1.

UVODNE NAPOMENE
1.1. PRIKAZ TEME

Nekada strani, danas odomaeni strani jezik (Pri, 2011: 21) Ova reenica najbolje opisuje

trenutno stanje engleskog jezika u srpskom jeziku. Sa pojavom globalizacije i razvojem

Evropske unije javila se velika potranja za engleskim jezikom koji je poprimio ogormne

razmere. Ogromne razmere dovele su do velike prisutnosti engleskog jezika u svakodnevnom

ivotu, ponajvie na televiziji i medijima. Zbog svakodnevne velike izloenosti engleskom jeziku

i priuenosti, javila se tendencija kod ljudi da baviti se prevodilakim radom i nije toliko teka

rabota, ve moda jedna od lakih kojom se svako iole obrazovan moe baviti. Zbog takvog

stava i opte prihvaene ideje prevoenje kao nauka, kao posao i kao stuka je potcenjena i olako

shvaena. Sve vie kvaziprevodilaca i kvazi prevoda ugleda svetlost dana, dok oni onih pravih je

sve manje, tj. u manjem su broju. Zato je to tako? Kao to je ve prethodno reeno,

prevodilaka profesija je potcenjena, ljudi se vode idejom da jedna re ima jedno znaenje u

drugom drugom jeziku, i sve dok postoje dvojezini renici prevoenje moe biti dodatni posao.

Pristupiti prevodu podarzumeva analizirati prevod reenice na gramatikom i leksikom nivou.

Leksika analiza usmeneran je na prouavanje vokabulara jednog jezika. (Ivir, 1978: 109)

Ukoliko govorimo o analizi vokabulara jednog jezika, analizu moemo izvriti na dva nain: a)

prouavanjem odnosima izmeu rei I njihovog vanjezikog sadraja b) uzajamno povezane

skupine rei u njihovim sloenim meusobnim odnosima. Poznavanje semantikih i

pragmatikih sadraja leksema omoguava lake dolaenje do odgovarajuih ekvivalenata u

ciljnom jeziku. Ukoliko govorimo o analizi na leksikom nivou neophodno je spomenuti

ekvivalentnost I neekvivalentnost..Da bi odreeni prevod bio kvalitetan i ispravan treba skrenuti

panju na problem neekvivalentnosti koji esto zadaje problem prevodiocima. Koji e se

ekvivalent upotrebiti u odreenom kontekstu zavisi od mnotva faktora. neki od tih faktora su

lingvistiki dok su neki ekstralingvistiki (Baker, 1992:17) Najei problemi neekvivalentnosti

na na nivou rei, prema Moni Bejker (Baker, 1992: 21-25) su:

1. kulturno-specifini konteksti

2. concept iz izvornog jezika nije leksikalizovan u ciljnom jeziku

3. semantika sloenost rei izvornog jezika

4. razliiti distinkcije u znaenju u ciljnom i izvornom jeziku

5. nepostojanje hiperonima u ciljnom jeziku

6. nepostojanje hiponima u ciljnom jeziku

7. razlike u fizikoj i interpersonalnoj perspektivi

8. razlike u ekspresivnom znaenju

9. razlike u formi

10. razlike u uestanosti u svrsi upotrebe posebne forme

11. upotrebna pozajmljenica u izvornom tekstu

Idiomi i kolokacije su leksike jedinici koje su esto uzrok loe prevedenih tekstova, tj. najee

se preveode bukvlano jer za njihovo uoavanje u izvornom tekstu neophodno je posedovanje

lingvistikog znanja. Najei problemi na koje prevodilac nailazi u prevoenju kolokacija su:

1. snaan uticaj structure kolokacije u izvornom jeziku

2. pogreno tumaenje znaenje izvorne kolokacije

3. sukob izmeu vernosti izvornom tekstu i prirodnosti teksta u ciljnom jeziku

4. kulturno specifine kolokacije

 5. neuobiajne kolokacije u izvornom jeziku (Baker, 1992: 54-61)

Glavni razlog zato su kolokacije esto pogreno prevedene jeste zato to ne postoje jasna i

odreena pravila za kolokaciono povezivanje leksema. U pitanju je priraoda maternjeg jezika

prevodioca. Svaki govornik svog maternjeg jezika zna koje kolokacije su prihvatljive u tom

jeziku. Prema Iviru kolokacijska pravila specifina su za svaki pojedini jezik I da se obrasci to

ih sledi intuicija izvornog govornika u jednom jeziku razlikuju od obrazaca u drugom jeziku,

razumljivo je da e prevodilac koji sledi obrasce svog maternjeg jezika na stranom jeziku

neminovno u svim pravilima u kojima se kolokacijska pravila u ta dva jezika ne poklapaju. Kada

se govori o kolokacijama neminovno je spomenuti idiome koji se esto prevode prevode na

pogrean, i jo ee na duhovit nain. Idiomi su redovni, a ponekad i sistematski spojevi dveju

ili vie leksema, semantikih i funkcijskih, obino unutar odreene sintagme ili reenice (Pri,

