Ogledi13 Ivan Djuric

Ivan uri
0
vlast, opozicija, alternativa
Br. 13
Ivan uri
VLAST
OPOZICIJA
ALTERNATIVA
Priredila i predgovor napisala

dr Latinka Perovi
1
Ivan uri
Br. 13
Ivan uri
VLAST
OPOZICIJA
ALTERNATIVA
IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
Za izdavaa: Sonja Biserko
Priredila i predgovor napisala:

Latinka Perovi
***
Ureivaki kolegijum:
Latinka Perovi
Sonja Biserko
Seka Stanojlovi
UNOS TEKSTA: Milica Spasi
INTERVJUE PRIKUPILA I OBRADILA: Scena Kragujevac
PRELOM: Neboja Tasi
KORICE: Ivan Hraovec
IMENSKI REGISTAR: Neboja Tasi
TAMPA: "Zagorac", Beograd 2009.
TIRA: 600
ISBN 978- 8672081572
Zahvaljujemo Saveznom ministarstvu inostranih poslova Savezne

Republike Nemake koje je pomoglo objavljivanje ove knjige.
2
Ivan uri
VLAST
OPOZICIJA
ALTERNATIVA
Priredila i predgovor napisala

Latinka Perovi
3
Ivan uri
4
Sadraj:
LATINKA PEROVI: ISTORIAR IVAN URI

JO JEDAN PRILOG PROUAVANJU SRPSKE ELITE ............................................................ 9
1. O ovoj knjizi ..................................................................................................... 9
2. Poreklo: urii i Bogdanovii ........................................................................... 16
3. ivot ................................................................................................................. 25
4. Vlast, opozicija, alternativa .............................................................................. 33
I
VILISTAN
Istorijski eseji
1. VILISTAN ........................................................................................................ 39
2. U KOI VUKA BRANKOVIA ......................................................................... 45
3. DOMOLJUPCI I RODOLJUPCI ....................................................................... 50
II
ODANOST POZIVU: PROTIV UPOTREBE ISTORIJE
Rasprave i lanci
1. Balkanski patriotizam i junoslovenske etnogeneze

UPOTREBA ISTORIJE ................................................................................... 61
2. ISTORIAR I GEOSTRATEGIJA NA JUGOSLOVENSKOM PROSTORU .... 69
3. ISTORIJSKI KORENI SRPSKO-HRVATSKOG SUKOBA .............................. 75
4. SRBI I HRVATI TA SADA VALJA INITI? ................................................. 85
5. SRBI, HRVATI I REALPOLITIK .................................................................... 100
6. PAX AMERICANA ........................................................................................... 108
7. POVRATAK U SRBIJU ................................................................................... 112
8. SRBIJA AVGUSTA 1993: STANJE STVARI ................................................... 117
9. S ONE STRANE RATA U BIVOJ JUGOSLAVIJI: POMIRENJE
POSLE SUKOBA ............................................................................................ 122
10. KRAMER PROTIV KRAMERA ........................................................................ 133
11. JUGOSLOVENI 1945: RUSOFILI ILI SOVJETOFILI ....................................... 138
5
Ivan uri
12. RUSI NA BALKANU ........................................................................................ 157

13. ETNIKO IENJE ...................................................................................... 160
14. SREBRENICA ................................................................................................. 167
15. FRANCUSKA I BALKAN: SUOAVANJE SA ISTINOM ................................. 170
16. EVROPSKA ZIMA ........................................................................................... 174
17. KRIZA KNJIGE I MOGUA RJEENJA .......................................................... 178
18. O GRADU UOPTE I O BEOGRADU PONAOSOB
Beograd stariji od Srba .................................................................................... 182
III
DRUTVENO ANGAOVANJE NA TRAGU LIBERALNE ALTERNATIVE
Intervjui 1991-1997.
1. ZGRANUTA EVROPA ..................................................................................... 193

2. STRAH OD EVROPE ...................................................................................... 196
3. SRBIJA JO NIJE UDARILA U DNO .............................................................. 200
4. SRBIJA JO NIJE DODIRNULA DNO ............................................................ 207
5. KLJU JE U BEOGRADU ............................................................................... 214
6. SRBIJA: DVA PRIZNANJA SAMOJ SEBI ....................................................... 224
7. SRBIJA POSLEDNJI IN BALKANSKE TRAGEDIJE ................................. 234
8. MOJI PRIJATELJI LIBERALI .......................................................................... 239
9. RAT JE ZAPOET U BEOGRADU .................................................................. 244
10. MILOEVI NIJE NACIONALIST ................................................................... 248
11. NACIONALNE NEPRAVDE UMESTO IDEOLOKE ALTERNATIVE .......... 255
12. BOSNA SE NE MOE PODIJELITI ................................................................. 266
13. IZMEU DVA ZLA ........................................................................................... 272
14. ZABLUDE VELIKE SRBIJE ............................................................................. 279
15. CRNA GORA SE MORA JAVNO ODREI KUMSTVA SA BEOGRADOM ...... 284
16. SRBIJA NIJE NI KROILA U DEMOKRATSKE PROCESE ........................... 294
17. SRBIJI POTREBNA AUTONOMNA VOJVODINA .......................................... 301
18. VREME JE ZA RODOLJUBLJE ...................................................................... 308
19. GLAVA BEZ TELA .......................................................................................... 315
20. MOJE RODOLJUBLJE JE BESPLATNO ........................................................ 318
21. AKO SE VRATIM, BIE TO ZBOG POLITIKE ................................................. 322
22. CRNA RUPA U DEPU SOCIJALISTA .......................................................... 326
23. S JEDNE STRANE DEMOKRATIJA I PATRIOTIZAM, S DRUGE
AUTORITARIZAM I NACIONALIZAM ............................................................. 330
24. SRBIJA NIJE U DEMOKRATSKOM SVETU ................................................... 338
25. REGIONALIZACIJA BUDUNOST SRBIJE ................................................ 344
26. SRBIJA SE DANAS NALAZI U PREDDEMOKRATSKOJ FAZI ...................... 347
6
PRILOZI
1. Latinka Perovi:
INTELEKTUALNA I MORALNA POBUNA ...................................................... 355
2. GOVOR MIODRAGA ISAKOVA, PRILIKOM POLAGANJA URNE, NA
NOVOM GROBLJU U BEOGRADU, 6. DECEMBRA 1997. GODINE ............ 357
3. Latinka Perovi:
PORAZ POJEDINCA ...................................................................................... 359
4. Prof. dr Dragoslav Petrovi:
VERA U NEPROLAZNE VREDNOSTI ............................................................ 365
5. Boban Tomi:
NEDOVRENO DELO .................................................................................... 369
IVAN URI: SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA ........................................................... 371
IMENSKI REGISTAR ................................................................................................. 378
7
Ivan uri
8
Latinka Perovi
Istoriar Ivan uri
Jo jedan prilog prouavanju srpske elite
A ja sam, ipak, jo uvek najpre istoriar
Ivan uri, 1992.
1. O ovoj knjizi
Pred itaocem je posthumna knjiga Ivana uria Vlast, opozicija,

alternativa. Naslov, koji ne potie od autora ve od prireivaa knjige,
saima njen sadraj: u sreditu su pomenuti fenomeni u Srbiji u poslednje
dve, prelomne, decenije XX veka. Obian za knjigu univerzitetskog pro-
fesora u Beogradu, Parizu, ili bilo gde, naslov knjige, odnosno njen sadraj,
neobian je svuda za istoriara vizantologa.1 Meutim, u istoriji srpske in-
telektualne elite, kojoj pripada i Ivan uri, ova neobinost je vie pravilo
nego izuzetak.
Odrastao u porodici sa vie univerzitetskih profesora, kolovan u
najduem razdoblju mira u novijoj istoriji Srbije, sa jasno ispoljenim talen-
tom, koji mu je, uz sve ostalo, otvarao put u uspenu akademsku karijeru
Ivan uri je bio i savremenik kraja jedne ideologije i na njoj zasnovanog
1
Vid. Ivan uri u: Enciklopedija srpske istoriografije. Priredili Sima irkovi i
Rade Mihalji, Beograd, 1997, s. 375.
9
Ivan uri
monistikog politikog sistema, kao i kraja nekolikih socijalistikih drava:

meu njima i vlastite drave, Jugoslavije.
U pomenutim istorijskim uslovima, ta je preostajalo istoriaru
savremeniku, koji nije tek tada otkrio da civilizacije, drave i drutva
nastaju, traju i propadaju? Uz to, pripadniku istoriarskog esnafa, koji je sa
autoritetom nauke, tekua zbivanja posmatrao kao proizvod neumitnog
zakona istorije na delu?2 Kakav je izbor napravio Ivan uri, budui da ni
tada nije postojala samo jedna mogunost izbora: ni za koga, pa ni za
istoriara? I da li je on, uopte, morao da izvan nauke trai polje na kome bi
bio delotvorniji? A ako je, sledei svoj profesionalni i moralni imperativ, ne
pristajui na monizam ni sa novim, nacionalnim, predznakom, to ipak
morao, kakav je bio neposredni a kakav dugoroni efekat njegovog izbora?
Najzad, kakva je bila cena tog izbora? Na sva ova pitanja odgovorio je sm
Ivan uri. Sabrani u ovoj knjizi, ti odgovori zaokruuju sliku o njegovoj
linosti i pruaju uvid u razloge i sadraj njegovog izbora: ni uz vlast, ni sa
opozicijom, ve za alternativu ovim, samo prividno razliitim stranama.
Ujedno, odgovori Ivana uria su vaan prilog razumevanju pojma
intelektualca u njegovom univerzalnom znaenju, kao oveka znanja, po
strani od tekuih zbivanja i politike. Ali i njegove posebne uloge u
konkretnoj zemlji i u konkretnoj istorijskoj situaciji: u Srbiji pred izazovima
kraja XX veka. Ivan uri se intelektualno angaovao i izvan svoje
vizantologije da bi, upravo kao istoriar, pomogao da se na te izazove daju
racionalni odgovori. Znao je, naime, da ti odgovori mogu biti i drugaiji:
arhaini, revanistiki, iracionalni. Ne zaboravite, govorio je istoriar i
autor knjige Sumrak Vizantije, da moj zanat, zanat istoriara, postoji ba
2
Nedavno je, povodom hrvatskog izdanja svoje knjige Srbi meu europskim
narodima, prof. Sima irkovi govorio o tragovima istoriarskog esnafa u bivoj Jugoslaviji
krajem XX veka.
Na pitanje prof. Drage Roksandia: Kako je mogue da srpski i hrvatski mafijai,
a nerijetko i tajkuni pa i policajci i ne znam tko sve drugi, javno i tajno surauju, i to se
smatra normalno, a kad je rije o humanistikoj inteligenciji, ponajvie surauju oni koji
svih proteklih godina od 1990, uglavnom nisu ni prestajali komunicirati prof. irkovi je
odgovorio:
... Spomenuti pojedinci i institucije lake zaboravljaju svoj angaman, istoriari
su znatnim delom ostavili tragove koji se ne daju lako zaboraviti. Sima irkovi, Drago
Roksandi, Dijalog s povodom. Srbi meu europskim narodima. Filozofski fakultet
Sveuilita u Zagrebu. Centar za komparativnohistorijske studije i interkontinentalne studije,
Zagreb, 2009.
10
zahvaljujui privremenosti naroda i civilizacija. Ali, isti zanat takoe ui i

da narodi itekako mogu uticati na vlastitu sudbinu. Uinimo makar to.3
Mala, seljaka i siromana zemlja, sa masovnom nepismenou;
socijalno homogeno drutvo, po definiciji autoritarno, sa autokratskom
vlau; esti unutranji prevrati i spoljni ratovi; homogenizujua ideja
osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda u granicama srednjovekovne
srpske drave apsorbovala je ionako male i materijalne i umne snage. U
takvim uslovima, a ne posmatrajui pojave u razvoju, mesta za ulogu
intelektualca u univerzalnom znaenju toga pojma, koji je i sam novijeg
datuma, nije bilo. Ali je iz razumevanja tog znaenja proizlazila i ona
posebna, specifina uloga intelektualca u modernoj istoriji Srbije. Zapravo,
u svim generacijama novovekovne Srbije, intelektualac je, u isto vreme,
vrio uloge koje pripadaju razliitim epohama (pisao knjige, ustave i
zakone; prevodio; organizovao ustanove i institucije drave i drutva;
stvarao politike partije; uestvovao u vlasti; bio kritiar i apologeta, esto i
jedno i drugo na smenu) ne dospevi do uloge oveka znanja, koji stoji
van sukoba, da bi, svojom milju, omoguio njihovo razreenje bez nasilja.
Sav napor i sva tenja intelektualaca, govorio je u samo
predveerje Drugog svetskog rata Hoze Ortega i Gaset, trebalo bi da ide za
tim da se najpre shvati jedan zamren problem, a zatim da se objasni.
Intelektualac treba da u haos ideja i misli unosi red, jasnou i analizu. To je
njegova uloga. Intelektualac treba da objanjava, da obrazlae i da izlae.
Uloga i misija intelektualca ne bi trebalo da se sastoji u uzimanju uea u
duhovnoj i u politikoj borbi, koja vlada svetom i Evropom. Ja drim da
intelektualac treba da stoji van sukoba i izvan vaara... Misija intelektualca
treba da bude razbistravanje zamrene situacije, koju je politika jo vema
sloila i pomerila. Intelektualac treba da ostane van sukoba i da, u vreme
dok sukob traje, postrani, kako bi pravilno mogao da oceni to stanje... U
svome govoru intelektualcima izneo sam u emu se sastoji misija
intelektualaca u optem poremeaju evropskih odnosa. U sukobu ideja i
misli, politike i ideologije intelektualac treba da ostane van tog sukoba.
Usled toga sam napustio paniju i usled toga sam od prvih dana graanskog
rata prestao da piem o panskim stvarima.4
3
U ovoj knjizi: Istoriar i geostrategija na jugoslovenskom prostoru.
4
Hoze Ortega i Gaset, O sutranjoj liberalnoj i totalitarnoj Evropi. Cit. Prema:
Bogdan Radica, Agonija Evrope, Beograd, 2003, s. 40.
11
Ivan uri
Pored mnogih autora koji su pisali o ulozi intelektualca, citiran je

ba Hoze Ortega i Gaset: njegovo shvatanje primenjeno na Ivana uria
pokazuje sve tekoe formulisanja koherentnog shvatanja uloge inte-
lektualca. Delom, Ivan uri savreno odgovara shvatanju te uloge kako je
vidi Hoze Ortega i Gaset, a delom, po tom istom vienju, od te uloge
odudara toliko da je skoro izdaje. Drugim reima, Ivan uri uoava
sredini problem, analizira ga, u haos misli i ideja unosi red, na osnovu
razliitih pretpostavki predvia mogua reenja sukoba koji je politika
iskomplikovala i pomerila. Ali, on ne ostaje izvan sukoba ime, prema
citiranom vienju, gubi pravo na ulogu intelektualca. Istina, on nije, kako je
ve reeno, ni uz vlast, ni sa opozicijom. Rizikujui da doe u sukob i sa
jednima i sa drugima, on formulie alternativu, to je takoe jedna od
strana: poto nisam bio komunista, odluno sam protiv antikomunistike
histerije, poto sam iz svetenike porodice odluno sam protiv drave
koja ne bi bila laika.5 Ivan uri je intelektualac istoriar. On na
dogaaje iji je savremenik reaguje iz perspektive istoriara. U toj su
reakciji prepoznatljiva njegova znanja, njegovo razlikovanje istorijske
svesti i istorijskog saznanja. Naravno, njegovi radovi iz istorije Vizantije
predstavljaju poseban korpus u njegovom opusu,6 razliit po sadraju i
metodu, ali oni su prepoznatljiva osnova njegovih tekstova i u ovoj knjizi
rasprava, lanaka, eseja, ali i brojnih intervjua.7
I vizantoloki korpus radova, ako se tako moe rei, Ivana uria8 i
onaj korpus u ijem su sreditu poslednje dve decenije XX veka o kojima je
on, iako savremenik, pisao iz perspektive istoriara procesa dugog trajanja,
povezuje jedinstveno shvatanje istorije. U osnovi toga shvatanja su srpska
kritika istoriografija, pre svega Dositej Obradovi i Ilarion Ruvarac, i
francuska istorijska nauka sa svojim vrhovima: il Mile, or Dibi, Fernan
Brodel sa drugom generacijom analista oko sebe. Glavne, pak, koordinate
tog shvatanja su: istina i istorija, istorija i drutvo, teorija i istorija.
5
U ovoj knjizi: Srbija nije u demokratskom svetu.
6
Podatke o ovim radovima sadri Selektivna bibliografija na kraju ove knjige.
7
Radovi u ovoj knjizi predstavljaju samo izbor iz daleko veeg broja radova Ivana
uria ove vrste. Svi ti radovi e, po izlasku iz tampe ove knjige, biti prikljueni zao-
stavtini Ivana uria koja se uva u Arhivu Beograda.
8
U specijalizovanim asopisima u bivoj Jugoslaviji, Grkoj, SAD, vajcarskoj,
Francuskoj i Austriji Ivan uri je, do svoje 46. godine, objavio 54 rada. Njegovo
najpoznatije delo Sumrak Vizantije, objavljeno u Beogradu 1984. godine, prevedeno je na
hrvatski, makedonski, francuski i italijanski jezik.
12
Odbacujui velike pretenzije, Ivan uri je svoje shvatanje istorije

izloio u knjizi karakteristinog naziva: Istorija pribeite ili putokaz.9 Ni
izdava, sarajevska Svjetlost, ni godina izdanja, 1990, nisu bili sluajno
odabrani. Prvo je pokazivalo ono to e Ivan uri smatrati aksiomom
da, svialo nam se ili ne, na kulturni prostor postoji.10 A to se
objavljivanja tie, ono je dolo u vreme kada je ve bilo izvesno da e
znatan deo srpske istoriografije nastaviti da se kree izmeu tabua i
monopola, proizvodei tako istinu samo za domau upotrebu. Upravo zato
je Ivan uri i podseao: Premda se ubeenost da se, u nae doba, istorija
zaustavila, pokazala iluzijom, ipak nije nimalo jednostavno pomiriti se sa
injenicom da, ni na Balkanu ni na drugim stranama sveta, nikada nita niti
je bilo niti e ostati okamenjeno. Upravo ovaj XX vek, da se ne see dublje
u prolost, dokazuje suprotno, poev od promena na politikoj, geografskoj
ili etnikoj karti reenog poluostrva, preko demografskih eksplozija i
zatiranja, pa do kolektivnih psihikih i kulturnih preobraaja. Da istorija za
njene zatoenike (stvaraoce, preprodavce i potroae) ne bi ostala puko
pribeite nego i putokaz, najpre bi bilo nuno pomiriti se sa neprekidnim
kretanjem i razvojem koje ona, po definiciji, sadri. Zatim bi valjalo
podsetiti se istine da razvijena istorijska svest, koja u sebi gaji i debele
nanose mitolokog, ne oznaava, sama po sebi, razvijeno istorijsko
miljenje, zasnovano na rezultatima istorijske nauke. Najzad, pored
hrabrosti koja nedostaje, uz otpore katkada veoma koristoljubivo
(drutveno, klasno, nacionalno) motivisane, nuan bi bio i stoicizam u
suoavanju sa pravim naunim saznanjima. A kada je posredi nauka,
uporedo i reciprono, valjalo bi u njoj razdvojiti pozitivizam, marksistiki
pozitivizam i propagandizam od izuavanja istorijskih procesa u celini.
Onakvih kakvi jesu, a ne kakvi bi trebalo da budu.11
Razume se, knjiga Ivana uria Vlast, opozicija, alternativa ne
obuhvata ni njegove radove iz vizantologije ni njegove rasprave o istoriji.
Oni su objavljeni u drugim edicijama; poznati su naunoj javnosti, posebno
onoj uoj koju ine vizantolozi; objektivno, oni su ve deo istorijske i
kulturne batine i to e ostati bez obzira na pokuaje da se predavanje
zaboravu linosti Ivana uria protegne i na njegovo nauno delo. U
9
Ivan uri, Istorija pribeite ili putokaz, Svjetlost, Sarajevo, 1990. Drugo
izdanje, sa predgovorom Latinke Perovi Poraz pojedinca, Alternativni kulturni centar
Civic, Kragujevac, 2003.
10
Ivan uri, Istorija pribeite ili putokaz, Kragujevac, 2003, s. 18.
11
Isto, s. 2728.
13
Ivan uri
pomenutu knjigu uvrteni su radovi Ivana uria kojima je on, opet najpre
kao istoriar, reagovao na savremena zbivanja, traei nain da svoje
analize i zakljuke uini dostupnim, da utie sa pozicije znanja. Upravo
time, on je i doao u nesklad sa ulogom intelektualca kako je tu ulogu
shvatao Hoze Ortega i Gaset. Ali, ne i kakva je objektivno bila u Srbiji. Ti
radovi su sami po sebi istorijski izvor.
U godinama sazrevanja krize, ratova i raspada jugoslovenske
drave, Ivan uri je, uz arhitektu i univerzitetskog profesora Bogdana
Bogdanovia,12 za linosti razliitih zanimanja novinare, istoriare,
publiciste iz republika bive Jugoslavije i iz zapadnoevropskih zemalja
bio najtraeniji sagovornik iz Srbije. Veina tekstova Ivana uria
objavljena je u stranim listovima,13 ali ne samo zato to je on 1991. godine
iveo i radio u Parizu i bio im, takorei, pri ruci. Na zanimanje za njegove
poglede u svetu,14 u zemlji se odgovaralo njegovom marginalizacijom i
sistematskim suavanjem prostora za delovanje.15 Vlast je njegove ideje
smatrala subverzivnim, opozicija ih je ignorisala, ira javnost je bila
indiferentna. Meutim, sa njegovim idejama koje su bile na tragu
alternative i koje su bile vrlo srodne potonjim idejama Zorana inia,
srpska politika scena je, bar potencijalno, bila pluralnija vie nego to je
doputao konsenzus oko stvaranja nacionalne drave: svi Srbi u jednoj
dravi. To je jedan razlog za objavljivanje knjige Vlast, opozicija,
alternativa. Drugi razlog lei u uverenju prireivaa da bez ovakvih knjiga
nije mogue napisati istoriju srpske intelektualne elite. Tek pojedinane
biografije njenih pripadnika, i to u nevelikom nizu, omoguavaju da se
otkriju napetosti u svakom od njih i podele meu njima. Ko je, na primer,
Ivan uri? Profesionalno, istoriar, univerzitetski profesor, javni radnik.
Politiki, komunista nije bio, ali ni antikomunista; najblie su mu bile
liberalne vrednosti i deklarisao se kao liberal. Kakav je onda bio njegov
odnos prema srpskom pitanju, koje je za srpskog intelektualca u svim
generacijama bilo pitanje svih pitanja? U sri kolektivne svesti, ono je i
12
Vid. Bogdan Bogdanovi, Glib i krv. Priredila Latinka Perovi. Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji. Svedoanstva 9. Beograd, 2001.
13
Tekstove Ivana uria objavljivali su: Le Mond, Liberation, Les Temps
Modernes, Le Soire, Opinion, El Pais, Svenska Dagbladet, Lettre International, Globe,
Lignes i Nuovi Razzismi, Nouvelle Europe.
14
Tekstovi koje je Ivan uri objavljivao u Srbiji pre stvaranja viepartijskog
sistema i pre poetka rata, kao, na primer, njegovi izvanredni istorijski eseji (Vid. u ovoj
knjizi: I Vilistan, 13) prevoeni su na zapadnoevropske jezike.
15
U ovoj knjizi: Kramer protiv Kramera.
14
elemenat linog identiteta, briui granicu izmeu profesionalnog i

