Brian Tracy - Pojedi Tu Zabu PDF

www.balkandownload.
org
Naslov originala Brian Tracy - Eat that Frog!
1
www.balkandownload.org
Pojedi tu abu! je knjiga koja se brzo ita, s obiljem praktinih saveta koji e
vam pomoi da prestanete da odugovlaite i uradite mnogo vie za krae
vreme.
Brajan Trejsi sintetizuje i izdvaja najbolje ideje i saznanja o upravljanju

vremenom, razvrstavajui ih u dvadeset jedan logian i trenutno primenljiv
korak.
U svakom poglavlju navedene su i konkretne vebe koje moete upotrebiti

da biste odmah primenili Trejsijeve savete i uverili se u njihove rezultate.
Trejsi vam svojim sveobuhvatnim pristupom pomae da odredite koji su

vai glavni ciljevi, da bi potom opisao konkretne, detaljne tehnike za
poveanje vae produktivnosti - obezbeujui neophodna sredstva i metode
za ovladavanje svakom od njih.
2
Brajan Trejsi
POJEDI TU
ABU!
21 NAINA KAKO DA PREVAZIETE
ODUGOVLAENJE I POSTANETE
EFIKASNI U BIZNISU I PRIVATNOM
IVOTU
Beograd 2003
3
Mojoj divnoj keri Ketrin,

izuzetnoj devojci udesnog uma
pred kojom lei blistava budunost.
4
Sadraj
Predgovor
Uvod: Pojedite tu abu!
1. Postavite sto
2. Unapred isplanirajte svaki dan
3. Uvek primenjujte pravilo 80/20
4. Razmotrite posledice
5. Stalno vebajte metod ABCDE
6. Usredsredite se na oblasti kljunih rezultata
7. Pokoravajte se zakonima nametnute efikasnosti
8. Temeljito se pripremite pre no to ponete
9. Uradite domai
10. Angaujte svoje posebne talente
11. Identifikujte svoja kljuna ogranienja
12. Jedno po jedno bure
13. Pritisnite sebe
14. Poveajte do maksimuma svoju snagu
15. Motiviite sebe na akciju
16. Praktikujte kreativno odugovlaenje
17. Prvo uradite najtei zadatak
18. Iseckajte zadatak na parie
19. Stvorite velike segmente vremena
20. Razvijte oseaj za hitnost
21. Koncentriite se na svaki zadatak
Zakljuak: sve u svemu

Beleka o autoru
5
Predgovor
Hvala vam to ste kupili ovu knjigu. Nadam se da e vam ove ideje
pomoi isto onoliko koliko su pomogle meni i hiljadama drugih. tavie,
nadam se da e ova knjiga zauvek izmeniti va ivot.
Uvek nedostaje vremena da uradite sve to biste eleli. Doslovno ste
do gue u poslu i linim obavezama, projektima i gomilama asopisa i
knjiga kojih nameravate da se latite ovih dana, im budete stigli.
injenica je, meutim, da nikad neete stii. Nikad neete uspeti da
budete ispred svojih obaveza, umesto da kaskate za njima. Nikad neete
uspeti da na vreme uradite dovoljno da biste se mirne due latili svih tih
knjiga, asopisa i ostalih aktivnosti kojima se ispunjava dokolica, a o
kojima vi samo moete da sanjate.
Usput, zaboravite na poveanu produktivnost kao nain reavanja
problema s organizovanjem vremena. Bez obzira na to kojom tehnikom
poveanja line produktivnosti budete ovladali, uvek e vas ekati vie
obaveza nego to ikada moete da postignete tokom vremena koje vam
stoji na raspolaganju, svejedno koliko ga imate.
Kontrolu nad svojim vremenom i ivotom moete da ostvarite samo
ukoliko promenite nain razmiljanja, rada i izlaenja na kraj s
beskrajnom rekom odgovornosti koja se svakodnevno sliva prema vama.
Kontrolu nad svojim obavezama i aktivnostima moete da ostvarite
samo u onom stepenu u kom prestanete da radite neke stvari i ponete
da provodite vie vremena bavei se onim malobrojnim aktivnostima
koje zaista mogu da unesu pozitivne promene u va ivot.
Vie od trideset godina bavim se prouavanjem upravljanja
vremenom. Detaljno sam se upoznao s radovima Pitera Drakera, Aleksa
Mekenzija, Alana Lejkina, Stefana Kouvija i mnogih, mnogih drugih.
Proitao sam stotine knjiga i hiljade lanaka o linoj produktivnosti i
sposobnosti. Ova knjiga je rezultat toga.
Kad god naiem na neku dobru zamisao, isprobam je u vlastitom
poslovnom i linom ivotu. Ako je delotvorna, ugraujem je u svoje
govore i seminare i prenosim je drugima.
6
Galilej je jednom napisao: oveka ne moete niemu nauiti;

moete samo da mu pomognete da to pronae u sebi.
Zavisno od toga koliko znanja i iskustva posedujete, ove ideje vam
mogu zazvuati poznato. Ova knjiga e vam pomoi da ih pronaete
negde u sebi i uzdignete do vieg nivoa svesti. Kad budete nauili ove
metode i tehnike i ponete da ih primenjujete sve dok vam ne udu u
naviku, tok vaeg ivota e se izmeniti na vrlo pozitivan nain.
Moja pria
Dozvolite da vam kaem re-dve o sebi i tome kako je nastala ova

knjiga.
Izuzmem li radoznao um, u ivot sam krenuo s vrlo malo
preimustava. kola mi je ila loe i napustio sam je ne diplomiravi.
Nekoliko godina sam proveo radei fizike poslove. Moja budunost nije
delovala nimalo blistavo.
Kao mladi, dobio sam posao na prekookeanskom teretnom brodu i
otisnuo se u svet. Osam godina sam putovao i radio, da bih se potom
reio da jo malo putujem, tako da sam naposletku obiao vie od
osamdeset zemalja na pet kontinenata.
Kad vie nisam mogao da naem fiziki posao, poeo sam da radim
kao trgovaki putnik, kucajui na vrata i radei iskljuivo za proviziju.
Tavorio sam od prodaje do prodaje, sve dok nisam poeo da se osvrem
oko sebe i pitam: Zato drugima ide bolje nego meni?
A onda sam uradio neto to mi je izmenilo ivot. Obratio sam se
uspenim trgovakim putnicima i pitao ih kako oni to rade. I rekli su mi.
Uradio sam onako kako su me posavetovali, i moja prodaja je porasla.
Napolsetku sam postao toliko uspean da su me unapredili u direktora
prodaje. Kao direktor prodaje, primenio sam istu strategiju. Ustanovio
sam ta je to to rade uspeni direktori i onda sam i sam tako postupao.
Ovaj proces uenja i primenjivanja nauenog izmenio je moj ivot.
Jo uvek me zadivljuje koliko je to lako i oigledno. Jednostavno
ustanovite ta je to to rade uspeni ljudi i onda radite iste stvari sve dok
ne dobijete iste rezultate. ovee! Kakva ideja.
7
Prostije reeno, nekim ljudima ide bolje nego drugima zato to

odreene stvari rade na drugaiji nain, i rade prave stvari na pravi
nain. Pre svega, oni svoje vreme iskoriavaju mnogo, mnogo bolje od
prosenih osoba.
Zbog svoje neuspene prolosti, imao sam duboko usaeno oseanje
manje vrednosti i nesposobnosti. Upao sam u duboku mentalnu zamku
pretpostavke da su ljudi kojima ide bolje nego meni zapravo uopte bolji
od mene. A onda sam shvatio da to ne mora da bude tano. Oni su samo
postupali na drugaiji nain, a postupke koje su oni mogli da naue, u
granicama razumnog, mogao sam i ja.
Za mene je to bilo otkrovenje. Bio sam zadivljen i oduevljen tim
otkriem, i jo uvek je tako. Shvatio sam da mogu da promenim svoj
ivot i ostvarim gotovo svaki cilj koji sebi postavim, samo ako ustanovim
kako postupaju drugi koji se bave istim stvarima i onda postupam na isti
nain, sve dok i sam ne dobijem iste rezultate.
Godinu dana poto sam poeo da se bavim prodajom, postao sam
najbolji trgovaki putnik. Godinu dana poto sam postavljen za direktora
prodaje, postavljen sam za potpredsednika kompanije, sa zaduenjem da
kontroliem rad naih trgovakih ispostava u est zemalja sveta, u
kojima je radilo devedeset pet ljudi. Imao sam dvadeset pet godina.
Tokom godina obavljao sam dvadeset i dva razliita posla, pokrenuo
i izgradio nekoliko kompanija i magistrirao menadment na uglednom
univerzitetu. Takoe sam nauio francuski, nemaki i panski jezik i bio
predava, instruktor ili savetnik u vie od 500 kompanija. Godinje
mojim govorima i seminarima prisustvuje vie od 300.000 hiljada ljudi, a
u publici ume istovremeno da se nae i 20.000 njih.
Tokom svoje karijere otkrio sam jednu jednostavnu istinu. Klju
velikih uspeha, dostignua, ugleda, poloaja i sree u ivotu jeste
sposobnost da se odluno koncentriete na svoj najvaniji zadatak i
obavite ga kako valja i u celosti. To kljuno saznanje je srce i dua ove
knjige.
Ova knjiga je napisana da bi vam pokazala kako da bre napredujete
u karijeri. Ove stranice sadre dvadeset jedno najjae naelo line
efikasnosti koje sam ikad otkrio.
Ove metode, tehnike i strategije su praktine, oprobane i brze. U
interesu vremena, nisam se zadravao na raznim psiholokim ili
emocionalnim objanjenjima odugovlaenja ili loeg upravljanja
8
vremenom. Ovde nema dugih zalaenja u teoriju ili istraivanja. Ono to

ete nauiti jesu specifini postupci koje odmah moete da preduzmete
da biste u svom poslu ostvarili bolje i bre rezultate.
Sve ideje u ovoj knjizi usredsreene su na poveanje vaeg ukupnog
nivoa produktivnosti, uinka i proizvodnje, to jest na to da vas uine
dragocenijim u onome to radite. Mnoge od njih moete da primenite i
na svoj lini ivot.
Svaka od ove dvadeset jedne metode i tehnike jeste sama po sebi
celovita; sve su neophodne. Jedna strategija moe da bude produktivna
u jednoj situaciji, a druga primenljiva na neki drugi zadatak. Zajedno,
ove ideje predstavljaju vedski sto tehnika line efikasnosti kojima
moete da se posluite u svako doba, bilo kojim redosledom koji vam se
u datom trenutku ini razumnim.
Delanje je klju uspeha. Delotvornost ovih naela je u tome to
donose brza i predvidljiva poboljanja uinka i rezultata. to ih bre
nauite i ponete da primenjujete, bre ete napredovati u karijeri -
garantovano.
Kad nauite kako da pojedete tu abu, nee biti granica onome to
moete da postignete.
BRAJAN TREJSI,
Solana Bi, Kalifornija,
januara 2001.
9
Uvod:
Pojedite tu abu
Danas je divno biti iv. Nikad nije bilo tako mnogo mogunosti i ansi
da ostvarite vie svojih ciljeva, kao to ih ima danas. Kao moda nikad
dosad u ljudskoj istoriji, bukvalno ste zatrpani ansama. tavie, toliko je
mnogo dobrih stvari kojima moete da se bavite da vaa sposobnost da se
odluite za neku od njih moe da predstavlja kljunu determinantu onoga
to ete u ivotu postii.
Ako ste poput veine dananjih ljudi, znai da imate previe posla i
premalo vremena. Dok se vi borite da nadoknadite zaostatke, novi
zadaci i odgovornosti samo naviru, kao plima. Iz tog razloga, nikad
neete uspeti da uradite sve to imate da uradite. Nikad neete
nadoknaditi zaostatke. Uvek ete kasniti u izvravanju nekih svojih
zadataka i obaveza, i to verovatno vie njih.
Zbog toga, moda vie nego ikada pre, vaa sposobnost da u svakom
trenutku odredite svoj najvaniji zadatak i potom ga se poduhvatite i
obavite ga brzo i valjano, verovatno e vie uticati na va uspeh nego
bilo koja druga vaa vrlina ili vetina koju nauite.
Prosena osoba koja stekne naviku odreivanja jasnih prioriteta i
brzog obavljanja vanih zadataka ostavie daleko iza sebe genija koji
mnogo pria i pravi divne planove, ali vrlo malo od toga zaista i uradi.
Ve dugo postoji pria da, ako odmah izjutra pojedete ivu abu,
moete sa zadovoljstvom da idete kroz taj dan, znajui da vam se ono
najgore to bi moglo da vam se desi verovatno ve desilo.
Vaa aba jeste va najvei i najvaniji zadatak, onaj za koji postoji
najvea verovatnoa da ete ga odugovlaiti ne budete li odmah
preduzeli neto u vezi s njim. To je ujedno i upravo onaj zadatak koji
ovog asa moe da ima najpozitivniji uticaj na va ivot i rezultate.
Takoe kau: Ako mora da pojede dve abe, pojedi prvo onu
runiju.
To je drugi nain da se kae da od dva vana zadatka koja imate
pred sobom valja prvo da obavite onaj vei, tei i vaniji. Disciplinujte
10
sebe da ponete odmah i potom istrajete na zadatku sve dok ga ne

obavite, pre no to predete na neto drugo.
Mislite o njemu kao o testu. Tretirajte ga kao lini izazov. Oduprite
se iskuenju da ponete od lakeg zadatka. Neprestano podseajte sebe
da jedna od najvanijih odluka koje donosite svakog dana jeste va izbor
onoga to ete da uradite odmah i onoga to ete uraditi kasnije, ako to
drugo uopte budete uradili.
Evo jednog dobrog opaanja: Ako ve mora da pojede ivu abu,
ne isplati se da dugo sedi i gleda u nju. Pojedi je, i to odmah!
Klju ostvarivanja visokih rezultata poslovanja i produktivnosti jeste
sticanje doivotne navike da se svakog jutra prvo latite izvrenja
najvanije obaveze koju imate. Morate da nauite da rutinski pojedete
svoju abu pre no to uradite bilo ta drugo i ne troei suvie vremena
na razmiljanje o tome.
U brojnim studijama koje se bave mukarcima i enama koji bre
dobijaju poviice i unapreenja, osobina preduzimljivosti istie se kao
njihovo najuoljivije i najdoslednije ponaanje koje iskazuju u svemu to
rade. Uspeni i produktivni ljudi su oni koji se bacaju direktno na svoje
glavne zadatke i potom disciplinuju sebe da rade stabilno i usredsreeno
sve dok ih u celosti ne obave.
U naem svetu, a naroito u naem poslovnom svetu, bivate plaani i
unapreivani ukoliko ostvarujete konkretne i merljive rezultate. Plaeni
ste da dajete dragocen doprinos, pogotovo onaj koji se od vas i oekuje.
Neuspeno izvravanje je jedan od najveih dananjih problema u
organizaciji. Mnogi ljudi brkaju aktivnost sa ostvarenjem. Stalno dre
govore i maratonske sastanke, prave divne planove, ali u finalnoj analizi,
niko od njih ne obavlja posao niti dobija traene rezultate.
itavih 95 procenata vaeg uspeha u ivotu i radu bie odreeno
navikama koje s vremenom stiete. Navika odreivanja prioriteta,
prevazilaenja odugovlaenja i poduhvatanja najvanijih zadataka jeste
psihika i fizika vetina. Kao takva, ta navika se moe nauiti tokom
prakse i ponavljanja, ko zna koliko puta iznova, sve dok se ne uvrei u
vaem podsvesnom umu i postane stalan deo vaeg ponaanja. Kad
neto pree u naviku, postaje istovremeno automatska i jednostavna
radnja.
11
Mentalno i emocionalno ste sazdani na takav nain da vas obavljanje

nekog posla ispunjava pozitivnim oseanjem. ini vas srenim. ini da
se oseate kao pobednik.
Kad god obavite neki posao, bilo koje veliine ili vanosti, oseate
navalu energije, entuzijazma i samopouzdanja. to je obavljeni posao
vaniji, to se srenije, samopouzdanije i monije oseate u vlastitoj koi i
svetu oko sebe.
Dovravanje vanog zadatka inicira oslobaanje endorfina1 u vaem
mozgu. Ti endorfini vas uzdiu na prirodan nain. Navala endorfina
koja sledi posle uspenog obavljanja nekog zadatka ini da se oseate
kreativniji i samopouzdaniji.
U emu se sastoji jedna od najvanijih takozvanih tajni uspeha: u
tome da praktino moete da postanete pozitivno zavisni od endorfina
i oseanja pojaane jasnoe, samopouzdanja i sposobnosti koja oni
iniciraju. Kad razvijete tu zavisnost, gotovo ne razmiljajui poinjete
da organizujete svoj ivot na takav nain da neprestano zapoinjete i
zavravate sve vanije zadatke i projekte. Praktino postajete zavisni, u
vrlo pozitivnom smislu, od uspeha i doprinosa.
Jedan od kljunih naina da ivite divan ivot, imate uspenu
karijeru i oseate se odlino u vlastitoj koi jeste da steknete naviku da
zapoinjete i zavravate vane poslove. Tada e vae ponaanje preuzeti
komandu i ustanoviete da je lake zavravati vane zadatke nego ne
zavravati ih.
Seate se prie o oveku koji zaustavlja muziara na ulici u Njujorku
i pita ga kako da stigne do Karnegi hola. Muziar odgovara: Vebaj,
ovee, samo vebaj.
Vebanje je klju ovladavanja bilo kojom vetinom. Sreom, va
mozak je kao mii. On upotrebom postaje jai i sposobniji. Vebom
moete da nauite bilo koje ponaanje ili steknete bilo koju naviku koju
smatrate poeljnom ili neophodnom.
Da biste stekli navike usredsreivanja i koncentracije, koje se mogu
nauiti, potrebna su vam tri kljuna kvaliteta. To su odlunost, disciplina
i reenost.
Pre svega, donesite odluku da steknete naviku da zadatke obavljate
u celosti. Drugo, disciplinujte sebe da stalno vebate naela koja ete
1 Efekat endorfina, Dejvid Blum; (Finesa 2003).
12
ovde nauiti, sve dok ne ovladate njima. Najzad, sve to inite potkrepite
reenou, sve dok se navika ne uvrei i postane stalan deo vae linosti.
Postoji poseban nain da ubrzate svoje napredovanje prema
visokoproduktivnoj, efikasnoj i sposobnoj osobi kakva elite da
postanete. On se sastoji od vaeg neprestanog razmiljanja o plodovima
vaeg truda i beneficijama koje moete imati postanete li preduzimljiva,
brza i usredsreena linost. Sagledajte sebe kao osobu koja je dosledna u
tome da brzo i valjano obavlja vane poslove.
Vaa mentalna predstava o sebi ima snaan efekat na vae ponaanje.
Vizualizujte sebe kao linost kakva nameravate da budete u budunosti.
Vaa slika o sebi, nain na koji sebe vidite iznutra, umnogome utie na
va spoljni uinak. to bi rekao profesionalni predava Dim Katkart,
Osoba koju vidite je osoba koja ete postati.
Posedujete praktino neogranienu sposobnost da uite i razvijate
nove vetine, navike i sposobnosti. Kad obuite sebe, stalnim
ponavljanjem i vebom, da prevaziete odugovlaenje i brzo izvravate
svoje najvanije obaveze, ubrzaete kretanje svog ivota i karijere.
Pojedite tu abu!
13
Postavite sto
Postoji jedan kvalitet koji ovek mora da poseduje

