Mina ZIROJEVI1 UDK: 343.

326
Biblid 0025-8555, 60(2008)
Vol. LX, br. 2-3, pp. 345-367
Izvorni nauni rad
Jul 2008.

TERORIZAM KAO NEKONVENCIJALNA

PRETNJA BEZBEDNOSTI
APSTRAKT
U nastojanju da utvrdi sutinu i osnovne strukturalne osobine
savremenih oblika terorizma, autorka najpre analizira razliite
pokuaje da se definie sam pojam ove pojave, koja predstavlja jednu
od najznaajnijih oblika tzv. nekonvencionalnih pretnji bezbednosti. U
tekstu se ukazuje da postoje veoma razliiti motivi i ciljevi (politiki,
socijalni i drugi) pojedinih aktera teroristikih grupa i organizacija koje
danas deluju u svetu. U skladu s tim i pristup drava i meunarodnih
aktera ovom izazovu treba da bude razliit. Dosadanji rezultati rata
protiv terora, kao i posledice iskljuive primene represije i oslanjanja
na princip nepregovaranja sa teroristima, takvi su da zahtevaju kritiko
preispitivanje, zakljuuje autorka.
Kljune rei: terorizam, bezbednost, koreni terorizma, prevencija

1.
oslednju deceniju XX veka obeleile su radikalne i raznovrsne
P promene globalnog bezbednosnog ambijenta. Tokom ove decenije
zaete su dubinske promene koje ve sad presudno odreuju ekonomsku,
socijalnu, politiku i bezbednosnu konfiguraciju svetske zajednice.
Uveliko su poele da pristiu i prve posledice ovih promena. Uz ostalo,
izmenjena je i proirena lista bezbednosnih izazova, rizika i pretnji.
Uporedo se menjaju njihova priroda, sadraj, pojavni oblici i dometi. Na
1 Mina Zirojevi, istraiva-saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu,
Beograd.

345
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

scenu su stupili i novi nosioci ugroavanja pojedinane, regionalne i

globalne bezbednosti. Izrastaju, isto tako, i novi pojedinani,
zajedniki i/ili kolektivni akteri dostizanja i ouvanja bezbednosti.
Period od kraja hladnog rata doveo je do evolucije jedne nove
strukture meunarodnih odnosa, koja je sama po sebi u velikoj meri
nekonvencionalna. Danas su glavne pretnje meunarodnom miru i
stabilnosti sasvim razliite nego u vreme hladnog rata, i one se
uglavnom sastoje od onih elemenata koji bi u prethodnoj eri
meunarodnih odnosa bili smatrani konvencionalnim, mada
alternativnim pretnjama bezbednosti. Ove pretnje su konvencionalne
samo po kriterijumu oruja koje se upotrebljava, ali su alternativne jer je
na njih teko odgovoriti klasinim vojnim metodama. One ukljuuju
etniko ratovanje, sporove i konflikte izmeu grupa unutar suvereno
ustanovljenih i priznatih granica, teritorijalne i nacionalne sporove
nezavisno od suverene meunarodne reprezentacije i subjektiviteta,
organizovani kriminal, terorizam, verc ljudi, opasnih supstanci, oruja i
droge, organizovano pranje novca i finansijske malverzacije velikih
razmera koje su usmerene na to da destabilizuju trita utvrenih ili
novoformiranih demokratija. Poto je u vreme hladnoratovske
konfrontacije gotovo jedini kriterijum za razlikovanje pretnji
bezbednosti bila priroda oruja koje one ukljuuju, i sam klasini rat je
mogao biti konvencionalan (ukoliko je voen klasinim orujem, bez
upotrebe oruja za masovno unitavanje, pre svega nuklearnog.
Dananje razlikovanje izmeu klasinog i alternativnog modela sukoba
i pretnji bezbednosti, ire posmatrano, zasniva se na vie razliitih
kriterijuma, ukljuujui tip sukobljenih aktera (dravu ili razliite
nedravne aktere), teritorijalnu dimenziju (unutranji ili spoljanji
sukob), pravnu prirodu sukoba (klasini rat dve suverene drave s jedne
strane, ili rat neformalnih grupa protiv drave, s druge strane istog
spektra). Stoga je savremena slika pojmova bezbednosti i nebezbednosti
neuporedivo slojevitija i bogatija od one koja je obeleavala praksu, ali
i veliki deo teorije, tokom hladnoratovskog doba meunarodnih odnosa.
Ne treba podseati da je period hladnog rata velikim delom odreivao i
teorijsko miljenje o bezbednosti.
346
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

Prema listama prioriteta koje periodino formuliu velike

meunarodne organizacije, pre svega UN i EU, moe se videti da su
danas sukobi u kojima bar jedna strana nije drava, ve neka
organizovana grupa unutar suvereno ustanovljenih i priznatih granica,
dominantne pretnje bezbednosti. Drugim reima, sa rastuom
meunarodnom integracijom kroz porast multilateralizma u reavanju
meunarodnih pitanja (i, samim tim, kroz smanjivanje verovatnoe
izbijanja tradicionalnih ratova jedne suverene drave protiv druge),
porasla je proporcionalna verovatnoa da e upravo alternativni sukobi
u odnosu na tradicionalno ratovanje suverenih drava biti najea
pretnja bezbednosti. Takvih etnikih sukoba, unutranjih nemira,
teroristikih pokreta i slinih pretnji bezbednosti bilo je i u vreme
hladnog rata, ali su oni bili u senci pretnje od globalne, a ipak odluujue
bilateralne, sveunitavajue konfrontacije supersila. Odlaskom te
pretnje, panja teoretiara, ali i praktiara bezbednosti se usmerila na
ostale sukobe, a istovremeno je porastao i volumen tih alternativnih
sukoba, jer je jedan njihov deo bio pod kontrolom upravo zahvaljujui
ravnotei globalnih interesa supersila.
Sa uruavanjem bipolarnog poretka, dolo je i do promene strukture
bezbednosti. Umesto tradicionalne pretnje sveunitavajuim nuklearnim
ratom izmeu supersila, dolo je do paralelne eskalacije regionalnog
ratovanja kroz, uglavnom, etnike i teritorijalne ratove niskog intenziteta
(uz upotrebu konvencionalnog oruja, dugo trajanje i bez realne pretnje
globalnoj bezbednosti), i istovremeno naglaeni vojnopolitiki
ekspanzionizam se ogleda u agresivnoj i ambicioznoj politici
proirivanja NATO ka Istoku Evrope.
Pored toga, u bivem komunistikim zemljama i delovima islamskog
sveta dolo je do pojave razliitih formi ekstremizma, do poputanja niza
mehanizama drutvene kontrole, od obrazovanja do policijskog rada i
krivino-pravnih sistema, to je, jednim delom, doprinelo nevojnim
aspektima krize bezbednosti u novijoj strukturi meunarodnih odnosa.
Najizraenije forme koje je ta pretnja unutranjoj bezbednosti poprimila
su organizovani kriminal i terorizam.
347
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