2008: 158). Prilikom prevoenja idioma prevodilac mora da da bude svestan efekta koji pisac

eli da postigne koristei odreeni idiom. Drugim reima, prevodilac mora da paljivo da

odabere odgovarajue ekvivalente koji u sebi imaju iste kulturoloke efekte kao I originalni

idomi. Prilikom traenja odgovarajuih ekvivalentat prevodilac mora uspeno da prenese formu I

znaenje originalnog idioma u izvorom tekstu u ciljni jezik bez naruavanja prirode I stila teksta.

Da bi se uspeno uspostavili ekvivalenti prilikom previenja idioma sledee strategije su od

znaaja:

1. upotreba idioma slinog oblika i znaenja

2. upotreba idioma slinog znaenja, ali razliitog oblika

3. prevod parafraziranjem

4. prevod izostavljanjem (Baker, 1992: 71-78)

U okviru leksike analize prevoda ovog rada javlja se problem transkripcije linih imena na

engleski jezik. Pod engleskim linim imenom podrazumeva se (1) svakom ime, (2) skraeno ime,

nastalo odbacivanjem pojedinih slogova vieslonog imena, (3) ime odmila, (4) prezime kojim se

imenuje neka osoba, obraa njoj ili upuuje na nju (Pri, 1998: XVII). Da bismo neko englesko

ime pravilno upotrebili u ciljnom jeziku potrebno ga je adaptirati glasovonom I slovnom sistemu

tog jezika, tj. pribliiti ga njegovim pravopisnim i izgovornim normama (Pri, 1998: XVIII). Sa

ciljem da se postigne kvalitetan prevod i ekvivalencija neophodno je objasniti transpoziciju vrste

rei sa kojom se dosta susretalo prilikom analize korpusa. Transpozicija vrsta rei to jest,

prevodieva spremnost da gramatike vrste rei izvornog jezika zameni nekim drugim vrstama

rei u interesu postizanja prevodne ekvivalencije predstavlja veoma bitan deo sposobnosti

prevoenja. Zadravanje vrsta rei izvornog teksta u prevodu znai u mnogo sluajeva lano

sparivanje po metajezinom zajednikom nazivniku. (Ivir, 1978: 152) Lano sparivnje kako

gramatikoh tako I leksikih jedinica bilo je esta pojava prilikom analize korpusa. Razlog toga

je upravno jeziko nepoznavanje kako izvornog jezika, tako i maternjeg jezika, to je ei

sluaj. Na transpoziciju se nije obraala panja prilikom prevoenja romana. Prevodilac se

najee sluio bukvalnim prevoenjem leksema, najee jedna vrsta rei u izvornom jeziku

prevoena je istom vrstom rei u ciljnom jeziku. Osim bukvalnog prvoenja, izbacivanje

odreenih delova reenice ili paragrafa bio je est sluaj u prevodu. Sve ove neadekvatne metode

dovele su ruenja prirode samog teksta, njegove kohezije i koherencije, tako i ruenja prirode

teksta u originalu.
Prevoenje je sve i vie od toga, to je nauka, disciplina, umetnost,... Ono to kvaziprevodioci ne

znaju jeste da postoje i manje leksike jedinice od rei koje nose nose znaenje (Baker, 1992:11).

Ne poznavanje semantike i pragmatike rei, njihovog asocijativnog i deskriptivnog znaenje, ne

korienje odgovarajue literature su jo samo neki od faktora koji doprinose padu kvalitetu

prevoda. Osim ne poznavanja ciljnog jezika, ne poznavanje izvornog jezika i nepotovanje

norme standardnog jezika je jednako problematino. Shodno svemu ovome, ovaj rad ima za cilj

da ukae na prevodilake greke analizirane u romanu ivot posle boga koju je napisao Daglas

Kopland. Analiza je obavljena na korpusu koji se sastoji od 100 reenica u originalu i

objavljenom prevodu. U pitanju je kritika anliza ovih reeica, s ciljem da se ukae panja na

najee prevodilake greke i njihove uzroke. Ovaj rad za cilj takoe ima da ukae da je za

kvalitetno prevoenje neophodno povrh svega dobro lingvistiko znanje kako izvornog tako i

ciljnog jezika.