da bi pobeivao, a to je jasnoa svrhe, spoznaja ta
hoe i arka elja da to i ostvari.
NAPOLEON HIL
Pre nego to budete mogli da odredite koja je vaa aba i ponete

da je jedete, morate da odluite ta tano elite da postignete u svim
oblastima svog ivota. Jasnoa je najvaniji koncept u linoj
produktivnosti. Neki ljudi bre obave vie posla zato to im je apsolutno
jasno koji su im ciljevi i stremljenja i nimalo ne odstupaju od njih.
to vam je jasnije ta elite i ta morate da uradite da biste to i
ostvarili, lake vam je da prevaziete odugovlaenje, pojedete svoju abu
i krenete u pravcu dovrenja zadatka.
Osnovni razlozi za odugovlaenje i pomanjkanje motivacije jesu
neodreenost, konfuzija i neodlunost u pogledu toga ta bi trebalo da
uradite, kojim redom i zato. Morate svom snagom da izbegavate ovo
uobiajeno stanje, tako to ete teiti najveoj moguoj jasnoi u svemu
to radite.
Jedno od velikih pravila uspeha: razmiljajte

beleei misli na papiru.
Svega oko tri odsto odraslih ima jasne, crno na belo stavljene
ciljeve. Ti ljudi postiu pet do deset puta vie od ljudi istog ili veeg
obrazovanja i sposobnosti, ali koji, iz bilo kog razloga, nikad nisu nali
vremena da zapiu ta je tano ono to ele.
14
Postoji mona formula za odreivanje i postizanje ciljeva, kojom

moete da se sluite do kraja ivota. Sastoji se od sedam jednostavnih
koraka. Preduzimanje jednog, bilo kojeg od tih koraka moe da
udvostrui i utrostrui vau produktivnost. Mnogi koji su proli kroz
moje programe obuke, uz pomo ovog jednostavnog metoda znatno su
poveali svoje prihode za svega nekoliko godina, ili ak nekoliko meseci.
Prvi korak: odluite ta tano elite. Odluite sami ili sedite sa
svojim efom i prodiskutujte o svojim ciljevima, sve dok vam ne bude
jasno kao dan ta se od vas oekuje i koji su vam prioriteti. Zapanjujue
je koliko se mnogo ljudi, dan za danom, iscrpljuje radei manje vredne
zadatke, zato to nikad nisu obavili ovaj kritino vaan razgovor sa
svojim efom.
Pravilo: jedan od najgorih naina da iskoristite vreme jeste da odlino

radite neto to uopte ne mora da se uradi.
Stefan Kouvi kae: Pre nego to ponete da se uspinjete

merdevinama uspeha, pobrinite se da budu naslonjene uz pravu
zgradu.
Drugi korak: sve piite. Razmiljajte beleei misli na papiru. Kad
stavite svoj cilj na papir, time ga iskristaliete i dajete mu opipljivu
formu. Stvarate neto to moete da dodirnete i vidite. S druge strane,
cilj koji nije zapisan samo je puka elja ili fantazija. Iza njega ne stoji
nikakva energija. Nezapisani ciljevi dovode do konfuzije, nejasnoe,
pogrenog usmerenja i brojnih greaka.
Trei korak: odredite krajnji rok za ostvarenje svog cilja. Cilj iii odluka koji
nemaju odreen rok nisu hitni. Nemaju pravog poetka niti kraja. Bez
odreenog roka praenog dodeljivanjem ili prihvatanjem konkretne od-
govomosti za obavljanje zadatka u celosti, sasvim ete prirodno
odugovlaiti i uraditi vrlo malo.
etvrti korak: sainite spisak svega to mislite da ete morati da uradite da
biste ostvarili svoj cilj. Kad vam na pamet padnu neke nove aktivnosti,
dodajte ih svom spisku. Nastavite da ga proimjete sve dok ne bude
kompletan. Spisak vam daje vizuelnu predstavu ireg zadatka ili cilja.
Daje vam smer kojim valja da se kreete. Drama- tino poveava
verovatnou da ete cilj ostvariti onako kako ste ga zamislili i na vreme.
15
Peti korak: preradite spisak u plan. Organizujte svoj spisak prema

prioritetu i redosledu. Odvojite nekoliko minuta i odluite ta je
potrcbno da obavitc prvo, a ta moete i kasnije. Odluite ta treba da se
uradi pre neega dmgog, a ta mora da se uradi posle. Jo bolje, izloite
vizuelno svoj plan, u vidu serije kvadrata i krugova na listu hartije.
Biete zapanjeni time koliko je lake postii svoj cilj kad ga razloite na
pojedinane zadatke.
Sa ciljem stavljenim na papir i organizovanim planom akcije, biete
znatno produktivniji i efikasniji od nekog ko svoje ciljeve ima iskljuivo
u glavi.
esti korak: odmah ponite da delate u skladu sa svojim planom. Uinite
neto. Uinite bilo ta. Prosean plan koji se energino sprovodi mnogo
je bolji od briljan- tnog plana u vezi s kojim se ne preduzima nita. Da
biste postigli bilo kakav uspeh, morate da delate.
Sedmi korak: reite da svakog dana uradite neto to e vas pomeriti u pravcu
vaeg cilja. Ugradite tu aktivnost u svoj dnevni rasporcd. Proitajte
odreden broj strana o kljunoj temi. Vidite se s odreenim brojem kan-
didata ili klijenata. Angaujte se odreeno vreme u toku dana nekom
fizikom aktivnou. Nauitc odreen broj novih rei nekog stranog
jezika. Ne proputajte nita od toga ni jednog jedinog dana.
Stalno idite napred. Kad ponete da se kreete, nastavite. Nemojte
se zaustavljati. Ta odlunost i disciplino- vanost mogu da vas uine
jednim od najproduktivnijih i najuspenijih ljudi vae generacije.
Jasni, zapisani ciljevi imaju fascinantan efekat na vae razmiljanje.
Motiviu vas i teraju na akciju. Pod- stiu vau kreativnost, oslobaaju
vau energiju i poma- u vam da prevaziete odugovlaenje, kao i bilo
ta drugo to vas ometa.
Ciljevi su gorivo u pei dostignua. Sto su vai ciljevi vei i jasniji,
to ste vi oduevljeniji mogunou da ih ostvarite. to vie razmiljate o
svojim ciljevima, vei postaje va unutranji poriv i elja da ih
postignete.
Svakodnevno razmiljajte o svojim ciljevima. Sva- kog jutra, kad
ponete, preduzmite korake u vezi s najvanijim poslom koji moete da
obavite da biste postigli svoj najvaniji trenutni cilj.
16
POJEDITE TU ABU!
Odmah uzmite ist list hartije i sastavite spisak od deset ciljeva

koje elite da ostvarite tokom naredne godine. Zapiite ih kao da je
godina ve prola, a oni postali stvarnost. Upotrebite sadanje vreme,
pozitivno i u prvom licu, kako bi ih va podsvesni um odmah
prihvatio.
Na primer, napisaete: Godinje zaraujem X dolara ili Imam X
kilograma ili Vozim ta i ta kola.
Zatim pregledajte svoj spisak i izaberite jedan cilj koji e, budete li
ga ostvarili, imati najvei pozitivan uticaj na va ivot. Koji god bio taj
cilj, zapiite ga na posebnom listu hartije, odredite rok, napravite plan,
preduzmite korake u skladu s njim i onda svakog dana uradite neto
to e vas primai za korak blie tom cilju. Sama ova veba mogla bi
da vam izmeni ivot!
17
Unapred isplanirajte
svaki dan
Planirati znai dovesti budunost u sadanjost,

kako biste mogli da odmah uradite neto u vezi s njom.
ALAN LEJKIN
uli ste za ono staro pitanje: Kako moete da pojedete slona?

Odgovor je, razume se: Zalogaj po zalogaj.
Kako da pojedete svoju najveu i najruniju abu? Na isti nain;
podelite je u konkretne i postepene aktivnosti i potom krenete od prve.
Va um, vaa sposobnost da razmiljate, planirate i odluujete, vae
su najmonije sredstvo za prevazilaenje odugovlaenja i poveanje
produktivnosti. Vaa sposobnost da odredite svoje ciljeve, napravite plan
i stupite u akciju u skladu s tim odreuje pravac vaeg ivota. Sam in
razmiljanja i planiranja oslobaa vae mentalne moi, podstie vau
kreativnost i poveava vau mentalnu i fiziku energiju.
Suprotno tome, kao to je napisao Aleks Mekenzi, akcija bez
prethodnog planiranja uzrok je svih neuspeha.
Vaa sposobnost da planirate znatno unapred, pre stupanja u akciju,
mera je vae ukupne kompetencije. to je bolji plan koji imate, lake vam
je da prevaziete odugovlaenje, pokrenete se s mrtve take, pojedete
svoju abu i potom nastavite dalje.
Jedan od vaih najvanijih ciljeva u radu treba da bude najvea
mogua kamata na uloenu mentalnu, emocionalnu i fiziku energiju.
Dobra vest glasi da svaki minut proveden u planiranju utedi ak deset
minuta rada. Potrebno vam je svega deset do dvanaest minuta da
isplanirate svoj dan, a to malo ulaganje moe da vam utedi najmanje
18
dva sata (100-120 minuta) koje biste inae protraili i verovatno

razvodnili svoje napore u toku dana.
Moda ste uli za formulu est ,,P. Ona glasi: Pravilno Prethodno
Planiranje Proizvodi Poveanu Produktivnost.
Kad se uzme u obzir koliko planiranje moe da vam pomogne da
poveate produktivnost i uinak, tada je zauujue to to ga vrlo malo
ljudi svakodnevno praktikuje. A planiranje je odista vrlo jednostavno.
Potrebni su vam samo papir i olovka. Krajnje sofisticiran kompjuterski
program, palm pilot, planer vremena, zasniva se na istom principu:
sedite i pravite spisak svega onoga to valja da uradite pre nego to
ponete.
Uvek radite prema tom spisku. Kad iskrsne neto novo, dodajte ga
na spisak pre nego to ga obavite. Od prvog dana kad ponete dosledno
da se drite svog spiska, moete da poveate svoju produktivnost i
poboljate krajnji rezultat za 25 odsto i vie.
Sainite svoju listu uvee, na kraju prethodnog radnog dana.
Prebacite na nju sve to tog dana niste stigli da uradite i potom dodajte
sve to valja da uradite sledeeg dana. Kad tako uvee napravite listu,
va podsvesni um cele noi, dok vi spavate, radi na njoj. esto ete se
probuditi s odlinim idejama koje moete da iskoristite kako biste posao
obavili bre i bolje nego to ste mislili.
to vie vremena odvajate na to da unapred sastavljate liste svega to
imate da uradite, to ete biti produktivniji i efikasniji.
Za razliite svrhe, potrebne su vam razliite liste. Prvo, morate da
sastavite glavnu listu, na koju upisujete sve to vam padne na pamet da
ovih dana ili nedelja morate da uradite. Na njoj beleite sve ideje kojih se
setite i svaki novi zadatak ili obavezu koji iskrsnu. Sve te stavke
sortirajte kasnije.
Zatim, trebalo bi da imate i mesenu listu, koju pravite krajem meseca,
za naredni mesec. Ona moe da sadri stavke prenesene s glavne liste.
Tree, trebalo bi da imate nedeljnu listu, na kojoj ete unapred
isplanirati celu nedelju. To je lista koja se cele nedelje nalazi u fazi
izgradnje.
Ova disciplina sistematskog planiranja vremena moe da vam bude
od velike pomoi. Mnogi ljudi su mi rekli da je navika da krajem svake
nedelje odvoje sat ili dva za planiranje naredne znatno poveala njihovu
19
produktivnost i u potpunosti im izmenila ivot. Ova tehnika e i vama

izuzetno dobro doi.
Naposletku, trebalo bi da prenesete stavke sa svoje mesene i
nedeljne liste na svoju dnevnu listu. To su konkretne aktivnosti koje ete
obaviti narednog dana.
Kako koju stavku odradite, precrtajte je. To vam daje vizuelnu
predstavu o tome koliko ste uradili. Stvara vam oseaj uspenosti i
napretka. Kad na listi vidite da ste napredovali, to vas motivie i daje
vam energiju, jaajui vae samopouzdanje i samopotovanje. Stabilan i
vidljiv progres tera vas napred i pomae da prevaziete odugovlaenje.
Kad imate bilo kakav projekat, ponite tako to ete napraviti spisak
svih postupaka koje ete morati da obavite da biste ga odradili od
poetka do kraja. Organizujte zadatke vezane za projekat prema
prioritetu i redosledu. Izloite ih pred sobom na papiru ili na
kompjuteru, tako da moete da ih vidite. Zatim ih odraujte jedan po
jedan. Zaudie vas koliko mnogo moe da se uradi na taj nain.
Obavljajui jednu po jednu stavku sa svojih lista, postajaete sve
efikasniji i snaniji. Oseaete poveanu kontrolu nad svojim ivotom.
Biete prirodno motivisani da uradite jo vie. Razmiljaete bolje i
kreativnije i sticati brojnija i bolja saznanja koja e vam omoguavati da
radite jo bre.
Odraujui redom zadatke s liste, stei ete oseaj pozitivnog
impulsa koji vas goni napred i omoguava vam da prevaziete
odugovlaenje. Ovaj oseaj napredovanja dae vam vie energije i
odrae vas u pokretu tokom celog dana.
Jedno od najvanijih pravila line efikasnosti jeste pravilo 10/90. Ono
kae da e vam prvih 10 procenata vremena koje provedete u planiranju
i organizovanju svog rada, pre no to ponete da radite, utedeti itavih
90 procenata vremena koje biste inae proveli u obavljanju samog posla.
Probajte, i uveriete se i sami da je tako.
Kad unapred isplanirate svaki dan, ustanoviete da vam je mnogo
lake da se pokrenete i potom nastavite da radite. Rad tee bre i
stabilnije nego ikada ranije. Oseate se jai i kompetentniji. Na kraju,
postajete nezaustavljivi.
20
POJEDITE TU ABU!
Ponite jo danas da unapred planirate svaki dan, nedelju i mesec.

Uzmite rokovnik ili list papira i napravite spisak svega to morate da
uradite tokom naredna dvadeset etiri asa. Ako iskrsnu neke nove
stavke, dodajte ih na tu listu. Napravite listu svih projekata i velikih
vieslojnih zadataka vanih za vau budunost.
Izloite ih sve prema prioritetu, koji je najvaniji, i prema redosledu:
ta mora da se uradi prvo, ta drugo, i tako dalje. Ponite imajui na
umu kraj.
Razmiljajte beleei misli na papiru! Uvek radite prema svojoj
listi. Zadivie vas koliko ete produktivniji postati i koliko e vam
lake biti da pojedete svoju abu.
21
Uvek primenjujte
pravilo 80/20
Uvek imamo dovoljno vremena, ako ga upotrebimo

na pravi nain.
JOHAN VOLFGANG GETE
Pravilo 80/20 je jedan od najkorisnijih koncepata u upravljanju

vremenom i ivotom. Naziva se i Paretovim naelom, po italijanskom
ekonomisti Vilfredu Paretu, koji je prvi pisao o njemu 1895. Pareto je
uoio da ljudi u njegovom drutvu kao da se prirodno razdvajaju na ono
to je nazivao vitalnom nekolicinom, 20 odsto prvih u pogledu novca i
uticaja, i beznaajnu veinu, preostalih 80 odsto.
Kasnije je ustanovio da se ovo pravilo odnosi praktino na sve
ekonomske aktivnosti. Na primer, ovo pravilo kae da e 20 odsto vaih
aktivnosti biti odgovorno za 80 odsto vaih rezultata, 20 odsto vaih
klijenata bie kupci 80 odsto onoga to prodate, 20 odsto od vaih
proizvoda ili usluga bie zasluno za 80 odsto vaeg profita, 20 odsto
vaih poslova bie odgovorno za 80 odsto vrednosti onoga to radite, i
tako dalje. To znai da e se, ako imate spisak sa deset stavki koje valja
da obavite, dve od njih pokazati kao vredne koliko osam ostalih, ili jo
vie.
Evo jednog zanimljivog otkria. Svaki od ovih zadataka moda
iziskuje isto vreme. Meutim, jedan ili dva od njih doprinee pet ili deset
puta vie u odnosu na vrednost svih ostalih.
esto se deava da jedan od deset zadataka koje morate da obavite vredi
vie od ostalih devet zajedno. Taj zadatak je, dakle, sasvim izvesno aba koju
treba prvo da pojedete.
22
Moete li da pogodite ta je to to prosena osoba najee odugovlai?