2.
I sama tema alternativnih pretnji bezbednosti u celini je preiroka da
bi se mogla razmatrati u jednom radu, pa i u jednom korpusu literature.
Stoga je savremena literatura evoluirala u pravcu koji relativno jasno
razdvaja pretnje bezbednosti sa etnikim korenom, koje se manifestuju
kroz etniko-emancipatorske pokrete i razvijaju u pobune ili graanske
ratove, s jedne strane, i klasino kriminogene pretnje bezbednosti, od
kojih su daleko najznaajnije danas pretnje od terorizma i
organizovanog kriminala. U okviru ovog drugog korpusa literature,
dolo je do daljeg razdvajanja, imajui u vidu injenicu da se terorizam
nametnuo kao politiki i bezbednosni fenomen koji se dominantno
sagledava sa take gledita meunarodnih odnosa i teorije bezbednosti,
dok se organizovani kriminal sagledava sa vie kriminoloki i socioloki
informisane politike take gledita, mada i on ima nesumnjive
meunarodne i politiki relevantne dimenzije i posledice. U kontekstu
doprinosa postojeoj literaturi, ali i u skladu sa disciplinarnom i
problemskom diferencijacijom kakva karakterie savremena
razmatranja meke bezbednosti, analiza terorizma, koja je osnovna tema
ovog rada, predstavlja samostalnu tematsku oblast sa sopstvenim
izvorima i drutvenim znaajem.
Na prvi pogled, moglo bi se smatrati da sve takozvane meke
pretnje bezbednosti (za razliku od tvrdih, ili vojnih) ne mogu biti
predmet istovetnog metodolokog razmatranja, jer su po svojim
manifestacijama izuzetno difuzne. Primera radi, osnovne karakteristike
organizovanog kriminala proistiu iz unutranje logike zasnovane na
profitu, jer je organizovani kriminal u osnovi biznis voen na
kriminalizovan nain. Korupcija druga, i moda sutinski
najkompleksnija pretnja mekoj bezbednosti u osnovi je pitanje
integriteta, i podloga je za razliite vrste uruavanja politikog i
drutvenog sistema. Istovremeno, terorizam najee nema nikakve veze
sa profitnom logikom, i obino se oslanja na korupciju samo u
minimalnoj meri, jer su teroristi esto pervertovani vizionari, koji
deluju sa vizurom promene sveta uz spremnost na podnoenje rtve. Iz
unutranjih razlika izmeu razliitih tipova mekih pretnji bezbednosti
proistiu i razlike u efikasnosti u kontrolnom pristupu. U borbi protiv
348
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

organizovanog kriminala primenjuje se, s jedne strane, logika

pretpostavljene generalne prevencije, to jest pretnja kaznom koja bi
trebalo da utie na procenu racionalnog aktera time to e poveati rizike
bavljenja organizovanim kriminalom, uz pretpostavku relativno
efikasnog sistema otkrivanja krivinih dela. S druge strane, u novije
vreme u kontroli organizovanog kriminala sve se vie primenjuje i
metod napada na resurse, kako one koji se koriste za samo injenje
krivinog dela, tako i na tzv. kriminalne profite, koji se u nekim
zemljama oduzimaju po kriterijumima graanskog postupka, bez
potrebe da se postigne pravosnana krivina presuda.
Borba protiv korupcije podrazumeva niz sistemskih reformi od kojih
je najmanje vano krivino gonjenje, iz prostog razloga to je samo
jedan mali deo volumena korupcije u sferi krivinih dela, a verovatno
najvei deo u domenu formalno legalnog postupanja koje nije u javnom
interesu, iako je u sferi ovlaenja javnog slubenika..
Borba protiv terorizma ne podlee ni pretpostavci o generalnoj
prevenciji, jer su teroristi srpemni na rtvu, niti se pak moe reavati bilo
kakvim reformama sistema. Stoga je re o razliitim fenomenima, pa e
u glavnom delu ovog teksta rasprava biti usmerena pre svega na
problematiku u vezi sa terorizmom, koji, osim toga to je pretnja
unutranjoj, danas, po optem priznanju, predstavlja i primarnu pretnju
nacionalnoj bezbednosti drava.
Ipak, sve nekonvencionalne ili meke pretnje bezbednosti podleu
izvesnim ujedinjujuim osobinama. Njihovi akteri nisu drave, nego
manje ili vie neformalne organizacije i grupe. Kada je re o
organizovanom kriminalu, poinioci postupaju kao neka vrsta
parapreduzea, u kojima moe postojati vii ili nii stepen hijerarhijske
organizacije (bilo da je re o strogoj hijerarhijskoj strukturi ili o
neformalnoj mrei). Kada je re o korupciji, poinioci mogu biti
pojedinci, ili iroke mree koje seu visoko u ealone dravne
hijerarhije, u dravama u kojima postoji tzv. sistemska korupcija.
Poinioci terorizma su grupe koje se specifino regrutuju, obuavaju i
pozicioniraju u ciljnim zemljama, sa namerom da uz minimum
informacija i resursa izvre akciju koja e proizvesti maksimum efekta.
Zajednika karakteristika ovih poinilaca je da ne spadaju u dravne
349
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

aktere, mada se i drava nekada moe baviti terorizmom (zato se i govori

o dravnom terorizmu).
Druga karakteristika nekonvencionalnih pretnji bezbednosti je da
njihovi akteri nastoje da uspostave neku vrstu kontrole nad javnim
institucijama kako bi dugorono i efektivno mogli nastaviti svoje
aktivnosti. Organizovani kriminal se obino koristi korupcijom, a
teroristi se mogu koristi etnikom ili religijskom homogenizacijom,
radikalizacijom stanovnitva, ili revolucionarnim pokretima da preuzmu
kontrolu nad pojedinim dravama ili njihovim delovima. Za sve
pomenute vrste poinilaca karakteristino je da se njihove aktivnosti
mogu znaajno lake i uspenije vriti putem legitimnih institucija.
Nacionalne i legalne komercijalne banke omoguavaju uspeno pranje
velikih koliina kriminalnog profita, uticaj na dravne institucije koje
raspolau visokim stepenom diskrecije omoguava efektniju korupciju,
a kontrola nad tajnim slubama i represivnim aparatom drastino
poveava ofanzivni potencijal teroristikih grupa.
Trea ujedinjujua karakteristika nekonvencionalnih pretnji
bezbednosti je injenica da je identitet njihovih aktera (za razliku od
identiteta sukobljenih drava u tvrdim sukobima) fluidan i ne uvek
izvestan, jer je re o grupama koje se okupljaju po potrebi, iji pojedini
lanovi deluju i nezavisno, koje esto ukljuuju legalno registrovane
firme i pripadnike dravnog aparata, ak i slubi bezbednosti, vojske i
policije, pa je stoga sama ideja o nekakvom stabilnom lanstvu u
organizovanoj kriminalnoj grupi, korupcijskom mrei ili teroristikoj
grupi vrlo esto bez realne odrednice. Posledica ovakve prirode aktera je
u injenici da se u borbi protiv nekonvencionalnih pretnji bezbednosti,
posebno kada je re o terorizmu, gotovo da ne moe praviti razlika, inae
karakteristina za ratne sukobe, izmeu uesnika u sukobu i ne-boraca.
Poto je usvojeni model borbe protiv terorizma danas veoma slian
modelu konvencionalnog ratovanja, ova karakteristika terorizma je
predmet etiki vrlo znaajnih rasprava, i o njima e unekoliko biti rei u
tekstu koji sledi.
Imajui u vidu injenicu da se opseg fenomena nekonvencionalnih
pretnji bezbednosti gotovo uvek tretira koncentrisanjem na jednu od
pretnji, uz prethodno ukazivanje na opti pojam nekonvencionalne
350
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

