Tajne Ribolova2-Aleksandar Dakić PDF

Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda
priredio
Aleksandar Daki
u Vrcu
novembra 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi drali u rukama da nije
bilo sledeih ljudi kojima se ovim putem zah -
valjujem:
- za koordinaciju: dipl. ing. Mariji irh
- za savete u vezi sadraja: Milanu
Jovanoviu - Mii (Zov) , Neboji Matiu
(mikroElektronika) , Stanku Popoviu
(Ribolovaki Magazin) , Sinii Slaviniu (
Ribii i
ribe
)
- za informacije: Draganu Brzaku, lanovi-
m a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i
Aleksandru Radovanoviu), Zoranu
Dimitrijeviu, Brian Poole-u, Andriji Urbanu,
Sinii Tkalecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu
Rediu
- za podrku: Ashley Djuriinu
(Radio021) , Bojanu Sremeviu (RT K
Kruevac) , Draganu Stankoviu (TV
Last avica) , Dragomiru Vujaiu (Radio "FOX
91,1"), Dragu Nemecu (Ribarska) , Draganu
Nikoliu (www .ribar.co.yu) , Milanku Staniu
(OSR Drina) , Mii Nikoliu (radioiica) ,Vuku
Petroviu (Ribolovaki-magazin) , Vladimiru
Vukainoviu (www .ribar.co.yu)
Naznaka itaocu:
Materijal objavljen u knjizi Tajne ribolova podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Daki tel: 013/821-641
Svetosavski Trg 6/b e-mail: quercus@hemo.net
26300 Vrac Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod 3
Knjiga je pripremana sa dunom p anjom,
ipak, koliki god trud bio uloen, greaka i nejas -
noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim
izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i
ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u
vezi sadraja knjige.
Aleksandar Daki
u Vrcu,
20.10.2002.
Moderan
aranski ribolov
knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim

vrstama, tehnikama primamljivanja
U i mamcima" data su detaljna
objanjenja o ivotu i navikama arana, kao i o svim mamcima i prima-
mama koji se koriste u njegovom ribolovu. Takodje, opisano je vie
razliitih tehnika ribolova arana, kao to su muiarenje arana, lov
plovkom, lov na povrini i klasian lov dubinskom metodom. Cilj ovog
teksta je da se da poseban akcenat na moderan aranski ribolov, opre-
mu i radnje koje se koriste i koje su specifine samo za ovu tehniku. Slike
vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete nai u istoj
ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". Lokacije koje su interesantne
za lov arana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 - o
ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u
poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena"
Pribor
Da bi se uopte upustili u moderan aranski ribolov, potrebno je da
imamo adekvatan pribor i opremu. U ovom prvom poglavlju akcenat je
dat na specifinosti ovog pribora.
tapovi (Carp - Karpfen)

Generalno posmatrano du i tapovi, sa veom test krivom (oznaka na
tapu T.C. - ne treba je meati sa te inom bacanja) i br om akcijom su
pogodniji kada elite da dobacite dalje. Medjutim, mana tih tapova je
to slabije umaraju ribu i riba se lake oslobaa udice. Sa druge strane,
krai i meki tapovi, su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaaji, kao
Sponzor poglavlja:CWP Popovi 5

6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popovi
i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Krai

tapovi, takoe imaju manju transportnu du inu, to u nekim sluajevima
mo e biti prednost. Danas je uobiajena du ina za aranske tapove oko
3,6 m.
Da bi odredili koji je tap pogodan, a koji nije za aranski
ribolov, potrebno je upoznati se sa terminima koji su objanjeni u
poglavlju "Pecaroki pribor" u ovoj knjizi:
Test krivulja (engl. test curve - oznaka TC);
Te ina bacanja (engl. Weight, lure weight i slino);
Akcija tapa
Karakteristike dananjih uobiajenih tapova pogodnih za
aranski ribolov su TC 1,75-3,5lb u zavisnosti od du ine. Ovo su
parabolini tapovi.
Du ina tapa Test kriva
11 ft (3,3 m) 1 3 - 2 1 lb
12 ft (3,6 m) 2 1 - 2 3 lb
13 ft (3,9 m) 2 3 - 3 1 lb
Konstrukciono, tapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili
trodelni(ree) tek tapovi, a izraeni su od najkvalitetnijih tipova kar-
bonskih materijala. Na ove tapove postavljaju se najkvaliteniji sprovod-
nici. Kako se u ovom sluaju, parabolian tap savija po celoj svojoj
du ini, od vrha do rukohvata, sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti
kvalitetne (SIC).
Mainica
Generalno gledano, za ovaj tip ribolova potrebna je mainica sa
nepominom pulnom. (Za vie informacija u vezi mainica pogledajte
poglavlje "Ribolovaki pribor" u ovoj knjizi). Kapacitet pulne treba da je
bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Ovaj kapacitet pulne
potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojan-
ja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre.
Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci arana, a i amura koji
mo e doi, prilino masivni i da daju prilian otpor pri izvlaenju. Ovako
krupne primerke treba izvlaiti tapom, a ne mainicom, u emi gree
mnogi poetnici. Da bi se pravilno izborili sa ribom, neophodno je da je
Sponzor poglavlja: CWP Popovi Ribolovne tehnike 7
kvalitet konice koja je ugraena u mainicu nadprosean. Cilj konice je

da sprei lom tapa ili mainice pri sna nom kretanju ribe od pecaroa,
u isto vreme, pru ajui otpor ribi i umarajui je. Konica treba da je tako
podeena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona.
Jaina konice mo e se podeavati na vrhu mainice - "Front drag con-
trol" ili na kraju "Rear drag control". Iz praktinih razloga drugi sistem je
bolji, jer je lake u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koenja.
Broj kuglinih le aja u mainici mo e biti jedan od pokazatelja njenog
kvaliteta. Uobiajeno je da su mainice koje se danas proizvode i spada-
ju u kvalitetnije prave sa 3 i vie le aja. Kod aranskih mainica bitnije je
da imaju ugraen "Baitrunner", nego da imaju veliki broj le ajeva.
"Baitrunner" je neobino va an kod ribolova arana, jer dozvoljava ribi
da ponese mamac, a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a
mainica i tap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni
pribor" u ovoj knjizi).
Ribolovake strune
U modernom aranskom ribolovu koriste se tri tipa struna:
Monofilament (odomaen naziv - najlon)
Upredene strune
Fuzije (multivlakno)
O sva tri tipa struna kao i najbolje naine vezivanja dve strune i strune i
udice mo ete proitati vie u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na
stranama od 157 do 164. Nosivost struna treba da je bar 3,5 kg, a kod
tekih terena i do 7 kg. Na izuzetno tekim vodama koristit strune
nosivosti preko 11 kg. Ovo do sada reeno va i za osnovnu strunu.
Meutim, za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune
drugih karakteristika. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni
sistemi" u ovoj knjizi.
Udice
Za ribolov arana koriste se jednokrake udice one veliine koje odgo-
varaju kako mamcu, tako i oekivanoj veliini ribe. Teko ete pogreiti
ako koristite veliine 1/0, 2/0 ili 3/0. Imajte na umu da je uvek bolje
koristiti udice renomiranih proizvoaa, jer su sigurno otrije i vre.
Preporuka je da uzimate hemijski otrene udice kao i udice sa mikro jez-

ikom ili bez njega, jer manje povreuju ribu. Stare klasine aranske
udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluaju da na nju direk-
tno kaite kukuruz ili valjak, meutim ukoliko pecate "na dlaku", ipak su
bolje u e udice, koje riba lake proguta uz mamac na dlaci.
Boja udice mo e biti crna, srebrna, zlatna ili crvena. Imajte na
umu da ribe ne razlikuju boju, ali razlikuju sjajnost materijala. Uobiajeno
je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. U uslovima nonog
pecanja, kao i kada se peca na veim dubinama, boja udice i mamca je
potpuno irelevantna.
Indikatori trzaja
Indikatori trzaja su savremena pomagala, koja omoguavaju pecarou
da pravovremeno uoi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adek-
vatno kontrirao. aranski ribolov je specifian po tome, to je broj ugriza
u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele
ribe), pa je neprekidno posmatranje vrha tapa izuzetno zamorno. Za tu
svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja, koji reaguju
zvunim i svetlosnim efektom na izvlaenje najlona od strane ribe sa
pulne. Kod boljih modela mogue je menjati uestanost zvunog sig-
nala, kako bi se lake razlikovao trzaj ukoliko se peca na veem broju
tapova. Svetlosni indikatori se obino izrauju sa LED diodama koje
imaju le kola to im omoguava da jednom upaljena dioda svetli i
nakon prestanka izvlaenja najlona. Svetlosni signali su izuzetno korisni
u sluaju nonog ribolova. U ranijem izlaganju, reeno je da mainica
treba da ima "Baitrunner", kako riba ne bi osetila otpor prilikom uziman-
ja mamca. Svaki drugi indikator trzaja, sem elektronski, bi pru io dodat-
ni otpor ribi, to je u ovom sluaju nepo eljno.
Neki elektronski indikatori imaju mogunost podeavanja
osetljivosti, to eliminie pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom
vode ili vetrom.
Njavea mana elektronskih indikatora trzaja je to je indikacija
trzaja u sluaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka tapu slaba ili
nikakva. Naime, u tom sluaju nee doi do izvlaenja najlona, ve do
njegovog labavljenja i oputanja. U tom sluaju elektronski indikator
najee ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stal-

no dr ati blago zategnutim, to je mogue ako se koristi kombinacija
elektronskog indikatora i indikatora koji se kae na najlon.
Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima mogue je,
dakle, koristiti i druge tipove pomagala, kao to su razni indikatori iz
kune radinosti, indikatori koji se kae na najlon (majmuni), indikatori na
vrhu tapa (quivertip, swingertip i springtip).
Prake
Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova, ukoliko se peca na veoj
udaljenosti danas se koristi vei broj razliitih naprava.
Praka je najklasinije i najstarije pomagalo. Dobra je za krupne
komade primame, ali se njom teko precizno na veoj udaljenosti baca
sitnija granularna primama, zbog velikog rasipanja. Mo e biti prilino
efikasna na manjim udaljenostima.
Specijalno dizajnirani tapovi za bacanje granulirane primame
(kao Cobra), su se pokazali odlinim za primamljivanje na veim udal-
jenostima. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika.
Najzad, na vodama na kojima je to dozvoljeno, primamljivanje
dalekog mesta mo e se vriti iz amca. Moderna tehnika omoguava
izgradnju malih (do 50 cm dugih) amaca sa daljinskim upravljanjem.
Ovakav brodi se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodi
automatski istovari i nakon toga vrati na obalu.
Dr ai za tapove (pod-ovi)
Zbog specifinog polo aja tapova prilikom ribolova, (paralelni sa
zemljitem ili blago nagnuti unapred), kontruisani su specijalni dr ai za
vei broj tapova. Obino dr e 3 do 4 tapa. Ovi dr ai tapova (engl.
Rod-tap, pod-dr a) omoguavaju da se na njih postave i elektronski
indikatori trzaja.
PVA - polivinil alkohol - vlakno

Polivinil alkohol ima osobinu da se, ako se od njega izradi vlakno, ono
se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Ova njegova osobina je
nala primenu u modernom aranskom ribolovu. Naime, sada je mogue
na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane
koju elimo da koristima kao primamu. Ovako nanizane partikle,
prive emo za glavni najlon blizu udice. Nakon zabacivanja, PVA e se
otopiti i partikli e ostati slobodni, pored udice kao primama. U skorije
vreme, pored PVA vlakna, mo e se kupiti i PVA vreica, u koju je mogue
ubaciti vei broj sitnih partikala, ali i sve druge tipove primama.
Anti-tangle
Specifian nain vezivanja - sistem, koji omoguava da se na velike
daljine zabaci mamac, a pri tom ne doe do mrenja sistema. Sa anti-
tangle, helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni
sistemi" u ovoj knjizi.
Ampule za nono pecanje

Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastine ampule ispunjene
dvema tenostima. Ampule mogu biti razliitih prenika, mada su najuo-
biajniji 1,5mm , 2mm i 3mm. Da bi se aktivirala potrebno je par puta
blago prelomiti ampulu da bi dolo do meanja tenosti, nakon ega
ona poinje da sija. Uobiajene su fluorescentno crvene i uto-zelene
boje. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon
upotrebe se baca. Obino se montira na vrh tapa kod dubinskog
ribolova, odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. U
nekim primenama, mo e se montirati i na varalicu koja se vue nou kroz
vodu. Kako aran vrlo esto radi i nou, ove ampule su izuzetno korisno
pomagalo.
Dodaci mamcima i primami

U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objanjenja za veli-
ki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu arana, gde je dato
preko 40 proverenih recepata za boilije. Desetak recepata za boile dato
je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom aran-
skom ribolovu. Ovde u se osvrnuti samo na one materije koje su speci-
fine za moderan aranski takmiarski ribolov, a nisu detaljno objan-
jenje u prethodnoj knjizi.
Atraktori - su generalno gledano, materije koje privlae ribe. U
veini sluajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.

Uljanog su tipa i najee se koriste ulja semenki, ulja koja se koriste u
uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Kao atraktori se esto koriste i
amino kiseline. Amino kiseline ivotinjskog porekla obino su iz jetre sis-
ara. Koriste se u tano datoj koliini za svaki recept. Nije dobro dodavati
veu koliinu, jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Miljenja o upotrebi
amino-kiselina je podeljeno. Dok jedni smatraju da su neophodne, drugi
tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Ukoliko se dodaje d igerica,
treba je koristiti sve u i samlevenu u koliini od oko 80 g na 0,5 kg miksa.
Samlevena d igerica se mea sa jajima, pa se ta meavina dodaje u suvi
miks. Umesto d igerice, neki koriste lignje.
Arome - se koriste da bi zamirisale mamce i primamu.
Meutim, treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji.
Naime, dve arome koje identino miriu u vazduhu, u vodi mogu stvarati
potpuno razliite efekte. U vodi se mirisi ne mogu iriti, ve se ire ukusi.
Arome jonizuju prostor i na taj nain predaju informaciju ribi o sebi.
Dakle, vrlo je bitno, sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Do sada
se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi, pa e se sa
mamca br e isprati. Sa druge strane mnogo e br e zasititi svojom aro-
mom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. Propilen glikol je
bolji u zimskim mesecima, kada je ekanje na ribu du e, dok je etil alko-
hol prihvatljiviji leti.
Pored vetakih aroma, mogu se koristiti i prirodne arome u
vidu zaina. Neki od najjaih prirodnih mirisa su:
kari (curry) - je orijentalna meavina zaina (kao osnova
koristi se kim, grko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Izuzetno je
jakog mirisa i uto-braon boje. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu
zelenu fluorescentnu nijansu. Slano-ljutog je ukusa. Treba dodati oko 15
g zaina na 0,5 kg suvog miksa. Najbolje rezultate daje u ribljim i zain-
skim meavinama. Pored karija, pokazalo se da se mo e dodati i par
kapljica ili sosa. Obratite panju na koliinu ilija, jer je izuzetno ljut.
Nikako ne dodajte ili ili kari u sluaju da su slani.
grko seme - je zainska biljka koja se koristi u kulinarstvu
samostalno ili u meavinama sa drugim zainima. Ima blag ali specifian
ukus, koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i aranske ribe.
Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg meavine. Obino se dodaje u riblje i

meavine sa semenjem za ptice.
beli luk - je jedan od najjaih aromata koji rastu kod nas.
Pokazao se izuzetnim, kako samostalno u miksevima, tako i u kombinaciji
sa grkim semenom. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u koliini od
30 g na 0,5 kg suvog miksa. Koristi se u meavinama sa aromom voa,
zaina i u ribljim meavinama.
Izazivai gladi - su trea najea komponenta primame i
mamaca. Cilj izazivaa gladi je da delujui kao laksativ, to pre ribu nat-
eraju da svari i izbaci pojedenu hranu, izazivajui njenu glad. Riba e se,
zbog svoje gladi, mnogo ee vraati na mesto primamljivanja i
poveae se verovatnoa za ulovom. Najbolji nain da se stimulator
ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks, ve
da se ulupa sa jajima i malom koliinom miksa. Na ovaj nain dobija se
polutena masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Nakon toga,
ovu meavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti.
Kazeini i kazeinati - su koncetrovani (90 do 96%) mleni pro-
teini. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Sitnija granulacija (30) se koristi
za izradu tvrdih mamaca, dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu
plivajuih boilija. Dodaju se u koliini od 5 do 50% u zavisnosti od
eljenog stepena obogaenja smee. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili
kalcijumovi. Imaju visok stepen belanevina. Koriste se za izradu pliva-
juin boilija do 25% u smesi.
Zaslaivai - zbog osobine eera da upija mnogo vode i time
daje nepotrebnu vla nost, umesto eera dodaju se mnogo jai vetaki
zaslaivai. Mogue je koristiti i prehrambene vetake zaslaivae, ali
su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za
pripremu mamaca. Generalno gledano, koliina zaslaivaa koji ete
dodati zavisi i od arome boila. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se
stavlja slabiji zaslaiva), a u boile sa aromom voa ili zaina vie
zaslaivaa. Kao orijentacionu meru, ukoliko koristite vetake zaslai-
vae, uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Ukoliko koristite prirodne zaslai-
vae mera je od 10 do 20 ml na 0,5 kg suvog miksa. Najee korieni
prirodni zaslaivai su:
melasa - veoma tamna, lepljiva i slatka tenost. Zbog svoje
tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su

potrebni svetli boili, obino namenjeni za zimski ribolov, bolje je koristi-
ti vetake zaslaivae.
kukuruzni ili jemeni slad - dobro je pre upotrbe ovaj malt
pustiti da malo prokisne, kako bi dobio karakteristian jak miris. Koristi
se oko 10 ml na 0,5 kg suvog miksa. Takoe, mo e se koristiti i meavina
kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1.
Vetina
Kao kruna cele vetine, potrebno je savladati tehniku modernog aran-
skog ribolova. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike pri-
mamljivanja, tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja
mamca i izvlaenja zakaene ribe. Veliki broj arand ija potuje svoj ulov
i prilikom izvlaenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povre-
di, kako bi nakon merenja i slikanja, mogla da se vrati u vodu bez posled-
ica. Ovaj postupak naziva se tehnikom uhvati i pusti i o njoj e biti vie
rei na kraju ovog poglavlja.
Tehnika primamljivanja
Tehnika primamljivanja arana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting.
Kada se ka e loosefeeding, podrazumeva se rasipanje zrnaste primame
i mamaca na mesto pecanja. Detaljan opis ove tehnike bie objanjene
kasnije u ovom tekstu. Groundbaiting, je termin koji oznaava hranjenje
mesta kuglama primame na bazi brana. Veina standardnih kupovnih i
domae pravljenih primama upravo je na bazi razliitih vrsta brana.
Vie recepata i opise tehnika njihovog korienja daje se u knjizi Tajne
ribolova 1, a ovde u se skoncentrisati samo na neke specifine vrste
prihrana koje do sada nisu obraivane.
Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko
koriena primama. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili, kuku-
ruz eerac ili kukuruz zuban (obini kukuruz). Ove pahulje izuzetno
lako upijaju boje i mirise. Priprema je vrlo jednostavna. U plastinu
posudu ili erpu stavite eljenu koliinu pahulja i sipajte vrelu vodu.
Ostavite oko jedan as i napravie se vrlo gusta i gipka pasta. Ova pasta
je idealna primama. Pravi odnos vode i pahulja, zavisi od proizvoaa i
najbolje je da sami kod kue eksperimentiete. Ukoliko elite da dodate

boju ili aromu uradite to meajui ih sa vodom u kojom ete kasnije nato-
piti pahulje. Takoe, u primamu mo ete dodati i konopljino seme, riblje
brano ili semenke. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu,
zamrznite na nekoliko dana nakvaene i umeene pahuljice. Prilikom
razleivanja, jedan deo vode e izai iz primame.
Hleb jeste staromodan i veina pecaroa smatra ga prevaz-
ienim, ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. U gnjeeni hleb treba
dodati semenke, hranu za pse ili make, riblje brano ili koncentrat, kako
bi se dodatno zamirisao. Ukoliko dodajete hranu za pse i make, pre
meanja, potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha, pa tek
onda da ih umeate. Prilikom kvaenja u vodu treba staviti arome i boju.
I na kraju, znajte da je aranu potrebno odreeno vreme da se
navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. Uvek imajte to na
umu, kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Prilikom prihranjivanja
pazite da vodu ne prehranite. Takoe, ukoliko u vodi ima mnogo sitne
bele ribe ili recimo babuki i karaa, bolje je koristiti loosefeeding
tehniku. U suprotnom, jata sitnih riba e vam dosaivati neprekidnim
pipkanjem mamaca.
Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde u dati
jedan tipian pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame:
U prvoj je potrebno pronai mesto na kome elimo da pecamo
i pripremiti ga. Kada dodjemo na vodu, meu prvim stvarima koje treba
uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima
primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg
druge hrane u toku ribolova.
im se doe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko
1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Aroma boilija i zrnaste hrane mora
biti ista. Preporuljivo je da i veliina boilija bude pribli no veliina
zrnaste hrane. Na taj se nain e riba, ako nita grekom uzeti nekoliko
zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. Cilj je arana
naviknuti na hranu. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne
peca boilijima.
Ono to u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi
na krupnije boilije - one veliine koje ete kaiti na udicu. Dakle, svakog
dana u dnevnu koliinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste

hrane i poveajte udeo velikih boilija. Za oko 4 dana, kompletna prima-
ma treba da je od samo krupnih bojlia. Koliina primame od samog
poetka mora zavisiti od vode i oekivanog broja riba koji tu ivi.
Generalno gledano, svakog dana treba koliinu hrane smanjiti za 50% u
odnosu na prethodni dan. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da
se riba navikne na hranu, ali da se ne nahrani. Ovo posti emo dodavan-
jem laksativa, sredstava koje podstiu probavu, u primamu. aran e se
zbog brzog varenja esto vraati na hranjeno mesto, to je preduslov za
dobar ulov.
Nije realno oekivati velike ulove na samom poetku. Ribi je
potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora
omoguiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da
kampujete kraj vode. Ve od treeg dana, postoji ansa da je aran
probao boili eljene veliine i da e krenuti za mamcem na udici. Tu
kreemo u drugu fazu.
Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila

U knjizi Tajne ribolova 1 dato je preko 40 proverenih mikseva za boile,
meutim sam postupak izrade nije dat do tanina. Cilj ovog teksta je
upravo da se taj postupak pojasni.
Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta.
Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene veliine, koje se nakon toga
kuvaju, prosuuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. U sastav boilia uvek
ulaze jaja, arome i zaslaivai i sam osnovni prakasti miks.
Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Praviemo jednos-
tavne pirinane boile, koji su iako vrlo jednostavni, izuzetno lovni. Prvo
je potrebno da napravimo suvi miks. U veu erpu ili plastinu posudu
treba usuti 250g griza, 125g pirinanog brana (ukoliko ne mo ete da
naete brano u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinana zrna) i
125g sojinog brana. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kaiicu crvene
prehrambene boje u prahu i sve dobro izmeajte. Ukoliko ne mo ete da
naete boju u prahu, ve tenu boju, onda je nemojte umeati u suvi
miks ve u jaja. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti.
Prespite ga u papirnu vreu i smestite na suvo i hladnije mesto.
Kada odluite da boilie napravite, preite na sledeu fazu. Prvo

je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaivaa sa jajima.
U plastinu posudu razbite 4 jajeta, dodajte arome i zaslaivae. Vrlo je
bitno da dodate tanu koliinu aroma. Informacije o merama moraju se
nalaziti na svakom pakovanju. Ukoliko koristite tenu prehrambenu boju,
dodajte je sada u jaja. Viljukom dobro ulupajte jaja i dodatke.
Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi
miks. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano meajui. U
prvi mah dodajte oko jedne pune olje suvog miksa u jaja i napravite
polutenu masu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Polako, nastavite
da dodajete suvi miksi, neprstano meajui viljukom. U jednom
trenutku, masa e postati pretvrda, pa nastavite da mesite rukama. Kada
umeate kompletnu koliinu suvog miksa prelazite na treu fazu.
U ovoj fazi treba izraditi boile eljene veliine. Kako ih pravite
sami, nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon veliina. Ovo e vam
trebati, posebno na vodama gde je potrebno ribu navii na krupnije
boile, prvo im bacajui sitnije. Pravilo je da boili treba da je okrugao.
Ovakav oblik je najlaki za izbacivanje na velike daljine. Meutim, neka-
da je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za
ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju.
Ovako pripremljene boile treba jo skuvati. Najbolje je koristiti
dublji sud i reetku (Vrlo jeftino se mogu nai prirune friteze pogodne
za korienje na tednjaku koje su idealne za ovaj posao). U sud je
potrebno sipati vodu i saekati da ona provri. U meuvremenu na icu
poreajte boilie. Kada voda pone da vri, spustite icu sa bojlima u
vodu i saekajte oko 2 minuta. Nakon toga ivadite boile i pustite da se
iskaplju. Rasporedite ih po istoj krpi i ostavite da se prosue i ohlade
oko pola sata. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastine
vree i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu.
Nekada, a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno
jakog mirisa (velika koliina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na
miris mamca, dobro je koristiti pop-up boile. Pop-up boili su u stvari
boili koji plivaju u vodi, umesto da tonu. Prilikom pozicioniranja, ovi boili
se podi u sa dna, ispravljajui dlaku. Udica ostaje na dnu ili se i ona
blago podi e ka gore. Riba, rijui po dnu, nailazi na mamac koji mu je
prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoava. Sama izrada

ovih boila mo e biti:
upotreba polistirena ili plute - Za ovu metodu koristi se isti
miks kao i za normalne boile, ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu
svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Nakon toga se kuglice
kuvaju kao i normalni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju
kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive.
obrada u mikrotalasnoj penici - Umesto da u svaki boili
utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu, u ovoj metodi potreb-
no je da boili ispeete u mikrotalasnoj penici. Osnovni miks se
priprema kao i kod normalnih boila, samo se ne kuva, ve se pee u
mikrotalasnoj penici. Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od
14mm. Pecite ih oko 2min. Ako se nakon ovog perioda na njima ne
pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima, pecite jo 15 sekundi, sve vreme
pazei na njih. Ponavljajte peenje od po 15 sekundi onoliko puta dok
boiliji ne ponu da se dime. Zapamtite to vreme. Vrlo je bitno da svaki
put postavite isti broj boila iste veliine, kako bi tano znali koliko traje
priprema. Recimo za 30 boila 14mm, potrebno je 2 minuta i tri puta po
15 sekundi na maksimumu da bi poeli da se dime. Kako vama ne tre-
baju prepeeni boili, oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga
da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi
peenja. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i
veliine boila koje peete, pa je neophodno da mera uvek bude ista.
Pazite na to da se peenjem jedna koliina arome gubi, pa je dobra pre-
poruka da dodate oko 50% vie arome i mirisa u osnovni miks, nego kod
redovnog boila.
Bez obzira da li koristite obian ili pop-up boili, preporuka
jednog broja arand ija je da neposedno pre upotrebe, boili umoite ili
na njega nakapljete dodatnu koliinu arome, kako bi ga uinili atraktivni-
jim. Ovo se ini umakanjem i natapanjem boila - Ukoliko se odluite za
ovaj nain, prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta, jer bi direktno nat-
apanje boila u istu aromu, nainilo presna an boili, koga ribe ne bi rado
uzimale. Pored standardnih kupovnih aroma, za ovu svrhu mogu
poslu iti i prehrambeni okoladni ili voni prelivi za torte ili sladolede i
razna ulja. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u
rastvarau. Poznato je da se slino u slinom rastvara, pa i rastvor u rast-

vara moraju biti sline koezistencije. Naime aroma mo e biti uljana ili
alkoholna. Ukoliko je alkoholna, ona e se dobro rastvarati u vodi i boili
treba umakati u vodeni rastvor arome. Meutim, ukoliko je aroma uljana,
ona e se u vidu kapljica nai na povrini vode i efekat umakanja boila
bie kao da ste ih umoili u istu vodu. Za uljane arome, koristite
slabomirisna rafinisana biljna ulja. Ukoliko elite mo ete koristiti meavinu
aroma, meutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve
rastvaraju u vodi. U suprotnom efekat nee biti oekivan.
Boili treba u aromi da stoji bar 24 asa, mada je prava mera
nedelju dana i vie. to bude du e stojao aroma e se bolje upiti.
za Crveni recept pomeati: 40 ml glicerina, 1/4 olje eera,
30ml crvene boje, 30ml arome badema, 2 kaike meda.
za Zimski recept pomeati: 30 ml arome ruma, 30 ml arome
badema, 30 ml arome meda, 20 ml glicerin, na vrh kaike neke fluores-
centne boje.
za Voni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Uzeti oko
25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina, 5 ml neke arome.
I na kraju ovog dela o boilima ostaje jo par preporuka o tome
koje boile kada koristiti. Dva su osnovna pristupa:
Biti drugaiji - ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vre-
menom postaju sve odbojnije prema boilijima. Razlog je taj to se nakon
hvatanja i izvlaenja riba ponovo puta. Nekoliko puta uhvaena riba na
boile poinje da povezuje boili sa onim to joj se kasnije dogaa i poin-
je da ga izbegava.
Biti isti - ovaj prilaz poiva na injenici da se aran u prirodi
ne hrani boilijima i da je potrebno odreeno vreme da se navikne na
novu hranu. Pecati na hranu na koju svi pecaju znai eliminisati vreme
navikavanja.
Najzad, kada pecate prvi put na nekoj vodi, proverite kakvo je
dno. Ukoliko je isto svaki boili mo e doi u obzir. Meutim, ukoliko je
dno puno organskog otpada, a to ete primetiti po mirisu boila, potreb-
no je koristiti jako mirisne smee, kao to su one sa mirisom ribe.
Tehnika plasiranja mamca

Jedan broj arand ija i dalje koristi hranilice. Oko njihove upotrebe mil-
jenja su podeljena. Sa jedne strane, prednost im je to na isto mesto
pada i primama i mamac, ali im je mana to je koliina primame mala, to
se teko koristi zrnasta primama i to prilikom izvlaenja i borbe sa
ribom, hranilica vrlo lako zapne za prepreke, to mo e dovesti do gubit-
ka ribe. Ukoliko se ipak odluite da koristite hranilicu, to je esto i pre-
poruljivo na lakim vodama, treba to uraditi na sledei nain. Prvo,
hranilicu napunite primamom, a onda u primamu utisnite mamac (boile
ili kukuruz) zajedno sa dlakom. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u
hranilicu. Ideja je da aran, privuen hranom iz hranilice, pronae i boil-
ije umeane sa primamom na dnu. Ovaj metod, ako je pravilno plasiran,
mo e doneti izuzetne uspehe, posebno tamo gde riba nije navikla na
boilie.
Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mainicu sve dok
olovo ne padne na dno. Va mamac se mora nalaziti na hranjenom
mestu. Ako preklopite mainicu, najlon se nee moi izvlaiti i mamac e
u poluluku padati, po pravilu bli e obali. Nakon smirivanja olova, polako
namotajte viak najlona i smestite tap na pod. Namestite indikatore trza-
ja i ekajte.
U drugoj fazi, aran se navikao na mamac i treba dodavati samo
onoliko primame, koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani
negde drugo. Nemojte preterivati. Bolje je bacati manje koliine vie
puta u toku dana, nego raditi jedno jako prihranjivanje.
Tehnika izvlaenja zakaene ribe

U sluaju trzaja, kontra treba biti odluna, kako bi se udica zabila u usnu
arana. Po pravilu upecan aran be i prvo ka suprotnoj obali, a nakon
toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate
dovoljno najlona na pulni. Dakle, ako je mainica sa kvalitetnom koni-
com, ona e u ovom prvom udaru, besprekorno putati najlon,
neprekidno umarajui ribu. Kada se riba smiri i zaustavi, potrebno ju je
polako privui ka obali. Sem ukoliko vam je mainica izuzetno kvalitetna
(sa pu nim prenosom), nije preporuljivo ribu privlaiti okretanjem
ruice. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha tapa. Kada riba krene
ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajui najlon. Kada riba krene
od vas, podignite vrh tapa nagore. Na taj nain ete rasporediti silu po
tapu i on e pored konice na mainici izmarati ribu.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluno krene
u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku
blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne isputajui kontakt sa
ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U
velikom broju sluajeva, riba e se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko
zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuete, a da ne
pokidate sistem, pokuajte da otpustite najlon i ostavite tap u dr a.
esto e riba izai iz trave ka dubini i na taj nain sama se odmrsiti.
Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prih-
vatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da
se riba tapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po
pliaku, esto dovodi do gubitka ulova.
Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u
dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna oteenja pri-
likom izvlaenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi ok.
Najjednostavni nain postavljanja boila na dlaku
Presavijte strunu kao na slici iznad... ... pa nainite vor ...
...iglom probodite boili... ...zkaite vor vrhom igle i provucite

strunu kroz boili...
...provucite strunu kroz alku udice... ...zave ite vor bez vora,tako to ete
obmotati vrat udice od alke ka vrhu 8-
10 puta, a zatim vratiti namotavanje ka
alki jo 2-3 puta i provui strunu kroz
alku...
...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Carp World Popovi

Na najtrofejniji Carp team
www.carp-yu.co.yu
Carp World Popovi

Me tehnike
Brzinski lov beovica
ije redak sluaj da se na nekoj

vodi mo ete nai ispred
N ogromnog jata beovica. Uz pravil-
nu primamu, mamce i dobro podeen pribor, za kratko vreme mo e
uloviti lepu koliinu riba. Lov beovica vem nee doneti kapitalne ulove,
ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade,
kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao
i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba rei da mladi
upravo ovakvim ribolovom zapoinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih
ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji
pecaroi bi trebalo da im ovaj lov uine to efikasnijim. U ovom tekstu
nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova.
Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okuali u
ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staniti-
ma, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi
Tajne ribolova 1. Uovom tekstu emo razmatrati samo one informacije
koje su karakteristine za ovu tehniku.
Ukupna koliina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za
jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g,
jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv.
Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju
mamac periodino. Kada jato doe, u proseku se peca po jedna beovi-
ca na minut, meutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje.
Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove nae tehnike je da jato
zadr imo to du e i na taj nain maksimalno smanjimo vreme neak-
tivnosti. Obino je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se eka da jato
22 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu Ribolovne tehnike 23
doe. Ovo ekanje mo e biti i mnogo krae, ali je prosek oko sat vre-
mena. Nakon tri do etiri sata broj ugriza po minutu je najvei, a nakon
toga se polako smanjuje. U zavisnosti od nae vetine, ovo smanjivanje
mo e biti vee ili manje. Iskusan pecaro mo e upecati po jednu beovicu
svakih 10-15 sekundi.
Pripreme
Kada se ispred vas nae jato gladnih beovica, nije teko i uhvatiti ih.
Idealna udica je veliina 20 ili 18, a najlon mo e biti i vee nosivosti nego
to su one. Idite na najtanje najlone koji e vam omoguiti lagodno
pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim
dovoljna da izvue i mnogo vee ribe od beovice. U ovom sluaje nema
predveza ve se isti najlon ve e za vrh tapa, na njega se postavi plovak,
minimalna kolilina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna,
olovo postavite to bli e udici jer u tom sluaju prirodna prezentacija
mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri povrini ili u srednjem delu, olovo
podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uti-
caj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vae
mamac, ve ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguava da na
istog crvia ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba.
Mestu pecanja treba maksimalno prii, kako bi mamac mogli
lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude
ugodan. Naime, kod ovog metoda, tap neprekidno dr ite u ruci. tap
uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga akom sa strane, tako da vam
lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakali dr anje, oslonite kraj tapa
na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran tap, bi treba-
lo da blago prete e unapred, inei minimalan pritisak na vau podlak-
ticu i zglob. Meutim, veina tapova nije balansirana, to ote ava nji-
hovo dugotrajno dr anje. tap se balansira dodavanjem adekvatnog
ote anja ispod kapice na zadnjem kraju.
Mre asta, pletena uvarka sa irokim otvorom (bar 60 cm) je
idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacu-
jete upecanu ribu. Svaka sekunda koju utedite prilikom skidanja ribe sa
udice, je dragocena, jer ete u ukupnom skoru imati vie riba i u sluaju
da ste na takmienju, vee anse za pobedu.
24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se

da ih samim cimom tapa izbacite iz vode, tako da ako se budu i
otkaile, po inerciji nastave da lete ka vama. Takodje mislite o tome da
mamci i primama budu pri ruci, jer e to dodatno smanjiti troenje vre-
mena.
Pribor
Idealno je da na pecanje ponesete etiri nametena tapa od po 4,5m,
3,5m, 2,5m i 1,5m. Na poetku koristite najdu i tap, meutim, kako
ribolov odmie, pravilno rasporeenom primamom, jato ete privui
bli e obali i samim tim prei na krai tap. Cilj vam je da pecate na 1,5 m
tapu, jer on omoguuje najbr e rukovanje. Ukoliko nije dozvoljeno da
koristite taj broj tapove, koristite tap du ine koja je propisana, a po
potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. U isto vreme potrebno je
da skratite i najlon. Ova operacija vam nee uzeti mnogo vremena,
meutim, ukoliko se jato opet udalji od obale, vreme potrebno da
ponovo produ ite najlon je dosta veliko.
Kada pecate klasinom teleskop-pecaljkom izaberite tap iji je
vrh maksimalo mekan, to e vam omoguiti lagodne zabaaje lakog sis-
tema, a rukohvat vrst. Ovakav tap e u svom srednjem delu biti sred-
nje mek i nee se previe uvijati zbog uticaja bonog vetra ili pomeran-
ja vae ruke.
Du ina najlona mora biti takva, da kada podignete tap iz vode
udica doe tano gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom)
ili malo du a. Ovo e vam omoguiti da lako skinete upecanu ribu sa
udice. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da
povuete ka sebi, to e napnuti tap i ote ati otkainjanje ribe sa udice.
Sa druge strane predugi najlon e se prilikom zabacivanja kaiti i za ruke
i za okolinu.
Primamljivanje
Prihranjivanje beovica je najslinije hranjenju jata golubova u parku.
Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inae e ono ili da
otpliva ili e prestati da se interesuje za va sledei zabaaj. Pri svakom
zabaaju, dakle svakih 15 do 20 sekundi, potrebno je da bacite po 3 do
4 bela crvia i po jednu kuglicu primame veliine oraha svakog minuta.

Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. Krupnije beovice e se uvek
sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete, tako da e sa
ovakvim prihranjivanjem, one biti tano tamo gde zabacujete.
Mamac menjajte im primetite da je broj udaraca opao. Nikada
ne ekajte dugo sa starim mamcem, ako je on neatraktivan. Ukoliko je
voda obojena, crveno i bronzano obojeni mesni crvii su se pokazali
lovnijim.
Tehnika
Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaenju riba. Na poetku
e taj ritam biti sporiji, meutim, kako trzaji budu uestaliji, tako e ovaj
ritam vie liiti na ritmino kru enje tapom. Nakon zabacivanja, pustite
da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saekajte da se plo-
vak ispravi. Plovak e lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba
odmah da kontrirate, pazei i usmeravajui ribu ka vama, kako ne bi, u
sluaju da spadne sa udice, pala u vodu. Obratite pa nju na rastinje iza
vas. Svako mrenje najlona u njega prouzrokovae gubitak vremena koji
mo e da vas kota plasmana.
U toku ribolova, uvek posmatrajte da li je dolo do usporavan-
ja ovog ciklusa. U tom sluaju je bitno da pravilno reagujete. Mogu se
desiti dve stvari:
da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi - tu treba
odmah pomeriti plovak
da je jato otilo dalje od ili bli e ka obali - i tu treba promeni-
ti tap ili istom modifikovati du inu
W
Pecanje na konoplju kao mamac
valitetne bodorke se najbolje

pecaju na konoplju kao mamac.
K Potrebno je poznavati tehniku,
kako bi uspeh bio zadovoljavajui. Osnovna stvar zbog koje mnogi
odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je, to je u poetku goto-
vo nemogue, i pored mnotva trzaja, zakaiti ribu. Naravno, nakon sat
ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam reava. Kako je ovaj nain
pecanja vie od same promene mamca, u ovom tekstu e se obraditi
upravo ove specifinosti. itaocu se predla e da u knjizi Tajne ribolova
1, detaljno proui nain pripreme konopljinog zrna za ribolov.
Najvea prednost konoplje je to ete na nju pecati krupnije
primerke. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo), tvri mamci od
crvia, hleba i glista, sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zain-
teresovane, pa e krupnije uspeti do njih da dou. Odavde zakljuujete
da tvri mamci zapravo vre selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima
puno sitne ribe.
Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti
ribu. Koliko god da bacite konoplje, ona e ispustiti vie ulja, koje e
opet jo jae primamiti ribu.
Strategije
Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela
riba. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je
objanjena u knjizi Tajne ribolova 1, a udica se mami jednim zrnom
konoplje. Na samom poetku bacite malo primame i zabacite mamac na
samo dno. Kada ponu trzaji, polako smanjite dubinu sa svakim zabaa-
jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da

kontra bude efikasna.
Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan prekriva od
zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao
to su mrena ili linjak. Kada pravite tepih potrebno vam je oko 4 litre
konoplje, pomeane sa kasterima ili kukuruzom eercem. Kao mamac
koriste se dva kastera ili glista na udici.
Pribor
Osnovni razlog promaaja je preteka oprema. Bodorke same po sebi
stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju pro-
maaja. Prvo to treba imati na umu je da tap treba da je to br i i laki.
Najlon podveza, posebno u bistroj vodi, ne bi smeo biti preko 0,06 mm.
Plovak treba da je minimalne nosivosti, kako bi i olovce ispod bilo naj-
manje mogue.
Kada je god mogue pecajte sa dugim pecaljkama bez
sprovodnika ili tekama, kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno
daleko. Na sreu, konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale
pa nadalje, pa vam nee biti potrebni predugaki tapovi.
Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teka, mnogo te a
nego crvii ili kasteri, te da e u tekuim vodama, uticaj vode biti mnogo
manji na njihovo rasejavanje po dnu. Dakle, zrna konoplje su brzotonua
i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde
prilikom bacanja padnu na povrinu vode.
Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom
antenom, napravljen od balze. Ovakav plovak e sam, esto i bez olova
pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu.
Na kanalima i plitkim mirnim vodama, sistem podesite tako da
mamac potpuno le i na dnu. Leti, kada primamljujete pomalo i esto,
uspeete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu
pecanja, pomeranjem plovka ka mamcu. Ako du e vreme pecate na
istom mestu, uz stalno, ali koliinski malo primamljivanje, mo ete pomer-
iti mamac i u gornju polovinu vode. Na ovaj nain ete selektovati udare
na najkrupnije komade, meutim vreme izmeu dva udarca mo e biti
izuzetno dugo. Zimi je ipak mogue pecati samo na dnu.
U sliaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti

te i plovak u obliku tapia koji e se to pre uspraviti. I dalje koristite
minimalno olovno ote anje.
Kada je izuzetno vetrovito, posebno kada vetar duva nizvodno,
izaberite vagler sistem monta e. Pravilo je da jai vetar tra i te i sistem i
te a olova.
Preporuke
Na meovitim vodama, nije loe pored semena konoplje, pro-
bati seme ptiije grahorice. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18.
Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16
do 20.
Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promaaja nsu krivi
pecaroi, ve to riba napada olovca. Da bi ovo izbegli, probajte da
grupiete olovca umesto da ih razvlaite po najlonu.
Jo jedna vetina je da vam najlon bude uvek nategnut. Dakle,
ne dozvolite da se najlon nakon zabaaja slobodno opusti sve do smiri-
vanja sistema, jer bi u tom sluaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da
reagujete na ugriz ribe. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim, verovat-
no e se riba, koja uzima mamac u padu, sama upecati.
I
Pecanje diberom
iber je plovak koji se skoro sam

ispravlja u vodi bez potrebe
D dodavanja ote anja ili uz dodatak
vrlo malog ote anja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Mogu biti
dugaki od 2 do 10 cm i iroki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu se
optereuju sa dva olova br 12 ili etiri br 6. Kada se dodatno optereti,
on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar.
Ova osobina ga ini idealnim za prezentovanje potpuno nepominih
mamaca na samom dnu to ga ini idealnim za pecanje bodorki, ali i
arana. U ovom tekstu emo se skoncentrisati na varjantu pecanja
bodorki, jer je mnogo dinaminija od aranske verzije.
Zimska i letnja varijanta

Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treini vode. Pecanje je uglavnom
orjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo ote anje od pet do
est olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu.
Leti vredi probati pecanje u pliacima pa je potrebno koristiti
minimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viri
iz vode. Ukoliko je voda plia od 30 cm, bolje je dibere vezati samo kroz
donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer ete smanjiti
broj mrenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre i
posle dibera koja e slu iti kao stoperi, ali i kao dodatna ote anja.
Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglaen. Ukoliko
pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguu debljinu najlona. Udica
treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovde
od esencijalnog znaaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im je
Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 29
izuzetno ne an prilaz. Na poetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim

treim zabaajem, a kada riba pone da se javlja, polako poveavajte
koliinu primame.
Tehnika
Pre poinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer se
bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i
na dnu. to je vreme vetrovitije, potreban vam je du i sistem, ali i vie
najlona na tapu (posebno ako pecate tekom) da bi prezentovati apso-
lutano miran mamac. U ovom sluaju najlon nikako ne sme biti nategnut
izmedju vrha tapa i plovka, jer e se pokret vrha tapa preneti na
mamac.
Kada doe do trzaja nemojte uriti sa kontrom. Svaka rana kon-
tra mo e uzrokovati gubitak ribe, koja e esto uplaiti ostatak jata.
Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod
vodom.
Specifinost tehnike za arane

Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu tra ite u plitkim delovima vode
( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom
sluaju, mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju
udice. Koristite manje dibere, jer su laki i stvaraju manji otpor. Najlon
treba da je elastina debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za arane, a pod-
vez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za arane.
Diberi su takoe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom
obraslim povrinama. U tom sluaju mo e vam se desiti da naletite i na
linjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukoliko
pecate tekom, obavezno pri ruci dr ite dodatni segment, jer e i aran
i linjak probati da energinim begom u dubinu ili u travu se oslobode
udice.
Kako se zima pribli ava, zabacujte sve dalje u dublju vodu.
Koristite vee dibere koje je potrebno ote ati i sa etiri olovca broj 6.
i
Ribolov arana vaglerom
a ovakvim vodama broj arana se

vetaki odr ava visokim u odnosu
N na ostale ribe. Idealan metod
ribolova na ovim mirnim vodama, je lov vagler metodom.
Jedna od najveih zabluda meu naim ribolovcima je da je
aran iskljuivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode.
To je daleko od istine. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova arana je
lov na povrini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. Ideja vagler meto-
da je da se aran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji
sloj vode. U tom sluaju se aran ponaa najslinije pastrmci. Naime, on
iz vee dubine prati svaki od baenih komada prihrane i napada jo dok
pada.
Pa ljivom tehnikom prihranjivanja, mogue je uiniti da voda
prosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci
mala koliina mesnih crvia. Sada ve vidite da vam je za ovu tehniku
potrebna malo vea koliina mesnih crvia, pa vam preporuujem da ih
sami uzgajate na nain koji je dat u knjizi Tajne ribolova 1.
Sistem
Potreban vam je onaj vagler sistem koji e vam omoguiti da lako i pre-
cizno zabacite u hranjeno podruje i koji e omoguiti da mamac
prirodno pada. Klasian vagler sistem, kod koga je kompletno ote anje
skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova
dalje od plovka ka mamcu se namee kao idealno reenje. Meutim,
sledea reenica e verovatno okirati mnoge ribolovce. Udica na treba
da bude udaljena od plovka vie od 35 do 45 cm. Dakle. kompletan
ribolov se oekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaaj na veim dubi-

nama, na mestima koja su prihranom pripremljena, verovatno vode ka
promaaju.
Kako mamac pada, praktino bez ikakvog ote anja, prirodnim
padom, riba nee posumnjati u njega i rado e ga i neoprezno zgrabiti.
Svako propadanje mamca dublje, riba nee registrovati kao prirodni
mamac i verovatno mu se nee ni okrenuti. Odmah nakon uzimanja
mamca, riba e pokuati da se vrati u sredinu vode, odakle je vrebala i
dotada. Meutim, zbog du ine najlona, tap e sam dati kontru i riba e
u 90% sluajeva biti zakaena.
Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji
pokazuje gde treba bacati prihranu, a da se trzaji ogledaju na vrhu
tapa.
Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim tapom pecate.
Ukoliko radite sa klasinom dugakom dubinkom ili teleskopom namen-
jenom dubinskom ribolovu, kontriranje treba da je uobiajeno i sledi
uobiajena borba sa ribom. Meutim, ukoliko pecate tekom ili dugim
pec-pec tapom, svaka kontra bi dovela do loma opreme, posebno ako
je riba velika i ako krene od vas. U tom sluaju najva nije je da ne paniite
- oekujte jak prvi trzaj. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvod-
nim preprekama, ne pokuavajte da je zaustavite na silu. Dr ite najlon
zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. Kod arana je
najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni, da vas zbrza i prevari. Ceo
sistem dr ite maksimalno nategnutim, ali ne dozvolite da doe do loma
ili pucanja najlona. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ne dozvolite
da vas riba eta po obali i da se zbog toga uspaniite. Cilj je da nikada
neotpustite najlon i time dozvolite da aran naini brzi pokuaj bega u
neku stranu. Ovakav cim e u veini sluajeva znaiti i gubitak ribe.
Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaih
napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji vie sce-
narija koje je mogue realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla.
Kada oseate vibraciju ribe na tapu, a trava u koju je riba
poblega , je meka, dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim.
Riba e sama da polomi ne ne stabljike trave i da izae na istinu.
Drugi metod je da tap spustite na zemlju i olabavite najlon.
Vrlo esto e riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta,

a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poeo da se pomera.
Kada se to desi, uzmite tap u ruke i nastavite sa borbom.
Najzad, nekada se deava da se riba toliko uvue u travu, da iz
nje ni ne eli da izae. Kao poslednju ansu, probajte da vrhom mere-
dova promeate po travi, kako bi ribu uplaili. U suprotnom riba je
verovatno izgubljena.
Kako zavarati arana

Pre svega treba imati na umu da bi svaku veu udica aran odmah prime-
tio. Verovali ili ne ovde se koriste udice veliine 18 do 21. Pokazalo se
da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva, a zbog
svoje sitnoe, vrlo teko spada.
Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se aran privukao i
navikao na njega kao na izvor hrane. Mamac mora da imitira prihranu, pa
ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti.
Plovak u ovom nainu ribolova ima funkciju markera, pa nije
bitno kakav vagler koristite.
Ukoliko u vodi nema mnogo riba, nemojte da preterate sa
prihranom. Bolje je nakon nekog vremena stati i saekati da se ribe
okupe i potra e po dnu ono to ste do tada bacili.
Sirna pasta - mamac Riblja pasta - mamac
200g sira za mazanje 100g tune iz konzerve

aroma sira 1 kaiica arome lignje
boja po elji boja po elji
100g mekog testa (brano+voda+ulje) 100g mrvica
100g mekog testa (brano+voda+ulje)
Umeajte sir, boju i aromu testo.
Dobro sjedinite. Zamrznite do Umeajte sastojke i dobro sjedi-
upotrebe. nite. Zamrznite do upotrebe.
Straight lead tehnika
ada reke, nakon obilnih kia nabu-
jaju, veliki broj pecaroa ne odlazi
K na vodu, sa obrazlo enjem da su
mutne i hladne i da ribe ne radi. To je zato to ne poznaju straight lead
tehniku.
U danima kada je reka nadola, ribe naputaju maticu i najjaa
stujanja i prilaze obalama ulazei u svaki revir i mrtvaju. Pri tome
priljubljuju se do dna, jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom slua-
ju, straight lead tehniku treba koristiti i u bistrim vodama, kada su one
prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile.
Krenimo prvo od objanjenja pojma straight lead - oznaava
ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak, pa se sastoji od udice i
olova. Meutim ova tehnika se razlikuje i od klasine dubinske tehnike i
od tehnike zvane muvanje. Ova tehnika omoguava da se mamac u
brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine
tapa.
Ovom tehnikom treba oekivati dva do tri udarca na svakih 20
minuta, to znai da ovo nije brzinska tehnika, kao ona pri lovu beovice,
ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni, a oekivane ribe vrlo esto
mnogo krupnije.
Tehnika
Kada izaete na ovakvu vodu, prvo ete pomisliti da u njoj i nema riba.
Naravno da to nije tano. Meutim, u ovim uslovima riba je nepokretna
i nee krenuti u potragu za hranom. Dakle, morate prvo nai ribu. Svaki
udarac, makar i promaaj, signal je da ste naili na skrivenu ribu i tu se
treba usredsrediti.
Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu

18 ili 20. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i
zabacite. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka.
Kada odredite ova dva parametra, zabacite sistem nizvodno,
pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. To e se
desiti na do 3 du ine vaeg tapa. Sledei korak je primama. Uzmite
nekoliko mesnih crvia i bacite ih pred sebe, tako da padnu na dno gde
vam je i mamac. Ukoliko je voda jako brza, moraete da bacate ak
uzvodno od vaeg mesta ribolova. ekajte prve ugrize.
Sa vremena na vreme trznite vrhom tapa, jer mo ete izazvati
ribu da napadne mamac.
Taktika za bodorku
Bodorka je karakteristina po svom vrlo blagom trzaju. Kada su udarci
brojni i esti nije teko ni pravovremeno kontrirati, ali kada su retki, lako
vam se mo e desiti da zakasnite u kontri, zbog opale pa nje. Najbolje je
koristiti tapove vrlo mekog vrha, podvez du ine do 60 cm (ako imate
mnogo promaaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22.
Taktika za klenia
Udica za ovu ribu treba da je neto vea od one za bodorku, od 18 do
20. Ako ponete da promaujete, pogledajte crvia na udici. Ako je
isisan, potrebno je smanjiti du inu podveza, a ako je crvi ceo treba
smanjiti veliinu udice.
Taktika za klena
Kada je nemogue loviti klena klasinim metodama sa plovkom, ova
tehnika mo e doneti nekakve rezultate. Ne oekujte vie od par udaraca
u nekih dva do tri sata, pa je neophodno da budete neprekidno kon-
centrisani. Koriste se udice od 20 do 24.
Saveti
Kada su udarci retki, slobodno spustite tap na zemlju ili dr a
i posvetite se prihranjivanju, meutim kada uestaju tap dr ite u krilu.
U ovakvim vodama slobodno hranite vie i u irem arealu,
kako bi skupili to vie riba oko vae udice. Raunajte na veliki rastur pri-
mame.
Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vaeg
najlona, ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i va
mamac.
Va najlon trpi uticaj jake struje. to je tanji to je i uticaj manji
i pa mo ete imati i tap sa mekim vrhom. Dakle idite na najtanji mogui
najlon. (U veini sluajeva najlon nosivosti 0,9 kg je dovoljan.)
gh
n n
INFO AKTUELNO
n n
tereni mali oglasi
n n
vrste riba liga trofeja
n n
takmienja ribolovaka
n
oprema torba
n n
mamci izbor izt ampe
n n
AKTUELNO ASOPISI
n n
mali oglasi bistro
n n
liga trofeja ribolovaki
n
ribolovaka magazin
n
torba ribolov
n n
izbor izt ampe ribolovaki tro-
n
ZANIMLJIVOSTI fej
n n
ribolovaki port ski ribolov
n
klubovi ribii & ribe
n n
sajt meseca ribe & vode
n n
recepti udica
n n
riboskop KNJIGE
n n
riba nedelje tajne ribolova 1
w w w.ribar.co.yu
Pecanje na hlebnu ru u
ao i pecanje bandara na delie
glista, tako je i pecanje bele ribe, a
K posebno bodorke i babuke na
hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra
i dane kada riba slabo radi.
Belu ribu, a pre svega bodorku, treba tra iti pri dnu, tamo gde
je najdublja, najtamnija i najtoplija voda. Ako pecate na kanalima, ona se
mo e nai negde na sredini kanala, posebno ako su ivice vrlo strme.
Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite tek ili
dugaki pec tap, a ako pecate sa suprotne strane, mo ete koristiti
vagler, jer one e uplaiti ribu. Pec metod je dobar kada lovite sitnije
primerke, koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku, meutim, kada je
jato meovito teka je bolja.
Sistem
Kada je voda ista, bistra i sporija, koristite tanke plovke nosivosti 0,2 do
0,3 g i opteretite sa olovcima broj 10, 12 i 13 ravnomerno po najlonu.
Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada, ve je cilj da mamac
prirodno padne, kako riba ne bi posumljana u njega.
Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda tee, potre-
ban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0,3 do 0,5 g plovke obli-
ka ragbi lopte, postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i
potom jednu 12-icu i jednu 13-icu.
Bez obzira koji plovak koristite, on treba da ima tanku ianu
antenu i mora biti tako nameten da ne pru a gotovo nikakav otpor.
Bodorke e, osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Kara e
verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je

neophodno da plovak bude pravilno optereen i dovoljno potopljen, te
da mu samo antena viri.
Ukoliko pecate na suprotnoj obali, koristitie 2 do 4 BB+ vaglere,
optereene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. Nikada ne
grupiite olovca, ona e pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplai-
ti ribu.
Hlebna ru a, pribor i tehnika

O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u
knjizi Tajne ribolova 1, ovde u se zadr ati samo na onim informacija-
ma koje su esencijalne za ovu tehniku u me ribolovu.
Najea greka pri izradi hlebne ru e je to mnogi ne pritisnu
hleb dovoljno, te on vrlo lako spada sa udice. Neki ru u blago uvaljaju i
zaobljuju, ali pravo reenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko
od 2 do 3,5 mm tanka. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na
udici. Sa druge strane, vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Ru u od 2
mm kaite na udicu broj 22, dok ru a od 3,5 mm ide na udicu broj 20.
Vee udice po pravilu razbijaju ru u, koja lako spada. Udica bi trebalo
da bude srebrnog sjaja, irokog otvora i da se ve e na najtanji mogui
najlon koji mo ete nai. Meutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvalite-
ta. Do sadanja preporuka va i za pecanje bodorki, koje su po pravilu
izuzetno stidljive i oprezne. U sluaju da se pecaju karai ili babuke,
udice mogu biti i do dva broja vee, a najlon bi morao biti bar 0,12
nosivosti i preko 1 kg, jer su ove ribe izuzetni borci na udici.
Sa pecanjem ponite na dubini od oko 10 cm iznad dna, ako
pecate bodorke, odnosno 10 cm veoj od dubine vode, ako pecate
karae i babuke. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad
dna, jer e radije uzeti mamac koji se pomera i njie, nego nepomino
le i. Krupnije bodorke ipak, vie vole da uzmu mamac sa dna, no imajte
na umu da je krupnih bodorki veoma malo, pa je sve u vaoj proceni,
odnosno u onome ta elite da postignete.
Primamljivanje
Primamljivanje mo ete raditi kuglom od istih nakvaenih mrvica belog ili
crnog hleba, kao i lopticama belog hleba. Ukoliko hleb dr ite u plastinoj
kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, ve ga samo rukama stisnite

u loptu veliine golf lopte. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenu-
taka na povrini vode, a onda polako poinje da tone, ostavljajui trag
za sobom. Ukoliko je voda mutnija, stisnite kuglu malo jae, kako se ne
bi raspadala u gornjoj polovini vode.
Koliina primame zavisi od dana. Pazite da ne prehranite vodu,
to je hlebom vrlo lako uiniti. Generalno, ako ribe ima, pored inicijalnog
primamljivanja, dvema kuglama veliine lopte za golf, treba nakon par
upecanih riba dodati jo malo. Ako riba ima vrlo malo, svako dodatno
prihranjivanje znai i prestanak ribolova.
Napomene
Potra ite u vaoj ribolovakoj radnji malo pomagao koje mo e
izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Takva, nestisnuta pahulja, neka-
da daje bolje rezultate nego hlebna ru a.
Ukoliko riba radi na hleb, ona to pokazuje odmah nakon
zabacivanja. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza, menjajte tehniku.
Sirna pasta - mamac okoladna pasta - mamac
50 g custard powder okoladni preliv za kolae ili oko-

50 g griza ladni krem
1 kaiica scopex zaslaivaa aroma viskija ili ruma
1 jaje 100g mekog testa (brano+voda+ulje)
100g mekog testa (brano+voda+ulje)
boja po elji Umeajte sir, boju i aromu testo.
Dobro sjedinite. Formirajte kuglice
Umeajte sir, boju i aromu testo. eljene veliine.
Dobro sjedinite. Formirajte kuglice Zamrznite do upotrebe.
eljene veliine.
Zamrznite do upotrebe.
Plovkaroke
tehnike
Ribolov klizeim plovkom
lizei plovak omoguava da se

peca na onim mestima gde je
K dubina vea od du ine tapa. Na
zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj nain ribolova sve vie
potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi pole tapovi.
Meutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale,
dalje nego to je pole tap dug, jedino reenje je ii ili na dubinski lov
(koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekua) ili ii na metode
sa klizeim plovkom.
Klizei plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male met-
alne omice sa bone strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim
vodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a uko-
liko je namenjen lovu na tekuim vodama, onda ima dva okca, jedno na
dnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlai struna, a iznad plovka,
ka vrhu tapa vezuje se stoper ili klizei vor, na onom mestu na koje
elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.
I II
III IV
Klizei plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode vea

od du ine tapa, kao i kada se plovak zabacuje na veu daljinu.
Meutim, zbog praktinosti, ve na dubinama veim od 4 m, pokazalo

se da je bolje koristiti klizei plovak nego fiksni, bez obzira na du inu
tapa.
Kao klizei plovak, mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak.
Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke ije optereenje treba da
je manje od 1,5 g. Razlog je to manje ote anje nee uspeti da povue
najlon kroz alkice i sistem nee zauzeti pravilan polo aj.
Nakon postavljanja
plovka na ribolovaku strunu,
postavite stoper. Postavite
jedno 0,15 g olovce na oko 2,4
m od mamca. Ovo olovce ne
dozvoljava plovku da se spusti
bli e mamcu. Na sredini
izmeu ovog olova i mamca,
grupisano postavite ostatak
olovnog ote anja koje odgo-
vara plovku koji koristite. Na
kraju, izmedju ove grupe olova
i mamca, grupisano postavite
3 olovca te ine oko 0,2 g svako
i na kraju na polovini rastojanja
od ove grupe i mamca
postavite jo jeno olovo te ine
oko 0,08 g. Nakon zabacivanja
plovak e proi kroz tri faze
prikazane na slici u zaglavlju.
Svako odstupanje od ove
eme indikacija je trzaja.
Merenje dubine
ovom metodom je jednos-
tavno. Prostim pomeranjem
stopera uz i niz najlon, birate
onaj trenutak kada plovak stoji
uspravno i pravilno. M
Ribolov waggler plovkom
aggler plovak se esto
pogreno koristi. Naime veina
W kupuje ove plovke i dodaje im
po jedan prsten na vrhu i na taj nain ih pretvara u fiksne plovke. Na taj
nain plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecaroi jedan izuzetno
efikasan nain ribolova ne razvijaju.
Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim
vodama, jedino o emu treba voditi rauna je oblik plovka. W a g g l e r
plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vreme
vetrovitih dana na sporotekuim vodama, izuzetno kada vetar diva
uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u
obliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gde
plovak treba zabaciti na veu daljinu koristite waggler plovke sa telom.
Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno teko bacaju.
Waggler plovci se uglavnom izrauju od balze, trske ili plastike,
mada su meu ribolovcima omiljeni plovci od guijih ili labudovih pera.
Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zatitu od vode,
pravilno izraeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i
spadaju u najlake waggler plovke izuzetne plovnosti.
Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovci
bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite,
potrebna je vea sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju na
povrini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku teko
odr avaju na povrini, te je indikacija ugriza mnogo te a. Generalno plov-
ci bez antene najveu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovi-
ma, kada se lovi riba na dnu.
Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu

poeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi se
plovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili sred-
njem sloju vode.
U ribolovu waggler tehnikom koristite tonue ribolovne strune
sem kada nema ni najmanje vetra, tada mo ete koristiti i plutajue. Ako
ne mo ete nai tonuu strunu, ako elite da vam struna br e tone, poto-
pite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, to su i
najte i uslovi za ribolov ovom metodom, mo e se desiti da plovak pre-
brzo bude izbaen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao
potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. Nakon zabacivanja,
ostavite preklopnik na mainici otvorenim. Na taj nain e najlon slo-
bodno izlaziti sa pulne i plovak e nesmetano i pravolinijski ii nizvod-
no. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak e nakon zatezanja najlona,
polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajuom strunom.
Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i br a. Takoe i ovde
treba ostaviti mainicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz
mainice.
Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: on the drop
i na dnu.
Korienjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem
mekih lopti primame nagoniete ribe da se odvoje od dna i da hranu
hvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti on the drop
tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na
udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni.
Meutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja,
sve dok riba ne bi prela kompletnu du inu podveza, a to mo e biti
prekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis i
lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj i
veliinu olovaca treba odrediti na samom mestu, meutim kao vodi
uzmite pa rasporedite tri do etiri olovca te ine oko 0,07 g i jo jedno
dodatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju
zonu, skoncentriite sva olova u donju treinu strune.
Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati da
je potrebno mamac to pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj
treini skoncentriite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.

Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Vea koliina olova e unititi
prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije ni
bitno, ali e zato mamac biti miran na dnu i sistem e se br e stabilizo-
vati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3
najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od
0,07 g i j edno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm od
udice.
Na slici ispod dat je prikaz karakteristinih naina ote avanja
waggler plovaka sa antenom, bez antene i waggler plovaka sa telom.
I
Trotting
roting ili vo nja kako je kod nas

uobiajeno da se naziva ova tehni-
T ka, je metod kojim se uspeno lovi
na tekuim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno
puta niz vodenu struju. Dubina na koju se podeava sistem zavisi od
dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacuje
malo uzvodno u odnosu na ribolovca i puta da ga voda odnese
nizvodno sve dok ga je mogue kontrolisati. Nakon toga ceo postupak
se ponavlja.
Ovaj metod je mogue koristiti samo onda kada se riba hrani u
srednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka rado
zadr avaju pri povrini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ove
dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce.
Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon to ga ugleda,
pa je bistrina vode od presudnog znaaja. to je voda bistija, riba sa
vee daljine mo e videti mamac i odluiti da ga napadne. U mutnim
vodama, ovaj metod se vrlo retko koristi.
Vrlo je bitno primetiti ta se dogaa kada struna doe do svog
kraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca ka
povrini. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavl-
janjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcem
pokuajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do povrine.
Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena.
Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mo ete ga
baciti i na suprotnu. U ovom sluaju bacite to mo ete uzvodnije. Plovak
e noen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na ta treba da pazite je
da se plovak ne pribli i previe suprotnoj obali, jer e to dovesti do

gubitka sistema.
Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. tap bi
trebalo da bude dug izmeu 3,6 i 4 m. Sa vrnom akcijom za sitnije
bodorke i klenie, a akcije B za vee klenove, mrene i deverike. Takoe
dobro je da ima vei broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za tap.
Mainica nije obavezna, ve se mogu koristiti i motalice, ali je zbog
ugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu mainicu.
Kao plovak za ovu metodu, obino se koristi fiksni plovak
uskog tela u obliku tapa, koji mo e imati i ianu antenu sa donje
strane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaenog toka, avon
plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a voda
dublja. Tipine naine ote avanja ova tri plovka, respektivno, data su na
slici ispod.
B
Bolonjez tehnika
olonjez tehnika je vrlo slina tehni-

ci trotinga i waggler tehnici koje su
B objanjenje u prethodnim
poglavljima. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi naziva-
ju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski tapovi su imali
relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije mani-
festovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski tapovi su du ine 5 do 8
m. U uslovima vee vla nosti, kao to je recimo engleska klima, tapovi su
modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada).
Ovi sprovodnici onemoguavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za
sam tap. Engleski tapovi su du ine od 5,5 do 6,2 m i esto nisu
teleskopi ve dvodelne i trodelne teke. Bez obzira na tip tapa izuzetno
je bitno da je uraen od lakog i ilavog materijala (karbon), jer se tap pri
ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. Na tap se postavlja mainica, koja
omoguava da se plovak sa sistemom baci na vee daljine. Plovak se
uvek baca nizvodno i na odreenom mestu zadr ava. U toku plivanja
plovka nizvodno podizanjem vrha tapa i otputanjem i namotavanjem
strune, mogue je usporavati brzinu plovka i na taj nain ga zadr avati
ga du e vreme u hranjenoj zoni.
Na mainicu se namotava plivajua struna, to je jedna od razli-
ka u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22
mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer e ote avati zabacivanje.
Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do
0,22 mm. Nameta se u du ini od oko 40 cm i kai za glavni najlon
pomou vrtilice. Plovci za ovaj metod su specifini sa obaveznom
kuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i poveava nje-
govu uoljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike,

balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka je
loptasto ili blago cilindrino. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlon
se povlai kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha tapa
nalazi se u vazduhu, te se tako eliminie uticaj vodenog toka na strunu.
Veliina udice zavisi od samog mamca i kree se od 10 do 18.
Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i
brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo
dubokoj vodi. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razliita
naina:
Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukup-
ne nosivosti plovka, kako bi otilo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u
vrlo brzim vodama;
Drugi nain je da se postavi jedno vee olovce mase 50%
nosivosti plovka na sredini strune i jo par olovaca ravnomerno ras-
poreenih izmeu veeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50%
nosivosti plovka. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca
bitna.
Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mes-
tima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom, kao i tamo
gde postoje odreena plivajua travnata ostrva. Naima, kako su bolon-
jez tapovi za 50 do 100% du i od waggler tapova, samo upravljanje
plovkom je olakano.
Pre poetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mesta
na kojem pecaro stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno.
Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut to ete
uiniti ako vrh tapa dr ite visoko podignutim. Sa vremena na vreme
treba prikoiti plovak, dodatnim podizanjem vrha tapa. Ukoliko se
najlon opusti du e vreme, doi e do kaenja sistema za dno i plovak e
poeti da tone.
Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki
i najmanji sumnjivi pokret.
de
Ribolov fiksnim plovkom
zbor pravog ote anja za ovu tehniku

zavisi od dubine i brzine toka vode.
I
Kao vodilju uzmite sledee preporuke.
U mirnim i sporo-tekuim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svak-
ih 30 cm najlona. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeu
udice i plovka, a nikako iznad plovka ka tapu!!!) U srednje brzim
vodama koristite isto rasporeenja olovca te ine 0,13 g, dok u br im
tokovima idite na olovca te ine 0,18 g.
Nosivosti plovka je veliina koju takoe treba unapred odrediti
i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka
treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili.
Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno
vam je est olovaca od po 0,18 g, pa ete zato koristiti i plovak nosivosti
1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada
riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmeu prirodne
prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i mogunosti
pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac to
pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljuivo sa dna (reci-
mo kara, babuka ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce
ija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. U tom suaju bi recimo, za
vodu dubine 1,8 m, ukupno ote anje trebalo da bude: 0,42 g za spore
tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takoe treba da budu
nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim
tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treini do plovka, u
srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti, dok
se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov-
ca pri plovku, a da je svako sledee olovce ka mamcu sve lake. (u

engleskoj literaturi taj se stil zove Shirt Button style.)
Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono to razlikuje
majstore od poetnika. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje
prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od
uslova:
A Primetite zadebljanje na samom dnu
plovka A. Zbog njega e plovak biti izuzetno stabi-
lan te je odlian za ribolov u brzim vodama.
B Plovak kod koga je donja antena
izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku ireg cilindra,
odlian je za lov na mirnim vodama.
C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim
telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada
riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i
kada su primerci izuzetno mali.
D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar
te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.
etiri osnovne tehnike voenja kroz vodu sistema sa fiksnim
plovkom su:
(1) Running through je ime koje u engleskoj literaturi oznaa-
va stil koji je najsliniji prirodnom nainu ribolova. Koristi se u tekuim
vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako
poinje da se kree nizvodno. Najlon je potrebno pridr avati meu
prstima, a vrhom tapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno
kompletan najlon od vrha tapa pa sve do plovka dr ati izvan vode, kako
bi se maksimalno smanjio uticaj rene struje. Sistem treba da je tako
postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode.
Ukoliko opteretite sistem previe, on e lei na dno i mamac nee biti
atraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba
ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane
sa dna.
(2) Lift and Drop je metoda koja se koristi onda kada riba
lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takoe u tekuim vodama.
Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa
vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlaenje najlona. To e

prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobaanje najlona
e mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije
do situacije i treba eksperimentisati.
(3) On the Drop je mo da najpoznatiji metod. Koristi se onda
kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Ote anje treba
da je izuzetno malo i pravilno rasporeeno po najlonu. Ovo e
omoguiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako
mamac bude padao, plovak e se ispravljati, a kontrira se na svaku
nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabaci-
vanja nije bitan, ali na tekuim je najbolje zabacivati nizvodno. .
(4) Holding Back je metod koji se koristi kada je temperatu-
ra vode niska. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do
30 cm vea od stvarne. Ruka se dr i na najlonu i prstom se osea trzaj
ribe.
Pored metode voenja na tekuim vodama, na mirnim vodama
se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem
vrha tapa ukoliko je potrebno privui ribe koje vole pokretne mamce
(recimo bodorka), ali je mogue i fiksirati mamac na dnu malo te im
olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha tapa plovak se postavlja tako
da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobiajeno je da se takav plo-
vak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na povrinu. Ukoliko riba
uzme mamac, podii e i olovo i najlon e se opustiti, to e dovesti do
poleganja plovka. Ovaj nain lova je vrlo dobro poznat kod starijih
vojvoanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste guije pero. Gornji deo
pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se
uglavnom lovi aran, kao i krupniji kara i babuka. Tradicionalno se kao
tap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i
velike nosivosti, tako da omoguuje da se krupni primerci vade direktno
iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno meu granje i
podvodne prepreke i snagom miia pecaroa i ilavou pribora riba se
vadi iz vode. Kao mamac se najee koristi kukuruz (za karaa jedno
zrno sa vrhom koji je van, a za arana dva, kod koga se drugim zrnom
pokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iako
dosta zastareo, na nekim vodama daje odline rezultate.
W
Dubinski ribolov
Lov deverike na mirnim vodama
everike su najee lovljene ribe

ovim nainom ribolova. Prvo to
D treba pripremiti je primama.
Mnogo je dobrih kupovnih gotovih meavina, jedan broj recepata dat je
i u knjizi Tajne ribolova 1, ali za ovu tehniku i meavina od 1/3 belog
hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajua. U primamu dodajte malo
eera i arome vanile. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na
povrini, kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame,
nemojte previe natopiti vodom, kako bi ostao suvkast. Taj deo ete
koristiti kao punjenje za hranilicu. Ova meavina mora biti manje vla na,
kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ono to je bitno, je da se kom-
pletna primama raspe iz hranilice. Ukoliko vam se pri izvlaenju mamca
vrati i hranilica puna primame, posao niste valjano uradili.
Pribor
Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam tapovi
dugi 3-3.3m. Za vee udaljenosti izaberite du e tapove 3.6-3.9m Ukoliko
je vreme vetrovito, koristite neto tvre tapove. Svaka kvalitetnija
mainica je dobra za ovaj ribolov, ali bi mainica sa long-cast pulnom
bila za nijansu podesnija.
Birajte tonui najlon, nosivosti oko 1,4 kg. Ukoliko nikako ne
mo ete da zabacite dovoljno daleko, jedino vam preostaje da uzmete
tanji najlon. U tom sluaju nikako nemojte ii ispod najlona nosivosti 0,9
kg.
Koristite open-end hranilice srednje veliine. One su odline za
zabacivanje raznih meavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i
crvie, a takoe pri kontri pru aju mali otpor. Klasine spiralne hranilice
su odline za daleka zabacivanja, jer imaju pogodno skoncentrisanu
masu. Meutim, ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hra-
nom niti hranom u koju su dodati crvii ili kasteri.
Kao sistem vezivanja treba koristiti klasian paternoster.
(Detaljni opis ovog naina monta e, kao i njegovu sliku potra ite u delu
Ribolovaki sistemi u ovoj knjizi). Bitno je da se sistem tako podesi da
se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. Na poetku proba-
jte sa podvezom dugim i 90 cm, ali ako vidite da gubite mnogo udara-
ca, produ ite podvez na 1,8 m. Ovako dug podvez e dati vie slobode
ribi, ona e vie poneti mamac i vie ga progutati, tako da e i kaenje
biti verovatnije. Udice treba da budu u rasponu veliina 16 do 22 u zav-
isnosti na koji mamac pecate.
Tehnika
Na samom poetku ribolova, skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti
mesto. Izuzetak je ova tehnika. Naime, ukoliko na mesto bacite nekoliko
kugli prihrane, a riba je ve tu, sigurno ete rasterati jato. Zato je bolje
prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca, tek onda primamiti.
Drugi daleko vei problem je preciznost bacanje kako primame
tako i mamca kasnije. Naime, ovde je od esencijalnog znaaja da se sve
vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Kako se to mesto
nalazi i do 30 m daleko, problem kod neiskusnih pecaroa je jo vei.
Preciznost bacanja primame se stie ve banjem uz upotrebu
prake i tu nema neke tehnike pomoi. Meutim, kod zabacivanja
mamca postoji jedna mala pomo - line clip. Naime, kada prvi put
zabacite na eljeno mesto, na najlon kod mainice postavite marker i
provucite najlon kroz line clip na mainici. Svaki naredni zabaaj bie
iste daljine, samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu.
Dva mogua scenarija

Prvi scenario - U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta, sa ciljem
da raspete to vie primame hranilicom. Ne elite da koristite praku
kako ne bi rasterali ribu. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu.
Nite se ne deava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.
Zabacili ste jo tri puta i nije bilo trzaja. Takoe niko oko vas nije imao
trzaj. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti tak-
tiku. Prihranite mesto prakom. Zabacite i ekajte. Deverikama je potreb-
no da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili.
Alternativni scenario - Poeli ste sa pecanjem bez bacanja pri-
mame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. I oko vas je par pecaroa
upecalo po jednu ili dve ribe. Jasno je da se deverika hrani i potrebno
je da to pre bacite primamu, kako vas neko ne bi preduhitrio. Meutim
i ostali pecaroi su primetili da vi hranite mesto pa su poeli i oni da
bacaju primamu. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas, a i manje iskusni, i
kako riba odmah i ne mo e da proradi na svakih 20 minuta bacaju po
kuglu primame. Uskoro, zbog stalnog bukanja riba potpuno prestaje
da radi na njihovim mestima i naseljava se na vae mesto, koje ste vi u
tiini, dobro nahranjeno uvali.
Napomene
Povlaenje mamca u nekim sluajevima mo e biti jedini nain
da uhvatite deveriku. Naime, kako je podvez jako dug, deverika e uzeti
mamac u usta i nakon odreenog zadr avanja ga ispljunuti. Pri tome se
nee kretati, pa vi neete ni primetiti trzaj. Da bi se to spreilo, probajte
sa vremena na vreme da blago podignete vrh tapa. To e pokrenuti i
mamac i hranilicu i mo ete zakaiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili
je uplaiti i nagnati u beg na neku stranu te e se sama upecati.
Da biste bili sigurni da e primama ispasti iz hranilice, zame-
site je da bude malo suvlja od one primame koju koristite prakom.
Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. Izuzetno je bitno
da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Da bi ovo
postigli, nekoliko minuta nakon zabaaja privucite ceo sistem za onoliko
koliko vam je dugaak podvez. Ovim manevrom ete uneti mamac na
hranjeno mesto.
G
Lov klena sistemom sa hranilicom
a tekuim vodama na kojima ima

klena interesantno je da se klenu
N ponudi mamac na suprotnoj
obali. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plaljiva vrsta, a kako se jata
sitnijih klenova obino nalaze u gornjoj polovini vode, svaki neoprezan
korak ili senka na vodi, mogu rasterati i jato sitnih, ali i krupnije komade.
Zato ova metoda, mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaro posedu-
je adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja.
Pribor
Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprot-
nu stranu reke ili kanala. Kod u ih voda to i nije preteran problem, meu-
tim kod voda irokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor.
Za poetak tap mora biti dug od 3,6 do 3,9m. to je tap du i
to ete lake dalje baciti. Sa druge strane, du im tapom mo ete vei deo
najlona dr ati van vode.(tap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom
nagore.) Manje najlona pod vodom, znai manji uticaj vode na sistem,
pa e vam trebati laka hranilica da bi mamac sve vreme u tekuoj vodi
ostao na istom mestu. Poto su potrebni daleki zabaaji, nije loe da
tap ima drku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite
tap prilikom zamaha. Idealan tap za ovu vrstu ribolova je malo tvri
parabolik. Vrh tapa ne mora biti premek, jer je trzaj klena odluan i
primetiete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu.
Mainica mora da ima i pulnu dovoljnog kapaciteta da primi
adekvatnu koliinu najlona, a mora i da osigurava daleke zabaaje. (long
cast pulna). Takoe, ukoliko pecate na jakoj reci, mora biti i dovoljno
izdr ljiva da sa suprotne obale privue borbenog klena koji mo e biti

prilino veliki.
Najlon u ovom sluaju treba da ima adekvatnu nosivost. Trudite
se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguava adekvatno daleko
zabacivanje. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio
idealan za dane bez vetra. Meutim, kada su uslovi za zabacivanje loi
idite na tanje najlone, ali nemojte ii na nosivost manju od 2,7 kg, jer e
se najlon kidati ve pri zabacivanju mamca i hranilice.
Hranilica treba da bude iana, zatvorena sa oba kraja olovnim
glavama. Zimi, kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice, leti
uzmite najveu koju naete. Imajte takoe na umu da manja hranilica
ote ana dodatnim olovom dalje leti nego vea hranilica iste te ine. Prava
te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Te a hranilica
vam treba kada duva vetar, kada je tok reke jai, kada je riba gladnija
(leti) i kada treba da bacite dalje. Na licu mesta metodom probanja i uz
vae prethodno steeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam
omoguava ugodno zabacivanje. Znajte da vea hranilica pravi jai udar
u vodu i plai ribu. Po pravilu nee vam trebati hranilice lake od 60g.
Tehnika
Pola bitke je dobijeno preciznim zabaajem. Kod ovog metoda pecanja
kompletna prihrana se baca hranilicom, tako da svaki zabaaj mora biti
na istom mestu. Koristite line-clip kako bi to sebi olakali. Tipian sce-
bario je da u prvih 20 minuta, bacate svakih 3 do 4 minuta. Sistem vadite
im hrana ispadne iz hranilice. Nakon ovog prvog hranjenja, obino je
potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Zabacite sistem, tap
postavite u dr a pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i
ekajte na udarac. Na ovim daljinama, udarac je obino jak i nije otar,
zbog amortizacije samog najlona. U 90% sluajeva riba se sama upeca,
pa nakon prvih par trzaja vrha, treba blago konrirati i borba poinje.
Jaka kontra, u sluaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. Ukoliko trzaj
nije siguran, bolje je ostaviti tap nego kontrirati, jer bi kontra mogla da
rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Prilikom borbe sa ribom,
imajte na umu da klenovi po pravilu kreu u travu i podvodne prepreke.
Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh tapa uvek nagore i nikako im to
nemojte dozvoliti.
Napomene
Prednost ovog metoda je to podvez vezujete ispod hranilice,
tako da je mrenje vrlo retko. Nije loa ideja da hranilicu ve ete Power
Gum-om (u bolje opremljenim ribolovakim radnjama mo ete nai ovaj
komad izuzetno jakog, ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabaci-
vanja skoro i ne postoji mogunost da najlon pukne.
Koristite jake i sitne udice. ak ni veliine 18 i 20 nisu premale.
Obojeni crvii i adekvatna hranilica koja omoguava da ih
umeane u prihranu bacite, kao i kombinacija kastera i konopljinog
semena su se do sada pokaze najlovnijima. U ovom drugom sluaju,
potrebno je rupe na hranilici malo poveati.
Ukoliko imate udarce, ali nita ne uspevate da zakaite, proba-
jte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Ako se
udarci nastave, riba napada hranilicu a ne mamac. Reenje je da skratite
podvez.
DE
Riblji boili Umeajte prvo suve sastojke, pa

dodajte tene i jaja. Umesite
140 g ribljeg brana pastu. Formirajte kuglice eljene
115 g griza veliine. Kuvajte oko 1 min.
85 g kazeina
1 kaiica extrakta lignje Da bi dobili pop-up boile umesto
4 komada jaja kuvanja u vodi, pecite ih u mikro-
talasnoj penici ili koristite loptice
Riblji - killer boili od plute.
140 g ribljeg brana Tehnika sa plutom: Od plutan-

140 g griza pog epa formirajte kuglice, manje
85 g kazeina od veliine eljenog mamca.
1 kaiica extrakta lignje Oblepite kuglicu masom i skuva-
4 komada jaja jte.
Uptide tehnika pecanja soma
edan od najveih problema pri

pecanju somova se postavlja onda
J kada elimo da daleko od obale
bacimo mrtav mamac, recimo pare ribe ili jo te e komad d igerice.
Jedno od reenja je da se ovi komadi, nakon to se probodu udicom,
pove u dodatnim ribolovakim koncem (mo e i jaki pamuni ili svileni
konac), kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritinom trenutku
udara mamca u vodu. Oni koji ele da potroe vie novca, mogu koristi-
ti male brodie-makete, koji se navode elektronski i koji mogu istovariti
svoj mali tovar na eljeno mesto. (Videti tehnike prihranjivanja kod mod-
ernog aranskog ribolova u ovoj knjizi, gde se isto ove makete mogu
koristiti). Problem ovih naprava je to su skupi i to su nou, kada se vei-
na somova i upeca neupotrebljivi. Nain koji e se u ovom tekstu pred-
staviti englezi nazivaju Uptide (engl. isplovljavanje) i reava upravo
ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.
Pribor
Za ovu tehniku potrebna su vam dva tapa, dve mainice i dva najlona.
Glavni tap kojim ete pecati treba biti parabolik, TC 2,75 do 3
lb. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg, jer oekujete krupne
primerke. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruke sa alkicom na
vrhu kroz koju se provlai najlon. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje
zabija u dno. Olovo treba da je teko oko 100g, ali mo e biti i te e. Idite
do one te ine koja vam jo doputa dovoljnu daljinu zabaaja, bez
pucanja najlona. Monta a olova treba da je klizea i na kraj najlona
postavite vrtilicu sa kopom. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se
najlon slobodno kree bez otpora. Nije loe da na najlon pre vezivanja
vrtilice navuete malo pare silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice,
navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj nain ete zatititi najlon i
vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova.
Pomoni tap mo e biti bilo koji tap koji je namenjem bilo var-
aliarskom bilo klasinom dubinskom metodu ribolova. Na mainicu
ovog tapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Deblji najlon bi samo koio
zabacivanje, a tanji bi se sam kidao. Kraj ovog najlona pove ite na kopu
vrtilice na glavnom tapu.
Pre zabacivanja napravite i podvez. Udicu nave ite na najlon
du ine oko 30 cm, ali nemojte odsecati komadi najlona koji vam ostaje
pri vezivanju udice. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Na tu dlaku
postavite komad stiropora.
Tehnika
Prvo to treba uraditi je da namamite udicu na predvezu, koji u ovom
trenutku nije na tapu. Ukoliko kaite ribu kao mamac, nain monta e je
izuzetno bitan. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploicu
povrine oko 0,5 cm2 i pomerite ploicu na vrat udice. Kada budete
zabacili sistem, udica e u vodi stojati naopako, pa je bitno da vam
mamac stoji pravilno na udici. Sada na udicu navucite ribu, tako to joj
prvo probodete donju pa gornju usnu. Nakon toga opet navucite
komad iste gume ili silikona. Ovako nametena riba treba da stoji na sre-
dini vrata udice. Okrenite udicu naopako, otvorom nadole, kako e i sto-
jati u vodi i videete da mamac sada stoji idealno. Kao prava iva riba.
Ukoliko pecate nou, a nemate dovoljno svetla, ovaj pipavi posao
nametanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spako-
vati u neku kutiju ili kesu.
Sada sledi zabacivanje. Pomoni tap postavite u dr a pod
uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mainici. Drugi tap uzmite
u ruke i zabacite. Teko olovo e izvlaiti i najlon iz glavnog i pomonog
tapa. Saekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Zamenite tapove.
Pomoni uzmite u ruke, a glavni postavite u dr a. Namotavajte najlon
polako, pazei da ne pomerite olovo na dnu. Cilj vam je da izvuete van
vode kraj najlona na glavnom tapu, a da olovo ne pomerite. Ako vam
se dok namotavate najlon na pomonom tapu, najlon na mainici

glavnog polako odmotava, onda radite ispravno.
Kada se pojavi vrtilica sa kopom, odvojte najlone, sklonite
pomoni tap i na kopu namontirajte podvez koji ste ranije spremili.
Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Budite
posebno oprezni ako je voda u pliaku puna granja i prepreka, kako
vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Sada komad stiropora dolazi do
izra aja. Naime, kako je dovoljne veliine da dr i mamac uspravno, stiro-
por e plutati po povrini i nee dozvoliti da udica kai prepreke na
dnu. Mamac e potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo.
Polakim namotavanjem, osetiete promenu u naponu namotavanja a to
je trenutak kada je vrtilica sa kopom stigla do olova. Mamac se nalazi
na eljenom mestu i dubini.
Sada preklopite preklopnik na mainici i dozvolite da stiropor
povue mamac ka povrini vode. Kontroliite ovo kretanje proputajui
najlon meu prstima. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na
koju elite da lovite. Ukoliko nakon poputanja najlona ne doe do
dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle),
ponovo nategnite najlon. Malo namotajte, tako da olovo pomerite po
dnu i ponovite postupak otputanja. Izuzetno je bitno da najlon slo-
bodno prolazi kroz alku olova. U suprotnom, najlon mo e ostati uvrnut
od bacanja. Takav najlon lake puca pri kontri. Drugi razlog je to sta-
tino olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema
dovoljnu jainu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe.
Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh tapa na koji mo ete
postaviti zvonie ili ukoliko pecate nou svetlee ampule. Meutim,
moderan nain ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog
aranskog ribolova. tapovi se postavljaju takodje na pod-ove, na koje
se montiraju elektronski detektor. Kada detektor signalizira izvlaenje
najlona (u ovoj varijanti nije loe koristiti mainice sa baitrunner-om),
prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. (ukoliko je
dolo do la nog trzaja ili je trzaj prestao, nemojte kontrirati. Som je u
blizini i nemojte ga plaiti kontrom. Verovatno e se vratiti za desetak
minuta.) Kontra ne treba da bude prejaka, jer mo e doi do loma prib-
ora. Dovoljno je malo otrije podii vrh tapa i poeti sa energinim
namotavanjem. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok

se ne oglasi konica. Jedan broj pecaroa u tom trenutku prebacuju rad
mainice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontroliui
odmotavanje i namotavanje najlona. Ovo smete da radite samo ako vam
je mainica izuzetnog kvaliteta, jer vrlo esto dolazi do loma ruice ili
loma prenosnih diskova u mehanizmu mainice.
Napomene
Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta,
doi e do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima
kada konica proklizava.
Kada koristite upredene strune, zabaaji su dalji, a uvrtanja
najlona rea.
Ova metoda pecanja je u veini sluajeva izuzetno dobra.
Meutim, bie trenutaka kada zbog velike koliine trave ili uvrtanja
strune neete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. U
tom sluaju, koristite klasian dubinski metod.
Sliku uptide sistema potra ite u delu Ribolovni sistemi u
ovoj knjizi.
J
Ribolov sa hranilicom i olovom
recizno zabacivanje je vetina koja

se ui praksom. ak i kada ste vet
P ribolovac, uvek je lake upecati i
izvaditi ribu sa manje daljine. Meutim ima dana kada se riba ne kree
kraj obale i kada su precizni i daleki zabaaji neophodni da bi se
uspeno pecalo. U tim danima, samo oni sa vie prakse imae priliku da
u ivaju.
Koristiti swingtip ili quivertip, pitanje je koje se postavlja onda
kada se peca na veim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko pred-
nost treba dati swingtip-u. Ukoliko se na tapu nalazi quivertip, prilikom
zabaaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Zato e daljina plasir-
anja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. Sa druge strane, to
je te ina sistema vea, quivertip e prilikom zamaha trpeti veu silu i
mo e doi do njegovog oteenja. Najzad, prilikom postavljanja tapa,
vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom, to e smanjiti vidljivost
indikacije trzaja na velikim daljinama, posebno ako je struna sa veom
istegljivou. Swingertip, opet, prilikom zabaaja ne pru a dodatni
otpor, a i signalizacija udara mu je ista, bez obzira da li se baca 30 g na
15 m ili 60 g na 50m.
Baciti sistem na veu daljinu nije mogue bez adekvatnog prib-
ora. Za daljine od recimo 70-80m treba vam tap du ine 3,6 m i TC od 0,9
kg. Obratite pa nju da karike budu dovoljno iroke kako bi najlon lako
klizio kroz njih. Mainica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim
kapacitetom. Raunajte da e vam trebati ekstra najlona, ukoliko riba
krene od vas. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veim daljinama
bolje je uzeti du i tap (recimo 4 m) iste TC, nego ii na te a olova.
Veliina udica i ovde zavisi od veliine ribe koju oekujete i

mamca koji koristite. Za krupnije ribe koristite udice veliine 10 ili 8.
Ukoliko pecate finije sitnije ribe, idite na manje udice. Uvek uparujte
debljinu podveza sa veliinom udice. Recimo, kada lovite sa podvezom
nosivosti 1,5 do 2 kg koristite udice 8 - 12, kada vam je podvez 1 - 1,5 kg
koristite udice 12 - 14, kada koristite podvez 0,5 do 1kg idite na udice 14
- 18. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucae prilikom
zabaaja i kontre. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poetku. U toku
pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od veliine ribe i naina
na koji uzima mamac. Recimo, ako naletite na jato crvenperki, one e pri-
likom uzimanja mamca, mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja bie
dobra i ako je podvez du i. Meutim, ako naletite na sitnije deverike,
mo e vam se desiti da u veini sluajeva ni ne ponesu mamac, ve da ga
dr e u ustima i nakon odreenog vremena ,mamac jednostavno ispljunu.
U tom sluaju, morate smanjiti du inu podveza, kako bi poveali verovat-
nou indikacije trzaja. Krupne deverike, sa druge strane mamac vole da
dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. U tom periodu one se
polako kreu i ne smeju osetiti nikakav otpor. U ovom sluaju ostavite
dodatnu du inu podveza (i do 1,8 m).
Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate, a
nosivost glavne strune opet, zavisi od te ine ote anja. Te e olovo ne
znai i dalji zabaaj. Oblik ume da bude od presudnog znaaja.
Hranilicu ete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je naj-
pogodniji) iste te ine. Gustina olova je vea nego gustina netoksinih
materjala od kojih se prave moderna ote anja, tako da ete ote anja od
olova baciti dalje, jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor
u vazduhu. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika, posebno od vetra.
Vetar u lea nosie olovo dalje, nego boni ili eoni vetar.
Glavna struna treba da bude to je mogue tanja, jer e
indikacija trzaja biti bolja. Za sistem te ine od oko 35 g, glavna struna
treba da je nosivosti od bar 1,8 kg. Ukoliko olovo ve ete preko shock
leader-a (elastinog materijala specijalno namenjenog za amortizovan-
je trzaja olova), nosivosti od oko 3 kg, nosivost strune mo ete smanjiti i
na 1,4 kg.
M
Lov sa hranilicom na mirnim vodama
va tehnika lova se pomalo razliku-

je od do sada navedenih tehnika
O lova sa hranilicom, pre svega po
tome to je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali, pa je uticaj vetra dom-
inantan. To je razlog to e se u posebnom tekstu obraditi upravo ove
specifinosti.
Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja.
Orijentaciono uzmite sledeu preporuku: struna nosivosti 0,9 kg za
ote anje od 15 g, 1,4 kg za 20 g, 1,8 kg za 30 g. Idealno je da koristite
tonuu strunu.
Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oekujete.
Ukoliko ekate deverike, znajte da su oprezne i da e im du i podvez
omoguiti da uzmu mamac pre nego to doe do indikacije. Zato koris-
tite podvez du ine i do 1,5 m. Sa druge strane, za recimo bodorke,
babuke i karae koristite krai podvez od oko 1 m. Kada prilikom pro-
vere sistema i mamaca, primetite da su udice bez mamca ili su mamci
oteeni, a vi niste imali udarce, skratite podvez za oko 15 cm. Ovo pon-
avljajte dok udarce ne ponete da primeujete. U suprotnom sluaju,
ako imate udarce, ali je broj promaaja jako veliki, produ ite podvez za
15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doete do optimalne du ine.
Vea riba dolazi na vei mamac. Opet vei mamac se postavl-
ja na veu udicu. Plaljivija riba uzima sitniju udicu. Odrediti pravu meru
je vetina koja se ui praksom. Generalna preporuka je udica 10 za krup-
nije mamce, pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba
izuzetno oprezna.
Kada odete na vodu, prvo je potrebno odrediti mesto gde ete

zabaciti. Ako pecate deverike, obino ih mo ete videti kako se valjaju po
povrini iznad mesta gde se jato zadr ava, ako sa druge strane vidite
mehurie gasa na povrini, jasno je da su se ispod na dnu okupili karai
ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meitim, ukoliko nema
nikakvih znakova treba pronai pravo mesto.
Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Sitni organiz-
mi na povrini e pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali, u pliaku
e zbog strujanja vode poeti da tonu i krenue ka suprotnoj strani po
dnu. To kretanje e biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto
menja. Na tim mestima e se hrana koncentrisati i naravno, to je pravo
mesto da se ponudi mamac. To mesto i nije tako teko nai. Uzmite
jedan tap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i
zabacite recimo nekih 5 m. Kada olovo dodirne povrinu vode, preklo-
pite mainicu. Najlon e ostati blago nategnut sve vreme. Brojte dok se
najlon ne opusti. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Recimo da ste
izbrojali do 5. Ponovite bacanje, ali na daljini od 10 m i opet brojte. Neka
ste sad izbrojali do 7. Bacite sada na 15 m. I opet brojte. Pretpostavimo
da ste izbrojali do 10. Zakljuak nakon ova tri bacanja je da se dubina
polako poveava. Bacite sada na 20 m. Pretpostavimo da ste izbrojali
opet do 10. Znai da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu
dno ravno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m, jer se
oigledno krapa nalazi izmeu 10 i 15 m od obale.
Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udal-
jenost od oko 15 m. Najlon zakaite na line clip na pulni, kako bi svaki
put bacali na isto mesto. Da bi pravac uvek bio isti, odredite neki
nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Ukoliko oekujete izuzetno krup-
ne i borbene ribe, kao to su som, aran ili amur, nemojte kaiti strunu za
line clip, jer e vam riba otkinuti najlon u sluaju da krene od vas nakon
to je uzela mamac.
Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja
mesta. Ukoliko smatrate da je riba ve tu, bolje je prvo baciti sistem bez
hranilice. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta, dodajte hranilicu
na sistem. Sem ako ste veti u prakanju primame na tano mesto, bolje
je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Kada
se pojave trzaji, prilagodite bacanje hranilice vrsti i veliini ribe. Ukoliko

je neophodno, skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom.
Dobra je praksa, da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta,
prvih par zabaaja budu neto bli e vama. Na taj nain ete loviti ribe
koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajui hran-
jeno mesto. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na
mesto hranjenja, ponite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili.
Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom
da grize. Razlozi mogu biti sledei:
Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Promenite
mamac. Nekada samo promena broja crvia ili glista mogu doneti nas-
tavak ribolova.
Riba je uplaena udarcem hranilice u vodu. Probajte da meke
bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Malo
omekanite primamu, kako bi se br e i lake raspadala.
Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule
ka dubini. Ovo jato esto radi, mada se uvek nakon odreenog vreme-
na opet vraa na hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima, skinite
hranilicu i postavite neto vee olovo. Zabacujte dalje. Hranilicu vratite
tek kad se ribe opet primaknu. U suprotnom, hraniete sve dalje i dalje
i ribe e na kraju otii toliko daleko gde neete moi da dobacite.
Kada odluite da izvuete sistem napolje kako bi proverili da
mamce, dobra je taktika da prvo cimom tapa uradite blagu kontru.
Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Tu ostavite sistem par minu-
ta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio.
0
Metod tehnika za lov arana
vu tehniku treba da koriste kako