Tuna je istina da veina ljudi odugovlai upravo sa 10 ili 20 odsto
najvrednijih stavki, onom vitalnom nekolicinom. Umesto toga, zamajavaju
se s onih manje vanih 80 odsto, beznaajnom veinom, koja vrlo malo
doprinosi ukupnim rezultatima.
esto vidite ljude koji kao da celog dana neto rade, ali postiu vrlo
malo. To je gotovo uvek zato to se bave zadacima male vrednosti,
odugovlaei s jednom ili dvema aktivnostima koje bi bile zaista znaajne za
njihovu kompaniju i karijeru.
Najvredniji zadatak koji moete da uradite svakog dana esto je najtei i
najsloeniji. Meutim, on se moe viestruko isplatiti i omoguiti vam
ubiranje vrednih plodova. Iz tog razloga, morate nepopustljivo odbijati da
radite zadatke koji spadaju u donjih 80 odsto, ako jo uvek niste uradili sve
one iz gornjih 20 odsto.
Pre no to ponete da radite, uvek se zapitajte: ,,Da li je ovaj zadatak u
prvih 20 ili u ostalih 80 odsto?
Pravilo: oduprite se iskuenju da prvo

raistite sitne poslove.
Upamtite, ta god odaberete da radite, to vam na kraju postane navika

koje ete se teko reiti. Ako odaberete da svoj dan poinjete kojekakvim
posliima, uskoro ete stei naviku da uvek tako radite. To nije vrsta navike
kakva vam je potrebna.
Najtei deo svakog vanog zadatka je njegovo zapoinjanje. Kad zaista
ponete da radite vredan zadatak, nekako postajete prirodno motivisani da
nastavite dalje. Deo vaeg uma voli da bude obuzet znaajnim zadacima koji
zaista predstavljaju ozbiljan doprinos. Va posao je da neprestano hranite
ovaj deo svog uma.
Ve vas samo razmiljanje o zapoinjanju i dovravanju vanog zadatka
motivie i pomae vam da prevaziete odugovlaenje. injenica je da je za
obavljanje vanog posla esto potrebno isto onoliko vremena koliko i za
obavljanje nekog sasvim nevanog posla. Razlika je u tome to vas, poto
obavite neto vredno i znaajno, obuzima oseanje ogromnog ponosa i
zadovoljstva. Meutim, kad zavrite neki beznaajan zadatak, uloivi pri
tom isto vreme i energiju, dobijate malo ili nikakvo zadovoljstvo.
23
Upravljanje vremenom je u stvari upravljanje ivotom, upravljanje sobom.

To je zapravo preuzimanje kontrole nad redosledom deavanja. Upravljanje
vremenom je kontrola nad onim to ete sledee raditi. I uvek imate slobodu
da odluite koji e zadatak biti sledei. Vaa sposobnost da razlikujete vane
od nevanih zadataka jeste kljuna determinanta vaeg uspeha u ivotu i
radu.
Efikasni i produktivni ljudi disciplinuju sebe da ponu od najvanijeg
meu zadacima koji su pred njima. Primoravaju sebe da pojedu tu abu,
kakva god ona bila. Rezultat toga je da postiu mnogo vie od prosenih
osoba i da su mnogo sreniji od njih. Tako bi trebalo da se i vi ponaate.
24
POJEDITE TU ABU!
Sastavite listu svih ciljeva, aktivnosti, projekata i obaveza koje

trenutno imate. Koji bi se od njih mogli svrstati u onih 10 ili 20 odsto koji
e vam doneti 80 ili 90 odsto rezultata?
Odluite jo danas da ete sve vie vremena provoditi radei u tih
nekoliko oblasti koje zaista mogu da promene va ivot i karijera, a sve
manje na onim beznaajnijim poslovima.
25
Razmotrite
posledice
Svaki ovek je postao veliki, svaki uspean ovek je

uspeo u onoj meri u kojoj je usmerio svoje snage
na jedan odreeni kanal.
ORISON SVET MARDEN
Obeleje superiornog mislioca jeste njegova sposobnost da precizno

predvidi posledice injenja ili neinjenja nekih postupaka. Potencijalne
posledice svake aktivnosti su kljune determinante njene istinske vanosti
za vas i vau kompaniju. Ovakvom procenom zadatka odreujete koja je
vaa sledea aba.
Dr Edvard Banfild s univerziteta Hardvard je posle vie od pedeset
godina istraivanja doao do zakljuka da je dugorona perspektiva
najprecizniji predskazatelj drutvenih i ekonomskih pomeranja navie u
Americi. U odreivanju vaeg uspeha u ivotu i radu, dugorona
perspektiva je vanija od porodinog porekla, obrazovanja, rase,
inteligencije, veza i praktino svih ostalih faktora.
Va stav prema vremenu, va vremenski horizont, ima nemerljiv
uticaj na vae ponaanje i izbore. Ljudi koji nastoje da sagledaju u
perspektivi svoj ivot i karijeru kao da uvek donose mnogo bolje odluke u
vezi sa svojim vremenom i aktivnostima od ljudi koji vrlo malo razmiljaju o
budunosti.
Pravilo: Dugorono razmiljanje unapreuje

donoenje kratkoronih odluka.
26
Uspeni ljudi imaju jasnu buduu orijentaciju. Oni razmiljaju pet, deset
ili petnaest godina unapred. Zatim analiziraju svoje trenutne izbore i
ponaanje, kako bi bili sigurni da su dosledni dugoronoj budunosti koju
prieljkuju.
Ako u svom poslu imate jasnu zamisao o tome ta vam je zaista vano
na duge staze, mnogo vam je lake da donesete bolje odluke o svojim
kratkoronim prioritetima.
Po definiciji, ono to je vano ima potencijalne dugorone posledice.
Neto nevano ima malobrojne potencijalne dugorone posledice, ili ih
uopte nema. Pre no to ponete bilo ta, trebalo bi da postavite sebi pitanje:
Koje su potencijalne posledice obavljanja ili neobavljanja ovog zadatka?
Pravilo: Ono to nameravate u

budunosti utie na sadanje postupke
i esto ih odreuje.
to ste vie naisto u pogledu onoga to nameravate u budunosti, ta

jasnoa ima vei uticaj na ono to trenutno radite. Ako imate jasnu
dugoronu viziju, mnogo ste sposobniji da procenite trenutnu aktivnost i
osigurate da bude dosledna onome to istinski elite da postignete.
Uspeni ljudi su oni koji su spremni da odloe zadovoljenje i ak se i
rtvuju na kratke staze, kako bi mogli da uivaju u mnogo veim
dugoronim plodovima svojih napora. Neuspeni ljudi, naprotiv, vie
razmiljaju o kratkoronom zadovoljstvu i neposrednom zadovoljenju, ne
marei naroito za dugoronu budunost.
Denis Vejtli, koji dri predavanja na temu motivacije, kae: Neuspeni
rade ono to im ublaava tenziju, dok pobednici rade ono ime se ostvaruje
cilj. Na primer, ranije dolaenje na posao, redovno itanje literature iz svoje
oblasti, pohaanje kurseva koji poveavaju znanje i usredsreivanje na
zadatke od visoke vrednosti - sve to zajedno e neizmerno pozitivno uticati
na vau budunost. S druge strane, dolaenje na posao u poslednjem
trenutku, itanje novina, ispijanje kafa i askanje s kolegama moda jeste
zabavno i prijatno na kratke staze, ali dugorono neizbeno dovodi do
izostanka unapreenja, neostvarivanja radnih zadataka i frustracije.
Ako va zadatak ili aktivnost imaju potencijalno vane pozitivne
posledice, dajte im vrhunski prioritet i odmah ih se latite. Ako neto moe
imati potencijalno znatne negativne posledice ukoliko se ne obavi brzo i
27
dobro, tome bi takoe trebalo dati vrhunski prioritet. Koja god bila vaa
aba, stisnite petlju i progutajte je odmah.
Motivacija zahteva motiv. to je potencijalno pozitivniji uticaj koji neki
postupak ili ponaanje mogu da imaju na va ivot, kad ga jasno definiete
biete motivisaniji da prestanete s odugovlaenjem i brzo obavite ono to je
potrebno.
Budite neprestano usredsreeni i napredujte tako to ete stalno
poinjati i zavravati one zadatke koji su najznaajniji za vau kompaniju i
vau budunost.
Vreme svakako prolazi. Pitanje je samo kako ga koristite i gde ete se
nai posle nekoliko narednih nedelja ili meseci. A gde ete se nai,
umnogome zavisi od toga koliko razmiljanja posveujete posledicama
svojih kratkoronih postupaka.
Stalno razmiljanje o potencijalnim posledicama vaih izbora, odluka i
ponaanja jedan je od najboljih naina da odredite svoje istinske prioritete u
radu i privatnom ivotu.
28
POJEDITE TU ABU!
Redovno itajte spisak svojih zadataka, aktivnosti i projekata. Stalno

se pitajte: Koji bi projekat ili aktivnost, ako ih obavim odlino i
blagovremeno, imali najpozitivniji uticaj na moj ivot?
ta god bilo ono to vam moe najvie pomoi, odredite to sebi kao
cilj, napravite plan kako da to postignete i odmah se bacite na posao,
delajui u skladu sa svojim planom. Setite se divnih Geteovih rei:
Samo poni, i um e ti obliti vrelina;
zavrie posao, bie prava milina!
29
Stalno vebajte
metod ABCDE
Prvi zakon uspeha je koncentracija, usmeravanje

celokupne energije na jednu taku i kretanje
direktno prema toj taki, bez gledanja levo
ili desno.
VILIJAM METJUZ
to vie misli uloite u planiranje i odreivanje prioriteta, jo pre no to

ponete, uradiete vie vanih stvari i bre ete ih dovriti poto ih ponete.
to vam je zadatak vaniji i dragoceniji, to ete biti motivisaniji da
prestanete sa odugovlaenjem i date se na posao.
Metod ABCDE je odlina tehnika za odreivanje prioriteta, koju moete
da svakodnevno primenjujete. Toliko je jednostavna i delotvorna da je sama
po sebi dovoljna da vas uini jednom od najeftkasnijih i najsposobnijih
osoba u vaoj oblasti.
Snaga ove tehnike krije se u njenoj jednostavnosti. Evo kako ona radi:
ponete sa spiskom svega to imate da uradite tog dana. Razmiljajte
beleei misli na papiru.
Zatim sve stavke na svom spisku oznaite sa A, B, C, D ili E, pre nego
to ponete da radite prvi zadatak.
Stavka ,,A je definisana kao neto veoma vano, neto to morate, ili ete
se nai suoeni s ozbiljnim posledicama. Stavka ,,A bi mogla biti poseta
kljunom klijentu ili zavravanje izvetaja koji je vaem efu neophodan za
sledei sastanak poslovodnog odbora. Ove stavke su vae abe.
30
Ako imate vie obaveza koje se klasifikuju kao ,,A, odredite im prioritet
tako to ete ih oznaiti kao A-l, A- 2, A-3, i tako dalje. A-1 je svakako
najvea i najrunija od svih tih aba.
Stavka ,,B je definisana kao zadatak koji bi trebalo da obavite. Meutim,
njene su posledice umerene. Ove stavke su punoglavci u vaem radnom
ivotu. To znai da nekome moda ba i nee biti milo, ili mu nee sasvim
odgovarati ako ne obavite neki od tih zadataka, ali da nisu ni izdaleka vani
kao ,,A zadatak. Uzvraanje nebitnog telefonskog poziva ili proveravanje
elektronske pote spadalo bi u ,,B zadatke.
Pravilo je da nikad ne bi trebalo da se poduhvatate ,,B zadatka ako
imate neobavljen ,,A zadatak. Nikad ne bi trebalo da se zamajavate
punoglavcem ako neka abetina sedi i eka da je pojedete.
Zadatak ,,C definie se kao neto to bi bilo lepo da uradite, ali nee biti
nikakvih posledica ako i ne budete uradili. Meu ,,C zadacima su
telefoniranje prijatelju, odlazak na kafu ili ruak s kolegom s posla, ili
obavljanje nekih privatnih poslova u toku radnog vremena. Ta vrsta
aktivnosti ni na koji nain ne pogaa va posao.
Zadatak ,,D se definie kao neto to moete da prosledite nekome
drugom. Po pravilu, trebalo bi da prosleujete dalje sve ono to neko drugi
moe da uradi, kako biste imali vie vremena za ,,A zaduenja, koja samo
vi moete da obavite.
,,E zadatak je definisan kao neto to moete u potpunosti da
eliminiete, a da se pri tom nimalo ne odrazi na va posao i ivot. To moe
biti zadatak koji je u odreenom trenutku imao odreenu vanost, ali vie
nije relevantan vama ni bilo kom drugom. esto je to neto to nastavljate da
radite iz navike ili zato to u tome uivate.
Poto primenite metod ABCDE, biete potpuno organizovani i spremni
da bre obavite vie vanih stvari sa svog spiska.
Klju delotvornosti ovog ABCDE metoda je u tome da disciplinujete
sebe da se bez odlaganja bacite na ,,A-1 zadatak i ne ostavljate ga dok ga ne
obavite u celosti. Upotrebite svoju snagu volje, ponite i zavrite taj posao,
taj najvaniji zadatak koji imate. Pojedite celu abu i nemojte se zaustavljati
dokle god ne bude sasvim gotovo.
Vaa sposobnost da podrobno razmislite, analizirate spisak svojih
poslova i odredite svoj zadatak ,,A-1 jeste odskona daska do viih
dostignua i poveanog samopouzdanja, samopotovanja i linog ponosa.
31
Kad budete stekli naviku da se koncentriete na svoju najvaniju ,,A-1

aktivnost - na konzumiranje svoje abe - uspevaete da uradite vie nego
dvoje ili troje drugih.
32
POJEDITE TU ABU!
Proitajte odmah svoj spisak poslova i oznaite svaku stavku sa A, B,

C, D ili E. Odredite posao ili projekat koji zasluuju oznaku A-1 i ponite
odmah da to radite. Disciplinujte sebe da ne radite nita drugo sve dok taj
posao ne bude obavljen.
Primenjujte svakodnevno ovaj ABCDE metod, na svakoj svojoj listi
poslova, pre nego to ponete s radom, celog sledeeg meseca. Na taj
nain stei ete naviku da odreujete svoje najvee prioritete, a vaa
budunost bie osigurana!
33
Usredsredite se na
oblasti kljunih
rezultata
Kad se usredsrede sve fizike i mentalne

sposobnosti, mo osobe da rei problem
viestruko se uveava.
NORMAN VINSENT PIL
Zato me plaaju? Ovo je neto najvanije to ste se ikad zapitali i to ete

se uopte zapitati tokom svoje karijere.
Kako stvari stoje, mnogi ljudi zapravo nisu sasvim sigurni zato ih tano
plaaju. Meutim, ako vam nije ba najjasnije zbog ega vas plaaju i koji su
rezultati koji se od vas oekuju, bie vam teko da pruate najbolji mogui
uinak i bre dobijate poviice i unapreenja.
Najjednostavniji odgovor bi glasio da ste zaposlenje dobili da biste
postigli konkretne rezultate. Plata je nadoknada koju dobijate za konkretan
kvalitet i rad koji moe biti udruen i s radom drugih, kako bi se stvorili
proizvodi ili usluge za koje su klijenti spremni da plate.
Svaki posao moe da se razloi na pet do sedam oblasti kljunih
rezultata, a rede i na neto vie. To su rezultati koje neizostavno morate da
ostvarite da biste ispunili svoju odgovornost i dali maksimalan doprinos
svojoj organizaciji.
Oblasti kljunih rezultata sline su vitalnim telesnim funkcijama, kao to
su one indikovane krvnim pritiskom, pulsom, respiratornom stopom i
aktivnou modanih talasa. Nedostajanje bilo koje od ovih vitalnih funkcija
dovodi do smrti organizma. Na isti nain, va propust da ostvarite uinak u
34
oblasti kljunih rezultata vaeg posla moe da dovede do toga da vie

