoslo venskih drutava u Jugoslaviji. U principu nai rukovodioci
nisu bili protivni stvaranju tih drutava, jer se mislilo da e Rusi preko njih
potpomoi da se razvije naa industrija, to jest da ponemo sistematsku
eksploataciju ogromnih prirodnih bogatstava Jugoslavije. Zbog toga je u poetku
bio prihvaen princip meovitih drutava, iako su ona ustvari znaila izvlaenje
profita iz Jugoslavije za raun SSSR-a.
U prolee 1946 godine, prilikom Titove posete Moskvi, detaljno se diskutovalo sa
Staljinom i Molotovom o naim ekonomskim vezama, pored ostalog i o stvaranju
meovitih sovjetsko-jugoslovenskih drutava. Jugosloveni su pristali u principu
na stvaranje meovitih sovjetsko-jugoslovenskih drutava, imajui stalno u vidu
da e im ta drutva, uprkos injenici da e jedan deo vika rada jugoslovenske
radnike klase odlaziti u SSSR, ipak pomoi u industrijalizaciji Jugoslavije.
Na ovaj put Tito je poao u pratnji drugova Aleksandra Rankovia, Borisa
Kidria, Koe Popovia i Blagoj a Nekovia. Na stanici ih je doekao Molotov. Od
svih Titovih susreta sa Staljinom ovaj je, izgleda, bio najsrdaniji, ukoliko se to
uop-te moe rei da je bilo srdanosti sa Staljinove strane. Kada se iz dananje
perspektive gleda na ovaj susret iz 1946, moe se-videti da je Staljin ovom
prilikom nastupao vrlo diplomatski, vrlo lukavo, a u velikoj meri i demagoki.
416
UDARAC IZ POTAJE
Koa Popovi, koji je takoe ovom prilikom bio u Moskvi, u Titovoj pratnji, ovako
opisuje te susrete i razgovore. Ovaj prikaz on je napravio na osnovu svojih
zabeleaka koje je tada vodio:
Kad se ide u posetu kod Staljina, to se zvanicama najavi gotovo uoi samoga
sastanka. Jednom smo ak bili dignuti iz Boljog teatra, gde smo sluali operu, i
posle pola sata bili smo kod Staljina. I ovog puta bila je primenjena ista praksa.
Na dan 27 maja 1946 uvee krenuo je drug Tito u Kremlj. Sa njim su bili
Rankovi, Kidri, Nekovi, Vlado Popovi i ja. Kad smo uli u Kremlj, proli smo
kroz itav niz hodnika i pretsoblja. Prvi utisak Kremlja jeste da je sve vrlo isto,
dosta jednostavno, svi hodnici i sobe pokriveni tepisima, tako da se hod uopte
ne uje, dobijao se utisak nekog tihog sanatorijuma, neke tiine, kao da je sve
oko nas bilo u pamuk utopljeno.
Konano smo bili uvedeni u jednu sobu, s dugim stolom za Iconferencije sa jedno
desetak mesta. Tu je stajao Staljin, a pored njega desno Molotov, a levo
Lavrentijev.
Posmatrao sam Staljina. To je ovek omanjeg rasta, daleko manji nego to izgleda
na fotografijama i portretima. Ima neobino uska sputena ramena, kao da ima
deformaciju u ramenima, pa ruke dri malo raireno. Kad smo mi uli, nasmeio
se, videli su se puuteli i krnjavi zubi. Palo mi je u oi da je Staljinova kosa
prilino retka i tanka. On je krenuo prema Titu, dosta lako, elastino. Poto se
rukovao, drug Tito mu je pretstavio Jugoslovene. Staljin se rukovao redom sa
svima i odmah mu je pao u oi stas pojedinih naih drugova, a naroito Vlada
Popovia, Rankovia i drugih. Staljin se okrenuo ~k Molotovu i rekao:
Vjaeslav Mihajlovi, pogledajte, lepi ljudi, snani ljudi, snaan narod!
Molotov je klimnuo glavom.
Staljin je tada seo u proelje stola, za njim ostali. On je odmah dograbio svoju
belenicu i u njoj poeo da pravi are. Pitao je druga Tita kako je putovao, zatim
je preao na pitanje o ubaiu i Grolu, ta sada rade kad su izali iz vlade,
napravio alu-dve o njima, nazivajui ih drugovi"... Pri tome je stalno arao po
svojoj belenici, precrtavajui ono to je dotle bio nacrtao. Posle je zapitao za
zdravlje Kardelja i ilasa. Drug Tito mu je odgovorio:
Dobro su. Nismo mogli svi da doemo, i onako je ovdje pola vlade.
Onda je dolo jedno pitanje o Trstu. Staljin je rekao kroz smeak:
Englezi i Amerikanci vam nee da daju Trst?
Opet je preao naglo na drugu temu. Interesovao se kakva e biti letina u
Jugoslaviji, zatim da li smo uspeli sve da zase-jemo. Konano je otpoeo ozbiljan
politiki razgovor. Drug Tito je izlagao perspektive ekonomskog razvitka
Jugoslavije, a Staljin je stalno klimao glavom i odgovarao:
Pomoi emo...
Diskusija se dalje prenela na probleme meovitih drutava u Jugoslaviji. Staljin
je pitao:
Izvestili su nas nai ljudi da vai drugovi koji rade po ekonomskim pitanjima
smatraju da se vi ne slaete sa organizacijom meovitih drutava?
Staljin je zautao za trenutak, kao da je ekao Titov odgovor, pa je nastavio dalje:
Mi nemamo nita protiv toga, ako neete! Ni Poljaci, naprimer, nisu hteli da
stvaraju ta drutva, da im ne bi Amerikanci sa svoje strane postavili zahtev da i
oni stvaraju takva drutva.
Tito:
Ne, to nije moje miljenje ni ostalih jugoslovenskih rukovodilaca. Mi
smatramo da bi se drutva mogla stvarati, naravno, takva drutva koja e
pomoi industrijalizaciju nae zemlje.
Staljin:
Da, da... Slaem se da se ta drutva stvore kako vi elite. Je li tako Vjaeslav
Mihajlovi?
Molotov:
Jasno, jasno, treba stvarati meovita drutva u onim granama gde je to
najkorisnije i za vas i za nas!
Posle toga Staljin se interesovao gde se kod nas nalaze leita nafte, boksita,
bakra, olova. Vi imate dobar boksit...", govorio je on, neprestano crtajui po
svojoj belenici.
Tito mu je objasnio gde lee pojedina nalazita obojenih metala u Jugoslaviji,
zatim je detaljno govorio o Boru, Trepi...
Razgovor se dalje nastavio o vojnim problemima, pa je zatim preao na
spoljnopolitika pitanja. Staljina je naroito interesovala Albanija, detaljno se
raspitivao o odnosima u CK-u albanske partije, o pojedinim frakcijama, ulazei
do u najmanje sitnice.
Tako, na primer, pitao je Tita:
-, A poznajete li Envera Hodu? Kakav je to ovek? Je li komunista? Imaju li
tamo svojih unutranjih problema? Kakve su vae informacije?
Tito:
Nisam vidio Enver Hodu, mlad je ovjek, ali u toku rata postao je
popularan... Uope su mladi ljudi u rukovodstvu albanske partije. Koliko mi
znamo, nema nekih naroitih problema meu njima.
27
J
418
Staljin:
Oni su traili da dou ovamo, ali nee Envera da puste samoga, nego s njim
hoe da doe i Koi Dzodze, kao neka kontrola.
Staljin je tu zautao, pa onda ponovo zapitao:
Sta je vama poznato o tome? Tito:
Nismo obavijeteni da ima nekih krupnih nesuglasica. Staljin:
Mi stalno odlaemo njihov dolazak. Sta vi mislite, da li treba da ih primimo
ovde u Moskvi? Nama izgleda da nema potrebe... Sada bi bilo nezgodno da oni
dolaze i za njih i za nas. Bolje da im pomognemo preko vas... Ali, ipak, nije u
redu u albanskom Politbirou.
Rankovi:
Nema krupnijih stvari, osim to drugovi iz albanskog Politbiroa ne smatraju
Enver Hodu dovoljno vrstim partijcem i zato uvek nastoje da s njim zajedno ide
Koi Dzodze, kao najstariji lan partije u Politbirou. Na aprilskom plenumu di-
skutovali su pitanje linije, naroito u odnosu na Jugoslaviju i Sovjetski Savez, i
konstatovali izvesne greke, pa su kao nosioca tih greaka iskljuili iz Politbiroa
Sejfulu Maleova. Otada je rukovodstvo kompaktnije.
Tito:
Mi ta pitanja moemo rijeiti sa njima. Staljin:
Dobro.
Tako se razgovor razvijao dalje o spoljnopolitikim pitanjima o Bugarskoj,
Maarskoj.
Pono je ve bila prola. Staljin se okrenuo Titu:
A za veeras, kakav je va plan? Tito:
Nemamo plana. Staljin, smejui se:
Ha, vlada, a nemate dravnoga plana... Vlado Popovi:
Mi smo nae planove podesili prema sastanku s vama. Staljin:
Tada treba neto pojesti, rekao je, pozivajui sve prisutne.
Svi pristaju, a Molotov dodaje:
Ako pozivate, s najveim zadovoljstvom.
Staljin je pozvao jednog svog sekretara, u uniformi pukovnika Sovjetske armije,
oniskog, debelog oveka, potpuno elave glave, tipinoga Rusa, i rekao mu da
spremi automobile. Zatim se okrenuo svojim gostima i nastavio sa alama. Bio je
UDARAC IZ POTAJE
419
vrlo ljubazan, duhovit. Nisu prola ni dva minuta, a on je opet pozvao onog
pukovnika. Pitao ga je da li su automobili spremni. Ovaj se neto ueprtljio.
Staljin se odjednom izmenio. Od onog prijatnog i duhovitog domaina, stvorio se
sada drugi ovek. Drhtao je od besa, dreknuo, izraz mu se sasvim izmenio, otro
je mahnuo rukom i sasuo najgrublje izraze u lice svome sekretaru, koji je drhtao
i bledeo kao da ga je kap udarila.
Tako se polo u Staljinovu dau na veeru. Bila je no, gosti su posedali u
automobile, vozili se nekud po Moskvi, pa izali na takozvano Praviteljstvennoje
ose", to jest Vladin put", po kome ne smeju da idu nikakvi drugi automobili
osim automobila najviih sovjetskih rukovodilaca. Na tome putu bila je jedna
rampa, gde se zastalo za trenutak, pa su automobili nastavili. Taj put je bio
dugaak na desetine kilometara i nigde usput nije se nailo na bilo koji drugi
automobil, sve dok se nije stiglo u Staljinovu vilu.
Veera ie otpoela u trpezariji. Tu je bio postavljen jedan dugaak sto. Staljin je
seo u sredinu. Desno od njega Tito, preko puta Staljina Molotov, a zatim ostali
kako je ko seo. Za veerom su jo bili Zdanov, ovek crvenog, podbulog lica,
dosta ivih pokreta. Primeivali su mu se tragovi bolesti. Tu je bio i Berija sa
svojim fiksirajuim pogledom. Zatim Bulganjin, tih, nagluv ovek.
itava ova trpezarija izgledala je ista, ne luksuzna, svuda utisak bolnice,
potpuno tiha, odvojena od spoljnjeg sveta. Jedna punaka ena, srednjih godina,
u beloj kecelji, donela je srebrne poklopljene posude sa jelom i stavila ih na sto.
Svako se sam sluio, podizao poklopce, unutra nalazio mahom urijanska jela.
Posle jednoga sata opet je ova ena u beloj kecelji ula, ne govorei ni reci,
pokupila srebrne posude i posle unela nove.
Veera je poela sa zdravicama. Prvu je podigao Staljin. To je bila aica
percovke, estoke votke u koju je bila stavljena ljuta paprika. Staljin je imao pred
sobom specijalnu malu au, iz koje je samo on pio, ma da su se i pred drugima
nalazile takve ae.
Tako uz veeru i zdravice prolazio je sat za satom. Padalo je u oi, i meni strancu,
kako Staljin govori ruski sa urijan-skim naglaskom. Slovo ,,r" nije izgovarao
kao Rusi, mekano, nego vrlo tvrdo. Razgovor se dalje kretao o pojedinim
rukovodiocima komunistikih partija. Thorezu, Duclosu, Piecku, Gott-waldu,
Passionariji i Harry Polittu... O svima njima Staljin je davao svoje miljenje...
Togliattija je ocenio kao teoretiara, profesora, koji moe da napie dobar lanak,
ali ne zna da okupi ljude i da ih povede jednom cilju.
Za Thoreza i Duclosa rekao je da su dobri drugovi, samo Thorez ima veliku
manu:
27*
420
ak i pas rekao je Staljin koji ne ujeda, kad hoe nekog da poplai,
pokae zube, a Thorez ne zna ni to...
Za Nemca Piecka kazao je da je toliko ostareo da je postao pravi papaa, da samo
tape ljude po ramenu, a ne zna da ih vodi odreenom cilju.
Hvalio je Jose Diaza, koji je umro u SSSR-u, u svojstvu sekretara panske
partije. Za njega je rekao da je bio dobar i pametan drug.
To Passionariji nedostaje. Ona ne moe da se sabere i nije u sadanjoj tekoj
situaciji u stanju da rukovodi partijom...
Kad je vreme ve bilo odmaklo, Staljin se podigao sa svoje stolice, otiao do ugla
gde se nalazio gramofon i tu poeo da stavlja plou za ploom. Sam je ploe birao.
To je mahom bila ruska narodna pesma.
Staljin je odjednom poeo da pevui i da igra uz muziku sa ploe. Molotov i ostali
povikali su mu:
Tovari Josip Visarionovi, kako ste vi snani... Raspoloenje Staljinovo
odjednom se promenilo:
- A ne, ne, ja neu dugo iveti... Fizioloki zakoni deluju... Molotov i svi ostali
poskakali su:
Njet, njet, tovari Josip Visarionovi, vi ste nam nuni, dugo ete jo vi
iveti...
Staljin je vrteo glavom:
Ne, ne, fizioloki zakoni deluju... Posle je pogledao na Tita:
Tito treba da se uva da mu se nita ne desi... Jer ja neu dugo iveti, a on e
ostati za Evropu... Churchill mi je priao o Titu da je Tito dobar ovek, a ja kaem
Churchillu: Ne znam ja, ali ako vi kaete, znai mora biti dobar. Po-trudiu se i
ja da se upoznam s Titom."
Staljin je ovo rekao, pa mu se pogled zadrao na Molotovu:
Vjaeslav Mihajlovi ostae ovde...
Staljin je zatim podigao svoju malu au sa percovkom i pozvao Tita da piju
bruderaft. Kucnuli su se i zagrlili. Zatim se Staljin ispravio i rekao:
Jo u meni snage ima!", pa je Titu proturio obe ruke ispod miica, pa ga tri
puta podigao uvis uz zvuke neke ruske narodne pesme, koji su dolazili od
gramofona.
Zatim je Staljin pozvao druge Jugoslovene da piju s njime bruderaft. Pozvao je i
mene:
Serb, pridi sjuda.
Ja sam priao sa aom u levoj ruci. On me je blago udario po toj ruci i rekao:
Bruderaft se pije iz desne ruke.
Tako smo svi izmeu sebe pili bruderaft. Staljin je sa svima odreda izmenjao po
nekoliko reci. Kidriu je govorio o
UDARAC IZ POTAJE
421
slovenskoj inteligenciji, pravei igru reci sa podlaja inteligencija" i podlinnaja
inteligencija".
Okrenuo se naglo. S Ranko vicem je pravio ale da se uva Berije, a Beriju pitao:
A vas dva? Ko e koga da uvrbuje?
Onda opet zdravice. Staljin je posle preporuivao nama Jugoslovenima da sadimo
drvo eukaliptus, da e nam poslati sadnice, jer je to najbolje drvo za
brodogradnju. On je sam pre mnogo i mnogo godina itao jednu knjigu kako to
drvo dobro raste u Junoj Americi, pa je nabavio seme i naredio da se zasadi na
Krimu, gde se to drvo odlino primilo i vrlo brzo raste...
Razgovor se dalje vodio o istoriji, Staljin je u detalje govorio o eenima, zatim o
velikim migracijama u etvrtom i petom veku, o Avarima, o dolasku Slovena u
Evropu, o Lango-bardima.
U pet asova ujutru veera je bila zavrena."
Ova veera kod Staljina odrana je istog onog dana kad je Tito stigao u SSSR, 27
maja. Jo nekoliko puta za vreme svog boravka u Moskvi Tito se sastajao sa
Staljinom; jednom prilikom na slubenom ruku koji mu je Staljin davao u
Kremlju, a drugi put opet u Staljinovoj vili, na veeri. O toj veeri i razgovorima
na njoj Aleksandar Rankovi pria:
Ovoga puta osim Jugoslovena veeri su prisustvovali i Bugari Dimitrov,
Kolarov i Trajo Kostov koji su doli u Moskvu na sahranu Kalinjina, koji je
umro poetkom juna meseca te godine.
Na ovoj veeri vodila se glavna diskusija o stvaranju Ko-minforma. Za mene je
bilo na j karakteristini je kolikom je otrinom, skoro zlobom Staljin govorio o
radu Tree Interna-cionale, ciljajui pritom na Dimitrova. Stari Dimitrov toliko je
crveneo i tako mu je teko bilo, da je i nama oko njega bilo vrlo neprijatno.
I ova veera svrila se kao i ona prva. Ostalo se do pet sati ujutru, sa uobiajenim
zdravicama i percovkama. Meni je palo u oi kako je Staljin pokuavao da pravi
razdor izmeu Jugoslovena i Bugara. Staljin je te veeri meu hrpom flaa s
vinom, rakijom, konjakom, likerima imao takoe jugosloven-ska i bugarska vina.
S vremena na vreme, on bi se podigao sa -svoje stolice, otiao do kraja stola, gde
se pie nalazilo, pa bi iz hrpe boca izabrao jednu i zapitao:
Je li ovo bugarsko vino?
Pa kad bi mu neko od Bugara rekao da jeste, on bi uzviknuo:
Nije, to je jugoslovensko vino, koje su Bugari za vreme rata opljakali u
Jugoslaviji.
422
Svi su se Bugari zbog ovoga drali kiselo. Ovu Staljinovu parolu prihvatili su svi
ostali Rusi. Naprimer, stari Kolarov bio se podigao da se proeta malo po
trpezariji, pa stao ispred jednog ormara na kome se nalazila nekakva bista. Nije
mogao dobro da je vidi, pa je podigao naoare, a Berija na to iz svega glasa:
Pazite ga, ovaj je izgubio mo rasuivanja jo pre etrdeset godina...
Eto, tako smo proveli tu no u Staljinovoj vili."
Staljin je za vreme ovog boravka jugoslovenske delegacije u Moskvi stalno
pokuavao da nekako demonstrativno pokae da ceni Tita vie nego Dimitrova,
ne bi li tako izmeu njih izazvao nepoverenje i razdor. Tih dana umro je u Moskvi
Ka-linjin, pretsednik Prezidiiuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Jugoslo venska
delegacija bila je pozvata da dri poasnu strau pored katafalka. A na dan
sahrane, Tito se nalazio s Jugoslove-nima i sa svim ostalim gostima iz
inostranstva levo od glavne tribine, gde je bio Staljin sa svim lanovima
Politbiroa. Odjednom, kad je ve ceremonija poela, Staljin je poruio da Tito
doe gore i da stane zajedno sa ostalim lanovima Politbiroa. Ta poast bila je
uinjena samo Titu. Svi ostali gosti iz inostranstva stajali su na svom starom
mestu.
Po povratku Titovom iz Moskve poele su pripreme, a u avgustu mesecu iste
godine i pregovori za konkretno stvaranje pojedinih meovitih drutava. Ali, od
prvog dana tih pregovora pokazalo se jasno ta hoe SSSR od nas. Ruski
pregovara Jatrov jasno je stavljao do znanja da ima direktivu od svoje vlade da
se u Jugoslaviji stvore takva meovita sovjetsko-jugoslovenska drutva koja bi, s
jedne strane, davala potpuni monopol SSSR-u u itavim granama nae
industrije, pa i u itavoj privredi, a, s druge strane drutva koja bi
omoguavala eksploataciju jugoslo venskih prirodnih bogatstava u tom smislu
to bi se iz Jugoslavije izvozile uglavnom sirovine, to jest mi bismo i dalje ostali
samo iro vinska baza razvijenih zemalja, a ne bismo mogli da sami razvijemo
nau industriju. A bez toga, bez razvoja industrije kod nas, ne bi bilo osnove za
izgradnju socijalizma u Jugoslaviji.
Jatrov je prilikom pregovora otvoreno govorio:
Sta e vam teka industrija. Mi imamo na Uralu sve to vama treba.
Meutim, mi smo uporno stajali na tome da se prirodna bogatstva u Jugoslaviji
moraju iskoristiti, da se to ekonomski moe ostvariti, da mi ne teimo nekoj
autarhiji, jer je to ne-rnoguno i vrlo opasno u savremenom svetu gde je privreda
svih zemalja pretvorena u jednu celinu. Mi smo bili za najuu ekonomsku
saradnju sa Sovjetskim Savezom i drugim istonim
UDARAC IZ POTAJE
423
zemljama, ali pod uslovom razvijanja naih izvora, jer je to bilo i ekonomski
moguno, a takoe potrebno za interese naroda Jugoslavije.
Naroito se vodila duga i uporna diskusija oko osnivanja meovitog sovjetsko-
jugoslo venskog drutva za eksploataciju nafte. Sovjetski pretstavnik je prvo
tvrdio da ovakvo meovito drutvo nije potrebno, jer se, po njegovom miljenju,
ne moe postii u roku od pet godina na bazi utvrenih rezervi godinja
proizvodnja od 450.000 tona. Usled toga su predlagali manji broj garnitura. Ali
nai ljudi su insistirali, donosei dokaze da nafte u Jugoslaviji ima dovoljno za
iroku eksploataciju. ak je na ministar industrije Boris Kidri javno u
Parlamentu pokazivao kakve su pozitivne rezultate dala dotadanja ispitivanja na
naftonosnim poljima u Jugoslaviji. Posle toga sovjetski pretstavnik je pristao da
diskutuje o stvaranju meovitog drutva. Ali, pritom je postavio prosto
nemogune uslove.
Po tom sovjetskom projektu nije bila priznavana vrednost naftonosnih polja u
Jugoslaviji kao udeo s jugoslovenske strane, nego su govorili, pozivajui se na
Marxa, da su to prirodna bogatstva koja nemaju nikakve drutvene vrednosti!
Na pregovara podneo je dokumenat prepis ugovora SSSR-a sa Iranom i
Maarskom. Po tome ugovoru vlada SSSR-a kao iranski ulog u meovito drutvo
u visini od 50% osnovnog kapitala priznala je vrednost naftonosnih polja, a
Maarima 15%. Dalje, iz proizvodnje meovitih drutava trebalo je, ukoliko se
artikal izvozi, podmirivati prvenstveno sovjetske potrebe, i to pod najpovoljnijim
okolnostima, bez ikakvih fiskalnih optereenja, bez ikakvih izvoznih carina za
prvih pet godina. Posle isteka pet godina Vlada FNRJ je imala pravo da naplauje
samo porez na dobitak i nikakve druge dabine ili carine; to bi preostalo, mogla
je koristiti Jugoslavija za svoje potrebe. Povrh svega, u sovjetskom projektu bio je
zahtev da takoe sva raspodela nafte u Jugoslaviji, to jest sva trgovaka mrea za
prodaju benzina i drugih derivata nafte, bude u rukama ovog meovitog drutva.
Ustvari, ovaj sovjetski predlog jednoj socijalistikoj zemlji sadravao je mnogo
tee uslove nego to je Sovjetski Savez bio predlagao jednoj polufeudalnoj zemlji,
kao to je sluaj sa Iranom.
Sovjetski predlog za stvaranje meovitog drutva za naftu sadravao je principe
koji su bili karakteristini i za sva ostala meovita drutva koja su hteli da stvore
u Jugoslaviji. Pored gore navedenih karakteristika, sovjetski predlog je jasno
isticao jo dva principa, koji su karakteristini samo za odnose izmeu
kapitalistikih zemalja i kolonija, i to u prvobitnoj etapi izvoza kapitala. A to je,
prvo, sovjetski zahtev za monopolom u Jugoslaviji i, drugo, pravo na
kapitulacije", to jest takav re-
424
im po kome su ova meovita preduzea izuzeta od domae jurisdikcije.
U predlogu ugovora o osnivanju meovitog drutva za dobij an je i preradu nafte
monopolistiki karakter drutva istaknut je bio u lanu 8, gde je predloena
odredba da Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije daje drutvu pravo
na istraivanje i eksploataciju naftinih nalazita na celokupno] teritoriji FNRJ".
Drugi primer. U lanu 10 zadrano je za drutvo specijalno pravo da pri
sprovoenju svoje delatnosti moe da se koristi svim pravima kao i drutvo sa
isto jugosloven-skim kapitalom. U isto vreme nisu predviene nikakve obaveze
za drutvo da svoj rad saobraava i da ima obaveze kao i ostala jugoslovenska
drutva po svim vaeim zakonima. Zadravajui za drutvo samo korienje
onih zakonskih odredaba gde se u . jugoslovenskim zakonima predviaju samo
neka prava, drutvo je time ustvari bilo izuzeto iz potpune primene postojeih
zakona na njegovu delatnost, to sadri izvesne elemente reima kapitulacije",
jer bi se uvek mogao istai prigovor da obaveze po naim zakonima ne vae za
meovita drutva i da se pa svakoj takvoj obavezi moraju dve vlade sporazumeti,
to pret-stavlja krenje suvereniteta FNRJ.
U tenji da drutva izuzmu ispod zakona i mera jugoslo-venske vlade, Rusi su
energino nastojali u diskusiji da se ne predviaju nikakve obaveze koje bi
znaile da na ovo drutvo imaju da se primenjuju privredni planovi FNRJ. To
praktino znai da jugoslovenska vlada ne bi mogla postavljati svoje godinje
planove bez saglasnosti sovjetskih pretstavnika u me-ovitim drutvima, a to u
krajnjoj liniji znai da ne bi mogla planirati samostalno svoj ekonomski razvoj.
Dok su sovjetski delegati na jednoj strani traili da se ne unosi zemljina renta
kod odreivanja uloga jugoslo venske strane u naftonosnim poljima ili rudnicima
i da se rudita i naftonosna polja procenjuju kao obina zemljita, to znai da se
bez ikakve nagrade eksploatie jugoslo vensko nacionalno bogatstvo, na drugoj
strani, sovjetski delegati su traili, napri-mer, kod drutva za naftu da, bez obzira
na spoljne konjunkturne momente, drutvo mora raditi rentabilno, to jest da
unutranje cene po kojima e se produkti prodavati moraju pokriti trokove
proizvodnje plus dobit, zatim, sovjetska strana je traila kategorino, do kraja
pregovora, da pri izvozu produkata drutva budu u prvom redu pokrivene
potrebe SSSR-a pod najpovoljnijim uslovima. Tu se vide dva merila: kad je u
pitanju zadovoljavanje jugoslo venskih potreba, produkti moraju imati cene koje
pokrivaju proizvodne trokove i obezbe-uju dobit, a kada je u pitanju prodaja tih
produkata sovjet-
UDARAC IZ POTAJE
425
skoj strani, ti se produkti, bez obzira na trokove i dobit, moraju isporuiti SSSR-
u pod najpovoljnijim uslovima. Ovo znai da bi Jugoslavija imala nadoknaivati
gubitke koji bi iz takvog poslovanja proizilazili.
Rusi su postavljali u diskusiji ak i uslov da drutva ne plaaju socijalno
osiguranje za radnike prema naim propisima, nego koliko drutvo moe po
svojim kalkulacijama", odnosno manje nego po naim propisima. Oni su i ovo
pitanje hteli da reavaju po nekom svetskom proeku", a ne po naim
socijalistikim zakonima koji obezbeuju puno i visoko socijalno i zdravstveno
osiguranje radnicima. Oigledno je da bi u tom sluaju mi morali da
dopunjavamo tu razliku.
Istu ovu tendenciju sovjetski pretstavnik pokazao je kod pregovora oko stvaranja
meovitih drutava za elik, gvoe, obojene metale. Svuda ista linija. Spreiti
industrijalizaciju Jugoslavije, stvoriti samo takva meovita drutva koja bi
pretvorila Jugoslaviju u obian sirovinski dodatak SSSR-a, oteti ve postojea
razraena preduzea u Jugoslaviji, u koja treba ulagati vrlo male investicije i iz
kojih se moe odmah dobiti profit, kao naprimer Bor, Trepa, Zenica.
Ali, vrhunac tih porobijivakih namera SSSR-a prema Jugoslaviji pokazao se u
predlogu za stvaranje meso vite sovjetsko-jugoslovenske banke. Ovom meovitom
bankom, koja ustvari ne bi bila meovita, nego isto sovjetska ekspozitura,
pokualo se da se prodre u srce jugoslovenske privrede, to jest da sovjetski
organi uzmu u svoje ruke jugoslovenski centralni organ finan-siranja i
kreditiranja. Preko ove banke oni bi bili u stanju da iz jednog centra, s obzirom
na nacionalizaciju u Jugoslaviji i jedinstveno finansiranje kroz banke, potpuno
zagospodare privredom Jugoslavije i da je po svojoj volji podreuju svojim
potrebama.
Po sovjetskim predlozima, jugoslovensko-sovjetska banka je trebalo da vri
sledee poslove:
1) kreditne, obraunske i blagajnike slube za sva jugoslovensko-sovjetska
akcionarska drutva;
2) sve obraunske operacije o robnom prometu SSSR-a i Jugoslavije;
3) sprovoenje drugih raznih bankovnih operacija koje vre i domae
banke.
Odmah se jasno vidi kakve bi bile posledice ovakvog ugovora. Meovita drutva bi
obuhvatila najvanije privredne grane, a to znai gotovo elu privredu, tako da bi
meovita banka, preko kredita i finansiranja, potpuno komandovala naom
privredom. Dalje, bio bi jako okrnjen finansiski i devizni suverenitet Jugoslavije,
jer se vrenje meunarodnog obraunskog prometa od strane specijalnog, za to
ovlaenog meovitog
426
zavoda, u kojem bi glavnu re vodili Rusi, smatra prerogativom suverene vlasti.
Jugoslovenska privreda bi polako sve vie dolazila u zavisnost od ove banke, jer
bi Rusi u njoj brzo mogli postii potpuno dominantnu ulogu, poto bi robni
promet Jugoslavije sa SSSR-om bio izvesno vreme pasivan i vrlo visok, kako se to
i predvialo, tako da bi banka mogla doi do vee Mirinke pasive, to bi znailo
uveanje njenog raspoloivog kapitala i jaanje ruskih pozicija. Osim toga, to bi
pojaalo njenu kreditnu delatnost za itav iznos pasive i preko njenih operacija,
kao drugog automatskog kreditnog izvora u Jugoslaviji, mogla bi da prestane
samostalnost kreditne politike jugoslavenskog domaeg emisionog zavoda. Sa
treim ovlaenjem banka bi mogla u Jugoslaviji vriti bilo kakve bankarske
transakcije sa bilo kim, jer u predloenom sporazumu u tom nema nikakvih
ogranienja. Tako bi ona dola do jo veih sredstava, koja bi joj omoguila da se
u jugoslovenskoj privredi uplie u bilo koju operaciju. Ona bi dobila ista prava
kao i jugosloven-jska banka i, s obzirom na svoju specijalnu finansisku mo, mo-
_gla bi da postane najjai konkurent i komandant u zemlji u svim vrstama
bankovnog poslovanja. Odreenom organizacionom strukturom, kroz povlaeni
poloaj svog generalnog direktora, koji bi bio sovjetski graanin, ovo bi se sve
nesmetano provodilo u delo.
Naravno, mi smo odmah otklonili ovaj projekat. U Moskvi su ovo shvatili kao
neprijateljski akt. Pojedini njihovi ljudi koji su dolazili u dodir s naima ve su
govorili o megalomanskim planovima Jugoslovena, o tome kako naa
industrijalizacija pretstavlja utopiju. To su bili prvi predznaci bure koja se
spremala.
Ovi pregovori su se protegli sve do poetka 1947 godine. Mi smo jo imali iluzija
u SSSR. Konano smo potpisali poetkom februara 1947 godine ugovor o
stvaranju dva meovita sovjetsko-jugoslovenska preduzea, za avionski saobraaj
,,Ju-sta" i za reni saobraaj Juspad". Ovo smo uinili u nadi da e doi do
potpisivanja ugovora o ostalim meovitim drutvima onako kako smo mi
predlagali, to jest da e nam ona pomoi industrijalizaciju zemlje. U prvom redu
mi smo polagali nade u podizanje postrojenja za naftu, aluminijum i elik.
Da bi itaocu bilo kasnije jasno kakve su nama uslove sovjetski pretstavnici
nametnuli stvaranjem ova dva meovita drutva, ovde e biti iznete te stvari u
pojedinostima.
Pre svega, vazduhoplovno drutvo Justa" zadralo je za sebe najrentabilnije
avionske linije u Jugoslaviji. Ono je uzelo da odrava sve vazdune linije izmeu
Jugoslavije i inostran-stva, tako da nae domae drutvo Jugoslovenski
aerotransport" nije imalo nijednu liniju sa inostranstvom. Dalje, me-
UDARAC IZ POTAJE
427
ovito drutvo Justa" uzelo je i najrentabilnije linije u zemlji. Time je nae
domae drutvo dovedeno u potpuno podreeni poloaj i ivotarilo je na raun
onoga to mu je Justa" ustupala. Tako je bio ostvaren potpuni monopol za raun
sovjetsko-jugoslovenskog drutva.
Meutim, stvar se nije svrila samo na ovome. Generalni direktor Juste",
sovjetski graanin, poeo je proizvoljno da tumai ugovor, pa je na sebe preuzeo
funkcije koje direktno pripadaju organima vlasti u Jugoslaviji. On je, suprotno
sporazumu, preuzeo za Justu" gotovo sve instalacije na aerodromima, sva
sredstva veze i navigacije, i time preuzeo svu kontrolu nad celokupnim
vazduhoplovstvom u Jugoslaviji. Meutim, po sporazumu, Justa" je imala pravo
samo da komercijalno eksploatie aerodrome. Otuda i njena mogunost da
potpuno diriguje plovidbom civilnog vazduhoplovstva u Jugoslaviji i da prisvoji
sebi ak i ona prava koja pripadaju iskljuivo vlastima Jugoslavije. Ona je bila
prestala ak i da obavetava domae vlasti o nadletanju i sletanju inostranih
aviona, tako da je generalni direktor Juste" postao suveren svoje vrste.
U Justi" je akcionarski kapital iznosio po 100 miliona dinara sa svake strane.
Jugoslavija je uloila aerodrome, sredstva za vezu i 5 miliona dinara u gotovu.
SSSR je uneo avione i tehniki ureaj i 5 miliona dinara u gotovu.
Svi dobici su se delili po uloenom kapitalu i nisu podle-gali nikakvim dabinama
i taksama, tako da su Rusi i sa te strane prilino profitirali.
Reim procene unoenog kapitala u naturi bio je takav da je omoguio Rusima
visoke ekstraprofite. Rusi su procenjivali svoje naturalne uloge vrlo visoko, a
jugoslovenske vrlo nisko. Jugoslovenska imovina je procenjena po cenama iz
1938 godine, kad je novac bio jai i stabilniji, a njihova po cenama iz 1946/1947,
kada su cene bile vrlo visoke. Ovde je sovjetska drava ustvari nanela Jugoslaviji
veliku tetu i onemoguila joj da ubira dohotke prema ulogu. Sa daleko manjim
ulogom, koji je pomou cena nepravedno nadu van, Rusi su tako bili u
mogunosti da ubira ju vee dobitke nego jugoslovenska strana i nego to im je to
dozvoljavala faktika vrednost njihovog uloga. Tako su oni dolazili do obilnih
profita. Naprimer, Jugoslavija je za Justu" izgraivala jedan aerodrom u blizini
Beograda, >koji je procenjen na 31,5 milion dinara, dok je predraun izgradnje
iznosio za 20 puta vie. Ili, naprimer, prilikom procene aerodroma Rusi su
Jugoslovenima priznavali samo cenu obinog zemljita, a ne cenu letita,
odnosno nisu jugoslovenskoj strani priznavali radove izvoene na tom zemljitu. I
ne samo to, Rusi su, proizvoljno tumaei sporazum, bili prigrabili sve instalacije,
zgrade i druge objekte na aerodromima. Tako je sav
428
taj ureaj i zgrade zajedno sa aerodromom otiao po ceni obinog zemljita.
Prirodno je da je jugoslovenski ulog, na taj nain, u velikom procentu sniavan i
da se uopte nije moglo govoriti o deobi prihoda na paritetnoj osnovi.
Sline tendencije ka monopolizmu, ka spreavanju razvoja domaih drutava u
pojedinim privrednim granama, pokazale su se i u sluaju parobrodarskog
meovitog drutva za reni saobraaj Juspad".
Kao to je poznato, Jugoslavija je jedna od najjaih dunavskih zemalja. Ova
velika evropska saobraajnica prolazi znatnim delom kroz Jugoslaviju, pa je naa
zemlja uvek imala veoma razvijeno brodarstvo. Od svih zemalja kroz koje Dunav
protie, jugoslovensko brodarstvo je imalo najveu tonau. Sada je Sovjetski
Savez stvaranjem meovitog drutva Juspad", ustvari, oduzeo jugoslo venskom
brodarstvu ono mesto i onu vanost koje je ono dotle imalo na Dunavu.
Po ugovoru o stvaranju Juspada" svaka strana imala je da unese jednake uloge.
Jugoslavija je kao svoj udeo morala da unese brodove i brodogradilita, a
Sovjetski Savez opremu za brodogradilita. Tako se Juspad" dokopao najboljih
jugoslo venskih brodova na Dunavu, a sa svoje strane SSSR nije dao ni jedan
brod. U poslovanju, kako se pokazalo, Rusi se ak nisu drali ni obaveza koje su
primili ovim za njih tako povoljnim ugovorom. Naprimer, do kraja 1948 godine
Jugoslavija je uloila u Juspad" u naturi i novcu 76,20% od ukupnog uloga ili
305 akcija (plovne objekte, brodogradilita i u gotovom novcu). A SSSR je za to
isto vreme uneo, u naturi i novcu, 9,83% svoga uloga, ili 39 akcija. Po
sporazumu SSSR je trebalo u toku pet godina da unese 67,5 miliona dinara u
opremi i materijalu za izgradnju i opravku plovila, a za dve godine postojanja
drutva, SSSR je uneo svega 3,4 miliona dinara. Zbog neulaganja potrebnog
materijala drutvo je moralo koristiti jugoslo venska dopunska sredstva u visini
od 15 miliona dinara u stranoj valuti, to je za Jugoslaviju pretstavljalo veliki
teret i gubitak, s obzirom na tekoe Jugoslavije u dolaenju do strane valute.
Sporazum je predviao da SSSR unese i razne maine i ureaje za izgradnju
jednog brodogradilita, u cilju razvitka jugoslo-venske brodogradiline industrije.