politikog angamana. Ni na jednoj od mnogih istorijskih prekretnica,
srpski intelektualac nije ostao samo ovek znanja koji analizira i unosi red u
haos: ne svojom neposrednom akcijom na jednoj od strana u sukobu, ve
svojim razumevanjem i tumaenjem sukoba.
Kako su drugi videli Ivana uria? Kako je on video svoju ulogu? I
za vlast i za opoziciju, on je bio izdajnik. U to isto vreme, francuski
istoriar ak iliar je u posveti svoje knjige napisao: Ivanu uriu,
srpskom patrioti.16 Sam je podseao da je, svojevremeno, proglaavan i za
nacionalistu: jer sam slavio slavu, pisao irilicu i bio protivnik
nadnacionalnog jugoslovenstva.17 Prireiva ove knjige, koji je ne samo
proao kroz tekstove Ivana uria, nego ih je i uporeivao sa tekstovima
njegovih savremenika i na vlasti i u opoziciji, vidi ga kao racionalnog
srpskog nacionalistu koji nije bio zagovornik ni pansrbizma ni
jugoslovenskog unitarizma. On je, pre svega, Veliku Srbiju smatrao
traginom zabludom. Bio sam, pisao je, optuivan za izdaju jer sam
govorio da je u interesu Srba Srbija kakva jeste... Smatrao sam da nije
mogue napraviti Veliku Srbiju, ekskluzivnu, etniku dravu Srba, jer sam
znao statistiku, znao istoriju i znao realnosti.18 Ivan uri je imao u vidu
Srbiju kao modernu dravu, koja priznaje prava i slobodu drugog (etniki,
verski, politiki) kao uslov da se posveti sopstvenom razvitku i zatiti
sunarodnike koji ne ive u njenim granicama. U ime tog cilja, duboko
nacionalnog, on se i angaovao: intelektualac u konkretnoj zemlji Srbiji i u
konkretnim istorijskim okolnostima kad je jedan fantazam o velikoj dravi
trijumfovao nad razumom. Politika je, po Ivanu uriu, prirodan dug
svakog od nas, roenog u nesrenoj zemlji autoritarizma, lienoj ikakvih
neposrednih demokratskih iskustava. Jer, ako takvoj zemlji ne pomognu
njeni kolovani izdanci, onda nema ko drugi. Pri tome, intelektualci moraju
znati i da baviti se politikom ne moe da bude svedeno na etiki sud u etiri
zida, saopten u potaji blinjima, porodici ili sagovornicima u kakvoj
zaverenikoj sali. Ali, i to je bolje u zemlji u kojoj je intelektualna
nomenklatura izabrala nacional-socijalizam.19
U svojim tekstovima Ivan uri je ponavljao: ja sam Srbin. To
nije bio nain odbrane od optubi za izdaju, ni izraz borbe za mase: to je
16
Jacques Julliarde, Ce fascisme qui vient... Paris, 1994.
17
U ovoj knjizi: Strah od Evrope.
18
U ovoj knjizi: Zabluda Velike Srbije.
19
Isto, B. N. A. Tikers.
15
Ivan uri
kod njega bilo autentino, on se oseao ukorenjenim u tradiciju, ali ne i

ogranien njome. Sa svojim shvatanjima, on je bio rezultanta sukoba
patrijarhalnog i modernog, njihovog paralelizma i najzad, njihovog
proimanja.
2. Poreklo: urii i Bogdanovii
I po oevoj i po majinoj liniji, Ivan uri je bio kolenovi. urii

su u Zaovine, selo na Tari, doli iz Hercegovine 1860. godine. Patrijarhalna,
seljaka porodica, koja je ivela od zemljoradnje i stoarstva, u kojoj se i
raalo i umiralo mnogo dece, kojom je upravljao stareina (iskljuivo
mukarac) prema kome su se ukuani odnosili bespogovorno bila je jedna
od onih zajednica u kojima se zainjala srpska elita. urii su dali ljude:
politici, nauci, crkvi, vojsci... I da nije rekonstruisano u porodinoj hronici
koju je napisao otac Ivana uria, ovome je to bilo poznato, jer je
prenoeno sa generacije na generaciju.20
Rodonaelnik zaovljanskih uria bio je pop urija oko
(1793-1876), koji je u nekom oblinjem manastiru nauio staroslovensko
pismo, crkvenu slubu i ostalo, pa se zapopio.21 Imao je vie dece, a
najmlai od njegova etiri sina bio je uveni prota Milan uri (1844-
1917),22 koga je otac odluio da koluje. Posle gimnazije u Beogradu, u
kojoj je upoznao Petra Karaorevia, budueg kralja Srbije, Milan uri je
zavrio bogosloviju. Nakon slube u Zaovinama i Karinu, 1869. godine je
premeten u Uice. Tu je, 1878. godine, izabran za narodnog poslanika, da
to i ostane narednih 40 godina. Pripadao je malobrojnoj, ali tvrdoj opoziciji,
koju je od 1878. godine predvodio Nikola Pai. Od osnivanja Narodne
radikalne stranke, 1881/82. godine pa do kraja svog ivota bio je lan
njenog Glavnog odbora i predsednik njenog poslanikog kluba. Dovoen u
vezu sa ubistvom naprednjakog poslanika Veljka Jakovljevia (1885), da
bi izbegao hapenje, otiao je u Crnu Goru, u kojoj je ostao tri godine
(1886-1889), odravajui veze sa Nikolom Paiem i Petrom
20
Duan S. uri, urii u Zaovinama. Porodina hronika, Beograd, 1997, s. 1
671.
21
Isto, s. 657.
22
Vid. dr Stevan Ignji, Narodni tribun prota Milan uri, Uice, 1992.
16
Karaoreviem. Zbog Ivandanjskog atentata na kralja Milana (1899) bio je

osuen na 20 godina zatvora u tekim okovima i rainjen u crkvi Ruica.23
Prota je bio veliki i est govornik u Narodnoj skuptini. Vana
karakteristika njegovih govora bilo je stalno pozivanje na pretke, na
pradedovske kosti.24 Dve protine fascinacije bile su Radikalna stranka i
Rusija, u kojoj je, po nalogu Nikole Paia i boravio (1887-1888).
Uestvovao je u ratovima od 1912-1914. Preao je Albaniju. Kao ve star i
iscrpljen, poslat je u Rim, gde je, 1917, i umro. Njegovi posmrtni ostaci su
o dravnom troku, prebaeni iz Rima 1926. godine i pokopani na uikom
groblju Dovarje. Linost prote Milana uria je, moda najtanije, opisao
njegov savremenik i narodni poslanik u opoziciji Radikalnoj stranci,
socijaldemokrata Dragia Lapevi: Kod prote su bile dve izrazite
karakterne osobine: Prva, on veliki Karaorevac, nikako to nije hteo biti
na tetu Radikalne partije i g. Nikole Paia; Drugo, bio je nesalomljivo
odan Rusiji i ruskome caru do poslednjeg daha ivota: jedared, na proroki
23
Tim povodom Pera Todorovi, jedan od osnivaa Narodne radikalne stranke, od
nje ve odbaen i obeleen kao obrenovievac, u svojim Malim novinama je pisao: Boe
moj, da strana trenutka!... I za ta sve to, i od kuda sve to? I golema i teka pitanja. Ali, u
celom ovom uasu najuasnije je to, to je prota Milan uri zbilja i u istini zasluio ovu
strahovitu kaznu, koja ga evo sada i postie! Jest, prota Milan uri u punoj meri zasluio je
ovu stranu kaznu, koja ga je snala. Posveen je da bude svetenik, a on je taj sveti zavet
svoj prenebegao, pa je mesto svetenika postao politiar... U toj tekoj zabludi svojoj
svetenik Milan uri zaboravljao se toliko, da je svoje svetenike ruke, koje su trebale
svuda da unose samo ljubav, mir, blagost i pratanje, greno umakao u toplu krv roenih
sugraana i svoje roene srpske brae! (Todorovi ima u vidu svirepo ubistvo naprednjakog
poslanika Veljka Jakovljevia L. P.) A taj strahoviti greh morao je nai i strahovitu osudu
svoju... Dao Bog, da strani primer prote Milana uria bude jedan veliki nauk za nae
domae svetenstvo. Male novine, 1899, br. 384. Cit. prema Duan S. uri, urii u
Zaovinama... s. 435.
24
Radikalski prvak Mia Trifunovi vezu izmeu ivih i mrtvih, na kojoj je prota
insistirao, ovako objanjava: Prota je zagrevao duu narodnu i u irokim slojevima
narodnim stvarao ideju Otadbine onakvu kakva treba da je. Jer prota je instinktivno video
da Srbija nije dojueranjih 34 miliona ljudi izmeu Save, Kopaonika, Timoka i Drine.
Srbija nije ni deset petnaest miliona izmeu Sent Andreje i Soluna, Jadranskog mora i
Strume. To su stotine miliona koji su tu iveli. Njihova dua jezdi, njihova misao u nama
ivi, prenosi se s generacije na generaciju, ini duu narodnu, ini Otadbinu. I mrtvi ine
Otadbinu i Otadbina je ujedinjenje mrtvih i ivih, i mrtvih vie nego ivih... Ima jedna
snaga daleko, daleko u prolosti, jedan dubok izvor snage, koju mi stalno oseamo, a to su
snage Nemanjinog, Duanovog i Lazarevog doba. I prota je bio evokator te snage, snage
velike, silnije, monije nego svi topovi i puke nae. On je ovu snagu iznosio neumorno i
stalno, gde je stao i seo. Radei tako, on je bio pravi apostol narodnog ujedinjenja. Cit.
Prema: Duan S. uri, urii u Zaovinama... s. 451.
17
Ivan uri
zavretak moga govora: Nikola Poslednji (Nikola II, koga su, u julu 1918,
streljali boljevici L. P.), prota uri je, jedini u celoj Narodnoj skuptini,
uzviknuo: iveo ruski car!25
I prota Milan uri imao je vie dece. Dva protina sina, Zdravko i
Dragia, bili su (1895) proterani u Rusiju. Prvi je tamo zavrio studije za
mainskog i graevinskog inenjera. Drugi, Dragia, bio je proteran iz
Rusije zbog svojih veza sa ruskim revolucionarima. U Lajpcigu, gde je
iveo godinama, zavrio je studije filozofije i odbranio doktorat. Po dolasku
Karaorevia, 1904, vratio se u Srbiju. Izabran je za docenta na
Filozofskom fakultetu Velike kole za predmet istorija filozofije i etika.
Prvi je meu uriima postao univerzitetski profesor i prvi se meu njima
bavio naukom.26
Zadruni ivot u siromatvu podrazumevao je uzajamno
pomaganje. Tako se uz pomo najpoznatijeg meu zaovljanskim uriima,
narodnog poslanika prote Milana, u Kragujevcu, seditu Narodne skuptine,
naao veliki broj uria. Meu njima i protin sinovac Sava (Zaovine, 1875
Kragujevac, 1931), sin protinog brata Todosija, koji je iz dva braka imao
osamnaestoro dece. urii su posao nalazili u Vojno-tehnikom zavodu.
Sava je tamo izuio pukarski zanat i slat je, na usavravanje, u Nemaku,
Austriju i Francusku. Nauio je nemaki i francuski jezik. Ali je, kao i drugi
majstori koji su slati na usavravanje poprimio... manire i shvatanja koja
su se bitno razlikovala od onih u Srbiji... kako u ophoenju, tako i u
oblaenju, druenju, higijeni...27
Sava i njegova ena Persida izrodili su vie dece, od kojih su neka
rano umrla. Sva su deca kolovana: enska za uiteljice, muka za vojna
zanimanja. Jedan sin, Dragoje (1910, Kragujevac 1990, Beograd) zavrio
je prava. Sin Duan (1920, Kragujevac 1997, Beograd), poznat po
nadimku Zinaja,28 je kada se porodica, 1940. godine, preselila u Beograd,
upisao prava. Iste godine poto su mu braa i sestre obeali da e ga
pomagati u plaanju kolarine, prelazi na medicinu.29
25
Isto.
26
Isto. Zdravko Milanov (Lelii/Karan), 1869 Beograd, 1956; Dragia Milanov
(Uice, 1871 Uice, 1941), s. 453463.
27
Duan S. uri, urii u Zaovinama... s. 369.
28
Ilegalno ime. Duan S. uri pretpostavlja da ga je dobio po tada poznatom
zagrebakom fudbaleru Zinaji iz Konkordije. Isto, s. 670.
29
Isto, s. 369.
18
Aktivan u studentskom pokretu, zbog ega je i hapen, Duan uri

je od prvog dana uesnik NOR-a. Bio je borac Kragujevakog partizanskog
odreda i Prve proleterske brigade od njenog osnivanja. Posle rata, kao
draavni stipendista, nastavlja i zavrava medicinu. Zapoljava se na Prvoj
internoj klinici. Na njoj prolazi kroz sva nauna zvanja: od asistenta do
redovnog profesora. Na Prvoj internoj klinici, poto je godinama bio njen
upravnik, 1985. godine zavrava svoj radni vek.
Posle odlaska u penziju, poduhvata se pisanja porodine hronike.
Ovaj dvanaestogodinji rad, koji je zahtevao ovladavanje mnogim
specijalizovanim znanjima, urodio je plodom: urii u Zaovinama su
nezaobilazan izvor ne samo za istoriju jedne porodice, ve za politiku i
drutvenu istoriju Srbije koja se kroz tu porodicu prelama.
Iz prvog braka, Duan uri ima blizance: sina Ivana uria,
univerzitetskog profesora i erku Duanku uri Trbojevi, klasinog
filologa, koja danas ivi u Londonu. Iz drugog braka sina Savu uria,
pravnika.
U porodinoj hronici, Duan uri je najdetaljnije opisao strica
protu Milana i sina Ivana, koga, za samo nekoliko meseci, nije nadiveo.
itave male monografije o njima u porodinoj hronici nastale su, oigledno,
iz uverenja njenog autora da su upravo ova dva uria najmarkantnije take
na putu koji su zaovljanski urii preli od polovine XIX do kraja XX
veka. U njihovom putu ogleda se i kretanje novovekovne Srbije: neravno,
protivreno, sa mnogo stranputica, ipak uzlazno kretanje.30
30
Dobra ilustracija tog kretanja je razvoj odnosa u porodinoj zadruzi u opisu
Duana uria. Uz sve pravne, ekonomske i socijalne promene koje je preivela, zadruga je,
utisnuvi trajne karakteristike u mentalitet i shvatanje drave i obeleivi politiku kulturu,
nadivela sebe kao instituciju: ona je postala model za dravu.
Mukarac, posebno stareina domainstva u selu, kae Duan uri, bio je
nekada neprikosnoven gospodar: od njega je sve poinjalo i sa njim se sve zavravalo.
Izdavao je naredbe ta i kako treba raditi i uraditi, i to ne samo tog dana, ve i za krai i dui
period, jer je on, u stvari, vodio spoljnu i unutranju politiku porodice. On je unutar porodice
kontrolisao svakog ta, kako i koliko radi i doprinosi vrednujui po svome kriterijumu. Pred
svetom, roacima i komijama, stareina domainstva bio je jedini opunomoenik i
sabesednik. Pred vlastima je predstavnik porodice, i na njegovo ime stizale su obaveze
prema treem licu.
Naravno, ovakva potinjenost ukuana prema stareini domainstva, neminovno je
stvorila odreene relacije, pre svega izmeu suprunika, ali i izmeu ostalih odraslih
lanova, u prvom redu mukaraca (do rata 19411945. enska deca u Srbiji nisu imala pravo
naslea). Tako npr. pristupanje ruku i veeri, nije moglo biti bez prisustva stareine
domainstva: u vrhu trpeze sedeo bi stareina, a okolo, po stareinstvu, ostali. Dok stareina
19
Ivan uri
Na tom tragu je, smatrao je Duan uri, i uloga generacije kojoj je

i sam pripadao. A svoj lini doprinos nalazio je u medicini: naunik,
pedagog, organizator i rukovodilac medicinskih ustanova, prosvetitelj. Na
zarancima ivota vratio se korenima, pisanju porodine hronike da sadanji
i budui urii saznaju ko smo i ta smo.31 Bio je to znak linog biolokog
starenja, ali i znak da se vlastita generacija istorijski istroila i da je vreme
za bilans.
Nije se moralo biti obrazovan istoriar da bi se shvatilo da se Srbija
na kraju XX veka nala na istorijskoj prekretnici. Ali je temeljno
obrazovanje, posebno odlino poznavanje istorije, moglo pomoi da se
razume da ni tada nije postojao samo jedan izbor. Nije se mogao iskljuiti
ni sizifovski zaokret unazad. Utoliko pre, to Srbija nije bila svesna da ako
se eli promena, ona (ta promena, L. P.) mora da izie iz novog modela
miljenja.32 Zasade tog miljenja Ivan uri je nalazio u ideji moderne
drave i liberalne misli u Srbiji. Uz Bogdanovie, nauio je da te zasade
prepoznaje i ita u njihovom izvornom znaenju.
Ivan uri je esto isticao ne samo da je on roeni Beograanin
nego i da njegovi preci po majci tu, u Beogradu, traju 180 godina.33
Njegova prababa zavrila je Viu devojaku kolu u Beogradu. Njegova
baba, Mileva Mihailovi (1894-1973), koja je roena u Trsteniku, kolovala
se u Beogradu, boravei u enskom internatu. Poto je diplomirala jugo-
slovensku knjievnost i francuski jezik, krae vreme je boravila u
Francuskoj. Bila je profesorka u Drugoj mukoj gimnaziji u Beogradu. O
ne pone da jede, niko od prisutnih nije mogao to da uini. Slino se deavalo i pri kraju
obroka: kada on zavri s jelom i ustane, tek onda mogu ostali napustiti postavljenu trpezu,
bez obzira da li su zavrili ruak. Ili, kada stareina ulazi u kuu spolja, svi su duni
(supruga, sinovi, snahe, unuad) da ustanu...
Danas je sve drukije, jer je proces demokratizacije zahvatio i porodice na selu. I
danas se zna ko je stareina, i njega svi uvaavaju. Deca se s dunom panjom odnose prema
ocu i majci, potujui njihovo zdravlje i godine ivota. ena, meutim, nije vie neka vrsta
privatne svojine mua... Svi ele da im deca bolje ive i manje se mue. Iz tih razloga decu
daju na kole i zanate...
Da bi se ovaj preokret mogao razumeti, mora se imati u vidu da od 1945. godine
u selu uopte nema nepismenih, i da danas u Zaovinama nijedno domainstvo nije bez
elektrine struje i odgovarajuih ureaja na struju, da skoro svako domainstvo ima
televizor, da svaka trea ili etvrta kua ima traktor i auto... Svakodnevni ivot je izmenjen:
ishrana je blia onoj u gradu... Duan S. uri, urii u Zaovinama... s. 661662.
31
Isto, s. 33.
32
U ovoj knjizi: Srbija nije u demokratskom svetu.
33
Isto.
20
duhu koji je vladao u ovoj koli govore i dva pravila koja je uveo njen
direktor Boko Bokovi. Na kraju kolske godine odlini uenici nisu
nagraivani knjigama. aci imaju dunost da ue, govorio je Bokovi.
Osim toga, na zidovima uionica Druge muke gimnazije nije bilo kraljevih
slika.
Posle Druge muke, Mileva Mihailovi Bogdanovi predavala je
francuski jezik u Petoj enskoj gimnaziji u Beogradu. Volterijanka, oseala
se pripadnicom, kako je govorila, gospodske sirotinje. Bogdanovii nisu
bili bogati ljudi ve aristokrati po duhu.
Deda Ivana uria, knjievni kritiar, kratko univerzitetski
profesor, akademik Milan Bogdanovi (1892-1964) roen je u Beogradu,
ali je osnovnu kolu i gimnaziju zavrio u Poarevcu gde je njegov otac bio
upravnik kraljevskog dobra Ljubievo. Kao i drugi pripadnici njegove
generacije, uestvovao je u ratovima koje je Srbija vodila 1912-1914.
godine. U Prvom svetskom ratu bio je teko ranjen i proveo je due vreme
na leenju u enevi i Parizu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, 1919. godine. Po uverenju republikanac, bio je lan rukovodstva
Republikanske stranke (1920-1930) i urednik njenog organa Republika.
Vie puta je hapen, a 1923. godine i otputen iz slube.
Izmeu dva svetska rata, Milan Bogdanovi je postao jedna od
sredinih linosti knjievnog ivota. U knjievnoj kritici nastavio je onu
orijentaciju koju je krajem XIX veka zapoeo Ljubomir Nenadovi, a posle
Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu nastavili Pavle Popovi i
Jovan Skerli. Ureivao je Buktinju, Srpski knjievni glasnik i sa
Miroslavom Krleom Danas.
Posle Drugog svetskog rata, koji je proveo u zarobljenitvu, Milan
Bogdanovi je ostao veliki poslenik u srpskoj kulturi: profesor teorije
knjievnosti i ef katedre za jugoslovensku knjievnost, upravnik,
Narodnog pozorita, urednik Knjievnih novina i dugogodinji predsednik
Udruenja knjievnika.34
I u razdoblju posle Drugog svetskog rata, Milan Bogdanovi je, pre
svega, bio knjievni kritiar jedinstvene energije, skerlievskog
temperamenta i stila. Zato su, reeno je, njegove zbirke kritika,
sauvavi u sebi i posle mnogo godina neto od vreline savremenih
literarnih borbi, zanimljiva i pouna hronika naeg knjievnog ivota, u
34
Vid. Predrag Palavestra, Istorija srpske knjievne kritike, t. I, Novi Sad, s. 349
359.
21
Ivan uri
njima je kritika analiza nezaobilazna za orijentaciju bezmalo o svemu