mach ribolovci tako i svi oni koji
O su krenuli u lov na krupnije
primerke arana, linjaka, amura i ostale aranske i bele ribe. U osnovi to
je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu, uz pomo hranilice i
dodatne primame (groundbait tipa) uz korienje vrlo kratkih podveza.
Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima.
Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba
da bude na visini zadatka. Pre svega, tap mora da je vrhunski, parabo-
lik, du ine 3,6 m i TC od 1 do 1,3 kg. Ovako sna an tap je neophodan
da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga ini hranilica sa veom
koliinom primame. Mainica mora da je kvalitetna i jaka, kako bi izdr la
i najvea naprazanja. Struna koja se ovde koristi treba da bude mini-
malne nosivosti od 4 kg. Meutim, ukoliko je teren te ak i ukoliko posto-
ji mogunost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili
druge prepreke, treba ii i na strune nosivosti 10 i vie kg. Jainu strune,
obavezno uskladite sa TC tapa, da ne bi dolo do loma pribora. Jedan
broj ribolovaca koristi i shock leader za povezivanje hranilice i ostalog
ote anja. Mana je to se dodaje jo jedan vor, koji kod nekih monta a
mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Udice koje koristite i ovde treba
prilagoditi veliini mamca.
Kao mamac mo ete koristiti iroku paletu ivotinjskih i biljnih
mamaca. Ipak, zbog svoje atraktivnosti gomila crvia ili glista u veini
sluajeva daju bolje rezultate. Razlog mo e da bude u njihovoj
pokretljivosti. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce, od puffija preko
boilia, pa i do glista u koje medicinskim pricom mo ete ubrizgati vaz-
duh. Ako koristite normalne mamce, oni e tonuti i na dnu e se nalazi-

ti ispod hranilice. Kada koristite pop-up oni e se izdii i biti negde oko
hranilice. Ukoliko ima sitne ribe, probajte da mamac utisnete u smesu u
hranilici. U danima kada riba jede, bilo koji od ovih prezentacija e
poslu iti. Kada je riba slabo aktivna, ostaje vam samo da metodom
probanja odredite koja je najlovnija.
Lov zaponite bacanjem est kugli veliine pomorand e na
ciljno mesto. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju
treba staviti sedmu kuglu prihrane. Ovde ne treba voditi rauna o tome
da ete jato rasterati bunim ubacivanjem kugli hrane u vodu, kao kod
lova deverike. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba, koje je neophodno
privui velikom koliinom primame. Nakon zabacivanja i smirivanja sis-
tema zategnite najlon, a vrh tapa podignite toliko da ugao koji zaklapa-
ju pravac tapa i pravac strune bude prav.
Po onome to je do sada reeno, pravilan izbor prihrane i njeno
ispravno pripremanje su od esencijalnog znaaja za uspeh. Ukoliko vas
mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks, mo ete otii do
ribolovake radnje i kupite gotov miks na kome obino pie Method
Mix. Sa vremenom postaete iskusniji i mo ete poeti da pravite polu-
domae meavine. Ove meavine u svom sastavu treba da imaju:
Neku kupovnu primamu za arana (recimo Sansas Carp
3000), koja e mu dati ukus, boju i atraktivnost,
Neki lepak koji e povezati i otvrdnuti miks, kao to su PV1 ili
melasa,
Hlebne mrvice - prezlu, koja e dati koliinu i slu iti da se dobi-
je odgovarajua vla nost i lepljivost,
Izmrvljena zrna konoplje, koja e poveati atraktivnost
Tene arome, koje e dati posebnost svakom miksu.
Konoplja, mesni crvii i kukuruz eerac mogu se dodati u primamu i cilj
ovih dodataka je da krupna riba nakon to pronae primamu i rasturi je
pronae i odreenu koliinu hrane koju mo e da pojede. Nikako nemo-
jte dodavati bilo kakve plutajue mamce u primamu, jer e oni povui
ribu ka povrini. Dodavanje mamaca je dobro, jer e dodatno naterati
ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj nain e br e pron-
ai i va mamac. Nije loe mamace staviti u sredinu lopte od primame.
Kako su zabaaji daleki, a lopte sa primamom u sredini treba da
sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego to

one padnu na dno, potrebno je da sama primama bude pravilno
umeana. Potrebna je dakle, teka i lepljiva masa koja u isto vreme treba
da bude izuzetno atraktivna i mirisna. Nikako ne sme biti tvrda jer e je
riba mnogo te e razbiti.
Naravno, ne mo e se dati opti recept za uspeh na svakoj vodi.
Probajte i meke i tvre primame. Probajte vie razliitih meavina i
naiete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame koja
padne pod pravim uglom u vodu, mnogo jae udara o njenu povrinu i
raspae se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim
uglom.
Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se
koristi u ovom metodu. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Mamac e se u
tom sluaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba e ga lako nai.
Mana ovako kratkog podveza je to on, zbog svoje male du ine, ne mo e
da se iste e i na taj nain apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Ova osobi-
na esto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkainjanja
ribe. Da bi se ovaj problem ubla io, jedan broj pecaroa podvez
povezuje sa glavnim najlonom preko Shock leader-a ili preko gume
koja se koristi u pole tapovima.
glavna
glavna struna struna
Method
hranilica
hranilica gumena cevica
navuena preko
pola vrtilice i
gumica vrtilica
kraja hranilice
podvez od meke
podvez upredene strune
B
Muvanje
Lov smua muvanjem
uvanje je specifina tehnika, sa

dve svoje varijante (sa obale i iz
M amca), koja je u sutini izmeu
dubinskog ribolova i d igovanja. Najbolje rezultate daje u lovu smua,
mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroito
tuka.
Za lov smua muvanjem potreban je fini, a opet vrlo kvalitetan
i izdr ljiv pribor. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani tap, du ine od 3,6
do 4m. tap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Kako
se tap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme, bolje je da je izraen od
kvalitetnih karbonskih materijala, koji su izuzetno laki i ilavi. Mainica za
ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varaliarska, sa long cast pul-
nom. Dril mora da joj je kvalitetno uraen i bilo bi dobro da ima jed-
nosmerni le aj, koji eliminie postojanje lufta u ruici. Najlon teba da je
nosivosti od oko 3 kg za lake vode sa istim i peskovitim dnom , pa sve
do 5 kg, ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Udicu treba
prilagoditi veliini mamca. Uobiajeno je da se koriste, tipske jed-
nokrake u e udice za smua sa neto du im vratom.
Ukoliko se peca na terenima sa mekim dnom, koristi se
Karolina sistem, dok se na tvrim pre koristi Teksas sistem. (Slike oba sis-
tema data su u ovoj knjizi u poglavlju Ribolovaki sistemi.). Da biste
dobili osnovni Karolina sistem, na najlon postavite olovo u obliku pi-
toljskog zrna, te ine od 5 do 20g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa pi-
com bude okrenut ka vrhu tapa. Tako postavljeno olovo e se vrlo teko
kaiti za podvodne prepreke. Iza olova, ka kraju najlona, postavite mali
stoper i nakon toga stavite vrtilicu. Za vrtilicu pove ite podvez. Du ina
podveza zavisi od oblanosti i zatamljenja vode. Ukoliko je voda tamni-

ja i vreme vie oblano, podvez treba da vam je du i. Minimalna du ina
podveza je 25 cm, a maksimalna oko 1,3 m. Ukoliko elite da odignete
mamac sa dna, umesto klasine vrtilice postavite model sa tri okna. Levo
okno ve ite za glavni najlon, za desni vor privrstite podvez, a za gorn-
ji vor prive ite manji komad plute ili stiropora. Na udicu postavite
mamac. Najee korieni mamci su keder, pare ribe, nekoliko glisti ili
jedna velika crna glista, pijavica ili durbak.
Prilikom izbora mesta ka kojem ete plasirati mamac, potrebno
je da imate u vidu par injenica.
Smuevi se obino nalaze na dnu. Ukoliko je vreme oblano
ili u sutom i u ranu zoru, smuevi kreu ka povrini.
Smuevi odlino vide i oseaju svaki pomeraj u svojoj okoli-
ni.
Smuevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i u
vodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamo
gde je dno muljevito nema smueva. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene
smuevima. Jedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer je
smu veoma osetljiv na njegov nedostatak.
Smuevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovit-
la i peni. Tada ih mo ete nai i vrlo blizu povrine. U dubinama tra e
mesta blizu vodenih prepreka.
Smuevi su vrlo osetljive ribe. Pa ljivo rukujte njima, posebno
ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. Ukoliko riba ugine, koja
je svrha putanja.
Nakon to ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da
zabacite sistem. Pustite ga da padne na dno, to ete osetite po pona-
anju tapa i oputanju najlona. Upravo zbog neophodnosti da se oseti
svaki, pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom, tap mora biti
izuzetno fin. Kada se sistem smiri, postavite tap u dr a i nategnite
blago najlon. Saekajte odreeno vreme. Ovo vreme ekanja, je od 15
sekundi, pa sve do nekoliko minuta. Iskustvo na svakoj lokacij je dru-
gaije pa treba probati. Nakon ekanja, uzmite tap u ruke i blago kon-
trirajte, pa ponovo vratite tap u prvobitan polo aj. Ovaj manevar pon-
avljajte nekoliko puta. Cilj je da skrenete pa nju ribi, ukoliko je u blizini,
na svoj mamac. Svaki smu, koji je u potrazi za hranom, reagovae na

ovakav titraj u vodi i prii e da vidi o emu se radi. Ukoliko osetite da
je riba povukla mamac, morate biti krajnje smireni. Brza kontra e pre
izvui mamac ribi iz usta, nego to e zakaiti udicu. Pustite da smu
proguta mamac. Smu specifino uzima hranu. Naime, on prvo prilazi
hrani i nakon par trenutaka posmatranja, energino otvara usta. Usled
toga, hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Smu nika-
da nee napasti mamac kao tuka, tako to e ga, poput nekog recimo
psa uhvatiti ustima i otkinuti. Ukoliko ne uspe da usisa hranu, smu
postaje sumljiav i mo e se desiti da ni ne pokua drugi put. Ova pria
je veoma bitna jer objanjava zato je trenutna i brza kontra nepo eljna.
Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem, vi u stvari kontrirate u trenutku kada
je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Vaa kontra e
samo onemoguiti ribu da usisa mamac. Dakle, treba saekati na drugi,
jai udar, kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima.
Ukoliko ne doe do uzimanja mamca ni nakon odreenog vre-
mena provedenog u vibriranju mamcem, pribli ite mamac ka sebi par
metara. To ete uraditi tako to ete nakon blage kontre, namotati metar
ili dva metra najlona i ponovo ostaviti tap u dr a. Ovaj postupak pon-
avljajte sve dok ne privuete sistem do obale.
Napad ribe na mamac je najei u trenucima kada njime vibri-
rate. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici, mo ete za poetak pokuati
jednu njenu varijantu, koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunice.
Naime, sunice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruju, u prvih
30 cm od obale, na malim dubinama do 50 cm. Tu je voda dovoljno bis-
tra i svetla i sunice vole da love sitnije ribe i insekte. Uzmite krai pec
tap i na njega pove ite najlon du ine tapa. Na kraj najlona postavite
udicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Radi lakeg zabacivanja mo ete
staviti vrlo malo olovo i postavite ga to bli e udici. Na udicu nani ite
nekoliko, jednu ili dve crvene gliste, tako da se formira loptica. Krajeve
ostavite da slobodno vise, kako bi lelujeli u vodi i privlaili ribu. Spustite
mamac u vodu odmah do obale. Posmatrajte kako prirodno tone. Kada
dodirne dno polako pomerite vrh tapa i mamac e poskoiti. Tako eta-
jte mamac po dnu na trzaje. Dok to radite, primetiete da je priobalje u
stvari puno sunica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Sunice e
napadati mamac prilino agresivno. Kako se sve odigrava u pliaku vrlo

brzo ete shvatiti kako sistem radi i kada sunice najvie napadaju.
Znanja i zakljuke koje ete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasni-
ji lov smua. I sunice i smu apsolutno isto love, sa tim to pri lovu
smua vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom, ve sve morate oseti-
ti preko tapa.
Naueni prethodnim primerom, krenite u ribolov grabljivih riba
koje ive u bistrijim i pliim vodama. Tu mo ete nave bati lov ovom
metodom skobalja i klenova, recimo. Princip je identian, sa tim da vam
je u ovoj verziji potreban malo drugaiji pribor. Umesto pec tapa, ovde
vam treba bolonjez ili neki drugi lak tap, du ine preko 3m, kojim mo ete
da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Potrebna vam je i mala i laka
mainica, koja ne treba da ima veliki kapacitet pulne, jer zabaaji nisu
dalji od desetak metara, a i ribe koje lovite nisu prevelike. Takoe, uz
udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaaj bio laki. Idealno bi
bilo da ni ne koristite olovo, to ete sa praksom i uspeti. Zabacite i pre-
tra ujte teren voenjem mamca po dnu. Odlino je ukoliko imate vizuel-
ni kontakt sa mamcem, jer ete onda videti i ribu u trenutku napada.
Iskustva u lovu sunice mo ete primeniti i ovde. U ovom primeru ete
izve bati lov na veim daljinama, sa priborom koji je nasliniji priboru
koji se koristi u lovu smua. Nakon ove prakse, prelazak na lov smua,
gde ne postoji vizuelni kontakt, je mnogo laki.
Neki va ni detalji, na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da
lovite tuku ovom metodom. Pre svega, smu se nalazi na veim dubi-
nama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. tuka,
ipak vie voli da se zadr ava u obalnim podrujima, gde iz zaklona vreba
na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle, kod tuke treba
bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Idealno je koristiti amac, jer je
iz amca mogue voenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakano.
Imajte na umu da tuka ima zube i da je neophodno korienje sajlice.
Miljenja o korienju sajlica kod smua su podeljena, meutim, ukoliko
mo ete da naete sajlicu koja je mekoe najlona mo ete je koristiti. Tvrda
sajlica nee dozvoliti smuu da usisa ribu i on to nee ni uiniti. Trea
specifinost je nain uzimanja mamca. Smu mamac usisava, a tuka ga
hvata ustima u munjevitom napadu. Dakle kod tuke ne treba ekati. Ve
prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Smu rado uzima mamac sa dna,
dok tuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. Mali trik ovde mo e
poslu iti. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili
stiropora, pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Najbolja je varjanta
da najlon provuete kroz celu ribu, od podrepnog peraja, kroz stomak i
usta. Na kraj strune postavite trokraku udicu (veliina 2 je sasvim dovolj-
na) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Plutani ili stiroporni
komad ugurajte ribi kroz usta. Ovako postavljena mrtva riba e plutati i
samim tim biti mnogo atraktivnija tuki od kedera koji le i na dnu. Mo ete
koristiti i ivog kedera, meutim, tada morate da ga kaite za usta ili za
lea i postoji velika mogunost spadanja prilikom zabacivanja ili
provlaenja po dnu. Opet, ivi keder voli da se kree nekontrolisano i
mo e umrsiti podvez, pa je neophodno korienje paternoster sistema.
Pored ovih metoda lova sa obale, tehnika muvanja mo e se
koristiti i u lovu iz amca. Mo ete bacati dalje od amca i polako privlai-
ti sistem ka vama istom tehnikom, kao i da pecate sa obale. Meutim
mo ete koristiti i jedan stil koji nije mogu sa obale. Koristite krae
tapove i spustite sistem bli e amcu. U pravilnim razmacima, podi ite
vrh tapa, to e pomerati mamac nagore, pa ga polako spustite na dno.
Ovaj manevar ponavljajte. Smu u blizini e biti privuem ovim
skokovitim ponaanjem na dnu. Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mosto-
va ili brana.
VU
ivi mamci
pijavica
keder
glista
vetaki mamci
twister
tube
ed
Varaliarenje
D igovanje
ov grabljivica, posebno smua

silikonskim varalicama (twisteri,
L edovi, peevi i vormovi) vuenjem
po dnu. Ova tehnika je vrlo slina muvanju. Dve osnovne razlike kod ova
dva ribolova je to su kod muvanja mamci prirodni, a kod d igovanja
silikonski i to pri d igovanju nema dugih pauza u voenju sistema.
Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje
tonu. Meutim, kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se
trokrake udice lako kae, ovi metodi dovode do relativno velikih gubita-
ka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica, posta-
je nam jasno to je upotreba silikonskih varalica sve vea. Dve osnovne
prednosti su vrlo niska cena i mogunost kaenja na jednokraku udicu
uz korienje specifinih olovnih glava, koje skoro onemoguavaju bilo
kakvo kaenje za dno.
Silikon je mek i elastian i prilikom vuenja kroz vodu proizvodi
veoma jake vibracije, koje privlae ribu. Boja silikona mo e se menjati pri
samoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj, utoj,
narand astoj, rozoj, zelenoj, sivoj i crnoj boji), mogu se nai i transpar-
entni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalno-
svetlee takice koje pojaavaju vidljivost mamca. Silikon se takoe
mo e spolja farbati i to se najee i radi kod edova, kod kojih se far-
baju lea u crno kako bi vie liili na sitne ribe. Oblikovanje silikona zav-
isi od samog kalupa, te se ovi mamci izrauju u obliku ribica (edovi i
peevi), crva i glista (vormovi i tvisteri). Od ove mase mogu se izraivati
i druge imitacije ivih mamaca i najee su to mesni crvii u svim boja-
ma (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i
insekata. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i

izuzetno trajan. Jedino na ta treba obratiti pa nju
je njegova hemijska reaktivnost. Naime on otapa
odreene vrste plastika, te vau kolekciju silikon-
skih mamaca morate dr ati ili u metalnoj, drvenoj
ili kutiji od plastine mase koja je specijalno
namenjena njihovom uvanju.
Da bi mogli da koristite silikonske mamce,
morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim
glavama. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih
olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac
na adekvatnu daljinu, a ni da ga dovedete na
eljenu dubinu.
Samo postavljanje mamca zavisi od
doba godine i vrste mamca. Na slikama desno
nalaze se preporuke nae firme Orka koja proizvo-
di ove silikonske mamce. (Vie informacija o nji-
hovom proizvodnom programu mo ete nai na
njihovom sajtu na adresi http://www.orka-
jk.co.yu.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiete
da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varal-
ice, za razliku od metalnih i drvenih varalica gde
se oni nalaze sa donje, te da se provlaenjem ovih
varalica po dnu izbegava kaenje za prepreke po
dnu. Trea slika gledana od gore, predstavlja specifian oblik silikonskog
tvistera koji ima mali jeziak sa gornje strane, u koji se ubada vrh udice.
Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguava kaenje vrha
udice za prepreke u vodi.
Za ovu tehniku koriste se tipini meki smuaroki varaliarski
tapovi male te ine bacanja, jer je i mamac vrlo lak. tap mora biti mek
sa osetljivim vrhom, kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane
ribe. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno, jer e smu vrlo brzo
shvatiti da mamac nije pravi i probae da ga ispljune. Da bi signalizacija
bila br a, bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se
najee i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Struna se za udicu
mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Vezivanje preko vrtilice

omoguava lako menjanje same varalice, dok direktno vezivanje ima
veu vrstinu, ali svaka zamena uslovljava seenje dela strune. U nekim
vodama, u kojima se pored smua mo e nai i tuka, treba va vrh strune
vezati elinu sajlicu. Meutim, mora se obratiti pa nja na samu sajlicu.
Uobiajene sajlice koje se mogu nai u veini prodavnica nisu odgo-
varajue jer su pretvrde i smu se nee okrenuti za njima. Potrebno je
koristiti najnovije modele upredenih elinih sajlica koje u svom sastavu
imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica, te su zbog toga izuzetno meke.
Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lii na ubrzano
muvanje. Kako je ovde mamac vetaki riba e odmah primetiti prevaru
i kontra mora biti blagovremena. Kod muvanja je doputeno da se pusti
da riba ponese mamac. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti
na dno. To ete primetiti po tome to se struna opustila. Nakon toga
preklopite mainicu i pritegnite strunu. Vrh tapa povucite nagore i
vratite u prvobitan polo aj. Ovo e prouzrokovati trenutno odvajanje
mamca od dna, njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Sama
manifestacija lii na kretanje ranjene ribe po dnu. Nakon ovog manevra
pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju, sve dok mamac ne
privuete obali. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme
ubaciti blago vibriranje mamcem. To radite tako to vrh tapa pomerate
gore dole, ali ne vie od 10 cm. Mamac e u vodi vibrirati i to mo e iza-
zvati neodlunu ribu da napadne.
Veliinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meusobno, ali
i sa prilikama na terenu. Te e glave se generalno koriste za dalja zabaci-
vanja i onda kada je tok vode br a.M
Monta a sa jezikom za vrh udice

koji onemoguava kaenje
U ovoj monta i se odseca zadnji kraj

tvistera i na njegovo mesto se postavlja
keder.
U ovoj monta i se koristi specijalna glava

sa iscrtanim okom ribe. Ova monta a se
koristi samo kod providnih gumica
Lov ribe voblerima
obleri su izuzetno popularni ve-

taki mamci meu naim var-
V alilarima. Meutim, dosta je
ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili vie modela voblera, ali
ih ne koriste gotovo nikada. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo
onima koji ele da proire svoje ribolovako znanje i krenu u osvajanje
jedne potpuno specifine vetine ribolova.
Prva greka koju mnogi poetnici ine je nepravilno vezivanje
voblera za strunu. Na taj nain smiruju rad voblera i smanjuju verovat-
nou ulova. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristi-
ti vez koji preporuuje poznati proizvoa ovih
mamaca Rapala.
1. Zave ite obian vor na 15 cm od kraja strune i
provuite je kroz alkicu na vobleru.
2. Vratite vrh strune kroz prvobitan vor i obmo-
tajte tri puta vrh strune oko najlona. vor treba da
je oko 1 cm od voblera. Ne zate ite prejako.
3. Krajem strune formirajte vor kao na slici.
4. Navla ite vor i zategnite ga.
Ukoliko se ve e vobler kod koga je kaika u samom nosu treba koristiti
vez na slici desno. Oba vora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona
tako i za vezivanje upredenih struna.
Sledea stvar koju treba podesiti je
sama akcija voblera. Fabriki je veina voblera
podeena za rad, ali se ve nakon jedne ili dve
vee ribe ili kaenja za prepreku, ovo podea-
vanje promeni. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za

podeavanje. Pomeranjem alkice gore dole menja se
akcija. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta
gore, nego onom kome je alkica sputena. Ukoliko se
vobler prilikom povlaenja naginje na jednu stranu ili
ceo okree oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka
istoj strani.
Svaki vobler je fabriki podeen da radi na
odreenoj dubini. Ukoliko elite da varalicu spustite
jo dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja.
Laka ote anja postavite na oko 20 cm od voblera, a te a na oko 50 cm,
da ne bi smetali pravilnom radu var-
alice.
Izbor voblera zavisi od
situacije na vodi.
Tanje i du e voblere koris-
tite kada je potrebno varalicu vui
du e vreme po pravolinijskoj putanji. Ovi modeli su najbolji za troling.
Sama manifestacija je slina ponaanju prave ribe.
Deblje i krae voblere koristite onda kada je potrebno naini-
ti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Ovi modeli imaju
najbr e oscilovanje. Koristite ih u toku letnjih meseci. Odlini su i za trol-
ing i za bacanje sa obale.
Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima.
Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuenja.
Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Generalno
gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaan treba koristiti svetlije
i fluorescentne boje. Kada je sunano vreme i u bistrim vodama koristite
tamnije voblere. Opte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena, uta)
koriste kada je vreme toplo, a hladnih (plava, bela, siva) kada je hladno.
Nou se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doarao prirodni efekat,
ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom
koja svetli u mraku, kako bi ga ribe videle sa vee daljine i napale. Takoe
vobleri koji se vuku pri povrini treba da su crvenih, utih i belih nijansi,
dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Jedna od preporuka je
da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite

hrani. Optimalnu boju i oblik voblera, ribolovac odreuje na samom
mestu pecanja metodom probanja.
Nakon dodira voblera sa voenom povrinom, potrebno je
ispravno voditi varalicu. Voenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnih
smernica date u na slici ispod.
Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na povrinu, treba

saekati par sekundi i nakon toga odsenim pokretima vrha tapa var-
alicu voditi po samoj povrini. Putanja mo e biti pravolinijska, ali je bolja
cik-cak isprekidana linija.
Povrinski vobler (ili plutajui) je tako napravljen da je laki od
vode i nakon zabacivanja pluta po povrini. Kaika na njegovom nosu,
vobler povlai u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem
strune. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoronee (do 2 m)
i dubokoronee (od 2 do 4 m). Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim
vodama i u vodama sa travnatim dnom. Pogodni su za izradu sistema sa
strimerima. Nakon pada povrinskog voblera u vodu saekajte par
sekundi, a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu
dubinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Dobro je u toku voenja
menjati brzinu i polo aj vrha tapa. Takoe u toku povlaenja mo ete i
potpuno zastati.
Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj.

Idealno oponaaju ribu. U odsustvu vune sile, ostaju u horizontalnom
polo aju, blago vibrirajui. Ova osobina uslovljava sasvim drugaiju
tehniku lova od svih drugih varalica. Ovim voblerom se dominantno lovi
u pauzama u kojima se varalica ne vue. Dakle, manevar se sastoji od
bacanja i dovoenja voblera na eljeno mesto i dubinu. Nakon toga osta-
je se na tom mestu eljeni broj sekundi. U toj fazi vobler blago vibrira, imi-
tirajui ribu. Nakon toga, treba povui varalicu ka sledeem mestu i tu
saekati. Ovaj metod dozvoljava polako i metodino pretra ivanje vode.
Tonui vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu
do dna. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa istim dnom. Koriste
se u lovu riba dna (som i smu), ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Kod
tonueg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Kod prvog zabaaja
ponite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon
opustio. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.). Znajte da vobleri
u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Na ovaj nain mo ete odrediti pod-
vodni pejza dna i pronai mesta koja su najinteresantnija za ribu. Ve u
sledeem bacanju, preciznim brojanjem sekundi, mo ete odrediti
dubinu do koje elite da vam vobler potone. Nakon tog perioda, ponite
sa namotavanjem i vobler e zadr ati tu dubinu. Promenom brzine
namotavanja menjate dubinu rada varalice. Sa vremena na vreme pot-
puno zastanite, kako bi vobler pao pravo nani e.
Najzad, dubokotonue voblere treba pustiti da potpuno
potonu na dno. Nakon toga treba vrhom tapa povui varalicu ioko 40
cm i opet je pustiti da padne. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje
namotavanjem vika najlona. Ceo postupak se ponavlja sve dok se var-
alica ne izvue iz vode. Ovaj metod je vrlo slian d igovanju, ali se koristi
samo na vodama sa istim i tvrdim dnom.
Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varal-
ice (kaike i leptire). One se u sutini koriste isto kao i tonui vobleri.
Same po sebi su te e od vode i tonu. Nakon zabacivanja potrebno je
saekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu, a onda je
potrebno poeti sa namotavanjem. Namotavanje mo e biti ravnomerno
ili sa promenjivom brzinom. Meutim ne treba trzati vrhom tapa, jer e
varalica pritom poskoiti i prekinue se njen pravilan rad. Vrh tapa
mo emo pomerati blago gore ili dole, jer na taj nain menjamo dubinu
voenja varalice. Ni e sputen vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. Neka
idealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko elimo mo emo vrh tapa
pomerati levo desno i na taj nain arati varalicom po vodi. Ono to je
bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momen-
talno prekida i riba odustaje od udarca.
Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno
isto i bez trave, jer su u suprotnom gubici veoma veliki. Ukoliko lovite u
vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode,
dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu tapa kako bi je
potopili.
Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako to za
bucova treba vui najbr e, a za bandara najsporije.
YX
3-way sped trolling rig
3-way finesse rig
Float rig. Koriste se ultralake kaike.

Talasi pomeraju plovak gore-dole i
laka i tanka kaika vibrira.
Provereno kvalitetno runo raeni vobleri

razliitih veliina, te ina, vibracija i irokog
spektra boja su garancija da ete i vi meu
njima nai neto za sebe.
Tel: 031 512 467

http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
Varaliarenje iz amca
araliarenje iz amca je izuzetno
znaajna tehnika, pre svega jer
V omoguuje ribolovcu da se pribli i
mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac ispred nosa. U ovom tek-
stu obradie se neke specifinosti u praktinim primerima lova bandara,
smua i tuke.
Bandar
Bandar se za razliku od tuke kree u jatima i grupno napada
plen. Da bi to efikasno uinio potrebna mu je vea povrina iste vode.
To je razlog to se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jez-
era. amac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Ukoliko imate sonar
nije loe pronai mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe, jer to
signalizira i bandara u blizini. Jedna od glavnih osobina bandara je da
nije ni probirljiv niti plaljiv. Napae sve to mu se ini jestivo. Jedino
to treba paziti pri izboru varalice je njena veliina. Obino se ovde
koriste manje varalice, svih boja i oblika. Ono to je sigurno, kada jedna
varalica pone da daje rezultate, nemojte je menjati, ona obino ostaje
du i period veoma lovna - pravila nema. Bandari su nae najsitnije
grabljivice koje ima smisla loviti varaliarskom tehnikom. Iako su krupni
primerci izuzetno retki, osobina bandara da se kreu u jatima, mo e
rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu, to ovaj ribolov mo e
uiniti izuzetno atraktivnim.
Smudj
Da bi osigurali siguran ulov, veina iskusnih smuarua uva
mesto ribolova samo za sebe. Osnova svega je poznavanje dna. Ono
to tra ite je vrsto dno bez trave, sa to veim brojem podvodnih

prepreka. Naravno, tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono to
mesto ini smuarokim. Nije retko da ribolovci prave mesta, potapajui
vetake prepreke u vodu u oekivanju da e se tu naseliti sitna riba, a
sa njima i smu.
Specijalnih, smuarokih varalica nema. Nije retkost da se na
varalicu namenjenu smuu nau tuka ili bandar. Jedino to mo ete
uiniti je da varalicu vodite pravilno. To znai da je treba spustiti maksi-
malno duboko. Idealno bi bilo da je povlaite tik iznad dna, tako da ona
povremeno svojom kaikom kai dno, podi ui maglu za sobom. Ovo je
izuzetno atraktivno za smua. Meutim, tu se i krije opasnost. Veliki broj
varalica je upravo izgubljeno usled kaenja prilikom dodira sa dnom.
Kada treba da se odluite za tip voblera, uvek uzmite onog sa veom
nosnom kaikom. Takav vobler e pri povlaenju br e i dublje zaroniti i
podii vei oblak na dnu emitujui izuzetno atraktivan zvuk koji privlai
smueve. Prilikom manevra, on e stojati skoro vertikalno i manja je
verovatnoa da e se svojim trokrakim udicama zakaiti za dno.
I ovde je amac od izuzetnog znaaja, jer vam omoguava da
se pribli ite mestu gde se smu okuplja. Kada pomou sonara odredite
mesto koje vrlo verovatno ima smueva krenite sa zabacivanjem u svim
pravcima. Ukoliko je mesto dobro, videete da samo pojedini pravci
daju udarce, dok e veina njih biti nelovna. Neki zbog podvodnih
prepreka koje nee dozvoliti pravilan rad varalice, a neki zbog toga to
smuevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Kada naete opti-
malne pravce, zapamtite ih. Najlake je da se orjentiete prema nepok-
ternim objektima na obali. Ovi pravci e u veini sluajeva biti lovni, ne
samo tog dana nego svaki put kada doete na isto mesto.
tuka
amac omoguava ono to sa obale ne mo ete nikako uiniti:
voenje varalice paralelno sa obalom. Veina tuka se nalazi sakriveno
u priobalnom rastinju, odakle vreba plen. Sa obale nije mogue efikas-
no pretra iti taj pojas. Kako se tuka nalazi u oblasti sa dosta trave,
mogunost kaenje varalice je velika. Zato se u ovoj varijanti ne koriste
dubokoronei vobleri, ve oni ija je putanja u gornjoj treini vode.
tuka napada iz dubine, obino po sredini varalice, tako da nema smet-

nje ako varalice ide plie.
Dve osnovne tehnike varaliarenja iz amca su:
Prva je kada je amac nepokretan ili noen strujom. U tom
sluaju je tehnika identina varaliarenju sa obale, sa tim da je
pretra ivanje pojednostavljeno. Uobiajeno je da se na jezerima amac
dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. Na u im
vodama (kanali), amac se vodi sredinom toka i naizmenino se zabacu-
je paralelno sa obe strane toka.
Druga tehnika (troling) se koristi kada je amac u pokretu. Ova
tehnika se koristi na veim vodama, gde je potrebno pretra iti to veu
povrinu. Varalica se zabacuje iza amca. Dubina voenja varalice zav-
isi od visine vrha tapa, brzine amca i vrste varalice. Kada je voda
izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko, varalicu treba voditi na
oko 2 m iza amca. Da bi odredili prava mesta za varaliarenje, dobro je
imati sonar. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef
vode na kojoj se lovi. )
Monta a kedera na jig