bezbednosti i analizu najvanijih ujedinjujuih karakteristika, taj metod

e biti usvojen i u ovom radu. Razlog lei u injenici da je, s jedne strane,
vano imati u vidu bitne elemente nekonvencionalnih pretnji bezbenosti
kao zajednikog fenomena, jer se one esto pominju zajedniki u
zakonskim i politikim formulacijama strategije obezbeivanja
bezbednosti graana u novoj politikog demokratskoj eri (to se posebno
odnosi na kategoriju takozvane humane bezbednosti, koja je povezana
sa oseajem graana da su zatieni uz optimum zatite njihovih ljudskih
i graanskih prava). S druge strane, detaljno razmatranje svakog od
tipova nekonvencionalnih pretnji bezbednosti u jednom radu fiziki je
nemogue, jer je spektar metoda koje se, primera radi, koriste u borbi
protiv korupcije, terorizma i organizovanog kriminala toliko obuhvatan
da svaka od tri pomenute politike danas zasniva sopstvenu disciplinu u
okviru studija bezbednosti. Stoga e u narednim stranicama biti rei o
pre svega o terorizmu kao primarnoj, najagresivnijoj nekonvencionalnoj
pretnji bezbednosti, koja je utoliko zanimljivija jer se drave, u odgovoru
na nju, esto oslanjaju upravo na tradicionalne konvencionalne metode
sukoba sa drugim dravama, u nedostatku odgovarajuih kontura
stvarnog neprijatelja i raspoloivih sredstava za selektivno delovanje
protiv njega. U raspravi koja sledi, naravno, bie ukazano i na neke
najosnovnije paralale sa ostalim nekonvencionalnim pretnjama
bezbednosti tamo gde je to bitno za razumevanje bitnih demenzija
samog terorizma.

3.
Etimologija rei teror poinje od latinske rei terrere to znai
izazivati jak strah. Iako je teror, ili radnja koja podsea na ovaj fenomen,
postojao davno i u antikom svetu, u ovom obliku je prvi put prihvaen i
uao u politiki i nauni renik od 1794. godine, znai posle Francuske
revolucije, u vreme jakobinaca, pod vladavinom terora Robespjera
(Robespierre), a zatim Sen-ista (Saint-Just), Barera (Berrre).
Teroristi se retko identifikuju kao teroristi, zbog negativne,
peorativne konotacije termina, ve koriste nazive kojima istiu svoju
ideoloku ili etniku borbu, kao na primer: separatista, borac za
slobodu, oslobodilac, revolucionar, vojnik, gerila (od panske
351
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

rei guerrilla, to znai mali rat), pobunjenik, dihadist ili

mudahedin (to na arapskom znai borac), ili fidaini (fedayeen,
spreman za muenitvo). U novije vreme termin dihadisti
upotrebljavaju ameriki analitiari bezbednosti da bi njime oznaili sve
one islamske teroristike grupe koje su organizovane po modelu al
Kaide, i koje se esto same nazivaju al Kaidom, iako nemaju direktne
veze sa rukovodstvom al Kaide.
S obzirom na to da se pitanjem terorizma bavi vie nauka i disciplina,
tj. da je pitanje sagledavanja pojma terorizma multi-disciplinarno,
potrebno je naglasiti da je zloin terorizma u sastavu korpusa zloina
obuhvaen meunarodnim krivinim pravom. Meunarodno krivino
pravo predstavlja sistem pravnih propisa koji u sebi sadre norme
krivinog prava koje imaju meunarodni karakter i norme meunarodnog
javnog prava, usmerene ka kanjavanju ili primeni drugih sankcija prema
licima odgovornim za krivina dela, koja su oznaena kao takva. U grupu
meunarodnih krivinih dela, pre svega, spadaju zloini koji su u
nadlenosti Meunarodnog krivinog suda.2 Prema lanu 5 Statuta ovog
Suda to su: ratni zloini, zloin protiv ovenosti, genocid i agresija. Pored
navedenih, tu su i sledei zloini iz nadlenosti Meunarodnog suda
pravde: uzimanje talaca, terorizam, zloini protiv meunarodno zatienih
lica, zloin protiv slubenika Ujedinjenih nacija i pridruenog osoblja,
zloin koji ine plaenici, zloin proizvodnje i stavljanje u promet
narkotika, droga i drugih psihotropskih supstanci, zloin protiv kulturne
batine i zloin protiv ivotne sredine.3 Meunarodni sud pravde je poznat
i pod nazivom Svetski sud, i predstavlja organ Ujedinjenih nacija.4
Iako mnogi istraivai odreuju pojam prema etimologiji i postoji
preko stotinu definicija, ne moe se rei da je sam pojam terorizma
potpuno definisan. Neke od ovih definicija se fokusiraju na specijalnu
prirodu rtava; neki izdvajaju razliku izmeu rtava i stvarnog cilja

2 Za vie detalja pogledati stalnu internet adresu Meunarodnog krivinog suda:

http://www.icc-cpi.int/home.html&l=en.
3 Pogledati internet adresu: http://untreaty.un.org/cod/icc/statute/99_corr/cstatute. htm, 10.
02. 2008.
4 Za vie detalja pogledati internet adresu Meunarodnog suda pravde: http://www.icj-
cij.org/.

352
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

terorizma; druge definicije se oslanjaju na samu osobinu nasilnog akta

odnosno njegovu nenormalnu prirodu. Jedna sistematska studija uzela je
u obzir 109 definicija i pokuala da izdvoji zajednike komponente.5 Od
ovih odreenja, izdvojena je definicija koja ima oko 200 rei, (ovu
definiciju neu dati u celini zbog obima ve samo u navedenim takama)
i ona obuhvata sledee elemente: akt nasilja, simboline ili sluajne rtve
(nedune rtve), planiranje unapred, osobine samih organizacija,
metodologija i ponavljanje operacija, kriminalni karakter akcija,
odsustvo priznatih (zapadnih) moralnih naela, politiki zahtevi koje
grupe postavljau, privlaenje panje kao bitan cilj, upotreba straha.
Terorizam ima bezbroj definicija, ali nema opte saglasnosti oko
sutine tog pojma, niti postoji jedna opteprihvaena definicija.
Terorizam, kao sredstvo za postizanje politikih ciljeva, rasprostranjen je
u svetskim razmerama i ugroava optu bezbednost podsticanjem straha
i nesigurnosti. rtve terorizma su obino civili, neduni ljudi i upravo iz
te injenice proistie iroko rasprostranjeno uverenje da je terorizam
moralno neprihvatljiv. Istovremeno, meutim, politika motivacija
terorista proizvodi posledice u domenu borbe protiv terorizma koje je
potrebno detaljnije razmotriti.