Rusi to.nisu uopte izvrili, ve su umesto toga isporuivali kamione, platno,
staklo i sline stvari. Time nam je uinjena viestruka teta, jer je uvezen
materijal koji Jugoslaviji nije bio potreban, a to je jo vanije, izgradnja ove
vane industriske grane je stajala, tako da ju-goslovenska privreda i danas zbog
toga trpi priline tekoe. Osim toga, drutvo se, umesto parobrodarstvom,
poelo baviti automobilskim transportom, to je bilo u potpunoj suprotnosti sa
sporazumom.
UDARAC IZ POTAJE
429
Organizaciona struktura Juspada" kao i Juste" bila je naizgled vrlo
demokratska i na paritetnoj osnovi. Naprimer, kod Juspada" ulog svake zemlje
iznosio je po 200 miliona dinara i delio se na akcije od po 500.000. Svaka akcija
ini jedan glas u skuptini akcionara, koja je glavni organ drutva. Upravu
drutva bira skuptina sa po etiri lana sa obe strane i s nadlenou
rukovoenja drutvom. Uprava je postavljala generalnog direktora, koji je, po
sporazumu, uvek u svakom drutvu morao biti samo sovjetski graanin. Njegov
zamenik je jugoslovenski dravljanin, a po paragrafu 20 Statuta Juspada" on je
stavljen u potpunu zavisnost od generalnog direktora, jer je mogao da radi samo
ono to mu naloi direktor. Generalni direktor samostalno obavlja sve izvrne
funkcije uprave drutva, to mu je omoguavalo da vodi politiku kakvu hoe i bez
ikakve kontrole uprave i skuptine. Kroz generalnog direktora, ijm je faktiku
samostalnost i neodgovornost pred organima drutva stalno vetaki podupirala i
odravala sovjetska vlada i sovjetska ambasada u Beogradu politikim
sredstvima, oliena ie komanantska uloga sovjetskog monopolizma i nesmetano
gazdovanje sovjetskih organa u jugoslo venskoj privredi.
Istina, generalni direktor i njegovo poslovanje bili su vezani za upravni odbor, ali
je to bilo samo po formi, jer ga ovaj, iz gore navedenih razloga, uopte nije
potovao. Generalni direktor je, krei sporazum, bio potpuno samostalna i niim
ograniena linost. Da je to tano, svedoe i injenice da u toku svog
dvogodinjeg postojanja Justa" uopte nije drala ni jednu svoju godinju
skuptinu i uopte nije imala odobrene "bilanse. Juspad" je drao samo jednu
skuptinu, i to za 1947 godinu. Oni uopte nisu sastavljali bilanse poslovanja,
tako da se vrlo teko moglo imati uvida u poslovanje direktora. To znai da
generalni direktor nije potovao najosnovnije zakone nae zemlje, to je bio duan
po sporazumu, jer su drutva morala poslovati po jugoslovenskim zakonima.
Drutvo, odnosno njegov generalni direktor, stavili su se, na taj nain, iznad
zakona FNRJ i sebe su smatrali eksteritorijalnim. Ova samovolja je znaila samo
to da je direktor radio i imao mogunosti da radi samo u korist Sovjetskog Saveza
i da ie sav koristan uinak uglavnom okretao u korist sovjetske privrede.
Evo jednog primera iz prakse. Sovjetski direktor Juspada" odreivanjem cena za
prevoz robe pojedinih zemalja napravio je istu diskriminaciju protiv Jugoslavije.
Direktor je odredio da za sovjetsku robu jedan netotonski kilometar kota 0,19
dinara, za ostale dunavske zemlje 0,28 dinara, a za jugo-slovensku robu 0,40
dinara. Znai, Jugoslavija je morala da plaa 52% skuplje za prevoz robe i to
na svojim brodovima
430
koji su bili dati Juspadu". Jugoslavija je samo na ovome tr 1948 godini imala
gubitka 38 miliona dinara. Iako je cilj ovih meovitih drutava bio, kako se u
ugovoru kazalo, pomaganje izgradnje i razvitka Jugoslavije, ona su ustvari bila
konica razvitka nae privrede. Tako je, naprimer, Juspad" u toka 1948 godine
samo sa 40% posluivao jugoslovensku privredu, a sa 60% privredu SSSR-a i
drugih zemalja, iako su plovni objekti koje je drutvo posedovalo bili iskljuivo
jugoslovenski i namenjeni jugoslovenskim potrebama.
Na taj nain, postojanje Juste" i Juspada" je pokazalo-da se tu ne radi ni o
kakvoj pomoi u ekonomskom razvoju Jugoslavije, ve Samou istoj teti.
Sovjetski Savez hteo je da zadobije kontrolu i monopol u Jugoslaviji i da nas na
taj nain lii ekonomske nezavisnosti i suvereniteta.
Ovo je nae ljude duboko ogorilo. Vie nego ita dotada u naoj praksi sa
Sovjetskim Savezom, ovi pregovori oko meovitih drutava otvorili su oi naim
ljudima o tome kakve su prave namere SSSR-a prema Jugoslaviji, o tome da
SSSR ne eli da Jugoslavija slobodno razvija svoje ekonomske snage, nego da on
tei ekonomskom porobljavanju.
Stav naih pregovaraa, njihovo uporno dranje, otvorili su oi i sovjetskim
rukovodiocima. Oni su videli da je Jugoslavija reena da ide svojim putem u
izgradnji nezavisnosti, da mi socijalizam u Jugoslaviji ozbiljno uzimamo, da smo
tvrdi i neobino uporni kad se pokazalo da SSSR eli da sprei industrijalizaciju
Jugoslavije.
Zbog toga sovjetski rukovodioci poinju da menjaju taktiku u odnosu na
pregovore o meovitim drutvima. Oni su, s jedne strane, bili delimino
zadovoljni, jer su postigli prilina stvaranjem Juste" i Juspada", to jest
ostvarivanjem monopola u avijaciji i renom brodarstvu. S druge strane, uinilo
im se da su pre vremena otvorili karte, da se njihov pregovara oko meovitih
drutava Jatrov isuvie izleteo.
To se najbolje pokazalo prilikom posete Edvarda Kardelja Staljinu u martu 1947
godine, kada se jugoslovenska delegacija nalazila u Moskvi povodom sastanka
etvorice ministara inostranih poslova po pitanju ugovora za Austriju. Kardelj je
poao na razgovor sa Staljinom, ispunjavajui zadatak druga Tita i jugoslovenske
vlade, da uveri Staljina o tetnosti veine meovitih drutava ili bar takvih formi
tih drutava koje su predlagali sovjetski strunjaci prilikom ekonomskih
pregovora. Meutim, pre nego to je Kardelj poeo da izlae stav jugoslovenske
vlade, Staljin je odjednom poeo da govori da su me-ovita drutva za Jugoslaviju
nepogodna, jer se ova drutva 6tvaiaju samo u bivim neprijateljskim zemljama.
UDARAC IZ POTAJE
431
Razgovor se odrao u Staljinovoj kancelariji u Kremlju. Sa sovjetske strane
prisustvovali su Staljin i Molotov, a sa jugoslovenske Edvard Kardelj, tada
potpretsednik vlade, Stanoje Simi, tada ministar inostranih poslova i Vladimir
Popovi, tada jugoslovenski ambasador u Moskvi.
Evo izvoda iz tog razgovora, na osnovu zabeleke koja je napravljena s
jugoslovenske strane. Posle pozdrava prelo se na tok zasedanja etvorice
ministara oko ugovora o Austriji, pa je zatim Kardelj izruio pozdrave u ime Tita,
koji je kratko vreme pre toga bio operisan od bruha. Operaciju je izvrio jedan
sovjetski hirurg, koga je bio uputio Staljin u Jugoslaviju. Kardelj je rekao:
elim, pre svega, da vam izruim srdane pozdrave od marala Tita!
Staljin:
A kako je drug Tito? Molotov:
Je li dobro prola operacija? Kardelj:
Osea se vrlo dobro, operacija je sasvim uspela. teta i jako nam je ao to je
lekar Smotrov umro.
Staljin:
Od ega je umro? Kardelj:
Od sranog napada! Staljin:
Da nije suvie pio? Hirurzi, znate, vole da popiju. Kardelj:
Ne, nije pio, koliko mi znamo. Staljin, smejui se, obraa se Molotovu:
Jesi li tim povodom uputio notu Titu? Molotov, takoe smejui se:
Znate, nije dolo do toga, jer nas je Tito o tom sluaju unapred sam obavestio.
Prema tome, stvar se smatra likvidiranom.
Posle ovih i ovakvih primedbi, razgovor je preao na osnovnu stvar, na problem
industrijalizacije Jugoslavije, na problem meovitih drutava. Staljin je prvi
pokrenuo to pitanje:
Kako stvar stoji sa industrijom kod vas? Kako s proizvodnjom sirovog gvoa,
elika? Da li proizvodite naftu? Kakve su jaine vae fabrike? Da li imate
rafineriju nafte? Kako je s elektrinim centralama?
Kardelj je dao podatke koliko se dotada proizvodilo i koliko je predvieno
Petogodinjim planom. Za naftu je rekao:
432
Naftu proizvodimo, istina, u malim koliinama, imamo jednu rafineriju
staroga tipa na Rijeci.
Staljin i Molotov su se posle ovih Kardeljevih reci pogledali i Staljin je rekao da se
prijatno iznenadio to je uo da se u Jugoslaviji eksploatie nafta, bar u malome.
Zatim je zapitao:
Da li se nalazite nafte nalazi prema Maarskoj?
Kardelj:
Nafteni pojas se protee iz Rumunije preko Maarske i Jugoslavije i ide do
Albanije. Prema ispitivanjima koja su vrena ranije, kao i prema onima koja su
vrili Nemci u toku rata, u naoj zemlji ima mnogo nafte. to se tie
metalurgiskih zavoda, oni su mali i zastareli...
Poto je izneo i ostale podatke za koje je pitao Staljin i poto je sasluao njegovo
miljenje o meovitim drutvima, Kardelj je i sam preao na taj problem:
Ja sam ba hteo da govorim s vama o meovitim drutvima, kao i o nekim
nesporazumima koji su nastali u Beogradu u toku pregovora. I ja sam upravo sa
slinim predlogom hteo da izaem pred vas u ime jugoslovenske vlade, ali vi ste
ve dali svoje miljenje o meovitim drutvima s kojim se mi slaemo. Mi nismo
mogli prihvatiti predloge vae delegacije, kako iz politikih tako i iz materijalnih
razloga. Mi smo, na-primer, traili da vi podignete aluminijumski zavod u
Mostaru. No, vaa delegacija nije pristala na ovo:
Staljin:
Kad je bila naa delegacija tamo i ko je bio na elu te
delegacije?
Kardelj nije mogao odmah da se seti imena efa delegacije, pa je nastavio sa
svojim izlaganjem:
Mi smo zainteresovani za formiranje meovitog drutva za vaenje i preradu
nafte.
Staljin je podigao ruku, pa je zapitao Kardelja:
Ne smatrate li vi da ne bi trebalo formirati meovita drutva, jer, po svemu
sudei, ona nisu korisna za vas.
Ne ekajui odgovor Kardelja, Staljin je dodao:
A kako bi bilo da mi uopte ne formiramo meovita drutva, ve da vam
pomognemo, da vam damo jednu alumini-jumsku fabriku, jednu metalurgisku
fabriku, i da vas pomognemo u vaenju i preradi nafte. Jasno je da nije dobra
forma saradnje preko meovitih drutava sa saveznikom i prijateljskom zemljom
kao to je Jugoslavija. Uvek bi tu dolazilo do neslaganja, do razmimoilaenja, u
neku ruku bi trpela i nezavisnost same zemlje i kvarili bi se prijateljski odnosi.
Takva drutva su podesna za satelitske zemlje.
Jugoslovenski ambasador u Moskvi, Vladimir Popovi, tu je upao sa primedbom:
UDARAC IZ POTAJE
433
Ve su formirana meovita drutva za civilnu avijaciju i renu plovidbu.
Staljin:
Da, ali to je drugo. To nisu proizvodna drutva i ona mogu ostati i raditi. Mi
emo vas na ovaj drugi nain pomoi.
Molotov:
Da, to je bolje i prostije. Staljin:
Imate li vi plan, kakve jaine su vam potrebne aluminij umske fabrike i
metalurgiske fabrike?
Kardelj:
To vam sad ne bismo mogli rei, ali kroz nekoliko dana predaemo vam na
predlog u pismenoj formi i doi e delegacija da obavi taj posao. Mi se s vaim
predlogom potpuno slaemo. I nae je miljenje da je takvo reenje mnogo bolje i
povoljnije za nas i mnogo vam hvala.
Staljin:
Daemo vam to na kredit, a pomoi emo s ljudima, specijalistima, a neto
ete platiti i u novcu, ili kako moete.
Smeei se, Staljin je zavrio ovaj deo razgovora:
Ipak, treba neto da dobijemo od vas...
Ustvari, na ovom sastanku Staljin je nastupao vrlo demagoki. Bio je zadovoljan
to je postigao stvaranje dva meovita drutva u Jugoslaviji, koja su mu davala
monopol u civilnoj avijaciji i renom saobraaju, a od drugih je odustao, jer je
video da Jugosloveni nee da pristanu na ovakav karakter tih drutava, kako je
bila sovjetska zamisao. Kada je video da su Jugosloveni tvrdi, da su nepopustljivi
u svojoj reenosti da idu svojim putem, on je promenio taktiku. Zbog toga je
velikoduno ponudio Jugoslaviji investicioni kredit. Time je hteo da zavara
Jugoslovene, da bi lake pripremio konani obraun s njima.
Posle ove posete otpoeli su pregovori, koji su se zavrili u toku leta 1947 godine,
kada se Sovjetski Savez obavezao da e Jugoslaviji dati investicioni kredit od 135
miliona dolara. Na osnovu ovog kredita trebalo je da SSSR Jugoslaviji isporui
postrojenja za teku industriju, kompletni metalurgiski kombinat s koksarom,
ureaje za eksploataciju i preradu nafte, elektrolizu cinka, fabriku sumporne
kiseline, valjaonicu bakra i alumini-juma, postrojenja za molibden.
Ovaj sporazum bio je obino bacanje praine u oi Jugo-slovenima, jer Sovjetski
Savez uopte nije imao nameru da ga izvri. Rokovi izrade postrojenja po ovim
sporazumima bili su vrlo dugi i uglavnom nisu obezbeivali investicije za prvi
Petogodinji plan. Od ukupno obeanih 135 miliona dolara, Sovjet-sk^ Savez je
isporuio postrojenja Jugoslaviji u vrednosti od
28
434
svega 800.000 dolara, a zatim je 1949 godine dolo do prekidanja ovog
investicionog sporazuma od strane SSSR-a, ime je nanesena ogromna teta
jugoslovenskoj privredi, jer smo se mi bili orijentisali na porudbine svih gore
navedenih fabrikih ureaja iz SSSR-a.
Na takvu eksploataciju nailazimo i na podruju tehnike
pomoi.
Mi smo plaali nae studente, pitomce i strunjake na studijama u SSSR-u u
rubljama koje su se preraunavale po zva-ninom kursu od 5,30 rubalja za dolar,
iako je stvarna kupovna snaga rublje bila daleko manja. Sredstva za plaanje
morali smo stvarati naim izvozom, sastavljenim uglavnom od esencijalnih
dobara, po svetskim cenama, tako da je za nerobna plaanja SSSR dobijao nae
najvrednije artikle.
Mi smo eleli regulisati pitanje tehnike pomoi putem sporazuma izmeu vlade
SSSR-a i vlade FNRJ. Ali, projekat sporazuma koji je, krajem februara 1948
godine, predloila sovjetska vlada pretstavljao je konsekventno formulisanje triju
principa: prvo, plaa se sve; drugo, plaa se onako i onoliko kako to odrede
sovjetske organizacije; tree, sve se obraunava u dolarima, preko klirinkog
rauna, po kursu i uslovima koje smo ranije naveli. Predvieno je da arbitraa
pripadne trgovinskoj komori u Moskvi, a pretsednik arbitrane komisije je
sovjetski dravljanin.
Takve uslove Jugoslavija nije mogla primiti. Ali, kod tehnike pomoi" nisu toliko
vani teki uslovi plaanja, nego okolnost to je SSSR ovu koristio za razvijanje
obavetajne i sline aktivnosti, o emu je ve bilo reci.
Takav je bio karakter privrednih veza izmeu SSSR-a i Jugoslavije. One pokazuju
jasno da je vlada SSSR-a namera-vala da Jugoslaviju potpuno ekonomski pokori,
da je pretvori u obian iro vinski dodatak ekonomije SSSR-a, da time sprei
industrijalizaciju Jugoslavije i zakoi dalji socijalistiki razvitak zemlje.
Jugoslovenska vlada s drugom Titom na elu bila je vrsto reena da ne dozvoli
takav razvoj dogaaja.
m
Devetnaesta glava DVA SHVATANJA
Staljin priprema planove za potpunu dominaciju nad istonom Evropom i
Podunavljem. Diskusija u Kremlju o osnivanju nove meunarodne radnike
organizacije. Staljin pokuava da izazove razdor izmeu Tita i Dimitrova.
Prvi sastanak Kominforma u Poljskoj. Zdanov i Maljenkov provociraju sukob
KPJ sa KPF i KPI. Sedite Kominforma u Beogradu. Judin i njegov list.
Tito za ostvarenje bratstva balkanskih i podunavskih naroda. Nai odnosi sa
Albanijom. Dva shvatanja o ekonomskim odnosima meu socijalistikim
zemljama. Staljinove intrige izmeu Enver Hode i Koi Dzodzea. Tito u
Cehoslovakoj, Poljskoj, Maarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Pre nego to se Staljin bio odluio na konano pokoravanje zemalja koje je on
smatrao svojom interesnom sferom u istonoj Evropi, srednjoj Evropi i na
Balkanu, a naroito Jugoslavije, on je razmatrao mogunost da to podruje
prikljui Sovjetskom Savezu. Ali tu nije bio dovoljan samo grubi pritisak oruane
sile Sovjetske armije. On je planirao i druga sredstva. Njemu su dobro dolazile
prvih godina posle rata pretnje sa Zapada da u zemlje srednje Evrope i Balkana
budu vraeni raniji reimi, koji su naroito bili omraeni u Jugoslaviji,
Bugarskoj, Maarskoj, Rumuniji. To je znailo povratak na staro, na monarhiju,
na veliki posed, na bedu. Staljin je dobro iskoriavao taj strah da bi ojaao svoje
pozicije. Staljin se, dalje, sluio starim, oprobanim sredstvom u politici svih
velikih sila u ovom delu Evrope guranjem tih zemalja jedne protiv druge,
iskoria-vanjem njihovih starih nesuglasica. Konano, Staljin je raunao na
fanatinost mnogih komunista u ovom delu Evrope, na njihovu veru u SSSR, u
njega lino. Tu je on raunao na komuniste Jugoslavije, koje je esto, kako Tito
kae, nazivao ,,estnyje duraki" ili, na naem jeziku, potene budale".
28*
436
Ali, pre svega, Staljin je imao da se obrauna s pojedinim komunistikim
partijama u tim zemljama, jer su one bile vladaj ue partije. Nameravao je da ih
preko svojih ljudi vrsto uzme u svoje ruke. Za Maarsku, Rumuniju, pa i
Poljsku to mu nije bilo teko, jer tu za vreme rata skoro i nisu postojale
komunistike partije, nego su se one pojavile s bajonetima Crvene armije, kad su
Nemci bili oterani 1944 godine. Rukovodstva tih partija u ogromnoj veini ivela
su u Moskvi, pod budnim okom NKVD-a, pa su posle 1944 jednostavno
preseljena u glavne gradove svojih zemalja. Meutim, to nije bio sluaj, u prvom
redu, sa Komunistikom partijom Jugoslavije, ije se rukovodstvo bilo izgradilo u
zemlji u procesu borbe i koje je za vreme rata bilo ostalo sa narodom, delei s
njime i dobro i zlo. Trebalo je sada prodreti u rukovodstvo Komunistike partije
Jugoslavije, pa ako to odmah ne uspe, onda je izolovati od komunistikih partija
u ovom podruju, ugurati je u neku novu meunarodnu radniku organizaciju,
koja bi opet sprovodila direktive
Moskve.
Istina, posle rata nije bilo vie tako monog oruja za kontrolu nad drugim
partijama i diktiranje njihove politike linije kao to je bila Kominterna. Staljin je
nju sam, pod pritiskom velikih sila, bio raspustio 1943 godine. Sada je trebalo
stvoriti neto slino Kominterni, mada po formi razliito, jer su sada uslovi bili
drukiji, ali neto to e biti jo gore i ustvari nedemokratski je i poslunije orue
u rukama Moskve.
Ovo novo telo moglo bi se dobro iskoristiti i u meunarodnom radnikom
pokretu, kao mono moralno-politiko orue za pritisak na sve razvijenije partije
koje misle svojom glavom, a naroito na Komunistiku partiju Jugoslavije, u
sluaju da se ona odupre zahtevima SSSR-a. S druge strane, u Jugoslaviji je po
svretku rata bilo rasprostranjeno miljenje da bi u meunarodnom radnikom
pokretu stvarno trebalo stvoriti jedno konsultativno telo za razmenu miljenja, za
izmenu toliko bogatih iskustava koja je doneo razvitak poslednjih godina. Ako
nita drugo, mogao bi se pokrenuti jedan meunarodni list za
izmenu iskustava.
Ovu je misao sam Tito jo 1945 godine bio nabacio Staljinu, koji ju je oberuke
prihvatio, jer je on pod novom Internacio-nalom u meunarodnom radnikom
pokretu mislio neto sasvim drugo nego Tito. O ovom pitanju diskutovalo se i u
junu me-secu 1946 godine, kada je jedna jugoslovenska delegacija na elu s
Titom, Rankoviem i Kidriem boravila u SSSR-u. Kao to je ve ranije reeno, u
to vreme bio je umro pretsednik Vrhovnog sovjeta Kalinjin, pa je radi sahrane u
Moskvu bila dola i jedna bugarska delegacija, u kojoj su se nalazili Dimi-trov,
Kolarov i Kostov.
DVA SHVATANJA
437
Tito je prilikom boravka nae delegacije u Moskvi imao vie razgovora sa
Staljinom. U jednom od tih razgovora Staljin je pitao Tita da li je jo uvek
miljenja da treba stvoriti jednu novu Internacionalu, ali informativnog
karaktera. Tito se sloio s time, a Staljin mu je onda predloio:
Najbolje bi bilo da inicijativu uzmete vi, Jugosloveni! Tog istog dana Staljin je
pozvao u svoju vilu Jugoslovene
i Bugare na veeru. Jedna od prvih tema koju je Staljin zapoeo bio je rad Tree
Internacionale. Tu je s leve strane od njega sedeo Dimitrov, bivi generalni
sekretar Kominterne, a desno Tito, koji nije ba imao najlepe uspomene iz rada
Kominterne. Staljin nije birao reci. Tako je govorio otro o Treoj Interna-cionali,
tako je grdio Dimitrova, da je ovaj as bledeo, as crve-neo, da ga je prosto bilo
alosno gledati. Dimitrov se nije usuivao da se pravda. A Staljin je nastavljao
svoju igru, da bi na svoju stranu privukao Jugoslovene. On je razvijao ideju da
obnavljanje Tree Internacionale uopte ne dolazi u obzir ni u kakvoj formi. Ali,
neto drugo trebalo bi stvoriti, govorio je on. Trebalo bi organizovati neko telo
informativnog karaktera, koje bi se s vremena na vreme sastajalo, izmenjivalo
iskustva, donosilo neke zakljuke. Naravno, govorio je Staljin, odluke toga tela ne
bi bile obavezne ni za jednu partiju, ako se ona ne bi s njima sloila.
Staljin je nastavio dalje igru. Hteo je jo vie da produbi jaz izmeu Dimitrova i
Tita, oko toga ko e biti inicijator za osnivanje ovog novog tela. Mislio je da e se
oko toga Bugari i Jugosloveni poeti da gloe. Iako je pre ovog sastanka bio
predloio Titu da on bude inicijator, sada se pred Titom obratio Dimitrovu:
ta vi mislite, ko da bude inicijator: vi, ili Valter, ili Francuzi?
Ovde je Staljin upotrebio Titovo ime Valter, jer je to bio Titov pseudonim u Moskvi
jo iz dana Kominterne. Dimitrov je odgovorio:
Pa, mogao bi Valter! Meutim, Tito se nije sloio:
Najbolje neka budu Francuzi! Tako je ovaj razgovor bio zavren.
Konano, osnivanju Informativnog biroa nekih komunistikih partija konkretno
se pristupilo godinu dana kasnije, u jesen 1947 godine. Karakteristino je da je
do sprovoenja ove Sta-ljinove odluke u ivot dolo ba u vreme kada se SSSR
bio odluio da definitivno stavi pod svoju neposrednu kontrolu itav niz
istonoevropskih zemalja kao naprimer Jugoslaviju, a zatim i Cehoslovaku,
Poljsku, Bugarsku, Rumuniju, koje su sve_ do toga vremena, u veoj ili manjoj
meri, imale u svakom sluaj ta
438
daleko vie slobode nego to je imaju danas. Staljin je smatrao da je
meunarodna situacija sazrela za to. itav svet bio se u prilinoj meri razoruao
posle Drugog svetskog rata, to nije bio sluaj sa Sovjetskim Savezom. On je tu
imao oiglednu prednost.
Takoe ne treba gubiti iz vida da je Staljin svoje pretenzije pokazivao tano prema
onim zemljama za koje je smatrao da su mu u Drugom svetskom ratu bile
priznate kao njegova interesna sfera. Zbog toga su na osnivanje Kominforma bili
pozvati pretstavnici komunistikih partija onih zemalja koje su dolazile u tu
interesnu sferu SSSR-a: Jugoslavija, Bugarska, Rumu-nija, Maarska,
ehoslovaka i Poljska. Osim toga, na ovo sa-vetovanje su doli i pretstavnici KP
Francuske i KP Italije, dve najmonije komunistike partije u Evropi, pored gore
navedenih, a u kojima su se nazirale izvesne tendencije ka nezavisnom putu u
socijalizam, to bi moglo da bude strahovito opasno za Moskvu, naroito u
sluaju Francuske, zemlje s tako bogatim revolucionarnim tradicijama.
Nijedna druga komunistika partija nije bila pozvata na osnivanje nove
organizacije. U redovima komunista mnogi su se pitali zato na osnivanju nove
Internacionale nema, napri-mer, pretstavnika KP Grke, koja je ba u to vreme
vodila oruanu borbu u svojoj zemlji i bila u centru panje celokup-nog
meunarodnog javnog mnenja. Ako se imaju u vidu sporazumi o interesnim
sferama koje su pretstavnici SSSR-a zakljuili za vreme rata s pretstavnicima
drugih velikih sila i u kojima je bilo reeno da Grka ne spada u interesnu sferu
SSSR-a, onda je potpuno jasno zato Staljin nije zvao Grke na osnivanje
Kominforma. Isto tako nije bio pozvat itav niz drugih partija, kao naprimer KP
Kine, koja je takoe bila u tekoj borbi s Can Kaj ekom, zatim KP Engleske i
tako dalje.
Sastanak Kominforma bio je otpoeo u zapadnoj Poljskoj, krajem septembra
1947 godine, u jednoj maloj banji Skljarska Poremba ili Schreiberhau na
nemakom. Sastanku su prisustvovali u ime SKP (b) A. Zdanov i G. Maljenkov, u
ime Komunistike partije Jugoslavije E. Kardelj i M. Dilas, u ime Bugarske
radnike partije (komunista) V. Cervenkov i V. Potpomov, u ime Komunistike
partije Rumunije G. Dej i Ana Pauker, u ime Maarske komunistike partije M.
Farkas i J. Revay, u ime Poljske radnike partije V. Gomulka i H. Mine, u ime
Komunistike partije ehoslovake Rudolf Slanskv i . Batovanski, u ime
Komunistike partije Francuske Jacques Duclos i Etienne Fajon, u ime
Komunistike partije Italije Luigi Longo i E. Reale.
Ovaj sastanak trajao je sedam dana, a svi uesnici sa svojim pomonim osobljem
stanovali su u jednom oporavilitu Ministarstva dravne bezbednosti Poljske, u
centru parka iji
DVA SHVATANJA
439
je prenik mogao iznositi 500600 metara. U istoj zgradi nalazila se i sala za
konferencije kao i prostorije za ruavanje. Oko zgrade i parka nalazilo se jako
obezbeenje.
Osnovni referat, o meunarodnoj situaciji, dao je sovjetski pretstavnik Zdanov.
Glavna teza njegovog referata bila je da u svetu postoje dva tabora, tabor
imperijalistiki na elu sa SAD i tabor antiimperijalistiki na elu sa SSSR-om,
da SAD vre velike pripreme za rat protiv antiimperijalistikog bloka,
Posle je pretstavnik svake zemlje davao referat o delatno-sti svoje partije. Na
kraju zasedanja bile su donete dve rezolucije o osnivanju Informativnog biroa
komunistikih partija, kako se nova organizacija slubeno nazivala. U prvoj
rezoluciji (deklaraciji) data je politika linija, a u drugoj utvreni su organizacioni
principi nove organizacije. Ta druga rezolucija glasi:
;
Savetovanje konstatuje da otsustvo veza izmeu komunistikih partija koje su
uestvovale na ovom savetovanju pretstavlja u dananjoj situaciji ozbiljan
nedostatak. Iskustvo je pokazalo da je takva nepovezanost izmeu komunistikih
partija nepravilna i tetna. Potreba za razmenom iskustava i dobrovoljnom
koordinacijom akcija pojedinih partija sazrela je naroito danas, u uslovima
komplikovanja posleratne meunarodne situacije, kada nepovezanost
komunistikih partija moe naneti tetu radnikoj klasi.
Polazei od toga, uesnici savetovanja sloili su se u sledeem:
Prvo, da se osnuje Informacioni biro od pretstavnika Komunistike partije
Jugoslavije, Bugarske radnike partije (komunista), Komunistike partije
Rumunije, Maarske komunistike partije, Poljske radnike partije, Svesavezne
komunistike partije (boljevika), Komunistike partije Francuske, Komunistike
partije ehoslovake i Komunistike partije Italije.
Drugo, da se Informacionom birou stavi u zadatak organizacija razmene
iskustava i, u sluaju potrebe, koordinacija delatnosti komunistikih partija na
osnovi uzajamne saglasnosti.
Tree, da Informacioni biro bude sastavljen od pretstavnika centralnih komiteta, i
to od po dva za svaki CK, pri emu delegacije centralnih komiteta treba da
odreuju i zamenjuju centralni komiteti.
etvrto, da Informacioni biro osnuje svoj dvonedeljni, a kasnije nedeljni organ; da
se organ izdaje na francuskom i ruskom jeziku, a po mogunosti i na drugim
jezicima.
Peto, da se za sedite Informacionog biroa odredi grad Beograd."
Ovde je donet potpun tekst rezolucije o organizaciji Kominforma, jer se iz njega
vidi da je ovo telo formalno imal
440
PRILOZI ZA BIOGRAFIJU.
samo konsultativni karakter i da je koordinacija pojedinih komunistikih partija
bila predviena samo na osnovu uzajamne saglasnosti. Prema tome, Kominform
je trebalo da bude neto sasvim drugo nego stara Kominterna, koja je u sutini
bila pretvorena u obian organ Staljina. Ali, da je Staljin imao nameru da od
Kominforma napravi pod tom maskom neto jo gore nego to je bila Kominterna,
videlo se od prvog dana rada ove nove ustanove.
Karakteristino je da je u svim kominikejima Komunistika partija Jugoslavije
bila stavljana na prvo mesto. Stavie, kada se vodila diskusija oko toga gde e biti
sedite nove organizacije, bilo je predloga da to bude u ehoslovakoj, u Pragu.
Meutim, danov je zvao telefonom Staljina, koji je odgovorio da sedite bude u
Beogradu.
Ovo stavljanje Jugoslavije u prvi red na prvom sastanku Kominforma nije bilo
sluajno. Htelo se da se Jugoslavija to vie vee za ovu organizaciju, kako bi
kasnije lake bio izvren udar protiv nje. I ne samo to. Ovo prvo savetovanje
Kominforma karakteristino je i po tome to je ono imalo za cilj da napravi jaz
izmeu Komunistike partije Jugoslavije i drugih dveju, u u to vreme,
najsamostalnijih komunistikih partija u Evropi, KP Francuske i KP Italije. Vrlo
vesto Zdanov je stavio do znanja naim pretstavnicima Kardelju i ilasu da u
diskusiji posle referata Jacguesa Duclosa, pretstavnika KP Francuske, i Luigi
Longa, pretstavnika KP Italije, oni prvi uzmu re i da se kritiki osvrnu na liniju
KP Francuske i KP Italije. Nije morao da ubeuje Kardelja i ilasa da ovo uine,
jer je KPJ imala svojih kritikih primedaba na rad ovih dveju partija za vreme
rata i u prvim godinama posle rata.
U svome referatu Duclos je branio kurs da treba biti u vladi, izjanjavao se protiv
trajkova, protiv demonstracija i za privredno podupiranje vlade. Cak za vreme
samog njegovog referata dobacivao mu je Zdanov:
Dok se vi borite da ostanete u vladi, vas izbacuju napolje!
Zdanov je pravio upadice i za vreme Longovog referata. Posle, u diskusiji, kritiku
linije KP Italije bio je dao Edvard Kardelj, a kritiku KP Francuske Milovan ilas.
Na ovakav stav jugoslovenske delegacije Duclos i Longo su reagovali razliito.
Duclos je bio ljut, nadmen, ni s kim nije hteo da razgovara, posle sednice sedeo je
sam u parku, na klupi, nemirno maui svojim kratkim nogama koje nisu mogle
da dodiruju zemlju. Longo je postupao drukije. On je traio sastanak sa jugoslo
venskom delegacijom, da bi jo detaljnije sasluao njihovu kritiku. U pogledu
linije za vreme rata, Longo je go-
DVA SHVATANJA
441
vorio da su oni samo izvravali ono to su im iz Moskve poruivali da rade.
Posle se nastavio rad. Duclos je, posle istupanja Zdanova, koji je potvrdio
jugoslovensku kritiku, priznao da je linija KP Francuske bila oportunistika. To
isto uinio je i Longo. Zdanov je jo jednom dobacio:
- Vi i talijanski drugovi vei ste parlamentarci od samog de Gasperija. Vi ste
najvea partija, a oni vas izbacuju iz vlade.
Karakteristino je da je Maljenkov na ovom zasedanju govorio opirno o
pripremama za kongres SKP(b), koji nije bio sazvan jo od 1939 godine. Kongres
je trebalo da donese petnaestogodinji perspektivni plan prelaza iz socijalizma u
komunizam; Maljenkov je posle svog izlaganja ak govorio kako u SSSR-u
detaljno izuavaju utopiske socijaliste.
Na ovom zasedanju bilo je dosta diskusije i sa sekretarom Poljske radnike
partije, Gomulkom. On je u nekoliko mahova dolazio i u direktan sukob sa
Zdanovom oko toga kojim putem treba da ide Poljska. On je pre svega govorio da
treba ii mnogo sporije s kolektivizacijom u Poljskoj, da seljaci daju veliki otpor.
Gomulka je diskutovao i sa jugoslo venskim delegatima oko mogunosti
partizanske borbe u prolom ratu. Gomulka se izgovarao na teror, navodio da je
u Poljskoj pobijeno samo Je-vreja oko tri miliona, da je streljano nekoliko stotina
hiljada Poljaka. Gomulki se pridruio ehoslovaki delegat. Jugoslo-venski
delegati su ostali pri svome i iznosili jugoslo vensko iskustvo, da je i u Jugoslaviji
besneo strahoviti teror Nemaca i Italijana, ali da se ustanak razvijao ba i zbog
takvog terora i uprkos njemu. Kad je narod uzeo oruje u ruke, spaeno je od
hitlerovskog istrebljivanja nebrojeno ivota.
Gomulka je jo po nekoliko pitanja imao razliito miljenje. On je, ustvari, bio
protiv stvaranja Kominforma, pa je posle popustio i traio da se makar ne
objavljuje kominike o odranju sastanka i osnivanju nove organizacije, nego da
ona ostane ilegalna. Svi su bili protiv ovog njegovog predloga, pa su na kraju sve
odluke zajedniki potpisane.
Zdanov i Maljenkov bili su postigli svoj cilj. Kominform je bio osnovan. Duclos i
Longo su napustili Poljsku uvreeni na Jugoslovene. Seme razdora izmeu
najveih komunistikih partija u Evropi bilo je posejano. Postavku da je
Kominform od strane Rusa bio stvoren uglavnom kao orue za spro-voenje
njihove odreene politike, u prvom redu protiv Jugoslavije, potvruje i injenica
da se posle ovoga prvog sastanka Kominform za prve dve godine svoga rada
sastao svega dva puta, i to obadva puta da bi doneo odluke protiv Jugoslavije.
Osim toga bio je 15 decembra 1947 godine jedan sastanak vie tehnikog
karaktera u Jugoslaviji. Na njemu se raspravljalo
442
o redakciji organa Kominforma Za vrsti mir i narodnu de-jnokratiju".
Prema statutu ovog lista u redakciji je bio zastupljen po jedan lan svake lanice
Kominforma, ali je itava redakcija bila u rukama pretstavnika SKP(b) Pavela
Judina, inae filozofa po zanimanju, koji je vie puta morao da u SSSR-u javno
priznaje pogrenost svojih filozofskih gledita, ovek o kojemu je u SSSR-u
kruila krilatica: Najbolji filozof meu obave-tajcima i najbolji obavetajac meu
filozofima." Koliko je Judin bio servilan prema lanovima Politbiroa u SSSR-u,
moe da pokae i ova scena kojoj je prisustvovao Vladimir Popovi u Moskvi:
Krajem 1947 godine posjetio sam Zdanova povodom nekih pitanja u vezi s
Albanijom. Dok smo razgovarali, zazvonio je telefon i Zdanov mi je rekao da e
doi Judin da pokae najnoviji broj organa Kominforma, koji se tampa u
Beogradu. Nekoliko minuta kasnije vrata su se otvorila i Judin je uao duboko se
poklonivi prema Zdanovu. Dok je iao od vrata do stola za kojim smo sjedjeli,
stalno se klanjao. Stavio je novine na sto, a zatim poao natrake ne prestajui
da se klanja, licem okrenut prema Zdanovu. Preao je est do sedam metara,
koliko je bilo od stola do vrata, klanjajui se stalno, tako da je itavim zadnjim
dijelom svoga tijela lupio u vrata, nervozno pipajui rukom iza sebe, ne bi li
pronaao kvaku.
Judin se doselio u Beograd u oktobru mesecu i dobio za prostorije Kominforma
jednu od najveih beogradskih zgrada u uem centru. Tu je odmah instalirao
radio-telefon s Moskvom, Tcao i specijalnu telefonsku vezu. List se tampao u
tampariji Borbe", u etiri izdanja, na ruskom, francuskom, engleskom i
srpskohrvatskom jeziku. Judin nije imao poverenja u nae tipografske radnike,
nego je doveo iz Moskve ruske slagae. Sav Tad je obavljan u najveoj
konspiraciji. tamparija Borbe" morala je odrediti posebne prostorije u kojima se
slagao tekst i vrio prelom. Za prelom je bio uzet jedan jugoslovenski radnik, na
koga je budno pazio jedan Judinov pomonik po imenu Olenjin da ne bi uzeo koji
otisak sloga. Kad bi se rad zavrio ili bi se ilo na ruak, Olenjin je ove prostorije
zakljuavao, a osim toga udarao plombu, da ne bi ko sluajno u meuvremenu
ulazio unutra.