nemate posao.
Na primer, oblasti kljunih rezultata u menadmentu su planiranje,
organizacija, rukovoenje osobljem, davanje zaduenja, nadgledanje,
procena i izvetavanje. To su oblasti u kojima menader mora da ostvari
rezultate da bi bio uspean u svojoj oblasti odgovornosti.
Morate da posedujete esencijalno znanje i vetine potrebne za obavljanje
vaeg posla. Ti zahtevi se konstantno menjaju. Razvijate sutinske
sposobnosti koje vam pre svega omoguavaju da uopte obavljate svoj
posao. Meutim, kljuni rezultati su uvek najvaniji u vaem poslu i
odreuju da li ste uspeni ili neuspeni.
Oblast kljunih rezultata je neto to morate da uspostavite da biste
uspeli u svom poslu. Re je o zadacima za koje ste u potpunosti odgovorni.
Ako ih vi ne obavite, niko drugi nee. Oblast kljunih rezultata ine
aktivnosti koje su pod vaom kontrolom. To je izlazna snaga vaeg rada koja
postaje ulazna snaga ili faktor doprinosa radu drugih.
Poetna taka visokog uinka jeste identifikovanje oblasti kljunih za
rezultate u vaem poslu. Porazgovarajte o njima sa svojim efom. Sainite
listu iskljuivo svojih odgovornosti i pobrinite se da je odobre vai
pretpostavljeni, kolege koji imaju isti nivo odgovornosti, kao i vai
potinjeni.
Na primer, ako se na bilo koji nain bavite prodajom, oblast kljunih
rezultata za vas je proirenje trita i poveanje prodaje. Te aktivnosti su
sredite celokupnog procesa prodaje. Zakljuivanje prodaje je druga oblast
kljunih rezultata. Kad se prodaja zakljui, time se iniciraju aktivnosti
mnogih drugih ljudi, u smislu proizvodnje i isporuke proizvoda ili usluge.
Za vlasnika ili generalnog direktora kompanije, oblast kljunih rezultata
jeste pregovaranje s bankom od dobijanju zajma. Angaovanje pravih ljudi i
efikasna podela zaduenja takoe su oblasti kljunih rezultata. Za
sekretaricu ili radnika na recepciji, brzo i efikasno kucanje pisama ili
odgovaranje na telefonske pozive i prebacivanje veze definiu se kao oblasti
kljunih rezultata. Sposobnost ljudi da brzo i valjano obavljaju ove zadatke
umnogome odreuje njihovu platu i anse za unapreenje.
Kad odredite koje su vae oblasti kljunih rezultata, drugi korak je da u
svakoj od tih oblasti ocenite sebe na skali od jedan do deset. U emu ste jaki,
a u emu ste slabi? Gde ostvarujete odline rezultate, a gde podbacujete?
35
Pravilo glasi: vaa najslabija oblast kljunih rezultata odreuje visinu na

kojoj koristite sve svoje ostale vetine i sposobnosti.
Ovo pravilo kae da moete biti izuzetni u est od sedam oblasti

kljunih rezultata, ali loi u sedmoj, i da e vas u tom sluaju taj va lo
uinak u sedmoj oblasti unazaivati i odreivati koliko ete postii ostalim
svojim vetinama. Ta slabost je kao kamen oko vrata vae sposobnosti i
predstavlja konstantan izvor trvenja i frustracije.
Na primer, podela zaduenja je oblast kljunih rezultata za menadera.
Ta vetina je od kljunog znaaja, jer mu omoguava da upravlja i dobija
rezultate organizovanjem rada drugih. Menader koji ne ume da podeli
zaduenja ne moe maksimalno da iskoristi ostale svoje vetine i
sposobnosti. Loa podela zaduenja moe da dovede samo do neuspeha u
obavljanju posla.
Postoji vie razloga za odugovlaenje i odlaganje na radnom mestu a
jedan od osnovnih je to to ljudi izbegavaju poslove i aktivnosti u kojima se
ranije nisu dobro pokazali. Umesto da postave sebi cilj i naprave plan kako
da u odreenoj oblasti postanu bolji, veina ljudi tu oblast sasvim izbegava,
a to samo pogorava situaciju.
Vai i obrnuto: to bolji postajete u nekoj vetini, to ete biti motivisaniji
da obavljate tu funkciju, manje ete odugovlaiti i biete mnogo reeniji da
posao obavite do kraja.
injenica je da svi imamo svojih slabih i jakih strana. Odbijte da
racionalizujete, opravdavate ili branite svoje slabe strane. Umesto toga, jasno
ih odredite. Postavite cilj i napravite plan da postanete veoma dobri u tim
oblastima. Razmislite malo! Moda vas jo samo jedna kritino vana
vetina deli od toga da postanete najbolji u svom poslu.
Jedno od najboljih pitanja koje moete sebi da postavite glasi ovako:
Koja bi vetina, ako bih je razvio i koristio na najbolji mogui nain,
imala najpozitivniji uticaj na moju karijeru?
Ovo pitanje bi trebalo da vodi vau karijeru do kraja ivota. Potraite u
sebi odgovor na njega. Verovatno ga ve i znate.
Postavite ovo pitanje svom efu. Postavite ga svojim kolegama.
Postavite ga svojim prijateljima i porodici. Naite odgovor, kako god on
glasio, i potom radite na tome da poboljate svoj uinak u toj oblasti.
36
Dobra vest je da se sve vetine vezane za biznis mogu nauiti. Ako je

neko drugi izuzetno dobar u odreenoj oblasti kljunih rezultata, to je dokaz
da i vi moete da postanete isto tako dobri, samo ako odluite tako.
Jedan od najbrih i najboljih naina da prestanete s odugovlaenjem i
obavite vie stvari za krae vreme jeste da postanete aposlutno odlini u
svojim oblastima kljunih rezultata. To moe da bude vano koliko i sve
ostalo to radite u ivotu ili karijeri.
37
POJEDI TU ABU!
Odredite oblasti kljunih rezultata u svom poslu. Koje su one?

Zapiite kljune rezultate koje morate da ostvarite da biste svoj posao
obavljali na najbolji mogui nain. Ocenite sebe na skali od jedan do deset
u svakoj od njih. Zatim odredite vetinu koja bi vam, ako biste je koristili
na najbolji mogui nain, najvie pomogla u vaem poslu.
Odnesite tu listu svom efu i porazgovarajte s njim. Neka vam iskreno
kae ta misli. Bie vam samo bolje budete li otvoreni za konstruktivne
predloge i miljenja drugih ljudi. Popriajte o svojim rezultatima sa svojim
osobljem i kolegama. Porazgovarajte o njima sa svojim branim
partnerom.
Steknite naviku da redovno vrite ovu analizu, dokle god se bavite
svojom karijerom. Nikad nemojte prestati da se trudite da postanete bolji.
Ova odluka sama po sebi je dovoljna da vam promeni ivot.
38
Pokoravajte se
zakonima nametnute
efikasnosti
U svom najistinitijem i neizmenjenom obliku,

koncentracija znai sposobnost da usredsredite
um na jednu usamljenu stvar.
KOMAR
Zakon nametnute efikasnosti glasi: Nema nikad dovoljno vremena da

se uradi sve, ali uvek ima vremena da se uradi ono najvanije.
Drugim reima, ne moete da pojedete sve abe i punoglavce u bari, ali
moete da smaete onu najveu i najruniju i to je sasvim dovoljno, makar
za izvesno vreme.
Kad vam ponestane vremena, a u pitanju je zadatak ije posledice
neobavljanja mogu biti zaista ozbiljne, kao da uvek naete vreme da ga ipak
obavite, esto u poslednjem trenutku. Poinjete rano, ostajete do kasno i
primoravate sebe da zavrite posao, radije nego da se suoite s negativnim
posledicama koje bi usledile ukoliko ne biste bili gotovi u predvienom
roku.
Pravilo: nikad neete imati dovoljno vremena

da uradite sve to imate da uradite.
injenica je da prosena osoba svakog dana radi sa 110 do 130 procenata

svog kapaciteta. A poslovi i obaveze se samo gomilaju. Svi imamo gomile
literature koju tek valja da proitamo. Jedna nedavna studija je dola do
39
zakljuka da prosean direktor ima 300-400 sati zaostalog itanja i projekata,

to kod kue, to u kancelariji.
To znai da nikad neete moi da nadoknadite zaostatke. Izbacite to iz
glave. Moete samo da se nadate da ete stizati da obavite ono najvanije.
Ostalo e jednostavno morati da prieka.
Mnogi ljudi kau da bolje rade kad ih pritiskaju rokovi. Naalost,
dugogodinja istraivanja dokazuju da je to tano samo u retkim
sluajevima.
Pod pritiskom rokova, esto nametnutih zbog odugovlaenja i
odlaganja, ljudi pate od velikih stresova, prave vie greaka i moraju iznova
da urade vie zadataka nego pod bilo kojim drugim okolnostima. Greke
napravljene u urbi esto dovode do defekata i trokova probijanja rokova
koji, opet, dugorono dovode do znatnih finansijskih gubitaka. Ponekad je
za obavljanje posla potrebno vie vremena onda kad ga radite navrat-nanos,
u poslednjem trenutku.
Postoje tri pitanja koja moete redovno da postavljate sebi da biste ostali
usredsreeni na to da obavite najvanije zadatke koje imate. Prvo glasi:
Koje su moje najvanije aktivnosti?
Drugaije reeno, koje su najkrupnije abe koje morate da pojedete da
biste dali najvei doprinos svojoj organizaciji? Porodici? Svom ivotu
uopte?
Ovo je jedno od najvanijih pitanja koja moete da uputite sebi i
odgovorite na njega. Koje su vae najvanije aktivnosti? Prvo razmislite o
tome sami. Zatim, postavite pitanje svom efu. Pitajte kolege i podreene.
Pitajte prijatelje i porodicu. Kao kad podeavate soivo na foto-aparatu,
morate da imate kristalno jasnu sliku o tome koje su vae najvanije
aktivnosti, pre no to se bacite na posao.
Drugo pitanje koje sebi morate neprestano da postavljate glasi: ta je
ono to ja i samo ja mogu da uradim, a to e, ako to uradim kako valja, predstavljati
razliku?
Ovo pitanje potie od Pitera Drakera, gurua menadmenta. To je jedno
od najboljih pitanja za ostvarivanje line efikasnosti. ta je ono to vi i samo
vi moete da uradite, a to e, ako to uradite kako valja, predstavljati
razliku?
Ovo se odnosi na neto to samo vi moete da uradite. Ako ne budete to
uradili, niko drugi nee. Ali, ako uradite, i to dobro, moe zaista da promeni
va ivot i vau karijeru. ta je to? Koja je to aba u vaem poslu?
40
Svakog sata u danu, svakog dana, postavite sebi ovo pitanje i dobiete
konkretan odgovor. Va posao je da budete naisto koji je odgovor i potom
ponete i radite taj zadatak pre bilo ega drugog.
Tree pitanje koje valja da postavljate sebi jeste: ,,Kako trenutno mogu
najbolje da upotrebim svoje vreme? Drugim reima, Koja je trenutno moja
najkrupnija aba?
Re je o kljunom pitanju kad je posredi upravljanje vremenom.
Postavljanje tog pitanja jeste klju za prevazilaenje odugovlaenja i
pretvaranje u visokoproduktivnu osobu. Svakog sata u svakom danu,
postoji odgovor na to pitanje. Va je posao da ga sebi postavljate, uvek
iznova, i da uvek radite s ciljem da pronaete odgovor, kako god on glasio.
Uradite prvo ono najvanije, a ostalo i ne morate. Kao to je rekao
Gete: Najvanije stvari se nikada ne smeju nai na milost i nemilost onih
najmanje vanih.
to su precizniji vai odgovori na ova pitanja, bie vam lake da
odredite jasne prioritete, prevaziete odugovlaenje i poduhvatite se one
aktivnosti koja predstavlja najbolje iskoriavanje vaeg vremena.
41
POJEDITE TU ABU!
Razmiljanje koje e vas odvesti najblie uspehu jeste vaa sposobnost

da razluite prioritete od svega ostalog. Utroite svakodnevno nekoliko
minuta na sedenje u miru i tiini. Za to vreme se opustite i bez stresa ili
pritiska razmislite o svom radu i aktivnostima.
U gotovo svim sluajevima, tokom ovog vremena provedenog u
samoi stei ete divne spoznaje i ideje koje e vam utedeti veoma mnogo
vremena kad ih budete primenili u poslu. esto ete stei prelomne
spoznaje koje e promeniti pravac vaeg ivota i rada.
42
Temeljito se
pripremite pre no
to ponete
Bez obzira na to koliki je nivo vae sposobnosti,

imate u sebi vie potencijala nego to ga za ivota
moete razviti.
DEJMS T. MEKEJ
Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje i uradite vie

stvari za krae vreme jeste da pre no to ponete da radite obezbedite da
vam sve bude pri ruci. Kad ste potpuno pripremljeni, tada ste poput
napetog pitolja ili strelca ija je strela maksimalno zategnuta u luku. Sve to
vam je potrebno jeste mali mentalni podsticaj da biste se bacili na obavljanje
svojih najvrednijih zadataka.
To je kao da pripremate sve za jedan kompletan obrok, kao to je krupna
aba. Stavite sve sastojke na kuhinjski pult pred sobom i potom ponete da
pripremate veeru, korak po korak.
Ponite tako to ete raistiti pisai sto ili radni prostor, tako da se pred
vama nalazi samo jedan zadatak. Ako je potrebno, stavite sve na pod ili sto
iza sebe. Prikupite sve podatke, izvetaje, detalje, studije i radne materijale
koji e vam biti potrebni da biste obavili posao do kraja. Neka vam budu pri
ruci, kako biste mogli da ih dohvatite bez mnogo ustajanja ili kretanja.
Povedite rauna da imate sve pisane materijale, kompjuterske diskove,
pristupne ifre, e-mail adrese i sve ostalo to vam treba da biste zapoeli i
nastavili da radite sve dok posao ne bude obavljen.
43
Svoj radni prostor sredite da bude udoban i privlaan za oko, tako da

vas prosto mami da dugo radite. Naroito se pobrinite da imate udobnu
stolicu koja vam podupire lea i omoguava da vam stopala lee ravno na
podu.
Najproduktivniji ljudi odvoje dovoljno vremena da stvore radni prostor
u kojem e im biti prijatno. to je taj prostor pre poetka rada istiji i
uredniji, bie vam lake da ponete i nastavite s radom.
Jedna od velikih tehnika za prevazilaenje odugovlaenja (jedenje aba)
jeste da sve pripremite unapred. Kad je sve sloeno uredno i prema
redosledu, vie e vam se raditi.
Zapanjujue je koliko mnogo knjiga nije nikada napisano, koliko mnogo
magistratura i doktorata nikada dovreno, koliko mnogo stvari koje menjaju
ivot nije nikad ni zapoeto zato to su ljudi propustili onaj prvi korak,
pripremanje unapred.
Los Aneles privlai ljude iz cele Amerike koji sanjaju o tome da napiu
uspean filmski scenario i prodaju ga nekom od tamonjih studija. Sele se u
Los Aneles i godinama rade bedne poslove, neprestano sanjajui o tome
kako e napisati i prodati popularan scenario.
Nedavno je Los Aneles tajms poslao reportera da intervjuie prolaznike
na bulevaru Vilajer. Postavljao im je samo jedno pitanje: Kako napreduje
va scenario? Troje od etvoro je odgovaralo: Skoro je gotov!
alosna istina je da skoro gotov verovatno znai nije jo ni zapoet.
Nemojte da vam se to desi.
Kad sedite sa svime ispred sebe, spremni da se bacite na posao,
poprimite i govor tela kakav podrazumeva visok uinak. Sedite uspravno i
ne navaljujte se na naslon stolice. Drite se kao efikasna, sposobna i izuzetno
produktivna osoba. Zatim uzmite prvu stavku, recite sebi: ,,Na posao! i
zaronite u njega. A kad ponete, ne zaustavljajte se dok posao ne bude
gotov.
44
POJEDITE TU ABU!
Dobro pogledajte svoj radni sto ili kancelariju, kod kue i na radnom
mestu. Upitajte se: Kakva osoba radi u ovakvom okruenju?
to je vae radno okruenje urednije i istije, oseaete se pozitivnije,
produktivnije i samopouzdanije. Odluite jo danas da potpuno raistite
svoj radni sto i kancelariju, kako biste osetili da ste produktivni, efikasni i
spremni da odmah ponete s radom.
45
Uradite domai
Jedini siguran nain da uspete jeste da uvek radite

vie i bolje nego to se oekuje od vas, bez obzira
na to kojim se poslom bavite.
OG MANDINO
Jedno od najvanijih linih naela produktivnosti jeste obavljanje

domaih zadataka. Nauite ono to morate da nauite, kako biste mogli da
radite na najbolji mogui nain. to bolji postanete u konzumiranju
odreenog tipa aba, to je verovatnije da ete naprosto sesti i odraditi posao.
Glavni razlog odlaganja i odugovlaenja jeste oseanje nedovoljne
sposobnosti, pomanjkanje samopouzdanja ili strunosti u kljunom delu
zadatka. Ako mislite da ste u nekoj oblasti slabi ili da o njoj ne znate
dovoljno, to ve moe da vas obeshrabri da uopte ponete s radom.
Neprestano unapreujte svoje znanje o oblastima kljunih rezultata.
Upamtite, meutim, da vae znanje i vetina zastarevaju velikom brzinom,
bez obzira na to koliko ste danas dobri u neemu. Kao to je rekao Pat Rajli,
trener koarke: Ako ne postaje bolji, znai da postaje loiji.
Postoji tehnika za upravljanje vremenom koja je oduvek bila od najvee
pomoi, a to je da postanete bolji u svojim kljunim zadacima. Lino i
profesionalno unapreivanje spada u najbolje mogue naine utede
vremena. to ste bolji u kljunim zadacima, dobijate vie motivacije da se
bacite na njih. to ste bolji, imate vie entuzijazma i energije. Kad znate da
moete dobro da obavite posao, ustanovljavate i da vam je lake da
prevaziete odugovlaenje i obavite posao bre i bolje, bez obzira na
okolnosti.
Neki novi podatak ili dodatno umee mogu da predstavljaju ogromnu
razliku u vaoj sposobnosti da dobro obavljate posao. Odredite koje su
46
najvanije stvari koje radite i potom napravite plan da neprestano

unapreujete svoje znanje u tim oblastima.
Pravilo: neprestano uenje je minimalan zahtev za

uspeh u svim oblastima.
Ne dozvolite da vas unazauju slabost ili nedostatak sposobnosti u bilo

