Ishrana radno aktivnog
stanovni
stanovnitva
DOC. DR ALEKSANDRA STANKOVI
Kako bi se lake odredile potrebe radnika, izvrena je
kategorizacija zanimanja u pet grupa i za svaku pd
njih se preporuuju odgovarajue energetske norme.
Kategorija I:
y Obuhvata poslove koji se obavljaju preteno sedei,
sa neznatnim angaovanjem miia ruku.
Kategorija II: Obuhvata rednike na lakem fizikom
poslu, a dele se u dve podgrupe:
a) Rad u sedeem poloaju sa srednjim optereenjem
miia ruku krojai, vozai motornih vozila,
muziari i sl.
y Norme za ovu grupu iznose 4900 5300 kcal za
mukarce i 3900 4200 kcal za ene.
y Ishrana radnika mora udovoljiti zahtevima
energetskih potreba tokom itavog dana, a naroito
na radnom mestu i mora odgovarati potrebama u
gradivnim i zatitnim materijama.
y Energetske potrebe radnika zavise od vrste posla,
naina obavljenja posla, klimatskih uslova u kojima
se radi, starosti i pola radnika.
y U ovu kategoriju spadaju
slubenici, nauno
prosvetni radnici, portiri,
telefonisti i sl.
y Preporuene norme za ovu
radnu kategoriju su 2800
kcal za mukarce i 2300 kcal
za ene.
b) Rad u stojeem poloaju sa srednjim
optereenjem miia ruku precizni mehaniari,
frizeri, fotografi, zdravstveni radnici, laboratorijski
radnici, studenti i sl.
y Norme za ovu grupu iznose 5300 5600 kcal za
mukarce i 4200 4500 kcal za ene.
 Kategorija III podrazumeva srednje teek fiziki rad.
y U ovu grupu spada rad u stojeem poloaju, sa veim
naprezanjem miia ruku ili umerenim naprezanjem
miia tela kelneri, mesari, potari, ribari, putari,
radnici u hemijskoj i prehrambenoj industriji,
stolari, monteri, pekari, metalostrugari i sl. sa
normom od 5600 6300 kcal za mukarce i 4500
5000 kcal za ene.
Kategorija V podrazumeva radnike na vrlo tekom
fizikom radu sa dnevnim potrebama od 7400
8400kcal za mukarce i 5900 7000 kcal za ene.
y U ovu grupu spadaju teki poljoprivredni poslovi
(kosidba, setva), kopanje rude, zemlje, kamenoresci i
sl.
y Potrebe u belanevinama
takoe zavise od kategorije
posla, pa za lak fiziki rad
iznosi 1gr/kg telesne teine.
y Kod teih poslova, naroito
kod onih iz IV i V grupe
dnevni obrok treba da zadri
vie proteina za 50% i vie, tj.
14.5 15% dnevnih potrebnih
kalorija.
Kategorija IV podrazumeva radnike na tekom
fizikom radu.
y To je rad pri kome se znatno koriste i miii ruku i
miii trupa parketari, loai, tesari, orai, kopai i
sl.
y Njihove potrebe iznose od 6300 7400 kcal za
mukarce i 5000 5900 kcal za ene.
y Ove energetske norme preraunate su za
osmoasovno radno vreme, a ako se pored ovog rada
obavljaju i vei kuni poslovi, naroito kod ena, ili
neki dodatni poslovi, tim radnicima se preporuuju
norme naredne kategorije.
y Dnevne potrebe u mastima iznose 50 120gr
dnevno, a kod najteih fizikih poslova i vie.
y U ukupnim energetskim potrebama one daju
energiju za 25 35% kalorija. Preporuljivo je da
polovina ili bar treina utroenih masti bude biljnog
porekla.
y Ugljeni hidrati su osnovni energetski izvori za y Ugljene hidrate trebaju da sainjavaju prosti eeri.
miini rad.
y Mono i disaharidi imaju naroit znaaj pri
y U ishrani radnika trebaju da budu zastupljeni sa 50- konzumiranju u toku rada jer se lako vare i resorbuju
60%. a time i brzo i lako iskoriavaju.
y Pri veim energetskim potrebama, kada se poveava
unos masti, uee ugljenih hidrata smanjuje se na
50 55%. Oko 70%

