XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22.-24.11.2005.g.

Stimulus protokoli u VoIP okruenju

Imena autora (Sofija Miroti1, Igor Radusinovi2)
1
Institucija ( Telekom Crne Gore A.D. Podgorica)
2
Institucija (Elektrotehniki fakultet-Podgorica)

I UVOD
Devedesetih godina, sa brzim razvojem IP (Internet Protocol)
protokola, javlja se ideja o prenosu govora po mrei sa
komutacijom paketa. Re je zapravo o prenosu
digitalizovanog govora preko IP mree.
Da bi se realizovala ideja o integraciji mree za prenos
govora i mree za prenos podataka u jednu jedinstvenu mreu
tako da svi servisi koriste zajednike resurse bilo je
neophodno uvesti nove standarde. Glavni nedostatak
postojeih Internet protokola TCP (Transmission Control
Protocol), UDP (User Datagram Protocol) preko IP bio je
nemogunost prenoenja real-time aplikacija. Razlozi za to
su bili kanjenje i varijacija kanjenja u mrei, gubitak
podataka, eho i sigurnost podataka. U cilju prevazilaenja
ovih nedostataka uvedeni su novi protokoli kao to su H.323,
SIP (Session Initiation Protocol), MGCP (Media Gateway
Control Protocol), Megaco/H.248, koji su omoguili
prelazak sa tradicionalne telefonije odnosno sa PSTN (Public
Switched Telephone Network) mree na VoIP (Voice over IP)
mreu.
VoIP signalni protokoli se mogu podeliti na stimulus i na
funkcionalne protokole. U sluajevima gde je potrebno
implementirati "inteligentne" IP telefone, bolje je opredeliti
se za funkcionalne protokole (H.323 i SIP). Kod stimulus
protokola (MGCP, Megaco/H.248, PacketCable-NCS, Skinny
Client Control Protocol (SCCP)) najvei deo "inteligencije"
se nalazi unutar same mree, dok korisnika kuna oprema
CPE (Customer Premise Equipment) ima ogranienu funkci-
onalnost. U VoIP mreama gde se koriste kablovski modemi
i DSL (Digital Subscriber Line) modemi najee se
primenjuju stimulus protokoli ba zbog toga to teite nije
stavljeno na "inteligentnoj" korisnikoj opremi [1].
Upravo zbog gore navedenih razloga predmet izuavanja
ovog rada su stimulus protokoli sa posebnim naglaskom na
MGCP kao jednom od najvanijih protokola te vrste. U II
poglavlju ovog rada bie objanjen pojam stimulus protokola.
U III poglavlju bie obraena arhitektura MGCP sistema. IV
poglavlje sadri opis komandi koje se primenjuju u MGCP-u.
Veza MGCP i protokola na transportnom nivou je data u
poglavlju V. U VI uporeuje se MGCP sa drugim stimulus
protokolima. Poreenje MGCP sa drugim VoIP signalnim
protokolima (H.323 i SIP) dato je u VII poglavlju.
II STIMULUS PROTOKOLI
Pod stimulus protokolom u telefoniji se podrazumeva
protokol koji prenosi obavetenja izmeu krajnjih taaka. U
konkretnoj aplikaciji ovakav protokol bi recimo prenosio,
informaciju o pritisnutoj tipki na tastaturi telefona. Stimulus
protokoli podravaju centralizovan sistem upravljanja, tj.
arhitekturu u kojoj postoji centralni entitet koji kontrolie i
upravlja radom perifernih entiteta. Kao to je ve reeno u
grupu stimulus protokola spadaju MGCP, Megaco/H.248,
PacketCable-NCS, Skinny Client Control Protocol (SCCP).
Ovi protokoli omoguavaju prikljuivanje velikog broja
korisnika, olakavaju implementaciju novih funkcija i
aplikacija.