4.
Izvesno je da su grupe koje pribegavaju razliitim vidovima
politikog nasilja, ukljuujui tu i terorizam, esto motivisane politikim
ciljevima koji se inae smatraju sasvim legitimnim. Razliiti pokreti za
nacionalno osloboenje, versku autonomiju ili oni usmereni na promenu
politikog poretka u svojim dravama, imaju programe koji bi, kada bi
se sprovodili kroz sistemske institucije, to jest kroz politiko lobiranje,
smatrali prihvatljivim. Borba jedne zemlje protiv ekonomskog
ujedinjenje njenog regiona koje bi, kroz liberalizaciju trgovine
poljoprivrednim proizvodima, primera radi, dovelo do njenog
ekonomskog uruavanja, smatra se prihvatljivim ako se vodi kroz
regionalne supranacionalne organizacije i diplomatskim putem, pa i

5 Pogledati knjigu: A. Schmid & A. J. Longman, Political Terrorism, North-Holland

Publishing, Amsterdam, 1988.

353
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

putem sporova voenih pred meunarodnim sudovima. Borba jedne

kulturne zajednice za pravo na korienje sopstvenog jezika i na
ispovedanje svoje vere je legitimna, ako se vodi metodama pritiska kroz
parlament i politike stranke, to je uobiajeni nain formulisanja
politike u demokratskim drutvima. Kada, meutim, bilo koji od ovih i
brojnih drugih legitimnih ciljeva postane deo programa organizacije
koja je spremna da upotrebi nasilje, tada se i sama nasilna borba, i cilj,
oznaavaju kao pretnja za bezbednost.
Nasilje prema civilima, to jest sutinska neselektivnost nasilja koje
koriste teroristi, izaziva takav otpor u posmatrau da u veini zemalja i
sam njihov cilj postaje delegitimisan upotrebom kriminalnih metoda.
Re je o fenomenu poznatom iz istorije ratovanja, kada su pojedini
narodi i zemlje, ratujui za teritoriju na to tada konvencionalan nain, u
nekim situacijama upotrebili ekstremna sredstva, poput hemijskog
oruja. Upotreba tih sredstava stvarala je, gotovo redovno, takav odijum
u svetskim razmerama da je odjednom cela nacija ija vojska je
upotrebila ekstremna sredstva dugorono delegitimisana i smatrana
opasnom. Takav je sluaj sa upotrebom hemijskog oruja od strane
nemake vojske u Prvom svetskom ratu, posle koje je Nemaka
dugotrajno postala parija u meunarodnim odnosima.6
Kada je re o terorizmu, meutim, treba imati u vidu injenicu da je,
zbog njegovih dinamikih osobina, pre svega zbog spremnosti njegovih
aktera na potpunu rtvu, vrlo teko boriti se protiv terorizma
stigmatizacijom, jer stigmatizacija i izolacija hrane oseaj da su rtve
meu zajednicama koje pruaju podrku teroristima. Poto se,
uglavnom, radi o marginalizovanim zajednicama koje svoje interese ne
mogu da efektivno zastupaju u meunarodnim okvirima, bilo zato to su
sukobljene sa neuporedivo monijim i diplomatski uticajnim
protivnicima (poput Arapa u sukobu sa Izraelom), bilo zato to su ve
toliko stigmatizovane da se njihov glas ne uje adekvatno, u takvim
zajednicama esto postoji opravdana svest o tome da se legitimnim
putem ne mogu efektivno boriti za svoje ciljeve. Ako su legitimni putevi
blokirani, ili bar postoji predstava u zajednici o tome da su blokirani,

6 Videti knjigu: Geoffrey Best, War and Law since 1945, Oxford Press, Oxford, 1997,
p. 260.

354
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

postoji visoka verovatnoa da e zajednica pribei nasilju. Stoga

stigmatizacija samo dodatno motivie teroriste i doprinosi njihovom
duhu muenitva, a ekstremne represivne mere prema zajednicama u
kojima je terorizam ukorenjen dodatno antagonizuju te zajednice i
dodatno ih uveravaju da su na margini i da ne postoji nain da svoje
probleme artikuliu na diplomatskom i pravnom planu.
Zbog navedenih razloga, jedan broj savremenih autora (pre svega
Ted Honderich), insistiraju na tome da se sa teroristima, nasuprot
usvojenoj politici veine zemalja, mora pregovarati, da se oni, u sutini,
moraju tretirati kao politiki pokreti, i da rat protiv njih ne moe biti
uspean u dugoronom smislu.7 Istovremeno, Honderich smatra da je
potrebno, zbog metodoloke predostronosti, uvek zadrati svest o
tome da teroristi postupaju kriminalnu na planu metoda koje koriste, ali
da nisu svi njihovi politiki ciljevi sami po sebi nelegitimni, te da se
nekima od njih moe izai u susret bez potrebe da se pogorava nasilje.
Ova teza je danas kontroverzna, jer je direktno suprotna usvojenoj
politici prema kojoj se smatra da sa teroristima nema pregovaranja,
bez obzira na civilne rtve, poto bi pregovaranje samo povealo
verovatnou da i druge grupe pribegnu teroristikim metodama za
postizanje ciljeva. Re je o debati koja ni u kom sluaju nije zavrena,
a iskustvo do sada, u najveoj meri, pokazuje da model razbijanja
teroristikih grupa direktnim vojnopolicijskim akcijama, iako je
ponekad eliminisao pojedine grupe, u ukupnom smislu nije doveo do
smanjenja pretnje od terorizma, ve pre do njene disperzije, tako da
danas, posle ratujuih odgovora na napade na Njujork i Vaington 2001.
godine ratom protiv Avganistana, a potom i invazije Iraka, Al Kaida,
koja je oteena, postupa restriktivnije, ali se stvorio itav grozd novih
baza terorizma, ukljuujui zemlje u kojima ranije nije postojao
islamski terorizam, kao to je Irak, a koje su danas meu najgore
zahvaenim teroristikim aktivnostima i pokretima. Stoga postoje
preliminarni razlozi da se ozbiljno razmilja o liniji argumentacije koju
zastupa Honderich.

7 Pogledati lanke Teda Honderiha na internet strani: http://www.ucl.ac.uk/~uctytho/

dfwIntroIndex.htm, 22. 05. 2008.

355
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

5.
Terorizam je, na odreeni nain, prisutan u literaturi, filozofiji,
psihologiji i sociologiji i dotie se mnogih sfera drutvenog ivota.
Sigmund Frojd je video mogue pojave teroristikih akata, kao rezultat
drutvene nesavrenosti, zbog ega je pisao Civilizacija sa njenim
institucijama i ogranienjima i represijom nad ljudskom prirodom
garantuje nezadovoljstvo.8 Represija i nezadovoljstvo dovode do
nasilja, kome se pribegava kada eljene promene nema, a kao posledica
toga mogu se pojaviti ratovi i intervencije u cilju postizanja odreenih
politikih ciljeva, kao i nekonvencionalni sukobi, ukljuujui
teroristike kampanje i gerilske ratove. Dor Orvel, na svoj nain,
takoe, ukazuje na opasnost od terorizma: Svakog momenta neki ludak
u laboratoriji moe unititi civilizaciju, tako lako kao to se moe
potpaliti vatromet, a ekspirov Kralj Lir, uzvikuje: Ja u uraditi neke
stvari, jo ne znam koje, ali znam da e one biti teror za zemlju.9
Teoretiar Glaser terorizam definie kao korienje nasilja uz pomo
razliitih sredstava sa ciljem da se postigne pojedinana, lina korist na
raun drutva ili da se ostvari odreena politika doktrina, od ega e
zavisiti da li je u pitanju zloin protiv opteg prava ili politiki delikt.10
iroko je prihvaena i definicija terorizma koju je dao teoretiar Petit
Robert: Terorizam je upotreba mera nasilja sa ciljem postizanja
politikih efekata, pojedinim ili kolektivnim atentatima, ruenjima u
vidu osvajanja, uvanja ili vrenja vlasti u reiji odreenih politikih
organa koji nastoje da proizvode strah i nesigurnost.11
Jedna od operativno najupotrebljavanijih definicija terorizma,
prisutna u brojnim normativnim aktima, je definicija amerikog
ministarstva spoljnih poslova (State Department). Termin terorizam

