Branislava Boinovi

Renik srodnih
sanskrtskih i srpskih rei

I DEO
(od slova a do slova t sanskrtske azbuke)

Pei i sinovi

1
 Beograd, 2000.

SADRAJ:

Uvod
Objanjenja
Oznake
Glas a
TV "dijalog" povodom najnovijeg mondualizma izmeu predstavnika zabrinutog
policentrinog i bezbrinog monocentrinog sveta
Glas
Glas i
Glas
Glas u
Glas
Glas
Glas e
Glas o
Glas k
O vremenu i savrenstvu
Vrlo mali sanskrtski renik, pa ipak dovoljan za opis stanja na planeti Bhuvi
O mogunostima blieg odreenja porekla Srba
O karmikom lancu, oslobaanju i spaavanju
Eshatoloke opcije rezervisane za agresore
Glas kh
Glas g
Preslikavanje ljudskog "grupaenja "na nebesnike
Glas gh
Glas
Glas h
Glas d
Glas dh
Glas
Potpunija objanjenja
Tekoe
Indijski i domai izvori

UVOD

2
 Ovaj renik je odgovor na bombardovanje Jugoslavije od strane NATO pakta 1999. godine,
sainjen skromnim sredstvima autora i uz veliku podrku onih lingvista koji su povezali jezik i sposobnost
miljenja, pa se italac moli da ne zameri to je argumentacija srodnosti sanskrta i srpskog jezika
propraena slobodnim asocijacijama na ovu i njoj srodne zavisnosti.
U knjizi "Jezik i lingvistika", profesor Ranko Bugarski citira Edvarda Sapira: "Jezikje putokaz ka
drutvenoj stvarnosti... Ljudska bia ne ive samo u objektivnom svetu, niti samo u svetu obino shvaene
drutvene delatnosti, ve su u velikoj meri izloena milosti i nemilosti onog posebnog jezika koji je za
njihovo drutvo postao sredstvo izraavanja. Prava je iluzija zamiljati da se ovek prilagoava stvarnosti
u osnovi bez upotrebe jezika i da je jezik samo sluajno sredstvo za reavanje specifinih problema
optenja i razmiljanja. injenica je, naprotiv, da je stvarni svet u znatnoj meri nesvesno izgraen na
jezikim navikama grupe." Bugarski zatim svojim reima detaljnije obrazlae Sapirove stavove: "Teorija
jezike relativnosli potie iz oseanja da su u izraajnim sredstvima svake govorne zajednice tokom
bezbrojnih generacija nataloene tradicionalne vrednosti, verovanja i naini interpretacije okolnog sveta.
Ovaj repozitorij duhovnog i kulturnog ivota zajednice smatra se, tako, neim to njenim
pripadnicima namee odreene nasleene ivotne filozofije, koje su nesvesne i kojima oni ne mogu da
izmaknu jer su vrsto ukorenjene u samom njihovom jeziku. Valja odmah istai da ovde nije samo re o
dobro poznatim vezama izmeu jezika i kultiire u irem siiiislu, kakve se ogledaju u leksikonu pojedinili
zajedmca kao odrazu njihovog neposrednog ambijenta... Meutim, hipoteza jezike relativnosti postulira
neto dublje od veza izmeu jezika i kulture, ilustrovane u leksici: ona tvrdi da postoji veza izmeu jezika
i miljenja, manifestovana prevashodno u gramatici i to takva veza koja gramatikoj strukturi svakog
pojedinog jezika pridaje izvesnu ulogu u odreivanju prirode i granica onoga to se posredstvom toga
jezika moe misliti. Drugim reima, ovde se podrazumeva da struktura jednog jezika nije bez uticaja na
formiranje pogleda na svet ljudi koji njime govore i da se otud polazei od jezikih podataka mogu
legitimno izvoditi zakljuci o vanjezikim pojavama".
Dalje, prof. Bugarski komentarie tekstove lingviste B. L. Vorfa: "Ovakva razmiljanja izmamila
su iz Vorfovog inspirisanog pera esto navoene formulacije o tome kako razliiti jezici na razne naine
segmentiraju i klasifikuju svet ljudskog iskustva. podvrgavajui ga analizi kakvu diktira posebna
unutranja logika njihove strukturalne organizacije, iz ega proistie da je negde duboko u ustrojstvu
svakog jezika ve sadran niz krupnih a nesvesnih predpostavki o prirodi i egzisteniciji." Zatim sledi citat
iz Vorfa: "Mi rasecamo prirodu po linijama koje su zacrtali nai maternji jezici: to nas vodi ka jednom
novom principu relativnosti, koji govori da isti fiziki materijal ne otkriva svim posmatraima istu sliku
kosmosa, osim ako im je jeziko naslee slino." Po reima Bugarskog: "Dakle, Francuzi, Kinezi, Arapi i
Hotentoti (na primer) ne vide svet istim oima, ili preciznije, ne vide isti svet. Jezike konfiguracije sadre
kategorije i forme kroz koje svaka linost ne samo opti sa drugima nego i analizira prirodu, primeuje ili
zanemaruje tipove odnosa i pojava, kanalie svoje rezonovanje i izgrauje zdanje svoje svesti." Ili,
odreenije, reima samog Vorfa: "Zapadna kultura je putem jezika izvrila privremenu analizu stvarnosti i,
u odsustvu korektiva, odluno se dri te analize kao konane. Jedini korektivi lee u svim onim drugim
jezicima koji su kroz vekove nezavisne evolucije doli do drugaijih, ali isto toliko loginih, privremenih
analiza."
Bilo je lingvista kao to je lajher na primer, koji su naslutili neke vrlo bitne tendencije tvrdei da
je u oblasti jezika progres ostvaren i zavren pre osvita istorije, tako da u istorijskom periodu beleimo
optu retrogresiju i dekompoziciju koja vodi fizikom izumiranju jezika.
Sanskrt, "samskrtam" - zavren, kome bi bolje odgovarao atribut "savren", formulisan je
Paninijevom gramatikom, za koga se smatra da je iveo u Taksili, na severozapadu Indije, izmeu 6-og i
4-og veka pre Hr. i da je pre njega bilo najmanje ezdeset i etiri lingvista koji su se bavili utvrivanjem
zakona ovog jezika. Prva na svetu, Paninijeva gramatika "Atadhjaji" ima osam poglavlja i oko tri i po
hiljade pravila saoptenih na najkoncizniji mogui nain da bi se mogla lako memorisati. Iz korena,
3
"mlam", nastavcima se obrazuju glagolski oblici i imenike i pridevske osnove na koje se dodaju padeni
nastavci. Pre Paninija tekoama vedskog jezika bavio se Jaska u svojoj "Nirukti", od velikih lingvista
posle Paninija ne mogu se zaobii Katjajana iz 3-eg veka pre Hr., Patandali sa svojom "Mahabajom" iz
2-og veka pre Hr. i genijalni Bhartrhari iz 7-og veka posle Hr., sa "Vakjapadijom" ili "Traktatom o
upotrebi rei u reenici" u kome se bavi sintaksom i filozofijom gramatike.
Sanskrt ima vrlo sloenu gramatiku, iste vokale i veliku transparentnost. Predloga gotovo da
nema i svaka re u reenici, bez obzira na broj rei u njoj, moe da zauzme mesto svake druge rei bez
ikakvih posledica po smisao iskaza. Sanskrt je mrtav jezik jer njime vie ne govori nijedan narod u Indiji,
meutim, on je iv i njime se i usmeno i pismeno slui duhovna elita Indije. Koliko znam, namera je da se
on uvede u redovne kolske programe. Zahvaljujui obilju pojmova i elastinosti obrazovanja novih, iz
raspoloivih korena nedavno je u Indiji zavreno prevoenje vokabulara svih naunih disciplina na
sanskrt. S druge strane, ukoliko bi se iz modernih jezika i pogotovu iz vokabulara religije, filozofije i
nauke izbacile sve grke i latinske rei od kojih se brojne mogu nai u sanskrtskom reniku u ovim
uglednim oblastima, ponosu zapadne civilizacije, nastupilo bi mucanje. Posee se, dakle, za vrlo starim
jezicima ne bi li se oznaili takozvani novi pojmovi, pogotovu oni apstraktni. Bie da su duboko bili u
pravu oni lingvisti koji su pod maskom razvoja sagledali degenerativne promene koje vode fizikom
unitenju jezika.
Po oceni malobrojnih kompetentnih strunjaka koji znaju klasine jezike, sanskrt i savremene
jezike sa evroarijskog stabla, ukljuujui i srpski, najdalje se od sanskrta, koji slui kao etalon jer je
prajezik nepoznat, udaljio engleski, a najblii njemu ostao srpski jezik. Gramatika engleskog jezika
gotovo da vie ne postoji, predlozima i redom rei u reenici obezbeuje se ouvanje smisla, vokali su
mahom pomueni, ogroman broj rei je jednosloan sa jednim takvim i od njemu slinih teko
raspoznatljivim vokalom pa je ovo jedini jezik za koji se moraju organizovati kursevi namenjeni strancima
radi savladavanja tekoa u razumevanju govornog jezika. Za razliku od sanskrta i srpskog jezika kod
kojih vai naelo "Pii kao to govori" i obratno, u engleskom ono niti vai, niti moe da vai.
Osim toga. indeks sintetinosti modernog u odnosu na staroengleski jezik opao je od 2,12 na 1,68
to ukazuje na porast analitinosti na raun sintetinosti, pa nije nikakvo udo to raste smisao za detalj i
opada smisao za velike sinteze. Atom je rascepljen i donekle proniknuto u genetsku spiralu, dok filozofska
misao skonava na odru anglosaskog pragmatizma, logikog pozitivizma, ili neeg treeg to jo nema
ime, ali je izvesno nedostojno da bi se moglo nazvati filozofijom.
Nesumnjivo je da su Indoevropljani ostvarili najvei uticaj na planetarna istorijska zbivanja u tri
poslednja milenijuma; istone Indoarije duhom po itavoi Aziji, zapadne Evroarije vie silom nego duhom
na itav svet. Ako ih je nekada krasio isti duh, vremenom su razlike dostigle takve razmere da je mulam -
zajednitvo postalo teko prepoznatljivo.
Zapad je razvio logos civilizaciju, bog je logos, filozofija je mesto gde "logos dolazi do sebe",
nauka je logika sa logistikom. Svi su idoli srueni u ime jednog, ljudskog uma, koji sam sobom nije u
stanju da reprezentuje celovitost bia. Doljaci su zatekli bratsku grko-latinsku civilizaciju i moda bi se
pokazali doslojnim takvog naslea da u njihov svet nije zajedno sa hrianstvom uplovio semitski kod
miljenja, nefilozofski, kruti, naredbodavni. iskljuivi i rasizmom obojeni monoteistiki Stari zavet. Autor
knjige "idovska misao". Andre uraki, koji se inae divi semitskoin duhu, istovremeno ga objektivno
procenjuje: "Hebrejske rei, u svojoj monoj verbalnoj okosnici, u trojnom ritmu svojih nepromenljivih
korena, otimaju misao apstrakciji i nameu je kao istu aktualnost. Temeljno nediferencirani znaaj
semitskog vremena daje joj nenatkriljivu evokativnu mo: preterit je uvek samo predznak aorista, futur ne
prestaje oblikovati prezent, tako se semitska misao namee kao imperativ: ona nasre na nas dogaajima,
ne idejama, dogaajima koji u naoj svesti izazivaju poar rei. Tako gore nae spokojne ograde. Bujica
uskoro donosi sav na pristanak. Hebrejska se misao napokon namee zahvaljujui nediskurzivnoj
dijalektici koja oslobaa stvari to prolaze; ona napuuje nau tamu jednim prisuem; punina je
konkretnog tu i namee nam univerzalnost zbilje, bez potpornja ikakvog formalnog logikog reda. Odatle
tekoa vernog prikaza te misli na jednom jeziku kao to je francuski, neumoljivo analitikom, iji je genij
jasnoa, mera, tanost."
4
 Uzgred budi reeno, ovaj genij koji se spominje u predhodnoj reenici proao je kroz
transformacije sline onima kroz koje je proao engleski jezik i kroz njih prolazei podosta izgubio od
svoje genijalnosti.
Ne mislim da se susretanje. ili bolje rei sudar dvaju naina miljenja, evroarijskog i semitskog,
moe smatrati razvojnim i srenim istorijskim dogaajem, naroito ne po prve. Naprotiv, smatram da bi
svet bio bolji i duhovno bogatiji da su pridolice prihvatile i nastavile ono i onako to su i kako su to inila
njihova braa po krvi i jeziku, Stari Grci i Stari Latini. Drugim reima. mnogo bi bolje bilo da je svak
ostao na svome i pri svome, jer se dogodilo ono to se najmanje elelo: potiskivanje arijske sklonosti i
smisla za filozofiranje jednim modelom duha lienog sposobnosti za apstraktno miljenje. Osmotre li se
ukratko duhovna zbivanja u Evropi za poslednje dve hiljade godina, uoava se srednjevekovni vakum
apsorpcije i izvesnog prilagoavanja semitskog importa potrebama arijskog duha, da bi posle toga i
nakratko, tek poslednjih nekoliko vekova procvetala nezavisna filozofska misao oslonjena na roake
izvore Starih Grka. Dogodie se ono lo je u Indiji bilo nezamislivo -antagonistiko razdvajanje religije i
filozofije, prve ukorenjene u semitski i druge u arijski nain miljenja. Danas se, sa aljenjem moe
konstatovati da je pokuaj povratka svome i srodnome bio neuspean. Nedvosmisleno nam je saopteno da
e pobeda mondijalizma biti poslednji istorijski dogaaj i da u njemu nema mesta za filozofiju.
"emu istorija, emu filozofija"! Semitska svetinja uspela je da svojom konkretnou, ili bolje
reeno bukvalnou, prevlada i razori dijalektikom miljenju sklon arijski duh. Hrianstvom koje je
dolo u paketu sa Starim zavetom, jer se rabin u apostolu Pavlu njega nije mogao odrei, svet oigledno da
nije popravljen, ve razrovaen nepremostivim provalijama. za ta oit primer pruaju Srbi i Hrvati, bolje
reeno odnos Hrvata prema Srbima, iako se radi o dva naroda gotovo istog jezika. Po svoj prilici,
katolika mutacija ove religije uticala je u veoj meri od jezika na formiranje pogleda i ponaanje mnogih
pa i ovog naroda.
Na armiranoj betonskoj ploi pod kojom je sahranjeno filozofsko blago Zapada ostala je gola sila
koja nudi i nasilno namee model gubljenja identiteta, ukidanja razlika, zaborava prolosti, tradicije i
sopstvenog bia u ime starozavetnog ideala poduprtog hrianstvom: "silazak carstva nebeskog na
zemlju". Semitski duh nije uspeo da pronikne u stvarnost i u ljudsku prirodu onako kako su to u vrlo
davna vremena umeli indijski mudraci i filozofi. On nije bio u stanju da prihvati prirodne razlike, on se
njih i njihovog dinamizma bojao, stalno eznui za jednim idealizovanim i statikim stanjem stvari i
odnosa, poput onih u izmatanom raju nebeskom. Zato je neprestano proroki juriao i na stvarnost i na
ljudsku prirodu ne bi li im, insistirajui na grehu i kazni, strahom povratio prvobitnu bezgrenost takoe
izmiljenu. Podrazumeva se da u stvaranju tog idealizovanog sveta u kome vie nee biti ni razlika ni
suprotnosti, istaknutu ulogu moraju imati "izabrani" to se vie nego bilo ta drugo dopalo hrianima.
Najpre proganjani, i sami su postali progonitelji nasiljem irei religiju ljubavi. Predhodni
politeizam bio je nemilitantan, izbor boga gotovo da je bio privatna stvar pojedinca. Nasilje koje su do
tada izvodili dravnici i vojskovoe viestruko se uvealo sadejstvom "ecclesie militans", institucije koju
je sam bog "ovlastio" da moe, u ime sina, ubijati.
injenica je da danas jedan Anglosas sa tabom Jevreja ari i pali po svetu. Ko je tu u ijim
lukama, teko je rei, no, ini se da meu njima vlada potpuno jednoumno razumevanje i da tab ostaje i
kad se voa promeni. Jevreji su dobro iskoristili tragediju holokausta da bi sebe zatitili antisemitizmom,
pa se protiv onih koji se ponaaju gore od nacista i rasista, protiv onih koji iz raznih zapadnih
establimenata juriaju na itav svet ne bi li ga prilagodili konceptu svojih predaka - mondijalizmu Davida
Rokfelera, po metodama preporuenim od strane proroka Amosa - ne sme nita rei da se ne bi zaradila
etiketa antisemite.
Posle "Milosrdnog anela" trebalo bi uvesti zatitnu odrednicu: antisrbizam. ''Milosrdni" je jedan
od maevima naoruanih anela - osvetnika predvoenih Sabaotom. Kroz optiku indijske mitologije
gledano, ovakve militaristike kompozicije podseaju na Mahabalija ili Ravanu na elu demonskih
buljuka. Nije udo to su se u ranom hrianstvu javili gnostici i sekte razliitih vienja, jer je duhu
drugaijem i bogatijem od semitskog bilo nepodnoljivo prihvatanje starozavetne koncepcije boga i teze

5
povratka u bezgreni raj poslunou prema jednom demijurgu. Mnogi su tada, ak vie nego danas, znali
da stvari ne mogu biti na semitski nain jednostavne.
Dogaalo se to u jednom svetu koji je bio na daleko viem kulturnom i civilizacijskom nivou no
to je apostol Pavle mogao da pojmi, u kome su predsokratovci, Sokrat, Platon, Aristotel, Pitagora i mnogi
drugi ve rekli to su imali da kau, a to je po snazi duha neuporedivo nadilazilo ono to je od strane
semitskog duha bilo ponueno; predhodno je bilo mudro i suzdrano, importovano je bilo priprosto i
agresivno; prvo je bilo nanienjeno duhovnoj eliti, drugo se lepilo za puk. Vremenom su ovi glasovi bili
nasilno uutkani a religija svedena na dogme, to e imati za posledicu narastanje sumnje u postojanje
boga i njegovog sina, ali je za uzvrat starozavetni model miljenja osvajao sve vei prostor, pa e on
iskoristiti i hrianstvo i preivela religiozna oseanja i sve drugo to mu ide na ruku, da bi izazvao sukobe
meu narodima u cilju proirenja anglosasko-semitskog "carstva nebeskog" na itavu planetu. Zapad je
postao magarac ne kome jae starozavetni semitski duh.
Da se moe srpski govoriti a semitski misliti dokaze prua multidisciplinarni egzegeta koji je
poverovao u nekoliko dogmi iz raznih oblasti, pa na pitanje: ''Zato hrianstvo kome se pripisuju
superiorne performanse nije prevladalo na celoj planeti?", on ogovara nepotpuno i zakuasto: "Pa, zato to
je oveanstvo u razvoju", sugeriui sluaocima da sami dovre odgovor: svi e biti hriani,
isto sa istim kao jaje jajetu i svi sjedinjeni u Hristu, im se bude okonao razvojni proces.
Ovakve jezuitske trovanice treba substituisati sanskrtskim uionicama u kojima semitska svetinja
treba da ustupi mesto vedama. Dajmo duhu prostora i vazduha, ne guimo ga vie skuenim i
dogmatinim izmiljotinama i nerealnim idealizacijama, liavajui ga svih drugih, irih i njemu bliih
uvida.
Rekla bih da su tri grane na indoevropskom stablu: istona, indijska i autentina, koja crpi hranu iz
najdubljih korena, zapadna, na kojoj su se dobro primili kalemi latinskog smisla za graenje velikih
imperija, aristotelovska upuenost na um i semitska uobraenost zbog izabranosti, sa uverenou u
istinitost otkrovenja i srednja, istonog pravoslavlja, gde se bolje primio jevaneoski kalem obogaen
mislima velikih klasinih filozofa, tzv. idealista, kao to su Platon, Plotin i njima slini koji su umeli da
misle o biu.
Hrianske egzegete, pak, ne samo da zvue usaglaeno sa mondijalistima, nego neodoljivo
podseaju i na revolucionarnog Semitu Marksa koji je oveanstvu, takoe, obeavao raj na zemlji im
nastupi sveopta diktatura proleterijata. Ni egzegeta, ni revolucionar ne uspevaju da iskorae iz kalupa
semitskog monoteizma i njegovih nebuloznih ideala. U monoteistikim sredinama i najozloglaeniji
ateista nosi u svome umu peat monoteizma. Na svoju doktrinu on gleda kao na "jedino tano i jedino
nauno" otkrovenje, ona je "spasonosna" za oveanstvo pa se ne treba odricati od nasilja da bi se njome
unificirao svet. U monoteizmima nema nieg zaista novog, sve je uvek po duhu semitski staro, kratko,
jasno, prosto, iskljuivo i netrpeljivo.
I novi svetski poredak nije nov. Njime se obeava raj na zemlji gaenjem prirodnih razlika izmedu
ljudi i naroda, prevoenjem istorijske dinamike u statiku i ukidanjem "zlog i neposlunog" filozofiranja u
korist onih koji to ne umeju. Ideolozi drugaijih prezimena ali sline proroko-mesijanske sklonosti ka
idealizacijama koje zbog nerealnosti moraju biti iskljuive i zahtevati verovanje, kao to se mora verovati
u otkrovenje, uspeli su da zapadni svet odvedu na stranputicu ljudske vrste.
Dvadeseti vek predstavlja prekretnicu ka sunovratu, poetak od strane filozofa najavljene. propasti
Zapada. Neobino veliko uee aktera semitskog porekla, u zapanjujuem neskladu sa ueem u
relevantnom broju stanovnika, nije sluajno. Model novog svetskog poretka po duhu je starozavetni. U
njegova kola su se upregli oni narodi arijskog porekla koji su uprostili jezik, i to utoliko vie, ukoliko je
stepen retrogresije vei. Jedna ekstremno neracionalna i neostvariva monoteistina koncepcija lei u
osnovi mondijalizma, politikog scenarija kojim anglosasko-semitska koalicija namerava silom da
preuredi i usrei itav svet. Ideja je semitska, sila je anglosaska.
Semitski duh je od nastanka tipian po nesposobnosti za primenu korektiva iz drugih sredina. On
se tako i formirao, luei i distancirajui sebe od drugih to je preneto i na starozavetne izdanke, islam i
hrianstvo. U pogledu sposobnosti voenja dijaloga oba izdanka nisu se ni za jedan korak makla od
6
antidiskurzivnog Starog zaveta. Monoteistike egzegete dele istoriju oveanstva na paganstvo i
monoteizam, podrazumevajui pod onim prvim nekakvu duhovnu beslovesnost, a pod onim drugim
nekakvo duhovno uskrsnue.
Oni odbijaju da uju drugaije uvide po kojima se na primer monoteizmi svrstavaju u fenomene
kalijuge tipine po optoj degradaciji duha to, uostalom, nije teko injenicama dokazati. Hrianska
religija, filozofija i nauka jesu odgovorne za stanje zapadnog duha jer se nema na koga drugog preneti ova
odgovornost i ne bi smele sa distance objanjavati svetu ta se dogodilo izuzimajui sebe od odgovornosti.
Hrianstvo ima isti starozavetni cilj, carstvo nebesko. Metoda je obogaena, strahu od boga dodana je
ljubav prema blinjem. Da je proroko-mesijanski napor bio uzaludan, jer je sebe zasnovao na segmentu
ljudske prirode ne videi celinu, lako se moe argumentovati polazei od obala Jordana i idui sve do
zapadnih amerikih granica. Dve istorodne struje, arijska jezika retrogresija i semitsko odsustvo smisla
za diskurzivno miljenje, obe jedna drugu podupirui, podjednako nesposobne za prijem korektiva iz
drugih sredina, slile su se u jedinstven tok, istisnule ono to im je smetalo, filozofiju, i dovele do ovoga to
nazivamo stvarnost savremenog materijalno obogaenog i duhovno retardiranog i pohlepnog Zapada.
Pogreno je ovako unakaenu stvarnost u kojoj preovlauje strah od unitenja ivota na planeti i dalje
nazivati razvojem. Kalijuga je prikladnija oznaka.
Zapad je indijskoj religiji i filozofiji pridevao peorativne atribute: politeizam, idolopoklonstvo,
metafizinost, misticizam i sl. Pokazalo se, meutim, da stvari stoje obratno, jer je najvee
idolopoklonstvo i misticizam odnegovao Zapad klanjajui se idolu, umu, zaboravljajui na bie i verujui
u realnost progresa ljudske prirode i drutva. Progres jeste ostvaren u sferi materijalnog po cenu
osiromaenja duha. Prirodni tokovi su do te mere narueni da bi oekivanje uspostavljanja ravnotee
znailo ve spomenutoj metafizici dodati jo jednu zabludu. Da li e Zapad, fabulozno naoruan i u
dubokoj duhovnoj krizi, povui u ambis itav svet, ostaje da se vidi. Prorokovati o tome ne moe niko i
pogotovu ne onaj kome je strano proroko modeliranje sadanjosti futurom i futura sadanjou.
Bolji uvid u uzroke zapadnog batrganja izmeu racionalnog i iracionalnog dobija se njihovim
sagledavanjem i kroz prizmu sveobuhvatnije i stoga mnogo uravnoteenije indijske filozofije promiljane
sanskrtom. Ona je relativizovala spoznajnu mo ula i uma, prihvatila mnotvo i razlike kao prirodne
pojave, procesi su ciklini - posle progresa ili evolucije sledi regresija ili involucija, dinaminost je
stvarnost univerzuma, statinost je apstrakcija ljudskog uma, teorije o kolektivnom spasenju ne postoje,
model idealnog sveta je produkt ljudskog uma, fenomenalni svet odstupa od tog modela i nije mogue
dovesti ih u stanje podudarnosti, samo se individua moe pribliiti idealu kroz moralni i duhovni razvoj,
nagoveteni rajevi nebeski spadaju u mitologiju.
Subjektivnost spoznaje rano je otkrivena, kako ona o kojoj nam govore lingvisti, koja dolazi od
jezika tako i sve druge do kojih je Zapad kasno doao i koje, osim Ajntajnove formule i njene
zloupotrebe, nisu naile na odziv zapadnog duha nedoraslog i nespremnog za prihvatanje relativistike
neizvesnosti. Badarajana i pogotovu ankara, razradili su rg-vedski pojam maje - iluzije, sumnjajui
prvenstveno u ula, Buddha je savetovao uzdravanje od zakljuivanja, Nagarduna, sumnjajui
prvenstveno u spoznajnu mo uma, pokazao je da se sve to je miljeno, i ono logiko, da istom tom
logikom pobiti. Na ovakvim temeljima izgraeni su indijska tolerantnost, suzdranost,
nenametljivost, skromnost i neagresivnost. Zapad je suprotnost svemu ovome. Otuda se aktuelna i uopte
istorijska zbivanja ne daju objasniti samo golim ekonomskim interesima. Uzroci razlika u nainu miljenja
i ponaanja naroda mnogo su sloeniji i stariji od povrinskih motivacija. Po lingvistima, oni najdublji i
nesvesni potiu od jezika.
Imala sam priliku da upoznam srpskog Nagardunu iz jednog sela kraj Svrljiga, majstora za
kamen, ija je fela zbog procesa obrade strpljiva i misaona za razliku od kovaa, majstora - arobnjaka za
transformacije. Umeo je sa osmehom na licu sam sebe da ismejava i saaljeva, jer je "spavao dok je bog
dobra delio pa je njemu ostao kamen." Pravei nekakav zid danima, za koji je sirovina bila doterana sa
njegovog imanja, umeli smo da se pregonimo to sam ja namerno podstrekavala, govorei esto i ono to
ne mislim, ne bih li iz njega izmamila to vee obilje misli. Jednoga dana, za veerom, nedvosmisleno mi
je saoptio: "Bre, gazdarice, ja i ti cel dan -ja ovak, ti onak, ja onak, ti ovak - a ono si je kako si je."
7
Ovakav duh ne moe se naterati da bezpogovorno veruje u bilo ija otkrovenja i ideologije jer on je u biu
svome jezikom svojim ostao filozofska sumnjalica. I egzegete i filozofi i naunici uvek e tvrditi da su
upravo saoptili poslednje istine, dok e vrlo mali broj imati duhovnu snagu da sam relativizuje svoje
spoznaje poput Indijaca i mog majstor Mie iz nekog sela kraj Svrljiga ije sam ime zaboravila.
Zgaena ve odavno neskladom izmeu onoga to se na Zapadu promovie i ponaanja tog istog
Zapada i ne dobivi zadovoljavajue odgovore na mnoga pitanja, okrenula sam se Istoku, prvenstveno
roakoj Indiji, njenoj misli i sanskrtu, gde sam ispod materijalnog siromatva otkrila neizmerno
bogatstvo duha akumulirano od starina, koje je dalo peat ovoj zemlji, njenoj kulturi i civilizaciji. Indija je
zapravo jedina zemlja na svetu autentinih vrednosti. Kina jeste stara, moda civilizacijski starija od
Indije, no ona je primila nauk indijskog Buddhe. Ono to milenijumima traje u kontinuitetu moe se nai
samo u Indiji. Gaena je i pustoena od svakojakog baibozluka, no, sve osvajae, osim muslimana, ona je
uspela da asimilira i ostane svoja. Filozofski duh oslonjen na sanskrt i napajan iz irokog spektra izvora
spoznaje nije sebi dozvolio da zapadne u monoteistiko jednoumlje i dogmatizaciju, svesno odustajui od
monoteizma, kao loeg reenja i od isto tako loe institucionalizacije religije. Ne gubei nikada iz vida
celinu, njemu se nije dogodilo da univerzum redukuje na oveka i ovekovo bie na um. Samo snaan duh
moe da bude tolerantan i da neguje pluralizam na svim nivoima. injenica je da dok su se u sferi duha
negovale sloboda i tolerantnost, indijski socijalni ivot odvijao se unutar krutog kastinskog sistema koji
nesumnjivo da ima mana, mada je, s druge strane, potedeo indijsko drutvo od divljakih obrauna poput
onih izmeu hrianskih mutanata i socijalnih klasa kojima Zapad, gajei precenjeno miljenje o samome
sebi, kratkovido dodeljuje ulogu operatora progresa. Sudei po efektima, mogu se dovesti u pitanje i
progres i svrsishodnost okeana prolivene krvi.
Uei sanskrt i boravei u centrima indijske kulture, samo sam donekle uspela da naslutim
dubinske veze izmeu jezika. miljenja i ponaanja, koje, duboko sam uverena, ne mogu nikada do kraja
biti otkrivene, mada izvesno, mogu mnogo bolje nego to je meni polo za rukom da putem rei otkrivam
povrinske srodnosti srpskog jezika i sanskrta. Mada nedovoljan, ovaj metod nije zastareo budui da se
prvo prepoznavanje srodnosti izmedu jezika vri u domenu leksike. Ovde moram napomenuti da sam
odabirala prvenstveno ona znaenja sanskrtskih rei u kojima se prepoznaju srpske, sakatei semantiki
opus sanskrtskih porodica rei (nastalih od istog korena) u kome se sadre raznorodna i esto meusobno
kontradiktorna znaenja. Porast mnogohvaljene analitinosti i preciznosti kasnijih jezika zbunjuju itaoca
sanskrtskog renika jer je ovaj izgubio sanskrtski smisao kako za uoavanje srodnosti izmeu najireg
spektra fenomena u univerzumu tako i za relativizaciju pojmova, na ta e biti ukazivano uz neke od
porodica rei.
Stoga rei nisu dovoljne, kako je to pokazao veliki indijski lingvista Bhartrthari prenosei sa rei
na reenicu ulogu osnovnog nosioca znaenja i smisla. Nadam se da e budui i bolji poznavaoci sanskrta
otkriti dubinske gramatike i sintaksike srodnosti izmeu ova dva jezika i ispod naplavaka tuih uticaja
otkriti i razjasniti najstarije, najkarakteristinije i najupornije slojeve srpskog bia, osvetljavajui
istovremeno jezike uzroke slaganja i neslaganja, razumevanja i nerazumevanja sa drugim entitetima.
U svakoj egzistencijalnoj krizi i pogotovo ovakvoj u kakvoj se naao srpski narod, iz brojnih
razloga i osobito radi podrke identitetu, aktualizuju se traganja za korenima. Prema mojoj obavetenosti i
oceni ona se vre na dva neprikladna naina. Prvim se prebira po adventivnim korenima, po onima koji su
izbili poto je srpski narod preveden u hrianstvo i dobio azbuku, uavi time u istoriju; dublje od toga
njegovo stablo se kalemi na vizantijski i ak na semitski koren. Drugi nain je neoprostivo romantian,
prepoznavanje fonetskih slinosti izmeu imena nekih geografskih lokaliteta, poavi od Ganga pa
naovamo, sa srpskim reima, izvodei iz ovoga proizvoljne zakljuke o starosti i kretanju Srba.
Srpstvo ima srpski jezik, a ako je bie jezik, kako to pesnici i lingvisti kau i ako je on najblii
rodak sanskrtu, onda se dubina srpskih korena mora meriti jezikom. Samo sanskrt moe biti etalon, a Rg-
veda cilj traganja za najdubljim srpskim korenima. Moja istraivanja pokazuju da se srodnost dva jezika
oituje na tom najdubljem, dostupnom sloju.
Uz srodnost sanskrtskih i srpskih rei, ova knjiga otvara neka pitanja i daje odgovore koji se esto
drastino razlikuju od opteprihvaenih. To je stoga to su autora nadahnuli indijska misao i Huserl.
8
Poverovala sam da je potrebno sva uverenja ponovo premiljati ne bi li se otkrile predrasude i zablude.
Treba biti otvoren za korektive! Stoga nisam sklona polemikoj odbrani svojih stavova, pa smatram da o
njima svako moe donositi sopstveni sud, sloiti se ili ih estoko pobijati. I prvo, a pogotovo ovo drugo,
navodi na razmiljanje. Indijci su me nauili da um ume logikom da brani i teze i antiteze, inae nam se
filozofi ne bi javljali u parovima. Stoga u njegovu pouzdanost treba sumnjati, pa se pozivam na
Sanatkumaru iz handogja upaniade koji za sva empirijska znanja ovoga sveta kae Naradi: "To to ti
zna to su samo rei." Istina je s one strane rei. Po Badhvi iz izgubljene upaniade, istina je u utanju. Da
sam mudra poput ovih mudraca i sama bih mudro utala. Osnovni cilj knjige ostaje ukazivanje na srodnost
srpskog jezika i sanskrta i na nekadanju duhovnu bliskost Indoevropljana. Nju ilustrujem reenicom:
"Anksiozan sam, okiran i iritiran kalkulacijama i urgencijama naih dumana". Ovako se izraavajui,
srpski jezik ne zajmi niti iz latinskog, niti iz grkog, niti iz engleskog, niti iz turskog jezika, nego svi oni
zajedno zahvataju iz sanskrta, to e u reniku biti pokazano.
Re dve o turcizmima. Ovo varvarsko pleme upaloje u Indiju gotovo tri veka pre Kosovske bitke,
gde se susrelo sa civilizacijom na vrhuncu i obogatilo jezik pozajmicania iz sanskrta i od njega nastalih
ivih jezika. Veina rei koje Vuk Karadi i lingvisti posle njega nazivaju turcizmima, zapravo su turske
pozajmice iz Indije. Za ovaj uvod neka kao argumenti poslue: kabadaliija, divan, at.
Veina srpskih rei vezanih za religiju kao to su: crkva. kandilo, oltar, post, bog, vinji i mnoge
druge nalaze se u sanskrtu zajedno sa nacionalnim obelejima: svilen jelek, anterija, opanak. Mislim da je
dolo krajnje vreme da se ovo zna! Ne znati to, a usuivati se na rasecanje srpskog bia radi olakog
donoenja zakljuaka po kojima on jeste ono to nije i nije ono to jeste, znai nehatno se i bezobzirno
odnositi i prema svome narodu i prema samome sebi. Najzad, moram pomenuti da je izvesno da nisam
uoila sve sline rei, da je kod uoenih srodnosti proputena po neka srpska re, mogue su i greke,
pogreno prepoznavanje slinosti, sanskrtske rei nastale dodavanjem prefiksa gotovo da nisam uzimala u
obzir, pa se itaoci mole da svoje primerke knjige dopune onim to sam ja propustila da uinim. Rezultat
ove vrste napora moe biti zaista vredan samo ako do njega stie tim dobrih poznavalaca mnogih jezika,
no ovo nije prvi sluaj u nas da ozbiljan posao zavisi od dobre volje i priljenosti upornog pojedinca.
Nadam se da mi za dovravanje posla, odnosno za obradu srodnih rei od slova "t" do slova "h" sanskrtske
azbuke, nee biti kao motiv potrebno bombardovanje.
Na kraju, izraavam duboku zahvalnost mome pokojnom ocu Svetislavu Boinoviu koji je
negovao moju intelektualnu radoznalost i upozoravao me da ne budem lakoverna, profesoru Radmilu
Stojanoviu koji me je uio sanskrtu i Arue Volteru koji me je uputio da na nasilje i ponienje uzvratim
ironijom i cinizmom. jer ne umem da ouvam duhovni mir na nain kako to ui Indija: zato i dalje
ostajem "kraj nogu" velikih uitelja Jadnjavalkje i Buddhe, bez nade da u dosegnuti ono to su oni
nazivali znanjem i prosvetljenjem. Najzad, ali ne i poslednji, tu je i moj izdava, kome u najveoj meri
zahvaljujem za poduhvat iznoenja ove knjige na svetlost dana.

Maj 2000 godine. Beograd i Vraogrnac

Autor renika

OBJANJENJA

PITANJE: ta italac treba da upamti da bi lako itao sanskrtske rei?

9
ODGOVOR: 5 oznaka

1. je za nas, koji nemamo cerebrale, isto to i:

2. je nj (kao: njiva); nj je n-j, oba glasa se jasno uju
3. dugi vokali obeleeni su crtom iznad oznaka: dugo a je itd.
4. glas h se uvek jasno uje, kao i svaki drugi glas. Na kraju rei, najee imenica mukog roda, oznaava
se sa: h i ita blago proputajui prethodni vokal: ivah - ivaha, Agnih - Agnihi, Dhenuh - Dhenuhu.
5. m (sa takom iznad) oznaava nazalizaciju prethodnog vokala, kao na primer: samtrasa - potresen, za
razliku od sambuddha - probuen, gde je "m" identino sa "m" u "more".
-u nemogunosti pisanja pisau ga kao boldovano-podebljano

SVE OSTALO ITATI KAKO PIE, BEZ OBZIRA NA OZNAKE.

PITANJE: Kako je organizovano izlaganje materije?

ODGOVOR: Graa je podeljena po porodicama rei. U zaglavlju svake porodice rei daje se sanskrtska
re i pored nje fonetski njoj najslinija srpska re. Znaenja u sanskrtu i u srpskom ne podudaraju se uvek.

Ispod zaglavlja dati su pojedini lanovi porodice (ui izbor iz renika), sa znaenjima rei u sanskrtu.

OZNAKE

G. glagol: koren, sa 3. licem jednine sadanjeg vremena, koje je u srpskom postalo infinitiv.

Glagol nastao od imenice oznaava se sa (den), nepotpun glagol oznaava se sa (dg).

Glagoli se menjaju po 10 vrsta. Sa promenom vrste menja se i znaenje. Kako je veina glagola i prelazna
i povratna, da se ne bi optereivao tekst, dat je oblik za 3. lice jednine sadanjeg vremena samo za prelazni
oblik - nastavak "ti". Ako se javi nastavak "te", glagol je samo povratan.

I. imenica: imenice su date u nominativu singulara (Ns). Veina imenica mukog roda zavrava se na "h"
(sa takom dole), enskog na "", "" i "", srednjeg roda na "m" (umesto m-sa takom, koristi se u ovoj
knjizi m, zbog tehnikih pogodnosti). Tamo gde je drugaije, oznaeno je u zagradi, pored imenice.
Imence se menjaju po 8 padea u singularu, dualu i pluralu. Tamo gde imenica nije data u (Ns), oznaeno
je kako je data: du-dual, pl-plural. rod je oznaen sa: muki (m), enski (f), srednji (n)

P. pridevi i glagolski pridevi i prilozi: za njih je data osnova.

Napomena: Svi oni glagolski oblici koji se u srpskom jeziku nazivaju glagolskim prilozima u sankrtu su
pridevi jer se svi menjaju u rodu, broju i padeu. Oni se javljaju u aktivu i u pasivu, svi za sadanje,
budue i prolo vreme:

(ps) - pridev vremena sadanjeg (srpski: prilog vremena sadanjeg)

(pb) - pridev vremena budueg (srpski: nema)

(pp) - pridev vremena prolog (srpski: radni glagolski pridev.

proasti glagolski pridev)

10
Odgovarajui trpni pridevi su:

(tps) - trpni pridev vremena sadanjeg (srpski: nema)

(tpb) - trpni pridev vremena budueg (srpski: nema)

(tpp) - trpni pridev vremena prolog (srpski: trpni glagolski pridev)

(pvp) - prilog vremena prolog (nepromenljiv i u srpskom i u sanskrtu)

Nepromenljive rei, kao na primer predlozi, date su sa oznakom (ind) uz P.

LZ. - lina zainenica

PZ. - prisvojna ili pokazna zamenica

B. - broj

U. - uzvik

(sl) - sloenica od dve ili vie rei

RVK - Srpski rijenik Vuka Stefanovia Karadia

RV - Rg veda

GLAS "a"
- kao anterija -

amh, amhate, hajati

amhah, hajanje, anksioznost

G. amh, amhate - priljubiti se, sljubiti se, guiti se, zadaviti se, brinuti
I. amhah (n) i amhatih (f) - uznemirenost, uzrujanost, nemir, dodijavanje, muenje, kinjenje, briga,
neprilika
P. amhura - stisnut, prisiljen, uznemiren, uzrujan

Sanskrt bi mogao poruiti srpskom jeziku:

"na osi na amhase me"
" niti uje niti haje za me !"

Biti moderan, "u trendu" i ''in", znai neizostavno znati engleski jezik. Ne znati da je engleski jezik
najudaljeniji, a srpski jezik najblii sanskritu, znai ne znati jedan od osnovnih uzroka nesklada izmeu
srpskog i anglosaksonskog naina miljenja, pa verovati da on potie od pre dva veka ili od dnevne
politike koju vode imenom i prezimenom odreene linosti. Valjda nije sporno da je u ivotu bolje
oslanjati se na glagol: znati, nego na glagol: verovati.
Jedna od osnovnih razlika izmedu istonog i zapadnog naina miljenja uoava se povodom
odnosa: ovek i dinamika ivota. Istok kae: "odmakni se, budi na distanci", Zapad kae: "uvali se u ivot
do gue". Ovim Istok ui kako se izbegava anksioznost i tota drugo, na Zapadu, svi su anksiozni. Prvima
11
nisu potrebni psihijatri, drugi moraju imati svako svog duebrinika. Ne imati svoga, nije moderno. Mo
uticaja svete tajne ispovesti na duhovno zdravlje ispovedaoca nije bila nepoznata prvom naunom
ispovedniku, mada nije potvreno da su on i sledbenici mu efikasniji od prethodnika, pa se ini da je
izmetanje pastve iz ispovedaonice na kau bilo uzaludno. "istoa je pola zdravlja (telesnog)", ispovest
je pola zdravlja (duhovnog). Ulaganje u drugu polovinu predstavlja promaenu investiciju, pogotovo u
onoj zemlji ije su nebo pohodili oni sa kaua.

a-karah ne-skriv

I. aksarah - ma, Vinu, iva

akar - re, govor
akaram - slovo, slog, slog AUM, zvuk, vokal, re, blaenstvo,zadovoljstvo, rtva, voda
akara - mukhah (sl) - "imati puna usta slogova", uenik
akara - muika (sl) - umetnost prenoenja rei i pojmova prstima - jedna od 64 umetnosti i lepih vetina
akara - samsthnam (sl) - pisanje, manuskript (povezivanje slogova)
P. akara - nja (sl) - neartikulisan

Gornjem treba dodati da je za razliku od starih semitskih pravila izostavljanja vokala u pisanom
jeziku - pozajmica od Egipana - sanskrtski pristup bio obrnut: prednost je data vokalima i glasu "h",
kojima se "oivljavaju" po prirodi "mrtvi" konsonanti; svakom konsonantu imanentan je vokal "a", pa
azbuku ine slogovi: "ka", "kha", "ga", "gha" itd; u cilju izdvajanja konsonanta, kosom crticom ispod
nosaa oznake za slog, ukida se vokal "a". Uz pomo ove porodice rei biva jasnije ta je starim Arjama
znaila mo govora:
- Svet tiine i praznine: unjam, sadri potencijale koji se, na mahove, rasprskavaju u mnotvo
materijalnih oblija, najavljenih prvim artikulisanim slogom Aum, koji se i sam rasprskava u mnotvo
slogova, od kojih nastaju rei i govor. Spoznaja stvarnosti nije neposredna. ula su prijemnici, um
prerauje i osmiljava ulne percepcije posredstvom jezika. ula i um pripadaju materiji, oni su
materijalni nosai duha ije je sredstvo izraavanja govor. Govor tee poput vode i neunitiv je. Da je
unitiv, ne bi moglo doi do prvobitne artikulacije prvobitnog sloga, jer sve to nastaje, nastaje
transformacijom neega; nastajanje neega ni iz ega nije mogue. Rei uobliene u smislene narativne
celine mogu priiniti veliko zadovoljstvo. Onaj koji spoznaje intuitivno, izraava se stihom. Intuicija je
najmonije sredstvo spoznaje, njemu odgovara umetniko uobliavanje govora u stih. Skup stihova je
himna. Prozna forma preputa se laikom optenju; sa univerzumom i silama opti se himnama. Riije
mudrac, nadahnuti vidilac istine i pesnik. Rg veda je svedoanstvo velikog pesnikog umea i uzor kako
se jedan moan jezik moe upotrebljavati na velianstven nain u cilju spoznaje istine. Zato je Rg-veda
uvana i sauvana. -
Nekada je javno mnjenje kreirao pesnik poezijom, danas preovlauje proza. Svetom dominiraju
prozna dela mamutskih struktura za proizvodnju i disperziju lai. Poezija nema vek trajanja, na dnevnoj
informaciji utisnut je rok upotrebe: jedan dan, "hiti dana". Guliver dri u aci opore Liliputanaca
upuenih u naune metode manipulacije ljudskom sveu i upotrebe ubojitih sprava. Ma kako da je
sumanut cilj upravljakih struktura. Gullivera & Co, Liliputanci, sve sam naunik do naunika, slugeranje,
logiki ga osmiljavaju, daju mu tzv. kredibilitet i ine ga moguim, prave od njega "reality".
Pojam "razvoj" ima zavidnu uestanost u usmenoj i pismenoj komunikaciji savremenog sveta. Uz
to se podrazumeva "neskrivi" biblijski koncept: jedan odseak na usponskoj pravoj liniji, jedan poetak,
jedan kraj i nekoliko hiljada godina izmeu, sa zakljukom: ono to je dolo posle bolje je od onoga to je
bilo pre. Vrlo je vano i pouno vriti distinkciju izmeu pre i posle, jer se samo tako razmiljajui stie
do "nepogreivog" zakljuka da su monoteizmi, pogotovo ovi mladi, hrianstvo i islam, bolji od
panteizama i politeizama, kao to je atomska bomba, nesumljivo, "bolja" od egipatske pumpe za
navodnjavanje. Ako se, kojim sluajem, vreme ne ponaa po - bibliji - i - po - nama, nego ciklino, po -

12
nekima - po -nama - prezrenim - bezbonicima, alternativu ne treba uzimati u obzir, jer se njome dolazi do
zakljuka da se odavno presaldumilo preko planinskog vrha, pa se otada planinari nizbrdo.
Uzgred budi reeno, jedna od gornjih sloenica pokazuje da se umesto rei mogu koristiti prsti, te
da re: mutikla, u RVK zvezdicom oznaena, nije nikakav turcizam, kao to je: trikanje vrlo sumnjiv
germanizam.

aki oko

I. aki (n) - oko

ak (N du) - Sunce i Mesec
P. aki - bh (sl) - vidljivo, ono to postoji i biva (bh)

Stari su znali da se moe biti slep kod oiju, da vidljivo oko vidi sve to je njemu vidljivo, osim
samo sebe, i da se nevidljivo vidi nevidljivim okom duha. Duhom vieno izvodi se u sanskrtu od
glagolskog korena: vid - gledati, videti, uvideti. "Je sai" i "Ich weisse" pokazuju da Francuz i Nemac, svak
za sebe, sve zna. Anglosas gleda i vidi: "I see", to ne znai da je uvideo, osim dalekovidosti oitovane na
voajerskim modnim revijama. On bi, svakako mogao uvideti, ali, naprosto, ne stie, akcelerirajui
ispraznu pomamu: novije od novog i najnovije od novijeg, slino: premoderna, moderna, postmoderna, pa
dalje nema. ili, ima, beskrajnim pripisivanjem jednog latinskog prefiksa jednoj francuskoj izmiljotini, ne
bi li se uhvatio korak sa veno - pomodno - modernim vremenom. Sjajan primer ta se sve sa kosmikim
vremenom moe zbiti ako ga zgrabi neki lokalni, lociran na planeti zemlji, pa ga ukalupi u svojom
genijalnou obeleeni vremenski trenutak. Srbin videi zna i znajui vidi, otud obilje vidilaca koji znaju
ono to niko ne zna, iako ne vide dalje od svog nosa.
"Da - ne" naeg uma funkcionie po principu naeg izuma: diskretnih matematikih veliina.
Stvarni kontinuum preslikali smo u nestvarno tiktaranje satnog mehanizma. Blaenstvu kontinuuma
vraamo se u dubokom snu, bez snova, no, ta vredi, kad njega nismo svesni. im se osvestimo, poinje
indiskretni teror diskretnog "da-ne" tiktakanja modanog mehanizma. Indijski jogi ume da iskljui
mehanizam i bez potonua u dubok san. Oboavalac mehanikih idola to ne razume niti zna emu bi ono
njemu moglo sluiti. On pravi kompjutore, maineriju povrh mehanizama. Kad ve ne moe umu da
povea kapacitet, barem da mu ubrza ritam. Osim toga, izum na neki nain supstituie Boga, jer moe sve
i svakoga da povee u "net" za ulov riba radi dranja svih ribarenja "under control". Sloboda i teror uvek
idu zajedno kao tiktakanje sata. Ako se na semitski nain izbace vokali pojava se razjanjava
zamaglivanjem, jedno-te-isto: tk... tk... tk, "najnovija sinteza na najmoderniji nain".
Kau da sprava moe izazvati po sebi nazvanu kompjutersku bolest i nesanicu, ali ta mari, lepo je
biti stalno budan na zapadni nain. Da li e se bolest proiriti i na um, zasad je predmet nagaanja, to se
dogada im se kantovski isti um hegelijanski rascepi nadvoje, pa svaka polovina ratuje protiv one druge.
Prava dijalektika borba suprotnosti, bez sinteze i bez intervencije praktinog uma.
Borba bi mogla biti vrlo zabavna da se ne radi o opstanku zdravog razuma. No, on retko dominira
nad umom a ovaj, umesto da razreava samim sobom izazvane dileme, radije sudi i presuuje drugome.
ta drugo initi sa najnovijom tekovinom raspoluivanja uma, nego udariti afirmatorskom polovinom po
negatorskoj, ili obratno, pa "kom opanci tom i obojci". Vano je biti uporan i tekovinu sprovesti u praksi
dosledno i do kraja, to e rei bez opoziva, globalno i zauvek. Dualistikom umu treba dohakati
monoteistikim metodama i nauiti ga da se odaziva samo sa "da-da-da". umesto da se sa "ne" distancira i
protivi preovladujuoj dogmi. U protivnom sektaima, jereticima, raskoljnicima i svim politeistikim
bezbonicima, svima onima koji su za "da-ne" opcije, ili nedaj Boe za neke intuitivne spoznaje, ne pie
se dobro.

ak, akati. akati se

G. ak, akati - kretati se vijugavo, ii tamo-amo

13
 Glagol pouava kako se moe izbei neizbena sudbina.

akah. osa, osovina

I. akah - osa, osovina, geografska irina

akgra - kilah (sl) - klin osovine

Raspoluenost vlada i meu onima koji su na istoj geografskoj irini i duini. Jedni vide spas u
obrtanju oko osovine, drugi "da se klin klinom izbija".

aksnaja koso, ukoso

P. aknaj (instrumental, ind.) - popreno, dijagonalno, koso, pogreno

a-khanda ne-pokidan

I. akhadam - vreme
P. akhada - nefragmentaran, neisprekidan, ceo, potpun

O kontinuitetu i diskontunitetu bilo je govora ranije, pa se ne treba ponavljati. Rei su tu da bi

pokazale ta su Sanskrani mislili o vremenu bez spominjanja onoga koji od potpunoga pravi nepotpuno i
celinu razbija na delove da bi mogao meriti. "Sve to nije izmereno, nije istinito", zvui gordo -
aristotelovski. Koliko znam, Kant je vreme definisao kao apriorni iskustveni uslov nae spoznaje,
sveznajui apsolutista Njutn, da je ono apsolutno, relativista Ajntajn, da se ono moe sabijati i rastezati,
no niko nam, osim Sanskrana i Kanta, ne ree, ta je to to mi moemo meriti, apsolutizovati ili
relativizovati. Ve samim postavljanjem problem ohrabruje, pogotovo prilikom razmiljanja o smrtnosti i
besmrtnosti, budui da svaki nereen problem vie obeava od reenog, zbog ljudske matovitosti.

agnih oganj
angarah ugarak

G. ag, agati - vijugati, kretati se tamo-amo, plamsati

I. agnih (m) - oganj, rtveni oganj, broj 3, bog ognja, sposobnost varenja, u itd.
angrah i angarkah - gorivo, drvo i ugalj, ugarak
P. angraka - upaljen, peen, sagoreo

Evo nekoliko sloenica:

agni - kalpa - onaj koji ima ognjevitu prirodu
agni - garbha - bremenit ognjem
agni - da - roen iz ognja
agni - tapah - toplota ognja
agni - pakva - peen na ognju
agni - parvatah- "ognjena planina", vulkan
agni - bdam- "klica ognja", zlato
agni - manih - dragulj Sunca, Sunev kamen
agni - manthanam - proizvoenje ognja motanjem uvrtanjem drvenog tapia u drvenu daicu; tapi i
daica su otac i mati ognja
agni - rahasjam- "Misterija ognja", naslov 10-e knjige atapatha - brahmane.
agni - vhah-"vozilo ognja", dom, ognjite
14
agni - grah - ognjite svete vatre

Iskazom: "Prognani ele da se vrate na svoja vekovna ognjita", problem prognanih nismo reili ali
smo ga jasnim nainili sa malo rei, ispomaui se prastarim indoevropskim simbolom: oganj na ognjitu,
koji nas, kao putokaz, odvodi do osnovne preokupacije drevnih predaka: kakva je priroda univerzuma.
Ognjevita, odgovara nam Rg-veda, uvek na tragu bitne niti kojom se svezuju delovi u celinu. Oganj gori u
zvezdama i na ognjitu Sunca, silazi sa neba na Zemlju, krije se u oblaku, vodi i pod zemljom, u biljci,
ivotinji, drvetu, plamti na kunom ognjitu i u ljudskom telu, nadahnjuje pesniku imaginaciju:

"agnih mrdh-divah kakup

patih pthivja ajam
apm retmsi dinvati"

"oganj je glava neba i vrh

mu zemlji ovoj
u voda semenu ivot podstie"

Neumoran i sveprisutan, on je idealan posrednik izmeu dva sveta, s neba donosei svetlost,
toplotu i munje sa plodonosnim kiama, sa zemlje odnosei rtve i himne hvale bogovima. Priroda
njegova, kao i rtvenog obreda, dvostruka je: apolonijski-kultivatorska i dionizijski - vitalistika.1 U
samkhji, psihofiziki procesi odvijaju se na potki od triju niti, guna, od kojih radas odraava agnijev
dinamizam. Zagonetno pojavljivanje i nestajanje, roenje i umiranje agnija, navelo je autore himni da
njegovu tajnovitost transponuju na plan ideje o neemu to je bilo izgubljeno, pa naeno. Upaniadski
riiji, pravi nastavljai rgvedske misli, poi e od misterije agnija i stii do apstraktnih pojmova: brahman,
atman, transformacija oblija, kruni tok, reinkamacija. Od latentnog agnija poavi, stii e do pojma
apsoluta, ontoloke podloge svih bia i stvari.
1
Wendy Doniger O'Flaherty: The rig veda, Penguin books,1988.

Antropomorfizaciju prirodnih sila nije izbegla nijedna religija. Koliko se njome izgubilo
zaobilaenjem zdravorazumskog rasuivanja, toliko se dobilo, ako ne jo vie mitovima i legendama.
Vedska i brahmanska religija odlikuju se matovitou i neuporedivom sposobnou simbolizacije, te
iitavanje smisla i znaenja iz najstarijih dela sanskritske literature jo nije privedeno kraju. Agni je
antropomorfizacijom dobio mnoga oblija, od kojih je najpopularnije: ovek rie boje sa tri noge i sedam
ruku u kojima nosi simbole, sekiru, mahalicu, buktinju, rtvenu kaiku i dr. Iz usta, okienih iljatim,
zlatnim zubima izbijaju plamenovi, iz tela sedam svetlosnih zraka; juri na rtvenim ivotinjama, ovnu ili
jarcu i ima snagu bika. im se rodi, prodire roditelje i u pepeo pretvara sve egagod da se dohvati.
Naziva se imenima: Vaivanarah - "Prijatelj svih ljudi" i Datavedah - "Poznavalac svih stvorenja" i
njihovih tajni.
U krunom toku izmeu neba i zemlje, on as posreduje, as se spori sa bogovima atmosfere, prvo,
dok ga raspiruju, drugo, kad krenu, u nameri da ga ugase. Rii Bhrgu, poreklom od vetrova i sa imenom:
"Nastao od plamena", zavoleo je enu obeanu nekom demonu, odveo je, brzo se s njom po vedskom
obredu venao i jo bre bez nje ostao, budui da je Agni demonu dojavio ta se sa izabranicom njegovog
srca dogodilo i gde bi je mogao nai. Bhrgu prokle Agnija kletvom: "deri sve to ti se na putu nae!"
Agni se pravdao da je govorio istinu i da je kletva neumesna jer se odnosi na "usta bogova", pa Bhrgu vide
da je preterao, i kletvu ublai reima: "Kao to Sunce toplotom i svetlou proiava prirodu, tako i ti,
Agni, proiavaj sve ono to bude plamenovima dohvatio!"
Bog Sunca, Surja, bog vetra Vaju i Agni obrazuju najstarije indoevropsko trojstvo. rtveni prostor
ureivanje po modelu trougla. rtvenici u temenima trougla simboliu tri sveta: nebo, zemlju i atmosferu.
Svetovi se povezuju rtvenim obredom, jedinstvom trojstva: oganj - rtva - himna. Agni je agens,
15
najdragocenija rtva je pie besmrtnosti Soma, himna je re: Vak - boginja govora i mudrosti Sarasvati,
supruga boga Brahme. Oganj - rtva - himna antropomorfizacijom postaju boansko trojstvo Agni - Soma
-Sarasvati.
I danas se u Indiji dva puta dnevno izvodi rtveni obred: agnihotrah, izlivanje mleka ili
rastopljenog maslaca u oganj ognjita radi ouvanja porodine kohezije i njenih veza sa univerzumom. Od
ognja sa domaeg ognjita uzima se ugarak radi paljenja vatre za obred venanja ili prilikom nastanjivanja
novog doma. Soma je nestala, ali potraga za besmrtnou nije prestala. Vak - Sarasvati ouvala se u
briljvo uvanom sanskritu da bi se njime uvalo i sauvalo milenijumima stvarano duhovno blago
neizmerno kreativnih Indoarijaca. Bhakti pokret, lini odnos sa izabranim bogom, zasnovan na vedskom
poimanju Agnija kao najintimnijeg dela bia, uklopie se u iroku reku indijske religioznosti. Novo nije
zatiralo staro, ono se na njega naslanjalo i bogatilo ga. Indija je zemlja velikog znanja i najdueg pamenja
u kojoj niko nikome nije prevrtao jezik u grlo da bi ga uutkao kao to je hrianstvo postupalo sa
bogumilima. Mislioci nisu proganjani i spaljivani na lomai, knjige nisu unitavane, niko nikoga nije
nazivao jeretikom i sektaem, raskoljnikom. Ovih rei nema u sanskritskom reniku, oni su hrianska
specijalnost, dopuna svetskog vokabulara novim pojmovima, najzaslunijim za radikalno iskorenjivanje
politeistike tolerantosti. Sve to je u Indiji nastalo bilo je autentino. Ona je dinovska akumulacija
kompleksnog kulturnog naslea. Njena svetlost obasjae Istonu i Jugoistonu Aziju. Veliki evropski
pesnik naslovie pesmu posveenu Buddhi: "Svetlost Azije".
Onoga koji je eljan susretanja sa univerzumima miljenja onaj koji ima iskustvo treba da upozori
na vanost redosleda susretanja. Prirodno je poi od prostijeg i ii ka sloenijem, zato treba poeti sa
svetim knjigama monoteista, s posebnim osvrtom na Stari zavet. U njemu je sve prosto i jasno da prostije i
jasnije ne moe biti. Velika metla malog semitskog duha poistila je obilje ideja i problem zavisnosti
oveka od univerzuma i smisla njegovog postojanja redukovala na odnos: JHWH - narod Izrailja: jedan
bog izabran od strane jednog naroda i jedan narod izabran od strane izabranog boga. Kako jedan
svemogui i svevidei bog ne moe biti lien odgovornosti za zlo, njemu je suprotstavljen drugi bog, bog
zla, Satana, ime je misaoni sistem velikog Arijca Zaratustre neoprostivo vulgarizovan. Za razliku od
Indijaca koji su rano spoznali sve spoznatljive istine spoznajui da ima istina koje nikada nee biti
spoznate, Semiti su bili uvereni da je njima bilo dato totalno spoznanje, mada su na sva pitanja za koja
nisu imali odgovore i na ona za koje nema odgovora odgovorili: "Tajni su putevi gospodnji!"
Semitska vera je vera bez pogovora. Umesto demokratskog politeistikog panteona, monoteizam je
na nebesa preslikao najogavniji ovozemaljski oblik vladavine jednog neprosveenog apsolutiste. Obinom
oveku doputeni su grenost, poslunost i pokornost, kako to, inae, biva u apsolutistikim sistemima.
Najgore su proli i najgorima se pokazali oni koji su svoj politeizam trampili za tui monoteizam. Religija
treba da oplemeni oveka, da od njega naini boga, monoteistike religije su istorijski krvoloci; one,
zapravo, i nisu religije, inae se papa ne bi izvinjavao, uz napomenu, razume se, da izvinjenje ne moe da
vai, jer se izvinjenjenjem ne menja duh bilo koje religije. Samo onaj neobaveteni po pitanju svoga i
tueg, nauman da sledi put svojih predaka od jue - za Srbe, na primer, to je kao kad se deset
stogodinjaka uhvati za ruke - samo taj moe, iz neznanja, da ostane monoteista.
Od 1028 rgvedskih himni, oko 220 posveeno je Agniju i Somi, veina ostalih drugim bogovima
panteona, no, ima nekoliko, rodno mesto filozofije, i jedna meu njima od 9 strofa, sa istim zavrnim
stihom: "Ko je bog kome treba da sluimo rtvom?" "Ko je prvi, taj koji je postao... da li je po svojoj
moi.... ili po ijoj je moi postao jedini vladar... po kome su uvreni mono nebo i zemlja... po kome
duh proima vasionske prostore... na koga obe vojske, kolebljive u duhu, pogled upiru...." itd.
Filozofska skepsa, mudrost i irina duha prvih riija, autora himni, ostae trajno obeleje indijske
misli i potedeti Indiju od sramne i opake monoteistike iskljuivosti. Neko e rei da nisu umeli, nisu
uspeli da izvre sintezu mnotva bogova u jednog. Da su o jednom znali pokazuje gornja i druge himne,
to se nisu za jednoga odluili dokaz je njihove mudrosti. Apsolut je jedno, jedan bog nije apsolut, Tamo
gde filozofija i religija idu zajedno,ako se sinteza izvri na filozofskom nivou, nepotrebna je na planu
bogova. Tamo gde nema filozofije, sinteza na planu bogova predstavlja jedino reenje. Tamo gde nema
filozofije i ne izvri se sinteza na planu bogova, pozajmi se tui, proglaen za jedinoga, pa se on raspadne
16
u trojstvo. Svaka filozofija mora da stigne do pojma apsoluta, ali tamo gde do njega stie sa zakanjenjem
od nekoliko milenijuma, ona i pozajmljena religija ne mogu da idu skupa. Rgvedski riiji i biblijski
proroci jesu intelektualci, no, niti su na istom intelektualnom nivou, niti im je snaga duha podjednaka.
Odkud toliko hrianskog uenja povodom "pojave" agresivnog mondijalizma? Zar on nije
nastavak starozavetne netrpeljivosti i hrianskog prozelitizma? Niti je nov, niti je po prvi
put na planeti - mondijalizam jeste monoteizam u najirem smislu rei.

Tv "dijalog" povodom najnovijeg mondualizma izmeu predstavnika

zabrinutog policentrinog i bezbrinog monocentrinog sveta

PITANJA koja bi trebalo da budu zbunjujua, jer odraavaju zabrinutost, postavlja policentrino -
nacentrirani predstavnik.
ODGOVORE daje monocentrino - nacentrirani predstavnik koji drnou tei da zabrinutost pretvori u
neopreznost.

PITANJE: Dobar dan! Kako ste?

ODGOVOR: "Good morning." Mnogo bolje nego vi! "Thank you."

PITANJE: ta mislite o mondijalizmu?

ODGOVOR: ta da mislim osim da se moe samo mondijalistiki misliti!

PITANJE: Zar ne mislite da je takvo miljenje jednostrano?

ODGOVOR: Varate se ako mislite da ima dvostranih i, nedaj boe, viestranih. Svako je jednostrano, pa,
prema tome, mondijalistiko; im bude "practicaly" postalo mondijalistiko, bie svestrano, mislim
svetski - svestrano, iz jednog centra na sve strane sveta, namenjeno celom svetu.

PITANJE: ta je cilj mondijalizma?

ODGOVOR: Pljaka i preraspodela plena u korist bogataa. Ne svih, razume se, zna se kojih. Zato me to
pitate? Pa mi nita nismo krili otkad smo se na planeti pojavili. Zna se ko je poeo prvi da pravi velike
pare, Rotildi, Rokfeleri i tako to, pa ko zna neka pravi, ko ne zna, nek'se besi!

PITANJE: Zar pljaka nije ponaanje koje smo pripisivali varvarima?

ODGOVOR: Samo mi njih ne spominjite! Upravo sam dobio zadatak da civilizujem varvare, mada sam sa
varvarstvom lino raistio im sam proitao prvi deo biblije, Adama Smita, Darvina i Marksov
kapitalizam. Varvari su oni koji ne znaju da prave pare i da upravljaju svetom. Marketing i menadering
uda ine, "don't they?" Mnogo sam itao, treba biti umereniji, posvetiti se ti-viu. Zahvaljujui njemu, mi
smo se, evo, sreli, to nam se putem knjiga nikada ne bi moglo dogoditi. Ah! Umalo da zaboravim na
internet; s njim se naprosto utapate u veliki, areni svet; ne znate vie ni ko ste ni ta ste, pravi
mondijalizam, zar ne? "Don't you?!!" Niste jo! Ma ta kaete! E, sad ste me naisto razoarali, takorei
od samog poetka! (Policentrini predstavnik uzvratio je "oduevljenjem" od samog poetka, pa je gadno
zasmrdelo na kozirjev sir i na opoziciono ove mleko)

PITANJE: ta initi sa demokratskom idejom vladavine veine nad manjinom?

ODGOVOR: Prvi put ujem! Odakle vam ta ideja? Ako je u pitanju nekakva antika bolest, ne treba
brinuti zbog recidiva. Javljaju se, javljaju, pa na kraju nestaju. Zauvek! Pazite!

PITANJE: Odakle crpite toliko samopouzdanje?

ODGOVOR: Iz mondijalistike ideologije, bolje rei doktrine ili, ako ba hoete, iz dogme, a ako neete,
moraete!
17
PITANJE: Hvala na obavetenju. Kako je ideologija nastala?
ODGOVOR: Prostim sabiranjem odabranih biblijskih ideja o grehu i kazni, o jednom bogu celog
oveanstva, sa iskljuivim pravom kanjavanja pomou tekovina nauno-tehniko-tehnolokog progresa,
"you know, I hope", sa podvuenim naglaskom na ubijanje, razaranje i unitavanje.