Iz SSSR-a Judin je doveo sa sobom i nekoliko sovjetskih novinara ili ljudi koji su
se izdavali za novinare, pa ih je samo-vlasno dovodio na sastanke redakcije, iako
oni na to po statutu nisu imali pravo.
Na sastancima redakcije dogovaralo se ta e se pisati u pojedinim brojevima
lista, ali su se lanci kasnije mnogo me-njali u odnosu na prvobitni tekst, bez
znanja i odobrenja pisca
DVA SHVATANJA
443
i redakcije. Bilo je bezbroj takvih sluajeva. Naroito je bio protestovao poljski
pretstavnik Finkelstein, zbog samovoljnog menjanja lanka nekog poljskog
rukovodioca.
Koliko je bilo ravnopravnosti u toj redakciji, najbolje pokazuje injenica da je
iznad redakcije postojala cenzura, koja se nalazila u Moskvi. Kad je ottampano
prvih 100 primeraka prvoga broja lista, tampanje je prekinuto, poskidane ploe
sa roto-maina, list pokupljen i tampanje odloeno na nekoliko dana. Nekoliko
primeraka, takozvanih signalnih primeraka", bilo je poslato u Moskvu posebnim
avionom, koji je stalno bio na raspoloenju Judinu. Taj signalni primerak" lino
su pregledali Staljin i Molotov, pa kad su se oni saglasili, dolo je nareenje
preko specijalnog radio-telefona u zgradi IB-a u Beogradu da se tampanje lista
moe nastaviti.
Takva procedura bila je kod svakog broja. Ponekad je Judin s brojem odletao u
Moskvu, pa su odatle diktirane ispravke. Ponekad je bilo toliko mnogo menjanja
da su pojedini lanci morali da se nanovo slau, itav list da se ponovo prelama i
otisne, pa je slat u Moskvu i odatle ponovo vraan sa ispravkama!
Jednom se desilo da je list bio proao kroz svu cenzuru, da je bio dat nalog da se
tampanje njegovo nastavi, pa kad su ve sva izdanja na francuskom, engleskom
i ruskom bila ottam-pana, dolo je nareenje da se list povue. Judin je naredio
da se svi primerci lista prenesu iz tamparije Borbe" u zgradu u kojoj se nalazilo
sedite Informbiroa. U toku itavog jednog dana i jedne noi ovi primerci su
spaljivani u kotlarnici zgrade, u prisustvu Judinovih pomonika. Oni su budno
pazili da neko od slubenika ne uzme koji primerak. Razlog ovog unitavanja bio
je jedan govor Zaharijadesa, koji se nije dopao Staljinu.
Ovo je samo jedan primer koliko je bilo ravnopravnosti u redakciji organa
Kominforma, koliko je bilo potovanja miljenja tako istaknutih i dugogodinjih
rukovodilaca radnikog pokreta kao to je to bio sluaj s Dimitrovom. Ovaj
primer jo jednom potvruje da je Kominform ustvari bio obina sovjetska
agentura za sprovodenje odreenih ciljeva spoljne politike SSSR-a.
Judinov posao u Beogradu nije bio samo staranje oko lista. On je, ustvari, pored
sovjetskog ambasadora Lavrentijeva aktivno radio na pripremanju konanog
obrauna s Jugoslavijom. Naroito je gledao da zatruje odnose izmeu
Jugoslavije i susednih zemalja, a posebno s Bugarskom i Albanijom.
Ustvari, u tim planovima za izolaciju Jugoslavije Staljin i sovjetski rukovodioci
posluili su se starim metodom, koji se pre njih toliko puta u istoriji ve
primenjivao s raznih strana izazivanjem sukoba izmeu pojedinih
balkanskih
444
drava. Kroz itav devetnaesti i dvadeseti vek moemo videti kako su pojedine
ekonomski zaostale balkanske drave, zahvaljujui svojoj unutranjoj slabosti i
svojim reimima, sluile as ovoj as onoj velikoj sili. Balkan je bio prozvan
buretom baruta" bez zasluga naroda Balkana. Nalazei se na strategiskom
poloaju od ogromne vanosti, balkanski narodi bili su plen velikih sila, iji su se
interesi tu ukrtali.
Nova Jugoslavija smatrala je da tome jednom treba uiniti kraj, da treba razviti
ideju bratstva balkanskih naroda, da baL-kanski narodi treba da uzmu svoju
sudbinu u svoje ruke. Meutim, to nije odgovaralo planovima Staljina. Navodim
ovde jedno Titovo miljenje o tome:
Jedna stvar je naroito bola oi sovjetskih rukovodilaca, a to su nai pokuaji
uspostavljanja dobrosusjedskih i bratskih odnosa sa susjednim narodima na
Balkanu: Bugarima, Albancima, Maarima, Rumunjima. Mi smo na tome mnogo
radili i prije rata, za vrijeme rata i poslije rata. U Drugom svjetskom ratu te
zemlje uzele su uea u napadu na Jugoslaviju, odnosno njihove teritorije (kao
na primjer Rumunjska i Albanija) bile su upotrebi]ene kao njemaka odnosno
talijanska baza za napad protiv nas. Mi smo preko svega toga preli i pruili ruku
pomirnicu, jer smo znali da za takvu politiku i te napade nisu krivi narodi tih
zemalja, nego razni polufeudalni reimi i monarhije. Nau elju za iskrenim
odnosima pokazali smo i nizom konkretnih injenica.
Jugoslavija je prvih godina posle rata zakljuila niz ugovora o prijateljstvu i
uzajamnoj pomoi sa svojim susedima i drugim dravama u istonoj Evropi. S
Poljskom je ugovor zakljuen 18 marta 1946 u Varavi, s ehoslovakom 9 maja
1946 u Beogradu, s Albanijom 9 jula 1946 u Beogradu, s Bugarskom 27
novembra 1947 u Evsinogradu i s Rumunijom 19 decembra 1947 u Bukuretu.
Svi ovi ugovori imali su slian sadraj. Oni su bili sklopljeni s ciljem da se uvrste
prijateljstvo i tesna saradnja naroda obeju zemalja i svih ujedinjenih nacija" i da
se unese doprinos u delo posleratne organizacije mira i bezbednosti". Ugovorom
su se strane ugovornice obavezivale da e jedna drugoj pruiti vojnu i drugu
pomo svim sredstvima koja im stoje na raspoloenju ako koja od njih bude
uvuena u vojne akcije. Dalje, svaka strana se obavezivala da nee ui ni u kakav
savez niti uzeti bilo kakvog uea u kakvoj bilo akciji uperenoj protiv druge
strane.
To su bili ugovori, a kako je bilo s njihovim sprovoenjem u ivot? Kao primer
moe da poslui stav Jugoslavije, najvee balkanske zemlje, prema Albaniji,
najmanjoj balkanskoj zemlji. Poto su ekonomski odnosi merilo za namere jedne
zemlje prema drugoj, to e ovde biti iznet kratak pregled privrednih
DVA SHVATANJA
445
veza izmeu Jugoslavije i Albanije i data jedna paralela s ekonomskim odnosima
izmeu Sovjetskog Saveza i istonoevropskih zemalja.
Za mnoge komuniste u Jugoslaviji pa i u drugim istonoevropskim zemljama bilo
je posle rata veliko iznenaenje kad su videli da se privredni odnosi izmeu
njihovih drava i SSSR-a zasnivaju na isto kapitalistikoj osnovi, to jest da se
robna razmena regulie cenama na svetskom tritu. To znai da su zemlje sa
slabije razvijenim proizvodnim snagama drugim recima zemlje u kojima je
produktivnost rada manja iskoriavane od razvijenih zemalja kad trguju s
njima. Jednom prilikom lan Politbiroa SKP(b) Mikojan otvoreno je rekao jednom
jugoslovenskom pretstavniku: Trgovina je trgovina, ja se ne bavim poklonima,
nego trgovinom."
Razmotrimo, nasuprot tome, osnovu na koju su bili postavljeni albansko-
jugoslovenski privredni odnosi. Mada je i sama bila slabo razvijena, ekonomika
Jugoslavije se ipak nalazila na viem stepenu razvoja od ekonomike Albanije. Na
osnovu toga Jugoslavija je mogla da eksploatie Albaniju da je uzela za osnovu
trgovine s Albanijom svetske cene, kao to je to sluaj sa sovjetskim poslovanjem
u istonoevropskim zemljama. Umesto toga, trgovina izmeu Jugoslavije i
Albanije razvijala se na toj osnovi to je Albanija prodavala svoja dobra
Jugoslaviji po cenama koje su vladale na albanskom domaem tritu, a dobra iz
Jugoslavije uvoena su po jugoslovenskim domaim cenama. Razliku u ceni
Jugoslavija je podmirivala iz specijalnog fonda za egalizaciju cena, koji je bio,
stvoren specijalnim kreditima Jugoslavije datim za tu svrhu. Sve je to
onemoguavalo Jugoslaviji da izvlai superprofit koji proistice iz razlike u
privrednom razvoju dveju zemalja1.
1 O tome kako su visoki sovjetski pretstavnici reagovali na izgraivanje
ravnopravnih odnosa izmeu Jugoslavije i Albanije svedoi i razgovor izmeu
sovjetskog ambasadora u Beogradu 1946 godine Sadi-kova i potpretsednika
albanske vlade Koi Dzodzea, voen neposredno posle potpisivanja privrednih
ugovora izmeu Jugoslavije i Albanije, novembra 1946 godine u Beogradu. U ime
albanske vlade te ugovore je potpisao Koi Dzodze. Sadikov je Dzodzea pozvao
na ruak, i na tome ruku dolo je do razgovora koji je, odmah po povratku u
Tiranu, Koi Dzodze detaljno prepriao jugoslovenskom poslaniku Josipu eri:
Vrativi se iz Beograda, Koi Dzodze me je potraio u mom stanu. Odnos izmeu
nas bio je u skladu s naim opim odnosima, ali s jednim akcentom vee
bliskosti zbog mog poznavanja albanskog jezika, zbog ega nam nije bio potreban
tuma. Razgovor je Dzodze otpoeo izraavajui svoje uenje kakve sve
pretstavnike alje Moskva u nae zemlje: pretstavnike-inovnike, apolitine i
nesposobne da shvate stvarnost naih zemalja i zakonitost u razvoju njihovih
odnosa, umjesto da to budu sposobni politiki ljudi, na visini koju zahtijeva ta
problematika. Na moje pitanje o emu se radi, Dzodze mi je ispriao itav
razgovor s ambasadorom Sadikovom na ruku u Beogradu. Jo na poetku tog
ruka,
446
Druga, takoe karakteristina forma odnosa izmeu SSSR-a i drugih
istonoevropskih zemalja bila su meso vita drutva. Vi-deli smo na primeru
Jugoslavije da su pretstavnici Sovjetskog Saveza odbijali da stvaraju takva
meovita drutva koja bi razvijala produktivne snage Jugoslavije, nego su eleli
samo takva meovita drutva koja bi izvlaila velike profite, ne vodei rauna o
podizanju industrije u Jugoslaviji. Dalje, videli smo da Sovjetski Savez nije eleo
da unosi bilo kakva investiciona sred-
elei da povede razgovor o albansko-jugoslovenskoj saradnji, Koi Dzo-dze je
upitao Sadikova ta on misli o upravo sklopljenim privrednim ugovorima.
Sadikov je utao i oito se kolebao ta da kae. Samo je neto promrmljao, tako
da je Koi Dzodze stekao utisak da Sadikov ili nije upoznat sa stvarima ili nije
njima oduevljen. elei da stvar raisti, Koi ê postavio konkretnije pitanje:
Zar vi ne mislite da je dobra stvar to smo s Jugoslavijom napravili privredne
ugovore?
Sadikov je opet pokazao kolebanje i nakon podue stanke kazao:
No da... Nije loe, jedino mislim da je potrebno dobro promisliti prije nego to
se takve stvari poduzimaju...
Koi Dzodze se time osjetio pogoen i zauen, pa je odgovorio Sadikovu:
Sasvim razumljivo, drue ambasadore, da je naa partija i vlada dobro
razmislila i prouila cijelu stvar i da je zato, to je potpuno u skladu s osnovnim
stremljenjima i naeg naroda i razvoja nae privrede, i donijeta odluka da se
stupi u takve odnose s Jugoslavijom. Ovo su prvi ozbiljni koraci ka federaciji, a
ona je duboka tenja naeg naroda, a i s marksistike take gledita jedna takva
politika je jedino pravilna.
Sadikov je malo ustuknuo, opet progunao neto, ali ipak ponovio ono to je ve
ranije kazao:
No da, no da, to sve skupa nije loe, ali su ti koraci i previe dalekoseni, a
da bi se mogli uiniti na brzu ruku.
Poto mi je ispriao ovaj razgovor i poto smo zajedno prokomenta-risali itavu
stvar, Koi Dzodze je ipak zakljuio da je Sadikov protivan uspostavi takvih
odnosa izmeu Albanije i Jugoslavije iz razloga tada, sasvim razumljivo, njemu i
meni sasvim nepoznatih. Koi je bio sklon vjerovanju da se radi o linoj
nesposobnosti Sadikova ili o zagonetnoj kadrovskoj politici Moskve, ali je ve
tada bilo oigledno da Moskva budnim okom prati uspostavu tih odnosa, da ih ne
odobrava i da samo eka as kada e ih razbiti. Ne dugo poslije toga, dogaaji
koje je u Albaniji izazvao po zlu poznati ruski poslanik Cuvahin, u poetku 1947
godine, potvrdili su da je ruska politika na tom podruju krenula putem
frontalnog razbijanja jugoslovensko-albanske saradnje na svim podrujima.
Poetkom 1947 godine Rusima naklonjeni Naku Spiro, pretsjednik Privrednog
savjeta Albanije, po direktnom nagovoru Cuvahina, poeo je akciju sabotiranja i
razbijanja albansko-jugoslovenskih ugovora iz ,1946 godine. Akcija je voena
tako grubo i zaprijetila je neposredno takvim privrednim potekoama Albaniji da
je CK albanske partije iskljuio Naku Spira iz svojih redova, osudivi njegovu
antijugoslovensku aktivnost. Potpuno raskrinkan od svojih drugova, Naku Spiro
je poinio samoubistvo, ostavivi iza sebe pismo za Cuvahina, u kojemu je pored
ostaloga kazao da je radio po njegovim savjetima, ali da u nastaloj situaciji ne
vidi drugog izlaza do vlastite likvidacije."
DVA SHVATANJA
447
stva u ta meovita drutva. To se pokazalo na primeru Jugoslavije, a jo jasnije u
sluaju Rumunije, gde je SSSR uneo bivu nemaku i italijansku imovinu kao
svoj udeo u ta meovita drutva.
Meutim, Jugoslavija je, stvarajui na zahtev Albanaca meovita drutva u
Albaniji, pre svega radila na razvijanju produktivnih snaga Albanije. Stvoreno je
drutvo za podizanje eleznikih pruga u Albaniji, jer dotle u toj zemlji uopte nije
bilo eleznice; ak su prenoene pojedine fabrike iz Jugoslavije u Albaniju.
Preko meovitih drutava u Albaniji je izgraena pruga DraPein, 43
kilometra, i izvrene pripreme za izgradnju pruge DraTirana. Iz Jugoslavije su
poslati ureaji za fabriku eera u Kori, fabriku za preradu voa i povra u
Elbasanu, fabriku za preradu lana i konoplje u Rogozini, fabriku za konzerviranje
ribe smetenu u Valoni, jednu modernu tampariju koja je podignuta u Tirani,
zatim za automatsku telefonsku centralu u Tirani, kao i maine za jednu
tekstilnu fabriku.
To je Jugoslavija uinila za dve godine za Albaniju, kada se i sama nalazila u
najveim ekonomskim tekoama. A za to vreme SSSR nije poslao ureaje ni za
jednu fabriku, nijednu mainu za fabrike u Jugoslaviji.
Drugo, Jugoslavija je plaala Albaniji zemljinu rentu, to nije bio sluaj sa
Sovjetskim Savezom, koji je odbio da plaa zemljinu rentu Jugoslaviji. Tree, za
vreme trogodinjeg postojanja meovitih albansko-jugoslovenskih drutava
Jugoslavija nije uzimala svoj deo profita, nego ga je ulagala u predu-zee.
etvrto, Jugoslavija je ila ak i dalje, i mada je i sama bila u tekim posleratnim
godinama, ona je 1947 godine odobrila Albaniji jedan kredit u iznosu od 2
milijarde leka (oko-40 miliona dolara), a za 1948 bio je odobren kredit od 3
milijarde leka (oko 60 miliona dolara).
Jugoslavija je ukazala Albaniji i tehniku pomo. Tako je u Albaniju upueno 597
jugoslovenskih strunjaka, meu njima 43 inenjera. Takoe su Albanci traili i
pomo u vojnim strunjacima.
Pored toga, Jugoslavija je inila i direktne poklone Albaniji. Godine 1946 poslato
je 20 hiljada tona kukuruza i ita da bi se ublaila glad. Kad je oktobra 1946
strahovita poplava opustoila delove Albanije, u Jugoslaviji je skupljeno 57
miliona dinara i poslato kao prva pomo rtvama. Isto tako jedan drugi kredit u
opremi i hrani za albansku vojsku u vrednosti od 700 miliona leka.
Kada se uzme ukupna suma pomoi koju je Jugoslavija dala Albaniji za tri
godine posle rata, ta pomo je daleko vea nego to je Jugoslavija iz svog
centralnog budeta davala svojini
448
ekonomski zaostalim republikama, naprimer, Makedoniji i
Crnoj Gori.
Razvoj jugoslovensko-albanskih odnosa budno su pratili u Moskvi. Prosto nije
bilo susreta Staljina s jugoslovenskim pret-stavnicima na kome se nije
diskutovalo o Albaniji. Naprimer 1947 godine, kad je Kardeij bio na sastanku sa
Staljinom, Staljin je odjednom zapitao:
Kako ide s Albancima? Enver Hoda se neto alio na vae politike savetnike
u njihovoj armiji, kao da oni slabe disciplinu, to li?
Kardeij:
To je za nas novo. Nama o tome nita nisu govorili.
Staljin:
Kakvog su porekla Albanci?
Kardeij:
Oni su potomci Ilira. Staljin:
Seam se da mi je Tito govorio da su oni srodni sa
Baskima. Kardeij:
Da, to je tano. Staljin:
Taj narod izgleda da je dosta zaostao i primitivan. Ambasador Vladimir
Popovi:
Ali su vrlo hrabri i vjerni.
Staljin:
Da, oni mogu biti verni kao psi, to je odlika primitivaca. Kod nas su tako verni
bili uvai. Ruski carevi su ih uzimali
za linu strau...
Posle jo nekoliko pitanja, Staljin je zapitao o religijama u Albaniji, pa je zatim
razgovor preao na druge teme, o jugoslo venskoj buroaziji itd. Posle se Staljin
opet vratio na Albaniju.
Zapitao je Kardeij a:
Znate li Envera dobro? Kakvo je vae miljenje o njemu? Da li je to
postojan ovek? Hoe li ostati do kraja s nama?
Kardeij:
Nae je miljenje da je on uglavnom dobar i poten, mada ima dosta crta
malograanskog inteligenta. U ratu se dobro drao i voli ga narod. No, nedostaje
mu marksistiko-lenjinistiko obrazovanje. Mi ipak smatramo da e on po svoj
prilici ostati postojan. Tamo je, po naem miljenju, najbolji i najpostojaniji Koi
Dzodze, koji je radnik, mada i njemu manjka to obrazovanje.
DVA SHVATANJA
449
Staljin:
Oni se neto nisu slagali... Kardeij:
Sada se to popravilo. Staljin Molotovu:
ta vi mislite? Molotov:
Ja mislim da je miljenje Jugoslo vena pravilno. Video sam Hodu u Parizu.
Lepo izgleda i ostavlja dobar utisak. Dosta je kulturan, ali u njegovom vaspitanju
osea se uticaj Zapada...
U isto vreme sovjetski agenti u Albaniji aktivno su radili na izazivanju sukoba
izmeu Enver Hode i Koi Dzodzea. Stalno su rovarili protiv Jugoslavije.
Slino se neto inilo i u Bugarskoj, gde se gledalo da se zategnu odnosi izmeu
Bugarske i Jugoslavije.
Posle rata nova Jugoslavija preduzela je itav niz koraka da bi normalizovala
svoje odnose sa Bugarskom, koja je u Drugom svetskom ratu uestvovala u
napadu na nau zemlju. Mi smo se, naprimer, odrekli reparacija u visini od 25
miliona dolara za tetu koju su bugarske jedinice napravile na jugoslo-venskoj
teritoriji, pa ak i jednog dela restitucije onih dobara koja su bugarske trupe bile
odvukle u svoju zemlju za vreme rata.
Jo pri zavrtetku rata otpoeli su razgovori o stvaranju federacije izmeu
Jugoslavije i Bugarske. U novembru 1944 godine inicijativa je potekla od strane
Jugoslovena, koji su izradili i jedan projekat te federacije, a drug Kardeij je lino
putovao u Sofiju da bi o tim stvarima detaljno razgovarao sa bugarskim
dravnicima. Meutim, gledite Bugara nije bilo isto kao nae gledite o tom
pitanju. Oni su traili da Bugarska ue kao jedan lan federacije, a itava
Jugoslavija kao drugi lan. Mi smo ukazivali da se Jugoslavija sastoji iz est
posebnih republika, koje su ravnopravni lanovi jugoslovenske federacije, da su
neke od tih republika, kao naprimer Srbija i Crna Gora, postojale kao samostalne
drave ranije nego Bugarska, pa da federacija moe da se pravi samo na bazi da
Bugarska bude jedna od sedam junoslovenskih drava u novoj federaciji.
Sovjetski pretstavnici jo su vie raspirivali ova suprotna gledita. Bugari su
tome nasedali. Jedan njihov pretstavnik otvoreno je rekao naima:
Federacija e da bude fina stvar. Mi Bugari smo po-pametni, a vi Jugoslo veni
pobogati!
Konano se o ovom pitanju diskutovalo u Moskvi. Staljin je rekao da su
Jugosloveni u pravu, ali se s naim stavom sloio samo na recima, jer su odmah
zatim ruski pretstavnici iz-
29
450
javili da su iskrsle nove tekoe, pa se itava stvar odloila. Na sastanku na
Bledu, 1947 godine, ponovo smo diskutovali s Dimitrovom o problemu federacije
i utvrdili da do nje treba da doe postepeno.
Jugoslavija je uvrivala veze i sa ostalim istonoevropskim narodima, naroito
sa Cehoslovakom i Poljskom. Sama poljska vlada vie puta je insistirala preko
svoga ambasadora u Beogradu da Tito doe u slubenu posetu Poljskoj, s
motivacijom da je u Poljskoj politiko stanje teko i da maral Tito ima moralnog
prava da govori tom narodu, jer Jugoslavija uiva velike simpatije u Poljskoj". To
je bilo 1946 godine. Tito je tada posetio Poljsku, a odmah zatim ehoslovaku. U
Poljskoj se susreo sa Gomulkom i Bjerutom. Gomulka je ostavio pozitivan utisak.
To je pravi radnik, dosta skroman i povuen, dok je Bjerut liio na obinog
inovnika, koji e izvriti sve to mu neko vii naloi.
I u Poljskoj i u Cehoslovakoj Tita su doekale ogromne mase, to je odmah palo
u oi sovjetskim rukovodiocima. Naroito je doek u Cehoslovakoj bio
grandiozan. Najvea praka fabrika Kolben-Danjek" dobila je Titovo ime. U
Pragu je Tito imao dui razgovor sa Beneom, ije je zdravlje u to vreme ve bilo
jako narueno. Bene je vrlo sporo odgovarao na pitanja, esto je skakao s
predmeta na predmet. Ovom prilikom trebalo je da bude potpisan ugovor o
prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu ehoslovake i Jugoslavije. Ali Bene je
pravio primedbe da li da ue klauzula o uzajamnoj pomoi, pa je ugovor potpisan
kasnije u Beogradu. O tome je Gottwald priao Titu:
Kad sam Beneu rekao o ugovoru, on me je upozorio;
Ne znam da li treba unositi klauzulu o uzajamnoj pomoi. Bojim se tih
Jugoslovena da se ne zarate sa zapadnim silama zbog Trsta, pa da i nas u to ne
uvuku. Ne poznajete vi Jugoslovene. udan je to narod. Nikad ne znate kako e
da reagira. Uvek nekako idu svojim putem. Znam ja njih jo iz Prvog svetskog
rata."
Ipak je ugovor bio potpisan. Posle posete cehoslovakoj i Poljskoj usledili su
pozivi drugih istonoevropskih zemalja. Tito je bio u Bugarskoj. Rakosi u
Maarskoj insistirao je da Tito mora da doe i u Budimpetu. Opet su stotine
hiljada ljudi izale na ulice glavnog grada Maarske. Sovjetska tampa jedva ja
zabeleila ovu posetu.
Uto je stigao i poziv iz Rumunije. Doek u Rumuniji pre-vaziao je sva oekivanja.
Preko pola miliona ljudi po meavi iskupilo se na glavnom trgu Bukureta da
slua Titov govor.
Tada je u Rumuniji glavnu re vodila Ana Pauker. To je ena ve u godinama.
Posle razmene koju su izvrili Rusi, jer je bila u zatvoru u Rumuniji, prela je u
SSSR, gde se potpuno
DVA SHVATANJA
451
potinila NKVD-u. Njen mu je bio uhapen i poslat u Sibir. Kakvi su bili odnosi
izmeu Ane Pauker i sovjetskih organa u Rumuniji najbolje pokazuje ovaj primer.
Nekoliko naih drugova bilo je otilo u Rumuniju da prodiskutuje o
pojedinostima Titove posete. Jedan od njih razgovarao je s Anom Pauker i jo
nekoliko lanova Politbiroa CK KP Rumunije do duboko u no. Moglo je biti oko
dva sata izjutra kad je zazvonio telefon. Javljao se sovjetski ambasador. Ana
Pauker se izvinila da mora s ostalim lanovima Politbiroa do sovjetskog
ambasadora. Dakle, Polit-biro CK Rumunske partije morao je ii sovjetskom
ambasadoru na noge, i to na obian telefonski poziv u dva sata izjutra. Ove
Titove posete, a naroito topao prijem na koji je naiao, pogotovo u Bugarskoj i
Rumuniji, izazvale su veliku nervozu u Moskvi. Pored toga, u Bugarskoj bio je
potpisan i ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi. Presti Jugoslavije bio je
ogromno porastao. Na svim ovim putovanjima pojedini odgovorni ljudi hvalili su
jugoslovensko iskustvo, govorili da im je ono blie nego sovjetsko, jer je
Jugoslavija zemlja koja je tek izala iz revolucije1. Ove razgovore prislukivali su i
razni
1 Poslednjih dana marta 1947 godine, Josip era je kao jugoslo-venski
pretstavnik u anketnoj komisiji Saveta bezbednosti za Balkan, prilikom dolaska
komisije u Sofiju, posetio Georgi Dimitrova, pretsed-nika bugarske vlade. O tom
svom susretu Josip era pria:
Pored line elje da upoznam i pozdravim Dimitrova, imao sam i slubenog
interesa da ga vidim. I tako je dolo do sastanka u njegovoj vili u sedam sati
uvee, gdje sam ostao na veeri sve do dva sata u noi u razgovoru s njime i
njegovim saradnicima.
im sam doao kod Dimitrova, palo mi je u oi neoekivano uvaavanje kojim me
je primio i tretirao s obzirom na moju dob i funkcije. Iz razgovora sam vidio da
razlog tome lei u tom to pretstavljam Jugoslaviju i to sam, dolazei k njemu,
donio pozdrave od Tita.
Odmah na poetku, kad sam poveo razgovor preko prevodioca, Di-mitrov je
odluno i prijateljski uzviknuo:
Neu nikakvog prevodioca izmeu Srba i Bugara, meu nama ne treba i ne
smije da bude prevodioca. Ako se iko bez njih moe sporazumijevati, to moemo
mi.
Tim rijeima je, po mom dubokom uvjerenju, namjerno davao jedno ire
znaenje.
Kad sam mu izloio nau elju da pred anketnom komisijom nae dvije delegacije
istupaju jedinstveno po makedonskom pitanju, on je to bez oklijevanja prihvatio i
preko sekretara dao pozvati efove bugarske delegacije Georgi Kulieva i Dmitra
Ganeva. Kad su se ovi pojavili, Dimitrov me je zamolio da im ponovim elju
drugova iz Beograda. Poto sam ponovio, Dimitrov im je kazao:
I po ovom makedonskom pitanju i po svim drugim pitanjima, pred komisijom
i uope, Bugari ima da idu u korak s Jugoslovenima u cjelini, ali moraju biti
malko tii, za jednu notu nii u glasu, jer ugled Jugoslavije i moralno pravo
Jugoslavije takvi su da ona na to ima pravo, dok smo mi, kao poraena zemlja u
drugom poloaju.
Nakon toga poeli su da se okupljaju lanovi CK, Trajo Kostov, Mino Nejev,
Damjanov, Cervenkov i drugi. U razgovoru koji se u ta-
29*
452
agenti NKVD-a, koji su bili u rukovodstvima pojedinih partija, kao naprimer
Bodnara u Rumuniji. Ovaj ovek bio je oficir rumunske vojske koji je prebegao u
SSSR. U Rumuniju se vratio 1944 kao sovjetski oficir, pa ga je NKVD postavio na
jedno od najodgovornijih mesta u rumunskoj vladi. Tada je bio njen generalni
sekretar.
U Bugarskoj je pogotovu Dimitrov bio oduevljen razvojem odnosa izmeu
Jugoslavije i Bugarske, iako je bio opkoljen ljudima koji su bili u slubi Rusa. On
je ve govorio u uem krugu o potrebi federacija ili carinskih unija izmeu
pojedinih balkanskih i podunavskih zemalja. Spremao se da o tome i javno
govori.
Meutim, u Kremi ju je ve bila pala odluka da treba poeti s likvidacijom itavog
ovog procesa pribliavanja naroda srednje Evrope i Balkana. Trebalo je udariti u
ivac, u Jugoslaviju. Staljin se pripremio za konani udar. Smatrao je da su za to
sazreli i meunarodni uslovi. Sve ove zemlje, a naroito Jugoslavija, imale su
zaotrene odnose sa Zapadom. Jedino je SSSR od svih velikih sila raspolagao
tada s ogromnom do zuba naoruanom armijom.
kvom drutvu poveo, Dimitrov je upitao Nejeva, koji je tada bio ministar
prosvjete, da li je gotova uredba o univerzitetima. Nejev mu :e na to odgovorio da
jo nije gotova, da imaju muke s formulacijama i tome slino. Na to je Dimitrov s
jednim prizvukom ogorenosti, gledajui na mene, glasno kazao:
Eto, vidi, kako stvari idu kod nas. Ja im ve godinama ponavljam neka ne idu
krivim putem. Oni hoe da kopiraju sovjetske uredbe i tekovine i, razumije se, da
ih ne mogu prenijeti k nama, jer je razlika izmeu nas isuvie velika a da bi to
bilo mogue. Tu, preko granice, imademo iskustva naih drugova, koji su ve
znatno odmakli od nas, ali ipak ne toliko da mi ne bismo mogli njihova iskustva
koristiti, utoliko. vie to su nam i ostali uslovi slini. Ali, daba je, ovi moji nee
pa nee. I zato imamo takvu situaciju da smo 1947 bez uredbe o univerzitetima.
Pala mi je u oi s jedne strane ova otvorenost Dimitrova, a s druge strane takvo
dranje Nejeva i ostalih, koje je otkrivalo ne samo pomanjkanje potovanja
prema Dimitrovu, ve vie od toga, pokazivalo je da su bugarski rukovodioci ve
tada bili svjesni da postoje granice preko kojih u odnosima na Jugoslaviju ne
smiju da predu.
Kasno uvee doao je ef sovjetske delegacije u anketnoj komisiji Lavriev i
sovjetski ambasador u Sofiji Kirsanov. Tada smo preli za sto na veeru. Za
stolom me je iznenadio raspored koji je napravio sam Dimitrov. Mene je postavio
s desna od sebe, a Lavrieva lijevo o sebe. U toku veere, po mom sjeanju, nije
bilo znaajnijih razgovora."
Dvadeseta glava ZASTAVA SOCIJALIZMA JE SPAENA
Staljin poziva ilasa u Moskvu. Prozirna igra: Albaniju moete progutati."
Istoriski sastanak 10 februara 1948 izmeu Rusa, Jugoslovena i Bugara.
Staljinov diktat. Psovanje Dimitrova. Prekori Ju-goslovenima zbog Albanija i
pomoi grkim partizanima. Staljinov za-htev da se federacija s Bugarskom
odmah sprovede. Sednica CK KPJ od 1 marta. Odluka da se Staljinovi
zahtevi odbiju. Tito prima pismo od 27 marta. Plenum CK KPJ 12 i 13
aprila. Tito: Naa revolu-' ija ne jede svoju djecu." Gomulkina akcija.
Dimitrov. Rezolucija Informbiroa. Odgovor radnih masa Jugoslavije: Peti
kongres.
Poetkom januara 1948 godine u Jugoslaviji je naizgled bilo sve mirno. Zima je
bila neobino blaga, bilo je puno lepih sunanih dana. U javnosti se najvie
govorilo o dve stvari: sveano je bilo puteno u pogon prvo veliko preduzee
podignuto u Petogodinjem planu fabrika maina alatijika u Zelezniku kraj
Beograda. Druga stvar koja je bila u centru panje jugo-slovenske javnosti bila je
polemika sa vladom SAD oko zlata koje je jo 1940 godine bilo odvezeno iz
trezora Narodne banke i preneto u SAD, da tamo bude na sigurnijem mestu,
sklonjeno ispred Hitlera.
Toga zlata bilo je skoro za 50 miliona dolara. Amerika vlada nije pristajala da se
posle zavretka rata ovo zlato vrati Jugoslaviji, jer je potraivala, prvo, 42 miliona
dolara, a zatim je ovu sumu smanjila na 20 miliona dolara, uglavnom kao ottetu
za nacionalizovanu ameriku imovinu u Jugoslaviji. Vrene su razmene nota
izmeu jugoslovenske i amerike vlade. Jugoslovenski ambasador u Vaingtonu
Sava Kosanovi govorio je na pres-konferenciji:
454
Mi smo zlato poverili Sjedinjenim Amerikim Dravama da ne bi palo u ruke
Hitleru i da ga neprijatelj ne bi koristio protiv saveznika. Zao mi je to moram
izneti sledeu konstataciju: da smo dozvolili Hitleru da opljaka to zlato, danas
ne bismo morali dokazivati nae pravo na njega, kao to to moramo sada, poto
smo ga poverili saveznikoj prijateljskoj dravi... Dva najvea industriska
postrojenja koja su izgraena u Jugoslaviji amerikim kapitalom ,,Socony
Vacuum" u Slavonskom Brodu i elektrina centrala u Novom Sadu unitena
su za vreme rata, i to bombardovanjem anglo-amerikog vazduhoplovstva. Sada
se od Jugoslavije trai da u zlatu plati sto posto vrednosti tih postrojenja...
Borba" je pisala:
Takav stav amerike vlade naa javnost tumai kao direktan pokuaj da se
omete izgradnja nove Jugoslavije, iji su napori znaajan doprinos obnovi ele
Evrope... Naa javnost osuuje ovu najnoviju nepravdu koju nam ini volstritska
diplomatija i odluno zahteva da nam se ve jednom preda imovina koja pripada
narodima Jugoslavije i s kojom niko nema prava niti sme da pekulie u
nedoputene ucenjivake svrhe."
U isti mah njujorki ,,Daily News" traio je da se zlato nikako ne daje sovjetskom
satelitu broj jedan Titu, koji je opljakao amerike graane".
Jugoslovenska vlada je- odgovorila da e itavo ovo pitanje izneti pred
Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija.
Usred uzbuenja oko ovog pitanja stigao je iz Moskve u Beograd jedan telegram
koji je potpisao Staljin. Sovjetski ambasador u Beogradu Anatolije Mihajlovi
Lavrentijev, krupna ljudina, s diplomatski bezizraznim licem i sivim ribljim
oima, predao je ovaj telegram lino Titu. Staljin je u telegramu poruivao da
neko iz jugoslo venskog Politbiroa, po mogustvu ilas, hitno doe u Moskvu,
radi diskusije oko raznih tekuih pitanja, a naroito oko Albanije.
U Beogradu niko nije ovaj telegram primio sa iznenaenjem. Bilo je dosta
otvorenih pitanja koja je trebalo resiti, naprimer pitanje nabavke ratnog
materijala iz SSSR-a, zatim pitanja isporuka maina za vojnu industriju i za
mornaricu. Jedino je bilo malo neobino to Staljin trai da doe ba i-las u
Moskvu. Tek kasnije mogli su se nagaati i razlozi zato je Staljin traio da doe
Dilas. U dva maha za vreme ilasovog boravka u Moskvi, 1944 i 1945 godine,
Staljin je stekao utisak da je ilas vrlo otvoren ovek, da govori ono to misli. Da
li je ovim pozivom Staljin hteo da napravi rascep u Politbirou,
ZASTAVA JE SPAENA
455
da privue na svoju stranu ilasa, koga je jo 1946 godine pozivao da s njim
provede odmor na Crnome Moru, ali ilas nije otiao jer je smatrao da je to poziv
iz kurtoazije, ili je Staljin moda hteo da od ilasa izvue neke izjave o otvorenim
pitanjima, pa da to iskrivi i eventualno upotrebi kao argumenat u borbi koju je
on pripremao protiv Jugoslavije?
ilas je krenuo iz Beograda za Moskvu vozom preko Ru-munije. Sa njim je
putovala i jugoslovenska vojna delegacija: naelnik Generaltaba Koa Popovi,
naelnik Politike uprave Generaltaba Svetozar VukmanoviTempo, i jo
nekoliko drugih vojnih lica.
U Bukuretu jugoslo vensku delegaciju saekali su na stanici Gheorghiu Dej,
Ana Pauker i Bodnara.
Jugoslovenski ambasador u Bukuretu Radonja Golubo-vi1 bio je priredio
veeru, na kojoj se razvila diskusija izmeu Vukmanovia i Bodnaraa oko
izgradnje armija u Jugoslaviji i Rumuniji. Bodnara je razvijao tezu da je
buroazija drala vojsku samo uz pomo podoficirskog kadra, pa da sada u
Rumuniji treba uopte ukinuti podoficirski kadar. Vukmanovi je opet zastupao
tezu da ne treba ukidati podoficirski kadar, nego raditi s njime, prevaspitati te
ljude. I Ana Pauker se umeala u diskusiju, govorei Bodnarau:
Vidi kako drug iz Jugoslavije pravilno govori... Tako treba da se radi...
Posle se diskusija vodila oko iskustava Crvene armije za Rumuniju i Jugoslaviju.
Bodnara je tvrdio da Rumunija mora da prenese sovjetsko iskustvo. Rumuni,
prisutni na veeri, tada su intervenisali i govorili da je za Rumuniju dragocenije
iskustvo Jugoslavije nego SSSR-a, jer Rumunija tek stvara neto novo kao i
Jugoslavija i ima iste probleme. Bodnara je na to vrteo glavom.