8 Freud, Sigmund, Civilization and Its Discontents, W. W. Norton & Company; Reissue
edition, July 1989, p. 22.
9 Orwell, George, You and the Atomic Bomb, Tribune, 19. oktobar 1945; Shakespeare,
King Lear, Oxford 1605, moe se proitati na internet adresi: http://www.shakespeare-
literature.com/King_Lear/index.html, 15. 02. 2008.
10 Pogledati internet adresu: http://dictionary.reference.com/browse/terrorism, 13. 02. 2008.
11 Ibid.

356
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

odnosi se na unapred smiljeno, politiki motivisano nasilje nad

neborbenim ciljevima koje ine subnacionalne grupe ili tajni agenti, a
koje obino ima cilj delovanje na odreeni auditorijum. Termin
meunarodni terorizam odnosi se na terorizam koji ukljuuje graane
ili teritorije vie zemalja. Termin teroristika grupa odnosi se na svaku
grupu ljudi koja praktikuje meunarodni terorizam, ili koja rukovodi
pod-grupama koje praktikuju meunarodni terorizam.12
Prema Aleksu mitu, iskristalisala su se 22 elementa koji karakteriu
pojam terorizma: upotreba sile, politiko svojstvo, izazivanje straha,
zastraivanje, pretnja, oekivanje psiholokih efekata, razliitost rtava i
iri predmet napada, organizovao delovanje, metodi u strategiji borbe,
krenje pravila i neovenost, ucena i prinuda, publicitet, samovolja i
odsustvo diskriminacije, najee rtve civili, rtve u principu nevine
osobe, organizovano vrenje nasilja, eksponiranje i prikazivanje vojnih
postupaka drugima, nepredvidivost, prikrivenost, ponavljanje,
zloinako svojstvo, zahtevi i ultimatumi koji se upuuju drugim licima.13
Srpska teorija takoe ne odreuje blie pojam terorizma. Ono to se
u naoj teoriji iskristalisalo kao pojam terorizma je: organizovano nasilje
protiv odreene drave, njenog ekonomskog i politikog sistema,
inspirisano politikim motivima, u cilju izazivanja straha i line
nesigurnosti graana jedne zemlje, upotrebom razornih sredstava koja
dovode u opasnost ivot i imovinu neodreenog broja ljudi, sa krajnjim
ciljem slabljenja bezbednosti jedne zemlje.
U naoj Politikoj enciklopediji terorizam je definisan kao doktrina
i metod borbe za odreene ciljeve sistematskom upotrebom nasilja.
Prilikom pokuaja odreivanja pojma terorizma, postoji nekoliko
elemenata koji se ne mogu zaobii, a to su: izazivanje straha i psiholoke
reakcije koje prate takvo stanje, nasilje, koje moe biti fiziko ili
psihiko stanje u kojem je pojedinac onemoguen da realizuje fizike i

12 Videti: Donatan R. Vajt, Terorizam (prev. Roksanda irovi), Alexandria Press,

Beograd, 2004. Takoe Mihajlo Basara, Poreklo i problemi modernog terorizma,
Vojno delo, tom LVI, br. 4, 2004, str. 15463.
13 Alex P. Schmidt, Political Terrorism, SWIDOC, Amsterdam and Transaction Books,
1984, p. 100.

357
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

mentalne sposobnosti, nasilje koje se preduzima radi postizanja

odreenog politikog cilja.14
Libijski ministar inostranih poslova Abu Durda 1976. godine je
definisao terorizam kao: stacioniranje amerikih snaga u inostranstvu,
dominacija na morima i okeanima, snabdevanje odreenih reima
orujem, kako bi se vrio pritisak prema stanovnitvu, upotreba ira i
zlata, kao politike igrake, dok svet gladuje.

6.
Terorizam se manifestuje kroz karakteristino razvijanje irokog
spektra krivinih dela usmerenih na ugroavanje ljudskih ivota,
imovine i drugih interesa. Terorizam, u svojoj dinamici, potencijalu da
ugrozi drutvene strukture i dravu samu, i u svojoj organizacionoj slici,
velikim delom zavisi od promenljivih drutvenih uslova i okolnosti. On
zavisi od statusa koji u nekoj sredini ima kultura politike participacije.
Za neke drutvene grupe, pa i globalnije sagledane grupe, kao to su,
recimo, delovi nekih religijskih zajednica, odsustvo mogunosti da kroz
politiku participaciju, i kroz institucionalne mehanizme, artikuliu
svoje politike i razvojne aspiracije, moe biti okida radikalizacije. Kao
to smo ve pomenuli, takve grupe mogu pribei nasilju radi ostvarenja
ciljeva koje ne mogu ostvariti legitimnim sredstvima (Ted Honderich).15
Stoga je potrebno praviti jasnu razliku izmeu pojavnih oblika terorizma
i njegovih uzroka u drutvenoj strukturi, koji se ne mogu eliminisati
represivnim metodama. Reavanje problema terorizma verovatno je
moguno samo obraanjem njegovim uzrocima, a oni su esto nepravne
prirode, to jest esto imaju socijalni i politiki koren. To, istovremeno,
znai da analiza terorizma mora podrazumevati i analizu ideoloke ili
vrednosne potke na kojoj se teroristika platforma zasniva.
Sa take gledita legitimiteta, terorizam takoe nije jednoznaan i
jednostavan fenomen. On esto poiva na politikim aspiracijama i esto
na legitimnim stremljenjima, a vrlo retko na nekakvim autentino i

14 Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 1079.