kojoj oblasti. Sve se u biznisu da nauiti. A to su nauili drugi, moete i vi.
Kad sam poeo da piem svoju prvu knjigu, bio sam obeshrabren time
to sam kucao s dva prsta, stalno traei slova po tastaturi. Ubrzo sam
shvatio da moram da nauim da kucam kako valja, ako mislim da ikad
napiem knjigu od 300 strana od prve do poslednje verzije. Zato sam kupio
kompjuterski program za uenje kucanja i tri meseca svakodnevno vebao
po dvadeset do trideset minuta. Po isteku tog roka, kucao sam etrdeset do
pedeset rei u minuti. Uz tu vetinu, uspeo sam da napiem dvanaest knjiga,
koje se danas objavljuju u celom svetu.
Najbolja vest je da moete da nauite svaku vetinu koja vam je
potrebna da biste postali produktivniji i efikasniji. Ako treba, moete da
postanete daktilograf prve klase. Moete da postanete kompjuterski mag.
Moete da postanete odlian pregovara ili izvanredan trgovac. Moete da
nauite da drite govore. Moete da nauite da piete efikasno i dobro. Sve
su to vetine koje moete da steknete, im odluite da ih steknete i postavite
to sebi kao prioritet.
Barem jedan sat dnevno odvojite za itanje literature iz svoje oblasti.
Ustanite ujutru malo ranije i itajte pola sata do sat knjigu ili asopis koji
sadre informacije koje mogu da vam pomognu da postanete efikasniji i
produktivniji u onome to radite.
Pohaajte sve kurseve i seminare koji su vam dostupni. Prisustvujte
skupovima i poslovnim sastancima pripadnika svoje profesije ili zanimanja.
Odlazite na sesije i praktikume. Sedite u prvi red i hvatajte beleke. Nabavite
audio trake tih programa. Posvetite se tome da postanete jedna od
najkompetentnijih i znanjem najpotkovanijih osoba u svojoj oblasti.
Najzad, sluajte audio programe u kolima. Prosean vlasnik automobila
svake godine provede 500-1000 sati za volanom, vozei se s jednog mesta na
drugo. Pretvorite vreme provedeno u vonji u vreme provedeno u uenju.
Moete da postanete jedna od najpametnijih, najsposobnijih i najbolje
47
plaenih osoba u svojoj oblasti, a sve to blagodarei sluanju obrazovnih

audio programa u toku vonje.
to vie uite i saznate, oseate se sve samopouzdaniji i motivisaniji. to
bolji postanete, biete sposobniji da uradite sve vie i vie u svojoj oblasti
delovanja.
to vie uite, moete sve vie da nauite. Ba kao to fizikim
vebanjem razvijate svoje miie, tako i mentalnim vebanjem razvijate
mentalne miie. Nema granica tome koliko daleko ili koliko brzo moete
dospeti, sem onih koje vam namee vaa vlastita mata.
48
POJEDITE TU ABU!
Odluite jo danas da postanete projekat uradi sam. Postanite

doivotni uenik svog zanata. Za profesionalca, kolovanje se nikad ne
zavrava.
Koje su kljune vetine koje vam mogu pomoi da ostvarite bolje i
bre rezultate? Koje su kljune sposobnosti koje e vam u budunosti biti
potrebne da biste postali vodei u svojoj oblasti? Koje god one bile,
odredite cilj, napravite plan i ponite da razvijate i unapreujete svoju
sposobnost u tim oblastima. Odluite da budete najbolji u onome to
radite!
49
Angaujte svoje
posebne talente
Radite svoj posao. Ali ne samo svoj posao nego i

vie od toga, ono malice vie za ljubav izdanosti
- ono malice vie koje je uredno sveg
ostalog rada.
DIN BRIGS
Vi ste izuzetni! Posedujete posebne talente i sposobnosti po kojima se

razlikujete od svih drugih osoba koje su ikad ivele. Postoje abe koje
moete da pojedete, ili da nauite da ih jedete, a koje vas mogu svrstati
meu najvanije osobe vae generacije.
Postoje odreene stvari koje moete da radite, ili koje moete da nauite
da radite, koje vas mogu uiniti izuzetno vanim za vas i druge. Va posao
je da identifikujete one specijalne jedinstvene oblasti i potom se posvetite
tome da postanete veoma, veoma dobri u njima.
Vae najvrednije imanje, u smislu toka gotovog novca, jeste vaa
sposobnost zaraivanja. Vaa sposobnost da radite omoguava vam da u
svoj ivot svake godine donesete desetine hiljada dolara, tako to ete
jednostavno primenjivati svoje znanje i umee u svom svetu. To je vaa
sposobnost da odreene abe jedete bre i bolje nego drugi.
Moete da izgubite sve to posedujete - kuu, kola, posao, raun u banci
- ali sve dok imate sposobnost zaraivanja, moete ponovo da zaradite sve
to, i jo poneto pride.
Redovno inventariite svoje jedinstvene talente i sposobnosti. ta je ono
to naroito dobro radite? U emu ste dobri? ta je to to vama ide lako, dok
drugima teko pada? Kad se osvrnete na svoju karijeru, ta je to to je dosad
50
najzaslunije za va uspeh u ivotu i radu? Koje su najznaajnije abe koje

ste u prolosti pojeli?
Sazdani ste tako da uvek najvie uivate u stvarima u kojima ste najbolji.
U emu najvie uivate u vezi sa svojim poslom? Koje abe s najvie apetita
jedete? Sama injenica da u neemu uivate znai da u sebi verovatno imate
sposobnost da u toj oblasti budete izuzetno dobri.
Jedna od velikih ivotnih odgovornosti sastoji se u tome da odluite ta
zaista volite da radite i potom svim srcem nastojite da to veoma dobro i
obavljate.
Pogledajte razne stvari koje radite. ta je ono zbog ega dobijate najvie
komplimenata i hvale od drugih ljudi? ta je ono to radite, a to vie od
svega drugog pozitivno utie na rad i uinak dragih ljudi?
Uspeni ljudi su bez izuzetka oni koji odvajaju vreme da identifikuju
ono to dobro rade i u emu najvie uivaju. Znaju ta je ono to je zaista
znaajno za njihov posao i potom se koncentriu iskljuivo na taj zadatak ili
oblast.
Trebalo bi da uvek usmerite svoju najveu energiju i sposobnosti na
zapoinjanje i dovravanje onih kljunih zadataka koje vam vai jedinstveni
talenti i sposobnosti omoguavaju da ih obavite dobro i time date znaajan
doprinos. Ne moete da postignete sve, ali moete da radite onih nekoliko
stvari u kojima ste najbolji, onih nekoliko stvari koje zaista neto znae.
51
POJEDITE TU ABUI
Neprestano postavljajte sebi pitanja: ,,U emu sam zaista dobar? U

kom delu svog posla najvie uivam? ta je najzaslunije za moj
dosadanji uspeh? Kad bih mogao da biram posao, koji bih izabrao?
Da dobijete premiju na lutriji ili na neki drugi nain doete do
ogromne sume novca, i to vam omogui da birate ime ete se baviti do
kraja ivota, ta bi to bilo? Kroz kakvu pripremu biste morali da proete
da biste bili u stanju da obavljate taj posao na najbolji mogui nain? Koji
god bio va odgovor na ovo pitanje, ponite s tim jo danas.
52
Identifikujte svoja
kljuna ogranienja
Koncentriite sve svoje misli na zadatak koji je pred

vama. Sunevi zraci ne poinju da plamte dok se ne
nau u aritu.
ALEKSANDER GREJEM BEL
ta vas usporava? ta odreuje brzinu kojom postiete svoje ciljeve? ta

odreuje koliko se brzo kreete od mesta na kojem se nalazite do onoga na
koje elite da stignete? ta vas spreava ili vas zadrava da pojedete abe
koje zaista mogu neto da znae? Zato niste ve ostvarili svoj cilj?
Ovo su neka od najvanijih pitanja koja ete ikad postaviti sebi i dati
odgovor na njih na svom putu ka postizanju visokog stepena line
produktivnosti i efikasnosti. ta god imate da uradite, uvek je tu limitirajui
faktor koji odreuje koliko ete brzo i valjano to obaviti. Va posao je da
prouite zadatak i identifikujete limitirajui faktor ili ogranienje koje on
sadri. Zatim morate da usredsredite svu svoju energiju na ublaavanje te
jedne kritine take.
U praktino svakom zadatku, bio on mali ili veliki, jedan faktor
odreuje brzinu kojom ostvarujete cilj ili dovravate posao. ta je to?
Koncentriite svoju mentalnu energiju na tu jednu kljunu oblast. To moe
da bude najbolja mogua upotreba vaeg vremena i talenta.
Ovaj faktor moe da bude osoba ija su vam pomo ili odluka potrebni,
finansijska sredstva koja traite, slabost u nekom delu organizacije ili neto
drugo. Meutim, limitirajui faktor je uvek tu i uvek je va posao da ga
naete.
53
Na primer, svrha biznisa jeste sticanje i uvanje klijenata. Ukoliko u

tome uspe u dovoljnoj meri, kompanija stvara profit i nastavlja da se razvija
i cveta.
U svakom biznisu postoji limitirajui faktor ili kritina taka koja
odreuje koliko brzo i dobro kompanija ostvaruje svoju svrhu. To mogu da
budu marketing, nivo prodaje, ili pak oni koji su zadueni za prodaju. To
mogu da budu trokovi poslovanja ili metode proizvodnje. To mogu da
budu nivoi toka gotovog novca ili trokova. Uspeh kompanije mogu da
odreuju konkurenti, klijenti ili trenutno trite. Jedan od tih faktora, vie od
svega ostalog, odreuje koliko brzo kompanija ostvaruje svoje ciljeve
razvoja i profitabilnosti. ta je to?
Precizno identifikovanje limitirajueg faktora u svakom procesu i
usredsreivanje na taj faktor obino moe da za krae vreme dovede do
veeg progresa nego bilo koja druga pojedinana aktivnost.
Pravilo 80/20 odnosi se na ogranienja u vaem ivotu i radu. To znai
da 80 procenata ogranienja, faktora koji vas usporavaju na putu prema
vaem cilju, jeste unutranje. Oni su u vama, u vaim linim kvalitetima,
sposobnostima, navikama, disciplini ili kompetentnosti. Svega 20 procenata
limitirajuih faktora je spoljno u odnosu na vas ili vau organizaciju.
Vae kljuno ogranienje moe da bude neto sitno i ne naroito
oigledno. Katkada je potrebno da napravite listu svih koraka u procesu i
ispitate sve aktivnosti, kako biste videli ta je tano ono to vas usporava.
Ponekad su negativna percepcija ili prigovor klijenta ono to usporava itav
proces prodaje. Ponekad je odsustvo nekakve atrakcije ono to usporava
prodaju linije proizvoda ili usluga.
Pogledajte iskreno svoju kompaniju. Pogledajte svog efa, svoje
saradnike i osoblje, da biste videli postoji li neka kljuna slabost koja
usporava vas ili kompaniju, koja deluje kao konica u ostvarivanju vaih
glavnih ciljeva.
U ivotu morate da budete dovoljno iskreni da se zagledate duboko u
sebe i tamo potraite limitirajui faktor ili vetinu koji odreuju brzinu
kojom ostvarujete svoje line ciljeve.
Uspeni ljudi uvek poinju analizu ogranienja pitanjem: ta je to u
meni to me usporava? Prihvataju potpunu odgovornost i u sebi trae i
uzrok i lek za svoje probleme.
Pitajte i dalje. ta odreuje brzinu kojom postiem rezultate koje
elim? Definicija ogranienja odreuje strategiju koju koristite da biste ga
54
ublaili. Propust u identifikovanju stvarnog ogranienja ili identifikacija

pogrenog, moe da vas odvede u pogrenom pravcu. Moete da zavrite
reavajui pogrean problem.
Velika korporacija, inae moj klijent, suoila se s opadanjem prodaje.
Lideri korporacije doli su do zakljuka da glavno ogranienje predstavljaju
sami prodavci i menadment prodaje. Utroili su gomilu novca na
reorganizovanje menadmenta i ponovnu obuku prodavaca.
Kasnije su ustanovili da je primarni razlog opadanja prodaje bila greka
raunovoe koji je sluajno odredio njihovim proizvodima suvie visoke
cene u odnosu na njihovu konkurenciju na tritu. Kad je kompanija
prepravila svoje cene, prodaja je ponovo skoila i biznis je opet poeo da
donosi profit.
Iza svakog ogranienja ili usporenja, im ga locirate i uspeno ublaite,
nai ete neko drugo ogranienje ili limitirajui faktor. Bez obzira na to da li
je re o blagovremenom dolaenju na posao izjutra ili izgraivanju uspene
karijere, uvek su ti limitirajui faktori i uska grla koja odreuju brzinu vaeg
napredovanja. Va zadatak je da ih naete i usredsredite svu svoju energiju
na to da ih to pre ublaite.
Kad svoj dan ponete otklanjanjem kljunih uskih grla ili ogranienja, to
e vas ispuniti energijom i oseanjem line snage. Podstai e vas da budete
u toku i zavrite posao. A uvek ima neki limitirajui faktor. esto su kljuno
ogranienje ili limitirajui faktor najvanija aba koju moete da pojedete u
tom trenutku.
55
POJEDITE TU ABU!
Odredite koji je trenutno va najvaniji ivotni cilj. ta je to? Koji bi

cilj, ako biste ga postigli, imao najvei pozitivan efekat na va ivot? Koje
bi dostignue u karijeri imalo najvei pozitivan uticaj na va radni ivot?
Kad budete naisto s tim koji je va osnovni cilj, zapitajte se: ta
odreuje brzinu kojom ostvarujem taj cilj? Zato ga ve nisam ostvario?
ta je to u meni to me usporava? Koji god bili vai odgovori, odmah
preduzmite neto u skladu s njima. Uradite neto. Uradite bilo ta, samo
ponite ve jednom.
56
Jedno po jedno
bure
Osobe relativno umerenih sposobnosti postii

e mnogo ako se u celosti i neumorno posveuju
jednoj po jednoj stvari.
SEMJUEL MAJLS
Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje jeste da

prestanete da mislite na ogroman zadatak koji stoji pred vama i usredsredite
se na ono to trenutno moete da preduzmete u vezi s njim. Veliku abu
najlake ete pojesti ako je uzimate zalogaj po zalogaj.
Konfuije je napisao: Putovanje dugo hiljadu liga2 poinje jednim
korakom. Ovo je odlina strategija za prevazilaenje otezanja i obavljanje
vie stvari u kraem roku.
Pre mnogo godina putovao sam kroz srce Sahare, duboko u dananjem
Aliru. Francuzi su tada ve odavno otili odatle i nekadanje stanice za
uzimanje goriva zvrjale su prazne i razruene.
Pustinja se pruala 500 milja pred nama, bez vode, hrane, travke, bez i
jedne jedine muve da proleti vazduhom. Bila je potpuno ravna, poput
velikog utog parkiralita koje se u svim pravcima prostiralo prema
horizontu.
Vie od 1300 ljudi je prethodnih godina nestalo u pokuaju da pree taj
deo Sahare. Pesak je pomerajui se zatirao tragove i putnici bi se esto
izgubili u noi.
2 Liga - engleska mera za duinu
57
Da bi se suprotstavili nedostatku orijentira na terenu, Francuzi su

obeleili put crnim buradima za naftu od pedeset pet galona, postavljajui
po jedno na svakih pet kilometara, tano u pravcu horizonta, tamo gde je
Zemlja pravila krivulju.
Zahvaljujui tome, gde god da smo se po danu nali, uvek smo mogli da
vidimo dva naftna bureta, jedno pored koga smo upravo proli i ono pred
nama, do kojeg je trebalo prei pet kilometara. I to je bilo sasvim dovoljno.
Bilo je potrebno samo da se kreemo prema sledeem buretu. Tako smo
preli najveu pustinju na svetu, naprosto napredujui bure po bure.
Na isti nain i vi moete da obavite najvei zadatak u svom ivotu tako
to ete disciplinovati sebe da napredujete korak po korak. Va posao je da
idete onoliko daleko koliko moete da vidite. Zatim ete videti dovoljno
daleko da biste mogli da nastavite dalje.
Da biste ostvarili veliki zadatak, morate da zakoraite s puno vere i u
potpunosti se pouzdate u to da e vam va sledei korak uskoro biti poznat.
Setite se divnog saveta: Skoi - i mrea e se pojaviti!
Veliki ivot ili velika karijera grade se obavljanjem jednog po jednog
zadatka, blagovremeno i dobro, i potom prelaenjem na sledei zadatak.
Finansijska nezavisnost ostvaruje se tako to godinu za godinom svakog
meseca ostavljate na stranu pomalo novca. Zdravlje i kondicija stiu se tako
to jedete manje i vebate vie, dan za danom i mesec za mesecom.
Moete da prevaziete odugovlaenje i postignete neverovatne stvari
samo tako to ete preduzeti prvi korak, tako to ete odmah krenuti u
pravcu svog cilja i potom se kretati korak po korak, jedno po jedno bure.
58
POJEDITE TU ABU!
Odaberite bilo koji cilj, zadatak ili projekat u svom ivotu s kojim
stalno odugovlaite i preduzmite samo jedan korak u pravcu njegovog
dovrenja, i to odmah. Katkada, sve to vam je potrebno da se pokrenete
jeste da sednete i sainite listu svih poteza koje je potrebno da povuete da
biste najzad zavrili zadatak.
Zatim jednostavno ponite i zavravajte stavku po stavku s liste.
Biete zadivljeni onim to ete naposletku postii.
59
Pritisnite sebe
Prvo to je potrebno za uspeh jeste neprekidno