glavu uz dodatnu udicu
Monta a gumice i kedera Monta a gumice i kedera

na jig glavu uz dodatnu na jig glavu bez dodatne
udicu udice
Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava

sa prirodnim mamcem, vue po povri-
ni. Dubina se kontrolie plovkom.
Vertikalno varaliarenje
poslednih par decenija vetikalno

varaliarenje se rairilo iz zemalja
U Beneluksa po celom svetu. Ova
tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga. Prvi je to ribolovci nemaju
informacije o ovom nainu ribolova, a drugi je to se za ovu tehniku
koristi specijalizovan pribor koga je teko kod nas nai. Meutim, kako
je na narod izuzetno kreativan, nije teko i klasinim varaliarskim pri-
borom savladati ovu tehniku. Ono to ovu tehniku ini posebno atrak-
tivnom jeste mogunost varaliarenja zimi, kada je povrina vode
zaleena i kada klasine tehnike varaliarenja nisu primenljive. Kada
lovite na zaleenoj vodi, obratite pa nju na debljinu leda. Nikada nemo-
jte ii na tanak led, jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opas-
nost. U zemljama u kojima je lov na zaleenim vodama uobiajen,
ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Naime, ukoliko ovek
upadne u vodu, gotovo da nema naina da se ponovo popne na santu
leda samo snagom svojih ruku, jer one klize po povrini leda. Za tu svrhu
se koriste metalne kuke, koje se lako zabijaju u povrinu leda i njima je
mnogo lake izvui se na suvo. Ukoliko se naete na ledu i ujete kako
on poinje da pucka, najbolje je da to pre zalegnete potrbuke i kliza-
jui se na stomaku krenete ka obali. U naredna tri primera pokuno je da
se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom.
Bandar
Tehnika se svodi na sputanje varalice na dno i njeno povlaen-
je dole gore. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba.
Za ovu svrhu koriste se dubokotonui vobleri i sitne kaike kao i maksi-
malno kratki tapovi sa mainicama. Ova tehnika je izuzetno atraktivna

kada temperatura vode opadne, kao i zimi kada se na povrini vode
pojavi debeo sloj leda po kome je mogue hodati. U tom sluaju amac
nije mogue koristiti, ve se na eljenom mestu bui rupa u ledu i pos-
tupa se isto kao i kada pecate iz amca. Tada se bandar nalazi u jatima
na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje, panjevi, rupe,...).
Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. Voda
se pretra uje po vertikali, sloj po sloj.
Pomo sonara je dobrodola. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe,
u ijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. amac mora biti dobro
fiksiran, jer ete u suprotnom vrlo brzo izai iz lovnog podruja i ulov e
izostati. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to to
tie. Buno sputanje e rasterati jato sitne ribe i bandari e otii zajed-
no sa njima. Zveka u vobleru je prednost, jer e se bandar u jatu sitne
ribe fokusirati na zvuk vaeg voblera.
Smu
Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se
riba okuplja. Ukoliko lovite iz amca, priite mestu to je mogue tie i
sa najveom pa njom spustite varalicu. tap i ovde treba biti to krai,
nikako du i od 2 m. Ukoliko oekujete da u blizini ima tuka, na kraj
nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviena i za lov
smua. Nikako ne koristite klasine sajlice, jer su pretvrde i smanjie
ukupnu koliinu ulova. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele,
kako bi to bolje osetili trenutak kada smu uzme varalicu.
Kaite dubokotonue voblere sa zvekom i silikonske varalice
sa d ig glavom. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno
i onda vrhom tapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrh
opusti i postupak ponavlja. Vobler e usled ovog manevra poskakivati
po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmino udaranje o dno.
Zimi kada je riba manje pokretna, neki izvori savetuju da se tap
dr i nepomino te da varalica uvek ide iznad samog dna. Brzina pomer-
anja je identina brzini kretanja amca usled delovanja vetra i vodene
struje.
tuka
Kao bandara i smua i tuku je mogue loviti vertikalnim varal-
iarenjem. Meutim, tuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura
vode opadne. Dakle, zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti naj-
dublje vode u kojima tuka ivi, da bi ova tehnika mogla da se koristi.
Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneih voblera, kaika
i silikonskih varalica sa d ig glavama. Ukoliko koristite voblere, dobro je
da su sa zvekom. esto se na istom mestu mogu nai i smuevi, pa je
bolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti tuku bez sajlice,
posebno ako postavljate trokraku udicu. Riba sa trokrakom udicom u
ustima, ukoliko prere e najlon, osigurana je na smrt od gladi. Tehnika ver-
tikalnog ribolova se mo e koristit kako iz amca, tako i kroz rupu
iskopanu u ledu. -
Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varaliarenje
Monta a vorma
Monta a tvistera
Monta a eda
Monta a vorma sa suknjicom
Monta a kedera
Monta a gliste
Ribolov vaser kuglom i muicama
aser kugla omoguava svima

onima koji nemaju standardni
V muiarski pribor, da se oprobaju
u lovu riba vetakim muicama. U gornjim i bistrijim tokovima ovom
metodom je mogue loviti sve vrste riba koje se love klasinim
muiarskim alatom. Meutim, najeu primenu ovaj metod ima upra-
vo u donjim tokovima, gde veina ribolovaca ima klasian varaliarski
pribor. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica, klen, bucov i tuka.
Naravno, svaka od ovih riba ima svoje specifinosti u tehnici i na njih e
se ukazati u ovom tekstu.
Beovice
Ukoliko se odluite da oprobate ovu tehniku, lov beovica vam
mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva, koja su primenljiva u lovu
drugih krupnijih i atraktivnijih riba.
Krenimo od pribora. Za lov ove vreste potrebna vam je naj-
manja vaser kugla koju mo ete nai. Naspite u nju vode do 1/4, tek
koliko je potrebno da imate pravilne zabaaje. Uzmite laki, najbolje kar-
bonski tanak tap, akcije A ili B, male te ine bacanja (10-30gr). Du ina
tapa treba da je od 2,4 do 3 m. Postavite laku i preciznu mainicu, koja
lepo sla e tanak najlon. Kod ove tehnike, nije presudno da mainica ima
veliki prenos, jer se sistem vodi izuzetno polako. Najlon treba da je mak-
simalno tanak, da bi omoguavao daleke zabaaje, sa obzirom da je sis-
tem izuzetno lak. Najbolje je ii na najlone debljine od 0,18 do 0,25mm.
Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja.
Predvez za muice izraujte od tonueg tankog najlona debljine 0,16 do
0,22 mm. Kako lovite sitnu ribu, muice treba da su navezane na udice
broj 14, 12 ili 10. Odluku da li koristiti vla ne ili suve muice, kao i koji
oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i
lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani.
Dva osnovna sistema vezivanja su:
Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju
se kai vaser kugla. Za drugi kraj vaser kugle, postavlja se podvez du ine
tapa, jer du i podvez ne bi omoguavao pravilno zabacivanje. Na pod-
vez treba ravnomerno postaviti dve do tri muice, sa tim da se posled-
nja muica nalazi na samom kraju podveza. Vodite rauna da poslednja
muice bude ili vla na ili ote ana, kako bi sistem pravilno le ao u vodi.
Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama.
Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica, a na nju se
postavlja podvez du ine tapa. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla.
Izmeu vrtilice i vaser kugle, pravilno po podvezu, rasporeuju se dve
do tri muice. Ovaj sistem je bolji na brzotekuim vodama.
Zabacivanje se vri trzajem iz ruke i neposredno pre udara
kugle u vodu, vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona.
Inercijom e se muice pravilno rasporediti. Ukoliko vam se i desi da sis-
tem padne na vodu, a nije dolo do njegovog pravilnog razvijanja, jedan
otriji trzaj vrhom tapa, obino postavlja sve na svoje mesto.
Namotavanje treba da je lagano. Pazite da vam muice na izau na samu
povrini vode, ve ih vodite u gornjih 20 cm. Beovice ete retko uhvati-
ti na velikoj udaljenosti od obale. Najei su udarci u priobalnih 10 m.
Kada uete u ovu zonu, posmatrajte ribe koje se zaleu na muicu.
Nekada je od presudnog znaaja da stanete sa namotavanjem. Muica
e u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta.
Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno,
meutim ono to ovu metodu izdvaja je specifian oseaj. Upecana
beovica, esto iskae iz vode i pru a mnogo vei otpor nego pri lovu
drugim metodama.
Klen
I klen se mo e loviti ovom tehnikom. Za sitnije primerke koristite isti pri-
bor kao i za lov beovica, dok za krupnije komade treba uneti neke mod-
ifikacije, najvie u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Bez
obzira na veliinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih
stvari na koje treba obratiti pa nju.
Pre svega, klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i
sunanih dana nalazi u gornjoj treini vode, odakle lovi muice koje
padaju u vodu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. Obratite
pa nju na injenicu da vas klen mo e i videti, pa je uvek dobro ostati
koliko je mogue zaklonjen. Ipak, veina ribolovaca smatra da je
neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemogu. Ova injenica
uslovljava jednu specifinost lova. Kod beovica veina udara dolazi u
poslednjih 10 m voenja sistema, dok je kod klena upravo obrnuto.
Veina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m
voenja. Vrlo retko se desi da klen na muicu udara u zavrnoj fazi.
esto se deava da klen u daljem delu primeti muicu i krene da je prati
i odustane neposredno pred pecaroem kada ga spazi na obali.
Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno, to bli e suprotnoj obali
i to meke.
Preporuena tehnika voenja je identina kao i kod beovica, sa
tim da sa zastajkivanjem treba poeti odmah nakon zabacivanja. Ono
to je interesantno kod ovog naina ribolova je da kontra gotovo da i nije
potrebna. U veini sluajeva jaa kontra mo e iupati muicu ribi iz usta
i dovesti do promaaja. Dakle, sistem vodite polako i kada na tapu
osetite trzaj malo prikoite ili nastavite istom brzinom. Klen e se sam
upecati silinom svog udara. U vodama u kojima ima dosta ribe, mo e se
desiti da jednim provlaenjem ulovite vei broj klenova. Ukoliko bi kon-
tra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uinite.
Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi,
sistem treba malo modifikovati. U ovom sluaju koristi se varijanta kod
koje se muice nalaze iza vaser kugle. Umesto poslednje muice, koja se
kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji
plutajui plitkoronei vobler. Nakon zabacivanja vobler e svojom
masom rastegnuti najlon sa muicama i sve e doi na svoje mesto na
povrini vode. Kada zaponete sa vuenjem, vobler e krenuti ka dnu.
Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm.
Muice e se u tom sluaju nai na dubinama od oko 30 cm to je ide-
alna radna dubina. Krupniji komadi e se veinom zaletati na voblera,

dok e sitniji napadati muice.
Bucov
Lov bucova velikim muicama (stimerima) je izuzetno atraktivna
i lovna tehnika. Krupniji bucov je prilino redak i obino se kree sam,
dok se sitniji bucov kree u jatima. Kada doete na vodu u trenutku oku-
pljanja jata bucova koji lovi na povrini uspeh u ribolovu je siguran.
Najvei problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih
strimera, jer bucov lovi u sredini samog toka. Neki ribolovci ovaj prob-
lem reavaju lovom iz amca, dok neki imaju adekvatan pribor.
tap treba da bude akcije A, te ine bacanja od 30 do 60 g i
du ine od 2,4 m (za amac) do 3 m (za obalu). Pri odabiru tapa dobro
bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Mnogi proizvoai u elji da pro-
daju svoj pribor, netano oznaavaju njihove tehnike karakteristike.
Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko, a da tap pritom bude jak
da se izbori sa velikom ribom, prevare upravo kod ovih tapova mogu
biti este. Pored kvalitetnog tapa, potrebna vam je izuzetno kvalitetna
mainica, sa to veim prenosom. Udarac bucova je jak i svaka loija
mainica, ve nakon nekoliko veih primeraka, poee da poputa.
Dva uobiajena sistema vezivanja strimera su:
Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla, ve se na oko
1,5 m od kraja najlona ka vrhu tapa ve e prvi strimer, na oko 80 cm
drugi, a na kraj najlona se postavlja plutajui, plitkoronei vobler.
Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm.
Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera
postavlja vaser kugla, a za njen drugi kraj, na podvezu dugom od oko 1
m postavlja se plutajui plitkotonui vobler. Ovaj sistem tra i tap du ine
od 3 m da bi se pravilno zabacio.
Tehnika zabacivanja je identina kao i kod prethodnih primera,
sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Povlaenje je ravnomer-
no, pravolinijsko i brzo. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman
na njega. Umesto strimera, neki ribolovci koriste vei broj manjih muica,
koje simuliraju jato, a umesto voblera, druge vrste modernih povrinskih
varalica.
tuka
I za lov tuke koriste se krupne muice - strimeri koji se izrauju
specijalno za lov tuke. Za razliku od lova bucova, ovi strimeri se ve u
pojedinano na kraj najlona. Ispred strimera, na udaljenosti od 1 m, ka
vrhu tapa, mo e se postaviti vaser kugla, koju je potrebno do pola
napuniti vodom, kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje.
Zabaaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova, jer se tuka
uglavnom nalazi u priobalnom podruju odakle vreba plen. Strimer se
vodi u gornjem sloju, ali ne pravolinijski kao kod bucova, ve trzanjem
tapa u cik-cak. Kako strimer pluta po povrini vode, mogue ga je vodi-
ti i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. U takvim vodama, ovaj
metod daje najbolje rezultate.
Udarac tuke je izuzetno spektakularan i teko se zaboravlja.
Riba uzimajui mamac, iskae iz vode uz jak udarac. Kontra mora da
bude malo zakasnela, kako bi se riba l zakaila.
Vaser kugla
Vrtilica
Muica
Gumeni stoper
Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano

klizne kroz vaser kuglu. Riba pri trzaju ne osea otpor i rado guta mamac.
Tradicionalno je verovanje da se riba plai vaser kugle, meutim u vei-
ni sluajeva vaser kugla upravo privlai ribu. Prilikom voenja sistema esto ete
primetiti da riba napada prvo kuglu, a tek nakon toga muicu.
Po nekim istra ivanjima, najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom,
potom ide varaliarenje, a tek na kraju standarno muiarenje. Meutim, sigurno
je da je standarno muiarenje najzahtevnija, ali i najspektakularnija tehnika od
ove tri.
Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas ei, ali je loiji jer struna
pru a otpor ribi pri uzimanju mamca.
Uhvati i pusti
Viteko ponaanje na vodi
ibolov, kao i svaki drugi sport ima

svoj fair-play. Veliki broj ribolova-
R ca se pridr ava ovih vitekih pravi-
la, ali na alost, jo uvek je veliki broj onih koji svojim ponaanjem ribolov
svode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok veina
pak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepe kraj vode.
Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaki dan protekne
ovako:
U rano jutro, doli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoje
tapove. Samo to je poelo da svie i da se izmaglica di e sa povrine,
sa suprotne obale ujete zov slian urliku vaeg poznanika koji vas raz-
dragano pita ima li ega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da e se
tu razgovor prekinuti. Meutim, njegov sledei urlik vam saoptava da
vas nita ne razume i da e doi kolima do vas. Za nekoliko trenutaka iza
vas tandre njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vas
i posmatra. I dok askate sa njim, tap signalizira udarac ribe. Kontrirate
i pored ribe dobijate oduevljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik
uz vas.
Poetak svog ribolova oznaio je bacanjem ogromne kugle pri-
mame ka vama. (Da privue ribu ka sebi.) No da stvar bude jo gora,
poinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvi gde vi lovite, pokuava da
pogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilice
pune primame. Nakon dubinki, kree sa plovcima. Sam ih je izradio.
Nose bar 30 g i prave lep plop kada padnu u vodu. Normalno u elji
da vam se to vie pribli i prebacio je svoj najlon preko vaega. Sledi
dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meuvremenu
ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju
uvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u sluanju njegovih pria
i do ivljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, on
zakljuuje da ribe nema i odluuje da neto pojede. Poneo je par nicli
da ispee na rotilju. Na brzinu na obali cepa drva, plaei i ono malo
riba u okolini. Nakon to je pojeo ono to je doneo i popio pie (iju je
flau ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujui stvari i odlazi.
Koliko god ovaj prikaz izgledao smean on se svima mo e
dogoditi. Da vi ne bi bili lo momak u ovoj prii dobro je da se
pridr avate nekih pravila:
Nemojte bez potrebe kriti nove staze i prilaze kroz vie-
godinje rastinje.
Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog
ribolovca do vas. Uvek zatra i doputenje od starijeg ribara za ribolov u
njegovoj blizini.
Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom.
Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu.
Povreena riba e ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti.
Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogu
biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreu.
Obalu ostavite uvek istu. Ne ostavljajte iza sebe smee,
papire i druge otpatke. Poistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite u
kesu i kod kue bacite smee ili oprezno spalite na obali.
Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu.
Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tueg.
Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano
ustanete i doete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili pri-
mamljivanjem za ribolov ili na koje nejee dolazite.
Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnu
poziciju.
U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na
koje nailazite.
Ne lupajte po vodi i obali.
Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu.
Ne stvarajte nepotrebnu buku.
Pored ovih optih pravila ponaanja, u poslednje vreme,

posebno meu modernim arand ijama, popularan je pokret Uhvati i
pusti. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je
iz vode, a ne odneti je kui kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvar
odluke svakog pecaroa i ne treba suditi pecarou koji eli da kui
ponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci
upecanih riba preko minimalne mere.
Meutim, ukoliko se odluite za ideju uhvati i pusti, neophod-
no je da prihvatite nekoliko osnovnih injenica, kako bi putena riba
mogla neoteena da pre ivi.
Ribu treba u to kraem vremenskom periodu pustiti. Veina
riba na vazduhu umire od guenja, za otprilike isto vreme za koje se
ovek davi pod vodom.
Prilikom zamaranja ribe, riba do ivljava ok. Ukoliko je zama-
ranje preterano dugotrajno, riba mo e uginuti i pre nego to se izvue na
suvo. Brzo umaranje u veini sluajeva dovodi do predavanja ribe.
Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od oka. Dugotrajno zamaranje
dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najee ugiba. Uvek koris-
tite najjai mogui pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvuete.
Riba preko svoje krljuti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u
svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoor-
ganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo,
skida deo sluzi i putena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kada
ribu sputate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji
prethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadr avanje ribe u uvarci,
takoe oteuje sluz.
Ukoliko ste u mogunosti ribu iz meredova pustite direktno
nazad u vodu. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, ura-
dite to brzo. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak, a
ne vertikalno za krge, oi ili usta.
Nikada nemojte ribu dizati iz vode na tapu. Uvek za to koris-
tite meredov. Veliki broj riba se oteti upravo nesavesnim dizanjem iz
vode. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa
usni aparat ribe.
Nije loe dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hiper-
mangana.
Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite safe-
rig, koji e u sluaju kidanja potpuno osloboditi ribu.
Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala
strunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se deava i sa ribom koja je
pokidala strunu i sa sobom nosi pare sa kompletnim ote anjem.
Znajte da riba koja je otila u trsku ili granje i tu se zapetljala
verovatno umire od iznemoglosti.
Udice bez jeziaka skoro ne oteuju ribu, ali mamac sa njih
lako spada. Kompormis je korienja udica sa mikro jezicima. Ukoliko
riba proguta udicu, ona e je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice.
Sledei ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta
www.ribarska.com:
ako pustite nazad u vodu smua od 4.5kg u sutini ste pustili
nazad u vodu 525 smua te ine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti
smu izmresti.
ako pustite nazad u vodu tuku teku 9 kg, pustili ste ribu koja
je stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla enka je "vredna" preko
1000 tuka izmeu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.
enka tuke i smua izle e oko 35.000 komada ikre po jednom
paundu (450g) sopstvene te ine. Od ovih 35.000 komada samo 15
primeraka ce pre iveti i dostii punu zrelost.
smuu treba izmeu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo
900 gr.
tuki treba izmeu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1.3kg do
2.2kg.
Za ovaj tekst korieni su informacije sa sledeih sajtova:

http://www.ribar.co.yu
http://www.ribarska.com
http://www.floatsgone.btinternet.co.uk/index.html
Knjiga T ajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama
primamljivanja i mamcima - na 256 strana obuhvat a:
120 metoda ribolova sa sistemima.Neke
od obradjenih tehnika su: Bolognese, Kotrljanje, Lov
na zaledjenim vodama, Lov prirodnim mamcima,
Mach, Fly fishing, Plovkarenje, Pop-up, Surface,
Slobodni najlon, Zastavica, Waggler,...
70 tehnika primamljivanja sa receptima u
zavisnosti od riblje vrste, vode i doba godine.
70 vrsta mamaca sa metodom pripreme i
upotrebe;
40 ribljih vrsta na preko 150 strana - tek-
stovi su bazirani na tehnikama ribolova, mamcima i
primami;
Cena knjige 40 proverenih recepata za bojlije i detalj-
na uputstva kako napraviti svoj boili.
Tajne ribolova 1
Knjiga :
300din + ptt(130din)
Kontakt za nabavku :
CD-ROM :
150din + ptt(110din) tel:013/821-641
e-mail:quercus@hemo.net
www:http://users.hemo.net/quercus
w w w.dragstor.c
o m
Mesto za
kupovinu
knjiga,
DVD- movies
&
muzike
na internetu
II deo:
Ribolovni sistemi
Predgovor II delu
ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni vei
C broj karakteristinih vezova i sistema koji su specifini u tehnika-

ma ribolova objanjenim u prethodnom poglavlju.
Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti, i slike su morale
zadr ati svojstva i obele ja izvora.
Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom
obliku. Razlog ovome je da se to manje unosi zabuna u naoj ribolo-
vakoj javnosti. Takoe, veina monta a je meunarodno poznata po
svojim engleskim nazivima, tako da e ova imena biti univerzalno poz-
nata. Takoe, dobro je da se nai ribolovci upoznaju i sa stranom termi-
nologijom, kako bi lake pratili savremena dogaanja u ovoj oblasti.
Obratite pa nju na sliice u gornjem desnom uglu na poetku
svakog teksta. Tu su postavljene neke specifine monta e, koje mogu, a
ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Za ovaj potez
sam se oluio kako bih poveao informativnost knjige.
Moderan
aranski ribolov
Anchor rig
nchor rig podsea na sidro.
Namenjen je za kaenje plutajuih
A (pop-up) mamaca, na terenima
obraslim travom.
Koristite
Za kraj 35 bilo koji
cm dugog mali vor,
Silka ve ite a preporu-
1,5mm ka je Half-
alkicu. blood ili
griner.
Provucite vez kroz Nakon

alkicu na udici. toga kren-
ite sa
obmota-
vanjem
vrata
udice.
Nakon
8-10 obmo-
Odmerite
tavanja
eljenu du inu
provucite
gumene
opet silk
cevice.
kroz alkicu
na udici.
Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin 103

104 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin
Navucite cevicu na vrat Za drugi kraj silka ve ite drugu iden-

udice preko silka. tinu alkicu i na vez postavite
gumenu cevicu.
Iglom Kroz
probuite izbuene
gumenu rupe
cevicu pod provucite 2
pravim cm dug
uglom. komad tvr-
dog najlona
(formirate
sidro).
Super lep-
kom
Zave ite
prema ite
pop-up
najlon,
boili za
kako bi
alkicu.
zadr ao
oblik.
Na slici dole prikazan je nain vezivanja knotless vora. Dve su vari-

jante ovog vora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje oma
na kraju najlona. Za tu
omu se kasnije vezu-
je dlaka.
Druga je bez
ome i ona se koristi
kod D riga i drugih
slo enijih sistema.
W
Stif rig
vo je najstariji nain postavljanja

boilia na udicu. Na vodama gde
O aran jo nije navikao na dlaku
daje izuzetne rezultate. Osnova ovog veza je da se na udicu, pored
osnovnog najlona, nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili.
Kada riba pronae ovako postavljen
mamac, usisava ga u usta. Ve nakon
par trenutaka, riba e osetiti da je
pored mamca usisala i udicu i
pokuae da je ispljune. Meutim,
kako je dlaka vrlo meka i savitljiva,
udica e slobodno da krene
unapred i postoji velika verovatnoa
da e se zakaiti za usta ribe.
Vezivanje ovog sistema je
vrlo jednostavno. Prvo odsecite
onoliko najlona koliki elite da vam je
podvez. Nakon toga na vrat udice
ve ite knotless vor. Vratite krai kraj
najlona kroz alkicu na udici i formira-
jte slovo D. Da se najlon ne bi
izvlaio iz alkice, pa ljivo istopite nje-
gov kraj. I sistem je gotov.
Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia,
kukuruza kao i paste.
i

D rig
vo je jedan od najpoznatijih
vezova namenjen prvenstveno
O pop-up boilima.
Vezuje se jednostavno. Prvo provucite strunu kroz alkicu i
nave ite knotles vor. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja
vora zaustave najvie na 1/2 vrata udice.
Na krai kraj strune nani ite jednu alkicu prenika 1,5 mm, pa
vrh najlona provucite kroz alkicu na
udici. Pa ljivo upaljaem, sagorite vrh
najlona, kako se D rig sam ne bi
razvezao.
Kada ste vezali sam D sis-
tem, postavite boili na dlaku du ine
oko 5 cm. Provucite dlaku kroz alkicu
koju ste postavili na D rig. Zave ite
dlaku i dodatno superlepkom ojaa-
jte vez, kako se ne bi desilo da boili
spadne. Viak dlake odsecite. Boili
treba da bude na udaljenosti od oko
0,5 cm od vrata udice.
Drugi kraj strune, kojom ste
vezali udicu, odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite
klasinu petlju.
Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan
kraj provucite kroz alkicu. Tim krajem ve ite petlju, tako da se alkica slo-
bodno kree po njoj.
106 Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin

Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin Ribolovni sistemi 107
Kako je ovo sistem namen-

jen pre svega za kaenje pop-up
boilia, cilj je da se ova du a struna
odr i u vodoravnom polo aju, dok
kraa treba da stoji uspravno. Da bi
se to postiglo, na vez petlje na du oj
struni postavite komad ote anja.
Za drugi kraj strune pove ite
olovo adekvatne te ine.
Prava prednost ovog sis-
tema je njegova prezentacija
mamca. Bez obzira na oblik i tip
dna, mamac stalno stoji uspravno i
odignut od podloge na oko 8 cm.
Visinu odreujete du inom krae
strune.
Na slici desno prikazan je nain

vezivanja boila na dlaku.
Helikopter rig
elikopter sistem je poznat ne

samo meu arand ijama, ve i
H mnogo iroj ribolovakoj publici.
Ovo i nije samo jedan vez, ve je to itava serija podvarijanti. Zajednika
osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune,
dok mu je hod uz i niz strunu ogranien. Ovako postavljen podvez se
prilikom zabacivanja slabo mrsi, jer zbog dejstva centripetalnih sila
mamac dr i daleko od glavne
strune.
Osnovna varijanta ovog
naina vezivanja data je na slikama
levo. Treba primetiti da se vrtilica,
koja se postavlja izmeu dve per-
lice, mo e slobodno okretati oko
glavne strune. Za tu vrtilicu se vezu-
je podvez u du ini od 20 do 30 cm.
Ovaj nain vezivanja se nije
pokazao dobrim u vodama
obraslim travom, jer su kaenja
olova vrlo esta.
Sa druge strane, mogue je
koristiti i pop-up i klasine boilie i
druge mamce, to je prednost ovog
sistema.
Na slikama su date druge
varijante helikopter riga.

gh
Safety rig
igurnosni vez je posebno postao

popularan sa omasovljenjem
S pokreta Uhvati i pusti. Prednost
ovog veza je da riba, u sluaju da se struna prekine, sa velikom verovat-
noom pre ivljava. Razlog ovome je taj to kompletno ote anje spada sa
strune i omoguava ribi da nesmetano pliva. Udica, sama ispada iz usta
najvie za par dana.
Osnovni najlon se prvo
provlai redom kroz: alkicu, per-
licu, komad silikonske cevice na
koju je postavljena vrtilica sa vir-
blom za koju se kai olovo ili hranil-
ica i najzad opet kroz jednu per-
licu. Nakon toga se vezuje oma za
koju e se vezati podvez. Krai kraj
strune se vraa nazad ka alkici i
vezuje za nju. Ceo sistem se nate e
u obliku luka, to je pokazano na
treoj slici.
Na etvrtoj slici se vidi da
sistem mo e pui na tri mesta.
Ukoliko pukne podvez, ote anje
ostaje na glavnoj struni, dok u
druga dva sluaja slobodno spada
sa nje. f

Hook-hair rig
ovu grupu monta a spadaju sve

one kod kojih se alkica postavlja
U direktno na vrat udice.
DE

Boili k+v+m mix
18% acid kazein
8% natrijum kazein
8% mleko u prahu
10% hrana za arana
10% ptiija hrana
12% sojino brano
16% pire u prahu
10% griz
8% eer
Bolt rig
svojoj sutini ova grupa monta a

zamenjuje mesto predvezu i
U olovu kod helikopter monta e.
Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom.
Teko olovo tone u mulj, ali podvez ostaje na samoj povrini. Varijanta
monta e sa kliznim olovom dodatno omoguuje kretanje sistema. Kao
podvez koristite meku upredenu strunu.
I
Proteinski boili
110gr acid Kazein

30gr laktalbumin
30gr natrijum kazein
30gr kalcijum kazein
200gr sojino brano
50gr griz
50gr sojini proteini
+ 3 jaja
Gravel rig
ravel ili dubinski sistem je vrlo

esto korien sistem vezivanja
G kod svih dubinskih metoda
ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote anja mogue je
postaviti i hranilicu. Prilikom povlaenja riba ne osea te inu olovnog
optereenja. Na slikama ispod date su dve varijante.
Silikonska cevica
kao zatita
Ote anje od 50 do
100 grama

Boili sa peninim klicama
150gr acid ka ein

50gr laktalbumin
50gr natrijum kazein
50gr sojino brano
100gr penine klice
50gr eer
50gr griz
+ 3 jaja
Antitangle rig
ntitangle ili nemrsea monta a se

esto koristi na svim onim terenima
olova.
A gde je potrebno udicu kaiti ispod
Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude vea od du ine

cevice, inae mo e doi do umravanja i nepravilnog prezentovanja
mamca. Cevica mo e biti prava, ali i u obliku latininog L, sa tim da se
krai krak okree ka mamcu, a du i ka vrhu tapa.

Umesto cevice mo ete uiniti sledee. Prilikom vezivanja ome
na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaak kraj. Taj kraj treba
uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. Na taj nain emo donjih 30
cm glavne strune uiniti vrlo tvrdim, to e imati slian efekat kao i cevi-
ca. Meutim, kod te monta e uticaj olova je mnogo jae izra en.
DE

Boili H+K mix
150gr penini gluten

50gr griz
50gr hrana za pse
50gr pastrmke
100gr sardina
50gr sojino brano
50gr kukuruzni skrob
+ 3 jaja
Running rig
uning rig je takva monta a kod

koje je olovno ote anje slobodno i
R riba prilikom uzimanja mamca ne
osea njegov otpor.
Na slikama levo date su dve
varijante ove monta e. Prva monta a
je tehniki kvalitetnija, jer struna ne
dolazi u direktan i kontakt sa
olovom, ve se prostire kroz plas-
tinu cevicu.
Prednost te monta e je i
slabija zavisnost od terena kao i anti-
tangle efekat zbog prisustva
cevice.
Druga varijanta je laka za
konstruisanje i veina ribolovaca se
odluuje upravu za nju. Ukoliko se
pravilno i meko zabaci, ova monta a
lepo le e na dno i ima identine
osobine kao i prva.
UV

Boili sa slagom
125 gr slag u prahu

150 gr pirinano brano
200 gr kazein
100 gr sojino brano
200 gr hrana za ptice
175 gr griz
+ 3 jaja
Shocker rig
va interesantna monta a se koristi

na vodama gde je dno isto i gde
O nema mogunosti da se riba
upetlja u panjeve ili travu. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema, strunu
treba opustiti, kako bi riba nesmetano mogla, bez ikakvog otpora da
ponese mamac. Specifina konstrukcija monta e, sama daje kontru,
kada riba povue mamac, a sa njim i cevicu u sredini olova. Pri tome,
zadnja perla udara u olovo i koi ceo sistem.

Boili sa sardinom
300 gr sardina
200 gr hrana za ptice
150 gr krvna plazma
350 gr sojino brano
+ 3 jaja
Long range silt rig
koliko je potrebno baciti na

izuzetno veliku daljinu, a pri tome
U je dno prekriveno debelom
naslagom mekog mulja, ova monta a radi pravu stvar.
Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Da
bi ovo pravilno uradili, prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 min-
uta. Nakon laganog izvaenja, na upredenoj struni e ostati jasan trag do
koga je upala u mulj. Na to mesto postavite gumenu perlu. Bolja je vari-
janta da na kraj strune, navuete komad silikonske ili plastine cevice.
Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Potrebna
vam je cevica koja nije glatka, kako bi se mulj zadr ao u tragovima na
njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu.
Du ina predveza je 10 do 20 cm, a te ina olova 50 do 100 g.
Perlicu do olova treba zalepiti, dok druge
dve kao i vrtilicu na koju se kai pred-
vez treba ostaviti kliznim.

Dubinski ribolov
The Keith Lambert CAT-O-COPTER
rednost ovog, u sutini klizeeg sis-

tema, je da se postavljanjem
tano eljenu dubinu.