Protokoli H.323 i SIP, i ako u osnovi razliiti, podrazumevaju
da se na korisnikoj strani nalazi "inteligentni" klijent. Sa
aspekta proizvoaa ovo je prihvatljivo, meutim problemi se
javljaju prilikom implementacije novih funkcija, pa je sa
aspekta korisnika poeljniji centralizovani sistem. U tu svrhu
sve ee se primenjuju tzv. stimulus protokoli. Tako u
sluaju SIP-a ili H.323 protokola IP telefon ima posebne
fiksno odreene tipke za odgovarajue funkcije, dok kod
stimulus protokola korisnik sam moe da definie koje dugme
na tastaturi e imati odreenu funkciju. Kada podignete
slualicu IP telefona koji podrava SIP ili H.323 dobijate ton
slobodnog biranja, dok kod stimulus protokola nakon
podizanja slualice osim tona slobodnog biranja moete uti
poruku da imate govornu pou, ili slino u zavisnosti od
situacije. Oigledno je da stimulus protokoli pojednostavljuju
software krajnjih korisnika i samim tim smanjuju mogunost
pojave greke koja bi se odrazila na funkcionalnost PBX-a.
Zbog navedenih svojstava stimulus protokoli imaju svoju
budunost i sve su prisutniji u kompanijskim mreama bilo
da je re o IP PBX ili o IP Centrex reenjima. Ovi protokoli
su takoe interesantni i kod ISP-a (Internet Service Provider)
koji ele da uvedu i VoIP usluge, jer korisnici ne moraju da
kupuju nove i skupe IP telefone, ve mogu da koriste
tradicionalne telefonske aparate. Samim tim korisnik nije
prinuen da dodatno ulae u "inteligentnu" opremu pa mu je
ovaj vid realizacije VoIP-a prihvatljiviji.
MGCP predstavlja osnovu u razvoju savremenih stimulus
protokola. Stoga e u ovom radu biti dat poseban naglasak
upravo na MGCP. Iz njega su se kasnije razvili PacketCable-
NCS, Megaco (uveden od strane IETF (Internet Engineering
Task Force)) i H.248 (uveden od strane ITU-T (International
Telecommunications Union)), u odnosu na koje po strukturi,
skalabilnosti i funkcionalnosti MGCP skoro da ne zaostaje.
III MGCP-Media Gateway Control Protocol
Stvaranju MGCP-a prethodili su SCGP (Simple Gateway
Control Protocol) koga je Cisco predstavio u maju 1998.
glavnim telima za standardizaciju ( IETF, ITU-T SG 16 i
ETSI TIPHON) i IPDC (Internet Protocol Device Control )
koji je mesec dana kasnije predstavljen istim standardiza-
cionim telima. Iz ova dva protokola razvija se MGCP, koji je
pored IP bio predvien da podrava i ATM (Asynchronous
Transfer Mode).
Prvobitna verzija MGCP-a je bila objavljena u RFC 2705
"Media Gateway Control Protocol (MGCP)" verzija 1.0. Ova
verzija je dopunjena u RFC 3660. Meutim verzija MGCP-a
specifcirana u RFC 2705 nije bila predviena za prenos video
signala, pa je nakon korekcije i dopune objavljena nova
specifikacija kao RFC 3435 u januaru 2003 [2], koja je
potisnula prethodnu. Sa drugom verzijom MGCP uvodi se
primena SDP (Session Description Protocol), kojim se moe
opisati svaki tip media, tako da MGCP postaje protokol koji
omoguava audio i video komunikaciju. MGCP se takoe
moe koristiti za prenos fax-a. Korigovana verzija MGCP-a
objavljena u RFC 3435 zadrala je oznaku MGCP verzija 1.0
i u potpunosti je kompatibilna sa ranijom verzijom
objavljenom u RFC 2705. Decembra 2003 objavljen je RFC
3661 koji predstavlja dopunu RFC 3435. Ovim dokumentom
se u potpunosti definie korienje povratnih kodova kao vida
odgovora na primljene komande. Poslednje dopune izvrene
su u februaru 2005, objavljivanjem RFC 3991 i RFC 3992.