onome to se za poslednjih nekoliko decenija deavalo pa i danas jo deava
u toj oblasti: te knjige su iva panorama nae savremene knjievne
stvarnosti. A za njegov prevod Rolandovog Kole Brenjona, moe se
rei da je ponovo napisan na srpskom jeziku.35
Za srpsku kulturu, sklonu povlaenju otrih granica izmeu
razdoblja i novim poecima, ove su se ocene pokazale kao suvie
optimistine. Posle smrti Milana Bogdanovia, Kulturno-prosvetna za-
jednica Beograda ustanovila je nagradu koja je nosila njegovo ime.
Devedesetih godina prologa veka ta je nagrada faktiki ukinuta: nije bilo ni
novih dobitnika, ni sveanosti povodom dodele nagrade, ni poziva porodici
da tim sveanostima prisustvuje. Ali, ni pitanja ta se i zato sa nagradom
dogodilo.
Mileva Mihailovi Bogdanovi i Milan Bogdanovi imali su
dvoje dece. Sina Bogdana Bogdanovia (1922), arhitektu, univerzitetskog
profesora, pisca, tvorca mnogih nekropola36 i osnivaa alternativne
arhitektonske kole u selu Mali Popovii. lana nekolikih nacionalnih
akademija i nosioca mnogih srpskih, jugoslovenskih i meunarodnih
priznanja. Iznad svega, nadrealistu, koji je od Duana Matia, Marka Ristia
i Oskara Davia nauio, kako sam kae, da ne simplifikuje.37
Iz porodice koja je bila republikanska i pomerena ulevo, Bogdan
Bogdanovi je uestvovao u NOR-u. Bio je i ranjen. Iz tog iskustva je i
nikla itava jedna memorijalna kultura: U temelje mojih spomenika
uzidana je mladost koju sam znao iz rata. I ja sam jedva ostao neuzidan.
Prema njima sam imao odnos kao prema Homerovim junacima. Najlepu
smrt. Za mladog oveka ideali su neto to nije dovoljno diferencirano.
Nagon za boljim...38
Ni Bogdan Bogdanovi se ne uklapa u ulogu intelektualca kako je
vidi Hoze Ortega i Gaset. On se angaovao, ali sa zrnom soli. Bio je dopisni
lan Srpske akademije nauka i umetnosti koju je zbog neslaganja sa
vladajuim shvatanjem vlastite uloge u njoj samoj, napustio (1981). Bio je
gradonaelnik Beograda (1982-1986) sa vizijom grada koja ga je dovodila u
35
Mladen Leskovac, Milan Bogdanovi, Enciklopedija Jugoslavije, t. I, Zagreb,
MCMLV, s. 633.
36
Do 1981. godine Bogdan Bogdanovi je stvorio dvadeset arhitektonskih dela.
Vid. Arhitektonska dela u: Bogdan Bogdanovi, Glib i krv s. 223.
37
Zli dusi. Intervju sa Borom Krivokapiem, NIN, Beograd, 12. avgust 1979.
38
Isto.
22
sukob sa praktiarima vlasti. Zatim, lan Centralnog komiteta Saveza

komunista Srbije, sa kojim se raziao zbog njegove Osme sednice. Ali ne
tiho ve manifestno: bio je meu prvima koji je taj dogaaj javno
deifrovao kao povratak u staljinizam upozoravajui na kobne posledice
koje moe imati njegov savez sa nacionalizmom kako po jugoslovensku
dravu tako i po Srbiju.39 Usledili su: medijska kampanja, otvorene pretnje i
parole na stepenitu kue na Vraaru u kojoj je iveo: Ustao, napolje iz
Srbije. Epilog: odlazak u Be 7. decembra 1993. godine. Ogromnu pomo
pruili su mu njegovi tamonji prijatelji iz mladosti. Meu njima, najveu
dr Milutin Doroslovac, predratni beogradski skojevac i ilegalac, koji je iz
Srbije otiao posle 1945. godine. Sa suprugom, anglistkinjom Ksenijom
Anastasijevi, takoe profesorkom Beogradskog univerziteta u penziji,
Bogdan Bogdanovi i danas ivi u Beu.
Meutim, Bogdan Bogdanovi nije iz Srbije otiao da bi prestao da
misli o srpskim stvarima. U Beu je (19972007) na nemakom jeziku, kod
dva izdavaa, izalo est njegovih knjiga.40 Dobio je prestinu meunarodnu
nagradu za spomeniku kulturu.41 Ove, 2009. godine, u bekom
Arhitektonskom centru otvorena je monografska izloba Bogdana
Bogdanovia, nazvana Ukleti neimar po njegovom istoimenom romanu
koji je, 2001. godine, objavljen u Splitu. Izloeni crtei predstavljaju izbor
iz 14.000 crtea Bogdana Bogdanovia.42 Delo Bogdana Bogdanovia za
Be predstavlja Srbiju u Evropi. Ili jednostavno: kulturu i umetnost.
Austrija je Bogdanu Bogdanoviu, za njegov osamdeseti roendan (2002),
dodelila najvie odlije: Austrijski orden (krst asti) za kulturu i umetnost 1.
reda. A 12. marta 2003. godine, kada je u Beogradu ubijen premijer Zoran
ini, Bogdan Bogdanovi je u Beu primio Zlatni orden (poasni krst) za
zasluge za podruje Bea.
Nisam mogao da zamislim ivot bez Beograda. A onda je doao
trenutak kada sam morao da odem, jer grad koji sam voleo i poznavao nije
vie postojao kae Bogdan Bogdanovi. Njegovo knjievno i likovno
39
Bogdan Bogdanovi, Mrtvouzice. Mentalne zamke staljinizma, Zagreb, 1987.
40
Vid. selektivnu i nepotpunu Bibliografiju u: Bogdan Bogdanovi, Glib i krv... s.
222.
41
Compresso memoriale di Jasenovac. Premio Internazionale Carlo Scarpa per il
Giardino, dicottesima edizionale. Fondanzione Benetton Studi Ricerche. Trevizo, 2007.
42
Kolekcija crtea Bogdana Bogdanovia nalazi se u Arhivu grada Bea. Vid.
Bogdan Bogdanovi, Bolje sam proao nego to sam oekivao. Politika, Beograd, 26. mart
2009.
23
Ivan uri
delo ivi danas u Srbiji u ezoterinim grupama. A njegovi spomenici su u

ratovima devedesetih godina unitavani irom Jugoslavije: ponovo su
ubijani oni koji su u njih uzidani.
Ali i pre svoje odiseje, Bogdan Bogdanovi je nasluivao opasnost
locirajui je u intelektualnom modelu kulture. U ve pominjanom intervjuu
Bori Krivokapiu za beogradski nedeljnik NIN, u avgustu 1979. godine,
dakle, pre smrti Josipa Broza Tita, kraja dravnog socijalizma i politikog
monopola komunistikih partija, Bogdan Bogdanovi je stvari sa glave
postavio na noge. Drugim reima, posledice se nee razlikovati sve dok
imaju isti uzrok. Taj uzrok treba identifikovati, da bi mogao da se menja.
Ono to radikalski intelektualni model kulture najvie ne podnosi
to je samostalan ovek, ovek koji misli svojom glavom...
Srpski narod je ugroen, ali od potencijalne blesavosti. Njemu
preti pre svega opasnost od demencije. Upravo ultranacionalisti pomau taj
proces.
Nacionalizam je neto bolesno, dementno. Svet minimalnih ideja,
minimalnih koncepata, istroenih parola, preobraenih dogmi. Imam utisak
da je nacionalizam privilegija siromanih i malih sredina, skuenosti
duha.43 Ove su dijagnoze primljene kao uvrede: zato je bolest i
napredovala.
erka Mileve Mihailovi Bogdanovi i Milana Bogdanovia,
majka Ivana uria, Ivana Nana (1925) zavrila je rusku osnovnu kolu.
Nije primljena u rusku gimnaziju: ona misli zbog politikih uverenja svoga
oca. Posle studija slavistike, odbranila je doktorsku disertaciju Futurizam
Marinetija i Majakovskog. Na katedri za svetsku knjievnost Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu predavala je rusku knjievnost. Pripadala
je grupi srpskih rusistkinja koje su, u svim fazama partijskih i dravnih
sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, i svojim prevodima i studijama, ne samo
odrale zanimanje za rusku knjievnost, nego su oivele i onaj njen deo koji
je u sovjetskom razdoblju bio izbaen iz ruskog knjievnog naslea.44
Nana Bogdanovi se itavog ivota bavila iskljuivo naunim i
pedagokim radom. Bila je slobodna i svoja: ne na neki manifestan, borben
nain, ve na unutranji, dubinski nain koji su i drugi oseali i potovali. U
porodici: ima jedna porodina fotografija na kojoj svi gledaju u fotografski
aparat, samo mu je Nana okrenula lea. Meu studentima: kada je na
43
Bogdan Bogdanovi, Zli dusi...
44
Vid. Milica Nikoli, Ruska arheoloka pria, Beograd, 2002.
24
jednom studentskom zboru 1968. godine neki student pitao: ta misli

Nana? drugi student mu je odgovorio: Ostavi Nanu. Ona je ostrvo za
sebe. Kada joj je sin saoptio svoju odluku da se kandiduje na
predsednikim izborima decembra 1990. godine, ona je reagovala
upozorenjem: Dobro razmisli ta e ako te izaberu. A prireivau ove
knjige na iptanje ta misli o njegovom stanovitu da je Ivan uri bio
racionalan nacionalista odgovorila je: I ja sam to. Potuj druge, a kod svoje
kue pokai ta zna. Nije onda teko utvrditi poreklo stanovita Ivana
uria: Gresi drugih mene ne zanimaju dogod sam ja grean, pogotovu
ako je prvobitni greh bio moj. To vai i za narode.45
Zaista, da bi se sloila istorija jedne srpske porodice, u
generacijama pismene i gradske porodice, koja se od kraja XIX do poetka
XXI veka uspinjala ka vrhu malobrojne srpske intelektualne elite, da bi se
videlo i ono to nije na povrini treba poznavati ivot svakog njenog
pripadnika. Nana Bogdanovi nije uestvovala ni u politikim ni u
knjievnim sudarima koji su itekako potresali porodicu Bogdanovi. Ali,
ona je o njima bila savreno obavetena, mislila svojom glavom i oseala ih
na nain koji bi zadovoljio i jednog Karla Popera: intelektualci treba da
budu skromni. Upravo takva, Nana Bogdanovi je na jednoj strani, uz
pomo svoje majke ili kao njen oslonac, i mogla da odri ravnoteu sa
drugom stranom na kojoj su bili dva Bogdanovia i dva uria: svi
angaovani u sudarima i svako sa sveu o svojoj ulozi u njima.
3. ivot
Ivan uri je roen 30. oktobra 1947. godine u Beogradu. Tu je

zavrio osnovnu kolu Sveti Sava; klasinu gimnaziju koja je bila jedina
kola te vrste u gradu i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Zainteresovan za istoriju, Ivan uri je rano pokazao sposobnost i da se
njome bavi: njegov maturski rad o svetom Savi ve tada je bio notiran i u
vankolskoj javnosti.46 Po zavretku studija bio je primljen za asistenta na
Katedri za istoriju (1971) iji je ef bio profesor Georgije Ostrogorski,
45
U ovoj knjizi: Klju je u Beogradu.
46
List Borba je pisao o izvanrednim rezultatima maturanata 1966. godine u Osmoj
beogradskoj gimnaiziji, naroito u jednom od dva odeljenja klasinog smera. Maturant
Vladimir Trajkovi uradio je maturski rad na latinskom jeziku. Ali je zato ve drugi uenik
Ivan uri dobio takoe odlinu ocenu za ivot i rad svetog Save. B.. Odmor je raditi u
tom odeljenju, Borba, Beograd, 29. juni 1966.
25
Ivan uri
vizantolog meunarodnog ugleda.47 Magistrirao je (1974) sa tezom

Porodica Foka. Postao je i saradnik Instituta za Vizantoloke studije, pri
SANU (1974). Usavravao se u Centru za Vizantoloke studije i u
Amerikoj koli u Atini (19771978). U svojoj trideset petoj godini (1982)
odbranio je doktorsku disertaciju Vreme Jovana VIII Paleologa. Docent
(1983) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i gostujui
profesor na Univerzitetu u Nici (1983) i u Parizu (1986). Vanredni profesor
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1989) i predsednik Saveta
Filozofskog fakulteta (1990). Sve je govorilo za jednu uspenu naunu
karijeru. Ali, dogaaji koji od 1987. godine temeljno potresaju Srbiju i
Jugoslaviju izbacuju iz leita i Ivana uria.
U godini kada je postao vanredni profesor, Ivan uri postaje i
urednik asopisa Demokratija danas.48 Nita neobino za intelektualca koji
u neizvesnim politikim previranjima eli da oznai svoju poziciju, posebno
za istoriara koji zna u kom sve pravcu mogu da odu ta previranja.
Meutim, osnivanje Liberalnog foruma (1990), koji je bio kolektivni lan
Reformske partije (1991-1992); uspostavljanje veza sa liberalima u
Sloveniji i Hrvatskoj; kontakti sa Markom Nikeziem49 i drugima u Srbiji;
kandidovanje na predsednikim izborima u Srbiji izrazi su politikog
angaovanja iji se i razlog i cilj mogu ustanoviti. Moda i sa iskrenim
uverenjem da je to samo privremeno, dok Srbija ne nae sebe.50
47
Najvanije delo Georgija Ostrogorskog Istorija Vizantije, osim na srpskom i
hrvatskom jeziku, objavljeno je na nemakom, engleskom (Velika Britanija i SAD),
francuskom, slovenakom, poljskom.
48
Osniva asopisa Demokratija danas (mart 1990) bio je knjievni kritiar Zoran
Gavrilovi. Posle njegove smrti, glavni urednik postaje Ivan uri. Objavljeno je ukupno
devet brojeva. lanovi redakcije bili su Milutin Bogosavljevi, Dragan Veselinov, Vladimir
Gligorov, Filip David, Mirko Kova i Vidosav Stevanovi. U suprotnosti sa preovlaujuim
stavovima u Srbiji i Jugoslaviji, Demokratija danas je izraavala glas drukije, liberalne i
antinacionalistike javnosti. Meu saradnicima bili su, pored ostalih, Vjeran Katurani
(Zagreb), Bogomir Kova (Ljubljana), Sima irkovi (Beograd), Bogdan Bogdanovi
(Beograd), Latinka Perovi (Beograd), Rada Ivekovi (Zagreb), Stanko Lasi (Zagreb),
Vojin Dimitrijevi (Beograd), Igor Lav (Ljubljana), Vane Ivanovi i Ljubo Sirc (iz Velike
Britanije), zatim Salman Rudi, Defri Saks i mnogi drugi.
49
Vid. Marko Nikezi, Krhka srpska vertikala. Uvodna studija: Latinka Perovi,
Na tragu srpske liberalne tradicije. Ko su i ta su bili srpski liberali sedamdesetih godina
XX veka. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Svedoanstva 15, Beograd, 2003.
50
Tako je govorio, a verovatno i mislio, dr Zoran ini. Njegova sestra, dr
Gordana ini, ispriala je prireivau Zbornika Zoran ini: etika odgovornosti i ove
knjige, kako joj je on, na njenu molbu da odustane od politike koja ga ivotno ugroava,
rekao: Samo da prikaim ovu Srbiju za evropski voz pa u se vratiti filozofiji.
26
Ivan uri je proveravao svoju odluku da se politiki angauje.

Istraivanja prireivaa ove knjige pokazuju da nije naiao na odobravanje
kod svih do ijeg je miljenja drao. Bogdan Bogdanovi, mislei da ga je
ve dovoljno opteretio svojim angaovanjem, nije ga ohrabrivao. Profesor
Andrej Mitrovi, koji je za Ivana uria bio autoritet, u razgovoru u kome
je uestvovao i prireiva ove knjige, iako je od uria bio stariji samo
deset godina, rekao mu je: Savetujem ti kao otac: ne naputaj nauku.
Tako u svakoj generaciji. Brat naunika i politiara Jovana ujovia
savetovao je ovome: Politika nije za tebe... ti (se) najbolje okree po
tvome kabinetu. Zato ne naputaj geologiju, ako si rad miran, zadovoljan i
uvaen ivot da provede.51 Autonomnost je smrtna opasnost za jedinstvo
cilja. I to nije nikakav usud ve karakteristika seljakih drutava u kojima
izmeu mase i intelektualaca nema meuslojeva. Kako je Berajev govorio
za Rusiju: bilo je kulturnih ljudi, ali nije bilo kulturne sredine.52
Zanimljivo je, i moda najblie istini, kako je otac Ivana uria
video razlog i cilj politikog angaovanja sina ijim se rezultatima u nauci, i
sam naunik, ponosio.
Osamdesetih godina prologa veka, zemlja je, kae Duan uri,
bila u krizi a u njenom rukovodstvu nije bilo nijednog pojedinca, doraslog
dravnika i zrelog politiara, da u smirenoj i tolerantnoj razmeni miljenja,
pronae ili predloi izlaz iz teke konfliktne situacije. Za ovu priliku, samo
usput, to je bila cena predugog trajanja politikog monopola i voe. Odatle
se moglo krenuti u dva pravca: napred u dalju modernizaciju i nazad u
ponitavanje napretka ostvarenog u drugoj polovini XX veka. U takvoj
situaciji, nastavlja otac Ivana uria, Ivan smatra da je neasno ostati
neopredeljen. Vaspitavan u demokratskoj sredini, od ranog je detinjstva
uen da bude radan i skroman, i da steenim znanjem i razmiljanjem
donosi sud o dogaajima u naem drutvu... U sudbonosnim dogaajima o
kojima je reeno, Ivan svesno rizikujui da izvesno vreme bude neshvaen
u zaostaloj i neobavetenoj sredini, glasno i nedvosmisleno ukazuje da
Srbija mora slediti put savremene Evrope. On postaje predsednik
Liberalnog foruma (1990), okupljajui oko sebe mnoge vrhunske i
pametne pojedince, mlade i visoko obrazovane, u elji da Srbija postane
graansko drutvo, demokratska i slobodna zajednica svih njenih graana,
51
Vid. Latinka Perovi, Naunik i politiar: Jovan ujovi u: Ista, Izmeu
anarhije i autokratije, Beograd, 2006, s. 317.
52
N. Berajev, Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd, 1989, s. 15.
27
Ivan uri
bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, izgraena na temeljima

moderne ekonomije, i kao takva postati primer svim Srbima, bez obzira gde
ive. U takvoj zajednici, svi njeni graani e iveti od plodova svoga rada, i
jo vie no ikada ranije, potvrditi da pripadamo evropskoj kulturi i
civilizaciji. Naravno, ovakav program naiao je pored odobravanja, jo vie
na suprotstavljanje.53
Sveden, ali ovo jeste bio program Liberalnog foruma koji se, po
svojoj tendenciji, razlikovao i od vladajue partije i od brojnih politikih
stranaka koje su samo varirale jedan isti politiki program, program etnike
srpske drave. Sa idejama Liberalnog foruma Ivan uri je, meutim, na
predsednikim izborima decembra 1990. godine, sa 300.000 glasova,
osvojio tree mesto: posle Slobodana Miloevia i Vuka Drakovia a u
Vojvodini vie glasova i od Slobodana Miloevia. I to bez posebnih
politikih priprema i bez ikakve finansijske potpore. To je bio dovoljan
znak za uzbunu kako vladajue partije tako i opozicije. Kao protivnik koji
je neoekivano banuo na politiku scenu i jo pokazao da nije sam, morao
je biti izloen medijskoj kampanji i pretnjama. Ujesen 1991. godine, dobio
je poziv sa Univerziteta Pariz VIII da nastavi sa dranjem predavanja iz
istorije Vizantije. To je moglo ubrzati njegovu odluku da ode u Francusku.
Ali odlazak je bio nagao: sam je govorio da nije stigao da ponese ni etkicu
za zube i da je otiao ne znajui koliko e ostati van zemlje pet minuta ili
pedeset godina. esto je bio pitan o razlozima naputanja Srbije. Uvek je
odgovarao da objanjenje ostavlja za svoje ili tue memoare. Ali, neke
injenice su ve tada bile poznate.
Ivan uri je iz Beograda otiao u Pariz, preko Skopja i Istanbula,
uz pomo tadanjeg predsednika Republike Makedonije Kira Gligorova. U
Parizu je bio pod zatitom policije. Moda za svaki sluaj, a moda i zato
to su francuske vlasti imale u vidu neki konkretan razlog. U atmosferi gde
se svako kritiko miljenje smatralo nacionalnom izdajom, a naroito u
svetlu potonjih politikih ubistava u Srbiji, meu kojima i njenog biveg
predsednika i aktuelnog premijera, svaki oprez bio je politiki razloan.
Razlikujui se naelno i od vlasti i od opozicije i traei alternativu i jednoj
i drugoj strani, Ivan uri je praktino bio bez zatite. Otiao sam,
objanjavao je Ivan uri, iz politikih razloga koji su dovoljno uzbudljivi
da mogu posluiti za pisanje memoara. Morao sam da odem jer mi je
egzistencija bila ugroena. elim da kaem da na Fakultetu gde sam
53
Duan S. uri, urii u Zaovinama... s. 378.
28
predavao, nisam nikad imao nikakvih problema. U trenutku kada sam