y Pri dobro izbalansiranoj ishrani i pri uobiajenim

normama mineralne materije unose se u dovoljnim y Kod radnika koji rade due u nonoj smeni i onih
koliinama pa nee doi do njihovog deficita. koji se malo izlau Suncu, rastu potrebe u kalciferolu,
pa je neophodno kroz ishranu obezbediti unos 400ij.
y Jedini izuzetak je natrijum, odnosno kuhinjska so.
y Potrebe vitaminima iz grupe B kod radnika rastu
y Kod radnika u pregrejanim sredinama, gde je zajedno sa energetskim normama.
znojenje obilno, potrebe su vee. U takvim uslovima
mora se obezbediti 20 25 grama kuhinjske soli
dnevno.

y Mnogi autori tvrde da poveane doze askorbinske
kiseline poveavaju radni uinak, pa su preporuke da
dnevne doze vitamina C iznose oko 100mg.
y Raspored dnevnih obroka ima veliki znaaj.
y Dnevna potronja hrane treba da je podeljena u
najmanje tri obroka uz dodatak jo jedne ili dve
uine.

y Jedna od njih treba da bude koriena u toku rada.


y Kod radnika koji rade u prvoj smeni preporueno je
da doruak sadri 30 35% energetske vrednosti
dnevne ishrane i da se obavi jedan sat pre poetka
rada.
y Treba da je siromaan celulozom i mastima a bogat
ugljenim hidratima, fosforom i vitaminima.
y Kod radnika koji rade u drugoj smeni ruak treba da
bude bar jedan sat pre rada i da sadri 30 35%
dnevnih energetskih potreba.
y On treba da sadri namirnice koje se lako vare.
y Uinak radnika zavisi izmeu ostalog i od njege
psihofizike kondicije.
y Ona je u direktnoj vezi sa koliinom, vrstom i
vremenom uzimanja hrane.
y Zbog toga se standardnoj ishrani
dodaje dopunski obrok.
y Kod radnika koji rade u drugoj i treoj smeni
doruak treba da sadri 35 40% dnevnih
energetskih potreba i da se sastoji od namirnica koje
se sporije vare.
y Ruak kod radnika I i III smene mora da sadri 35
40% dnevnih energetskih potreba, da sadri dosta
belanevina i masti i odgovarajue koliine ugljenih
hidrata (namirnice bogate celulozom).
y Veera treba da sadri 25 30% dnevnih energetskih
potreba za radnike prve, odnosno 30 35% za
radnike II i III smene.
y Uloga veere je u obnovi ugljeno hidratnih rezervi u
miiima, jetri i krvi u toku odmora i sna radnika.
y Pokazalo se da je produktivnost radnika u drugom i
treem satu rada vea nego u prvom, a da onda
opada, to se objanjava injenicom da se energetske
rezerve organizma prazne.
y Te rezerve se dopunjuju dodatnim obrokom to
podie produktivnost radnika.
 y Ovakvim obrokom brzo se podie nivo eera u krvi i
y Dodatni obrok ne sme biti preobilan, ali mora biti
nadoknauju razarve glikogena u miiima i jetri.
dovoljan i koliinski i energetski.
y Dodavanjem voa, vonih sokova i mlenih
y On mora biti sastavljen od brzo svarljivih namirnica
proizvoda dopunskom obroku poveava se njegov
sa velikim energetskim efektom. efekat.

y Moe biti topao i hladan, mada je hladan

preporuljiviji.

y Energetska vrednost dopunskog obroka treba da

iznosi 600 1000kcal. y Dodatni obrok se daje radnicima izmeu 3. i 4.
radnog sata, a kod radnika na tekim fizikim
poslovima treba ga ponoviti u 6. satu rada.

y To ovim radnicima obezbeuje energiju neophodnu

za nastavak rada sa punom produktivnou i
spreava pojavu hipoglikemije.

y Upuivanjem radnika u znaaj pravilne ishrane i

balansiranjem ishrane radni uinak moe se
znaajno poveati.