15 Ted Honderich, After the Terror, Revised and expanded edition, McGill-Queens
University Press, Montreal, 2003, p. 67.

358
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

izvorno destruktivnim ili kriminogenim ciljevima, iako u tome postoje

izuzeci. Teroristi sebe u veini sluajeva vide kao vizionare, a ne kao
kriminalce motivisane profitom ili vlau. Upravo ta sposobnost da
podele viziju sa irokim slojevima podravalaca odreuje stepen
njihove uspenosti da se nametnu i kao politiki lideri. Od irine
prihvatanja inicijalne vizije teroristike grupe ponekad e zavisiti da li e
taj teroristiki pokret prerasti u legitimni pokret za nacionalnu
emancipaciju iza koga e stati veina pripadnika neke zajednice (to se
esto deava sa etniki ili separatistiki motivisanim terorizmom), ili e
ostati na nivou izolovane grupe koja se bori za ciljeve koje ne uspeva
efikasno da podeli sa konstituentima (poput terorizma ETA u paniji,
na primer). Stoga su i posledice uspeha u teroristikoj aktivnosti za
drutvo zavisne od toga u kojoj meri se shvati vizionarska motivacija
terorista, i injenica da oni nisu, koliko god javnost bila sklona da to tako
shvati, samo kriminalci. Za teroriste novac nije cilj, nego sredstvo za
postizanje politikog ili ideolokog cilja i irem smislu, pa se oni, stoga,
u izvesnom smislu, pervertovani revolucionari, ije nasilje treba shvatiti
upravo na taj nain. Mada se pervertovana revolucija u svojoj pojavnoj
formi moe vrlo malo razlikovati od obine destrukcije koja nema
nikakvu ideoloku potku, uspenost razvijanja politike borbe protiv
terorizma kljuno zavisi od shvatanja injenice da je terorizam esto
samo spolja vidljiv kao terorizam, a da se on uglavnom iznutra, od strane
samih poinilaca, esto vrlo jasno vidi kao revolucija. Ova hipoteza
moe se proveriti analizom naina integrisanja teroristikih grupa,
mobilisanja podrke i tipinih programskih ciljeva, kao i stvaranja slike
u javnosti.

7.
Konano razreenje problematike terorizma, iako praktino nije
dostupno u bliskoj budunosti, moe se, u teorijskom smislu, sagledati
na mikroprimeru integracije ili legitimacije teroristikih grupa.
Konkretno, re je o sluajevima koji su pomenuti, a to su razliiti procesi
prerastanja inicijalnog terorizma u dravotvorne pokrete kroz
mobilisanje iroke domae i meunarodne podrke. Kao to se
teroristike aktivnosti (koje sa najbolje mogu sagledati kroz opisnu sliku
359
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

aktivnosti) mogu pokrenuti pod okriljem irih politikih interesa i

tretirati kao legitimne (poput pokreta mudahedina u Avganistanu tokom
sovjetske okupacije, koje su zapadni izvori tada nazivali borcima za
slobodu, a Talibane studentima oslobodiocima Kabula), a potom
delegitimizovati (poput kompletne promene tretmana mudahedinskog
pokreta i Talibana posle 11. septembra 2001), tako se oni mogu
zasnovati i kao nelegitimni, i potom legitimizovati (poput nacionalno-
emancipatorskog pokreta kosovskih Albanaca danas). Na ovim
primerima vidi se, u teorijskom smislu, ishodite problema terorizma i
mogunosti da se on pretvori u drugaiju drutvenu i politiku stvarnost.
Unitenje terorizma, na koje programski poziva rat protiv terora,
moda nije stvarno mogue, i to u onoj meri u kojoj taj fenomen
odraava neku drutvenu stvarnost neke grupe, mada na drutveno
neprihvatljiv nain. Mogune su, meutim, njegove transformacije, kroz
politike pregovore kojima se otklanja samo motivaciono polje za
radikalizam. Ukoliko je izneto ispravno, moglo bi se zakljuiti da je
integrativno reenje jedino realno u doglednoj vremenskoj perspektivi.
Ovu hipotezu mogue je testirati kroz samu analizu transformacija
terorizma, njegove odgovore na razliite tipove kontrolnog napora
(uglavnom represivnog tipa), i opte karakteristike dosadanjih
iskustava. Kada je re o testiranju ove konkretne hipoteze, postoji
empirijski materijal koji moe biti deo tog testa: iako sama hipoteza u
kontekstu rata protiv terora i dalje nije u znaajnoj meri svesno
prisutna u postojeoj politici suzbijanja terorizma, znaajni sluajevi
uspeha u reavanju akutnih problema sa terorizmom u pojedinim
zemljama upuuju upravo na primenu sadraja ove opte hipoteze. To je,
primera radi, gotovo u potpunosti sluaj u uspenom reavanju jednog
od najtvrdokornijih problema evropskog terorizma u Severnoj Irskoj,
koji je bio utoliko strukturno sloeniji to je ukljuivao i etnike, i
religijske, i istorijske elemente, kao i znaajan sloj traumatskog naslea
izmeu dve zajednice ukljuene u konflikt. Pri tome, problem je bio
dodatno uslonjen injenicom da su se obe zajednice sluile
teroristikom taktikom, a nije samo jedna bila jednoznana rtva druge
koja je imala separatistike aspiracije.
360
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

8.
Analize savremenih modela regrutovanja terorista pokazuju da je,
kada je re o islamskim grupama, ali, sve vie, i drugim teroristima,
uglavnom u primeni dobro poznata al Kaidina shema od 8 taaka obuke
i delovanja operativca teroristike grupe, koja se primenjuje u najmanje
50 zemalja, i kroz koju je regrutovano i obueno najmanje 3000
teroristikih operativaca.16
Prvi stadijum podrazumeva motivaciju, koja se svodi na
radikalizaciju mladih Muslimana u medresama i damijama u mestima
koja su udaljena od uticaja umerenijih imama. Izuzetak od ovog pravila
su pojedine medrese i damije u Velikoj Britaniji, pogotovo u Londonu,
u kojima se Muslimani koji su doli iz drugih zemalja kao umereni
pripadnici svoje religiozne zajednice, ili pak mladi Muslimani roeni u
Velikoj Britaniji, radikalizuju. Stoga se London u savremenom reniku
analitiara terorizma u savremenoj literaturi kolokvijalno naziva
Londonistanom. Poinioci teroristikih akcija u Indiji 2006. godine,
primera radi, bili su tri mlada muslimanska lekara obrazovana u Velikoj
Britaniji i sa stalnim boravkom u toj zemlji, koji su u Veliku Britaniju
doli kao umereni Muslimani, a potom su, kako je istraga utvrdila,
tokom studija u Londonu radikalizovani. Slinih primera ima mnogo, to
naravno ne znai da se vei deo radikalnog muslimanskog obrazovanja
i motivacione pripreme za terorizam dihadistikog tipa ne odvija u
islamskih zemljama.
Drugi stadijum Al Kaidine sheme je audicija. Lider mree se
sastaje sa potencijalnim regrutima u severozapadnom delu Pakistana,
koji se granii sa Avganistanom, i u kome se veruje da se tu danas nalazi
sam vrh Al Kaide, zbog procene kandidata.
Trei stadijum za potvrene regrute je obuka, koja se odvija u
kampovima u Avganistanu, i ukljuuje osnovnu vojnu obuku i
izuavanje osnova strategije.
etvrti stadijum je obrazovanje ili napredna obuka, koja se odvija
u drugoj vrsti kampa, i ukljuuje raunarsku obuku, uenje stranog