napustio Filozofski fakultet u Beogradu, ja sam bio predsednik Saveta
Fakulteta.54 Ali, ovo poslednje, kao jedinu preostalu zatitu, ukinuo je taj
isti Savet Filozofskog fakulteta svojom odlukom (1993) o razreenju Ivana
uria i prestanku njegovog radnog odnosa.
Po odlasku iz zemlje, Ivan uri je iveo i radio u Parizu. Poznat
odranije kao gostujui profesor, predavao je na Univerzitetu Pariz VIII,
Univerzitetu Pariz XII i u Institutu za evropske studije. U isto vreme, sa
izotrenijim pogledom na zbivanja u vlastitoj zemlji, iroko se angaovao
da, pre svega, pomogne njihovom razumevanju i traenju odgovarajueg
reenja. Govorio je: prednost politikog angaovanja u inozemstvu je to
to se vani moe uvati vlastiti politiki stav bez obaveze da inite ponekad
rune kompromise, a uz to ste, to se moe initi paradoksalnim i
neusporedivo bolje obavijeteni o svemu.55 U svakom sluaju, sklonivi se
od stvarnih ili pretpostavljenih opasnosti, Ivan uri je, s pravom ili ne,
oseao da se udaljio i od jednog mentalnog stanja satkanog od linih sujeta i
zavisti: Prisiljavanjem na privremeno povlaenje iz zemlje nehotino mi je
napravljena usluga: ostao sam na neki nain, politiki pa i kulturno
sauvan.56
Po uzoru na poljsku emigraciju (Mickijevi, open, Milo,
Gombrovi), to je, po njemu, znailo: razvijanje ideja na koje zemlja moe
da se vrati nakon dugih razdoblja spoljnje i unutranje ugroenosti, Ivan
uri je, zajedno sa intelektualnim prijateljima iz bive Jugoslavije, u
Parizu (1993) osnovao Pokret za demokratske slobode. Razlog za osnivanje
Pokreta Ivan uri je nalazio u programskoj orijentaciji opozicije: ona nije
dovodila u pitanje politiku iji je cilj bio stvaranje svesrpske drave, ve
operativnog nosioca te politike to taj cilj nije ostvario. Zato je Slobodan
Miloevi i napadao opoziciju, ali se stvarno bojao samo alternative: Na
je stav da tamo (u Srbiji L. P.) vie nema artikulisane opozicije, a stranka
koje sebe nazivaju opozicijom sasvim su istroene. Zato se upravo
spremamo osnovati svoju politiku stranku u Srbiji. Odluili smo da njeno
sredite bude Kragujevac. Idemo u uu Srbiju prvo zato to je tamo
autentino srce Srbije, a potom zato da bismo se izmaknuli presiji SPS-a
54
U ovoj knjizi: Crna rupa u depu socijalista.
55
Isto, Bosna se ne moe podijeliti.
56
Isto: Srbija jo nije dodirnula dno.
29
Ivan uri
koji nije partija nego sistem na vlasti. Mislimo da se odatle moemo

uspeno suprotstaviti nacionalizmu.57
Zaobilaenje Beograda u izboru mesta odakle je imala da krene
alternativa predstavljalo je, moda, iluziju. Ali, polazita i ciljevi Pokreta za
demokratske slobode bili su na tragu alternative: Imali smo jedan naelan
stav... da Jugoslavija kao drava, ona Jugoslavija (SFRJ a ne SRJ L. P.),
jeste mrtva, ali da jugoslovenski prostor nije mrtav i da na jedan cinian
nain pokazuje svoje postojanje upravo kroz ono to se zbiva i da je
jugoslovenska kriza globalna kriza, te da se ne moe reiti parcijalno.58
Otuda cilj Pokreta nije bio obnova jugoslovenske drave, ve prihvatanje
nove politike realnosti iji su imperativ: dobrosusedski odnosi izmeu
BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije pa i Slovenije.59 A pre toga:
prestanak klanice, priznanje bivih jugoslovenskih republika u postojeim
granicama, celovitost Bosne i Hercegovine ije su granice starije od
jugoslovenske drave, autonomija Vojvodine, reenje problema Kosova na
nain slian onome iz Ustava od 1974. Nijedno od ovih reenja nije bilo
prihvatljivo za vlast, ali ni za opoziciju: ona se pobunila samo protiv rata
kao sredstva ostvarenja svesrpske drave, predpostavivi oruju politika i
diplomatska sredstva. Nije, dakle, dovoljno promeniti samo nosioce jedne
istorijski anahrone orijentacije koja generira sukobe. Treba napustiti tu
orijentaciju. Bez toga, pisao je Ivan uri davno pre promena u Srbiji 2000.
godine, koje nije ni doiveo, i da pobedi vlast SPS-a, opozicija onakva
kakva je, sa sredstvima (politikim i ekonomskim) kojima bi raspolagala i
sa nedovrenim procesom nacionalne katarze, izuzev osloboenja mas-
medija od socijalistike cenzure i slinih poteza, vrlo brzo bi bila
prinuena da, bez obzira na verovatno najavljivanje izbora za ustavotvornu
skuptinu, prizna da ni sama nije kadra da slono menja sistem. Bio bi to
fijasko nadanja za demokratiju, a moda i povod za diktaturu ili graanski
rat.60 Dva su razloga za eventualno takvu budunost.
Prvo, iako latentno antikomunistika, Srbija je podrala, i to
masovno, Slobodana Miloevia kada joj je on obeao razreenje njenog
nacionalnog pitanja, na ludi nacionalistiki nain. I politiki i psiholoki je
objanjivo da ni pojedinac, kao ni kolektiv, ne eli da se sea vlastitog
57
Isto: Bosna se ne moe podijeliti.
58
Isto: Izmeu dva zla.
59
Isto, Zablude Velike Srbije.
60
Isto: Srbi, Hrvati, Realpolitik.
30
udela u stvaranju jednog zla,61 koje je donelo ratove, sankcije, udaljavanje

od sveta.
Drugo, konkretnije, uloga zvaninog Beograda podravanog
(setimo se mitinga) od velikog broja graana Srbije srpskog porekla kada se
jurialo preko tuih lea na zamiljene granice velike Srbije.62 U
injenicama da su Srbi dali veliki prilog stvaranju Jugoslavije, da je Srbija
najvea republika u Jugoslaviji, a srpski narod najbrojniji Ivan uri nije
video izvore prava na dominaciju, ve razlog za veu odgovornost i
sporazum sa drugima kao modus vivendi.
U Parizu Ivan uri je odravao veze sa brojnim linostima
politikog i javnog ivota Francuske. Iz Pariza, sa javnou u svim
zapadnoevropskim dravama i sa politikim ljudima na, kako bi on rekao,
jugoslovenskom prostoru, neprestano ponavljajui da je taj prostor stariji i
trajniji od jugoslovenske drave. Zbog svog poznavanja istorije, bio je
veoma traen sagovornik: njegovi brojni lanci, naroito intervjui,
objavljivani su u visokotiranim glasilima svih zapadnoevropskih drava.
Osim toga, Ivan uri je uestvovao u mnogim strunim i politikim
debatama i raspravama (Pariz, Be, Minhen, Crans Montana). Odlazio je u
Hrvatsku (Zagreb) i bio prisutan u njenim glasilima liberalne orijentacije,
kakav je bio asopis Erazmus. Putovao je u Bosnu (Tuzla, Sarajevo).
Podrao je osnivanje Srpskog graanskog vijea u Sarajevu. Polazio je od
toga da se Bosna i Hercegovina ne moe podeliti: njene granice su,
podseao je, starije i od prve i od druge Jugoslavije.
Naravno, najvanija tema kojom se Ivan uri bavio i kao istoriar
i kao politiki angaovan intelektualac, bila je Srbija u pripremama za
dolazak Slobodana Miloevia, ratovima, sankcijama, daleko od sveta, u
predmodernom, predemokratskom stanju. Pisao je o Beogradu kao o centru
moi, sreditu korupcije i kriminala, kao pribeitu izbeglica. Video ga je
kao glavu odseenu od tela. Zanimalo ga je, nakon svega, ba to telo:
duboka Srbija o ijim je frustracijama otvoreno govorio. Zato je odlazio u
Kragujevac, Uice, aak, Valjevo... Bio je osniva i prvi poasni
predsednik Lige za umadiju. Hteo je i simbolino i praktino da pokae da
ga je raspad jugoslovenske drave uverio u ono to je kao istoriar znao:
budunost Srbije nije u centralizovanoj etnikoj dravi: U umadiji se pre
61
Isto: S jedne strane demokratija i patriotizam, s druge strane autoritarizam i
nacionalizam.
62
Isto.
31
Ivan uri
stotinu godina ve jednom raala moderna Srbija, taj put ponovo predstoji
Srbiji, i logino je da on ponovo pone odavde.63 Deset godina posle smrti
Ivana uria govori se o napetostima izmeu Beograda i duboke Srbije i
na dnevnom redu je decentralizacija i regionalizacija Srbije. Poznavanje
stvarne istorije je vaan uslov za racionalno delovanje. Smatram, govorio
je Stanislav Vinaver, da je moderan samo onaj koji je razumeo staro, pa
umeo da ga odbaci. Ako staro ne moete da odbacite onda padate u
ponavljanje.64 Po vaspitanju i prirodi, po irokom i pouzdanom znanju, pre
svega po intelektualnoj kulturi i nainu miljenja Ivan uri nikako nije
mogao biti ponovac. To je odredilo njegovu orijentaciju u politici i njegovo
posebno mesto na politikoj sceni u Srbiji na kraju XX veka.
Uleto 1997. godine je ustanovljeno da Ivan uri boluje od teke
bolesti. Leenje je trajalo kratko: preminuo je u Parizu ve ujesen iste
godine, 23. novembra. Samo tri nedelje pre smrti dao je svoj poslednji
intervju.65 Brigu o leenju Ivana uria, kao i o kremiranju njegovih
posmrtnih ostataka, preuzela je francuska drava. Urna koju je avionom iz
Pariza u Beograd donela, na svom krilu, gospoa Nana Bogdanovi,
pohranjena je u porodinoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
Francuski univerziteti na kojima je Ivan uri drao predavanja iz
istorije Vizantije odali su potu svom preminulom profesoru. Filozofski
fakultet u Beogradu nije ni na koji nain obeleio smrt Ivana uria, koji je
na njemu bio vanredni profesor i predsednik njegovog Saveta. Samo je
profesor Andrej Mitrovi, koga je vest o smrti Ivana uria zatekla na asu,
tu vest odmah i saoptio studentima. Uz izvinjenje to ne moe da nae
bolju re kojom bi izrazio ta za jednu malu zemlju kao to je Srbija znai
smrt linosti intelektualnog formata Ivana uria, profesor Mitrovi je
studentima rekao: Nastala je jedna ogromna rupa. A zatim je to isto
ponovio na jedinom javnom odavanju pote Ivanu uriu u Beogradu u
Centru za kulturnu dekontaminaciju.66
Povodom smrti Ivana uria u francuskoj tampi je objavljeno vie
tekstova. O njemu se govorilo kao o nauniku i velikom srpskom patrioti.
Ti tekstovi nisu poznati u Srbiji kao to, iz razloga o kojima je ve
63
Isto, Srbija se danas nalazi u preddemokratskoj fazi.
64
Citat Vinaver. Priredio Gojko Tei, Beograd, 2007, s. 387.
65
U ovoj knjizi: Regionalizacija budunost Srbije, Demokratija, Beograd, 14.
oktobar 1997.
66
Na pomenutoj komemoraciji, pored prof. Andreja Mitrovia, govorili su: prof.
Mirjana ivojinovi, knjievnik Filip David i dr Latinka Perovi.
32
govoreno, nije poznata ni veina tekstova Ivana uria. Prirodan redosled

je poeti sa objavljivanjem njegovih tekstova bez kojih se ne moe razumeti
ni sadraj pomenutih francuskih tekstova.
erka Ivana uria, Marija (1979), iz braka (koji je kasnije
razveden) sa Majom Danon, profesorkom engleskog jezika, erkom
dirigenta Oskara Danona, ivi danas u Americi.
4. Vlast, opozicija, alternativa
Jasnoe radi, da ponovimo: stanovite sa koga je Ivan uri i kao

istoriar i kao politika linost analizirao uzroke krize jugoslovenske drave
i njen ishod u ratovima i raspadu drave stoji kao radikalno suprotno
stanovitu vladajue Socijalistike partije Srbije koju je personifikovao njen
predsednik sa statusom voe svih Srba. Ali, urievo stanovite se razlikuje
i od stanovita opozicije iji je on najvei deo video u sastavu onog
istorijskog bloka kome je pripadao i sam Slobodan Miloevi. Tako ju je
video i svet bez ije je podrke ostala: nije bilo dovoljno biti samo protiv
vlasti komuniste Slobodana Miloevia i napadati ga zato to nije doveo do
obeanog reenja srpskog pitanja67: Promenimo slogane! Naa borba nije
protiv Slobodana Miloevia, naa borba je za demokratiju. A podrazumeva
se da demokratija iskljuuje Slobodana Miloevia.68
Srbija je, po Ivanu uriu, kraj dravnog socijalizma i slom
politikog monopola u Istonoj Evropi doekala bez jasno profilisane
alternative. Srpska intelektualna elita nije bila mnogobrojna, a pogotovo
nije bila masovno disidentska: Mi nismo imali ni Vaclava Havela, ni
Solidarnost, nismo imali ni sovjetsku okupaciju. Titova Jugoslavija je
mudro, razliitim prednostima u poreenju sa susedima, sistematski, esto i
uz njihovo sauesnitvo, potkupljivala potencijalne disidente. Na ta se
svodilo disidentstvo u Jugoslaviji 70-80-ih godina? Na traganju za
nacionalnim nepravdama a ne na ideoloku alternativu...69 To je bilo
podsticano i sa Zapada, koji je u svim zemljama dravnog socijalizma i
politikog monopola komunistikih partija, naroito u socijalistikim
federacijama, u nacionalizmu video, esto bitnog, inioca demokratizacije.
Jednom rei, i sam je uestvovao u crtanju avola.
67
Isto, Moje je rodoljublje besplatno.
68
Isto, Izmeu dva zla.
69
Isto, Da li je Miloevi nacionalist?
33
Ivan uri
Uspostavljanje viepartijskog sistema nije, meutim, znailo i

stvarnu politiku pluralizaciju: Mi smo jedino u predvorju demokratije i
jo uvijek se razlikujemo kao anacionalisti i nacionalisti, demokrate i
autokrate, kao oni to znaju ili nee da znaju da stranka sa nacionalnim
predznakom ne postoji... Jo smo daleko od autentinih razlika izmeu
liberala, socijal-demokrata i demokrata... od poetka je, naalost, istorijska
frustracija zavela vei deo opozicije s poetka osamdesetih godina na tvrde
nacionalistike staze... To je bilo glupo, jer na planu pansrbizma Miloevi
je nepobediv.70
Ivan uri je, kao i Zoran ini kasnije, osnove za alternativu i
vladajuoj partiji i veini opozicionih stranaka u Srbiji nalazio u tendenciji
posthladnoratovskog neideolokog trenda, ali i u tankoj liberalnoj tradiciji u
Srbiji u ijoj je sri: Srbija kao moderna drava, to je uvek znailo
evropska drava. Ova istorijska tendencija nije preovladala ni na kraju XX
veka. Utoliko je bio vaniji intelektualni napor Ivana uria da se odri
njen kontinuitet. On je znao i zato je to vano: Srbija se danas boji
spoljnjeg sveta, boji se sopstvene savesti (mala je uteha to za njom
kaskaju, premda na poveoj razdaljini, i drugi grenici), nisam uveren ni da
je danas u stanju da misli. Prirodno je, stoga, to Evropa, osim u meri u
kojoj mora, ne komunicira sa Novom Vizantijom. Ali prirodno je i to
vlastima u Srbiji ovakav autizam odgovara. Ne bi bilo, meutim, prirodno
da svi koji Srbiji ele ivot, a ne smrt, makar pomiljaju da je vrate u
Evropu. Pred takvima je dug i nimalo izvestan poduhvat. No, ukoliko to
ipak poe za rukom, eto budunosti za itav jugoslovenski prostor.71
Intelektualno angaovanje Ivana uria su stanovita liberalne
alternative dalo je kao rezultat koherentan model miljenja koji je jedino i
vodio zaustavljanju njenog kretanja nizlaznom linijom od polovine
osamdesetih godina XX veka. Pisao je da u krizi i slomu jugoslovenske
drave nema nevinih. Analizirao je mnotvo inilaca: odnos Srba i Hrvata
kao sredite krize: Zapoeti rat izmeu Srba i Hrvata, dva naroda tako
bliska i geografski i istorijski ini sutinu postojeeg jugoslovenskog
problema72; frustriranost svakog od ova dva naroda; udeo spoljnih faktora
(Evropa, SAD, Rusija). Analizom je i doao do zakljuka da je klju u
Beogradu.73 Fokusirao je Srbiju, ukazujui na njenu odgovornost prema
70
Isto.
71
Isto, Srbija i Evropa.
72
Isto, Srbi, Hrvati, Realpolitik.
73
Isto, Klju je u Beogradu.
34
drugima, ali i na ve vidljive posledice jedne anahrone ideje i istorijski

potroene tendencije u Srbiji. U vrh tih posledica stavljao je odlazak iz
zemlje 300.000 mladih i najobrazovanijih ljudi, koji su predstavljali kritinu
masu za stvarne promene. Pravio je istorijske analogije74 i vrio uporeenja.
Pomenuti odlazak nove elite iz Srbije bio bi uporediv, po Ivanu uriu, sa
odlaskom, na primer, 1.500.000 takvih ljudi iz Francuske: Jasno je da
takve Francuske kakvu znamo ne bi vie bilo.75
Granicu, koja je, po Ivanu uriu, razdvajala vlast i opoziciju od
alternative, povlaio je njihov odnos prema dva pitanja: kako krizu ne
uiniti permanentnom rizikujui nove sukobe na Balkanu i dalje zaostajanje
balkanskih naroda, i kako izbei moralnu neosetljivost pojedinca i itave
zajednice, koja utie i na pravnu odgovornost drave i njen meunarodni
kredibilitet.
Alternativa, po Ivanu uriu, polazi od jedinstva jugoslovenskog
prostora, ali ne u smislu dravnog jedinstva, ve istorijske povezanosti
naroda koji na tom prostoru ive. Otuda za nju priznanje bivih
jugoslovenskih republika u postojeim granicama, i decentralizacija svake
od njih, uz njihovu zajedniku, evropsku, perspektivu, nije nikakva izdaja
zavetnih ciljeva srpskog naroda, ve njegov istorijski interes. A u pitanju
odgovornosti, alternativa je stajala na stanovitu da Srbija treba licem da se
okrene sebi: za Srbiju e se pokazati pogibeljno ukoliko ne bude bila kadra
da se suoi sama sa sobom.76 Priznanje sopstvene odgovornosti nije ni
znak slabosti, ni gest prema drugima, ve znak sopstvene zrelosti.
Ovaj model miljenja nije bio za Srbiju nov, niti je Ivan uri,
meu svojim savremenicima, bio jedini kome je on pripadao. Ali, kroz
prouavanje istorije i kroz porodinu tradiciju, on ga je razvio do one
prepoznatljivosti posle koje vie ne moe da se kae: nije bilo drugog
izbora.
74
Isto: Kriza knjige i mogua rijeenja.
75
Isto, S jedne strane demokratija i patriotizam, s druge strane autoritarizam i
nacionalizam.
76
Isto, Vreme je za rodoljublje.
35
Ivan uri
36
Vilistan
Istorijski eseji
37
Ivan uri
38
1.
VILISTAN1
Vilistan je ime zemlje vilinske, o kojoj je matao mali Pajan. I