RFC 3991 ima posebni znaaj, jer uvodi mogunost preusme-
ravanja, resetovanje i ponovnog inicijalizovanja vie
endpoint-a istovremeno, to do tada nije bilo mogue [3].
O ovome neto vie u IV poglavlju u okviru MGCP komandi.
MGCP je dizajniran tako da ini vezu izmeu media gateway
controller (MGC) i media gateway-a (MG). On podrava
centralizovan model upravljanja u kome MGC kontrolie i
upravlja sa MG prilikom uspostavljanja poziva kao i tokom
trajanja samog poziva (Slika 1.). MGC se esto naziva call
agent (CA) i u ovom radu emo koristiti do kraja taj naziv.
to se tie media gateway-a oni mogu biti razliitih tipova
[4]:
Rezidencijalni gateway se nalaze u prostorijama korisnika
i na njih je obino povezano nekoliko analognih telefona
ili klasina PBX.
Tranking gateway koji imaju ulogu u interkonekciji
tradicionalnih telekomunikacionih sistema sa komutaci-
jom kola odnosno sa TDM kolima sa jedne strane i VoIP
mree sa druge stane.
Slika 1. MGCP sistem [4]
MGCP je master-slave protokol, to nije sluaj sa H.323 i
SIP. Ulogu master-a ima call agent, dok je media gateway
slave i on jedino moe da alje izvetaj call agent-u o
izvrenim komandama ili o dogadjajima koji se odnose na
odreeni poziv .
Za MGCP je vano napomenuti da to nije protokol koji je
predvien za peer-to-peer komunikaciju. Dva MGCP call
agent-a mogu izmeu sebe komunicirati preko H.323 ili SIP
protokola, nikako preko MGCP. Stoga MGCP call agent
moe jedino biti na rubu VoIP mree, kao to je prikazano na
Slici 2. Imajui ovo u vidu, prilikom dizajniranja VoIP
mree, MGCP se moe postaviti :
Na korisnikom pristupu mrei kao varijanta stimulus
moda za IP telefone i IP rezidencijalne gateway-e.
Kao spona izmeu PSTN mree i VoIP mree.
Slika2. Povezivanje dva MGCP call agent-a
preko SIP/H.323 [4]
MGCP je naao veliku primenu u prelazu sa PSTN mree na
VoIP mreu zbog mogunosti jednostavnog prelaska sa
signalizacije SS7 na VoIP signalne protokole.
Medijski sadraj se razmenjuje direktno izmeu endpoint-a,
tj. konekcija se uspostavlja izmeu endpoint-a. Endpoint je
krajnja taka koja moe biti izvor ili odredite medijskog
sadraja, koja moe primati RTP (Real time Transfer
Protocol) pakete, dekodirati ih i slati podatke ka TDM
(Time-division multiplexing) kolima u G.711 kodiranom
obliku. Takoe endpoint moe primati RTP pakete i slati ih
direktno ka drugom endpoint-u. Svaki endpoint moe imati
vie konekcija. Konekcija moe biti aktivna, neaktivna, za
slanje, za primanje ili i za slanje i za primanje medijskog
sadraja. Konekcije mogu biti point-to-point ili point-to-
multipoint. U sluaju point-to-multipoint slanje se vri na
multicast IP adrese. Jedan gateway moe imati jednu ili vie
endpoint-a. Svaki endpoint ima svoje ime neophodno radi
adresiranja. MGCP koristi jednostavan oblik adrese endpoint-
a koja se sastoji od prefiksa koji predstavlja prosti
identifikator endpoint-a i DNS (Domain Name System)
domen koje je zapravo ime gateway-a. Prefiks i DNS domen
su meusobno odvojeni znakom "@". Na primer :
aaln/1@analog-gateway.anydomain.org [4]
IV KOMANDE U MGCP-u
MGCP call agent i media gateway komuniciraju
razmenjujui "transakcije", koje se zapravo sastoje od ko-