16 Roland Jaquard, In the name of Osama Bin Laden, Duke University Press, Durham, NC,
2006, p. 73.

361
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

jezika i druge vetine koje su neophodne da bi se regrut neprimetno

stopio sa stranom zajednicom u kojoj treba da deluje.
Peti stadijum je diplomiranje. Regruti se vraaju u Peavar, gde
ceremonijalno dobijaju instrukcije o svojoj misiji i destinaciji, posle
ega se upuuju na odredite.
esti stadijum podrazumeva pridruivanje operativnoj eliji koja ima
etiri do pet lanova. U inicijalnom periodu regrut uestvuje u
logistikim aktivnostima u odravanju elije, uzajamnom ispomaganju
njenih lanova, i razmeni ideja o nainima na koje je najoportunije
izvesti napad.
Sedmi stadijum je kulminacija procesa, i podrazumeva izvoenje
napada. Kada plan sazri za izvrenje, koordinator mree se pojavljuje i
stupa u kontakt sa vie razliitih elija, daje im konkretne zadatke o fazama
akcije koju svaka elija treba da izvede, ineposredno nakon tih instrukcija
(da bi se mogunost otkrivanja svela na minimum) grupa vri napad.
Osmi stadijum je izvlaenje operativaca iz zemlje to pre, na ranije
planirani nain, osim u sluajevima kada se radi o samoubilakim
napadima.
Iako je shema osam stadijuma operativni model Al Kaide, slini
operativni protokoli rukovode delovanje praktino svih teroristikih grupa
koje opstaju u duem periodu. One se posebno trude da elije budu
maksimalno autonomne, jer se na taj nain odrava visok nivo motivacije
svih lanova, a istovremeno se smanjuje mogunost da, u sluaju
razbijanja jedne elije, doe do kompromitovanja drugih elija i razaranja
veeg dela mree. Slino tome, intimnost u odnosima izmeu malog broja
lanova elije koji imaju slinu istoriju, proli su kroz zajedniku obuku,
na istim mestima, i imaju sline ili iste poznanike, idu u istu damiju i
imaju isti krug kontakata, spreava infiltraciju agenata kontrolnih slubi.
Poznati model regrutovanja ne iznenauje kada se primenjuje na
tradicionalnim lokacijama u Pakistanu i Avganistanu, ali zabrinjavajua
je injenica da se u savremenom Londonistanu, primera radi, regrutuju
poinioci teroristikih akcija koji su u Veliku Britaniju iz zemalja poput
Pakistana ili Avganistana doli kao umereni muslimani, a potom su u
lokalnim medresama, sa radikalnim imamima, radikalizovani.
362
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

Istovremeno, zabrinjavajua je injenica da se meu akterima terorizma

sve vie nalaze obrazovani ljudi, lekari i inenjeri, koji su svoje diplome
stekli na Zapadu.
Robert Kuper (Robert Cooper), nekada visoki slubenik Ratnog
kabineta britanske kraljice, danas generalni direktor sekretarijata Saveta
Evropske unije, na osnovu ovog trenda decentralizacije teroristikog
regrutovanja pravi razliku izmeu tri civilizacijska stanja u savremenom
svetu: postmodernog stanja u zemljama poput EU, Kanade i u izvesnoj
meri Japana, premodernog stanja koje karakteriu propale drave, poput
Somalije i Avganistana, i modernog stanja u kome vladaju
makijavelistiki principi u definisanju dravnog interesa, to je sluaj u
zemljama poput Pakistana ili Kine. Kuper smatra da pretnje od terorizma
dolaze od zemalja u modernom i premodernom statusu, te da prema
njima treba primenjivati varvarske metode preventivnog ratovanja,
prevare i slobodnijeg shvatanja upotrebe sile. Kuper tako pie:
Mi, meu sobom (mislim na nas Evropljane) funkcioniemo na
osnovu zakona i otvorene, kooperativne bezbednosti. Meutim, kada
imamo posla sa staromodnijim vrstama drava van postmodernog
kontinenta Evrope, potrebno je da se vratimo grubljim metodama
karakteristinim za raniju eru upotrebi sile, preventivnih napada,
prevara, i svih metoda koje mogu biti neophodne da se obraunamo sa
onima koji jo uvek ive u devetnaestovekovnom svetu u kome vlada
princip svaka drava za sebe. Meu nama, mi se drimo zakona, ali kada
delujemo u dungli, moramo takoe upotrebljavati zakone dungle.17
Jasno je da Kuper nastupa iz perspektive intelektualnog i civilizacijskog
elitizma, koji, meutim, ni terminoloki nije sasvim jasno odreen, jer on
govori o evropskim dravama postmodernog doba kao o dravama u
kojima vlada zakon i dobar poredak, istovremeno zanemarujui dve
injenice: pre svega injenicu da termin postmodernizam u drutvenoj
teoriji uglavnom ne oznaava takav uredan i zakonit poredak, nego
naprotiv, haos, konflikte razliitih vrednosti i normi, i odsustvo
predvidljivosti koje proistie iz civilizacijskih promena drugim reima,
napredniju i teu verziju onoga to je Emil Dirkem (Emil Durkheim)

17 Robert Cooper, The New Liberal Imperialism, The Observer, 27 April 2002.

363
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

nazivao anomijom (anomie).18 Osim toga, Kuper potpuno zanemaruje

injenicu da su primeri propalih drava premodernog doba koje navodi, a
posebno Avganistan, velikim delom rezultat upravo agresivnog ponaanja
postmodernih drava, to jest njihovog usvajanja zakona dungle, kao i da
makijavelizam takozvanih modernih drava (Imanuel Volerstin
Immanuel Wallerstein bi ih nazvao dravama poluperiferije svetskog
sistema) nikako nije stran postmodernim dravama, kako u
unutranjepolitikim kampanjama, tako i u projektovanju svojih interesa u
udaljene krajeve sveta.19 No, tema ovog teksta nije kritika Kuperovog
kulturnog elitizma (taj stav bi se mogao nazvati i kulturnim rasizmom), ve
prosto ukazivanje na bitne reakcije na decentralizaciju pretnji
nekonvencionalnoj bezbednosti i ka postmodernim zemljama. Mnogi
drugi teoretiari, ukljuujui one koji se oznaavaju kao kritiki
teoretiari (Jean Braudillard, Jef Huzsmans, Jacku Hummel) smatraju
decentralizaciju pretnji nekonvencionalnoj bezbednosti civilizacijskim
okom koji je prirodna posledica globalnog raslojavanja na privilegovane
i sistemski marginalizovane slojeve stanovnitva. Ovoj teoriji, na etikom
planu, mogao bi se, uslovno, pridruiti i Ted Honderich.20
Konano, u evropskim zemljama sa tradicijom umerenom islama,
poput Bosne i Hercegovine, osetno se poveava dinamika prisustva
terorista, pa je tako mrea World Security Network nedavno upozorena
na decentralizaciju teroristikog regrutovanja i operativnog delovanja ka
Balkanu, reima: irei radikalne stavove i poglede meu mlaim
generacijama, cilj stvaranja pravih terorista od domae populacije
balkanskih muslimana je ostvaren.21 I poetkom 2008. godine postoje
indicije da su u Bosni prisutne radikalne vehabije sa nasilnim planovima,
18 Vie o ovome pogledati na internet stranici: http://academic.udayton.edu/gregelvers/hop/
?m=3&a=68&key=76, 22. 05. 2008.
19 Immanuel Wallerstein, World-Systems Analysis: An Introduction, Durham, North
Carolina, 2004.
20 Videti izvanredan pregledni lanak o reakcijama na irenje terorizma kroz teorijske
inovacije: Giovanna Bono, The Impact of 11 September 2001 and the War on Terror on
European Foreign and Security Policy: Key Issues and Debates, Studia Diplomatica,
vol. LIX, no. 1, 2006, pp. 726.
21 Videti izvetaj Dragana Risojevia, Bosanski teroristi i dalje prijete Zapadu, Nezavisne
novine, 29. aprila 2008, str. 5.