Vilistan i Pajan izumi su Jovana Jovanovia Zmaja2, a nali su se opisani na
poetku zbirke ika-Jovinih Nevenovih3 pria za decu i odrasle. Prema
prii, Pajan je uzdisao od zemlje da samo jedared zaviri u tu rajsku zemlju,
u kojoj se sigurno ivi sasvim drugaije nego ovde. Govorio je: otiao
bih, vala, odmah, jo danas, samo kad bih znao gde je Vilinstan, na kojoj
strani. Njegovu prijateljicu, zeljastu macu, ovce su, meutim, na vreme
upozorile: Mi tu zemlju nikada nismo videle. Zna, ovce ne mogu da idu
kud im drago, nego kud ih obanin odvede. Ipak, najpre se naoe neki
vajni poznavaoci svega i svaega koji su sa sigurnou tvrdili da e se do
Vilistana lasno stii, ali da treba samo da se Pajan uputi prema istoku, jer
sunce se svakoga dana raa odande, a nema sumnje da se raa iz Vilistana.
Za njih dvoumljenja nije bilo ni oko strana sveta ni oko vilistanskog raja.
Na nevolju, taman kada je izgledalo da je obeana zemlja pronaena, naao
se pu koji je raspolagao drukijim obavetenjima. Istina, nije ih imao na
osnovu linog iskustva, ve jedino zahvaljujui sumnjivom seanju
Pajanove bake, dakle nekoga iz prethodnog narataja. A baka je tvrdila da
Vilistan ne treba traiti na istoku, on je na zapadu, pri emu nije jasno da
li je baka i i z izgovarala kao malo ili veliko slovo. Isto tako, iz
1
Vilistan vilinska zemlja, ironino upotrebljen delimini turcizam (vila
srpska re; stan turska re), inae nepooznat u srpskom jeziku; ujedno, to je i naslov
jedne od pria srpskog pisca Jovana Jovanovia Zmaja.
2
Jovan Jovanovi Zmaj (r. 1883, Novi Sad u. 1904, Sremska Kamenica), lekar,
pesnik, najpopularniji srpski pisac za decu (poznat pod imenom ika Jova).
3
Neven, list za decu; pokrenuo ga i uglavnom ga vlastitim tekstovima
ispunjavao Jovan Jovanovi Zmaj. Izlazio u Novom Sadu i Zagrebu od 1880. do 1907,
odnosno 1911. godine.
39
Ivan uri
pripovesti se ne da naslutiti da li je mali Pajan, dvoumei se oko Vilistana i

oko strana sveta, moda iveo negde izmeu, nesvrstan, ili je, pak,
detinjstvo provodio izvan tih geografskih odrednica.
Kako bilo, tek ivotinje su spremno uveravale maliana da mu za
putovanje nisu potrebni ni prtljag ni znanje, to je on, lakomislen kakav je
bio, rado i sam prihvatio. Izuzetak su, valja priznati, bili iskljuivo mravi,
odvraajui da oni imaju prea posla nego to je zaluivanje sa
Vilistanom. I tako, vreme je proticalo a Vilistana ni od korova. Od Pajana
su se, izgleda, tiho i neprimetno, udaljili i raznorazni savetodavci i
strunjaci za strane sveta, no on kao da toga nije bio svestan. Sedeo je i
dalje u dvoritu, sve ee je pogledao na mesec, a ubrzo je stao i da
samoga sebe ubeuje kako mu pomo oko vilinske zemlje moe doi samo
otuda, sa nebesa, na kojima se, izvesno, Vilistan i nalazi. Nagao, svojeglav i
prvenstveno prilina neznalica, Pajan se na preac odlui da uzme lestvice i
da se, preko krova, odvano i samouvereno zaputi na mesec. Skoio je
odmah da ostvari tu nameru, ali kad se uspentrao do streje, opazi da se
prevario: mesec nije leao na krovu (to je lakomisleni Pajan
pretpostavljao), to se odozdo samo inilo. Veoma se zbog toga ozlovoljio
(bio je, po svoj prilici, ljut i na nebesa i na svoje zemaljske podravaoce i
oboavaoce koji su netragom nestali), pa kad je poao dole, nije pazio kako
staje noga mu se omae i on sa priline visine bubnu na zemlju.
Naravno, nita se strano nije zbilo, posle mu je u pomo pritekla mama i
sve se lepo zavrilo.
Razume se, i u ljudskoj istoriji je vilistanskih matanja i zaluivanja
oduvek bilo napretek. Pod njima valja razumeti svekolike silne pokuaje
nerazumnog udovoljenja kolektivnoj potrebi da se nezadovoljstvo
preokrene u zanos, zasnovan na iskustveno maglovitom ili nepoznatom
raju. Potreba za utehom i rajem notorna je koliko i lakovernost pred
samozvanim uteiteljima, prorocima ili voama na putevima ka vilinskim
zemljama. Pri tome, manje je vano da li su pojedinci, koji se izdaju za
uteitelje, voe i proroke, sami ludi, sebini, vlastoljubivi ili zli, bitno je da i
oni veruju u premo iracionalnog nad injenicama, opteg nad
pojedinanim kao i u privlanost mita naspram jave. Sudei po
posledicama, u istoriji je tu najee po sredi i privremeni trijumf neznanja
nad znanjem. Ishod je, ba kao i kod Pajana, pad sa lestvica i tresak u
dodiru sa zemljom. Kod maliana on je proao bez posledica, no kod
kolektivnih padova nije vie re samo o razbijenom kolenu i utesi u
zagrljaju brine mame niti samo o buenju iz neostvarenog sna. Neretko, taj
tresak nametne i mahnitu osvetu nad krivima i pravima, a dogaa se i
40
krvoprolie, shvaeno (a kako bi i bilo drukije?) kao neminovna opta

katarza. Ali, da ne odugovlaim i ne raspredam o optim mestima, za
istoriara je, pri srodnim razmiljanjima, ire uzev dvojaki nauk ovde po
sredi: s jedne strane, podseanje savremenika na korisne analogije koje im
prolost nudi i, sa druge, upozorenje povesti da se budunost ne gradi (niti
sadanjost tumai) preslikavanjem onoga to se ve zbilo. Prolost je
korisna kao iskustvo, ali je od nje slaba vajda, ukoliko se prieljkuje kao
mitom optoena repriza. Jer, istorija raj ne prepoznaje niti u prolosti niti u
budunosti.
U osnovi isto upozorenje je svojim itaocima uputio i ika-Jova,
poinjui pripovest o Vilistanu na sledei nain: Ni ja vam ne znam kazati
gde je to bilo i kad je bilo, znam samo da je tako neto bilo. A jedna od
pria iz istorijskog vilistana, sa naglaskom da je tako neto (ve) bilo,
mogla bi da bude i ona odavno nestalome vizantijskom puku i njegovom
ljubljenom caru, po imenu Androniku I Komninu. ujte, dakle kako bi
Zmaj rekao. Elem, bila jednom dva princa carskoga roda. Zvali su se
Manojlo4 i Andronik Komnini5 i jedan drugom bejahu strievii. Voleli se
meusobno nikako nisu, a kada je Manojlo, postavi car, stao da stie sva
priznanja ovozemaljske slave, mrnja se u zavidnom Androniku sasvim
razbuktala. Verovao je, uostalom ne bez ikakvih razloga, da od svoga
bratueda nije ni u emu gori. I, zaista, Andronik Manojlu nije ustupao niti
u obrazovanju, niti u govornitvu a bogami niti u hrabrosti. Usuivao se,
ak, caru i otvoreno da prkosi, sa njim se svaa pa i da mu radi o glavi. Ovo
poslednje kotalo ga je Manojlove srdbe i Andronik se naao u izgnanstvu.
Ali, udaljenost od carskoga dvora i vizantijske prestonice nije doprinela
utiavanju njegovih elja za vlau. Tat preko svake mere, Andronik je
uporedo smatrao da je upravo on jedini kadar da brani i razume kako
carstvo tako i ugroeni ponos podanika. Ubeen u sopstveno pravo i videi
sebe kao bojeg i narodnog izabranika, slavoljubivi princ nije birao sredstva
da se prestola dokopa. Na kraju, to mu je i polo za rukom. Kada je Manojlo
umro, na presto je stupio njegov dvanaestogodinji sin Aleksije6. Poto je
novi vladar bio jo uvek dete, upravu nad dravom na sebe je preuzela
njegova mati koja se zvala Marija7. Kako se Carigraanima ona nikako nije
4
Manojlo I Komnin, vizantijski car (11431180).
5
Andronik I Komnin, vizantijski car (11831185).
6
Aleksije II Komnin, vizantijski car (11801183).
7
Marija Antiohijska, vizantijska carica, druga ena cara Manojla I Komnina.
41
Ivan uri
dopala (a gnev prema njoj Andronik je izdano potpomagao), neminovno se

bliio as odluke i za nju i za Manojlovog strievia.
Meutim, da bi pripovedaa o ovim zbivanjima iz osamdesetih
godina XII stolea danas dobro razumeli, bitno je istai nekoliko
pojedinosti. Najpre, valja znati da su tadanji Vizantinci bili vrlo
nezadovoljni. Beda i siromatvo videli su se svuda a naroito su padali u oi
na ulicama prestonice. Takve su prilike utoliko vie pogaale ondanje
itelje Carigrada, ukoliko su, svakodnevno, bivali u prilici da, na sokacima
rodnoga grada, sreu imune i sve imunije strance, poreklom sa latinskog
zapada, koji znaju naine da se bogate na njihovome tlu i na njihovome
znoju. Bar su tako oni mislili. inilo im se da se razlozi jadu i nedaama ne
kriju u manama njihove drave, ve su ih traili po svaku cenu u drugima,
Mleanima u prvome redu, u latinskoj podloj naravi i lanoj katolikoj veri.
Revnosni pravoslavni monasi samo su pospeivali ovo nezadovoljstvo,
prezirui one meu Vizantincima koji bi se ipak latili nedostojnih poslova,
poput trgovine, preduzetnitva ili bankarstva. Na meti je posebno bila
aristokratska i intelektualna elita, optuivana za izdaju i udvaranje
zapadnjacima. Nesrena Marija i sama je bila Latinka, a bila je i okruena
latinskim trgovcima i najamnicima, tako da je bio potreban jedino povod pa
da doe do najgoreg. Zbilo se i to kada je u prestonici dolo do prevrata i
kada je bezumna rulja poela da salee sve sumnjivce, optuujui ih da su
Latini, ubijajui ih i pljakajui njihove domove. Bio je to pokolj kakav
Carigrad nije zapamtio.
Na talasima tog pravoslavnog populizma, noen nerazumnim
ovinizmom sugraana, pojavio se i Andronik u prestonici. Predstavljajui
se kao zatitnik maloletnog Aleksija, on je smesta Mariju pogubio,
naredivi da joj smrtnu presudu potpie njen sin lino. Sirotan time svoju
glavu nije sauvao. Dva meseca kasnije, Andronikovi ljudi su udavili i
maliana, a potom bacili njegov le u more, dok se Andronik oenio
trinaestogodinjom udovicom, francuskom princezom Anom. Novi car je za
sobom imao narod. Aristokratiju niti je mogao niti je eleo imati za
saveznika. Bio je zakleti protivnik Rima i Latina te je prirodno da mu je
patrijarh bio sklon, ali samo dok i crkva nije bila ugroena od ovoga oveka
koji je za sebe verovao da je voa Romeja, car koji je opet ujedinio narod
romejski, vratio mu nacionalnu ast i istrebio ga od nedostojnih domaih
elitistikih izdajnika i stranih uljeza. Razume se, malo je ko meu
savremenicima u tome trenutku strepeo od pristizanja rauna za uinjeno,
od odsecanja latinskih glava i njihovog vezivanja psima za repove do
spaljivanja trgovakih laa. Rauni su, naravno, potomcima Andronikovim
42
itekako prispevali, a najvei je bio plaen 1204. godine latinskim

osvajanjem vizantijskog Carigrada. Tada je mletaki slepi dud, Enriko
Dandolo (vid mu je bio oduzet upravo u pomenutom pogromu), naveo
sirove zapadnoevropske vitezove da uu u prestonicu i tamo vaspostave
svoje carstvo, ovoga puta roeno u krvi njenih pravoslavnih itelja.
No, posledice Andronika Komnina nisu uznemiravale. Jo dok se,
izgnan iz otadbine, bavio u Rusiji i na muhamedanskom Istoku, ovaj je
ovek pokazivao prezir prema stvarnosti. Oseajui se izabranikom naroda i
samoga Boga, nije bivao nimalo uznemiren ni usamljenou drave kojom
je carevao. Jer, takav kakav je bio, Vizantiji nigde, u ondanjem svetu,
saveznika vie nije mogao nai a ponaao se kao da mu saveznici nisu ni
potrebni. Reforme na koje je prionuo bile su nadahnute carevim geslom da
ne postoji nita to carevi ne bi mogli ispraviti i da nema nepravde koju oni
ne bi mogli svojom vlau iskoreniti. esto i plemenitim pobudama
nadahnuti, ovakvi pokuaji su u dravi, na alost, bili bez pravog uspeha.
Andronik, meutim, kao da nita nije primeivao, svoje pouzdanje i dalje
gradei na poklicima oduevljenja, kojima ga je carigradska svetina u svoje
vreme doekala. Hleba za narod nije bilo vie nego ranije a od asti i
mrnje prema tuinima nije se bolje ivelo. U carstvu su postepeno ljudi
poeli da shvataju da je obeani vilistan dalje no ikada. Aristokratija i
okretniji meu Vizantincima caru nisu bili skloni ni u poetku, ali za
Andronika je jo opasnije bilo to nije pridavao vanost okolnosti da mu ni
gradski puk ne klie kao nekada. Borba protiv bogataa (danas bi se kazalo:
protiv privatne svojine) i progoni stranaca (u savremenom jeziku:
stranog kapitala) tome istom puku nisu bili vie niti dovoljni niti
privlani, pogotovo kada je svetina stala da uvia da pravoslavna vera nije u
opasnosti od njih ve, mnogo vie, da joj pogibelj preti od drave same i
vlau opsednutoga cara. Uhode i biri trudili su se da spree
nezadovoljstvo, bila su po ivot opasna ak i saaptavanja meu
podanicima. Carstvo je postalo jedinstveno, ali ne i snanije. Krnjili su ga
spolja vojniki premoni susedi, a iznutra izjedali neredi i beda. Ali, u
Vizantiji nije bilo niti mudrih koji bi bili u prilici da na cara utiu, niti
bogatih koji bi narodu olakali muke preivljavanja a nije bilo ni
aristokratije koja bi dravu branila. Sve njih Andronik je okrenuo protiv
sebe.
I, kada su se ratu vini Normani, osvojiv Solun, pribliili Carigradu,
u prestonici je nanovo potekla krv. Olako data obeanja tamonji puk vie
nisu zanimala. Njegov bes sada se okrenuo ba na onoga koga je koju
godinu ranije slavio. Car Andronik Komnin bio je zverski rastrgnut na
43
Ivan uri
ulicama svoje varoi, od svojih doskoranjih pristaa. Izneverili su ga pre

njihovi stomaci nego njihove, nadanjima u postojanje rajske zemlje,
okrepljivane due. Istini za volju, sam car za prazne stomake nije bio kriv.
Njegova krivica je leala na drugoj strani, na populizmom probuenim
opasnim matanjima podanika, odavno ojaenih raskorakom izmeu
ogromnog bremena slavne prolosti i neslavne jave u kojoj je trebalo
snalaziti se. Car im je ponudio samopotovanje, pa i iluziju o superiornoj
samodovoljnosti mimo sveta, demagoki im je nudio i jednakost u
siromatvu, okretao ih je minulom umesto buduem dobu, ali im hleb nije
mogao dati. A Vilistan bez hleba nije raj. Zalud e docnije jedan ueni
istoriar, nita manje pravoslavac i Romej od Andronika, zakljuiti:
Glupavi itelji Carigrada, a meu njima posebno prodavci kobasica,
koari, zatim stalne kafanske muterije, popravljai cipela, ne pravi obuari
ve suce koje jedva sastavljaju kraj s krajem, snajce koje s naporom
zarauju za svoju koru hleba, svi su se oni ujedinili kao roj muica u
prolee kada nagrne na svee muzeno mleko u bakrau; ni o emu to je
starije od tri dana oni nisu bili sposobni da razmiljaju, pa ni o tome da su
nedavno klicali ovome caru kao spasitelju u jo koliko jue klanjali se
njegovoj krunisanoj glavi, potvrujui najveim zakletvama svoju vernost i
svoje potovanje. A sada, poneseni svojim bezmernim besom i najgorom od
svih ludosti, ti isti bezbonici nisu Andronika potedeli nijedne od
najstrahotnijih muka. Pomenuti istoriara zvao se Nikita Honijat8.
Eto, bio bi to jedan od nauka o istorijskim vilistanima. Ili, to no
ree Zmaj: Ni ja vam ne znam kazati gde je to bilo i kad je bilo, znam
samo da je tako neto bilo.
Demokratija danas, Beograd, 3 (jun 1990)
8
Nikita Honijat (c. 11501212), carski sekretar, zatim veliki logotet, jedan od
najboljih vizantijskih istoriara, takoe, jedan od elnika antilatinskog nacionalizma kod
Vizantinaca.
44
2.
U KOI VUKA BRANKOVIA
Ko god dri do Srpskog rjenika i blaga u njemu sadranog teko

bi smeo tvrditi da je lino ime Vuk u bilo kakvoj vezi sa izdajom. O tome
u pomenutome glosaru nema ni govora. Bie pre upravo obrnuto: Kad se
kakvoj eni ne dadu djeca onda nadjenu djetetu ime Vuk, jer misle da im
djecu vjetice jedu, a na vuka da nee smjeti udariti (za to su i meni ovakvo
ime nadjeli) veli sastavlja Rjenika o sebi i o svome imenu. Da stvari,
ipak, nisu sasvim idiline, pokazae ve i sam V. S. K., navodei, uz ostalo,
meu srpskijem poslovicama i ovakve: Vuk dlaku menja, ali udi
nikada, ili Vuk na vuka ni u gori nee ili Vuk ne vije to je mesa
gladan, nego vije da druinu svije. Dakle, nije sporno da je vuk vrlo
nezgodna zver, krvolona i zastraujua, no u svojoj naravi, makar prema
ljudskom tumaenju, on nema izdajnikih konotacija.
Takve osobine (uglavnom) nemaju ni nosioci istog linog imena u
svekolikoj prolosti srpskog naroda. Tanije, nemaju ih bar oni o kojima je
sauvano znatnije istorijsko znanje i predanje. Nema ih niko izuzev jednoga
Vuka Brankovia. Razume se, u injenino opipljivoj povesti njegova
linost moe imati vie lica i vie tumaenja. Meutim, nijedno od njih nije
obeleeno izdajom kao sudbinskim biografskim znakom. Nijedno, osim
onoga koje Vuku Brankoviu pruaju srpska narodna epika i tradicija. To
mitsko seanje bilo je, kao i u nizu drugih segmenata sprske prolosti, meta
udaraca zaetnika nacionalne kritike istorijske misli pre dobrih stotinak
godina. Zahvaljujui najpre Ljubomiru Kovaeviu i, naroito, Ilarionu
Ruvarcu, ne samo srpska istoriografija nego i srpska kultura stekla je ugled
bez premca na balkanskom prostoru. Ugled joj je donela upravo strogost
prema sopstvenim zaviajnim zabludama i romantinim znamenitostima
kojima Balkan i inae vrvi. Re je, zapravo, bila o testu istorijske zrelosti
jednog naroda i o nacionalnoj propagandi u najplemenitijem smislu. Uza
svu svest da u istoriji nita (pa ni zrelost) nije jednom zauvek dato, srpski se
45
Ivan uri
narod tada mogao podiiti vrednostima koje do danas njegovim susedima

jo uvek delimino izmiu: srpskoj istoriografiji se, naprosto, verovalo i
izvan lokalnih mea, u takozvanom velikom svetu. Ovakva privilegija, do
skora ekskluzivna, odnedavno jeste ugroena no to je pria za drugu
priliku. Sada je zgoda da se zabavim peripetijama kroz koje je prolazio
Ilarion Ruvarac, protagonista pomenute kritike istorijske misli kod Srba.
Ovaj istinoljubivi ruitelj pseudoistorije i svakojakih patriotskih
zaluivanja bio je i sam brzo oglaen loim rodoljubom. Iako etnogenet-
ski nesumnjivog srpskog roda, mada teko osporive privrenosti pravos-
lavnoj veri predaka, budui da je u Sremskim Karlovcima zavrio bogoslo-
viju u kojoj e kasnije biti profesor i rektor (da se ne navodi da je od 1882.
bio ak arhimandrit manastira Grgetega), Ruvarac nije mogao biti po ukusu
niti srpskih niti inih rodoljubaca. ime ih je iritirao? Pa, razloga je bilo
vie nego dovoljno, od osporavanja izdajstva Vuka Brankovia do pod-
smehivanja cininog monaha sagama o takozvanoj vekovnoj nezavisnosti
Crne Gore. Smetao je i jednome Milou S. Milojeviu koji ga je nazivao
izdajnikom srpske narodnosti, Vukom Brankoviem koga bi trebalo
pod gromilu, a smetao je, boga mi, takoe i Simi Ljubiu koji je uveravao
sebe i druge kako je ovaj nadripisac i luak, komu je irilica jedino to
valjda znade, prosto rovarac i budala. U vezi sa bojevima koje je
Ruvarac, inae u crkvi ovek iziriito konzervativnih shvatanja, vodio sa
raznorodnim rodoljupcima, zanimljivo je istai jo dve karakteristine
pojedinosti: premda u srpskoj kritikoj istorijskoj misli nije bio sasvim
usamljen, u javnom okraju sa neznanjem i pristrasnostima bio je preteno
lien saveznika (ostavljali bi ga, tako, ne samo ueni Stojan Novakovi,
nego i Jovan Jovanovi Zmaj, Ruvarev drug iz mladosti) dok je, sa druge
strane, za neprijatelja imao jedino delimino pojedinca (zvao se Pantelija
Srekovi) a, u stvari, itave ustanove kojima je taj pojedinac pripadao.
Povod itavome sporu bila je, pretenciozno zamiljena i nikada
dovrena, Srekovieva Istorija srpskog naroda ije je odlomke Ruvarac,
prznica kakav je bio, prodvrgao pravoj vivisekciji. No, vrlo brzo je spor
dobio mnogo vei zamah i znatno vie upletenih lica. O emu je sve
zapravo bila re, moe pokazati nekoliko, nasumice odabranih, izvoda iz
polemike. U Ruvarevoj interpretaciji, Pantelija Slavkov Srekovi,
Srbijanac i ovek sa tla kojim se bavi i kome je odan, grdio je
arhimandrita i ovako: Je li napisao togod u celini? to nije bar napisao
istoriju nae crkve? Naao i rimpapovca Pejaevia onu sumnju o caru
Urou, pa kao alostan predstavnik srpske crkve otpoeo uerivati u la
srpski narod i srpsku crkvu. To je grozno! Zar on svojim radom ne rui: 1.,
46
srpsku narodnost, a 2., zar ne pomae srpskim neprijateljima? Ruvarac se

oigledno nije mnogo uzbuivao oko osporenog patriotizma, pa je spremno
i dalje juriao na glupost i neobrazovanost. Ne obazirui se na modele
miljenja koje je Srekovieva istorijska povesnica nudila (poput onog: i
ako se srpski steg posred Nia vije, opet zato Kosovo osveeno nije),
arhimandrit je jednostavno ponavljao: ja sam rekao da ta Istorija, kao od
oveka koji ni latinskoga jezika ne razume te se s toga sam prvim
izvorima sluiti ne moe; dalje od oveka koji o istorijskoj kritici ni pojma
nema, no se prema raznovrsnim izvorima odnosi onako bezazleno kao i
svako dete i prosti narod; i naposledu od oveka Srbina, preteranog patriote,
u koga je jae uvstvo i elja od uma i razuma napisana Istorija ne vredi
mnogo i upravo nita ne vredi, i da je za Srbiju i Srpstvo velika sramota, to
je takva Istorija putena u svet.
Prosto satirui Srekovia i njegove zahteve od nacionalne nauke,
Ruvarac je spremno primio i optube da je ne samo izrod nego i
drugorazredni Srbin iz preka, sklon udvaranju rimokatolicima pa i, o
strahote, zagrebakoj Jugoslavenskoj akademiji (iji lan, uz put, nije ni
bio). Savlaujui linu tatinu zbog ignorisanja od strane reenih asnika,
arhimandrit ovako poruuje: Mui i ne pitaj nesreni prekobare ve
odgovaraj: Zat da Panta nije ve lan i zat ne moe biti nikada izabran
za lana belohrvatske akademije?... Znajte, da g. Panta zato nije lan
Jugoslavenske akademije, to je Srbin, i ne samo prost Srbin, kao mi ostali
to smo, ve i Pan-Srbin, i ne samo u teoriji i na papiru pan-Srb, ve to
radi na irenju misli o srpskom ujedinjenju. G. Panta je dakle sam kriv to
nije lan Jugoslavenske akademije u Zagrebu i njega e prije Amerikanci
izabrati za lana amerikanske akademije, nego to e ga potomci negdanji
Ilira i Jugoslavena a sadanji Hrvati u Zagrebu izabrati za lana
jugoslavenske akademije; g. Panta je sam kriv! Ne bio biti i roditi se
Srbinom, i biti tako preteranim Srbinom i Srbljaninom, koji hoe da posrbi
svakolika plemena, koljena i jezike slovenske na slovenskom jugu no i to
je malo reeno: koji dokazuje ili koji je ve dokazao, da su i beli i crveni
Hrvati i Jezerite i Brzaci i Belogezite sve ista srpska plemena i da na
slovenskom jugu nije nikad ni bilo drugih slovenskih plemena osim jedinog
plemenitog plemena srpskog, a poto to, to g. Panta dokazuje i to je ve
dokazao on, sadanjim takozvanim i bez boje Hrvatima ne ide u glavu ni u
njihov raun, dapae jako kvari te raune tih novih i bez boje Hrvata a
naroito onih u Zagrebu, a jo naroitije onog reda meu Hrvatima, koji
ih je odrodio i preporodio koji je i stvorio Akademiju, ne da se srpska, ve
neka druga misao iri meu plemenima slovenskim na jugu Preterani
47
Ivan uri
patrijoti ili ti oviniste meu Hrvatima a ti presuuju u Akademiji ne