P stopera, mamac pozicionira na
Osnova sistema je lift koga

ine dve od 3 do 6 cm u preniku
velike kugle stiropora. Kugle e se
popeti po najlonu sve do stopera.
Vrlo je bitno da se kroz centar kugle
provue komad cevice, kako bi
struna lako mogla da klizi. Ispod
stopera se mo e postaviti i mala
perla, da se ne desi da stoper
zaka e.
Olovo treba da je dovoljno
teko, kako bi onemoguilo kedera
da ga pomera i eventualno umrsi.
Ovaj sistem je prevshhodno

namenjen lovu sa ivim
kederom. Mrtav keder ili pare
bi se prilikom zabacivanja
umotali o glavnu strunu i ne bi
bili atraktivni.
Na slici levo dat je izgled
N postavljenog sistema.

Link rig
va monta a je varijacija na temu

running riga. Namenjen je lovu
O grabljivih riba na vodama sa
izuzetno mekim dnom. Glavna modifikacija je oznaena strelicom. Na
kraj strune postavlja se stiroporna kuglica, a nakon nje gumena ili silikon-
ska cevica. Na kraju se postavlja udica.
Stiroporna kuglica podi e mamac i ini ga plutajuim. Silikonska
ili plastina cevica se postavlja unutar mamca. Na taj nain se mogu
kaiti vrlo meki mamci, koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge
monta e.
Vrlo je bitno da izmeu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e
olovu) i komad silikonske ili gumene cevice (ka vrtilici). Ova dva ele-
menta imaju zadatak da sauvaju od oteenja vrtilicu i strunu prilikom
zabacivanja.
Podvez mo e biti monofilament, ali i upredena struna. Udicu
treba prilagoditi mamcu koji se koristi.
Te ina olova je od 50 do 100 g.
J
Uptide rig
ptide tehnika je detaljno objanje-

na u delu o ribolovnim tehnikama.
U
bi se sama monta a bolja shvatila.
U ovom tekstu date su slike kako

Pop up deadbait rig
koliko elite da mrtav mamac

prezentujete kao plutajui, ovaj
U sistem e vam to i omoguiti.
Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca
potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajueg
materijala koji e je podii sa dna. Takoe, dobro je malom gumicom za
tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu
repnog su enja mrtvog mamca.

Arsley i feeder rig
rsley rig se koristi na rekama i jez-

erima, na mestima gde se prethod-
prihranjuje.
A no i u toku ribolova dodatno
Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopu kako bi

se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida ve postojei sistem.
Ukoliko elite dalje zabaaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto.
Ova monta a je slina drugoj varijanti running riga, kod koga se
ne postavlja kopa na olovu.
Umesto olova mogue je postaviti hranilicu i onda se ta
monta a naziva feeder rig.
Kada se struna provlai
kroz hranilicu, kao to je sluaj
na slici tri, monta a se nazi-
va In-line feeder rig.
89

Paternoster rig
va monta a kod nas pokriva

preko 70% sluajeva kada se
O montira predvez iznad olova.
Iako je izuzetna u onim sluajevima kada je dno reke ili jezera obraslo
travom, ipak treba upoznati i ostale naine monta e.
Pored monta e prikazane na slici, mogua je i varijanta sa hranil-
icom.

Link leger rig
ao to paternoster monta a pokri-

va veinu monta a iznad olova, link
monta a ispod olova.

K leger monta a pokriva veinu
Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima

agresivno mamac. Kako je ovde olovo nepomino, ova monta a se nazi-
va i monta a sa nepominim olovom.
de

Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za

lov mrene. Na osnovnu strunu
B nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja
se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se
na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad,
potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti
hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljin-
im semenom.
Prvih 5 do 10 zabaaja vri se u kontinuitetu, kako bi se
napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamena
udica.

Feeder helicopter rig
rlo dobra kombinacija helikopter

monta e sa hranilicom je data na
V slici ispod. Du ina predveza na
kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranil-
ice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u
oputenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mrenja prilikom
zabacivanja je znatan.

Zender rig
ender ili smuaroka monta a je

prvenstveno namenjn lovu ove
Z
se na nju uhvate i bandar, tuka ili som.
vrste ribe. Meutim, nije retkost da
Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena

ili plastina perlica i vrtilica. O alkicu se kai tanak najlon du ine oko 1 m
nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100
g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oekuje
tuka sajlica, nosivosti 7 kg, na ijem se kraju vezuju dve trokrake udice
br 12. Rastojanje meu udicama zavisi od veliine kedera koji se koristi.
U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i pare.

Float paternostar rig
ve su varijante ove monta e

namenjene lovu grabljivica. Prva
D na slici je monta a
promenljivom dubinom. Dubina se teluje pomeranjem komada plute ili
sa
stiropora po osnovnoj
struni. Komad se fiksira
sa po jednim olovcem
sa obe strane.
Druga varijanta je
kombinacija dubinske
metode i metode sa
plovkom. Izuzetna je
kada riba stidljivo grize,
jer koristi plovak kao
indikator.

Bottle rig
koliko sa obale elite da lovite

krupne somove, ovaj metod je
U dobar. Kamen kojim optereujete
plastinu bocu treba da je dovoljno te ak, kako bi meki najlon izmeu
glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu, pukao kada riba uzme
mamac. Ne urite sa kontriranjem. Obratite pa nju da mamac uvek bude
iv i atraktivan.
W
Free running paternoster rig
va varijanta paternoster monta e

je izuzetna na terenima koji su
O obrasli niskom travom ili plitkim
muljem. Potapajuim plovkom, mogue je podesiti dubinu na kojoj e se
pokretni predvez pomerati, a da ne kai dno.
Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. Kao
osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg, a neto slabija za
povezivanje olova.

Monta a sa odstojnicima
dstojnici su iani elementi, koji

onemoguavaju mrenje pred-
O veza i podveza za glavnu strunu,
pri emu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je to je
nemogue napraviti klizni sistem, koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju
mamca. Takoe, odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaen-
ja, kaei se za strukture i travu na dnu. Nekoliko varijanti monta a sa
odstojnicima dato je ispod.

Mach ribolov
River & canal rigs
e ribolov se odlikuje vrlo finim

monta ama. Koriste se izuzetno
M tanke strune i sitne udice.
Olovca se po pravilu rasporeuju na vie mesta ispod plovka. Koriste se

i sitne mikro-vrtilice, koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez je

uvek tanji od glavne strune.
U ovom delu su predstavljeni oni sis-
temi koji se koriste u ribolovu na tekuim
vodama - rekama i jezerima.
Prva monta a se koristi kada rade
vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju
posebno oprezno.
Druga monta a se koristi kada se na
mestu pojave krupnije i sna nije ribe.
T r e a
monta a koristi
oliveti olovo.
Obratite pa nju
da se ispod i
iznad olivetija
postavlja po
jedno malo
o l ovo - s to p e r,
koja pozicionira-
ju oliveti na
pravom mestu.
etvrta
monta a se koristi
na rekama izuzetno jakog toka. Neophodan je
specijalni plovak koji bono daje vrlo mali
otpor vodi.
Najzad, peta monta a se koristi na
kanalima. Ovde treba obratiti pa nju na stop-
er iznad grupe olovaca.
gh
Lake rigs
ezerska voda je mirna, pa je

plovkarenje na njoj mnogo jednos-
J tavnije. U ovom tekstu date su neke
karakteristine monta e za ovu vodu.

Prva je klasina monta a. Druga se koristi kod lova uvek

plaljivih bodorki. Trea je odlina kada se na dnu plasira mamac za jato
deverika ili babuki.
etvrta monta a opisuje nain kaenja oliveti olova. Peta se
koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi.
Kada se u toku pojave krupnije ribe, treba koristiti vee plovke
i estu monta u.
Najzad, kada se oekuje aran, koristite poslednju, sedmu
monta u.
f
Plovkaroke
tehnike
Stret-pegging rig
va plovkaroka monta a se koristi

u tekuim vodama. Bitno je da je
O plovak nameten na duplu
dubinu vode. Na oko 20 cm od udice, postavlja se niz olovaca te ine
0,40 g. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina
treba da je dupla nosivost plovka. Kako plovak ne bi tonuo ispod
povrine, najlon od vrha tapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.

Lay-on rig
imi, kada je tok vode br i i uopte u

tekuim vodama, ovaj metod je
Z dosta uspean. Sistem zabacite
nizvodno i pustite da se smiri. Nakon toga podizanjem vrha tapa
postavite ga u polo aj prikazan na slici.
Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e, kod koje je
vrlo bitno da je ceo sistem malo jae optereen od nosivosti samog
plovka, kako bi se formiralo koleno na najlonu.
Kada riba uzme mamac, jasno e se videti indikacija na plovku.
Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

Pec-pec rig
ada se lovi bela riba dugim

teleskopskim tapom, kod nas
K poznatim kao pec-pec, pravilan
raspored olovaca je od presudnog znaaja za uspenost. Varijante date
ispod sa leva na desno imaju sledee karakteristike: 1. dobro reaguje na
horizontalno vuenje, 2. jo bolje uraeno progresivno optereenje, 3.
tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem, koristi
se ovaj, 4. kao i prethodno kada je vodena struja jaka, 5. kao prethodno
samo osetljivije, 6. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno, 7.
manje osetljiva varijanta prethodnog veza, 8. kada se lovi na dnu u
brzim vodama, 9. brzo tone i dobro reaguje na trzaj, ali daje jak otpor
ribi i 10. osetljivija varijanta prethodnog veza.
1. 2. 3. 4. 5. N 6. 7. 8. 9. 10.

Drift-float rig
vo je vrlo interesantna monta a,

koja je u sutini poboljanje baler-
O ine koja je namenjena vetrovitim
uslovima. Obratite pa nju na malo jedro, koje mo ete nainiti od papira
ili komada lake plastike, na plovku. Nakon zabacivanja sistema, sistem e
se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. Najlon treba da
je poputen, kako bi plovak
doplovio do eljenog mesta. Kada
se on pozicionira, zategnite najlon
to e zaustaviti sistem.
Ovim sistemom se mo e
loviti u gornjih 1 m vode, na sve
vrste ivih i mrtvih kedera, kao i na
pare.
de

Surface rig
od nas se aran vrlo retko lovi na

samoj povrini. Meutim, ova
K metoda je izuzetno esta i uspe-
na i potrebno joj je posvetiti pa nju. Kao mamac se obino koristi hleb-
na pahulja ili korica hleba. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i
maskiranju kako vas riba ne bi uoila. Primamljivanje treba da bude
prisutno i to samo plutajuim mamcima.
U trenutku uzimanja mamca, riba ini izuzetno jak udarac pa je
potrebno da budete spremni. Kompletna oprema mora biti zadovol-
javajueg kvaliteta, ilava i vrsta.
Obratite pa nju na plovak. On sam bez dodatnog optereenja
zauzima pravilan polo aj. Struna se provlai sa gornje strane. Indikacija
trzaja je potapanje plovka.

Beachaster rig
koliko elite da lovite na povrini

sa klasinim priborom, ovo je
U monta a koja vam to mo e
omoguiti. Umesto specijalnog plovka, ovde se koristi klasini tukaro-
ki plovak. Vrh tapa tako treba podesiti, da struna sve vreme stoji van
vode, a da se mamac nae na samoj povrini vode.
Olovo treba da je oko 60 g, kako bi osiguralo da ceo sistem
miruje i pod uticajem vodene struje. Ipak, lov na povrini je najefikasniji
na mirnim vodama. Razlog je to je gotovo nemogue prihraniti mesto
na povrini ukoliko je voda tekua.

Balerina rig
alerina je najpoznatija i najko-

rienija pokretna monta a kod
posebno tuke i bandara.

B nas namenjena lovu grabiljivica,
Sistem se sastoji od jednog

veeg plutanog ili stiropornog plov-
ka velike nosivosti. Nosivost plovka
zavisi od veliine kedera. Najvei
problem kod ove monta e je da je
izuzetno osetljiva na vetar i tok
vode. Meutim, na mirnim
vodama, kada vetar ne duva ili duva
od obale ka istoj vodi, ova
monta a ima izuzetne uspehe. Da bi
se spreilo preterano etanje plov-
ka, na najlon se postavlja olovo
adekvatne te ine. Ispod olova
postavlja se podvez sa sajlicom i
trokrakom udicom.
Du ina podveza treba da je
oko 30 cm. Ukupna du ina strune
od dna plovka do vrtilice ispod
olova treba da je od 60 cm do 1 m.

Fixed float rig
ao to je balerina najkorieniji
pokretni sistem, tako je fixed float
najpoznatiji nepokretni sistem.

K (sistem sa fiksnim plovkom)
Mo e se koristiti na svim vodama, bez obzira na vremenske

uslove i dubinu vode. Pored fiksnog naina vezivanja koji je pokazan na
levoj slici, postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Ova j predvez ima
samo najveu dubinu, koja se podeava polo ajem olovnog graninika.
Radnu dubinu , odreuje sama riba keder.
Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce, dok desni sistem ima
smisla samo kada je mamac iv.

Wasser ball rig
asser kugla se mo e koristiti u

svim monta ama koje su pred-
W stavljene do ovog trenutka
umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potreb-
no videti i najmanji titraj plovka, wasser kuglu ne treba koristiti, jer je
indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kada
je griz ribe odluan.
Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvi
levi je slian surface rig-u, dok je drugi u sutini fixed float rig. Prednost
wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih
stopera mo e vriti funkciju klizeeg plovka.

plutajua-neutralna
perlica
Bolognaese rig
olognaese tehnika se koristi na

brzim tekuim vodama. Odve su
B date dve monta e, prva je a fik-
snim, a druga je sa klizeim plovkom.

Waggler rig
ri waggler monta e prikazane ovde

pokrivaju sledee sluajeve: prva
T lov na kanalima i jezerima bez
vetra, druga kada je potrebno zabaciti daleko, a trea je posebno
osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.
B
Muvanje
Moveing dead bait rig
ehnike muvanja i d igovanja su

prikazane u prethodnom poglavlju.
T Tu je objanjeno da su same
tehnike vrlo sline, te e ovde biti prikazane neke karakteristine metode
postavljanja mrtvog mamca na udicu, koji se mogu koristiti u ovim
tehnikama.
Levi niz slika predstavlja monta e za teko dno, za isto dno i za
duboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta e za isto dno, za
teko dno i za duboku vodu.
Mrtva ribica se mo e podii od dna ukoliko se u njeno telo
ubaci komad plute ili stiropora.
Q
Varaliarenje
Jig rig
a montiranje silikonskih varalica na

udicu mo e se koristiti vei broj
Z metoda. Sve su ovde nazvane jed-
nim imenom jig rig, meutim svaki ima svoje ime i svoje specifinosti.
Texas rig - pogodan za teke i travnate terene.
Tex-posed rig - poboljani prethodni, bolje kai ribu.
Florida rig - odlian za lov u travnatim d epovima.
Doodle rig - odlian za vertikalno pecanje. Kuglica izmeu
olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno
osciluje, kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ovaj razmak treba da
je 30 cm.
Carolina rig - koristi se za lov na dnu. Struna od glave do udice
je od 30 cm do 1 m. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.
A
B
Florida rig
C Doodle rig
D Carolina rig
Texas rig Tex-posed rig
Tandem rig

Tandem carolina rig - dvostruki carolina rig.

Carolina jig rig - ispred silikonske varalice ve e se fantastina
muica ili strimer.
Mojo rig - Zamena za carolina rig, kada se koristi lak pribor. Jig
glava je izuzetno mala i laka.
Split shot rig - za bistre brze vode, kada mamac treba brzo da
tone. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca.
Leadhead jig rig - za pecanje u srednjim i gornjim slojevima.
Udica je okrenuta ka gore.
Weightless worm rig - za bistre stajae vode. Sistem bez
ikakvog ote anja.
Wacky worm rig - udica se postavlja po sredini silikonske varal-
ice. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. U ovom drugom
sluaju tone horizontalno.
Swimming worm rig - se dobija kada se koristi daleko vea var-
alica nego to je udica i ote anje. Ovakva varalica tone polako u velikim
lukovima. Bez obzira koju monta u koristite, bitno je da je ona dobro bal-
ansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost.
Carolina jig rig Weightless worm rig
Mojo rig
Wacky rig
Split shot rig
Leadhead rig
Swimming worm rig

UV
150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin
Ribolovaki
magazin
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
email:
w w w.ribolovacki-magazin.co.yu
Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio pro-

gram od 1992. godine, a televizijski od 1997.
godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz,
odnosno na 51 UHF kanalu.
http://www.lastavica.com
etvrtak 18:00 - Utorak 13:00 r
Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova; ako vas interesuje koja riba "radi", koji
mamac upotrebiti, kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno ete ui u zanimljiv svet
ribolova.
priprema i vodi Zoran Stankovi
III deo:
Ribolovni pribor 2
Predgovor III delu
vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige Tajne ribolova u
O kome su obraeni: ploci, udice, strune, vorovi, uvarki i mere-

dovi. U ovoj knjizi dae se najkrae i najneophodnije informa-
cije vezane za izbor olova, mainica i tapova u zavisnosti od vrste
ribolova.
tel/fax: 035/321-064 doo"MIKS-SAL"

mob. 063/73 00 78 Svetog Save
mob. 063/615 860 b.r.55
e-mail:
L O V----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
LASER
Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
Olovo
amena olova je da omogue

plasiranje mamca na adekvatnu,
N eljenu daljinu i da daju potrebnu
te inu samoj monta i kako bi joj omoguila funkcionalnost.
Postoji bezbroj razliitih oblika olova, ali su najpoznatija ona u
obliku: bombi (suza), kutija (paralelopipeda i trapeza), bureta (valjka),
lopte i glave metka. Aerodinamina, duguljasta i obla olova mogu se
baciti na veliku udaljenost, ali vrlo loe stoje na samom dnu. Koriste se
obino za tehnike povlaenja i kotrljanja, gde se u toku ribolova mamac
pomera. Sa druge strane, kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley)
pru aju vei otpor pri letu kroz vazduh, ali su na dnu prilino statina.
Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova. Mana ovih olova je to
prilikom izvlaenja lako mo e doi do njihovog kaenja za podvodne
strukture. Uobiajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g,
mada se mogu nai i posebno teka olova i do 100 g, namenjena lovu
arana, soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim
metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi.
Kao to se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu, sitnija
olova (olovna sama) se koriste kada se lovi na plovak mach, bolonjez i
ostalim plovkarokim tehnikama. Ova olova su obino u obliku loptica i
tapia i njihova masa se kree u granicama od 0,04 g pa sve do 1,89 g.
Veliine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Kako se u
literaturi esto mogu nai njihove oznake, ali ne i masa, ovde e biti data
izuzetno potrebna tabela.
Pored klasinih olovnih ote anja, postoji jo jedan tip olovnih
ote anja koja se kae direktno na vrat udice, kada se lovi silikonskim var-
153
154 Ribolovaki pribor 2
alicama. U nas su to poznate jig-glave. Jig-glave mogu imati razliite

oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.
eleo bih da uka em na injenicu da je olovo izuzetno otrovno
za sav ivi svet. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu, jer ga
Oznaka No0 No1 No2 No3 No4 No5 No6

Te ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13
(u gramima)
Oznaka No7 No8 No9 No10 BB AAA SG
Te ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13
(u gramima)
metabolizam ne mo e izbaciti, ini ga jo opasnijim. Zato savetujem

svima da koriste savremena ekoloka ote anja izraena od netoksinih
materijala. Ipak, ukoliko ne mo ete doi do takvih ote anja, pazite na
svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecan-
ja sve pokupite. Na taj nain sauvaete ivi svet oko voda.
DE
Mainice
ibolovaka mainica ili ekrk je

bitan deo svakog ribolovakog
R pribora i sistema. Namena
mainice je da omogui da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu, pri
emu kontrolie strunu i ne dozvoljava da se viak strune nae slobo-
dan, sem u sluajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano.
Izuzetno bitna namena mainice je da precizno i pedantno slo i strunu
na kalem. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otputanju, a sa druge
strane omoguava dalje zabaaje posebno lakih mamaca. Najzad,
ugraena konica u mainici, adekvatno podeena vri pravilno i kon-
stantno umaranje ulova.
Pri izboru mainice treba se usredsrediti na neke detalje, koji
odvajaju dobre od loih modela. Posebnu pa nju pri kupovini treba da
obrate oni ribolovci koji ele da se bave varaliarskom tehnikom, jer je
habanje mainice izuzetno veliko, zbog velikog broja radnih sati, i oni
koji ele da se bave modernim aranskim ribolovom, jer ova tehnika
zahteva odreene mogunosti mainica.
prenosni mehanizam - mo e biti izraen u obliku pu a i u
obliku tanjira. Zbog vee ukupne povrine naleganja kod pu nog
prenosa, ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Meutim, zbog sku-
plje izrade, vrlo je redak i prilino podi e cenu ekrka. Sem ukoliko ste
zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruice u oba prav-
ca, bez upotrebe konice, nije vam potreban pu ni prenos.
prenosni odnos - pokazuje koliko puta e se okrenuti pulna
dok vi okrenete jednom ruicu. Vei prenosni odnos garantuje veu brz-
inu namotavanja strune. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal-
155
iarskom tehnikom i u tom sluaju odnos mora biti bar 1:5.

sistem za slaganje strune - omoguava ravnomerno namo-
tavanje strune po celoj povrini pulne. Lepo slo ena pulna omoguava
daleke zabaaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na pulni.
Tehnoloki najnapredniji sistem za slaganje strune je Worm Shaft kod
koga se struna sla e unakrsno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluite za
varaliarsku tehniku, posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima, koje je
potrebno baciti na veliku daljinu, kao i kada lovite upredenim strunama.
pulna - slu i da se na nju namota struna. Veina proizvoaa
svoj proizvod oprema dvema pulnama: grafitnom i aluminijumskom. Po
obliku najee se razlikuju plitke i dugake pulne (namenjene dalekom
izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke pulne (namenjene dubinskom
ribolovu, gde je potrebna velika rezerva strune).
sistem za slobodni hod pulne - omoguava ribi da slo-
bodno izvlai strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Sem ukoliko ne lovite
modernim aranskim ribolovom, ovaj mehanizam vam nije potreban.
konica - je vitalan deo svake mainice. Veina ribolova
konicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Namena konice je da umara
ribu, dok ona odlazi od ribolovca izvlaei strunu. Mora biti tako
podeena da ne dolazi do loma tapa ili pucanja strune usled sile koju
riba izaziva. Potpuno zategnuta konica, dovee do sigurnog gubitka
svakog malo krupnijeg ulova, usled pucanja strune ili oteena opreme.
kuite - se danas izrauje od aluminijuma ili od karbonskih
materijala. Aluminijum je skuplji i vri i ovakve mainice su mnogo tra-
jnije. Obratite pa nju da se svi zupanici i le aji oslanjaju na kuite.
Ukoliko se ta le ita u mainici proire dolaze do lufta osovina.
kuglini le aji - omoguuju ravnomeran i miran rad mainice.
Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. Minimalno je potrebno da se le aj
nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Najei modeli su sa tri le aja i
oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na
voici strune. Vei broj le aja od tri, ee neopravdano di e cenu nego
to podi e kvalitet ekrka.
XY
tapovi
amena tapova je da omogui

precizno plasiranje sistema, sig-
N nalizira trzaj ribe, amortizuje
udare ribe i u kombinaciji sa mainicom vri umaranje ribe pri izvlaen-
ju.
Moderni tapovi se izrauju od fiberglasa, karbonskih vlakana i
njihove meavine. Fiberglas tapovi su elastiniji, jai, jeftiniji i te i.
Uglavnom se koriste za dubinski ribolov, onda kada tap nije potrebno
dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Karbonska
vlakna (pogreno nazvana grafitna) ine veliku grupu razliitih materijala,
sa velikom varijabilnosti osobina. Generalno gledano, karbonska vlakna
su laka od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge tapove ( od
5 pa do 12 i vie metara) i za one tapove koje je potrebno dugo dr ati
u ruci, kao i za veliki broj tapova sa parabolinom krivom savijanja.
Meavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeu cene i kvaliteta i
veina tapova na tr itu spada u ovu grupu.
Po svojoj konstrukciji tapovi mogu biti:
teleskopski - kod kojih se jedan nastavak uvlai u drugi.
Prednost ovih tapova je mala transportna du ina. Mana im je relativna
krtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska
izmeu spojeva) Obino se tapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7
m, bolonjez tapovi i mach tapovi realizuju kao teleskopski tapovi.
tek - je tap od dva ili vie delova kod kojih se jedan deo
natie na drugi. Mogu biti i puni i uplji, za razliku od teleskopskih koji
moraju biti uplji. Zbog manjeg broja spojeva i mogunosti izrade punih
delova ovi tapovi su jai i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika
157
transportna du ina. Najdu i tapovi teke mogu biti dugi i 12 i vie

metara.
Pri izboru adekvatnog tapa treba obratiti pa nju na sledee
karakteristike:
du ina tapa - ukoliko lovite tapom bez sprovodnika du ina
je od 1,5 do 7 m, tekom od 3 do 14,5 m, za bolonjez tehniku koriste se
tapovi od 2,4 do 3,6 m, za mach tehniku 3,6 do 4,5 m, za varaliarenje
iz amca 1,8 do 2,4 m, a sa obale od 2,4 do 3,6 m i za moderni arans-
ki ribolov od 3,3 do 3,9 m.
te ina bacanja (T.B.) - je ona optimalna te ina sistema za koju
je tap predvien. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. (npr.
5-25g, 10-30g, 20-40g, 30-60g, 50-100g, 100-250g,...)
akcija tapa - pokazuje kako se tap saviju ukoliko se optereti
optimalnom te inom. tap se mo e savijati samo vrhom (brz tap - akci-
ja A), prvom treinom (brz tap - akcija B), prvom i drugom treinom
(umereno brz tap - akcija C) i kompletnom du inom od rukohvata
(spor tap - parabolik).
test kriva (T.C.) - je karakteristika parabolik tapova. Pokazuje
koliko treba da bude te ak teret koji okaen za vrh tapa savija isti pod
pravim uglom, ukoliko tap stoji paralelno sa zemljom. Izra ava se u libra-
ma (lb). Jedna libra ima te inu od 453,6 gr. Da bi T.C. petvorili u T.B.,
potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i podeliti sa
16. Ukoliko elite da izraunate kolika je idealna nosivost strune nekog
karbonskog tapa potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa
I
453,6) i pomno iti sa 5.
Radio 021
radio koji povezuje ljude
http://www.radio021.co.yu
IV deo:
Tipovi ribolova u zavisnosti od terena
Predgovor IV delu
potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na koji-
U ma se lovi. U ovom delu bie objanjene neke specifinosti

vezane za lov na jezerima, rekama i kanalima u zavisnosti od nji-
hove veliine i doba godine.
U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim
imenom watercraft. Ovaj termin u sutini oznaava poznavanje karak-
teristika voda i ivota u njoj.
Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj
uopte ive. Skoncentriite se na one vrste kojih ima najvie. Ako idete na
slepo, probajte sa nekim opte prihvaenim mamcem ( mesni crvii ili
gliste), pa po ulovu se skoncentriite na dalje pecanje. Ukoliko se na
vodi naete predvee ili rano ujutro, lako ete primetiti mesta gde ribe
dolaze do povrine, to su obino i dobra mesta za lov.
PRVI HRVATSKI
MJESENIK ZA
SPORTSKI
RIBOLOV
Jezera
Lov na jezerima
ajva nija karakteristika jezera je da
se voda u njima vrlo slabo ili nima-
N lo ne kree. Zato je va no obratiti
pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u
tekuim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja
vetra. Povrinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meutim kada ovaj
sloj prie obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se
vraa u suprotnom smeru, sa sobom nosei hranu sa povrne i dna. Ova
hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je
mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Male bare
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima ija irina u najirem delu ne
prelazi dve du ine tapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove
vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimino okru ene veg-
etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj nain se osigura-
va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju
se insekti i ribe.
U ovim vodama mo ete oekivati arane i tuke do 3,2 kg, linjake
i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuke i bandare do 0,45
kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one mogue.
Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova
ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoi dvogled, a za bli e detalje
koristite polarizacione naoare koje omoguavaju da zavirite ispod
povrine. Tra ite sledee stvari:
mehurove gasa na povrini vode koji, ukoliko im se lokacija
Sponzor poglavlja:Riibici i ribe 161

162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe
pomera, potiu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potiu od linjaka, a
krupniji od deverike i arana
pokrete priobalnog evara koga pomeraju aran, deverika i
linjak u potrazi za hranom
pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi
za pu evima
zamuenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti aran, dev-
erika i linjak u potrazi za hranom na dnu
prstene na povrini vode koje ostavljaju crvenperke lovei
insekte sa povrine vode
Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa prolea uz travu gde
se mresti, a leti kada je sunano u senkama koje baca drvee, a kada
duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.
Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite
to to tie i pa ljivije, jer e vas ribe osetiti, budui na male dimenzije
vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obino imaju
meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-
ja.
Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crvii,
kukuruz eerac i gliste.
Od tehnika treba koristiti:
U vrlo plitkim barama, u kojima ima arana i linjaka, treba koris-
tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne
kai olovo niti hranilica, ve se umesto ote anja uzima odreena koliina
primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako okae-
na primama e poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.
Mainicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om
kako bi riba slobodno uzela mamac.
Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec
sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte esto i pomalo.
Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je
najbolji lift-float metod.
Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim
vodama ribu najlake prehraniti.
Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163
Mala duboka jezera - ciglane i ljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obino u planinskim krajevima gde je
dolo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili vetaka (ljunkare ili
ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka
riba.
U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo
dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa
puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaaja za uspean
ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti
razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri
dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvunih sonara koji mogu
dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod
ovih jezera nije redak sluaj da su najdublja upravo pri obali, a sve plia
ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i ljunkare zbog specifinog
naina vaenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.
Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevi-
tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-
jih 6 m vode, dok je na dubinama veim od 6 m temperatura stalna i
iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji
slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do
naginjanja ove linije vode i to tako to se ona prostire od povrine vode
na strani od koje duva vetar, pa sve do najveih dubina na strani ka kojoj
duva vetar. Odavde treba zakljuiti, da u trenucima kada duva vetar,
ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele
godine osim zimi, kada treba ii na suprotnu obalu.
Kao to je i reeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba
mirnih voda, sa tim da aran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.
Ukoliko se odluite za lov arana na dnu, imajte na umu da na velikim
dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora nai po njuhu.
Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.
Za lov arana, babuke i deverike mogu se koristiti svi poznati
sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan aranski ribolov. Ukoliko
lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri povrini vode koristei
waggler sistem. tuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-
ma do 3 m klasinim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Gradska vetaka jezera