364
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

pa je samo 20. marta 2008. u Sarajevu i Bugojnu uhapeno pet vehabija,

osumnjienih da su planirali napade na katolike crkve tokom Vaskrnjih
praznika. Sirijac Luai al Saka, koji je uestvovao u ratu u Bosni i
Hercegovini, uostalom, uhapen je jer je navodno obuavao napadae
koji su 2001. godine izvrili napade na Njujork, a o broju mudahedina
koje su tadanje bosanske vlasti u vreme rata 19911995. primile u
Bosnu kao borce i danas se spekulie.22

9.
Neformalnost, sposobnost za delovanje sa vrlo ogranienim resursima i
minimumom operativno neophodnih informacija, spremnost na rtvu i
motivacija koja proistie iz percepcije da se inae legitimni politiki ciljevi
ne mogu postii legitimnim diplomatskim i pravnim nainima,
karakteristike su koje terorizam ine primarnom i najtee reivom
nekonvencionalnom pretnjom savremenoj bezbednosti. Kada se ima u vidu
i postojei trend decentralizacije teroristikog regrutovanja i delovanja sa
tradicionalnim podruja Bliskog istoka ka Evropi, dobija se slika o tome da
prelivanje terorizma u nove zemlje predstavlja manifestaciju neuspene,
metodoloki neodgovarajue politike borbe protiv terorizma.
Dosadanja literatura o terorizmu sa take gledita teorije
bezbednosti velikim delom se koncentrisala na deskriptivno izuavanje
fenomena terorizma, organizacije grupa, i na pokuaje da se analizira
motivacija pojedinih grupa i modeli njihovog odgovora na represivne
udare. Istovremeno, meutim, pitanje o tome kakva je sutinska vrednost
modela ratovanja protiv terorizma ostalo je velikim delom nereeno.23
Na osnovu kratkom razmatranja izloenom na ovom mestu, moe se
zakljuiti da je pitanje o politikom karakteru terorizma i sposobnosti
savremene bezbednosne teorije da prihvati terorizam kao kriminalizovanu
manifestaciju autentinih politikih aspiracija, kljuno za eventualno

22 Ibid.
23 Jedno od velikih pitanja koje je tek na pomolu u literaturi je potencijal saradnje dravnog
i nedravnog (privatnog) bezbednosnog sektora da doprinesu borbi protiv
nekonvencionalnih pretnji bezbednosti. Za jedan kratak pregled ove problematike videti
elimir Keetovi, Prepreke saradnji dravnog i privatnog sektora bezbednosti u Srbiji,
Revija za bezbednost, tom 1, br. 5, novembar 2007, str. 3740.

365
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

trajno reavanje pitanja terorizma. Drugim reima, ako je ispravan

iskustveni zakljuak, koji se namee na osnovu do sada postignutih
rezultata rata protiv terora, da politika zasnovana na principu da sa
teroristima nema pregovora ne samo da ne smanjuje, nego ak iri
dijapazon pretnje od terorizma na nove zemlje, onda se logino postavlja
pitanje o tome da li bi model Severne Irske, u kojoj je teroristika
organizacija IRA imala svoje politiko krilo Shin Fein sa kojim su
britanske vlasti stalno pregovarale i na kraju postigle relativan mir, mogao
da se primeni i u odnosima sa drugim teroristikim grupama.
Re je o pitanju na koje nije mogue jednoznano odgovoriti na ovom
mestu, jer ono podrazumeva daleko opseniju raspravu o tome kako
sagledati legitimne politike ciljeve, i da li je mogue pronai politike
modalitete da se tih ciljevima izae u susret, bez istovremenog rtvovanja
nekih drugih, duboko uvreenih vrednosti u zapadnoj civilizaciji, poput
principa da nasilje prema civilima ne moe biti nagraeno politikim
ustupcima. Na ovom mestu zadovoljiemo se da ukaemo na metodoloke
i iskustvene razloge koji ukazuju na ozbiljnu potrebu da se o ovom pitanju
razmilja, te da se revidira princip o nepregovaranju sa teroristima u
naelu. To ne znai da sa svakom teroristikom grupom nuno treba
pregovarati, ali, ako su argumenti izneti u ovom tekstu bar delimino
ispravni, svakako bi znaili da se ni u nekonvencionalnim bezbednosnim
krizama, poput one koju proizvodi terorizam, kao ni u konvencionalnom
ratovanju, pregovaranje ne moe unapred u naelu iskljuiti.

LITERATURA
1. A. Schmid & A. J. Longman, Political Terrorism, North-Holland
Publishing, Amsterdam, 1988.
2. Alex P. Schmidt, Political Terrorism, SWIDOC, Amsterdam and
Transaction Books, 1984.
3. Donatan R. Vajt, Terorizam (prev. Roksanda irovi), Alexandria
Press, Beograd, 2004.
4. Geoffrey Best, War and Law since 1945, Oxford Press, Oxford, 1997.
5. Giovanna Bono, The Impact of 11 September 2001 and the War on
Terror on European Foreign and Security Policy: Key Issues and
Debates, Studia Diplomatica, vol. LIX, no. 1, 2006.
366
 MP 2-3, 2008 Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti
(str. 345367)

6. Immanuel Wallerstein, World-Systems Analysis: An Introduction,

Durham, North Carolina, 2004.
7. Mihajlo Basara, Poreklo i problemi modernog terorizma, Vojno
delo, tom LVI, br. 4, 2004, str. 15463.
8. Roland Jaquard, In the name of Osama Bin Laden, Duke University
Press, Durham, NC, 2006
9. Sigmund Freud, Civilization and Its Discontents, W. W. Norton &
Company; Reissue edition, July 1989.
10. Statut Meunarodnog krivinog suda (Rimski statut): http://untreaty.
un.org/cod/icc/statute/99_corr/cstatute.htm.
11. Ted Honderich, After the Terror, Revised and expanded edition,
McGill-Queens University Press, Montreal, 2003.
12. elimir Keetovi, Prepreke saradnji dravnog i privatnog sektora
bezbednosti u Srbiji, Revija za bezbednost, tom 1, br. 5, novembar
2007, str. 3740.

MINA ZIROJEVI

TERRORISM AS NON-CONVENTIONAL SECURITY THREAT

ABSTRACT
Endeavouring to establish the essence and the basic structural
characteristics of the contemporary forms of terrorism the author firstly
analyses different attempts to define the phenomenon itself as one of the most
significant forms of the non-unconventional security threats. The paper points
to different motives and objectives (political, social and other) of some actors
that belong to various terrorist groups and organisations acting in the world
today. In that regard, the approach of the states and international factors to this
challenge should be different. As the author concludes that the results that
have been achieved so far in the war on terror, as well as the consequences
resulting from solely applying repression and the principle of non negotiation
with terrorists, are such that should be critically reconsidered.
Key words: terrorism, security, roots of terrorism, prevention

367