korienje fizike i mentalne energije, a da vam to
ne dosadi.
TOMAS EDISON
Svet je pun ljudi koji ekaju da neko naie i motivie ih da budu onakvi
kakvi bi eleli da budu.
Problem je u tome to se najee na vidiku ne pojavljuje niko ko e im
pritei u pomo.
Ti ljudi ekaju autobus u ulici kojom autobusi ne prolaze. Meutim, ako
ne ponu da kontroliu svoj ivot i ne pritisnu malo sami sebe, moe im se
desiti da ekaju zauvek. A veini ljudi se desi upravo to.
Svega oko dva odsto ljudi je u stanju da radi bez bilo kakve kontrole sa
strane. Te ljude nazivamo voama. To je ona vrsta ljudi kakva ste sazdani
da budete.
Va zadatak je da steknete naviku da pritiskate sebe i ne ekate na nekog
drugog da naie i uradi to za vas. Morate da odaberete svoje abe i naterate
sebe da ih pojedete po redu vanosti.
Standardi koje postavljate u pogledu vlastitog rada i ponaanja trebalo
bi da budu vii od onih koje vam moe postaviti bilo ko drugi. Neka to bude
vaa mala igra: ustajte malo ranije, radite malo vrednije i ostajte na poslu
malo due. Uvek traite nain da preete jo jedan kilometar, da uradite vie
od onoga za ta ste plaeni.
Vae samopotovanje, sr vae linosti, psiholog Natanijel Brendon
definie kao ugled koji imate kod sebe.
Taj ugled u vlastitim oima gradite ili ruite svim onim to uspeno ili
neuspeno radite. Dobra vest je da se oseate izvanredno u sopstvenoj koi
60
svaki put kad naterate sebe da obavite neki teak posao, kad god se
izdignete iznad prosene osobe, koja bi digla ruke od svega.
Zamislite svakog dana da ste upravo primili hitnu poruku i da sutra
morate da otputujete van grada na mesec dana. U tom sluaju, ta biste
nastojali da svakako uradite pre no to odete? ta god to bilo, pozabavite se
odmah tim zadatkom.
Zamislite da ste upravo dobili nagradu u vidu odmora za koji su vam
plaeni svi trokovi, ali morate da odete tamo ve izjutra, inae e nagrada
biti data nekom drugom. ta biste svakako zavrili pre no to odete na
odmor? ta god to bilo, latite se tog posla bez odlaganja.
Uspeni ljudi neprestano nameu sebi visok nivo uinka. Neuspenim
ljudima moraju da ga nameu i da ih kontroliu drugi.
Jedan od odlinih naina da prestanete da odugovlaite jeste da radite
kao da imate samo jedan dan da zavrite sve svoje vane poslove pre no to
otputujete na mesec dana ili odete na odmor. Nametnuvi sebi pritisak,
postiete vie i bolje obavljate zadatke, bre nego ikada pre. Postajete osoba
s visokim uinkom i ostvarenjima. Oseate se odlino u vlastitoj koi i, malo-
pomalo, stiete naviku da brzo obavljate zadatke koja e vam dobro doi
celog ivota.
61
POJEDITE TU ABU!
Odreujte razumne i krajnje rokove za svaki zadatak i aktivnost.

Stvorite vlastiti sistem prinude. Imajte stroiji kriterijum prema sebi i ne
poputajte nimalo. Kad sebi odredite rok, drite ga se i pokuajte ak da
ga prestignete.
Zapiite sve faze obimnog posla ili projekta pre no to ponete s
radom. Zatim odredite koliko e vam minuta ili sati biti potrebno da
dovrite svaku pojedinu fazu. Organizujte svoj dnevni i nedeljni raspored
tako da stvorite periode u kojima ete raditi iskljuivo ove zadatke.
62
Poveajte do
maksimuma svoju
snagu
Prikupite svu svoju snagu, udruite sve

svoje sposobnosti, ujedinite svu svoju energiju,
usredsredite celokupan svoj kapacitet na
ovladavanje najmanje jednom oblau napretka.
DON HAGAI
Vaa fizika, mentalna i emocionalna energija sadri u sebi sirovinu za

poveanje linog uinka i produktivnosti. Jedan od najvanijih preduslova
za to da budete zadovoljni i produktivni jeste da stalno dohranjujete i
odravate svoj nivo energije. Vae telo je kao maina koja koristi hranu,
vodu i odmor za stvaranje energije koju potom upotrebljavate za obavljanje
vanih ivotnih i radnih zadataka. Kad ste potpuno odmorni, moete da
postignete dva, tri ili ak pet puta vie nego kada ste umorni.
Pravilo je da produktivnost poinje da opada posle osam ili devet sati
rada. Iz tog razloga, rad do duboko u no, mada katkada jeste neophodan,
uglavnom znai da iz asa u as uspevate da za isto vreme uradite sve
manje. to ste umorniji, loije radite i pravite vie greaka. U odreenom
trenutku, poput baterije koja se istroila, dostiete plafon i jednostavno
niste u stanju da nastavite.
injenica je da postoje odreeni periodi u toku dana kad ste u svom
najboljem izdanju. Morate da identifikujete koji su to periodi i disciplinujete
sebe da ih koristite za obavljanje najvanijih i najizazovnijih zadataka.
63
Veina ljudi je najornija izjutra, posle dobrog nonog sna. Neki imaju
najvie energije poslepodne. Manji broj ljudi je najkreativniji i
najproduktivniji uvee ili nou.
Osnovni razlog za odugovlaenje jesu umor ili nastojanje da ponete s
obavljanjem zadatka onda kad ste umorni. Nemate energije ni entuzijazma.
Kao hladan motor u zimsko jutro, nikako da se pokrenete.
Kad god osetite da ste premoreni ili preokupirani obavezama za ije
obavljanje imate suvie malo vremena, zaustavite se i recite: Mogu onoliko
koliko mogu.
Ponekad ete najbolje iskoristiti svoje vreme ako rano odete kui, legnete
u krevet i odspavate deset sati ,,u cugu. Na taj nain punite baterije i
omoguavate sebi da sledeeg dana uradite dva ili tri puta vie posla, i to
mnogo kvalitetnije nego da ste nastavili da radite do duboko u no.
Prema zakljucima mnogih istraivaa, prosean Amerikanac ne spava
dovoljno u odnosu na to koliko radi. Milioni Amerikanaca posao obavljaju u
stanju mentalne zamagljenosti, jer previe rade i premalo spavaju.
Jedna od najpametnijih stvari koje moete da uradite jeste da radnim
danom iskljuujete televizor i leete u deset uvee. Samo jedan sat spavanja
vie u toku noi moe da vam promeni ivot.
Evo jednog pravila za vas. Uzmite svake nedelje jedan slobodan dan.
Tokom tog dana, bila to subota ili nedelja, apsolutno odbijajte da itate,
odgovarate na potu, dovravate posao donesen iz kancelarije ili radite bilo
ta drugo to vam optereuje mozak. Umesto toga, idite u bioskop, vebajte,
provodite vreme s porodicom, etajte ili se angaujte bilo kojom aktivnou
koja vam omoguava punjenje baterija. iva je istina da je promena korisna
koliko i odmor.
Redovno koristite godinji odmor u trajanju od jedne do dve nedelje i ne
proputajte vikende, jer se tada odmarate i podmlaujete. Uvek ste
najproduktivniji posle vikenda ili odmora.
Rani odlazak na spavanje radnim danom, puno sna u toku vikenda i
jedan kompletan slobodan dan svake nedelje obezbedie da imate mnogo
vie energije. Ova dodatna energija omoguie vam da prevaziete
odugovlaenje i bre ponete da obavljate svoje najvanije zadatke, s veom
reenou nego to biste ikada mogli da ste umorni.
Pored toga, da biste nivo energije odrali na najveoj moguoj visini,
vodite rauna ta jedete. Svoj dan poinjite dorukom koji sadri mnogo
belanevina, malo masnoe i malo ugljenih hidrata. Za ruak jedite salate s
64
ribom ili piletinom. Izbegavajte eer, proizvode od belog brana i deserte.

Izbegavajte gazirane i ostale osveavajue napitke i razne slatke grickalice i
peciva. Hranite se onako kako biste hranili sportistu svetske klase pred
vano takmienje jer, u tom pogledu, vi to i jeste na poetku svakog radnog
dana.
Ako se hranite nemasno i zdravo, redovno vebate i dovoljno se
odmarate, lake ete i s veim zadovoljstvom nego ranije uspevati da radite
vie i bolje.
to se bolje oseate na poetku radnog dana, manje ete odugovlaiti i
revnosnije se truditi da uradite posao do kraja i poduhvatite se novih
zadataka. Visok nivo energije je od neprocenjivog znaaja za poveanje
produktivnosti i vei uspeh u svemu to radite.
65
POJEDITE TU ABU!
Napravite analizu svog trenutnog nivoa energije i svojih

svakodnevnih zdravstvenih navika. Odluite jo danas da postanete
zdraviji i energiniji, tako to ete sebi postaviti sledea pitanja:
1. ta je to to fiziki radim, a to bi trebalo da radim u veoj meri?

2. ta je to to radim, a to bi trebalo da radim u manjoj meri?
3. ta ne radim, a trebalo bi da ponem da radim, ako hou da imam
najbolji mogui uinak?
4. ta je to to trenutno radim, a to pogaa moje zdravlje i to bi
trebalo da sasvim prestanem da radim?
Kako god da glase vai odgovori na ova pitanja, preduzmite jo danas

neto u vezi s njima.
66
Motiviite sebe
na akciju
Upravo u neodoljivoj privlanosti uzbudljive

avanture, pobede i stvaralake akcije, nalazi
ovek svoje najvee radosti.
ANTOAN DE SENT-EGZIPERI
Da biste radili najbolje to moete, morate da postanete svoj lini voa

navijaa. Morate da ponete rutinski da vodite i ohrabrujete sebe da uvek
budete maksimalno dobar igra u svojoj igri.
itavih 95 odsto vaih emocija, pozitivnih ili negativnih, odreeno je
nainom na koji se iz minuta u minut obraate sebi. Nije posredi, dakle, ono
to vam se deava, ve je nain na koji sebi tumaite stvari koje vam se
deavaju ono to odreuje kako se oseate. Vaa verzija dogaaja
umnogome odreuje da li vas oni motiviu ili demotiviu, da li vam daju
energiju ili vam je oduzimaju.
Da biste uvek bili motivisani, morate da odluite da postanete optimista
od glave do pete. Morate reiti da pozitivno reagujete na rei, postupke, i
reakcije ljudi i situacije u kojima se nalazite. Morate odbiti da dopustite
neizbenim tekoama i preprekama svakodnevnog ivota da utiu na vae
raspoloenje ili emocije.
Vae samopouzdanje, ljubav i potovanje koje oseate prema sebi,
najvaniji su za vau motivaciju i istrajnost. Da biste poveali svoje
samopotovanje, trebalo bi da se neprestano obraate sebi pozitivnim
tonom. Ponavljajte stvari kao to je: ,,Ja volim sebe! sve dok ne ponete da
verujete u to to govorite i ponaate se kao osoba kojoj je izvanredan uinak
uroena osobina.
67
Da biste ostali motivisani i prevazili sumnju i strah, neprestano

ponavljajte sebi: ,,Ja to mogu! Ja to mogu!
Kad vas ljudi pitaju kako ste, uvek im odgovarajte: ,,Ne moe biti bolje!
Bez obzira na to kako se zaista oseate ovog asa ili ta vam se trenutno
deava u ivotu, reite da ostanete vedri i optimistini. Kau da nikad ne bi
trebalo da poveravate drugima svoje probleme, jer 80 odsto ljudi svakako ne
daje za njih ni pet para, dok je preostalih 20 odsto na neki nain zadovoljno
to uopte imate problema.
U zakljuku brojnih studija stoji da je optimizam osobina najvanija za
lini i profesionalni uspeh i sreu. ini se da se optimisti ponaaju na tri
specifina naina, koja su nauili u praksi i ponavljanjem.
Prvo, optimisti nastoje da u svakoj situaciji otkriju neto dobro. Bez obzira
na to ta ide pogrenim pravcem, uvek nastoje da u tome nau neto dobro
ili korisno. Nimalo ne iznenauje to u tome uvek uspevaju.
Drugo, optimisti uvek nastoje da iz svake prepreke ili tekoe izvuku vrednu
pouku. Veruju da tekoe ne dolaze da bi nas muile ve da bi nas pouile.
Smatraju da u svakoj smetnji ili prepreci lei vredno naravouenije koje
moe da im bude korisno, stoga su reeni da ga otkriju.
Tree, optimisti uvek tragaju za reenjem svakog problema. Umesto da
prebacuju krivicu na nekog drugog ili se ale kad kola krenu nizbrdo, oni
odmah nastoje da neto preduzmu. Postavljaju pitanja kao to su: Koje je
reenje ovoga? ta bismo mogli da uinimo odmah? Koji je sledei korak?
Pored toga, ljudi koji su po prirodi optimisti, pozitivni i vedri, stalno
misle i priaju o svojim ciljevima. Razmiljaju i priaju o budunosti i tome
kuda idu, umesto o prolosti i tome odakle dolaze. Uvek radije gledaju
napred nego nazad.
Kad neprestano vizualizujete svoje ciljeve i ideale i obraate se sebi na
pozitivan nain, usredsreeniji ste i imate vie energije. Doivljavate jae
oseanje kontrole i line snage.
to se pozitivnije i motivisanije oseate, to ste orniji da ponete i
odluniji da nastavite rad.
68
POJEDITE TU ABU!
Kontroliite svoje misli. Upamtite, najee postajete ono to mislite.

Vodite rauna da mislite i govorite o stvarima koje elite, a ne o onima
koje ne elite.
Neka vam um ostane pozitivan, tako to ete prihvatiti potpunu
odgovornost za sebe i sve to vam se deava. Odbijte da krivite ili
kritikujete druge za bilo ta. Odluite da napredujete, umesto da stalno
traite izgovore. Neka vam misli i energija budu usmereni na budunost,
na ono to moete da uinite kako biste unapredili svoj ivot, a ostalo
zaboravite.
69
Praktikujte kreativno
odugovlaenje
Svakog dana odvojite vreme za obavljanje vanih

poslova. Unapred sainite svoj dnevni plan rada.
Izdvojite relativno mali broj sitnih poslova koji
apsolutno moraju da se urade odmah izjutra. Zatim
preite direktno na velike poslove i ne prekidajte
dok ih ne zavrite.
IZVETAJI POSLOVODNOG ODBORA
Kreativno odlaganje je jedna od najefikasnijih tehnika poboljanja linog

uinka. Ona moe da promeni va ivot.
injenica je da ne moete da postignete sve to morate da uradite. Neto
morate da odugovlaite! Odloite sitnije poslove, ili manje rune abe. Uvek
prvo pojedite najvee i najrunije abe.
Razlika izmeu onih koji imaju visok uinak i onih koji ga nemaju
umnogome je odreena time ta su reili da odugovlae. Budui da svakako
morate s neim da oteete, odluite jo danas da to budu aktivnosti koje
nemaju veliku vrednost. Odluite da odugovlaite, prebacite na druge ili
eliminiete one aktivnosti koje ne znae neki naroit doprinos vaem ivotu.
Evo ta je bitno. Da biste pravilno odredili ta je prvo, morate odrediti i
ta je poslednje. Prvo (ili prioritet) jeste neto to radite ee i pre, dok je
poslednje ono to radite vrlo retko i posle, ako to uopte i uradite.
Pravilo: Svoje vreme i ivot moete da kontroliete iskljuivou onoj meri u

kojoj prestanete da se bavite nebitnim stvarima.
70
Jedna od najvanijih rei u upravljanju vremenom jeste re ,,Ne! Recite

,,ne svemu to nije vredno troenja vaeg vremena i ivota. Izgovarajte tu
re blagovremeno i esto. injenica je da nemate rezervnog vremena to bi
rekli, ,,sve ste plesove ve obeali.
Da biste poeli neto novo, morate da zavrite ili prestanete da radite
neto staro. Da biste negde uli, morate odnekud da izaete. Ne moete da
uzmete neto u ruke ako neto drugo niste ispustili.
Kreativno odugovlaenje jeste promiljeno i svesno odluivanje da neto
neete uraditi odmah i da to moda neete nikad ni uraditi.
Veina ljudi odugovlai nesvesno. Odugovlae ne razmiljajui o tome.
Rezultat toga je da odugovlae velikim, tekim, vrednim i vanim zadacima
koji mogu da imaju znaajne dugorone posledice po njihov ivot i karijeru.
Ovu estu tendenciju morate da izbegavate po svaku cenu.
Va je posao da svesno odugovlaite sa zadacima od male vrednosti,
kako biste imali vie vremena za zadatke koji mogu zaista mnogo da znae
za va ivot i rad.
Budite uvek u toku sa svojim dunostima i obavezama, kako biste
identifikovali zadatke koji iziskuju vie vremena i aktivnosti koje moete
preskoiti bez stvarnih gubitaka. To je vaa odgovornost koja nikad ne
prestaje.
Na primer, jedan moj prijatelj je, pre enidbe, bio strastven igra golfa.
Igrao ga je tri do etiri puta nedeljno, svaki put po tri ili etiri sata.
Tokom godina je pokrenuo biznis, oenio se i dobio dvoje dece. I dalje
je, meutim, igrao golf tri do etiri puta nedeljno, sve dok naposletku nije
shvatio da mu to prouzrokuje ogromne stresove kod kue i na poslu. Tek
kad je prestao da provodi tako mnogo vremena na terenu za golf, ponovo je
poeo da kontrolie svoj ivot.
Razmislite o svojim aktivnostima van posla, da biste odluili koje od
njih nisu vane. Smanjite gledanje televizije i provodite tako uteeno vreme
s porodicom, u itanju, vebanju ili nekim drugim aktivnostima koje
obogauju va ivot.
Pregledajte svoje radne aktivnosti i identifikujte zadatke koje biste mogli
preneti na nekog drugog ili sasvim eliminisati, kako biste oslobodili vie
vremena za zaista znaajne poslove. Ponite jo danas da praktikujete
kreativno odugovlaenje, odreujui prioritete gde god i kad god moete.
Ova odluka sama po sebi je dovoljna da vam izmeni ivot.
71
POJEDITE TU ABU!
Praktikujte da u svim oblastima svog ivota razmiljate u skladu s

trenutnim potrebama. Neprestano se pitajte: ,,Da ve ne radim ovo, a
znajui ono to sada znam, da li bih se danas ponovo odluio na to?
Ispitajte sve svoje privatne i poslovne aktivnosti i vrednujte ih u
odnosu na svoju trenutnu situaciju. Ako postoji neto za ta se, znajui to
sada znate, danas ne biste ponovo odluili, znai da je to prvi kandidat za
ostavljanje ili kreativno odugovlaenje.
72
Prvo uradite
najtei zadatak
to due ivim, sve sam sigurniji da velika

razlika meu ljudima, meu nejakim i monim,
medu velikim i beznaajnim, lei u energiji -
nepobedivoj reenosti - u donesenoj odluci,
posle koje se ide na sve ili nita.
SER TOMAS FAUEL BAKSTON
Postoji jedna veoma dobra tehnika za prevazilaenje odugovlaenja i

obavljanje vie stvari za krae vreme, a to je da poinjete od najteeg
zadatka. To ba znai da valja da pojedete svoju abu. Re je o jednoj od
najteih, ali istovremeno najvanijih vetina upravljanja sobom.
Tu naviku razvijate drei se sledeih uputstava:

Na kraju svog radnog dana, ili vikenda, sainite listu svega to morate
da uradite sledeeg dana.
Preite ovu listu sluei se metodom ABCDE, kombinovanom s
pravilom 80/20.
Izdvojite svoj A-l, najvaniji zadatak, posao koji ima najozbiljnije
potencijalne posledice ako ga obavite ili ostavite neobavljenog.
Prikupite sve to vam je potrebno da biste poeli i zavrili ovaj posao i
poslaite tako da vam ujutru bude nadohvat ruke.
Sasvim raistite radni prostor, kako bi vas ovaj zadatak sutradan
ujutru ekao na radnom stolu kao velika, usamljena aba.
73
Disciplinujte sebe da ustanete, spremite se i onda uetate tamo,

sednete i latite se svog najteeg zadatka, bez ometanja, pre no to uradite
bilo ta drugo.
Radite ovo svakodnevno tokom dvadeset jednog dana, sve dok vam
ne pree u naviku. Ovako disciplinovani, doslovno ete udvostruiti svoju
produktivnost za manje od mesec dana.
Poinjanje dana s najveim i najteim zadatkom upravo je suprotno

onome to radi veina ljudi. Ovakva disciplina vas odvikava od
odugovlaenja i stavlja vau budunost u vae ruke.
Ako krenete od najteeg posla, ili barem jednog njegovog dela, to vas na
najbolji mogui nain stavlja u pokret na samom poetku dana. Kao rezultat
toga, imaete vie energije i biete produktivniji.
Onim danima kad se odmah izjutra uhvatite u kotac sa svojim
najvanijim poslom, oseaete se bolje u vlastitoj koi i radu nego bilo kojim
drugim danom. Vi lino biete jai, efikasniji i imaete vie kontrole nad
svojim ivotom nego inae.
Steknite naviku da prvo obavite najtee poslove i vie se neete osvrtati
unazad. Postaete jedna od najproduktivnijih osoba svoje generacije.
74
POJEDITE TU ABU!
Gledajte sebe kao da na vama stoji natpis ,,radovi u toku. Posvetite se

sticanju navika da u svakom poslu postignete visoku produktivnost,
neprestano tome teite sve dok vai postupci ne postanu automatski i laki.
Jedna od najmonijih fraza koje moete da nauite i primenjujete jeste:
Samo danas!. Ne sekirajte se oko toga moete li da se promenite
zauvek. Ako zvui kao dobra zamisao, uradite to samo danas.
Recite sebi: Samo danas, isplanirau, pripremiu se i latiu se svog
najteeg zadatka pre bilo ega drugog. Biete zadivljeni razlikom koju e
to znaiti za va ivot.
75
Iseckajte zadatak
na parie
Poetak sticanja navike je poput nevidljive dlaice,

ali svaki put kad ponovimo postupak mi je jaamo,
dodajemo joj jednu po jednu nit, sve dok se ne
pretvori u debelo ue i neraskidivo nas vee za
misao i delo.
ORISON SVET MARDEN
Glavni razlog odlaganja krupnih i vanih zadataka je to to, kad im prvi

put priete, izgledaju tako ogromni i strani.
Jedna od tehnika koju moete da primenite da biste veliki zadatak sveli
na manje delove i obavili ga, moe da se nazove seenjem salame na
renjeve. Sluei se ovim metodom, razlaete zadatak do tanina i zatim
odluujete da tog asa obavite samo jedan njegov deo, kao kad jedete
salamu reanj po reanj - ili abu, parence po parence.
Psiholoki, ustanoviete da vam je lake da odraujete manje delove
velikog projekta nego da odjednom ponete ceo posao. Kad odradite jedan
deo posla, esto se oseate kao da ste smazali jo jedan reanj. Ubrzo,
zatei ete sebe kako sistematski odraujete deo po deo i, dok dlanom o
dlan, posao e biti obavljen.
Vana stvar koju valja upamtiti jeste da duboko u vama postoji poriv
za dovravanjem ili ono to se esto naziva prinudom da zatvorite krug.
To znai da se zapravo oseate sreniji i snaniji kad ponete i zavrite
zadatak bilo koje vrste. Zadovoljavate duboku podsvesnu potrebu da posao
ili projekat privedete kraju. To oseanje dovrenosti ili zatvaranja kruga
motivie vas da zaponete sledei zadatak ili projekat i potom istrajete na
76
njegovom dovravanju. Taj in dovravanja inicira oslobaanje endorfina u

mozgu, o emu je ve bilo rei.
A to je vei zadatak koji u celosti obavite, oseate se bolje i ushienije.
to je vea aba koju ste pojeli, vei je i talas line snage i energije koji vas
obliva.
Kad zaponete i obavite manji deo zadatka, oseate motivaciju da
zaponete i obavite jo jedan deo, pa jo jedan, i tako dalje. Svaki mali korak
napred ispunjava vas energijom. Stvarate unutranji poriv koji vas motivie
da istrajete sve dok ne stignete do kraja. To dovrenje prua vam snaan
oseaj sree i zadovoljstva koji je pratilac svakog uspeha.
Druga tehnika kojom se moete posluiti da biste naterali sebe da
ponete jeste metod rada zvan vajcarski sir. Ovu tehniku koristite da
biste ubacili u brzinu, odluujui da nanete zadatak, otprilike da u njemu
prosvrdlate rupu nalik onima u koturu vajcarskog sira.
Zadatak siriete onda kad odluite da ga radite jedno odreeno vreme.
To moe da bude vrlo kratko vreme, pet ili deset minuta, posle kojih ete
stati i raditi neto drugo. Uzeete samo zalogaj svoje abe i zatim se
odmarati ili latiti neega drugog.
Snaga ovog metoda slina je onoj koju ima metod renjeva salame.
im ponete da radite, dobijate zamah i oseaj da postiete neto. Vaa
energija i oduevljenje rastu. Oseate unutranju motivaciju i elju da radite
sve dok ne zavrite posao.
Trebalo bi da isprobate metode renjeva salame ili vajcarskog sira
na svakom zadatku koji vam se, kad ga prvi put pogledate, uini kao suvie
krupan zalogaj.
Zadivie vas koliko su ove tehnike od pomoi u prevazilaenju
odugovlaenja.
Imam nekoliko prijatelja koji su postali pisci bestselera tako to su
jednostavno reili da dnevno napiu po jednu stranicu, ili ak jedan jedini
pasus, sve dok ne zavre knjigu. I vi moete to isto.
77
POJEDITE TU ABU!
Odmah stavite ove tehnike u dejstvo. Uzmite veliki i sloen zadatak

koji ve neko vreme odlaete i ponite da ga seckate ili grickate.
Zajednika karakteristika uspenih i srenih ljudi jeste preduzimljivost.
Kad uju neku dobru ideju, oni odmah delaju u skladu s njom, da bi videli
da li moe da im bude od koristi. Ne odlaite. Pokuajte jo danas!
78
Stvorite velike
segmente vremena
Nita ne daje vaem ivotu takvu mo kao

koncentrisanje celokupne vae energije na
ogranien broj ciljeva.
NAJDO KJUBEIN
Strategija stvaranja velikih segmenata vremena iziskuje od vas

posveivanje velikim zadacima u skladu s ranije napravljenim rasporedom.
Veini zaista vanih poslova koje obavljate potrebno je posvetiti due
neprekidno vreme kako biste mogli da ih zavrite. Vaa sposobnost da
stvorite i oblikujete ove blokove vrednog i izuzetno produktivnog vremena
najvanija je za vau sposobnost da date znaajan doprinos svom radu i
ivotu.
Uspeni trgovci svakog dana odvoje odreeno vreme da bi telefonirali
potencijalnim kupcima. Umesto da odugovlae ili odlau zadatak koji im se
ne dopada ba naroito, odluuju da e pored telefona provesti dobar sat -
recimo, izmeu 10 i 11 pre podne - i potom nateraju sebe da se te odluke i
pridravaju.
Menaderi mnogih biznisa svakodnevno odvajaju odreeno vreme da
pozovu klijente kako bi direktno doli do povratnih informacija. Neki ljudi
odrede trideset do ezdeset minuta u danu samo za vebanje. Mnogi
obavezno itaju klasike petnaest minuta pre spavanja. Na taj nain, na kraju
e proitati na desetine najboljih knjiga koje su ikad napisane.
Klju uspenosti ovog metoda rada u odreenim vremenskim
segmentima jeste planiranje radnog dana unapred i konkretno odvajanje
odreenog vremena za pojedine aktivnosti ili zadatke.
79
Zakazujte sebi radne sastanke i disciplinujte sebe da ih odravate.

Odvajajte segmente od trideset, ezdeset ili devedeset minuta koje ete
upotrebljavati za obavljanje i dovravanje vanih zadataka.
Mnogi izuzetno produktivni ljudi unapred smetaju konkretne
aktivnosti u ve ranije isplanirane vremenske pregrade svog radnog dana.
Ti ljudi grade svoj radni ivot tako to obavljaju jedan po jedan kljuni
zadatak. Rezultat toga je da postaju sve produktivniji i najzad proizvode
dva, tri ili pet puta vie od prosene osobe.
Planer podeljen na dane, sate i minute, organizovan unapred, moe da
bude jedna od najmonijih alatki koje poveavaju linu produktivnost. On
vam omoguava da uvidite kako moete da konsolidujete i stvorite blokove
vremena za koncentrisan rad.
Tokom tog vremena, iskljuujete telefon, eliminiete sva ometanja i
radite bez prestanka. Jedna od najboljih radnih navika je da ustanete rano i
radite nekoliko sati kod kue, pre odlaska na posao. Kod kue moete za isto
vreme da obavite tri puta vie posla nego to biste ikad mogli u kancelariji u
kojoj je veito guva i stalno zvrje telefoni.
Kad avionom putujete na slubeni put, moete da napravite kancelariju
u vazduhu, tako to ete pre polaska sve detaljno isplanirati. Poto avion
uzleti, moete bez prestanka da radite tokom celog leta. Zaudie vas koliko
mnogo moete da uradite u avionu, gde vas niko ne ometa.
Jedna od stvari koje su kljune za visok uinak i produktivnost jeste da
nauite da je svaki minut vaan. Koristite vreme koje provodite u prevozu i
na putovanjima, za koje esto kau da je ,,dar s neba, da biste zavrili manje
delove velikih zadataka.
Upamtite, i piramide su graene kamen po kamen. Veliki ivot i velika
karijera izgrauju se obavljanjem jednog po jednog posla, katkada i jednog
po jednog dela posla. Va zadatak u pogledu upravljanja vremenom jeste da
promiljeno i kreativno organizujete vreme u periode koji su vam potrebni
da biste valjano i blagovremeno obavili svoje kljune poslove.
80
POJEDITE TU ABU!
Neprestano razmiljajte o razliitim nainima na koje moete da

utedite, uklopite u raspored i konsolidujete vee segmente vremena.
Upotrebite to vreme za vane zadatke, koji imaju najznaajnije dugorone
posledice.
Ne zaboravljajte ni jedan jedini minut. Radite postojano i
kontinuirano, bez ometanja i prekida, tako to ete unapred isplanirati i
pripremiti svoje vreme. Pre svega, budite uvek usredsreeni na najvanije
rezultate za koje ste odgovorni.
81
Razvijte oseaj
za hitnost
Nemojte ekati; nikad nee biti .,pravi trenutak.

Ponite odmah i radite pomou svega to vam se nade pri ruci,
a bolje alatke ete ve usput nai.
NAPOLEON HIL
Preduzimljivost je moda najvidljivija osobina koja se moe

identifikovati kod osobe koja ima visok uinak.
Visokoproduktivni ljudi odvajaju vreme za razmiljanje, planiranje i
odreivanje prioriteta. Zatim se brzo i snano bacaju u pravcu svojih ciljeva.
Rade postojano, glatko i kontinuirano, i kao da obavljaju ogromnu gomilu
posla tokom istog onog perioda koje prosena osoba provede u askanju,
traenju vremena i bavljenju aktivnostima male vrednosti.
Kada reavate zadatke velike vrednosti, na visokom i kontinuiranom
nivou aktivnosti, moe da vam se desi da zaete u zadivljujue mentalno
stanje zvano bujica. Gotovo svako je u nekom trenutku proao kroz to.
Istinski uspeni ljudi su oni koji u to stanje zalaze ee od proseka.
U stanju bujice, koja je najvie ljudsko stanje uinka i produktivnosti, s
vaim umom i emocijama deava se neto gotovo udesno.
Oseate odvanost i jasnou misli. Sve to radite ini vam se lako i
precizno. Oseate se sreni i puni energije. Doivljavate oseanje
neverovatnog spokoja i line efikasnosti.
U stanju bujice, za koje se ve vekovima zna, u stvari funkcioniete na
viem nivou jasnoe, kreativnosti i kompetencije. Svesnost i oseajnost su
vam pojaane. Mo spoznaje i intuicija funkcioniu s neverovatnom
preciznou. Vidite meusobnu povezanost ljudi i okolnosti oko sebe. esto
82
dobijate briljantne ideje i spoznaje koje vam omoguavaju da napredujete jo

bre.
Jedan od naina da se inicira ovo stanje bujice jeste razvijanje oseaja za
hitnost. Re je o unutranjem porivu i elji da brzo prionete na posao i
zavrite ga to pre. Ovaj unutranji poriv je nestrpljenje koje vas motivie da
neumorno idete dalje. Oseaj za hitnost umnogome lii na utrkivanje sa
samim sobom.
S ovim ukorenjenim oseajem za hitnost, stiete podstrek za stupanje u
akciju. Stupate u akciju, umesto da stalno priate o onome to nameravate
da uradite. Usredsreujete se na konkretne korake koje moete odmah da
preduzmete. Koncentriete se na ono to moete ovog asa da uradite, kako
biste dobili rezultate koje hoete i ostvarili ciljeve koje elite.
Brz tempo kao da ide ruku pod ruku s velikim uspehom. Razvijanje
takvog tempa zahteva da se pokrenete i nastavite da se kreete postojanom
brzinom.
Kad postanete preduzimljiva osoba spremna za akciju, aktivirate
princip impulsa uspeha. Ovaj princip kae da je potrebno mnogo manje
energije da bi se kretanje nastavilo, i pored toga to je moda potrebna
ogromna energija da bi se prevazila inercija i uopte krenulo.
Dobra vest glasi da, to se bre kreete, imate sve vie energije. to se
bre kreete, obavljate vie stvari i oseate se efikasnije. to se bre kreete,
stiete vie iskustva i vie uite. to se bre kreete, postajete kompetentniji i
sposobniji u svojoj oblasti delovanja.
Oseaj za hitnost automatski prebacuje vau karijeru na brzu prugu.
to bre radite i to vie uspevate da uradite do kraja, to e vee biti vae
samopouzdanje, samopotovanje i lini ponos.
Jedan od najjednostavnijih, a ipak najjaih podsticaja da se date na
posao jeste da sebi stalno ponavljate: Uradi to odmah! Uradi to odmah!
Uradi to odmah!
Ako vam se ini da usporavate ili da vas dekoncentriu razgovori ili
manje vredne aktivnosti, neprestano ponavljajte sebi: Natrag na posao!
Natrag na posao! Natrag na posao!
U konanoj analizi, nita vam u karijeri nee pomoi koliko sticanje
reputacije osobe koja brzo i valjano obavlja vane poslove. Takva reputacija
uinie vas jednom od najdragocenijih i najpotovanijih osoba u vaoj
oblasti.
83
POJEDITE TU ABU!
Odluite jo danas da razvijete smisao za hitnost u svemu to radite.