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veinom nastala vetakim
putem, obino gradnjom zatitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih
udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graana.
Oko ovih jezera obino nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo
senku na vodu. Obale su ureene i mogu biti ljunkovite u obliku pla a
ili betonske sa otrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se
postepeno poveava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.
Na ovakvim vodama, ribolov je ogranien u periodu van
sezone kupanja, pa se tada i ostvaruju najvei ulovi. U smiraj dana i
nou, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih
tra iti u pliim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale
ribolovce. Na ovim jezerima obino ima dosta pecaroa i posmatrajui
njih, lako ete nai dobre pozicije.
Somovi, karai, arani i klenovi obino ine ribolovno vredne
ribe. U nekim od ovih voda ima i tuka, meutim brojnost njihove pop-
ulacije je u direktnoj srazmeri sa koliinom priobalnog rastinja.
arana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. esto pri-
lazi obali i hrani se u samom pliaku. Voli sunane intervale dana i dane
kada duva blagi povetarac i obino se zad ava na mestima gde je dno
isto i prekriveno muljem. Karaa tra ite u samom priobalju kao i na mes-
tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva
vetar. Klen se kree u jatima i to sitniji pri povrini, a krupniji bli e dnu.
Voli sunane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovi-
ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad povrinu, kao
i kod svake prepreke na dnu. Nou som kree u potragu za hranom i
dolazi u pliake.
Ukoliko lovite karae ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlake
mogue sisteme i duge pec-pec tapove i sisteme. Kao mamac koristite
ito, hleb i mesne crvie. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i
varaliarskom tehnikom. Za arana mo ete koristite sve dubinske i mod-
erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni
crvii, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluite se za adek-
vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, dur-
baka ili ikova. Mo ete probati i varaliarenje. Kada u vodi ive i tuke,
mali plavac, crvenperka ili kara kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna
sunica kao pare mogu dati izuzetne rezultate.
Akumulaciona jezera
Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-
ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.
Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju
velike mogunosti za lov kapitalnih primeraka.
Na ovakvim vodama tra ite sledee detalje:
priobalni pojas obrastao u travu - privlai ribe sa prolea da
se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu
ribu
pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u
glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlana za
sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana, a
voda ima najvie kiseonika.
potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su
gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na
eventualne potpoljene graevine, tako i na mala uzvienja i ostale intere-
santne strukture.
originalan tok matice - je obino najdublji deo akumulacije po
kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.
zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabac-
iti u samu maticu. Raunajte da je u tom delu strujanje najjae, a dubina
najvea.
Na ovim vodama mo ete nai sve vrste riba koji ive u slatkim
vodama vaeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost
ribe. Leti, za vreme najveih vruina, deverika, tuka, bandar i bodorka
odlaze u najdublje delove ovih voda, dok aran, linjak i crvenperka rado
ostaju u pliaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on
najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoe, ukoliko
je izuzetno toplo u toku dana, riba se vie hrani predvee i u toku noi.
Za deveriku na dnu koristite klasine metode dubinskog ribolo-
va uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveim dubinama. Lovite je
na mesne crvie i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
ma na mesne crvie, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete

probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja.
arana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,
a u dubini svim dubinskim i modernim aranskim tehnikama sa kukuru-
zom eercem ili boilijima. tuku lovite varaliarenjem, dubinskim ili
plovkarokim metodama ( iv keder, mrtav ili pare) sa obale, amca ili
brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim
dubinama uvek tamo gde je riblja mla. Bandara neto dalje od obale i
ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varaliarite sit-
nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroke metode uz upotrebu
crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom
dnu i lovite ga klasinim dubinskim metodama, a kao mamac koristite
durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smua ete nai u
starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varaliarskim meto-
dama, jigovanjem, muvanjem ili klasinim dubinskim metodama. Mamac
treba da je mrtva ili iva riba ili pare.
Lov iz amca
Lov iz amca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: mogunost pre-
ciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i mogunost korienja
svih poznatih tehnika ribolova.
Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz
amca lako, jer ste mobilni. Pretra ite to vei prostor, a ukoliko planirate
da vie puta izaete na vodu, dobro bi bilo da napravite prirunu kartu
dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veih
nepominih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu
kome odredite dubinu, dodelite taku na karti i kraj nje upiite dubinu.
Verovatno ete pored manjih struktura na dnu, pronai i vie taaka koje
su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaavaju terase na
dnu i obino se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.
Po vodi se kreite to tie, kako bi minimalno uznemirili ribu.
Kada naete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.
Iako vam se mo da ini da jezerska voda ne tee, ona e ipak vremenom,
uz uticaj strujanja vazduha nad povrinom, pomeriti va amac.
Iako iz amca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
daju najbolje rezultate: varaliarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-

feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.
Lov sa jeseni
Jesen je interesantna za lov, jer se ribe jo nisu povukle na mirovanje,
ve se ubrzano hrane, spremajui se za predstojeu zimu. Ono to sa
jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja
se u tim slojevima.
Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike
vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opte pravilo va i:
ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji
sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je
mogue pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, budui da je vetar
uskomeao kompletnu vodu i izjednaio temperaturu. Ukoliko je vetar
umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a
u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.
Lov zimi
Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature
sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluite da zimi odete u ribolov, raspita-
jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoe birajte sunane dane.
Nagli skok temperature mami ribu iz sklonita. Dugotrajno ili naglo
zahlaenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovite retko jedui.
Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-
pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi
brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je
mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje
strane ove krape.
tuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najee i
najupenije love. tuku lovite varaliarenjem ili joj ponudite mrtvog ili
ivog kedera. Kedera ete vrlo teko nai zimi, pa je bolje napraviti zali-
hu istih jo u toku jeseni. tuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-
ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-
no drvee natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati
mesto. tuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Bandara lovite na istim mestima gde i tuku. Zimi su uvek u jati-

ma. Varaliarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroke metode sa
mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju
odline rezultate.
Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim
delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi
hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole
preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je
nakon obilne kie koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi
slabiji nego leti, plovkaroke i mach tehnike su pokazale najvie uspeha.
Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na mini-
mum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz eerac, ito, durbak i kasteri.
Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Optinska organizacija sportskih

ribolovaca "DRINA" u Loznici osno-
http://www.drina-lo.org.yu
vana je 24. marta 1950. godine i ve
tada je bila najmasovnija u slivu
Drine.
Danas ima oko 1500 lanova
meu kojima je i znatan broj pripad-
nica lepeg pola, ali i dece i omla-
dine.
Lozniki ribolovci pobednici su
mnogih takmienja i osvajai lige tro-
feja na nivou Jugoslavije.
Prostorije udru enja OOSR "DRINA"
nalaze se u Loznici u ulici Vuka
Karad ia br. 9, u ijem je sklopu i
klub ribolovaca. Udru enje ima etiri
stalno zaposlena radnika, a sve
ostale funkcije se obavljaju volonters-
ki.
Udru enje izdaje sopstveno glasi-
lo pod imenom "Lozniki ribolovac",
a u pripremi je i poetak rada kole
ribolova i sekcija u svim gradskim
osnovnim kolama u Loznici. OOSR "DRINA" Loznica
Knjiga Tajne ribolova 1 je Vuka Karad ia 9
zvanian ud benik kole ribolova Tel: 9938115874376
OOSR Drina.
e-mail:drina@verat.net
Reke
Lov na rekama
eina ribolovnog iskustva je upra-
vo sa reka. Budui da su one uvek
V deo neke vee vodene mre e, ribe
lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaujui broj vrsta. Samo se
tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravniarskim rekama.
Velike reke, kao to su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-
italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zainjen je tom
mogunou nesluenog ulova.
Brze, iste reke

U ovim vodama mo ete nai mrenu, klena, klenia, bodorku, tuku, ban-
dara i ree deveriku. Mrenu, klena i klenia tra ite na mestima gde se pri-
obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,
stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-
sijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na
mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliim delovima kod kojih je
dno obraslo travom i na mestima gde se ukrta brz sa sporim tokom.
Bodorku, tuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode,
posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo
je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte povrinu vode.
Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,
predvee mo ete oekivati mrenu i klena.
Leti je najbolje ii u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im
delovima toka, koristei tehnike freelining, troting, kotrljajueg olova i sve
tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-
ji koristei sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluiti za klena,

klenia, bodorku i tuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-

tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku
i lov mrtvim i ivim kederom za tuku. Nemojte podceniti snagu renog
toka. Uvek koristite ote anja vee mase i krupnije plovke. Jai tapovi i
struna samo mogu biti od pomoi kada vam se udica zakai za pred-
mete na dnu. Ovakva kaenja su najea ba kod ovih voda. Nosivost
strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za
ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od
0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite
bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi
smeo da bude te i od 60 g.
Spore, ravniarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom irinom i promenjivom dubinom kriju u
svojim tokovima vrlo krupne i udljive ribe. Obale ovih reka su gusto
obrasle travom, a sam pravac renog korita je vijugav. Ovo su bez sum-
nje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.
Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i
Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava neto dublje vode,
a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-
imljivije.
Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je
kod izvorita. Budui da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaaje na
obali. Tihi pristup, korienje odela prirodnih boja i dugi tapovi, sman-
jie mogunost da oterate ribu. Plovkaroke, tehnika kotrljanja olova i
tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite
gliste, durbake, hleb i kulju.
U drugom delu reka usporava i poinje da stvara nanose na
dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meu njom se
esto krije tuka. U depresijama dna, mo ete nai mrenu. U delovima sa
ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,
koristite najlaki pribor koji funkcionie, bez obzira da li koristite
plovkaroke ili dubinske tehnike.
Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanite i najkrupnijih
primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
polako poveava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde
se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite
sve vrste plovkarokih i dubinskih tehnika, kao i varaliarenje.
Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba
terena i irine korita. U njima ive bodorke, bandari, tuke, klenovi, klenii,
mrene, a ukoliko su iste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je
od presudnog znaaja za uspean lov. Najbolje je obii reku u periodu
kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-
ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao
i (depresije) udubljenja u dnu.
Depresije su vrlo este u ovim tokovima. U njima se okupljaju
bodorke, bandari, klenii i klenovi. tuka mo e biti na ivicama depresije
odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-
liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obino kriju najkrupniji
klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni
kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena
mesta mrenama. U neto sporijem delu toka su klenovi i klenii, a sa
strane tuke i bandari. Uopte uzev, najsporiji delovi toka su stanita
bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-
vo dotii povrinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj
povrini predvee. Ispod vode, korenje ovog drvea probijaju korito
reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge
strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se sku-
pljaju pastrmke i lipljeni, u pliim, nizvodnim mestima koja su obrasla
travom na dnu kriju se mrene.
Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne
udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaiti na njih. Od tehnika mogu
se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining,
bolognese tehnika, muvanje, varaliarenje, muiarenje, kao i lak dubins-
ki ribolov.
Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu irinu i dubinu. Ovakve reke su
stanita velikog broja riba, pa ak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-
ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemogue uloviti.
Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlake je nai uz obalu na
dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drvea ili bunja koji se nadvisuju nad
vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluaju izuzetni mamci.
Klenovi se obino nalaze na istim mestima. arani se obino zadr avaju
u plioj vodi, uz trsku i evar, mada se mogu nai i u dubljim delovima
toka. Uz trsku se mo e naii i na jato babuki. Klenii vole neto br i tok,
posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom
mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. tuke se
obino zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se
nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad
dnom koje je vrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-
nije deverike i babuke. Tu se danju nalazi som. Smua i bucova treba
tra iti u sredini toka, sa tim da se smu obino nalazi u donjoj polovini,
a bucov u gornoj polovini vode.
Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris
i vibracija ono po emu e ga ribe pronai. Koristite najmirisnije mamce,
kao to su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko
kaite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak
je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista
i mesnih crvia. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog
ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varaliarenje i muvanje.
Reni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veih gradova i industrisjkih centara
grade se dokovi i marine kako bi se omoguio brz promet robe. Ova
mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspean ribolov
treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-
jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti
vea, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale
su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je
ravno i bez prirodnih struktura.
Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
perka, beovice, tuke i bandari, dok se u nekim sluajevima mogu nai

arani u velikom broju. ak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez
obzira to oni vie vole tekue vode. Ono to sve ove ribe privlai je obil-
je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova
i amaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima.
Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i arane. tuke
se takoe kreu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene
iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i amaca.
Neretko se mogu nai kako se zaleu iz sredine vode ka obali, gde love
bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na
kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba
(sem tuke i bandara) u ovim vodama je reni rai koji ivi u velikom
broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti
gde se raii nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veini slua-
jeva raii se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim
da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj povrini , pa sve
do 1/3 dubine. Zimi se oni sputaju gotovo do dna. Klenove tra ite na
samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se
polaku sputa u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima
potra ite bodorke i crvenperke.
Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama
uspenije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov
mogu samo u smiraj dana i nou.
Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, tuki, bandaru i
ponekad klenu najprimamljivije je varaliarenje. Pored varaliarenja lov
dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-
icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom
da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti
monta e sa klizeim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak
na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama
sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e povrini sistem treba
opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti
jedno, ali vee olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obino odvija na

nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa
dna. Deverike i arani vie vole meke dno, mrene, skobalji i smuevi
radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode
nakon prelivnice. Povrinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje
na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od
prelivnice duboki bazen. Kako idemo vie nizvodno, dubina bazena
opada, sve dok se ne izjednai sa dubinom toka reke u nastavku.
Upravo ovaj prelaz izmeu bazena i nastavka toka reke (rep) daje
najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najvea.
Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah
nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-
baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili
konolju i troting metodom na crvie i kukuruz. Deveriku tra ite u naj-
dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-
dama sa hranilicom na kastere, crvie, gliste, hleb i kukuruz eerac.
Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom
metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz eer-
ac ili durbaka, i varaliarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i
odmah nakon njega troting metodom na crvia ili muiarenjem.
Bandara lovite u svim delovima toka varaliarenjem, troting ili dubin-
skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. tuku tra ite u priobalnom
podruju i mirnim zalivima, a lovite je varaliarenjem ili troting i dubin-
skim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom
vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i muicama.
Mlinovi
Mlinovi pogonjeni renom strujom su vrlo esti u Vojvodini. Nizvodno
od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slini onima kod brana i ustava.
Meutim, glavna razlika ova dva terena je u tome to se kod brana i usta-
va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz
glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraa u prvobitan tok.
Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoe, mlinovi su
stalni izvor hrane za ribe.
Na ovom mestu se mogu nai deverike, u najdubljim delovima
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili
u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-
tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado
hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliim priobalnim delovi-
ma. Bodorke se obino zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj
polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene
se zadr avaju uz sam mlin, obino u jaoj struji pretra ujui dno (mrene)
i povrinu vode (klen). Pri dnu, kriju se tuke, odakle vrebaju sitnu ribu.
Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varaliarenjem.
Ade - rena ostrva

Rena ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odlinu
zatitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-
vataju kao stanita. Ono to ostrva ini interesantnim je to se nalaze u
sredini toka, koga obino dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se
ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrino postavljena
dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa
nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje
reno korito u kome se riba zimi rado zadr ava.
Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je
ostrvo dovoljno iroko da stvori zaton vrlo sporo tekue vode. U ovom
zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-
liko u zatonu ima dosta mulja. Velike tuke mo ete nai u svim priobal-
nim delovima ostrva, meu evarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu
ribu.
Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz amca ili sa obale
ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseeno, lov iz amca je neprikos-
noven, jer mo ete prii svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se
sve tehnike lova iz amca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih
se mamac sputa nizvodno noen strujom. Na uskim rekama, mogue je
zabaciti sa rene obale do obala ostrva. U ovom sluaju, uglavnom se
koriste dubinske metode ribolova.
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reno korito, pritom menjajui tok

vode. Obino na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-
sije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca
na povrinu privlai ribe, dajui joj sigurnost. Ispod mostova se esto
nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseih mostova, je
obino mnogo vei. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on ini je
slian ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-
erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i tuku.
Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlina. Mamac treba
putati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima
koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki
zabaaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez
hranilice, u zavisnosti koju ribu ekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh
tapa vie, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.
Ua
Svako ue, bez obzira na veliinu tokova koji ga ine ribe rado nasel-
javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ua
manjih reka u vee kako bi prezimile na veoj dubini. Generalno gledano
tri tipa ua su:
Ue brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-
toru mo e nai veliki broj razliitih ribljih vrsta. Jako komeanje vode,
spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajui kameno-peano
dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,
mrene i klenii, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno
muljnim nanosom velike reke mo ete nai bodorku, deveriku, tuku ili
bandara. Ova ua su posebno interesantna sa poetka leta kada se
ribe mreste i u vreme najveih vruina, kada ribe dolaze u ove vode
pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi
na crvia i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom
ili bez nje.
Ue slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim
ravniarskim uima mo ete nai tuku i bandara kako vrebaju iz trske.
Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i aran se
mogu veoma uspeno loviti. Zimi se na ovim uima mogu izuzetno
uspeno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica tuke.

Ue dva toka istog intenziteta - obino formira dno
prekriveno finim peskom. Obala je esto jako zarasla. Skoro sve vrste
nizijskih riba se ovde mogu nai. Od tehnika treba koristiti troting lovei
na crvie, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa
klizeim plovcima. Dubinske tehnike se takoe mogu koristiti sa velikim
uspehom.
Plavne reke
Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko povea da one poplave
svoje priobalje. Jedan je proleni, kada se nivo poveava zbog otapan-
ja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima
izuzetno hladna, ve kada pone da se vraa u korita. Drugi je letnji,
kada se reke izlivaju zbog jakih kia. I tada ribu treba tra iti kada nivo
pone da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraa u stanita i
potrebna joj je ekstra hrana.
Ukoliko se odluite da idete u lov kada je nivo vode visok,
obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su
napustila svoja stara stanita u kojima je tok prejak. Naselila su nove,
mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu
slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-
ma, stopama mostova, a nekada je i vee drvo dovoljno da zaustavi jak
tok vode. Obratite pa nju na bone kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo
rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom
periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.
Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost
vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao to su mesni
narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce,
koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.
Lov s jeseni
Od septembra do novembra, promene vremena su toliko este da je to
glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poetkom hladnog vremena
vodene biljke poinju da propadaju, lie poinje da otpada sa drvea
, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju unitava. Vetar poinje
ee da duva, i mea vodu sve vie je hladei. Ono to ide u korist

ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj nai jato. Meutim,
nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,
riba najee uzima hranu ujutro i predvee. Tada treba biti izuzetno
oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac
izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo
poinje da se sputa, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.
Lov zimi
Kada zima jako stegne, samo tekui tokovi ostaju nezaleeni i oni u ovim
danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleni, lipljen, pastrmka,
bodorka, manjov, bandar i tuka su ribe koje je mogue loviti. Ukoliko
lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno
plaljiva. Kada lovite na velikim zaleenim rekama, obratite pa nju na
debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja
mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati
mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od meto-
da najee se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-
va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu tapa. Ukoliko primamljujete
ribu, radite to sa minimalnom koliinom hrane.
DE
Kanali
Lov na kanalima
anali su izuzetno esti u Vojvodini,
gde su graeni zbog stvaranja
K plovne mre e, ali i zbog isuivanja,
odnosno navodnavanja poljoprivrednih povrina. Kanali mogu biti uski
svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-
ma iri od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktine
potrebe da se izgrauju dublji.
Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i vetake
obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-
ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,
posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je to
fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako
zagrejanu vodu vraaju u prirodni tok stvarajui toplija mesta, koja zimi
privlae ribu. U hladnom periodu, amci su obino privezani uz obalu
u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado
okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drvea i
bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne
strukture i mestima gde se dubina kanala stepeniasto menja.
Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-
javanja terena. Ovi kanali nisu iri od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se
ulivaju u vee plovne kanale ili reke. Ova ua su ili preko malih brana ili
preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,
pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota.
Ipak najee su babuka i tuka. tuku po pravilu u ovim vodama treba

loviti od jeseni, dok se babuke uglavnom love u toplijem delu godine.

Babuke se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijui tra e hranu. Dobro
je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se nae skok mamac
treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkarokim meto-
dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male irine kanala
previe komplikovane. tuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju
vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varaliarenje
je retko uspeno, zbog estog kaenja, pa treba koristiti dubinske i
plovkaroke metode. aran i linjak se mogu nai u ovim kanalima, love
se ili pri dnu plovkarokim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj
povrini, meu travom, plutajuim mamcima. Bela riba, bodorke i
crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. esti su i cverglani i bandari
koji u nekim vodama mogu initi jedine vrste koje je mogue loviti. U tim
vodama ostaju vrlo sitni.
Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i
dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni
kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili vee plovne kanale. Ovi ulivi
su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno
su atraktivni za ribe, posebno u prolee kada se brzo greju, a gustim
rastinjem pru aju utoite mnogim vrstama.
U poetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih
reka, ua ovih kanala u reke su odlina mesta.
Pronai dobro mesto za lov leti je vrlo teko. Po pravilu, obale
ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama,
mo e biti vodi. Ulivi manjih kanala takoe su dobra mesta. Riba se u jati-
ma kree po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran nain da loci-
rate areal gde se jato kree je da konsultujete to vei broj ribolovaca i
sasluate njihova iskustva u nekoliko preanjih dana.
Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, budui da
nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.
Duboki i iroki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i iroki da omoguavaju nesmetan brodski
teretni saobraaj. iroki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obino
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada
prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno.
Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako nai. Obino su uz
samo obalu i rastinje. Zimi se sputaju u dublje slojeve. Najee se love
pec-pec tehnikama, pole tapovima ili staight lead metodom. Deverike
i babuke dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na
veim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.
Babuke, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti
plovkarokim metodama. arane treba tra iti na hranjenim i proverenim
mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se
somovi i bucovi povlae u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na
dnu, a druge na samoj povrini. tuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti
blizu obale.
Lov zimi
Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspeno loviti
bodorka, deverika, tuka, bandar i smu. Druge riblje vrste se ili vrlo
retko love ili ih je mogue loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.
Bodorku je zimi najlake loviti pec-pec i monta ama sa kliznim
plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-
vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na
minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naie na jato.
Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. tuka je zimi
aktivna. Nije loe doi ranije i pokuati nai jato sitne ribe. Ukoliko se
ono nae, i tuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smua
koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. tuku tra ite na ivica-
ma kanala, a smua u sredini toka u gornjij polovini.
89
Ribe i stanita
vaj deo e u nizu slika pokuati

da prika e mesta gde je najlake
O pronai odreenu vrstu ribe.
Amur se hrani u
svim slojevima
Amur vode
Zimi miruje i ne
hrani se
U sporotekuim Zimi odlazi u najdublje

rekama bandar delove.
vreba iz zaklona
Bandar 4,6m
3m
10m
3m
U jezerima bandar se leti nalazi

uz obalu odakle vreba plen.
Beovice su u zalivima kada je reka plavna.
Za vreme letnje ege, beovice

Beovica pretra uju kompletan tok u potrazi za
Tok hranom.
Kada je vodostaj visok, beovice se

okupljaju na ulivima odakle love
insekte na povrini.
182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

U prolee se Uvee se hrani
pari u pliacima blizu obale
U jezerima je leti predvee na povrini
Danju se hrani
Bodorka Na ravnom delu dublje 5m
dubine 2,4m
bodorka je cele
godine
Zimi se nalazi na
dnu sa spoljne U jezerima se zimi
strane krivine 3m okuplja na naj-
dubljim mestima
Niz vetar saekuju

insekte koji padaju sa
Jata se okupljaju obalnog rastinja
ispod lokvanja ili
priobalnog rastinja
Crvenperka
Pravac vetra
Ue kanala u reku
U kanalu se hrani ili jezero Mo e se nai u blizi-
na povrini ni trske
Popodne i nou deo

jata se pojavljuje na
povrini vode
1,2 m
Deverika
2,7m
Hrane se na dnu meu
vodenim biljem
Stanita su mu bare i
jezera obrasla rastinjem
Kara
Hrani se iskuljuivo na
Zimi miruje
dnu meu rastinjem
nepokretan na dnu
Omiljene vode su im
reke i kanali
Kesega
U prolee dolaze u esto plivaju u
pliake kako bi se velikim jatima
parile (sa deverikom i bodor-
kom) i pretra uju dno
Klenovi patroliraju Vole gusto obrasle

U pliacima se kanale
oko ostrva sunaju na povrini
Klen
Tok
Veliki primerci se okupljaju Rupe u obali dobra

u uvalama ispod preliva su skolita za klena
Tra ite ih ispod Leti su u senci

kronji drvea mostova
Kleni 1,5m
15cm
Jata klenia se sa Zimi su u najdubljem

prolea mreste u delu toka 2m
brzacima
Rado rije dno pod trskom
1,2m
0,9m
Linjak 0,6m
1,5m
0,6m
Linjak patrolira oko

uzdignua na dnu
1,5m
Tra ite ih ispod 0,9m
kronji drvea
1,2m Rije po mekom dnu
Jede ivotinjice sa
priobalnog rastinja pravac vetra
Kada love pri povrini
love u sredini toka u grupi
Love i iznad muljevitog

Smu tla, jer ih ribe teko vide
Sa prvim sumrakom
na tamnoj podlozi
smuevi prilaze u
pliak kako bi lovili Danju rado ostaju u naj-
dubljim delovima
Danju su u dubini 1,2m

kraj potopljenih
Som 3m
struktura Nou prilaze obali i
love
Zimi odlaze u Krstare terasom u

najvee dubine potrazi za hranom
aran
4,5m
4,5m
Rado se kriju ispod

kronji drvea Potpoljeno stablo je
za njih drago mesto
Potopljena stabla
Spori tokovi reka
Plitka mesta gde se
ribe mreste
Plitka, biljem obrasla
voda
tuka
Skokovita promena
ostrvo Duboke vode sa spoljne
dubine dna
strane krivine
Rado patroliraju oko
Utoci malih kanala
ostrva
Pumpne stanice
Tereni za moderan aranski ribolov

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov arana u jezerima. Strukture na
koje ovde treba obratiti pa nju su:
Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu nai u vodi u
kojoj lovite skoro sigurno su aranov dom. Na ovom mestu baitrunner
vae mainice mora biti iskljuen - inae e riba umrsiti strunu u granje.
Reagujte to pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je
nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuete
iz prepreka. Dalja borba je uobiajena.
ljunkovito dno - isto dno bez mulja je mesto gde se oku-
pljaju mnoge ivotinje koje su hrana aranu. U prirodnim jezerima ovakvi
delovi su retki i odlina mesta za ribolov. U potopljenim ljunkarama
treba tra iti uzdignua koja su formirana eksploatacijom ljunka sa dna.
Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na
zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni
dubine dna.
Mesto velike dubine - je aranu interesantno i zimi, jer je tu
voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.
Lokvanji - ukoliko lovite arana izmeu lokvanja, koristite sur-
face rig, a kao mamac uzmite hleb.
Trava na dnu - je siguran znak da je i aran u blizini. Obratite
pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,
ve slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcionie. To znai da nema ni
sitnih ivotinja, pa ni arana koji se njima hrani.
Priobalni pojas - arand ije vrlo retko smatraju dobrim
mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greka. aran se
esto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti
izuzetno tihi. Svaki jai udarac ili korak na obali oterae ribu. Lovite kada
duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, aran ide u dublje delove
toka. U ovoj zoni aran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-
ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva ake
groundbait primame. Strunu nemojte previe nategnuti, kako bi aran
mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite ekrk sa baitrun-
ner-om ili mainicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac arana je u ovom
sluaju izuzetno sna an. W
Prenumeranti:
I izdanja
Prenumeranti
I izdanja
Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo

je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se
u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931
Aleksi Sne ana,Vrbas Filipovi Igor,Beograd

Aleksi Vladeta,Kruevac Gavrilovi Aleksandar,S. Mitrov
Aleksov Predrag, Beograd Geri Beatrica,Subotica
Anelkovi Slobodan,Kruevac Golubovi Darko, arkovi
Andesilic Pavle,Kula Gordi Zvonko, Novi Sad
Anti Slobodan,Zemun Hemela Ljubomir,Baki Petrovac
Baci Davor,Kruevac Hudjan Andrej,Glo an
Bai Danijel, Sonta Ibrajter Ivan,Senta
Benko Mirko,M. Mitrovica Ili Zoran,Despotovac
Bicanin Nenad,Beograd Jaki Boris,Mol
Blakovi Bela,Sombor Jakusin Aleksandar,Kruevac
Bojkovi Nenad,Bor Jeroti Branislav,Bora Greda
Bojovi Zoran,Zemun Jovanovi Igor,Beograd
Brki Nemanja,Mladenovac Kalinovi Tihomir,Zajear
Dakovi Milan,Beograd Karanovi Ratko,S. Kamenica
Dai Dragan,Novi Beograd Keri Robert,Bajmok
Dimitrijevi Jovan,Koceljeva Kerkez Mile,Vrac
Dobrosavljevi edomir,Loznica Kerkez Zoran,Novi Beograd
Dra ilovi Tatjan,Setonje-Zdrelo Kosovi Dejan,Parain
Dragomirovi Drage, Bonjak Kosti Viktor,Zrenjanin
Durakovi Zoran,id Kozakijevi Branko,Beograd
eni Aleksandar,U ice Kuraica Slavko,abac
oki Branislav,Beograd Lazi David,Beograd
oki Saa, Od aci Leban Laslo,Mu lja
ordji Jovan,Jajinci - Beograd Ljubisavljevi Goran,Ni
ukanovi Aleksandar,Beograd Lonarevi Nenad,Beograd
uki Zoran,Beograd Maksimovi Miroslav,Zemun
Ferencik Laslo, Zrenjanin Mani Slobodan,Smederevo
Prenumeranti 189
Marinkovi Boban,Graanica Sesartic Braslav,U ice

Marinkovi Milun,Kragujevac Simi Aleksandar,Kruevac
Maslovari Ivan,Beograd Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Masnikovi Dragomir,Beograd Srdi eljko,Sremska Kamenica
Matovina Zvonimir,id Sremevi Bojan,Kruevac
Mezei Ivan,Novi Sad Stanimirovi Mia,Oseina
Mijatovi Milan,Vladimirci Stanimirovi Neboja,Osni
Miji Slobodan,Futog Stefanovi Andreja,Kragujevac
Milanovi Neboja,Lazarevac Stojadinovi Milorad,Beograd
Mili Zoran,Rekovac Stojanovi Dragan,Vladiin Han
Milivojevi Momilo,Kukujevci Stoji Iva, Vrac
Milovanovi Iva,Svrljig Stojkov Ljubomir,Zrenjanin
Miri Sinia,Novi Sad Struni Mladen,Beograd
Momirovi Radivoje,Mionica Suevi Slobodan,Beograd
Nedeljkov Predrag,Kikinda arac Goran,Kruevac
Nikoli Dejan,Bajmok ilji Goran,Novi Beograd
Nikoli Miroslav,Loznica Tanurd i Milenko,Beograd
Novkovi Predrag,Beograd Tasi Gligorije,Leskovac
Obradovi Danilo,Novi Sad Tesmanovi Miroljub,Loznica
Ostoji Marko,Novi Beograd Trebinjac Milojko,Novi Beograd
Panti Danijel, Zemun Vientijevi Milivoje,Beograd
Pernar eljko,Kraljevo Vozar Emil,Kisa
Petrovi Borislav,Boljevac Vuen Kristijan,Zrenjanin
Pinkava Ivan,Subotica Vueti Miodrag,Vrnjaka Banja
Popovi Milan,Kragujevac Vujai Dragomir,Senta
Pori Dejvid,Banovci-Dunav Vukainovi Srdjan,Kraljevo
Prazi Srdjan,Panevo Vukin Neboja,Beograd/Cerak
Prodanovi Rade,Novi Sad Vukoli Milo,Novi Beograd
Puja Tomislav,Cerak - Beograd Vuksanovi Neboja,Beograd
Radovanovi Relja, Zemun Zdravi Milan,Novi Sad
Radujkovi Janko,Novi Sad Zdravkovi Zdravko,Temerin
Rajkovi Milenko,Novi Beograd igi Dragoslav,Zrenjanin
Risti Slavia,Stopanja ivkovi Danilo,Kruevac
Segi Arpad,Novi Sad ivkovi Milan,G. Milanovac
Seocanac Dejan,Novo Selo ivkovi Nenad,Blace
W
190
Bele ke
Jezera
Lov na jezerima
ajva nija karakteristika jezera je da
se voda u njima vrlo slabo ili nima-
N lo ne kree. Zato je va no obratiti
pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u
tekuim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja
vetra. Povrinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meutim kada ovaj
sloj prie obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se
vraa u suprotnom smeru, sa sobom nosei hranu sa povrne i dna. Ova
hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je
mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Male bare
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima ija irina u najirem delu ne
prelazi dve du ine tapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove
vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimino okru ene veg-
etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj nain se osigura-
va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju
se insekti i ribe.
U ovim vodama mo ete oekivati arane i tuke do 3,2 kg, linjake
i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuke i bandare do 0,45
kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one mogue.
Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova
ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoi dvogled, a za bli e detalje
koristite polarizacione naoare koje omoguavaju da zavirite ispod
povrine. Tra ite sledee stvari:
mehurove gasa na povrini vode koji, ukoliko im se lokacija

pomera, potiu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potiu od linjaka, a
krupniji od deverike i arana
pokrete priobalnog evara koga pomeraju aran, deverika i
linjak u potrazi za hranom
pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi
za pu evima
zamuenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti aran, dev-
erika i linjak u potrazi za hranom na dnu
prstene na povrini vode koje ostavljaju crvenperke lovei
insekte sa povrine vode
Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa prolea uz travu gde
se mresti, a leti kada je sunano u senkama koje baca drvee, a kada
duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.
Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite
to to tie i pa ljivije, jer e vas ribe osetiti, budui na male dimenzije
vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obino imaju
meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-
ja.
Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crvii,
kukuruz eerac i gliste.
Od tehnika treba koristiti:
U vrlo plitkim barama, u kojima ima arana i linjaka, treba koris-
tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne
kai olovo niti hranilica, ve se umesto ote anja uzima odreena koliina
primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako okae-
na primama e poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.
Mainicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om
kako bi riba slobodno uzela mamac.
Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec
sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte esto i pomalo.
Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je
najbolji lift-float metod.
Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim
vodama ribu najlake prehraniti.
Mala duboka jezera - ciglane i ljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obino u planinskim krajevima gde je
dolo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili vetaka (ljunkare ili
ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka
riba.
U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo
dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa
puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaaja za uspean
ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti
razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri
dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvunih sonara koji mogu
dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod
ovih jezera nije redak sluaj da su najdublja upravo pri obali, a sve plia
ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i ljunkare zbog specifinog
naina vaenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.
Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevi-
tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-
jih 6 m vode, dok je na dubinama veim od 6 m temperatura stalna i
iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji
slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do
naginjanja ove linije vode i to tako to se ona prostire od povrine vode
na strani od koje duva vetar, pa sve do najveih dubina na strani ka kojoj
duva vetar. Odavde treba zakljuiti, da u trenucima kada duva vetar,
ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele
godine osim zimi, kada treba ii na suprotnu obalu.
Kao to je i reeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba
mirnih voda, sa tim da aran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.
Ukoliko se odluite za lov arana na dnu, imajte na umu da na velikim
dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora nai po njuhu.
Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.
Za lov arana, babuke i deverike mogu se koristiti svi poznati
sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan aranski ribolov. Ukoliko
lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri povrini vode koristei
waggler sistem. tuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-
ma do 3 m klasinim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Gradska vetaka jezera