mogu birati i poastvovati najveeg patrijota, najveeg ovinistu meu
Srbima i Bugarima!... Jugoslavenska akademija u Zagrebu ve i zato i ba i
najpoglavitije zato ne moe izabrati g. Pantu najveeg Srbina meu Srbima
za svoga lana, to bi tada i jo prije toga morala izabrati g. Antu
Starevia, najveeg Hrvata meu takozvanim Hrvatima, za svoga lana; a
poto Akademija ovo poslednje nee i opet nee pri svem tom, to je g.
Anta za irenje hrvatske misli uradio nego ma koji od akademiara i nego
svi skupa i cela Akademija... Na Panta je srpski Anta, a njihov je Anta
hrvatski okrnjeni Panta, Panta je S.....vi mlai brat hrvatskom Anti a Anta
S.....vi stariji je brat naem Panti, a eda i emanacije su istog duha, istog
otca i obojica rade isti posao i trae bilja od omraze i seju isto seme: seme
razdora meu srodnom i najbliom braom, meu slovenskim plemenima
na jugu koja su upuena jedno na drugo!
Nije Ruvarac bio nean ni prema JAZU i udljivostima
akademijskih izbora, pa se nije libio ni manje-vie otvorenih aluzija na
politike kriterijume koji presuuju umesto onih naunih i samo naunih
kada je nauka po sredi. Sarkastino je primeivao da su njegov i Pantelijin
usud u osnovi slini: Panta dakle nije a edomilj (Mijatovi) i Stojan
(Novakovi) jesu lanovi te Akademije i Panta je sam kriv to nije; pa kad
je Panta kriv, to nije, onda moram i ja kao njegov antipod, kao Anti-Panta
s njime deliti istu sudbu... Nai edomilji i Stojani pristanu lepo uz Tade
(Smiiklase) i Vjekoslave (Klaie), pa za nevolju i uz Franje (Rakoga) i
Sime (Ljubie), ali ne mogu, nikad ni do veka ne mogu stati rame uz rame;
ni Pantelija uz Tadiju, ni Ilarion uz Simuna takva nepremostiva provalija
zija izmeu bizantinaca Pante i Ilariona s jedne i talijanaca Sime i Tade s
druge strane. A zar Stojani i edomilji, koji su lanovi one jugoslavenske
akademije, nisu Srbi, nisu istonjaci? Oni su dodue Srbi, isti i koreniti
Srbi i ako gdekoji izmeu beogradski bugara o srpstvu i srbinstvu njihovom
udno gataju, i to samo za to, to oni besednici srpski zanose to grki, to
arnautski; i oni su se dalje rodili i ive na istoku i po istonom adetu, ali su
pre svega mudraci, pa kao vostoni mudraci rado sestvuju s vostoka na
zapad... oni su naprednjaci!
Arhimandrita su, dakle, izbegavali i JAZU i SUD (Srpsko ueno
drutvo). Stoga je on bivao samo jo jetkiji, ali i manje ranjiv pred
optubama da je bio pritajeni pravoslavni zilota bilo prekobarac i Vuk
Brankovi. U koi Vuka Brankovia dobro se oseao, ne dajui ni
prebijene pare niti na optube da je Belija, to jest potajni uvoznik tue
Evrope u domai patrijarhalni raj. Ovo poslednje, kao krunska optuba,
48
na raijanskom prostoru opstaje do dana dananjeg. Strah pred tuim, strah

pred erudicijom ili strah od sebe samoga u suoavanju sa drugima pozivao
je vazda na osuivanje bez priziva. Za izdajstvo su bivali optuivani u
sluaju Srba i Dositej Obradovi i Vuk Karadi, bivao je sumnjiv
Dimitrije Tucovi ali i Jovan Cviji. Njihova izdajstva uvela su ih u
nacionalnu istoriju, iako ih neporoni zemljaci samo povremeno
amnestiraju od krivice. Nije li i danas preesto sumnjiv Ruvarac zbog svoje
istorijske hiperkritinosti, Dostitej zbog evropejstva, Vuk zbog
laicizacije duboko bogoslovlju privrenog narodnog kulturnog bia,
Tucovi zbog albanofilstva a Cviji zbog uverenja da psihofiziki tipovi
Balkanaca nameu drukije reenje junoslovenske drave od pukog
zaokruivanja zamiljenih nacionalnih granica? Tuioci za potomke ostaju
anonimni a optueni se pamte. I u tome je jedna od razlika izmeu pravog
Vuka Brankovia i njegovih tuilaca i ovih potonjih izdajnika (duan sam
da upozorim da o izdajnicima bez navodnika ovde ni nema govora).
Priica o Panteliji i kalueru Ilarionu pouna je jo u kojeemu.
itaoe, pomui se malo i sam. Ja te samo podseam: da li je Ruvarac znao
da je Srbin i pre nego to mu je to Panta Srekovi otkrio?; da li je bio lo
Srbin zato to je prolost svoga naroda valjano poznavao (a poznavao je
prolost, razumno je pretpostaviti, zato to je svoj narod voleo)?; da li je
sudbina naunih ili uenih drutava, svuda a pogotovo na ovome tlu, bivala
izloena oduvek slinim iskuenjima, meu kojima naroito onome da budu
poistoveena sa trenutnim ciljevima prolaznih dravnih vlasti? Ili: da li na
polzu Hrvatima slui (sada ve moda biva) Jugoslavenska akademija,
tanije da li e hrvatsku nacionalnu propagandu bolje zastupati oni koji
veruju da je cilj propagande propagiranje nacije u krilu same nacije umesto
meu drugima? Ili: da li su Istrani loi Hrvati zato to se ne boje tih
drugih kao ni svojih posebnosti (a zato bi ih se i bojali kada su meu
njima svoje slovinstvo sauvali i za hrvatstvo se izborili)?
Da ne ream dalje, iz Pantelijade za pouku ostaje i sledee: brao
Hrvati, uvajte se sopstvene provincije duha, brao Srbi, klonite se misli o
idealizovanoj prolosti kao zameni za ivot u kome jeste, brinite i jedni i
drugi o vlastitom neznanju, pa i o prolosti koja vas obavezuje makar na
njeno razumevanje. Jer, kako veli arhimandrit: Nije Panta sam i
inokosan S Pantom i uz Pantu, i iza Pante stoji itava eta, itav oblak
pantelijskih natura i eksistencija i na ovoj i na onoj strani.
I to bi jedna od pripovesti iz Vilistana naega doba.
Demokratija danas, Beograd, 4-5 (jul-avgust 1990)

49
Ivan uri
3.
DOMOLJUPCI I RODOLJUPCI
Tu, nedavno, jedan moj prijatelj, Slovenac, predloio mi je neto

duhovito. Na pakost aksiomatski raspoloenim Hrvatima i Srbima, koji
pouzdano znaju da na sunanoj strani Alpa nikada nije bilo mesta za
autoironiju, i podsmeh samome sebi, predlog je sadrao poziv na boj oko
indijskog naslea. On bi, naime, dobro naoruan otkriima o Venetima kao
vlastitim precima, tvrdio da je Indija nedvosmisleno slovenaka, to bih mu
ja osporavao, ako ne niim drugim, ono makar mojom uverenou da, dokle
god u pomenutoj zemlji postoji samo jedan srpski grob, ona e biti srpska i
bie to sve dok na svetu bude bilo ijednog Srbina. Jer, svuda gde ima
srpskih grobova tamo ima i Srbije. Uz put, ja zaista, sasvim sluajno,
znam ak za dva srpska groba u Indiji (on nije znao ni za jedan slovenaki),
iako su oni, grobovi, to je za prirodu spora uostalom nevano, iz vremena
posle drugog svetskog rata. Nevano je bilo ve i stoga to sam ja planirao
da se u polemici prethodno valjano obezbedim naunim rezultatima o
Sorabima i Srbima (kao) najstarijem narodu na svetu. Oaloeni,
ubrzo smo, meutim, obojica shvatili da je od takve raspre bolje odmah
odustati, budui da bi izgledi na oekivanu neozbiljnu percepciju
simuliranog dijaloga bili izuzetno skromni.
A kako i da ne budu skromni, u okolnostima u kojima se svuda
neguje naklonost prema svakojakim etnogenezama, prema propovedima o
mrnji kao sudbinskom okruju pravednog i izabranog naroda, o naciji kao
predziu Europe i njene kulture ili o istorijski predodreenim ratnicima-
mirotvorcima? Makar delimino, objanjenje takvih okolnosti nalo bi se i u
istorijski pogodnom lokalnom tlu za raanje raznovrsnih povesnih optih
mesta u mitskim zazivanjima prolosti kao zamene za nepovoljnu
sadanjost i jo goru budunost. Jer, one su izvesne pri postojeem stanju
stvari. Navedenih kliea ima, razume se, i kod drugih, izvan Balkana, pri
emu im je svima zajedniko obeleje idealizovana autoprojekcija i statini
50
pogled na istorijsko vreme. Nisu li to i nebrojeno puta ponavljana

raspredanja o razvijenom severu i za siromatvo i lenarenje predo-
dreenom evropskom jugu? Malo je tu vano to takozvana nauna
istorija jedva da pomenutoj hipotezi u prilog moe navui nekoliko
stolea, naspram vie od dva milenijuma koji bi severnjake osporavali.
Slini su i toposi o Italijanima i Nemcima kao bojovnicima, toposi ije
je poreklo toliko svee da se ni vekovima ne da meriti. Navodno, Italijani su
kukavice a Nemci bogomdani vojnici, premda itavo mnogostoletno
evropsko iskustvo govori preteno obrnuto. Najbolji i najbolje plaeni
ratnik-profesionalac u XV veku, na primer, nije bio niti Bavarac niti Englez
(pa ni Srbin) ve nekakav condotierre (zajedno sa druinom zemljaka).
Ko sumnja u sumnje o trajnoj predispoziciji Germana za borbene vetine,
odnosno sklonosti Apeninaca prema dezerterstvu, neka zaviri u drevne
platne spiskove. Uostalom, neka proveri i kako je o Germanima, piui o
zbivanjima sa poetka XIX veka, jo uvek sudio poetkom XX veka Lav
Nikolajevi Tolstoj u svome Ratu i miru. Iz iskustva naega doba
oigledno proizlazi da se Tolstoj prevario, ali iz perspektive napoleonovskih
vojni nije. Jednostavno, hou rei da se, u sferi istorijskih saga,
ravnopravno sa za boj vazda spremnim i nespremnim Prusima i
Lombaranima, moe meriti paralelna nekadanja tradicija o navodno
hrabrim Italijanima i kukavnim Nemcima. Samo toliko.
Naravno, toposu se kritika pamet teko odupire, ali mu se ipak
mora suprotstavljati, pogotovu onda kada je ta pamet u prilici da bude sa-
sluana. Da bih stekao poverenje strpljivog itaoca, biu najstroi prema
vrhovniku moga linog panteona, prema Jovanu Cvijiu, oveku na koga se
esto i rado pozivam. Primer koji u navesti tie se upravo njega. U jeku ra-
tova koji su do krajnosti suprotstavili Bugarsku i Srbiju i u srpskom kolek-
tivnom seanju ostavili duboke tragove o bugarskoj svireposti a zatim i po-
litikoj prevrtljivosti, Cviji se, naime, osetio pozvanim da, u oima svets-
kog javnog mnjenja, poloaj Srbije brani kako naunim tako i propagand-
nim nastojanjima. Ne bez razloga, jer bio je uvaen i smatran nepristrasnim,
to ipak do kraja nije bio. Otuda u njegovom (naknadnom) dopisivanju stra-
nica o istonobalkanskom tipu stanovnitva, u okviru opsenog spomeni-
ka srpske misli kakva jeste knjiga o Balkanskom poluostrvu i junoslovens-
kim zemljama, ima i ovakvih reenica: bugarski politiari (za razliku od
ostalih junoslovenskih tipova) obdareni su veom jainom volje oni su
siroviji, vie samovoljni, esto sposobni za neverovatne obrte U drugim
grupama vodei krugovi tee duhovnom i moralnom napretku i esto poka-
zuju vrlo jasno izraen smisao za knjievnost i umetnost; bugarske voe
51
Ivan uri
streme poglavito materijalnim ciljevima U oblastima centralnog tipa

bugarin je postao oznaenjem za sve to je prosto, duhovno i materijal-
no Makedonci vele priati kao Bugari, to jest neveto, kao seljaci. U ju-
noj Makedoniji uo sam izraz izbugari se kad se govori o ukvarenom
itu koje nije dobro za seme, a izraz pobugari se kad se hoe da kae da se
jedna stvar kvari i haba. Bugarka je vrsta najprostije penice. Bugari su,
nadalje, prodrljivci, ozbiljni, neveseli i esto sumorni, neprijatelji ale,
tvrdice, lukavi i podmukli, runi, Bugari ne cene viteka dela i smatraju ih
za detinjariju, a jedan od Bugara boravei meu Crnogorcima, smatrao je
za komediju i njihovo dranje i sve ono to su rekli i uinili; od svega toga
on nije nita razumeo, kod njih nema ni one sklonosti za svirku i pesmu
koja je uroena kod drugih Slovena na Balkanu, u poreenju sa ovima oni
su teki i kruti, bez intelektualne gipkosti, primili su najvie osobina od
Turaka, svojih ugnjetaa Meu manama Bugara nisu izostavljeni ni
sebinost i nedostatak ponosa, materijalizam, injenica da oni nisu imali
Kosovo i tako dalje. Krunski argument, meutim, ipak je u saznanju da su
Bugari izvrsni vojnici, disciplinovani, vrlo hrabri, ali bez smelosti; uporni
ali bez oduevljenja; to je jedina vojska koja ne zna za pesme na maru;
kreu se pognutih glava, utljivi, vrsti prema tekoama, ravnoduni,
gnevni bez estine i pobednici bez radosti; oni ne pevaju! Sic dixit
Iohannes Tzviyitch. Pesma nas je odrala njojzi hvala!
No, ako je tako sa Cvijiem, ta li tek ostaje za zaviajna opta
mesta u tumaenjima prolosti junih Slovena i za protagoniste njihove
distribucije ojaenim sunarodnicima s kraja XX veka? Malo, oigledno.
Uprkos svemu, vredi li bar pokuati sa hlaenjem roene i priroene
brae? Za neku sledeu priliku u ostaviti pripovesti koje bi potvrivale ili
osporavale superiornost hrvatske kulture ili srpskog junatva. Neu se baviti
ni tvrdnjama o hrvatskom junatvu i srpskoj civilizaciji minuloga doba.
Znai, izostaviu i potvrde iz prolosti o sklonosti dalmatinskih mesta ka
prljavtini (pa i one, neodmerene iskaze, poput izjave kakvog, higijeni
kobajagi genetski sklonog Francuza iz XVII stolea, o osmanskim
kasabama koje su istije od varoi pod Srbijom), o sklonosti Trenkovih
pandura ka alkoholizmu i porocima pre nego ka ojstvu i junatvu, o
pojedinim Zrinskima koji hrvatski nisu ni znali zboriti i jo kojeta drugo
reenome nalik. Neu se zadravati ni na primerima koji poriu herojske
osobine srpskih srednjevekovnih vitezova i vladara (ukljuiv i takve u
kojima se, katkada, dogaa da se, navodno, pokoji upan i upiki od straha
pred neprijateljem), kao to u sada prenebregnuti i teze o srpskoj
velikodunosti ili vrednoi. I time bi se moglo pomoi pri pronicanju u
52
razloge nevolja sa turizmom u Jugoslaviji leta gospodnjeg hiljadu devet

stotina devedesetog ako je po sredi stanje sa klozetima na plavome
Jadranu, time bi se moglo posluiti i pri razumevanju neuspeha zajma u
Srbiji jer njeni itelji, ak i da su iroke ruke, upravo kao patrioti hara
nikako istorijski ne vole a, sudei po Srbima veoma sklonom zemljaku
Joakimu Vujiu, ne vole preterano ni da rade. Recimo, za ovo poslednje
Vuji je naao sledee opravdanje: Zemljodelci Serblji jesu srednji, ne
odve priljeni i trudoljubivi, jerbo heroji, ratoborci i junaci, kako to su
Serblji, ne mogu zaista biti dobri orai i kopai; a tako isto biva i kod drugi
herojski naroda. Iznetim, ne daj Boe, ni ne pomiljam da u celini
poreknem zasnovanost pojedinih meu mitovima. Prosto naprosto, elja mi
je samo da ih odmerim, ne bih li ih pribliio istorijskoj realnosti.
Ovoga puta, u obliku paradigme, baviu se zapravo jednim
domoljupcem plemenitih pobuda i pogibeljnim posledicama njegovih
poruka, pretvorenih u povesne istine bez priziva, u naratajima koji slede, u
redovima novih rodoljubaca. Namerno izvodei sinonimiju izmeu
navedenih termina (iako svestan njihovih razliitih konotacija), hou da
istaknem da su i domoljubac, linost koja doprinosi raanju i jaanju
mita, kao i rodoljubac, ovek koji je egzekutor toga mita, u potpunosti
bezazleni i nevini. Da mi se ne bi prigovorilo na pristrasnosti, prvi e biti iz
plemena Tuge i Buge, to jest hrvatskoga, dok e drugi biti izdanak
najdinijih sokolova koje rodit znade samo Srpka. Uostalom, to je i
svejedno, jer obojica su najpre rtve mitske prolosti.
August Harambai bio je sin pravoslavnog oca i katolike majke.
Svojom pesnikom sudbinom on ilustruje domete i ishode ivota mnogih
koji su vlastito umee, kakvo je da je, bili spremni da uslove usudom
politikih stranaka ijim bi se izazovima odali i podali. U osnovi neduan,
Harambai je linu sudbinu poverio uvenome Anti Stareviu. Posledice
pomenutog poverenja bili su i stihovi poput ovih:
Ja sam, draga, dobar Hrvat,

Bistra vida, uma zdrava,
Ja sam, draga, duom, tielom,
Privrenik stranke prava!
A pevao je i ovako:
O budte ljudi, junaki Hrvati,

Pa ustanite listom poput lava!
53
Ivan uri
Slobodi vi ste ve pred samim vrati,

Do nje vas vodi samo stranka prava
Moda zbog svoga sumnjivog unitaristikog porekla, a moda i

zato to ba nije najbolje razumevao program svoga poverioca, Harambai
je meutim obiavao da se katkada prilino i zaleti, na primer u opisu
hrvatskih granica:
Od Adrije tamo do hladna Timoka,

Od Balkana pa do Triglava visoka,
Svud su tvoja djeca i svud srea huda!
Ali, da budem pravedan, voleo bih da vidim koga meu dananjim

pristaama takvog umetnikog angamana u politikoj zbilji koji bi
smogao snage da zapie i sledee:
Eto vidi, taj me udes eka,

Svi e onda zaboravit mene,
A i moje pjesme skrparene!
A kada su toposi u pitanju, kakav je i navedeni stih sa sanjanim

narodnim meama, njima vrvi i jedna i druga bratska literarna batina, sve
do nama bliskih vremena zla, vernika, grenika i otpadnika. Da bi se uverio,
pokuaj, itaoe, da zameni etnonime u stihovima fra Filipa Grabovca,
stihovima nastalim sto pedeset godina pre Harambaievih, pa onda
prosuuj svojom glavom o posebnosti nacionalnih istorijskih predanja:
Da bArvati skladni bili,