PITANJE: Da li se pri izboru greilo? ODGOVOR: Boe sauvaj! Mi smo nepogreivi jer smo
pragmatini. Pragmatizam je, znate i sami, na najvei doprinos religijsko -filozofskoj misli ovog bednog
oveanstva, bez nas, razume se, nadam se da ste razumeli, mada mi je reeno da dolazite iz nekakvog
antipragmatino-smotanog sveta.. Pragmatizam mobilie! Ko god nije mobilisan, ostao je demobilisan,
skrajnut izvan glavnih biznis -tokova i strujanja, praakajui se u pliaku i mutljagu nasleene barice. Mi
smo pozvani da izvrimo svetsku mobilizaciju, na daljinu, daljinskim i mobilnim. Dovoenje robova iz
Afrike nije popularno jo od ia Tomine kolibe. U meduvremenu, razvili smo "very good" nove metode.
Poinjemo sa isporukama oruja i stvaranjem haosa, zavrimo sa ulaganjem kapitala i izvlaenjem profita.
"That's all!"

PITANJE: Oseate li griu savesti pred bogom, istorijom i oveanstvom, jer su vas pragmatizam i
protestantizam (i jo kojeta na "p" ) odveli u kolonijalizam?
ODGOVOR: "Not at all!" Pa znate, valjda, da re koju ste upotrebili potie od kolonijalne robe. Mi ne
traimo nita vie od kontrole svetskog trita, daljinski, bez boravka meu varvarima. Druenje sa
divljacima, crnci u dravi, i tako to, organizovani kriminal i drogiranje da bi sami sebe istrebili, sve to
kota, "could be very bad, you know, didn't you?"

PITANJE: Vi ste hrianin. Zar blaga vest ne upuuje na milosre i pratanje?

ODGOVOR: Kojeta! To je bila i ostala uteha za slabe! Zar niste uli za Niea? teta to taj nije nas bolje
poznavao, jer bi ibermena jo bolje formulisao. Njegovu teoriju, s posebnim osvrtom na Jehovu i na
Darvina, zduno koristimo prilikom kloniranja. Nema kod nas trte-mrte. Sve je nauno! I filozofski! I
bihevioristiki! Drugim reima, do bola i do daske humano! Ojaali smo, uei se kako se dolazi na vlast i
kako se osvaja svet od cara Konstantina i kralja Davida, od katolikih kraljeva i kraljice Ibi, od
hrianskih misionara i od papa lino. Mnogo ih je. Ne mogu svih da se setim, ali znam da su vrlo
informativni, kau "ta" i kau "kako". Veina je proglaena za svece, mada mi ne pucamo tako daleko.
Naalost, osea se trina nestaica kontinenata za osvajanje (ujem da je kod nekih u pitanju eer i
zejtin), resursi su iscrpivi, mi mnogo troimo, pa smo hteli-ne hteli kaubojskog konja morali zaokrenuti
unatrake. Ispred konja ide si-en-en da svet upozori na na mondijalisdki stav: manipulie, izmanipulie
pa zezne, a ako ne izmanipulie, bombarduje. Ako ste, kojim sluajem, srpskog porekla: "did you make
up your mind? A?" ("I don't mind do you mind", vajka se preneraeni predstavnik i baca diskretan pogled
na improvizovani upitnik. Prisea se da je imao neto vrlo vano da pita. Setio se!)

PITANJE: ta mislite o onom delu sveta koji sebe naziva pravoslavnim hrianima?
ODGOVOR: Mislite na one to su donedavno dizali sopstvene svetinje u vazduh? Prava kornjaa, verujte,
eto vam moje metafore. Vekovima dri glavu u oklopu i gubi vreme. Izgubili su silno vreme i pogotovo
"last century". U oklopu sanjaju kako da prou kroz iglene ui u carstvo nebesko. Istorijske promaaje
pravdaju irinom due. Kojeta! Hrianski i, uopte, istonjaki misticizam! Mogli su biti dvostruki
kornjain oklop, tit Istoka prema Zapadu i tit - prepreka naem drangnahostenu. Da je nama onolika
zemlja jo jedanput, onoliki resursi i onakav geografski poloaj, videlo bi se jo jedanput la mi umemo.
Druga Amerika, Evroazijska Amerika, spojena Amerika, Amerika oko celog globa, ceo svet Amerika. Zato
smo izazvali naprsline na oklopu bez zrna baruta, verujte, samo "money, money". Hristocentrizam za
centriranje sveta, usput izraavajui zabrinutost, bez sile, nema anse! "Third Rome", ha, ha!

18
PITANJE: Mislite li da e ii lako sa zatiranjem religija. One su najstarije drutvene institucije irom
planete?
ODGOVOR: "Don't worry!", to je najlake. Izazvaemo ratove izmeu religija i time iscrpsti ionako
drevnou istroene Azijate. to se iskustva tie, tu smo nenadmani. Zamislite samo vie silom nego
milom metode irenja hrianstva, pa cilj opravdava sredstvo, samo ako je sredstvo efikasno, pa papsko
iskustvo, sve isti modijalizam i humanistika renesansa. Zasad se sluimo najmlaim i najfanatinijim
islamom. Izvanredno su talentovani za terorizam, mada i sa njima imamo nekih problema. Nikako da
izmirimo zakonitu Saru i robinjicu Agaru. to se nae duhovne snage tie, mi nju crpemo iz naeg
skorojevistva. Nismo optereeni onim to se drugima u istoriji dogaalo. Naa istorija je poela u apsani,
zato toliko insistiramo na naoj slobodi i bezbednosti, da nas svet ne bi opet pohapsio. Likove
slobodarskih deklaratora iskesali smo u steni. Vei su od mnogoboakih idola i od faraona Ramzesa,
mada smo u proseku manje pismeni od prosenog Egipanina, pa se njihova i naa idolatrija ne mogu
tretirati kao posledice iste vrste primitivizma. Ukinuemo mondijalizmom sva sveta mesta, osim svete
stene sa naim svetim predsednicima, zbog profita od turizma i od hadiluka.

PITANJE: Da li je mondijalizam zaista nova ideja, spasonosna za spas oveanstva?

ODGOVOR: Pa, vidite, on je, na neki nain, proireni monoteizam, ne mislim duhovno, nego teritorijalno,
ono o emu je hrianstvo od nastanka sanjalo, pa e mu se san onako usput, uz ameriki, konano
ostvariti. Jedan bog, bez problematinih vernika. to se ideja tie, nae je miljenje da je mnogo bolje biti
bezidejan, umesto sebe zaluivati obiljem ideja. Ono oveka ini neodlunim. Moda je duh sa idejama
bogatiji, mada, koliko ja mogu da vidim, i nama i veini sveta stalo je do neprofitabilnih ideja koliko do
lanjskog snega. Mi smo sa malo duha i nekoliko triavih ideja kreirali neto malo vrlo propulzivne
kulture. Zar ne vidite da se ona munjevito rairila irom planete? Prilepiva je, poput side!

PITANJE: Kako nameravate da prevaziete otpore koji e nastati od dubokih razlika u kulturnom nasleu?
ODGOVOR: Mi ne ronimo u dubine, osim ako su u pitanju nafta i antiki upovi. Mi smo vie za pliak i
silu. Uzmite na primer, Indijance. Morali smo ih ubijati. Ne moe se tek tako i besplatno
dospeti u hrianski svet odabranih. to Hristos u Kusku lii na Indijanca, nije nita drugo do potvrda nae
verske i rasne tolerantnosti. Uostalom, te rulje crvenih i crnih ne bi ni bile vredne spomena da nisu dale
sjajan povod za snimanje besmrtnih filmova. Setite se samo Skarlet O'Hara, pa Don Vejn. Ja, lino,
preferiram Vejna i Divlji Zapad, mada sam po prirodi pitom poput dravnog sekretara. ali, suprotnosti se
privlae; ta se tu moe, osim ukidanja suprotnosti unitavanjem, a mene i sekretara odlikovati
Nobelovom nagradom za mir i ljudska prava.

PITANJE: Po mome miljenju i pod uslovom da u vaem drutvu smem da mislim trebalo bi biti oprezan
sa Azijom. U pitanju su najstarije i najstrpljivije kulture?
ODGOVOR: Tano ste uoili, samo se smekaju, pa ovek nikad ne zna ta mu misle. Smekanje, a
ovamo... tek, iz ista mira! Ali, mi se ne trudimo da upoznamo njihove zamumuljene i zakukuljene
kulture. Verujte, poznavanjem vas mogu najpre zbuniti, a zatim pridobiti. Imaju neku neprozirnu harizmu,
koju mi, istaknuto prozirni, preziremo. U toku je kompjuterska simulacija po novom i tajnom metodu.
"You know", dosad ste mogli neto da maksimizirate samo ako ste prethodno neto drugo minimizirali.
Prokletstvo zatvorenih sistema! Zato smo se jo vie zatvorili da bi druge to vie otvorili. Logiku smo
prevazili neloginim metodama. Maksimiziramo nau dobit i tue gubitke, odjedanput. ta kaete? A!
Jo kad biste znali ko rukovodi simulacijama i optimizacijama, sve sam simulant do simulanta, ne biste ni
za trenutak posunmjali u uspeh, odmah biste se predali, bolje rei, prema nama otvorili! "Great!" A! ta
kaete? "How do you do?" (More, nabijem ti ga u do... do... pe, opsova svestrano obrazovani predstavnik.)
ODGOVOR policentrinog: Vie "grave" nego "great".
NASTAVAK monocentrinog: to god mi drugom radimo sve je "very grave" vodi pravo u "grave".
Uostalom, ja sam vas, reda radi, pitao. Mi se ne bavimo tuim odgovorima na naa pitanja.

19
PITANJE: Kako zamiljate novi svet posle pobede mondijalizma? -postavi predstavnik poslednje i kljuno
pitanje.
ODGOVOR: ta ja imam da zamiljam kad je sve ve smiljeno. Bie to pravi raj na zemlji, verujte.
Antologijsko delo Holivuda, biblija uivo. Nema razlika, nema sporenja zbog razlika, kraj istorije, emu
filozofija, vena moderna, bez prefiksa i sufiksa. Posredovani um posredovaemo mnogostruko, ako treba
pet puta, deset puta, iks - na - en - puta, svemona informatika u rukama monika! Da li je ikada na planeti
bilo toliko pozitivnosti na gomili. Smiriemo mi razigrani ljudski um, nemilo prebijanje izmedu nemila i
nedraga, sve e njemu biti jasno, milo em drago. Videete! Bili ivi (to je malo tee), pa videli (ko
preivi).

PITANJE: Kako ete znati da ste u tome uspeli? - ne izdra predstavnik.

ODGOVOR: Upravo je u realizaciji grandiozni projekat jo grandioznijeg encefalografa. Svakoj svesti
bie nesvesno dostupan pristup na sveoptu svest. Znaemo da smo uspeli kad se na ekranu dina, umesto
gore - dole i levo - desno batrganja, bude pojavila idealna prava linija. Zar jednakost i pravda nisu
iskonska enja oveanstva. E, pa, eleli ste, sluajte. Budite posluni. Imate li neto protiv?
ODGOVOR policentrinog: Imao bih, ali nisam siguran da ete shvatiti!
NASTAVAK monocentrinog: Ja nisam tu gde jesam da bih shvatao. Imate li jo neko glupo pitanje?
ODGOVOR policentrinog : Nemam, hvala!
POZIV monocentrinog: Doite nam opet u projekat mondijalizma. Bie novih reenja. Naumni smo da
mondijalizam proirimo na univerzum, ako treba, ratom protiv zvezda.
ODGOVOR policentrinog: Neka, hvala - ree, pokupi trake sa najnovijim otkrovenjem i ode, da se vie
nikad ne vrati.
UTIVOST monocentrinog: Stvamo, nema na emu - ree, ne mislei tako, i ode na sastanak sa
sekretarom, pa s njom na modnu reviju kusih i razvrcanih modela bogato ukraenih simbolinim
broevima.

Interviju je zabeleio zavidan uspeh i naiao na irok odjek u svetskoj javnosti. Zabeleena je
izvesna zabrinutost izvesnih i izvesno repliciranje neizvesnih, mada se nita ozbiljnije nije dogodilo. Sve
je ostalo po starom, samo malo neozbiljnije i jo opasnije.

agra agrar

I. agram - vrh, poetak, vrednost. cilj, mnotvo. Suneva amplituda i dr.

agra - gah (sl) - voda
agra - g (sl) - voda (zato to uvek "gura" napred)
P. agra - prvi, glavni, najbolji

Agra je naziv grada sa sanskrtskim imenom koji je neko vreme bio prestonica porobljivaa Indije,
Mogula, potomaka Dingis-Hana. Na obali reke Jamune, nedaleko od Crvene tvrdave, njihovog utvrenog
dvora, podignut je slavni Tad Mahal, spomenik jednoj ljubavi i svedok vie velikih zverstava. Po
originalnosti, on nije neto impresivno - to bi rekao Haksli: kutija upakovana u mermer, sa etiri minareta
- ali, po raskoi i po uspomenama, gotovo da je nedostian: spolja beli mermer, unutra intarzija u mermeru
od raznobojnog dragog i poludragog kamenja, pogotovo na sarkofazima, Iz tvrave i Tada odnosili su
kako je ko stigao, najvie Englezi; plen je uredno obeleen i sloen u Albert-hol muzeju.
Izvori kau da je izgradnja trajala 16 godina i da je u njoj uestvovalo 20 000 radnika. Graevine i
vrtove projektovali su i nadzor gradnje vrili slavni graditelji onoga vremena: Iranci, jedan Venecijanac i
jedan Francuz, Avgustin od Bordoa, kome je Dahangir dodelio titulu: "Izumitelj umetnosti". Sve su tajne
tadmahalskog kompleksa manje-vie razjanjene, osim jedne: levo od mauzoleja, spomenika ljubavi,

20
nalazi se duga i niska pravougaona damija, s desne strane, simetrije radi, ista takva zgrada koja nikad
niem nije sluila.
Spomenik ljubavi: Mumtaz Mahal, "Izabranica harema", bila je poreklom Persijanka, roaka ah
- Dahangirove ene - pesnikinje, i odabranica srca ah - Dahana, "Kralja sveta", pa je ovaj srce leio
gradei jedan od najskupljih monumenata sveta, na teret i na raun "bezbonih" podanika, mauzolej za
ljubljenu i sebe, poto bude umro, radi "venog sjedinjenja u smrti". Nameravao je da naspram Tad
Mahala, na drugoj obali reke, izgradi repliku od crnog mermera, ali, istorija i smrt nisu namerama ile
naruku.
Spomenik zloina: ah Dahan je nasilno svrgao sa prestola oca Dahangira, u emu su mu
zduno pomagali Mumtaz i njena porodica, da bi njega, takoe, nasilno svrgao sa vlasti sin Aurangzeb,
fanatini islamac, najgori vladar dinastije, koji je, uzgred budi reeno, najvie doprineo raspadanju
Mogulske imperije. Oca je zatvorio u raskoni paviljon jedne od palata u sastavu Crvene tvrave, odakle
nije makao osam godina, sve do svoje smrti, s jedinom povlasticom da moe, uzdiui, kroz prozore
paviljona da uiva u svome delu.Tajnu graevine desno od mauzoleja nedavno su rasvetlili indijski
arheolozi. Unutar temelja muslimanskih graevina pronaeno je na stotine nabacanih kipova indijskih
bogova, ponajvie ivinih. Utvreno je da se muslimanske graevine oslanjaju na temelje hinduistikog
hrama. Sruen je hram jednog boga "bezbonika", da bi se na njegovim temeljima izgradio hram jednoj
eni, ljubavnici i polilikom istomiljeniku. I pored razliitih osnivaa i doktrinarnih razlika, islam i
hrianstvo imaju zajedniku sklonost unitavanja svega to je tue. Zna se, na primer, da se sveti Nikola
"odlikovao" organizovanim ruenjem antikih hramova to je, mora se priznati, nedolino ponaanje za
jednog sveca, tim pre to je morao znati "da su i paganski hramovi podignuti po volji njegovoga boga
jedinoga, a zato je volja bila takva, ostaje tajna".
Ako smem sanskrtom da interpretiram ime Da-han-gir i Da-han, to nije nerazumno jer su se u
superiornu indijsku kulturu asimilirali svi osvajai, prvo ime znai: "roen-da-ubija-da-bi-stigao-na-vrh",
kod drugog imena sve je isto, osim to nema vrha.
Uivanje u skakutanju veverica po ureenom vrtu jedino je zadovoljstvo koje posetiocu nudi ovo
morbidno mesto. Ima oseanja jaih od estetskih. Nema Starog Grka koji bi bio impresioniran
hrianskom crkvom podignutom povrh nekog hrama posveenog Apolonu i Atini, niti Srbina koji bi se
mogao diviti arhitektonici i raskoi damije podignute na temeljima Graanice. U Ajodhji se esto
deavaju sukobi izmeu hinduista i muslimana jer je damija podignuta na temeljima Raminog hrama. I
podcenjeni hinduista nauio je od precenjenih monoteista kako se postaje netolerantan.
Bie da su Latini imali u vidu sanskrtske prioritete kad su njivi dali naziv: ager i poljoprivredi
naziv: agrikultura. Istorijskim i sveoptim "razvojem", stvari su se izmenile na tetu nekada najcenjenije
profesije. Zato je to tako, treba pitati nekog ministra za poljoprivredu, koji je ve izvrio "zaokret prema
agraru". Prvenstvo da budu pitani imaju oni koji kad god govore o svom resoru ili o zanimaciji irokih
seljakih masa uvek upotrebljavaju re: agrar, a kad govore o seljacima, umesto rei agrikole, uvek koriste
recidiv prolosti, sloenicu: poljoprivredni proizvoai.

adah adija
adira igra

G. ad, adati (dg) - pobudivati, terati, goniti, pokretati. voziti, upravljati, biti eljan pobuivanja, baciti,
odbaciti
I. adah - pobuiva, podstica, pokreta, voa, tera, goni, Agni, Brahma, Vinu, iva, bog ljubavi
Kama, Sunce, jarac
ad - pramaterija, maja, iluzija
adirah - trkalite, borilite, dvorite, telo, uvar, vetar
adanam - podsticanje
adanah - pustinja (bez ljudi), beznaajna osoba, nitarija od oveka
adanjam - neto vrlo neprijatno za oveka kao, na primer, zemljotres
21
adira - adhi - rada (sl) - "neumoran vladalac", smrt
P. ada - neroen, nestvoren, vean
adira - brz, hitar, okretan
adanja (tpb) - neprikladan da bude roen, neprikladan za oveanstvo

Porodica rei navodi na brojne asocijacije. Najpre, od nje potiu grke rei: agon, agonizam,
antagonizam, pa, bogme, i agonija. Zbog agona - takmienja, pod motivacijom: "u zdravom telu zdrav
duh", organizovane su olimpijade iji je razvoj dostigao neviene razmere, budui da se svakodnevno
odravaju po najzaputenijim palankama. O kupu kupova i kupu kupa kupova i da ne govorimo. Sve to
postane masovno postane vulgarno i vrlo profitabilno. Pokazalo se da takmienja ne opravdavaju u
potpunosti starogrku motivaciju jer je ovek sklon vitoperenju velikih ideja, pa imamo pojave da se
drogiranjem tela i lairanjem "natjecanja" pokvare i telo i duh, ali se inkasiraju velike pare. Pitam se, ta bi
ostalo od ove starogrke navade da su "natjecanja" besplatna? Osim dece u kolskom dvoritu, za vreme
odmora i na poljanetu, u slobodnim asovima, teko da bi se iko bavio pikanjem lopte.
Lopta je simbol savrenstva i univerzum u malom, pa ima neeg opasno dubokog i plitko
istraenog u poigravanju loptom i nadigravanju protivnika dotinim predmetom. Da su moje slutnje
opravdane, dokazuje sveopte prelivanje agona u sve sfere ivota, sveopti antagonizam, sa likovanjem
pobednika i agonijom pobeenih. Na Zapadu vai samo jedna mantra: "Ko nije pobednik, nije ovek,
gubitnike treba, kao stoku, pobiti".
Sanskrtske rei, meutim, izazivaju neto sloenije asocijacije: da bi se svet pojavio, bilo je
potrebno da neko neto pobudi; neto je pramaterija - izvor buduih zamajavanja; duh je taj koji pobuuje,
i ako ga zamislimo u ljudskom obliju, onda to mogu biti bogovi: Brahma, iva, Vinu i nmogi drugi.
Niko ne moe znati ko bi mogao biti taj prvi, stoga mudri dopuste da ih moe biti mnogo, dok se nemudri
odlue za jednog. Najvei podsticatelj i izaziva maje, nesumnjivo je bog ljubavi Kama, to ne znai da ga
treba iskljuiti iz panteona, naprotiv! Ipak je glavni pokreta bio i ostao Agni sa rtvenim jarcem. Da li je
od sanskrtskog jarca: adah izveden grki: aigos, takoe jarac, trebalo bi da je oigledno, no, da li je grko
hagio - sveto, pripisano istaknutim hrianima i hriankama, sa hagiografijama - ui izbor injenica iz
biografije, koje jesu za priu, propraenih udesima, izvedeno od Agnijevog rtvenog jarca, nije ba
sigurno, mada je vrlo verovatno. Crkve su graene preko sruenih antikih rtvenika i hramova, namerno -
lukavo politikantstvo apostolske zajednice, da bi pagani bili privueni iskonskom svetou mesta i na
njemu, prevoenjem u hrianstvo, bili oduhovljeni, jer je hrianstvo ista duhovnost, nehriani su ista
materija, materijalni predmeti. Tu e biti poueni da im je predak Avram, ne Adam, nego Avram, otac
mnogih naroda ili Izrailj, veliki borac s bogom! U Siriji postoji mesto Malula, sa crkvom iz IV v., u kojoj
se uva stari rtvenik sa rupom na mermernoj ploi za oticanje krvi rtvene ivotinje, na kome stoji
jevanjelje iz koga svetenik ita za vreme slube boje. Lep i redak primer ouvanja kontinuiteta.
to se semitskog rtvenog jarca tie, on mi lii na: agha -marsanah, mantru iz sledee porodice
rei,olienu u jarcu. Mantrom se u Indiji slui pojedinac, dok je semitski jarac nosa kolektivnog greha,
pa, jednog dana, moe dobro doi Nato - paktu. Oigledno je, takoe, da je podsticanje posao voe, uz
upozorenje da mu nepanjom i neupuenou u predhodni TV dijalog, ljubljeni i podsticani narod lako
moe postati rtveni jarac. Ako su u pitanju Srbi koji malo imaju pojma o modalitetima kohezije
kolektiviteta, pa svako mora imati svog rtvenog jarca, u kritinom trenutku moe doi do kritine
nestaice ovih ivotinja, te nije na odmet ministru skrenuti panju na blagovremeni zaokret agrara prema
kozarstvu.
Iz gornje porodice rei raa se i asocijacija: adija - ciljna grupa sa ciljem da stigne u carstvo
nebesko i da se domogne venosti, pa koristi sve modalitete sakupljanja potrebnih zasluga, meu kojima
adiluk zauzima vrlo istaknuto mesto. Sva srea da sveta zemlja nije daleko i da nije velika. Sanskrtom se,
kao to vidimo, bistre i povezuju mnogi pojmovi za koje bi se na prvi i pogrean pogled moglo rei da
nemaju nikakve meusobne veze, kao na primer agon i agonija, Agni i rtva, sa izbeglicama, sveto i
obesveeno, adija i adiluk, sa pustinjskim podvinitvom, voe i rtveni jarci, ukazivanje na zemljotrese
(imanentne ljudskom umu) razliitih intenziteta, zavisno od uma; vokabular se koristi u emisijama RB:
22
vreme sporta i razonode i o religiji, veri, crkvi kao i prilikom pounog iskuavanja preko okruglih stolova
RTS-a i drugih rado gledanih i loe shvaenih vizuelnih medija. Nije sporno, takode, da adija nije
autentina hrianska, i jo manje islamska izmiljotina, u RVK zvezdicom obeleena. Ovde spadaju i
druge srpske rei, kao na primer: egar, igra, io, ila, darati i sl. Nema monijeg jezika od sanskrta.
Grki i latinski spadaju u dobre uenike; meu ostalima ima mnogo zaboravnih ponavljaa i
improvizatora; srpski jezik je najbolji sanskrtski uenik, mada, naalost.on toga nije svestan. Izbili su mu
iz renika Vasitu, Bhrgua, Angirasa, Agnija, Bhagu,Vinua i u renik zabili Avrama, Isaka, Jakova,
Jeremiju i druge, njima sline i nepotrebne, tue imenice.

agh, aghajati greiti

agham greh

G. agh, aghajati - ii u pogrenom pravcu, greiti

I. agham - zlo, pogreka, greh, neistoa, bol, patnja
agha - maranah (sl) - jedna od rgvedskih kratkih himni kojom se "ponitavaju" grehovi, jo uvek u
upotrebi kao dnevna molitva
agha - hrah (sl) - razbojnik
agha - ajuh (sl) - zlonamernik, onaj koji ima nameru da ugrozi, da povredi

Da je aghahrah = aghjuh, odnosno da je razbojnik onaj koji ima nameru da ugrozi i da povredi,
uverili smo se na sopstvenom iskustvu. Aghamaranah bukvalno prevedeno znai: "izmarirati greh, kao
to se "marne" pas. Malo je tee kad vojska razbojnika umarira u neiju zenilju pa je ne mogu
izmarirati ni mantra, ni rtveni jarac, ni adiluk, ni moleban. Tada se moraju itati Bhagavad gita i Gorski
vijenac, jer se nije blagovremeno itala Kautiljina Artiaastra.

a, aati aiti se
aanam aenje

G. a, aati - kriviti, iskriviti, nagnuti, kovrdati, lutati, tumarati, skrenuti s puta, izgubiti se, bulazniti
I. aanam - savijanje, kovrdanje
F. aita (tpp) - savijen, iskrivljen, kovrdav, izvitoperen, lukav

Aenje je ljupko - lukav nain za postizanje neega to se, inae, ne bi moglo lako postii.

adah ili agiras aneo

G. ad, anakti - nauljiti, ukrasiti, slaviti, izazivati pojavu neega, blistati, razjasniti
I. adanam - ulepavanje, magina mast
adah - poiljac, glasnik, zapovednik
adas - ime jedne od nebeskih reka
adithah i adinuh (m) - "vrlo sjajan", Sunce
andalih (m) - aka uz aku, kao kad se prosi, podignute u visinu ela u znak potovanja, pozdrava ili
zaklinjanja
P. adasa - ispravan, poten, istinit, brz, trenutan, privlaan
ada - sjana (sl) - onaj koji se kree pravim putem, pouzdan

Angiras - roen iz brahminih usta, autor himni u 9. knjizi Rg-vede, otac Agnija, jedan od sedam
mudraca prve manvantare; u astronomiji planeta Jupiter i jedna od zvezda Velikog medveda;
njegovi potomci su bia svetlosti; po himnama Atharva vede Angiras je osoba koja, u cilju zatite rtvenog
obreda, izgovara magijske izreke iz Atharva vede.
23
 Autor sanskrtskto - engleskog renika izvodi poreklo grkih rei: aggelos i aggapos od Angirasa.
Vujaklija izvodi anela od latinskog: angelus. Angelus, oigledno, potie od adah, pa se i ovde, kao u
mnogim drugim sluajevima, srpskim jezikom grke i latinske rei fonetski tako moduliraju da su blie
sanskrtu.

auna unuk, unuka

G. a, anajati - razviti, proizvoditi; s preflksom anu, pridev: anva,

anvan, an - onaj, ono, ona, koji sledi pravac drugog, prati, nastavlja; anui - (Lokativ, ind) - iza, posle
I. ankam - rasa, porodica
P. anna - onaj koji dolazi posle, sukcesivan
anna - garbha (sl) - roen u sukcesiji, po redu

Bilo bi interesantno uti egzegetsko objanjenje falsifikovanja rodovskog stabla Srba, na

primer, gde se umesto prave unucima podmee loza tuih predaka, kao da su unuci tikve bez korena. Oni
koji misle da je presecanjem stari koren uniten, varaju se. Za njih je srpski entitet neprozirna pojava,
mada se i oni sami slue srpskim jezikom.

ata komija

P. ata - oni koji ive jedan pokraj drugoga (pridev nastao od prefiksa: anu - blizu, pored, i glagola: vas,
vasati - stanovati)

a, aati lutati

G. a, aati - lutati, tumarati

I. aaa - lutanje, tumaranje
a, aate atakovati
G. a, aate - prevazilaziti, prevriti meru, ubiti i, kad glagol promeni vrstu:
aaja, aajati - prezirati i
a, ajate - biti diktatorski arogantan
I. a - arogantno ponasanje
aah - osmatranica, trg, pijaca, prevrivanje mere
aa - patjah (sl) - gospodari trita
aa - hasitam (sl) - glasan smeh, njisak konja

Moe se, dakle, nainiti sanskrtska reenica prikladna za opis "vrlog novog sveta":

"aapatjah ajatena sah aahasantah aante"-

"gospodari trita sa arogantnim diktatorom konjski njitei atakuju.

Svi relevantni za pravljenje savremene istorije obuhvaeni su gornjom porodicom rei. Njome je u
starini bila najavljena glavna odlika novog doba: vladavina trita, sa svodenjem oveka na robu. Krajnje
nepravinom raspodelom moi i mogunosti izmedu rtava i agresora bavili su se mnogi veliki umovi, no
niko problem nije bolje reio od hrianske religije. tavie, ona je isti biheviorizam, jer kae kako se u
ulozi rtve treba ponaati: iz dubine due voleti i pratati agresoru, stalno apuui: "neka bude volja tvoja
jako e na nebu i na zemlji." to je volja takva kakva je kriva je ena, inicijator praroditeljskog greha i
zaetnik istorije, u kojoj su uloge izmenjene.
Agresiju uzrokuje neduni muki rod, posledice agresije trpe grene ene i neduna deca. Primivi
poneto od duha svetoga i povie od JHWH - naravi, muki rod je okitio istoriju i bogomolje "svetlim"
24
likovima agresivnih boraca za veru i za teritorije. Jedinog predstavnika ena, bogomater, ne raunam jer
ona predstavlja imaginarni, bezgreno zainjui enski rod.
Svi bogovi, pa i onaj "jedini i pravi", trae rtve, mada se kod jedinoga uoava izvesna
nedoslednost: najpre se odrekao ljudskih rtava, zamenivi Avramovog Isaka ovnom, da bi ubrzo samome
sebi prineo na rtvu sina svoga jedinorodnoga. Kult rtvovanja ne prestaje, menja se samo rtva.
Antropocentrina religija ostaje dosledna, pa antroposa stavlja na rtvenik, kao to se inilo u starijim
religijama. Zamena rtvenika simbolom, krstom, nema znaaja. U Hristu se prepoznaje vedski Purua.
Drugi monoteisti ostali su pri primitivnom strahu od boje volje. Kod njih nema mudre: "Ne boj se!"
Egzegetskim reenjem eshatolokih problema hrianinu je objanjeno da je neizmerna ljubav
boja prema stvorenjima glavni uzrok pravednikovih stradanja i obeava mu se carstvo nebesko, tim pre i
utoliko blie do boga, ukoliko, umesto jarca, sam sebe valjano i voljno prinese na rtvu. Treba bogu biti
zahvalan zbog postojanja agresora jer oni su, na neki nain, operatori boje volje, instrumenti u njegovim
rukama. Oni, dodue, ne znaju ta rade, ali je zato tu egzegeta koji zna da oni rade u korist venog ivota
rtve. Ovako ponaajui se, rtva, i bez monumentalnih zadubina, stie u carstvo nebesko, usput dajui
obian doprinos optem razvoju neobine duhovnosti.
Dajem svoj doprinos egzegetici: ivot na zemlji nije nita drugo doli selekciono sito za odbir
pravednih poslunika; bog, koji je druge bogove, drutvo ravnopravnih, svrgao s vlasti i ljude isterao iz
raja, teko podnosi samou - on nije brahman -jedno bez drugoga; bez drugoga, on gubi smisao postojanja,
pa je samovoljom i vlastoljubljem uzrokovani lini problem reio povratkom poslunih pravednika u svoje
carstvo nebesko. Za svaki sluaj, rajske voke bie poseene i zmija vraena natrag, u okean, da se
ponavljanjem ne bi naruili "izvornost i originalnost" Starog zaveta. Jo se ne zna ta e biti sa
pravednicama, budui da su se ene i na nebu i na zemlji pokazale gorim od mukaraca. Upravo je u toku
okrugli sto neba, gde JHWH raspravlja sa strunjacima za kloniranje mogunost involuiranja enskog
roda zajedno sa pravednicama, u Adamova rebra.
Tako bog - logos funkcionie u zatvorenom krugu svoje samovolje, mada ima i drugih, loginijih
reenja. Ovo je bilo sa aspekta monoteizma, s posebnim osvrtom na hrianskog egzegetu.

add, addati dodati

G. add, addati - pridruiti, sastaviti, spojiti, dokazivati, rasuivati

I. addanam - tit, zatita

Odnosi se na govornike koji, podstaknuti diskusijom, imaju neto da dodaju u cilju "pojanjenja" i
zatite autora od sopstvenog dela.

ada-karaam kastracija

G. am, amati - ii prema nekom cilju, sluiti.

I. adam - jaja, monice, semen viril
brahma - ada (sl) - kosmiko jaje
ada-karsanam (sl) - kastracija

Kastracija vodi poreklo od: karanam, a ono od korena glagola: k, karati - skriti. Izbegavati
kastraciju znai ii u susret. sluiti ivotu. Ako engleska re: "aim" - cilj, potie od gornjeg korena, bie da
je Anglosas bombardujui ciljno i besciljno, krenuo protiv ivota. "Razvojem" engleskog jezika pomueni
su vokali, to ima za posledicu oteano razlikovanje "aim" i "I am". Nikakvo udo to je osnovni "aim"
postao "I".

atath / tath - ne tako / tako, ne/ da

25
P. atath - ne tako, jer je tatha - tako

Svet se deli na afirmatore: tath i negatore: atath. Uzdajmo se, mada ne verujem, da e autori
opte generativne gramatike proniknuti u najdublji sloj, to e rei u slog AUM, i otkriti nam zato je sa
ljudskim umom i jezikom tako, kako je. Dotad, jo jedna binarna jedinica moe korisno posluiti za
podsticanje ivahnosti konverzacije ili za totalno medusobno nerazumevanje.

atpa netrpeljiv
atpta nenatrpan

I. atptih (f) - nezasitljivost, nezajaljivost

P. atpa - nezadovoljen, nezajaljiv, nezadovoljavajueg stanja
atpta - nezasit

Rei su iz Rg vede. Nezasit je nezajaljiv: atpta - atpa. Nezajaljiva provalija generie

nezadovoljavajua stanja i ne da se niim zatrpati. Satja - juga je bila epoha duhovne gladi, kali - juga se
prepoznaje po nezajaljivoj gladi mani - mani - manijaka.

atharja, atharjati treperiti

athar oltar

G. at, atati - hodati bez prestanka, trati

atharja, atharjati (den) - treperiti
I. athar - oganj (zastareo naziv)
atharih (f) -plamen
atharv (m, osnova: atharvan) - prvije ustrojio oboavanje vatrom, somom i himnom. On je jedan od Pra-
da-pati-a, prapredak ljudi, Brahmin najstariji sin, prvi koji je znao i poduavao Brahma-vidju, nauk o
brahmanu. Autor je Atharva vede, zbirke magijskih izreka protiv bolesti i nevolja, identian sa Angirasom,
Agnijevim ocem. Njegovi potomci, Atharvnah stapaju se sa potomcima Angirasa i Bhrgua.
P. atharja i atharju - treperav, leprav, talasast, vijugav (kao plamen).

Ako je za sanskrt "athar" bio zastarela re, do kojih dubina see srpski jezik sa crkvenim oltarom i
sa polaganjem ivota na oltar otadbine. Dodue, oznaka je pozajmljena od latinskog: alta ara -visoki
rtvenik, mada je bolje, umesto baviti se pozajmicama, uoiti sveinu memorije starih i sklerotinost
mladih.
Atar ili hatar, u RVK obeleen zvezdicom, teritorija koja prirada odreenom naselju, takoe vodi
poreklo od gornjeg pojma jer ukazuje na vlasnitvo porodica u srodstvu - gotram, poteklih sa istog,
predakog ognjita. Nekada je oganj na rtveniku sluio za optenje sa silama univerzuma, to se, do
danas, ouvalo samo kod Zaratustrinih Parsa. U pravoslavnom hrianstvu, rtvenik sa ognjem pretvorio
se u pregradu za deobu prostora na: sacrum i profanum. Prvi je rezervisan za "atharvane", drugi za
vernike. "Atharvan" moe da stupi u profanum, jer on je na profano imun, vernik i pogotovo vernica, ne
sme da stupi u sacrum da ga ne bi profanisao. Umesto neba sa otvorenim vidicima, profanima se nudi
pregrada sa sliicama paradigmatinih linosti iz biblije, antropocentrizam u punom sjaju. Paljivim
posmatranjem profanih, da se uoiti porast imuniteta na sliice i na oltaru i na tv ekranu,to moe biti
dobar znak.

atjah at

G. ati, atjeti - proi pored, ii svojim putem, prei preko, napredovati

I. atjah - trkaki konj, bojni konj
26
 At je obeleen zvezdicom u RVK. Nije se uditi Vuku, nego nama. Od njega nas deli stopedeset
godina a mi i dalje bolje znamo turski od sanskrta.

ad, atti jesti

G. ad, atti -jesti

I. adanam-jedenje, hrana
P. adanja (tpb) - ono to se moe, to treba jesti

Rei ove i prethodnih porodica rei koriene su u Rg vedi.

adhara donji
adharam odgovor

I. adhar - donji region, nadir (suprotno zenitu)

adharam - odgovor, donji deo, enski polni organ
P. adhara - nii, donji, nizak, podmukao

Evo nekoliko sloenica:

adhara - svastikam - nadir

adhara - uttaram - nii i vii, gornji i donji, blii i dalji, raniji i kasniji, pitanje i odgovor
adhara - rani (f) - donji komad drveta za izazivanje vatre trenjem
adho - gamanam - opadanje, degeneracija
adho - dvram - anus (donje "dveri")
adha - upahsah = adhopahsah - seksualni odnos, ("upasivanje")

Ovo je tek mali izvod rei iz renika, da bi se pokazalo ta sve u sanskrtu moe biti dole, donje,
nie i gore, gornje, vie, mada je sve relativno, kao to odgovor moe biti adharam i uttaram.

adrih zdrobiti (kamenom)

I. adrih (m) - kamen, stena, planina, kamen za istiskivanje soka some

adhiva, adhivakti advokatisati

adhivakt advokat

G. adhiva, adhivakti - govoriti u korist drugog, advokatisati

I. adhivakt (m, osnova: adhivakt) - advokat, zatitnik, uteitelj
adhivaanam - titula, epitet

Pojmovi su iz Rg vede. Latini su zapamtili i podsetili nas da govoriti u ime drugog nije neko novo
umee.

anukaraam i anukrah karikatura

I. anukaraam - imitacija, podraavanje

anukrah - imitacija, slinost
anukart (m, osnova: anukart) - imitator, podraavalac, glumac, izvoa
27
 U Vujaklijinom reniku stoji da karikatura potie od italijanske rei: caricare - tovariti. Gornje
sanskrtske rei potiu od glagolskog korena: k - delati, initi, stvarati i prefiksa: anu - posle, prema, blie,
pokraj, pa bi: anukarah bilo: slediti neki uzor podraavanjem; u sluaju karikature, naglaavanjem
preteranog, preuveliavanjem.

antarjam anterija

I. antarjam - komad odee koji se nosi u sredini, izmeu gornje i donje odee
antaram - unutranjost, dua, srce, atman, intimnost, sadraj, vlasnitvo antram - utroba
antar - ikam (sl) - atmosfera (ono to se vidi izmedu neba i zemlje)
antar - tpah (sl) - unutranja toplota
antram - kdanam (sl) - kranje creva
P. antarja - unutranji
antare (ind) i antarena (ind) - meu, izmeu, s obzirom na, na raun, u korist.

uvi Srbina dok peva: "Svilen jelek, anterija i opanci, po tome se raspoznaju Srbijanci",
Rgvedanin bi mu rekao da je i jelek i anteriju i opanke na kljunie pozajmio od sanskrta. Srbin bi njega
velikoduno, sa vedskim smislom za gostoprimstvo, pozvao na rakiju i objasnio mu da su Srbi narod
najstariji, te da je sanskrt od srpskog pozajmio oznake za odevno-obuvne predmete. Zvezdicu, uz anteriju,
iz RVK preputam akademicima nadlenim za zvezdice.

anja ino, inoa

P. anja - drugi, razliit

eka - anja (sl) - jedan drugi
anja - da (sl) i anja - dt (sl) - roen u drugoj porodici, razliitog porekla
I. anja - samgamah (sl) - preljuba (sastanak sa tuom enom ili muem)
anja - udha (sl) - udata za drugog, tua ena

apatrap apatrapa

I. apatrap - plaljivost, stidljivost, zbunjenost, smetenost

Ovako se, nekada, srpskim jezikom oznaavala aljkava i nezrela osoba. Re se sve ree koristi,
zamenjena je pridevom "smotan", ali su trapavost i trapav preiveli.

apasja pasija, opus

I. apas (n) - rad, delovanje, dejstvovanje, ivot, pokret

apasja - aktivnost, delatnitvo
P. apas - delatan, vet

Pojmovi potiu od imenice: ap - delo, otud latinsko: opus, mada ap znai i voda. Pasionirano
delatnitvo, neumorno podraavanje vodenih brzaka, moe biti opasno ako se zaboravi da voda tee sa
viih na nie nivoe. Pasioniranost aparatima moe dovesti do zloupotrebe tekovina teenja nizbrdo od
strane nekog antropinog antropofobiste.

appa "antipapa"

28
P. appa - bezgrean, pun vrlina, jer su:
ppah - lo, zao ovek. nevaljalac, grenik, krvolona zver, vetac; i
ppam - nevolja, teta, porok, greh, krivica, kriminal

Nikakvo udo to je poten ovek "de rerum aturam" antipapista, mada su antipapski Anglosasi
pretvorili gornji latinski izraz u "race" - utakmicu, trku za profitom. Oni uvek neto izostave kao to su
izostavili padee iz gramatike, pa se ispomau predlozima kojih u sanskrtu gotovo da nema. Mnogi se
dive engleskom jeziku, medutim, ako se engleska reenica bukvalno prevede na srpski, dobie se slino
onome: "kude Ni, odkam Ni, sos Ni", nedopustivo iskvarena varijanta sanskrtsko - srpskog jezika.

apija vulva (u prevodu na srpski)

P. apija - tajan, skriven (u RV), vrlo lep (u Bhagavata purani)

Poto je stvar sloene prirode, moraju se u pomo pozvati neki pojmovi koji ne spadaju pod "a",
nego pod "p":

G. pih, pihajati - presovati, ugurati, utiskivati, iriti, razdeliti

I. piadam - trbuh, stomak

Bilo bi protivprirodno da Srbin zapamti anteriju i opanke a da zaboravi ono to mu je i od samog

ivota drae. "Naturalia non sunt turpia".

apua zaputen

P. apua - neishranjen, omraveo, obogaljen, nevaan

aprati bez protivnika

apratikarah kreator poverenja

P. aprati - onaj koji nema protivnike

aprati - karah (sl) - onaj koji ume da stvara poverenje (kredibilitet) Mudar se ponaa:

aprati jatna prva

bez protivljenja volji prirode
(onoj koja je prva)

Zao funkcionie kao"cvajtakter"

1.takt aprati manjja mnah

nesposobno za uoblieno (javno) mnjenje
pruanje otpora

2.takt aprati aparimita jodhin

bez protivnika neizmerno naoruani
p r i m e n j u j e s i l u.

apsu aps(?)
P. apsu - bez hrane

29
 aphala jalov

I. aphalatvm - jalovost, neplodnost

P. aphala -jalov, besplodan, uzaludan, lien mukosti

aphena bez pene

I. aphenam - opijum
P. aphena - bez pene, nepenuav

abhram oblak

I. abhram - oblak, kino vreme, oblak praine, cifra (u aritmetici)

P. abhra - prus (sl) - kia ("prti' ili "pljuti" iz oblaka)
abhram - liha (sl) - "onaj to lie oblake", visok, uzvien

abhrt bez brata

P. abhrt i abhrtka - onaj koji nema brata

am, amati zamahnuti

amah zamah

G. am, amati - uvrstiti, biti nasilan, opak, zao

I. amah - silina, estina, mo

Dokazi srodnosti: "Mahnu sabljom, odsee mu glavu" i: "Ama, nemoj!"

amarajata besmrtnost
amta besmrtan

I. amarajata -besmrtnost
amtam - svet besmrtnika, nebo, venost, napitak besmrtnosti
P. amta (tpp) - besmrtan

Nije se moglo bez bukanja doi do napitka besmrtnosti, jer se znalo da se on krije u mlenom
okeanu, kao to se maslac krije u mleku. Bogovi i demoni, podjednako eljni besmrtnosti, dogovorie se i
udruie, za bukalicu uzee kosmiku planinu Meru, zmiju Vasuki obmotae oko bukalice, pa se svojski
posla prihvatie, prvi vukui za rep, drugi za vrat stoglavo i neizmemo kreativno udovite. Brinui se vie
za Zemlju no za amtam, Vinu se, u obliju dinovske kornjae, dobrovoljno poturio ispod bualice. Iz
praiskona izvire i dobro i zlo pa se na samom poetku bukanja pojavio otrov, dovoljan da otruje itav
svet. Brinui se vie za svet no za samog sebe, iva popi otrov od ega mu grlo osta modre boje, pa dobi
jo jedno ime: Plavogrli ili Nilakahah. Daljim bukanjem izbukane su sledee dragocenosti:
Surabhih - arobna krava, majka i hraniteljica ivih bia, Airvatah -beli slon, na kome Indra jae meu
oblacima dok baca gromove, Sarasvat sa vinom - boginja govora i muzike, Pridtah - rajsko drvo,
andrah - Mesec u obliku srpa, njega stavie ivi u kosu, Lakm na rascvetanom lotosu - boginja lepote i
napretka, nju dadoe Vinuu za enu, Kaustubhah - arobni dragulj, privrstie ga za Vinuove grudi,
arobni konj Uaih ravasah, dugouhi lepotan, dadoe ga bogu Sunca za zapregu i na kraju Dhanvantarih
- lekar bogova i izumitelj Ajur vede, sa upom amrte u rukama.

30
 Demoni zgrabie up i dadoe se u bekstvo i da ne bee Vinua, koji se pretvorio u nebesku
lepoticu Mohini, pomerio pamet poudnih demona i oteo im up, nebom bi vladali smrtni bogovi i
zemljom besmrtni demoni. Na svu sreu, sve se zavrilo dobro, da bolje ne moe biti. Prilikom prelaska iz
ruke u ruku, iz upa se prolilo nekoliko kapi amrte, tu i tamo, po zemlji gde se i danas okuplja mnotvo
hodoasnika prilikom svetkovine Kmbha - mel, "Praznik upa". Tako je svake godine u drevnom gradu
Prajagu, na uu Jamune u Gangu, kome su vrsni monoteisti, muslimanski osvajai, promenili ime u
"Alahov grad" - Alahabad.
U svakom indijskom muzeju sakupljene su kolekcije dela skulptora naivaca. Nieg lepeg i
iskrenijeg u umetnosti nema, nego kad narod najpre mit ispria reima pa ga prepria skulpturom, koja se
vie ne da opisati reima nego se mora videti. Tako je i sa "Bukanjem okeana".

ambarja, ambarjati ambar

ambar ambra

G. ambarja, ambarjati (den) - sakupljati, okupljati, nagomilavati

I. ambaram - obim, kompas, susedstvo
ambar - odelo, nebo, parfem (ambra)

Sloenice:

ambara - d - "ono to daje odeu", pamuk

ambara - dhikr (m) - superirintendant za garderobu na dvoru
ambara - ntah - rub odee, horizont

Ambar i ambra dobili su zvezdice u RVK.

ambhah ambis

I. ambhah (n) - nebeske vode

ambuh - voda
ambhas (N du) nebo i zemlja
ambu-da (sl) - "roen u vodi", lotos
ambu - da (sl) - "davalac vode", oblak
ambu - taskara (sl) - "kradljivac vode", Sunce

aj, ajate ajde

G. aj, ajate - ii (od korena "aj" iz RV nastao je, kasnije, koren "i" - ii)
I. ajah - hod, odlazak i povratak goveda, kretanje nadesno u ahu, kocka
ajanam - hodanje, put, putovanje, Suneva putanja, napredak;
Rma - ajanam = Rmjanam, znai: "Ramino putovanje"
ajatham - stopalo
P. ajna (ps) - idui
ajatha - napredan

Kad srpski seljak tera stoku i, malo-malo, pa kae: "ajde", on se ne slui turcizmom (u RVK), nego
pamti prajezik iz vremena rane Rg vede. ta vie, i ispravka: ne kae se "ajde", nego "hajde", pogrena je.

arajam i arajan oranje, oranica

31
I. arajam, arajakam i arajan - uma, divljina
P. arajja - pokraj ume

Srodstvo srpskih rei: oranica, oranje, ora i sl. sa gornjom sanskrtskom porodicom izvodim iz
injenice da su se oranice dobijale krenjem uma.
U sanskrtu se odgovarajue rei izvode od korena: k - skriti.

arantos aratos (ga bilo)

G. arantos (vedski infinitiv) - ne mariti, ne voleti, ne gajiti naklonost

I. aratih (f) - nezadovoljstvo, mlitavost, tupost, osoba bez duha
aratam - nesparivanje
arata - trapah (sl) - "besraman prilikom kopulacije", pas
P. arata - nezadovoljan, zgaen, razoaran

U RVK navodi se arantos, grkog porekla, sa aratosiljati se i aratosiljane.

aratih argat

G. aramgam, aramgamati (den) - pomagati, ispomagati, pratiti

I. arah - paok toka
aratih (m) -"brzohod', sluga, pomonik, nadzornik, staratelj P. ara-brz
aram (ind) - spremno aramis - spreman da pomogne
aram - gama (sl) - onaj kome je zapoveeno da pomogne

U RVK glagolu: argatovati pripisuje se grko poreklo.

aruna rumen

G. arunaja, arunajati (den) - rumeneti se

I. arunah - crvena boja, Aruna, voza Sunevih kola
aruna - srathih (sl) - "Aruna voza"
arua - andah (sl) - "roen posle Arune", mladi brat Arune, Suneva ptica Garuda, Vinuov prevoznik P.
arua -crven, rumen, boja jutra

Uspomena na rgvedskog vozaa Sunevih kola ouvala se na Arunaali, kupastoj i stenovitoj

planini iznad grada Tiruvanamalaj, u kome je iveo Ramana Mahari. Ispod planine iri se ogroman ivin
hram u junom stilu, sa gopurama, mandapama, bazenima sa vodom. Paul Bronton, veliki tragalac za
prosvetljenjem na indijski nain i uenik Ramanin, zatekao je hram poetkom 20. veka u polurazruenom
stanju. Ja sam ga, krajem istog veka, zatekla restauriranog i u punom sjaju. Iznad glavnog ulaza u drevni
hram, gopuru, 60 metara visoku, podigao je Krinadevaraja, kralj Vidajanagare, poslednje
srednjevekovne indijske drave velikog sjaja koja se odupirala nadiranjima muslimanskih osvajaa ka
jugu.
Pet praelemenata u ivinom obliju oboava se u pet velikih hramova June Indije: u
Kanipuramu zemlja, u Dambukevari voda, u idambaramu akaa, u ri Kalahastiju vetar i na
Arunaali oganj. Posle desetodnevnog kruenja oko planine, bosi hodoasnici pale vatru na vrhu planine.
Prsten bosih peaka isti je sa onim u kome igra iva Natarada. U prstenu je univerzum vedskog Agnija.
Vedski kult istine, olien u Agniju, traje. Svi su tu, na okupu, Agni, iva, Aruna, bez prekida i preloma,
bez odbacivanja i zaborava, bez proskribovanja. I vemici drugih religija krue oko svetinja sa drugaijim

32
motivacijama. Oni krue da bi se pribliili bogu u centru, ovi, oko Arunaale, da bi izali iz prstenom
nametnutih ogranienja.

arthah artizam
artha - arthin artist nad artistima (profiter)

G. art, arthajate - teiti dobitku, eleti bogatstvo

arthpaja, arthpajati (den) " tretirati kao novac, oprezno prikrivati
I. artham i arthah, u RV ee (n), kasnije samo (m) - cilj, namera, svrha, prednost, korist, vlasnitvo,
bogatstvo, novac, "biznis"
arthan - zahtev, tranja, potranja, potreba
P. arthita (tpp) - traen, zahtevan, eljen
arthin - aktivan, delatan, eljan bogatstva
arthja (tpb) - ono to moe biti prikladno, pogodno, mudro, inteligentno

Sloenice:

artha - krjam - siromatvo ("skreno" bogatstvo)

artha - khram - poslovna neprilika ("krkljanac")
artha - kta - naciljano sa stanovita utilitarizma
artha - kilbiin - nepoten prilikom manipulacije novcem (kilbisin je onaj koji kri pravila radi sopstvene
koristi, to moe biti i kralj)
artha - ktj - "biznismen" - profil, poslovan ovek, onaj koji kreira povoljne prilike radi ostvarivanja
dobiti
artha - kovidah - "menader" - profil, ekspert u nekom poslu
artha - grham - trezor
artha - grahaam - izdvajanje, kraa novca; u sanskrtu ova sloenica znai i sposobnost ula da "zgrabe"
percepciju iz spoljnjeg sveta
artha - grhin - onaj koji ume da "zgrabi", da iskoristi priliku
artha - ghnah - "ubica prilike", za razliku od prethodnog, sebe dovodi do siromatva
artha - intaka - onaj koji zna ta je korisno (oito mu je)
artha - tantram - utilitaristika doktrina
artha - daam - "dumanin" imovine, onaj koji unitava svoju ili tuu imovinu, rasipnik
artha - dtih - "vidovitost", smisao za.sticanje bogatstva
artha - dravja - virodhah - raskorak izmeu ciljeva i postupaka ("izroavanje")
artha - nah - gubitak novca, teta
artha - njna - siromaan (nuan mu je novac)
artha - pra - aptih - sticanje novca ("uzapivanje" novca)
artha - lubdhah - ljubitelj bogatstva, tvrdica
attha - vidj - znanje o praktinom ivotu sa stanovita sticanja bogatstva
artha - vipattih - odsustvo cilja
artha - vaikaljam - nekongruentnost ciljeva, odstupanje od istine
artha - vddhih - akumulacija bogatstva
artha - vjaktih - prozranost ula
artha - abdau (N du) - smisao i re
artha l - bogata (taj se nikada ne ali)
artha - vinah - gubitnik
artha - siddhih - sticanje bogatstva
artha - siddha - samo po sebi oigledno
artha - hrakam - onaj koji krade, hara pare, lopua
33
Pojam: artha naao je veliku primenu u logici, kao na primer:

artha - antara - akepah - unoenje drugaijeg stava kojim se prethodni obesnauje

artha - apattih - disjunktivan hipotetiki silogizam
artha - antara - njasah - ilustracija posebnog sluaja optom istinom ili obratno
artha - upamam - tvrdnja bez "tercium comparationis", kao na primer: "on je lav'' itd.

Koji princip preovladuje u ljudskom drutvu koje esto lii na zverinjak? "Ne zverinjak, nego
okean", odgovara anaka, "okean u kome vlada riblji princip". Bio je, nekada, davno, u 4.v. pre Hrista
kralj andragupta, "Meseev tienik", osniva dinastije Maurija, savremenik i prijatelj Aleksandra,
zvanog Veliki. Kako da smakne dinastiju Nanda u Pataliputri nauio ga je njegov saradnik i budui
ministar anakah. Veliki dramski pisac Viakhadattah verno je oiveo uspomenu na ministra u drami
Mudrrakakah, "uvar peata".
anakah je nazvan Kauiljah - nevaljalac, prevarant, zbog doktrine izloene u delu, nazvanom po
njegovom nadimku: Kautiljrthastram. Kauikah je lovac ivotinja pomou mree, nevaljalac i nepoten,
kautiljam - nevaljalstvo, izvitoperenost, prevara, la, obmana, nepotenje. Po Kautilji, u ljudskom drutvu
vlada: matsja - njajah, "riblji princip", gde vea riba guta manju ribu. Upoznavi se sa Arthaastrom,
evropski indolozi nazvali su Kautilju indijskim Makijavelijem. Ovaj je mlai od Kautilje gotovo dva
milenijuma, jer se u Indiji sve o vrlini i nevaljalstvu znalo mnogo ranije negoli u Evropi skorojevia.
Moda je preterano nazivati autora varalicom samo zato to je prozreo stvarnost i prirodu onih kojima
jeste stalo do vlasti i do bogatstva. Koliko vidim, ni sada ne vlada neki humaniji princip. ini se da su
istorijski lomovi u ime velikih ideja bili uzaludni. Prazna mislena imenica, demokratija, nije "zaivela",
osim to je antropomorfizirana i simbolizirana skulpturom francuskog porekla, sa plamenom u podignutoj
ruci, (nita bez patetike), na ulazu u Njujorku luku, takozvana "Statue of Liberty", u ime: "God bless
America".
Evo nekoliko izvoda iz dela pronicljive varalice2:
2
Preuzeto od Rada Ivekovi: Poeci indijske misli, Nolit, Beograd, 1991. (sa konsultovanjem dela R. P.
Kangle: The Kautilja Arthaatra, Bombaj, 1963.)

Osnov savrene drave: kralj, ministri, narod, tvrava, riznica, vojska i prijatelji (spoljni).

Osnovne odlike savrenog kralja:

Privlanost: visoka roda, s boanskim osobinama, human, ispunjen pravednou s poverenjem u
starije ljude, potovalac dharme, istinoljubiv, dosledan zadatoj rei, zahvalan za uinjeno dobro, ovek
velikog zamaha, velike energije, brzih poteza, sposoban da pokori susedne vladare, odlunog uma,
okruen ministrima ne malih vrlina sa smislom za disciplinu.
Razum: zainteresovanost, paljivo sluanje, razumevanje, pamenje, saznanje, razmiljanje,
kritinost, privrenost pravoj istini.
Temperament: hrabrost, nesavladivost, brzina, spretnost.
Narav: reitost, odlunost, dobro pamenje, jak um, snaan, uzvien, suzdran, nepodloan
porocima, spreman da uzvrati na isti nain osudom ili nagradom, skroman, sposoban da u nesrei, kao
sudija, upotrebi pravilno reenje, dalekovid, ume da se nametne kao voa u situacijama kada se radi o
zemlji, vremenu i ljudima, sposoban da uoava potrebe povezivanja moi, raskidanja i podravanja
ugovora, iskoriavanja tuih slabosti, ne odaje tajne, ne ruga se plemenitosti, ne uzdie obrve nadmeno i
ne mrti se strogo, bez strasti, ljutnje, gramzivosti, tvrdoglavosti, bezobzirnosti, bez urbe, zajedljivosti,
nasmeen i otvoren u razgovoru, potujui obiaje.
Dalje, Kautilja definie 4 vrste drava, 12 vrsta kraljeva i 60 osnovnih vrsta upravljanja.

34
Osnove dobrog upravljanja- mo je uspeh ispunjenja ciljeva, snaga je mo, zadovoljstvo je ispunjenje
cilja. Tri su vrste moi:
snaga znanja je misaona mo
snaga vojske i novca je mo upravljanja
snaga borbe je mo energije

Poveanjem ovih moi postaje se superiorniji, opadanjem moi inferiorniji. Onaj koji je jednak
neprijatelju, snagom e svog potenja ili pomou zlih namera drugih protiv njegovog neprijatelja nastojati
da istoga ukloni... pa kad se njegovi podanici okrenu protiv njega i on postane nemoan, zatrovana uma,
bie lako savladati ga... onaj koji je meni prijatelj a njemu neprijatelj, pruie mi pomo..., ovako bi uz
ostale razloge kralj mogao eleti ak i svom neprijatelju mo i uspeh... postavivi kraljeve koji mu nisu
neposredni susedi na periferiju kruga a one koji su uz njega kao paoke na toku, vladar osvaja e
nametnuti sebe kao sredite svih tih drava.
est naina upravljania spoljnom politikom: mir je sporazum, napad je rat, neutralnost je
nezainteresovanost, prikupljanje snaga je napad, povezivanje s drugima je saveznitvo, uputanje u mir s
jednim i u rat s drugim, kada su dvojica u savezu, jeste stvaranje dvostrukog odnosa.
Saveti:
Ko se smatra manjim od drugoga, neka pregovara o miru.
Ko se vojskom oprema, neka ide u rat.
Ko god misli: niko meni ne moe nita, niti sam ja u stanju da unitim neprijatelja, neka ostane
neutralan.
Ko god je sakupio velika sredstva neka napada. Ko god je bez moi neka trai saveznitvo.
Ko za neki naum treba pomo, neka vodi dvostruku politiku.

Danas se svuda pie i jo vie govori da su svi ljudi na planeti jednaki dok je pravo na sve ljude, na
njihov ivot i imetak, prigrabilo jato krvoednih ajkula ribljim principom nadahnuto. Otud ugroene sitne
ribe bivaju savetovane od strane usamljenih dharminih intelektualaca iz velikog sveta da budu strpljive,
jer je u zemlji ajkula sve vee jato onih ribica koje se uzdravaju od "demokratskih" ljudskih prava,
svedenih na glasanje. Patetina ideja "egaliteta" srozala se na jednakost ljudi u maini za glasanje kojom
se vri izbor ove ili one, iz skupa najbogatijih ajkula. Postavlja se pitanje da li e vranac koji istrava pred
rudu potrajati do zelene trave?

arah aralama

I. arah - teta, hemeroid.

P. ara - sna (sl) - zlonameran, kodljiv, opasan
Aralama - ranica,

U RVK oznaena je zvezdicom.

arjah Arijac

P. arja - plemenit, dobroduan, human, prijateljski, poeljan, odan, istinit, izuzetan

I. arjah - stareina, upravitelj, voda, uitelj, gospodar; isto sa naglaskom na prvi, umesto na poslednji slog:
pripadnik tree kaste - trgovci i zemljoradnici

Ova odrednica sluila je u davna vremena za oslovljavanje sa: "plemeniti".

arh, arhati arh... (titule)

35
G. arh, arhati - zasluiti, biti vredan, ovlastiti, imenovati, titulisati
I. arhanam - zasluga, tretiranje nekoga sa uvaavanjem, potovanje
arha - oboavanje, slavljenje
arhan (osnova: arhat) i arhantah - u budizmu: probueni koji tek treba da dostigne nirvanu, vii rang u
hijerarhiji bia mahajana - budizma
P. arha - zasluan, vredan neega, zasluan za dobijanje titule, prikladan
arhat - zasluan, titulisan, uvaavan, onaj kome se treba obraati sa "arhan", hvaljen, slavljen
arhita (tpp) - potovan, uvaavan, oboavan

Oznake za titule crkvenih velikodostojnika potiu od grkog jezika i u njemu od zajednikog

prajezika Arijaca. Prefiksom "arh" kod: arhitekta, arhivar, arheolog i sl. oznaava se osoba koja se bavi
nekom starom profesijom ili ostacima starog, bez naglaska, naalost, na potovanje.

alam ala

I. alam - bode u repu korpiona ili pele, aoka

alih (m) - insekt sa bodljom, alkoholno pie
ala - gardhah - zmija vodenjarka
alakah - besan pas

Ala je u RVK oznaena zvezdicom. Tu nema prideva koji se uju u narodu: alav i alapljiv, koji su,
verujem, izvedeni od ale.

alaka alakasta

I. alak - devojica od 8 -10 godina

U RVK navodi se: "alakast, a, o, kao na pr. devojka".

alam alem (dragi kamen), alal

P. alam (ind) - dovoljno, zadovoljavajue, odgovarajue, pogodno, valjano

Sloenice:

alam - dvanja - dovoljno za ivot

alam - pradj - sposoban za porod
alam - hanijati - sposoban da ubije
alam - karaam - priprema
alam - ktih - ukras, nakit, u retorici: kitnjasti stil
alani - krah - in ukraavanja, kienje
alam - kta (tpp) - ukraen

U RVK: alem dragi kamen nije, dok je: alaka - narukvica oznaena zvezdicom. Iz gornjeg je
oigledno da obe potiu iz sanskrta. Tursko: alaliti, halaliti - dati neto, s blagoslovom, moda potie od
alam, jer je nakit okien dragim kamenovima poklanjan prilikom javnih i porodinih svetkovina, i to sa
blagoslovom. Slino "moda" vai i za alaj - grupu vojnika na paradi, sa alaj barjakom na elu i sa
pozadinskim znaenjem: sposoban da ubija, koje sa, koje bez blagoslova.

altam alat, alali

36
I. altam - ugarak

Alat - konj crvene boje i alali - ruiast, oznaeni su u RVK zvezdicom.

albuk alabuka

I. albuk - tikva-boca
albhah - oskudica, gubitak pri prodaji robe

Kao sud za vodu, tikvu su koristili srpski seljaci i indijske askete. Da bi se tikva mogla nainiti
upotrebljivom u nju su stavljani kamenii pa se ona drmusala da bi se semenke odvojile od zidova.
Da li srpska alabuka potie od ovog zvuka, od dizanja buke pomou tikvi u nekim narodnim obiajima ili
od napadne hvale robe na pijacama da bi se ona mogla to bolje i bez gubitaka prodati, ne bih znala
rei.Verovatno da ona vodi poreklo od nekadanjeg pijanog "advertajzmenta", koji e, uporedo sa
sveoptim "razvojem", dostii ogavne razmere.

alele lele

P. ale, alele (ind) - re bez znaenja u dijalektu kojim se u dramama slue glumci u ulogama zlonamernih
duhova rakasa i drugih niih bia

av, avati davati (pomen)

ava ovo

G. av, avati - nuditi, kao to se himna nudi bogovima, biti zadovoljan ponuenim, tititi, uvati
I. avanam - milosre, blagonaklonost, uspomena, ouvanje, zatita
avaam - hrana
PZ. ava - ovo (U Reniku sanskrtsko - engleskom daje se poreklo grkog: av-ros, latinskog: au-t, au-tem i
slovenskog: ovo, od: ava)
P. avas (ind) - odozdo, dole, dostii odozdo, sa zemlje nagore, gore, nebo
avasju - onaj koji trai pomo i zasluuje podrku
G. avadaj, avadajate (den) - platiti radi uutkavanja ili odstranjivanja neeg to moe biti tetno
P. avadata - ist, proien
G. avado, avadjati (den) - sei, razdeliti rtveni kola ili drugu ponudu prilikom rtvovanja, radi
smirivanja i zadovoljenja onih kojima se hrana nudi
I. avadnam - deljenje na komade (u budizmu ova imenica koristi se za oznaavanje veeg ostvarenja u
duhovnom naporu probuenja)

U iskazu: "Davati pomen (parastos) mrtvom", to "davati" ima u srpskom jeziku drugi smisao od na
primer davati na poklon, davati sve od sebe, udavati erku. Prvo i drugo "davati" razliito je i u sanskrtu.
Drugi smisao izvodi se od korena: da, prvi, iz nekoliko gorenavedenih korena korienih u Rg i u Atharva
vedi. O zadunicama, na groblju, pogotovo u selima, deli se hrana namenski: "Ovo, da se vidi tome i
tome". See se i slavski kola. Dati pomen i razdeliti hranu radi smirivanja i zadovoljenja duhova umrlih
potie iz praiskona i opisuje se u srpskom jeziku vedskim pojmovima. Da nije tako, pomen se ne bi
"davao" nego bi se izvodio. vrio i t.sl.

avatrah avatar

37
G. avat, avatarati - sii, skinuti se (sa neba), inkarnirati se, stii (na zemlju), pojaviti se, biti na pravom
mestu u pravo vreme, odgovarati emu, imati svrhu, ispuniti neto, i kad glagol promeni vrstu:
avat, avatarajati - izazivati silazak, pokrenuti neki tok, nainiti protonim neto to je preprekama
zaustavljeno
I. avatarah i avataraam - silazak avataranika - uvod u neko delo, predgovor
avatarah - silazak boga na zemlju, pre svega inkarnacija Vinua u 10 oblija, svaka vrlo cenjena osoba
ovako se naziva iz potovanja, prevod s jezika na jezik
P. avatrita (tpp) - skinut dole, pobuen da sie, da pokrene, da ispuni
avatrin - onaj koji se pojavljuje, silazi u ljudskom ili u nekom drugom obliju, inkarniran
ranga - avatr (sl) - ("pozornica - pojava") - glumac; na pozornici univerzuma pojavljuju se iva kao igra
i Vinu na zmiji Ananti.