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veinom nastala vetakim
putem, obino gradnjom zatitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih
udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graana.
Oko ovih jezera obino nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo
senku na vodu. Obale su ureene i mogu biti ljunkovite u obliku pla a
ili betonske sa otrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se
postepeno poveava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.
Na ovakvim vodama, ribolov je ogranien u periodu van
sezone kupanja, pa se tada i ostvaruju najvei ulovi. U smiraj dana i
nou, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih
tra iti u pliim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale
ribolovce. Na ovim jezerima obino ima dosta pecaroa i posmatrajui
njih, lako ete nai dobre pozicije.
Somovi, karai, arani i klenovi obino ine ribolovno vredne
ribe. U nekim od ovih voda ima i tuka, meutim brojnost njihove pop-
ulacije je u direktnoj srazmeri sa koliinom priobalnog rastinja.
arana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. esto pri-
lazi obali i hrani se u samom pliaku. Voli sunane intervale dana i dane
kada duva blagi povetarac i obino se zad ava na mestima gde je dno
isto i prekriveno muljem. Karaa tra ite u samom priobalju kao i na mes-
tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva
vetar. Klen se kree u jatima i to sitniji pri povrini, a krupniji bli e dnu.
Voli sunane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovi-
ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad povrinu, kao
i kod svake prepreke na dnu. Nou som kree u potragu za hranom i
dolazi u pliake.
Ukoliko lovite karae ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlake
mogue sisteme i duge pec-pec tapove i sisteme. Kao mamac koristite
ito, hleb i mesne crvie. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i
varaliarskom tehnikom. Za arana mo ete koristite sve dubinske i mod-
erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni
crvii, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluite se za adek-
vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, dur-
baka ili ikova. Mo ete probati i varaliarenje. Kada u vodi ive i tuke,
mali plavac, crvenperka ili kara kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna
sunica kao pare mogu dati izuzetne rezultate.
Akumulaciona jezera
Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-
ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.
Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju
velike mogunosti za lov kapitalnih primeraka.
Na ovakvim vodama tra ite sledee detalje:
priobalni pojas obrastao u travu - privlai ribe sa prolea da
se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu
ribu
pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u
glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlana za
sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana, a
voda ima najvie kiseonika.
potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su
gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na
eventualne potpoljene graevine, tako i na mala uzvienja i ostale intere-
santne strukture.
originalan tok matice - je obino najdublji deo akumulacije po
kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.
zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabac-
iti u samu maticu. Raunajte da je u tom delu strujanje najjae, a dubina
najvea.
Na ovim vodama mo ete nai sve vrste riba koji ive u slatkim
vodama vaeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost
ribe. Leti, za vreme najveih vruina, deverika, tuka, bandar i bodorka
odlaze u najdublje delove ovih voda, dok aran, linjak i crvenperka rado
ostaju u pliaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on
najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoe, ukoliko
je izuzetno toplo u toku dana, riba se vie hrani predvee i u toku noi.
Za deveriku na dnu koristite klasine metode dubinskog ribolo-
va uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveim dubinama. Lovite je
na mesne crvie i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
ma na mesne crvie, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete

probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja.
arana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,
a u dubini svim dubinskim i modernim aranskim tehnikama sa kukuru-
zom eercem ili boilijima. tuku lovite varaliarenjem, dubinskim ili
plovkarokim metodama ( iv keder, mrtav ili pare) sa obale, amca ili
brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim
dubinama uvek tamo gde je riblja mla. Bandara neto dalje od obale i
ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varaliarite sit-
nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroke metode uz upotrebu
crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom
dnu i lovite ga klasinim dubinskim metodama, a kao mamac koristite
durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smua ete nai u
starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varaliarskim meto-
dama, jigovanjem, muvanjem ili klasinim dubinskim metodama. Mamac
treba da je mrtva ili iva riba ili pare.
Lov iz amca
Lov iz amca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: mogunost pre-
ciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i mogunost korienja
svih poznatih tehnika ribolova.
Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz
amca lako, jer ste mobilni. Pretra ite to vei prostor, a ukoliko planirate
da vie puta izaete na vodu, dobro bi bilo da napravite prirunu kartu
dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veih
nepominih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu
kome odredite dubinu, dodelite taku na karti i kraj nje upiite dubinu.
Verovatno ete pored manjih struktura na dnu, pronai i vie taaka koje
su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaavaju terase na
dnu i obino se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.
Po vodi se kreite to tie, kako bi minimalno uznemirili ribu.
Kada naete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.
Iako vam se mo da ini da jezerska voda ne tee, ona e ipak vremenom,
uz uticaj strujanja vazduha nad povrinom, pomeriti va amac.
Iako iz amca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
daju najbolje rezultate: varaliarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-

feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.
Lov sa jeseni
Jesen je interesantna za lov, jer se ribe jo nisu povukle na mirovanje,
ve se ubrzano hrane, spremajui se za predstojeu zimu. Ono to sa
jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja
se u tim slojevima.
Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike
vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opte pravilo va i:
ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji
sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je
mogue pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, budui da je vetar
uskomeao kompletnu vodu i izjednaio temperaturu. Ukoliko je vetar
umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a
u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.
Lov zimi
Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature
sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluite da zimi odete u ribolov, raspita-
jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoe birajte sunane dane.
Nagli skok temperature mami ribu iz sklonita. Dugotrajno ili naglo
zahlaenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovite retko jedui.
Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-
pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi
brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je
mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje
strane ove krape.
tuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najee i
najupenije love. tuku lovite varaliarenjem ili joj ponudite mrtvog ili
ivog kedera. Kedera ete vrlo teko nai zimi, pa je bolje napraviti zali-
hu istih jo u toku jeseni. tuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-
ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-
no drvee natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati
mesto. tuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Bandara lovite na istim mestima gde i tuku. Zimi su uvek u jati-

ma. Varaliarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroke metode sa
mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju
odline rezultate.
Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim
delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi
hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole
preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je
nakon obilne kie koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi
slabiji nego leti, plovkaroke i mach tehnike su pokazale najvie uspeha.
Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na mini-
mum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz eerac, ito, durbak i kasteri.
Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Optinska organizacija sportskih

ribolovaca "DRINA" u Loznici osno-
http://www.drina-lo.org.yu
vana je 24. marta 1950. godine i ve
tada je bila najmasovnija u slivu
Drine.
Danas ima oko 1500 lanova
meu kojima je i znatan broj pripad-
nica lepeg pola, ali i dece i omla-
dine.
Lozniki ribolovci pobednici su
mnogih takmienja i osvajai lige tro-
feja na nivou Jugoslavije.
Prostorije udru enja OOSR "DRINA"
nalaze se u Loznici u ulici Vuka
Karad ia br. 9, u ijem je sklopu i
klub ribolovaca. Udru enje ima etiri
stalno zaposlena radnika, a sve
ostale funkcije se obavljaju volonters-
ki.
Udru enje izdaje sopstveno glasi-
lo pod imenom "Lozniki ribolovac",
a u pripremi je i poetak rada kole
ribolova i sekcija u svim gradskim
osnovnim kolama u Loznici. OOSR "DRINA" Loznica
Knjiga Tajne ribolova 1 je Vuka Karad ia 9
zvanian ud benik kole ribolova Tel: 9938115874376
OOSR Drina.
e-mail:drina@verat.net
Reke
Lov na rekama
eina ribolovnog iskustva je upra-
vo sa reka. Budui da su one uvek
V deo neke vee vodene mre e, ribe
lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaujui broj vrsta. Samo se
tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravniarskim rekama.
Velike reke, kao to su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-
italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zainjen je tom
mogunou nesluenog ulova.
Brze, iste reke

U ovim vodama mo ete nai mrenu, klena, klenia, bodorku, tuku, ban-
dara i ree deveriku. Mrenu, klena i klenia tra ite na mestima gde se pri-
obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,
stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-
sijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na
mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliim delovima kod kojih je
dno obraslo travom i na mestima gde se ukrta brz sa sporim tokom.
Bodorku, tuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode,
posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo
je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte povrinu vode.
Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,
predvee mo ete oekivati mrenu i klena.
Leti je najbolje ii u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im
delovima toka, koristei tehnike freelining, troting, kotrljajueg olova i sve
tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-
ji koristei sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluiti za klena,

klenia, bodorku i tuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-

tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku
i lov mrtvim i ivim kederom za tuku. Nemojte podceniti snagu renog
toka. Uvek koristite ote anja vee mase i krupnije plovke. Jai tapovi i
struna samo mogu biti od pomoi kada vam se udica zakai za pred-
mete na dnu. Ovakva kaenja su najea ba kod ovih voda. Nosivost
strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za
ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od
0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite
bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi
smeo da bude te i od 60 g.
Spore, ravniarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom irinom i promenjivom dubinom kriju u
svojim tokovima vrlo krupne i udljive ribe. Obale ovih reka su gusto
obrasle travom, a sam pravac renog korita je vijugav. Ovo su bez sum-
nje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.
Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i
Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava neto dublje vode,
a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-
imljivije.
Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je
kod izvorita. Budui da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaaje na
obali. Tihi pristup, korienje odela prirodnih boja i dugi tapovi, sman-
jie mogunost da oterate ribu. Plovkaroke, tehnika kotrljanja olova i
tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite
gliste, durbake, hleb i kulju.
U drugom delu reka usporava i poinje da stvara nanose na
dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meu njom se
esto krije tuka. U depresijama dna, mo ete nai mrenu. U delovima sa
ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,
koristite najlaki pribor koji funkcionie, bez obzira da li koristite
plovkaroke ili dubinske tehnike.
Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanite i najkrupnijih
primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
polako poveava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde
se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite
sve vrste plovkarokih i dubinskih tehnika, kao i varaliarenje.
Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba
terena i irine korita. U njima ive bodorke, bandari, tuke, klenovi, klenii,
mrene, a ukoliko su iste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je
od presudnog znaaja za uspean lov. Najbolje je obii reku u periodu
kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-
ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao
i (depresije) udubljenja u dnu.
Depresije su vrlo este u ovim tokovima. U njima se okupljaju
bodorke, bandari, klenii i klenovi. tuka mo e biti na ivicama depresije
odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-
liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obino kriju najkrupniji
klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni
kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena
mesta mrenama. U neto sporijem delu toka su klenovi i klenii, a sa
strane tuke i bandari. Uopte uzev, najsporiji delovi toka su stanita
bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-
vo dotii povrinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj
povrini predvee. Ispod vode, korenje ovog drvea probijaju korito
reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge
strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se sku-
pljaju pastrmke i lipljeni, u pliim, nizvodnim mestima koja su obrasla
travom na dnu kriju se mrene.
Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne
udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaiti na njih. Od tehnika mogu
se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining,
bolognese tehnika, muvanje, varaliarenje, muiarenje, kao i lak dubins-
ki ribolov.
Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu irinu i dubinu. Ovakve reke su
stanita velikog broja riba, pa ak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-
ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemogue uloviti.
Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlake je nai uz obalu na
dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drvea ili bunja koji se nadvisuju nad
vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluaju izuzetni mamci.
Klenovi se obino nalaze na istim mestima. arani se obino zadr avaju
u plioj vodi, uz trsku i evar, mada se mogu nai i u dubljim delovima
toka. Uz trsku se mo e naii i na jato babuki. Klenii vole neto br i tok,
posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom
mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. tuke se
obino zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se
nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad
dnom koje je vrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-
nije deverike i babuke. Tu se danju nalazi som. Smua i bucova treba
tra iti u sredini toka, sa tim da se smu obino nalazi u donjoj polovini,
a bucov u gornoj polovini vode.
Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris
i vibracija ono po emu e ga ribe pronai. Koristite najmirisnije mamce,
kao to su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko
kaite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak
je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista
i mesnih crvia. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog
ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varaliarenje i muvanje.
Reni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veih gradova i industrisjkih centara
grade se dokovi i marine kako bi se omoguio brz promet robe. Ova
mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspean ribolov
treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-
jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti
vea, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale
su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je
ravno i bez prirodnih struktura.
Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
perka, beovice, tuke i bandari, dok se u nekim sluajevima mogu nai

arani u velikom broju. ak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez
obzira to oni vie vole tekue vode. Ono to sve ove ribe privlai je obil-
je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova
i amaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima.
Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i arane. tuke
se takoe kreu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene
iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i amaca.
Neretko se mogu nai kako se zaleu iz sredine vode ka obali, gde love
bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na
kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba
(sem tuke i bandara) u ovim vodama je reni rai koji ivi u velikom
broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti
gde se raii nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veini slua-
jeva raii se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim
da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj povrini , pa sve
do 1/3 dubine. Zimi se oni sputaju gotovo do dna. Klenove tra ite na
samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se
polaku sputa u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima
potra ite bodorke i crvenperke.
Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama
uspenije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov
mogu samo u smiraj dana i nou.
Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, tuki, bandaru i
ponekad klenu najprimamljivije je varaliarenje. Pored varaliarenja lov
dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-
icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom
da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti
monta e sa klizeim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak
na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama
sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e povrini sistem treba
opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti
jedno, ali vee olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obino odvija na

nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa
dna. Deverike i arani vie vole meke dno, mrene, skobalji i smuevi
radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode
nakon prelivnice. Povrinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje
na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od
prelivnice duboki bazen. Kako idemo vie nizvodno, dubina bazena
opada, sve dok se ne izjednai sa dubinom toka reke u nastavku.
Upravo ovaj prelaz izmeu bazena i nastavka toka reke (rep) daje
najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najvea.
Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah
nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-
baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili
konolju i troting metodom na crvie i kukuruz. Deveriku tra ite u naj-
dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-
dama sa hranilicom na kastere, crvie, gliste, hleb i kukuruz eerac.
Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom
metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz eer-
ac ili durbaka, i varaliarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i
odmah nakon njega troting metodom na crvia ili muiarenjem.
Bandara lovite u svim delovima toka varaliarenjem, troting ili dubin-
skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. tuku tra ite u priobalnom
podruju i mirnim zalivima, a lovite je varaliarenjem ili troting i dubin-
skim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom
vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i muicama.
Mlinovi
Mlinovi pogonjeni renom strujom su vrlo esti u Vojvodini. Nizvodno
od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slini onima kod brana i ustava.
Meutim, glavna razlika ova dva terena je u tome to se kod brana i usta-
va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz
glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraa u prvobitan tok.
Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoe, mlinovi su
stalni izvor hrane za ribe.
Na ovom mestu se mogu nai deverike, u najdubljim delovima
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili
u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-
tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado
hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliim priobalnim delovi-
ma. Bodorke se obino zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj
polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene
se zadr avaju uz sam mlin, obino u jaoj struji pretra ujui dno (mrene)
i povrinu vode (klen). Pri dnu, kriju se tuke, odakle vrebaju sitnu ribu.
Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varaliarenjem.
Ade - rena ostrva

Rena ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odlinu
zatitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-
vataju kao stanita. Ono to ostrva ini interesantnim je to se nalaze u
sredini toka, koga obino dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se
ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrino postavljena
dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa
nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje
reno korito u kome se riba zimi rado zadr ava.
Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je
ostrvo dovoljno iroko da stvori zaton vrlo sporo tekue vode. U ovom
zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-
liko u zatonu ima dosta mulja. Velike tuke mo ete nai u svim priobal-
nim delovima ostrva, meu evarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu
ribu.
Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz amca ili sa obale
ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseeno, lov iz amca je neprikos-
noven, jer mo ete prii svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se
sve tehnike lova iz amca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih
se mamac sputa nizvodno noen strujom. Na uskim rekama, mogue je
zabaciti sa rene obale do obala ostrva. U ovom sluaju, uglavnom se
koriste dubinske metode ribolova.
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reno korito, pritom menjajui tok

vode. Obino na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-
sije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca
na povrinu privlai ribe, dajui joj sigurnost. Ispod mostova se esto
nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseih mostova, je
obino mnogo vei. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on ini je
slian ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-
erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i tuku.
Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlina. Mamac treba
putati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima
koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki
zabaaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez
hranilice, u zavisnosti koju ribu ekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh
tapa vie, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.
Ua
Svako ue, bez obzira na veliinu tokova koji ga ine ribe rado nasel-
javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ua
manjih reka u vee kako bi prezimile na veoj dubini. Generalno gledano
tri tipa ua su:
Ue brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-
toru mo e nai veliki broj razliitih ribljih vrsta. Jako komeanje vode,
spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajui kameno-peano
dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,
mrene i klenii, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno
muljnim nanosom velike reke mo ete nai bodorku, deveriku, tuku ili
bandara. Ova ua su posebno interesantna sa poetka leta kada se
ribe mreste i u vreme najveih vruina, kada ribe dolaze u ove vode
pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi
na crvia i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom
ili bez nje.
Ue slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim
ravniarskim uima mo ete nai tuku i bandara kako vrebaju iz trske.
Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i aran se
mogu veoma uspeno loviti. Zimi se na ovim uima mogu izuzetno
uspeno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica tuke.

Ue dva toka istog intenziteta - obino formira dno
prekriveno finim peskom. Obala je esto jako zarasla. Skoro sve vrste
nizijskih riba se ovde mogu nai. Od tehnika treba koristiti troting lovei
na crvie, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa
klizeim plovcima. Dubinske tehnike se takoe mogu koristiti sa velikim
uspehom.
Plavne reke
Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko povea da one poplave
svoje priobalje. Jedan je proleni, kada se nivo poveava zbog otapan-
ja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima
izuzetno hladna, ve kada pone da se vraa u korita. Drugi je letnji,
kada se reke izlivaju zbog jakih kia. I tada ribu treba tra iti kada nivo
pone da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraa u stanita i
potrebna joj je ekstra hrana.
Ukoliko se odluite da idete u lov kada je nivo vode visok,
obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su
napustila svoja stara stanita u kojima je tok prejak. Naselila su nove,
mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu
slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-
ma, stopama mostova, a nekada je i vee drvo dovoljno da zaustavi jak
tok vode. Obratite pa nju na bone kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo
rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom
periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.
Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost
vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao to su mesni
narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce,
koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.
Lov s jeseni
Od septembra do novembra, promene vremena su toliko este da je to
glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poetkom hladnog vremena
vodene biljke poinju da propadaju, lie poinje da otpada sa drvea
, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju unitava. Vetar poinje
ee da duva, i mea vodu sve vie je hladei. Ono to ide u korist

ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj nai jato. Meutim,
nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,
riba najee uzima hranu ujutro i predvee. Tada treba biti izuzetno
oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac
izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo
poinje da se sputa, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.
Lov zimi
Kada zima jako stegne, samo tekui tokovi ostaju nezaleeni i oni u ovim
danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleni, lipljen, pastrmka,
bodorka, manjov, bandar i tuka su ribe koje je mogue loviti. Ukoliko
lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno
plaljiva. Kada lovite na velikim zaleenim rekama, obratite pa nju na
debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja
mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati
mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od meto-
da najee se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-
va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu tapa. Ukoliko primamljujete
ribu, radite to sa minimalnom koliinom hrane.
DE
Kanali
Lov na kanalima
anali su izuzetno esti u Vojvodini,
gde su graeni zbog stvaranja
K plovne mre e, ali i zbog isuivanja,
odnosno navodnavanja poljoprivrednih povrina. Kanali mogu biti uski
svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-
ma iri od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktine
potrebe da se izgrauju dublji.
Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i vetake
obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-
ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,
posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je to
fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako
zagrejanu vodu vraaju u prirodni tok stvarajui toplija mesta, koja zimi
privlae ribu. U hladnom periodu, amci su obino privezani uz obalu
u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado
okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drvea i
bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne
strukture i mestima gde se dubina kanala stepeniasto menja.
Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-
javanja terena. Ovi kanali nisu iri od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se
ulivaju u vee plovne kanale ili reke. Ova ua su ili preko malih brana ili
preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,
pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota.
Ipak najee su babuka i tuka. tuku po pravilu u ovim vodama treba

loviti od jeseni, dok se babuke uglavnom love u toplijem delu godine.

Babuke se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijui tra e hranu. Dobro
je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se nae skok mamac
treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkarokim meto-
dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male irine kanala
previe komplikovane. tuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju
vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varaliarenje
je retko uspeno, zbog estog kaenja, pa treba koristiti dubinske i
plovkaroke metode. aran i linjak se mogu nai u ovim kanalima, love
se ili pri dnu plovkarokim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj
povrini, meu travom, plutajuim mamcima. Bela riba, bodorke i
crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. esti su i cverglani i bandari
koji u nekim vodama mogu initi jedine vrste koje je mogue loviti. U tim
vodama ostaju vrlo sitni.
Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i
dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni
kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili vee plovne kanale. Ovi ulivi
su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno
su atraktivni za ribe, posebno u prolee kada se brzo greju, a gustim
rastinjem pru aju utoite mnogim vrstama.
U poetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih
reka, ua ovih kanala u reke su odlina mesta.
Pronai dobro mesto za lov leti je vrlo teko. Po pravilu, obale
ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama,
mo e biti vodi. Ulivi manjih kanala takoe su dobra mesta. Riba se u jati-
ma kree po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran nain da loci-
rate areal gde se jato kree je da konsultujete to vei broj ribolovaca i
sasluate njihova iskustva u nekoliko preanjih dana.
Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, budui da
nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.
Duboki i iroki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i iroki da omoguavaju nesmetan brodski
teretni saobraaj. iroki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obino
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada
prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno.
Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako nai. Obino su uz
samo obalu i rastinje. Zimi se sputaju u dublje slojeve. Najee se love
pec-pec tehnikama, pole tapovima ili staight lead metodom. Deverike
i babuke dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na
veim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.
Babuke, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti
plovkarokim metodama. arane treba tra iti na hranjenim i proverenim
mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se
somovi i bucovi povlae u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na
dnu, a druge na samoj povrini. tuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti
blizu obale.
Lov zimi
Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspeno loviti
bodorka, deverika, tuka, bandar i smu. Druge riblje vrste se ili vrlo
retko love ili ih je mogue loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.
Bodorku je zimi najlake loviti pec-pec i monta ama sa kliznim
plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-
vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na
minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naie na jato.
Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. tuka je zimi
aktivna. Nije loe doi ranije i pokuati nai jato sitne ribe. Ukoliko se
ono nae, i tuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smua
koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. tuku tra ite na ivica-
ma kanala, a smua u sredini toka u gornjij polovini.
89
Ribe i stanita
vaj deo e u nizu slika pokuati

da prika e mesta gde je najlake
O pronai odreenu vrstu ribe.
Amur se hrani u
svim slojevima
Amur vode
Zimi miruje i ne
hrani se
U sporotekuim Zimi odlazi u najdublje

rekama bandar delove.
vreba iz zaklona
Bandar 4,6m
3m
10m
3m
U jezerima bandar se leti nalazi

uz obalu odakle vreba plen.
Beovice su u zalivima kada je reka plavna.
Za vreme letnje ege, beovice

Beovica pretra uju kompletan tok u potrazi za
Tok hranom.
Kada je vodostaj visok, beovice se

okupljaju na ulivima odakle love
insekte na povrini.
182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

U prolee se Uvee se hrani
pari u pliacima blizu obale
U jezerima je leti predvee na povrini
Danju se hrani
Bodorka Na ravnom delu dublje 5m
dubine 2,4m
bodorka je cele
godine
Zimi se nalazi na
dnu sa spoljne U jezerima se zimi
strane krivine 3m okuplja na naj-
dubljim mestima
Niz vetar saekuju

insekte koji padaju sa
Jata se okupljaju obalnog rastinja
ispod lokvanja ili
priobalnog rastinja
Crvenperka
Pravac vetra
Ue kanala u reku
U kanalu se hrani ili jezero Mo e se nai u blizi-
na povrini ni trske
Popodne i nou deo

jata se pojavljuje na
povrini vode
1,2 m
Deverika
2,7m
Hrane se na dnu meu
vodenim biljem
Stanita su mu bare i
jezera obrasla rastinjem
Kara
Hrani se iskuljuivo na
Zimi miruje
dnu meu rastinjem
nepokretan na dnu
Omiljene vode su im
reke i kanali
Kesega
U prolee dolaze u esto plivaju u
pliake kako bi se velikim jatima
parile (sa deverikom i bodor-
kom) i pretra uju dno
Klenovi patroliraju Vole gusto obrasle

U pliacima se kanale
oko ostrva sunaju na povrini
Klen
Tok
Veliki primerci se okupljaju Rupe u obali dobra

u uvalama ispod preliva su skolita za klena
Tra ite ih ispod Leti su u senci

kronji drvea mostova
Kleni 1,5m
15cm
Jata klenia se sa Zimi su u najdubljem

prolea mreste u delu toka 2m
brzacima
Rado rije dno pod trskom
1,2m
0,9m
Linjak 0,6m
1,5m
0,6m
Linjak patrolira oko

uzdignua na dnu
1,5m
Tra ite ih ispod 0,9m
kronji drvea
1,2m Rije po mekom dnu
Jede ivotinjice sa
priobalnog rastinja pravac vetra
Kada love pri povrini
love u sredini toka u grupi
Love i iznad muljevitog

Smu tla, jer ih ribe teko vide
Sa prvim sumrakom
na tamnoj podlozi
smuevi prilaze u
pliak kako bi lovili Danju rado ostaju u naj-
dubljim delovima
Danju su u dubini 1,2m

kraj potopljenih
Som 3m
struktura Nou prilaze obali i
love
Zimi odlaze u Krstare terasom u

najvee dubine potrazi za hranom
aran
4,5m
4,5m
Rado se kriju ispod

kronji drvea Potpoljeno stablo je
za njih drago mesto
Potopljena stabla
Spori tokovi reka
Plitka mesta gde se
ribe mreste
Plitka, biljem obrasla
voda
tuka
Skokovita promena
ostrvo Duboke vode sa spoljne
dubine dna
strane krivine
Rado patroliraju oko
Utoci malih kanala
ostrva
Pumpne stanice
Tereni za moderan aranski ribolov

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov arana u jezerima. Strukture na
koje ovde treba obratiti pa nju su:
Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu nai u vodi u
kojoj lovite skoro sigurno su aranov dom. Na ovom mestu baitrunner
vae mainice mora biti iskljuen - inae e riba umrsiti strunu u granje.
Reagujte to pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je
nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuete
iz prepreka. Dalja borba je uobiajena.
ljunkovito dno - isto dno bez mulja je mesto gde se oku-
pljaju mnoge ivotinje koje su hrana aranu. U prirodnim jezerima ovakvi
delovi su retki i odlina mesta za ribolov. U potopljenim ljunkarama
treba tra iti uzdignua koja su formirana eksploatacijom ljunka sa dna.
Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na
zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni
dubine dna.
Mesto velike dubine - je aranu interesantno i zimi, jer je tu
voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.
Lokvanji - ukoliko lovite arana izmeu lokvanja, koristite sur-
face rig, a kao mamac uzmite hleb.
Trava na dnu - je siguran znak da je i aran u blizini. Obratite
pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,
ve slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcionie. To znai da nema ni
sitnih ivotinja, pa ni arana koji se njima hrani.
Priobalni pojas - arand ije vrlo retko smatraju dobrim
mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greka. aran se
esto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti
izuzetno tihi. Svaki jai udarac ili korak na obali oterae ribu. Lovite kada
duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, aran ide u dublje delove
toka. U ovoj zoni aran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-
ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva ake
groundbait primame. Strunu nemojte previe nategnuti, kako bi aran
mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite ekrk sa baitrun-
ner-om ili mainicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac arana je u ovom
sluaju izuzetno sna an. W
Sadr aj
I DEO - RIBOLOVNE TEHNIKE 3

MODERAN ARANSKI RIBOLOV 5
ME TEHNIKE 22
BRZINSKI LOV BEOVICA 22
PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC 26
PECANJE DIBEROM 29
RIBOLOV ARANA VAGLEROM 31
STRAIGHT LEAD TEHNIKA 34
PECANJE NA HLEBNU RU U 37
PLOVKAROKE TEHNIKE 40
RIBOLOV KLIZEIM PLOVKOM 40
RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM 42
TROTTING 45
BOLONJEZ TEHNIKA 47
RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM 49
DUBINSKI RIBOLOV 52
LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA 52
LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM 55
UPTIDE TEHNIKA PECANJA SOMA 58
RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM 62
LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA 64
METOD TEHNIKA ZA LOV ARANA 67
MUVANJE 70
LOV SMUA MUVANJEM 70
VARALIARENJE 75
D IGOVANJE 75
LOV RIBE VOBLERIMA 78
VARALIARENJE IZ AMCA 84
VERTIKALNO VARALIARENJE 91
RIBOLOV VASER KUGLOM I MUICAMA 90
191
192 Index
UHVATI I PUSTI 95
VITEKO PONAANJE NA VODI 95
II DEO - RIBOLOVNI SISTEMI 99
MODERAN ARANSKI RIBOLOV 103
ANCHOR RIG 103
STIF RIG 105
D RIG 106
HELICOPTER RIG 108
SAFETY RIG 110
HOOK-HAIR RIG 111
BOLT RIG 112
GRAVEL RIG 113
ANTITANGLE RIG 114
RUNNING RIG 115
SHOCK RIG 116
LONG RANGE SILT RIG 117
DUBINSKI RIBOLOV 118
THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER 118
LINK RIG 119
UPTIDE RIG 120
POP-UP DEAD BAIT RIG 121
ARSLEY & FEEDER RIG 122
PATERNOSTER RIG 123
LINK LEGGER RIG 124
BARBEL RIG 125
FEEDER HELICOPTER RIG 126
ZENDER RIG 127
FLOAT PATERNOSTER RIG 128
BOTTLE RIG 129
FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG 130
MONTAZA SA ODSTOJNICIMA 131
MACH RIBOLOV 132
RIVER & CANAL RIGS 132
LAKE RIGS 134
PLOVKAROKE TEHNIKE 136
STRET-PEGGING RIG 136
LAY-ON RIG 138
PEC-PEC RIG 139
DRIFT FLOAT RIG 140
SURFACE RIG 141
BEACHASTER RIG 142
BALERINA RIG 143
FIXED FLOAT RIG 144
Index 193
WASSER BALL RIG 145

BOLOGNAESE RIG 146
WAGGLER RIG 147
MUVANJE 148
MOVEING DEAD BAIT RIG 148
VARALIARENJE 149
JIG RIG 149
III DEO - RIBOLOVNI PRIBOR 2 151
OLOVO 153
MAINICE 155
RIBOLOVAKI TAPOVI 157
IV DEO - TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA 159
JEZERA 161
MALE BARE 161
MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i ljunkare) 163
GRADSKA VETAEKA JEZERA 164
AKUMULACIONA JEZERA 165
LOV IZ AMCA 166
LOV S JESENI 167
LOV ZIMI 167
REKE 169
LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA 169
LOV NA SPORIM RAVNIARSKIM REKAMA 170
LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA 171
LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA 171
LOV SA KEJA I U MARINAMA 172
LOV ISPOD BRANA I USTAVA 174
LOV KOD MLINOVA 174
LOV SA ADA 175
LOV SA MOSTOVA 176
LOV NA UU 176
LOV NA PLAVNIM REKAMA 177
LOV S JESENI 177
LOV ZIMI 178
KANALI 179
LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - MALIM 179
LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - VELIKIM 180
LOV NA DUBOKIM I IROKIM KANALIMA 180
LOV ZIMI 181
RIBE I STANITA 181
TERENI ZA MODERAN ARANSKI RIBOLOV 183
PRENUMERANTI 187
SADRZAJ 191
Aleksandar Daki
TAJNE RIBOLOVA 2
ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda
Samostalno autorsko izdanje
Aleksandar Daki
Copyright 2002
I izdanje
tampa
tamparija T riton, Vrac
Novembra 2002.
Tira
500
ISBN 86-902935-2-3
CIP - Katalogizacija u publikaciji
799.12
TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i
sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio
Aleksandar Daki . - [1. izd.] - V r ac :
A . D a k i , 2 0 0 2 ( V r a c : Triton). - 191
str. : ilustr. ; 20 cm
Ti r a 5 0 0 .
ISBN 86-902935-2-3
1. Daki} ,Aleksandar
a) Sportski ribolov
COBISS-ID 102150924

Tajne Ribolova2-Aleksandar Dakić PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tajne Ribolova2-Aleksandar Dakić PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tajne ribolova 2

Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim

tapovi (Carp - Karpfen)

Sponzor poglavlja:CWP Popovi 5

i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Krai

kvalitet konice koja je ugraena u mainicu nadprosean. Cilj konice je

Preporuka je da uzimate hemijski otrene udice kao i udice sa mikro jez-

najee ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stal-

PVA - polivinil alkohol - vlakno

Ampule za nono pecanje

Dodaci mamcima i primami

veini sluajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.

Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg meavine. Obino se dodaje u riblje i

tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su

najbolje je da sami kod kue eksperimentiete. Ukoliko elite da dodate

dana u dnevnu koliinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste

Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila

Kada odluite da boilie napravite, preite na sledeu fazu. Prvo

prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoava. Sama izrada

rastvarau. Poznato je da se slino u slinom rastvara, pa i rastvor u rast-

Tehnika plasiranja mamca

Tehnika izvlaenja zakaene ribe

Presavijte strunu kao na slici iznad... ... pa nainite vor ...

...iglom probodite boili... ...zkaite vor vrhom igle i provucite

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Carp World Popovi

Carp World Popovi

Brzinski lov beovica

ije redak sluaj da se na nekoj

Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se

4 bela crvia i po jednu kuglicu primame veliine oraha svakog minuta.

valitetne bodorke se najbolje

jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da

U sliaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti

iber je plovak koji se skoro sam

Zimska i letnja varijanta

izuzetno ne an prilaz. Na poetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim

Specifinost tehnike za arane

a ovakvim vodama broj arana se

ribolov se oekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaaj na veim dubi-

Vrlo esto e riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta,

Kako zavarati arana

Sirna pasta - mamac Riblja pasta - mamac

200g sira za mazanje 100g tune iz konzerve

Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu

verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je

Hlebna ru a, pribor i tehnika

kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, ve ga samo rukama stisnite

Sirna pasta - mamac okoladna pasta - mamac

50 g custard powder okoladni preliv za kolae ili oko-

Ribolov klizeim plovkom

lizei plovak omoguava da se

Klizei plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode vea

Meutim, zbog praktinosti, ve na dubinama veim od 4 m, pokazalo

Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu

treini skoncentriite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.

roting ili vo nja kako je kod nas

da se plovak ne pribli i previe suprotnoj obali, jer e to dovesti do

olonjez tehnika je vrlo slina tehni-

govu uoljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike,

zbor pravog ote anja za ovu tehniku

ca pri plovku, a da je svako sledee olovce ka mamcu sve lake. (u