Jugoslovenska delegacija se oprostila od rumunskih gostiju i oko ponoi
napustila Bukuret, pa je preko Jaija nastavila vozom za Moskvu. U Jaiju su
Jugosloveni preli u salonska kola, koja je bila poslala ususret sovjetska vlada.
Odatle je ve bio ruski, iroki kolosek. Voz je iao vrlo sporo. Nije prelazio brzinu
od 50 kilometara na sat. Pruga je ila kroz krajeve razruene tokom rata. Tako je
put od Beograda do Moskve trajao skoro pet punih dana i pet noi. U Moskvi je
delegacija bila smetena u hotelu Moskva", u najuem centru grada. To je lepo
ureen hotel. Prilikom rasporeda soba ilas je izrazio elju da ne bude sam u
sobi, nego da je deli s Koom Popovi-em. To je izazvalo malu pometnju kod
uprave hotela, jer je ilas otiao u jednu sobu na etvrtom spratu, a ne u onu
koja
1 Radonja Golubovi ve je tada bio zavrbovan u slubu NKVD-a, pa se posle
juna 1948 izjasnio za rezoluciju Informbiroa.
456
mu je bila namenjena. Posle je uprava molila da pree u jednu veliku sobu sa
salonom na drugom spratu, to je ilas i uinio. Uskoro su se pojavili i nekakvi
elektriari da vre popravke u sobi.
Tek to su se jugoslovenski gosti razmestili, nije prolo ni dva-tri sata od njihovog
dolaska, ilas je dobio poziv od Staljina da doe kod njega u njegovu kancelariju
u Kremlju, ukoliko nije umoran od puta. ilas je odmah poao na sastanak.
Doekali su ga Staljin i Molotov. Bez mnogo uvoda, Staljin je odmah poeo da
govori o problemu Albanije:
Vlada SSSR-a nema nikakvih pretenzija prema Albaniji, Jugoslavija moe da
proguta Albaniju kad god hoe! govorio je Staljin, prinosei pritom ruku
ustima kao kad se ovek sprema da neto proguta.
ilasa je ovo zapanjilo, pa je rekao:
Drue Staljine, ne radi se ovde ni o kakvom gutanju, nego o prijateljskim i
saveznikim odnosima s Albanijom.
Molotov je na to dodao:
Pa to je jedno te isto.
Staljin je ponovo uzeo re i rekao da smatra da su odnosi izmeu Jugoslavije i
Albanije u redu i da treba o tome poslati Titu depeu. Staljin je predloio ilasu
da on sastavi tekst depee, pa da se posle takav telegram uputi u Beograd u ime
Staljina.
Verovatno da je i Staljin smatrao da e na ovaj nain navui ilasa da napie
depeu u smislu reci koje je on, Staljin, pre toga izgovorio o Albaniji, pa da mu
ovo tada poslui kao argumenat o tobonjim imperijalistikim prohtevima
Jugoslavije prema Albaniji. ilas je sutradan poslao ovu depeu Staljinu, ali ona
nije nikada poslata u Beograd, jer ilas nije sastavio depeu u onom smislu kako
je to Staljin prieljkivao.
Na ovom sastanku ilas je obavestio Staljina o dolasku nae vojne delegacije i
njenim zahtevima. Staljin se pravio velikodunim i obeavao naveliko sve to god
su Jugosloveni traili. Samo bi odmahnuo rukom i rekao:
epuha! (Sitnica!) Sve emo vam dati.
ilas mu je rekao da Jugoslavija ne trai nikakva tajna oruja od Sovjetskog
Saveza. Staljin je odgovorio:
Za jednu prijateljsku i savezniku armiju kao to je jugoslo venska nema
nikakvih tajni.
U ilasovom prisustvu Staljin je pozvao telefonom ministra narodne odbrane
marala Bulganjina i rekao da treba odmah da primi jugoslovensku vojnu
delegaciju, jer nema ta da se eka, poto svi njeni zahtevi treba da budu
usvojeni.
ZASTAVA JE SPAENA
45?
Poto su ovi razgovori bili zavreni, Staljin je pozvao ilasa na veeru u svoju
vilu. Osim Staljina i Molotova veeri su prisustvovali jo Zdanov, Voznesenski i
Berija. Voznesenski je itavo vee utao. To je ovek tipine ruske fizionomije.
Berija je bio govorljiviji. To je dosta punaak ovek, mesnatog lica, plavih, ledenih
oiju, koje su stalno na oprezi.
Sutradan u pet asova posle podne ilas je sa delegacijom bio kod Bulganjina.
Bili su prisutni Vasiljevski, Antonov i drugi rukovodioci Sovjetske armije. Prvo su
izneti jugoslovenski zahtevi. I Bulganjin se ponaao blagonaklono kao Staljin:
Cepuha, sve ete dobiti!
Bulganjin je odmah rekao da se stvore zajednike komisije strunjaka pa da rade
preko nedelje, da bi u ponedeljak donele prve rezultate.
U jugoslovenskoj delegaciji vladalo je vedro raspoloenje. Mislilo se da e itav
posao biti obavljen za tri-etiri dana. Doao je ponedeljak, pa utorak, sreda,
etvrtak, petak, subota i nikakvih rezultata. Niko Jugoslovene ne zove.
Vukmanovi je intervenisao kod Bulganjina. On je odgovorio kratko:
Nastale su komplikacije!
Nastavilo se sa ekanjem. Naa delegacija odlazila je skoro svako vee u Boljoj
teatr, obilazila muzeje i slino. Svetozar Vukmanovi bio je u muzeju Crvene
armije. Oficir NKVD-a koji ga je pratio traio je na kraju da napie svoje utiske o
muzeju. Vukmanovi je napisao da mu se muzej ne dopada, jer ima vrlo malo
stvari iz revolucije i graanskog rata. Oficir NKVD-a odmah je ovo prihvatio, pa je
sam skrenuo panju Vukmanoviu:
Pogledajte, ima jo nedostataka. Naprimer, ne vidi se dovoljno uloga Lenjina
1918 godine!
U hotelu, pri povratku sa etnje po Moskvi, Jugosloveni su izmeu sebe govorili i
o svojim drugim utiscima iz Moskve, ne krijui svoje primedbe na razne stvari.
Poto odgovor nikako nije dolazio, to su ilas, Koa Popo-vi i Vukmanovi
izrazili elju da obiu Lenjingrad.
Tamo su bili vrlo toplo doekani, dobili su na raspoloenje vilu, primio ih je
sekretar Oblasnog komiteta Popkov.
U Lenjingradu nekako se osea drukija atmosfera nego u Moskvi. To je grad
u kome ie zapoela Oktobarska revolucija i koji se herojski drao u ratu,
govorili su Jugosloveni svome pratiocu Ljesakovu, koji je radio u Agitpropu CK
SKP(b) i bio pridodat ilasu.
Vojnu delegaciju pratio je stalno major NKVD-a. Kada je general Vukmanovi
posetio komesara Lenjingradskog fronta, jednog general-pukovnika, ovaj major iz
NKVD-a bio je prisutan. U SSSR-u je vaio propis da ak i jedan komesar fronta
458
ne sme razgovarati sa strancima a da tu ne prisustvuje neko iz NKVD-a.
U Lenjingradu su Jugosloveni boravili nekoliko dana, razgledali znamenitosti iz
Oktobarske revolucije, znaajna mesta iz herojske odbrane Lenjingrada u
prolom ratu, pa se vratili natrag u Moskvu. Odgovora iz Kremlja jo nikako nije
bilo.
Ba tih dana poelo se razgovarati i o nekim ekonomskim pitanjima. ilas,
Vladimir Popovi i Bogdan Crnobrnja poli su kod Mikojana. Tom prilikom ilas
je govorio o potrebi proirenja postojeeg trgovinskog sporazuma, o ugovoru o
prodaji sovjetskih filmova Jugoslaviji, o isporuci eleznikih vagona iz Maarske,
Rumunije i Austrije, koje je Crvena armija odvezla kao ratni plen. Bogdan
Crnobrnja ovako opisuje taj sastanak:
Uli smo u kabinet Mikojana, koji je tada bio ministar spoljne trgovine. On nas
je doekao hladno i namrgoeno. ilas je poeo na njemu svojstven nain
otvoreno i prijateljski iznositi pojedine stvari.
Mikojan, smrknut, utio je i gledao preda se, u sto. Za trgovinske pregovore
odgovorio je ilasu da se u principu slae. Tada je ilas poeo da govori o
vagonima, koje su sovjetske trupe zaplijenile od Nijemaca, a meu kojima je bilo i
naih vagona. ilas je rekao da ti pregovori dugo traju i da su nam data razna
obeanja, ali od vagona i lokomotiva jo nita nismo primili. Poslije toga Dilas je
upitao, da li se moe smatrati definitivnom izjava njihovog ministra eljeznica da
e nam vagoni i lokomotive biti besplatno dati.
Kada je Mikojan ovo uo, malo se trgnuo, pogledao ilasa i hladno i suho mu
odgovorio:
Ja nje zanimaj us podarkami (Ja se ne bavim poklonima).
Osjetivi ovaj ton, ilas je odmah odgovorio:
Mi i ne insistiramo da nam se vagoni daju besplatno i spremni smo da damo
neku ottetu za njih, ali svakako elimo da se ta stvar rijei.
Na ovo je Mikojan odgovorio da je to druga stvar i da se o tom moe razgovarati.
ilas je dalje naglasio da je ugovor o prodaji sovjetskih filmova Jugoslaviji za nas
vrlo teak, ali Mikojan je energino odbio da se izvri revizija ugovora motiviui
da ne eli da pravi presedane koje bi mogle da iskoriste druge istone zemlje.
Razgovor je bio kratak. Na mene je naroito ostavio utisak odgovor Mikojana da
se ne bavi poklonima."
Navrio se skoro mesec dana otkako je jugoslovenska delegacija boravila u
Moskvi, a rezultata jo nije nikako bilo. Razlozi su se ve mogli nazirati. U
meuvremenu je u Beogradu bila izvrena ratifikacija ugovora o prijateljstvu,
saradnji i uza-
ZASTAVA JE SPAENA
459
jamnoj pomoi Jugoslavije s Bugarskom, Maarskom, i Ru-munijom. Tom
prilikom Edvard Kardelj odrao je na sednici Prezidi]uma Narodne skuptine
opiran ekspoze u kome je sumirao rezultate poseta marala Tita susednim
zemljama. To je bilo sipanje novog ulja na Staljinovu vatru.
Nekako u to vreme Dimitrov je krenuo u slubenu posetu Rumuniji. Tom
prilikom, u intervjuu sa novinarima, on je dao jednu izjavu o balkanskoj
federaciji. Pitanje je glasilo:
Govori se o bliskom stvaranju balkanske federacije. Re je o jednoj federaciji
balkanskih naroda i federaciji celih oblasti istone i jugoistone Evrope, koja e
obuhvatiti i Maarsku, e-hoslovaku i Poljsku. U sluaju stvaranja takve
organizacije, da li e moi i druge zemlje iz ovih oblasti da uu u nju?"
A Dimitrov je na ovo odgovorio:
Pitanje federacije ili konfederacije za nas je jedno preuranjeno pitanje. To ne stoji
sada na dnevnom redu i zato ovo pitanje nije bilo predmet diskusije na naoj
konferenciji. Kada pitanje sazri, a ono e bezuslovno sazreti, tada nai narodi,
narodi narodne demokratije Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Albanije,
ehoslovake, Poljske, Maarske i Grke upamtite i Grke! reie ga. Oni su
ti koji e resiti ta e biti: federacija ili konfederacija, i kada i kako e ona biti
oformljena. Ja mogu rei da to to sada vre nai narodi u velikoj meri olakava
reavanje ovog pitanja u budunosti. Isto tako mogu da podvuem, kada se
pristupi stvaranju takve federacije ili konfederacije, nai narodi nee pitati
imperijaliste i nee voditi rauna o njihovom oponiranju, nego e sami resiti
pitanje, polazei od svojih sopstvenih interesa u vezi sa interesima drugih naroda
i nune za njih meunarodne saradnje."
U Kremlju su estoko reagovali na ovu izjavu Dimitrova, iako ju je Pravda"
objavila. Praviti balkansku federaciju, a bez Sovjetskog Saveza! Tada se Staljin
odluio da otvoreno napadne Dimitrova preko Pravde". Tako je na dan 29
januara 1948 Pravda" objavila sledee saoptenje:
Mnogi itaoci iz SSSR-a obratili su se redakciji Pravde" pitanjima iji se smisao
svodi na sledee: znai li objavljivanje izjave Dimitrova u Pravdi" da se redakcija
Pravde" solidarie sa stavom Dimitrova po pitanju celishodnosti organizovanja
federacije balkanskih i podunavskih zemalja, ukljuujui tu i Poljsku,
Cehoslovaku i Grku i o neophodnosti stvaranja carinske unije meu njima.
460
ZASTAVA JE SPAENA
461
U vezi s tim redakcija Pravde" smatra neophodnim da da sledee objanjenje:
Prvo, ,,Pravda" nije mogla a da na svojim stranicama ne objavi izjavu druga
Dimitrova, koja je publikovana u tampi drugih zemalja, pri emu je razumljivo
da Pravda" nije mogla da unese nikakve izmene u tu izjavu.
Drugo, to ipak ne znai da se redakcija Pravde" solidarie sa drugom
Dimitrovom po pitanju federacije i carinske unije gore pomenutih zemalja.
Naprotiv, redakcija Pravde" smatra da tim zemljama nije potrebna problematina
i izmiljena federacija ili konfederacija, niti carinska unija, ve uvrenje i
odbrana svoje nezavisnosti i suvereniteta putem mobilizacije i organizacije
unutranjih narodnodemokratskih snaga, kako je to pravilno reeno o tome u
poznatoj deklaraciji devet komunistikih partija."
Posle ove izjave Dimitrova i demara preko Pravde", iz Moskve su odmah
upuene u Sofiju i Beograd depee da nove delegacije dou na savetovanje. ilas
nita nije znao o ovom telegramu iz Moskve, nego ga je Tito iz Beograda obavestio
da e doi Kardelj i Vladimir Bakari. Iz Bugarske krenula je delegacija u
najjaem sastavu, s Dimitrovom na elu. Osim njega poli su Vasil Kolarov i
Trajo Kostov. Kada je Titu bio predavan poziv za slanje nae nove delegacije u
Moskvu, nije naznaeno ko se poziva, ali su Rusi oekivali da e doi sam Tito.
Da je to bila njihova elja, najbolje se videlo, kada je Lavrentijev ponovo doao
kod druga Tita i obavestio ga da e u bugarskoj delegaciji biti Dimitrov. Time je
hteo da stavi do znanja da se oekuje da e doi i Tito. CK KPJ, meutim,
smatrao je da je dovoljno da tamo budu Kardelj, ilas i Bakari.
Dok su se Kardelj i Bakari pripremali za put u Moskvu, albanska vlada je
zatraila od jugoslovenske vlade da poalje dve jugoslovenske divizije u junu
Albaniju, jer se Enver Hoda plaio da e Grci okupirati neke delove albanske
teritorije u Epiru, za koje su tvrdili da pripadaju njima. Jugoslovenska vlada
razmotrila je albanski zahtev. U principu ona je bila za to da se ova pomo ukae,
ali datum odlaska divizija nije bio utvren. Jo ranije albanska vlada bila je
traila da joj Jugoslavija uputi jedan puk lovake avijacije. Albanski zahtev bio je
usvojen i taj jugoslovenski puk ve se bio nalazio u Albaniji.
U Moskvi se nije gledalo sa simpatijama na ove korake jugoslovenske i albanske
vlade. Molotov je uputio jedan otar telegram u Beograd u kome je rekao da se
sovjetska vlada ne slae sa sporazumom izmeu dve vlade. On je ak pretio da e
sovjetska vlada ovu svoju opomenu objaviti, ukoliko jugoslovenska i albanska
vlada ne povuku svoj sporazum.
Kardelj i Bakari stigli su u Moskvu u nedelju 8 februara, a sve do utornika, 10
februara, niko ih nije obavetavao ni o emu. Jedino je jedan inovnik iz aparata
CK SKP(b) Ljesakov, koji se nalazio u pratnji Jugoslovena, rekao da su doli
Bugari, i to glavni", pravei pritom aluziju na to to Tito nije doao na elu
jugoslovenske delegacije. U utorak Jugosloveni su bili obaveteni da treba da
budu u 9 sati uvee u Staljinovoj kancelariji u Kremlju. Kardelj, ilas i Bakari
stigli su tano u & asova. Nalazili su se u ekaonici ispred Staljinove
kancelarije. Tu su ekali deset-petnaest minuta, jer Bugari nisu dolazili.
Oko devet i petnaest otpoeo je sastanak. Staljin se nalazio na elu stola, a desno
od njega sedeli su Molotov, Maljenkov, danov, Suslov i Zorin. S leve strane od
Staljina sedeli su Dimitrov, Kolarov, Kostov, a zatim Jugosloveni: Kardelj, ilas,
Bakari.
Prema pismenom izvetaju koji je ilas podneo CK KPJ i dopunama koje je
uinio Edvard Kardelj, ovaj istoriski sastanak odvijao se na sledei nain:
Sastanak je otvorio Molotov, koji je odmah u uvodu rekao da postoje ozbiljna
razmimoilazenja izmeu Sovjetskog Saveza, s jedne strane, i Jugoslavije i
Bugarske s druge strane, pa da je to nedopustivo i s partiske i s dravne take
gledita".
Posle ovih Molotovljevih reci bilo je jasno o emu se radi. Staljin je bio namrgoen
i neprestano arao u svojoj belenici. Molotov je nastavio da nabraja uzroke toga
razmimoilazenja. Prvo je naveo sklapanje jugoslovensko-bugarskog ugovora o
savezu, zatim, kao drugu stvar, izjavu Dimitrova o federaciji istonoevropskih
zemalja i balkanskih drava, ukljuivi tu i Grku, i tree, Albaniju.
On je izneo da je sovjetska vlada bila poruila jugoslovenskoj i bugarskoj vladi
da ne sklapaju ugovor dok ne isteknu ogranienja po mirovnom ugovoru".
Meutim, kako je rekao Molotov, ove dve vlade su sklopile ugovor, a sovjetska
vlada je o tome saznala iz novina".
Govorei o drugom razlogu nesporazuma, Molotov je izneo u detalje sluaj sa
izjavom Dimitrova o federaciji i carinskoj uniji, zadravajui se naroito na delu
izjave o carinskoj uniji izmeu Bugarske i Rumunije.
Staljin je ovde prekinuo Molotova, pa je rekao:
Vidimo da se drug Dimitrov suvie zanosi na pres-kon-ferencijama, ne pazi ta
govori. A sve to god on kae, sve to god kae Tito, u inostranstvu se misli da je
to reeno sa naim znanjem. Eto, naprimer, bili su tu Poljaci kod nas. Pitam ih:
ta mislite o izjavi Dimitrova, a oni vele: Pametna stvar". A ja im kaem da to nije
pametna stvar. Onda oni odgovore da i oni
462
misle da to nije pametna stvar kada je takvo miljenje sovjetske vlade. Oni su
mislili da je Dimitrov dao izjavu sa znanjem i po nalogu sovjetske vlade, pa su
zato tu izjavu odobravali. Drug Dimitrov je pokuao da ovu izjavu naknadno
ispravi, preko nekog saoptenja bugarske telegrafske agencije. I ovom ispravkom
nita nije ispravio. On tvrdi ak kako je Austrougarska omela carinsku uniju
izmeu Bugarske i Srbije. Iz toga svako moe da izvue zakljuak: To znai
ranije su Nemci ometali, a sada Rusi."
Jo je Staljin dodao nekoliko svojih komentara u gornjem smislu, pa je onda
Molotov dovrio svoje izlaganje. Potom je uzeo re Dimitrov. Njegov govor stalno je
bio prekidan Sta-lj ino vini upadicama. Dimitrov je otpoeo sa izlaganjem da
Jugoslavija i Bugarska na Bledu nisu objavile tekst ugovora, nego samo
saoptenje da je postignut sporazum izmeu dve zemlje o tome da treba da se
ugovor napravi. Dimitrov je, dalje, govorio kako je Bugarska u takvim
ekonomskim tekoama da bez saradnje s drugim dravama ne moe da se
razvija. On je, dalje, primio Staljinovu kritiku svoje izjave, pa je rekao:
Tano je da sam se zaneo na konferenciji za tampu... U tome ga je Staljin
prekinuo:
Hteli ste da zablistate nekakvim novim recima. To je skroz pogreno, jer je
takva federacija neostvarljiva...
Dimitrov se branio:
Nema razlike u sutini izmeu spoljne politike Bugarske i Sovjetskog Saveza.
Staljin ljutito:
Ima krupnih razlika. To ne treba kriti. Uvek je lenjin-ska praksa uila da je
potrebno uoiti greke i to pre likvidirati ih.
Dimitrov:
Tano je, mi smo pogreili. Ali, uimo se i na tim grekama u spolj noj politici.
Staljin:
Vi ste stari politiki radnik i bavite se politikom vie od etrdeset godina, pa
sada hoete greke da ispravljate. Ne radi se o grekama kod vas, nego o
drukijem shvatanju nego to je nae.
Posle je Staljin ovu primedbu ponovio jo nekoliko puta, samo otrijim izrazima,
pa je na kraju rekao da on nema nita protiv toga da doe do federacije izmeu
Jugoslavije i Bugarske, ali nikako do federacije i carinske unije izmeu Ru-
munije i Bugarske. Oigledno da je Staljin smatrao da u bugarskoj vladi ima
veliki broj svojih ljudi koji su proveli u SSSR-u po deset-petnaest godina, pa je
mislio da e preko federacije izmeu Jugoslavije i Bugarske lake potiniti
Jugosla-
ZASTAVA JE SPAENA
463
viju kao najjai faktor u ovom delu Evrope. Georgi Dimitrov ve je bio bolestan,
oronuo, nije imao vie one upornosti kao ranije. A sada se Staljin trudio da
njegov autoritet to vie poljulja i javno preko Pravde", a takoe i na ovom
sastanku. Sto se tie carinske unije i federacije izmeu Bugarske i Ru-munije,
Staljin je bio protiv, jer je sa Rumunijom imao posebne planove.
Javio se za re Bugarin Kolarov. On je objanjavao kako su Rumuni takoe za
carinsku uniju sa Bugarskom.
Ja ne vidim ta je drug Dimitrov pogreio, jer smo mi poslali projekat ugovora
sovjetskoj vladi i ona nam nije dala nikakvu primedbu oko formulacije o
carinskoj uniji, nego samo oko definicije napadaa.
Na ove reci Kolarova Staljin se okrenuo Molotovu:
Je li tano da su nam poslali projekat ugovora? Molotov:
Pa, jesu... Staljin ljutito:
Pa i mi gluposti pravimo... Dimitrov je ovo iskoristio pa je rekao:
To je i razlog moje izjave, jer je projekat bio slat u Moskvu.
Staljin se opet okomio na Dimitrova:
Zatrali ste se kao komsomolac... Sve to god se radi iznosite kao baba na
ulicu... Hteli ste da zadivite svet, kao da ste jo uvek sekretar Kominterne...
Bugarska i Jugoslavija ne javljaju nita ta rade, nego mi sve to moramo da
doznajemo na ulici, pa smo tako stavljeni pred svren in...
Doao je red na Kostova da on govori. On je otpoeo sa izlaganjem ekonomskog
poloaja Bugarske. Tek je rekao nekoliko reci: Teko je biti mala i nerazvijena
zemlja... Ja bih hteo ovde da postavim neka ekonomska pitanja...", ali tu ga je
prekinuo Staljin:
Za to to vi govorite postoje odreena ministarstva, a ovde smo sazvali
sastanak da bismo prodiskutovali o razmi-moilaenjima u spoljnoj politici izmeu
SSSR-a, s jedne strane, i Bugarske i Jugoslavije, s druge strane. Kostov je
zautao. Re je uzeo Kardelj. On je prvo izjavio da je projekat jugoslo-vensko-
bugarskog ugovora bio poslat sovjetskoj vladi. To je bilo uinjeno pre
potpisivanja ugovora. Sovjetska vlada stavila je samo jednu primedbu da rok
ugovora treba da bude 20 godina, a ne za veita vremena", kako je bilo
predvieno u prvom projektu.
Staljin je opet pogledao ljutito Molotova, koji je potvrdio Kardeljeve reci. Kardelj je
dalje rekao da osim te sovjetske pri-
464
medbe na ovaj ugovor ne vidi da postoje bilo kakva razmimoi-laenja u politici
izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Staljin ovde prekide Kardelja:
Postoje razmimoilaenja, i to duboka. ta ete rei za Albaniju?
Kardelj je zatim izneo jugoslovensko gledite na odnose sa Albanijom. U tom
trenutku Jugosloveni jo nisu bili svesni injenice da Staljin namerno
upotrebljava jugoslovensko-alban-ske odnose kao sredstvo za pritisak na
Jugoslaviju. Tek kasnije postalo je jasno da je Staljin s unapred pripremljenim
planom iskoristio Envera Hodu, svoga glavnog agenta u albanskoj vladi, da
preko njega podmetne zahtev albanske vlade da se u Albaniju upute
jugoslovenske trupe.
Staljin je ponovo prekinuo Kardelja:
Ostaje injenica da se vi niste s nama konsultovali o slanju dve jugoslovenske
divizije u Albaniju.
Kardelj je odgovorio da je to tano da nije bilo konsulto-vanja izmeu
jugoslovenske i sovjetske vlade oko slanja ovih divizija u Albaniju. Dodao je da
definitivni sporazum o slanju ovih divizija nije bio jo zakljuen, da jugoslovenska
vlada nije bila jo odredila datum slanja tih trupa, iako je ona u principu voljna
da prihvati zahtev albanske vlade, da taj korak jugoslovenske vlade ne znai
nikakvo ugroavanje mira, da je to uinjeno samo u odbranu nezavisnosti
Albanije od pretnji spolja, da je jo ranije albanska vlada molila da se poalje u
Albaniju jedan puk jugoslovenske avijacije, to je i uinjeno, pa nije bilo nikakvih
meunarodnih komplikacija.
Kardelj je ponovo podvukao da se on ne sea ni jednog drugog slinog pitanja iz
oblasti spoljne politike po kome se jugoslovenska vlada nije konsultovala sa
sovjetskom vladom.
Staljin je opet ljutito upao Kardelj u u re:
Nije tano. Vi se uopte ne konsultujete.
Kardelj ustvari nije mogao dalje ni da govori zbog stalnih Staljinovih upadica.
Staljin vie i nije diskutovao, nego je davao direktive.
Posle je uzeo re Molotov. Proitao je iz jugoslovensko-bugarskog ugovora pasus
da e Jugoslavija i Bugarska raditi u duhu Ujedinjenih nacija i podravati svaku
inicijativu koja bi bila upravljena na odranje mira i protiv svih arita agresije".
Dimitrov je tada rekao da je smisao ugovora takav da se borba protiv arita
agresije vee za akciju Ujedinjenih nacija, na to Staljin upada:
To je preventivni rat, to je najobiniji komsomolski ispad. To je obina
dreava fraza, koja samo daje materijal neprijatelju...
ZASTAVA JE SPAENA
465
Molotov se zatim osvre na bugarsko-rumunsko saoptenje
0 usklaivanju privrednih planova i kae da to ustvari znai spajanje Bugarske i
Rumunije.
Staljin tu upada i kae da su carinske unije uopte nerealnost. Kardelj na to
dodaje da se neke carinske unije u praksi ne pokazuju ravim. Staljin je pitao
Kardelja da navede koji primer, a Kardelj je pomenuo Beneluks.
Staljin, prezrivo:
Pa to nije nita! Kardelj:
Pa tu je Belgija, tu je Luksemburg... Staljin:
I niko vie... Kardelj:
, Tu je i Holandija... Staljin:
Nije... Kardelj:
Jeste, pa zato se i zove Beneluks, to jest Belgija, Neder-land (Holandija) i
Luksemburg.
Staljin ljutito:
Nije, kad kaem.
Kardelj je video da vie nema smisla diskutovati, jer Staljin negira i takva fakta
kao to je postojanje Beneluksa.
Staljin je nastavio da govori Dimitrovu da je usklaivanje privrednih planova
Bugarske i Rumunije besmislica, jer bi ujnesto saradnje dolo do kavge izmeu
Bugarske i Rumunije. Ovde je Staljin izneo prvi put otvoreno svoj plan za
federaciju izmeu pojedinih istonoevropskih zemalja. Rekao je da treba stvoriti
tri federacije: jednu izmeu Poljske i ehoslovake, drugu izmeu Rumunije i
Maarske, treu izmeu Bugarske
1 Jugoslavije. Okreui se ka Dimitrovu rekao je:
Bugarska i Jugoslavija mogu ve sutra da je stvore, jer je Bugarska suverena
drava.
Kardelj je odgovorio da smo i mi za federaciju, da smo hteli da je stvorimo jo
1944 godine kad ni jedna ni druga drava nisu bile jo definitivno oformljene, pa
da se to oformi javan je izvri na istoj osnovi. To je tada bilo onemogueno zbog
spoljnog pritiska. Jugoslavija i Bugarska su se oformile kao drave, pa se sada ne
sme uriti s federacijom, imajui u vidu meunarodne i unutranje momente. Na
Bledu se raspravljalo o tome pitanju i odlueno je da do federacije doe
postepeno.
Meutim, Staljin je jo jednom upao:
30
-466
Ne, nego odmah ima da se proglasi federacija. Ukoliko pre, utoliko bolje. To je
sazrelo. Prvo treba da se ujedine Bugarska i Jugoslavija, a zatim da im se pripoji
Albanija.
Staljin je ovde ak poeo i da govori o tome kako bi se nova drava trebalo da
zove.
Tada je uzeo re Kardelj, ponovo izneo jugoslovensko gledite, pa zatim govorio o
odnosima sa Albanijom, naglaujui da u sutini nema nikakve razlike izmeu
jugoslo venskih i sovjetskih shvatanja u spoljnoj politici.
Staljin je ovde opet ponovio ono to je ve rekao Di-mitrovu:
Netano je da razmimoilaenja izmeu nas ne postoje. I mi, Lenjinovi uenici,
mnogo smo se puta razmimoilazili sa samim Lenjinom, ak se posvaali po nekoj
stvari, ali posle smo sve prodiskutovali, utvrdili stavove i ili dalje... Eto, na-
primer, mi se ne slaemo s vama da treba pomagati grke partizane. Tu mislimo
da smo mi u pravu, a ne vi, Jugosloveni... Istina, i mi moemo da greimo... Eto,
posle rata zvali smo mi neke kineske drugove ovde u Moskvu i rekli im da
smatramo da nema uslova za razvitak ustanka u Kini i da treba da kineski
drugovi trae modus vivendi sa an Kaj ekom i da raspuste svoju armiju.
Kineski drugovi ovde, pred nama, na recima su se sloili sa sovjetskim
drugovima, a kad su otili u Kinu, oni su uinili neto drugo. Oni su okupili svoje
snage, organizovali vojsku i sada tuku an Kaj Seka. Eto, na primeru Kine mi
smo pogreili. Pokazalo se da su drugovi Kinezi u pravu, a ne sovjetski drugovi,
ali to nije sluaj kod vas na Balkanu, to nije sluaj s grkim partizanima...
Tada je Staljin uputio jedno direktno pitanje Kardelju:
Da li ste vi sigurni da e grki partizani pobediti? Kardelj je odgovorio:
Oni imaju izgleda na pobedu, ukoliko se strana intervencija ne povea i ako
ne naprave krupne politike i strate-giske greke.
Kad je ova tema bila do kraja iscrpena, Dimitrov je ponovo pokrenuo neka
ekonomska pitanja izmeu SSSR-a i Bugarske. Staljin mu je kratko odgovorio:
O tome emo razgovarati sa zajednikom jugoslo vensko-bugarskom vladom...
Meutim Trajo Kostov je opet pokrenuo diskusiju o ekonomskim pitanjima.
Izneo je da je vlada SSSR-a sklopila po Bugarsku vrlo nepovoljan ugovor o
tehnikoj pomoi.
Staljin je odgovorio Kostovu da napravi zapisoku", za-beleku, pa e Molotov da
vidi ta je s time.
Diskusija se dalje razvijala oko odnosa balkanskih zemalja sa Italijom. Postavilo
se pitanje kakav odgovor dati na zahtev
ZASTAVA JE SPAENA
467
italijanske vlade da je SSSR i Jugoslavija podre u njenom zahtevu da dobije
upravu nad svojim bivim kolonijama u Africi. Staljin je govorio da treba podrati
zahtev italijanske vlade, pa je ak pitao Molotova je li u tom smislu ve odgovor
poslat. Posle je Staljin objanjavao zato to treba uiniti:
Nekada su carevi, kad nisu mogli da se pogode oko po-dele plena, davali
spornu teritoriju najslabijem feudalcu, da bi je u zgodnom momentu lake oteli
od njega. Feudalac je obino bio stranac, pa su ga carevi utoliko lake svrgavali
kada bi im dosadio...
Pritom se Staljin prvi put nasrne jao ove veeri.
Razgovor je konano bio zavren oko ponoi. Njegova je osnovna karakteristika
neobino otar Staljinov ton. Osnovno prekoravanje ilo je na raun Bugara,
mada je pritom Staljin otvoreno ciljao na Jugoslovene.
Ovoga puta Staljin nije zvao niti Jugoslovene niti Bugare na veeru u svoju vilu,
kao to je bio obiaj pri ranijim sastancima.
Kada su se Kardelj, ilas i Bakari vratili sa sastanka kod Staljina u zgradu
jugoslovenske ambasade, oni su poeli da di-skutuju o sastanku. Njihova je
jednoduna ocena bila da Staljin trai hitnu federaciju izmeu Jugoslavije i
Bugarske da bi razbio unutranje jedinstvo Jugoslavije i da zbog toga ne treba
uriti s ovom federacijom.
Sutradan su se sastali Dimitrov, Kardelj i ilas. Dimitrov kao da je nazirao
Staljinove namere, pa je u jednom trenutku rekao:
Ne radi se ovde o kritici mojih izjava, nego o neem drugom.
Dimitrov je dalje govorio:
Nama i vama daleko e biti lake da se podignemo, jer polazimo od mnogo
vieg nivoa proizvodnih snaga, od veeg kulturnog stepena stanovnitva nego to
je to bio sluaj u SSSR-u.
Na sastanku od 10 februara Staljin je, poto je nekoliko puta ponovio kako se
Jugosloveni ne konsultuju sa sovjetskom vladom po spoljnopolitikim pitanjima,
odjednom rekao da se to ne srne vie ponavljati, pa je saoptio jugoslovenskoj
delegaciji da mora da potpie ugovor o konsultovanju po spoljnopolitikim
pitanjima sa vladom SSSR-a. U noi izmeu 11 i 12 februara, iza ponoi, Kardelj
je dobio hitan poziv da se javi Molotovu. Kad je Kardelj tamo doao, Molotov je
izneo pred njega dva par eta hartije na kojima je ve bio gotov tekst ugovora o
uzajamnom konsultovanju o spoljnopolitikim pitanjima izmeu vlade SSSR i
vlade Jugoslavije. O tome Kardelj kae:
468
Gledao sam ta dva pareta hartije u plavim koricama i sluao glas Molotova:
Potpiite to", a u meni je sve vie raslo ogorenje to se sve to mora raditi u
takvoj formi, iako, naravno, jugoslovenska vlada nije bila protiv uzajamnog kon-
sultovanja. Zato potpisivati takvu izjavu, kad ni dotle nita drugo nismo radili
do ono to se u njoj govori... Sve me je to poniavalo, bio sam ogoren, zbunjen...
Potsealo me sve to na diktat malim zemljama od strane jakih i silnih... Mislio
sam ta da radim, da li da potpiem ili ne, pa sam se odluio da ipak potpiem,
da dalje ne komplikujem stvari... U zbunjenosti uzeo sam pero i potpisao se na
pogrenom mestu, onde gde je trebalo da se potpie Molotov... Tako smo morali
itavu stvar da ponovimo sutra u podne, dok se sve to prepisalo...
Ovaj sastanak u Kremlju faktiki je znaio poetak Sta-ljinovog otvorenog
pritiska na Jugoslaviju. On je stavio u pokret itav svoj aparat, i to u svim
zemljama. Prva akcija osetila se u Rumuniji. Tu je odjednom bilo izdato
nareenje da se poskidaju sve Titove slike. Sovjetska crna propaganda plasirala
je vest o tome u zapadnu tampu. Tako je pariki Figaro" od 12 februara pisao:
Prema vestima koje stiu iz Bukureta, Komunistika partija Rumunije naredila
je da se portreti marala Tita uklone iz svih izloga gde je ef jugoslovenske vlade
figurirao u drutvu marala Staljina, Dimitrova i Groze. U Bukuretu se ire naj
razlici ti j i glasovi o maralu Titu, iji poloaj ne izgleda sada tako siguran kao
to se uopte veruje. On kao da je izgubio poverenje Moskve. Ovi glasovi se zasad
ne mogu proveriti, ali zasluuju da budu zabe-leeni."
U Tirani sovjetski otpravnik poslova Gagarinov na prijemu u ast godinjice
Crvene armije, posle zdravice jugoslo-venskog poslanika bratstvu ruske,
albanske i jugoslovenske armije, predloio je zdravicu za Tita pod uslovom:
ukoliko njegovo delo jaa demokratski front u svetu".
Josip Dera, tadanji na poslanik u Tirani, reagovao je na ovu provokaciju i
odmah obavestio nau vladu o ispadu Gaga-rinova1.
Meutim, Staljin se nije zadovoljio samo ovim opomenama, skidanjem slika,
zdravicom u Tirani, nego je stavio do znanja
1 U jednom pismu Josip era ovako mi je opisao taj incident: Bilo je to na
ruskom prijemu, u ruskoj ambasadi, mislim 23 februara 1948 uvee, na dan
Crvene armije. Sjedjeli smo, po tadanjem obiaju, odvojeni u manjoj sobi: Enver
Hoda, Koi Dzodze, Baluku naelnik albanskog Generaltaba i moda jo neki
Albanac, zatim Gagarinov i pukovnik Sokolov, vojni atae, od naih Zlati i ja.
Nisam siguran da li je bio i bugarski poslanik Stankulov. Gagarinov
je
ZASTAVA JE SPAENA
469
Jugoslovenima da e preduzeti i ozbiljnije korake da ih natera na pokornost.
Jugoslavija je u to vreme u svojoj spoljnoj trgovini bila orijentisana ogromnim
delom na istone zemlje, u prvom redu na Sovjetski Savez. Preko 50% izvoza ilo
je u te zemlje, a naroito je Jugoslavija zavisila od SSSR-a u nekim bitnim
sirovinama, kao naprimer u nafti, pamuku i tome slinom.
Ba u to vreme s nae strane izraena je elja da se proiri postojei trgovinski
sporazum i da se produi za itavu 1948 godinu, jer je postojei sporazum vaio
svega do aprila 1948 godine. Mikojan je ranije u razgovoru s ilasom pristao na
te pregovore. Kada je pomonik ministra spoljne trgovine Bogdan Crnobrnja
zapitao sovjetskog zamenika ministra spoljne trgovine Krutikova da li naa
trgovinska delegacija moe da doe u Moskvu, jer se ve vie od dva meseca eka
na poetak pregovora, Krutikov je odgovorio da Jugoslavija ne treba da alje
trgovinsku delegaciju u Moskvu. To je znailo praktino obustavu trgovinskih
veza izmeu Jugoslavije i SSSR-a, to je znailo da Jugoslavija vie nee imati
nafte i pamuka. To je znailo estok ekonomski pritisak. Prosto se ovek pitao da
li je mogue da jedna socijalistika zemlja primenjuje takva sredstva protiv druge
socijalistike zemlje, i to jedna velika zemlja prema drugoj maloj.