mandi koje alje call agent i od odgovora koje alje media
gateway. Odgovor koji alje media gateway moe biti privre-
meni odgovor ili konani odgovor. Svaka komanda moe da
primi jedan ili vie privremenih odgovora i jedan konaan
odgovor. Svaka komanda sadri identifikacioni broj tran-
sakcije koji moe biti od 1 do 999 999 999 i on se kopira u
svim odgovorima koji se odnose na tu komandu. Komande i
odgovori koriste jednostavnu tekst formu. U MGCP verziji
1.0 postoji ukupno devet moguih komandi. Svaka komanda
se sastoji od zaglavlja (header) i opciono SDP session
description. Header se sastoji od komandne linije i jedne ili
vie parametarskih linija. Komandna linija u sebi sadri
komandni kod, identifikator transakcije, ime endpoint-a kome
se alje komanda i MGCP verziju. Parametarska linija u sebi
sadri oznaku za MGCP parameter i njemu dodeljenu
vrednost. Odgovori su predstavljeni trocifrenim kodovima i
obavezno sadre i transakcioni identifikator. Svaka komanda
se moe slati ka jednom ili vie endpoint-a.
Dogaaji i signali su centralni koncept MGCP. Call agent
moe traiti od media gateway da ga obavesti o odreenim
dogaajima koji se deavaju na endpoint-u, kao to su
podignuta slualica, sputena slualica, DTMF (Dual-tone-
multi-frequency) signal itd. Takoe moe zahtevati da se
odreeni signal poalje ka endpoint-u kao to je ton biranja,
zvonjenje, ton zauzea i slino. Dogaaji i signali su grupisa-
ni u pakete koji su podrani od strane odreenog tipa
endpoint-a. Na primer, jedan paket moe podravati odreenu
grupu signala i dogaaja za analogne pristupne linije, dok
drugi paket podrava drugu grupu signala i dogaaja za MF.
Takoe postoje paketi koji podravaju i brojeve i slova.
Call agent koristi MGCP da obezbedi media gateway sa
opisom parametara koji se odnose na konekciju kao to su IP
adrese, UDP portovi i RTP profil [1]. U ovu svrhu MGCP
koristi Session Description Protocol (SDP).
to se komandi tie najpre treba napomenuti da se komande u
MGCP dele na dve grupe :
Komande koje alje call agent ka media gateway-u
Endpoint Configuration Command (EPCF)- Komanda kojom
se postavlja tip kodiranja, ali ne na strani prema VoIP mrei,
ve prema PSTN mrei.
Notification Request Command (RQNT)- Komanda kojom se
daje nalog za praenje odreenih telefonskih dogaaja.
Create ConnectionCommand (CRCX)- Komanda kojom se
daje nalog za uspostavljanje konekciju.
Modify Connection Command (MDCX)- Komanda kojom se
vri modifikacija ve uspostavljene konekcije.
Delete Connection Command (DLCX)- Komanda kojom se
prekida odreena konekcija. Nakon to prekine konekciju
media gateway alje ka CA podatke o broju RTP paketa koji
su poslati i kao i broj primljenh paketa tokom trajanja
konekcije, zatim broj poslatih i broj primljenih okteta, broj
izgubljenih paketa, vrednost jitter-a i proseno kanjenje.
Takoe kod MGCP i gateway moe da prekine konekciju
usled detektovanja kvara ili greke.
Audit Endpoint Command (AUEP)- Komanda kojom se
proverava stanje nekog endpoint.
Audit Connection Command (AUCX)- Komanda kojom se
proverava stanje odreene konekcije tj. da li je konekcija
aktivna ili ne.