Doktrina o avatarima najavljena je u Rg i u Atharva vedi i uobliena zakljuno sa Mahabharatom

da bi se, kasnije, razraivala kao to je to uinjeno u Bhagavata purani i u drugim poznijim delima. Ne bih
je ni spominjala da nije u modi korienje suenog znaenja pojma avatar i da hrianski boji sin nije
avatarah.
Potreba oveka za bojim prisustvom na zemlji izvesno je nastala u periodima tekih ekonomskih i
socijalnih poremeaja, kada se inilo da su bogovi smetnuli s uma ovozemaljska zbivanja. Stare Arje nisu
bez razloga Vinuu namenile ulogu avatara. U hrianstvu je ova pozajmica iz Indije dobila sasvim drugo
znaenje: zbog velike ljubavi boga prema oveku i zbog prvoroenog greha, bog alje sina na zemlju da bi
smru iskupio grehove ljudi i ukazao na put spasenja, odnosno povratka u carstvo nebesko. Tua ideja
morala je biti adaptirana Starom zavetu. Indijski koncept ne vrti se oko odnosa ovek - bog, on ima daleko
ire, kosmike horizonte. Vinu je vreme i sve ono to se u njemu dogaa po utvrenim zakonima koji su
oiti kao to je oito zakonito ponaanje Sunca. Ono sledi tam i dharmah bez pogovora pa je Vinuu,
sunanom bogu iz rgvedskog panteona, povereno da bdi nad pravilnou sukcesije kosmikih ciklusa i
kalpi i moe se bolje razumeti uz pomo entropije, pojma pozajmljenog iz termodinamike, nauke o toploti
ili, metaforino reeno, o Agniju.
Onaj koji veruje u volju monoteistikog boga mora svakog trenutka biti spreman na najgore. Onaj
koji veruje u Vinua zna da propast sveta ne moe doi iz nebuha. Entropija je mera razvoja ili propadanja
zatvorenog sistema. U vreme razvoja entropija opada, u vreme propadanja entropija raste. Poput vode,
toplota se prenosi sa vieg na nii nivo. Toplotna smrt nastaje kada se ponite razlike u nivoima pa u
celom sistemu zavlada konstantna temperatura. Analogija: jednoumlja monoteizama i "novog" svetskog
poretka. Reklo bi se da je uspostavljanje iste temperature trenutak Agnijeve smrti, no pesnici Rg vede
znaju da se on ume sakriti, a mi znamo da mesto njegovog prikrivanja moe biti crna rupa, na primer.
Bogovi su merilo umne sposobnosti onih koji su ih izumeli, pa ovek, odluujui se da bude vernik,
trebalo bi da ima religioznog ukusa i stila pri izboru onoga u koga e verovati, a ne da veruje u
najuproenijeg, jer mu je reeno da je taj najbolji i jedini. U cilju spreavanja breg rasta entropije na
zemlji od zakonom predvienog, Vinu se inkarnira i silazi, avatarah, na zemlju. U obliju Krine on u
Bhagavad giti Ardunu upuuje u "pravo stanje stvari":

"jad jad hi dharmasja glnih bhavati bhrata

abhjutthnam adharmasja tad atmnam sdami aham."

"Kad god zakon malake,

o Bharata Pred naletom bezakonja,
ja se sam iz sebe uoblien, pojavljujem."

Politeizam uiva u mnotvu, pa Vinu ima devet iskorienih i jedno najavljeno avatarstvo.
Prebrajanjem po raznim delima, avatara, koje Vinuovih koje drugih bogova, ima na desetine. Devet
Vinuovih silazaka na zemlju i deseto, najavljeno:
38
1. Matsjah - Riba: Manu je sin boga Brahme, praotac manuh-oveanstva. Jednom pnlikom, dok se
kupao u reci, akama je zahvatio ribicu koja mu se molila da joj ivot potedi. Manu je odneo ribicu u
svoju kolibu i stavio je u zemljani vr, no, kako je ona brzo rasla, premetao ju je u sve vei i vei sud i
kada vie nije bilo dovoljno velikih sudova, odneo ju je i pustio u okean. Od velikog potopa, jedne
prirodne pojave a ne kazne boje, spaeni je spasao spasitelja, jer u indijskom konceptu odnosa ovek -
bog vlada princip uzajamnosti. Nema bogova bez ljudi, niti su ljudi objekti samovolje nekog nebeskog
autokrate. Po uputstvima ribe, Manu je pokupio u lau sva iva bia i semenje. Zmijom Vasuki privezao je
lau za rog navrh spasiteljeve glave. U svim mitologijama sveta zmija je simbol materije. U bibliji ona je
izvor zla, plot, iskuenja ploti vode duh u propast. U indijskoj mitologiji, poev od zmija Vasuki, Anante i
Muilinde pa sve do boanskih supruga akti, materija je izvor energije i kreativnosti. Duh i materija su
nerazdvojni, ona nije plot koju treba prezirati. Ko je umeo prevaziao je na vreme primitivni dualizam koji
pod uticajem biblije hara ve milenijumima po Zapadu da bi ga konano demantovala i porazila otkria
fundamentalnih nauka.

2. Varhah - Divlji vepar: U vreme potopa demoni su Zemlju uzeli pod svoje i odvukli je na dno okeana pa
je Vinu, u obliju divljeg vepra, zaronio u dubine i izneo je na svetlost dana. Varhah oznaava prednost,
superiornost neeg nad neim, kao na primer u iskazu:
"varam mtjur na a akrtih" - "bolje smrt nego sramota''.

3. Krmah - Kornjaa u mitu o bukanju okeana opisanom u jednoj od prethodnih porodica rei.

4. Narsimhah - ovek - lav: Demon Hiranjakaipuh - vladar na zlatnom jastuku (ili prestolu), stekao je
silnu mo pa se stao svima, i pogotovo bogovima, podsmevati. Njegov sin Prahlada verovao je u Vinuovu
sveprisutnost pa ga je otac izazivao da mu svog boga pokae u centralnom stubu prestone dvorane. Istog
momenta, iz stuba je iskoio poluovek - polulav i demona unitio. Inkarnacija je morala biti meovitog
karaktera, jer je negde i nekada bilo presueno da ni ovek ni zver ne mogu Hiranjakaipuu nauditi.

5. Vmanah - Patuljak, zbog malog rasta ismejavan od strane demona Balija - Monog, koji se hvalio da je
jedini gospodar triju svetova. Jednom prilikom, Bali obea patuljku onoliko zemlje koliko on moe prei u
tri koraka. Tada se Vinu uzdie u svoj svojoj veliini, koraknu dva puta preko zemlje i neba, podzemlje
ostavi u nadlenost Baliju, i treim korakom stie tamo gde je istina, s one strane triju vidljivih svetova.
Himna o tri Vinuova koraka nalazi se u Rg-vedi. Indijci kau da Gajatri mantra ima tri oslonca: prvim se
oslanja na zemlju, drugim na nebo i treim na istinu, izvan ovih svetova.

6. Parau - ramah - Rama sa sekirom, inkarnacija koja se trudila da zatre katrije, ratniku kastu
belosvetskih siledija.

7. Rmah ili Rma - andrah: iako mu ime sadri Mesec - andra, on pripada solarnoj dinastiji kraljeva
Ajodhje. Njegova avatarska misija opisana je u epu Ramajana.

8. Kriah - pripada meseevoj dinastiji, to nije neobino, budui da njegovom smru zapoinje kalijuga.
Njegova misija opisana je u epu Mahabharata i uenje u poglavlju Bhagavad gita.

9. Buddhah - Elastini hinduizam prihvatio je Buddhu kao inkarnaciju solarnog vedskog boanstva
Vinua, jer i on je doao da svet obasja svetlou znanja, a ne da zasniva religiju. I Hrist bi se lako mogao
uklopiti u doktrinu avatarstva, ta vie, u njemu bi bolje proao, nego sa Starim zavetom i ne bi bio ubijen.
Obratno nije mogue. Hrianstvo je rezervisano samo za Hrista, u njega ne mogu da stanu indijski
avatari. Ide manje u vee, vee u manje ne moe.

39
10. Kalkih na belom konju treba da stigne pred kraj kalijuge i poto uniti zle, poput Krine u
Mahabharati, povui e se u Vinua koji, u periodu mirovanja, lekari na zmiji Ananti.

Uoljiva je transformacija avatara od niih ivotinjskih oblika preko poluoveka i kepeca do ljudi,
vidno pomeranje teita ka antropocentrizmu, od tam ka dharmah, mada nikad radikalno i jednokratno,
kao u monoteizmu. Sa ovom porodicom rei u bliskom odnosu je sledea:

avasa izraen
avast soter, spasitelj

G. avasd, avasdat (sibonktiv) - baciti kao grom, ubaciti, poslati kao strelu, napustiti, predati se,
oprostiti
I. avasdanam - osloboenje
P. avasadita - onaj koji je neto napustio
avata - izbaen kao strela ili grom, poslat, roen, pao dole
G. avasjo, avasjati - "raspregnuti konje", osloboditi od, odmoriti se, poinuti, iscrpsti se, dovriti svoje
delo, ispuniti se
I. avas - osloboenje, zaustavljanje
avast (m, osnova: avast) - oslobodilac, (grki: soter - spasitelj)
avasnam - "gde se konji ispreu", dvorite kue, kua, mesto stanovanja, prebivanja, prestanak, smrt,
zakljuak, kraj rei ili fraze
avasta - onaj koji je neto razumeo, koji je neto odbacio, zavrio, potvrdio se, ispunio se
avaseja - ono to treba da bude shvaeno, potvreno putem razaranja ili unitenja neega da bi kraj bio
ispunjenje, onaj koji je odreen za neto, koji je neemu namenjen

Ako se uzme u obzir da su Stari Grci nazivali Zevsa soter, spasitelj, i poto se pomno proitaju
znaenja ove porodice rei, nekoliko milenijuma starije od Hrista,dolazi se do zakljuaka:

a) Hrist po poreklu pripada Semitima, njegovo uenje u mnogo veoj meri harmonira sa arijskim,
nego sa semitskim duhom,

b) hrianska doktrina razvijena je na osnovu nekoliko Hristovih izreka uvrtenih u jevanjelja i sa

mnogo pozajmica iz filozofije arijskomediteranskog, paganskog sveta, s tim to je Hristova
biografija daleko impresivnija od hrianske doktrine,

c) kljuni pojmovi po kojima se razlikuju indijska misao i hrianstvo, oba odnosei se na cilj
ljudskog ivota, jesu: osloboenje / spasenje.

Starim zavetom zaokruen je jedan religiozni pogled na svet, na nain. potpuno razliit od
indijskog evolutivnog pristupa, jer ne trpi nikakve izmene i dopune. Postoji veliki nesporazum u pogledu
interpretacija starozavetnog pojma mesija; narod Izrailja oekivao je jakog politikog vou radi biolokog
opstanka i spaavanja istorijske. drave, zato je Hrist bio ismejan i ubijen, kao lani mesija; hrianstvo je
mesiju preselilo iz politike u duhovnu sferu, te on postaje: avastah ili avasejah - onaj koji je neto
razumeo jer je umeo neto da odbaci i prihvativi ono to mu je bilo namenjeno, ispunio se. Ove ideje, kao
to se vidi iz gornje porodice rei, nikako nisu bile nove niti izvorno hrianske, jo manje semitske.
Hrianske egzegete daju sebi bespravno pravo da Stari zavet tumae suprotno od onih iji su preci
autori njihove svete knjige. Hrist je pokuao da probije oklop starozavetnog miljenja i da ga otvori za
prijem novih ideja, mada u tome i tamo, nije uspeo. Bolji deo hrianstva je tamo gde se, izmeu ostalog
zahvaljujui i jeziku, njegova poruka mogla bolje razumeti. Velianstvene ideje ljubavi i pratanja
pokazale su se nedovoljnim i postale utopistike, jer se oslanjaju na najbolji deo u oveku, ne vodei
40
rauna o kompleksnosti ljudske prirode. Uostalom, ljubav je vrlo irok i labavo definisan pojam, pa je
doktrina zasnovana na jednoj emociji koja izmie definiciji ostala lepa i uzviena teorija sa katastrofalnim
posledicama izazvanim od strane onih koji su je, dogmatizacijom kompromitovali.
Hrist je jedna od najveih ali i najtraginijih linosti u istoriji oveanstva i po linoj biografiji i po
dogmatizaciji njegove misli od strane institucionalizovane crkve i po nasilnitvu kojim je, u ime njega,
dogma irena po svetu.
Hrist je: avast - spasitelj, grki - soter. Ukoliko se ovek pridrava Hristovog uenja bie spasen,
putem spasitelja. Indijska misao, zaeta u Rg vedi, razvijae se u drugom pravcu. Cilj ljudskog. ivota nije
spasenje posredovanjem spasitelja, nego osloboenje samog sebe samim sobom:
- ovek je izraen ili, poput strele, izbaen u ovaj svet ogranienja. Umom i intuicijom pronie se
u prirodu pojavnog sveta. Onaj koji je u tome uspeo, podvrgavajui telo, srce i um disciplini i odriui se,
stekao je znanje. Znanjem se izlazi iz trpnog stanja uslovljenosti. Osloboeni je onaj koji je umeo da
"raspregne konje, poto se vratio kui"; svako samog sebe oslobaa, vraajui se samom sebi ili
prepoznavajui identinost individualnog i opteg. Onaj koji tako ne ume,obraa se za pomo bogovima i
avatarima, i mada mu oni mogu pomoi, oni ne mogu sobom i svojim moima supstituisati ono to spada
u domen nepovredive slobode i nadlenosti svake individue. -
Hrianstvo trai od oveka veru, poverenje u boju mo, dobrotu i milost, nudei formulu
spasenja posle smrti, pod uslovom da se za ivota slede Hristove preporuke o ljubavi i pratanju. Indijske
religije trae od oveka individualni napor, trening tela, srca i uma, da bi se moglo stii do znanja kojim se
postie samooslobaanje za vreme ovozemaljskog ivota. Hrianstvo je imalo anse da dosegne mnogo
vee visine, ali to se nije dogodilo, jer su ga hrianski oci ukalupili u kd starozavetne matrice.
Sfera u kojoj je uticaj ove morbidne i zatucane knjige mnogo slabiji naziva se pravoslavlje. Ono je
blie istonoj misli. Nema dogovora, sporazumevanja i razumevanja izmedu Istoka i Zapada, kao to
nema pomirenja izmeu dveju medusobno nespojivih doktrina spakovanih u korice biblije. I pored
blistavog, ali jednostranog razvoja, Zapad ne razume Istok, niti moe da ga razume, zato se prema onome
to se ne razume i od ega se zazire primenjuje sila. Obilje fizike sile protiv obilja duha zbog straha i
slutnje o sopstvenoj duhovnoj inferiornosti. Duevna bolest, u narodu zvana ludilo.

avasthah postojano

I. avasthah - membrum viril

avasthh (pl) - enski rasplodni organi
avasth - pojava (u sudu, na primer), stabilnost, postojanost, jedrost, vrstina, situacija (razlikuje se 5 u
dramskoj radnji)
avasth - atuajam (sl) - etiri perioda u ljudskom ivotu: detinjstvo, mladost, zrelost, starost
avasth - trajam (sl) - tri stanja svesti: budno, san sa snevanjem I dubok san, bez snova
avasth - dvajam (sl) - dve ivotne situacije: srea i nesrea

Ovo je primer kako se istim pojmom analoki povezuje meusobno slino.

avih ovca

I. avih (m, f) - ovca

avi - bhud (sl) - ( "uivalac ovaca"), vuk
P. avja-vunen

a, anute oinuti
aman kamen
amanta kamin

41
G. a, anute - dostii, zadobiti, prodreti, ovladati neim
I. a (m, osova: aan) - kamen, stena, kamen za bacanje kao oruje
am (m, osnova: aman) - kamen
amantam - ognjite, polje
P. aani - hata (sl) - oinut gromom, munjom

aoka - bez oka

I. aokah - drvo koje cveta crvenim cvetovima

aokah - Aoka, najvei kralj indijske dinastije Maurija, unuk andraguptin, zatitnik budizma, poznat po
prvom ujedinjenju gotovo itavog podkoninenta u 3. v. pre Hr., primenjujui, pogotovo u Orisi, silu.

Jedini vladar u istoriji oveanstva koji je na stubovima i na stenama, irom Indije, ostavio natpise
sa javnim priznanjem svojih zlodela, sa pokajanjem i sa pozivom upuenim oveanstvu da odustane od
nasilja.

I. aojat - stanje u kome se nita ne oplakuje

P. aoka - nezabrinut, nezagrejan, bez toplote

ok - aok stanja odavno su poznata. Nekada se nudila mudrost kao antiok sredstvo. Danas
imamo irok spektar sedativa.

arih otrica

I. arih (f) - otrica, otrica maa, ugao

aan osam

B. aan - broj 8 I. astamah - osmina

Sloenice:

aa - konah - oktogon
aa - pd - oktopod
aa - diah - osam kardinalnih taaka kompasa
aa - ratnam - "osam dragulja', osam stihova o etici
aa - gua - araja - obdaren sa 8 kvaliteta (obavezno za kralja)
aa - adhjj - zbirka od osam kniga ili poglavlja. Paninijeva gramatika

ahih kotica

I. ahih (f) - kotica u vou

ar mutra

I. ar - podbada za podsticanje stoke, smatra se "znakom" zemljoradnika

as, asti jesam

42
G. as, asti - jesam, biti, iveti, postati, dogoditi se, biti jednak sa, zapasti u deo i sl.

sadanje vreme:
jednina mnoina
1.1.asmi sam smasi smo
2.1.asi si stha ste
3.1.asti je santi su

I. asmit - egoizam, sebinost, samoljublje

asuh (m) - dah, disanje, ivot sveta duhova ili umrlih
asavah (pl. od asuh) - 5 vitalnih dahova tela, animalan ivot
asmi - mnah (sl) - svest o sebi, samosvest
asu - bhangah (sl) - prekid ivota
asu - samah (sl) - drag kao svoj ivot, suprug, supruga

Ako je ovoliko velika slinost srpskog i sanskrtskog jezika na primeru jednog vrlo vanog glagola,
vea nego kod bilo kog drugog evropskog jezika, trebalo bi da je u meusobnoj saglasnosti i tota drugo
vano. to se, pak, tie insistiranja na "ja pa ja", Srbin je blii modernom zapadnjaku nego Starom
Sanskraninu, jer i on je vrli monoteista.

asat i asatjam neistina

I. asat (n) - nepostojanje, odsustvo entiteta, neistina, la, zlo

asatjam - neistina, zlo
asanth (m. pl) - zli ljudi za prezir

Sloenice:

asat - karatvam - nesposobnost da se uradi bilo ta

asat - krah - injenje nepravde
asat - pathah - lo put
asat - sangah - odan zlu
asad - buddhih - glup, budalasta uma
asan - matih - loa misao

Zapadnog oveka nauili su njegova religija, filozofija i nauka da je on posednik istine, otud toliko
nesaglasja i lai. Tu su istina i identitet meusobno zavisni, pa niko ne sme da prizna da govori neistinu jer
e ostati bez identiteta. Otud toliko nasrtaja entiteta na entitet. Tamo gde je ovek rano nauen da istina
nikom nije dostupna i gde se samo Gajatri stih jednom stopom oslanja na istinu, pa se njime ovek obraa
svetlosti da mu obasja um, mnogo je manje lai i tipino zapadnog "ja pa ja". Proceni li se malo stroije
sve to je ljudski um stvorio, ini se da se Stara Indija, sa svojom relativizacijom ljudske spoznajne moi,
najvie pribliila istini. Prvi uslov uspenog pribliavanja bio je ukidanje ''ja pa ja" i potiskivanje "ja" u
drugi plan.
Hrist je stavio blinjeg na prvo mesto, to je u sanskrtskoj gramatici uraeno pola milenijuma pre
Hrista. Naime, kod promene glagola, prvo lice u sanskrtu je tree lice evropskih jezika. Prvo doe on, ti i,
na kraju, ja, a ne "ja pa ja", ti i on, na kraju. Isto je sa: oni, vi, mi, a ne: mi, vi, oni.

asd srdobolja, srdba(?), srkanje(?)

I. ask (n, osnova: asrd) - krv, planeta Mars

43
ask - pah (sl) - krvopija
ask - pvan (sl) - onaj koji pije krv

Srdobolja (krvava dezinterija) nema nikakve veze sa srcem, nego sa sanskrtskim: asrd. Manje je
izvesno da su: srditi se i srdba -kad krv udari u obraze i u glavu - poreklom od gornje imenice, jo manje
da li srkanje neke tenosti ima veze sa srkanjem krvi. Sanskrtska imenica: asd potie od glagolskog
korena: sd -izraivati, liti, toiti.

asta dosta

I. astah - zalazak Sunca, kraj, smrt

asta - mita (sl) - onaj koji nestaje kao Sunce, umirui, bliei se kraju
asta - samajah (sl) - "trenutak zalaska Sunca", trenutak smrti

asthi kost

I. asthi (n) - kost

asthi - srah (sl) - kotana sr
asthi - bhangah (sl) - prelom kosti

aha aha

U. aha - uzvik potvrivanja

ahaha aha, ah

U. ahaha - uzvik iznenaenja, umora, zabrinutosti, zadovoljstva

aho oho

U. aho - uzvik bolnog ili radosnog iznenaenja

aham ja

Z. aham -ja
I. ahamtva (n) - biti "ja" ili individua

Sloenice:

aham - ahamik - svest a superiornosti

aham - prva - eljan da bude prvi
aham - buddhih - ponositost, nadutost, oholost
aham -mnah - egoizam, svest o individualitetu
aham - krjam - ono to treba sam uraditi
aham - krah - samosvest, individualizacija
aham - karaam - poimanje individualiteta
an - aham - karaam - osloboen, lien svesti o individualitetu

Sanskrtsko "aham" - "ja" sastoji se od prvog slova azbuke "a" i poslednjeg "ha". Svako "ja" je
dakle, "alfa i omega sveta". Uzme li se u obzir i jedna od velikih upaniadskih izreka "aham brahma
44
asmi", to znai da je svako "onaj koji jest". U svim evropskim jezicima sa arijskog stabla ovaj totalitet
linosti je zaboravljen inae bi u srpskom jeziku, na primer, azbuka morala poinjati sa "j" i zavravati se
sa "a" (u engleskom obratno), ili da "ja" glasi "a". "Ja sam onaj koji jest'' i "ja sam alfa i omega sveta"
pozajmljeno je od Indije i pripisano Hristu na tetu i uz podcenjivanje oveka. Da bi se ovaj identitet
spoznao Indijcu je potrebno znanje; aham je pojavni oblik atmana; da bi se atman spoznao neophodno je
predhodno razoriti aham - dominaciju. Hrianinu se nudi vera da bi se pribliio bogu; "zajednitvo s
bogom" nije isto to i identitet s bogom.
Stratifikacijom svesti, otac psihoanalize izopaio je indijski nauk o biu i sa svoje strane "nauno"
doprineo bujanju ega i egoizma. Bezuspenim suzbijanjem epidemije bavi se sve vei broj iscelitelja.
Unosan posao, jer je leenje skupo, mada skupo staje i same iscelitelje jer je, koliko ujem, meu njima
najvei procenat samoubica, to se njihovim predhodnicima, duhovnim ispovednicima, nikako i nikada
nije dogaalo. Lei se onaj koji uvia da je oboleo, pod uslovom da ima dovoljno para. Ima i onih koji niti
imaju para, niti su uvideli. Oni su preputeni samima sebi. Ima i onih koji imaju para, ali nisu uvideli. Oni
veruju da je njihov jedini bog njima namenio ulogu vladara sveta. Za one kojima se jednom uinilo da je
"poli" mogue zameniti sa "mono", nema dioptrije za popravku onog vida. Tu ne mogu pomoi ni
okulisti, ni okultisti, ni psihijatri, ni onaj jedan jedini.

GLAS ""
- kao aps -

U. a - uzvik priseanja, saaljenja, bola

knk kamenje

G. knk, knkati - eznuti, prieljkivati, nastojati da se neto dobije, traiti rei radi upotpunjavanja
smisla
I. knk - elja, prieljkivanje
P. knkin - eljan, pun nade, onaj koji oekuje neto

Srpskim kamenjem podrazumeva se vee lino angaovanje od sanskrtom najavljenog, radi

dobijanja eljenog

kka - kak "neukaienog kai"

I. kah, (m) u RV, kaam, (n) kasnije - otvoren prostor, praznina, nebo, etar - jedan od praelemenata,
nosa ivota i zvuka u ranoj filozofiji, Brahma identian sa kah
ka - kak - "kai, opasa neba", horizont

Sloenice:

ka - gang - reka Ganga sila s neba na zemlju

ka - gah - ptica
ka - pathikah "nebeski putnik", Sunce
ka - salilam - kia
ka - ia = kea - onaj koji nita drugo, osim vazduha nema, dete, invalid, siromah
ka - nantja - jatanam = kanantjjatanam - stanite beskonanog ili beskonani prostor

45
 Sa ovim rgvedskim pojmovima o beskonanosti mi se, naalost, moemo povezati samo pomou
kaia. Oni su stariji od bogova, a kad je doao na red panteon, namerno nedovoljno definisana boginja
praiskona - Aditih znai: neogranienost, savrenstvo, srea, neiscrpno bogatstvo, kreativna mo. Ona je
majka osam bogova, medu njima su srpski bog: Bhagah i vinji: Viuh.

agur augur(?)

G. gur, gurate - potvrditi, pristati, sloiti se, izgovarati: gur

I. aguranam - izgovaranje: gur
agurr (f, osnova: gur) - uzvik kojim uesnici potvruju izreke koje izgovara sveteno lice prilikom
rtvenog obreda

Pri rgvedskom rtvenom obredu: gur ima istu ulogu i znaenje kao: amin - neka bude tako, kojom
se u veri Izrailja izraava saglasnost vernika sa iskazima svetenika, to je, kasnije, preneto u hrianstvo.
Bie da su latinski auguri poreklom od sanskrtskog: agur. Po mome, trebalo je ostati pri: agur, jer
se boja pomo oekuje, pre svega, kad treba neto izgurati i izdurati. Moda bi se i ostalo, da je bilo
pravih gurua.

ditur turnir

I. di (m) - borba, takmienje radi nagrade

ditj - pobeda u trci
djantah - cilj u konjskoj trci
P. ditur - onaj koji pobeduje u bici, na takmienju

Ove rei iz Rg vede potvruju predhodna razmiljanja o adiji i adiluku.

avikah atavizam

I. avikah - stanovnik ume, armija sastavljena od stanovnika ume, re potie od glagola - a, aati - lutati
uokolo
atav - "mesto za lutanje", uma
atav - ikharah (sl) - naziv jednog naroda u Mahabharati.

Vujaklija kae da na latinskom: atavus znai predak. Iako su "stare varalice", ovom prilikom ispali
su iskreniji od kojekakvlh modernih civitas - atavista.

opah "top - lista"

I. opah - naduvavanje, sujeta, nadmenost, ponos, uobraenost.

U skladu sa pomamom diverzifikacije turnira, mogu se po efu, praviti top - liste, poev od toalet
papira pa do bestselera, ili poev od kreketanja aba pa do folk urlatora. Nai atavistiki preci silno bi se
udili ta smo sve u stanju da stavimo uvrh liste i moda bi se, to videi, pokajali zbog svojih seks
aditura. Sreom, da je najdui vek trajanja liste oko nedelju dana. Bojim se da e nekome pasti napamet
ideja izrade bisti u bronzi svih topista sa svih top - lista. Prva opasnost: nestae bronze i druga: nee se
imati kuda proi do pijace i do centromarketa (ovo: market, takode, znai pijaca, ali lepe zvui na
engleskom i slui za civilizovanje atavista).
to se mene tie, najdraa mi je Top - lista nadrealista jer isprdava i top - liste i nadrealiste.

46
 dambarah dobo, talambas

I. dambarah - vrsta doboa, galama nastala od glasnog govora i nedolinog ponaanja, bombastinost,
trubljenje kao znak za poetak napada, personifikovani ratni dobo (modena sirena), rika slonova
dambara - aghtah (sl) - doboar
P. dambarin - uobraen, naduven

Jo ima ivih ljudi u naoj zemlji koji pamte doboara kao zaetnika javnih glasila. Da je profesija
na vrh top - liste dokaz su slavni bubnjari rok bendova, koji od jednog koncerta inkasiraju hiljadu puta
vie od godinjih prihoda nekih debejkija. I prvi i drugi bave se problemima srca, ali na razliite naine.
Nekada su u Istonoj Srbiji "zaostali" oevi upozoravali decu, da se ne bi dogodilo: "Ja ga aljem
na ata, on mi ide s tupanom na vrata". Vremena su se, oigledno, promenila nabolje. U meuvremenu,
tupandiluk i talambaluk postali su ugledne i unosne profesije.
Istonosrbijanski tupan potie od:

G. tud, tudati - udarati

I. todjam - udaraki muziki instrument
P. tunna (tpp) - udaren

Talambas je u RVK oznaen zvezdicom, talabukanje i talabukati, nisu.

tan, tanoi zategnuti, napeti

G. tan, tanoi - razvui, zategnuti, rasprostrti

I. tanah - zategnut, nategnut konopac, ica
P. tata - zategnut kao luk
tatjin - onaj koji je zategnuo luk da bi nekoga ustrelio, ubica; u kasnijoj literaturi meu: tatjinah
ubrajani su: palikue, otimai, siledije i lopovi (hrvatsko: tat)

tjantika Atlantik (?)

P. tjantika - neprekidan, beskrajan, neizmeran, potpun, sveopti (kao unitenje sveta na kraju mahajuge)

Slutim da su grke rei: Atlas i atleta, propast Platonove Atlantide, latinski Atlantikus i geografski
atlas u bliskom srodstvu sa gornjim sanskrtskim pridevom.

tta otet

G. d, datte - uzeti, odneti, orobiti, oteti

P. tta - uzet, dobijen, otet
dja - ara (sl) - onaj koji je izvrio otimainu i pobegao Oni koji orobe pa ostanu, nazivaju se: adaja -
sthitah.

ntik antika

I. ntik - starija sestra

Ko bi rekao!!!

ndolakah kolevka
47
 ndolah gondola

G. ndolaja, ndolajati (den) - ljuljati, klatiti, potresati, pokretati

I. ndolakah - ljuljaka
ndolakanam - ljuljanje, klaenje, drhtanje, oscilovanje

Budui da je Kosovo srpska kolevka, uteno je znati da je kolevka poreklom od sanskrta. Da smo,
kojom sreom, Indo, a ne Evropljani, dripci nam ne bi mogli piati i srati i baze u kolevci graditi, jer bi i
mi imali atomsku bombu. Umesto titoistike grandomansko - amaterske, svatarske industrijalizacije,
trebalo je "izvriti zaokret" prema agraru i nuklearu, pa bi sad bilo: "vuna kio", umesto "ruke uvis! predaj
se".
to je gondola pored kolevke, znai da se na top - listi evropskih jezika najbliih sanskrtu
italijanski plasirao na drugo mesto. Otud italijansko - srpsko prijateljstvo i razumevanje s posebnim
osvrtom na humanizam papa i Venecije. Politiku i alu nastranu, samo mi se u Italiji i u Indiji dogaalo da
lako sklopim prijateljstvo s nepoznatim osobama koje su mi nudile, umesto boravka u hotelu,
gostoprimstvo u svome domu. U Indiji vai mantra:"Gost je bog!"

nuveja komija

P. nuveja - onaj koji ivi u susedstvu, komija.

Re je sloenica od: nu - kojim se oznaava ivo bie (glagol: an, aniti - disati, biti iv) i veja,
nastalo od veah - sused (glagol: vi, viati - nastaniti se). Smisao je isti kao kod odrednica navedenih pod
glasom "a". Ovdeje fonetska bliskost vea.

ptih apetit
panam aps

G. p, pnoti - postii, dobiti, prisvojiti, oteti, dohvatiti, dosegnuti, uhvatiti

I. panam - dobitak, postignue, dohvat, prisvajanje, uzapivanje
paah - trgovina, trite, prodavnica
paikah - trgovac, diler
ptih (f) - obilje, srea, povezanost, seksualni odnos
pnah (n) - vlasnitvo, posed, potomstvo
apna - rada (sl) - gospodar poseda, posednik

Kad dodete u goste seljaku u Jugoistinoj Srbiji, morate sa kapije da pitate: "Ape li kutre?" (ujeda
li kue), jer se tamo bolje pamti sanskrt nego u tzv. urbanim strukturama. Zamerala sam mojim
zemljacima jer koriste genitiv i kad treba i kad ne treba, na primer: "Daj to Vere, Mire", umesto: Veri Miri,
dok nisam saznala da u sanskrtu genitiv moe da zameni svaki pade. "Grekama" se ispoljava dobro
pamenje.
Ekonomski zakoni i uloga pojedinih sektora privrede u stvaranju profita nisu bili nepoznati u doba
stvaranja Rg vede i Mahabharate, to potvruju pojmovi izvedeni od korena: p, od kojih je samo mali deo
ovde dat. Funkcioniui po principu: "ko e koga". trgovina lii na seksualni odnos. Tako se misli na
sanskrtu, gde su i posedovanje i vlasnitvo i potomstvo izvedeni od istog korena. "Razvojem" jezika dolo
je do pomraenja vrlo instruktivnih analogija.
to se, pak, savremene svetske situacije tie, tu je apna rd sa atpa - apetitom i sa besnim psima
rata, radi uveanja poseda.
Tu su i oni koji radu & co. vide u apsu. Aps i sl. u RVK obeleeno je zvezdicom u zagradi.
Predlaui turski aps, dajem svoj doprinos.
48
 pat apatija
pad pad

G. pad, pdjati - izazvati neko stanje, dovesti se u stanje nevolje, nesree

I. pattih (f) - pojava, ulazak u neko stanje, nesrea, nevolja
pad - nesrea, nevolja
pat (f) - nesrea, nevolja, bol, muka, patnja, izmodenost, iznurenost

Svojim apetitom, gorespomenuti rada eli da izazove svetsku apatiju i sveopti duhovni pad.

pnagohi pijanka sa gostima

G. p, pibati - napiti se, presisati, pijuckati, "piti uima i oima"-

paljivo sluati
I. pnam - pijenje, drutvo koje pije
pna - gohi (sl) - gozba, pijanka
P. pta - pijan
pjin - odan piu
pnta - manu (sl) - "onaj koji podstie estinu i hrabrost", alkoholno pie
G. pjai, pjjate - naduti se, ojaati, ispuniti se
I. pjajanam - osveenje, zasienje
P. pjjita (tpp) - zadovoljen, poboljan, ovrsnut, ojaan

Kako izgleda kad nam gosti dou pa svi imamo jak razlog da prestanemo sa pijenjem ap - vode, i
da presisamo alkoholno pie opisano je sanskritskim reima iz Rg vede. Sa upijanjem znanja preko uiju
ide malo tee, jer tu se uvek neko istie i namee pa nam kvari jednakost, ravnopravnost i raspoloenje.
Posle pijanke moe doi do tue radi osveenja i otrenjenja. Pokajanje moe da se obavi i u eventualnom
apsu.

pkah pekara

pkah - pe za peenje hleba, keramike, cigli, i dr.

Pre pijanke treba udariti podlogu od hleba i peenja.

pina upisan

G. pi, u RV particip: pina - ukraen, okien, dekorisan, obojen; pozniji glagol je:
pid, pinkte - ukrasiti, ulepati

Da bi se postalo "lep kao upisan" neophodno je "picnuti se". Ovde spadaju i pridevi:

P. pinga - crvenkast, ri
pinga - crvenkasto - mrk

Moji zemljaci kau za rieg, pegavog oveka "penkav kao uree jaje". Budui da su rii
obavezno penkavi, nije obavezno da penkavi predsednik bude lep kao upisan mada je obavezno "picnut",
da bi impresionirao Monike; sekretarica isto ini, plus govedarski eir, simbol revolverake diplomatije.

49
 bhta ubav

G. bh, bhti - sijati, isijavati, blistati

I. bh - sjaj, svetlost, lepa pojava
P. bhta - sjajan, lep

miam meso, miar

I. miam - meso (verovatno od korena: mis - suiti)

mih (n, osnova: amis) - sirovo meso, mrtvo telo
miat i miatvam - stanje: biti plen
miain i mia - prija (d) - mesoder

"Na ubavu na polju Kosovu" zaseli su miaini po nalogu miaprijah kome su se u 20. v. najvie
dopali peva Prisli i bigmekovi. Njemu gueti uz gusle: "Na Miaru polju irokome" znailo bi bacati
biser pred svinju. Ptica grabljivica, miar, naziva se u RVK i u mom kraju: tresigaa, jer planira u vazduhu
leprajui krilima dok osmatra zemlju u potrazi za plenom. Nae li ga, prirodno stanje mia pretvara se u
miat. Dogaa se da neko, strelac ili vea ptica grabljivica, prevede tresigau u stanje napunjenih gaa i
mia vrati u prvobitno stanje.

ambahah bata (?)

I. ambahah - narod spominjan u Mahabharati

mbah - vrsta ita
baah - budala (na prakrtu)

U Mahabharati spominju se zemlja i narod Ambahah nesigurnog porekla od: amba - majka i stha
- stajati. Kralj se zvao: Ambahjah. Ambah je vrsta ita, ambarja, amharjati - sakupljati. Tu su bakiha -
star, iznemogao i bastah - budala, na prakrtu. U Istonoj Srbiji, kod Torlaka, otac se naziva bata. Ove rei
nema u RVK, mada svi znamo ta je batina i batiniti. Sigurno je da dve poslednje rei ne potiu od bate,
jer Srbi nikada nisu bili veliki batovani, nego od: bata. Znam da vrlo star ovek izlapi, pa poto postane
budala, nad njim je vren "lapot". Otkud bata, neka kau oni koji bolje od mene znaju srpski jezik, uzevi
u obzir gornje sanskrtske odrednice.

rla ralo

P. rla - blago zakrivljen, iskrivljen, izvijen

I. rlikah - kuvar

Mogue je da veza izmeu gornjih pojmova potie od injenice da dok se oralo ralicom, glavna
hrana je bila kaa.

rgajana argument (?)

I. rgajanam - studij kompletnih veda

P. rgajana - ono to se sadri u knjigama o Rgajani

Rgajanam je "hod, putovanje kroz vede", studij kompletnih veda. Isto se nazivaju i knjige koje se
odnose na metode prouavanja veda (prema reniku Trnthe Tarkavaspatija).

50
 rh, rhati ariti

G. rh, rhati - pasti u nevolju, nesreu, pretrpeti tetu, tetovati.

Snana meuzavisnost pojmova: arenje, tetovanje, podlona je relativizaciji. Neko poari jedinu
kozu i tetuje 100%, drugi ima 100 miliona dolara, pa kad poari jedan, tetuje 1%. Ako jedna USA - koza
kota 100 dolara, za jedan milion moe da se kupi 10 hiljada koza, u Indiji mnogo vie. Zato je to tako,
zapisano je u tajnom bojem programu, meutim, u njega ne mogu da prodru ni egzegeta, ni haker.
Milou bojom, Marksu se otkrilo kako se ovo dogaa. Na pitanje: zato, nema odgovora.

rjah Arijac

I. rjah - ovek dostojan potovanja, plemenit i mudar, odan zakonima i religiji predaka koji ponaanjem
opravdava potovanje; ime rase koja je, poavi iz pradomovine, nastanila Arjavartu; kasnije, oznaka za
prve tri kaste; Buddha i svaki onaj koji poduava i ivi u skladu sa etiri plemenite istine budizma
rjvartah (sl) - "domovina plemenitih", sveta zemlja Arijaca izmedu dva mora, Himalaja i Vindhija
planina
rjvratah (sl) - onaj koji poznaje, potuje i ponaa se prema uenju i pravilima koja vae za "plemenite"
rja - a - anga - mrgah = rjhgamrgah (sl) - Buddhin osmostruki put
rjavam - ponaanje dostojno potovanja, potenje, estitost

Pojmovi arja - plemenit i rjah - osoba dostojna ovoga naziva, potiu iz Rg vede i izvedeni su od
korena: "" (v. pod "").
U 18 i 19. v. Evropa se upoznaje sa indijskom kulturom, preko sanskrta utvruje se srodnost jezika
i zajedniko poreklo Evropljana i Indijaca, sa usvajanjem konvencionalne oznake Indoevropljani = Arijci
= narodi istog porekla, srodnih jezika, nastalih od istog prajezika, slinih osnovnih nazora i mentaliteta. U
poznijoj literaturi pojam Arijci vezuje se za one grane koje su naselile Iran i Indiju, dok je pojam
Indoevropljani iri i obuhvata sve narode istog porekla i srodnih jezika. Ja se ee sluim starom
terminologijom jer se iz pojma Evropljani ne vidi njihova pripadnost istom stablu. Zato e se u tekstu nai
pojmovi Zapadni Arijci = Evropljani i Istoni Arijci = Indijci. Ovoj skupini pripadali su Stari Grci, Latini i
Kelti i pripadaju narodi veine evropskih zemalja i Indijci. Irci su u oznaci "aira" ouvali uspomenu na
rgvedsko "arja". Ono se ouvalo i u nazivu drave Iran.

ra arhaino

I. ram - govor riija u vedskim tekstovima

P. ra i reja - sve to pripada ili je izvedeno od riija, poeta vedskih i drugih starih himni

lpah alapaa

1. lpah - obraanje, govorenje, razgovor

lpanam - govorenje nekome, razgovaranje s nekim

sanam sedenje

G. s, ste - biti, postojati, nastanjivati, sedeti mirno, ostati i dr.

I. sah - sedite, stranjica
sanam - sedenje, 84 poloaja joge, stanovanje, mesto, sedite, stolica
sandah - stolica od prua

51
 sidh, sedhjati odsedeti, opsedati (?)

G. sidh, sedhjati - uhapsiti

I. seddh (m, osnova: asedh) - hapsilac
sedhah - zatvor

Zato Srbin kae: "odsedeo u zatvoru".

ha aha

U. ha - uzvik strogosti, nareenja, pretnje.

GLAS "i"
-kao iskati-

i i
U. i - uzvik ljutnje, pozivanja, zabrinutosti, saaljenja

Srbin e, obavezno, uz "i" dodati "bre" to je, takoe, sanskrtsko.

i, eti ii

G. i, eti - hodati, ii, tei, pobei, proi, slediti, otii, doi i td.
I, itj,- hodanje, idenje
P. ita (tpp) - otiao, doao

Znaenje istog glagolskog korena sa prefiksima:

G. aha - i, ah - eti - ii prema, dostii ati - i, atj - eti - proi pored, preko, kroz, protei
I. jah - dolazak, pribliavanje, zarada, profit, kocka, broj 4
javjajau (m, du) - prihod i rashod
P. atia (tpp) - proao, otiao, preminuo, zanemaren

Pojmovi: ii, pa doi, vratiti se u poetno stanje, obii, zatvoriti krug, prikladni su za opis nekih
ekonomija i nekih ivotnih standarda. U njihovom beskrajnom kruenju neki izginu, neki krepavaju a
neki, opet, dobijaju nagrade za doprinos "napretku".
Istraujui u emu moji zemljaci vide napredak, dobila sam odgovor: "Kad sam bio dete,
uglavnom se jelo posno, sad blaim". Blaenstvo napretka sastoji se u jedenju zamaenog jela sa mesom.
"Strah od gladi" i "imati ta jesti" predstavljaju osnovnu ivotnu situaciju i jedinu ivotnu filozofiju
siromanih. Politika i duhovna elita nudi narodu metafizike programe spasenja "okrenute budunosti". I
jedni i drugi, i oni trei, u ime boga i demokratije eljni ustolienja, zasnivaju svoje doktrine na slobodi
izbora. Ako narod bude u budunosti, kao i dosada, gramatiki poredio pridev: siromaan i ne bude stigao
u carstvo nebesko, sam je kriv jer nije umeo da iskoristi od boga i od demokratije darivanu mu slobodu
izbora. Doktrinama se uproava ivot i prebacuje odgovornost sa monika na nedune i nemone.

itvara utvara

P. itvara - onaj koji hoda, luta, putuje i moe biti svirep, podao i zao

52
 ikukah eer

p. ikukah, ikurah i ikurakah - eerna trska

Naziv: eer potie od latinske oznake za biljku: Saccharun Spontaneum, a ova je, po svoj prilici,
nastala kvarenjem sanskrtske

ingitam nagovetaj

G. ing, ingati - ii prema, kretati se, potresati,uzbuditi

I. ingah - nagovetaj, znak, nagovetavanje oseanja gestom
ingitam - ubrzan puls, promena boje glasa, unutranji pokret
P. ingita - kovida (sl) i ingita - dja (sl) - vet u izraavanju tumaenju unutranjih oseanja ispoljenih
gestovima

idja ia, zei, ia (?)

I. idjah - uitelj, boanstvo

idj - rtva, ponuda bogovima ili precima, poklon, donacija

Rei potiu od korena glagola: jad, jadati - oboavati hvaliti, potovati, posvetiti, ponuditi,
rtvovati
U Istonoj Srbiji deo kue u kojoj je ognjite nazivao se: ia -mesto gde se oganj uie. ei,
zaei, zaeti, reci, moda i eleti, sa eljom, vode poreklo od rtvenog obreda koji, putem ognja,
povezuje ljude sa svetom bogova i predaka.
Ima i drugih korena, kao na primer: u koji, takode, mogu biti izvori navedenih srpskih pojmova,
Manje je izvesno, mada nije nemogue, da oslovljavanje strica ili starijeg oveka sa "ia" ima veze sa
sanskrtskim "idjah".

it, etati hitati

G. i, eati - ii, uriti, hitati, zalutati

id sada

P. id (ind) i idnm (ind) - sada, ovog momenta, u ovom sluaju

I. idnm - ahnah (ind) (sl) - danas
idnmtanatva (ind) (sl) - trenutan

in, inoti inatiti se (?)

G. in, inoti i inv, invati - prevladati, vriti pridsak, terati, uliti snagu pojaati, osnaiti, ohrabriti, primeniti
silu, ostaviti iza, biti gospodar neega, ureivati neto, imati neto na raspoloenju.

Neki etimolozi izvode ime boga Indre, neko vreme vrhovnog od ovog glagola: in + d + ra, sa
znaenjem: potiniti, nadvladati potui, pokoriti; drugi mu ime izvode od: ind, indati - biti moan ili od:
und, unatti - izvirati, tei (kao voda). Sve ovo je mogue, budui da je Indra bio bog munje, groma i kie i
vrhovni u vreme arijskog osvajanja Severne Indije. Na pitanje da li srpski inat i inaenje potiu od: in,
inoti i od Indre, nije lako odgovoriti.

53
 irasja, irasjati razjariti se, rasrditi se

G. irasja, irasjati (den) - naljutiti se, pokazivati neprijateljstvo prema nekome

I. irasj - neprijateljstvo, zlovolja
irah (n, osnova: iras) -ljutina, neprijateljstvo

Starogrka boginja Irida i latinsko: irritatio potiu od gornjeg korena. Boji gnev ne potie iz
sanskrta. Svrgavanjem starih panteona sa mnotvom resora ostali smo na primer bez boga nuklearnog
otpada i bez boginje bombardovanja. Za drugu funkciju konkurie bez trinih konkurenata dama Irida sa
iritativnim i iterativnim simbolima.

iraksira rakija

I. ir - bilo koje pie, estoko pie, osveenje, radost

I. ia - kra (sl) - ono ije mleko ili sok osveava i raduje;
ksiram -mleko, sok od bilja

is, esati pospeiti, piati

G. i, eati - ubrzati, odaslati, hitnuti, podsticati, nadahnuti, ohrabriti, pustiti da tee, da struji, da otie,
istoiti, isprazniti, osloboditi isanja, isanjati (den) - izazivati ubrzavanje, pobuditi, poterati
I. iaja - podsticanje, podbadanje
ia (n, osnova: ian) - isticanje, izlivanje
iuh (m) - strela, broj 5, u matematici: sinus P.
iia (tpp) - pokrenut, poteran, ispranjen, izbaen, hitnut

Ima trenutaka u istoriji oveanstva kada graditelji istorije, osim pianja, ne mogu nita drugo da
pospee.

i, ihati iskati
iudhj ishod

G. i, ihati - eleti, eznuti, zahtevati, nameravati, nastojati da se neto dobije, oekivati ili zahtevati
neto od nekoga
I. ih - elja, tranja, zahtev, sklonost, u matematici: problem, u gramatici: deziderativ
ih - dnam (sl) - zadovoljenje elja
iha - nivttih (f) (sl) - potiskivanje elja, gaenje svih elja
ih - phalam (sl) u matematici: reenje problema
G. iudhja, iudhjati (den) - zahtevati, preklinjati, udeti
I. iudhja - zahtev, molba
ituh (f) - elja
P. ita - traen, zahtevan, eljen, voljen, milovan, paen, uvan
ita - kma - dhuk (sl) - krava obilja
ita - danah (sl) - voljena osoba
ita - devat (sl) - najmiliji, izabrani bog zatitnik, onaj kome se ukazuje najvee potovanje i od koga se
ite.

Kada se neto ite iekuje se povoljan ishod. Sve ove srpske rei gotovo da su identine sa
sanskrtskim. to se Srba tie, iako "imaju ono to niko nema": slavu - iadevat, boanstvo koje se slavi i

54
od koga se ite, umesto iekivanja: iha - danam, prei na budistiko stanje svesti: iha - nivrttih, jer je
bolje odrei se svih elja po sopstvenoj elji, nego po elji kojekakvih usreiteljskih doktrinara.

GLAS ""

r, rte ritati se (?)

G. r, rte - drmusati se, buniti se, dizati glas

I. rah - vetar
rjat - stanje nekog koji tek to se nije razljutio

Poto je ovde naglasak na drmusanju, pretpostavila sam gornju srodnost pojmova. Onaj koji se rita
u ritmu neusklaenom sa tam, loe prolazi.

GLAS "u"
- kao uzdanje -

u u

U u - uzvik saaljenja, ljutine

uktih okati

I. uktih (f) - iskaz, proklamacija, govor

uktham - izreka, stih, hvala
P. ukta (tpp) - izgovoren, izreen

Ove rei izvedene su od glagolskog korena: va, vakti - govoriti. Kod Torlaka oko Knjaevca
koristi se glagol: okati, u znaenju zvati nekog ili vikati, grditi nekog.

uk, ukati ikljati, kropiti

G. uk, ukati - vlaiti, prskati, kropiti, rasprskavati, ikijati, emitovati seme (kao bik), biti jak
I. ukaam - prskanje, osveenje
uk (m, osnova: ukan) - bik u ulozi oploditelja stada
P. ukita (tpp) - ovlaen, poprskan

kropljenja svetim vodicama u raznim prilikama, sve s ciljem da se neto osveti i blagoslovi,
postaje jasnije tek povezujui ih sa ikljanjem i rasprskavanjem semena, nosioca ivota. Treba videti prvo
priputanje mladog bika kravi. U pomamnom otimanju od trangi, kojima ga dva oveka s mukom
obuzdavaju, on tano zna kuda ide skae na kravu, brzo obavlja dunost irom otvarajui oi i nozdrve,
kao da umire, i pada na kolena iza njenih zadnjih nogu. Oploena, ona odlazi ne osvrui se. Religije koje
oboavaju oveka, bilo u joga - asani, bilo kao mrtvaca na krstu, i one koje ni to nemaju nego itaju jednu
te istu knjigu, kao da su isekle oveka iz ivota i svele ga na etiki problem.
Hinduizam je velianstven zato to sve pamti. ivina ivotinja je bik Nandi - Razdragani. este su
skulpture ive naslonjenog na plea Nandija, dve najlepe nalaze se u Durginom hramu u Ajholeu i u
ivinom hramu na ostrvu Elefanti. Svaki ivin hram u junom stilu ima ispred glavnog ulaza mali hram -
55
mandapu u kome lei Nandi, eznutljivo gledajui u pravcu lingama u sreditu glavnog hrama. Ima
Nandija, dinovskih skulptura smetenih na padinama brda, na ijem vrhu se uzdie hram, kao to je onaj
iznad Majsora. Nandi je simbol vitalnosti i energije plodnosti, lepi i mladi iva kroti Nandija, jer je
problem aktuelan u mladosti i u doba najvee ivotne snage.
Usukani sveci, upalih obraza, na ivici groba, iz kojih je vreme istoilo ivotne snage, oslikani po
hrianskim crkvama, govore da su oreoli rezervisani samo za starce. Ako oreol okruuje mladi lik, zna se
da se radi o stradalniku za veru. I bog je starac. Nigde ivota i ivotne radosti, nigde osmeha, samo
"stradanija", vera nadahnuta smru, hram - muionica, pravi morbidni nekropolis, sasvim drugaiji od
egipatskog u kome sve vri od ivota i od nade u "voskresemje".

ukhja ukuvan

I. ukhah i ukh - up, posuda, kazan, sud za kuvanje na vatri

ukha - hid (sl) - lomljiv kao up
P. ukhja - biti u posudi

ugrat grozota
ugra grozan

I. ugrat i ugratvam - nasilje, strast, bes, jarost, jetkost, zajedljivost

P. ugra - moan, nasilan, ogroman, straan, svirep i sl.

Po svoj prilici, ugursuzu je mesto ovde ba zato to je u RVK obeleen zvezdicom.

u, ujati uiti (?)

uathja utiv, estit

G. u, ujati - uivati u, biti odan, privien neemu, biti naviknut na, biti pogodan za
I. uatham (od korena glagola: va, vakti - govoriti) - stih, hvala
uitatvam - prikladnost, pogodnost
P. uita (tpp) - pogodan za
uathja - onaj koji zasluuje hvalu
ua (od glagolskog korena: a, anakti - slaviti, ukrasiti, pomazati, razjasniti) - uzvien, otmen, visok,
uzdignut, zvuan, glasan
uita - da (d) - onaj koji zna ta je prikladno
ua (ind) - gore (na nebu), odozgo, nagore
uais (ind) - visoko, nagore, odozgo, glasno, naglaeno, mono

Gornja porodica rei potie od razliitih korena: u, va i a. Izvedenice od prva dva korena
nalaze se u Rg vedi, od treeg u literaturi nastaloj posle RV. Njome se naglaava znaaj govora
prekovanog u stih radi obraanja bogovima. Verujem da rei srpskog jezika: uiti, uitelj, uen, utiv i sl.
nisu nastale sa poetkom pismenosti, jer se i pre nje imalo ta uiti, nego da vuku poreklo iz vremena Rg
vede.
Evo jo nekoliko primera nastalih dodavanjem prefiksa "ud" ispred korena: ar, al, i, hid i i (d
pred postaje , d i daju h):

G. uar, uarati - ii nagore, uzdizati se, najaviti, izgovarati

I. uaraam - izgovaranje, artikulacija
uaraa - dnah - lingvist
uarajit (m, osnova: uarajit) - onaj koji izgovara, kazuje
56
P. uara - onaj koji se uzdie kao Sunce
G. ual, ualati - otii, otkloniti, osloboditi sebe neega
I. ualah - um, razumevanje
G. ui, uinoti - sakupljati, prikupljati
I. uajah - sakupljanje, prikupljanje, dodavanje, mnotvo, punoa
uaja - apaajam (n,du) (sl) - uspon i pad, napredak i propast
P. uita (tpp) - sakupljen, prikupljen
G. uhid, uhinatti - presei, analizirati, razreiti nejasnoe tekoe, objasniti
I. uhedah - presecanje, iskorenjivanje, razaranje, dokrajivanje
P. uhedin - onaj koji razara nejasnoe, razreava tekoe
G. uhi, uhjte - isticati se, biti znamenit, vaan, trati

Autor sanskrtsko-engleskog renika navodi u predgovoru reenicu iz referata pandita jamadija

sa kongresa u Lajdenu: "Mi u Indiji, uvereni smo do dana dananjeg da je usmeno uenje daleko
superiornije u odnosu na knjiko, pogotovo kada se radi o razvoju umnih sposobnosti". Nepobitna je
injenica da sa porastom pismenosti narastaju agresivnost i kriza morala. Rekla bih da je srpski narod bio
moralniji pre irila i Metodija, no, neki ne vide da je on imao ikatakvu prolost pre ulaska u istoriju. Ako
bi neki kompjuter prelistao sve novine 20. veka i izradio rang-listu uestanosti pojave imena zemalja u
naslovima, verujem da bismo doli do zakljuka da su najsrenije prole one zemije koje su imale najniu
frekvenciju ili minimalno uee u stvaranju istorije. Biti akter istorije ne spada u asno zanimanje. Ona je
jedna te ista pria: uaja - apaajam siledija.
Indija nikada nije hajala za istoriju dok je istorinosti nisu nauili Anglosasi. Po istoriji Indije
rovaili su i prve knjige o tome napisalisa Englezi u vreme kolonizacije. Ona se bavila venim temama
opteg znaaja spram kojih je istorija kojeta o kojekakvima. Upamtila je vredna dela doslovce i
mitologizirala one linosti o kojima se imalo ta rei izvan golih injenica. O autorima velikih dela gotovo
da nema podataka. in i delo govore sve to treba znati o pojedincu, oni su nosei stubovi njene kulture i
civilizacije.

uhia neist

P. uhia (tpp, od korena def. glagola: uhi - ostaviti kao ostatak) - neko ko nije isprao usta i oprao
ruke posle jela pa je ostao neist
I. uhiam - ispljuvak, neistoa
uhia i uhivam - ostatak
uhia - bhokt (d) - onaj koji jede tue ostatke

uhri, uhrajati ustajati

G. uhri, uhrajati - dizati, uspraviti, uznositi, veliati

I. uhrajah - uzdizanje, penjanje, rast, vertikalna stranica pravouglog trougla
P. uhrita (tpp) - uzdignut, podignut, uspravljen, pobuen, povean, proizveden, roen

uddsanam uas

G. uddas, uddasajati - unititi, ubiti, iskoreniti, istrebiti

I. uddsanam - ubijanje, pokolj, krvoprolie

uddgr, uddgarajati uagriti

G. uddgr, uddgarajati - bditi, buditi, zvati, pobuditi

57
I. uddgara - pobuen, nadraen

ujem da narod kae za nekoga daje uagrio oima kada se, po Vuku, u neto uiveo.

uddv, uddvati oiveti

G. uddv, uddvati (od glagola: dv, dvati -iveti) - oiveti, vratiti se u ivot

uddh, uddhati zaditi (pobei)

G. uddh, uddhad - (od glagola h, dahti - otii) - napustiti, ostaviti, odustati, odaslati, isprazniti
I. uddhitih (f) - naputanje (sveta)
uddhit (m, osnova: uddhit) - onaj koji naputa
P. uddhita (tpp) - naputen, ostavljen, odaslan, ispranjen, istoen (kao voda)

Zaditi puku, po Vuku, ili zaditi preko polja, pobei, gotovo da je isto na srpskom i na sanskrtu.

uadh uderica

I. uah - lie, trava (one vrste koje se koriste za pokrivanje krova)

uadah - koliba nainjena od lia u kojoj boravi pustinjak, kua, boravite (u optem smislu)

Udera je u RVK obeleena zvezdicom.

uh, ohati otkati (?)

G. uh,ohati i h, hati - udarati, obarati

j, jate - tkati
I. uankanam (od: ank, ankajati - peatati) - peatanje, oznaavanje posebnim oznakama
P. uta (tpp) (od glagola: ve, vajati - tkati) - otkan
vtavja i veja (tpb) - ono to treba da bude otkano

Od korena: tank nose ime indijske i budistike (Nepal Tibet) tanke. Po svoj prilici, srpske rei:
tkati, otkati, utkati, tkanje, tkanice i sl. u srodstvu su sa gornjom porodicom rei, jer se tkane izvodi
udaranjem brdila i izvoenjem ara. Zbunjuje 3.1.sg. glagola ve. Da li su vajanje i vajarstvo nastali od
tkanja ili se dogodilo obratno?

uddmarin dambulhana, damar (?)

P. uddmara - izvrstan, za potovanje, velikog znaaja, koji izaziva velike posledice

uddmarin - onaj koji stvara vrlo veliku buku

Dok vani damari "biju" telo je ivo. Po RVK dambulhana, oznaena zvezdicom, znai: turska
muzika a kakva je ona kau nam sanskrt i narodni peva: "au vie, dambulhana rie" bolje reeno,
vulgarizacijom indijske muzike dobija se turska; daljom vulgarizacijom turske muzike dobijaju se top
ostvarenja srpske folk parade! Niti je srpski narod ''folk" niti su mu potrebne ovakve parade. Sva srea da
je Srbin umeo da peva i bez Turaka i bez Crnaca, mada uticaji ovih nisu za podcenjivanje.

ud ud (polni)

58
 Prefiks imenica i glagola: ud oznaava preimustvo, kretanje nagore, preko, nad, iznad, vie.

udam voda
udodhara vododerina
unna Una (reka)

G. ud ili und, unatti - izvirati, isticati, vlaiti

I. udam (samo na poetku ili na kraju sloenica) - voda
udakam - voda, ponuda vode mrtvima

Sloenice:

uda - udhr = udodhr - tok, vodena struja

uda - madkah - "aba u izvoru", ovek ograniena uma
uda - ptih (f) - mesto sa pitkom vodom
uda - plavah - poplava
uda - aajah - "tamo gde voda miruje", jezero, bazen
udaka - ghtah - "udaranje vode pri plivanju", jedna od umetnosti i lepih vetina
udaka - vdjam - "muzika vode", izvodi se kuckanjem upova ispunjenih vodom, jedna od 64 umetnosti i
lepih vetina
udaka - ntih (f) - prskanje bolesnika svetom vodom radi smirivanja
udaka - sparam - dodirivanje vode radi potvrde obeanja i zaveta
uda - vira - "suen u vodi", beskoristan
P. utta i unna (tpp) - mokar, vlaan, ljubazan, human

Od: udam nastali su na srpskom: voda, na latinskom: unda, na engleskom: water, na nemakom:
wasser. Tu je i "trajna undulacija". Reka Una, takode, spada ovde.

udnah izdah

G. udan, udaniti - disati, izdisati

I. udnaja, udnajati (den) - otkriti radost srca
I. udnah - izdisanje, izdah, jedan od pet vitalnih dahova tela, razdraganost

udaram uterus, materica

I. udaram - stomak, creva, materica, upljina, unutranjost neega

udara - sarvasva (sl) - onaj kome je sutina u stomaku, izelica, prodrljiv
udara - agnih (sl) - "stomani oganj", sposobnost varenja hrane

udvah, udvahati udavati

G. udvah, udvahati - odvesti, odneti, oeniti se ili udati se

P. dh - udata ena

Gornji glagol nastao je dodavanjem prefiksa glagolu: vah, vahati - odvesti

O udadbi i enidbi bie vie rei uz glagol: d, dadti - dati, pokloniti, ponuditi, dati erku, udati je

59
 (ud) ita istok(?)
udejivah dete (?)