Neposredno iza toga, Tito je sazvao za 1 mart sednicu Centralnog komiteta
Komunistike partije Jugoslavije. Sednica je otpoela pre podne u Titovom stanu
u Rumunskoj ulici broj 15. Meu prisutnim nalazio se i Sreten Zujovi. Njegovo
ponaanje u poslednje vreme bilo je vrlo udno. Otuio se od ostalih lanova
CK. Odravao je s njima samo sluben kontakt na
ovisok ovjek, iljatog nosa, neruski tip, ut, mrav, ima neto od jezuite.
Bistre oi, zlobne. Nervozan i drzak po izgledu.
Atmosfera uobiajena na tadanjim prijemima: buna pomalo, namjeteno
intimna, na stolu pia i jela uz stalno nuenje. Nalazili smo se u fazi zdravica: i ja
sam odrao jednu bratstvu ruske, albanske i nae armije i njihovih
komandanata. Odmah potom digao je au Gagarinov, predlaui vrlo
razgovjetno: zdravicu ,,u ast marala Tita, ukoliko njegovo djelo jaa
demokratski front u svijetu".
Zavladala je neugodna stanka. Ni ja ni iko drugi vjerojatno u taj as nije
dovoljno ocijenio rijei koje su pale, ali su one ipak bile reene. Ja sam se prilino
uzbudio, digao au i gledajui u Gagarinova rekao da predlaem da se pije kao
uvijek dosad bez rezerve". Svi su ispili svoje ae, na tu stvar se niko nije
vraao, ali ranijeg raspoloenja je nestalo.
Idui kui poslije toga, u istim kolima sa Zlatiem, poto me stvar kopkala,
odmah sam ga upitao: u li ti, Savo, to ono ree Gagarinov?" On se izvlaio
kao da nije uo potpuno jasno, ne tvrdei nita odreeno. Ipak smo se sloili da
bi to bio odraz gluposti ili pokvarenosti Gagarinova lino, mnogo vie nego odraz
jedne politike prema Jugoslaviji, kao to se kasnije pokazalo."
AS
ca <u X
1 I rt
gus
i
<N
TI W Jd
2
05
o
C5
o
s
c
o rt th K o b _w
o - rt 3 M1
n C __, M
-M qj o3 C >to H "O
<u rt *j o Ji
^^^^ rtS
T3 o o rt ^ g .2 ?, -C ^3
o
w t> o W o .S
r-> rt
<L> m O
Sp
M
472
Zatim je ilas govorio o poverljivom razgovoru koji su on, Kardelj i Bakari imali
s Dimitrovom posle sastanka sa Staljinom.
Javio se za re Aleksandar Rankovi. I on je bio za to da se federacija s Bugarima
ne pravi odmah:
Bugarski CK rastrzan je frakciskom borbom koja se pre-nela i na lanstvo.
Postoje tri frakcije. U prvoj su Trajo Kostov i Jugov, u drugoj ervenkov i
ankov, a u treoj Dimitrov sam pliva izmeu ove dve. Poslednja reorganizacija
bugarskog CK pokazuje da se potiskuju ljudi koji su se razvijali u Bugarskoj... U
Bugarskoj Rusi imaju uvid u sve stvari. Oni dre potpuno u svojim rukama
Ministarstvo unutranjih poslova.
Posle se diskutovalo jo o vojnim pitanjima, pa je sednica zavrena.
Jedini ovek koji na ovoj sednici nije progovorio ni reci bio je Sreten Zujovi
Crni. On je samo paljivo kao i uvek beleio ta je ko rekao.
Dakle, CK je na ovoj sednici jednoglasno, osim Zujovia koji je utao, zauzeo
vrst stav prema sovjetskim zahtevima. Jo na ovoj sednici Tito je ukazao da je
osnovna stvar ovde pitanje nezavisnosti Jugoslavije.
Na sednici je zakljueno da se o stvarima o kojima se diskutovalo nikom nita ne
govori, da se sve dri u najveoj tajnosti, jer bi bilo tekih posledica kad bi te
stvari izbile u javnost, a naroito ono u pogledu ekonomskog pritiska od strane
SSSR-a. Mali je broj ljudi u Jugoslaviji faktino znao u to vreme kakvi su krupni
dogaaji na pomolu. Novine su tih dana pisale o pripremama za proslavu 8
marta, meunarodnog dana ena, o pripremama za setvu, o velikoj pobedi
jugosloven-skog trkaa Stefanovia na kros-kontriju Humanitea" u Parizu.
Borba" je 2 marta objavila i govor Marcela Caehina, veterana CK KP Francuske:
Nimalo se ne udim to je u ovoj trci pobedio Jugoslo-ven, jer ja sam bio u
Jugoslaviji i video s kakvom ljubavlju i voljom rade i bore se za bolji ivot
Jugosloveni pod vodstvom svoga voljenog marala Tita.
Dakle, CK KPJ na svojoj sednici od 1 marta zauzeo je stav potpuno suprotan
sovjetskim zahtevima. Ubrzo su sa Staijinove strane dole nove mere. Na dan 18
marta, general Barskov, ef sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, saoptio je Koi
Popoviu da je maral Bulganjin, ministar oruanih snaga SSSR, naredio da se,
po odluci sovjetske vlade, odmah povuku vojni sa-vetnici i instruktori iz
Jugoslavije, jer da su u njoj okrueni nedrueljubljem, da se u Jugoslaviji ne
postupa prijateljski prema njima".
ZASTAVA JE SPAENA
473
Dan kasnije otpravnik poslova sovjetske ambasade Armja-ninov traio je posetu
kod Tita i proitao depeu sovjetske vlade da se iz Jugoslavije takoe povlae svi
civilni strunjaci.
Ove odluke odmah su izvrene. Sovjetski strunjaci su: saoptili da imaju
nareenja da idu. U vojsci i graanstvu ljudi su pitali ta to treba da znai. Tito
je spremao odgovor sovjetskoj vladi, kad je kod njega zatraio posetu pretstavnik
SKP(b) u Kominformu, Judin. Tito ga je odmah primio. Judin nije ni jednom re
ju pominjao pismo niti sukob sa SSSR-om, nego je zamolio Tita da napie lanak
za organ Kominforma. Da li je-Judin samoinicijativno doao do Tita, da li je on
ve znao za. sukob? Oigledno da Judin nije doao sluajno, ve je, traei,
lanak od Tita, imao da izvri ustvari jo jedan pritisak na. njega. Tito mu je
odgovorio da e dati lanak ukoliko bude imao-vremena da ga napie.
Tog istog dana Tito je poslao pismo Molotovu. U njemu se osvrnuo na povlaenje
sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka. Povodom motivacije da se prema vojnim
strunjacima nije u Jugoslaviji postupalo prijateljski, Tito je, pobijajui tu
tvrdnju, otvoreno rekao u pismu da smatra da to nije pravi uzrok njihovog
povlaenja:
Iz svega toga proizilazi da gornji razlozi nisu uzrok takvim koracima Vlade SSSR-
a i naa bi elja bila da nam Vlada SSSR-a otvoreno saopi u emu je ovdje stvar,
da nam ukae na sve to-ona misli da nije u skladu sa dobrim odnosima izmeu
naih dviju zemalja. Mi smatramo da je ovakav tok stvari tetan za obje zemlje-i
da e se prije ili kasnije morati ukloniti sve ono to smeta prijateljskim odnosima
izmeu naih zemalja.
Ukoliko Vlada SSSR-a crpe svoje informacije od raznih drugih ljudi, to mi
mislimo da prema takvim informacijama treba biti oprezan, jer one nisu uvijek ni
objektivne, ni tane, ni dobronamjerne."
Titovo pismo je odmah otilo u Moskvu. Kakav e biti odgovor?
Prolazio je dan za danom. Svetska javnost nije ni slutila ta se dogaa. Ba u to
vreme u veini zapadnih listova bio je razvijen nov talas propagande protiv
Jugoslavije, naroito u vezi s izborima u Italiji. Objavljivane su vesti da
Jugoslavija nema miroljubive namere prema Italiji, da u jugoslovenskim
gradovima prema italijanskoj granici postoje naprave za bacanje raketa V-l i V-3
sa radijus'om od 500 do 1.500 kilometara i da se svakog asa moe oekivati
bombardovanje italijanskih gradova. Drugi italijanski listovi javljali su da
Jugoslavija sprema napad na Trst i Italiju, kao i da je za pohod na Italiju.
474
ZASTAVA JE SPAENA
475
ve spremno 28 brigada peadije i 9 artiljeriskih diviziona. U Rimu je bilo
tampano i rasturano na stotine hiljada letaka o tobonjoj mobilizaciji
Jugoslovenske armije i njenoj koncentraciji na granici Slobodne Teritorije Trsta.
Vlade SAD, Velike Britanije i Francuske dale su u tom momentu deklaraciju o
potrebi izmene odredaba ugovora o miru sa Italijom i ustupanja STT Italiji.
Staljin je dobro koristio ovu situaciju pritiska Zapada na Jugoslaviju. Smatrao je
da e mu to olakati posao.
Tih dana Tito je oekivao Staljinov odgovor. Nije dugo ekao. Bio je u Zagrebu
kad su kod njega zatraili posetu sovjetski ambasador Lavrentijev i otpravnik
poslova Armjaninov.
Uli su u sobu u kojoj se nalazio Tito za jednim malim stolom. Lavrentijev je
drao u ruci Staljinov odgovor. Odmah posle rukovanja Lavrentijev je predao
pismo, tako da su i Tito i sovjetski pretstavnici ostali da stoje, jer im Tito nije bio
ponudio da sednu.
Tito je stajao za svojim stolom, jednom rukom se naslonio na sto, a drugom je
prelistavao pismo koje je na brzinu itao.
Kako se tada Tito oseao, ta je mislio? Evo ta on o tome kae:
Kad sam preletio oima preko prvih redaka, uinilo mi se kao da me je oinuo
grom. A Lavrentijev i Armjaninov piljili su u moje oi da vide kakvo e biti moje
reagovanje. Ja nisam ni trepnuo, uzdravao sam se to god sam vie mogao.
Lavrentijev je zakoraio prema meni, neprekidno me fiksirajui. Nije dugo mogao
da izdri i prije nego to sam stigao da preem oima itavo pismo, koje je imalo
osam stranica, zapitao me je:
Kada emo dobiti odgovor?
Ja sam mu kratko odgovorio: Razmotriemo pismo.
Time je sastanak bio zavren. Nije trajao vie od tri do etiri minute."
Posle je Tito uzeo da ita pismo. Imalo je osam stranica kucanih mainom na
ruskom jeziku. Na vrhu je ljubiastim mastilom bilo napisano: Sekretno".
Sam ton pisma bio je neobino grub, zapovedniki, a sa-drina potpuno
odgovarala takvom tonu. Pismo je poinjalo recima: Va odgovor smatramo
neistinitim i zbog toga potpuno nezadovoljavajuim." U prvome delu pisma Staljin
i Molotov navode razloge opozivanja sovjetskih strunjaka. Tu oni izvlae, kao
razlog povlaenja, ak i poznatu izjavu Milovana ilasau zimu 19441945,
povodom sluajeva silovanja od strane oficira i vojnika Crvene armije, iako je sam
Staljin bio rekao da je ta stvar likvidirana. Dalje, Staljin i Molotov estoko
napadaju jugoslo vensku vladu zato to je spreila sovjetske civilne strunjake da
dobi ja ju ekonomske informacije mimo nje.
Staljin i Molotov traili su pravo da njihovi strunjaci mogu da dou u koje god
hoe jugoslovensko ministarstvo i da od svakog inovnika dobiju svaku
informaciju koju trae. Staljin i Molotov su, dalje, tvrdili da se sovjetski
pretstavnici u Jugoslaviji stavljaju pod kontrolu organa dravne bezbednosti
Jugoslavije, da se to isto ini i prema pretstavniku SKP(b) u organu Kominforma,
Judinu, pa onda zakljuuju: Nee biti suvino ako napomenemo da na slinu
praksu nadzora nad sovjetskim pretstavnicima nailazimo samo u buroaskim
zemljama, i to ne u svima."
U drugom delu pisma Staljin i Molotov pokuavaju da itav sukob izmeu SSSR-
a i Jugoslavije prikriju ideolokom diskusijom. Oni tu izraavaju svoju
zabrinutost zbog poloaja Komunistike partije Jugoslavije, tvrde da je ta partija
jo uvek u polulegalnom stanju, da se u jugoslovenskoj komunistikoj partiji ne
osea duh politike klasne borbe, da rastu kapitalistiki elementi i u gradu i na
selu, a da rukovodstvo partije ne preduzima mere da bi ograniilo kapitalistike
elemente, da se partija utopila u Narodni front, da se u partiji ne osea
unutarpartiska demokratija, da CK nije izabran ve kooptiran, da nema kritike i
samokritike u partiji, da je sekretar partije za kadrove ministar dravne
bezbednosti, pa se prema tome partiski kadrovi stavljaju pod prismotru ministra
dravne bezbednosti. Tu Molotov i Staljin vele od reci do reci: Po teoriji
marksizma partija je duna da kontrolie sve dravne organe u zemlji, pa meu
njima i ministarstvo dravne bezbednosti, a u Jugoslaviji ispada obrnuto, poto u
sutini partiju kontrolie ministarstvo dravne bezbednosti."
Dalje, Staljin i Molotov optuuju rukovodee ljude u Jugoslaviji da kriom, iza
lea, klevetaju Sovjetski Savez, da je smeno sluati prie sumnjivih marksista
tipa ilasa, Vukma-novia, Kidria, Rankovia i drugih o SKP(b)". Kao pretnja za
ovakve stvari navodi se sluaj Trockog: Mi mislimo da je politika karijera
Trockog dovoljno pouna."
Proitavi pismo, Tito je pozvao Kardelja, ilasa, Rankovia i Kidria telefonom
da odmah dou do njega, jer je stigao Staljinov odgovor.
Tito je polako etao gore-dole u svojoj sobi1 razmiljajui o sadrini pisma, zatim
je posle nekog vremena seo za sto i
1 U leto 1952 godine razgovarao sam jednom s drugom Titom o pojedinim fazama
borbe protiv Kominforma, o Staljinovoj taktici. Tom prilikom, u nevezanom
razgovoru, drug Tito je izneo ove misli:
Osnovna slabost Staljinova bila je u tome to je ablonski gledao na Jugoslaviju,
to nije htio, to nije elio da vidi da se u Jugoslaviji stvara neto novo. Zbog tog
svog a priori negativnog stava on nije mogao da shvati sutinu karaktera nae
revolucije, naroito jednu od osnovnih stvari nae revolucije, koliko je kroz rat,
kroz sve tekoe kroa
476
poeo da pie nacrt odgovora. Za dva sata je zavrio. Na tekoj hartiji, dugog
formata, sa zaglavljem: Pretsednik Ministarskog sa veta, ministar narodne
odbrane, maral Jugoslavije Josip Broz Tito", neobino krupnim slovima Tito je
napisao-33 stranice odgovora.
Potom su stigli Kardelj, ilas, Rankovi i Kidri i proitali pismo. U njemu su bili
poimenino napadnuti ba Dilas, Rankovi, Kidri i Svetozar Vukmanovi
Tempo; nazvani su ak sumnjivim marksistima".
koje smo prolazili, ojaala svijest najirih narodnih masa o snazi f ljepoti
nezavisnosti svoje domovine, gordost koja se javlja kod ovog naroda koji se tolike
vijekove rve s raznim osvajaima, svijest da se stvara neto novo...
Staljin nije vjerovao, jo od 1944 godine, da smo mi u Jugoslaviji sve to postigli
kroz jednu strahovitu borbu. On je bio pod utiskom niza neuspjeha koje su
radniki pokreti u svijetu doivjeli izmeu dva rata, pa se u njemu uvrijeilo
duboko nepovjerenje prema svemu izvan SSSR-a. A osnovnu krivicu ba za takav
razvoj u radnikom pokretu snosi on, jer su njegove direktive pojedini
rukovodioci u tim zemljama u ivot slijepo sprovodili. To je bila posljedica
njegovog ablonskog gledanja, nepravilnog procjenjivanja situacije, a povrh svega
metode krutog rukovoenja iz jednog centra.
Kako se samo u Kominterni pogreno procjenjivala situacija u raznim zemljama.
Pogledajmo rezolucije Kominterne izmeu dva rata, pa se zapitajmo koliko su one
odraavale stvarnost, koliko su one tane bile, sjetimo se koliko su se smijene
pokazale u ivotu. Zar nije Ma-nuilski 1939 godine govorio da je Njemaka
najzrelija za revoluciju, a dvije godine kasnije, ti isti njemaki radnici i seljaci,
obueni u Hitle-rove uniforme, dogurali su do pred vrata Moskve...
Staljin je potcjenjivao i jo uvijek potcjenjuje sav radniki pokret izvan SSSR-a;
mislio je da i mi u Jugoslaviji neemo moi da pobijedimo bez njihove pomoi,
smetala mu je naa borbenost ak kada smo se borili i protiv Hitlera... On se,
dalje, mnogo pouzdavao u svoj autoritet... Mislio je da niko ne moe odvojiti
jugoslovenski narod od njega. On je imao velikih iluzija u tobonje tradicionalne
veze izmeu Rusa i Jugo-slovena...
Zbog svog nerealnog procjenjivanja situacije u Jugoslaviji i tog ablonskog
odnosa prema Jugoslaviji, svoje ogromne opijenosti poslije pobjede u Drugom
svjetskom ratu, Staljin je slabo procijenio situaciju u Jugoslaviji i promaio u
svom napadu. On se nije potrudio ni jednog trenutka da shvati da se u
Jugoslaviji dogaa neto novo, nije osjetio novi duh koji je vladao u
Komunistikoj partiji Jugoslavije od 1937 godine pa nadalje, nije htio da uvidi
injenicu da kod nas ljudi do kraja diskutuju o svim stvarima, da nai komunisti
ne primaju stvari samo zbog autoriteta, nego zbog toga to se svojim oima
uvjeravaju da je crno crno, da je bijelo bijelo. Poslije rata mnogi nai ljudi
odlazili su u Sovjetski Savez, vidjeli su tamo stvari koje im se nisu dopadale.
Naviknuti na slobodu miljenja, oni su o tome javno govorili, bez neke zle
namjere, a Staljin je shvatao da je to direktno napad na njega, na SSSR. To je
njegovu srdbu jo vie razjarivalo.
Da Staljin napravi ravu procjenu situacije u Jugoslaviji, mnogomu je doprinio i
NKVD. Ljudi iz NKVD-a nisu smjeli da ga iz Jugoslavije obavjetavaju drukije
nego to su mislili da e njemu biti po volji
ZASTAVA JE SPAENA
477
Jasno je ta su Staljin i Molotov time hteli. Hteli su da pocepaju CK KPJ, da prvo
srue jednu grupu, pa onda sve. Nije sluajno ni to da su prvo poeli ba sa ovom
etvoricom. Ti drugovi su rukovodili upravo onim sektorima u kojima je NKVD
naroito vrio pokuaje infiltracije: privreda (Kidri), vojska (Vukmanovi),
ministarstvo unutranjih dela (Rankovi), propaganda i tampa (ilas).
ilas je shvatio ta je cilj Staljina i Molotova, ali je smatrao za potrebno da kae
sledee reci Titu:
Stari, ako smatra da je potrebno da nas etvorica koji smo ovdje poimenino
napadnuti damo ostavke, ja sam spreman da to odmah uinim.
Tito je skoio:
A ne. Hoe oni da razbiju na CK! A koga bih vraga ja radio kad vi odete?
Seli su sva petorica i posavetovali se. Jednoduno su resili da itavu ovu stvar
iznesu pred Plenum CK i da obaveste sva republika rukovodstva. Plenum je
zakazan za 12 april u Beogradu. Odlueno je da se na Plenumu prodiskutuje
itava situacija i da se uputi odgovor Moskvi.
Kad su se Kardelj i drugovi vraali iz Zagreba u Beograd vozom, diskutovali su o
daljem razvoju odnosa sa SSSR-om. Tom prilikom drug Kardelj je govorio:
Iz ovoga vraanja nema... Ja znam dobro Ruse... Poznajem njihovu logiku...
Oni e nas ak proglasiti faistima, da bi stvorili pred svetom moralno-politiko
opravdanje za borbu protiv nas... Kad bi mogli, oni bi nas i silom likvidirali. Veru-
jem da se na to nee odluiti samo iz spoljno-politikih razloga...
Desilo se da su se tih dana navravale tri godine od potpisivanja Ugovora o
prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji izmeu SSSR-a i
Jugoslavije. Obiaj je bio da se na svaku godinjicu tog Ugovora izmene
pozdravni telegrami izmeu Staljina i Tita. Ni te godine ta prilika nije bila
proputena, samo je stil bio daleko hladniji. To je ujedno bila i po-slednja izmena
telegrama izmeu pretsednika dveju vlada. Tito je 11 aprila poslao Staljinu
sledei telegram:
Oni su se trudili da nazru ta Staljin i aparat oko njega misli o Jugoslaviji, pa su
u jugoslovenskoj stvarnosti svuda eprkali ne bi li pronali i najmanju mrvicu
koja bi potvrdila Staljinova pograna miljenja.
Ja mislim da Staljin ovu greku nije napravio samo u sluaju Jugoslavije. Jo
mnogo drugih pogrenih procjena situacije imao je on poslije ovog rata.
..
Ovo su, po mom miljenju, uzroci pogrene Staljinove strategije u savlaivanju
otpora Jugoslavije. Uvijek je tu procjena situacije bila pogrena, pa su
predlagana sredstva za rjeenje situacije u njihovu korist uvijek zakanjavala. A
kad se on konano odluio 1949 da protiv Jugoslavije upotrebi i oruanu silu,
situacija ga je ve bila pretekla. Juaosio-vensko pitanje nije vie bilo samo
jugoslovensko, nego svjetsko...
478
ZASTAVA JE SPAENA
479
,,U ime naroda i vlade FNRJ i u svoje lino ime, estitam Vama i vladi Sovjetskog
Saveza treu godinjicu potpisivanja Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i
posleratnoj saradnji izmeu Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika i
Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
elei da taj istoriski in poslui naim narodima kao ne-raskidiva veza i snana
garancija mirnog razvitka ka srenoj budunosti, ja koristim ovu priliku da u ime
naroda Jugoslavije zaelim bratskim narodima Sovjetskog Saveza najvee uspehe
u stvaranju blagostanja i daljeg napretka u svojoj velikoj socijalistikoj zemlji."
Staljin je Titu odgovorio jo istog dana jo kraim i uzdr-ljivijim telegramom:
Srdano Vam zahvaljujem na estitki povodom tree godinjice potpisivanja
Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji izmeu
Sovjetskog Saveza i Federativne Narodne Republike Jugoslavije. elim uspeh i
procvat bratskim narodima Jugoslavije/'
U ponedeljak, 12 aprila, pre podne poeli su da dolaze lanovi CK KPJ na
plenarni sastanak u biblioteci starog dvora na Dedinju.
Kakvu e odluku doneti CK KPJ? Da li e se veina njegovih lanova sloiti sa
gleditem Tita, Kardelja, Dilasa, Rankovia, da nee popustiti pred autoritetom
Sovjetskog Saveza, pred autoritetom Staljina, o kome ih je njihova Partija ve
toliko godina uila da je vo meunarodnog proletarijata? Kako su se ti ljudi u
tom trenutku oseali? Na njima je leala istoriska odgovornost. Od njihove odluke
zavisila je sudbina njihove zemlje, i ne samo to, nego i budunost stvari
socijalizma. S druge strane, njihova zemlja nikad nije bila u teem poloaju. Sa
Istoka ovaj strahoviti pritisak Staljina. U odnosima sa Zapadom moda nikad nije
bilo gore stanje. Ba tih dana jugoslovenska vlada bila je dala nalog svom
ambasadoru u Washingtonu Savi Kosanoviu da uloi slubeni protest zbog
izjave pretsednika jednog senatskog odbora, Stvlesa Bridgesa, koji je u jednom
govoru pozvao vladu SAD da se na svaki nain mesa u unutranje poslove
zemalja iza gvozdene zavese, ubrajajui tu i Jugoslaviju.
Osim toga, na granicama Jugoslavije prema zapadu ponovo su bili uestali
pogranini incidenti. Za prva tri meseca 1948 godine ameriki avioni su 21 put
povredili vazduni prostor nad Jugoslavijom. Tih dana jugoslovenska vlada
bila je donela
I
odluku da o svim ovim povredama obavesti Trygve Lie-a, sekretara Organizacije
ujedinjenih nacija.
Eto, u takvoj atmosferi poela je istoriska sednica CK KPJ od 12 aprila 1948
godine. Bilo je tano deset asova kada je Tito uao u biblioteku i zauzeo svoje
mesto. Vrata su se zatvorila. Tito je predloio da se na dnevni red postave etiri
take: pismo CK SKP(b), privredna situacija, pitanje V kongresa i razno. Sednici
su prisustvovali samo lanovi CK. Nije bilo ni stenografa, nego je zapisnik vodio
rukom Krsto Popivoda, kandidat za lana CK. Takoe je ilas beleio pojedine
govore.
S kakvim je oseanjima doao Tito na ovu sednicu? O tome mi je on jednom
prilikom rekao:
Bio sam svjestan sudbonosnog njenog znaenja. ivot me je nauio da je u
tako kritinim trenucima najopasnija stvar biti bez stava, oklijevati. Uvijek se u
takvoj situaciji mora reagirati smjelo i odluno.
Kad je sednica poela, Tito je prvo uinio mali uvod, objanjavajui istorijat
sukoba, a zatim je proitao tekst pisma i koncept odgovora koji je on napisao.
Poslednji deo ovog odgovora glasio je u konceptu:
,,U emu je onda zapravo stvar? Nama izgleda da se mi ne slaemo u tome kakvi
treba da budu zapravo odnosi izmeu nae dvije zemlje. Da ti odnosi trebaju biti
im bolji i prijateljski, u to ne moe biti sumnje, tu se podjednako slaemo. Ali na
kojoj bazi se mogu uvrstiti takvi odnosi u tome postoji razlika u miljenju.
Koji su to elementi za koje mi smatramo da su neophodni za vrstinu naih
odnosa i nerazruivog prijateljstva? Prvo, apsolutno-potivanje principa
nacionalne i dravne nezavisnosti kako su ih izloili u svojim djelima Lenjin i
Staljin. Drugo, apsolutno meusobno povjerenje, bez kojega ne mogu postojati
trajni i vrsti odnosi. Sovjetski ljudi, a u prvom redu rukovodioci, moraju
vjerovati u to da nova Jugoslavija pod svojim sadanjim rukovodstvom ide
nepokolebljivo u socijalizam.
Tree, treba vjerovati u to da SSSR ima u sadanjoj Jugoslaviji i pod sadanjim
rukovodstvom najvjernijeg saveznika, spremnog da dijeli svako dobro i zlo sa
narodima SSSR-a.
etvrto, iako znamo da SSSR ima ogromnih tekoa kod obnove svoje poruene
zemlje, mi sa pravom oekujemo pomo od SSSR-a u izgradnji nae zemlje i
ostvarenju naeg petogodinjeg plana, bez materijalne tete za Sovjetski Savez,
jer smatramo da je to u interesu i SSSR-a da nova Jugoslavija bude im jaa, jer
se nalazi prsa u prsa sa kapitalistikim svijetom, koji ugroava njen mirni
razvitak.
Peto, sovjetski ljudi, koji se nalaze u Jugoslaviji bilo kao slubeni pretstavnici ili
u kome drugom svojstvu, trebali bi voditi
480
rauna o tome da se nalaze u bratskoj nezavisnoj zemlji i da se ne mijeaju u
unutarnji ivot zemlje.
Mogu li se dananji odnosi poboljati? Mogu i moraju, jer drugog izlaza nema.
Svaki drugi izlaz bio bi od ogromne tete za obje zemlje...
Kako mi gledamo na mogunost daljeg revolucionarnog razvitka u svijetu pod
sadanjim meunarodnim prilikama i kako e socijalizam najlake sebi kriti
put? Mi smatramo da male zemlje narodne demokratije, kao na primjer
Jugoslavija i druge, koje idu novim putevima u socijalizam, moraju u svakom
sluaju, kako zbog unutarnjih tako i zbog vanjskih razloga, ostati na datoj etapi
potpuno samostalne, nezavisne, ali vrsto povezane meusobno raznim
ugovorima, a sve skupa sa Sovjetskim Savezom. Svako forsiranje ujedinjavanja i
federacija prije no to za to sazru svi potrebni uslovi ekonomski, kulturni,
politiki itd. bilo bi tetno i sa nedoglednim posljedicama.
Iskustvo uspjenog revolucionarnog razvitka u svakoj zemlji narodne demokratije
treba smatrati kao nastavak i dodatak iskustava velike Oktobarske revolucije,
kao neto novo u revolucionarnoj praksi, ali potpuno u duhu nauke marksizma-
lenjinizma.
Uloga SSSR-a sastojala bi se u tome da on prui svoju punu svestranu podrku
svojim autoritetom zemljama nove demokratije, ukljuivi osobito propagandno
iskoritavanje uspjeha u zemljama novih demokratija u ostvarenju socijalizma.
A najvanije jeste da izmeu zemalja nove demokratije (tj. tamo gdje komunisti
dre vlast u rukama) i Sovjetskog Saveza postoji puno povjerenje, uzajamno
razumijevanje i svestrana sa-radnja."
Svoje izlaganje Tito je zavrio recima:
Drugovi, vodite rauna da se ovdje ne radi ni o kakvim teoretskim diskusijama,
ne radi se ovdje o grekama KPJ, o tobonjem naem ideolokom zastranjivanju.
Ne smijemo dopustiti da budemo gurnuti na diskusiju o tome... Drugovi, ovdje se
radi, prije svega, o odnosu izmeu drave i drave... Meni se ini da se oni slue
ideolokim pitanjima da bi opravdali svoj pritisak na nas, na nau dravu... O
tome se, drugovi, radi...
Ovo pismo je rezultat stranih kleveta. Pogrenih obavjetenja... Molim da
diskusija bude hladnokrvna... Ovdje treba da se izjasni svaki lan CK... Ako
drugovi iz CK VKP(b) budu traili zapisnik, mi emo im ga poslati..."
Kad je Tito zavrio svoju re, koja je trajala otprilike jedan sat, poeli su da se
izjanjavaju pojedini lanovi CK, onako kako su sedeli za stolom. Prvo je na red
doao Edvard Kardelj, koji je izjavio da se slae s odgovorom koji je predloio Tito.
JZatim je dao analizu stvaranja nove Jugoslavije i uloge KPJ u
o*M,HLe
8a
o* 18 h 20 Mapta" a^-HK.
00MpaeaH0
no-
i. Bonpoc o rarapKHOBe kosci cwafb oinaBmu,,
3a o*8uok ot Kajd-tf0 o6BBiefiii b otnomu mu
Ha
i.KpymiKOBy sumsmae Hactjei <jyAI0 6a o*-Kaaa CoB6Tcxoro npaBHieabctB ot
roproBioc nejerosopoB b ro^v, KaK bhuho, He cootBeicTByeT
;5e8cTBii?ej!bHoc*H, bocko-xy T.Kp^tHKOB Ka?eropH<iecKH oTjfcinaeT to, m:a
euj
2. lio Bonpooy 06
BoeHHi*x cob6?hhkob
.Chji H coo(Sii;aHMa csimhx cob6thhkob. Ka;-: s'.a :amH BoeHHue coBeTHHKH
HanpaE."f b "rocjiaBim no o?. npoobfie erocâscKoro npaEK: uTi.a, npa
iev.
.-. '!rocjiaBiia b ropasô rsf. jhbo oS btom orociaBCKoe
: .:se?cEoe npaBHTeJibeTBO He
!b <:. )L>eTHKK08 "rOCiaBMH.
oseCTts,: rociaBCKJse : < - t:me pvKOBo
B08S0S 38HBETb 0 H60dX0- ECe. COEeTHMKOi H8 60#.
,i!Bnco:; ' ' us rsjBopaa*, 1*0
*&
FAKSIMIL PRVE STRANICE PISMA CK SKP (b) OD 27 MARTA
1948
-8-
. liaM HenoHHTHO, no<jey am-aHacM biihoh Beaatf? ocTaBaTbca b cHCTeue
MHHKiuieia DroosaBa b
nepBoro noMommiKa MHHucipa, SrocaaBomte Toaapi shsbt, to BeneHT
aBimeTCH aurnisliosiiu buimohom. Ohji snanT * to, uto np8A0TaBRTean
CoBetCKoro npaBBTeabCTBa tasse ctiHTac? BeaeOiTa uumohom. 'A sce se,
necuorpn ga sto, Benedat ooTaeTCH nepanu MHHKHflena Orooiasmi.
BosuomHO, uto Droonasogoe
flyMaei,HonoHbsoBaTb BeneHTa hmshho xaK mniOKa Ahtihk. ttoK
nsBeCTHO, (5ypxya8HHe npaBHTenbCTBa cimaoT Bnosae
AOnyOTHMUU HM6Tb B CBOOM C00T8B8 IBIIHOHOB B88HKBX
BUnepKaSHOT
tjecKMx êpsas, MHnocTb kotophx ohh xotht ce6c o6ecneifb, 8 coraacHH,
TaKMM o6paaoM, nocTaBHtb oedn non KOHtposb jiesaB. 'ia ciHtaeM TaKyo
npaKiaity 8(5cobtho HesonycTimoft
BapKOBCTOB. K8K 6H 50 HH 6akO, C0B6T0K08
jeT ;:ocraBHTb obo ncênac^'o""DrocnaBCKitu
noa KOHTpottb aHrnHKCKoro nnHOHa. noHHMO, ito (c8oiw
ue6iiT B6e e-ae ocraerca b cocsaBe pyKOBOflCTBa
flenaH rocnaBUH, GoBeTOKoe npaBHTenbCTBO
dCKy o SrocaaBOKUM MKHHHfleaa sji-ocnaBK. x,H BU3Bawwe
HeaoBoabCTBO CoBeTOtoro
VXyflH9HJIB B 0IH0B8WP
BHHe, He canaaHH o Bonpoco
TOM K6
;;!
no-
- 9HHV
:9 hii
FAKSIMIL POSLEDNJE STRANICE P!SMA CK SKP (b, OD 27
MARTA FAKSIMIL ^ poTPISIMA MOLOTOVA I STALJINA
ZASTAVA JE SPAENA
.481
tome u minulom ratu, govorio o tome kako je KPJ razvijala u narodu Jugoslavije
duboku veru u SSSR:
Naa Partija je uinila sopstvenim rukama to to je postigla... Niko ne porie
da je to uinjeno i uz pomo SSSR-a. Jugoslavija je bila zemlja koja je svojim
sopstvenim snagama oslobodila skoro svu zemlju u prolom ratu, dok je ehoslo-
vaku, Rumuniju, Bugarsku, Poljsku, Maarsku oslobodila Crvena armija.
Imamo pravo da traimo od sovjetske vlade da gaji poverenje prema Partiji koja je
iz voj evala takve rezultate. Pogledajmo na ono to smo postigli za ove tri godine
posle rata... Agrarna reforma, nacionalizacija, Petogodinji plan. Mi smo dokazali
da je naa Partija sposobna da rukovodi izgradnjom socijalizma... Biemo verni
duhu marksizma-lenjinizma, a ne njegovom slovu... Prosto je smeno kad neko
govori sada o trockizmu u Jugoslaviji, o restauraciji kapitalizma. Idemo bre u
socijalizam nego ijedna zemlja istone Evrope... Smatram da je odgovor koji je
drug Tito proitao pravilan... Mi ne bismo bili iskreni ljudi, ve podlaci kad bismo
priznali ono to nije tano.
Posle Kardelja uzeli su re uro Pucar, Blao Jovanovi, Milovan Dilas, Svetozar
VukmanoviTempo, Stevo Krajai, Boris Kidri i drugi. Svi su se oni slagali sa
odgovorom naeg CK. Doao je zatim red na Franca LeskoekaLuku, iza njega
je uzela re SpasenijaCana Babovi.
Dok je Tito itao pismo, oseala sam duboku nepravdu nanesenu naoj
Partiji...
Iza nje govorio je Lazar Kolievski, pa je govorila Vida Tomi, pa Miha Marinko:
Rusko pismo ostavlja teak utisak. Oseam se kao o-vek koga su udarili
maljem po glavi. Uprkos svemu, treba izdrati ovu borbu, i ja sam uveren da
emo biti u stanju da je izdrimo.
Posle se digao Vicko Krstulovi:
Ja nisam preivljavao teih trenutaka nego prije neki dan na CK-u kada sam
itao ovo pismo. Ja nisam teoretiar, ve govorim instinktom radnika proletera. Iz
njihovog pisma ne vidim one topline drugarske. To je jedno pismo koje ne
ukazuje na nedostatke, ve bije po glavi. U cjelini se slaem sa odgovorom koji je
proitao drug Tito.
Posle Krstulovia uzeo je re Ivan Gonjak. I on je usvojio Titov odgovor. Red je
bio doao na Sretena ujovia. Pre njega ve se sedamnaest lanova CK bilo
izjasnilo protiv pisma CK SKP(b) i za na odgovor, predlaui u njemu manje
izmene, kao naprimer da se pozove jedna delegacija CK SKP(b) da doe u
Jugoslaviju i da se lino uveri u neistinitost optubi u pismu. Svih sedamnaest
ljudi pre ujovia govorili su sedei. Meu-
31
tim, Sreten Zujpvi podigao se sa stolice, odgurnuo je i otpoeo povienim
glasom:
Drugovi, apelujem na vau revolucionarnu savest... Ja sarr. protiv toga da se
ovakvo pismo uputi CK SKP(b)... Vodite rauna da se radi o krupnim stvarima...
Ja sam protiv takvog stava i prema SSSR-u i prema SKP(b)...
U biblioteci Starog dvora nastao je tajac. Samo se Tito podigao sa stolice dok je
Zujovi govorio i odjednom krenuo da se seta po slobodnom prostoru biblioteke,
govorei tiho, kao
za sebe:
To je izdaja i prema narodu, i prema dravi, i prema
Partiji...
Tito je nekoliko puta ponovio re izdaja, ali ga Zujovi
nije uo, ve je nastavljao svoj govor:
Pitanje se postavlja: ta dalje i kuda dalje? Gde e biti mesto Jugoslavije u
borbi protiv imperijalizma? Ja sam duboko razmiljao o svemu... Ne sme se
napraviti sudbonosna greka, iako se sme greiti... Mi smo u ratu odgovorili
svojim dunostima. Dananja situacija nas je dovela da rukovodimo dravom,
time i u odnose sa SSSR-om. Ali, to nas ne sme dovesti u situaciju da doe u
sumnju na odnos prema SSSR-u. Svaka i najmanja re i primedba od strane
SKP(b) treba za nas da bude opomena da ponovo sve pregledamo, pa da
donesemo odluku o daljem radu... Moramo traiti potpuni smisao svake
Staljinove reci. Kako emo biti uvereni i uveriti narod da smo na pravom putu
ako se s time ne slae SKP(b) i Staljin? Mislim da u tome mi greimo, a ne oni...