Komande koje alje media gateway ka call agent-u
Notify Command (NTFY)- Komanda koja omoguava slanje
obavetenja o dogaajima koje je CA zahtevao da se prate u
prethodno poslatoj RQNT komandi.
Restart in progress command (RSIP)- Ova komanda
signalizira da su se jedan ili vie endpoint-a prikljuili ili
napustili servis.
Nakon korekcija uvedenih u RFC 3991 omogueno je da call
agent vri preusmeravanje i resetovanje istovremeno vie
endpoint-a, to pre toga nije bilo mogue. Ovo je posebno
znaajno u sluaju kada novi call agent preuzme kontrolu
zbog kvara na do tada primenjivanom call agent-u, on moe
samo jednom komandom izvri preusmeravanje, resetovanje
ili reinicijalizaciju vie endpoit-a [3].
Kao to je ve reeno na svaku komandu koju primi od call
agent-a, media gateway alje odgovor u obliku trocifrenog
koda. U Tabeli 1. date su osnovne grupe povratnih kodova
koje gateway alje call agent-u.
Povratni OPIS
kodovi
1XX PRIVREMENI ODGOVOR
100 Transakcija se trenutno izvrava
101 Transakcija eka na izvrenje
2XX USPENO ZAVRENO
200 Traena transakcija je izvrena normalno
250 Konekcija je izbrisana
4XX TRENUTNA GREKA
5XX PERMANENTNA GREKA
8XX SPECIJALNI PAKETSKI ODGOVORI
Tabela 1. Povratni kodovi
V MGCP I NIVO TRANSPORTA
MGCP komande i odgovori se alju preko UDP. Call agent u
MGCP uvek prima na portu broj 2727, dok gateway prima na
portu broj 2427.
UDP ima mnogo prednosti u odnosu na TCP, pre svega zato
to omoguava da call agent i media gateway sami vre
kontrolu retransmisije izgubljenih paketa i samim tim
onemogue nekontrolisano kanjenje paketa.
Obzirom da koristi nepouzdani protokol na transportnom
nivou (UDP), MGCP je prinuen da nadgleda gubitak paketa
i retransmisiju, kao i da detektuje gubitak paketa. MGCP
mehanizam je vrlo sofisticiran i bazira se na retransmisiji, pri
emu je obezbeena sigurnost da e se komanda izvriti samo
jedan put. Svaki MGCP entitet nadgleda listu komandi koje
se trenutno izvravaju. Obrada komandi i odgovora je
globalna za sve endpoint koje su kontrolisane od strane
jednog MGCP ureaja, tj ne postoji poseban buffer za
razliite transakcije za svaki endpoint.
Kada stigne nova komanda, koja se pri tom ne nalazi na listi
komandi koje se ve obrauju niti se njen odgovor nalazi u
grupi trenutnih odgovora, ona se alje na izvravanje, nakon
ega se generie odgovor. Identifikator transakcije komandi
koje se obrauju zadrava se sve dok se ne generie konaan
odgovor. Kada se konaan odgovor poalje, on ostaje u grupi
"trenutnih odgovora", sve do isteka odreenog perioda
vremena nakon ega se gubi.
Ako call agent ponovi komandu nakon to je ona bila
potpuno izvrena, adekvatan odgovor je ve u grupi
"trenutnih odgovora". Komanda se stoga ne izvrava ponovo,
ve se alje postojei, memorisani odgovor. U sluaju da na
istu komandu jo uvek nije poslat odgovor, kada komanda
stigne drugi put, automaski se alje privremeni odgovor 100
PENDING i duplikat komanda se ne alje ponovo na
izvrenje. MGCP komande nestaju iz liste komandi koje su u
procesu izvravanja im se generie konaan odgovor.