Odaberite jednu oblast u kojoj imate tendenciju da odugovlaite i odluite
da steknete naviku brzog delanja u toj oblasti.
Kad uoite ansu ili problem, odmah stupite u akciju. Kad dobijete
zadatak ili obavezu, obavite ih to pre i brzo podnesite izvetaj o tome.
Kreite se brzo u svim vanim oblastima svog ivota. Zadivljujue je
koliko ete se bolje oseati i koliko ete vie stvari uspevati da obavite.
84
Koncentriite se
na svaki zadatak
U ovome lei tajna istinske moi. Nauite, kroz

stalnu praksu, kako da gazdujete svojim
sposobnostima i usredsredite ih u svakom
trenutku na dati cilj.
DEJMS ALEN
Pojedite tu abu! Svaki deli planiranja, odreivanja prioriteta i

organizovanja svodi se na ovaj jednostavan koncept.
Vaa sposobnost da izdvojite svoj najvaniji zadatak, ponete da radite i
potom se koncentriete samo na njega sve dok ne bude obavljen, klju je
svakog visokog uinka i line produktivnosti.
Svakom velikom dostignuu oveanstva prethodio je dug period
tekog i usredsreenog rada, sve dok posao nije bivao okonan.
Koncentrisanje iziskuje da, poto ponete da radite neki zadatak,
nastavite da radite bez ometanja ili upadica, sve dok posao ne bude sto
posto gotov. Neprestano terajte sebe napred, ponavljajui: Natrag na
posao! kad god doete u iskuenje da stanete ili radite neto drugo.
Usredsreivanjem iskljuivo na svoj najvaniji zadatak, moete za ak
50 odsto ili vie da skratite vreme potrebno za njegovo obavljanje.
Procenjuje se da tendencija viestrukog zaustavljanja u radu i ponovnog
poinjanja moe ak 500 odsto da produi vreme potrebno za obavljanje
zadatka.
Kad god ponovo ponete da radite neki zadatak, morate iznova da se
priseate gde ste stali i ta jo imate da uradite. Morate da prevaziete
85
inerciju i iznova se pokrenete. Morate da dobijete zamah i uete u

produktivan radni ritam.
Meutim, kad se temeljno pripremite i potom ponete, odbijajui da
stanete ili se sklonite sve dok posao ne bude gotov, stiete energiju,
entuzijazam i motivaciju. Postajete sve bolji i produktivniji. Radite bre i
efikasnije.
Ako emo pravo, kad odluite koji je va najvaniji zadatak, sve ostalo
to radite predstavlja relativan gubitak vremena. Prema vaim prioritetima,
svaka druga aktivnost naprosto nije tako vredna ili vana kao taj posao.
to vie disciplinujete sebe da non-stop radite samo jedan zadatak, bre
se kreete napred du krivulje efikasnosti. Obavljate sve vie
visokokvalitetnog posla za sve krae vreme.
Meutim, kad god prestanete da radite, prekidate ovaj ciklus i vraate
se unazad na krivulji, zbog ega vam reavanje svakog zadatka postaje tee i
dugotrajnije.
Elbert Habard je samodisciplinu definisao kao ,,sposobnost da naterate
sebe da uradite ono to je potrebno, onda kad je to potrebno, bez obzira da li
vam se to dopada ili ne.
U konanoj analizi, uspeh u bilo kojoj oblasti iziskuje disciplinu.
Samodisciplina, vladanje sobom i samokontrola osnovni su gradivni blokovi
karaktera i visokog uinka.
Otpoinjanje prioritetnog zadatka i istrajavanje na tom zadatku sve dok
se u celosti ne obavi jeste istinski test vaeg karaktera, snage volje i reenosti.
Istrajnost je zapravo samodisciplina u akciji. Dobra vest glasi da ete
vie voleti i potovati sebe i imati vie samopouzdanja to se vie budete
disciplinovali da istrajete na vanom zadatku. A to vie volite i potujete
sebe, bie vam lake da se disciplinujete da istrajete jo vie.
Usredsreujui se jasno na svoj najvredniji zadatak i koncentriui se
samo na njega sve dok ne bude u celosti obavljen, zapravo kleete i
uobliavate vlastiti karakter. Postajete superiorna osoba.
Postajete jai, kompetentniji, pouzdaniji i sreniji. Oseate da ste jai i
produktivniji.
Naposletku osetite da ste sposobni da sebi postavite i ostvarite svaki cilj.
Postajete gospodar vlastite sudbine. Stavljate sebe na uzlaznu spiralu line
efikasnosti, na kojoj vam je budunost apsolutno zagarantovana.
A klju svega toga je da u svakom trenutku odredite ta je najvrednije i
najvanije to biste mogli da uradite i da onda pojedete tu abu!
86
POJEDITE TU ABU!
Stupite u akciju! Odluite jo danas da izdvojite najvaniji zadatak ili

projekat koji biste mogli da dovrite i odmah se dajte na posao.
im otponete da radite svoj najvaniji zadatak, disciplinujte sebe da
istrajete bez ometanja, sve dok ne bude u celosti obavljen. Shvatite to kao
test koji odreuje da li ste vrsta osobe koja moe da donese odluku da
neto obavi do kraja i da onda tu odluku i sprovede. Kad jednom ponete,
ne dopustite sebi da prestanete sve dok posao ne bude zavren.
87
Zakljuak:
sve u svemu
Klju sree, zadovoljstva, velikog uspeha i predivnog oseanja line

snage i efikasnosti jeste sticanje navike da svakog dana, im ponete s
poslom, prvo pojedete svoju abu.
Sreom, to je vetina koja se moe nauiti praksom. A kad steknete
naviku da uvek poinjete od najvanijih zadataka, uspeh vam je osiguran.
Ovo to sledi je rezime dvadeset jednog odlinog naina da prestanete s
odugovlaenjem i uradite vie za krae vreme. Redovno itajte ova pravila i
principe, sve dok ne postanu vrsto ukorenjeni u vaem nainu razmiljanja
i postupanja, i vaa e budunost biti zagarantovana.
1. Postavite sto: odluite ta tano elite. Jasnoa je od sutinskog

znaaja. Zapiite svoje ciljeve pre no to ponete.
2. Unapred isplanirajte svaki dan: Razmiljajte napismeno. Svaki
minut koji provedete u planiranju moe da vam utedi pet ili deset minuta
posla.
3. Uvek primenjujte pravilo 80/20: Dvadeset odsto vaih aktivnosti
odgovorno je za 80 odsto vaih rezultata. Uvek se koncentriite na napore
vezane za tih 20 odsto.
4. Razmotrite posledice: Vai najvaniji zadaci i prioriteti su oni koji
imaju najozbiljnije posledice, pozitivne ili negativne, na va ivot ili posao.
Usredsredite se pre svega na njih.
5. Stalno vebajte metod ABCDE: Pre no to ponete da radite prema
svojoj listi zadataka, odvojite malo vremena da ih organizujete prema
vrednosti i prioritetu, kako biste bili sigurni da radite u skladu sa svojim
najvanjim aktivnostima.
6. Usredsredite se na oblasti kljunih rezultata: Identifikujte i
odredite one rezultate koje apsolutno morate da postignete da bi va posao
bio dobro obavljen, i bavite se njima celog dana.
88
7. Pokoravajte se zakonima nametnute efikasnosti: Nikad nema

dovoljno vremena za sve, ali uvek ima dovoljno vremena za one najvanije
stvari. Koje su to stvari?
8. Temeljno se pripremite pre no to ponete: Pravilno prethodno
planiranje proizvodi poveanu produktivnost.
9. Uradite domai: to su vei znanje i umee koje stiete u pogledu
svojih kljunih zadataka, bre ete ih zapoinjati i bre zavravati.
10. Angaujte svoje posebne talente: Odredite ta je ono u emu ste
izuzetno dobri ili u emu biste mogli da budete izuzetno dobri, i dajte se
svim srcem u valjano obavljanje tih konkretnih stvari.
11. Identifikujte svoja kljuna ogranienja: Odredite koja su uska
grla, ili kritine take, unutranje ili spoljne, koja odreuju brzinu kojom
ostvarujete svoje najvanije zadatke, a zatim se latite njihovog ublaavanja.
12. Jedno po jedno bure: Ako ih obavljate po fazama, moete da
zavrite i najvee i najsloenije poslove.
13. Pritisnite sebe: Zamislite da morate da otputujete na mesec dana i
radite kao da sve svoje poslove morate da zavrite pre no to krenete na put.
14. Poveajte do maksimuma svoju snagu: Identifikujte periode u
toku dana u kojima su vaa mentalna i fizika energija najvee i u skladu s
tim obavljajte svoje najvanije i najzahtevnije zadatke. Mnogo se odmarajte,
kako biste u poslu mogli da dajete sve od sebe.
15. Motiviite sebe na akciju: Budite svoj vlastiti voa navijaa.
Traite dobro u svakoj situaciji. Usredsreujte se na reenje umesto na
problem. Budite uvek optimistini i konstruktivni.
16. Praktikujte kreativno odugovlaenje: Poto ne moete da
postignete sve, morate svesno da odloite one zadatke koji su manje vani,
tako da dobijete dovoljno vremena da uradite onih nekoliko koji zaista
vrede.
17. Prvo odradite najtei zadatak: Ponite svaki dan najteim
zadatkom, onim koji moe da predstavlja najvei doprinos vama i vaem
radu, i odluite da ga ne ostavljate dok ne bude potpuno gotov.
18. Iseckajte zadatak na parie: Obimne i sloene zadatke razloite na
manje delove i zatim uradite jedan od tih delova, koliko da biste zapoeli.
19. Stvorite velike segmente vremena: Organizujte svoj dan tako da u
njega uklopite vee segmente vremena tokom kojih ete se posveivati
svojim najvanijim zadacima.
89
20. Razvijte oseaj za hitnost: Steknite naviku da brzo uradite svoje

kljune zadatke. Postanite poznati kao osoba koja radi valjano i brzo.
21. Koncentriite se na svaki zadatak: Odredite jasne prioritete,
odmah se latite svog najvanijeg zadatka i potom radite bez zaustavljanja
sve dok posao ne bude sto posto zavren. To je pravi klju visokog uinka i
maksimalne line produktivnosti.
Donesite odluku da ete ove principe primenjivati svakog dana, sve dok
ne postanu vaa druga priroda. S ovim navikama upravljanja sobom kao
stalnim delom vaeg karaktera, vaa budunost nee imati granica.
Uradite to! Pojedite tu abu!
90
Beleka o autoru
Brajan Trejsi je profesionalni govornik, instruktor, konsultant i

predsedavajui kompanije Brian Tracy International, koja se bavi
edukacijom i konsaltingom, sa bazom u Solana Biu, u Kaliforniji. Ujedno je
i milioner koji je to postao zahvaljujui iskljuivo svom trudu i radu.
Brajan je svoje pouke izvukao na tei nain. Napustio je srednju kolu ne
diplomiravi i nekoliko godina radio fizike poslove. Prao je sudove, bio
drvosea, kopa bunara, fabriki radnik i nadniar na farmama i ranevima.
U dvadeset i nekoj, postaje prodavac i poinje svoj uspon u svetu
biznisa. Godinu za godinom, uei i primenjujui svaku zamisao, metod i
tehniku koju je mogao da nae, radom se probio do mesta direktora
operative u kompaniji vrednoj 265 miliona dolara.
U trideset i nekoj upisao se na Univerzitet u Alberti i diplomirao
ekonomiju, da bi potom magistrirao menadment na univerzitetu Kolumbija
Pacifik. Tokom godina radio je u 22 razliite kompanije i industrije. Od 1981.
poeo je da irom zemlje dri seminare i predavanja na kojima je druge
pouavao kako da primenjuju njegova naela uspeha. Danas su njegove
knjige, audio-programi i video-seminari prevedeni na 20 jezika i koriste se u
38 zemalja.
Brajan se usredsredio na jednu stvar. On veruje da prosena (ili
natprosena) osoba ima ogroman potencijal. Veruje da moete bre da
napredujete u pravcu svojih ciljeva ako nauite i primenjujete kljune
metode, tehnike i strategije koje koriste drugi uspeni ljudi koji su poeli pre
vas.
Otkako je poeo s profesionalnim predavanjima, Brajan je svoje ideje
podelio sa vie od dva miliona ljudi u 23 zemlje. Bio je konsultant i
instruktor u vie od 500 korporacija. ivi u skladu s principima opisanim u
ovoj knjizi. Sebe i stotine hiljada drugih ljudi je od oseanja poraza i
zaostatka u ivotu doveo do napretka i uspeha.
Brajan Trejsi sebe naziva eklektinim itaocem. Ne smatra sebe
akademskim istraivaem ve sintetizatorom informacija. Svake godine
provodi stotine asova itajui bezbroj novina, asopisa, knjiga i drugog
materijala. Pored toga, sate i sate provodi sluajui audio-programe, pohaa
91
bezbroj seminara i gleda brojne video-trake o onome to ga interesuje.

Informacije koje dobija s radija, televizije i drugih medija takoe dodaje
svojoj bazi znanja.
Brajan asimiluje ideje i informacije zasnovane na vlastitom iskustvu, a
one koje se zasnivaju na tuem iskustvu ugrauje u vlastito. Napisao je vie
od deset bestselera, meu kojima su Maximum Achievement (Maksimalno
dostignue), Advanced Selling Strategies (Napredne strategije prodaje) i 100
Absolutely Unbreakable Laws of Business Success (100 apsolutno nezaobilaznih
zakona uspeha u biznisu). Napisao je i producirao vie od 300 audio i video
edukativnih programa koji su prevedeni na 20 jezika i koriste se u 35
zemalja.
Brajan je sreno oenjen i ima etvoro dece. ivi na jednom terenu za
golf u San Dijegu. Putuje i dri vie od 100 govora godinje i ima poslovne
operacije u 17 zemalja. Smatra se jednim od vodeih svetskih autoriteta u
oblasti uspeha i dostignua.
92
93

Brian Tracy - Pojedi Tu Zabu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Brian Tracy - Pojedi Tu Zabu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

Naslov originala Brian Tracy - Eat that Frog!

Brajan Trejsi sintetizuje i izdvaja najbolje ideje i saznanja o upravljanju

U svakom poglavlju navedene su i konkretne vebe koje moete upotrebiti

Trejsi vam svojim sveobuhvatnim pristupom pomae da odredite koji su

Mojoj divnoj keri Ketrin,

Zakljuak: sve u svemu

Galilej je jednom napisao: oveka ne moete niemu nauiti;

Dozvolite da vam kaem re-dve o sebi i tome kako je nastala ova

Prostije reeno, nekim ljudima ide bolje nego drugima zato to

vremenom. Ovde nema dugih zalaenja u teoriju ili istraivanja. Ono to

sebe da ponete odmah i potom istrajete na zadatku sve dok ga ne

Mentalno i emocionalno ste sazdani na takav nain da vas obavljanje

1 Efekat endorfina, Dejvid Blum; (Finesa 2003).

Postoji jedan kvalitet koji ovek mora da poseduje

Pre nego to budete mogli da odredite koja je vaa aba i ponete

Jedno od velikih pravila uspeha: razmiljajte

Postoji mona formula za odreivanje i postizanje ciljeva, kojom

Pravilo: jedan od najgorih naina da iskoristite vreme jeste da odlino

Stefan Kouvi kae: Pre nego to ponete da se uspinjete

Peti korak: preradite spisak u plan. Organizujte svoj spisak prema

Odmah uzmite ist list hartije i sastavite spisak od deset ciljeva

Planirati znai dovesti budunost u sadanjost,

uli ste za ono staro pitanje: Kako moete da pojedete slona?

dva sata (100-120 minuta) koje biste inae protraili i verovatno

produktivnost i u potpunosti im izmenila ivot. Ova tehnika e i vama

Ponite jo danas da unapred planirate svaki dan, nedelju i mesec.

Uvek imamo dovoljno vremena, ako ga upotrebimo

JOHAN VOLFGANG GETE

Pravilo 80/20 je jedan od najkorisnijih koncepata u upravljanju

Moete li da pogodite ta je to to prosena osoba najee odugovlai?

Pravilo: oduprite se iskuenju da prvo

Upamtite, ta god odaberete da radite, to vam na kraju postane navika

Upravljanje vremenom je u stvari upravljanje ivotom, upravljanje sobom.

Sastavite listu svih ciljeva, aktivnosti, projekata i obaveza koje

Svaki ovek je postao veliki, svaki uspean ovek je

ORISON SVET MARDEN

Obeleje superiornog mislioca jeste njegova sposobnost da precizno

Pravilo: Dugorono razmiljanje unapreuje

Pravilo: Ono to nameravate u

to ste vie naisto u pogledu onoga to nameravate u budunosti, ta

Redovno itajte spisak svojih zadataka, aktivnosti i projekata. Stalno

Prvi zakon uspeha je koncentracija, usmeravanje

to vie misli uloite u planiranje i odreivanje prioriteta, jo pre no to

Kad budete stekli naviku da se koncentriete na svoju najvaniju ,,A-1

Proitajte odmah svoj spisak poslova i oznaite svaku stavku sa A, B,

Kad se usredsrede sve fizike i mentalne

NORMAN VINSENT PIL

Zato me plaaju? Ovo je neto najvanije to ste se ikad zapitali i to ete

oblasti kljunih rezultata vaeg posla moe da dovede do toga da vie

Pravilo glasi: vaa najslabija oblast kljunih rezultata odreuje visinu na

Ovo pravilo kae da moete biti izuzetni u est od sedam oblasti

Dobra vest je da se sve vetine vezane za biznis mogu nauiti. Ako je

Odredite oblasti kljunih rezultata u svom poslu. Koje su one?

U svom najistinitijem i neizmenjenom obliku,

Zakon nametnute efikasnosti glasi: Nema nikad dovoljno vremena da

Pravilo: nikad neete imati dovoljno vremena

injenica je da prosena osoba svakog dana radi sa 110 do 130 procenata

zakljuka da prosean direktor ima 300-400 sati zaostalog itanja i projekata,

Razmiljanje koje e vas odvesti najblie uspehu jeste vaa sposobnost

Bez obzira na to koliki je nivo vae sposobnosti,

Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje i uradite vie

Svoj radni prostor sredite da bude udoban i privlaan za oko, tako da