G. ud, udati (nastalo od prefiksa: ud i glagola: , ati - kretati se) - penjati se, uzdizati se (Sunce)
I. udajah (nastalo od prefiksa: ud i glagola: i, udi, udeti - dizati se, doi iz, izlaziti, penjati se, biti plod
neega) - raanje Sunca
P. udita (tpp) - izaao, izdignut iznad horizonta (Sunce)
udejivah (nastalo od prefiksa: ud - i glagola: i, ude, udeti - dizati se, doi iz, izlaziti, penjati se, biti plod
neega) - onaj koji je izaao, nastao, roen

Ove prastare rei, sve iz Rg vede, naslale daleko pre nje, odnose se prvenstveno na raanje Sunca,
no, kako su se tada znale povlaiti analogije irokog zamaha, kao to su: izlazak i zalazak, roenje i smrt,
udisanje i izdisanje, nije neosnovana pretpostavka da su navedene srpske rei u srodstvu sa sanskrtskim.

uddi, uddiati udeavati, udesiti

G. uddi, uddiati - ukazati na, usmeriti na

I. uddeanam - ukazivanje na
udde (m, osnova: udde) - onaj koji dela po odreenom planu

uddhatih uzdanje (u samoga sebe)

G. uddhan, uddhanti - dizati, potiskivati nagore

uddhan, uddhante - ubiti se, obesili se
I. uddhatih (f) - ponos, oholost, nadutost
uddhatatvam - ponos, oholost
P. uddhata (tpp) - podignut, nasilan, grub, uzbuen

Ponosito uzdanje u samoga sebe moe, kao uzrok, izazvati samounitenje kao posledicu.

uddhita uzdignut

P. uddhita (tpp) - uzdignut, uspravljen, podignut, napregnut

uddhna i uddhnta (tpp) - izbaen, izbljuvan

Ovi trpni pridevi dati su radi potvrivanja na poetku datog porekla srpske imenice: ud od
sanskrtskog prefiksa: ud, ovde sa korenom: dh.

uddh, uddharati udarati, udariti

G. uddh, uddharati - odvesti, izvui, raskinuti, iupati, iskoreniti, istrebiti, unititi, osloboditi
I. uddharaam - izbavljenje, osloboenje, spasenje, unitavanje, gaenje, odnoenje ugarka sa domaeg
ognjita radi paljenja rtvene vatre i dr.
uddhart (m, osnova: uddhart) - razara, unititelj, oslobodilac, izbavitelj
P. uddhraka - iupan, izvuen, uzdignut, podignut

Porodica rei iz Rg vede ima bukvalni i metaforiki smisao. Po prvome, da bi se dolo do slobode
mora se udariti po onome koji slobodu ugroava; po drugome, radi sticanja duhovne slobode neophodno
je iupati se i izdignuti iznad satiruih okolnosti svakodnevice. Srbima istorija neprestano natura prvi,
bukvalni smisao, pa se duhovni potencijali troe na ispravljanje davno iskrivljene i neispravljive "krive
Drine".
60
 udri, udrijate strati

G. udri, udrijate - isticati se, strati, prevazii, nadvisivati

udvahah odvoenje

G. udvah, udvahati - odvesti, odneti, uzeti ili odvesti nevestu iz roditeljske kue
I. udvahah - odvoenje neveste, sin, potomak, vitalni vazduh u telu koji odvodi hranljive materije nagore,
jedan od 7 plamenova ognja
udvahanam - odvoenje neveste, venanje, svadba
udvodh (m, osnova: udvodh) - suprug
P. uddha - donet, roen, uzgojen, oenjen, udata
udvodhu - kama (sl) - eljan enidbe

Nekadanje dogovaranje roditelja oko enidbe i udadbe supstituisano je ud - varanjem. Ud vra

je neko koji podie rep uvis,
udv, udvjati - obraati se planim glasom i udvpa - onaj koji lije suze, cmizdrav, to sve lepo pristaje
uz udvaranje.

unmad, unmdjati pomahnitati

G. unmad, unmdjati - poludeti, pomahnitati, napiti se

unmadah i unmdit - ludilo, pomahnitalost, pijanstvo
P. unmatta - pomahnitao, lud, pijan
unmadana - pomahnitao od strasti
G. umnanaja, unmanajati (den) - uzbuditi se, razdraiti se, pomahnitati
I. unmanaskat - pometenost uma, mahnitost
P. unmanas - mahnit, lud

"Madlenina mahnitost" na sanskrtu glasi: "mdlena - unmdit", predsednika je neto sloenijeg

karaktera: "unmadana - unmdit".

upaklp, upakalpate upakovati (paket)

G. upaklp, upakalpate - postati, biti prikladan, pristajati neemu, uobliiti se

I. upakalpanam - priprema
P. upakalpita (tpp) - pripremljen, ureen

Slavna porodica rei za koju znamo da sadri koren: klp, od koga su nastale kalpe, kod zapadnih
Arijaca skonala je bedno. Dodue, namesto predstava o kalpama dobili smo raznovrsne politike i
religijske "paket aranmane" turistikog karaktera sa irokim spektrom destinacija.

upad saznanje

G. upad, upadnte - izumeti, izmisliti, pronai

I. upada - nepoznato znanje koje nije prenelo tradicijom nego je do njega neko sam doao
P. upadta (tpp) - izumljen, izmiljen, pronaen

61
 Istorijski gledano, ovakvo znanje pokazalo se samo delimino napredno, iskustveno gledano,
opasno je boriti se protiv predrasuda.

upadas, upadasjati opadati

G. upadas, upadasjati - opadati, nestajati, malaksavati, biti iscrpljen, osuiti se, gubiti, biti lien neega
P. upadsuka - opao, malaksao, iscrpljen

upadeah uputstvo

G. upadi, upadiati - ukazati, uputiti, objasniti, savetovati, propisati, naredivati

I. upadeah - ukazivanje, uenje, savet, propis, uputstvo
upade (m) - uitelj, savetnik
upade (m, osnova: upade) - duhovni uitelj

Uporedo sa opadanjem duha narasta broj uputstava za upravljanje spravama.

upadh, upadhrajati podravati

G. upadh, upadhrajati - podupirati, podravati, uoiti, razumevati, iskusiti, nauiti, zapamtiti

Sve je vea ponuda imaginarnih ciljeva kojima se mora pruati realna podrka.

upanma nadimak

I. upanma - nadimak (nad - imenom)

upapakah pazuho

I. upapakah - pazuho

Re se sastoji od prefiksa: upa - ispod i imenice: pakah -krilo, rame; doslovno prevedena gornja
imenica je podramlje. Srpski jezik je sauvao uspomenu na: pakah u pazuhu.

upapad, upapadjate upasti

updhih upadljivost

G. upapad, upapadjate - ii nasuprot, protiv, napasti, prodreti

Glagol i imenice u istoj porodici rei imaju i druga znaenja, u gramatici, filozofiji i logici. Upada
se negde da bi se neto otelo ili ako se ostane, da bi se jedno stanje supstituisalo drugim, po elji onoga
koji je izvrio upad. Ono to upada u oi kao percepcija, razvijeno je u sledee filozofske pojmove:

G. updh, upadhti, updhate - postaviti preko, staviti na, pripisati, zgrabiti, pojmiti, shvatiti, obuhvatiti
I. updhih (m) - ono to moe doi umesto drugog, supstitut, ono to moe imati ime i izgled neeg
drugog, preinaenost, preruenost, osobenost, atribut, ono ime se neto blie odreuje - u
materijalistikoj filozofiji: updhih je uslovljenost, temeljni odnos izmeu uzroka i posledice koji nije
predmet ulnog opaanja pa se, stoga, ne moe dokazati.
- u vedanti, kod svih ogranaka, updhih je jedan od osnovnih filozofskih pojmova: spoljno, sluajno
ograniavanje i razgraniavanje pojava.
62
 Jo je Badarajana, osniva pravca, u svome delu Brahma - stram upadhih definisao kao zabludu,
posledicu ogranienosti iskustvene svesti koja, zamraena delatnitvom, vidi pojavne mnogostrukosti bia,
iz neznanja, avidj, tamo gde se znanjem, vidj, spoznaje da apsolut nije dvostruk: saguah i nirgunah, ve
da je istinska sutina sveobuhvatni apsolut, ista homogena svetlost, odnosno identitet imanentnog: atman
i transcendentnog: brahman. ankara je razradio ove teze i kreirao advaita - vedantu, monistiku teoriju
saznanja koja ide izvan majom nametnutih privida pojavnog sveta ili preko lanih identifikacija
posredstvom svesti rascepljene na subjekt - objekt, dvaita, udvojenost. Rascepljenost brahmana na
nirgunah, bez obeleja i saguah, sa obelejima iluzorna je, kao to je iluzorna iskustvena svest. Njoj nije
dostupna istina, jer je individuacija iluzorna posledica iskonskog, ontolokog neznanja: avidj.
Bhakara vraa realnost mnogostrukom pojavnom svetu koji je za njega: updhih, mada je
dosezanje te realnosti nepotpun cilj egzistencije bia u svetu. Divah, ivoj dui, biu, bitan je ne - rascep,
abhedah; "rascep, bhedah, je uslovno ograniavanje, upadhih. Odstranjivanjem ogranienja, divah se
vraa u stanje prvobitnog abhedah. U svim vedantinskim kolama osloboenje, mokah, postie se
meditacijom na nerascep, abhedah. Vedanta, u celini, poiva na upaniadskom postulatu: "tat tvam asi",
"to si ti", odnosno na identitetu: atman = brahman - u logici, upadhih je ograniavajui dodatak kojim se
izbegava: ativjpti, neopravdano irenje nekog pravila ili principa izvan onoga to je prvobitnim iskazom
obuhvaeno.

upoanam post

G. upo, upoati (od prefiksa upa i glagola: u, oati - spaliti) - postiti (postom "spaliti" grehove)
I. upoanam i upoitam - post

upavitam pavit

G. upavje, upavjajati - udostojiti svetom uzicom (uzica se nosi preko levog ramena i svezuje se u vor
ispod desne ruke, nie pojasa; svakom deaku prilikom inicijacije - uvoenja u drutvo odraslih Arja,
svezivana je uzica u sedmoj godini, kada je, ako je iz brahmanske porodice, dobijao uitelja)
I. uravtam - osoba sa svetom uzicom
upavtakam - sveta uzica
P. upavtin - onaj koji nosi svetu uzicu

Pavit je puzavica velike duine koja raste u umi i puza se uz visoko drvee. U RVK naziva se
belom lozom, jer cveta belim cvetovima.

upnat opanak

I. upnat (f, osnova: upnah, od prefiksa: upa i glagola: nah, nahjati -privrstiti, vezati, obmotati, obui,
obuti) - opanak; autor sanskrtsko-engleskog renika Ser Vilijams, pravei se da ne zna da su mu preci ili
u opancima, prevodi gornju imenicu sa: sandala, cipela!
upnad - jugam (sl) - par opanaka (od: jugam - jaram; bukvalno: upregnuti opanci)
P. upnahin - onaj koji ima opanke na nogama

Jugo - jugam agencija za uparivanje vetine oblaenja i svlaenja sa vetinom obuvanja i izuvanja
kreira nov svetski modni hit. - predloak: obuen i obuven na buvljaku; srednji i enski rod se
podrazumevaju.

upn, upnajati oponaati

G. upn, upnajati - provesti, odvesti, oponaati

63
I, upnajanam - odvoenje neveste enikovoj kui

Druga agencija, trino konkurentna Jugo - jugam, oponaa gornju i "radi na projektu" svadbene
varijante sa gumenjacima, uz doplatu. Za modele vlada veliko interesovanje u zemlji i u inostranstvu.
Oekivani devizni priliv potroen je unapred.

upe, upeti upeti se, upinjati se

upjah upinjanje

G. upe, uped (nastalo od prefiksa: upa i glagola: i, eti - ii) - pribliiti se, stii do, okrenuti se ka, preduzeti
neto, teiti neemu i dr.
I. upjah - pribliavanje, sredstvo kojima se neko pribliava cilju, strategija, etiri diplomatske vetine,
upja - atuajni: pregovaranje, podmiivanje, sejanje razdora, otvoreni napad
P. upeta - onaj koji se pribliava, koji neto preduzima
upjin - onaj koji se pribliio, dostie cilj, ekspert u korienju sredstava

ubh, ubhnti ubiti

G. ubh, ubhnti - povrediti, ubiti

ubhau obadva

B. ubha (osnova) koristi se samo u dualu:

ubhau (m) - obadva,
ubhe (f) - obadve,
ubhe (n) - obadva; isto:
ubhaja (osnova) koristi se samo u singularu i pluralu, po nekima i u dualu:
ubhajah (m), ubhaj (f), ubhajam (n) - obadva, e, a

Sloenice:

ubhaja - ara - onaj koji ivi i na zemlji i u vodi, vodozemac

ubhaja - mukha - "sa licem na obadve strane", trudna ena, jer je lice deteta okrenuto na suprotnu stranu
od majinog
ubhaja - vidj - dvostruko znanje, poznavanje religije i svetovnih poslova
ubhaja - vetana - "onaj koji dobija platu na obema stranama", pijun koji je prividno uao u slubu
neprijatelja ubhaja - vjadanam - dvopolan, hermafrodit
ubhaja - sambhavah - dvostrana mogunost, dilema
ubhajatah - paka - pripadnik obadveju strana
ubhajatah - prada - onaj ija je spoznaja okrenuta ka spoljanjosti i ka unutranjosti
ubhajatah - ran - dvoglav, sa licima okrenutim na obadve strane
ubhajatah - sudta - poreklom od dobrih roditelja
ubhaja-djus (ind) - u oba dana (subsekventno)

urasam ures

I. urah (n, osnova: uras) - grudi

urasjah (m) - enske grudi
urasam - neto najbolje u svojoj vrsti

64
Sloenice:

urasi - ktv - stavivi na grudi

urasi - kaah - sveta uzica
urasitra i urasi - trnam - oklop
urah - strik - ogrlica od bisera
urasi - ruhh - dlake na grudima
P. urasja - ono to pripada grudima, odgajano na grudima, dete

urvdhara Urvina (planina)

I. urv - "prostrana", zemlja

urv (f, du) - Nebo i Zemlja
urvj - irina, amplituda
urvar - plodna zemlja
urv - dharah (sl) - planina, ime zmije ee

Poreklo Urvine planine moe biti i od: rdhva - onaj koji stremi u visine, ka nebu, izdignut,
uspravan, visok.

ulap lapak

I. ulap - vrsta sone trave

Lapak se u narodu zovu vrste trava sa vlaknastim ili ahurastim plodovima sa kukicama kojima se
kae za runo ovaca (ulapeno runo).

ulkah ulovica

I. ulkah - sova, ime Indre

ulk - ime iskonske sove

U mome kraju narod sovu zove ulovica to ne verujem da dolazi od njenih lovakih sposobnosti.
Verovatno je da se sauvalo seanje na iskonsku sovu, sovu - Indru, pticu - Zevsa u koju se pretvorio da bi
zaveo Kibelu - Heru i na njegovu ker Atinu, boginju mudrosti, koja dri sovu u ruci jer je i sama, pre
antropomorfizacije, bila sova.

ulku ulkus

I. ulku - sjajan fenomen na nebu, meteor, ugarak, buktinja

ulvan vulva

I. ulbam i ulvan - membrana oko embriona, vulva, uterus

u, oati uei, uariti, uditi

uita uaren, usijan, utap (pun mesec)

G. u, oati - goreti, ariti

I. uah - rano jutro, zora
65
uah (f) - jutarnje svetlo, zora, personifikovano jutro, erka Neba, sestra Aditjh i noi, veernje svetlo
us - nakt (f, du) (sl) - zora i no
uas - sumrak
P. uita (tpp) i ua (tpp) - uaren, zaaren

Sve rei su iz Rg vede.

usr zora

I. us (f) - zora, jutarnja svetlost

usr - zora, jutarnja svetlost, sjaj

Oko dvadesetak rgvedskih hinmi posveeno je boginji zore Ui. Ona je ki Neba, nazivanog Djaus
- pit, Nebo - otac, od ega su nastali grki Zevs, latinski Jupiter i pater.
''Pogledaj kako Zora razvija svoje zastave na istonoj polovini neba, ukraena svetlosnim
zracima... kao igraica, ona se ukrasila blistavim nakitom i otvara svoja nedra.... njen blistavi sjaj
pojavljuje se jo jedanput da bi rasprostirui sebe rasterala bezobline crne ambise mraka... blistava ki
Neba donosi nam darove... i ozbiljno motrei na nas sa nebeskih visina, ona se suoava sa svakim okom,
budei i oivljavajui sve to je ivo i nalazei rei u njome nadahnutom pesniku. Stara boginja raa se
opet i iznova obuena u iste boje, inei smrtnike starijima za jedan dan i skraujui njihov ivotni vek iz
dana u dan.... Zoro, ti koja deli pobednike nagrade, donesi nam one blistave moi kojima emo izroditi
decu i unuke. Zoro, obilata kravama, obilata konjima, sjajna deliteljko darova, rasprostri svoje darove po
nama, ovde i sada", kae pesnik Gotama u himni RV 1. 92.
Prirodno aljenje zbog svakodnevnog skraivanja ivota javlja se i u RV 1.113, himni pesnika
Kutse Angirasa: ''Dovozei neizmerno blago, ona, po kojoj sve blista, iri raznobojni sjaj i tako svetlei
ona je sada poslednja od onih koje su svanule i prva od onih koje tek sviu i nee nikada prestati".
O lepoti Zore i njenoj vernosti rti peva Satjaravah Atreja u RV 5. 80:

"e danam darat bodhajant

sugn pathah knvat jti agre
bhadrath brhat vivam - inva u
djotir jahati agre ahnm"

"ona ljude budi, velianstvena,

puteve prohodnim ini, na elu hodi,
sa visokih kola sveproimajua sve bodri
Zora sjaj daruje na poetku dana"
"es vjen bhavati dvibarh
vi kvn tanvam purastt
tasja - panthm anu eti sdhu
pradnati iva na dio - minti"

"ona raznobojna biva dvostruko krepka

razotkrivajui svoje telo spreda
putem zakona ona hodi spremno
znajui ga oduvek, smer mu ne menja."

u utrojen (?)

66
I. u (m, osnova: u) - bik koji vue plug
uah - bivo

Bikovi za tegljenje bili su trojeni. I ove rei su iz Rg vede.

GLAS ""
- kao urgirati -

u u

U. -uzvik saaljenja kojim se obeava zatita

rd, rdajati urgirati

G. rd, rdajati - ojaati, osnaiti, osveiti

I. rk (f, osnova: rd) -jaina, snaga, sok, hrana, okrepa
rdah (n) - snaga, jaina, mo
rdita - rajah (sl) - "stanite hrabrosti", heroj
P. rda - moan, snaan, jak, slavan, poznat, priznat, uven
rdita (tpp) - obdaren snagom, moi, vaan, moan, veliki, ponosit, hvalisav
I. rdin - onaj koji poseduje hranu i mo

Dugo putujui do nas, preko latinskog, gornji glagol je izgubio pravo znaenje. Primena ove
porodice rei u svakodnevnom ivotu do te mere je dobila egzistencijalni znaaj da nju treba usvojiti i
neizostavno uneti u renik srpskog jezika. Nema ivota bez urgiranja preko poznatih, uticajnih i snanih
koji, obino, nisu priznati ali su moni i povezani u lance. Za uspenost urgiranja neophodno je izazvati
lananu reakciju.

r vuna

G. ru, roti - pokriti, sakriti, okruiti

I. ram-vuna
r - vuna, vuneni konopac, pauina, uperak izmedu obrva
P. r - vala (sl) - vunen
r - vat (sl) - obilat vunom, vunen

rv, rvati urvati, oburvati

G. rv, rvati - povrediti, unititi, ubiti

U RVK navode se stari oblici za razoriti: razurati, razuriti. Po svoj prilici, ovde spadaju: razorati i
survavati, zatim oburvati, kao zid na primer, ili: ruan - osoba u crnini kao znak alosti za preminulim.

akam so
ara usoljen

G. , ati - biti bolestan, bolovati

67
ah - slano tlo
akam- so
a - sikatam (sl) - so u grudvama
P. ara-usoljen, natopljen solju

h, hati ufati se

G. h, hati - oekivati, nadati se, ekati, uoiti, razumeti, razmatrati, procenjivati, zakljuivati
I. hah - razmatranje, ispitivanje, pretpostavljanje, zakljuivanje
P. hanja (tpb) - ono to treba da bude razmatrano i o emu treba doneti zakljuak

Ufati se i ufanje, u smislu: nadati se i nadanje ispali su iz upotrebe.

GLAS ""
-kao red-

r bre

U. r - uzvik podsmeha, povredivanja, pogrde (v. br pod "b")

tam red

G. , hati - kretati se, dizati se, uzdizati se, uzlaziti i, kad glagol promeni vrstu:
, ijarti - pokretati, pobuivati, dobiti, osvojiti, sresti se sa tam - i (glagol: i, eti - ii) - ii ispravnim
putem, putem pravinosti i istine
I. tam (imenica nastala od trpnog prideva vremena prolog glagola:

r) red, zakon, istina, pravda, vera, versko pravilo, poboan in, obiaj, obeanje, zakletva, zavet, istina
personifikovana u objektu oboavanja, voda, rtva, Sunce itd.
P. tam (ind) i rtena (instrumental, ind) - istinito, pravo, zakonito, pristojno, iskreno, stvarno i dr.
taja (ind) - na pravi nain
tajin istinit

Sloenice:

ta - satja ili ta - dta - satja - ona koja je zakon i istina, koja se raa iz zakona kao istina (metafore za
Zoru)
ta - d - poznavalac zakona reda
ta - djumna - zazivanje i obraanje onome koji blista kroz istinu
ta - dhman - onaj koji boravi u istini; rta - dham - Vinu
ta - ni - onaj koji vodi po pravdi i po istini
tam- bhara - onaj koji nosi istinu u sebi
tam - pradn - intelekt ili znanje koje po sebi sadri istinu
ta -jud - sjedinjen (ujarmljen) sa istinom
ta - vkah - ispravan, istinit govor
ta - satje (n, du) - pravda i istina
ta - sap - obavljanje pobonog ina od strane oveka i prihvatanje tog ina od strane boga (obadva su
"sapeta" dvosmernom vezom univerzalnog zakona tam)
ta - sta - ispunjen istinom i pravdom
68
ta - antam - istina i la
ta - vdh - oni koji neguju istinu (bogovi)
te- karman (ind) - initi po zakonu kao to Indra ini putajui kiu

Od gornjeg korena nastale su i sledee rei koje pripadajui drugim slovima azbuke:

rjah - plemenit (Arijac)

udrakah - poasno ime
udra - uzvien, poten, iskren, ispravan, veliki, najbolji
udra - krti - priznat, cenjen, slavan
udra - arita - onaj koji se ponaa plemenito
udra - etas - uzvienog uma
udra - t - plemenitost, otmenost, gospodstvenost
udra - darana - gospodstvena pojava
udra - dh - visoke inteligencije, mudar
udra - bhva - plemenita karaktera
udara - vikrama - hrabar, herojski
udra - sattva - uzvienog karaktera, plemenitog uma
udra - vtta - artha - pada - uzviene rei, po smislu i po metru kojim su izraene

Prvi apstraktni pojam indijske, ako ne i svekolike ljudske misli, tam, nalazi se u Rg vedi, sa
znaenjem: red, istina, univerzalni zakon. On ima snagu moralne obaveze univerzalnog vaenja i, budui
izveden od korena "", kretati se, ponaanje svega pojedinanog u univerzumu mora biti ka njemu
usmeravano, s njim usklaivano i njime odmeravano. Evo ilustracija iz rgvedskih himni: RV 10. 190 u
kojoj se kae da je toplota posledica napora ureivanja univerzuma:

"tam a satjam a abhi - iddht tapaso" -

"red i istina roeni su od izraene toplote".

RV 3. 61., pesnik i slavni mudrac Vivamitra naziva Sunce, Surju, bikom koji:

"tasja budhna uasm iajan,

va mah rodas vivea" -
"sa dna istine (reda) izvodei zore,
bik je proeo velike svetove".

RV 1.1., kojom se pesnik obraa Agniju:

''radantam adhvarm
gopm tasja ddivim.
vardhamnam sve dame" -
"tebi, vladaru rtava
uvaru (pastiru) reda, blistavom,
koji se goji u svome domu".

RV 5. 62., istina je skrivena od oiju smrtnika tamo gde se "Licu istine", Suncu, konji - na hiljade
sunevih zraka, ispreu. Samo je jedna od njih, tam, najsjajnija i najlepa. Nju je, mada skrivenu, spazio
rii, vidilac, u ovom sluaju pesnik rutavid Atreja:

"tena tam apihitam dhruvam

69
 vm srjasja jatra vimuanti avn
daa at saha tasthus tad ekam
devnm reham vapum apajam"

"zakonom istina vam je stalno skrita

tamo gde se iz Sunevih kola konji ispreu,
deset stotina ih se sabralo. Tu, jednu,
boansku, najvelianstveniju i najlepu, spazih"

U drugim himnama Sunce je: "tasja ankam" - "Lice zakona", "hiramajena ptrena
satjasjpihitam mukham" - "Zlatna posuda u kojoj je sakriveno lice istine".
tam se podkrepljuje reju: satjam - istma, od: sat prilog vremena sadanjeg glagola: as, asti
-jesam; satjam "je ono to jeste'', "bivajue". Grki pojam: arete - moralna vrlina i latinsko ritus, nastali
su od istog korena , kao i ruski: rjad - red i vrat - lagati, to je isto to i: antam - neistina, la. Na
litvanskom: arti je orati. Da li bi se, po analogiji, moglo, osim reda, izvesti iz i srpsko: orati, to ne znam,
ali znam da dok srpski seljak tera ovce povikom: "r... r... r...", on upotrebljava sanskrtski koren: .
Evo skraenih citata o tam iz Radhakrinanove Istorije indijske filozofije: "Rta bukvalno znai:
tok stvari. Tako se obeleava zakon uopte i imanentnost pravde. Ovu koncepciju mora da je nametnula
prvobitno pravilnost kretanja sunca, meseca i zvezda, smenjivanje dana i noi i godinjih doba. Rta
oznaava poredak u svetu. Sve to je sreeno u svetu ima rtu za svoj princip. Svet iskustva je senka ili
odsjaj rte, trajne realnosti koja ostaje nepromenjena u neredu promena. Univerzalno prethodi
partikularnom, zato proroci3 iz veda misle da rta postoji pre manifestacije svih pojava4. Promenljivi nizovi
pojava sveta predstavljaju razliite izraze postojanog rtam.
3
Nisam uspela da utvrdim kome treba zameriti za nazivanje vedskih riija prorocima, koji to nisu, jer nisu
nita proricali. Oni su tragali za istinom.
4
Proroci iz Starog zaveta misle da bog postoji pre manifestacije svih pojava

Tako se rta naziva ocem svih stvari. Vinu je zametak rtin. Rta je uzrok to su Nebo i Zemlja ono
to jesu... Svoje prve znake pokazuje ovde tendencija za mistinom koncepcijom jedne nepromenljive
stvarnosti. Stvarnost je neizmenljivi zakon. Sve to postoji nestalan je prizor, nesavrena kopija. Stvarnost
je jedna, bez delova i promena, dok se mnotvo menja i prolazi... Postepeno, rta je postala put moralnosti
kojim ovek treba da ide, i zakon pravinosti koji potuju ak i bogovi. Zora se dri puta rte, pravog puta,
kao da ga poznaje od ranije. Ona nikad ne prekorauje njegove granice. Sunce se dri puta rte... im je
priznata ova koncepcija rte desila se promena u prirodi bogova. Svet nije vie haos koji predstavlja slepi
bes sluajnih elemenata ve dejstvo jedne svrhe koja unosi harmoniju. Ova vera prua nam utehu i
sigurnost kadgod nas neverovanje kua a poverenje u same sebe se pokoleba. Ma ta da se desi mi
oseamo da postoji jedan zakon pravednosti u moralnom svetu, koji odgovara lepom redu u prirodi. Vrlina
e trijumfovati isto tako sigurno kao to e sunce sutra da se rodi. U rtu se moe imati poverenje."5
5
Servapali Radhakrinan: Indijska filozotija, I. tom, Nolit, Beograd, 1964

Citirau i profesora sanskrta M. Hirijanu sa Univerziteta u Majsoru i to iz tri razloga: prvi, to je,
po mojoj oceni, napisao najkrau i najbolju istoriju indijske filozofije, drugi, to bolje od zapadnjaka
razume svoju tradiciju i kulturu i trei i najznaajniji, to se kod njega gotovo ne osea ono to je prisutno
u delima nekih indijskih pisaca: mnogo rei, da bi se objasnila doraslost indijske filozofije zapadnoj i
indijske religije monoteizmu. Ovo uverenje o superiornosti Zapada ostavio je za sobom, kao smrdljivi
trag, anglosaski kolonijalizam, koji se preodenuo, okrepio, naoruao novim orujima, starim ideologijama
i monoteistikim mondijalizmom da bi opet smrdeo po celom svetu. Ako ita treba ruiti na ovome svetu,
treba ruiti predrasude o superiornosti zapadnog monoteizma i mondijalizma nad istonim politeizmom i
pluralizmom.
70
 Ako su u pitanju sila i nezajaljivost, Zapad je, bez svake sumnje, bio i ostao superiorniji. U
stvarima duha, bezrezervnu veru u superiornost Zapada mogu gajiti oni koji Istok ne poznaju ili ga
poznaju na pogrean nain preko lako svarljivih, popularnih adaptacija prilagoenih povrnom i,
prezaposlenom Zapadu. Evo citata iz poglavlja: Vedsko razdoblje:
"Moramo podsetiti da je, suprotno od grke mitologije, na primer, prevladavajui tip vedskih
bogova bio nepotpune personalizacije. Ovo je znaajna karakteristika kada se ima na umu koliko je,
relativno uzevi, vedska religija odmakla od svog izvora. Ona se obino naziva "zaustavljenim
antropomorfizmom"; meutim, taj izraz moe sugerirati da vedskom poimanju boanstva nedostaju
potrebne osobine, to jest potpuna personifikacija, dok to zapravo ukazuje na jednu izanrednu odliku
strukture svesti vedskog Arijca koji je neobino sklon filozofskoj spekulaciji... Njegovo zanimanje za
spekulaciju bilo je toliko duboko, a njegov oseaj tajnovitosti koja skriva konano tako snaan, da je
prirodne pojave, koje je pokuavao razumeti, ostavljao otvorenim dok nije naao zadovoljavajue reenje.
Ova osobina oznaava strast za istinom i ne odnosi se samo na dubinu filozofskih istraivanja, ve
i na veliku raznolikost reenja filozofskih problema koje nudi... Jo jednu, jednako tako znaajnu osobinu
rane indijske religije predstavlja koncepcija rte koja ima istaknuto mesto u himnama. Izraze kao, "uvar
rte" (gopa tasja) i "sledbenici rte" (tju) esto nalazimo prilikom opisa bogova. Ova re, koja je
predindijskog (ranog rg-vedskog) porekla, prvobitno je znaila jednoobraznost prirode ili pravilan tok
stvari, kao to je redovno smenjivanje dana i noi, dok u himnama ona osim tog znaenja ima i dodatno
znaenje "moralnog reda". Vedske bogove, dakle, ne treba smatrati samo uvarima kosmikog reda, ve i
braniteljinia moralnog zakona.... Ova podjednaka odgovornost boanstva za odravanje kosmikog i
moralnog reda izrazita je u predstavi Varune. On predstavlja nebo i bog je nebeske svetlosti. Opisan je kao
onaj koji je odredio zakone fizikog univerzuma koje niko ne sme prekriti. Kae se, na primer, da
njegovom moi reke teku u okean ne prepunjavajui ga.
No njegova vlast nije ograniena samo na podruje fizikog, ve se protee i na moralno, gde su
njegovi zakoni jednako tako veni i neprekrivi. On je sveznajui pa e uoiti i najmanji greh. Da bi se
pokazala sveproimajua priroda njegovog budnog pogleda, sunce se ponekad poetino opisuje kao
njegovo oko. Predstava Varune je u vedskoj mitologiji uskoro zamenjena predstavom Indre, boga bitaka...
Indra nije posve lien moralnih osobina, niti je Varuna jedini koji zastupa rtu, ve to ine svi bogovi sunca
kojima i on pripada. Nadalje, Varuna odgovara samo jednom odreenom tipu teistike koncepcije
-hebrejskom.
Ali razvoj religijske misli u vedskoj Indiji, nastavio je sasvim drugim pravcem gde je pojam
boanstva, uopteno govorei, postajao sve bezliniji. Ideal Varune je tako vremenom zapostavljen to
moe ukazivati da je tada dolo do postupnog odbacivanja takve ideje boanstva... Mogli bismo
pretpostaviti da je najjednostavniji nain svoenja mnogih bogova ranije mitologije na jednog - uzdizanje
najuzvienijeg od njih na stupanj Vrhovnog. No u vedskoj Indiji se nije ilo tim putem. Varuna je zaista u
jednom razdoblju, a Indra u drugom, gotovo ispunjavao uslove monoteistikog verovanja u ovom smislu,
no nijedan od njih nije postao definitivno personalizovani vrhovni bog. Stoga moemo rei da se
monoteizam u uobiajenom smislu rei nije ostvario u vedskom razdoblju. Tada se jedinstvo boanstva
poelo traiti na drugaiji nain, pa nisu pokuavali nai jednog koji bi bio iznad ostalih, ve zajedniku
silu koja bi delovala u pozadini svih njih.
Osnova ak i tog "filozofskog monoteizma", kako ga moemo nazvati, moe se uoiti u ranim
himnama, jer vedski pesnici spajaju imena dvaju bogova, kao to su na primer Mitra i Varuna - ponekad
ak i vie njih - i obraaju im se kao da su jedno... Znaajno je za te vrhovne bogove da nijedan od njih ne
zadrava svoje prvenstvo due vreme. Bog koji uzima ezlo brzo ga isputa. Jedna koncepcija se smatra
neprimerenom i ubrzo se umesto nje javlja druga pa se tako za vedski monoteizam, ak i onaj filozofskog
tipa, moe rei da je nestabilan, a njegova se osnova stalno menja... U odlomcima himni neto kasnijeg
datuma nalazimo, iskaze: "Ono to je samo jedno, mudri ljudi nazivaju razliitim imenima". Bez sumnje je
istog znaenja i refren jedne druge himne: "Mahat devnm asuratvam ekam" "Slavljena boanstvenost
bogova je jedno"... Monoteistiko shvatanje u istom obliku nuno je dualistino i tei jedino
jedinstvenosti boanstava - svoenju mnogo bogova na jednog koji je iznad i izvan sveta to ga stvara i
71
kojim upravlja... Postoji via koncepcija jedinstva - monizam, koji itavo postojanje izvodi iz jednog
izvora. Monizam je potpuno razraen u upaniadama, a na vie mesta se nasluuje u knjievnosti
razdoblja to ga upravo razmatramo."6
6
M. Hirijanna: Osnove indijske filozofije, Naprijed, Zagreb, 1980.

To sumnjom proeto nasluivanje najoiglednije je u himni RV 10.129, nazvane "Postanak",

pesnika Pradapti Paramehina koja je ula u svetsku knjievnost. Evo zavrnih strofa:

"kah addh veda kah iha pravoat

kutah dt kutah ijam viih
arvk dev asja visardanen
th kah veda jata babhva"

"ko uistinu zna, ko e objaviti

odakle se pojavi, otkud ovo izraenje
bogovi su doli posle tog izraenja
pa ko onda ita zna o postanju".

ijam viihjata babhva

jadi v dadhe jadi v na
jah asja adhjakah parame vjoman
sah anga veda jadi v na veda"

"otkud nasta to izraenje

da li samo od sebe ili moda ne,
da li onaj koji ga vidi sa najvieg neba
o tome, zaista, neto zna ili i on ne zna".

Rgvedske sumnje u ispravnost monoteistikih zakljuivanja odvee indijsku misao u upaniadski

monizam i kasnije u vedantu, uz uporedo pretapanje pojma tam u dharmah, sa jaim naglaskom na
moralnost. Traganje za razvojem religijske i filozofske misli ne moe zaobii vede. Na pitanja koja su
otvorili vedski riiji nisu do danas odgovorile ni zapadna filozofija, ni zapadna nauka. Semiti jesu, ve
odavno, oni su ukinuli sva pitanja jednim jedinim odgovorom: sve je volja boja. Trai se poslunost
autoritetu a ne sklonost razmiljanju. Oseanjem grenosti slobodnu volju pretopiti u poslunost. Istu
formulu nudi i silom namee mondijalizam.
Seam se izjave glavnog jerusalimskog rabina u uglednoj TV seriji.7 Ree rabin: "ta moemo, kad
smo pametni!" i to tako rasistiki i monoteistiki ponosito ree, da bi u svima nama koji nismo oni izazvao
stid i zgraanje nad sopstvenom retardiranou. Nije mu se ni uditi - mada od takvih treba zazirati - jer on
ita samo jednu knjigu u kojoj je sve o postanju jasno i glasno, netano i dogmatino. odavno reeno. Za
rgvedske himne on nije ni uo pa ne zna da je i pre njega i pre njegovih proroka bilo mnogo pametnijih,
koji su tam stavljali i iznad njegovog boga. Dobivi toga boga povrh tam, Srbin je napravio kompromis:
bog = istina i pravda.
7
Autorke Vesne Jugovi

re

G. , ati - hvaliti, slaviti, veliati

I. k (f, osnova: ) - hvala, stih, pogotovo sveti, recitovan u slavu boanstva himnama: as

72
g - vedah (m, "k" prelazi u "g", zbog jednaenja po zvunosti) (sl)

Rg veda, sveta knjiga Indoarijaca, zbirka himni posveenih bogovima; vedah je ovde "znanje
hvale"; sastoji se od 1028 himni razvrstanih u 10 mandalh, zbirki: od 2 - 8 svaka zbirka pripisana je
jednom autoru ili lanovima iste porodice, 9 - a sadri himne recitovane prilikom rtvovanja some, 1 - a i
10 - a sadre himne razliitog karaktera, mnoge od njih su filozofske prirode, pripisane raznim autorima.
Himne Rg vede su recitovane, Sama - vedah pevane i izreke iz Jadur - vedah izgovarane tihim glasom.

Sloenice:

kas (ind) i rkhas (ind) - stih za stihom

g - samhit - zbirka stihova, Rg veda
g - ajanam - studij kompletnih veda, knjiga koja se bavi metodologijom studija veda
g - brhmanam - brahmana, poznija dela koja pripadaju vedama; Rg vedi pripada Aitareja brahmanam
g - jaduh - sma - vedh - Rg, Jadur i Sama veda
g - vedin - onaj koji je dobro upuen u Rg vedu

Srpski pojam: re, rei kojima se hvalimo i kudimo, pevamo i oplakujemo, sporazumevamo se i ne
razumemo, branimo i napadamo informiemo i dezinformiemo, blagosiljamo i kunemo, taj pojam iza
kojeg se skriva najvea tajna moi govorenja, ontoloki supstrat ljudskog bia, ta re ne lii ni na "word",
ni na"wort", ni na "parolle", ni na Jovanovu "re"; na njeno poreklo podsea nas Rg veda i vodi nas u
praiskon. Ako nam je koren ovako dubok, zato se baviti samo adventivnim korenima pa njih kalemiti na
tue a svoj dubinski koren nazivati paganskim i neznaboakim, pokatkad ga prezirui, kao da se radi o
korenu nekakve divljake.
Ugledajmo se na Semite, bez ugledanja na njihovu svetu knjigu. Da li bi se oni sa crnim eirima i
kikicama koji lupaju glavom o Zid plaa i od kojih se ne moe proi kroz holove "World treid centra"
odrekli svojih predaka i njihove vere? itajui Saramaga, uvrstih svoje uverenje po kome smo sebi
dopustili da budemo rtve politikantstva "jedinoga", eljnog premoi, teritorijalnih proirenja i ropskih
podanika. Kakve su mu dalje namere? Monoteizmom osuen na "jednost" i na dvojnika, opet e mu dobro
doi stari lukavi ali i novoispiljeni geostratezi, koji e u 21. veku izazvati religijske ratove zarad njegove
konane pobede. Novim metodama treba nastaviti delo zapoeto sinom. Mi ne treba da pitamo one koji
kau "word", "wort" i "parolle" ko smo mi, jer oni znaju ko su oni i da mi nismo kao oni. Oni su eljni
premoi, teritorijalnih proirenja i ropskih podanika. Njihov bog radi za sebe i u njihovu korist po
scenariju proroka Amosa. Da li e bogu volja poi za rukom ostaje da se vidi. Uspe li, ostvarie se
znaajan "pomak" u sunovratu kalijuge.

dra ri, rda,ra

P. dra (od glagola: rad, radati - biti obojen, crveneti se) - crven

d, date urediti, aranirati

G. d, date - urediti, udesiti, pripraviti, ukrasiti, umilostiviti, nainiti nekog blagonaklonim, dobiti,
stei
P. dasana - onaj koga treba umilostiviti himnama i pesmama

ddhih rastenje, radost (?)

G. dh, dhjati - razvijati se, rasti, uspevati, cvetati, napredovati, biti (srean, bogatiti se
I. ddhih (f) - rastenje, napredak, porast, uspeh, bogatstvo, obilje, srea
73
ddham - uskladitene itarice, rezerve

Nesumnjivo da rastenje i napredak donose radost, mada nisam sigurna da drugi srpski pojam treba
dovoditi u vezu sa gornjom porodicom rei.

GLAS "e"

e e

U. e - uzvik priseanja, opominjanja, neprihvatanja, saaljenja

evam ovako

P. evam (ind) - ovako, na ovaj nain; u starijim himnama Rg veda koristi se ova, najee u sprezi sa
korenom: vid - znati: "ja evam veda", "onaj koji ovako zna", to e kasnije biti korieno u budizmu, na
paliju: "evam me sutam", "ovako sam uo". Evam se koristi i u sprezi sa korenima: va - govoriti i ru -
uti u postvedskoj literaturi:
"evam uktva'' - "ovako rekavi"
"evaitat" - "tako je to"
"evam astu" i "evam bhavatu" - ''neka bude tako"
"kim evam" - "kako tako?", "ta to znai?"

Upotrebljava se i kao pridevna zamenica: "evam te vaane ratah" - "ovakvim tvojim reima
obradovan", i afirmativno: zaista sigurno i dr.

GLAS "o"
- kao odak -

o o

U. o - uzvik obraanja, dozivanja, seanja, saaljenja

odah odak

G. odja, odjate (den) - pokazivati snagu, mo, vitalnost, initi napor

I. odah (m, osnova: odas) - telesna snaga, jaina, mo, sposobnost, ivotnost, toplota tela, svetlost, sjaj,
velianstvenost, u retorici stil koji obiluje sloenicama
odjitam - sranost, hrabrost, hrabro ponanje
odm (m, osnova: odman) - snaga, hrabrost, brzina
P. odasja - moan, snaan,
odia (superlativ od: ugra) - najmoniji, naijai, najstraniji

Autor sanskrtsko-engleskog renika navodi da od korena gornje porodice rei potiu latinske rei:
vigere, augur i augustus. U RVK navodi se turcizam, oigledno poreklom iz sanskrta: odaklija -plemi,
odak - dvor i odak - dimnjak. Tu je i odak - zemljoradniki pojam; pasulj, boranija, krastavci, lubenice,
dinje i dr, seju se "na odake" ili ''na kuice". Ranije navedena srodnost: ugra - grozan moe da poslui
kod blieg odreenja svih monika koji sebe nazivaju augustusima i odaklijama. Monost i vitalnost, bez
grozote, vae za zemljoradniki odak. Dug je put od odaka do augustusa. Odah je ime jednog od jaka,
74
duhova drvea i zatitnika sela. Nadam se da je ovaj u hrastu. Da li i oda, ili hoda pripada ovoj porodici
rei, ne umem rei. U drugim izvorima naoh da i grki Augije, zajedno sa talama, vodi poreklo od
gornjeg sanskrtskog korena.

opain paa (?)

I. opaah -jastuk, ono na emu neko lekari, odmara se

P. opain - onaj koji lekari na jastucima, mekuan, feminiziran

Prirodne asocijacije uz pau su divani sa jastucima. Koliko su jastuci uticali na propast velikih
imperija poput vizantijske i turske nije dovoljno rasvetljeno.

olad, oladati ulandati se

G. olad, oladati - izbaciti, nabaciti

U RVK ulandati se isto je to i ulopati se, ulokati se, isprljati se, isprskati se prilikom hodanja po
blatu.

ohah usta

I. ohah - usna
ohau (du) - obadve usne, usta
P. ohja i osthada (sl) - proizveden ustima, labijal

Evo dokaza bliskog roatva srpskog jezika i sanskrta:

"iz usta ikljajui rei urgiraju"

"ohbhjm ukantjah ah rdajanti"

Dodue, vedske "ohau ah" isticale su se u vidu himni da bi se neto urgiralo kod bogova. Danas
se najvie rei prosipa i zloupotrebljava da bi pojedinci i grupice u neto ubedilc ''iroke narodne mase''.
Pojava je istovremeno lokalna i globalna. Slualac raspolae slobodom izbora koja nije mala; ili da izotri
svoje bhedah sposobnosti, ili da utekne u superiorno abhedah - stanje svesti u kome ne moe ni da mrzi, ni
da prezire, ni da se gadi, niti moe da se uzda u boga, niti moe da bude ubeen. Naprosto, u tom stanju ne
moe mu niko nita, to nije mala stvar. Ovako samospasavajui se, spasao je sebe i bez spasovdana od
svih nebeskih i zemaljskih spasitelja.

GLAS "k"
-kao kabadahija-

kamsakah kaika

kamsakah - bilo koja posuda nainjena od metala. Indijci jedu desnom rukom, leva se koristi za "prljave"
poslove, kaika je koriena u doba Rg vede prilikom rtvovanja pia some
kamijam - legura metala (za livenje zvona i dr.)

Kasnije e biti rei sa veom saglasnou sanskrtskog i spskog jezika povodom kaike.

75
 kakup kuk

I. kakup (f) -vrh

P. kakubha - uzvien, ponosit, dostojanstven, izvestan, izvrsan, istaknut

U Crnoj Gori ovako se nazivaju planinski vrhovi: Savin, Bobotov kuk i dr.

kakah skrovite

kakah - skrovito mesto za vrebanje, zaseda, pazuho

kakj - ograda, skrovita odaja u palati ili kui
kaksjh (f, pl) - prsti, jer se njima izvode skrovite radnje krae

Rei potiu od glagolskog korena: ka, koji, izmeu ostalog, znai - raniti, ubiti, i: ka - svezati,
okovati. Otud jedno od osnovnih znaenja imenice kakah: skrovito mesto za postavljanje zasede radi
okivanja ili ubijanja vrebanog.

ka, kaati kaiti

kaita okaen
kaah kosa
keava kosmat
kesaram esar

G. ka, kaati - vezati, povezati, svezati, okovati

kaah - obramica o koju se kai teret
kanak (m) - rukopis, manuskript, (navezivanje, kaenje slova za slovo)
kanam - omot, vrpca kojom se povezuju listovi manuskripta
kaah i keah - kosa; "kaa - kai" - "kosa protiv kose" upanje za kose
kesaram - konjska ih lavlja griva
P. kaita (tpp) - okaen
keava i kein - kosmat, onaj koji ima dugu i gustu kosu

Ovde spadaju: kukianje i kukiati. grki: kesar, latinski:| cezar i srpski: esar nastali su iz istog
izvora i istim povodom: izjednaavanje kraljeva sa lavovima, mada su se mnogi ponaali poput magaraca.

kahah Kaspijsko jezero

kahapakah kornjaa

I. kahah - obala, movara, gomila, hrpa

Iranske Arje nazivale su Kaspijsko jezero: voura - kasa -irokih obala, odakle potie dananji naziv
jezera

kahapakah - kornjaa

Kornjaa evocira na koru i stvrdnjavanje, poput skorupa. U RVK zabeleeno je narodno kazivanje
o postanku kornjae. Poreklo rei kornjaa moe biti iz ove, ali i iz sledee jedinice.

kah eanje
kahura gad, gadura, gadost, odurnost
76
I. kah - kona bolest, svrabe, uga, eanje, zagaenost duha
P. kahura - prljav, krastav, zaputen, ugnv, oduran, obeaen, bludan

I bez komentara, slinost je oigledna. ini se da je u sanskrtskoj porodici rei jae naglaena
jednakost izmeu telesne i duhovne zaputenosti.

kakh, kakhati kikotati se

G. kakh, kakhati - kikotati se, smejati se , ismejavati

Sanskrtski glagol ima za "posledicu" u srpskom: kikotati se kikotanje.

kanklah kostur, skelet

I. kanklah - kostur, skelet

U RVK dati su: kamkanje, oplakivanje, jadikovanje i kamkalo - onaj koji zauvek jadikuje ili veiti
kukavac (duh tela svedenog na kostur).

ka, kaate kanjerisati

G. ka, kaate - povezivati, spajati, pripajati

U RVK kanjerisanje je unoenje oznaka u oktoih radi povezivanja prethodne strane sa sledeom.
Oznake su namenjene predvodniku hora.
Nije iskljueno da srpska re: kanura potie iz istog izvora. jer se njome vri povezivanje kraja
jednog sa poetkom drugog klubeta vune.

kaakah i krik karika

I. kaakah - karika lanca, planinsko bilo, karavan, uzica, vrpca - sve ono to se svrstava u red ili ini
kontinuiran niz karika - trgovina, posao, koncizno izlaganje doktrine u stihovima.

Potie od glagolskog korena: k. Njome se podrazumeva kontinuitet u poslu sa vie uesnika, ili u
delu sastavljenom od strofa, kao to se vri svrstavanje karika u lanac.
Mogue je da i re: katanac pripada ovoj jedinici, jer se katanenje vri pomou karika.

kahah kotao

I. kahah - kotao, kotarica, kolevka, izvor, slepoonica slona i dr.

Naizgled neobino imenovanje razliitih predmeta istom rei, kao u prethodnoj i mnogim drugim
porodicama rei, potie od slinosti predmeta. Ovima ovde, zajedniki je poluloptasti oblik.
Zapanjujua je sposobnost uoavanja najireg spektra slinosti, ime e biti udareni temelji
indijske filozofije.

kaik kuk

I. kaik i ka - bedro, bok, kuk

77
 kaanam katun

I. kaanam - krov kue, slamni pokriva krova

Imenica: katun, koja se koristi u Crnoj Gori fonetski je slina sa ovom, mada ne mora biti i smisao
isti.

kad, kadati kidati se kad,

kdajati kidati

G. kad, kadati - biti potresen emocijama, i kad glagol promeni vrstu:

kad, kdajati - kidati, odlomiti, deliti

Dublji sloj srodnosti dva jezika oituje se u izvodenju dva znaenja od istog glagolskog korena.

kadahakah kutlaa

I. kadahakah - vrsta kaike, kutlaa

Iako fonetski znatno odstupa, srpska imenica lako se moe prepoznati u sanskrtskoj, za razliku od,
na primer, engleske: "ladle".

ka, kaati kanuti

kaah kap

G. ka, kaati - smanjiti se, zvuati, jeati, i kad glagol promeni vrstu:
ka, kaajati - sklapati oi
I. kaah - najmanji deo neega, atom, iskra, zrno i dr. Indijski filozof, osniva kole: vaieikah, nazvan je
Kaadah, "onaj koji se hrani atomima".
Ovde spadaju siuni deo tenosti, kap, kapati i sl. Po RVK polna bolest kapavac naziva se u
Vojvodini kankov. Ovoj porodici rei bliski su: sklapanje oiju i kapak, u RVK oznaen zvezdicom.

kahah kantilena

G. kah, kahati - tugovati, eznuti, eleti

I. kahah - grlo, glas, zvuk, rupa u zemlji za paljenje vatre ili za odlaganje neega

Srpski jezik je pozajmio kantilenu od Italijana i ansonu od Francuza. Ko bi rekao da je jedna

polovina "kant - autora sanskrtskog porekla! Srbin kae, kad ne moe neega da se seti: "na vrh mi
jejezika", Arja braa kau: ''kahasthita , "Stalo mi je u grlu" "Kost u grlu" bila bi prikladna metafora za
neke od "kant - autora", mesto za odlaganje njihovih "remek-dela" kahah za ubre. Evo primera: "Samo
jedan ivot imam, ivim dva ivota, uivam, jer znam da nema reprize ivota!!!" Kakva filozofija ivota,
pouna za mlade! A tek glazba uglazbljena u glazbila! Ne pitaj, sve u ritmu kr... kr.. kr... harmonika i
violina. Da ovek zaurla iz kurjakog kahah.

kad kada
ko si ko si

Mala igra sa sanskrtsko - srpskim prilozima:

78
 kad kada
katham kako
kutah otkud
kutah kalat otkad
kutra kuda, gde
ko si ko si

Evo pet priloga na koje se inoe "po srpski" odgovoriti povodom prolosti i budunosti nekog
naroda:
PROLOST do: od BUDUNOST
katham (je bilo): NIKAKO kad (e biti bolje): NIKADA
kutah kalat: ODUVEK kutra (se ide): NIKUDA

to se Srba tie, ema, bez dvojbe, vai ako je re o materijalnom blagostanju. Sa duhom je, reklo
bi se, sve u redu.
Kada smo ve kod pitalica, treba rei da se i na srpskom i na sanskrtu isto pita: ko si? U sanskrtu
pitanje poinje od: kah asi, pa poto se "ah" pretvori u "o" a ono ukine "a" u "asi", dobije se: ko si? Ne
znam da li da se zadivimo pred srpskom vetinom ukidanja, ovakvih obrta, ili da se zabrinemo ako je
ovim izgubljena sposobnost izvrtanja.

kath, kathajati gatati

kath gatka

G. kath, kathajati - razgovarati, govoriti, priati, obavestiti, navoditi, objaviti, komandovati, zaklinjati,
bacati ini
I. kath - razgovor, spominjanje, nagovetaj, pria, diskurs, logika rasprava, izmiljotina i prozna
literarna dela: bajka, basna, gatka
kathanikah - kaziva, pripoveda
kathakah - profesionalac koji javno, pred publikom, kazuje dela iz obimnog literarnog opusa Indije.

On mora napamet znati na stotine hiljada stihova i proznih dela i sugestivno ih saoptavati da bi
kod publike izazvao adekvatne emocije. Kazivanje obino traje satima.
Od gornjih rei dole su srpske: gatati, gatka, gatanje, gatalica (knjiga pripovedaka, v. RVK), dok
je za pripovedaa ispraznih priica skrojen izraz: preklapalo. Sa gatkama poavi iz Indije, do Srba nisu
doli svi gore navedeni pojmovi. Uporedo sa razvojem literarnih oblika oni e se pojavljivati raspreni po
drugim porodicama rei, za razliku od sanskrta u kome je uvano i ouvano fonetsko jedinstvo srodnih
pojmova. Razlog suenog obima zapamenog u srpskom jeziku moe biti razdvajanje buduih Srba i
Indijaca u vreme kada je gatanje bilo preovladujua "zanimacija" naroda a pesnitvom se bavio tek pokoji
obdareni pojedinac. Niko, ni pesnik ni gatalo, ni makoji drugi, nikada ne bi ni re proslovio da ne veruje u
mo rei. Otkad je progovorio, ovek pesnitvom upotrebljava na najbolji mogui nain i magijom
zloupotrebljava njenu mo. Pesmom se eli izmetanje oveka iz svakodnevnih banalnosti, magijom se
eli nekome naneti neko zlo, mediji reju i slikom vre homogenizaciju individualnih svesti. to snaniji i
dalekometniji, utoliko vea homogenizacija.
U Vujakliji pod homogenizacijom, ita se: pritiskom veim od 200 atmosfera mast u mleku tako
fino rasporediti da se iz njega vie ne moe izvaditi ni puter, ni kajmak. Kakve promene od Vujaklijinih do
naih dana! Danas je homogenizacija svuda "u trendu", kod malih - u malom, kod monih - planetarnih
razmera. Svako ko misli da je ouvao istu individualnu svest, vara se. Homogenizacija je uinila svoje,
bilo ova, s ove strane, bilo ona, s one strane. Evo jednog, naizgled bezazlenog, primera. Povodom
pravoslavnog Boia sluani ljupki glas spikerke kojim mislilac iz pozadine saoptava celome svetu da je
79
na Hristos spasitelj celog sveta. Vest kao da je sa si-en-ena. Zar je treina sveta isto to i ceo svet? Zar
dve treine sveta nema svoje spasitelje i svoje puteve spasenja, najee bez spasitelja? Zar se prilikom
"opeg uoptavanja" ne zna, kao to to ne znaju kreatori novog svetskog poretka, da se delom ne moe
reprezentovati celina, da je ona multidimenzionalna i ne moe da stane u skueni prostor dela.
Ako se ovo zna, da li je autor informacije iskoristio religijski praznik u politike svrhe, ili je njome
hteo da uveri lakoverni domai auditorijum da je naa vera jedina i najbolja, ili da se njome dodvori
ostalom hrianskom svetu, ili da uvredi one koji ne pripadaju tome svetu? Zatrovanost Zapada je
sveopta i neosporna. Zatrovan je i autor "radosne vesti", iako je bombardovan. Nisu sporna ni sredstva
stavljanja celog sveta "under control": napred idu misionarski mediji, za njima vojske spasa, krstai i
inkvizicija, "sveta" alijansa. Nita se nije promenilo, osim moi zavojevaa. Ko nema moi, ali ima
medije, moe laveom da uzvrati na lajanje. U sanskrtu se produenjem korenskog samoglasnika od: bha
- govoriti, dobija: bh - lajati Previe govorei, govornik sa medija poinje da laje; lave nije prijatna
muzika za ljudsko uvo.
Dugo je Istok darivao Zapadu religijske i filozofske ideje, basne, bajke, mitove, legende, poeziju i
druga dela duha, a varvarin uzvraao i uzvraa osvajakim pohodima. Nita se do danas nije promenilo,
osim kvaliteta i smera informacija. Monim medijima, sa Zapada na Istok i irom planete, raznose se
storije o neostvarenim snovima promaenih snevaa, svi oblici poroka razgolieni "do koske", raskone
reklame za tetne proizvode, problematine paradigme - isprazni tipovi bez ideala i bezvrednog ivota,
pretnje, ucene, lai.
Trojstvo je vaan pojam, pravi dragulj meu proizvodima ljudskog uma, pa se svet razdelio
natroje: prvi "sve dobiti, nita ne izgubiti", drugi: "vie dobiti, no izgubiti" i poslednji: "sve izgubiti nita
ne dobiti". Prvi su skrparili neubedljivu ideologiju od triju kompromitovanih ideja: starozavetno gordo
jednoumlje, hrianski prozelitizam i kapitalistika nezajaljivost. Ali, klimavo idejno trojstvo oslonjeno
je na veoma stabilan trougao: nauka, vojna industrija, kapital, novo izdanje biblije na hebrejskom, sa
aneksom, kako profitirati, na engleskom. ini se da su drugi bezidejni, jer se ne izjanjavaju, a zapravo
ostaju pri svojim starim idejama, Zapadu nepoznatim i zapadnom umu nedostupnim. Samo se trei prsi i
dovikuje: "Pucaj, majku ti jebem, niija nije do zore gorela, pa nee ni tvoja!" Kolektivna identifikacija sa
spasiteljem sveta. Najnovije srpsko izdanje jevanjelja, sa apokalipsom, na srpsko - sanskrtskom.
Niko njega ne uje jer ga svi mediji odreda, i domai i strani, plaeni i besplatni, tretiraju kao gusku za
kljukanje. Svi mu upuuju istovetne poruke: bude li se o njih ogluio, bie zaklan. Nude se raznovrsni
modaliteti klanja. "Guska", meutim, smatra da jeste nakljukana, ali da nije za klanje.

kandrakah, kanduh i kandukah kandilo

I. kandrakah - vrsta miriljave supstance

kanduh (m) - vrsta miriljave supstance, posuda u kojoj ona sagoreva
kandukah - posuda u kojoj miriljava supstanca sagoreva

U srpskom argonu uju se oblici glagola: kandisati, kao zamena za: smrdeti.

kaplam kapa, kalpak

I. kaplam - lobanja, kapa, poluloptasta posuda, prosjaka zdela

kapardah - kosa skupljena i smotana u vidu koljke na vrh glave (uobiajena frizura boga ive i onih,
njemu predanih, koji su napustili dom i krstare irom Indije u potrazi za prosvetljenjem)
kapaah - obmana, prevara
kapaaveah - maskiranje odeom i pogotovo maskom za glavu

Danas je retko videti politiara sa kapom na glavi u civilu i nikako sa kalpakom na glavi u ratu.
Vie nema potrebe. Optom demokratizacijom razvijena tehnologija stavila je u ruke voa daljinske
80
upravljae. Kakve blagodeti! Otklonjene su opasnosti od izginua zavojevaa. Da li su sve maske spale ili
je kalpak promenio ime u "titnik ljudskili prava"? Lepo stoji i enama sa broevima, koje vole da ratuju.
Vokabulare treba razvijati u skladu sa optim razvojem i ne dozvoliti korienje starih pojmova za nove
pojave.
Kupoli je, kao kapi graevine, takoe, mesto ovde.

kabandhah kabadahija, kabast

I. kabandhah - glomazan oblak koji zakriljuje sunce na izlasku i zalasku (esto personifikovan), truplo bez
udova i glave, pogotovo ako je zadralo vitalnost, bure, ime demona kome je Indra odsekao glavu, donje
udove sabio u trup, na stomaku otvorio ogromna usta, a odsecanje ruku rezervisao za Ramu i Lakmanu.
Oni su povereni im zadatak sa uspehom obavili.
kabandhatvam - bezglavost,odsecanje glave.

U RVK re kabadahija oznaena je zvezdicom, isto re iza nje: kabaet - krivica. Oito je da su
Turci u Indiji podosta sanskrtskih rei nauili. to se zuluma tie, dakako da su bili kreativni. Iz gornjeg
primera vidi se otkud kabadahija (pa i dahija) i ta njegov posao.

kambalah kabanica

I. kambalah - vuneni prekriva, gornja odea

U RVK re: kaban oznaena je zvezdicom u zagradi.

kam, kmajate kamiti

kmah kamenje
kmita iskamen

G. kam, kmajate - voleti, biti zaljubljen, eleti, zavoditi, imati seksualni odnos
I. kmah - elja, ljubav, enja, strast, pouda, pohotiljivost i ulno uivanje, kao jedan od etiri ivotna
cilja: pururthh
kmam - objekat elje, semen viril, bog ljubavi i poude. Ometao je ivu u asketskoj meditaciji gaajui
ga strelicama, pa ga je ovaj spalio treim okom, a, potom, oiveo na zapomaganje Ramine ene Rati.
Kamin najbolji prijatelj je: Vasamtah - slovenska Vesna
P. kmita (tpp) - eljen, voljen, zaveden
kamara i kmin - eljan, odan, zaljubljen, poudan, pohlepan bludan
kmuka - onaj ije su elje snane i nezadovoljene

Od ogromne porodice rei u srpskom jeziku je ouvano sueno znaenje kamiti i od njega
izvedene rei. "Ljubavne pojmove" srpski e izvoditi iz drugog glagolskog korena (v. lubh). Bie da je
kamara od ljudskih tela starija od kamare ita ili slame. Nije iskljueno ni da je i re: komora nastala od
funkcije namenjene kamaranju. Bilo bi preterano izvoditi srpsku re: muka od prideva kamuka, mada veza
nije iskljuena, s obzirom na uee muka u ljubavnom ivotu oveka. Ko jo nije iskusio, neka se obrati
kompetentnim "kantautorima''.

karkah i karkatah rak

Srpski rak i latinski cancer roena su braa sa sanskrtskim karkatah. Rakove smo istrebili u
srpskim rekama, vie ih nema. Rak nismo.

81
 karkarah kreda

I. karkarah - vapnenac

Javlja se i u grkom jeziku odakle je nastao pojam: kroki -. skica nainjena jednostavnim
sredstvima, kao to je kreda.

karvarah kurvanje

I. karvarah - greh, prestup, prekraj; potie od glagola: kr, kirati - rasprskavati, razbacivati, bacati na
gomilu, pokriti, prikriti
P. karvara - aren, pegav, prljav, umrljan

karla karlica

P. karla - iroko otvoren, razjapljen

O vremenu i savrenstvu

Celinu obrazuju jedinice od I do V jer su porodice rei obrazovane od istog glagolskog korena: kal,
koji se menja po vie vrsta

kal, kalajati kaljati (se)

kalkah kal, kaljua
kaluam kalua
kalikah kovrda

G. kal, kalajati - podsticati, nositi, uvaliti se u, razmatrati, raunati

kalkah - prijavtina, blato, smrad, izmet, vosak iz uiju, obmana, hipokrizija, greh
kalusam - prijavtina, neistoa, zamuenost, nepotenje, nepotovanje dharme - prirodnog zakona
kalikah - kovrda

U RVK pridev: kali oznaen je zvezdicom. Uz njega navedene rei: kalilo, kaljua, pa, bogme, i
kaluer, sa pripadajuim glagolima, nisu niim oznaeni. Sve gornje sanskrtske rei potiu iz ranog
perioda Rg vede. Srpske rei kaljuga i kaljua pripadaju ovoj, a ne sledeoj jedinici, jer mi nismo mogli
nita znati o indijskom sistemu podele vremena, koji je nastao kasnije.
Ovde je mesto kovrdi i ovci kalui - "srcu i dui ", sa crnom bojom runa; obe u sanskrtu
oznaavaju odstupanje od uobiajenih obeleja, od bele boje ovaca i od uobiajene, prave, kose.

kal, kalate kalirati

G. kal, kalate - zvuati, raunati

H. kalih - ime one strane kocke na kojoj je jedna taka, gubitnika strana
kalijugam - kalijuga; naziv potie od gubitnike strane kocke; vremenski ciklus: mahjugam - velika juga,
traje 4,32 miliona godina; podeljen je na 4 juge, od kojih je kalijuga poslednja, najkraa i najgora; za
vreme njenih 432 hiljade godina, dolazi do fizike i moralne degradacije ljudskog roda. Zapoela je
Krininom smru, posle velikog Mahabharata - rata, danom 18. 2. 3102 god. pre Hr., po jednima; po
drugima, dogodilo se to na kraju druge po redu dvapara juge 31 002. g. pre Hr. Tipina su joj obelezja: la,
obmane, ratovi, borbe, nesloge, svae, takmienja, delatnitvo, glad za materijalnim i zapostavljanje
duhovnih vrednosti, svi deca: Krodhah - besa i Hims - nepravde. sestrom Durukt - kleveta, Krodhah e
82
izroditi dvoje dece Bhajam - strah i Mtjuh - smrt. Po okonanju kalijuge i kraeg mirovanja, satja - jugom
istine, zapoinje novi ciklus (v jud. i klp)
kala - mali deo neega, dovoljan za reprezentovanje celine, sedam luevina ljudskog tela, 64 umetnosti i
finih zanata - luevine ljudskog duha, u pesnitvu trajanje kratkog sloga, jedinica za merenje vremena:
najmanja za merenja u mikrokosmosu iznosi 0,8 ili 1,6 i sl. zavisno od konvencije, i najmanja za
makrokosmika merenja: jedan dan boga Brahme u trajanju od 4,32 milijarde godina
kalindika - nauka.

Izabrala je pravo vreme za procvat ne bi li koveg kalijuge obilato zasula trnjem. Uzgred budi
reeno, njene procene o starosti i veku trajanja univerzuma mnogo se bolje slau sa indijskim sistemom
nego sa judeohrianskim arinima. Ovi drugi, neverovatno kratkovide raundije, svojevremeno su bili
sraunali da je Jehova -stvorio svet pre nekih 6 hiljada godina, "i vide bog", al' ne vide da je kalijugu
stvorio, pa poinu. Za smak treba bili spreman na kraju svakog milenijuma, brojeno od jue, odnosno od
Hrista, i po scenariju apokaliptinog Jovana. Kakav raundija, takva raunica! Drugaije reeno, moe se
pravilno misliti i bez judeohrianskih dogmi i bez Habla, didnutog u nedoiju. Dovoljno je baciti pogled
u nebeske visine pa zakljuiti da je univerzum neto "nenapravljeno" i vrlo dugotrajno te da se ne sme
meriti ljudskim arinima izgnanike enje za izgubljenim rajem. Miljenje i njegova pravilnost ne zavise
niti od veri;, niti od uverenja, niti od merenja, nego od glave koja misli i od jezika na kome misli. Uzgred
budi reeno i sledee: nauka sve "zna" osim da li e univerzum nastaviti da se iri ili e okupiti da se
skuplja skupivi se konano u neto krajnje nejasno, kao to je imaginarna taka. Sve same iracionalne
imaginarnosti virtuelnih stvarnosti.
Gubitnitvo nagoveteno ovom porodicom rei i iz nje IZVedeni filozofski stavovi dali su povoda
nekim zapadnim indolozima da indijsku misao oglase pesimistikom. Ona je podjednako daleko i od
pesimizma i od optimizma, opisujui stvarnost takvom kakva jeste: tattvam - takvost, "to je tako". oveku
se savetuje da "takvost" spozna i da se u nju ne uvaljuje do kahah. Stare Arje su nam ostavile upozorenje
o kalijugi; kao da se ona prevremeno zahuktava, jer sve je ve tu to je njome najavljeno i pored
uveravanja sveta od strane politiara da je svetla budunost tek pred nama.
U srpskom jeziku ouvao se smisao pojma: gubitnitvo u glagolu: kalirati i u imenici kalo - iznos
gubitka.

klah kalendar
kalamah kaligrafija
kalila kalajisanje

Ovde se navode dve male, ali znaajne porodice rei nastale od istog glagola i istih vrsta promene
kao u jedinicama I i II.

G. kal, kalajati - goniti napred, navoditi na, prinudivati (dodatna znaenja)

klah - vreme, tano utvreno vreme, odreeni vremenski raspon, crna ili tamnomodra boja (Indijci ih
teko razlikuju)
kl - crna boja, mastilo, ukor, uvreda, kleveta, zloupotreba, no
kl - boginja Kali, personifikacija vremena u kome sve nastaje i nestaje, sudbina: vremenski sled
dogaaja iji su uzroci nespoznatljivi ljudskom umu
P. kla - crn, tamnomodar
G. kal, kalate - isto kao pod II
I. kalamah - pisaljka nainjena od trske
P. kalila - prekriven, presvuen, neprobojan

Od latinske rei: kalende, srodne sa sanskrtskom: klah, nastao je opteprihvaeni pojam kalendar.
Slino je i sa grkom rei: kalamos i iz nje izvedene: kaligrafije. Od prideva: kalila i imenice: klah
83
nastalo je srpsko: kalaj i kalajisanje. U RVK kalaj je obeleen zvezdicom, no kako se njime vrila zatita
sjajnih, bakarnih predmeta od korozije, ime su oni dobijali tamnu boju, kalajisanje je, bukvalno reeno:
pocrnjivanje. Nisu Turci bili prve kalajdije; i to su, tamo negde, nauili. U narodnom govom esto se uje
za oveka tamne puti da je "crn kao kalajisan".
Pisali nismo, ali smo morali imati neko, kasnije zaboravljeno, raunanje vremena. Nemamo ni
boginju Kali. Neko e rei: "Bolje je to je nemamo!", mada nije tako. Ona je tek mitoloki izraz onoga
to se o vremenu mislilo. I ako smo neto mislili, izbrisano nam je skuenom i pravolinijskom
koncepcijom biblijskog vremena.
Indijski duh u svemu trai i vidi red. Njime je uslovljen opstanak univerzuma i njegovo trajanje,
njime su uslovljeni ovekov ivot i opstanak ljudskog drutva. Vek univerzuma je jedan dan boga
-Brahme, vek oveka je 100 ljudskih leta. Naveu mali primer irine upotrebe pojma: klaratr - crna no:
1. no na kraju isteka mahajuge, 2. no smrti ivog bia, 3. znaajna no u ivotu oveka: 7. dana meseca,
77. godine u kojoj se on oslobaa obaveza propisanih za domaina i oca porodice. U Indiji se o svemu
mislilo i najvie o ouvanju reda brinulo. Titanskim, ponekad preteranim, normativnim naporom elelo se
postii uskladivanje oveka sa socijalnim obavezama i sa prirodnim poretkom stvari.