Meutim odgovor iz grupe trenutnih odgovora ne nestaje sve
dok god ima anse da bude primljen duplikat komande. Timer
(T-HIST), koji odreuje vreme u toku koga odgovor nee biti
izbrisan proraunava se tako da bude vei od maksimalnog
trajanja transakcije. Prilikom prorauna vodi se rauna o
maksimalnom broju retransmisija, kanjenju izmeu
retransmisija i maksimalnom propagacionom kanjenju
paketa u mrei. Tipina vrednost je oko 30s, mada se i druge
vrednosti mogu koristiti.
MGCP takoe prua mogunost da poiljalac komande
poalje potvrdu nakon primljenog odgovora. Na ovaj nain se
omoguava trenutno brisanje odgovora iz liste trenutnih
odgovora, ali identifikator transakcije ostaje sauvan u
sluaju da neki mreni elementi dupliciraju UDP paket
originalne komande.
Od MGCP entiteta zahteva se da dinamiki proraunavaju
ukupno vreme od trenutka kada poiljalac poalje komandu
do trenutka kada primi odgovor. Na osnovu proraunatog
prosenog kanjenja potvrde (AAD) i prosene devijacije
kanjenja (ADEV) odreuje se vrednost na koju se postavlja
timer. Tako e timer za prvu retransmisiju komande imati
vrednost [4] :
AAD+ N ADEV, pri emu je N-konstanta
Timer za k-tu retransmisiju iste komande imae vrednost [4] :
AAD 2 + N ADEV + sluajna komponenta
obezbeujui eksponencijalni back-off u sluaju zaguenja u
mrei, sa maksimalnom vrednou RTO (retransmision
timer) postavljenom na 4s. Vrednost suajne komponente je
izmeu 0 i ADEV. Jednom kada se dostigne gornja vre-
dnost retransmisionog timera, automatski se ograniava i
broj retransmisija. Na aplikativnom nivou nadoknauju se
nedostatci UDP i postie pouzdanost kao kod TCP.
VI MGCP I DRUGI STIMULUS PROTOKOLI
NCS (Network-Based Call Signaling Protocol) je
modifikovana vrezija MGCP 1.0 (RFC 2705) protokola
predviena iskljuivo za primenu u kablovskim mreama.
Zadrao je MGCP arhitekturu, kao i oblik transakcije.
Komande su iste kao kod MGCP, samo je izbaena komanda
EndpointConfiguration. Ovaj protokol je malo jednostavniji
u odnosu na MGCP. NCS je VoIP signalni protokol koji je
CableLab prilagodio PacketCable klijentima. Omoguava da
se prikljue dve ili vie tradicionalne analogne linije (RJ11)
na VoIP mreu, a mogue je prikljuiti i jednu ili vie video
linija na VoIP mreu.
SCCP (Skinny Client Control Protocol) je Cisco-ov proizvod
koji omoguava komunikaciju izmeu Cisco Call Manager-a
(CM) i Cisco VoIP telefona. Arhitektura je centralizovana, tj.
dva klienta komuniciraju izmeu sebe posredstvom CM-a.
Kontrolne poruke Call Manager alje klijentu po TCP/IP, to
nije sluaj kod MGCP-a. Skinny klijent uspostavlja TCP
konekciju sa CM-om nakon ega se registruje se u CM-u.
Ova konekcija je permanentna i slui za uspostavljanje
odlaznih i dolaznih poziva. Za prenos real-time audio i video
sadraja koristi RTP/UDP/IP kao i kod MGCP. Ovaj protokol
podravaju i drugi proizvoai.
Megaco/H.248 -Megaco je rezultat saradnje izmeu IETF i
ITU-T Study Group 16. IETF je protokolu dao naziv
Megaco, dok je ITU-T protokolu dao naziv H.248.