Ne bovako alost pili.
Rekoh, da bi sklad imali,
Svim bi svitom ti vladali.
Na oruju junak vrli,
Svaki kralj ih zato grli
Kad kralj hoe kog da srve,
Tad Arvate mee prve,
A dobitak kad se dili,
Tad pitaju: gdi ste bili
54
I tome slino, sve u duhu upozorenja da Srbi (Hrvati) u miru uvek

gube ono to su na oruju stekli! Za utehu, konkretni topos toliko je est,
pa ga je mogue pronai ak i u Vizantiji, dravi spremnoj na svakojake
lukavtine i mirnodopske prevare. I Vizantinci su, zaudo, esto bivali
gotovi da sebe vide, poput asnih Srba i Hrvata, kao ratnike nevete
pregovorima, nagodbama ili neprincipijelnim koalicijama.
Jakov Ignjatovi je, meutim, bio ipak sluaj za sebe. Optuivali su
ga, istina, za dvojnu pripadnost, tvrdei da kod njega prevagu ima as
maarsko domoljublje as srpsko rodoljublje. No, da je samo do toga,
Ignjatovi bi bio jednostavno jedan od mnogih u vlastitome narodu. Jo
manje bi se Jakov Ignjatovi mogao izdvojiti po istrajnom nastojanju da,
kao pisac, bude na korist nacionalnoj stvari, tek ponekad primeujui da
je i sam, nehotino, postao rtva egzekucije pomenutih mitova. Ono to ga
izdvaja, zapravo je redak zapis u prozi o roenju, ivotu i umoru jedne
takve rtve. Pri tome, potpuno je nevano to Ignjatoviev Vasa Repekt
misli ozbiljno ili to, eventualno, Ignjatovi ozbiljno misli o svome junaku
posledice su iste: setni osmeh, pun razumevanja, na licima pievih
potovalaca s kraja ovoga stolea. Klju za prilazak tunoj prii o Repektu,
samosvesnom patrioti i ugarskom husaru, nije teko pronai, Ignjatovi ga
nudi na skoro svakoj stranici. Recimo, neto iz Repektovih kolskih dana:
No na stranu sve te kolske knjige, Vasa je najvoleo itati srpske junake
pesme, iz nekih starih sobranija. to je god itao o junacima, sve je drao
da se ba to tako zbilo, ma da je na nemogunost naliilo. Kako see Arape
Kraljevi Marko, junatvo Strahinj-bana to Vasa ne bi dopustio da je
moglo biti drukije. Te vile srpskih junaka, te su ivele i ive ostale. One
Osijanske slike gde srpski junak, kada mu je vruina, iupa s korenom
itavu jelu iz zemlje, pa na konju jezdei dri jelu u ruci a sunani zraci
kroz lie na toke mu padaju to je sve tako bilo, kao god i ono kad se
Marko buzdovanom u oblake hita No sad treba dalje da ide u kolu.
Zajedljivac, bundija i kavgadija, Vasa je, mimo kole i uprkos
njoj, imao i druge izvore svojim rodoljubivim matarijama. Jer, otac mu,
ika Ignja, itao je knjige, osobito to se tie Rusije i Srbije. Nije ni udo,
cela porodica je ovenistina, to jest svoj narod u zvezde kuje, i sve se nada
velikoj budunosti, no uvek i sve redom smrt prevari. Uz Crnog ora i
Hajduk-Veljka, ika Ignja je ruskog cara Nikolu oboavao i na dan Sv.
Nikole uvek bi ispio au i u zdravlje svesilnjejeg imperatora Nikolaja i u
zdravlje sviju bauaka, da dobiju Carigrad, da podignu krst na crkvi Sv.
Sofije, a Srbima da dadu Bosnu i Hercegovinu i Prizren dae do morja.
55
Ivan uri
Obuzetost srodnim mislima Repektu nee oduzeti ni zlehuda

sudba, pa ni kazamat u kome je dugo bio zatoen. Tamo mu je od naroite
pomoi bio jedan popa, od koga se nadahnuem snabdevao: Od svetenika
dobije knjige geografske o Austriji, o Turskoj, Staroj Srbiji, i jednu o novoj
mladoj Srbiji, o Crnoj Gori Kad mu je u ruke dola srpska karta, on stane
pa se misli. Probudio se u njemu prvi instinkt njegova detinjstva. Palo mu je
na pamet da je njegova roena varo naseljena iz Srbije, da je u sredini
Maarske, i da je tu zakopana srpska radost i alost, jer negda su bili slavni,
a sad izglodani. Pade mu na pamet: Mi e Sent-andrejci, cjelog svjeta
slavni. Misli se, Bog zna nije li nesrean to je Sent-andrejac. Jer ne moe
biti drugo nego Srbin, a ne da mu se biti Srbinom. Ali opet ga uzbudi kad
vidi srpski grb, kad vidi mapu, bilo stare bilo mlade Srbije. I kad mu padnu
na pamet junake pesme o Kraljeviu, Obiliu, duh mu se sasvim
preobrazi, eleo bi onamo otkud su njegovi stari doli. Repektova
zamisao o povratku na Kosovo ostala je, kao i kod mnogih do naih dana,
ipak jedino alibi za dalje matanje. Tamo se nije vratio, ali, katkad,
zamiljen, sedei u dalekoj Ugarskoj, gledi na mapu Turske. Onde je
Metohija, otkud su njegovi doli, pa onda Pritina, Prizren. Uzdahne, pa
kripne zubima; tu bi se voleo sa Mujama tui.
Nepristrasno zborei, popa je kod Repekta uspeno i dugo gradio
veru da se za deset godina mora obnoviti Duanovo carstvo, no kada je
ovaj takve podsticaje stao uzimati zdravo za gotovo, svetenik je ustuknuo.
Meutim, bilo je kasno. Repekt je uveliko ve zapoeo sa pravljenjem
Velike Srbije i Duanovog carstva. Sedei u zatvoru, oslobaao je
Arnautluk, Bosnu, Hercegovinu, Jadransko more, slao vojske preko Drine i
u Sandak, tvrdio da e odbranu pred Austrijom postaviti na Uni, uporedo
raunajui da doe li Rusija, neka je, nee ona biti sama tu; doi e i druge
velesile, pa, pa emo onda videti ija majka crnu vunu prede! Tako
Repekt nepovratno ode u svoj Vilistan, dok je popa odocnelo uzdisao,
nesvestan vlastitog udela u Vasinoj tragediji: No to je ba fantazija, ree
krstei se, tek to ne kae budi Bog s nama. Pa se krsti, glavom mae,
otkud u robijau takve misli. Do due misli su kriminalne, ali i Repekt je u
kriminalu.
Sav ivot Repektov ve je od detinjstva ogoren, pa mora u tom
ogorenju i skonati. I Repekt je skonao, obolevi od tuberkuloze,
nedugo po izlasku iz zatvora, obeshrabren nikako, ali prevaren istorijom i
popom to svakako. A Ignjatovi, Sent-Andrejac? Sumnjam da e ga se ko
prisetiti 1990. godine, pogotovo sumnjam da e kome pasti na um Vasa
Repekt u jeku proslavljanja tri stotine godina od seobe Srbalja u nepoznato
56
i tue. Iako je itekako zasluio. Grabovaca i Harambaia je i kod Srba

oduvek bilo na pretek, kao i kod Hrvata, kao i kod svih ostalih, ali valja
znati da srpskoj knjievnosti, srpskoj nacionalnoj zrelosti (kao i svaijoj
drugoj), vie pomae jedan Vasa Repekt (ukoliko ga u batini ima) no
to su to kadra da uine svekolika (pa i Ignjatovieva) soinjenja o
mitovima. Meutim, ima li danas koga voljnog za takvu poruku?
Demokratija danas, Beograd, 6 (oktobar 1990)
57
Ivan uri
58
II
Odanost pozivu:
protiv upotrebe
istorije
Rasprave i lanci
59
Ivan uri
60
1.
Balkanski patriotizam
i junoslovenske etnogeneze
UPOTREBA ISTORIJE
Seam se da je osnovna muka Radoslava Pavlovia, autora

ovinistike farse, predstave koja je svojevremeno imala mnogo uspeha,
bila u pravljenju tzv. ravnotee. ini mi se, govorio je autor, da ima vie
aoka na raun Hrvata, daj neto na raun Srba, pa onda posle: ini mi se da
su Srbi pretegli, daj neto da ujedemo Hrvate, da bismo napravili neku vrstu
klackalice i neku vrstu balansa. I tu je zaista bilo svega i svaega. Tako u
jednom trenutku, nadahnuti srpski istoriar, svom prijatelju povjesniaru
kae da su Srbi najstariji narod na svetu, a to je uostalom i naslov jedne
knjige koja je ovde tampana. Jer, prvo su bili Jevreji, pa onda Srbi, a zatim
su dole i amebe, objasnio je sprski istoriar.
To je dobar lagvort za ovu temu koja nema kraja, a koja nas sve, u
isto vreme, upuuje na jedini, moda pravi, nauk kojim se slui istorijska
nauka, a to je relativizacija svega u onoj meri u kojoj prostor i vreme
iziskuju od istoriara opreznost kada razmilja o savremenim kategorijama
na osnovu premisa iz prolosti. Naime, istoriari vrlo dobro znaju da niti
jedan prostor nije jednom zauvek dat bilo kom narodu, a pogotovo sam
narod, budui da mu ni prostor nije jednom zauvek dat, ne moe raunati na
svoju venost. Svaki narod ima svoj ivot tako to ima svoje raanje, uspon,
pa i umiranje. Istorija je prepuna umrlih naroda i bie prepuna. Prepuna je
naroda koji se, moda i na nae oi, raaju, naroda u naem smislu rei. Jo
opasnija okolnost jeste kada ljudi nae poimanje nacije poistoveuju sa
onim shvatanjem naroda kakvo je ono postojalo, recimo, u Srednjem veku.
Jer, u kategorijama ljudi Srednjega veka ne postoji poimanje nacije i
nacionalnog oseanja onakvog kakvo mi u moderno vreme imamo o
61
Ivan uri
samima sebi, kao to ni naa poimanja ovinizma i rasizma ne mogu biti

poimanja ovinizma i rasizma kod ljudi Srednjega veka. To ne znai da su
ljudi Srednjega veka bili tolerantni ili tolerantniji nego to smo mi, ali,
jednostavno, premise na kojima su poivali njihovi logiki sistemi,
klasifikacije vrednih i manje vrednih, pametnih i glupih, lepih i runih,
boljih i loijih, bile su sasvim drugaije.
Da bi se u Srednjem veku jedna drava, pa onda sa njom i podanici
vladara koji gospodari tom dravom, mogla prikljuiti sistemu
ravnopravnih zemalja, bilo je neophodno primanje hrianstva. Zapravo,
primanje hrianstva znailo je ulazak u hriansku vaseljenu i davalo je,
zaista, ona prava koja bi danas, recimo, moglo da da pristupanje
Ujedninjenim nacijama. Otuda je tolika potreba mnogih varvarskih vladara
Srednjega veka da, pre ili kasnije, pristupe hristijanizaciji. Dobar primer za
to je Bugarska iji je vladar Boris 864. godine promenio ime u Mihailo jer
se pokrstio (kum mu je bio vizantijski car). Taj Boris tj. Mihailo je tim
nastojanjem upravo eleo svojoj dravi da pribavi status ravnopravne
drave u hrianskom svetu. Uporedo sa tim stoji i jedna druga koncepcija
ljudi Srednjega veka koja nalazi svoju logiku nit u ideologiji iji je batinik
bila Vizantija. To je ideologija Rimskog carstva, univerzalistika ideologija
koja se dosta jednostavno, ve od Konstantina Velikog, poklopila sa
poimanjem hijerarhije drave, onako kako to zahteva zemaljska piramida
koja je pandan nebeskoj piramidi. Prema tome, granice rimskog sveta su se
dosta jednostavno, govorim u teoriji, naravno, stale poklapati sa granicama
hrianske kulture, odnosno hrianske civilizacije. Sudbina je htela, i to je
sad pitanje za posebnu temu, to taj prvobitno hrianski ili rimsko-
hrianski svet, osim u nekakvim kolonizacionim naporima modernih
velikih kolonizatorskih sila kakva je bila Engleska i Francuska, zapravo nije
pomeren u toku dve hiljade godina sa mediteranskog basena.
Kada je re o balkanskom patriotizmu i o relativizaciji svega i
svaega, dobar bi, moda, bio primer onaj koji se tie Beograda, govorei u
prilog tezi da nita nije veito i jednom zauvek dato. Jer, taj je na glavni
grad bio jo uvek vie pod vlau Bugara nego to je bio pod vlau Srba.
Najmanje puna dva veka Beograd je, naime, bio pod vlau Bugara. Otuda
se i dogodila jedna, pomalo smena, situacija kod neukih ljudi kada je, pre
dve godine sa velikom pompom, koja je ovde, inae, pratila raznorazna
prizivanja prolosti poslednjih godina, doneta i sveano uruena iz papske
kancelarije isprava koja svedoi o 1111 godina pomena imena Beograda u
slovenskom obliku. To je zaista tano. Ali, verovatno nemarom istoriara
koji ne vode uvek rauna o politikim okolnostima i neznanjem politiara
62
koji ne znaju istoriju, taj in je iskorien i za neto to je, verovatno,

moram rei, mudra, da ne kaem lukava, administracija Svete stolice imala
na umu kada je pristupila toj ceremoniji. Re je o pomenu iz 878. godine,
jednoj poslanici koju upuuje Papa Jovan ili Ivan VIII bugarskom vladaru
Borisu u kojoj se ali na beogradskog episkopa Sergija zbog njegovih
poruka i u kojoj kae: Koji sebi lano ime episkopsko jeste usvojio. Ali,
taj episkop i taj knez Boris, kome se obraa rimski papa, najbolja je potvrda
da Beograd ne samo da je pod dravnom upravom Bugara, jer se papa
njemu obraa, nego da je i crkvena jurisdikcija u tom trenutku u Beogradu
podlona vlasti bugarskog arhiepiskopa. Pitanje je opet za diskusiju ta to
dalje sve znai. S druge strane, ne samo u XVI, nego i u XVII, pa ak i u
XVIII veku, skoro bih rekao na deceniju-dve pred dizanje Prvog srpskog
ustanka 1804. godine, bez izuzetka, svaki putopisac koga je put vodio
carskim drumom, a carski drum je ono to nas i dan-danas, zapravo, i ini
zanimljivima svetu, to je ona via militaris od Beograda preko Nia,
Dimitrovgrada, Sofije, Plovdiva do Carigrada, dakle, svaki putopisac tu
dolinu Velike Morave dosledno naziva umama Bugarske, a taj prostor
bugarskom teritorijom. Niko normalan, niko zdrav, danas, pa ak ni tvorci
sanstefanskog projekta ugovora nisu imali na umu da je Velika Morava
bugarska. To su te relativnosti o kojima istoriari neprestano vode rauna i
prostori na kojima narodi danas jesu, jue moda nisu bili, a ko zna ta e sa
njima biti sutra.
Tih muka sa apsolutnim poimanjem nacije u determinisanim
kategorijama nisu lieni ni drugi nai balkanski susedi. ak, rekao bih, da
su neki od njih, iz razliitih razloga, moda jo prijemiviji na ono to mi u
nauci nazivamo romantizmom, dok politiari, ne znajui za pravo znaenje
te rei, nazivaju to voluntarizmom. Recimo, Srbi su na Balkanskom
poluostrvu prvi podigli ustanak protiv Turaka. To je tano, ali Srbi, ipak,
nisu vaan narod za evropsku civilizaciju u onoj meri u kojoj su to Grci. Iz
prostog razloga to je Grka kolevka zapadne civilizacije, neu rei
evropske jer Evropa je novi termin. Tako je prirodno da je, kada je 1821.
godine dolo do grkog ustanka protiv Turaka, taj ustanak imao
neuporedivo vie publiciteta, neuporedivo vie podrke, simpatija,
zanimanja i strepnji u zapadnom delu evropske civilizacije, prvenstveno
meu Francuzima, a jo vie meu Englezima. Primeri dela nadahnutih
ljubavlju prema Grcima bili su mnogobrojni u to doba. Utoliko je tada vie
trao Nemac Jakob Filip Falmerajer. Bio je to beskrajno zanimljiv ovek,
avanturista, naoruan razliitim, uglavnom polovinim, znanjima ali u isto
vreme veoma lucidnih zapaanja. U jeku tog filhelenstva objavio je jednu
63
Ivan uri
svoju knjigu u dva toma, u prevodu pod naslovom Istorija Peloponeza

tokom Srednjeg veka. Pod tim dosta nedunim nazivom, Jakob Filip
Falmerajer je dokazivao kako Grci njegovog doba, znai ti Grci koji su digli
ustanak protiv Turaka, u stvari, nisu oni Grci za koje se izdaju, da oni
nemaju nikakve veze ni sa Platonom, ni sa Aristotelom, ni sa Arhimedom,
ni sa Periklom, da su oni jednostavno toliko izmeani tokom svoje potonje
istorije, da su bili izloeni, prvenstveno, uticajima i migraciji na grko tle,
meu kojima najvee mesto pridaje slovenskoj, ali i turskoj, neto ranije
albanskoj, a uporedo sa albanskom tzv. franakoj, tj. latinskoj. Po njemu se,
u tom konglomeratu naroda, grki etnos izgubio i potpuno je besmisleno
pozivati se na svete tradicije klasine grke kulture kad ovi Grci sa njom
nemaju nikakve veze. To je bila strahovita uvreda grkom narodu i ta se
knjiga u Republici Grkoj dan-danas nalazi na tzv. indeksu proskribovanih
knjiga.
Jakob Filip Falmerajer je u osnovi preterao, ali je potka njegove
preterane ideje bila tana. injenica je da su se Grci tokom svoje istorije
meali sa drugim narodima. Meali su se na onaj isti nain na koji su se
meali i mnogi drugi narodi na drugim prostorima opet sa drugim narodima.
istih naroda u istoriji nema. Recimo, vizantijski car Konstantin VII
Porfirogenit, istina beleei neto starije stanje, a pie sredinom X veka,
kae ba za taj isti Peloponez: Poslovenila se itava zemlja i postala je
varvarska. Danas, ma koliko ovek bio slavjanofil, ipak ne moe
preterivati i rei da Sloveni imaju ikakvo pravo na Peloponez. I umesto da
se snaga grkog etnosa i grke kulture procenjuje ne kroz to to je u jednom
trenutku grki narod trpeo imigraciju drugih naroda, drugih kultura, nju
valja procenjivati kroz injenicu da je grki narod uspeo da savlada
imigracione uticaje razliitih stranih etnosa, te da se, isto tako, u pomenutoj
injenici sa razlogom trai kompliment vlastitome narodu, jer danas
Peloponez jeste, nesumnjivo parexcellance grka pokrajina. Strah od tzv.
neiste krvi je ogroman svuda gde vlada romantizam u poimanju prolosti.
Taj strah veliki narodi danas uglavnom nemaju, osim ako nije re o
nekakvim rasistikim teorijama. Francuski aci, studenti, sa ponosom,
sledei brodelijansku kolu1 razmiljanja, tvrde da je Francuskoj, njenom
nacionalnom ujedinjenju, pa onda i dravnom, mnogo vie pomogla
izgradnja eleznike mree nego sve Jovanke Orleanke zajedno. Mi, na
alost, nismo stigli dotle da razmiljamo koliko je srbizaciji krajeva koji su
1
Fernan Brodel, francuski istoriar, jedan od urednika uvenog asopisa Anali.
64
imali dosta nestabilno srpsko oseanje, ili bar ne potpuno srpsko oseanje,
doprinela izgradnja pruge koja nam je pomogla da se poveemo sa
Carigradom, odnosno Solunom i Skopljem. Hou da kaem da na
prostorima na kojima u istoriografiji vlada neto to ja zovem smeom dva,
bar po meni, strana metodoloka pristupa istoriji, marksistikog i
pozitivistikog, tj. tamo gde vlada pozitivistiki marksizam, zaista je
mogue dobijati i knjige koje, bez obzira na dobre namere, u sutini tete
svakoj ozbiljnoj interpretaciji sudbine vlastitog naroda u prolosti. Nae
predstave i naa saznanja, nau realnost, u krajnjoj liniji, nikada ne smemo
poistoveivati sa onim to je bilo.
Kliei u razmiljanjima nas u istoriji dovode i na teren tzv.
nacionalne propagande. Verovanje da je etnogeneza jednog naroda
jednokratni in koji se obavlja jednom zauvek sasvim je neistorijska.
Uzmimo za primer Bugare. Takozvani Bugari ili protobugari, Asparuhovi
Bugari, ako hoete, koji pripadaju turskoj grupi naroda, doseljavaju se na
Balkansko poluostrvo na prostor izmeu planinskog masiva Balkana i reke
Dunav, u njenom donjem toku, nizvodno od erdapa, negde oko 680.
godine. Na tom prostoru oni ve zatiu, u meuvremenu naseljeno
slovensko stanovnitvo. Od tih 80-tih godina VII veka pa sve do, praktino,
isteka prve polovine IX veka, trajalo je utapanje neuporedivo malobrojnih
Bugara u slovensku masu. Nije to ak ni bio, brojano gledano, teak posao,
ali i takav kakav je bio, taj proces simbioze protobugara sa Slovenima
potrajao je, eto vidite, od 680, grubo govorei, do priblino 850. godine.
Tako, kada je srpska administracija stigla u Makedoniju XX veka, jedna od
pesama koju su aci morali znati bila je i pesma: Oj Bugari, vi tatarske
krvi, doe, srpska vojska da vas smrvi. Eto vam prizivanje i vraanje
Bugara koji su, van svake sumnje, slovenski narod, u jednoj dnevnoj
propagandi, oigledno efikasnoj u datom trenutku, na njihovu tzv. tursku
genezu, odnosno na njihovo neslovensko poreklo.
Sline nevolje postoje i sa interpretacijom pojedinih istorijskih
dogaaja. Dve, literarno veoma uspele, biografije Svetoga Save nastale su
iz pera Domentijana i Teodosija. I Domentijan i Teodosije su pisci XIII
veka. No, njihovi ivoti Svetoga Save razlikuju se u mnogo emu.
Domentijanov ivot Svetga Save jeste, oigledno, delo uenoga oveka,
opirnije je, dok je Teodosijev spis saetiji. Sledei metodoloka pravila,
prema kojima je obino, ako je re o dva srodna izvora, onaj koji je opirniji
obino i onaj koji preuzima, a onaj koji je saetiji obino onaj od koga se
preuzima, te sledei jo neke druge elemente, mnogi su istoriari, mnogi
naunici, bili uvereni da je Teodosijev spis stariji, a Domentijanov mlai.
65
Ivan uri
Da bi se dokazalo da je upravo obrnuto, pored ostalog, moe da poslui i

jedna, skoro bih rekao, letimina analiza sadraja i jednog i drugog spisa.
Kod Teodosija stoji nekoliko opisnih podataka u kontradiktornosti sa onim
to istorijska nauka zaista zna o tim dogaajima. Naime, Sveti Sava je
savremenik krunisanja Stefana Nemanjia, tada nazvanog Stefan
Prvovenani. Stefan Nemanji je 1217. godine, to znamo sa druge strane, ne
iz ovih spisa, primio krunu ije je poreklo bilo rimsko, latinsko. Dve i po
godine kasnije dolo je do sticanja srpske crkvene samostalnosti. To je tzv.
srpska autokefalnost, to je zasluga Svetoga Save, autokefalnost koja je
dobijena iz Nikeje, te je srpska crkva time stekla i samostalnost kao
neophodan uslov za punu dravnu nezavisnost onakvu kakvu je iziskivala
drava Nemanjia. Meutim, kod Teodosija to nije tako. Kod njega je
ispreturan red dogaaja u kojem on kae da je Sveti Sava krunisao Stefana,
jer piscu Teodosiju, oigledno, nije pogodno da prizna injenicu o
latinskom poreklu srpske kraljevske krune. I, zapravo, spaja krunisanje sa
autokefalnou. Ostaje samo jo jedan element da bi se dolo, za istoriara,
do konanog zakljuka u emu je stvar, a to je otkriti kada je mogao da pie
Teodosije navedeno delo pa da tako misli. Znai, kada je moglo biti vreme
u kome je antilatinski nanos bio toliko snaan da je pisca morao dovesti i u
poziciju da da jednu neistinitu sliku dogaaja. Taj, da tako kaemo, klju za
reenje hronolokog problema tog spisa, koji inae ceo odie antilatinskim
stavom, prua najvie jedna reenica u kojoj na Teodosije kae: I tada
Latini vladae Carigradom. E, to je ve teren za istoriara na kome je on
kod kue. Ono tada znai da nije sada. Prema tome, 1261. godine Latini
su, zaista, odstupili iz Carigrada, a dotle su, posle etvrtog krstakog rata,
njime vladali. Tako i Teodosije mora pisati samo posle pomenutog datuma
kada je, naroito u vreme kralja Milutina, kao to mi pretpostavljamo, dolo
do snanog talasa antilatinizma, koji je, opet, bio uslovljen razliitim
politikim okolnostima. I to je manipulacija prolou, i to je upotreba
istorije na nain koji nije adekvatan njenoj svrsi. U stvari, elim da kaem
da je uvek bilo i da e uvek biti interpretacija prolosti koje, same po sebi,
jesu isto ono to i mi danas esto, na alost, jesmo u prilici da radimo.
U nauci, prvenstveno zaslugom velikog slovenakog istoriara
Boga Grafenauera, danas se, manje-vie, svuda prihvata hipoteza o tzv.
dvostrukoj seobi Slovena na Balkansko poluostrvo. Smatra se da je prvi
talas seobe Slovena bio posledica njihovih upornih napada, u toku itavog
VI stolea, uglavnom na tri pravca. Jedan je bio sa severa, i to prvenstveno
sa donjeg Dunava prema severnim obalama Egejskog mora. Drugi je bio
prema jugo-zapadu, do ivica Draa tj. dananje Albanije, i trei je bio na
66
zapad prema nekadanjom rimskoj provinciji Dalmaciji, znai prema