IV

kalimedin ili klamedin Kalemegdan

I. medin - mesto, tle, ograen prostor

G. kal, klajati - po ovoj vrsti promene glagol, izmeu ostalog, znai i: progoniti, slediti nekoga sa
neprijateljskim namerama

Od sanskrtskog medin: mogao je nastati turski: mejdan, megdan. Imenica kalih nagovetava, kao
to znamo, gubitnitvo, dok pridev: kla, znai: crn. Prva sanskrtska sloenica iz zaglavlja znai "crno
mesto", a druga: "mesto gde jedan drugog sledi sa neprijateljskim namerama".
Da li u imenu Kalemegdan treba videti uzrok viekratnog ruenja Beograda? Moda! Pa, ipak, on
je, kako ree Crnjanski, sa pobednikom gordo "iskoraio na vodu".

kal, kalate - kalajati - klajati kalkulisati

Bez obzira po kojoj se vrsti menja, glagol uvek ima znaenje kalkulisati, raunati, proraunavati

I. kalan - proraun, provera, kalkulacija, ali i uzrok, posledica delanje, ponaanje

kalanam - potres, kretanje tamo-amo, nevolja. zvuanje, embrion u prvom stadijumu posle zaea, greka,
nesavrenstvo

Samo je um izuzetno obdaren sposobnou analize i sinteze mogao staviti znak jednakosti izmeu
gornjih pojmova, za mnoge nespojivih. Umeem da jasno vidi slinosti, da prepozna zajedniki kod
izmeu naizgled razliitih pojava, Indoarijac je razvio moan jezik i originalan filozofski pogled na svet,
nikada ne gubei iz vida detalj i celinu.
Bitno obeleje indijske misli, po kojoj se ona razlikuje od ostalih, jeste ciklina priroda vremena,
odnosno kruni tok fenomena. Pokuau da ukratko izloim najvanije:
- Fenomeni se pojavljuju, razvijaju se, opadaju i iezavaju. Isto vai za sve, bez obzira na veliinu
stvari ili na intenzitet fenomena, za esticu praine i za univerzum u celini kao skup fenomena i stvari.
Duina ciklusa razliitih entiteta razliita je i hijerarhijski stratifikovana. Posle okonanja ciklusa sledi
period mirovanja u kome se sadre potencijali za obrazovanje budueg.
Vinu na zmiji Ananti, Beskonanoj, predstavlja mitoloku sliku potencijalne energije u vreme
mirovanja. Isti put slede sva iva bia i ovek: zaee, roenje, razvoj, opadanje vitalnosti, smrt, prividno
84
mirovanje, ponovno zaee. Savrenstvo se ne moe ostvariti unutar univerzuma. Ono se moe
pretpostaviti izvan vremena i prostora. Mirovanje je blie savrenstvu, a kretanje dalje od njega. Dokaz
odstupanja pojavnog od savrenstva (slinog Platonovim idejama): ekscentrinost, odnosno dvoinost
putanja planeta oko Sunca -odstupanje elipse od savrenstva kruga. Nastanak univerzuma i roenje ivih
bia praeni su zvukom: Veliki prasak nauke, slog AUM kod Indijaca, pla deteta. Biti zaet znai prei iz
mirovanja - iz stanja savrenstva, u pojavni svet kretanja u kome su: delanje, izazivanje potresa, tumaranje
tamo-amo, manje vie pogrene i nikad tane kalkulacije, nevolje i sl., posledice nesavrenstva toga sveta i
manjkavosti ljudske spoznaje. Nemirni um proizvodi zablude i tera akcije sa tetnim posledicama.
Savrenstvu se moe pribliiti samo smireni um.
Isto vai i za nauku. Mudrost je krasila zlatno doba, nauka krasi kaljugu, oba pojma izvedena iz
maloobeavajueg korena: kal. Iz istog korena izveden je pojam: kalkulator (kompjuter), pa, sluei se
njime, ne treba zaboraviti da su mu poreklo imena i princip "0-1" po kome funkcionie sanskrtski.

kalahah kalas, kalatura

kalaah kale

I. kalahah - borba, svaa, obmana kalaah - up, vr, bokal, enske grudi

U RVK re: kala - varalica obeleena je zvezdicom. Kalaenje je obmana i kalaiti - obmanjivati:
"osobito uzimati u zajam ne mislei vratiti". U istom delu znaenje rei kalatura je dukela.
ula sam da narod ovako naziva Romkinju i, uopte, svaku enu svaalicu. Na sanskrtu ensko
eljade, mladune ivotinje, supruga i dr. oznaavaju se reju: kalatram, dok se enske grudi. uporeene sa
upovima punim mleka, nazivaju kalaau (m. du). U istoriji Indije spominje se dinastija po imenu
Kalaurih. Sloga je teko rei otkud re: kalatura. ta vie, rei ove porodice u vezi su sa napred
obraenim glagolom: kal. Bilo kako bilo, i kalatura i kale potiu iz sanskrta.

kavara kvaran

I. kavaram - so, kiselina

P. kavara - mean, pomean

Pojam: kvaran ima ire znaenje u srpskom jeziku; njime se podrazumeva da se neto ili neko
moe pokvariti kvarenjem od: izmeu sastojka u meavini.

ka, kaati kasati, katigovati, kasapiti

G. kas, kasati - kretati se ka, kaati - kretati se, kazniti, povrediti, ubiti, unititi
I. ka - bi, uzde
kaghtah - udarac biem;
katrajam - tri naina bievanja konja
kajam - bok konja, alkoholno pie
kaaplakau (m,du) - zadnji delovi ivotinje koji se biuju (pljuskaju) biem
kaah (m) - kretanje, bi
kh - trkalite
P. katv (pvp) - zasluivi bi
kaja (tpb) - onaj koji e zasluiti bi

Kai i kajas, takode, ovde spadaju: Kako se bi pravi od uzanog konog kaia, moemo umesto
bia upotrebiti kai u namerno preodreenom iskazu: "katigovanjem (kaiem) bokova konja on kasa".

85
Bukvalni prevod na sanskrt je: ''kaghtena (kaj) kaaplakan kaati". Sve je isto osim onoga to potie
od izvesnog siromatva srpskog jezika u pogledu alternative za bokove konja.
Kai, kajas i kasapin Vuk je obeleio zvezdicama. Kako im on pridaje tursko, tako im ja pridajem
sanskrtsko poreklo. Cenim da je kasapinu ovde mesto, jer nema veeg katigovanja ivotinje od klanja i
kasapljenja.
Neki od pojmova javljaju se u ovoj i u sledeoj porodici rei i u sanskrtu i u srpskom jeziku. Uz
vie znanja, raspodela bi mogla biti i drugaija od ove koju sam nainila.

ka, kaati kuvati kau, kaiariti

G. ka, kaati - ribati, grepsti, strugati, bievati, povrediti, unititi

I. kaah i kaanam - struganje, grebanje
ka - bi
kaih (f) - proba, pokuaj, ispitivanje, teranje, gonjenje
kaajah - kuvanje meavine (pogotovo lekova spravljanih od razliitih odnosa lekovitih supstanci i vode).
U vedanti: neistoa koja se lepi za atmana i izaziva tupost i slaboumnost; u budizmu: opadanje spoznajne
moi prepoznatljivo po pet obeleja.
kasjajvanlah (sl) - vrsta itarica; javah - jeam. Indoarje su brau Grke nazivali: javanh, od: Jonci, ali
nije iskljueno da je naziv, u svakom sluaju peorativan, potekao od osnovne hrane Grka, jemene kae,
u vreme kada su u Indiji itarice ve uveliko bile supstituisane pirinem.

P. kaa (tpp) - zao, rav, bedan, muan.

Kaa i kaika pripadaju ovoj porodici rei. Kaa ukuvana meavina brana i vode preteno je bila
jemena i jela se kaikom. Kaa je loa hrana i nju kusa samo onaj ko mora, mada nam makrobiotiari
kau preporuuju, zdravlja i lepote radi, po ugledu na prelepe i kao dren zdrave amerike nutricioniste.
Jedui kau, onaj ko mora, na neki nain katiguje sebe, to nije bez posledica. Sud u kome je kaa kuvana
mora se grepsti, pa prati. Dubinska srodnost sanskrtskog i srpskog jezika oituje se u idiomima: "izribati"
nekog, "pokusati kau", "grepsti se" o nekog da bi se neto ukaiarilo.
Pitam se da li smem da dovedem u pravu zavisnost kau i spoznajnu mo. Smem, zato da ne
smem. Sanskrtom se sme sve sa svim povezati. Pa poto smem, zapitau se; da li je opadanje
spoznajne moi u vezi sa svakodnevnom konzumacijom "some portions of porridges"? Ako je u vezi, sledi
jo jedno pitanje: kada e "konzumenti "pokusati kau"? Molim onoga koji zna odgovor da mi
ga dojavi.

kkaruka kukavica

I. kkarukah - "papui"
P. kkaruka - plaljiv, kukaviki, maloduan

O junacima i o junaenju bie vie rei na drugom mestu.

krunjam skruenost

krunjam - sauee, milosrde, ljubaznost, dobrodunost, dobrota, blagost, humanost

Hrianska skruenost je pasivan odnos prema svetu, na izvestan nain egoistino usmeravanje ka
linom spasenju, dok je u hinduistikoj i pogotovo u budistikoj etici krunjam aktivan, svesno -voljan in
i jedini doputeni nain uspostavljanja odnosa sa ivim biem. Tamo se nije baratalo povrno definisanim

86
pojmovima: ljubav i ljubljenje. Ovo spada u emocije, a ono u dunost. ta vie, emocije se moraju
sputavati da bi se jasnije uvidele dunosti.

ks, ksate kaljati

kasanam i ksik kasalj
kalah i kalanam "lajm"

G. ks, ksate - kaljati

kal, kalajati - istiti, prati, ispirati
I. kasanam i ksik - kaalj
klah - pranje, ienje, ispiranje
kaphah - "lajm", sluz, pena; kaphakajah - tuberkuloza

Ovde su data dva, u reniku prilino udaljena, glagola da bi se povezalo kaljanje sa ienjem
plua. Druga re sloenice: kaphakajah znai: stanite, pa bi bukvalan prevod tuberkuloze bio: stanite
penaste sluzi ("lajma"). Mi smo rei "lajm" i ''ljam" pozajmili iz nemakog: schlam: blato, glib, mulj,
prljavtina, a Nemci od sanskrta, pobrkavi pojmove: ienje i prljavtina; posledica ienja nije
prljavtina, nego istoa, a to se ono vri izbacivanjem prljavtine, to je druga stvar. Ko slepo sledi, pravi
iste greke.

kku kuku
kkuvk kukanje

I. kkuh (f) - uzvik tuge, aljenja, zabrinutosti, straha, oplakivanja

kkuvk (f) - kukanje, kuknjava; drugi deo sloenice nastao je od imenike osnove: vk (N, sg) - re,
jezik, govor svega to isputa zvuke: ivih bia i materije, koja moe, jo kako, progovoriti vulkani,
orkani, atomske i druge bombe.

kukhjtih kuknjava

I. kukhjtih (f) - nabrajanje ravih vesti, uzroka propasti, izginua, sramote, loe reputacije; kao to su
tubalice u Srba

kukara kuka

P. kukara - onaj koji ima krivu ili sasuenu ruku. U Istonoj Srbiji staraki tap naziva se: kukalja.

kuara kue
kuesta kuiste

P. kuara - onaj koji luta uokolo i moe biti zao

kuesta - onaj koji hoda uokolo sa loim namerama

"Poreklo" kueta i kuiteta, sa finom meusobnom diferencijacijom, rgvedsko je.

Vrlo mali sanskrtski renik, pa ipak dovoljan za opis stanja na planeti Bhuvi

Korisna upotreba osnove: ku upitnih zamenica, kao prefiksa, radi pridavanja negativne konotacije
rei koja sledi (ovde crticom razdvojene, radi bolje preglednosti):
87
ku - esta - rdava namera, klevetanje, rav izum, rava majstorija (kao na primer: kloniranje itd.), jer bi
nas nabrajanje svih naunih majstorija daleko odvelo. to se kloniranja tie, mogli smo, bez posledica, od
starih sanskrana nauiti da se najvee mora sadrati u najmanjem8
ku - danah - rav, zao, vulgaran ovek (predsednik sa doktrinom i prorok Amos zbog doktrine)
ku - deah - rava zemlja ( u kojoj vlada nestaica hrane) ili zemlja podvrgnuta tlaenju (sankcijama)
ku - dhh - budala, ovek slabe pameti ( nedovoljno pronicljivim treba pomoi ukazivanjem na...)
ku - nma - loa reputacija, biti na loem glasu (veina voa, vidi sledee)
ku - nthah - rav voa
ku - njaka - onaj koji je loe voen, jer ima ravog vou (pojava velike uestanosti, budui da se odnosi
na obine ljude, na narod
ku - ntih - ravo ponaanje (moderno)
ku - pankah - gomila ubreta, prljavtina (kao opanjkavanje, putem medija)
ku - paditah - rav uenjak, naunik - takoe rav (izumitelj opasnih majstorija)
ku - pathah - rav put, rava, smuena doktrina (za opravdavanje
siledija)
ku - paridata - ravo shvaeno (najee)
ku - parkaka - onaj koji pravi pogrene procene i predvianja, (politiar)

U zagradi su autorove dopune i komentari). Oni se, po Hegelu i zavisno od uverenja, mogu
izvrnuti u sopstvene suprotnosti

ku - purusah - poltron ( onaj koji predsedniku pie govore i hvata beleke za vreme predsednikove
govorancije)
ku - pja - bedan, vulgaran, za preziranje (agresor)
ku - buddhi - glup (zabrinjavajue esta pojava)
ku - bhikuh - laan prosjak (onaj koji uzima strane kredite jer ne zna da iskoristi sopstvene potencijale)
ku - bhogah - tetno zadovoljstvo (bombardovanje, apsorpcija medijskih poruka i "jo mnogo toga")
ku - matam - rava doktrina (ako se malo bolje pogleda, svaka)
ku - matih (f) i ku - manah - ovek slabe pameti (ponavlja se, ali ne mari, radi varijacije na temu)
ku - mantrah - rav savet (vidi sledee)
ku - mantr (m) - rav savetnik (Berger & Co)
ku - mitram - rav prijatelj (najee se sree tamo gde se najmanje oekuje)
ku -jogah - nepovoljna konjukcija planeta (obino nad Srbijom, uz propratne prilike na nebu vrgnute od
strane biblijskih svetaca, koji na srpsku nesreu, nisu Srbi)
ku - rd - rav kralj (biti kuraan kralj ne znai biti dobar kralj)
ku - rpa - deformisan, ruan (svaki duhovno obogaljen)
ku - rpjam - bezvredna rupija, "ravo srebro", kalaj (vidimo odakle nam re korupcija, ali ne vidimo
odakle nam inflacija; u cilju maksimizacije stopa, obratiti se istaknutim i irom planete poznatim
strunjacima)
ku - lakaah - onaj koji ima (zloslutne) markacije po telu anglosaksonsko - klintonovske pegice,
olbrajtovska debela i niska stranjica na stubastim i pomodno otkrivenim nogama, tonijevska zacerekanost
kao lud na brano, i kad treba i kad ne treba, akirakovska krivoustastost, zapenjena dok obavetava svet
da Srbi vie nisu ono to su nekad bili, kao da se narod moe menjati preko noi - ako oni mogu, mi,
bogme, ne moemo, mi smo postojani kano klisurine, kolovsko gordo noenje trbuine borisovska fizika
kabastost i duhovna minornost, neprozirno jiingovsko smekanje u vreme plakanja itd. Kako mi se ini
neophodno je, u cilju poboljanja komunikacija, odnosno radi boljeg i breg meusobnog
sporazumevanja, proiriti skup prisvojnih prideva na "svetskom nivou".
ku - vaa - onaj koji upotrebljava uvredljive rei (mediji su najdublje zabrazdili)
ku - vadrakah - lani dijamanti (kako se razvoj razvija, sve vie je u modi i u opticaju "po srpski" reeno:
uvaljivanje m... za bubrege)
88
ku - vanik (m) - rav trgovac (koje zbog nemoi, koje zbog neznanja, koje zbog potkupljivosti, esta
pojava u nerazvijenih)
ku - vadikah - onaj koji vrea, arlatan, varalica, obmanjiva (voe "svete" alijanse, sa posledicama, i jo
gdegde, bez posledica)
ku - vikramah - hrabrost ispoljena na pogrenom mestu i u pogreno vreme (kao gore, ali svuda sa
posledicama)
ku - vidamban - obmana najnie vrste (od si - en - ena je)
ku - vttih (f) - rav ivot (onaj koji misli da mu je dobar, vara se)
ku - vralah - rav udra - ovek izvan indijskih kasta; Indijci su jugama pripojili odgovarajue voe:
zlatnom dobu mudrace, srebrnom brahmane, gvozdenom katrije a kalijugi udre. Da i od ravog moe
biti rdavije dokaz su savremene voe u jo savremenijem svetu)
ku - vedhah - rava sudbina, (sudei po srpskoj, faktori sree i nesree nisu ravnomemo rasporeeni u
svetu)
ku - ilam - rav karakter, (neophodna performansa za ulazak u svet politike, u pentagon, u pakao i u pm;
lako se pamti, sve na "p"):
ku - rutam - rave vesti, glasine, (osim medija, istaknuto mesto zauzimaju rekla-kazala enetina iz
Voingtona i Haga)
ku - samgatam - rave veze, (dobrih vie nema)
ku - sambandhah - ravi odnosi (nastaju od ravih veza)
ku - sahdah - rav drugar, (onaj koji, kao kuca, laje sebe radi)
ku - saivah - rav ministar, (pogotovo ako mu je resor: spoljni poslovi; moe se zvati i sekretar, naziv nije
vaan)
ku - stih (f) - tajni put, (tajne vlade, tajna drutva, sve to opremljeno tajnim slubama, tajnim mreama za
ulov riba i pacovskim kanalima)
ku - sthnam - ravo mesto za stanovanje (ravost je globalizovana; zasad je to jedini uspeh zlonamerne
globalizacije:
nadam se da e biti i poslednji; globalno zagaivanje i otopljavanje izazvani su dobronamernom
globalizacijom)
ku - smajanam - laan osmeh, (obraanje debelguze na srpskom jeziku srpskom narodu, iz ljubavi)
ku - svapnah - nona mora (zdravog sna i lepih snova vie nema)
ku - hvnam - neprijatna buka (bombardovanje; kilikilakh: narueno za predsednike od strane njihovih
partija)
ku - vakjam - uvredljiv govor (govor voe sa daljinskim i sa mobilnim na grobitu izginulih)
ku - udarah - izleteo iz rave materice (kao na primer: WDK, to se na engleskom kae: ''the son of a
bitch" a na srpskom: da lako moe zavriti malo ispred materice)
kuh i bhh (obe f) - zemlja, naa planeta, (lokativ: kuvi, bhvi)
Kau neki da su stari bili zaostali i primtivni, da su malo znali u odnosu na nas, jer mi mnogo
znamo. Kako malo, ako se ovim malim, da manji ne moe biti, sanskrtskim renikom mogu opisati sva
kretanja i stanja u savremenom svetu. Na bhvi nikada nije bilo dobro, a sada je: nikad gore! Vrljanja
nekadanjih siledija bila su lokalnog, kontinentalnog karaktera, da bi u minulom veku dostigla globalne
razmere. Najvea i najea rezervisana su za nastupajui vek, jer sve je u razvoju. U njega naivni polau
svu svoju nadu. Bie lomova, svakako, zbog ambicija SKPA. Ovo nije, kako bi se nekima moglo milo
priiniti: Savez Komunista Posrnule Amerike ili Prljave Alijanse. Uzgred budi reeno, komunisti su
pokazali i ta znaju i ta ne znaju, pogotovo u zemlji velikog prostranstva i jo veeg prirodnog bogatstva.
Prvo, znati iskoristiti posrnulost, radi dolaska na vlast, zatim ne znati iskoristiti resurse i opet znati
potpuno upropastiti roenu rodinu. U razvijenom obliku moja skraenica glasi Starozavetno Kapitalistika
Profitabilna Adaja, & Co). Tarabii prorokovali, a njima treba verovati, da e uta rasa napojiti konjen na
Dunavu, to e rei da e Zmaj & his Co savladati Adaju & his Co na planeti bhvi, od koje su i dagat
(svekret, a ne svemir, jer u njemu nita ne miruje) i svi bogovi odavno digli ruke. Samo Jehova bdi i vreba
iz zasede, ekajui na znak pentagona, pa da krenu u realizaciju Amosovog proroanstva.
89
 U doba Rg vede Ku! Ku! Ku! je znailo : "How strange" "strange" je zato to je strano, zato to je
indoevropski smisao za istinu posrnuo pred semitskim smislom za odabranost i izabranost, smislom za bez
- pokria - naduvenost najgore i najopasnije vrste. Umesto globalizacije u korist samozvano - izabranih
doi e do opteg i apokaliplinog naletanja svakog protiv svih. Amosovo proroanstvo ne moe se
ispuniti. Jehova nije niti jedini, niti svmogui. Nee moi sii na zemlju i sprovesti odluku donetu na nebu.
Sa isukanim maem u ruci nee moi pobiti sve narode, osim Izrailja. Ima mnogo naroda iji bogovi nisu
rasisti i fanatici, mada e borba izmeu bogova & theirs Co" biti duga i teka. Sebi i onima koji nisu radi
uestvovati u sastavu bilo koje "Co", predlaem alternativno, sokratovsko reenje. Kad pone, uzeti
'"some cups tea of kukutah". Ono to je poelo sa Ku! Ku! Ku! mora se kaku - kuknjavom i zavriti. Posle
zastraujuih, preimo na prijatnije pojmove.

kukam kuvanje

I. kukam - stomak
kukih (m) - stomak, upljina u ljudskom telu, materica, unutranjost bilo ega: peina, dolina
kukidah - roen iz materice
kukimbhari - onaj koji brine kako da napuni sopstveni stomak, prodrljiv. Drugi deo sloenice nastao je
od glagola: bh, bharati - hraniti, negovati, podravati, uvati. Videemo kasnije kako je od ovog glagola
nastala imenica: Bhratam - Indija.
Ove rei su koriene u Rg vedi, pa ne bi bilo neobino da su ih Srbi iskoristili za obrazovanje
pojma: kuvati, kuvanje i sl.
Ovde imamo jo jedan primer analokog povezivanja pojava i stvari u jednu re.

kud, kudati gunati

G. kud, kudati - mrmoriti, uboriti, gunati

kuh, kuhati untav

G. kuh, kuhati - hramati, otupeti, zatupeti

I ovde je uoljiva sklonost indijskog duha ka sintezi: hromost je i fiziki i duhovni nedostatak. U
srpskom se diferencijacija vri promenom vokala pa se kae: untav - hrom i antav - glup, nezreo,
nepouzdan.

kubda grbav
kubdk grbavica
kumbah uba

I. kubdk - grbava devojka

P. kubda - grbav. Re je sloenica od: kub-da, grbav - roen. I u srpskom jeziku ima rei sa zavretkom
na "da". Miljenja sam da je Vukovo prezime na isti nain nastalo, po pretku: kara da roenom sa
crnom puti.
I. kumbah - vrsta enskog ukrasa za glavu, zadebljanje na kraju kosti ili mouge. U srpskom jeziku ukras
za glavu postae: uba.

Kraj modernog grada Kanauda prostiru se ostaci stare Kanjakubde, "Grada grbave devojke" na
prostoru dvostruko veem od Beograda.. Svako naselje i svaki hram u Indiji imaju svoju "sthalapuranu",
legendarizovano i mitologizovano kazivanje o njihovom nastanku. Po jednoj takvoj, ovaj stari grad dobio
je ime po grbavoj devojci jer je napojila Krinu, susrevi ga ednog na putu. Nagradio ju je besprimernom
90
lepotom. Po drugoj, bog vetra Vaju grbavou je kaznio stotinu raskalanih keri kralja Kanjakubde. U
spomen na prvu devojku, njenim imenom naziva se dvanaestogodinja devojica, personifikacija boginje
Durge, na festivalu u njenu ast. Tako se kod mudrih ukidaju mogunosti izbijanja sporova zbog
pluralizma bogova, jer su svi zadovoljeni.
Krina je Vinuov avatar dok je Durga jedno od oblija supruge boga ive. Mnogo bogova, pa ipak
harmonija. S ove strane, sve po jedan "pravi" i "istinski", sa stalnim svaama i ratovima izmeu vernika.
Posednici i naslednici monoteistike svete knjige niti mogu biti pluralisti, niti znaju kako se u pluralizmu
moe ostvariti jedinstvo. Oni ne umeju ni meusobno da se sloe, a kamoli sa nekim treim ija vera, na
njegovu sreu, nije iznikla iz mnogoreklamirane i najitanije "svetinje". (U ovo drugo sumnjam, jer je
uloena u ladicu "nahtkasna" svake hotelske sobe u katoliko - protestantskom svetu). Od svih
nepoverljivih sumnjalica msje Volter je najbolje i najkritinije ocenio svetost onoga to u "svetinji" pie.
Neznalice pluralizma neka se okrenu izuavanju indijske tolerantnosti, umesto to se razmeu i die
diplomama jezuitskih koleda.

ku, kuati i ku, koati okuiti se

kuah i kui kua

G. ku, kuati - saviti, iskriviti, zbiti se, sabiti se, pisati, polirati
ku, koati - saviti, iskriviti, ukovriti, biti nepoten, beasan
I. kuah - kua, porodica, tvrava
ku - kua, porodica
kutk - kuica
kuumbam - kuanstvo, domainstvo, porodica, potomstvo
kuau (m, du) i kue (f, du) - enske grudi

Zasnovati kuu i skuiti se znai suziti raspon dharmom ve zadatih ogranienja. Da bi se

prebrodio jaz izmeu individualnih sloboda i socijalnih potreba, stare Arje su ciljeve ivota i ovekove
duosti: puruarthh, razvrstali u etiri perioda ivotnog ciklusa. No prestanka svih porodinih i
socijalnih obaveza oveka navedena je u jednoj od prethodnih jedinica. Mnogi se nisu, poput Buddhe,
drali propisa, jer, kao to je svima znano, porodica moe biti vei podsticaj i jo vea prepreka na putu
duhovnog razvoja individue.
to se ostalih, naizged kontroverznih, znaenja tie, mogli smo ih povezati na sledei nain: pisac i
njegova dela moraju biti zakuasti, zgusnutih i poliranih misli (''ta je pisac hteo da kae"), uz napomenu
da svi pisci ne moraju da piu. Oni drugi, bezuslovno moraju biti lako itljivi i nepolirani. Dharmah je
"pristrasan'' - pa se olako stavlja na stranu prvih. Pogotovo je sklon pesnicima i nesklon
otpadnicima od istine, gde svak ima svog "univerzalnog" dharmah.
to ga bude bio uspenije nametnuo drugima, utoliko e mandatura biti uspenija, pa e opet biti
biran i sveano ustolien. Na sveanost e doi sve sami pozvani i slini "kao jaje jajetu". To je uvek
veliansteno cirkuski. to se, pak, enskih grudi tie, Srbin kae: "kua stoji na eni" dok se on ponaa
kao gazda u kui. Posledice oduevljenog i nasilnikog oslobadanja oite su, osobito u tzv. razvijenim
zemljama.

kulhah kula

I. kulhah - konj svetlomrke boje crnih kolena

U RVK ova re je obeleena zvezdicom. Kao istaknuti varvari, Turci su barem o konjima mogli
vie znati i nadevati im odgovarajua, turska imena.

kpah kupa
91
I. kupah - rupa, izvor, posuda od koe za noenje vode, posuda od stakla ili metala iz koje se pije.

kd, kdati zujati

kdanam zujanje

G. kud, kudati - proizvoditi monoton zvuk, urlikati, cvrkutati, zujati, proizvoditi bilo koju vrstu
neartikulisanih glasova I. kudanam - zujanje, mrmljanje i dr. izvedeno od gornjeg glagola.

Kako u sanskrtu nema glasova "z" i "", pretapanje se vrilo po meni nepoznatim zakonima u koje
bi trebalo proniknuti.

kp, kpjate kopniti

G. kp, kpjate - slabiti, zanemoati, kopniti, razblaiti

kpakah kupanje (kopanje?)

I. kpakah - rupa, udubljenje, peina, mali izvor, rupa iskopana u zemlji radi naviranja vode, rupa
iskopana ispod lomae
kprah - okean
P. kpja (tpb) - onaj koji je u rupi, u izvoru (dakle onaj koji e, iz bilo kojih razloga, biti okupan).

Ova porodica rei nema svoj glagol pa se pretpostavlja da potie od imenica: k i p (f) - voda (Rg
i - Atharva veda). Kasnije je upotrebljavana samo u pluralu: pa, moda ambis pun voda, materica
univerzuma. Jo je tee presuditi da li oba srpska glagola: kupati se i kopati ovde spadaju, kupati se,
mnogo vie nego kopati, mada se i kopanje spominje u sanskrtskoj grupi.

kilikilakh kliktanje

I. kilikilakh - izraavanje radosti povicima, klicanje, kliktanje

U savremenom svetu pojava je sve rea, osim ako je poruena. Povika ima, ali ne od radosti.

k, kajati kitovati

G. k, kajati - bojiti, povezati, spojiti

Eto, a mi mislili da su nam uz kit, razvijeni Nemci i kitovanje uvalili. ta vie, imala sam prilike da
ujem "strunu" ispravku. Ne kae se: "kit i kitovanje, nego git i gitovanje''.

klakah klin

I. kilakah - klin

Klin nije od nemake "kajle", a nije nemako ni: "klin se klinom izbija". Ako su Nemci, zbog
preterane automatizacije, zaboravili na klin, treba ih podsetiti.

92
 O mogunostima blieg odreenja porekla Srba

-Patetino romantina hipoteza je odriva jer je nedokaziva -(Celinu ine jedinice od I do III)

kuravah Srbi (?)

kauravah kauri (auri)

I. Kuravah - Kurave, potomci Kurua: Kuruh. Otac Kurua zvao se Samvaraah, ime izvedeno od: varanah -
bedem, pa bi moglo znaiti: "Sam sebi uzdanica ". Ime majke bilo je Tapat, Suneva ki, izvedeno od:
tapah - toplota. Prapostojbina svih Indoarijaca, koju su kurave nazivale: "Zemljom vene sree", nalazila
se s one strane Himalaja, gledano iz Indije. Kuru je zajedniki predak i: Pndavah petoro brae, tako
nazvane po ocu: Pduh (Bledoliki). Otac stotine brae Kurava bio je roeni Panduov brat, slepi:
Dhrtartrah ("Staro kraljestvo"). Kurave su nastanjivale podruje severoistono od Delhija, sa
prestonicom: Hastinapuram. Pandave su bile jugozapadno od Kurava, sa prestonicom Indraprastham
(Indrino prebivalite) na mestu sadanjeg Delhija. U sastavu teritorije Kurava bilo je i Polje Kurua,
Kuruketram, na kome e se odigrati krvava bratoubilaka bitka.
Rat izmedu brae od strieva osnovna je tema Mahbhratam, najobimnijeg svetskog epa od 200
000 stihova. Obilno se koristei mitologiziranim kolektivnim pamenjem - kae se: "to nema u
Mahahabharati, nema nigde" - ep nam kazuje o venoj borbi izmeu sila mraka i sila svetlosti, izmedu
dobra i zla, gde su sile dobra oliene u Pandavama, a sile zla u Kuravama.
Vena tema dualizmu okrenutog sveta dostii e :zapamenu vulgarizaciju u amerikim und
filmovima, sa "pounim" scenarijem na temu borbe izmedu "dobrih" i "loih" momaka. Autori unda,
lieni kolektivnog pamenja i po diktatu establimenta", u "dobre" momke svrstavaju policajce, dok se u
"loe" momke moe svrstati svaki nepoeljni pojedinac, itavi narodi gotovo itav svet. Gde on spada,
zajedno sa svojim javnim i tajnim strukturama, gotovo da je jasno itavom svetu.
Od iskona sklona nadilaenju dualizma monizmom i sa izvanrednim smislom za uoavanje
dinamizma univerzuma indijska misao izbegava opisivanje pojavnog sveta suprotnostima dobro - zlo i sl.
jer su one tek ekstremne take izmeu kojih se odvija neprekidno i nezaustavivo oscilatorno kretanje
fenomena, to e se odraziti i na duh velikog epa. U krvavom bratoubilakom ratu obe strane koriste
podjednako amoralna sredstva sa posledicama do te mere traginim da se nijedna od njih nije mogla
oseati pobednikom. ta vie, sukob se odigrao na prelazu u kalijugu, najavljujui osnovna obeleja
nastupajue epohe. Knjige epa (ukupno 18) u kojima se opisuju uzroci i 18-dnevna bitka na Kuruketri,
pune su lukavo smiljenih dosledno izvedenih zverstava. Najstranija ini: Bhimah, jedan od petorice
brae Pandava, zvan Vkodarah (Vuji trbuh). Poto je zaklao predvodnika Kurava, Durjodhanu (Zli
ratnik), napija se njegove krvi i u njoj pere kosu Draupad, zajednikoj eni brae Pandava, svetei se za
nanetu joj uvredu od strane Kurava. Tragine posledice besmislenog rata maestralno su opevane u knjizi
tubalica ena za poginulima.
Potresna je moralna pouka zajednikog uitelja zavaene brae: Bhmah, sina reke Gange, koju
daje preivelima na bojnom polju, izboden strelama i na samrti. Opevanaje u 12-oj knjizi: ntiparvan -
knjiga smirenja duhovne agonije preivelih. Epu je pripojena i Bhgavadgt u kojoj: Kinah, Vinuov
avatar, obrazlae Arduni, jednom od petorice brae Pandava, nekoliko vrsta joge, sa naglaskom na:
karma - jogah i sa moralnim nalogom odricanja od plodova dela u svetu u kome je delanje neminovno.
Srpski Gorski vijenac bie pozna i jedina reinkamacija Bhagavadgite. U oba dela imalo se hrabrosti za
postavljanje kljunog pitanja: ubiti ili ne ubiti. Jezikim determinizmom uroeni smisao za realno
prosuivanje o svetu u kome se mora iveti i filozofski nerv doprineli su slinosti odgovora datih u oba
dela. Lien smisla za filozofske uzlete, ali i za realnost, semitski duh je poruio svetu: "Ne ubi!" i "Ljubi
blinjeg svoga kao samoga sebe!" Poruke su dole od jednog ubice i od jedog ubijenog. Obe su
podjednako nerealne. Takvima ih sve vie afirmie istorija ljudske vrste.

93
 Primenom gramatikog pravila o obrazovanju prisvojnih prideva (preglaavanjem prvog vokala
imenike osnove) na imenicu Kuruh, dobija se:

P. kaurava - Kuruov

Iz prideva se mogu izvoditi nove imenice, kao to je:

I. kauravh (m, pl) - potomci Kurua, ili, u irem smislu, potomci naroda Kurava.

Turski upad u Indiju krajem XII.v. bio je sudar varvarizma najnie vrste sa civilizacijom u zenitu
svoga razvoja. Agresivnim islamom naoruani varvarin poee da ui od pokorenog, najpre unoenjem
njegovih rei u svoj siromani jezik, onih rei za koje nije imao odgovarajue pojmove u glavi. Uz rei,
stei e i pojmove ali nikada nee dostii duhovni horizont pokorenog. Pokupljene rei esto defomisane,
raznee po celoj, na nasilju zasnovanoj, imperiji.
ue veliki ep i nauiti o ulozi Kurava i Pandava u njemu. Sebe nee identifikovati sa Kuravama
ali e, zanemarivanjem nastavka za mnoinu, skratiti imenicu Kauravah na "kauri" i njome oznaiti
"nevernike". Nazvati ceo svet nevernicima samo zato to ne pripadaju islamu, znai biti zadojen
sukrviastim starozavetnim mlekom i prepravljati tude pojmove u skladu sa mogunostima sopstvenog
jezika, odnosno sopstvene pameti.
Od ove imenice bie ili u Srba, ili usput, ne umem rei gde i kad, izveden varijetet: "auri".

kup, kupjati kipeti (od besa)

G. kup, kupjati - kipeti od besa, naduti se od emocija, biti uzbuen

U Srba moe i da prekipi.

III

kur, kurati urlati

kurkurah kurjak

G. kur, kurati - proizvoditi zvuke, isputati zvuke, krike

I. kurkurah - pas

U sanskrtu ima vie oznaka za psa, pa se samim sobom namee pomisao da se ovde radi o vrsti
nalik na kurjaka. Vuk se oznaava imenicom: vkah.
Ovaj primer ilustruje tekoe sa kojima se susree italac sanskrtsko-engleskog renika, jer,
naalost, sanskrtsko-srpskog nema. Prepoznavanje slinosti posredstvom engleskih naoara trai veliki
napor i bremenito je rizicima. Razumljivo je da divljenja dostojni Englez, autor renika, nije mogao u
gornjoj rei prepoznati srpskog kurjaka, to je Srbinu oigledno i to utoliko pre to je u neposrednoj blizini
re kurjaku slina i znai urlati. Prave tekoe nastaju kada se fonetska slinost redukuje na jedan slog,
gde trei jezik samo donekle moe pomoi. Da je Englez znao srpski, kao to je znao sanskrt, gornjem
glagolu bi, bez dvoumljenja, dodao znaenje urlati a imenici i znaenje: kurjak.
Saimanjem jedinica I, II i III izloiu u naslovu obeanu hipotezu: Srbi su veina naroda Kurava
koji se posle nereene bitke i izginua voa na Kuruketri, odluio na povratak u "zemlju vene sree", u
pradomovinu. Ili je usput zaboravio kuda je poao, ili je u tome bio spreen nepoznatim, ali objektivnim
razlozima, tek, naao se meu Slovenima i tu se podue zadrao. Meutim, snagu i vuju Bhiminu prirodu
nije mogao zaboraviti. Uzdajui se u magijsku mo rei, Kurua je identifikovao sa vukom i stao od njega
izvoditi svoje poreklo, u nadi da e stei Bhimine osobine. Stei performanse pobednika u to vreme, a i
sada, bogme, kod pojedinih, mora biti da je bilo primamljivo.
94
 Tenja da se bude kao Bhima, enja za svojim Bhimom, nee prestati ni posle preseljenja navie
nesreni no sreni Balkan. im za to budu sazrele prilike, ona e se ispoljiti u liku Kraljevia Marka.
Poput Bhime, i on e biti snaan, nesavladiv I osvetoljubiv, mada manje krvoloan, jer pravi hrianin
mora biti pravdoljubiv. Hristova mladica lako se primila na rgvedsko stablo.
Meu njima je slinost mnogo vea, no to je izmeu Hristove i starozavetne misli. Rabinima je
njegovo uenje zazvualo strano i suprotno tradiciji, zato su ga unitili.
Izmeu pravinog Marka na zemlji i boga pravde, starog Bhage, na nebu, narod e obrazovati
svoju duhovnu vertikalu i opstati, uprkos turskom zulumu. On e opstati i sada i ubudue, ako opet ne
udari "brat na brata". Izmeu ostalog, po tome "brat na brata" prepoznajem Kurave u njemu. Budu se
braa opet zavadila, preivelima nita drugo ne preostaje doli povratak u pradomovinu, "via" Radasthan.
U zemlji "gde rade stanuju" naii e na potpuno razumevanje. Radastanci su bili veliki junaci, ako ne i
vei od Srba, a neprijatelj je bio isti: Turci. Pred silom, svi su se, sa porodicama, povlaili u utvrene
gradove na vrhovima planina. Ako se pred silom moralo pasti, mukarci su se preoblaili u ute isposnike
odore da bi, svi do jednoga, pod bedemima izginuli. Za to vreme, ene bi zapalile lomae i, sa decom u
naruju, u njih poskakale. Slatko bismo se napriali, jedni drugima kazivajui, mi uz gusle, potomka
vedske vine, oni uz vedsku vinu, ojstva i junatva daleke prolosti.
O svemu bismo se mogli nagoditi, osim po pitanju da li je vei od veega Kraljevi Marko ili
Prthivi - Rad - auhan. No, ne sme se zaboraviti da su promuurne rade pretvorile predake palate u
unosne turistike objekte, pa onaj ko nema deviza, morae se zadovoljiti atorom. ta mari, tamo bar nije
hladno. Udari li i tamo, i opet, brat na brata, morae krenuti put prapostojbine. Ona je sada u sastavu
Rusije, pa valjda e nas braa razumeti, pa dati. Ta, mi smo bratja, pevali smo zajedno na mostu: Trebae
nam sasvim malo mnogo manje od raznoraznih tamonjih "sthanova", jer e i nas malo biti. U mislima ve
vidim omanju kolonu. Napred ide neki Arsenije x-ti, okruen preivelim i nakratko slonim partijskim
voama. Prvi u rukama nosi raspee, ostali ripide. Narod sa zaelja mudro sledi. Izmeu su trubai i rok
bendovi, jer uvek treba pevati, ma ta da se dogaa. Nas je pesma odrala, njojzi hvala.
Vratimo se opet, nakratko, u Indiju, starim Indoarjama. Autorima epa bilo je lake, bez prisutnih
svedoka, oglasiti Kurave za uzronike rata i, po diktatu tog literarnog anra, smestiti ih na stranu sila
mraka. Svakome ko iole poznaje radnju Mahabharate, jasno je zato su autori epa zadrali ime naroda
Kurava po pretku Kuruu, dok su svoj petorici brae Pandava morali izmatati boansko oinstvo. Arduni
od Indre, Judhisthiri od Dharme, boga univerzalnog zakona Bhimi od boga vetra Vajua, Nakuli i Sahadevi,
blizancima, od boga blizanaca, Avina. (U starom svetu Grka i Latina oni e se zvati Dioskuri, a u
hrianstvu lekari Kuzman i Damjan).
U sile dobra i svetlosti svrstani su po kriterijumu porekla a ne po delima po kojima se nisu
razlikovali od strievia. Mudrim autorima epa bilo je jasno da se ni ovom distinkcijom ne posee za
dovoljno ubedljivim razlogom razvrstavanja, pa se u igru morao uvesti Krina, uvrten na strani Pandava.
(Bog je uvek na strani pravednih boraca za pravdu). Da su Pandave znale ta ine, ne bi im bio potreban
bog za uitelja.
Dovoljan bi im bio i stari Bhima. Zadivljujua je vetina prevazilaenja moralnih dilema, a da se
nita nije ostavilo nedoreenim.
Zadivljujue je, takoe, mada ve pomalo dosadno, ponavljanje istog sudbinskog koda u srpskoj
istoriji, uz neprestanu unutranju i spoljnu mitologizaciju: Kosovo Polje umesto Kuruketre (kurubhuh je
vrsta ptice, moda kos, a ptica je mamina, simbol Sunca), nereene bitke, usekovanje glava, junaenje i
kad treba i kad ne treba, neprilagodljivost po cenu ivota, nesposobnost poputanja na tetu pravde - s
jedne, sa nae strane, i nerazumevanje, neposobnost razumevanja tueg i drugaijeg, mrnja kao laka
opcija, opanjkavanje sa svrstavanjem u sile mraka, pretnje unitenjem, izazivanje gladi, beanija,
izbeglitva, depresije i beznaa - s druge, sa njihove strane.
to bi rekle stare Indoarje: "to si ti", "ono su oni", "to je stvarnost", a ona postoji i takva je zato to
je "to - ti" i "ono - oni". Time se krug zatvara. Iz njega nema izlaza, jer "to - oni" i "ti - ono" ne ide. Bila bi
to nekakva multidimenzionalna i ljudskom umu nedostupna stvarnost, to ne znai da ona nije stvarna.
Ona je za nas nestvarna.
95
 Evo nekoliko sloenica iz Rg vede koje idu u prilog moje hipoteze:
- Hrabrost i neustraivost stanovnika umadije (sa okolinom): Zemlja Kurava nazivala se:
kurudangalam - dungla nastanjena stanovnicima priznate i proslavljene hrabrosti. Selei se, stali smo
tek poto smo stigli u guste, hrastove ume umadije.
Ritualno pijenje rakije: vdah - jaina, snaga, hrabrost, takmienje, sukob, bitka, rat i: vdapejah
- pie snage i bitke, jedan od sedam naina rtvovanja opojnog pia some; ovako se nazivalo i nuenje
some kralju prilikom krunisanja: rdasjah; zajednikim ritualom istog naziva, oznaavalo se saveznitvo
u bici ili u ratu. Soma je u Srba zamenjena rakijom; u odnosu na vino, ona ima veu ritualnu mo.
Podmladak, nada i uzdanica naroda: kurunandanah - potomci Kurua.
-. kuru - hrah -jedan vid agra - hrah - kraljevih donacija, u zemlji, brahmanima. Da je re o
harau i haranju, jasno je i na sanskrtu i na srpskom, jer ova dva pojma nisu turcizmi.

kulah "od kolena"

kulah - stado, mnotvo, rasa, pleme, porodica, kasta, kasta brahmana, banda lopova, peadija.

Srpski pojam: "od kolena", sa "to si Leno na golemo..." i sl., ima vie smisla ako se dovede u
srodstvo sa sanskrtom, gde se obja[njavaju i druga, manje pohvalna, znaenja: kulah. Kad se ide u rat, svi
smo "od kulah", kad se deli plen onda, i te kako, nismo.

ku, kunati kusnuti

G. ku, kunati - utinuti, uzeti malu. koliinu, onoliko koliko se moe sa dva prsta zahvatiti, izvui,
izdvojiti, prepoloviti
Poto ve znamo kako se kae: kaa, lako emo napraviti reenicu:

"kau pokusavi dostiem blaenstvo",

"kajam kuitv nanda gahami".

Neka se zna da srpsko telesno i duhovno blaenstvo zavisi od kusanja i koliine pokusane kae, jer
se moe i bez nje ostati. Obratiti panju na: gahami, od glagolskog korena: gam - hodati, dostii neto.
U srpskom se ono izmetnulo u: gackati, po blatu, na primer. Ovu radnju treba na vreme obaviti u cilju
dostizanja samom sebi postavljenog cilja, koji bi mogao biti:

"u dobrobiti, bez kae biti",

"na kajasja nande bhavitum".

krah i krakah membrum viril, kita

krakin kurevit

I. krah - kita cvea, trave, paunovog perja, istureni deo tela: ruka, noga, membrum viril, vrh nosa,
hvalisanje, laskanje, vrstina
krakah - kita, delovi ljudskog tela kao gore, igla, pupoljak, cvet, cvetanje, jareva brada, nezaslueno
preporuivanje samog sebe
P. krakin - krut, naduven

Nije nikakvo udo to se prevodom membrum virila na sanskrt dobija srpska re. Ako imamo
zajednitvo kod mnogo sloenijih pojmova zato ne bismo imali kod organa znaajnih za odranje vrste i
pratea zadovoljstva. udno je to srpska "kita" nema svoj fonetski pandan u sanskrtu.

96
 Poznata je muka sklonost ka eufemizmima povodom rasplodnih i prateih organa, no, ini se da je
ovaj, primenjen na dotini membrum, ranijeg, a "kitka arena, nemirisena" kasnijeg datuma.
Gotovo da sam bukvalno prevela sa engleskog : "nezaslueno preporuivanje samog sebe". Iz ovog
primera vidi se da je autoru sanskrtsko-engleskog renika nakodilo nepoznavanje srpskog jezika. Da ga je
znao, ovoliki broj nepotrebnih rei zamenio bi samo jednom srpskom imenicom: kurenje.
Porodicom rei oituje se smisao sanskrta za uoptavanje, za podvodenje slinog pod zajedniki
pojam. Zato re kurah nije samo penis. Zato sve ono to mi nazivamo "bezobraznim reima" u njih nije
bezobrazno. Zato je u njih polni odnos sa prateim sredstvima bio prirodna pojava, a u nas, hrianskim
moralom proskribovana zona, greh, greno/bezgreno zaee i sline budalatine. Zato se tamo
usavravala prirodna pojava - izloeno u Kamasutri, dok se na zapadu vrila banalizacija - izloeno u
porno-filmovima i u sveoptoj raskalanosti posle raspada religioznih tabua.

O karmikom lancu, oslobaanju i spaavanju

- sa obiljem ozbiljnih pitanja i tek pokojim nepopularnim odgovorom -

kreacija, kreirati
karanje, karati,
kara krknuti, koknuti
k, karoti, koti, krajati krtica
kurvarluk
prekardaiti

Ovaj izuzetno znaajan koren: k menja se po pet vrsta od kojih navodimo samo tri. Glagol ima
nepravilnu promenu. Poput veine glagola u sanskrtu, i ovaj je prelazan i povratan, pa se daju oba oblika
za 3. lice jednine sadanjeg vremena:

G. kr, karoti, kurute - initi, delati, raditi, proizoditi, stvarati, preduzeti, izvriti, uzrokovati, izazvati
posledice i dr.
k, koti, kute - povrediti, raniti, ubiti
k, krajati, krajate - prouzroiti, navesti nekog da neto uini
1. kta (tpp) - stvoren, nainjen, uinjen, izvren i t.d.

Pojmovi se obrazuju na 5 naina:

1. direktno od korena
2. imenica ili pridev + kr (u obliku: po eljenoj vrsti promene, u odgovarajuem vremenu i licu)
3. krta + imenica ili pridev ili drugi glagol
4. prvim preglaavanjem korena: od k u kar, radi daljeg obrazovanja pojmova
5. drugim preglaavanjem korena: od kar u kr, radi daljeg obrazovanja pojmova

Mogunosti obrazovanja pojmova praktino su neograniene, to je uvek korieno i koristi se.

Sanskrtskom gramatikom jezik je ureen, ali on ne spada u mrtve jezike. S obzirom da se malo rei
ouvalo u srpskom jeziku iz ove porodice rei, u nastavku se daju samo neki od primera, sa naglaskom na
one koji se koriste u indijskoj filozofiji, radi uvida u tokove i osobenost indijske misli. Pojmovi su
navedeni po grupama, shodno gore navedenim nainima njihovog obrazovanja.

1. ktih (f) - in delanja

ktjak - vraara, vetica
ktvja - sposoban za delanje, za izvrenje neke dunosti, efikasan
97
 ktaka - vetaki, neprirodan, usvojeni sin
2. dharmani - k... - izvriti dunost
sakhjani - k... - uvrstiti prijateljstvo
darduram - k... - duvati u sviralu (vidi se poreklo srpskog duduka)
hrdajam - k... - primiti k srcu
dvidha - k... - udvojiti, raspoloviti
manasa- k... -razmiljati
mrdhan - k... - utuviti u glavu
3. krtam - delo, in, posao, strana kocke sa 4 take (dobitnika strana).

Od preko 250 sloenica navedenih u reniku, uzeto je nekoliko

kta - kma - onaj koji je zadovoljio svoje elje

kta - krjam - dostignuti objekat elje
kta - akta = ktkta - uinjeno i neuinjeno, polovino uinjeno
kta - ktjam - ono to je uinjeno i to tek treba uiniti
kta - kaa - onaj koji eka pravi trenutak (pojam vii od "oportuniste")
kta - prada i kta - buddhi - mudar, uen, formiramog uma
4. kara - onaj koji ini, stvara, uzrokuje, proizvodi, (sa oko stotinak sloenica)
karah - in, delo, sunev i svaki drugi svetlosni zrak, dunost, zadatak, taksa, porez, doprinos
(karagrhin - sakuplja poreza)
karah - ubre, otpad, goveda balega
karka - beo, odlian, izvrstan
karana - onaj koji ini, dela, uzrokuje, izaziva posledice
karaah - pomonik, osoba roena meavinom kasta (od majke udre i od oca vajje, od majke vajje i
od oca katije - njihovo zanimanje je pisanje, beleenje, voenje knjigovodstva), pisac, pisar, slog ili
re kao zavisni delovi jezika, vrsta ritma u muzici, iracionalan broj i dr.
karaam - in delovanja, uzrokovanje posledica, religiozni in, astronomska kalkulacija, astroloka
podela dana na 11 delova, izgovor, artikulacija. slog i re izvan konteksta, poloaj tela u askezi i u
seksualnom odnosu, sredstvo i metoda rada, dokument I instrument zakona, ulni organ, izraavanje
ideje u instrumentalu (pade), polje, telo, um, srce.

Evo nekoliko sloenica izvedenih od ovog pojma:

karana - trnam - glava (u funkciji zatitnika ula)

karana - nijamah - obuzdavanje ula
karana - prajogah - oaravanje, opinjavanje (majom, neznanjem i dr.)
karana - vat - artikulisan
karana - adhikrah - poglavlje gramatike o izgovoru
karana - adhipah - bog ulnih organa, principa ivota, iva dua, bog svakog ula ponaosob (Sunce -
bog ula vida, oka)
karana - abdh - godina koja se koristi u astronomskim proraunima itd.
karm (m, osnova: karman) - osim optepoznatog znaenja ovog pojma: in (uzrok) - moralni efekat
(posledica), koja ulazi u sastav karmikog lanca, u indijskoj literaturi i filozofiji on ima i sledea
znaenja:
- in, delo, postupak, izvrenje, posao (RV, AV, B, MB)
- sluba, dunost, zanimanje, obaveza (sa: karman na zavretku sloenice, kojom se oznaava izvrilac
radnje ili onaj kome je radnja namenjena ili specifikacija dunosti) (B, M, Bh)
- religiozni in sa ritualom u nadi da e doneti naknadu: filozofska alternativa je u vedanti: spoznaja
identiteta atman - brahman, u budizmu: spoznaja nirvane (RV, AV i druga, poznija literatura)
98
 - rad, delanje kao alternativa mirovanju; praantih (f) (H, BG i dr)
- delovanje kao kretanje i pobuda, trea od sedam kategorija njajah -filozofije ili logike (T)
- efekt, posledica (M i svi drugi izvori)
- ulni organ (B)
- objekt, kao suprotnost subjektu: kart (osnova: kart)

Razlikuju se etiri vrste cilja delovanja na objekt: stvaranje novog, promena oblika ili i oblika i
sadraja, dostizanje eljenog objekta, naputanje neeljenog objekta.

- in kao neumitni izaziva posledice, sudbina kao rezultat inova izvrenih u prethodnim ivotima.

Iz obilja sloenica, navode se samo neke:

karma - kart - subjekt koji, vrei radnju na objektu, i sam postaje objektom
karma - kra - onaj koji vri dunost bez oekivanja nagrade
karma - klah - pravo vreme za delanje
karma - kajah - okonanje svih aktivnosti
karma - ketram - polje dejstva, ljudsko bie, univerzum
karma - da - posledica, ono to rezultira iz dela ("inom roeno")
karma - tvaruh - stanje stvari
karma - tjgah - naputanje delovanja i religijskih obaveza
karma - dua - nemoralan
karma - doah - nemoralan in, greka, zaslepljenost
karma - n - unitavanje, odricanje od zasluga nastalih dobrim delima (posledice ravih dela
neunitive su; mogu se kompenzirati dobrim delima u dugom nizu buduih utelovljenja)
karma - nibandhah - nune konsekvence dela
karma - njsah - naputanje ovozemaljskih dunosti (od ovoga su indijski samnjasim)
karma - pkah - etva zrelih plodova prethodnih ivota
karma - phalam - plod ranijih dela (bol ili radost)
karma - bandhanam - svezanost (uslovljenost) svega to postaje i biva i to e nestati
karma - mrgah- tok, put delanja
karma - jugam - kalijuga, juga aktivnosti, delatnika epoha
karma - viparjajah - izopaenost, izvitoperenost, pogrean
karma - vipkah - uzrevanje posledica dela, koja, kao plodovi to otpadaju sa drveta, otpadaju od
delatnika i ulaze u sastav karmikog lanca (u ttapasmti navodi se 86 "uzrelih plodova")
karma - vjatihrah - reciprocitet izmeu delatnika i dela
karma - ila - onaj koji obavlja dunost ne oekujui nagradu
karma - samvatsarah - kalendar od 360 dana
karma - sambhava - nastalo od ina (sam - samo od sebe, bhu biva)
karma - siddhih (f) - uspean in, dobro delo
karma - indrijam = karmendrijam - organ akcije (kao to su ula organi percepcije), pet na broju: ruka,
noga, grlo, organ rasplodnje, organi za izluivanje.
karma - tm - delatniki karakter koji poznaje principe delovanja
karma - bandhah - involviran u delatnitvo, sa i bez poznavanja principa
karma - adivh - sredstva za ivot radom steena
karmrah - umetnik, zanatlija, kova, izvoda
karmatha - sposoban za delanje, vet, bistar; da li je srpsko: "tatamata" nasatalo od: "tatha - mathah"
"tako treba izvriti meanje" u kocki, u trgovini i uopte u ivotu, treba istraiti.
5. krah - in, delo, napor
kr - kara - onaj koji dela, vri posao ili poseduje
99
 kravarah - slino kao pod pojmom: karaah; obe imenice mogu biti izvor srpske rei: kurvarluk
kradadah - nokat ("roden od ruke")
kranah - uzrok, razlog, motiv, sredstvo, poreklo, princip, elementarna materija od koje je sve
materijalno nastalo, nacrt literarnog dela, prvi uzrok nastanka bilo ega - univerzuma, umetnikog
dela i dr; uzrok stvaranja: u religiji bog, u vedanti -brahman, u budizmu in, delo; uzrok postojanja
tela: otac, mati
kra - agonija, astronomski period, u religiji bog koji navodi na potovanje univerzalnog zakona
kraat - uzronost
krah - taksa, porez
kr - zatvor, tamnica, vezivanje, zatvaranje, muka, bol
kruh (m,f) - izvoda, umetnik, peva, pesnik, stvaralac
kruh (m) - umetnost, nauka
krudah - proizvedeno od strane umetnika, umetniko delo, proizvod zanatstva ili bilo koje druge
drutvene delatnosti manufakture industrije; uopteno: svi proizvodi ljudskog duha, uma i ruku
kr - onaj koji peva himne bogovima
krja (tpb) - ono to treba uiniti
krik - izvedena od: kr (obraena u jednoj od prethodnih jedinica)

Sapir je s pravom tvrdio da je jezikom odreeno ono to se njime moe misliti pa je ovo pogodna
prilika za pretpostavku da se karmiki zakon i pre formulacije implicitno sadrao u sanskrtu. Ogromna
veina sanskrtskih glagola je prelazna i povratna sa odgovarajuim oblicima za sva lica u svim
vremenima: prelazni oblici nazivaju se parasmai padam, povratni tmane padam. Ovi drugi imaju svoje
nastavke i ne grade se uproeno kako se to vri u savremenim jezicima prostim dodavanjem jedinog
oblika degenerisane povratne zamenice (u srpskom: sebe ili se) prelaznim oblicima. Na primeru korena
"kr" prelazni glagolski oblici oznaavaju da subjekt dela, vri radnju na nekom objektu, dok povratni
oblici kazuju: "delati se", ili se subjektom izvreno delovanje na objekt vraa subjektu u vidu posledica, te
da apsolutno slobodnog subjekta ne moe biti u jednom univerzumu u kome su "kretati se" i "delati se"
osnovni "glagolski" uslovi njegovog postojanja i opstanka.
Na Zapadu gde su subjekt i objekt strogo razdeljeni prosuto je mnogo filozofskih rei o slobodama
subjekta a ta sloboda najee je traena na pogrenom mestu i na pogrean nain. Da ona nije dostignuta,
reklo bi se da nema dvojbe. U indijskoj filozofiji subjekt je uvek i istovremeno objekt tuih ali i
sopstvenih inova shvaenih u najirem smislu rei, poev od misli, preko rei, do dela. Otac moderne
zapadne filozofije koji je "sum" samo dok "cogitira" bavi se jednim segmentom bia i po kriterijumima
indijske filozofije ne bi mogao da se uvrsti u skup ozbiljnih mislilaca. Dirljivo je, ali obeshrabrujue to
mnogi filozofi misle da je mogue stanje stvari popraviti polazei od starih osnova, od istih onih koje su
nas dovele tu gde jesmo i nainile onakvima kakvi jesmo. No, vratimo se Indiji i osnovnim stavovima o
karmikom lancu:
- Brahman, nirvam, njam: Prema monistiko-panteistikoj doktrini upaniada i vedante,
apsolutni subjekt je transcendentalna vena svest, izvan vremena i prostora, od koje je izraenjem nastao
univerzum. Oznaava se imenicom srednjeg roda: brahma (osnova brahman), jer je ono stanje svesti pre
dualistikog rascepa na subjekt i objekt, na ja i drugo; ono je: "jedno bez drugoga", nedelatniki svedok i
posmatra delatnitva u vremenu i prostoru.
U prastaroj Brhadaranjaka, velikoj umskoj, upaniadi, koju su sainili mudraci boravei u umi,
radi spoznaje istine, Jadnjavalkja je formulisao stav o mogunostima blieg odreenja brahmana samo
pomou negacija: na iti - na iti (neti - neti), ni to - ni to, jer je ono s one strane spoznajne moi uma i
izraajnih mogunosti jezika.
Po ankari, izvesno spoznatljivo moe biti samo ono to je nepromenljivo ili ontoloka podloga
bia: brahman. Fenomenalni svet neprestane mene jeste privid, jer istina o njemu i u njemu izmie
ljudskom umu. Svaka spoznaja nije konana, jer se moe relativizovati. Individualno ja aham, ego,

100
diferencira individuu u odnosu na drugog no, njena prava priroda: tm (osnova: tman), sopstvo,
identino je sa brahmanom.
Spoznajom: vidj stie se dnam - znanje o identitetu: atman = brahman. Buddha je osporio
vedantinski metafiziki supstrat i uveo pojam: nirvam, irelaciono stanje iracionalne transcendencije: ni
bitak, ni nebitak, ni bitak i - nebitak, ni ni - bitak - ni nebitak, u kome dolazi do potpunog gaenja svih
pokretakih snaga karme.9 Pozniji filozof mahajana budizma, Nagarduna, uvodi pojam: njam -prazninu
kao ontoloku osnovu egzistencije.
9
Videti: . Veljai; Filozofija istonih naroda, I deo, Zagreb, Matica Hrvatska, 1958.

Zakon karme: svih est darana indijske filozofije i budizam na isti nain definiu zakon karme.
Zajednikim pojmom: samsrah oznaava se priroda fenomenalnog sveta kao zakonima ureenog
neprestanog toka zbivanja, dok je karmiki zakon "goni" i "tera", onaj koji nagoni na ciklino
ponavljanje i nateruje na ciklino kretanje, poev od nastanka do ieznua fenomena ili individue,
raspoznatljivih po sloenoj kategoriji: nma - rpam - ime i oblik.
Funkcijom neposredne zavisnosti posledice od uzroka, ili ina, nametnuta su ogranienja radi
ouvanja ureenosti procesa u univerzumu. Determinizmom: mora se postupati po zakonu i potovati
zadata ogranienja, zakon je prerastao u moralnu normu: zvezde i planete moraju da slede unapred zadate
putanje, voda mora da tee sa vieg na nii nivo, zemljinom teom predmeti moraju biti privueni i t.sl.
Potovati zakon i njegova ogranienja isto je to i biti moralan. Ceo univerzum ukljuujui i
bogove u njemu, moralan je po izvesnom automatizmu. Samo ovekov duh ima slobodu da bira izmeu
moralnog i amoralnog ina i da samoga sebe oslobodi od ulanenosti zakonom karme. Samousavravanje
je: samskrah.
Opredeljenje za moralan in i obavljanje sarvamedhah rtvovanje svih stvari, definisano atapatha
brahmanom o stotinu puteva ka istom duhovnom cilju, kompatibilni su i neophodni uslovi za oslobadanje
od inom determinisanog toka stvari.
Svaki in; pomisao, re i delo nose moralne naboje koji se izvoenjem ina oslobaaju i
subsumiraju sa posledicama prethodnih inova na planu kontinuiteta bia, popularno nazvanog "karmiki
lanac". Ispomaui se matematikim pojmovima, proces se moe formulisati kao: diskretne veliine -
eksplicitne posledice, preslikavaju se u implicitno sadrani kontinuum. Kvalitetom implicitnog
nevidljivog kontinuuma zadate su vrsta i performanse sledee nma rpam.
Oslobaanje od karmikog determinizma, ili od prinude ciklinog pojavljivanja u svetu fenomena,
postie se povratkom svesti u ishodino stanje, po vedanti: identifikacijom atmana sa brahmanom i po
Buddhi, u stanje nirvane. Ova stanja svesti bre se dostiu upranjavanjem discipline: jogah.
Po obema doktrinama, sloboda se dostie izvoenjem duha iznad sfere dualistikih igara
logiciranja ljudskog uma po principu: da/ne i izvan dohvata nelogike i stihijske emocionalnosti.
Oslobodeni prestaje da bude objekt sopstvenog ili tueg, voljnog ili spontanog mentalnog i emocionalnog
delatnitva. On postaje subjekt u pravom smislu te rei, subjekt osposobljen da gaji voljnu blagonaklonost
prema svemu to pojavom u svetu biva ograniavano zakonima prinude i spontanu, plemenitu humanost
prema svemu to je ivo.
Nedvosmisleni filozofsko - religijski stav glasi: delima kodirani karmiki lanac predstavlja
umetniko delo, vlasnitvo i sudbinu individue, jer; "svako je naslednik svojih dela". Osim autora, inom,
na njega niko, pa ni bogovi, ne mogu uticati. Razume se da je na planu mitologije, legendi i niih nivoa
religije, mogue i drugaije. Odnos ovek - in - posledica - karmiki lanac jedini je konstrukt koji se
uslovno moe nazvati indijskim antropocentrizmom. On je, po mnogo emu, razliit od drugih kojima se
ovek dovodi u centar sveta i stvara iluzija da je svet njemu podreen.
Na prvi pogled ini se da je nma rpam - ovek povlaeno, dok se ne uvidi sva sila dopunskih
ogranienja i stenjavanja granica da bi se ovek uzdigao do slobode, do nadoveka, do boga i preko boga,
do stanja u kome moe da prepozna svoj pravi identitet ili: ko je. Nirvanom se podrazumeva irelaciono
stanje svesti, dok je po vedanti ouvana samo relacija: atman = brahman.
101
 Dinamiki model indijske teorije o karmanu i oslobadanju mogao bi se prikazati ogromnom
kristalnom kuglom univerzuma koja rotirajui, klizi po sinusoidi du beskrajne apscise vremena. Ona
iezava na svakom zavretku jednog talasa sinusoide, ili po isteku jedne mahajuge, i ponovo se pojavljuje
sa pojavom sledeeg talasa. Model je otvoren za pretpostavke postojanja vie univerzuma. U tom sluaju
vie kugli klizi du sinusoide ili, ako im se vremena preklapaju, one obrazuju grozdove, ne znajui jedna
za drugu.
Mogue je zamisliti vie meusobno nezavisnih sinusoidalnih putanja kugli razliitih perioda i
amplituda. Naa kugla je ispunjena mnotvom rotirajuih, svetleih kuglica. Svaka kuglica predstavlja
telesnu formu koja nastaje, razvija se, propada i iezava. Svetlost je promenljivog intenziteta, u funkciji
od promene stanja svesti. Izvan toka zbivanja, u praznom prostoru, lei prava linija iste, praiskonske
svesti. Osloboena svest, blistavog sjaja, izlazi iz "igre staklenih perli" i stapa se sa vedantinskom pravom
linijom ili se utapa u budistiku prazninu. Preslikavanjem ovako zamiljene dvodimenzionalne slike u
prostor, dobija se figura slina genetskoj spirali. Ako je tana indijska doktrina o pluralizmu univerzuma u
kome svi entiteti nastaju po istom modelu transformacije iskonski - datih potencijala, pa su, stoga,
neunitivi, onda se umeem logiciranja ljudskog uma stie do ideje o reinkarnaciji i o postojanju
paralelnih svetova.
Uivajui u tom umeu, indijska kultura je prva na svetu uoila nepouzdanost ljudskog uma i
razvila metode voljne kontrole tokova svesti, dolazei time do jednakovrednih izvora spoznaje. ta vie,
da bi se do tih izvora doprlo i oni razbudili neophodno je smirivanje aktivnosti uma. Moda bi sumnja u
logos i vea kritinost prema ovome idolu mogle biti polazne osnove za obnovu zapadne filozofske misli.

Eshatoloke opcije rezervisane za agresore

Biblijska: Sve zavisi od Jehove, sklonog bludnim sinovima -pokajnicima. On je po milosti svojoj
uveo otkup grehova parama, koje, kao to znamo, nisu problem. Treba konsultovati cenovnik:
"Koliko para toliko muzike", jer grehovi nisu za potcenjivanje. Radi se o ozbiljnoj povredi nekih vrlo
bitnih Mojsijevih a moda i boji' zapovesti od strane izabranih, reformisanih i nereformisanih. Sumu
uplatiti na iro raun Ofisa za oprost grehova svete Petrove amlice, jo svetije Pavlove stolice i
najsvetijeg papskog prestola u Vatikanu.
Takoe po milosti bojoj, sredstva e biti namenski iskoriena za kupovinu novog papskog vozila,
sportskog Kadilaka za kretanje kroz iroke mase vernika, pa e se pare vratiti u mesto polaska, a bludni
sinovi biti priputeni u raj, to ne treba da znai da e se tamo dolino ponaati. Naprotiv, blizina jarosnog
boga podjaruje agresivnost komija pa e ovi kad-tad i iz ista mira zapoeti bombardovanje i od strane
boga samoga bataljeni pravoslavni deo raja. Podrazumeva se da e im prethodno i putem Klarkovih
satelita petougaoni pentagon isporuiti najmodernije naoruanje sa prateim hardverima, softverima i
asovima. Ishod se ne moe prognozirati jer su u igri dve opcije. Ili e Jehova pobei na Zemlju i iskoristiti
priliku za realizaciju opcije. Ili e Jehova pobei na Zemlju i iskoristiti priliku za realizaciju davno
obeanog Amosovog proroanstva, ili e posegnuti za oprobanim sredstvom i raj isprazniti od bombaa.
Teko zemlji u svakom sluaju!