Zujovi je zatim poeo da govori o ideolokim skretanjima kod nas. Skoio je
Dilas, sa suzama u oima od ljutine:
Reci, Crni, da li ti smatra da sam ja trockista? Zujovi, uvijajui:
To ne mislim, ali, zna...
Skoro svi lanovi CK skau sa stolica, pruaju prst na
Zujovia i viu:
Izjasni se, izjasni se, ne vrdaj...
Zauo se i Titov glas:
Odgovori, Crni, da li idemo u kapitalizam, da li se naa Partija razvodnila u
Narodnom frontu, da li naa vlada dri pijune? U uenju Marxa, Engelsa,
Lenjina i Staljina mi smo ravnopravni s Rusima.
Zujovi zastajkuje. Postavljaju mu nova pitanja Kardelj, Vladimir Popovi.
Govorio je jo desetak minuta pa je seo. Iza njega doao je red na Vladimira
Popovia:
Ono to je Zujovi pred nama ovdje iznio, nepoteno je i nekomunistiki... Mi
smo vodili pravilnu politiku prema
ZASTAVA JE SPAENA
483
SSSR-u... Sistem mjeovitih drutava ne valja. To je priznao i sam Staljin.
Do kraja sednice izjasnili su se i ostali lanovi CK. Moa Pijade je otpoeo recima:
Drugovi, mene je, pre svega, iznenadio nizak nivo Sta-ljinovog pisma.
Njegove reci izazvale su smeh, jedini smeh u toku ove sudbonosne sednice. Oko 2
sata sednica je prekinuta, pa je posle ruka odmah nastavljena. Razvila se iva
diskusija. Ponovo se javio za re Tito:
Potresa ovjeka kad vidi i kad uje kako Zujovi govori... Kako mi pigmeji da se
suprotstavimo SKP(b)? I mi smo dali rtve za ovu zemlju. Ja se udim kako moe
Zujovi da tako neto govori kad vidi ovu nau omladinu kako gradi pruge, kako
gradi budunost, kako hoe da se digne iz ove zaostalosti... Uvjeren sam da niko
od onih koji su ginuli nije mislio da e poslije rata njegova zemlja postati
bezimena...
Sve ono to smo postigli u ovome ratu pretstavlja doprinos socijalizmu u svijetu. I
naa nacionalna ravnopravnost, i prvi put istinska sloboda ovog naroda. to bi
rekli talijanski narod, francuski narod ili drugi narodi kad bismo se mi odrekli
svega toga, kad bismo se odrekli prava da idemo u socijalizam ovim putem kojim
smo krenuli... Kako bi to na njih djelovalo? Nije put i nije stimul u socijalizmu
prisajedinjenje SSSR-u, ve bratska i ravnopravna saradnja i razvitak svake
zemlje posebno u toj bratskoj saradnji. Mi se u tome razilazimo sa SKP(b). A sad
ovde pred nama istupa Crni i kae: nemate prava da se branite.
Primiti pismo SKP(b), to je zabluda. I oni moraju da saznaju da je to zabluda.
Primiti pismo, znai biti podlac, priznati ono to nije. Mislim da imamo pravo da
govorimo na ravnoj nozi sa Sovjetskim Savezom... Kod njih postoji duboko
nerazumijevanje onog to se desilo kod nas... Ti si, Crni, sebi uzeo pravo da vie
voli SSSR od mene... Naa Partija je ista kao sunce. Ti, Crni, hoe da razbije
njeno jedinstvo, hoe da razbije njeno rukovodstvo koje ve jedanaest godina
radi zajedno. To je rukovodstvo vezano krvlju sa narodom. Mi smo taj narod
pozivali da daje najvee rtve. Taj narod ne bi nas htio da trpi ni jedan dan kad
bismo se pokazali nedostojni tih rtava..."
Ovde je Tito zastao, podigao se sa stolice i rekao:
Drugovi, naa revolucija ne jede svoju djecu. Djeca ove revolucije su potena.
Kad je Tito izgovorio ove reci, mnogim lanovima CK bile su suze u oima. Ustao
je ponovo Moa Pijade:
Crni treba da odgovori na pitanja koja je Tito postavio.
31*
484
Zujovi je utao. Re je zatraio Aleksandar Rankovi:
Ovde pred Plenumom traim odgovor Zujovia na ova pitanja: Da li smatra da
naa Partija nije marksistiko-lenjini-stika? Da li je KPJ nelegalna i da li se
utopila u Front izgubivi tako rukovodeu ulogu?
Tako redom, jedno za drugim, Aleksandar Rankovi postavljao je pitanje za
pitanjem, a zatim je nastavio:
Ono to je on rekao pokazuje duboko nevero van je u snage nae zemlje i
naih naroda, a naroito pokazuje nevero-vanje u Partiju... Oni tvrde da kod nas
dravna bezbednost kon-trolie Partiju. Tano je obrnuto. Oni tvrde da su
sovjetski vojni i civilni savetnici bili okrueni nedrueljubljem, a niko nije
kontrolisao sovjetske ljude u Jugoslaviji. Meutim, oni su aktivno radili na
stvaranju svoje agenture, a mi smo se pasivno borili od sluaja do sluaja.
Njihova agentura traila je oslonac kod nas meu belogardejcima koji su pobegli
pred Oktobarskom revolucijom, meu reakcionarima i bivim politiarima, meu
antipartiskim elementima.
Okreui se Zujoviu, Rankovi ga je potsetio da je on jo 1937 godine bio
iskljuen iz CK kao ovek Gorkia i da mu je Tito i posle toga dao prilike da
ispravi svoju greku:
Seti se, Crni, ako je iko nastojao da ti pomogne i da te spase za Partiju, to je
bio drug Tito, koji je na Petoj zemaljskoj konferenciji, 1940 godine predloio da
bude izabran u CK, uprkos svemu to je bilo s tobom u inostranstvu, uprkos
svim tvojim vezama sa Gorkiem.
U daljoj diskusiji postavilo se pitanje da li je Zujovi javljao sovjetskom
ambasadoru u Beogradu Lavrentijevu ta CK diskutuje, da li mu je on podneo
izvetaj o sednici CK od 1 marta, kada su se Kardelj, ilas i Bakari vratili iz
Moskve sa sastanka sa Staljinom.
Nekoliko dana posle sednice CK od 1 marta, drug ilas je oko podne prolazio
automobilom pored sovjetske ambasade i primetio da Zujoviev automobil stoji
pred sovjetskom ambasadom. To je ilas ispriao Titu, koji je odjednom zapitao
Zujovia:
ta si ti radio kod Lavrentijeva? Zujovi:
Iao sam da se dogovorim s njim oko nabavke automobila za njega.
ilas:
Jadno je to da jedan na savezni ministar ide na noge sovjetskom
ambasadoru da mu nabavlja automobil!
Zujovi je bio zbunjen. Pokuao je da odgovori na ovo i na ranija pitanja:
ZASTAVA JE SPAENA
485
Nikakve izjave o sednici CK nisam davao Lavrentijevu... Ali, drugovi, pitam
ja vas, da li se Jugoslavija moe sama braniti?
Javlja se za re Kardelj, odgovara na Zujovievu sumnju, pa ponovo Zujovi:
Drue Stari, da li bih mogao da idem na sednicu finan-siskog odbora u
Skuptini. Moram da govorim tamo.
Posle toga Tito je predloio da se sednica prekine, i da se nastavi sutradan ujutro.
Predloio je, dalje, da se odredaktira pismo iji je koncept proitao, pa je na kraju
rekao:
Na Plenum treba da zauzme stav po sluaju Zujovia. Dalja saradnja s njim
ne bi bila mogua. Lino nisam ubijeen da Zujovi nije podnio izvjetaj
Lavrentijevu. To je izdaja... Niko nema pravo da manje voli svoju zemlju nego
SSSR.
Sutradan, 13 aprila, nastavljena je sednica. Prvo je odlueno da se obrazuje
jedna komisija od tri lana da ispita sluaj Sre-tena Zujovia i Andrije Hebranga.
Zatim je odredaktirano pismo koje e biti upueno SKP(b). Tom prilikom su neki
stavovi ublaeni, a itav jedan deo na kraju u kome se govorilo o tome kakvi
treba da budu odnosi izmeu SSSR-a i Jugoslavije izostavljen je. (U ovoj glavi on
je objavljen.) Umesto tog dela doao je poziv CK SKP(b)-u da poalje jednu svoju
delegaciju u Jugoslaviju, da se na licu mesta informie o netanosti optubi.
U odgovoru se najpre konstatuje da je CK KPJ strahovito iznenaen tonom i
sadrinom pisma, zatim da je vlada SSSR-a dobila netane i tendenciozne
informacije od svojih organa u Jugoslaviji, a takoe i od Sretena Zujovia. Takav
njegov rad okvalifikovan je kao antipartiski i antidravni, jer kvari odnose izmeu
dveju zemalja. Zatim se u pismu doslovce kae:
Ma kako neko od nas volio zemlju socijalizma SSSR, on ne smije ni u kom
sluaju manje voljeti svoju zemlju, koja takoe izgrauje socijalizam, u
konkretnom sluaju Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, za koju je palo
stotine hiljada njenih najnaprednijih ljudi."
Dalje se u pismu CK KPJ osvre na optube Staljina i Molotova u vezi sa radom
Komunistike partije Jugoslavije. Evo jednog mesta o tome:
Kod mnogih sovjetskih ljudi postoji jedno pogreno shvatanje da je do simpatija
irokih narodnih masa u Jugoslaviji prema SSSR-u dolo samo od sebe, na
osnovu nekih tradicija, koje voe svoi trag jo iz vremena carske Rusije. To nije
tako. Ljubav prema SSSR-u nije dola sama od sebe, nju su uporno prenosili u
mase
486
Partije i naroda uopte dananji rukovodioci nove Jugoslavije, ukljuivi u prvom
redu i ove koji se u pismu tako teko optuuju. Dananji rukovodioci Jugoslavije
su oni koji su odavno prije rata, ne tedei ni truda ni rtava, uporno otkrivali
pred masama istinu o Sovjetskom Savezu, usaujui masama Jugoslavije ljubav
prema zemlji socijalizma."
U zakljuku pisma se kae:
Ako bi nas pitali ima li neto ime mi nismo zadovoljni s Vae strane, onda
moramo otvoreno kazati da ima vie razloga zbog kojih smo nezadovoljni. Koji su
to razlozi? Sve te razloge je nemogue navesti u ovom pismu, ali emo ih ipak
navesti nekoliko. Prvo, smatramo nepravilnim da organi sovjetske obavjetajne
slube vrbuju kod nas, u zemlji koja ide u socijalizam, nae graane za svoju
obavjetajnu slubu, to mi ne moemo drukije shvatiti nego kao stvar uperenu
protiv interesa nae zemlje. Ovo se radi uprkos tome to su nai rukovodei ljudi
i organi dravne bezbjednosti protestirali protiv toga i stavili do znanja da mi to
ne moemo dozvoliti. Vrbuju se nai oficiri, vrbuju se razni rukovodioci, vrbuju se
oni koji su neprijateljski raspoloeni prema novoj Jugoslaviji.
Mi imamo dokaza da neki organi sovjetske obavjetajne slube, vrbujui nae
lanove partije, stavljaju u sumnju nae rukovodioce, rue njihov ugled,
prikazuju ih kao nesposobne i sumnjive. Na primjer, pukovnik Stepanov se nije
acao da jo 1945 g-, vrbujui jednog naeg dobrog druga koji je radio u
centralnom odjeljenju za ifrovanje i deifrovanje u naem aparatu dravne
bezbjednosti, ocrni i osumnjii sve nae rukovodee ljude, dopustivi da za
sada maral Tito radi kako treba". Takvi sluajevi se produavaju i do dananjeg
dana. To ujedno znai da se ovakva vrbovanja ne vre s ciljem borbe protiv neke
kapitalistike zemlje, i mi moramo neizbjeno doi do zakljuka da to vrbovanje
rui nae unutarnje jedinstvo, ubija povjerenje u rukovodstvo, demoralie ljude,
vodi kompromitiranju rukovodeih ljudi i postaje izvor sabiranja svakodnevnih
lanih informacija. Takav rad organa sovjetske obavjetajne slube ne moe se
nazivati lojalnim i prijateljskim prema naoj zemlji, koja ide u socijalizam i
najvjernija je saveznica SSSR-a.
Nama je nemogue da se sloimo s tim da sovjetska obavjetajna sluba stvara
svoju mreu u Jugoslaviji. Mi imamo dravnu bezbjednost i svoju obavjetajnu
slubu za borbu protiv raznih inostranih kapitalistikih elemenata i klasnog
neprijatelja unutar zemlje, i ako sovjetski obavjetajni organi trebaju neke
informacije ili pomo u tom pravcu, onda je mogu dobiti kad god treba, to je s
nae strane i do sada injeno."
ZASTAVA JE SPAENA
487
Pismo, potpisano u ime CK KPJ od Tita i Kardelja, poslato je jo istog dana, 13
aprila, preko sovjetske ambasade u Moskvu.
Staljin je video da je prvu rundu izgubio. CK KPJ pokazao se jedinstven. Jedini se
ujovi izjasnio za Staljinovu liniju, ali on je ostao usamljen.
Istovremeno, Staljin je stavio u pokret aparat Kominforma. Pismo SKP(b) od 27
marta nije bilo upueno samo CK KPJ, nego je u isto vreme poslato svim
lanicama Kominforma, i ne samo da je poslato svim lanicama Kominforma,
nego je Staljin traio od njih da se one izjasne po pitanju sukoba Jugoslavija
SSSR samo na osnovu sovjetskog materijala, prvoga pisma koje su Staljin i
Molotov uputili naem CK-u 27 marta, a bez odgovora naeg CK-a. Tako je Staljin
shvatao demokratinost u Kominformu. On se nije zadrao samo na ovome, nego
je traio da se odgovori svih partija upuuju prvo njemu, a ne direktno CK KPJ1.
1 Atmosfera u kojoj su se nalazili pojedini istinski revolucionari u toj fazi kada su
Rusi razvijali punu akciju iznuivanja antijugosloven-skih izjava, najlepe se
ogleda u razgovoru Koi Dzodzea s Josipom erom, poetkom aprila 1948
godine:
Posjetio sam po obiaju Koi Dzodzea pria era u njegovom stanu i
poveo razgovor o izvjesnim znacima i pojavama u odnosima nae dvije zemlje koji
su mi izgledali zabrinjavajui. Koi se potpuno sloio s mojim izlaganjem i
zakljucima, ali nismo mogli doi do nikakve formule koja bi pokazala neki izlaz.
Pri kraju razgovora Koi mi je, oevidno potiten, gledajui me netremice rekao
rijei koje tada nisam ni priblino mogao da ocijenim:
Zna li ti, Dera, kako se ja u ovaj as osjeam? Osjeam se tako kao da me je
neko noem kroz stomak presjekao nadvoie. Zna li ta to znai?
Ja sam bio prilino zauen njegovim rijeima. Vidio sam oko sebe niz znakova
ruskog intrigiranja protiv Jugoslavije u Albaniji, a znao sam da Rusi produbljuju
izvjesne suprotnosti izmeu Koi Dzodzea i Envera Hoe, stojei na strani
Envera Hode i svakog drugog protivnika Koi Dzodzea, a ipak nisam mogao da
zamislim tada da je stvorena takva situacija za Koi Dzodzea, situacija u kojoj bi
se on mogao tako osjeati. Koi Dzodze je bio najistaknutiji albanski
revolucionar, ovjek sposoban da se uvijek izdigne iznad linih trzavica, intriga
itd., ovjek koga bi teko bilo demoralisati ili oboriti zakulisnim manevrima ili
takozvanim porazima. Moralo je biti neto drugo o emu ja, tada, naravno, niti
sam znao, niti sam mogao znati to ga je dovelo u takvo stanje.
Uslijed svega toga odgovorio sam mu da mi nije jasno ta hoe da kae tim
rijeima, dodajui da je on u svom revolucionarnom ivotu svakako proao kroz
tolike tekoe, dobio toliko udaraca itd., te ne mogu zamisliti da bi se on iz nekih
razumljivih razloga mogao tako osjeati.
On mi na to nije nita odgovorio, nego je, fiksirajui me i dalje istim pogledom,
samo promrmljao:
Tako je, era, tako je...
Tek 25 maja 1948 godine, prilikom posjete u Beogradu, bio sam upoznat s
prepiskom sa Rusima i tek mi je tada postalo vie nego jasno da
483
Tako se kod Tita pojavio 16 aprila Judin, pretstavnik Rusa u Kominformu, i
predao mu jedno pismo CK SKP(b) s potpisom danova, kome je bio priloen
odgovor Matiasa Rakosija, sekretara CK KP Maarske, koji je on uputio na
Staljinov zahtev CK-u SKP(b) o sukobu sa KPJ. Prirodno, Matias Rakosi, koji je u
Maarsku stigao pod zatitom bajoneta Crvene armije 1944 godine, svom
estinom je napadao CK KPJ i davao u svemu pravo Staljinu.
im je ovo pismo primljeno, sastao se Politbiro CK KPJ, pa je Tito predloio da se
upute odgovori Matiasu Rakosi ju i CK-u SKP(b), odnosno Zdanovu, koji je
Rakosijevo pismo uputio Jugoslovenima.
Jugoslovenski odgovor Maarima sastavljen je u otrom tonu, naroito zbog
dvolinosti Matiasa Rakosija. On je gotovo pri svakom susretu alio naim
drugovima, kako Crvena armija pljaka Maarsku, kako Rusi dovode Maare u
podreeni poloaj, a sada uzima sebi pravo da deli lekcije Jugoslovenima.
Odgovor CK KPJ Rakosi ju glasio je:
Primili smo preko sekretara CK VKP(b) druga danova Vau rezoluciju koju ste
doneli na osnovu pisma druga Staljina i Mo-lotova.
aljemo Vam radi upoznavanja pismo Plenuma CK KPJ, kao odgovor na pismo
druga Staljina i Molotova.
Nae je miljenje da Vi nemate ni moralno ni politiko pravo tako neodgovorno
napadati nae rukovodioce, nau partiju i nau
su svi znaci pogoravanja u albansko-jugoslovenskim odnosima i naroito lina
kriza koju je proivljavao Koi Dzodze, a s njim zajedno i mnogi drugi od najboljih
albanskih revolucionara, bili izazvani ruskom akcijom razdvajanja Albanije i
Jugoslavije i slamanja albanskih rukovodilaca, kako bi u planiranom trenutku
istupili jedinstveno" protiv Jugoslavije.
Ovakav razvoj mogao se nesmetano odvijati u velikoj mjeri zato to je
rukovodstvo nae Partije i Vlade smatralo da ima razloga da u toj fazi spora svoje
pretstavnike vani ne upoznaje s prepiskom, zbog ega su se svi jugoslovenski
pretstavn ci u toku cijele ove faze drali neizmijenjeno, dok su ruski pretstavnici
punom parom iskoriavali prednosti koje su proizilazile iz njihovog shvatan'a da
prema Jugoslaviji ili samoj stvari u sporu ne t, eba da imaju nikakvih obzira ni
obaveza.
Na zavretku takvog razvoja Koi Dzodze je podmaklo ubijen od klike Envera
Hode i ehua, pod nesumnjivim direktnim diktatom ruskog poslanika
uvahina. Koi Dzodzea su u njegovom revolucionarnom razvoju u velikoj mjeri
vaspitavali jugoslovenska partija i jugoslovenski komunisti, i to u duhu
potovanja i vjernosti Staljinu i SSSR-u. Naavi se u jedno' nejasnoj situaciji,
prisiljen da bira izmeu SSSR-a i Jugoslavije, u okolnostima kako su gore
opisane, on je smatrao da ne bi mogao odrei poslunost SSSR-u ma koliko to
bilo njemu nejasno ili suprotno njegovim osjeanjima i uvjerenju. Koi Dzodze je
dobio izdajniki metak u lea sa te iste strane, ime je tragino ah' asno zauzeo
prvo irresto na listi muki ubijenih revolucionara u najnovijoj fazi borbe za
socijalizam."
ZASTAVA JE SPAENA
489
zemlju pred VKP(b). Iz razgovora jednog naeg odgovornog druga sa jednim
lanom CK VKP(b) vidi se da ste Vi ne samo u rezoiuc.ji ve i prilikom Vaeg
boravka u Moskvi uzeli sebi pravo da kleveete nau partiju, nau zemlju, i nae
tekovine pred lanovima CK VKP(b) i pred samim drugom Staljinom.
Vae klevetnike izjave su duboka uvreda za svakog naeg graanina, a ne samo
za lanove partije, koji danas daju sve od sebe za ostvarenje socijalizma u naoj
zemlji i koji su u velikom oslobodilakom ratu dali ogromne rtve za pobedu nad
faistikim zavojevaima. Nije mogue shvatiti kako se moe imati takav stav, kao
to je Va, prema naoj partiji koja je, posle svega to je maarska faistika
okupacija uinila naoj zemlji, uloila sav svoj autoritet kod naeg naroda da on
zaboravi sve to je pretrpeo i prui ruku pomirnicu maarskom narodu. Nije
mogue shvatiti Va postupak posle svega to je naa partija uinila da pomogne
napore naprednih snaga Maarske za uvrenje demokratije u svojoj zemlji.
Zamislite se nad tim svojim nedrugarskim poslom."
Centralnom komitetu SKP(b) odgovoreno je sledee:
16 aprila o. g. predao je drug Judin generalnom sekretaru CK KPJ drugu Titu
pismo druga danova sa priloenom rezolucijom CK KP Maarske od 8 aprila o.
g. Iz ovih dokumenata izlazi da je CK VKP(b) poslao kopiju svoga pisma CK KPJ
od 27 marta takoe i rukovodstvima drugih partija.
Mi smo iznenaeni takvim postupkom CK VKP(b) iz sledeih razloga:
Prvo, CK VKP(b) je uinio to bez saglasnosti CK KPJ, ne ekajui odgovor CK KPJ
i ne proverivi uopte kod CK KPJ navode koje iznosi u svojem pismu od 27
marta ove godine.
Drugo, bratske kompartije su time obavetene jednostrano, ne znajui uopte za
miljenje CK KPJ, pa je zato CK KPJ stavljen pod iroku kritiku na takav nain
da se uopte ne moe braniti od nepravilnih navoda te kritike.
Iz svih tih razloga Politbiro CK KPJ ne moe da se sloi sa takvim postupkom CK
VKP(b) i smatra da takav postupak ne moe doprineti raiavanju i objanjenju
uzroka koji su doveli do raz-mimoilaenja izmeu CK VKP(b) i CK KPJ."
Poto su Rusi napravili ovakav nedemokratski postupak, koji je jasno pokazivao
da oni smatraju Kominform jednostavno kao svoje orue, a ne kao konsultativno
telo izmeu devet komunistikih partija, u ijem radu pojedine komunistike
partije uestvuju na ravnopravnoj osnovi i samo po svojoj volji, CK KPJ je odluio
da svim lanicama Kominforma dostavi svoj odgovor na prvo pismo od 27 marta,
kako bi bile obavetene o
samome toku spora, kako bi ule obe strane pre nego to donesu svoju odluku.
Meutim, sovjetski pretstavnici u Beogradu poeli su tih dana da donose
odgovore pojedinih partija iz Kominforma, koji se ni u emu nisu razlikovali ni po
sadrini ni po tonu od pisma Matiasa Rakosija. Tako je stiglo pismo Rudolfa
Slanskog, u ime CK ehoslovake partije, zatim pismo CK rumunske partije. Nisu
bili jo odgovorili Gomulka, u ime Poljske radnike partije, niti Dimitrov, u ime
bugarske partije. Takoe su u to vreme utali Francuzi i Italijani.
Do 19 aprila CK KPJ nije bio dobio odgovor Bugara. Toga dana delegacija
bugarske vlade prolazila je kroz Beograd na putu za Prag, gde je trebalo da se
potpie ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj saradnji izmeu Bugarske i
ehoslovake. U de- j legaciji nalazio se i Dimitrov. CK KPJ bio je odredio da
Dimi-trova doeka na stanici Milovan ilas.
O tome susretu sa Dimitrovom Milovan ilas kae: Dimitrova sam zatekao u
salonskim kolima, u vozu, na eljeznikoj stanici u Topideru kraj Beograda.
Pozdravili smo se. U tom trenutku u tom vagonu bili smo samo on, ja i jo jedno
bugarsko lice, ije ime iz razumljivih razloga jo ne mogu da kaem. Dimitrov mi
je rekao da zna za pismo CK SKP(b), da u njemu ima i tanih stvari. Zatim me je
uhvatio za ruku i
rekao:
Drite se vrsto!
Ja sam odgovorio da kod nas Jugoslovena ima vrstine u izobilju i postavio mu
pitanje ta e oni da ine. On mi je rekao da je glavno da smo vrsti, a ostalo e
doi samo po sebi.
Ovaj razgovor sa Dimitrovom trajao je svega nekoliko minuta. Bio je vrlo srdaan,
ali se njegov ton vidno izmijenio kad su uli u salon Cervenkov i drugi."
Bilo je dogovoreno da se Dimitrov ponovo susretne s ju-goslovenskim
rukovodiocima i da se zadri dva do tri dana u Beogradu prilikom svog povratka
iz Praga. Meutim, do tog sastanka nije dolo. U meuvremenu stiglo je pismo
CK bugarske partije, u kome se Bugari potpuno solidariu sa SKP(b). Pismo je
bilo potpisano od Vika ervenkova i u tome pismu bio je itav niz najgrubljih
uvreda na raun Jugoslavije i njene borbe u Drugom svetskom ratu, kao
naprimer: Izgleda da je deo rukovodeih jugoslovenskih drugova stao na put
negiranja vodee uloge Sovjetskog Saveza u borbi protiv imperijalizma, na put
negiranja nekih od osnovnih principa marksizma-lenji-nizma. Izjava o tome da bi
Jugoslavija sama sebe oslobodila od nemakog ropstva duboko je neistinita i
tetna. Bez Sovjetskog Saveza i sovjetske armije ne bi mogla da pobedi narodna
demokratija ni u jednoj zemlji..." Cervenkov dalje u svom pi-
ZASTAVA JE SPAENA
491
smu objavljuje da e preduzeti sve mere protiv eventualnog izbijanja slinih
pojava u Bugarskoj, pa veli: ,,S obzirom na bliske veze izmeu Jugoslavije i
Bugarske, Politbiro CK Bugarske radnike partije (komunista) upozorava svoje
lanove na moguni tetni uticaj antimarksistikih stavova jednog dela
rukovodeih jugoslo venskih drugova na politiku BRP(k)..." Poto je ovo pismo
bilo primljeno na sednici CK Bugarske partije pre nego to je Dimitrov poao u
Prag, to je CK KPJ zakljuio da je bespredmetno da se Dimitrov prilikom svog
povratka iz Praga zadrava u Beogradu. U tom smislu mu je upuena depea u
Prag. Bio je to definitivni raskid i po pitanju svih razgovora o federaciji s
Bugarskom.
Ti dani bili su puni uzbuenja. U Partiji se razvila iroka diskusija oko pisama
SKP(b). Ogromna veina lanova izjanjavala se za stav CK KPJ.
Bio je doao i Prvi maj. Sreten Zujovi dobio je nalog od Rusa da taj dan iskoristi
za demonstraciju svoje vrste. On nije Prvog maja bio na poasnoj tribini, nego je
uao u povorku, u masu manifestanata, pa je tako proao pored tribine.
Poetkom maja doao je drugi odgovor CK SKP(b), jo ei nego prvi. Tu su
iznesene takve stvari kao naprimer: da se poslanik SAD u Beogradu ponaa kao
domain u Jugoslaviji", da se prijatelji i roaci delata jugoslo venskih naroda
lako i udobno smetaju u dravnom i partiskom aparatu Jugoslavije". Dalje se
otvoreno trai pravo da sovjetski ambasador u Jugoslaviji moe da dobija
informacije od koga hoe, jer je on takoe komunista pa ima ne samo pravo nego
i dunost da s vremena na vreme razgovara s komunistima Jugoslavije o svim
pitanjima koja ih samo mogu interesovati".
Ali, najstranije stvari, koje su najtee pogodile narode Jugoslavije, bili su napadi
na Narodnooslobodilaku borbu i rtve koje su Jugosloveni dali u Drugom
svetskom ratu. U tome pismu se, naprimer, tvrdi da je u maju 1944 godine, posle
nemakog napada na Vrhovni tab u Drvaru, narodnooslobodi-laki pokret u
Jugoslaviji preivljavao teku krizu, pa je Sovjetska armija pritekla u pomo
jugoslovenskom narodu, razbila nemake okupatore, oslobodila Beograd i tako
stvorila uslove neophodne za dolazak komunistike partije na vlast. Naalost,
Sovjetska armija nije ukazala i nije mogla ukazati takvu pomo francuskoj i
italijanskoj kompartiji. Kada bi drugovi Tito i Kardelj uzeli u obzir ovu okolnost,
kao neosporiv fakt, oni bi manje galamili o svojim zaslugama i drali bi se
pristojnije i skromnije".
, Ovo mesto, naprimer, duboko je ogorilo sve Jugoslovene. Kako mogu Staljin i
Molotov da iznose ovakve neistine, da tvrde da je posle napada na Drvar
Narodnooslobodilaki pokret u Ju-
492
goslaviji bio u dubokoj krizi? Ba naprotiv, Narodnooslobodilacki pokret bio je
tada u svom najveem naponu. Nemaka ofanziva bila je vrlo brzo slomljena i
postignuti krupni uspesi. A sem toga, ona nije ni pogodila itavu armiju. To je bio
samo prepad na tab. Koliko neistine iznosi sam Staljin videlo se i po tome to je
moskovska Pravda" u svom broju od 4 juna 1944 godine, dakle ba u vreme
kada je po Staljinu Narodnooslobodilacki pokret bio u najdubljoj krizi, pisala
sledee:
,,U Italiji su se uspeno razbuktale vojne operacije saveznike vojske, za ta ima
naroite zasluge herojska borba Narodnooslobodi-lake vojske Jugoslavije protiv
hitlerovskih zavojevaa i njihovih podlih saradnika Nedia, Pavelia i Mihailovia.
Svakog dana sve blize se privodi kraju rat koji se vodi na svim delovima fronta u
Jugoslaviji. Nemako-faistika komanda mobilisala je sve svoje snage da slomi
upornu borbu jugoslovenskog naroda. Maral Tito govori o tome u svom
specijalnom nareenju u kome se kae: Svuda u Jugoslaviji Nemci upotrebljavaju
sve sile da bi, uz pomo svojih saradnika Nedia, Pavelia i Mihailovia, unitili
Narodnooslobodi-laku vojsku. Vie nego ikada oni nastoje da ugue svaki otpor
u vreme kada im Crvena armija i saveznike vojske na italijanskom frontu
nanose poslednje udarce. Neka sve jedinice Narodnooslobodi-lake vojske i svi
jugoslovenski partizanski odredi, u svim delovima zemlje gde postoje nemaki
garnizoni, stupaju u estoku borbu sa neprijateljem napadajui njegove baze,
komunikacije i objekte koji ima,'u prvostepeni znaaj za neprijatelja.
Nemci idu u nove avanture da bi postigli uspeh. Poznato je
0 neuspehu Nemaca u njihovom pokuaju da zarobe tab marala Tita. Napad
Nemaca slomljen je otporom herojske vojske marala T ta. U Italiji Kesselringu
je nuno potrebna pomo u novim rezervama vojske. Ali ih ne moe niotkuda
uzeti, tim pre to Istok neodlono zahteva nova popunjavanja fronta, a uzeti sa
Zapada nemake jedinice riskantno je. Jasno je da su Nemci, oekujui
nastupanje generala Alexandera, hteli da oslobode neke svoje divizije u
Jugoslaviji. Maral Tito i njegova vojska sruili su i razbili te planove. Front u
Jugoslaviji apsorbuje znaajne snage Nemaca
1 liava ih mogunosti da Kesselringa pomognu pri svojim sadanjim estokim
poraz;ma. To je ono u emu se vidi naroiti znaaj upornog nastojanja
nemakofaistikih zavojevaa da postignu bilo kakav uspeh u Jugoslaviji.
Herojski sinovi jugoslovenskog naroda sveto ispunjavaju svoj dug zaotravajui
borbu protiv faistikih zavojevaa. O tome lepo govori nekoliko nareenja
marala Tita.
Jedinice Narodnooslobodilake vojske proslavile su se svojom muevnou i
hrabrou, ali njima nedostaje oruje. Neophodno je pomoi u oruju marala
Tita i dati mu mogunost ne samo da
ZASTAVA JE SPAENA
493
savlada napore Nemaca, nego i da uniti neprijatelja, u ime osloboenja
jugoslovenskog naroda, u ime opte stvari saveznika."
Dalje, Staljin i Molotov su u ovom pismu pokuali da oma-lovae uspehe KPJ u
toku rata:
Drugovi Tito i Kardelj govore u svom pismu o zaslugama i upesima
jugoslovenske kompartije, o tome da je CK SKP(b) ranije priznavao te zasluge i
uspehe, a sada ih kobajagi preutkuje. To je, naravno, netano. Niko ne moe
poricati zasluge i uspehe jugoslovenske kompartije. To je neosporno. Ali treba
rei da zasluge i uspesi, recimo, komunistikih partija Poljske, ehoslovake,
Maarske, Rumunije, Bugarske, Albanije nita nisu manje nego zasluge i uspesi
jugoslovenske kompartije. Pa ipak, rukovodioci tih kom-partija se dre skromno i
ne galame o svojim uspesima, za razliku od jugoslovenskih rukovodilaca koji su
svima probili ui svojom preteranom hvalisavou."
I ovde Staljin i Molotov ele da izokrenu istoriju. Evo, ta je, naprimer, pisao
organ sovjetskog ministarstva spoljnih poslova Rat i radnika klasa", za vreme
rata, 1 januara 1944 godine:
Istina, prema stepenu razmaha i aktivnosti narodnooslobodi-lakog ustanka
ehoslovaka zaostaje iza drugih zemalja okupirane Evrope, a naroito iza
Jugoslavije, u kojoj postoji masovna partizanska armija. Preduslovi za postojanje
partizanske borbe postoje i u ehoslovakoj. Neuestvovanje ehoslovake u
ovom pogledu objanjava se nizom razloga, kao na primer tetnim uticajem ka-
pitulanata svih boja i Hahinog sistema", otsustvom jedinstvenog rukovodeeg
centra u ustanku patriotskih snaga u zemlji itd. Treba rei da je irenju miljenja
koja jaaju pasivnost i koja odriu ogromnu ulogu sopstvenih snaga naroda u
pripremama svog osloboenja doprinela politika nekih uticajnih grupa
ehoslovake emigracije, koja se negativno odnosila prema pitanju irokog
razmaha partizanske borbe."
Evo ta je, prema Pravdi" od 7 aprila 1944, sam Viko ervenkov, sekretar
Bugarske radnike partije, govorio tada, u jeku rata, o bugarskoj vojsci, koja se
borila na strani Hitlera:
,,S velikom panjom sasluali su prisutni govor bugarskog javnog radnika Vika
ervenkova. On s revoltom govori o uasnom zloinu bugarskih agenata Hitlera.
Zajedno s Nemcima, zajedno s bandama Nedia i Mihailovia, oni divljaju,
pljakaju i rue ju-
goslovenske gradove i sela. Bugarske vojne jedinice zamenjuju ne-make divizije,
koje Hitler odmah alje na sovjetsko-nemaki front. U ime bugarskih patriota
govornik se obraa bugarskom narodu, vojnicima, uvuenim u bratoubilaki rat
protiv Slovena, pozivajui ih da operu sramotu koju su navukli na sebe borei se
protiv brae Jugoslovena:
Smesta prestanite sa sramnim vojnim operacijama protiv bratske
Narodnooslobodilake vojske! Poite zajedno s njom u borbu protiv zajednikog
neprijatelja svih balkanskih naroda nemakih razbojnika. Poite za slavnim
primerom bugarskog bataljona Hri-sto Botev", koji je ovenao slavom svoje
zastave borei se zajedno s jedinicama jugoslovenske Narodnooslobodilake
vojske protiv hitlerovskih osvajaa."
Time to je Jugoslovene dirnuo u ivac, u ono na to su oni s pravom
najponosniji, na njihovo shvatanje o vrenju dunosti prema otadbini kad je ona
u opasnosti, koje su oni tako ubedljivo pokazali u toku Drugog svetskog rata,
Staljin je ovim svojim pismom od 4 maja duboko ogorio ak i one ljude u
Jugoslaviji kojima tada uzroci sukoba nisu bili jasni i koji su se tada pitali da li je
Tito u pravu.
Jer Staljin je dotle, poevi od prve godine rata, uvek priznavao narodu
Jugoslavije njegove zasluge u borbi protiv Hi-tlera i Mussolinija, i u tome ih
isticao kao primer drugim narodima. Nije li on jo februara 1942 godine, kada je
skoro polovina evropskog dela SSSR-a bila pod Hitlerovom izmom, u svom
govoru povodom godinjice Crvene armije odao javno priznanje Jugoslovenima,
stavljajui ih rame uz rame sa ruskim narodom, kada je rekao: Jugoslaviju i
sovjetske oblasti okupirane od Hitlera zahvatio je iroki pokret partizanskog
rata!" Ovako je Staljin govorio 1942 godine, usred stranog rata, kada je bilo
stani pani, ovako je on odavao priznanje Titu i KPJ. A gde su onda bili
ervenkov, Rakosi, Ana Pauker?
Na kraju pisma od 4 maja, koje je bilo dugo preko 25 stranica, Staljin i Molotov
su odbili zahtev CK KP Jugoslavije da CK SKP(b) poalje jednu svoju delegaciju u
Jugoslaviju da na licu mesta ispita koliko su opravdane optube iz prvoga pisma.
Rusi su zahtevali da se ovo pitanje iznese pred Informbiro. Za 9 maj u Beogradu
bio je ponovo sazvan Plenum CK. Na njemu je proitano ovo drugo pismo CK
SKP(b) i zatim sastavljen jugoslovenski odgovor. On je bio vrlo kratak. U njemu je
bio odbijen zahtev da se ovo pitanje reava na sastanku Informbiroa. U pismu se
govorilo:
,,Mi ne bjeimo od kritike po principijelnim pitanjima, ali se u toj stvari osjeamo
toliko neravnopravni da nam je nemoguno
ZASTAVA JE SPAENA
495
pristati da tu stvar sada rjeavamo pred Kominformbiroom. Devet partija ve je
dobilo i bez naeg prethodnog obavjetenja Vae prvo pismo i zauzele su svoj stav
u rezolucijama. Sadrina Vaeg pisma nije ostala interna stvar za pojedine
partije, ve se to prenijelo i van dozvoljenog kruga, a posljedice su te da se danas
vrijeaju u nekim zemljama, kao Cehoslovakoj i Maarskoj, ne samo naa
Partija, ve i zemlja u cjelini, kao to je bio sluaj s naom parlamentarnom
delegacijom u Pragu.
Posljedice svega toga za nau zemlju su vrlo teke."