Megaco/H.248 se bazira na MGCP-u. Arhitektura je ostala
ista, kao i kod MGCP-a i kod Megaco/H.248 odvojena je
kontrola poziva i kontrola medija u okviru dva odvojena
entiteta. Ovaj protokol se takoe primenjuje jedino na rubu
VoIP mrea. Megaco/H.248 je takoe master-slave protokol
koji omoguava komunikaciju izmeu Media Gateway
Controller-a (call agent) i Media Gateway-a. Komande su
sline kao kod MGCP-a. Megaco/H.248 na transportnom
nivou podrava i TCP i UDP, tj. poruke izmeu MGC i MG
se alju ili po TCP ili po UDP i to na port 2944 za tekstno
kodirane operacije, a na port 2945 za binarno kodirane
operacije, dok MGCP iskljuivo koristi UDP. U odnosu na
MGCP, Megaco/H.248 ima i mogunost voice konferencije,
kao i slanje vie komandi u toku jedne transakcije. Ipak ne
postoje znaajnije prednosti zbog kojih bi dolo do migracije
sa MGCP na Megaco/H.248. Sve se ee proizvodi oprema
koja podrava oba tipa protokola.
VII MGCP I DRUGI VoIP SIGNALNI PROTOKOLI
Kao to je ve reeno u sluajevima gde se zahtevaju
"inteligentni" korisniki aparati primenjuju se H.323 i SIP,
dok u sluaju gde je potrebna arhitektura sa "inteligencijom"
unutar same mree i CPE sa manjom funkcionalnou koristi
se MGCP. Za provajdere je mnogo prihvatljivije da koriste
centralizovani sistem zasnovan na CA i MG i CPE-ove nie
cene.
Prednost MGCP u odnosu na H.323 i SIP je to MGCP ne
dozvoljava terminalima da prave pozive direktno izmeu
sebe to jest peer-to-peer komunikaciju, ve jedino
posredstvom call agent-a time se postie bolja kontrola QoS i
adekvatan i pouzdan obraun poziva [1]. MGCP je master-
slave protokol, dok su H.323 i SIP client/server protokoli.
Za povezivanje PSTN na VoIP mreu, primena MGCP-a je
bolje reenje od H.323 i SIP. Takoe MGCP ima bolju
skalabilnost u odnosu na H.323 i SIP.
VIII ZAKLJUAK
Zbog svojih svojstava MGCP, kao i ostali stimulus protokoli,
nalazi veliku primenu u arhitekturi edge mrea. S obzirom na
kompatibilnost sa SS7, MGCP i Megaco/H.248 predstavljaju
dobro reenje za prelaz sa PSTN mrea na VoIP. MGCP je
dominantan protokol u kompanijskim mreama zbog
centralizovane arhitekture i skalabilnosti. Osvrt na ovu vrstu
signalizacionih protokola ima za cilj da prui pravu
informaciju o pravcu kojim postojei telekomunikacioni
operatori treba da idu u nastupajuoj tranziciji prema all IP
mreama. U narednim radovima bie predstavljeni mogui
scenariji uvoenja VoIP servisa u postojee komercijalne
telekomunikacione mree kod nas.
LITERATURA
[1] Cristian Huitema, Jane Cameron, Petros Mouchtaris,
Darek Smyk, An Architecture for Residential Internet
Telephony Service, IEEE Network, May/Jun 1999
[2] Media Gateway Control Protocol (MGCP) RFC 3435,
January 2003.
[3] Media Gateway Control Protocol (MGCP) Redirect and
Reset Package RFC 3991, February 2005.
[4] Oliver Hersent, Jean-Pierre Petit, David Gurle, IP
Telephony-Deploying Voice-over-IP Protocols, Wiley,
March 2005.
Abstract: The main characteristics of Stimulus Protocols are
presented. The main Stimulus Protocol are presented. The
special attention is given on MGCP's entities and commands.
Comparation between MGCP and other VoIP signalling
protocols are given.
STIMULUS PROTOCOLS IN A VoIP ENVIRONMENT,
Sofija Miroti, Igor Radusinovi
sofija.miroti@telekomcg.com