Indijska: Budui nesvesni da su istovremeno i subjekti objekti svojih dela, ta vie, duboko uvereni
da su samo oni subjekti a svi drugi objekti za bombardovanje, ovi antikranski krstai u ratu protiv
pravoslavnih krana imae priliku da poprave ocenu i da se idui put pojave u namarupam - izdanju
bespomonih zeia u kafezu moga komije. im poodrastu i zaponu ljubavne igre (sa zeicom,
Monikom, na primer), bie svi do jednog poklani i transformisani najpre u patetu a zatim u govna. Sve
namarupa za namarupom, u skladu sa kvalitetom karika. Od izmeta, meutim, do ponovnog pojavljivanja
u ljudskoj formi vrlo je dug i teak put, mada su sve mogunosti svima na najpluralistikiji nain
ponuene.
Razliiti su nivoi na koje svako pojedinano (u ovom sluaju grupno, kao seks), samim sobom
sebe samo izvodi ili svodi. etajui malo nagore malo nadole, od nivoa do nivoa, vekovima i
102
milenijumima, opet e stii na pravo mesto u pravo vreme. Bie neizostavno potrebno aktivno uee u
degenerativnom procesu kaljuge karmikim sredstvima najdegenerisanijih. Moe li biti efikasnijeg od
bomardovanja? A da bi ono moglo biti sveopte, na vreme odloiti u hladnjae dragoceni genetski
materijal koga, hvala bogu, imamo na pretek. Tek se sa ovih aspekata moe sagledati i uvideti kakve se
sve koristi mogu imati od nezadrivog naunog progresa degeneracije. U sluaju kompjuterskog
oekivanja otkaza funkcija karmikog zakona, po emu e se znati da je sveopti haos zapoeo, izvriti
sveopte blagovremeno kloniranje, po uzoru na ovcu Doli. Budui da nisu ovce koje sve to rade sebi
rade, Srbi e sami sebe izuzeti.

kkakam i kkika krkae

kkah krkanje

I. kkah i kkkam - grlo, vrat

krkik - zglob vrata

Eto, sa sanskrtom u pozadini, vidi se odakle nam i krkae i krkanluk.

kt, krntati krnjiti

kntatram krtina, krntija
kdhu i ktta krnj, krnjav

G. krt, kntati - sei u komade, odsei. razdeliiti, unititi

I. kntatram - odseak, komad, iver
kntanam - seenje, odsecanje, deljenje
P. kdhu - oteen, skraen, nepotpun, manjkav
ktta (tpp) - seen, odseen

Ispred povee porodice rei izvedene od glagola - krnjiti, u RVK navodi se: krntija (sa zvezdicom
u zagradi) - "gomila ega bez reda". Koliko je ona srodna sa krntijom, ne znam. Meutim, u Boki se
umesto: krvnik kae pravilnije: krnik. Tu je i glagol: krnuti tresnuti nekog o zenilju, to se, bez sumnje,
ini da bi se baeni "okrnjio" ili nainio krntijom, pa i on pripada ovoj porodici rei.

kp, krpate krepavati, krpariti

G. kp, kpate - tugovati, jadikovati, biti slab, iscrpljen, eznuti, eleti

I. kpaah - siromaan ovek
kpaam - siromatvo, beda, nevaljalstvo
P. kpain - bedan, jadan
kpaa - sklon tugovanju, jadikovanju, slab, siromaan, podao, nevaljao, zao.

Oigledno je da su krepavanje i krparenje blisko povezani sa siromatvom. Sanskrtskim

pojmovima jae je istaknuto da ono moe biti i duhovno.

k, kjati zakrljati
kat krljavi
knuh kran
kaka krljav

G. k, kjati - slabiti, mraviti, gladovati, izgladnjivati se, iezavati (kao Mesec)

I. kanam - pulsiranje, puls
103
kat - mravost, krljavost
knuh - dobar strelac
P. kaka - tanak, mrav, slabih udova
ka - buddhi (sl) - slabouman, krljava uma

Iz gornjeg se vidi odakle Zmajevitom iki: "Krljavi Ljuba". Osim toga, prema RVK ovde treba
uvrstiti i: krak (nicotiana rustika), ono to nazivamo: krdom, od koje se zakrljava, otud: "Ljubi cigara u
zubi". injenica da su pridevi: kran i krljav fonetski slini i u srpskom i u sanskrtu otkriva nam dublji
sloj srodnosti ova dva jezika. Srpski pridev: kran slae se sa imenicom: knuh - dobar strelac. Ovom
imenicom oznaava se nebesko bie identifikovano sa Rudrom, potonji iva, koje, naoruano lukom i
strelom vreba sokola naumnog da ukrade nebesku somu i odnese je na zemlju. Kako su pojam i mit
rgvedski, u njemu se moe prepoznati titan Prometej koji krade nebesku vatru, umesto some, i donosi je
ljudima na zemlju. Ptica kradljivica iz indijskog mita pojavljuje se u grkom u ulozi orla, izvritelja kazne.
Putevi jezika i mitova tajniji su od puteva gospodnjih. Ranije smo imali glagol: katigovati se (sam sebe
neim kanjavati), pa njime i pomou gornjih pojmova moemo sastaviti sanskrtsku reenicu:

"kdom katigujui se krljavac i krntija, ne kran, bivam!"

"krakrtj kaa kakah a krtatram na knuh bhavami!"

Teko da se ijedan od zapadnih jezika sa istog stabla moe pohvaliti ovakvom slinou sa
sanskrtom, to je dobro. Ne valja, to se kasnilo sa otvaranjem katedre za sanskrt; no, bolje ikad nego
nikad. Ako se hoe, sanskrt moe pomoi da se ozbiljnost traganja za korenima uskladi sa njihovom
dubinom.

k, karati kriti
kt krstina, krst

G. k, karati - vui, privlaiti, cepati, kriti, predvoditi vojsku, savladati, savijati (luk), ovladati, dobiti,
oteti, muiti, kinjiti, brazdati, orati
I. krah - plug kah i krakah - zemljoradnik, ora, suprug
kih (f) - poljoprivreda, oranje, zemlja, oranica
karuh (f) - brazda, procep, rascep, kanal, korito reke
ki - phalam (sl) - etva (plod oranja)
k (f), kajah (pl) - ljudi, ljudske rase.

Ceni se daje re najpre oznaavala kultivisano tlo, zatim naseljenu zemlju, pa njene stanovnike i na
kraju ljudske rase. Bogovi, Indra (vrhovni) i Agni (oganj) u doba Rg vede nazivaju se rj (kralj) ili patih
(vodi, gospodar) kinm. Paa (pet) kajah na poetku se odnosi na pet Arja - plemena: Jaduh,
Turvaah, Druhjuh, Anuh i Pruh. Pojam se, kasnije, odnosi na itavo oveanstvo.

P. ka (tpp) - pooran
kja (tpb) - onaj koji e biti pooran

U vreme Rg vede orati zemlju bilo je asno zanimanje. Razvojem e ora dobiti traktor umesto
pluga i dopunsku odrednicu; "seljaina". Rg veda je dala ime ljudskim rasama i itavom oveanstvu po
orau. tagod da se u istoriji deavalo, on je uvek ostajao na dnu lestvice, talog "naprednih" komeanja, i
hlebom hrani sve vei broj lezilebovia. Nije bilo smenijeg i alosnijeg od nasilne transformacije
"seljaina", kao "reakcionarnog" i nerevolucionarnog sloja, u industrijske golae. Po Rg vedi - dunost
oraa bila je da kri, skri i povredi zemlju i enu, prvu radi dobijanja hrane, drugu radi dobijanja
potomstva.
104
 I na ovom jezikom primeru uoava se oprenost biblijskog i rgvedskog miljenja. Po prvome,
oranje je kazna boja: "u znoju lica svoga..." i bogom sankcionisano nasilje: "bie gospodar..." Po
rgvedskom, bogovi ne kanjavaju i ne daju ovlaenja, jer bioloki opstanak zavisi i od hrane; put hrane je
put nasilja nad zemljom i nad ivotinjama; izbegavanje nasilja moralna je obaveza oveka - karmiki
lanac se popravlja izbegavanjem nasilja; prekinut je lanac hrane, ukidanjem mesoderstva - svoenjem
hrane na dozrele plodove zemlje; krava, simbol izdanosti neba i zemlje, proglaena je svetinjom (u
drutvu sa Anglosasima, ona e poludeti).
U vreme jesenjeg pokolja svinja, Srbin e rei: "tako im je rekao bog", a kad doe umoran, sa
oranja, psovae boga. I neopravdano skidanje odgovornosti sa sebe i opravdano roptanje protiv boga, u
potpunom su skladu sa starozavetnom ideologijom, kojom su bog i ovek sporee strane u venom sporu.
Torturom zemlje nie ito; etvom i mlevenjem zrna vri se neizostavno nasilje, svedeno na najmanju
meru; ponjeveni snopovi slau se u krstine, ukrtanjem; krst se dobija ukrtanjem vertikale - oveka i
horizontale - ivotinje. Mueno i na krst razapeto znro njihova je hrana. Hristovom rtvom i prieem,
metaforino su predstavljene osnovne ivotne istine. Moe nadgraeni sloj - spasenje, posredstvom
spasitelja. Na biolokom planu, i ono je istinito: "moe se bez svega, osim bez hleba". to se duhovnog
plana tie, ko zna ume i bolje: spasenje bez spasitelja.
Zapadna Arja-braa, ovi to nas bombardovanjem iz raja zemaljskog izganjaju i sankcijama bez
hleba ostavljaju, s pravom upotrebljavaju glas "k", umesto naeg "h", kod oznaavanja Hrista i
hrianstva, to ne znai da su ''Krajstovim" znakom krsta krteni

karaih kurva

I. karaih (f) - kurva, ena mnogo puta "uzorana" ralicama razliitih oraa

khram krkanje

I. kchram - tekoa, nevolja, naporan trud

P. khra - bolan, muan, tegoban
artha - khreu (sl) - onaj koji je u tekoama, u naporu da bi neto postigao

Mnogo vea, no to je ovde data, porodica rei odnosi se prvenstveno na tegobe asketizma onih
koji su se usmerili ka odreenom duhovnom cilju; on se moe dostii samo laganim dozrevanjem, kao to
dozrevaju plodovi na drvetu. Mi smo zaboravili duhovno dozrevanje, ali nismo da dobro jelo mora biti
ukrkano.

k, kirate kiretirati

G. k, kirati - rasuti, razbacati, nagomilati, i sa promenom vrste (povratno)

k, kirate - odbaciti od sebe

Preko grkog jezika, i mi smo se podsetili da smo znali ta su i kiretaa i kiretiranje. Naalost, kao
i obino, suzili smo znaenja pojmova.

k, knoti krknuti

G. k, knoti - povrediti, ubiti, ozlediti, otetiti

klp, kalpate kalpiti, kalupiti, ukalupiti

kalpan kalpljenje, kalupljenje, ukalupljivanje

105
G. klp, kalpate - biti dobro ureen, slediti red, uspevati, dobiti neto zapadanjem u deo, uestvovati,
ispuniti, izvriti, prilagoavati se, biti delotvoran, imati dobre odnose sa, biti u skladu sa, ureivati (se),
proizvoditi (sebi) uzrok - posledicu, initi (sebi), koiti (sebe) uobliavati (se), stvarati (se) i dr.
I. kalpan - stvaranje, proizvodnja, praksa, hipoteza, uobliavanje
kalp - makaze
kalpah - Brahmin dan, jedinica za merenje kosmikog vremena, zakon, pravilo, red, nalog, osnovna
dunost, ponaanje, postojei svet nainjen po uzoru (poput Platonovih ideja) idealnog, ali za stepen nii -
manje savren u odnosu na paradigmu, zvezda planeta, ivi svet, svet bogova.

Brahmin dan: 1000 mahajuga ili 4,32 niilijardi godina. Prema Mahabharati, tu nije kraj. Brahmin
mesec ima 30 dana a godina 12 meseci iste duine, bez petljavina kao u naem kalendaru, sa razliitim
duinama meseca i sa prostim i prestupnim godinama, jer je na svet nesavren, inae bi nam se nebeska
tela kretala po krunim, a ne po eliptinim putanjama. Jedna Brahmina godina iznosi 1,5552 1012 godina.
ivot Brahmin traje stotinu godina ili 155,52 1012 naih godina. Naa kalpa je 51-a po redu i naziva se
vetavarahakalpa, ili Kalpa belog vepra. Na kraju svake kalpe dolazi do involucije univerzuma.

P. kalpa - mogu, prikladan, pravi, prilagoen, sposoban, kompletan

Glagol je povratan, nema prelazne oblike, pa se ovom "menadering" porodicom rei cilja na
usklaivanje samog sebe sa univerzalnim zakonom. ovek nije Brahma niti mu je jedina briga vreme i
iniciranje mahajuga i kalpi u njemu. Sve to ovek moe to je da bude bolji. On se raa nesavren, sa
mogunou da postane savren. U nesavrenoin svetu i pod nesavrenim okolnostima, jedini smisao
ivota jeste usavravanje, samskrah, jedini cilj ivota pribliiti se savrenstvu. Indijska filozofija i religija
nisu ostavile oveka na cedilu boje volje. Kosmiki moralni zakon jeste vodi, etalon i mera uspeha. No,
kako se ljudi dele na: "dharmasja kalpah"-"sposoban za potovanje i uklapanje u red" i: "karmai na
kalpah" -"nesposoban za vrenje sopstvene dunosti", indijski mudrac nije dozvolio da ga sluaj biblijskog
Jova zatekne nespremnog.
Nezasluenim Jovovim stradanjem problem jeste postavljen, ali nije reen jer: "tajni su putevi
gospodnji" nije nikakav odgovor. Logiar i matematiar u indijskom mudracu pustili su funkciju da tei
beskonanosti, pa su ponavljanjem ivotnih ciklusa date iste
mogunosti i ''darmasjakalpahu" i "karmaninakalpahu". Prvome moe biti dovoljan samo jedan ciklus,
drugome moe ne biti dovoljno ni stotinu Brahminih leta.
Veina ljudskih elja ne harmonizira sa univerzalnim moralnim zakonom. Red je moranje, dunost,
a elje su elje. Indijskoin matom izmatani su drvo i krava. Drvo je kalpataruh, jedno od pet, koliko ih
raste u Indrinom vrtu, a krava je kmadhenu ili kalpadhenuh. Oni ispunjavaju sve ljudske elje, mada je
prilino teko do njih doi, ali se zna kako. Za zabranjenu i kaznonosnu umu u Jehovinom vrtu, pelceri
sigurno da nisu uzeti sa Indrinih dobronamernih voki.
to se nas Srba tie, mi smo od ovolikog obilja pojmova zapamtili samo glagol: kalpiti i kalupiti,
sa imenicom kalup, u RVK oznaeni, naalost, kao turcizmi. Ni zapadna braa nisu bolja. Oni nemaju ovaj
glagol, ali umeju da kalpe sve one koji im nisu po volji. poput Jehove, sa osnovnom funkcijom kalpljenja
ljudi i naroda. ta bi drugo inio jedan antropocentrini bog, bog za "instant" situacije u neizmerno dugom
Brahminom vremenu. Koliko pameti toliko filozofije i religije. Koliko jezika, toliko misli i ideja.

kendram centar

I. kendram - centar kruga, argument jednaine, udaljenje planete od uslovnog poetnog poloaja, neki
lunarni meseci

kejram kanura

106
I. kejram - narukvica koja se nosi na nadlaktici

kaiabham itab, itanje

I. kaiabham - vrsta pisma, kao na primer: pli - keubham

itap je u RVK oznaen kao turcizam, medutim, itati i pisati se znalo i pre dolaska Turaka. Na
sanskrtu aitanjam je svest a aitjah budistiko svetilite. Kako je Buddha poduavao na pali - jeziku
izvedenom od sanskrta, pli - keubham je jedno od pisama na kom je uenje prvobitno bilo zapisano. Car
Aoka iz 3. v. pre Hr. sluio brahma-pismom koje ima vie slovnih oznaka pozaimljenih iz Vinanskog
pisma. Ko je od koga i kada zajmio ostalo mi je nejasno jer nisam spremna da bezrezervno verujem u tzv.
nauna objanjenja.
Uostalom, profesor Radivoje Pei argumentovano je dokazao koje je pismo najstarije. Nauka nije
uvek nauna, u njoj predrasude esto imaju veu snagu od argumenata.

koih i koah kota

I. koih (f) - kraj ili vrh neega, najvia taka

koah - tvrava, utvrenje, zaklon

Kota je pojam iz vojnog vokabulara. U znaajne kote morala su se ubrajati razna utvrenja, vrhovi
brda i planina i sl. markantne take pogodne za orijentaciju.

korita korito

P. korita - izdubljen u zemlji

kolah kola

I. kolah - splav

Kola su kasnijeg datuma od splava, pa nikakvo udo to su Srbi prevozno sredstvo sa tokovima
tako nazivali.

kolhalam kolanje

I. kolhalam - jak i konfuzan zvuk, velika i nerazgovetna buka

P. kohalin - buan

Kolanjem se raznosi jasnija i esto zlonamerna informacija.

koarah kotarica

I. koarah - upljina u divetu, peina, udubljenje

koah koa
madhukoah konica

107
I. koah - omota, korice, prekriva, renik, leksikon, kora, ljuska, omotaa atmana, obua, posuda iz koje
se pilo prilikom obnove ugovora o miru, membrana oko sadrine jajeta, sanduk za uvanje trezora,
mahuna, ostava, vulva, monice, penis
madhukoah - konica meda

I u srpskom jeziku ouvan je osnovni smisao rei: pruanje zatite nekom vrednom sadraju, ali je
izostala sposobnost podvoenja slinih pojava i stvari pod jednu re.

kramah korak, skrama

G. kram, krmate - krupno koraati, pribliavati se, stremiti, unaprediti

I. kramah - korak, neprekidan napredak, potomak, metod, nain, obiaj, pravilo sankcionisan tradicijom,
napredovanje korak po korak

Korak i skrama se smeju i mogu povezati samo preko sanskrta jer se skrama prevlai lagano,
"korak po korak", preko mleka, bare, oka. Sa prefiksom: vi - vikramah, re znai: snaga, hrabrost,
heroizam. Tako je nazvan slavni, legendarni kralj Uddaina: Vikramditjah - Hrabro Sunce. Isterao je
ake, Skite, iz Indije i uveo kalendar koji poinje sa 58-om godinom pre Hr. Kasnije legende vezuju
njegovu smrt za ovu godinu koja se poklapa sa 3044. godinom kalijuge. Bio je veliki mecena literata i na
svom dvoru okupljao sve ugledne ljude svoga vremena, od kojih je po imenu poznato "devet dragulja",
meu kojima je i veliki svetski pesnik Klidsah.

krap, krapate krepiti

G. krap, krapate - saaljevati, saaliti se

Saaljevanog treba neim okrepiti. im se Srbin sam nad sobom saali, on se okrepi rakijicom.

kravih krv, krava

G. kravih (n) - sirovo meso

I. kravjam - sirovo meso, le; oganj se naziva: agnikravjd - prodira krvavog mesa u vreme prinoenja
rtve i leeva, prilikom kremacije
kravjdah - krvolona zver
P. kravjin - mesoder

U vreme Rg vede rtvovane su bogovima sve vrste ivotinja. Najuglednija je bila: ava - medhah:
rtvovanje konja. Pretpostavljam da je odmah posle ove, po ugledu i vrednosti, moralo biti rtvovanje
krave. Indijci e postati vegeterijanci kasnije, u periodu sinkretizacije svoje kulture sa kulturom
starosedelaca Dravida. Ovi stari narodi sa jezicima razliitim od bilo kog drugog na svetu, po mojoj oceni,
odigrali su veliku ulogu kod "pripitomljavanja" duranih i vitalnih Arijaca. Iako su sve velike ideje ve
bile najavljene Rg vedom, da nije bilo Dravida i njihovog matrijarhalnog ureenja. moda bi i Indoarje
omanule kod kultivizacije nekih divljanih performansi, kao to se to dogodilo germanskim Evroarijama:
Nemcima i Anglosasima.
Kako su u doba Rg vede Indoarije bili mesojedi, pretpostavljam da se u srpskom pamenju ouvala
veza izmeu krvavog mesa i zaklane krave; otud fonetska slinost izmeu rei krv i krava. Kasnije, u
Indiji nastaju pojmovi "kravihasta" - "okrvavljenih ruku", dok e krava postati svetinja. Imenica krv, pak,
izvodi se od korena: sd, od istog onog kojim se opisuje nastanak univerzuma. Krv je: ask, dok je
univerzum nastao izraenjem: sih. Mi se trudimo da nas prihvati onaj deo sveta koji je sebe uveo u
epohu ludih krava i okrvavljenih ruku. Ja bih radije da nas prihvati svet u kome su krave svete i ija je
108
zemlja osloboena od anglosaksonskih kolonizatora, bez okrvavljivanja ruku; u protivnom, Zapadna
Evropa predae i nas, kao to je sama sa sobom uinila, u ruke potomaka govedara. Improvizovau rei
doktora Samjuela Donsona, sastavljaa prvog renika engleskog jezika i uglednog intelektualca XVIII-og
veka, povodom ponaanja prekookeanskih kauboja: bude li se ta bagra nakotila i obogatila, ceo svet e od
nje propitati. Tako je mislio Donson, ali baba je nena prema unuku i kada se on oda kriminalu.

kru, kruati kruniti se

G. kru, kruati - smanjivati se, nestajati

krudh, krudhjati ogrubeti

krudh grubost

G. krudh, krudhjati - naljutiti se, izazivati

I. krudh - bes, ljutina, grubost
krodhah - bes, strast
P. krodhana - sklon besu, strastven, grubijan

kru, kroati kriati

G. kru, kroati - kriati, vritati, dreati, dozivati

I. kroah - krianje, vritanje, dreanje, dozivanje

krodah grudi

I. krodah - grudi, upljina grudnog koa, plua

I. kala - krod (sl) - lepogruda

klath, klathat klati

G. klath, klathat (dg) - ubiti, zgrudvati se

U Timokoj krajini kae se za povei kamen: kloca, i kad se neto ugrudva - pretvorilo se u kloce.

klam, klmati klonuti

G. klam, klmati - umoriti se, iscrpsti se, istroiti se

I. klantih (f) - umor, iscrljenost, klonulost, istroenost
P. klnta - umoran, iscrpljen

kli, klinati prikljetiti

klet kljeta

G. kli, klinati - uzbuditi, uznemiriti, kinjiti, muiti, patiti

kleah - bol, patnja, neprilika, agonija, ogorenje, nesrea.

U filozofiji jogah navedeno je pet vrsta nepriilika, koje, kao kljeta, kinje oveka: avidj -
neznanje, asmit - egoizam, rgah - elja, dveah - oseaj odvratnosti i abhiniveah - prijanjanje za
fenomenalni svet.

109
klea - sve ono to moe izazvati patnju

klb, klbate klimati se

G. klb, klbate - biti impotentan, evnuh, plaljiv, kukavica, nemuastven

klbatvam i klaibjam - impotencija

kvath, kvathate vreti, variti, kljuati

G. kvath, kvathate - vreti, kljuati, kuvati, pripremati neto na vatri

I. kvathanam - kuvanje, kljuanje, vrenje
P. kvathita (tpp) - kuvan

kaam ansa

I. kaam - odreen vremenski trenutak, jedinica za merenje vremena, dokolica, strpljivo ekanje na:
krta - kaam (sl) - prilika, pogodan momenat; kaavdah je doktrina indijskog filozofa Badarajane,
autora: vedntastrah, o kontinualnom propadanju sveta; u budizmu kaabhangah je doktrina kojom se
odrie mogunost identifikacije bilo kog entiteta u univerzumu zbog njegovog propadanja u svakom trenu.

kad, kadate komadati

G. kad, kadate - sei, sekcirati, deliti, ubiti, unititi

I. kadanam - rezanje, seenje

kan, kanoti natetiti

I. kan, kanoti - raniti, povrediti, ozlediti

I. kananam - povreda, ozleda, oteenje
kat - silovana devojka
P. kata (tpp) - povreen, ozleen, slomljen, iscepan, razoren

kar, krajati "orati"

G. kar, krati - tei, strujati, kapati, istopiti se, liti, sipati, obasuti, i kad glagol promeni vrstu:
kar, krajati - izazvati isticanje (kao urina na pr.)
I. karah - oblak
ksar (m) - kiovito vreme

Takoe i u srpskom jeziku, "oraju" i ovek i kia.

ki, kajati otetiti

kajah teta, kraj

G. ki, kajati - razoriti, dokrajiti, povrediti, unititi

I. kajah - gubitak, teta, bolest, propast, kraj, razaranje univerzuma na kraju mahajuge
kaja - pralajah (sl) - unitenje univerzuma na kraju mahajuge.

110
 Izmeu dva ciklusa Vinu lei na zmiji Ananti - Beskrajnoj. Ona nastaje od pepela prethodno
sagorelog univerzuma, u kome se sadre potencijali budueg, sklupana na mlenom okeanu. Vinu je u
joganidra - stanju svesti, dok koncipira budui univerzum. Neposredno pre njegovog nastanka, iz
Vinuovog pupka nii e lotos i u njegovom cvetu Brahma, sa etiri vede u rukama!

dina - kaje (sl) - na kraju dana

divita - kaje (sl) - na kraju ivota
P. kita (tpp) - potroen, upropaen, uvenuo, iznuren

Kao i kod glagola: klp, kalpate, ni ovde u nas ni traga od indijskih koncepcija vremena i ciklinih
pojava univerzuma. Mi smo poverovali u Jehovino jednokratno i nedavno stvaranje sveta. O unitenju se
jo nita ne zna. Nauka nagaa i iznosi gotovo mitske fantastine hipoteze, bolje se slaui sa Indijcima
negoli sa Semitima.

ki, ksijati skrivati (se)

G. ksi, ksijati - iveti na mirnom i skrovitom mestu I. ksajah - stanite, kua

U savremenom svetu, sa mogunou nenajavljenih vazdunih udara, kua vie nije skrovite ako nema
atomsko sklonite.

ksip, kipati "ibnuti"

G. kip, kipati - poslati, baciti, liti, obasuti, usmeriti, osloboditi se od

I. kipa - bacanje, odbacivanje, slanje
kiptih (f) - odbacivanje, slanje, reenje zagonetke, rezonovanje, otkrivanje skrivenog znaenja, odavanje
tajni
P kipta (tpp) - baen, odbaen, otputen

U argonu, kada treba neto to je na smetnji skloniti, kae se; "more, ibni ga tamo negde".

kib, kbati "naibati se"

G. kib, ksbati - povratiti, bljuvati, napiti se

I. kbat - pijanstvo, opijenost
P. kiba - pijan, otrovan, uzbuen

Takoe, u argonu, napiti se isto je to i "naibati se". Sanskrt nam otkriva da je prethodna radnja
uvek praena bljuvanjem, to je u srpskom malo zamagljeno. Po svoj prilici, ovde moe da se smesti i
srpski glagol; ikljati.

kram ira

I. kram - mleko, sok od bilja

kram - samudrah (sl) - okean od mleka, ve spominjan kod: kajapralajah.

Srpski izraz: ''jo mu je mleko na usnama" na sanskrtu glasi:"kra - kahah" - "mleko mu je u

grlu".

ku, kauti kijati

111
G. ku, kauti - kijati, kaljati
I. kavah - kijanje, kijavica, kaalj, kaljanje

Posledice su iste no, uzrok ne mora biti isti. Oni nisu imali sree da obole od virusa sintetizovanog
i "pobeglog" iz epruvete.

kur, kurati uriti

G. kur, kurati - strugati, grebati, kopati, riti

I. kurah - otrica (kao kod brijaa)
kur - no, bode
korah i kurakarm (n) - brijanje
kurin (m) - berberin
kurakah - kravlji paponjak
P. kuravat - opremljen kandama, ili kopitima, ili paponjcima

Mora biti da su noevi za brijanje bili pravljeni od kravljeg paponjka, te se berberin naao u
drutvu sa sirovinom za svoje alatke. Od cele porodice rei u srpskom je ostalo samo "uriti", ako se ima
prase.

kml, kmlati migati

G. kml, kmlati - treptati onim kapcima

kvid, kvedati itati

G. kvid, kvedati - mrmoriti, groktati, itati, egrtati, zvidati

I. kvedanam - itanje, izgovor sibilanata, sibilanti
kvedah - otrov

kvel, kvelati kreveljiti se

G. kvel, kvelati - skakati, igrati se, drmusati se

I. kvelanam - igra, ala, rugalica, komedijaenje, lakrdija, sprdnja

GLAS "kh"

kha, khaati kaiti (se)

G. kha. khaati - trati, izai, i, kad glagol promeni vrstu:

kha, khati - donositi profit, procenat, roditi se ponovo, biti zakaen za svoj karmiki lanac.

Svima eljnima ponovnog rodenja predlaem blagovremeno bavljenje profitiranjem.

khadakah i khadadik kaika

G. khad, khadati - meati, potresati, uzbudivati

I. khadakah i khadadik - kaika
112
khdam - meanje,uzbuenje
khad - tap za meanje pri kockanju, kaika

Moda je i kajgani ovde mesto.

khadnah kanda

G. khad, khadati - hramati

P. khadanam - hramanje

Iako su znaenja razliita, teko je izbei gornju

pretpostavku.

khatva krevet

Ovde se nema ta rei.

khadgah i khadanam handar(?)

G. khad, khadati - prekinuti, presei,podeliti, unititi

I. khadanam - lomnjava, seenje, podela, raspoluivanje
khadgah - ma, veliki rtveni no, nosorog, rog nosoroga

Poreklo handara od ove porodice rei, neizvesno je. U RVK oznaen je zvezdicom.

khadikh kaenje

I. khadikh - peeno zrnevlje, zapaljena smola

kharb, kharbati grabiti (hodanjem)

G. khart), kharbati - kretati se, hodati

khalata i khalva elav

Da biti elav ne znai "biti Turin", (re je u RVK oznaena zvezdicom), moemo se pozvati na
kalotu, koja je, takoe, srodna sa gornjim pridevom.

khdavah kandiran

I. khdavah - slatki, poslastica, ueereno voe

khilam kila

I. khilah - nekultivisana zemlja, golo, neplodno tle, pustinja

khilam - jaz, procep, nepopunjen prostor, dodatak, nereiv problem, upornost, nedovoljnost

khor, khorati koraati

khor, khorati - hramati

113
khorakah - bolest stopala
P. khora i khila - hrom

Zbog lingvistike zabune dolazi do posledica. im Srbin sebi postavi neki dalekometni cilj, kao na
primer "privredne reforme radi turistikog otputovanja u svetlu budunost", on pone hramati kao da je
kilav.

khj, khjti zvati

G. khj, khjti - imenovati, zvati, objaviti

I. khjti (f) - miljenje, nazor, ideja, tvrdnja, objava, znanje, percepcija, slava, ime, imenovanje, natpis,
zvanje
P. khjta (tpp) - zvan, nazvan, imenovan, slavan, izreen

Po ovom glagolu imenovan je jedan od est filozofskih sistema Indije: smkhjah.

GLAS "g"
-kao govedo-

grd, gard i grd, gardati grmeti, graktati, groktati

gardah i gardanam grmljavina, graktanje, groktanje

G. gad, gadati - zvuati, rikati, napiti se, pomesti se

grd, gard i grd, gardati - proizvoditi duboke tonove, reati, grmeti
I. gadah - slon
gardah - rika slona
gardanam - grmljavina, rika, buanje, bitka, urnebesan smeh, stenjanje, reanje, groktanje, strast, ukor,
prebacivanje, prekor, prezir
gada - ik (sl) - znanje slonova, pouka dobijena od slonova
gada - stram (sl) - udbenik o hvatanju i pripitomljavanju slonova
gada - vradam (sl) - hod slona (smatra se elegantnim i podraava se)
gadita - asahah (sl) - lav, jer ne podnosi ruku slonova (ne "saka" je)

Gornjim glagolima ljudski jezik, sanskrt, oznaava govor zveri. Panjatantra i Hitopadea, indijske
zbirke basni u kojima su povuene paralele izmeu zveri i ljudi, pune su reanja. Danas se govorom zveri
moe oznaiti govor onih ljudi koji su se, po karakteru i po ponaanju, pribliili zverima. Atmosfera je
puna reanja koje se, za dobro slualaca kraj prijemnika i pomou prijemnika, modulira u rei, da bi se
sluaoci vodili, odveli i zaveli na "pravi put". Nae doba je izuzetno po blistavom razvoju komunikacija i
po globalizaciji. Komunikacije svakoga upozoravaju da svakog trena moe nestati planete ako nije
dopustio da bude zaveden, globalizacija znai da bilo koje dete bilo gde na svetu, spremajui se za kolu,
moe iznenada da pogine jer je u toku predizborna kampanja u zemlji na najvee demokratije na planeti.
Ne znam gde i ne znam kada, na nekom sajmu automobila,videla sam ameriki reklamni "spot":
luksuznim automobilom Amerikanac, rekreacije radi, stie u umu i preko prirodnog travnjaka razmotava
tepih od sintetike trave. udila sam se sebi zato ovo pamtim i seam se da sam, gledajui ga, pomislila
"oveka razvijenog sveta treba aliti". Vie se ne udim. I ne alim.
Drskost duha od plastike dostigla je dosad neviene razmere. Njegovo gardanje razlee se irom
planete, on zavaa ljude kao to je akal iz basne zavadio bika i lava, njegova mainerija groke na tuem
nebu. Plastini duh pokidanih veza sa prirodom ne ume da gradi odnos ni sa prirodom, ni sa ovekom, ni
114
sa samim sobom. Kad smisao za dijalog malake, naraste smisao za gardanam. Degradacija ljudskog
govora na reanje i ljudskog drutva na zverinjak predstavlja najveu tekovinu "razvoja" zapadne
hrianske civilizacije.

gaddik konoplja(?)

I. gadati - trezor, ostava

gad - krma, posuda iz koje se pije alkoholno pie
gdanah i gaddik (sl) - konoplja, konopac; druga re je sloenica gde drugi deo: dika potie od
korena: d - takmiiti se radi osvajanja nagrade.

Ovu vrstu konoplje ostali svet naziva marihuanom. Srpska re konoplja fonetski vrlo malo lii na
sanskrtsku, pa, ipak, dubinska veza nije iskljuena zbog "natezanja konopca", jedne od najomiljenijih
igara Starih Arijaca.
opori vakaa sveih vrhova i puaa osuenih listova ove biljke mogu se videti na okupu iz
celog sveta meu stenama i ruevinama starog indijskog grada Vidajanagare. Vidi se, na prvi
pogled, da u takmienju pobeuje "dragocenost" iz trezora biljke.

gaderah gudura

G. gad, gadajati - prikriti, pokriti, sakriti

I. gaderah - bujica, provalija

gaduh guka, guta

I. gaduh - guka, guta, izrataj na vratu, suvian dodatak literarnom delu

P. gadu - kahah (sl) - guav

Preslikavanje ljudskog "grupaenja "na nebesnike

- upotreba i zloupotreba sanskrtskog glagola ga, gaajati-

ga, gaajati gonetati, ganjati

gaah gonetanje, ganjanje

G. ga, gaajati - brojiti, prebrojavati, sabirati, sumirati, raunati, uzimati u obzir, pripisati, slediti
razmatrati, premiljati, razmiljati, izmiljati, iznalaziti, procenjivati, ceniti. Na primer iskaz:

"na gajmi tam trnen"

"ne cenim ga vie od slame (trnja)",

mogao bi da se odnosi na duh od plastike, zabavljen "getiranjem".

I; gaah - mnotvo, serija, pleme, stado, klasa stvari ili bia, grupa sledbenika, pratilac, kompanija, skup
ili asocijacija ljudi sa istim ciljem (koja neto ganja), u gramatici serija glagolskih korena ili imenikih
osnova za koje vae ista pravila.
gaa - ah = Ganeah - predvodnik grupe ivinih pratilaca, vaan bog mudrosti u indijskom panteonu.

Dok je bio mali bio je vrlo radoznao, pa je zavirio u kupatilo dok se mama Parvati kupala ime je
izazvao tata - ivu da kresne oima i odsee mu glavu (Edipov kompleks bio je dobro poznat Indijcima i
pre Frojda i bez Frojda).

115
 Ba u to vreme odvijala se borba izmeu ivinog belog bika Nandija i Indrinog belog slona
Airavate. Prebijanjem jedne Airavatine kljove Nandi najavljuje premo praiskonskog ive nad vedskim
Indrom. Na majinu kuknjavu iva skide glavu sa Airavate i postavi je na deakova ramena. Glava
simbolizuje ouvanje kontinuiteta izmedu vedskog i hinduistikog panteona; slomljena kljova kazuje da je
svaka mudrost, ma kako velika bila, uvek pomalo krnjava. Deak bi promovisan u predvodnika Iah (bog)
ivinih nebeskih pratilaca i dobi za "vozilo" pacova, glodara velike prohodnosti. Ganea postavlja i
otklanja prepreke, zato se njemu treba obratiti za pomo kadgod se neki novi posao zapoinje. Videvi da
je Vjasa sainio Mahabharatu, Brahma mu dade savet da uzme Ganeu za zapisivaa. Mudri bog prihvati
ponueno, pod uslovom da se diktat odvija neprekidno budui da njegovo pero, poevi da pie, vie ne
moe da stane. Vjasa prihvati, uz uslov da Ganea mora shvatiti smisao svakog stiha pre no to ga zapie.
Bog se osmehnu i lati se pera i papira. Posao je bio zavren na obostrano zadovoljstvo. Otad je Ganea
zatitnik pisaca i pisara.

Pojmovi - sloenice kojima se otkriva analogija izmeu zemaljskih i nebeskih "grupaenja":

gaa - devath (f, pl)

Nebo: Bogovi svrstani u grupe: Aditje, Vive, Vasui, Rudre i dr.

Zemlja: Demokratsko razdvajanje ljudi po partijama.

gaa - njakah

Nebo: predvodnik gaah.

Zemlja: partijski lider.

gaa - pdanam

Nebo: oboavanje Ganee.

Zemlja: oboavanje partijskog lidera.

gaa - parvatah
Nebo: planina Kailasa, ivino boravite, gde se gaah okupljaju.
Zemlja: "narodne" skuptine i druge, obino bele, kue i dvorovi, gran-i-pti-palei, rambujei, back-bite
palasi, razne dume sa dumatorima, bundesratovi sa bandama lopua, NATO and multinacionalne
gaah, itd. Pretendenti na boanske funkcije nekada su se okupljali po budacima, odkad se demokratija
razmahala, moe i pred kailasa.

gaa - bhodanam

Nebo: zajedniki obed bogova; sa prestankom prinoenja rtava nebesnicima, ovi su zapoeli trajk glau,
koji jo uvek traje; javlja se nov pojam: "boji gnev" zbog poremeenog odnosa ovek - bog; zato je
Hristos organizovao tajnu veeru.
Zemlja: poslovni ruak, ili, jo bolje, veera praena nonim zadovoljstvima biznisom iscrpljenih gaah -
biznismena.

gaa - kma

Nebo: eljan pratilaca.

Zemlja: eljan - neeljan, "gorile" mora imati u interesu naroda.
116
 gaa - dhipatjam

Nebo: borba za premo u okvirima grupe.

Zemlja: demokratsko: "sjai Kurta da uzjae Murta".

gaa - nam

Nebo: hrana pripremljena za gaah.

Zemlja: prijem za odabrane povodom... (obino bez ozbiljnog povoda); treba ukinuti rtvovanje
zemljanima.

gaa - tsahh

Nebo: onaj koji izbegava drutvo, usamljenik; meu bogovima Jehova i Alah.
Zemlja: u ivotinjskom svetu: nosorog - ideal budista; u ljudskom drutvu: autsajder - ima pravo da
izbegne glasanje ali ne i posledice glasanja; i to je demokratija.

Bogovi sa izdvojenim miljenjem: Buddha i Hristos; obogotvoreni ljudi bolje od bogova razumeju
ljude, otud gornja distinkcija. -I oni su imali svoje gaah: Buda sangu, Hristos 12 apostola; prvi je, po svoj
prilici, bio otrovan peurkama; drugi bi u svakoj prilici bio na krst razapet; zbog preferiranja partijskih
lidera "puina je stoka jedna grdna".

gaa trjamah

Nebo: trojstvo, bez obzira na "kulturni milje" u kome je nastalo.

Zemlja: koalicija, radi gana - opstanka na vlasti; dugovenost joj nije jaa strana.

Meu zapadnim Arjama ima onih koji upotrebljavaju, ali i onih koji zloupotrebljavaju sanskrtski
glagol ga, gaajati. Medu prve spadaju Srbi. Ganjati nekoga ili neto znai, pre svega, obavljati nekakvu
dosadnu radnju, od koje bi trebalo dii ruke, zbog malih izgleda na uspeh. Na primer: ganjati neke potvrde
po praumama administracije, ganjati svoje pare po bankrot - bankama, ganjati pravdu-povodom komije -
u sudovima, ganjati tue enske i td. Ganjanja je sve vie, izganjanog sve manje, osim kod poslednje
stavke. Sa Francuzima stvari stoje poprilino drugaije: "gagner" znai zaraivati pare, "gagner gros"
namlatiti pare. Najvea zloupotreba glagola vri se, a gde bi drugde, nego kod Anglosasa.
Sapir je imao pravo! Tamo odgovarajui glagol "get" ima znaenja: dobiti, primiti, zadobiti,
postii, dostii, postati. Gotovo da nema reenice u kojoj Anglosas nije ve neto "gotirao" ili je upravo
"geting", ili tek to nije "I'll get". Glagol ne samo daje prava jezika potapalica, nego je pravi otrov za
"mens sana", pa "mens", od preterane upotrebe glagola "get" preterano oboli i neprestano misli kako a da
postane "very rich" dobitkom, primitkom ili zadobitkom po mogustvu tueg.
Organizovano "gagner-gros-getiranje" vre multinacionalne i interstelarne gaah. Svoje interese
tite zatitom tudih ljudskih prava, pomou NATO-gaah koji funkcioniu po kompjuterskoj logici: da/ne,
ili/ili, ili milom - ili silom, nee milom - mora silom.
"Malo morgen", to rekao neki beznaajni polu-Srbin, polu-vaba i to kae jedan istaknuti ceo
Srbin. O da /ne ne odluuje pitani, nego demokratski izabrani predsednik, bez doktrine, sa gaah - klikah,
s konca s konopca, izabranih po kriterijumu "izabranih", sa doktrinom i sa pedigreom: "leglo sa srpskog
hleba prelo na ive Srbe".
Ima i drugih naina "getiranja", poput Bil Gejtsovog, na primer. Teko je danas oveku da egzistira
ako nije programiran, pa Gejts, po tom osnovu, "getira" milijarde (US dolara) Unutranja napetost raste,
pa tikva puca prema spolja, jer nemaju svi bilovi, madlenice, koeni, bergeri, koni, kuneri i mnogi drugi iz
117
istog legla Bilovu srenu podudarnost prezimena sa glagolom. Uostalom, lake je harati po tuoj zemlji
nego praviti "prozore duha ovejeg".

gambharam bara
gabhvara, gambhrat ambis

I. gambhiram - voda
gambhrat - dubina vode
gabhvaram - ambis, dubina
gambhra - buddhih (sl) - dubokouman ovek
P. gabhra - dubok, tajnovit, neproziran, neiscrpan, nedostian, neprekidan
gambhiraka (sl) - dubokoleei, smeten duboko (u raku)

Svi su pojmovi rgvedski. Ona se njima sluila pri suzdranom nagadanju oko pratanja stvari, pre
nastanka univerzuma.

U himni RV 10. 129, ono se oprezno nagovetava reima:

"na asat st no sat st tadnam"

"ni bitka ni nebitka ne bejae tada"
"na mrtjuh st amtam na tarhi"
"ni smrti ni gesmrtnosti ne bejae tada"
"ambhah kim st gahanam gabhram"
"vode da li je bilo bezdne i duboke"

Rg veda je starija od Starog zaveta, pa se moe prepoznati otkud biblijsko: "..i duh boji dizae se
nad vodama". Moda im je oboma zajedniko poreklo sumersko, ali su interpretacije potpuno razliite. Rg
vedom se pita i oprezno pretpostavlja ta nije moglo biti, a ne ta jeste bilo.
Veliki duh se bavi sintezama i nikad ne ide do kraja ako um upozorava da ima pitanja na koje nema
pouzdanih odgovora. Stari zavet je eksplicitan, najvea zbirka pozajmljenih i meusobno
neusklaenih ideja. Mali duh pozajmi tue ideje pa pree na biografije i sukobe imeu razjarenih proroka
i amoralnih kraljeva, ne uspevajui da operatorom "strah od boga" popravi istoriju i u njoj grene
uesnike.
Stari zavet nema u sebi ni traga od filozofske skepse rgvedske religije.
Ako smo i mi, nekada, umeli da gajimo vedske sumnje, sa primitkom hrianstva, i semitsku
svetinju primivi, nismo se oduhovili.

gadajati gutati (ogladneti)

gadolah zalogaj

G. gadaja, gadajati (den) - skratiti, gutati

P. gadah- usta puna vode, ispiranje usta
gadolah zalogaj

gad, gadati nagaati

G. gad, gadati - artikulisati, rei, preneti nekom neto reima, i kad glagol promeni vrstu:
gad, gadajati - razboleti se
I. gadih (f) - govor
118
gadah - reenica
gad - buzdovan, toljaga
gadam - otrov
gadanam - prianje, kazivanje, izvetavanje
P. gadin - bolestan

Rei ove porodice, povezane u smislenu celinu, kazuju da nagaanje moe biti opasno trovanje
verbalnim gadostima i pouzdan znak bolesnog stanja duha vraa - nagaaa.
Srbin voli da nagaa, ali nije lakoveran, ne prima "zdravo za gotovo". Ume da sumnja i da utke
vrti glavom. Onome koji najvie govori najmanje veruje. Ceni onoga koji ume da uti a kad neto kae
ima ta da kae. Pogotovo brbljive ene nisu na dobrom glasu - alapae (sanskrtski: lap, lapate). Ponaanje
mu je poprilino u skladu sa indijskim uvidima, ali je teorija izostala.
Sanskrtskim jezikom, u kome istoj porodici rei pripadaju govor, reenica, otrov, buzdovan, bolest
i nagaanje, bila je mogua relativizacija svakog verbalnog iskaza, svake eksplicitne tvrdnje i dovoenje u
zabunu svakog pretendenta na istinu. "Sve to je miljeno neodrivo je". Logikom se rui logino, jer i
logikom sluei se, ovek nagaa. Eksplicitnom tvrdnjom, kao buzdovanom, ubija se sloboda duha.
Mudar se uzdrava od zakljuivanja, budala tvrdi da zna istinu. Mudrac je tolerantan, a glupak iskljuiv,
zato mudri, pluralistiki, politeistiki i od strane Zapada vekovima terorisani Istok pokuava da upozori
egom - naduvani, autokratski, monocentristiki i monoteistiki Zapad. Lino ne verujem da e uspeti, jer
su u igri dva razliita naina miljenja. Zapad je ostao bez ideja, Istok ostaje pri starim idejama. Mudar je
previe suzdran, budalu ni mudrac ne moe urazumiti. Budalina nee stati sve dok, korak po korak, ne
bude sankcionisala itav svet i samoizolacijom od sveta sebe osudila na propast.

gam, gahati gackati, gaziti, gambati, gamizati

gatih gackanje, gaenje, gambanje, gamizanje

G. gam, gahati (ili:gamati) - hodati, kretati se, pribliavati dolaziti, proticati (kao vreme), zapasti u deo,
razboleti se, umreti, imati seksualni odnos, uestvovati, razumeti, procenjivati (i uopte: stii negde,
dovesti sebe u neko stanje)
I. gatih (f) - kretanje, tok, hod, put, dranje, ponaanje, sposobnost i
nain hodanja, postupak, napredak, dobitak, postizanje neeg, ishod, nain postojanja, individualni tok
kroz brojne oblike ivota i dr.
gamatah - putnik
gamanam - kretanje, nain kretanja, odlazak, zapoinjanje rata, seksualni odnos i dr.
P. gantavja, gamanija i gamja (tpb) - ono to treba da bude dostignuto, ono to praksom treba dostii,
dostino
I. Gag - "Brzohoda", dar neba, erka boga Himavata.

Veina indijskih reka oznaena je imenicama enskog roda I personifikovana mladim enama
boanske lepote. Jakini na budistikim toranama u Saniju i tri boginje - reke u tremu hrama Kailase u
Elori oliavaju indijski ideal enske lepote. Pljosnate manekenke, mrgodna lika i uinuta hoda, teko da bi
im mogle biti pratilje, ma koliko bio reklamiran njihov "personality". Veliina izraslina i oblina moe biti
stvar modnih preferencija. Telesni obrazac, ukalupljivanje tela, moe biti svakojako, ali izraz lica ostaje
jedino sredstvo umetnikog izraavanja duha epohe i kulture. Bogorodica, ena sa detetom na krilu,
razliito je interpretiran na ikonama i na umetnikim delima renesanse. Oajnika sumornost objekta
boje volje pretopila se u toplinu materinstva.
Indijski ideal saoptava mnogo vie od uloge rodnice, sredstva za reprodukciju vrste. Osmehom
se izraavaju spremnost i radost davanja, kontemplativnou uenje pred tajnom moi davanja
ivota. Gospoicama iz Avinjona promovisan je ideal enske nakaznosti i najavljena epoha skidanja
velova sa tajni zaea i raanja. Ideal enske lepote preselio se iz umetnosti na modne piste. Pokretna
119
vealica iskoriena za atraktivno reklamiranje robe i sama postaje robom. O nekakvom "personality"
nema ni govora, jer sve je standardizovano to se dalo standardizovati: proporcije tela, nain hoda, izraz
lica - durnovita samouverenost bez velikog pokria -maska od plastike kompjuterom modelirana po ukusu
bogatih voajera neizvesnog pola. Zavidna civilizacija u kojoj su najbolje plaeni manekenke i fudbaleri!
Voda je na velikoj ceni u Indiji, najvie zbog vere u mo praelementa da spira duhovne neistoe
vernika, pa je svako kupanje ritualno. U zemlji sa obiljem velikih reka, hijerarhizacija vodnih tokova
pomae da se eljan proienja lake snae. U svetoj zemlji sve je mnogo lake: jedan bog, jedna reica i
neokonivi sporovi i zbog bogova i zbog reice. Vrh hidropiramide Indije krasi reka Ganga i na njoj
drevni ivin grad Benares, dveri okeana i nebesa, put ka brahmanu, neprestano spiralite naslaga karme,
danonona lomaa i najbolja sanskrtska uionica. Ko god moe, dolazi u Benares, ako je mlad, da se u
reci okupa, ako je star, da kraj reke mre i umre, pa poto bude uredno spaljen, njegov pepeo posluna reka
odnee u okean.
Benares prua najlepu sliku spontanog ljubavnog odnosa oveka sa vodom, neprekidnog odnosa
ouvanog smisla, zasnovanog u praiskonu. Dodir sa Gangom nije obred krtenja u kome posrednik
makazama presecajui kontinuitet na "do i od", paganina sa praroditeljskim grehom na grbai izdvaja iz
oveanstva i svrstava ga u gaah "bezgrenih i bogopoznavajuih" hriana. Nije ni pranje ruku i nogu
pred obraanje Alahu. Ne, on nema nikakve veze ni sa istorijom ni sa religijom, on je filozofsko iskustvo.
Dva misaona sklopa opremljena razliitim jezicima misle na razliite naine.
Benaresko kupanje u Gangi ne ini se radi izdvajanja nego radi spajanja pojedinanog sa
sveoptim. Telesne i duhovne neistoe potiu od delanja, neizbenog u dinaminom univerzumu. Voda
vraa kupaa u prenatalno stanje istoe nedelanja i, jo dalje, u iskonsko jedinstvo pre nastanka
univerzuma.
Kupa koji se kupa radi spiranja telesne neistoe nema pojma o irim znaenjima radnje koju
obavlja. Motiviui se brigom za materijalno bogaenje manjeg dela-oveanstva ispostavilo se da je
napredna zapadna civilizacija sa stanovita opstanka prirode i oveka nazadna, pa se postavlja pitanje sa
kojih aspekata i po ijim kriterijumima je ona oglaena naprednom. Uspelo se sa zagaenjem voda gotovo
svih reka i okeana. Indijski uvidi su za nju metafizike tlapnje i preklapanja, ritualno kupanje rezidijum
primitivizma, svetost praelemenata izraz panteistike idolatrije prirodnih sila.
Poto se bude ostalo bez vode, na ta se nee dugo ekati, moda e vernici antropocentrine
religije shvatiti ta je metafizini i panteistini Stari Indijac imao da kae povodom zavisnosti oveka od
prirodnog okruenja i od prirodnih sila, a ne od JHWH - volje, i dokle se stiglo sa starozavetnom
promocijom oveka u gospodara. Oigledno je da gospodar ne ume da gospodari jer mu uz semitsko
ovlaenje nije urueno vedsko upozorenje o posledicama delatnitva koje zaboravlja na prirodom zadata
ogranienja. Gazde ivota i smrti uzele su nauku pod svoje a ova ume da registruje, ali ne i da predvidi
posledice. Hvalei se umeem leenja posledica, ovo pogrebno preduzee ume samo da produi agoniju
bolesnika.
Mitovi o Gangi spadaju u najlepa poglavlja obimne indijske mitologije. Isticala je iz nonog palca
boga Vinua i rastakala se po nebu u obliju Mlenog Puta sve dok je bogovi nisu uverili u neminovnost
silaska na zemlju radi spiranja grehova bogova i ljudi. U hinduizmu granina linija izmeu bogova i ljudi
tanka je i propustljiva. Vrlinom ovek moe postati ravan bogovima a bog, zgrei li, nee greku prikrivati
tajnovitou puteva gospodnjih. Kralj Ajodhje Sagara naumio je da obavi slavnu avamedhah, da konja
bogovima prinese na rtvu.
Drevni obiaj je nalagao da se godinu dana pre rtvovanja ivotinja prepusti slobodnom lutanju po
prirodi, u pratnji kraljevih sinova. Ovom prilikom konja je pratilo 60 hiljada prineva koji, nepanjom i
neozbiljnou, izgubie konja iz vida. Ne mogavi ga nigde nai, oni iskopae rupu u zemlji i prokopae
tunel do podzemnog sveta, Patale, gde konja nadoe kako mirno pase kraj starca Kapile uma duboko
utonulog u meditaciju. Grubo izvreae starca, nabedie ga da je konja ukrao i poto prevrie svaku meru,
starac ih pogledom spali. Sagarin praunuk Bhagirata izmolio je bogove da poalju Gangu na zemlju ne bi
li svetom vodom sprala grehove predaka i njihov pepeo odnela u okean. Ganga se estoko protivila i,

120
videvi konano da nema kud, uslii molbe bogova. Ovaj mit je isprian reljefom na steni u tamilskom
mestacu Mamalapuram, nekadanjoj luci okeanu okrenutih Palava.
Mitova nikada dosta, pa nam drugi kazuje da su po nagovoru suprugaa osam bogova Vasua i meu
njima na Bhaga, ukrali Nandini, kravu mudraca i rgvedskog pesnika Vasite. Kad ozbiljni starac vide ta
su neozbiljni bogovi uinili, on ih prokle kletvom roenja na zemlji. Vasui saletee Gangu molbama da
sie na zemlju, da ih rodi i odmah po roenju pusti niz reku, pa poto se dohvate okeana, lako e se i na
nebo vratiti. Kralj Santanu srete nebesku lepoticu na obali reke i uzgubi pamet. Spremno i bez
razmiljanja, prihvati njen uslov i obea da e utati togod ona bude inila. Sedam sinova je Ganga bacila
u reku, dok je kralj utei patio, ali kad htede i sa osmim da uini isto, on ne izdra, teko je prekori i
zatrai da mu dete ostavi. Ona mu kaza razloge svojih postupaka, uze dete u naruje i ieze. Vaspitavala
ga je uz pomo Vasithe, u njegovom aramu na padinama Himalaja i, poto je poodrastao, vratila ga je
ocu. Sa drugom enom Santanu je imao dva sina od kojih je mlai izrodio Pandua i Dhrtaratru, a ovi pet
Pandava i stotinu Kurava, glavnih protagonista sukoba opevanog u Mahabharati. Uitelj im je bio Gangin
sin, Bima.
U oba mita iva se dobrovoljno prihvatio da silovito -stropotavajuu reku prihvati na sopstvenu
glavu. Struju je raslanio na sedam potoka i sproveo ih, du tela, na zemlju. Otad, on u svojoj visoko -
spletenoj kosi nosi njen lik kraj Brahmine lubanje. Bogu funkcije razaranja zapalo je u deo da
predimenzionisanom Brahmi odsee jednu glavu - neminovno preslikavanje nestabilnog etvorougla u
stabilan trougao, u trojstvo: telo, um i srce ljudsko, ili Brahma, Vinu i iva, ili troglavi Brahma. Isti
pojam multidimenzioni duh saoptava na vie naina, jednodimenzioni se ne snalazi u mnotvu pa ono to
ima da kae, kae samo na jedan i jedino doputen nain. Jehova i Alah predstavljaju najgore mogue
reenje: Brahmu sa jednom glavom. Istonoj misli blie hrianstvo, pribeglo je trojstvu.
Moje sakato prepriavanje indijskih mitova nema drugi cilj, osim da ukae na slinost tema kojima
se veina mitova bavi, pa tako i ovde -sve je tu: praroditeljski greh, navoenje mueva na greh, izgon sa
neba na zemlju, samoportvovanje boga, trojstvo i t.d. Pa ipak, irina zahvata problema i njihovo
razreenje potpuno su razliiti kod Indijaca i kod Semita. Indijska reenja sugeriu uverenje da je zlo
mogue savladati dobrim, vieslojna su i otvorena za nadogradnju.
Semitska reenja su eksplicitna, konana i obeshrabrujua: neopoziva grenost zbog tuih dela,
pretnje i zastraivanja, nebulozna obeanja. Jedan od razloga ovih razlika moe biti koncepcija vremena;
kod prvih, ono je ciklino, sve je ve jednom bilo i opet e biti, kod drugih, ono je linearno i nepovratno,
samo sad i vie nikad. Drugi, mnogo vaniji, potiu od razlika u veliini i snazi duha.

gandhah "kandisanje"

Ova porodica rei srodna je odgovarajuoj, pod glasom "k". Daje se nekoliko sloenica, u
nastavku. U nekima od njih mogu se prepoznati srpske rei:

gandha - gadah - "miriljavi slon", u vreme parenja mujaku izbijaju miriljave grake na slepoonicama
gandha - dravjam - miriljava tvar
gandha - pnam - miriljavo pie
gandha - phalam - miriljavi plod
gandha - mt - "miriljava mati'', zemlja
gandha - mdanah - opojni miris
gandha - jukt (f) - vetina meanja mirisa, jedna od 64 lepih umetnosti i vetina
gandha - rd - "kralj mirisa", jedna vrsta jasmina
gandha - lubdha - "ljubitelj mirisa", pela
gandha - vahah - "raznosa mirisa", vetar
gandha - akam - meavina osam mirisa od kojih se svaki pojedinano prinosi odreenom bogu: sandal,
afran, valerijana, kamfor i dr.

121
 gajah gajenje, odgajanje

I. gajah - kua, domainstvo, porodica, pokretna i nepokretna imovina, vlasnitvo, bogatstvo

P. gaja - sdhana (sl) - onaj koji unapreuje domae bogatstvo.

Srpski seljak voli da bude oslovljavan sa: "gazda". S pravom, ako se misli na njegov odgajivaki
trud i bezrazlono, s obzirom na stanje "gazdinog" gazdaluka. Kako moe biti gazda neko koga
razgazduju ratovi i sve glomaznije drutvene ''nadgradnje". Preiveo je status "kulaka" i "kao takav"
revolucionarno bio "prestruktuiran" u kudikamo "napredniju" radniku klasu. Doekao je i program kojim
se ulau najvee nade u odrtavele seljake i seljanke. Od estih i naglih politikih zaokreta, pogotovo u
oblasti tzv. agrara, njemu se odavno zavrtelo u glavi.

garv, garvati gorditi se

garvah gordost

G. garv, garvati - ponositi se, gorditi se

I. garvah - ponos, gordost, naduvenost, nabusitost
P. garvara i garvita - ponosit, gord

garh, garhati grditi

garhanam grdnja (greh)

G. garh, garhati - osuivati, teretiti sa, grditi, prekorevati, prigovarati

I. garhanam - grdnja, prebacivanje
P. garhja (tpb) - onaj koji zasluuje da bude prekoren, gren

Greh, po svoj prilici, pripada ovoj porodici rei. Grditi i grdnja, fonetski se bolje slau sa napred
datim glagolom: gard, gardati; po znaenju, oni spadaju ovde.

gal, galati galatiti

galah grlo
galj grlati

G. gal, galati - jesti, gutati, prodirati

I. galah - "guta", grlo, vrat
galakam - grlo
P. galj - mnotvo grla

U RVK nalazi se pridev: galjuh - oblaporan. Torlaci, kraj Knjaevca, koriste gornji glagol samo
kada se pria da je neko nekoga "galatio izmetom".

gah, gahajati zagaziti

gadham gaz

G. gah, gahajati - ui duboko u

gadh, gdhate - stojati postojano, povezati (kao most dve obale)
gadham - gaz, brod
P. gadha - pregaziv (kao reka), plitak
gahvara - dubok, neproziran, neprobojan

122
 girih gora

I. girih (m) - planina, stena, uzvienje

giri - dvaram (sl) - prevoj ("dveri", "vrata" planine)
giri - prham (sl) - vrh ("prst" planine)
giri - prastham (sl) - visoravan
giri - rd (sl) - kralj planina Himavat

Pridev: kia znai crn, imenicom Kiah oznaava se Vinuov avatar, Kiagirih je krevita
Crna Gora sa krnim Crnogorcima, Gorski vijenac: Gairaml slian je Krininoj pesmi Bhagavadgt.
Tako je bilo u prolosti. O tempora mutantur et nos mutamur..., da li ete skriti Crnogorca i Njegoa
odgurnuti u
zaborav?

gur, gurate guriti se

G. gur, gurate - dizati se, uzdizati se, probuditi, oiveti, podsticati, uzvisiti, truditi se, naprezati se
I. guruh - svaka potovanja dostojna osoba (otac, mati, svaka starija osoba), duhovni otac ili uitelj, uitelj
bogova: Bhaspatih, trudna ena i t.d.
G. gurut - teina, dostojanstvo, vanost, teret, nevolja
P. guru - teak, veliki, ogroman, rastegnut, visok, preteran, vaan vredan, hvaljen, uzvien, vokal dug po
prirodi ili po mestu

Evo nekoliko sloenica:

gum - tpah - preterana toplota osloboena duhovnim naprezanjem

guru - daranam - videnje uitelja
gum - divasah - dan uitelja, svaki etvrtak - dan Bhaspatija
guru - dhh (f, osnova: gurudhr) - teak posao (od: dhuh, osnova: dhur -jaram), dakle, posao u koji se,
kao u jaram, treba upregnuti i "izdurati"
guru - pd - arajah - oboavanje uiteljevih stopala
guru - bhrika - teko svariva hrana
guru - bht - onaj koji nosi teinu, zemlja
guru - bhavah - uslovi, stanje: biti uitelj
guru - laghut - teina i lakoa, velike i male vrednosti
guru - lghavam - relativne vrednosti
guru - vartitit - potovanje prema potovanja dostojnoj osobi
guru - ija - samvadah - dijalog izmeu uitelja i uenika
guru - ur - poslunost prema uitelju

U vreme kada se znanje prenosilo usmenim putem, od uitelja do uenika, bez udbenika i bez
pisanja, potovan je princip uzajamnosti: prati - plajati. Dunost uenika je bila: prati - uzvratiti na
plajati: brigu, trud i strpljivost uitelja sa uenikom. Imenica: urah - uenik, potie od glagolskog
korena: ru - sluati, uti, pa je osnovna dunost uenika bila da slua i da uje; ako je paljivo sluao,
nauio je napamet, ako je dobro uo, razumeo je. Uitelj je nazivan labudom koji, plovei po jezeru, ume
mleko iz vode da izdvaja i da njime napaja sebe i svoga uenika. Da bi "runo pae" odrastanjem postalo
labud, moralo je biti pronicljivo i:

"jath khanan khantitrena narah vri adhigahati"

"kao to riljajui aovom ovek vodu nalazi"
123
 "tath guru - gatam vidjam urah adhigahati"
"tako u uitelju skriveno znanje uenik nalazi"

Zahvaljujui ouvanju kontinuiteta ove uzajamnosti i Paninijevoj gramatici sanskrtskog jezika,

Indijci su sauvali svoje duhovno blago u izvornom obliku i usmeno ga prenosei, od sloga do sloga, od
rei do rei, izbegli prepravke i deformacije koje su kod drugih nastajale bilo zbog kvarenja jezika, bilo
zbog neznanja, bilo zbog pristrasnosti i predrasuda tumaa i prepisivaa. Ceni se da najstarije himne Rg
vede, spevane na tzv. arhainom sanskrtu, potiu iz treeg milenijuma pre Hrista (po Indijcima, one su
mnogo starije)
Zahvaljujui tome sto su zapamene, poznat je i ovaj prethodnik sanskrta, pa bi uporeivanje
srpskog jezika s njime bilo znaajnije od ovoga ovde to ja inim. Naalost, time nema ko da se bavi. Ako
neko eli da zna vie o sopstvenim korenima i nije umeo drugaije osim jezikom da pamti, da bi dubinu
svojih korena otkrio mora dublje da zaroni, mora se okrenuti vedama, jer samo tamo moe nai ono to je
naumio da trai.
Primitkom hrianstva i primitkom marksizma naueni smo da sami sebi sasecamo korene.
Dananje okretanje istorijskoj prolosti i veri nije nita drugo do izraz trenutka, potraga za identitetom
zbog ugroenosti identiteta. Sa prestankom opasnosti prestaje i interesovanje, osim kod onih koji se time
profesionalno bave. uh nedavno da latinska re "Danubius" potie od srpskog "Dan ubavi".
Nasuprot ovoj interpretaciji imena reke, evo jedne sanskrtske mogunosti: "dur" ili "dus" na sanskrtu je
neto loe i teko, kao dustabanlija, durnovitost, Durmitor (dur je u RVK obeleen zvezdicom, naalost).
Upotrebom ove rei kao prefiska, sve sanskrtske imenice i pridevi dobijaju negativnu konotaciju.
"Nau" ili "nava" je splav, amac, brod, plovilo. "Dur - nava" znai:.."teko prebrodivo" to bi u to
vreme bilo vrlo prikladno ime za veliku reku. Nemaki ''Donau" istog je sastava i porekla. U sanskrtu "u"
prelazi u "o" pa je "dur" postalo "do" a "nau" ostalo nepromenjeno, pa se dobilo "Donau". Da li su stari
Latini uzeli slovenski (ili germanski) naziv, pa ga prepravili ne moe se pouzdano rei. Bez dokumenata
kao to je Rg veda i bez sanskrta, filoloko - lingvistika nagaanja mogu biti zabavna mentalna
gimnastika, ali se iz njih ne sme izvoditi "zdravo za gotovo" zakljuci. Guravah nisu tako nauili svoje
uruh.

gu, gavate "gurati", gurati se, gurnuti

gur, gurate i gur, gurjate gurati se, gurati, gurnuti
G. gu, gavate - hodati
gur, gurate - uzdizati se, naprezati se
gur, gurjate - povrediti (se)

U srpskom jeziku ouvala su se sva znaenja: gurati - uporno hodati u nekom pravcu, gurati se,
makar neko bio povreen i gurnuti nekog, sa istom namerom.

gu, guvati "govnati"

G. gu, guvati - prazniti creva

guhah "guma"

I. guhah - sveanj, snop, kita, bun, smotuljak nainjen od trave

U Timokoj Krajini "gumom" se naziva sveanj trave kojom se brie neka prljavtina ili se otire
znoj sa konja i krava, to je u srodstvu sa gutom i gmdvom i sa: gudah iz sledee jedinice.

124
 gud, gudati gunati
gudah gunanje, gundelj

G. gud, gudati - zujati, aputati, mrmljati, agoriti

I. gudah - zujanje, mrmjljanje, sveanj, veza
P. gudita (tpp) - izgovarano tihim glasom, mrmljano, gunano

U RVK nalaze se jo i: gundoriti i gundorenje

gudh, gudhajati i guh, gunthajati gunj

gud, gudajati gumno

G. gudh, gudhajati - pokriti, umotati, obmotati, obui se

guh, guhajati - umotati, pokriti
gud, gudajati - pokriti, zatititi, smrviti, samleti
I. gudakah - praina, prah
gudikah - brano
P. gudhita (tpp) - okruen, zatien
gudita (tpp) - mleven, mlaen

U RVK kae se da je gumno "okolomaeno kamenom". Na gumnu se mlati ito i razonodi. Dok
mlade igra, stariji sede na kamenju i divane (i ova poslednja re nije turska; videemo, kasnije, da je i
ona sanskrtska). Predpostavljam da su za tu priliku oblaili nove gunjeve.

guah gen (?)