Na sastanku od 9 maja takoe je primljen izvetaj komisije
0 sluaju Zujovia i Hebranga. U odluci je bilo predloeno da se oni iskljue iz
CK i Partije. Ta je odluka jednoglasno usvojena. Reeno je da se pred itavo
lanstvo iznese ovaj sluaj
1 da se objasni ta su Zujovi i Hebrang nameravali. Takoe je vlada odluila da
protiv njih dvojice povedu postupak i organi dravne vlasti, jer su poinili i zloin
protiv drave i njene bezbednosti. Nekoliko dana kasnije javni tuilac je utvrdio
da postoje elementi krivinog dela protiv bezbednosti drave, pa su obojica
uhapeni. Iz Moskve je dola jedna krajnje neutiva depea, u kojoj se pretilo
najgorim recima CK-u zbog ovoga
hapenja.
Tako je Staljin izgubio i drugu rundu. Jedina dva oveka u CK KPJ koje je on bio
pripravljao da izvre rascep u Centralnom komitetu i u saveznoj vladi, pa da tako
olakaju rascep u zemlji i njeno pokoravanje SSSR-u, sada su bila razgoliena
pred masama, njihove namere obelodanjene.
U Moskvi su forsirali sve vie sastanak Kominforma, gde bi se Jugoslavija javno
anatemisala. Na dan 19 maja doao je u Beograd jedan mladolik ovek iz aparata
CK SKP(b) po imenu Meetov, koji je doneo pismo CK SKP(b), potpisano od
sekretara CK Suslova. Rusi su traili da Jugosloveni obavezno prisustvuju
sastanku Informbiroa, i pored toga to su ovi ve jednom odbili taj ruski zahtev.
Nema sumnje, velike diskusije vodile su se u Jugoslaviji da li treba ii na
sastanak Informbiroa ili ne. Veina ljudi je smatrala da ne treba ii, da bi to bila
samo obina farsa, jer je unapred bilo jasno kakva e presuda biti donesena. Tu
ne bi moglo biti nikakve diskusije, jer se vi-delo da su sve partije, pod pritiskom
Rusa, donele svoje stavove protiv Jugoslovena pre nego to su primile uopte
ikakav jugoslovenski materijal. To su bili potpuno neravnopravni odnosi. Ii na
sastanak Informbiroa pod takvim uslovima, znailo bi pokoriti se unapred
nepravdi.
Ovo pismo CK SKP(b) Meetov je lino predao Titu. Pre nego to je doao do Tita,
Meetov je irio po Beogradu glasove da e se sastanak Informbiroa odrati u
Ukrajini i da e na njemu
496
lino uestvovati Staljin, pa da bi dobro bilo da se na njemu pojavi Tito.
Iako je Meetov bio oficijelno inovnik u aparatu CK SKP(b), Jugosloveni su ga
viali u prvim godinama posle rata u uniformi potpukovnika NKVD-a. Iz
razgovora s njime moglo se utvrditi da je ve odavno specijalista za jugoslovenska
pitanja, jer je 1937 godine uestvovao u istragama i likvidaciji Jugoslovena u
Moskvi.
Tito je od Meetova1 primio pismo i saoptio mu da e CK KPJ odgovoriti na ovaj
zahtev CK SKP(b). Istovremeno mu je rekao da on smatra da e CK KPJ odbiti
zahtev Moskve da se poalju nai delegati na sastanak Informbiroa.
Sutradan, 20 maja, odrana je sednica CK, na kojoj je jednoglasno odlueno da
se ne ide na sastanak Informbiroa.
Iz Kremlja su reagovali odmah, ve 22 maja, pismom koje je vrlo karakteristino.
Ono jasno potvruje da su Rusi osnovali Informbiro ne kao savetodavno telo za
izmenu miljenja izmeu komunistikih partija, nego kao orue za naturanje
njihove volje ostalim partijama, a u prvome redu Komunistikoj partiji
Jugoslavije.
Na kraju pisma Staljin je poruivao:
Bez obzira na to da li e se pretstavnici CK KPJ javiti ili ne na zasedanje
Informbiroa, CK SKP(b) insistira na pretresanju pitanja o stanju u jugoslovenskoj
kompartiji na sledeem zasedanju Informbiroa.
Na molbu ehoslovakih i maarskih drugova da se saziv Informbiroa prenese u
drugu polovinu juna, CK SKP(b) izjavljuje da je saglasan s tim predlogom."
Ovim odlaganjem zasedanja Kominforma za mesec dana Staljin je hteo da dobije
u vremenu, jer je bio vrsto uveren
1 U svom radnom kabinetu Tito je imao i portrete Lenjina i Staljina. Desio se da
je tog jutra kad je primio Meetova popustio klin o koji je bila okaena Staljinova
slika, tako da nije visila na zidu, nego je bila samo naslonjena. Meetovu je
odmah ovo palo u oi, pa je neprekidno buljio u Staljinov portret, sigurno mislei
da je Tito ve naredio da se po Jugoslaviji skidaju portreti Staljina.
U Jugoslaviji su portreti Staljina poeli da nestaju docnije spontano, ukoliko se
bo:ba izmeu SSSR-a i Jugoslavije rasplamsavala. Nikakvo nareenje, bilo od
strane vlasti bilo od strane Partije, nije bilo u tom smislu nikad davano. Prosto su
ih ljudi spontano skidali. Krajem 1949 godine stvarno se u Jugoslaviji vie nije
mogao videti nijedan portret Staljinov. Te godine Staljin je bio navrio 70 godina,
pa su iz svih istonih zemal'a slati vozovi s poklonima u Kremij. Kod nas je tada
bilo ala na raun tih poklona, govorilo se da bi svakako trebalo poslati Staljinu
jedan voz poklona iz Jugoslavije njegove portrete koje je narod poskidao.
FAKSIMIL PROJEKTA ODGOVORA NA PISMO CK SKP (b) OD 27
MARTA. ODGOVOR JE NAPISAO DRUG TITO
i'f
PORTRET DRUGA TITA IZ 1931 GODINE <Rad Moe Pijade u
Lepoglavi)
ZASTAVA JE SPAENA
497
da e kombinovanim pritiskom spol ja i iznutra naterati Jugoslaviju da mu se
pokori.
U tom periodu dolo je do jedne neobine intervencije Go-mulkine, koja se u tom
trenutku uinila Jugoslovenima kao potpuno na liniji sovjetske politike. Gomulka
je, preko jednog svog oveka, uputio pismo CK KPJ, u kome je apelovao na
Jugoslovene da prisustvuju sastanku Kominforma, pa je predlagao da on zajedno
sa Bermanom, jednim od rukovodilaca Poljske partije, doe u Beograd i o svemu
prodiskutuje s Jugoslovenima.
U odgovoru Gomulki Tito je rekao da se slae s tim da on doe u Jugoslaviju, ali
mu poruuje da su Jugosloveni odluili da ne prisustvuju sastanku Informbiroa,
da su o tome dobro promislili i da je o tome odluku doneo Plenum CK KPJ". Posle
ovog odgovora Gomulka se vie nije javljao.
Poslednji od rukovodeih ljudi iz istonih zemalja koji je jo s Jugoslovenima
odravao prijateljske veze bio je Dimitrov. Povodom 25 maja, Titovog roendana,
niko od rukovodeih ljudi iz SSSR-a ili istonih zemalja nije Titu poslao
uobiajene estitke. Jedini izuzetak bio je Dimitrov. On mu je poslao telegram:
Bratski pozdrav i najbolje elje povodom Vaeg roendana." Takoe je odredio
jednog bugarskog omladinca da u ime bugarske omladine i sportista preda Titu
tafetnu palicu.
Istoga dana CK KPJ je odgovorio jednim smelim potezom. Objavio je preko
tampe svoju raniju odluku da sazove partiski kongres, kako bi itavo partisko
lanstvo imalo mogunosti da kae svoje miljenje o sukobu izmeu SSSR-a i
Jugoslavije. To je bio neoekivani udarac za Staljina. To je znailo da se Tito
odluio na referendum u Jugoslaviji po pitanju sukoba sa SSSR-om. Kongres je
bio sazvan za 21 juli 1948 godine u Beogradu. CK je takoe predloio i dnevni
red. Tito je imao da da referat o razvitku i borbi KPJ, o ulozi KPJ u
revolucionarnom preobraaju Jugoslavije i izvetaj o radu CK KPJ. Drugi referat
0 organizaciono-partiskom radu pripremao je Aleksandar Ran-kovi, o agitaciji i
propagandi Milovan ilas, o meunarodnom
1 unutranjem poloaju Jugoslavije i borbi KPJ za izgradnju socijalizma Edvard
Kardelj, a o izgradnji socijalistike privrede u Jugoslaviji Boris Kidri.
Takoe je odlueno da na svakih dve stotine lanova KPJ bude izabran jedan
delegat za Kongres. Izbor delegata da se vri tajnim glasanjem, na sreskim,
gradskim odnosno reonskim konf erenci j ama.
Tako su u Jugoslaviji poele iroke pripreme za saziv Kongresa.
U meuvremenu je Informbiro poslao i slubeni poziv CK KPJ da poalje
pretstavnike na sastanak u Bukuret. Od-
32
498
govoreno je pismom od 20 juna, u kome je poziv odbijen. Razlozi odbijanja izneti
su u konciznoj formi.
To je znailo prihvatiti baenu rukavicu. Poslednja nada Staljinova u bezuslovnu
kapitulaciju Jugoslovena ovim je bila sruena. U Bukuretu se sastao Informbiro.
Sovjetsku delegaciju predvodili su Zdanov, Maljenkov i Suslov. Bugarsku Kostov i
Cervenkov. Rumunsku Gheorghiu Dej, Lua i Ana Pauker. Maarsku Rakosi,
Farkas i Gero. Poljsku Berman i Zavadski. Francusku Duclos i Fajon.
ehoslovaku Slanskv, iroki, Geminder i Bare. Italijansku Togliatti i Secchia.
Pada u oi da Gomulka ovog puta nije prisustvovao, a takoe ni Dimitrov.
tavie, neposredno uoi zasedanja Informbiroa u Bukuretu, Dimitrov je
proslavljao svoj roendan, pa mu je Tito 17 juna poslao estitku: Primite moje
srdane estitke i najtoplije elje povodom roendana." Dimitrov nije odgovorio
na ovu estitku punih osam dana, nego je odgovor poslao Titu 26 juna, znai
onda kada je u Bukuretu ve poelo zasedanje Informbiroa i kad se disku-tovalo
o tome kakva odluka da se donese protiv Jugoslavije. Odgovor Dimitrova glasio
je: Srdano zahvaljujem na Vaim pozdravima povodom mog roendana."
Zdanov, Maljenkov i Suslov imali su mnogo tekoa na ovom zasedanju
Informbiroa u Bukuretu. Prema informacijama kojima danas raspolaemo,
nekoliko uesnika ovog zasedanja protivilo se tome da se donosi rezolucija protiv
Jugoslavije u takvoj formi i na takav nain kao to su predlagali Rusi. Razumljivo
je da ovde ne mogu izneti imena tih ljudi koji su se protivili sovjetskom stavu.
Kad svi argvmenti Zda-nova, Maljenkova i Suslova nisu koristili, onda je Zdanov
na kraju rekao:
Mi raspolaemo podacima da je Tito imperijalistiki pijun!
To je bio glavni argumenat pretstavnika SSSR-a protiv Jugoslavije. U rezoluciji
Informbiroa koja je objavljena 28 juna posle podne, Staljin je, ni manje ni vie,
naterao pretstavnike est istonoevropskih zemalja, meu kojima je bilo nekoliko
potpretsednika vlade i ministara spoljnih poslova, da se prikljue pozivu
graanima Jugoslavije da prisile svoju vladu da se pokori Sovjetskom Savezu, a
ako vlada to odbije, neka je narod smeni i postavi novu vladu koja e se pokoriti
diktatu SSSR-a.
U novijoj istoriji ne pamti se nijedan sluaj takvog grubog i otvorenog meanja
jedne drave u unutranje stvari druge drave. Ni sam SSSR nije nikad u svojim
spoljnim odnosima napravio tako grub javni prekraj meunarodnih obiaja. Ali,
s druge strane, nema sumnje da se Staljin nikad nije ni nalazio u takvoj situaciji
da mu se jedna zemlja, koju je on smatrao
ZASTAVA JE SPAENA
499
svojim prirodnim zabranom, svojom interesnom sferom koja mu je priznata
tokom Drugog svetskog rata kao takva, usprotivi u tolikoj meri. Otuda i njegov
bes, otuda i njegova bezobzirnost i neobaziranje na bilo kakva meunarodna
pravila i obaveze. Potpuno je jasno da su Staljin i ostali sovjetski rukovodioci, kao
i rukovodioci pojedinih komunistikih partija u svetu, smatrali da e objavljivanje
ove rezolucije odmah u Jugoslaviji izazvati rascep, da e se narod pobuniti protiv
vlade, jer su toliko bili uvereni u Staljinov autoritet. Meutim, oni su izgubili iz
vida injenicu da je u Jugoslaviji popularisanje Staljina ilo ba preko
Komunistike partije Jugoslavije, ba preko Tita lino.
Ti ljudi, koji su pokazali da tako slabo poznaju Jugoslaviju i ono to se u njoj
dogodilo, bili su vrsto uvereni da e Tito svim sredstvima u Jugoslaviji zabraniti
objavljivanje rezolucije Informbiroa. Meutim, odmah po objavljivanju ove
rezolucije, 29 juna ujutru, sastao se Plenum CK KPJ i doneo svoj odgovor na
sovjetske optube. Projekat odgovora napisao je Milovan ilas. Takoe je
odlueno da se rezolucija Informbiroa objavi u celini u jugoslovenskoj tampi, a
da se istovremeno donese i jugoslovenski odgovor, pa neka mase same sude ko je
u pravu.
Trebalo je videti kako su 30 juna ujutru ljudi u Beogradu grozniavo kupovali
Borbu" i iz nje itali o otvorenom sukobu izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Ne malo
zaprepaenje bilo je meu sovjetskim pretstavnicima u Beogradu kad su videli
da je Borba" objavila rezoluciju Informbiroa, i to u 500 hiljada primeraka. Kako
se kasnije saznalo, kad su se sovjetski ambasador Lavrentijev i Pavel Judin iz
Kominforma sastali tog jutra u sovjetskoj ambasadi, prvo su izmenili samo dve
reci:
Abjavili? pitao je Lavrentijev.
Abjavili! odgovorio je Judin.
Posle su nekoliko trenutaka utali, pa tek onda poeli da razgovaraju.
Koliko je bilo vrsto uverenje u informbirovskim krugovima da e Tito sakriti
rezoluciju Informbiroa od naroda, pokazuje i injenica da je Duclos u
Humaniteu" ak 5 jula pisao lanak u kome osuuje Tita to ne objavljuje u
Jugoslaviji rezoluciju Informbiroa, ve je nasilnikim merama krije od masa:
injenica da jugoslovenski rukovodioci nisu objavili rezoluciju Informbiroa jasno
govori da oni nisu sigurni u svojoj argumentaciji i da se boje izneti istinu pred
narod." Jugoslovenski ambasador u Parizu Marko Risti odmah je uputio
Duclosu pismo u kome. mu je skrenuo panju na neistinu koju je izneo, pa mu
ak prikljuio nekoliko primeraka Borbe", ali Duclos, naravno, nije na ovo nita
odgovorio. Takoe nije odgovorio ni na injenicu da odgovor KPJ na rezoluciju
Informbiroa nije bio objav-
32*
500
ljen ni u jednoj od istonoevropskih zemalja, ni u SSSR-u, ni u Cehoslovakoj, ni
u Poljskoj, ni u Rumuniji, ni u Bugarskoj, ni u Maarskoj, ni u jednom
informbirovskom organu na Zapadu, ni u Humaniteu", ni u Unita". I ovaj sluaj
govori ko se oslanjao na mase, a ko na grubu silu i prevaru.
Kako je rezolucija Informbiroa bila primljena meu Ju-goslovenima u zemlji i
inostranstvu? Najiri krugovi koji nisu bili upoznati s pismima prosto nisu mogli
verovati svojim oima. Bilo je ljudi koji su od oajanja toga jutra i plakali po
ulicama. Ali, to je bila samo trenutna reakcija. Posle prvoga bola, doao je talas
ogorenja zbog teke nepravde. U Beograd su stizali izvetaji iz svih krajeva
zemlje. Iz Ljubljane su javljali:
Narod je ogoren, ali jedinstven kao u dane 27 marta. Istina, neki ljudi u
Jugoslaviji verovali su u poetku da je ovo sve maslo Molotova, Zdanova i
Maljenkova, da Staljin ne stoji iza ove stvari. Na to ih je dovodilo, pre svega,
dugogodinje vaspitanje o Staljinu kao geniju i voi meunarodnog proletarijata.
Tako su se rodile ove kratkotrajne iluzije. U Beogradu su na jednom mitingu ak
bila usvojena dva telegrama, jedan CK KPJ u kome se kae: Optube koje su
iznesene protiv CK Partije i naroda nae zemlje ni najmanje nee pokolebati nae
poverenje u nae partisko rukovodstvo na elu s drugom Titom", a odmah zatim
jedan drugi telegram Staljinu u kome se kae: Drue Staljine, duboko verujemo
u tebe, da e sve uiniti da se skinu neopravdane optube koje su baene na
itavu nau zemlju, nau Partiju i na Centralni komitet." Kad se uzme u obzir
kako su Jugosloveni gledali u SSSR u danima najeeg nemakog terora u
Drugom svetskom ratu, ta je KPJ uinila na popularizaciji Staljina u
jugoslovenskim masama, onda se ne treba uditi ovakvoj reakciji masa u
Jugoslaviji u prvi mah. Ljudima prosto nije ilo u glavu da moe biti razlike
izmeu reci i dela Staljinovih. Ali, kad su to jednom na svojoj vlastitoj koi osetili,
onda je njihova srdba postala
dvostruko jaa.
Imao sam prilike da u leto 1952 razgovaram sa drugom Titom o junskim danima
1948 godine, o procesu kroz koji smo prolazili kad je dolo do otvorenog sukoba s
Rusima, o tome da ogromna veina naih ljudi nije gubila perspektivu u tim
sudbonosnim danima 1948 godine. Drug Tito je u tom nevezanom razgovoru tada
rekao ovo:
Nema sumnje da je nae ljude itav sukob, a naroito rezolucija, strahovito
pogodio, da smo mi u Jugoslaviji, uprkos mnogim sumnjama, ipak u osnovnom
imali vjeru u Sovjetski Savez, u Staljina... Na moje oi su partizani ginuli u ratu
sa Staljinovim imenom na ustima... Nismo mi uzalud, iz godine u
ZASTAVA JE SPAENA
501
godinu, uporno govorili naem narodu o SSSR-u kao o zemlji socijalizma... Ne
treba kriti niti se sada stidjeti to smo mi na SSSR do 1948 godine gledali s toliko
vjere i ljubavi. Mi se tih naih iluzija ne stidimo, nego naprotiv, njima se
ponosimo. One su bile pozitivna stvar i pokazivale su nau duboku vjeru u
napredak i socijalizam. A u junskim danima 1948, kada ih je Staljin tako
nemilosrdno, tako brutalno pogazio, nama je to bilo strahovito teko, ali mi
nismo izgubili vjeru u socijalizam, nego smo poeli da gubimo vjeru u Staljina,
koji je stvar socijalizma izdao. Nije se tu radilo o nekom razoaranju, o nekoj tuzi
to raskidamo s Rusima, nego su nam ti dani bili teki jer su druge brige bile
posrijedi budunost socijalizma, budunost ove zemlje koja se napregla da
svojim vlastitim sredstvima, na nain koii najbolje odgovara narodu ove zemlje,
izgradi socijalizam. To je bila moja osnovna briga u junskim danima 1948 godine.
Meni je bilo jasno da taj sukob nije privremena stvar, nego definitivni prekid,
definitivni sukob. Perspektiva mi je bila jasna, ali teko mi je bilo zbog toga to
tada jo nisam vidio sve mogunosti kako da izaemo iz situacije u kojoj smo se
nalazili. Nisam znao kakvo e biti reagiranje na Zapadu, ali sam bio spreman da
se sa svakom opasnou uhvatim u kotac...
Nema sumnje, to su bili teki dani, ali i veliki... Slinih dana imao sam samo
godine 1938, kad sam bio u Moskvi i kad se diskutovalo da li da se raspusti
Komunistika partija Jugoslavije ili ne. Od svih jugoslovenskih rukovodilaca koji
su u to vrijeme bili u SSSR-u, ostao sam ja jedini, sve je bilo pohap-eno. Partija
oslabljena, bez rukovodstva, a ja tamo sam. Di-mitrov me je pitao hou li uspjeti
da izvrim zadatak, govorio mi da ima potpuno povjerenje u mene, ali, eto, NKVD
mu hapsi ljude za koje bi on, kako je rekao, i ruku stavio u vatru.
Zbog toga su, s jedne take gledita, ti dani iz 1938 za mene bili tei nego oni iz
1948. Tada u pravom smislu rijei nije bilo Partije, a 1948 postojala je jaka,
jedinstvena Partija.
Tih dana bilo mi je teko ne zato to smo raskinuli nae veze s Kremljom, nego
mi je bilo krivo, strahovito krivo, to su tako muki izvrili napad na nau mladu
revoluciju. To je bila u pravom smislu intervencija, kakvu je imala da izdri
Oktobarska revolucija, samo njima je bilo daleko lake. Oni su imali itav svjetski
proletarijat na svojoj strani. A sada se guila naa revolucija u ime SSSR-a. Sada
se guila naa revolucija pritiskom Staljina, koji je natjerivao itav radniki
pokret u svijetu da se izjasni protiv nas. Znao sam da e nam jedan od najteih
zadataka biti razbijati te klevete koje je sijao Staljin.
502
U toj situaciji osnovni na zadatak bio je obezbijediti kod naih ljudi nesmetani
razvitak spoznaje uzroka koji su doveli do sukoba sa SSSR-om. Bila je najvanija
stvar, da ljudi shvate o emu se radi, da se oslobode predrasuda, dugogodinjeg
vaspi-tanja, da uu u sutinu pitanja. Nije to bio lak posao. Ogroman autoritet
SSSR-a i Staljina bio je stavljen u pokret. Uz pomo toga autoriteta Staljin je
mislio da e u prvom naletu, da e svojim pismima i rezolucijom Informbiroa,
razbiti jedinstvo CK, da e preko Zujovia i Hebranga uzeti u svoje ruke Partiju i
vladu. Meutim, to se nije dogodilo. Tu je, mislim, odluujuu ulogu odigrao
unutranji demokratski ivot u Komunistikoj partiji Jugoslavije, usaen u nju
jo prije rata. Od prvoga dana napada na nas, od dolaska prvoga pisma u martu
1948, nai ljudi su diskutovali o njima, stavku po stavku, izraavali ono s ime
se nisu slagali, slobodno iznosili ono to im nije jasno, svoje neshvatanje
izvjesnih stvari. Moram priznati da je za prvih est mjeseci borbe sa Staljinom u
tom pogledu najtei period bio period od prvog pisma, 27 marta, pa do sjednice
CK od 12 aprila, kada se Staljin nadao da e ujovi prevui na svoju stranu
veinu CK. Bilo je tada ponekih naih drugova koji nisu sasvim do kraja gledali
odnosno sagledali prave uzroke sukoba. Oni su, zbunjeni, dolazili kod mene.
Postavljali su pitanja, ja sam im objanjavao i ubjeivao ih. Sjeam se kako mi je
jedan od njih rekao:
Pravo da ti kaem, ja sam bio demoralisan, a sada mi je lake... Dobro je to
imamo tebe, pa kad nam je teko doemo do tebe, a ti nam pomogne. Ali kako je
tebi, kome ti moe da
se obrati?
A za mene je u tim asovima iskuenja osnovna snaga bilo ono to je narod
Jugoslavije ve bio postigao u prolom ratu, to je ostvario u prvim godinama
poslije rata. To je bio jedan ujedinjeni narod, u kome se razbuktala svijest o
sopstvenoj snazi, o onome to je uinio. Tu je bila snana Partija, s bogatim
iskustvima. Zbog toga mi je bilo znatno lake 1948 nego 1938 godine.
Ali se moralo duboko misliti o jednoj stvari: kako emo se probiti i obezbijediti
Jugoslaviji uslove da moe da se razvija onako kako to ona hoe i kako to njenim
interesima najbolje odgovara. Mi smo mala zemlja i naa jedina snaga leala je u
naem moralu, u naem jedinstvu, u tome da li jasno vidimo perspektive razvitka
ili ne.
Tih dana po nekoliko puta sam ponavljao da emo uspjeti da pobjedimo ako,
prvo, u sebi samima jasno preistimo s problemom spoznaje uzroka sukoba sa
SSSR-om, ako se taj proces bude pravovremeno i pravilno razvijao u
jugoslovenskim masama. Pritom se moralo ogromno paziti na iluzije o SSSR-u
koje su
ZASTAVA JE SPAENA
503
u veoj ili manjoj mjeri postojale ili ostavile tragove kod svih naih ljudi. Nije se
smjelo putati ogorenju na volju i samo otrim rijeima odgovarati na sve one
lai i klevete koje su nam dolazile iz SSSR-a i u ime SSSR-a. Trebalo je prepustiti
vremenu da Staljin svojim postupcima prema Jugoslaviji uini takve stvari da mu
same mase u Jugoslaviji kau: Dolje Staljin", a ne da se mi odvojimo od masa,
pa da prvi ponemo, u nastupu ljutnje, da bacamo takve parole. Praksa je
najbolja uiteljica ivota. Ono to je Staljin uinio u junskim danima 1948, ono
to je tada bio nagovijestio, uskoro je nizom svojih najbrutalnijih postupaka i
potvrdio. Otad vie, bar to se tie ljudi u zemlji, za nas nije bilo nekog velikog
politikog problema u borbi sa SSSR-om. Svakom naem potenom ovjeku bilo
je jasno kao dan u emu je sutina sukoba. Ljudi su se bili oslobodili iluzija, ali
pritom nisu izgubili vjeru u socijalizam, jer im je njihova zemlja, uprkos najveim
tekoama, oigledan primjer kako jedan mali narod moe da gradi socijalizam,
drutveno ureenje za kojim su teili najplemenitiji umovi ovjeanstva."
Nema sumnje, ti dani u Jugoslaviji bili su neobino teki. Jugoslavija je bila
sama u svetu. Sa Istoka Staljinova anatema, a sa Zapada nerazumevanje i stare
pretnje. Nikad u istoriji jedna mala zemlja nije se nalazila u teem poloaju. To su
bili sudbonosni dani. Kada je Tito dobio tekst rezolucije Informbiroa, on se puna
tri sata etao po svojoj sobi, razmiljajui o tom gnusnom dokumentu. Tih dana
Tito je dobio i prvi napad ui. On je od toga poboljevao i za vreme rata, ali su mu
poslednji dogaaji toliko uticali na nerve da je dobio neobino jak napad.
Jugoslovensku javnost tih dana naroito su bili ozlojedili izvesni postupci prema
Jugoslaviji u Albaniji i Maarskoj. Bilo je oigledno da se Staljin trudio da sukob
sa Jugoslavijom pret-stavi kao sukob ne samo izmeu SSSR-a i Jugoslavije, nego
u prvom redu izmeu Jugoslavije i drugih zemalja narodne de-mokratije. im je
rezolucija Informbiroa bila objavljena, u Albaniju su dole direktive iz Moskve da
Albanci treba naroito da daju oduka svome antijugoslovenstvu. Tu nije bilo
samo javnog spaljivanja Titovih slika, nego i fizikog maltretiranja Jugoslovena,
izbacivanja bolesnih Jugoslovena iz bolnica, obustava izdavanja hrane, pa ak i
za jugoslovensku decu.
U Maarskoj su poeli progoni jugoslovenske manjine. Jedan Jugosloven,
maarski narodni poslanik, koji nije hteo da se saglasi s rezolucijom Informbiroa,
izbaen je iz parlamenta. Povrh svega, Rakosi, sekretar maarske partije, govorio
je s omalovaavanjem o ulozi Jugoslavije u prolom ratu, o onom ime se narodi
Jugoslavije s punim pravom ponose. Rakosi je na jednom mitingu u Budimpeti
rekao:
504
Stav rukovodilaca KPJ danas nije patriotizam, socijalistiki patriotizam koji zna
da koordinira nacionalne i internacionalne interese partija narodne demokratije,
ve buroaski nacionalizam,, koji je ve 1941 godine odveo Jugoslaviju u
katastrofu i odvee je opet ako rukovodioci KPJ nastave da idu putem kojim su
poli."
Milovan ilas je u tampi odgovorio Rakosiju:
Po Rakosiju, svrgavanje vlade CvetkoviMaek i odbijanje pristupanja Trojnom
paktu koje je na narod izveo pod vodstvom KPJ, poshje ega je uslijedio, dodue,
napad Hitlera i njegovih satelita na Jugoslaviju bilo je nacionalizam i
upropaavanje-Jugoslavije. Tada je Jugoslavija (to jest njeni narod ) uskrsnula,,
a ne upropaena. Znai odbijanje pristupanja Trojnom paktu bilo je
nacionalizam, a ulazak, na primjer, Maarske u Trojni pakt pravilno shvatanje i
kombinovanje internacionalnih i nacionalmh dunosti koje je spasilo Maarsku.
Lijep li je to i nacionalizam i internacionalizam! To je sramoenje ide'e
internacional zma, pravdanje izdaje nacionalne nezavisnosti i lakejstva
nacionalne buroazije u odnosu na hitlerovske imperijaliste!"
Povrh svega, naao se da ita lekciju Jugoslovenima kako se trebalo drati u
Drugom svetskom ratu Rakosi, koji je uzalud pozivao preko radija Maare da se
dignu protiv Horthva i Nemaca, jer maarski narod nije imao ko da vodi, jer je
Rakosi sedeo daleko u pozadini, u SSR-u, a nije bio sa svojim narodom, delei s
njim i dobro i zlo, kao Tito.
Usled jasno ispoljenog raspoloenja u korist Jugoslavije u bugarskom narodu i
meu vodeim ljudima, izuzev grupe uz Moskvu vrsto vezanih rukovodilaca,
bugarska vlada bila je primorana ve sutradan posle objavljivanja rezolucije
Informbiroa da objavi deklaraciju o elji da s Jugoslavijom produi neizmenjene
meudravne odnose. Ne treba dodue iskljuiti, pretpostavku da je grupa
jugoslovenskih protivnika u bugarskom rukovodstvu uestvovala u takvom
potezu sa svojim posebnim namerama: da se pred Jugoslavijom u toj ozbiljnoj
situaciji pojave kao jedini prijatelji i eventualni posrednici u. izglaivanju spora,
to bi im svakako dalo nade da e ostvariti svoj stari san da se nametnu i
vodstvu Jugoslavije i Jugoslaviji, bilo u federaciji shvaenoj na njihov nain bilo
u nekoj drugoj formi. U svakom sluaju situacija u Bugarskoj bila je takva da se
Bugarska nije smela frontalno postaviti protiv Jugoslavije od prvog asa.
Stizale su vesti iz Moskve. Tamo se nalazila velika grupa Jugoslovena na
studijama. Samo na univerzitetima u Moskvi bilo je preko 460 studenata.
Nekoliko hiljada Jugoslovena bilo-
508
Od izabranih delegata 979 bili su radnici, 525 seljaci, meu njima 102 vojnika,
499 intelektualci, 154 nametenici, 139 studenti i 48 ostali.
ena delegata bilo je 227.
Proseni sta svakog lana Partije bio je 7 godina i 3 me-seca. Od ukupnog broja
delegata, to jest od 2.344 delegata u ratu je uestvovalo 2.238 delegata, a od
prvog dana ustanka 1941 godine 14,53% delegata. Meu 106 delegata koji
nisu uestvovali u ratu, 17 ih je bilo u zarobljenitvu za vreme rata i jedan u
logoru.
Dvorana je bila ukraena velikim poprsjima Marxa, En-gelsa, Lenjina i Staljina, a
u sredini nalazila se velika Titova slika. itav tok kongresa bio je prenoen preko
svih radiostanica u Jugoslaviji. Tako je za est dana prosto itav rad u Jugoslaviji
skoro bio zamro. Svi su ljudi stajali kraj radioaparata i budno pratili ta se
dogaa na Kongresu.
Kongres je otvorio Tito. Posle izbora pretsednitva, Tito je poeo da ita svoj
istoriski referat.
Drugog dana Kongresa nastavilo se sa ostalim referatima. Kongres je zasedao
est dana. Posle referata otpoela je diskusija. Javljao se za re jedan delegat za
drugim. Da bi svi prijavljeni za re mogli da govore, Kongres se odravao i nou.
Jedan za drugim govornici su osuivali napade na KPJ. Niko se nije izjasnio za
rezoluciju Informbiroa.
Kongresu je prisustvovao i dopisnik Pravde" Barzenko kao i dopisnici TASS-a.
Oni su sumnjivo vrteli glavom.
Kad su u Moskvi videli da Kongres vrsto stoji uz Tita, otpoela je serija napada
na Kongres da je sazvan teroristikim metodima, da se oko zgrade u kojoj se
Kongres odrava nalaze topovi i mitraljezi. Moskovska Pravda" objavila je 24 jula
da su vajcarski trockisti uputili svoju delegaciju na Kongres. Ova stvar je izneta
pred sve delegate. Pretsedavajui tog zasedanja proitao je sledee saoptenje:
Kako javlja moskovski radio, moskovska Pravda" od 24 jula donela je vest od
svog dopisnika iz Bukureta da je nekakva vaj-carska komunistika partija,
poznata kao pijunsko-trockistika grupa, uputila svoju delegaciju na V kongres
Komunistike partije Jugoslavije.
Pretsednitvo V kongresa KPJ izjavljuje da je ova vest na-merno ubaena u
javnost da bi se dobio utisak kao da se KP Jugoslavije povezuje sa pijunsko-
trockistikim grupama, da bi se i na taj nain pred meunarodnom javnou
opravdala besprincipijelna klevetnika kampanja koja se vodi protiv KPJ i nove
Jugoslavije.
Ova kleveta jo je alosnija zbog toga to je jue, to jest 23 jula, pretstavnicima
sovjetske tampe, na elu sa specijalnim do-
ZASTAVA JE SPAENA
507
pisnikom Pravde" Barzenkom, koji prisustvuju Kongresu, odgovoreno na
postavljeno pitanje u vezi s gornjim, da je to glupost i neistina, to su se i sami
mogli uveriti.
Pretsednitvo poziva Kongres da osudi ovu novu neistinu i klevetu kao jo jedan
pokuaj srozavanja ugleda nae Partije i samog Kongresa.
Pretsedavajui:
Drugovi delegati, ko usvaja ovo saoptenje neka digne ruku? (Svi delegati diu
ruke.)
Pretsedavajui:
Ima li ko protiv? (Delegati: Nema!") Objavljujem da je Kongres jednoduno
osudio ovu najnoviju klevetu. (Burno odobravanje i aplauz.)"
Barzenko, dopisnik Pravde" nije se vie pojavljivao na Kongresu.
Bliio se poslednji dan Kongresa, kada je trebalo izabrati novi CK. To je bila
poslednja mogunost pristalicama rezolucije Informbiroa da se izjasne protiv CK i
Tita, jer je glasanje bilo tajno. Svaki delegat je bio dobio imena kandidata za
izbor, koje je predloila kandidaciona komisija. Na paretu hartije bila su
ottampana imena svih kandidata, a svaki delegat na Kongresu mogao je da
prebrie ime koje eli i da dopise neko novo. Posle bi to pare hartije presavio i
stavio u glasaku kutiju.
Glasanje je otpoelo 28 jula u 8 asova uvee. Svaki delegat dobio je listi sa
imenima delegata, pa je zatim izaao iz dvorane, proetao se po velikom parku i
onda ili u parku ili u restoranu zaokruavao, brisao ili dopunjavao imena
kandidata. U devet sati delegati su poeli da se vraaju u dvoranu i da jedan za
drugim stavljaju listie u kutije, kojih je bilo vie. Do 10 sati uvee svi delegati su
bili predali svoje glasake listie.
Tada je izborna komisija, pred oima delegata, otvorila kutije sa listiima i
otpoelo je prebrojavanje. Glasalo je ukupno 2.323 delegata. Tek oko pola noi
rezultati su bili sreeni. Pretsednik izborne komisije Milo Mini popeo se na
govornicu i poeo da ita rezultate. Kad je doao do imena Josipa Broza, objavio
je da je za njega glasalo 2.318 delegata. Znai protiv je glasalo svega pet delegata.
U dvorani se prolomio pljesak, pa zatim poklici, da bi se prelili u pesmu, koja je
tu na Kongresu spevana:
Drue Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo. Drue Tito, voo
komunista, .:.;..:. Partija je kao sunce ista." :
508
Pretsednik izborne komisije hteo je da ita dalje rezultate, ali mu delegati nisu
dozvoljavali, jer su s jedne pesme prelazili na drugu, da bi zavrili sa
Internacionalom".
Objavljivanje rezultata trajalo je sve do iza jedan sat posle ponoi. Tada se na
govornici pojavio Tito i pre zakljuenja Kongresa rekao ove reci:
Drugovi i drugarice, u ime novoizabranog centralnog rukovodstva nae Partije, ja
vam se najsrdanije zahvaljujem na povjerenju koje ste vi ovim izrazili novom
rukovodstvu. Mi preuzimamo time ogromnu odgovornost na sebe. No, mi emo tu
novu zadau moi izvriti i opravdati uz vau punu podrku. Ovo jedinstvo koje
je na naem Kongresu izraeno, jedinstvo nezapameno u istoriji nae Partije,
jeste zaloga da e naa Partija jo snanijim koracima ii naprijed, kako u
pogledu svog soDstvenog razvitka, tako i u pogledu izgradnje nae nove
socijalistike domovine.
Drugovi i drugarice, na ovom Kongresu mi imamo sumirana ogromna iskustva o
dosadanjem radu nae Partije. Prenesite to dolje, u nae partijske organizacije,
neka one usvoje to iskustvo, neka se ue na tim primjerima i na pozitivnim i na
negativnim. Neka u naim partijskim redovima bude sauvana istoa Partije,
neka jo vie bude podignut teoretski i politiki nivo lanova nae Partije, jer to je
zaloga svih naih buduih pobjeda.
Ja vas, drugovi i drugarice, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, u
tekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju i samo ako
budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo i monolitnost u naoj Partiji, ako
neemo gubiti nerve, naa pobjeda e biti osigurana."