I. guah - jedna nit pree, uzica, vrpca, konopac, lanac, venac, ica muzikog mstrumenta
gu - mnoenje, rod, vrsta, svojstvo, osobina, kvalitet, est vrsta strategije kralja u spoljnoj politici: mir,
rat, napredovanje, ekanje, manevrisanje u cilju zbunjivanja neprijatelja, podvoenje pod okrilje jaeg
kralja
guakah - raunaljka, kalkulator

Najstariji indijski filozofski sistem: smkhjah osnovao je legendarni mudrac Kapila - "Ridi", onaj
to je "spalio" Sagarine sinove. Samkhja se spominje u indijskoj literaturi pre Buddhe, u prvoj polovini
prvog milenijuma pre Hrista. Par samkhji ini njjah -logika. Ima indikacija da je Aristotel razradio
logiku poto je od Aleksandrovih generala dobio u ruke indijsku samkhju i njaju. Ime joj potie od
glagola: khj, khjti - nabrajati, imenovati te naziv smkhjah znai nabrajanje. U njoj se vri
ralanjavanje iskonskih datosti ili "toga tu" - stvarnosti, na 25 tattvam - pojavni psihofiziki elementi.
Samkhja je jedini dualistiki pravac u indijskoj filozofiji, sa teorijom nastanka univerzuma emanacijom i
sa kosmolokom teorijom duhovnog osloboenja.
Osnovnom podelom razgraniava se duh-puruah, od materije-praktih, koja se dalje deli na 23
psihofizika elementa i to: buddhih - um, ahamkrah - individualna svest, "ja". manah - razum, indrijni -
pet ula i pet delatnih organa, mahbhtni - pet velikih elemenata sa: tanmtrh - pojavna poela velikih
praelemenata.
Osnovno uenje samkhje sistematizovao je i izloio u 70 strofa Ivarakrina u delu
Smkhjakrikh iz treeg veka posle Hrista. Temelj uenja je: materiji je imanentno kretanje i promena
svojstava duh je skin - posmatra i ketradah - poznavalac zbivanja na polju (ketram) zbivanja.
Zavrne strofe Ivarakrininih Karika, gde se opisuje odnos duha i materije (prirode), spadaju u vrhunske
domet indijske filozofske poezije:

125
 "Kao to se igraica povlai im gledaocima prikae igru, tako se priroda odvraa im se ispolji
pred duhom. A meni se ini da nijedno bie nije od nje stidljivije, jer im shvati: "Viena sam", nikad vie
ne izlazi u vidokrug duha." "Duh tad ravnoduno kae: "Video sam je", a ona suzdrano "Opaena sam".10
10
Prema . Veljai, R. Ivekovi: Indijska i iranska etika, Svjetlost, Sarajevo,1984.

Duh, purua, postaje muktih - slobodan, im prozre i odvrati se od ll - igre prirode.

Svi fiziki i psihiki procesi odvijaju se preobraajem 25 tattvni na potki od triju struna: trigunh,
kojima se modulira kvalitet procesa promenom odnosa izmeu prirodi imanentnih svojstava: sattvam -
radas - tamas. Satva je nit jasnoe uvida, znanje, prepoznatljivo po vrlini, dobroti i miru, radas je
strastvenost koja zamagljuje uvide i podstie delatnitvo, tamas je nit utonulosti u materiju, neznanje,
prepoznatljivo po zatamnjenju umnih sposobnosti. ovek stie slobodu spoznajom svoje prave prirode,
duha, putem potiskivanja radas i tamas svojstava u korist satve.
Autor sanskrtsko-engleskog renika, iz razloga naunike opreznosti, nije povezao gunu sa grkim
genusom. Pojmovi, nisu identini, ali su slini, jer su genima, kao i gunama, determinisane performanse
individue i, duboko sam uverena, njeno ponaanje i ciljevi koje e sebi u ivotu postavljati. Iz ovih razloga
osmelila sam se da obadva pojma poveem u naslovu ove jedinice. Gurui genetike guraju da izguraju
"ibermena" iz epruvete. Moe ispasti da tip bude najlepi, najpametniji, najsnaniji i sve drugo naj...
naj..., vaee na planeti, ali da li e se odlikovati moralnou, to ni gurui ne znaju, jer etiki gen ne postoji.
Nije ni imao prilika za razvoj, s obzirom na uslove sveopteg carovanja amoralnosti. I on e morati da se
trudi oko odnosa triju guna u svom karakteru. Bude li mu, kao "ibermenu", bio stran taj tipino ljudski
napor, ili bude li bio neposluan prema guruima, dve su solucije mogue: strpati ga u raketu i usreiti
Mesec, to je jednako izgnanstvu iz "raja" ili dobrovoljno se staviti pod okrilje superiornog, to je jednako
"zaokretu" i sunovratu demokratije u robovlasnitvo. Imajui u vidu indijski "ciklizam", ovo drugo je
verovatnije.

gud, godate ugaati sebi

gudah guza i t sl.

G. gud, godate - igrati se, zabavljati se

I. gudah - utroba, crevo, rektum, anus
guda - klah (sl) - hemoroid
guda - pkah (sl) - zapaljenje anusa
gulah - glavi penisa, klitoris
gulugudh (pvp) - dodijavi, igravi se, poigravi se

"Ugaati svojoj guzici" - "Gudam godajetum", u potpunom je skladu sa sanskrtom. U nas, pak,
"biti zaguljen" nije retko stanje duha trpnog gologuzana, dok se pomodno odenute parajlije besomuno
zabavljaju na njegov raun.

guh, guhati zagluhnuti, zagluiti, ogluveti (?)

gupitam i gulphitam gomilanje, nagomilavanje
gubinam gutara

G. guh, guhati - pokriti, prikriti, sakriti, uvati u tajnosti

I. gupitam i gulphitam - nagomilavanje (u tajnosti, prikriveno)
gulphin - armija, nagomilavanje trupa
guhinam - sakrivanje, prikrivanje
guhinam - uma, estar
guhj-dipakah (s) - svitac (sa skrivenom svetiljkom)
126
P. gdha - prikriven, skriven, nevidljiv, tajan, lian, intiman, maskiran, misteriozan
guhad - avdja (sl) - prikrivajui nedostatke

"Prikrivajui nedostatke, u gutari zagluhnut, igra se sa svicima", u bukvalnom prevodu na sanskrt

glasi "Guhad - avadja guhine guhita guhjdipakaih godate". (Reenica je konstrukt slian onome iz
udbenika za uenje stranih jezika: "Da li vaa sestra govori grki? Ne, ona ne govori grki, ali rado jede
sir!")
Guzica i njoj slini, prikriveni objekti u saglasnosti su i sa ovom porodicom rei. NATO- nevidljivi
avioni nisu, osim preko slinosti predsedniko - sekretarsko - pentagonskih glava sa guzicom.

gdh, gdhjati gramziti

gdhj gramzivost
gdhuh prde

G. gdh, gdhjati - gramziti, teiti za bogatstvom, udeti i, kad glagol promeni vrstu:
gdh, gardhajate - obmanjivati, varati, prevariti
I. gdhj i gdhnut - gramzivost, pohlepa
gdhrah - leinar, beloglavi sup
gdhuh - jedan od pet vitalnih vazduha koji se prazni kroz prde
P. gdhin - gramziv, pohlepan

"Ljudski isprdak (duhovna grdoba) gramzei obmanjuje", na sanskrtu bi bilo: "naragdhuh gdhan
gardhajate". Zna se na koga se odnosi.

g, gnti govoriti
g, girati rigati (drati)
gu, gavate gudeti (uz gusle)
gr i gr govor
garanam i giranam gutanje

G. g, gnti - dozivati, prizivati, preklinjati, hvaliti, uzdizati, izgovarati, recitovati, izvetavati, ispriati,
pouavati u stihovima i kad glagol promeni vrstu:
g, girati - drati, gutati, izbacivati iz (kroz) usta
gu, gavate - zvuati, najaviti, objaviti, vikati od radosti (glagol je u znaenju: hodati naveden u jednoj od
predhodnih jedinica)
I. gr, gr - obraanje hvalom, hvala, stih, pesma, himna, govor, glas, re
grih (f) - hvala, slava, aplauz
gr - dev (sl) - boginja govora Sarasvati, slava
g - rathah (sl) - "vozilo govora", sredstvo govora
garaam i giraam - gutanje
garah - pie, otrov
P. gir - vhas (sl) - onaj kome su himne hvale namenjene (bogovi)
gir - vaas (sl) - onaj koji uiva u himnama hvale (bogovi)
gira (tpp) - progutan, neizgovoren

Sve rei koriene su u Rg vedi i drugim ranim delima, u vreme kada je mo govora bila svetinja,
razvoj poetnog sloga AUM od brahmana i dar bogova. Uzvraano je poezijom, vrhunskim izrazom te
moi, himnama hvale i zahvalnosti. Smatralo se da svaki ciklus univerzuma poinje zvunim impulsom,
slogom AUM ili OM (A + U = O), stoga njime poinje svako literarno delo Indije.

127
 Kada se sa starozavetnog opisa zanatlijskog stvaranja sveta pree na Jovanovo jevanjelje, koje
poinje: ''U poetku bee re i re bee u boga i bog bee re, ona bejae u poetku u boga, sve je kroz nju
postalo, i bez nje nita nije postalo to je postalo", italac mora da se pita otkud ovaj intelektualizam,
potpuno stran i nakalemljen na proizvod jednog duha, priprostog i lienog svakog smisla za filozofiranje.
Zna se otkud! Vie od dva milenijuma dele Jovana jevanjelistu od prve vedske himne, pa je ideja imala
vremena da doputuje, da bude prepisana i neshvaena. Isto se dogodilo i sa praslogom. Pretvaranjem u
vieslone rei osana, haleluja, amin i sl. izgubio je izvorni smisao. Hrianstvo je imalo muke da
neshvaeno shvati i objasni ispomaui se starogrkun "paganima": Homerom, Heraklitom, Platonom,
stoicima i neoplatoniarima. Mnogo sholastike, malo rezultata, osim to je uz ime Hristovo dodat grki
pojam logos.
Nedavno nas je nauka obavestila da je uobliavanje univerzuma zapoelo Velikim praskom.
Razleui se univerzumom, i prasak se posle nekoliko milijardi godina pretvorio u merijivi um i uzrok
smetnji prenosa nekih elektromagnetnih talasa. Da nije ometao, ne bi ni bio otkriven.

gai, gjati galiti; razgaljivati(se), gadljati (u gajde)

gjanah gajda, razgaljiva

G. gai, gjati - pevati, recitovati po pravilima metrike, hvaliti pesmom

I. gt - pesma, sveta pesma ili poema u kojoj se izlae neka doktrina, kao na primer: Bhagavadgita,
Ramagita, Dajadevina, mistino - erotska Gitagovinda, Kaljanina Gitagangadhara i sl.
gthah - pesma, himna
gjatrah - pesma, himna, kompozicija u gajatri - metru
gjanah i gthakah - peva
P. gthin i gtin - onaj koji recituje pevajui po zakonima metrike

U RVK gajde se nazivaju i gadlji, gajda, gadljar i svirati u gajde, gadljati. Uz gajde, Vuk je stavio
zvezdicu, u zagradi.
Sanskrtska literarna dela su u prozi: gadja i u stihu: padja. Stihu je davana prednost. Svako ko je
pretendovao da bude ozbiljno shvaen morao se stihom izraziti, te se uporedo sa pesnitvom razvijala
teorija o pesnikim oblicima. Strofa ili padja je kombinacija etiri pada, ili stiha. Stih je ureen brojem
slogova: akarah ili brojem silabikih mora: mtr. Jedinina matra ima duinu trajanja kratkog sloga,
dugi slog traje dve matre. Sanskrtsko pesnitvo, gradilo se kao klasino grko i rimsko, na naelu
kvantiteta, sa ritmikom smenom dugih i kratkih slogova. Kratki slog zove se: laghu - lak i dug: guru.
Vttam je strofa sa ureenim brojem i poloajem slogova u svakom stihu. Ima ih tri vrste, zavisno
od metrike istovetnosti, razliitosti ili alternacije istovetnih stihova u strofi. Razvrstavanjem vrsta prema
broju slogova u svakom stihu dobijeno je 26 klasa ili vttni. S obzirom na mogunosti variranja
distribucije kratkih i drugih slogova u stihu, sloboda tvorenja stihova praktino je neograniena. Na
primer, u stihu od 6 slogova svaki moe biti kratak ili dug, pa je broj kombinacija 26 = 64, za stih od 26
slogova odgovarajui maksimum je 226. U praksi je korien daleko manji broj obrazaca u odnosu na
mogue kombinacije. Svaki metriki obrazac ima svoje ime. Po starom gjatr - metru, 3 stiha od po 8
slogova (novi ima 6 slogova u svakom stihu), sainjena je drevna gajatri -mantra, kojom se svaki Indijac,
svakoga jutra i veeri, obraa svetlosti, generatoru ivota i svesti, Savitru, sutini boga Sunca, Surje:

"tat savitur varenjam"

"taj Savitur,divljenja dostojni,"
"bhargo devasja dhmahi"
"da bismo boansko prozreli"
"dhijo jo nah praodajt"
"uvide nek nam podstakne."

128
 U RVK nalazi se glagol: galiti - eznuti i razgaliti (se).

go govedo
goh gosti

G. goh, gohate - okupljati se, sakupljati se, prikupljati se

I. gauh, (osnova: go), (m) - vo; (f) - krava;
gvah (pl) - goveda, rogata stoka, marva
gou - gam (sl) - poi u boj radi zaplene goveda, sve ono to se dobija od goveda
go - juh (pl.) - "nebeska stada": zvezde, zraci svetlosti radi kojih se Indra borio sa demonom Vrtrom, koji
ih je, kao krave, zatvorio u peinu i u svoje telo zarobio nebeske vode
gauh (m) - Sunce, Mesec, voda
gauh (f) - zemlja (krava muzara kraljeva)
gopanam - zatita, ouvanje
gopah - stado goveda, pastir, uvar, zatitnik
gop - kravarica
gopita (tpp) - zatien, ouvan

Evo kratkog izbora iz obilja sloenica:

go - vith - majka, govor, boginja govora Sarasvati

go - klam - plug
go - kulam - selo na Jamuni u kome je Krina odrastao, stanovnik tog sela
go - ktam - balega
go - kram i go - rasah - mleko
go - hah, go - sthnam, go - lam i goomah - tala, staja za goveda
go - mtraka - "slino cik - cak isticanju kravlje mokrae", poseban stih koji se ita cik - cak, jedan od
naina - raunanja sa razlomcima
go -jnam - zaprena kola
go - rakah - pastir
go - lokah - Krinin deo neba (Krinina "lokacija")
go - vardhanah - "puno goveda", brdo kraj Mathure koje je Krina podigao i drao na prstu da bi zatitio
stada, pastire i pastirice od sedmodnevne olujne kie kojom je Indra iskuavao Krininu boanstvenost!
go - samdjah - poklon u govedima
go - vrah - vo
go - aphah - govei papak go - stanah - vime
go - dharmah - ponaanje stoke, spontano i neprikriveno parenje
go - pthah - mua, zatita
go - mju - onaj koji mue kao krava (vrsta abe)
go - tarpaam - aranman dopadljiv kravama
go - vratah - onaj koji skromnou podraava kravu
go - a, go - ha, go - stomah i goam - ceremonija u trajanju od 6 dana koja se u doba Rg vede nazivala
gavm - ajah.
go - tram - pleterom zatieno odmaralite krava, porodica, rasa, rodoslov, rodaci, porodino ime.

(Brahmani su bili podeljeni na: 49 gotrni sa izvoenjem porekla od slavnih mudraca: andilja,
Kajapa, Gautama, Bharadvada, Atri i td. Kraljevi su, kao i drugde, izvodili poreklo od bogova.)
gotram - devat - porodino boanstvo
gotram - sthiti - postojan kao planina
gotrika - karman - svest o poreklu porodice
129
goh - skup, drutvo, skuptina, roatvo, partnerstvo
goh i gohika - ono to se odnosi na neki skup ljudi, na obiaj ljudi da se okupljaju u drutvo
go - ha, gohate (den) - sabirati, sakupljati
go - h-patih - najvanija osoba, predsednik skuptine
go - h - bandhah - sastanakradi konverzacije
go - hi - jnah - drutveno vozilo
go - hi - l - sala za sastanke
gohe - padita - "mudar, uen u tali", hvalisavac
gohe - pragalbha - "hrabar u tali", hvalisava kukavica
gohe - viditin - "pobednik u tali", isto kao u prethodnom sluaju.

Stada goveda bila su najvee bogatstvo arja - nomada, pa je krava ostala i posle naseljavanja Indije
najdragocenija, ta vie, najsvetija ivotinja. Prema reima Indijaca jednu kravu moe da pojede 20 ljudi
za jedan dan, i jedna krava moe da hrani porodicu 20 godina. Krava ima plemenitu narav i od nje se nita
ne baca.
Prvobitna ekonomska i socijalna stratifikacija vrila se, po svoj prilici, prema broju goveda u
vlasnitvu porodica, otud pojam gotram - zajednica po krvi koju treba tititi, uvati i obezbediti joj
budunost potomstvom. U RVK glota je porodica, mu, ena i dete, eljad kue. Okupljanje porodice, u
uem i irem sastavu, povodom praznika, obreda ili radi druenja, oznaeno je istim reima kojima
opisuje veernje okupljanje goveda u pleterom ograenu i slamom pokrivenu talu. Ko bi, bez sanskrta,
mogao zakljuiti da nai ''gosti, gostiti se" i sl. potiu od sanskrtske oznake za govedo. Dogaa se da posle
posete nekih gostiju zakljuimo da su se ponaali kao goveda. U Indiji, osuda bi se smatrala
komplimentom. Ne znam da li su se posle razlaza u raznim pravcima neki od Arja oplemenili, a neki, opet
ostrvili, ali znam da su Indijci predlagali preseljenje ludih krava u Indiju, da bi tamo mogle na miru
skonati. Gore, uz pojam gotram, pominje se porodino boanstvo. Da li se sme pretpostaviti da srpska
slava vodi poreklo od ovog obiaja ustrojenog pre rgvedskih vremena, uz alosnu napomenu da su izvorna
boanstva zamenjena semitskim vie - manje istorijskim linostima, starozavetnim prorocima i borcima za
hrianstvo? Substitucija bogova ljudima nije okonana.

gaura kauri (?)

gaura - beo, ukast, crvenkast, bledo - rumen

Nadam se da moju mitoloki - patetinu hipotezu o poreklu Srba i Kaura od Kurava niko nije
ozbiljno shvatio, tim pre, to se njime podrazumeva da su Turci bili upoznati sa indijskim epovima.
Od ljudi nikada ne treba previe traiti. Pre e biti da su Kauri izvedeni od gornjeg prideva i njegovog
korienja za opis boje koe "nevernika".

granth, grathnti granati se

granthih grananje

I. granth, grathnti - povezati zajedno u pravilne nizove, sastaviti literarno delo; smisleno povezivanje rei
I. grathanam - povezivanje, hvatanje u mreu, umreavanje
grathnah - snop, sveanj, izraslina, kita, uperak, resa
granthih (m) - vor, vor na kraju odee nainjen radi uvanja para, povezivanje vie stvari na nain da se
teko mogu razdvojiti, zglob
granthikah - narator, astrolog (ume da povezuje stvari)

grabh, gbhati zgrabiti, grabiti, gomilati

graht grabeljivac
130
 grabhah grabe, grob, groblje

G. grabh, grbhnati i grah, ghti - zgrabiti (rukom), uhvatiti, uhapsiti, zaraditi, dobiti, oglobiti, opljakati,
dohvatiti se neeg, gomilati, uoiti, razumeti, shvatiti, preduzeti neto, zapoeti, prihvatiti, razmatrati
pim - grabh... (sl) - uzeti za ruku u svadbenoj ceremoniji
pakam - grabh... (sl) - pripojiti se nekom krilu, partiji
I. grabhah - uzimanje u vlasnitvo, zaposedanje
grabht (m, osnova: grabhit) - grabeljivac, posednik, zaplenitelj
grahah - "hvata", - demon Rahu koji pomrauje, guta; Sunce i Mesec, planeta, mesto planete u znaku
zodijaka, organ percepcije: ula i um, razumevanje, plen, hapenje, upornost, insistiranje na neemu,
potovanje principa i dr.
satja - grahah (sl) - Gandijevo: "vrsto se drati istine"
grahanam - ruka, ulo, zatvorenik, upotrebljena re, enidba, pomraenje, oblaenje, pristanak, saglasnost
u miljenju, prihvatanje neke doktrine i sl.
grhah - slatkovodna ili morska grabljivica (krokodil, ajkula i dr.)
P. grahin - grabeljiv, onaj koji dii, dobija i sl. pa sve do onog koji ima konstipaciju

Koren: grabh korien je u Rg i Atharva vedi; kasnije biva zamenjeno sa "h", dok je u sipskim
reima "b" ouvano, to je jo jedan dokaz naeg druenja sa sanskranima u davna vremena.
Sanskrtskom porodicom rei obuhvaen je, kako to ve u njih biva, mnogo iri spektar pojmova
povezanih uoavanjem slinosti u pojavnom svetu, kakvim se retko koji jezik moe pohvaliti. Da je
percepcija ono to ula "zgrabe" iz spoljanjeg sveta, da je ono to je shvaeno takoe "zgrabljeno", da je
vlasnitvo "grabe", pa se treba odrei vlasnitva da se ne bi bilo grabeljivac, da se treba odrei svih
stvari, to smo ranije ve spominjali, sve su to primeri Sapirovog "kako se jednim jezikom moe misliti".

grvah griva

I. grvah-vrat
grv - zatiljak, zadnji deo vrata, vratni deo ivotinjske koe
grv - agha (d) - zvono o vratu konja

Autor sanskrtsko - engleskog renika navodi, kako je ve reeno u uvodu, uz neke sanskrtske rei
paralele iz grkog, latinskog i vrlo retko iz ruskog jezika. Ovde on navodi rusku re: golova (glava) to se,
bez daljega, moe pobiti, jer je ruskom: golova i srpskom glava mesto u sledeoj porodici rei. Ovoj
pripada srpska re: griva

glauh glava

G. glai, gljati - oseati odbojnost prema neemu, iscrpsti se, biti uporan, tvrdoglav i, kad glagol promeni
vrstu:
glai - glapajati - u sloenicama sa: manas - um.obeshrahriti
I. glanih (f) - umor, umna depresija, maloumnost
glauh (osnova: glau, od gornjeg korena: glai) - grudva, grumen, izraslina
gvah (pl) - grumeni mesa rtvovane ivotinje
glau - as.... (sl) - postati, izgledati kao Mesec

Po mojoj oceni, sve rei, od glave do glavonje, u RVK pripadaju ovoj porodici rei, tim pre to
glas "u", im se nae pred nekim drugim vokalom, u sanskrtu postaje "v", kao to "i" postaje "j" (zato se
"v" i "j" glasovi nazivaju poluvokalima, pa se od glauh (Ns) dobija glvah (Npl). Svaki autor sanskrtsko-
engleskog i svih drugih renika, morao bi prethodno da savlada srpski, makar bio Rus.
131
 Nije retka srpska poredbenica glave sa Mesecom: glavonja ima glavu kao Mesec ili, "smeje se kao
pun Mesec". to su glava I maloumnost u istoj porodici nije nikakvo udo, jer iva u svojoj kosi nosi, uz
Gangu i Brahmu, meseev srp, simbol kolebljivosti ljudskog uma, poput Meseevih mena.

GLAS"gh"
-kao g(h)rnac-

gha, ghaate i gha, ghaate gatati

ghaah gat

G. gha, ghaate - predati se nekom poslu, nastojati, teiti, dogoditi se, biti prikladan, mogu, vredati,
klevetati
gha, ghaate - tresti, potresati, vreati, klevetati
I. ghaah - glava, granica
gha - napor, nastojanje, kolekcija, skup, drutvo, procesija i dr.
ghaik - mandalam (sl) - ekvator
ghaah - gat

Povezujui rei ove porodice u smislenu celinu, moda je pravilnije za nju vezati srpsko: gatati i
druge njoj sline, negoli uz kath, kathajati, kako je napred uinjeno. No, ovakvih e primera biti jo -
kadgod se srpski i sanskrtski sinonimi fonetski podudaraju.

gharagharah grgotanje, grgoljenje

I. ghargharah - zvuk kao to je: grgotanje, klokotanje, pucketanje vatre, tandrkanje kola
ghargharitam - groktanje
ghargharjam - zvonce

gharb, gbarbati grabiti (hodom)

G. gharb, gharbad - hodad

gh, digharti goreti, ogrejati, granuti, zaogrnuti

ghnih i ghramsah ogranulo (sunce)
gharmah gorenje
gh grnac (zemljani lonac)

G. gh, digharti - sijati, goreti

I. ghah - toplota,vatra, suneva svetlost
gharmah - gorenje ghramsah - suneva svetlost
ghnih - zrak sunca, dan, plamen, Sunce
gh - u RV: sve ono to je dobijeno toplotom ognja ili sunca
gh - toplo oseanje, nenost ili saoseanje za druge
P. ghrin - nean, milosrdan

Sanskrani su uoili opte prisustvo istog prirodnog fenomena, toplote, u Suncu, ognju, zemlji,
telu, biljkama i dr. Bez sanskrta teko da bismo povezali: goreti, ogranulo Sunce, zaogrnuti nenou i
grnac (zemljani lonac) u kome se nekada kuvalo jelo na ognjitu. uli ste, verovatno, za moje selo "lepe
od Pariza", sa runim imenom Vraogrnac, kome ni sanskrt ne moe pomoi: vradagh, na primer.

132
 Pokrajina oko Agre i Mathure u kojoj je Krina odrastao zove se Vradah. On je rado krao puter iz
upova grnaca). Prua mi se sjajna prilika da pretke mojih seljana i svoje doselim iz Vrada u Vraogrnac i
da im, preko Krine, izvedem poreklo od Vinua, pa ipak, uzdrau se. Napomenuu tek toliko da je
preseljenje obavljeno odmah posle Krinine smrti!

ghas, ghasati pasti, napasati

ghsah panjak

G. ghas, ghasati -jesti, prodirati

I. ghsah - hrana, livada, panjak
ghasanam - deranje, gutanje

Ovde nam nedostaju samo ovce sa pastirom ili: "dobri pastir sa pastvom". Videti u nekoj boljoj
istoriji umetnosti: Ravena - Sv. Apolonije. Hrianstvo se ruga hinduizmu zbog svetosti krave a ne ruga se
sebi to od ljudi pravi ovce. Pastirima je lake sa ovcama. Poslune su i ne sumnjaju.

ghu, ghavate gugutati

G. ghu, ghavate - gugutati

I. ghu - ghu - ktih (sl) gugutanje goluba

ghumaghumja gamad

G. ghumaghumja, ghumaghumajate (den) - zujati

ghu, ghoati iz grla (gue) vikati

ghoah buna guva

G. ghu, ghoati - dozivati, vikati, dovikivati, javno obznaniti

I. ghoakah - vika, objavljiva
ghoah - buka, guva, povici gomile, bojni pokli, povici tuge i aljenja, rika ivotinja, grmljavina
ghoanam - javna proklamacija, objava
P. ghoaa - zvuan

Da bi se vikalo mora se biti grlat ili "guat".

ghu, ghoati zaguiti, guati se

G. ghu, ghoati - ubiti

U sanskrtu nije reeno kako ubiti, dok nam srpski glagoli daju odgovor na to pitanje.

gh, gharati grepsti

gharah grebanje

G. gh, gharati - ribati, etkati, drobiti, istrijavati se

I. gharah - ribanje, trljanje
P. ghta (tpp) - izriban, istrljan; u Panjatantri: do krvi izgreban

ghoram i ghorarupam gorostas, goropad

133
G. ghur, ghurati - zastraivati kricima
I. ghor - no
ghoram - potovanost, strahota, strahopotovanje, uas, grozota, otrov, magino oruje
ghorah i ghoraghoratarah (sl) - najstraniji iva: u Bairava izdanju ognjem prodire leeve na lomai i kao
ghorah, ghoratarah ognjem unitava svet na kraju ciklusa
ghorarpam (sl) - zastraujua prilika
ghordhjpakah - odlian i vrio potovan uitelj

Osim to pokazuje otkud "goro" u srpskim reima goostas i goropad, ova porodica sanskrtskih
pojmova tvrdi da ono to dovodi do oseanja uasa biva praeno oseanjem potovanja, sa rezultantnim
strahopotovanjem tim pre i vie, ako su uzronici prirodne sile.
Zavrimo priu o guturalima prepoznavanjem sanskrtske imenice: kalpah u grkoj rei: apokalipsa.
Apoklaptini Jovan, osoba razliita od jevanjeliste Jovana, mora biti da je neto bio nauo o indijskim
kalpama, pa ciklino poimanje vremena prilagodio biblijskom pravolinijskom shvatanju: samo jedan
poetak - samo jedan kraj, i scene ukrasio koloritom i mitolokim biima iz judeo -hrianske imaginacije.
Ako se neki deo sveta opredeli za tezu da iznad boga nema zakona i da sve zavisi od boje volje,
onda se otvaraju mnoga pitanja: Ako bog stvara svet iz ljubavi da li e ga iz mrnje unititi? Kako se
dogodilo da mona volja boja biva motivisana slabanom slobodnom voljom udeljenom oveku od boga?
Zar bog postoji samo zbog oveka? Ako je bog stvorio svet ni iz ega da li e ga u nita pretvoriti? emu
Strani sud ako je delima ve sve presueno? itd. Na ovakva pitanja mogu se dati razliiti odgovori. Da je
u pitanju neki drugi deo sveta, bez institucija za sputavanje religiozne i misaone energije, mnotvom
odgovora uveavalo bi se duhovno bogatstvo. U hrianskom svetu, sa crkvom i saborima, odreeni
odgovori proglaeni su za dogme a sva druga miljenja nazivaju se jeres i sektatvo. Oni koji misle
nedogmatino nazivaju se jereticima i sektaima. No, kako je ivot jai od dogmatizma, hriansko
jedinstvo se raspalo, a hrianstvo postalo multidogmatino. Zabranom da se ne sme misliti drugaije,
osim u duhu dogme, izazvano je duhovno siromatvo, dopunjeno meusobnom mrnjom koja ne preza od
zloupotrebe "Milosrdnih anela".
Izgledi za sporazumevanje u hrianstvu isti su kao kod potomaka zakonite Sare i robinjice Agare.
Paradoksalna situacija, da paradoksalnija ne moe biti: jedan bog sa obiljem monoteizama koji se
meusobno iskljuuju i jedan drugom rade o glavi, ba suprotno od onoga to se dogodilo u "paganskih
neznaboaca": mnogo bogova sa obiljem politeizama i panteizama, gde niko nikog ne iskljuuje, niti
jedno drugo mrzi. Demokratski establimenti ponaaju se po istom obrascu, sledei u stopu svoje duhovne
uzore.
Indijski um umeo je (um tome slui, da neto ume) da do mnotva doe razlaganjem i da iz njega
birajui, stvara nove sinteze. Tako bog Vinu ima svoje avatare a iva 1008 imena, sa bezbroj pojavnih
oblija, od kojih su tri, za ivin raun, sklopljena u trojstvo. Umetnici June Indije, slavni livci bronze,
ostavili su za sobom mnogo primeraka Kosmikog igraa, sa najveom kolekcijom u Madraskom muzeju.
Osim jednoga, kod svih ostalih primeraka umetnici su Igraa smestili u prsten, te onaj jedan, bez
prstena, deluje nedovren i nedoreen. Iz povee daljine gledano, njemu su nalik raspee i Hrist - sudija na
Mikelanelovom Stranom sudu u Sikstinskoj kapeli. Svi oni neto rade, reklo bi se po slobodnoj volji,
igra igra, Hrist pristaje na raspinjanje, Hrist - sudija sudi. Tek sa umetanjem igraa u prsten, scena se
menja i raa dilemu: postoji li, zaista, slobodna volja, i boja i oveija, ili smo svi mi skupa deteminisani
optim kosmikim zakonom.
Mogu nekome biti ogavni i prsten i centrinost, nisu ni meni dragi, ali se nema mnogo argumenata
kojima bi se oni mogli odbaciti. Oni su naa istina i sudbina, svi smo u istoj klopci, zatoenici naeg tela,
nae planete, naeg univerzuma, naeg ivota, naeg vremena. Prisvajanjeje uteno i iluzorno, jer nita nije
nae, nita mi nismo biranjem izabrali, sve nam je dato i nametnuto. Hristocentrinost nije nova re. U ve
spominjanom ravenskom Sv. Apoloniju, vizantijskoj crkvi izgraenoj u vreme Justinijana, u apsidi, iznad
pastira i ovaca, umesto Hristovog lika nalazi se krst u krugu, crux gemata, sa dvoslojnom porukom: Hrist
134
centar i vladar univerzuma, oponaaj Hrista, prinesi sebe na rtvu i stii e u centar - Hristu. Tako je
mislila Vizantija, isto misle i pravoslavni hriani.
Indija je, osim pobonosti koja je, gde god da je ima, svuda od iste tvari, mislila bogatije. Za
razliku od vizantijskog simbola, Kosmiki igra nije decizivan ni statian, on lako, igrajui obavlja svoju
kosmiku dunost, njegov univerzum pun je dinamike njegove igre, on linim primerom ukazuje na opcije
razliite od raspinjanja. Jehovu neu ni da spominjem, on se javlja samo kad treba da nareduje i da
kanjava - ali, pre nego to kaemo ta igra Indijcima znai, treba ga opisati.
Spoljni rub prstena okien je plamenovima. Igra ima etiri ruke. Obe u drugom planu, rairene su
sve do unutranjeg ruba prstena. U desnoj ruci dri dobo, u levoj plitku posudu sa razbuktalim ognjem.
akom desne ruke u prednjem planu u poloaju: mudro poruuje: "Ne boj se!", levom rukom pokazuje na
levu nogu izdignutu iznad tla, dok desnom nogom slama kimu slepog demona Andhake.
Mladalaki lik bogato je ukraen nakitom: ogrlice, narukvice, nadlaktice, nanoice, pojas,
minue, dijadema i okien simbolima, oko vrata ukroene kobre, u visoko spletenoj kosi, poput kupaste
krune, kojom dotie prsten, Ganga, Brahma, Meseev srp. Vitice kose vijore se i lepezasto ire od glave pa
sve do unutranjeg ruba prstena.
Bog i njegova stvaralaka energija, duh i materija zajedno, u jednome. iva - akti, im zvunim
impulsom razbudi potencijale, poinje novi ciklus i nastaje frenetina igra mnotva eljnog uoblienja,
razdvajanja, individuacije. Ono to ih doekuje porukom: "Ne boj se" i poto svako od njih odivi svoj
vek, vatrom im razara oblija, a kad se energija potroi na dinaminu igru i vreme univerzuma iscuri, ono
se pojavljuje u superlativu: Ghora - ghora - tarah i ognjem pretvara preostalo u neunitivi pepeo nabijen
potencijalom. Par ruku sa doboom i ognjem obrazuju kosmiki plan, pozadinu i nosa centralne figure
kojom se razreava dilema: ta initi u prstenu determinacije.
Tamilski pesnici spevali su pre mnogo vekova pesme i poeme Igrau, pa evo mrvica od onoga to
oni kau. U Unmai vilakkamu:

"stvaranje nastaje od doboa, zatita od ake nade,

razaranje od plamena, podignuta noga daje smirenje"

Ili u idambara - mumani - kovaiu:

"O moj boe, tvojom rukom u kojoj dri sveti dobo, ti stvara i ureduje nebesa i zemlju, druge
svetove i bezbrojne due. Podignutom nogom ti titi svesni i nesvesni poredak stvari. Sve svetove ti
transformie rukom u kojoj dri plamen. Svojom nogom, oslonjenom o tle ti nudi pribeite duama
umornim od zakona, uzronosti. Tvoja podignuta noga daruje veno blaenstvo svima koji uz tebe
prionu."11
11
Preuzeto iz: Ananda Kumarasvami: The dance of Shiva. Sagar Publications, New Delhi

Na drugom mestu se iva obraa oveku: U nesavrenom svetu ovek se raa nesavren. Ne boj
se, jer se znaju putevi dostizanja savrenstva. Znanjem uniti slepilo duha. Znanjem osvetljeni duh
oslobaa se uloge igraa u razigranoj procesiji univerzuma.
Onaj koji pobuuje i uvodi u igru da bi na kraju sve unitio, veliki delatnik koji ne sme
samovoljom da prekrauje prirodni zakon, mora sebe da obuzdava askezom i jogom uspostavljajui
duhovnu ravnoteu. Otud centralni lik trojstva, iva mah - joga - ivarah, bog joge i zatitnik asketa i
jogina, svih onih koji su poruku shvatili.
Najvelianstvenije vajarsko delo indijske umetnosti, nastalo u osmom veku, ivatrimurtih - troliki
ili trostruki iva, nalazi se u hramu, isklesanom u steni, na ostrvu Elefanti, nedaleko od Bombaja. O njemu
je Andre Malro rekao da bi se, u sluaju ieznua svega to je indijsko, njime mogla rekonstruisati
indijska religijsko - filozofska misao, slino onome to je Gandi rekao za Ia upaniadu. Njena uvodna
strofa glasi:
135
 "Aum pram adah pram idam, prt purnam udajate
prasja pram dja, pram evvaijate"

"Puno je ono, puno ovo. Iz punoe puno izvire.

Od punoe kada se puno uzme, punoa opet ostaje."

Ova misao Ie, matematikim jezikom izraena, tvrdi isto to i zakon fizike:

Ep + Ek = E = C (konstanta)

gde se indeksima "p" i "k" oznaavaju potencijalna i kinetika energija nekog sistema. Ako je Ep = 0, E je
jednako Ek i respektivno, ako je Ek = 0, E je jednako Ep. Energija se ne moe unititi, ona moe biti ili
potencijalna ili kinetika (dinamika), ili potencijalna i kinetika. Ajntajn je pokazao kako se
potencijalitet materije pretvara u dinamiku energiju na "ghoraghoratara" - nain. Tri su milienijuma
izmeu Ia upaniade i moderne nauke.
Hinduistiko - budistika Azija zna da je cilj jedan: duhovni razvoj oveka, a da su putevi mnogi,
ili da je put jedan, a kola su mnoga. Monoteistiki svet zna samo jedno: put je moj, kola su tvoja a tvoj i
moj cilj je: ja sve bogatiji, ti sve siromaniji. Opet se svetski ucentrisala pragmatino - amoralna i
starozavetno kapitalistika koalicija, mrnjom zadojena i silom opijena.
Iz osiromaenog i zbunjenog "Treeg Rima" uje tradicionalno zakasneli glasi iz rupe izalog i
podgojenog patera - u rupi je boravio dok mu je ateizam crkve u vazduh dizao - sa politikom porukom: "I
mi budem komandovat!" prevedenom na slatkopravoslavni jezik i baenom svetu u lice iz tue "Atine"
"Hristocentrizam kao osnova ustrojstva sveta" - onako kako mi pravoslavni hriani svet siromanih
zamiljamo.
"Naivni i metafizini" svet Azije, uveren u postojanje mnogo kola i puteva, impresioniran je
"novom" trinom ponudom iz starih radionica i marketinkim olakicama prilikom izbora ili jednog ili
drugog centrizma - za obadva nema mesta - pod uslovom da se svi Azijati odreknu svih svojih puteva i
prevoznih sredstava. Uvereni da se univerzum menja iz trena u tren, pa je zato nespoznatljiv, azijski svet je
zapanjen spoznajom nepromenljivosti hrianskog fenomena, uprkos dve hiljade godina hrianstva.
Posebno mu je interesantan segment preklapanja dva kruga: sve je bez ikakve sumnje zapoelo prvom
glavom svete knjige i mora se zavriti poslednjom, apokalipsom. Dirigent je bio i ostao JHWH. Tu je i
Hristos da bi spasao "per se" bezgrene hriane i "per se" grene bezbonike ukoliko se blagovremeno, i
bez angaovanja KFORA i misionara pokrste. Tu je i preista mati, koja e se zduno zauzeti kod dvojstva
za grenozaete i grenozainjue. Toliko obilje istinskog dogmatizma, doktrinarnih nesporazuma,
pogotovo oko vrlo vane rei "filioque", sve to odjedanput, ni intelektualizmu skloni Azijati nisu u stanju
da konzumiraju, pa se mora malo priekati na "prati - uenika" povodom "plajati" centrista. Osim toga,
da li je ispravno da bezbonici prime hrianstvo pre hriana? Da li e, ili nee, videe se. Gledano iz
uglova uiteljice ivota, reklo bi se da nee.
A gde smo mi, srpski narode, moja ljubavi? Svega smo se odrekli, osim neto malo vedskog duha,
koji nije od svetoga duha, i nismo nigde osim onih koji su svoj na svome. Pravi hinduistiko -budistiki
samnjasini, pravo brhadaranjaka i tripitaka ponaanje. Otud razumevanje, saoseanje i podrka iz Azije.
Duh se s duhom razumeo. "Svaka tica svome jatu leti!"
ta se o veri, religiji, crkvi moe rei osim onoga to se, bez dovoljnog poznavanja naroda, moe
uti na RB 2. Niti verujemo, niti nam je do vere stalo. Na bog nema ime, on se zove bog, dakle nije
JHWH. Epitet mu je vinji. I bog i vinji potiu iz rgvedskog panteona. Ili su pastiri loe obavili posao, ili
su ovce loe stado. Odravamo obiaje. Veina ide u crkvu tri puta, dva puta za ivota, povodom krtenja i
venanja, trei put, i za svaki sluaj, pokojnik se nosi u crkvu. Pastiri boga mole da je ovih, sa isputenom
duom, sve vic. U carstvo nebesko Srbin ne veruje i nema pojma da moe biti spaen. Njemu se ne menja

136
carstvo zemaljsko za carstvo nebesko. Zna on da i pesnici i duhovnici moraju od neega da ive. On bi
radije da bude spaen ovde, na zemlji, nego tamo, na nebesima.
Putem glasila, kakve blagodeti! - ue ga da mu se sa primitkom hrianstva dogodio najsreniji
dogadaj u ivotu. Sreni dogaaj koji se ve dogodio poodavno,dogodio se iz istih razloga iz kojih mu se
upravo dogaa ovo to mu se dogaa: geostrateko-politiki ciljevi i interesi velikih sila. Nekada se ono
to se dogaalo, dogaalo i u ime duha, danas se dogaa u ime ljudskih prava. Nekada je bila od
presudnog znaaja geografska blizina sile, danas je geografija beznaajna. U istoriji se jedno-te-isto
dogaa, razvoj se odnosi na sredstva i metode osvajanja. Prvi dogaaj se dogodio jer niko narod nije ni
pitao, ta e se silama sa istim ciljem dogoditi, teko je prorokovati, jer se poto-poto narod sada "pita" i
po pitanju svih siledija.
Naroito su interesantni oni koji umeju da preskau milenijume, kao trkai prepone. Poavi
unazad, od Karla Gustava Junga oni stiu do Joue Isusa Hrista i laiku nude spasonosni udvojeni semitski
identitet: individuacija po K.. G. Jungu = oboenje po J. I. Hristu sve to, uz blagoslov rabina Savla i
apostola Pavla. Nema boljeg trojstva, barem to se Bgd - hrianstva tie, od:

KGJ + JIH + RSAP.

Ne spominje se, makar reda radi, autentini upaniadski identitet, stariji hiljadu godina od JH i tri
hiljade godina od KGJ, na mnogo viem nivou apstrahovanja:

atman = brahman.

Ne, to se ne spominje, jer moe da izazove sumnju u originalnost prvog identiteta. ta vie,
ulepava se semitska predaja. Niko ne spominje da je Mojsije prvo ubio Egipanina, pa posle toga
naredio: "Ne ubij" i da je neizmerno mrzeo Egipane iako su mu ivot spasili i na visok poloaj postavili.
Ne spominje se ni Ehnaton, od koga je mogao uti o mnogo boljem jednom bogu, Suncu, no to je njegov
sinajski JHWH. Ne kae se da je sam tablice klesao a nama lagao da mu ih je bog dao. Niko ne spominje
da je JHWH bio izabran za jedinoga iz politikih razloga ouvanja identiteta i biolokog opstanka
"izabranog naroda" Izrailja u moru civilizovanijeg okruenja, a ne iz nekih filozofskih razloga razvoja
religijske misli sa nieg politeistikog na vii monoteistiki nivo. Samo monoteisti tvrde da je monoteizam
u prednosti nad politeitzmom. To je ugaoni kamen zapadne naduvanosti preteranom individuacijom, bez
oboenja. Niko ne kae da je Pavle, koji mnogo vie "zna" od svih ostalih mudraca sveta, uturio Stari
zavet u bibliju iz rasno - rabinskih razloga i zbog nesrene ljubavi.
Semitsku svetinju retko koji Srbin da je video, a kamoli itao. Iz nje bi radije izabrao: "Oko za
oko...", nego ugledanje na rtveno jagnje. Ako mu je do iega stalo, a sve mu je manje do bilo ega stalo,
stalo mu je da se proslavi branei pravdu. Najvei ideal Starih Arijaca

"akitam sravah",
to na srpskom glasi:
"neunitiva (neskriva) slava".

Dokaz za srodstvo Indoevropljana indolozi nalazej u odgovarajuem grkom izrazu (jer ne znaju
srpski):
"kleos aftiton".

Neka svako za sebe oceni da li je grki ili srpski izraz blii sanskrtu.
Uzme li se ba sve u obzir i razmotri sa svih aspekata, svestrano, Srbinu bi najbolje odgovarala
jedna stara kineska varijanta budizma svesti, s obzirom na sanskrtski fundament jezika i na prijateljstvo sa
Kinezima. Budizam je vera budunosti, ako svet ima budunost. Jeste da je komplikovaniji, ne trai se
samo ljubav, ali ne mari. Nisu nama strane i nedostupne duhovne vertikale. "To se vie ne radi!", neko e
137
rei. "ta mari!", opet kaem. Kaem: ako je neko sebi dozvolio da napusti veru svojih pradedova i
drugima da mu koren preseku, on ne gubi svoje, nego tue, i nek izgubi, ako je ono to dobija bolje i
bezbednije! Ili se prikloniti ivi, jedinom nepristrasnom bogu unitavanja. Ovaj barem poteno radi svoj
posao i nee na Srbe krenuti u obliju Ghoraghoratare pre no to istekne vreme predvieno za kalpljenje
Srba u sopstvenu kalpu. A kad se vreme bude primaklo kraju, smiriti levo - desna i desno - leva talasanja,
odrati kratak kongres o otadbinskoj budunosti, sastaviti optenarodni trubaki rok-bend, centrirati se u
centar univerzuma i iz sveg glasa celom univerzumu otpevati: "Ne boj se, jebo te bog! Kalijugi je doao
kraj! I "neka je, bolje nije ni zasluila!" Ovo poslednje ponavljati kao refren, uz pratnju vokala, sve dok
univerzum, zbog Srba i bez Srba ne iezne. Mirno saekati do prestanka zavijajanja sloga AUM i izvriti
zaokret kosmike uloge nebeskog naroda ka obnovi poruenog.

GLAS ""
-kao utura-

akram krug

I. akram (od korena: ar - kretati se i k - raditi, delati) - toak kola, toak Sunevog vozila, grnarski
toak, Vinuov disk, mlin za ulje, krug, vremenski ciklus, est oblasti ljudskog tela ovako nazvanih u
tantri, mnotvo, oblast, okrug, domen, podruje, suverenitet, kraljevstvo i dr.
krikah - voza, grnar, pripadnik neke grupe ili drutva, drugar
P. akraka i krika - slian toku, kruan, cirkularan
akrija - ono to pripada toku ili kolima, onaj koji se vozi kolima, putnik

Sloenice:

akra - gatih (f) - rotacija, kruno kretanje

akra - dharah - suveren, kralj, imperator, seoski akrobata, opsenar
akra - deva - onaj koji ima za boanstvo toak bornih kola
akra - pih (m) - "sa diskom u rukama", Vinu
akra - vartin (od glagola: vrt, vartate - vrteti, obrtati, biti, postojati) - onaj koji se kree svuda neometano i
bez prepreka
akra - vart (m) - suveren, kralj, imperator, neko ko zauzima najvii rang, vladar akre (oblasti) od jednog
do drugog mora (Indija). U akravartine je ubrajano 12 prineva plemena Bharata, poev od Bharate, sina
Dujante i akuntale
akra - vartit - drava (ili stanje: biti u ulozi univerzalnog imperatora)
akra - aah - prevarant, opsenar (sa zmijama), seoski zabavlja

Autor sanskrtsko-engleskog renika, navodi slinost grke rei: kiklos i latinske: circus sa akram.
Zbog ogranienosti znanja, nije mi jasno zato to nisu: kirkos i circulus? Krug srpskog jezika kao da je
usput izgubio koren: ar i ostao pri korenu kr. Kruenje nebeskog svoda, Sunca i Meseca inspirisalo je
Stare Arje da vladara svoje zemlje nazovu akravartinom, meutim, kako je ime Indije - Bharatam i prvog
akravartina Bharate izvedeno od glagola: bh, bharati - odravati, podupirati, uvati, nositi, podizati,
unapreivati, oito je da akravartin nije smeo da vrti toak naprazno ili da mu toak kola "lajfuje u
mestu".
Na mermernom reljefu u madraskom muzeju dat je prikaz akravartina onako kako je zamiljan
relativno kasno, u I v. pre Hr. Dominantna figura, tri puta via od konja ili slona kraj jastuka na kome stoji,
desnom rukom dodiruje nebo koje ga zasipa kvadratnim noviima (srpsko: "padaju mu pare s neba"). U
pozadini, levo, prikazana je raskono odevena i ureena kraljica, desno, prvi ministar i rizniar. Iznad

138
turbana ove dvojice nalazi se dravni peat jednak njima po veliini. Iznad lakta desne ruke akravartina
nalazi se toak na stubastom nosau.
Mada su indijski kraljevi od detinjstva dobijali potrebno obrazovanje, to danas nigde nije sluaj,
Indijci nisu gajili iluzije o svetskim vladarima pa su akravartine smestili u mitsku prolost.
Poslednji nemitski bio je Buddha, dharma - akravartin, no on se odrekao svetovne vlasti radi
pokretanja toka moralnog zakona. "Tau dvau", ta dva, nikada nisu ili zajedno. Najlepa skulptura
Buddhe u ulozi pokretaa toka zakona potie iz Gupta perioda, oko 5 v. posle Hr. i nalazi se u muzeju u
Sarnathu kraj Benaresa. Tu, u Sarnathu, u Parku Jelena, pokrenuo je toak prenosei prvoj petorici uenika
saznanja do kojih je u osami doao, o etiri plemenite istine i o osmostrukom putu prosvetljenja. Tu je i
ogroman kompleks temelja graevina koje su na tom istorijskom i svetom mestu podizali kraljevi
dinastije Maurija, Kuana i Gupta poev od 4. v. pre Hr., a sruili ih do temelja monoteistiki varvari.

ak, ate kiljiti

akuja akire

G. ak, ate (def) - pojaviti se, postati vidljiv, uoiti, piljiti, buljiti
I. akaam - pojava, izgled, prizor
akuh (m) - oko
aku - prtih (f) (sl) - uivanje za oi
ak - rogah - bolest oka
P. akuja - prijatan za oko, dopadljiv, lep
akumat (sl) - obdaren sposobnou vienja

Nita bolje ne pristaje uz srpski glagol: kiljiti od sanskrtskog: ak. to se akira tie, mora da su
bile veliki modni hit, pogotovo one sa nafaltanim i obeenim turovima, pa su bile pravo uivanje za oko -
akuja, pod uslovom da je posmatra bio akumat. U RVK akire su oznaene zvezdicom.

a, aati agrljati, avrljati

G. aaaa, aaaati (onomatopeja) - pucketati (kao vatra)

a, aati - padati kao kia i, kad glagol promeni vrstu:
a, aajati - slomiti, razlomiti I. ataatajanam - pucketanje vatre
auh (m) - ljubavno avrljanje
aakah - vrabac

U narodu se kae, koliko sam ja ula, da neko agrlja kad pretura po sudovima, da mi agrlja u
drvima, da kia agrlja po krovu. Tu je i agrtaljka (ispravno, po Vuku, a ne egrtaljka). Slino ovome je i
avrljanje: "ene avrljaju kao avke".

auk utura

I. auk - drvena posuda za tenost

Simboli srpskog naroda srodni su svi, bez izuzetka sa sanskrtom.

aakah anak (?)

G. a, aati - ponuditi nekome neto

I. aakah - zob, graak, sitno znevlje, otac anakje, zvanog Kautilja, autora Arthaastre.

139
 Pod znakom pitanja je srodnost anka sa anakah. Poreklo nekih ankolizaca od anakje nije,
mada je razlika u nazorima velika. anakja je uio vladare kako da, ne birajii sredstva, osnae svoje
drave. Dodue, Vuk kae da je anak sa aniima turskog porekla.

ad, adate antrati

G. ad, adate - naljutiti se, razbesneti se

I. adam - toplota, bes, ljutina
P. ada - svirep, nasilan, strastan
adam (ind) - nasilno, besno, svirepo

Gornji srpski glagol Vuk nije uneo u renik. U njegovo vreme antranje jo nije bilo preovlaujui
meuljudski i, pogotovo, brani odnos. Uneo je, pak, u renik prideve: andrijiv i dandrljiv, oznaivi ih
zvezdicama. adi je ime od milja kojim se oslovljava ljubavnica, adala je strastven karaker. Slutim
da je od ovoga dvoga nastala: indivila.
ad i adik - estoka, su imena boginje Durge - "Teko dostupne", ivine supruge, koja je
pod ovim imenom predmet oboavanja tantrista. Monog demona u obliku bivola, Mahiu, mogla je da
uniti samo ena, pa su bogovi udruivanjem energija stvorili adu. Ona je Mahiu najpre navela da se u
nju zaljubi a potom ga ubila, spasavajui njegovu duu zarobljenu u telu bivola. Ona se naziva i: Mahia -
asura - mardin - "Ubica demona Mahie". Ova ideja o kroenju ulnih strasti saoptava odnosom ada -
Mahia slino onome iva - Nandi, bez namere korenitog zatiranja seksualnih nagona. Iskonsku seksualnu
energiju treba transformisati u energiju duhovnog prosvetljenja, to ine tantristi kundalini - jogom.
Razaraka funkcija para iva - Durga, unitavanje, obavlja se radi obnove na viem nivou:
smanjenje fizike u korist poveanja mentalne i duhovne snage. Odnos bik - ovek bio je za Indijce oit
primer evolutivne strukturne promene, koju oni izraavaju mitski i metaforno, bez svirepog ubijanja
bikova na koridama u cilju demonstracije ovekove premoi nad ivotinjom. Plodnost je podloga i uslov
dinamikog zamaha kreativnost, otud lingami, umesto ive, u indijskim hramovima, to dobro dode
monoteistikim propagandistima da politeistike religije nazivaju prirodnim, sa peorativnim prizvukom i
da ih srozavaju u idolatriju. Takozvani idoli do te mere su obogaeni simbolikom i smislom da se pred
njima sve "neprirodne" religije (po kojima ispada da ovek nije prirodno bie) moraju oseati ubogim
siromasima.
Ko mi ne veruje, a sam nije upuen u stvari, neka nae dva dobra vodia pa neka ga jedan od njih
provede kroz crkvu a drugi kroz hinduistiki hram. U prvoj e se nai usred ljudske drame, u drugome,
bie uveden u univerzum gde e nai monoteiste. O onima koji izmeu golih zidova itaju samo jednu
knjigu ne treba ni govoriti. Neki davnanji kastratori duha zabranili su sve osim rei, ne rekavi da rei
imaju veu mo obmanjivanja od dela likovne umetnosti. "Reductio ad absurdum" na ultramonoteistiki
nain.
to se, pak, ljubavnog umea tie, i tu za Indijce nita nije ostalo prekriveno velovima tajni. Otud
Kama Sutra i bezbroj poema poput ove: "and - kua - panaati", "500 stihova u slavu grudi strasne
ene"; simbol te ene je cvet crvenog oleandra: andi; boginja je kreativna energija boga.
Izai na kraj sa bogovima enomrscima nije lako. Moralo se izmisliti bezgreno zaee propraeno
enskim, pa bogme i mukiin, antranjima. Tamo gde se neprirodnim supstituie prirodno i ovek izoluje
od prirode, moraju se uvesti uda boja i svete tajne kao osnovi vere. Prirodno proglaeno grenim
pretvara se u bezgreno inom svete tajne. Samo privenani hriani bezgreno seksualno opte. Ostali e
goreti u venom paklu. Neprirodno sputavanje prirode izaziva seksualne revolucije.
Arijcima su Dravidi ukazali na nepotpunost bogova mukog roda. Bilo je potrebno ili da se oni
poene ili da preu u bespolne spodobe. U Indiji je odluivanje po principu ili-ili bilo nepopularno pa se
postupilo po principu i - i. Na nivou religije bogovi su upotpunjeni boginjama, na filozofskom planu stiglo
se do apstraktnog pojma srednjeg roda brahman. U monoteizmima takvi obrti imali bi se smatrati: prvi -

140
neoprostivo bogohulnim, drugi - preterano komplikovanim. Zato bog - stvaralac sveta mora biti starac
kome lepo pristaje nevina bespolnost.

atur etiri

B. atur - broj 4

Sloenice od kojih neke imaju slinost sa srpskim reima:

atur - a - sa etiri stiha

atur - dvra - "sa 4 vrata", ovek
atur - mah - patham - raskrsnica etiri glavna puta
atur - va - onaj koji ima etiri bika
atuh - apha - etvoronoac sa kopitama
atu - kona - etvorougao

aturat utura (glava) (?)

I. aturat - bistrina uma, vetina

P. atura i aturaka - bistar, otrouman, vet, okretan

Da li se u srpskom iskazu "utuviti neto u uturu" glava metaforino naziva uturom po sudu za
vodu ili po seanju na otroumnost, ne umem rei.

amasah kaamak (?)

I. amasah - drvena plitka posuda kvadratnog oblika sa drkom upotrebljavana prilikom rtvovanja some,
kaa nainjena od jemenog, pirinanog ili nekog drugog brana, slatki, brano

Lopar je sluio i slui za iznoenje hleba iz furune. U vreme moga detinjstva na lopar se istresao
kaamak. Moda se uspomena na amasah, slino loparu, ouvala u kaamaku kada je, mnogo kasnije,
poelo da se koristi kukuruzno brano. Ovome ide u prilog sanskrtski glagol: ham, hamati -jesti.

araa arapa

G. ar, arati - kretati se, lutati, slediti nekog, ponaati se, delati, postupati, preduzimati neto, sluati
nekog, praktikovati neto.
I. araam - stopalo, stub, koren drveta, kola ili ogranak veda, kretanje, ispravno delanje, moralno
ponaanje

Od gornjeg glagola sa prefiksom: nastali su.

G. ar, rati - pribliiti se, slediti neki put I. aarah - ponaanje, dobro ponaanje, obiaj, praksa,
tradicionalni obiaj kao osnova zakona, preporuka, naredba, propis, upustvo
aarjah - "onaj koji zna i poduava aarah", uitelj, prvenstveno duhovni, onaj koji inicira uenika svetom
uzicom i poduava ga vedama

Produenjem korenskog samoglasnika od ar u r, dobijaju se nove rei:

I. rah - pijun, kretanje, progresija, lutanje, putovanje, zatvor, okovi

141
rakah - pijun, voza, kompanija, asocijacija
ranah - glumac i peva lutalica
araatvam - profesija glumaca i igraa lutalica
P. ratha - onaj koji luta, lutalica
rita (tpp) - pokrenut, stavljen u pokret, naveden od strane nekog da uini neto

Od ovoliko pojmova odabranih iz mnogo vee porodice rei, kod nas se ouvala samo arapa, i
ona u RVK obeleena zvezdicom.
Vuk navodi re iz Boke: aratan, ovek roen u noi bez meseine (andrah je Mesec na sanskrtu)
preko koga je prela maka ili neka druga neista ivotinja zbog ega se on celog ivota ne prihvata
ozbiljnog posla nego luta od mesta do mesta, zabavlja narod i mami pare koje kako dou, tako odu. Nije
nerazumno pretpostaviti da su Cigani, pevai, svirai i vrai lutalice sebe nazivali aranah od ega su
nastali: aranje, arati i dr.

arktih crkva

G. ar, arajati - ponavljati rei prilikom recitovanja veda

I. arah i arakah - ponavljanje rei prilikom recitovanja veda, ponavljanje rei u mislima, alternacija
recitovanja izmedu dveju osoba
aranam - pomazivanje
arktih (f) (od korena ar i k, kao: akram - krug) - hvala, slava, uzdizanje, velianje
P. aktja (tpb) - ono to treba spominjati sa hvalom

Crkva, oltar, kandilo, post, greh, bog, vinji, aneo, sve ove rei potiu iz vremena Rg vede. Sve
nam je mnogo starije nego to nam se ini, starije i od primitka hrianstva, i od Hrista i od
starozavetnih proroka. Namani stara - rupam novo! Da li ''ar" potie iz istog izvora neka o tome sude
Englezi. Iako neinstitucionalizovan, hinduizam je drao i dri na okupu zemlju najveeg pluralizma na
svetu. U njemu nije nikad i niim ograniavana sloboda miljenja i verovanja pa je bujao kao banjan drvo,
bez intervencija "kultivatora" sa makazama. Mislena imenica hinduizam, bez sabora, bez progona, bez
religijskih ratova, bez ikakvih nasilja, apsorbuje sve to se pojavi uivajui u bogatstvu ideja.
ta se dogodilo i ta se dogaa sa svetom apostolskom crkvom? Ona izrasta u monu
ovozemaljsku instituciju, organizuje sabore radi dogmatizacije uenja osnivaa, dogme u obliku zvonceta
blagovremeno svezuje deci oko vrata, ognjem i maem unitava jeretike i bezbonike, nasilno iri veru
unitavajui narode.
Vera -kazan u kome se kljuanje odrava tapasom izraenim iz netrpeljivosti i mrnje. Nema
boljeg primera za ilustraciju onoga ta ona moe da uini od odnosa izmedu Srba i Hrvata: narodi istog
jezika, krvni neprijatelji: izgnanstva, vaenje oiju, klanje.
Upadljiv je nov fenomen, povezivanje svih monoteista na globalnom planu u jedinstven skup sa
najavom religijskih ratova -monoteisti protiv ostalog sveta. U tom skupu nema pravoslavnih Slovena niti
ih moe biti sve dok sa Marksovog komunizma i Hristovog hrianstva ne preu na trinu privredu i na
starozavetni katolicizam. Moe i na protestantizam, moe i na islam. Ovo uslovljavanje slui kao dobar
izgovor jer nije civilizovano javno se deklarisati kao rasista.
Geografska granica Evrope du Urala gola je fikcija. Pravu granicu izmedu Zapada i Istoka
povuklo je carigradsko anatemisanje u crkvi Svete Sofije sa poetka proteklog milenijuma. Nisu naftovodi
i prirodna bogatstva, takozvani ekonomski faktori jedini razlozi nesloge. Oni su mnogo dublji i potiu od
davnina. Ne videti i ne uvideti na vreme o emu se radi predstavlja najveu opasnost, veu od stratekih
namera i vojne sile neprijatelja. Egzegeta predlae da im ponudimo Hrista jer Hrist je jedino to mi
imamo. Ima se utisak da impresije dublje od ponude Hrista ostavlja pretnja atomskom bombom. Propast
sveta, ako do njega doe, nee izazvati ni ivaiti, ni vinuiti, ni tantristi, ni aini, ni budisti, ni zenovci, ni

142
taoisti. Njega e izazvati monoteisti zatrovani otrovnim mlekom monoteistike netrpeljivosti gde
unutranja podela na vernike i ateistse nema znaaja.

arma-karanam arugdija

I. arma (n) - koa

Sloenice:

arma - karaam - rad u koarstvu

arma - kartah - pare koe
arma - krah - koar, obuar

arugdija je u RVK opanar, obeleen zvezdicom.

arvaam vakanje

G. arv, arvajati - vakati

I. arvaam - vakanje
P. arvita (tpp) - savakan

arai arija

I. arai, araajah (pl) - narod kultivator koji se bavi zemljoradnjom za razliku od nomada
P. arai - onaj koji neguje, kultivie, brz, hitar, delatan;
Paa - arsanajah su isto to i paa - kajah (v. pod "k").

arsaajah su osnivali trgovita za razmenu proizvoda i gradove. U RVK arija je obeleena

zvezdicom.

al, alati akcelerirati, aldosati

G. al, alati - kretati se, potresati, zaokrenuti, skretati od, biti konfuzan, uznemiren, rastrojen, zastraniti,
odstupiti od vrline
I. alah - ubrzavanje, potresanje, nestabilnost, fluktuacija, opasnost, pogibeljnost
al - munja, boginja sree
P. ala - potresen, nestabilan, zbunjen, opasan
alita (tpp) - skrenut sa uobiajenog toka stvari, haotinog, pomuenog uma

Sloenice:

ala - aala - pokretno i nepokretno

ala - tman - nestabilan, udljiv duh
ala - aala (udvojen koren: al) - neprekidno u pokretu, toak samsare
ala - indrija = alendrija - nestabilnih, uznemirenih ula

Ako je latinski pridev: brz - celer potekao od korena al kako tvrdi autor sanskrtsko - engleskog
renika, onda su iz istog korena nastali i akceleratori, poev od instrumenata za merenje brzine pa sve do
onih koji, pomuena uma, ubrzavaju razvoj i izazivaju opasno skretanje od prirodnog toka stvari. Ovakvi
se zakljuci mogu izvoditi samo iz sanskrtske porodice rei u kojoj se sadre naizgled kontradiktorna
143
znaenja za iste pojmove. Kasnijim pregrupisavanjem pojmova ovaj kvalitet je izgubljen pa brzina,
ubrzanje, pogibeljnost, iskliznue iz prirodnog toka stvari i odstupanje od vrline ne pripadaju vie istoj
porodici rei. Iz istog razloga potrebno je da prode vreme ne bi li se sa nenadoknadivim zakanjenjem
uvidelo da ubrzanje nosi klicu propasti u sebi. No ta vredi o tome post faktum govoriti kad se vie ne
moe sanskrtski misliti.
Samo sam od Torlaka ula iskaz: "aldosalo me neto u glavu", kojim se ovek ali da mu nije
dobro u glavi ili da mu, "nisu sve koze na broju". Slina znaenja imaju i rei porodice nastale od glagola:

kamp, kampate - drmusati, tresti:

G. apalaja, apalajati (den) - navesti nekoga da postupi nepromiljeno
I. palam - brzina, pokretljivost, uznemirenost, nepostojanost, nepromiljenost
apal - munja, jezik, nelojalna ena, kurva
P. apala - nestabilan, nesiguran, nepromiljen, brz, trenutan
apal - dan (sl) - nepouzdana ena, boginja sree

Srpske poslovice: "Sve to je brzo to je i kuso" i "Srea je slepa" (da ne kaem neto gore), lepo
pristaju za kraj "diskursa" o akceleraciji. Izvesno je da se od prelaska sa opanaka na cipele drastino
poveava stopa rasta "nezaustavljivog razvoja". S druge strane, nije izvesno da cipele proishode iz
sanskrta, bar ne u onolikoj meri kako je to bilo sa opancima.

marik emerika
I. marik - bun

ru aroban

P. ru - prijatan, voljen, drag, omileo; pridev je nastao od korena an, a od ovoga imenica: anas (n) -
uivanje, zadovoljstvo, od nje glagol: anasaja, anasajati (den) - obratiti se reima (srpsko -"zadovoljstvo
mi je da vam se obratim... "), zatim pridev: anitha - povoljan, prikladan, poeljan i sve to skupa od
korena: kan odnosno od glagola: kan, kanati - biti zadovoljan, prihvatiti sa zadovoljstvom, saglasiti se sa.
I. ruv - lepa ena, sjaj, meseina, inteligencija
rut - ljupkost, lepota
rutvam - omiljenost

Latinsko: carus i italijansko: "cara mia" potiu od istog izvora.

itva ivutin, ifta

G. i, inuti, inute - gomilati, nagomilavati, akumulirati, potraivati, zahtevati; deziderativ istog glagola
glasi: iati, ikati
P. itv (pvp) - sakupivi, nagomilavi

Ako Vuk kae da je odrednica: ivutin turcizam ja dodajem da su ivuti zajedno sa ivutarenjem
tako nazvani po gornjem sanskrtskom glagolu jer niko nikada nije video taj soj da kopa iako mu je JHWH
naredio da se u znoju lica svoga hlebom hrani. Rasut po celom svetu on se svuda bavio najpre sitnom
trgovinom po arijama, zatim vrlo profitabilnim lihvarskim bankarstvom, da bi konano "najizabraniji"
stigli do visina na kojima se sakupljaju najvee pare i sa kojih se presuuje narodima i svetu.
Isti koren sa promenom vrste znai:

G. i, iketi - uoavati, fiksirati pogled na neto, nameravati neto i

i, ajate - kazniti, svetiti se, osvetiti se.
144
 Autor sanskrtsko-engleskog renika izvodi poreklo latinskog glagola: scio - znati od gornjeg
korena: i. Da bi se nagomilavalo basnoslovno bogatstvo i upravljalo svetom mora se znati skrenuti
pogled sa deset bojih zapovesti na profit, pa, ako treba, i ubiti.
Pita mene jedan moj zemljak, bistar, inteligentan, u svata upuen: veerom ita, danju kopa i
razmilja o onome to je proitao, sklon polemici polemike radi - to se zove "otrenje pameti". "Je li",
ree, "kako to da su nam crkve pune jevrejskih svetaca i proroka a nas bombarduju ivuti?" Napravi
ovek finu distinkciju izmeu Jevreja I ivuta, jer ova druga oznaka, kao to znamo, ima u srpskom jeziku
peorativan prizvuk. U drutvu se naao i jedan od njegovih stalnih pratilaca, onih koji bleje u njega,
pogreno shvate, pa tako shvaeno raznose dalje kao svoje miljenje. Taj ree: "Mamu mu jebem, kad bi
moglo da se neka Srpkinja namesti na Olbrajtkino mesto pa da bombarduje ivute!" "E, to ne moe!",
ree znalica. "to ne bi moglo?" iznenadi se neznalica. "Zato to Srpkinja nema te pare". ivuti su, dakle,
oni Jevreji kojih su se odrekli svi poteni Jevreji.
U svojoj naivnosti mi verujemo da nam je po nekakvom automatizmu prijatelj svaki onaj koji
razotkriva slabe strane svetske adaje. Tako se dogodilo i sa ocem monoteistike generativne gramatike.
Uzgred budi reeno, on je poverovao u biblijsku priu o pometnji jezika na Vavilonskoj kuli (nastaloj zbog
nomadskog oseaja inferiornosti pred veliinom urbane civilizacije) i krenuo da trai prajezik ne znajui
ono to je Jadnjavalkja znao da je slog AUM simbol a atman i brahman apstrakcije, te da se dno bilo ega
pa ni jezika ne moe dohvatiti.
Prvu prepreku postavili su mu povratni glagoli, oni to imaju uza se srpsko: sebe ili se; odnosno
sanskrtsko: tman - tmane padam. Ne ume svako da povee apstrakcije atman i brahman, zato nema
potrebe, a nije ni bilo poklonjenja triju mudraca sa Istoka pred kolevkom - priica nastala iz nezdravog
uverenja monoteista da su u nekakvoj prednosti i da ceo ostali svet treba pred njima da padne na kolena.

it, etati ceniti, procenjivati

G. it etati - uoiti, usmeriti um na neto, ciljati na, imati nameru, razumeti, gledati na neto kao na,
procenjivati
I. ittih (f) - misao, razumevanje, mudrost
etah (n, osnova: etas) - svest, mislee bie, sposobnost
razmiljanja, um, srce, dua
etas - vikrah (sl) - poremeaj, vitoperenje uma, oseanja
aitanjam - inteligencija, duh, univerzalni duh, apsolut
P. ittin - inteligentan, uman

Vokabular sanskrta koji se odnosi na svest i miljenje bogatiji je u odnosu na savremene jezike jer
su oni bili u centru kritike panje indijske filozofije. Postoje pojmovi za koje jo nisu naene adekvatne
rei u evropskim jezicima, i po svoj prilici ne mogu se ni nai, pa se one neadekvatno ili opisno prevode.
aitjah ili aitjam su najpre bile gomile kamenja naslagane radi obeleavanja groba, zatim
nadgrobni spomenik, pa mesto za oboavanje sa rtvenikom, zatim budistika stupa i svetilite, obino
ukopano u steni i ukraeno zidnim slikama, kao u Adanti na primer, gde se upranjavalo kultivisanje
svesti.

int, intajati initi se, priinjavati se

G. int, intajati - misliti, premiljati, razmatrati, usmeriti misli na, imati misao ili ideju o neemu
I. int - misao, briga, obespokojavajua misao
intanam - razmiljanje
int - maih (sl) - "misao - dragulj", zamiljeni dragulj koji ispunjava sve elje
int - maja (sl) - neto to je tek ideja, zamiljeno
145
P. intaka - misaon

Ako neko eli da mu se tota i kojeta ini i priinjava neka to vie razmilja. U pauzama neka
gleda TV.

itraja, itrajati crtati

G. itraja. itrajati (den) - ukraavati bojama, biti udo, gledati na neto kao na udo
itrja, itrjate (den) - biti iznenaen, izazivati iznenaenje
I. itrakah - slikar
itrakam - slika
P. itrita - obojen, ukraen bojama
itra - vidan, upadljiv, sjajan, viestruk

Crtanje i slikarstvo spadaju u neobjanjena i neobjanjiva uda. Dodue, nekada se u slikama

uivalo, danas one izaavaju uenje. Retka je podudrnost izmeu onoga to se umetniku inilo dok je
sliku slikao i onoga to se gledaocu ini dok sliku posmatra. Tu je presudan kritiar, taj sve zna.

umb, umbati cukati, celivati

G. umb, umbati - poljubiti, dodirnuti ustima

I. umbah - poljubac
P. umbita (tpp) - poljubljen, neno dodirnut

Vuk navodi da se u Grablju kae: cukiti umesto poljubiti ili celivati. U Torlaka se kae: cuknuti, na
primer "to cuka toj dete, puti ga nek spi", ili "Momak je za toj da cuka devojke".

up,opate opati

G. up, opati - kretati se, pomicati se unapred

ur, orajati "orisati"

G. ur, orajati - krasti, orobiti nekog

I. orah i ur - lopov, plagijator
P. orita (tpp) - ukraden

U Staroj Indiji je napisan prirunik za lopove: aurja - vidj. Tamo se amaterizam nije cenio ni u
jednoj oblasti pa ni u lopovluku. Dananji prirunik verujem da bi bio veeg opusa od Britanske
enciklopedije. Ukoliko se takav izdavaki poduhvat planira treba ga realizovati na vreme dok je jo u
ivotu tekua generacija svetskih lidera. Nikad gora! Svaki drugi u "vrlom" zapadnom svetu tereti se za
kriminalne radnje, lopovluk i finansijske malverzacije. Od njih treba sainiti tim autora za izradu lopovske
enciklopedije. Danas su I mislene imenice postale roba: potenje, estitost, dostojanstvo. Sve je na
prodaju. Hrist je isterao trgovce iz hrama, trgovci su se revanirali I isterali Hrista iz hrianstva.

uka cucla, uulj

I. ukat i ukgram (sl) - bradavica na grudima

146
 Kod Torlaka, sve to je bradaviasto naziva se uulj. Ako je cucla zapadnog porekla znai da je iz
sanskrta putovala preko Zapada nepotrebno.

r, rajati urkati

G. r, rajati - mleti brano, raspraivati, zdrobiti

r, rajati - posipati, zasipati
I.ram - brano, bilo koja raspraena materija, laka proza
uranam - posipanje, zasipanje
P. rin-pomean sa neim raspraenim

Opet kod Torlaka, kada se u kuvane koprive doda kukuruzno brano koristi se urkalo (tapi sa tri
izdanka na vrhu). tapi stavljen meu ake brzo se vrti po celoj masi da se brano ne bi zgrudvalo.

laka uljav (?)

d uba

G. daja, dajati (den) - privrstiti kao krestu na vrh glave

I. d - uperak kose na vrh glave
laka - kresta, koren slonovog uva

aam sisanje, suenje

G. , ati - sisati, isisati i, kad glagol promeni vrstu:

, jate - osuiti se od unutranje toplote u bolesti koja isisava ivotnu snagu
I. oaam - sisanje
P. ita (tpp) - sisan, isisan

elakam jelek

G. il, ilati - obui odelo

I. elam - odelo elakam,
olah i ol - jelek, kratak gornji haljetak

Torlaci nazivaju krpe, ilime, pokrovce i sl. ultarine. "Ajdo da se uvijamo u ultarine", znai
''Hajde da spavamo". Gotovo da smo ovim kompletirali srpska nacionalna obeleja. Tu su: svilen jelek,
anterija i opanci, plus uturica, vojnika, razume se.

GLAS "h"

hattrah ador, atra

hattvarah atmara, atrlja

G. had, hadati - pokriti, prekriti, prikriti, sakriti

I. hattrah - peurka
hattram - kiobran, suncobran (simbol kraljevske ili delegirane vlasti, dostojanstva, uzvienosti)
hadanam - pokriva, krov
hadih (n, osnova: hadis) - pokriva, krov kola, krov kue
hattvarah - kua
147
httrah-"zatien", uenik, tienik
P. hanna i hdita (tpp) - pokriven, preruen, prikriven

Sloenice:

hattra - dhrah - nosa suncobrana (kraljevskog)

hattra - bhangah - "unitenje kraljevskog suncobrana", gubitak
teritorije, anarhija, udovitvo
hattra - upnahah = hattropnahah (sl) - suncobran i opanci

U RVK gornje rei oznaene su zvezdicom u zagradi Sreom da suncobran i opanci nisu vie
insignije kraljevskemoi pa se teko uoavaju gubitak teritorija i anarhija.

hand, hadajati eznuti

G. hand, hadajati - uivati u neemu, dopadati se, ugoditi nekome neim, pokuati zavesti nekoga,
zavarati nekoga
handah (n, osnova: handas) - elja, enja, namera, svrha, 3 vede: R, Jadus i Sama - ono to se smatra
objavom: rutih, za razliku od prenetog tradicijom; smtih; nauka o metrici
handah - pojava, oblik, zadovoljstvo, elja, volja
tma - handah (sl) - po sopstvenoj elji
ahanda (sl) - protiv volje, nevoljno
P. handasja - ono to uzima metriku formu, pogodno za himnu, uinjeno u skladu sa sopstvenom
eljom

Pretpostavljam da se ouvala daleka veza izmeu srpskih i sanskrtskih pojmova iz vremena kada
se uivalo u upuivanju elja bogovima i s poverenjem oekivao "feed - back". Danas se od
ovozemaljskih bogova mogu oekivati samo "back - bites " i "beaters" po glavi.

hal, halajati aliti se, egaiti se

G. hal, halajati - obmanjivati, nadmudrivati, izvrtati smisao, aliti se

I. halam - obmana, prividnost, izmiljanje, opsena, ala
P. halaka - zavodljiv, varljiv

hardih ardak

I. hardih (n, osnova: hardis) - ograda, sigurno mesto za prebivanje, za stanovanje

P. hardis - p (sl) - ono to titi kuu, titei kuu

ardak je u RVK oznaen zvezdicom. Sanskrtska re potie od glagolskog korena: hd, hardajati
- izbaciti, povratiti, prelivati, isturiti
Najverovatnije je da su sa gornjim glagolom u srodstvu srpsko: hripavac, hripanje, hrid i sl.

havih taviti

I. havih (f) i hav - koa

hid, hinatti kidati

hida kidanje
148
G. hid, hinatti - odsei, podeliti, prelomiti, raskomadati
I. hid - seenje
hittih (f) - deljenje (u matematici)
P. hinna (tpp) - preseen, podeljen

Ovome se moe pridodati:

ho, hjati ereiti

G. ho, hjati - sei, odsecati

P. hita (tpp) - odseen, razdeljen

GLAS "d"
- kao dukac -

dagat univerzum

I. dagat (n, Nsg) (po autoru renika nastalo udvajanjem korena glagola: gam, gamati - kretati se, jer se
kod nekih glagola na taj nain gradi prolo vreme) - sve to se kree, UNIVERZUM
dagat (n, Ndu) - nebo i donji svet
daganti (n, Npl) - svetovi, oveanstvo
dagantah (m, Npl) - oveanstvo
dagat (f, Nsg) - uiuverzum, oveanstvo, zemlja, enka, ivotinja
P. dagat - pokretan, iv

Ova imenica data je samo zato da bi se pokazalo kako se jo u vreme njenog nastanka znalo ta je
bitna odlika univerzuma. Po mome miljenju ona je nastala od prideva: da - roen, nastao od, uzrokovan,
postoji na, odrava se na i od glagola: gam, gamati - kretati se. Dagat je dakle uzrokovan i odrava se
kretanjem, jezika odrednica sa smislom kome se sa stanovita istine i nauke nita ne moe ni dodati ni
oduzeti.
Ako je isto i sa latinskim univerzumom (verso - kretati se, obrtati se), u optoj upotrebi ove rei,
kao i grke: kosmos, naglasak je prenet na celinu, sveobuhvat, te u njihovom prevodu na srpski:
svemir, vasiona, vaseljena nema vie ni traga od kretanja. Pravo ime mu je "svekret".

dangala dungla

I. dgula - poznavanje otrova

dngulih (f) - krotitelj zmija
dangala - neplodan (u smislu neupotrebljivosti, pokriven dunglom)

daharam eludac (?)

I. daharam - stomak, eludac, unutranjost bilo ega

Autor sanskrtsko-engleskog renika, dodue sa znakom pitanja, povezuje grku re: gaster sa
dataram.
149
 dan, danati zaeti
danah ovek (?)
danih ena

G. dan, danati, danate - zaeti, roditi, stvoriti, uzrokovati

I. danah - ivo bie, ovek, osoba, rasa; paa danh = paa
kajah, narod, podanici, bilo koji kolektivitet
I. danat - narod, oveanstvo, ljudska zajednica, generacija, zainjanje
danakah - predak, otac
danakat - oinstvo
dananam i dtih (f) - roenje
danih (f) i danan - ena
daninih (f) - majka, mesto roenja, roenje, ivot
dnuh (n) - koleno
P. danaka - onaj koji zainje, proizvodi, uzrokuje
danita i dta (tpp) - zaet, roen

Sloenice:

dna - padah - stanovnik zemlje

danma - klah - vreme roenja
danma - nma (n) - ime dobijeno na roenju
danma - bh - maternji jezik .
danma-jogah-horoskop

Autor sanskrtsko-engleskog renika, dovodi u vezu sa gornjim sanskrtskim korenom grko:

gignomai, latinsko: gigno, genui, genitus - roditi, stvoriti, nascor - roditi se i genu - koleno. Ova poslednja
re slui u mnogim jezicima za izvoenje rodoslova to odgovara sanskrtskoj rei: dtih (f) - pripadnost
iroj porodici po roenju. Indijska socijalna mikrostruktura obrazovana je po ovom kriterijumu.
Srpske rei: zaee i ena srodne su sa ovom porodicom rei dok su ovek i roenje blii nekim
drugim. Ovde spada, zbog svoje rodnosti, ljiva danarika u RVK obeleena zvezdicom.

dap, dapati aputati

dapanam apat, aputanje

G. dap, dapati - izgovarati tihim glasom, aputati, mrmljati

I. dapanam - aputanje molitvi
P. dapin - onaj koji apue molitve

damb jabuka

I. damb -ruina jabuka

damb - dvpah (sl) - jedan od sedam kontinenata sveta, Indija, oko planine Meru, ose sveta, sa
dinovskom ruinom jabukom na vrhu od ijih plodova nastaju reke
damb - mrgah (sl) - put koji vodi svetoj jabuci na planini

Ova jabuka nije uestvovala u prvoroenom grehu. Drvo se na latinskom zove Eugenia
Iamboliana. Bie da na toj jabuci rastu zlatni plodovi a oko nje eta devet paunica.

150
 dalpah alekanje, dakanje
dambhah drelo

G. dalp, dalpati - mrmljati, izgovarati neartikulisane glasove, askati, raspravljati se, govoriti o
I. dalpah - govor, razgovor, askanje
P. dalpaka - brbljiv, dandrljiv

Vuk navodi: alekati i alekanje (larmati i larmanje), dakati i dakanje, dagor i dagorenje,
dandrijiv, sve kao turcizmi to je dokaz vie da vode poreklo od sanskrta. Ovome treba dodati i sledee

G. dabh ili dambh, dabhate - iroko otvoriti vilice

I. dambhah - usta i vilice sa zubima, gutanje

Poslednja imenica podsea na drelo i jo vie na dambasa, dok "hvali svoga konja".

dv, divati iveti

dvah ivot
dvaka ovek

G dv, dvati - iveti, oiveti i, kad glagol promeni vrstu:

dv, dvajati - oiveti, podravati ivot, negovati, gajiti
I. dvah - ivot, postojanje, ivo bie, vitalni dah, ivotni princip
dva - ivot, Zemlja
dvanakam - hrana, ivotne namirnice
P. dva i dvaka - iv, postojei, zdrav

Sloenice:

dva - ghtj - unitenje ivota

dva - da - iv roen
dva - dah - "davalac ivota", lekar
dva - dnam - "Davanje ivota", javanin medicinski prirunik
dva - adva - dhra - ketram - svet ivih bia i materije
dv - tman - individualni duh, dua, vitalni princip
dva - dnam - isputanje due, smrt

I povodom ivota i povodom smrti srpski jezik se bolje nego ijedan drugi slae sa sanskrtom, to
verujem da nije ni sluajno ni beznaajno. Blizu su Stari Grci sa: bios i Latini sa: vivus.

dukuta dukela, dukac

I. dukutah - pas

dur, drjati uzreti, dozreti, stariti

G. dur, drjati - stariti, nestajati, propadati

d, daranti - stariti, nestajati, troiti se, propasti, rastopiti se
I. dar i daranj - starost, staraka nemo
darantah - star ovek
darantika - stara ena
daradaih (f) - dugovenost
151
P. darana, darat i daraha - star, ostareo, propao

Autor sanskrtsko-engleskog renika, dovodi u vezu darat I grko: geron i geras.

du, duate uivati

duih uivanje

G. du, duate - uivati, biti zadovoljan, voleti, pruati zadovoljstvo, predati se neemu, ponaati se
ljubazno prema
I. duih (f) - ljubav, zadovoljstvo, milost, sluba
P. dua (tpp) - voljen, eljen, prijatan, dobro doao

Da srodnost nije nasumina potvruje nam pomenuti autor renika sa latinskim: gustus - dopadljiv,
ukusan, prijatan

dmbhah drombulja

G. dmbh, dmbhate (u vezi sa napred datim korenom: dabh) irom otvoriti usta, zevati, zjapiti,
provaliti se, prsnuti, odapeti luk, iriti se kao zvuk
I. dmbhah - zevanje, cvetanje, pucanje, irenje, razapinjanje

Slutim da "razdrljiti grudi ili usta" kao i epiti (se), raepiti (se) nisu daleko od dmbh.

d, dati znati
dnam znanje

G. d, daati - znati, imati znanje, biti upoznat sa, razumeti potvrditi, seati se
I. dnam - znanje, svest; pod znanjem podrazumeva se prvenstveno poznavanje upaniada i identiteta
atman = brahman
dah - mudar i uen ovek
dat - inteligencija
dapatih (f) - razumevanje, inteligencija, ispoljavanje inteligencije
dtih (m) - blisko roatvo, roak
dnad - adnad v (sl) - znalaki i neznalaki
duhkhada - sukhada - onaj koji poznaje nesreu i sreu
P. dta (tpp) - znan, potvren, shvaen

Evo nekoliko iskaza iz velikih literarnih dela:

"dane tapaso vrjam"

"ar (od napora) uenja je heroizam"
(Kalidasa: akuntala)

"smkhjasja jogasja a dnam"

"samkhjom i jogom stie se znanje"
"budhirdnena udhjati"
"um znanjem proiavati"
(Manuov zakonik)

152
 Posle rgvedskog negovanja kulta istine, analiza i sumnji, posle razglobljivanja Purue, kosmikog
oveka, radi struktuiranja univerzuma:

"jadena jadam ajadanta devh

tni dharmi prathamni san"

''rtvom su bogovi rtvovali rtvi

takva su drevna pravila bila"

posle svesnog odustajanja od monoteizma, to e mnogo vekova kasnije ankara stihom rei zato je tako
uinjeno:

"na varah dagatah kraam upapadjate

kutah vaiamja-naighnja-prasangat"

"nije bog uzrok pokretanja univerzuma

zato? Zbog iskonskog spoja nepravde i surovosti."

indijski riiji poinju da se bave sintezama. Kako su oni to inili i do ega su doli sauvano je u
upaniadama. Njih ima preko dve stotine, najstarije su nastale pre Buddhe, do 6.v. pre Hr. To su:
Brhadaranjaka, handogja, Kauitaki, Aitareja, Taitirija, Kena, Ia, Katha, Prasna, Mundaka, Mandukja i
vetavatara. Nazivaju se i Veda - antah, Kraj veda. Iz njih e se razviti najugledniji filozofski pravac
Indije vedanta. Nekoliko upaniadskih misli naziva se: mahvkjni - veliki iskazi kao to su: "tat tvam
asi" - "to si ti" i "aham brahma asmi" - "ja sam brahman".
U vedanti pod dnam, znanjem, podrazumeva se poznavanje identiteta atman = brahman; u
irem smislu rei pod znanjem se podrazumevaju teorijske osnove bilo kog fiiozofskog pravca, kao u
gorenavedenom iskazu: samkhijom i jogom se stie znanje. Veina filozofskih pravaca Indije zasniva se
na spekulacijama i na iskustvu duhovnog ivota koje se sticalo praksom joge; iskazom:

"dane tapaso vrjam"

upravo se misli na sticanje duhovnih uvida doslednim disciplinovanjem tela i duha jogom. Upaniade i
vedanta predstavljaju teorijsku razradu i logiku afirmaciju upravo tako steenog saznanja.
Etimoloki ekvivalent naziva: upa - ni - sad je: pored -predano - sedeti. Profesor Hirijanna,
meutim, ne dri mnogo do ovakvih tumaenja jer se u samim upaniadama koristi sinonim: rahasjam -
tajna, to znai da je uenje u poetku prenoeno samo doraslima da ne bi bilo loe shvaeno ili
zloupotrebljeno.
U stvaranju upaniada uestvuju mudri i misaoni ljudi iz svih drutvenih stalea: kraljevi -
Pravahana Daivali, Adataatru Avapati Kaikeja, mladi Satjakama sin sluavke, ovek sa taljigama
Raikva, brahmani Aruna, njegov sin Uddalaka Aruni, njegov sin vetaketu, mudraci - Jadnjavalkja,
Sanatkumara, andilja, mudra mlada Gargi. Od bogova samo Jama daje poduke mladom Naiketasu,
pojavljuje se i boginja Uma, ivina supruga, ostali - Indra, Vaju, Agni, Narada i dr. dolaze da ue novo
znanje od onih koji su ga kreirali ili su u njega dobro upueni.
U nastavku dati su kratki izvodi iz nekoliko upaniada. Korieni su razni izvori; onaj koji je bio
presudan za odreeni odlomak teksta, naveden je u fusnoti. Svi izvori uporeivani su sa "etalonima" : S.
Radhakrishnan: "The Principal Upanishads", London, 1953. i sa indijskim izdanjima upaniada na
sanskrtu.

handogja upaniada12

153
 andiljina mudrost: "Ovaj univerzum proishodi od brahmana i vraa se u brahman. Zaista, sve je
brahman. Svaka osoba je ono to je njena elja. Naa najdublja elja u ovome svetu je ono to e
oblikovati ivot koji e doi. Usmerimo nae najdublje elje na otkrivanje atmana. On se moe otkriti
istim srcem "on je ivot, svetlost, istina, prostor, on nadahnjuje sva dela, sve elje, sve mirise i ukuse, on
je s one strane rei, on je radost. Taj atman boravi u mome srcu, manji od zrna pirina, manji od zrna
jema, manji od zrna slaice, manji od zrna prosa, manji ak i od jezgra zrna prosa. Taj atman boravi u
mome srcu vei od zemlje, vei od neba, vei od svih svetova... Njega u ja dostii posle smrti moga ega".
Tako je govorio andilja, tako je govorio andilja.
12
Eknath Easwaran: The upanishads, tampano prvi put u Blue Mountain Center of Meditation 1987, zatim
u izdanju Arkana, London, 1988.

Pouka vetaketuu: vetaketu je bio Uddalakin sin. Kada je napunio 12 godina otac mu ree:
''Vreme ti je, mili, da nade uitelja jer niko u naoj porodici nije bio brahman samo po poreklu."
vetaketu je otiao uitelju, 12 godina izuavao vede i vratio se kui pun ponosa zbog uenosti. "ini se
da si ponosit zbog uenosti", ree Uddalaka. "Da li si pitao uitelja o duhovnom znanju kojim neuveno
postaje uveno, kojim nezamislivo postaje zamislivo, kojim nerazumjjivo postaje razumljivo?" "Kakvo je
to znanje, oe?", upita sin. Uddalaka ree vetaketuu: "Kao to se, mili, po jednom grumenu gline moe
znati sve to je nainjeno od gline, jer ono po emu se oni razlikuju jesu samo ime i forma a ono to
postoji to je glina... tako mi putem duhovnog znanja saznajemo da je ceo ivot jedno... Samo bie, sat, je
ovo bilo u poetku, jedno, bez drugoga. Neki kau samo nebie, asat, je ovo bilo u poetku, jedno, bez
drugoga i iz tog nebia da se rodilo bie. Ali, otkud je, mili, moglo tako biti? Kako bi se iz nebia moglo
roditi bie? Iz samoga sebe bie je iznedrilo univerzum i proelo sve u njemu. Zato nieg nema to ne
potie od njega, svemu je ono najintimnije sopstvo, ono to je ova tanana nit to je istina, sav je svet od
njega, od sveobuhvatnog bitka, to je atman, to si ti vetaketu...."
"Molim te, oe, poui me vie o tome." "Hou, mili", ree Uddalaka. "Ponimo od sna. ta se tada
deava? Dokle god je ovek utonuo u san bez snova on je jedno sa atmanom mada o tome ne zna nita. Mi
kaemo on spava ali on boravi u atmanu. Kao to ptica, umorna od letenja, uzalud trai mesto za odmor i
sputa se najzad na svoju granu, tako se isto, mili, um umoran od lutanja sputa u svoj atman. Sva bia
izviru iz njega, on je njihova kua i njihova snaga. Kad ovek odlazi sa ovoga sveta govor se povlai u
um, um u dah, dah u oganj, oganj u bitak jer nema nieg to ne potie od njega, svemu je ono unutranja
sutina, ono to je ova tananost, to je sopstvo celog ovog sveta, to je istina, to je bitak, to je atman, to si ti,
vetaketu."
"Molim te, oe, poui me vie o tome". "Hou, mili. Kao to pele sisaju nektar iz bezbroj cvetova
i prave isti med tako da nijedna kap ne moe rei: ja sam od ovog ili od onog cveta, sva stvorenja mada su
jedno, ne znaju da su to jedno.. Nema nieg to od njega ne potie. Svemu je ono najintimnije sopstvo.
Ono je istina, ono je bitak, vrhunsko sopstvo, to si ti, vetaketu, to si ti".
"Molim te, oe, poui me vie o tome." "Hou, mili", ree Uddalaka. "Kao to se reke,.. tekui na
istok i na zapad, utapaju u okean, postaju jedno s njim i zaboravljaju da su nekada bile pojedinane reke,
tako sva stvorenja gube izdvojenost kada se na kraju stope sa jednim. Nema niega to ne dolazi od njega,
svemu je ono najintimnije sopstvo, ono je istina, ono je atman, to si ti vetaketu, to si ti."
"Molim te, oe, poui me vie o tome." "Hou, mili. Donesi mi plod njagrodha drveta" "Evo ga,
gospodine." "Prelomi ga, ta vidi?" "Seme, oe, vrlo sitno seme." "Slomi jedno. ta vidi?" "Nita,
gospodine." "Ta skrivena sutina koju ti ne vidi, mili, iz nje izrasta dinovsko njagrodha drvo. Nema
niega to od njega ne potie, svemu je ono najintimnije sopstvo. Ono je istina, ono je vrhunsko sopstvo,
ono je atman, to si ti vetaketu, to si ti."
"Molim te, oe, poui me vie o tome." "Hou mili", ree Uddalaka. "Stavi ovu so u sud sa vodom
i donesi ga ujutro." Mladi postupi kako mu je reeno. "Gde je so?", upita otac. "Ne vidim je." "Probaj po
jedan gutljaj sa svih strana sua da oseti kakvog je ukusa." "Slanog, oe." "So je svuda, mada je mi ne

154
vidimo. Tako je i ono unutar svih stvari iako ga mi ne vidimo. Nema nieg to iz njega ne proishodi, ono
je najintimnije sopstvo, ono je atman, ono je istina, to si ti, vetaketu, to si ti."

Naradino usavravanje: (Narada je jedan od deset Brahminih sinova roenih iz glave. On je glasnik
izmeu bogova i ljudi i rado izaziva neslogu meu njima da bi se neka dilema razreila preciznijim
formulacijama. Izumeo je vedsku vinu, vrlo slinu srpskim guslama. Narada pristupi mudrom
Sanatkumari i ree: "Molim, poui me potovani." "Reci mi ta zna da bih te poduio onome to je izvan
tvoga znanja." "Znam etiri vede, R, Sama, Jadus i Atharvu, znam epove koji se nazivaju petom vedom.
Izuavao sam gramatiku, ritualno umee, matematiku, astronomiju, logiku, ekonomiju, fiziku, fine
umetnosti, ak i dresuru zmija. Sve to nije mi pomoglo da spoznam sutinu, sopstvo. uo sam od
duhovnih uitelja da onaj koji je spoznao atmana prevazilazi patnju. Izgubljen sam i ophrvan patnjama.
Naui me kako se ona prevazilazi."
''Sve to ti zna to su samo rei", ree Sanatkumara, "imena konanih pojava i stvari. Beskrajno je
izvor radosti jer ono ne podlee promeni. Zato traje neogranieno." "eznem da spoznam neogranieno,
potovani." "Kad neko spozna nedeljivo jedinstvo ivota on ne uje nita drugo, on ne vidi nita drugo, on
ne zna nita drugo nego samo beskrajno. Tamo gde neko vidi izdvojenost, uje izdvojenost, zna
izdvojenost, on je u svetu ogranienog. Bezgranino je s one strane smrti, konano ne moe da izbegne
smrt." "Od ega beskonano zavisi, potovani?" "Od svoje sopstvene slave - ne, ne ni od toga. Ljudi misle
da u svetu mogu dostii slavu posedovanjem krava, konja, polja, zdanja. Ali, ja to ne nazivam slavom, jer
tu jedna stvar zavisi od druge.
Samo je beskrajno potpuno nezavisno... Onaj koji meditira o bitku vidi bitak u svemu i raduje se u
bitku, taj je slobodan bez obzira gde se nalazi i kuda odlazi. Onaj koji ezne za konanim slep je za
sutinu i ivi u ropstvu. Onaj koji meditiranjem iskusi bitak otkriva da sve u univerzumu, prostor i
energija, vatra i voda, ime i forma, smrt i roenje, um i volja, re i delo, stih i meditacija, sve to dolazi od
bitka. Ono je jedno, mada se ini da je mnotvo. Onaj koji meditira o bitku, o atmanu, i ostvari ga, izlazi
izvan sveta propasti i smrti, izvan sveta pojedinanog u kome caruje briga. On vidi atman u svemu i dobija
sve. Kontrolii ula i proisti um. U istom umu boravi svest o atmanu. Tamo gde je svest o atmanu
neprestana, sloboda dokrajuje ropstvo a radost patnju."

Grad brahmana: U gradu brahmana je tajno skrovite, lotos srca. Unutar tog skrovita je prostor a
unutar tog prostora ispunjenje svih naih elja. Za onim koji se u tome prostoru nalazi mora se eznuti,
ono se mora iskustvom ostvariti. Prostor unutar lotosa srca je beskonaan kao i prostor izvan njega. U
njemu se nalaze nebo i zemlja, oganj i vazduh, Sunce i Mesec, munje i zvezde. Znali mi ili ne znali spoljni
svet, on se ceo ve sadri u unutranjem prostoru srca. Strah od smrti nema pristup u unutranji prostor,
nema propasti za unutranji trezor koji je stvarnost i istina. On ne poznaje vreme dok telo stari, on ne zna
za smrt dok telo umire. To je grad brahmana, to je sopstvo, atman, bitak slobodan od starenja, smrti,
bolova, gladi i ei. U njemu su sve elje ispunjene. Sopstvo, atman, eli samo ono to je stvarno, misli
samo ono to je istinito. Ovde, u svetu, ljudi ine ono to im je reeno, zavise od mesta gde su se rodili, od
svog komada zemlje, od tudih elja, pa se njihove elje nikada ne ispunjavaju, njihov trud postaje
bezvredan. Oni koji odlaze sa ovoga sveta ne saznavi ko su i koje su njihove istinske elje, za njih nema
slobode ni sada ni posle... U ovome svetu nae nesebine elje prekrivene su sebinim. Bitak je skrit u
lotosu srca. Onaj koji sebe vidi u svim stvorenjima boravi dan za danom u svetu brahmana, skrivenom u
srcu. Ustolien u miru on se izdie iznad telesne svesti ka svetlosti sopstva. Besmrtno i neustraivo, to
sopstvo je brahman, nazvan istina. No ne dopire u njegov svet, njega mogu dosegnuti samo oni koji sebe
podvrgavaju samokontroli i istog su srca.

Pria o Pradapatiju, praocu ljudskog roda- o Indri i Viroani: Indra i Viroana (jedno od niih
boanstava) pristupie Pradapatiju sa drvetom za potpalu u rukama, to je bio znak da su njega izabrali za
uitelja, s molbom da im prenese nauk o istini. Trideset i dve godine su njih dvojica naukovali i shvatili da
je sopstvo isto to i telo, i otili.
155
 Viroani je ovo bilo dovoljno pa je irio uenje da je telo ono koje treba spaavati i privukao
brojne pristalice i poklonike. Ova dvojica nita nisu shvatila, pobrkali su sopstvo i telo. "Onaj koji tako
misli gubi pravac u ivotu", vajkao se Pradapati. Indra je, meutim, na svoj nain doao do slinog
zakljuka: "Ako je sopstvo slepo kada je telo slepo, ako je sopstvo hromo kada je telo hromo, paralisano
kada je telo paralisano, mrtvo kada je telo mrtvo, onda ja ne vidim da ovaj nauk ima bilo kakvu vrednost."
Vratio se Pradapatiju i izloio mu svoje sumnje. "Ima pravo, tvoje su misli jasne", ree mu praotac i
zadra ga jo 32 godine kod sebe. Postupak se ponavlja jo jedanput te za vreme dopunskog kolovanja
Indra saznaje tajnu o spavanju sa snovima i bez snova. Ponovo uznemiren sumnjama on se vraa i po trei
put, obrativi se praocu reima: "Potovani, u stanju spavanja bez snova spava nije svestan ni sebe ni
drugih. Ovo stanje je vrlo blisko utrnuu te u tom uenju ja ne vidim nikakve vrednosti." "Dobro
razmilja", ree mu Pradapati, "ostae kod mene jo pet godina."
Uenici bivaju esto upozoravani da je ak Indra morao da provede 101 godinu sa svojim
uiteljem. Tom prilikom Pradapati otkriva Indri istinu do kraja: "Unutar propadljivog tela boravi
nepropadljivi atman. Telo je podlono zadovoljstvu i bolu, onaj koji se identifikuje sa telom ne moe da
izbegne bol i zadovoljstvo. Onaj koji zna da on nije telo prelazi s one strane zadovoljstva i bola i obitava u
venoj radosti. U tom stanju vezanosti atmana za telo on zna da je utelovljenost privremena kao to je vo
privremeno upregnut u kola. On zna da je atman to koje vidi, osea, govori, uje, misli i da su ula njegovi
instrumenti. Oboavajui to brahman bogovi su zadobili sve svetove i zadovoljili sve elje. Onaj koji
spozna i ostvari to brahman dobija sve svetove i zadovoljava sve elje." Tako je govorio Pradatati, tako je
govorio Pradapati.

Kena upaniada

Brahman je izvojevao pobedu za bogove, brahman, sveta mo. Oni, meutim, trijumfujui zbog
pobede brahmana, uobrazie da su je sami izvojevali, mislei: "Naa je, zaista, ova pobeda! Naa je
slava!" Brahman, pak, razumede o emu se radi i pojavi se pred njima, ali, oni nisu znali ko je ono.
"Kakva je ovo spodoba (jaka - duh drveta)?" zapitae se i rekoe Agniju: "O, ti, gotovo sveznajui, utvrdi
ta ovo moe biti?" "Hou", ree ovaj i krenu na njega. Brahman ga upita: "Ko si ti?" "Ja sam slavni,
sveznajui Agni." "Kakva je mo u tebi kad si toliko slavan?" "Mogu da spalim sve na svetu." Brahman
stavi slamku pred njega i ree mu. "Spali to!" Agni navali svom snagom ali ne uini nita i vrati se
bogovima rekavi: "Nisam uspeo da razjasnim o kakvoj se prikazi radi" Tada bogovi rekoe Vajuu, bogu
vetra: "O, Vaju, utvrdi ti o kome se radi." "Dobro", ree ovaj i jurnu prema njemu. Brahman ga upita: "Ko
si ti?" "Ja sam slavni Vaju, onaj koji se kree po Nebu." "Kakva je mo u tebi kad si toliko slavan?", upita
ga brahman, a Vaju odgovori: "Mogu da odnesem svaku stvar sa zemlje." Brahman stavi slamku pred
njega i ree mu: "Odnesi to." Vaju navali svom snagom, ali ne uini nita, vrati se bogovima i ree:
"Nisam uspeo da razjasnim o kakvoj se prikazi radi." Tada se bogovi obratie Indri rekavi: "O, ti,
preuzvieni, utvrdi ta ovo moe biti." "'Dobro", ree ovaj i krenu prema njemu, ali umesto brahmana,
doeka ga lepa boginja Uma Haimavati, erka snenih planina. On je upita: "Ko je taj koji bejae do
malopre tu?'', a ona mu odgovori: "Brahman. Njegovom pobedom vi ste stekli slavu na koju ste ponosni."
Tako je Indra nauio ko je brahman13
13
Joseph Campbell: The masks of God, Orijental mythology, A Penguin Books, New York, 1977.

Od koga usmerena misao tei k odreditu?

Od koga se upregnut pokree prvi dah ivota?
Ko je usmerio ovu izgovorenu re,
oko i uho? Koje boanstvo njima upravlja?
Tamo ne dosee oko, ne dosee re ni misao.
Ne vidimo i ne uviamo, kako o tome pouavati. Drugaije je to od
znanog, a i onkraj neznanoga.
156
 Tako smo uli od prethodnika, koji su nas to uili.
Nespoznatljivoje za one koji spoznaju, a spoznatljivo za one koji ne
spoznaju.
Kako se nazre spoznaja u probuenju, postie se doista besmrtnost
U sebi se tad postie snaga, a spoznajom dosee besmrtnost.
Ko to spozna ovde, taj doista jest, a ko to ne spozna gubitak mu je
velik.
Kad u svim oblicima zbivanja mudraci to razabiru, nadilaze ovaj svet i
postaju besmrtni.14
14
Rada Ivekovi: Poeci indijske misli, Nolit, Beograd, 1991.

Kauitaki upaniada15

Ne treba hteti spoznati govor. Treba spoznati govoniika.

Ne treba hteti spoznati miris. Treba spoznati onoga koji njui.
Ne treba hteti spoznati oblik. Treba spoznati gledaoca.
Ne treba hteti spoznati zvuk. Treba spoznati sluaa.
Ne treba hteti spoznati ukus hrane. Treba spoznati onoga koji
razaznaje ukus.
Ne treba hteti spoznati delo. Treba spoznati delatelja.
Ne treba hteti spoznati radost i bol. Treba spoznati onoga koji
razaznaje radost i bol.
Ne treba hteti spoznati zadovoljstvo, radost i umnoavanje. Treba
spoznati onoga koji razaznaje zadovoljstvo, radost i umnoavanje,
Ne treba hteti spoznati kretanje. Treba spoznati onoga koji se kree
Ne treba hteti spoznati misao. Treba spoznati mislioca...
15
Prema . Veljai, R. Ivekovi: Indijska i iranska etika, Svjetlost, Sarajevo 1984.

Ovih deset materijanih elemenata odnosi se na svest: adhi-pradjam, a deset elemenata svesti
odnosi se na materijalne elemente bia: adhi - bhtam. Jer doista, da nema materijalnih elemenata ne bi
bilo ni elemenata svesti, a da nema elemenata svesti ne bi bilo ni materijalnih elemenata. Od samo jednog
od njih ne bi se ostvario ni jedan oblik, mada nema mnotva. Kao to se na kolima obru oslanja na paoke
a paoci na glavinu toka, tako se materijalni elementi oslanjaju na elemente svesti a elementi svesti na
materijalne elemente. Ono je zatitnik sveta, vladar sveta, gospodar sveta. Treba znati da je ono moj
atman, da je ono moj atman.

Brhadaranjaka upaniada16

Velika umska upaniada je najstarija. U njoj je najbriljantnija linost Jadnjavalkja, potomak

svetenika koji je prinosio rtvu obuen u odelo od like. Spominje se i u Mahabharati i u Puranama.
Njemu se pripisuje i jedan zbornik zakona.
16
Rada Ivekovi: Poeci indijske misli, Nolit, Beograd, 1991.

U brhadaranjaka upaniadi opisuju se turniri duha odravani na dvoru kralja Danake na kojima
prve nagrade, bez premca, odnosi rii Jadnjavalkja.

Ko poznaje oslonac ove himne uistinu stoji vrsto. Re je

157
 njen oslonac. Jer oslonjen na re ovaj ivotni dah poje...
Od nebitka vodi me bitku
iz tame vodi me na svetlost
od smrti vodi me u besmrtnost.

U poetku svet bee samo atman u obliju Purue (prakosmikog oveka). Pogledavi unaokolo ne
vide nita drugo osim sebe. Prvo izusti: "Ja jesam." Tako je nastala oznaka "ja''. Zato i danas upitan prvo
kae: "Ja sam ovo, a onda izgovori neko drugo ime koje ima". Kako je pre (purva) poetka sveta sagoreo
(u) sva zla, zove se Purua. Onaj koji tako zna doista saie onoga koji eli biti pre njega.
On bejae uplaen. Zato se plai onaj koji je usamljen. Pomisli: "ega se plaim kad ovde nema
nikog drugog osim mene?" I strah mu ieznu. Jer ega bi se on trebao plaiti? Strah nastaje samo od
drugoga.
Ali on, atman, nije se radovao. Zato se usamljeni ne raduje. Poeleo je drugoga. Postade tako velik
kao mukarac i ena vrsto obgrljeni i podeli se u dva dela. Od toga nastadoe mu i ena. Zato
Jadnjavalkja ree: "Svaki od nas je kao polovina krhotina".
Znao je uistinu: "Ja sam stvaranje (sih - izraenje, emanacija) jer ja sam sve ovo stvorio". Tako
se zbilo stvaranje. Ko tako zna sudeluje u ovom njegovom stvaranju.
U poetku svet bee nerazluen (avjakrtam nediferencirano). Posta razluen (manifestovan,
diferenciran) imenom i likom. Atman je u njega prodro kao svepodupirue u svoje boravite. Njega ne
vide jer je nepotpun u pojedinanom. Kada die naziva se dahom, kad govori reju, kad gleda okom, kad
slua uhom, kad razmilja razumom. A to su samo imena njegovih dela.
Onaj koji ga slavi u pojedinanome ne poznaje ga: jer on je nepotpun u pojedinanom. Treba
slaviti atman i tada sve ovo postaje jedno. Ovaj atman je trag svega ovoga (celog sveta) i po njemu se sve
ovo spoznaje kao to se po tragu pronalazi put.
* * *
U poetku svet bee brahman. Ono sebe spoznade ovako: "Ja sam brahman". Od njega postade sve
ovo.... Ko tako zna: "Ja sam brahman", taj postaje sve ovo. ak ni bogovi ne mogu upravljati takvim jer
on postaje njihov atman. A ko potuje drugo boanstvo mislei: "Ono je jedno, a ja drugo" taj ne razume.
to je njemu ivotinja to je on bogovima. Kao to mnoge ivotinje slue oveku, tako ovek slui bogove.
Ako oveku odvedu samojednu ivotinju on postaje nezadovoljan. A kako ne bi bio ako mu odvedu
mnoge? Zar bogovima nije prijatno ako to spozna ma i jedan ovek.
"Jadnjavalkja", upita on, "kad ovek umre, ta ga ne ostavlja?" "Ime. Beskrajno je ime."
"Jadnjavalkja", upita on, "kad glas mrtvog oveka ode u oganj, dah u vetar, vid u sunce, um u mesec,
sluh u strane sveta, telo u zemlju, atman u prostor, dlake u bilje, kosa u drvee, a krv i seme uu u vode,
ta tada ostaje od oveka?", "Artabhaga, moj prijatelju, daj mi ruku. Samo emo nas dvojica to znati. Ne
govorimo o tome pred ljudima." I otiavi njih dvojica raspravljahu. Ono o emu su govorili bejae karma
(delo). Ono to su slavili bejae karma. Jer dobrim delima ovek postaje dobar, a zlim postaje zao. Tada
Artabhaga uuta.
"Ovaj atman nije to, nije to, on je nedokuiv, jer se ne moe shvatiti, neunitiv jer se ne moe
unititi, neprionljiv je jer se ne vee: on je nesputan, ne strahuje i nepovrediv je", ree Jadnjavalkja.
Kao to soko ili koja druga ptica, proletevi nebom, umorna sklapa krila i u gnezdo slee, tako i
ovek hita stanju gde nee udeti elje ni sanjati snove.
To je ono njegovo stanje (oveka) u kome je slobodan od udnje, slobodan od zla, slobodan od
straha. Kao to ovek u zagrljaju ljubljene ne zna ta je spolja, a ta unutra, tako i ovek koji se sljubi s
umnim atmanom ne zna ta je spolja a ta unutra. To je ono njegovo stanje u kome su sve elje ostvarene,
u kome je atman njegova ljubav, u kome je bez udnje i slobodan od bola.
Ovaj atman je brahman, sainjen od spoznaje... Kako ovek deluje i kako ivi, takav i postaje.
inei dobro, postaje dobar. inei zlo, postaje zao. astan postaje asnim delom, lo loim delom. A neki
kau: "ovek je sainjen od elje. Kakva mu je elja, takva mu je volja. Kakva mu je volja, tako deluje.
Kako deluje, tako i ubire plodove."
158
 "ovek treba dobro biti upuen u brahman jer spozna li ga, zlo delo za njega ne prijanja. Zato onaj
ko tako zna, postavi spokojan, blag, smiren, suspregnut i zadubljen, zre sebe u atmanu, zre sve u atmanu.
Takvog zlo ne ee, on sva zla sagoreva. Slobodan od prljavtine, slobodan od sumnje, on postaje znalac
brahmana. To je i brahmanov svet, kralju", ree Jadnjavalkja. Na to e Danaka: "Potovani, dajem ti
kraljevstvo Videhe i sebe da ti sluim." Jadnjavalkja nastavi: "To je veliki, neroeni atman, uivalac
hrane i darovatelj blaga. Ko tako zna, blago otkriva. Ovaj veliki neroeni atman je veno mlad,
neprolazan, besmrtan i neustraivo brahman. Da, brahman je neustraivo. Ko tako zna postaje neustraivo
brahman."
Gargi ree: "Ono, Jadnjavalkja, to je iznad neba, to je ispod zemlje, to je izmeu njih, ono to
se naziva prolou, sadanjou i budunou - od ega je to ispredeno i satkano?" "Od prostora, uzvrati
Jadnjavalkja." "Od ega je prostor ispreden i satkan?" Jadnjavalkja odgovori: "To, Gargi, poznavaoci
brahmana nazivaju ono neprolazno (tad akaram). Ono nije ni krupno ni sitno, ni kratko ni dugo, ni arko
ni mokro, ni senovito ni tamno, ni zrak prostor, nespojivo je, bez ukusa, bez mirisa, bez vida, bez sluha,
bez glasa, bez razuma, bez sjaja, bez daha, bez usta, bez mere, bez unutranjosti i bez spoljanosti, niti ono
to jede, niti to jede njega"
Na Gargino pitanje: "Od ega su svetovi brahmana ispredeni i satkani?" ''Jadnjavalkja odgovara:
"Gargi, ne pitaj previe, jer e ti se rasprsnuti glava." (poslednji stav i neki drugi ui e u budizam).17
17
Poslednji odlomak prema izvoru kao uz drugi deo Kena Upaniada

Izgubljena upaniada18

Ovu upaniadu spominje ankara u svom komentaru vedanta - sutre. Kad je Baskali zapitao
Badhvu da objasni prirodu brahmana ovaj je uzvratio utanjem. Baskali je molio: "Poui me, gospodine.
Badhva je utao, a kada mu se ovaj obratio drugi i trei put. odgovorio je: "Ja te pouavam ali ti me ne
razume. Brahman je utnja."
18
M. Hirijanna: Osnove indijske filozofije, Naprijed, Zagreb, 1980.

Katha upaniada19

Najomiljenija upaniada govori o boravku deaka Naikete u dvorovima boga smrti Jame od koga
je uspeo da iskami odgovore i da utai ed za istinom. Jama pokuava da odvrati Naiketu od
dramatinih pitanja: "Ko sam ja, ostaje li neto posle moje smrti?"-obeavajui mu veliko bogatstvo i
ugodan ivot, ali, deak se ne predaje i odgovara novim pitanjem. "Sada kad sam ti video lice kako i u
emu bih ja mogao da uivam?" Iznenaen deakovom neustraivou, Jama pristaje da mu bude uitelj.
19
Katha upanihad sa ankarinim komentarima, Advaita Ashram, Calcutta

Evo nekoliko stihova u originalu i u prevodu.

***
"dandram jamh parijanti mdha
andhena iva njamnah jatha andhh"
"ivei usred neznanja i oholo smatrajui sebe mudrim, glupi
teturajui se blude naokolo kao slepi koje slepac vodi"

***
"na djate mrijate v vipain - na - ajam
kutain - na babhva kait"
159
 ''niti je roen niti je smrtan najvii duh
ne nasta ni iz ega niti ita posta
(njega nita ne uzrokuje niti on neto uzrokuje)"

"ado nitjah avato -jam puro

na hanjate hanjamne arre"
"neroen, vean, stalan, drevan, on ostaje
neunitiv unitenjem tela"

***
"tmnam rathinam viddhih ariram ratham eva tu
buddhim tu srathim viddhi manah pragraham eva a"
"znaj da je atman gospodar kola, telo su kola sama
znaj da je um voza i da je razum uzde"

"indriji hajn hum viajn tesu goarn

tma - indrijam - anojuktam bhokt tja ahuh maniah"
"kau da su ula konji a objekti percepcije njihovi panjaci
uivanje donosi susprezanje ula atmanom, tako misle
mudri"

"jah tu avidnavn bhavati ajuktena manas sad

tasja indriji avajni dua - avh iva sratheh"
"ko je nerazborit i nekontrolisana uma
ula su mu neposluna kao podivljali konji vozau"

"jah tu vidnavn bhavati juktena manas sad

tasja indriji vajni sadavh iva sratheh!"
"koje razborit i kontrolisana uma
njega ula sluaju kao dobri konji vozaa"

"jah tu avidnavn bhavati amanaskah sad auih

na sah tat padam pnoti samsram a adhigahati"
"koje nerazborit, bezuman i stoga neist
taj cilj (oslobadanje) ne dostie ve ostaje u venom krugu
raanja i umiranja"

"jah tu avidnavn bhavati samanaskah sad uih

sah tu tat padam pnoti jasmt bhjah na djate"
"ko je razborit, uman i stoga ist
taj cilj on dosee i vie se ne raa"

"vidna - srathih jah tu manah pragrahavn narah

sah adhvanah pram pnoti tat vioh paramam padam"
"ovek kome je um voza a razum uzde
dolazi do kraja puta, do najvie Vinuove stope"

***
"rdhva - mlah avkkhah eah avatthah santanah
tat eva ukram tat brahma tat eva amtam ujate
160
 tasmin llokh rith sarve tat u na atjeti kah ana etadvai tat"
"To je drevno drvo avattha sa korenjem nagore
i sa kronjom nadole
to je isto i sjajno, to je brahma i zove se besmrtnost
u njemu su svi svetovi i niko njega ne nadvisi. To je zaista ono."

Nadam se da smo i pored ozbiljne nestaice adekvatnih rei u evropskim i srpskom jeziku uspeli
da pokaemo kako je u upaniadama razraen pojam tog jednog: "tad-ekam" iz RV 10.129

"koje je poelelo da se unmoi":

"ant avtam svadhaja tad ekam"
"disa, bez daha vetra, svojim trudom to jedno"
''tuhjen bh apihitam jat st"
"prazninom to nastajue bee zaogrnuto"
"tapasah tat mahin djata ekam"
"od sopstvenog unutranjeg ara nasta to jedno".

Narod koji od poetka duhovnog oglaavanja ima i koristi pojmove: tam - univerzalni red, satjam
- istina, sat i asat - bitak i nebitak, vedah, vidj i dnam - znanje, pokazuje misaonost i intelektualnu
zrelost kojom se retko koji, bolje reeno nijedan od njegovih savremenika ne moe pohvaliti, sve to u
vreme kada se duh okolnog sveta vrti oko objektivizacije predstave boga i oko priprosto koncipiranog
venog ivota.
Upaniade su zapravo prva teorija saznanja u istoriji oveanstva i jedina u njoj koja ne izostavlja
ni jedan od prirode oveku dat izvor tog saznanja. Treba ukazati da su brahman i atman u poetku bili
nezavisni pojmovi. Brahman potie od korena: bh - rasti. nadimati se i prvobitno se odnosi na spontanu
bujicu rei govornog jezika, kasnije uoblienog u stihove, da bi potom dobio filozofsku oznaku
prvobitnog uzroka univerzuma. Atman je povratna zamenica "sebe ili se" (koja u sanskrtu ima sve oblike),
mada je njegovo znaenje ire; on najpre znai: dah, ne samo ljudski, sopstvo ili dua, ve sveproimajui
vitalni princip univerzuma. Vremenom, brahman postaje izvor spoljnjeg sveta koji je iz njega nastao
izraenjem, dok je atman unutranje sopstvo, bit oveka. Kako su se upaniade mnoile, oni se sve ee
upotrebljavaju kao sinonimi. Po reima profesora Hirijanne: "poistoveivanjem spoljnje i unutranje
realnosti i srenom identifikacijom Indijac je konano dostigao cilj dugog traganja za . jedinstvom - cilj
koji je bio lien svake mitologije i uistinu bio filozofski".
Identifikacijom atman - brahman dobija se nov pojam -apsolut, duhovno kao atman i za razliku od
njega beskonano, neogranieno. Brahman je neosporno jer je shvaeno kao fundamentalno jedinstvo i
jedinstveno sa neposrednim sopstvom. "Sve dok ono vrhovno posmatramo kao neto to nismo mi sami,
ve kao sam brahman, to ostaje vie-manje pretpostavka i dogma, ali u asu kad ga priznalmo naim
sopstvom, ono se pretvara u sigurnu izvesnost. a mi postajemo intuitivno obavezni da priznamo stvarnost
naeg vlastitog postojanja, koliko god da nam je nejasna njegova prava priroda. I upravo je to via
stvarnost koja se naziva, na primer: satjam dnam anantam, gde satjam ukazuje na njegovu neposrednu
izvesnost, dnam na njegovu duhovnu prirodu, a anantam na njegov sveobuhvatan i bezgranian
karakter. To je apsolut upaniada koji nije ni brahman ni atman pojedinano, ve oboje jedan u drugom...
Pretpostavimo da neki ljudi vide zvezdu Danicu kako se pojavljuje samo na istoku, a drugi samo na
zapadu.
Dakle, svaka grupa vidi planetu koju posmatra razliito od druge. Ukoliko tada neko ustanovi da
su te dve zvezde zapravo jedna I da je istona zvezda jednaka zapadnoj, promena koja bi iz toga sledila u
pogledu zvezde Danice odgovara promeni u gornjem sluaju."20
20
M. Hirijanna: Osnove indijske filozofije, Naprijed, Zagreb, 1980.

161
 U indijskom idealistikom monizmu upaniada uoavaju se kosmiki i akosmiki ideal. Prvi se
najjasnije oituje u andiljinoj pouci, drugi u Jadnjavalkjinim definicijama. Prvi je afirmativan u pogledu
mogunosti spoznaje vrhovne stvarnosti ili istine, drugi je negatorski - po njemu, vrhovna stvarnost nalazi
se izvan dometa ljudskog iskustva, dugujui svoje bivstvovanje transcendentalnoj realnosti. Oba dela bie
predmet daljih filozofskih razrada, prvi u vedanti, drugi u budizmu. ankara ove razlike pripisuje aspektu
iz kojeg se apsolut posmatra. Kosmiki potie od empirijske take gledita, akosmiki sa
transcendentalne. Prvi insistira na imanentnosti brahmana, drugi na transcendentnosti; objedinjavanjem
obadva brahman postaje i imanentan i transcendentan. Potkrepljena Sapirom, duboko sam uverena da je
ovakvom razvoju indijske misli u najveoj meri doprineo potencijal akomuliran u sanskrtskom jeziku.
Teko je uzdrati se od iskuenja uporeivanja indijskog i drugih, pogotovo semitskog a zatim i
zapadnog miljenja. Tamo gde se bog u upaniadama spominje on se naziva antar - amtah -unutranji
besmrtnik ili nitih (stram) - nit koja se provlai kroz sve to postoji i dri ga na okupu. Jo se kae "ko
god potuje boanstvo smatrajui njega jednim a sebe drugim - taj ne zna." Naili smo i na pojam: "ja
jesam". Monoteisti ue svoje vernike da bog jeste jedno a oni su uvek i zauvek drugo. Najdalje se otilo
formulacijom: jedinstvo u bogu. Kadgod se ono spomene setim se slike Pjera dela Franeske, slikara iji
su likovi nadahnuti indijskim idealom nevezanosti za ono to se mora initi, osim patuljaka pod
klobuastim platom madone -mizerikordija, jedinstvo u bogu posredovano zatitnicom ljudskog roda.
Kako je to daleko od indijskog identiteta. Znamo kad i kako se upotrebljava ono Puruino: "Ja sam onaj
koji jeste" hiljadu godina posle autentine upaniadske formulacije. I ovde, pad iz univerzuma na zemlju,
konkretizacija jedne ideje prisvojene od strane jednog oveka. Sveti duh je mogao biti vrh sinteze, slino
bramanu.
Mi, meutim, znamo da je do rascepa apostolske crkve dolo povodom dogmatske dileme:
proishodi li sveti duli samo od oca ili i od oca i od sina. Ne udim se brahmanu koji se sa prezirom
odnosio prema propovedanjima apostola Tome koji je pobegao, iveo i umro u Indiji. Brahman bi rekao da
je problem pogreno postavljen jer bi trebalo da i otac i sin proishode iz svetoga duha. Sveti duh nije
proizvod filozofske sinteze, on je bio neminovan operator preslikavanja dvojstva u trojstvo.
Apsolutom se na Zapadu prvi put ozbiljno bavio poslednji veliki starozavetni prorok i prvi filozof -
apsolutista: ''nemoj imati drugih filozofa osim mene", Georg Vilhelm Fridrih Hegel. Uverena sam da je bio
inspirisan upaniadama koje su upravo za njegova ivota stigle u Evropu, no on to nije priznao svojim
poklonicima. ta vie, zamerao je Indijcima da nisu naisto sa pojmom subjekt mada su se ovi poev od
kraja Rg vede trudili da zatrpaju provaliju izmedu subjekta i objekta. Kasnije, proitavi Bhagavadgitu, on
e im sa olimpijskih visina priznati smisao za filozofiranje. Od Jadnjavalkje do Hegela proteklo je gotovo
2500 godina, moda jo mnogo vie. Jadnjavalkja je bio pravi mudrac, oprezan pri zakljuivanju. Hegel
je doneo apsolutne zakljuke o apsolutu. Vreme je uinilo svoje.
Za runo lice Zapada odgovorno je trojstvo: monoteistika religija, "da - ne" filozofija i nauka u
slubi militarizma. Vera ne menja svoje dogme vie od hiljadu godina, filozofija je akomulirala
impozantnu biblioteku da bi, konano, malaksala, sama sebi odrekla smisao postojanja i, koliko ujem,
naumna je da se regenerie na starim osnovama. Nauka je nainila dinovske korake, najdinovskije u
domenu sredstava za unitenje ivota. Humanizam, sloboda, demokratija, sve je ustuknulo pred nakaznim
licem totalitarizma. Vera je delovala u domenu srca, filozofija u domenu uma, nauka u domenu materije.
Tri svete oblasti za sveto trojstvo. Pobedila je nauka i to ne ona vesela.
Zapad je svet Viroane. Koren ovog zla potie iz Starog zaveta. Ne samo to je stariji i od
hrianstva. i od filozofije i od nauke, on pleni, stvara iluzije o superiornosti: osobenost, izabranost,
ekskluzivnost, sve bez dovoljnog pokria i sve ono to lako degenerie u netrpeljivi rasizam. Zapadni svet
je iveo i ivi u njegovom duhu. Opet Pjero dela Franeska: u prednjem planu biznis - razgovor, u
pozadini bievanje Hrista. Niti je tu bilo, niti e biti mudraca koji e biti u stanju da naine sinteze dometa
nainjenih u oblasti religije, filozofije i nauke. Gornjem uzroku dodajem sklerotini proces od koga je
obolela sposobnost jezika, pogotovo engleskog, za generalne sinteze.
Ispriau na kraju malu priu - lini doivljaj u autobusu kojim sam putovala iz Maduraja u
Tandor. Na zategnutoj niti iznad vetrobrana voza je tipaljkama zakaio dreave sliice bezbroj svetaca i
162
istorijskih linosti brojnih religija. Svi su bili tu: iva, Krina, Vinu, Lakmi, Durga, Jovan Krstitelj, Isus,
Bogorodica. tirthankare, sufi - mudraci, veliki jogini sa Himalaja. "ta je ovo?" upitah ga, "u koga veruje,
kome se klanja, ko je tvoj bog?" "Svi su ono jedno isto", ree voza osmehnuvi se i kresnu kljuem.
Ovako uzvienim znanjem teko da se moe pohvaliti bilo ko na Zapadu, jer Zapadnjak je negovan i
odnegovan bez smisla za tolerantnost i za jedinstvo. Motor zapadne civilizacije je "ja pa ja", moto indijske
civilizacije je "tat tvam asi". Od onih snaga koje su nagrdile lice Zapada ne moe se oekivati spasenje.

dvar, dvarati variti

dvarah vareno, varak

G. dvar, dvarati - biti grozniav, vatren, nestrljiv

I. dvarah - grozniavost tela uma i duha
P. dvarita (tpp) - grozniav
G. dval, dvalati - zapaliti, goreti, sagoreti, osvetliti
I. dvalah - plamen
P. dvalana - zapaljiv

Neko odavno ree, preko javnih glasila, razume se, da mi nismo nacija teorije. Ali smo, zato
zapaljivi, dodajem, mimo javnih glasila. varci i vareno jesu nieg ranga od mentalne i duhovne
groznice, mada su kudikamo poeljniji, pogotovo u doba sveopte oskudice.

GLAS "dh"

dhombaka domba (?)

P. dhombaka - onaj koji pravi grimase dok peva

Da li su dombe prenete sa lica na put ili se dogodilo obratno, teko je rei.

GLAS ""

iibhah tataba

I. iibhah - stenica

Torlaci nazivaju stenicu tataba.

***

Zapoeli smo ovaj renik slavnim glasom "a", a zavravamo ga dombama, varcima i stenicama.
Na sreu, sanskrtska azbuka poinje uzdahom - glas "a" i zavrava se izdahom - glas "ha". Mi smo tek na
treini, pa ima nade za lepi kraj, pod uslovoin da nam se na glave ne srui novi energetski talas, ovoga
puta iz jonosfere. Molim itaoce da u svoje primerke dopiu sve one srpske rei kojih se ja nisam setila.
Takoe ih molim da se po zavretku itanja podsete Sanatkumarine pouke: "Sve su ovo samo rei".
Znanje je neto drugo. Ono se ne nalazi ni u anglosaskoj enciklopediji ni na anglosaskom internetu. Ono je
neprestana svest o jedinstvu ivota i univerzuma.

163
 POTPUNIJA OBJANJENJA

U sanskrtu, kao i u srpskom, vai pravilo: itaj kako pie i pii kako govori. Da li je Vuk Karadi
neto znao o sanskrtu, ja to ne znam, mada se moe pretpostaviti da je mogao znati, jer su u njegovo
vreme beki lingvisti bili upoznati sa rezultatima istraivanja evropskih indologa. Osim toga, neka
irilina slova lie na sanskrtska, kao to su: , p, f i dr., pa nije iskljueno da se Vuk "napajao znanjem'' i
iz ovog izvora.
Sanskrtska azbuka ima 46 slova [plus m (m sa takom iznad) i h (sa takom ispod)], od kojih je 13
nepomuenih vokala, 4 poluvokala (j, r, l, v) i 29 konsonanata. Ovako veliki broj glasova i slova u odnosu
na srpskih 30 potie od sledeeg:

1. cerebrali, kojih u srpskom nema, u meunarodnoj transkripciji obeleavaju se takom ispod slova: - h,
d - dh, i .

2. nazala ima pet, od kojih se dva ne javljaju u srpskom jeziku. U meunarodnoj transkripciji cerebralno
oznaava se, kao i svi cerebrali, takom ispod slova: ; guturalno n oznaava se takom iznad slova: .
Nazal: nj (kao njiva) oznaava se talasastom crticom iznad slova: .

3. svi konsonanti, osim siflanata i nazala, imaju par ''oivljen" glasom h: k-kh, g-gh, -h, t-th, d-dh, d- dh.

4. dugi vokali imaju u sanskrtu svaki svoje slovo; u meunarodnoj transkripciji oznaavaju se crtom iznad
slova za kratki vokal: a - , i - , i - , itd. Osim toga, postoje vokali ai i au i kratko vokalno l.

Za sva slova za koja postoje odgovarajua u srpskoj azbuci odstupila sam od meunarodne
transkripcije i unela slova srpskog Jezika: - umesto c, d - umesto j, j - umesto y, dok sam samoglasno
kratko r oznaila sa . U francuskom i engleskom jeziku izgovor glasa r praen je tekoama, pa su oni,
budui da je u njih najvie indologa, uveli u meunarodnu transkripciju i - za kratko samoglasno r i - za
dugo samoglasno r. Moje odgovarajue oznake su: i (bez i i ). Prema sanskrtskim pravilima, r i r
izgovaraju se i i samo ispred siflanata, kao na primer: tam je tam ali Kna je, zbog siflanta u
Kina, pa sam se i sama pridravala sanskrtskog pravila. Prostim slovom r, bez dodataka, oznaava se
poluglas r.

Od meunarodne transkripcije zadrala sam:

1. taka ispod slova za oznaavanje cerebrala: , h, d, dh, i .
2. taka iznad slova za oznaavanje guturalnog n: .

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

809.12-54
BOINOVI, Branislava
Renik srodnih sanskrtskih i srpskih rei / Branislava
Boinovi. - Beograd : Pei i sinovi, 2000 (Beograd : Megraf).
-240 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Retki renici)

164
Tira 1000. - Beleke uz tekst. - Bibliografija: str. 240

a) Sankrt - Semantika (lingvistika)

IZDAVA: PEI I SINOVI, BEOGRAD, DUANOVA 25, TEL/FAKS: 011/183-666 ZA IZDAVAA:

VESNA PEI BIBLIOTEKA: "RETKI RENICI" UREDNIK: VESNA PEI LEKTURA I
KOREKTURA: ALEKSANDAR PAVLOVI KOMPJUTERSKA OBRADA: MILOVAN P.
MILOVANOVI TAMPA: MEGRAF, BEOGRAD TIRA: 1000

UREDNIK VESNA PEI

COPYRIGHT PEI I SINOVI BEOGRAD,

DUANOVA 25
TEL/FAKS: 011/183-666

SVA PRAVA ZADRAVA IZDAVA

165