Beograd, 28 septembra 1952
REGISTAR IMENA
Aimovi Milan 270
Adami 185
Aga vidi: Popovi Pera
Aleksandar, regent 73, 75, 77, 78,
87, 89, 90, 100, kralj 78, 79,
88, 111, 120, 136, 151, 178, 180, 203, 206, 214, 225, 243, 409
Aleksander Bozo 234 Aleksander Irina 234 Alexander, general, felmaral
346, 377, 378, 386, 391, 492 Alfieri Dino 246 Alijagi Alija 73, 90 Ambrosio,
general 340 Andrejev Bane 182, 183 Angaretis 174 Antolkovi-Franjek 99, 100
Antonov 457
Anzulovi Jerko 154, 167, 168 Aralica Dane 184 Aralica Nikola 184 Armjaninov
473, 474 Arnoek E. 132, 147 Arso vidi: Jovanovi Arso Augustini Antun
356
Babi Slavko 205, 249, 272 Babovi SpasenijaCana 235, 251
154, 275, 284, 481 Bao vidi: Steji Spasoje Bajs vidi: Grgi Marko Bakari
Vladimir 137, 292, 293, 375,
460, 461, 467, 470, 472, 484 Bakari Stjepan 137, 138 Baki Mitar 250, 304,
305, 383 Balen Sime 294 Balog 102
Balokovich Joyce 62 Balokovich Zlatko 62 Baluku 468 Banjak Dorotea 17 Bare
498 Barskov 472 Barto Milan 78, 120 Barzenko 506, 507 Basariek uro 151
Batovanski S. 438 Bauer Ante 59
Baum Filip 86, 90
Bedekovi Janko 104, 184
Begovi Vlajko 224, 226
Behterjev 201
Beli 288
Belousova Pelagija vidi: Broz
Pelagija
Bene Eduard 244, 450 Berija 385, 386, 419, 421, 422, 457 Berman 497, 498
Bernard Filip 274 Bevc vidi: Kardelj Edvard Bilbija Bogdan 182 Bircl, agent
251
Biranin vidi: Trifunovi Ilija Birk vidi: Kardelj Edvard Birolli Pirzio 340
Bian Dragutin 148 Bjerut 450 Blagojev 383 Blaiko, porodica 23 Blaiko Ana
17 Bodnara 452, 455 Bohaek Maksimilijan 178 Boljevi Stevo 182, 183
Bocak uro 104, 111 Boak Ignac 111 Bokovi vidi: Filipovi Filip
Bokovi uro 345 Boikovi Andrija 154, 156162,
165169, 171, 172 Bradonja vidi: JovanoviBra-
donja
Breyer Pavao 154, 156, 169, 172 Brezovaki Tito 205 Brezovi Mati ja 145
Bridges Styles 478 Brka vidi: Konar Rade Brki Milan 184 Brki Petar 174,
175 Brki Uro 78 Browder Earl 220 Broz, porodica 7, 8, 9, 10, 12, 14,
16, 23, 28, 32, 33 Broz Ambrozij 10, 12 Broz Anka (Jana) 21 Broz Antonija 22
Broz Bla 22
510
REGISTAR IMENA
Broz Drago 21
Broz Dragutin (Karlo) 21, 47, 203
Broz Ferdinand 94, 199
Broz Franjica 22
Broz Franjo, otac Josipa Broza Tita 7, 17, 1921, 27, 32, 33, 36, 49, 96
Broz Franjo, roak Josipa Broza Tita 94, 199
Broz Franjo, sinovac Josipa BrozaTita 21
Broz Georgius 17
Broz Hinko 9698
Broz Jana (Ana) 21
Broz Janko 16
Broz Josip (Pepek) 21
Broz Josipa 21
Broz Juraj 17
Broz Jurica 33, 35
Broz Karlek 31
Broz Marija 7, 20, 21
Broz Martin, praded Josipa BrozaTita 17, 19
Broz Martin, ded Josipa Broza Tita 17, 19
Broz Martin, brat Josipa Broza Tita 21, 52
Broz Martinus 17
Broz Matilda 22.
Broz Mihael 17
Broz Mihalj (Halec) 27
Broz Pelagiia (Poljka) 72, 98, 196, 198
Broz Stjepan (tefek) 22, 38
Broz Tereza (Rezika1* 22, 204
Broz Vjekoslav (Slavko) 22, 96
Broz Vlado 368
Broz Zlatica 9698
Broz arko 97, 119, 196, 198
Buda 368
Bujnoh Ladislav 94, 97, 113
Bukeg Vilim 45, 48, 75
Bulganiin 419, 457, 472
Bunjevevi 102
Butalo Janko 194
Cachin Marcel 472
Cana vidi: Babovi Spaeni ja
Carnelutti 258
Cavallero 339, 340
Cazi Josip 182
Celer Rade 121, 133135, 138140
Cesar, metalac 153
Cesar Lovro 158
Cesarec August 90, 148, 177
Cestar Martin 95
Chamberlain 246, 259
Churchill Randolph 374
Churchill Winston 351, 357, 362, 364, 365, 373375, 378, 379, 389, 420
Ciano, grof 244, 246, 257, 258, 339
Cicak Anica 95
Companis 236
Coni 251, 253
Cretet 129
Crljenak Miko 111
Crni vidi: Zujovi Sreten
Crnobrnja Bogdan 458, 469
Cuculi Josip 121
Curi 105
Cvetkovi Dragia 248, 257, 258, 260, 261, 504
Cviji ura (Duka) 102, 143, 144
Caki 191, 192
Can Kaj Sek 438, 466
Cankov 472
Cervenkov Viko 62, 224, 438, 451,
472, 490, 493, 494, 498 Cipi 191 Ciinski Josip vidi: Gorki Mi-
lan
imekovi Josip 111 Cohan Marija 220 olakovi Rodoljub 90, 194, 200,
201, 205, 229, 239, 275, 277, 356 olovi Stevan 182, 183, 194 Copi Vladimir
Senjko (Vinter)
209, 218, 219, 228 Culinovi F. Franjo 133 Cuvahin 446, 488
ea vidi: Stefanovi Svetislav Celovi Petar 86
aka vidi: Paji David Daladier 246, 259 Dalmazzo, general 340 Damjanov
451 Dangi 328
Danilovi Ugljea 248 Dapevi Peko 392, 411 De Belleti 88 Deak 18
Debeljak Josip 185 Dedrer Olga 348, 349 Dej Gheorghiu 438, 455, 498 Deli
Miroslav, dr. 133, 134 Deli Svetozar 84, 86, 223 :
Deravin 373 Despot Feliks 38, 39 Deutsch, bankar 19 Diaz Jose 220, 420 Dika
vidi: Sabi Stevo
REGISTAR IMENA
511
Dimitrov Georgi 217, 218, 220, 222, 224, 229, 232, 239241, 260, 263, 271,
273, 384, 421, 422, 435437, 443, 450453, 459, 468, 472, 490, 491, 497,
498, 501
Dokmanovi Rade 128
Dollfuss 209
Dragievi Veljko 346, 368
Drapin Petar 391
Drakovi Milorad 78, 82, 83, 85, 87, 88, 90
Drinkovi 107
Duclos Jacques 419, 438, 440, 441, 498, 499
Dudi Dragoj lo 304
Dugonji Rato 413
Dugovi Tito 205
Dujmi Ivan 121, 133135, 138140
Duanec Dragan 108, 111
Duanec Josip 101, 104
Dzodze Koi 418, 435, 445, 446, 449, 468, 487, 488
akovi uro 147, 174, 175, 177, 181, 184, 206
era Josip 445, 451, 468, 487
ido vidi: ilas Milovan
Dilas Milovan 62, 68, 69, 217, 233, 235, 236, 238, 248, 249, 256, 260, 264, 268,
271, 272, 274276, 310, 313, 332, 333, 347, 351, 360, 365, 409, 411413,
416, 438, 440, 453 458, 460, 461, 467, 469471, 474 479, 481, 482, 484,
490, 497, 499, 504
uji, pop 334, 338
urevi Zika 251, 254
urovi Vako 347, 348
Eakers 377
Eden 352, 374
Ercoli vidi: Togliatti
Erenburg lija 380
Fajon Etienne 438, 498
Farkas M. 438, 498
Ferdo 197
Ferjani Dragutin 22
Ferris, major 359
Fidlerica 189
Filipovi Duan 345
Filinovi FilioBokovi 148, 223
Filipovi Sulejman 357
Filko vidi: Pavei Filip
Finkelstein 443
Fischer, general 390
Fier vidi: Ribar Ivo Lola
Fier Maks 201
Flajer (Greti) 231
Forster 246
Foti Konstantin 263
Franko 348, 370, 371
Franovi Vjekoslav 133, 134, 139
Frol Frane 357
Gagarinov 468, 469
Galogaa Slobodan 246
Galogaa Stevo 205
Ganev Dmitar 451
Gapari 41, 43, 44
Geloso, general 340
Geminder 498
Georg 227
Georgijevi 204
Gero 498
Gimas A. 376
Gobbels 370
Gobac Tone 41
Golubovi Radonja 356, 455
Gomulka V. 438, 441, 450, 453, 490,
497, 498 Goring 265 Gorki Milan Somer 209, 210,
213, 215, 217, 222, 223, 226228,
230, 232, 237240, 484 Gorkov, general 363 Gonjak Ivan 481 Gottlieb Hinko
105, 107 Gottwald Klement 419, 450 Gregori 201 Gregori Pajo 119, 189
Gregurek Fran'o 110 Grgi MarkoBajs 30 Grkovi Duan 145 Grol Milan 400,
416 Groza 468
Griinwald, bankar 18, 19 Grubaevi Jova 96 Grubor Petar (Pera) 182, 183,
189,
191
Grulovi Nikola 277 Greti vidi: Flajer Guberev 251, 253 Gumzej Josip 147
Habdeli Juraj 11
Haha 493
Halifax 374
Hamel Dragutin 132, 147
Hamel tefanija 147
Haramina 46
Haramina Vilim 150
Haek Jaroslav 72
Havelja, uitelj 38
Hebrang Andrija 409, 485, 495, 502
Heimovi Nikola 184
512
REGISTAR IMENA
Hedervary Khuen 23, 39, 42, 47
Himmler 351, 370
Hirsch Elza 169
Hitler 22, 236, 241, 243247, 250, 259, 262271, 273, 275, 301, 304, 314,
315, 321, 323, 324, 326, 339, 345, 351, 356, 357, 360, 361, 364, 36S, 372, 453,
454, 476, 493, 494, 504
Hoda Enver 417, 418, 435, 448, 449, 464, 468, 487, 488
Holi Martin 147
Homotari Vjekoslav 19, 31
Horthy 84
Horvat Margareta 17
Horvat Tomo 101
Horvatin Kamilo 144
Hristi 257
Hudson 305, 307
Humo Avdo 254
Huli Cordell 352, 374
Ili Mika 287 Ili PavleVeljko 281 Ili Sotir 78 Ili Vlada 78 Isaije 70, 71 Iskrov
Petar 220 Ivankovi Branko 94 Ivanov 229232 Ivoevi Ljuba 218
Jakovi Barica 119
Jambriak Milivoj 357
Jandraiec uro 98
Jandraiec Petar 98
Jankez Grga 251, 252
Janko, ika Janko vidi: Pijae
Moa
Jankovi Rusomir 183 Jarac M. 285 Jatrov 422, 430 Javerek Ana 20 Javerek
Anton 20 Javerek Antonija 20 Javerek Franca 20 Javerek France 20
Javerek Garta 20 Javerek Jozef 20 Javerek Jozefa 20 Javerek Johan 20
Javerek Marija 20 Javerek Martin, otac 7, 20, 2326 Javerek Martin, sin 20
Javerek Miho 20 Javerek Nea 20 Javerekovi 20, 23 Jeli Antun 148
Jevevi 340
Jeov 222
Josimovi Radoje 236
Joko 199
Jovanovi, radnik 131
Jovanovi Arso 368
Jovanovi Blao 254, 481
JovanoviBradonja 308
Jovanovi Dragi 110
Jovanovi Dragoljub 300
Jovanovi Iso 254, 273, 288, 294
Jovanovi Rajko 144, 148
Jovanovi Slobodan 89, 201, 240,
266, 335, 336 Joza, telegrafista 368 Judin Pavel 435, 442, 443, 473, 475,
488, 489, 499 Jugov 472 Jung, major 60 Jurak Josip 203 Jureti Lovre 133,
134, 139
Kacun 103 Kalafatovi 268 Kalinjin 421, 422 Karaore 338 Karaorevi
Aleksandar 88 Karaorevi Jelena 77 Karaorevii 77, 264, 355, 358, 385
Karaivanov Ivan 218, 240 Kara Nikola 3538, 40, 41, 46 Kara Zora 36, 38
Kardelj Edvard 185187, 203, 212, 221, 235, 248, 249, 250, 251, 254,
264, 267, 268, 270, 272, 274, 277, 280, 289, 310, 334, 356, 364, 367,
369, 375, 376, 403, 408, 409, 412, 416, 430433, 438, 440, 448, 449,
459461, 463467, 470, 472, 476 478, 480, 481, 484, 485, 487, 491,
493, 497
Kavran Boidar 505 Kecmanovi Vojislav 356 Keitel 339 Kerenski 94 Kerovani
Otokar 182 Kesselring 492 Kidri Boris 112, 215, 415, 416, 423,
436, 471, 475--177, 481, 497 Kirsanov 452 Ki 309
Kljaji Fia 277 Knaus Antonija 50 Knaus August 48, 50 Knight Donald 354
Knorin 220, 231 Kocbek Edvard 356 Kocman, radnik 194 !
REGISTAR IMENA
Kocmur Alojz 185, 187
Koh Metod 117119
Kolar Ana 20, 204
Kolarov Vasil 220, 421, 436, 461,
463
Kolak 55, 69, 71 Kolievski Lazar 481 Kolumbo Josip Stanko 184 Konar
Rade 248, 254, 264, 274,
292, 293, 295 Konfic Ivan 111 Konjev, maral 366 Konstantinovi Mia 78
Koprivnjak Eva 153, 156158, 160,
161, 167169, 171, 172 Koprivnjak Ignac 154, 156, 158,
160, 169, 172 Kordi Ladislav 151 Kornjejev, general 363, 383, 411 Koroec 84,
201 Kosanovi Sava 378, 453, 478 Kosier uro 155, 156 Kosmaâc 182, 183,
186, 251253 Kostanjek Ivan 205, 249 Kosti, sudi ja 112 Kosti Drago 281
Kostov Trajo 220, 421, 436, 461,
483, 466, 472, 498 - ' Kout 20
Kouti August 112 Kovaevi ile 238 Kovaevi oko 238 Kovaevi Gojko 333
Kovaevi Josip 182 Kovaevi Pavle 182 Kovai Tomo 102, 104 Krajai Stevo
481 Krajger Sergije 254 Kralj Franjo 205, 206 Kraneli Filip 92, 93, 95, 98, 199
Kras Josip 145, 248 Kriani Juraj 11 Krka vidi: Stanisavljevi Dimi tri je
Krlea Miroslav 13, 14, 61, 62, 68,
87, 122. 148, 156, 396 Krndelj Ivan 103, 151 Krntija vidi: Orekovi Marko
Krok Ma ti ja 105, 108 Krsmanovi Branko 277 Krstulovi Vicko 254, 481
Krukovac 251, 253 Krutikov 469 Krinik Anton 357 Kuhar Lovro 219, 223
Kuhm, oberfirer 369 Kuliev Georgi 451 Kun Bela 220
Kunce 169
Kurtek vidi: Arnoek E. Kurti 157, 158, 165 Kuusinen Otto 220
Lakievi Milutin 332
Lavrentijev (Anatolije Mihajlovi) 416, 443, 454, 460, 474, 484, 485, 499
Lavriev 452
Lazi 253
Lazi Lazar 80
Lazi Ranka 80
Lazovi Gruja 284
Lebedev 359
Lebovi Joa 111
Ledinski Ivo 108
Leka vidi: Rankovi Aleksandar
Lenac Zdravko, dr. 138, 140
Lenc Antonin 51
Leskoek FrancLuka 235, 248, 254, 274, 481
Levi Moni, dr. 194
Lipart 45
Lisinski 413
List 265
Lohr, general-pukovnik 392
Lohr Alexander von 339, 340, 344
Lojze 292
Lola vidi: Ribar Ivo
Longo Luigi 438, 440, 441
Lopandi Diko 90
Lua (Vasile) 498
Luka vidi: Leskoek Franc
Lutak 97
Ljesakov 457, 461 Ljoti 236, 286
MacLean Fitzroy 357, 363, 364, 369,
375, 377, 378 Mackensen 265
Maek Vlatko 258, 259, 261, 504 Magovac Boidar 356 Maican Julio 155, 156
Majder Aleksandar 45, 86 Maks 97
Malari Stjepan 149, 152, 153 Maleov Sejfula 418 Malinovski 386 Malii
Martinovi Jovan 181, 184,
187, 206 Maljenkov G. 366, 385, 435, 438,
441, 461, 498, 500 Manuilski 220, 223, 228, 240, 358,
476 Mari IvoZeljezar 223
33
514
REGISTAR IMENA
Marinko Miha 248. 254, 294, 481 Marinkovi, sudi ja 112 Marko vidi:
Rankovi Aleksandar
Markovac Pavle 233 Markovi, pretsednik optine 131 Markovi Jute 26
Markovi Moma 235237, 248, 251,
'254
Markovi Sima 84, 85, 89, 143, 144 Marokino Ivo, dr. 158, 171 Mart'novi Ratko
305 Marui Drago 205, 376 Maslari Bozo 148 Matijevi MiloMrsa 182,
183,
248, 254
Matus Katarina 17 Mazurka Anton, inenjer 121 Medvedec Ana 17 Merka
Teodor 102, 107 Mesi Mile 149 Meetov 495, 496 Miunovi Veljko 184 Migri
78
Mihanovi Antun 12 Mihailovi Draa 138, 183, 240, 301, 303309,
313, 315, 316, 320, 325, 328, 330, 331, 334337, 340, 344, 352, 359,
362, 365, 366, 372, 373, 376, 379, 398, 406, 492, 493 Mihailovi Ilija 180
Mihajlovi Anatolije vidi: La-
vrentijev Mihajlovi Vjaeslav vidi: Mo-
lotov
Mikojan 445, 458, 469 Milanovi Milan 145, 148 Milenkovi 223 Milkovi 144
Milojevi Miloje 354 Milo Ljubo 505 Milutinovi Buda 124, 128, 131 Milutinovi
Ivan 248, 268, 274, 276,
280, 356, 383 Milju 102 Mine H. 438 Mini Milo 507 Mii Janko 184 Miti
Vlada 112 Mitrovi Mitra 264, 283, 360 Mitro vi VukicaSun ja 235 Mlinari
Mijo 103 Monik Anton 196 Mojsov Lazar 180 Molotov 352, 371, 374, 385, 409,
412, 415420, 431, 432, 433, 444, 449, 456, 457, 461, 462, 463468, 473
475, 477, 485, 487, 488, 491, 493,
494, 500
Montecemolo, pukovnik 340 Motilo Josip 92 Mrsa vidi: Matijevi Milo Muha
292
Muk Adolf 237, 238 Muravjov 94
Mussolini 236,-241, 243247, 250, 257, 258, 262, 265, 266, 269, 270, 323,
324, 351, 494
Naceva Mara 254
Na Kota 360, 391
Natlaen, ban 270
Naumovi Joca 266
Nazor Vladimir 346
Nedeljkovi Milorad 120
Nedi Milan 110, 270, 297, 299,
314318, 320, 325, 327, 328, 492,
493
Nejev Mino 451 Nejedli 62 Nei Vladimir 187 Nekovi Blagoje 416 Nei
Janko 155, 156 Nini Momilo 266, 336, 337 Novak 205, 301 Novakovi,
general 325 Novakovi 78 Novakovi Kota 83, 88 Novoseli Franjo 154,
156, 158,
160164, 166, 169, 170, 172
Olenjin 442 Oliverkron Herbert 96 Optrki, kolski nadzornik 27 Oreki Mijo 184
Oreki Slavko 184 Orekovi Marko 2S4, 295 Oslakovi Alojzije 22 Osmi 347
Osveki Ljudevit 156
Pack Ivo, dr. 155, 156
Paji Davidaka 281
Panti, pukovnik 301, 302
Pap Pavle 254, 255, 279, 291
Parovi BlagojeSmit 209, 223
Passionaria 420
Pai Mujo 248
Pai Nikola 78, 111, 112, 120
Pauker Ana 438, 451, 455, 494, 498
Paveli Ante 60, 269, 270, 297, 323,
327, 339, 400, 492, 505 Pavei FilipFilko 133, 135, 139 Pavii Marko
108 Pavii Ivan 104
REGISTAR IMENA
515
Pavle, knez 243, 244, 246248, 250,
257, 258, 260, 263, 266. Pavleti Josip 121 Pavlov Todor 62 Pavlovi 306
Pavlovi P. 139 Pavoev Bla 150, 152 Pecar Zdravko 95 Penik Margareta 17
Peanac Kota 287, 298, 302, 323,
325
Perii, pop 334 Perii Momilo 283 Perovi Lepa 288 Perunii Mile 357 Petar,
pukomitraljezac 348 Petar, kralj 78, 100, 243, 268, 303,
353, 355, 356, 358, 373, 375, 377,
379, 385, 400, 406 Petrik 86
Petrovi Drago 205 Petrovi DuanSane 248 Petrovi Nikola 90 Pieck Wilhelm
219, 220, 239, 419,
420
Pijade David 112 Pijae Moa 77, 85, 89, 112, 188
192, 234, 322, 327, 347, 356. 360,
413, 483
Pileti, major 301 Pirin Luka 98 Podupski Franjo 94, 9698, 101,
113
Polak Elza 98 Polak Mirko 92 Polak Oskar 96 Polak Samuel 9197, 113, 199
Poli Fabijan 121 Politeo Ivo, dr. 90, 156, 171 Politt Harry 419 Popivoda Krsto
251254, 264, 470,
479
Popkov 457 Popovi AcaPajac 78 Popovi Koa 332, 392, 411, 415,
455, 457, 472 Popovi Konstantin 78 Popovi Miladin 254 Popovi Milentije 254,
275, 304 Popovi PeraAga 184 Popovi Vladimir (Vlado) 277. 416,
418, 431, 432, 442, 448, 458, 482 Pop-Tomov Vlado 354, 438 Postrin Marija 20
Potkraj ek 40 Potonjak 86 Potr Joa 254
Pravdica Ivan 121, 133, 134, 138__
140
Preojevi 111 Preihov Voranc vidi: Kuhar
Lovro
Pribievi Rade 357 Pribievi Svetozar 227 Pria Ognjen 148, 254 Pria Sran
205 Prichard Joseph 115 Prichard Thomas 115 Prodanovi Bora 234 Prodanovi
Jaa 85 Proti Stojan 89 Puc P. Ivan 133 Pucar uroStari 268, 329, 481 Pua
Petar 148 Puri Boidar 372, 373 Pui 191
Rabi August 148
Rai Punia 151
Radakovi Julka 319
Radakovi Milija 319
Radakovi Sloboda 319
Radakovi Slobodan 319
Radi Pavle 112, 151
Radi Stjepan 46, 76, 91, 101, 107, 110112, 141, 151, 191
Radovanovi Ljuba 91, 110, 111, 284
Radovanovi Milan 223
Rajter Jaa 301
Raki, grafiar 284
Raki Milan 169
Rakosi Matias 450, 488, 490, 494, 498, 503, 504
Rankovi AleksandarMarko 62, 182, 183, 205, 234, 235, 248, 249, 251, 254,
264, 267, 268, 272, 274, 276, 277, 280, 283289, 301, 303, 311, 313, 314,
319, 333, 346, 347, 348, 368, 369, 415. 416, 418, 421, 436, 472, 475478,
484, 497
Rankovi Ana 333
Rattkay 8
Rauch, ban 39, 42
Rauer Aurel 74
Reale E. 438
Rendulitsch 369
Resimi Branimir 147, 152
Revay J. 438
Ribar Duan 105
Ribar Ivan, dr. 89. 355, 356
Ribar Ivo Lola 234, 248, 274, 276, 281, 287, 308, 313, 351, 354, 355, 393, 394
Ribar Jurica 355
33*
514
REGISTAR IMENA
Marinko Mina 248. 254, 294, 481 Marinkovi, sudi ja 112 Marko vidi:
Rankovi Aleksandar
Markovac Pavle 233 Markovi, pretsednik optine 131 Markovi Jure 26
Markovi Moma 235237, 248, 251,
'254
Markovi Sima 84, 85, 89, 143, 144 Marokino Ivo, dr. 158, 171 Mart'-iovi Ratko
305 Marui Drago 205, 376 Maslari Bozo 148 Matijevi MiloMrsa 182.
183,
248, 254
Matus Katarina 17 Mazurka Anton, inenjer 121 Medvedec Ana 17 Merka
Teodor 102, 107 Mesi Mile 149 Meetov 495, 496 Miunovi Veljko 184 Migri
78
Mihanovi Antun 12 Mihailovi Draa 138, 183, 240, 301, 303309,
313, 315, 316, 320, 325, 328, 330, 331, 334337, 340, 344, 352, 359,
362, 365, 366, 372, 373, 376, 379, 398, 406, 492, 493 Mihailovi Ilija 180
Mihajlovi Anatolije vidi: La-
vrentijev Mihajlovi Vjaeslav vidi: Mo-
lotov
Mikojan 445, 458, 469 Milanovi Milan 145, 148 Milenkovi 223 Milkovi 144
Milojevi Miloje 354 Milo Ljubo 505 Milutinovi Buda 124, 128, 131 Milutinovi
Ivan 248, 268, 274, 276,
280, 356, 383 Milj u 102 Mine H. 438 Mini Milo 507 Mii Janko 184 Miti
Vlada 112 Mitrovi Mitra 264, 283, 360 Mitrovi VukicaSunja 235 Mlinari
Mijo 103 Monik Anton 196 Mojsov Lazar 180 Molotov 352, 371, 374, 385, 409,
412, 415420, 431, 432, 433, 444, 449, 456, 457, 461, 462, 463468, 473
475, 477, 485, 487, 488, 491, 493,
494, 500
Montecemolo, pukovnik 340 Motilo Josip 92 Mrsa vidi: Matijevi Milo Muha
292
Muk Adolf 237, 238 Muravjov 94 Mussolini 236, 241, 243247, 250,
257, 258, 262, 265, 266, 269, 270,
323, 324, 351, 494
Naceva Mara 254
Na Kota 360, 391
Natlaen, ban 270
Naumovi Joca 266
Nazor Vladimir 346
Nedeljkovi Milorad 120
Nedi Milan 110, 270, 297, 299,
314318, 320, 325, 327, 328, 492,
493
Nejev Mino 451 Nejedli 62 Nei Vladimir 187 Nekovi Blagoje 416 Nei
Janko 155, 156 Nini Momilo 266, 336, 337 Novak 205, 301 Novakovi,
general 325 Novakovi 78 Novakovi Kota 83, 88 Novoseli Franjo 154,
156, 158,
160164, 166, 169, 170, 172
Olenjin 442 Oliverkron Herbert 96 Optrki, kolski nadzornik 27 Oreki Mijo 184
Oreki Slavko 184 Orekovi Marko 254, 295 Oslakovi Alojzije 22 Osmi 347
Osveki Ljudevit 156
Pack Ivo, dr. 155, 156
Paji Davidaka 281
Panti, pukovnik 301, 302
Pap Pavle 254, 255, 279, 291
Parovi BlagojeSmit 209, 223
Passionaria 420
Pai Mujo 248
Pai Nikola 78, 111, 112, 120
Pauker Ana 438, 451, 455, 494, 498
Paveli Ante 60, 269, 270, 297, 323,
327, 339, 400, 492, 505 Pavei FilipFilko 133, 135, 139 Pavii Marko 108
Pavii Ivan 104
REGISTAR IMENA
515
Pavle, knez 243, 244, 246248, 250,
257, 258, 260, 263, 266 Pavleti Josip 121 Pavlov Todor 62 Pavlovi 306
Pavlovi P. 139 Pavoev Bla 150, 152 Pecar Zdravko 95 Penik Margareta 17
Peanac Kota 287, 298, 302, 323,
325
Perii, pop 334 Perii Momilo 283 Perovi Lepa 288 Perunii Mile 357 Petar,
pukomitraljezac 348 Petar, kralj 78, 100, 243, 268, 303,
353, 355, 356, 358, 373, 375, 377,
379, 385, 400, 406 Petrik 86
Petrovi Drago 205 Petrovi Duanane 248 Petrovi Nikola 90 Pieck Wilhelm
219, 220, 239, 419,
420
Pijade David 112 Pijade Moa 77, 85, 89, 112, 188
192, 234, 322, 327, 347, 356, 360,
413, 483
Pileti, major 301 Pirin Luka 98 Podupski Franjo 94, 9698, 3 01,
113
Polak Elza 98 Polak Mirko 92 Polak Oskar 96 Polak Samuel 9197, 113, 199
Poli Fabijan 121 Politeo Ivo, dr. 90, 156, 171 Politt Harry 419 Popivoda Krsto
251254, 264, 470,
479
Popkov 457 Popovi AcaPajac 78 Popovi Koa 332, 392, 411, 415,
455, 457, 472 Popovi Konstantin 78 Popovi Miladin 254 Popovi Milentije 254,
275, 304
Popovi PeraAga 184
Popovi Vladimir (Vlado) 277. 416,
418, 431. 432, 442, 448, 458, 482 Pop-Tomov Vlado 354, 438 Postrin Marija 20
Potkrajek 40 Potonjak 86 Potr Joa 254
Pravdica Ivan 121, 133, 134, 138__
140
Predojevi 111 Preihov Voranc vidi: Kuhar
Lovro
Pribievi Rade 357 Pribievi Svetozar 227 Pria Ognjen 148, 254 Pria Sran
205 Prichard Joseph 115 Prichard Thomas 115 Prodanovi Bora 234 Prodanovi
Jaa 85 Proti Stojan 89 Puc P. Ivan 133 Pucar uroStari 268, 329, 481 Pua
Petar 148 Puri Boidar 372, 373 Pui 191
Rabi August 148
Rai Punia 151
Radakovi Julka 319
Radakovi Milija 319
Radakovi Sloboda 319
Radakovi Slobodan 319
Radi Pavle 112, 151
Radi Stjepan 46, 76, 91, 101, 107, 110112, 141, 151, 191
Radovanovi Ljuba 91, 110, 111, 284
Radovanovi Milan 223
Rajter Jaa 301
Raki, grafiar 284
Raki Milan 169
Rakosi Matias 450, 488, 490, 494, 498, 503, 504
Rankovi AleksandarMarko 62, 182, 183, 205, 234, 235, 248, 249, 251, 254,
264, 267, 268, 272, 274, 276, 277, 280, 283289, 301, 303, 311, 313. 314,
319, 333, 346, 347, 348, 368, 369, 415. 416, 418, 421, 436, 472, 475478,
484, 497
Rankovi Ana 333
Rattkav 8
Rauch, ban 39, 42
Rauer Aurel 74
Reale E. 438
Rendulitsch 369
Resimi Branimir 147, 152
Revay J. 438
Ribar Duan 105
Ribar Ivan, r. 89, 355, 356
Ribar Ivo Lola 234, 248, 274, 276, 281, 287, 308, 313, 351, 354, 355, 393, 394
Ribar Jurica 355
33*
516
REGISTAR IMENA
REGISTAR IMENA
517
Ribbentrop 259, 339
Ribnikar Vladislav 276, 356
Riko Franjo 108, 110
Riebke 370
Rimay Julio 154, 159, 167
Risti Marko 499
Risti Radivoj 184
Riter Vitezovi Pavao 11
Roatte, general 340
Rommel 351
Roosevelt 357, 359, 375, 389
Rosenberg Oskar 113
Roman, biskup 203, 211
Rudi 205
Rus Josip 356
Rui Mira 261
Sabadija Ferdinand 94, 98 Sadikov 445, 446
Saili Dragutin 142
Sanitet Zika 283
Secchia 498
egi Mika 129
Senjko vidi: opi Vladimir
Sernec Duan 357
Simi Stanoje 372, 431
Simi ivota 251, 253
Simonovi vidi: Radovanovi Milan
Simovi Duan 264266, 268, 372
Skok I. Pavle 133
Slansky 438, 490, 498
Slavko, radnik 182
Smodlaka Josip 356, 375
Smotrov, lekar 431
Sokol Antun 182
Sokolov 468
Somer vidi: Gorki Milan
Spaho 107
Spiro Naku 446
Sretenovi Maksim 78
Staljin 218, 222, 256, 263, 291, 329, 337, 338, 343, 351, 357359, 361, 365,
366, 371, 373375, 379, 383 386, 389, 400, 403405, 407409, 411, 413,
415422, 430433, 435 438, 440, 443, 444, 448, 449, 452 457, 459, 461
468, 470, 472, 474 479, 482485, 487489, 491497, 499503, 506
Stamboli Pera 304 Stanisavljevic DimitrijeKrka 185,
186
Stanii 331
Stanko vidi: Kolumbo Josip Stankovi 182, 186 Stankulov 468
Stefanovi 78 Stefanovi, trka 472 Stefanovi Svetislavea 183 Steji
SpasojeBao 73, 89, 192,
193
Stepanov 486 Stepanovi Josip 104 Stepinec Alojzije 398 Stettinius Edward 375
Stevenson Ralph 370, 373, 375, 376
Stewart, kapetan 348
Stojadinovi Milan 120, 236, 244 248, 374, 383
Stojadinovi Vojislav 129
Stojanovi Pera 128
Strugar uro 235, 281, 282, 284, 301
Stupica Bojan 211
Sulzberger Cyril 359, 360
Sunajko I. uro 133
Supanac, in. 89
upilo Frano 39, 58
Suslov 461, 495, 498
Suvorov 57
Svra Ivan 15
Saban N. Ivan 133
Sabi Stevo (Stjepan) Dika 93,
98, 103, 106, 107, 110, 113, 196,
198, 199
Sane vidi: Petrovi Duan Santi Aleksa 80 arlo (Satorov Metodi je) 299
egovi uro 102, 104, 105, 107
110, 113 Sehu 488
emovan Anica 95 epat 145
Seveljov 226, 228232 Silja vidi: Pap Pavle ilovi Sreko 209 iroki 498 Sii
Ferdo 88 lajher 59 lander Slavko 248 Smit, radnik 41, 43, 44 Smit vidi:
Parovi Blago je najder Zlatko 191 ornikov 371 partalj 280, 281 piler 99
tampi 45 tancer 60
tefan JosipPepek 30 Stefan Tereza 31 tefani Antun 119, 121 tefani Mima
119 tefulj Anton, agent 154, 169
Strigl Ignac 35
ubai Ivan 266, 351, 373376, 378,
389, 400, 408, 416 Suleji Obrad 129 uni Josip 189
unja vidi: Mitrovi Vukica verma 260
Tasi 287
Tempo vidi: Vukmanovi Sve-
tozar
Tepavevi Aleksandar 368 Terpeev Dobri 383 Thorez 419 Tiak Marcel 76
Tkalec Zvonko 99 Todorov 383 Togliatti Ercoli Palmiro 220, 222,
236, 276, 419, 498 Tolbuhin 62, 383 Tolstoj Aleksej 293 Tomaevi 60 Tomai,
ban 47 Tomai Ivan 9 Tomi Mirko 254 Tomi Svetozar 155, 156, 171, 186
Tomi Tone 248 Tomi Vida 254, 481 Toni Dragutin 86 Torbica 182 Trajkovi
Jovan 194 Trajkovi Milena 393 Trajkovi Miroslav 393 Trajkovi Sloboda 393
Trajkovi Svetolik 393 Trajkovi Vera 393 TresiPavii Ante 75 Tribuson 97
Trifunovi IlijaBiranin 338 Trocki 475
Trumbi Ante 88, 107 Trygve Lie 479 Tuli 248
Turina Zvonko 155, 156 TurkoviPrugovi Antun 104 Turner dr. 300 Tukan
Grga 39
Ulema 11
Vajngart Stjepan 153
Valenta (Vencl) Josip 91, 102, 103,
108, 109
Valiia (Vali) vidi: Kuhar Lovro Valjin Bla 145 Vaniek Franjo 56 Vasi
Dragia 240, 306
Vasiljevski 457
Velebit Vladimir (Vlatko) 261, 271, 354, 364, 378
Veliki Anton 148
Veljko vidi: Ili Pavle
Veseli Dragutin 103, 148, 149
Vesni 90
Vidi Milan 129
Vidmar Josip 356
Vilfan Joa 412, 413
Vimpuek Stjepan, uitelj 27, 36
Vinter vidi: opi Vladimir Senjko
Visarionovi Josif vidi: Staljin
Vitasovi Vladimir 255
Vjazma 342
Vlada, pratilac Kardelja 369
Vlahov Dmitar 354, 356
Vlahovi Veljko 260, 358, 366, 372, 373
Vojvodica 134
Voss Rudin Brajina 238
Voznesenski 457
Vrabl NikolaRabelj 194196, 198,
199
Vrane Mihajlo 145, 149, 174 Vrbinak Franjo 147 Vrebalov 283 Vujai Marko
356 Vujasinovi Todor 357 Vujkovi 182, 183, 185, 186, 283 Vujovi uro 348
Vujovi Rade 194, 202 Vukajlovi, sudija 112 Vukmanovi SvetozarTempo
235, 255, 256, 267, 268, 274, 276, 277, 279, 203, 293, 295, 455, 457,
470, 475477, 481 Vukmirovi Boro 254 Vukosavljevi Sreten 376 Vuovi
Ljubo 238
Watson Seaton (stariji) 18 \Veatherly Robin 354 Weichs 265 Wilson 265 Wilson,
general 377 Windisch-Gratz 15, 25
Zagorac 204
Zadeh Kemal-r>aa 9
Zaharijades 220, 443
Zavadski 498
Zeevi Vlada 304, 305, 356
Zeissberger Josip ]04
Zidanek Milo 248
Ziherl Boris 215
i^
518
REGISTAR IMENA
Zlatari 45
Zlati Savo 468, 469
Zoografos 220
Zorin 461
Zrenjanin arko 248, 254
Zdanov A. 385, 386, 413, 419, 435, 438442. 457, 461, 488-489, 498, 500
Zeljezar vidi: Mari Ivo
ivaljevi Danilo 85
Zivkovi Ljuba 284
Zivkovi Pera 374
Zujovi Mladen 240
Zujovi SretenCrni 229, 274, 27G,
277, 305, 357, 378, 469, 472, 481
485, 487, 491, 495, 502 Zulec Milan 148
SADRAJ
Str.
Predgovor ............... 5
I glava ICumrovec u Hrvatskom Zagorju...... 7
II glava Zanat u Sisku i odlazak u tuinu (19071915) . . 35
III glava Prvi svetski rat i zarobljenitvo u Rusiji (19141920) 55
IV glava U novoj dravi (19181921)....... 75
V glava Selo Veliko Trojstvo (19211925)...... 91
VI glava Kralj eviko brodogradilite........ 115
VII glava Suenje u Ogulinu.......... 127
VIII glava Sekretar Mesnog komiteta........ 141
IX glava Bombaki proces .......... 155
X glava Suanj broj 485........... 177
XI glava Ponovo na slobodi.......... 203
XII glava Borba za Partiju.......... 217
XIII glava Sekretar CK KPJ.......... 243
XIV glava Ustanak naroda Jugoslavije........ 267
XV glava Bez iije pomoi........... 313
XVI glava Radost i tuga pobede......... 351
XVII glava U ognju socijalistike prakse....... 395
XVIII glava Udarac iz potaje.......... 405
XIX glava Dva shvatanja........... 435
XX glava Zastava socijalizma je spaena....... 453
Registar imena............ 509
1
KONTROLOR
Ako je primerak knjige neispravan, vratite nam knjigu zajedno sa ovim
kontrolnim listom.
Vladimir Dedijer: Biografija druga Tita

Josip Broz Prilozi Za Biografiju PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Josip Broz Prilozi Za Biografiju PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VLADIMIR DEDIJER

se delom povlaila i periferijom Zagorja. Mnogi turski vojnici pohvatani su. U

poziv feudalca da idu u vojsku, a zatim i da hrane vojsku. Poeci prodiranja

mia bili su tako osiromaili da im se itavo imanje svelo na okunice na kojima

seoske kue pojavio bi se fratar iz Klanjca s kriem u ruci, a za njime zvonar s

uipsss (recly v/ithout let, ottiindranoeaad toafford\ A^S. McryassistAnce *txL

Glavo trinaesta SEKRETAR CK KPJ

You might also like