brdima dananje, recimo, istone, pa ak moda i centralne, ili
severoistone Bosne. Vizantijska odbrana je tokom poslednjih deset godina
VI veka uporno odolevala, ali je 602. godine, izbijanjem graanskog rata i
ubistvom vizantijskog cara Mavrikija, popustila. Dolo je do provale
Slovena i njihovog trajnog naseljavanja na Balkansko poluostrvo. Opet,
grupo i svesno pojednostavljujui problem, moglo bi se kazati da su
potomci tog prvog talasa slovenske kolonizacije Balkanskog poluostrva bili
preci makedonskih Slovena, odnosno slovenakih Slovena, Slovenaca.
Nekoliko decenija kasnije, sa sasvim druge strane, stiu na
Balkansko poluostrvo dva komijska naroda, naroda u ondanjem smilsu
rei. Stiu sa nacionalnim imenima, bar kako nam svedoi pisac relativno
udaljen od njih, ali, u svakom sluaju, jedini koji nam neto saoptava o
njima, Konstantin Porfirogenit. U svom delu iz sredine X veka Spis o
narodima a kae da su ta dva naroda stigla iz postojbine susedne jednima i
drugima, a ona bi se, grubo govorei, mogla svrstati u gornji tok reke Visle
i tromeu Nemake, eke i Poljske. Ta dva naroda se ubacuju, kao klin,
izmeu ovih Slovena koji su ve na Balkanu bili nastanjeni. A ti Sloveni,
kakvi jesu danas Makedonci, odnosno kakvi jesu danas Slovenci,
predstavljaju, ne samo geografski, nego i kulturno i ekonomski dva
ekstrema Jugoslavije. Najbogatiji i najsiromaniji deo Jugoslavije jesu, u
stvari, dva najudaljenija dela nae zemlje: Slovenija i Makedonija. Kulturno
daleko najblia, uostalom i najdue pod uticajem ne samo vizantijske nego
kasnije i turske kulture, bila je Makedonija. Vie nego drugi delovi, a s
druge strane, daleko vie nego ostali delovi balkanskih Slovena, pod
uticajem germanske kulture bili su Slovenci. Izmeu njih se nalaze dva
dobro izmeana naroda, Hrvati i Srbi, za koje sami vizantijski pisci esto
nisu sigurni ko je ko meu njima. Znai, dva naroda, za koje su vizantijski
pisci svesni da su neto drugo od ovih drugih Slovena i da su meusobno
sliniji, jesu zapravo dva rivalska naroda, koji, izmeu ostalih razloga, za
rivalitet imaju i onaj koji se moe nazvati konfesionalnim, naravno.
Zakljuak koji nudi jedan istoriar je sledei: daleko efikasniji
argument u prilog postojanja Jugoslavije ovakve kakva jeste, nudi ova
etnika slika koju pruaju podaci o dvostrukoj seobi Slovena, jer ona
pokriva i daje legitimitet granicama Jugoslavije, i to argument mnogo jai
nego to je bilo koje zasedanje AVNOJ-a i bilo koji akt politike volje koje
istorija ne priznaje u stvaranju odreenih velikih nacionalnih i dravnih
celina. Ovakvo, svesno manipulisanje istorijom treba pruiti, normalno, u
nekoj prilagoenoj formi, ve acima prvog razreda osnovne kole da bi
67
Ivan uri
shvatili zato jugoslovenski prostor ima razloga da postoji i zato on ne

zavisi niti od 1918, niti od 1943. nego od mnogo dubljih istorijskih
injenica.
YU Panorama, br. 1496, 26. mart 1991.
68
2.
ISTORIAR I GEOSTRATEGIJA
NA JUGOSLOVENSKOM PROSTORU
Nepristrasno govorei, naslov nije lep: sadri jednu hipokriziju,

jedan mogui strah i jedno, jedva prikriveno, naunim autoritetom ojaano
politiko stanovite. Jer, ta je no hipokrizija kada se istoriar, da bi
progovorio o politici i geostrategiji, unapred brani nedodirljivou znanja
vlastitog zanata? ta je no strah kada se upotrebljava re poput
geostrategije, koja je u osnovi nepoznatog sadraja ali uvek u kontekstu
nekakvih viih, dugotrajnijih ciljeva i namera, po pravilu onih to se
pripisuju bilo svetskim silama, dravama, ideologijama ili religijama
svejedno? Nije li jugoslovenski prostor samo sintagma koja moe,
naravno, biti objanjena vrstim istorijskim argumentima, pri emu su
ciljevi takvog objanjenja prvenstveno politiki i vrlo, vrlo aktuelni?
Da se najpre malo zadrim na geostrategiji. Bez obzira na
(uostalom sasvim razumljive) namere svih onih koji se njome bave,
izuzetno je teko (ako ne i nemogue) pomenuti izraz odvojiti od prvobitnih
obeleja. Strategeia u klasinom grkom jeziku podrazumeva uporedo
vostvo (commandement) i celokupnu vojnu mo, to jest sposobnost da se
politiki upravlja, uz oslonac na vojne prednosti. Vostvo omoguava
dalekovidost, ohrabrenu politikim i (naroito) vojnom potporom. Gea
(gaia partie de lunivers), sa svoje strane, oznaava zemlju, pa je i svaki
dalji etimoloki zakljuak suvie oigledan da bi se na njemu zadravalo. U
svome redovnom poslu, istoriar e se, inae, sa geostrategijom obino
sretati onda kada se bavi pojavama tzv. dugog trajanja (longue dure), pri
emu e izbegavati da je i izriito navede. Jer, on je duboko svestan da, u
naelu, vojna i politika istorija nisu nita do samo jedan od izraza i jedna
od posledica integralne prolosti ili tzv. totalne istorije (histoire totale).
Sada koja re i o jugoslovenskom prostoru. Taj je prostor,
neuporedivo vie nego protivrenom sudbinom sedamdeset godina stare
69
Ivan uri
bive jugoslovenske drave, efikasno branjen drukijim, nepolitikim

argumentima. Primera radi, treba li podsetiti da dva, u svakom pogledu
(geografski, kulturno, ekonomski) najudaljenija junoslovenska naroda,
Slovenci i Makedonci, pripadaju istom talasu seobe koji ih je na Balkan
doveo poetkom VII veka? Treba li podsetiti da dva, najvea i najstarija, da
rivalska junoslovenska naroda, Srbi i Hrvati, imaju isto poreklo i isti
zaviaj, razliit od porekla i zaviaja dananjih Slovenaca i Makedonaca, da
dolaze na Balkan zajedno, koju deceniju docnije te da se tu smetaju,
razdvajajui Slovene iz prethodne seobe sve do naih dana? Obina aka
nema karta Balkana, tako, pokazuje da politike granice junoslovenskog
naroda nisu bile puka fikcija, odnosno da je ak i tzv. etnogeneza
pomenuta etiri naroda prilog njemu u korist. Jer, Slovencima su po krvi
najblii daleki Makedonci, a Srbima su, ni manje ni vie, braa roena
upravo Hrvati.
Treba li, takoe, uopte podseati da je jezik, to jest jezici, u
upotrebi kod dananjih Hrvata, Srba i slavofonih Muslimana, ne prati
njihove nacionalne i konfesionalne posebnosti? Treba li rei da se danas u
Bosni i Hercegovini ubijaju ljudi razliitih nacija i identinog dijalekatskog
izraza, koji nije isti kao onaj kojim se slui veina hrvatskih ili srpskih
sunarodnika u Hrvatskoj i u Srbiji? Treba li rei da Hrvati i Srbi u dananjoj
Vojvodini, opet, govore jezikom koji ih spaja, ali i odvaja od Zagreba i
Beograda? Treba li rei, jo jednom suprotno ustaljenim neznanjima
sveznajue zapadne Evrope, da se Srbi i Hrvati u Hercegovini pakleno
mrze, da ih deli vera, ali i zbliavaju svi bitni kodovi od kriterijuma za
lepo, dobro, uspeh i sramotu, do hrane, odela i agrarne tradicije? Treba li
rei i da je Hrvat iz okoline Zagreba, u tome pogledu, blii Slovencu nego
hrvatskoj brai iz Dalmacije recimo? Treba li rei da je Srbin sa juga, na
primer iz Vranja, u tome pogledu blii stanovniku Skoplja u Makedoniji
nego Srbinu iz zapadne Srbije? Moglo bi se podsetiti i na planince, tzv.
Dinarce, koji, od Karsta iznad Trsta do umadije u Srbiji, dele srodne
nazore tipinog patrijarhalnog modela drutva, bez obzira na konfesiju,
katoliku, mislimansku ili pravoslavnu. Moglo bi se istai i da, jo jednom
suprotno naivnim pojednostavljivanjima, sukoba izmeu Srba i Hrvata pre
XX veka nije bilo. Konano, moglo bi se cinino podsetiti i da su, bar za
istoriara, ak i strahote rata koji ne jenjava dokaz za postojanje
jugoslovenskog prostora: jer, kako ljubav tako i mrnja (ili neka druga
kolektivna strast) potvruje meusobnu bliskost i komoplementarnost, dok
je jedino indiferentnost znak odsustva komunikacije.
70
Stoga, zakljuak je sledei: krah jugoslovenske drave nije i krah

istoimenog prostora. Taj je prostor neuporedivo stariji i trajniji. On
jedostavno iziskuje novu politiku artikulaciju. Uza sve potovanje est
drava na tlu bive Jugoslavije, uz jamstva za njihove granice i za prava
manjina u njihovim okvirima, Evropa, koja za sebe pretenduje da bude
politika zajednica, morala je znati i za osobine susednog joj prostora.
Svojim neznanjem potvrdila je da, sudei po Balkanu, jo uvek nije zrela ni
za geostrateka razmiljanja pa, verovatno, ni za pravu politiku zajednicu.
To, svakako, nije bio sluaj i sa SAD, bez obzira koliko se sa njihovim
razmiljanjima slagalo ili ne. Eto i objanjenja, a da se ne ulazi u
pojedinosti amerikih razloga za ili protiv meanja u evropske i balkanske
nevolje, oko predvianja u vezi sa daljom evolucijom jugoslovenske krize
kao i sa njenim svretkom. Izlino je i podvlaiti da e kraj krize preiveti
samo oni meu politiarima sa navedenog prostora koji su njegovo
postojanje i osobine prihvatili. A takvih je, makar na vlasti, u nekadanjim
jugoslovenskim republikama veoma malo. Otuda, uz stepenovanje krivice
(ona lei najpre na zvaninom Beogradu, potom na zvaninom Zagrebu, i
tako redom), koje je neizbeno, meu njima ima toliko mnogo
meuzavisnosti i konvergentnosti.
Inae, na jugoslovenskom prostoru (uzgred, nespretno nazvanom,
budui da se oslanja na re Jugoslavija, ija je prva polovina slovenskog a
druga latinskog porekla, odnosno da u svome okrilju ne sadri samo june
Slovene, to se iz samog izraza ne vidi), geostrateke konstante i pojave
dugog trajanja nisu preterano mnogobrojne, ali to ne znai i da nisu
izuzetno ozbiljne. Da je tako, izvrsno svedoe srodna razmiljanja svih onih
koje je pomenuti prostor stoleima zanimao. Ali, poimo redom. U rimsko,
vizantijsko ili tursko doba, sve do naih dana, da bi jedan Evropljanin,
nevoljan uputanjima u morske pustolovine, kopnenim putem prispeo do
Grke i Atine, ili, to je jo vanije, do Carigrada, Male Azije, Jerusalima,
Bliskog i Srednjeg istoka, morao je koristiti drevni itinerer, poznat pod
imenom via imperialis, to jest via militaris ili basilik odos. Dakle,
morao je poi iz Beograda i morao je proi kroz Ni, grad moda ruan no
neizbean (nezavisno od okolnosti to je bio i rodno mesto bar trojice
rimskih careva).
Ova via imperialis u osnovi je isto to i dananji autoput kojim se
kreu veliki kamioni sa voem iz Tesalije, turisti eljni Egejskog mora ili
trgovci haiom. Njenim tragom se kretao i uveni Orient-Express.
Postoje, meutim, znatno vaniji dokazi o vrednosti, stratekoj vrednosti
Beograda, doline reka Velike i June Morave, Vardara i ostalih hidronima i
71
Ivan uri
toponima na putovanju ka Bosforu ili Solunu. Takav je i onaj koji se nudi sa

uesnicima I krstakog rata, koji su, na poziv pape Urbana II, hotei da
pronau vlastite korene (a oni za njih izvesno nisu bili u Atini), reili da
oslobode Hristov grob. Od poetka 1096. godine, pred oima znatieljnih i
nespokojnih vizantijskih inovnika u Beogradu stale su da promiu povorke
udnih ljudi. Prvo je stigla sirotinja, predvodio je Pierre dAmiens, a potom
su se ukazali i vrli Godefroy de Bouillon, Raymon de Toulouse, Robert de
Normandie, Robert de Flandre reju, cvet zapadnog vitetva.
Zaprepaenje Zapadnjaka refleksom Vizantinaca da naplauju carine i tite
dravu, umesto da pribegnu kome od feudalnih rituala, bilo je ravno oku
vizantijskih inovnika, izazvanom zapadnim nerazumevanjem svojstava
drave. To zapadno iskustvo iz 1096. godine bie zaokrueno drugom
polovinom XX veka, osnivanjem Evropske zajednice.
U meuvremenu, Vizantije je nestalo, ali se na via imperialis i
dalje gledalo kao u XI veku. Poslednji takav primer, crpen iz prolosti a ne
iz neposrednog iskustva, potie iz Drugog svetskog rata. Treba li uopte
podeati da je od tridesetak divizija, koliko je Trei Reich povremeno drao
na teritoriji Jugoslavije, priblino polovina bila smetena u Srbiji, iako je
ovde pokret otpora bio slabiji nego u sredinjoj Bosni, na primer. To,
svakako, nije bilo samo zbog pomenute komunikacije koja Srbiju preseca
na dvoje, ali dobrim delom bilo je i zato. Via imperialis bila je za Nemce
ujedno i via militaris, ba kao to je ovakva sinonimija bila prirodna i za
Rimljane. Ustvari, i jedni i drugi su dobro znali da je svaka carska
politika koliko taktika toliko i strategija, odnosno da su svi ti pojmovi
(carstvo, politika, taktika, strategija), ak i jeziki, u uskoj vezi sa voljnim
ciljevima. A kada su po sredi Srbi, koji su, to je umesno pretpostaviti,
daleke 1096. godine uspevali da povremeno napadnu krstae iz oblinjih
nepreglednih uma, u savremenim svedoanstvima nema o njima ni traga.
Jednostavno, njihova stanita jo nisu bila tu ve vie ka zapadu, ka
podrujima koja Zapadnjake tada nisu mogla zanimati. Bila bi to ujedno i
mala pouka o logici ponaanja meunarodnih mass-media naih dana.
Razume se, via imperialis nije i sve to praenje pojava dugog
trajanja na jugoslovenskom prostoru otkriva. Primer je izabran delimino
pristrasno, jer je blizak istorijskoj radoznalosti pisca ovih redova. No,
prema istome piscu, pouzdano bi moglo biti izdvojeno jo dve take sline
geostrateke teine. Prva, na kojoj se ovoga puta nee zadravati, bili bi
rudnici (prvenstveno Bor i Trepa) kojima Srbija raspolae. Da bi se u
reeno i uverilo, dovoljno je, recimo, zaviriti u planove pominjane
72
nacistike Nemake oko stvaranja novog privrednog poretka na

jugoistoku Evrope.
Druga bi, meutim, bila istona jadranska obala. Ali, ova je obala
manje bivala bitna zbog zalea na koje se oslanjala, jer to je zalee, sa
surovim i brdovitim reljefom u neposrednoj blizini prelepih dalmatinskih
gradova, bez prirodnih komunikacija neuporedivo vie pospeivalo silazak
u Split ili u Dubrovnik no to je pozivalo na muno probijanje u
unutranjost. U prolosti, bio je to jedan od razloga za odustajanje (iako ne i
osnovni) od anglo-amerikog iskrcavanja u Drugom svetskom ratu, a u ali,
zbog zamiljenih uslova u kojima se doljaci sa brda sputaju na obalu, u
ovim je gradovima danas izmiljeno i ime za njih: Rolling Stones. Ali,
ala na stranu, ono to je od znaaja jeste korelacija balkanske i apeninske
obale Jadranskog mora. Kada je, etrdesetih godina VI veka, Vizantija bila
suoena sa istonogotskom okupacijom Italije, za nju je posebno
oteavajua okolnost bila to su potomci Teodoriha (Thodoric) zauzeli i
skoro itavu Dalmaciju. Kada su Normani 1071. godine osvojili Bari,
instinkt ih je uskoro odveo na suprotnu, istonu obalu. itava mudrost
Republike Sv. Marka sastojala se u spreavanju svih drugih da ovladaju
obema jadranskim obalama, ako to ve sama Serenissima nije bila kadra da
uini. O snovima faistike Italije i da se ne govori.
Nuno je, dakle, takoe iz takvog ugla, a ne samo uz povrna
tumaenja Dubrovnika, kao ukrasa svetske kulturne batine, ili grada za
koji se zapadno javno mnjenje zanima iz sebinih turistikih razloga,
zapitati zato se odjek, slian provali nezadovoljstva u Evropi posle
srpsko-federalnog bombardovanja Dubrovnika, nije imalo unitenje skoro
isto toliko lepih Mostara i Sarajeva. No, to nije za ovu priliku.
Vraajui se napisanom, dolazi i trenutak za sabiranje. Od ukupno
tri vrue, geostrateke take dugog trajanja, dve se nalaze u Srbiji. Srbi
su najmnogobrojniji junoslovenski narod, Srbija je najvea od bivih
jugoslovenskih republika. Ludilo je poelo u Beogradu, drugi su ga samo
vie ili manje sledili. Prve rtve po okonanju rata bie Srbi, najpre tamo
gde ive u manjinskom poloaju, a potom i u Srbiji, kao rtve graanskog
sukoba. U meuvremenu, razumno je pretpostaviti da bekstvo u
napredovanju zvanini Beograd vodi i u obraun sa Albancima na Kosovu,
Maarima u Vojvodini i domaim demokratskim izdajnicima. Reim u
Zagrebu, autoritaran i nacionalno netrpeljiv prema ne-Hrvatima, odnosno
onima koji misle drukije, titi se pravom primogeniture (ko je prvi
zapoeo?) i agresijom na Hrvatsku, koju bi eleo da prikae kao agresiju na
demokraciju. Preivljava najvie zaslugom zvaninog Beograda. U Bosni
73
Ivan uri
muslimani ine relativnu veinu. Makedonija, stenjena izmeu Albanaca,

Srba, Bugara i Grka, dosetila se zatite Turske. Od ove zavisi budunost
demokratije u Bugarskoj (imajui u vidu manjinu u njoj), na Tursku se
mnogo rauna u raspletu nevolja sa bivim sovjetskim muslimanskim
republikama (Turska je, ipak, muslimanska ali laika zemlja), Turska je
sused Sirije, Iraka i Irana, u Carigradu se zavrava via imperialis, koja je
ujedno i via militaris. Geostrategija, dakle, namee prioritet politikom
Beogradu. Taj je Beograd neophodan u svakom geostratekom
razmiljanju. Da bi se do njega doprlo, potrebna je demokratija u Srbiji.
Znai, demokratske promene u Beogradu jesu klju za promene i mir na
jugoslovenskom prostoru. Ko eli da razmilja geostrateki, omoguie ih i
podrati. Evropska zajednica zasad nije nita slino uinila, a Turska je
uzdanica NATO-a, ako ne i samih Amerikanaca. Da li je to dovoljno ili ne u
geostrategiji, teko je rei. Ono to je, meutim, sigurno, tie se
jugoslovenskog prostora. Taj je prostor, od smrti Jugoslavije 1991. godine,
jedini aktivni uesnik u reavanju krize. Novostvorene drave to jo uvek
nisu, a pitanje je i kada e biti.
El Pais, Temas de nuestra epoca, br. 242 (9. juli) 1992.
74
3.
ISTORIJSKI KORENI
SRPSKO-HRVATSKOG SUKOBA
Sloveni koji u VI veku napadaju, sa donjeg toka Dunava, balkanske

granice Vizantije, poinju dugorono da se nastanjuju unutar poluostrva
poetkom VII veka. Uproeno uzev, moe se rei da su dananji Slovenci i
stanovnici jugoslovenske Makedonije potomci tih Slovena pristiglih u ovom
prvom talasu naseljavanja. Tek nekoliko decenija kasnije dolaze iz
takozvane Bele Hrvatske i Bele Srbije i to pod veoma razliitim
okolnostima (verovatno uz saglasnost vizantijskog cara Iraklija), Hrvati i
Srbi. Njihova pradomovina nalazila se na podruju dananje June Poljske
(prema Konstantinu VII Porfirogenetu, vizantijskom caru i piscu iz X veka,
kojem dugujemo praktino sve to je poznato o najdaljoj prolosti Hrvata i
Srba). Za razliku od prvog talasa slovenskih kolonizatora poluostrva, iji
plemenski i nacionalni nazivi nisu bili poznati ili upameni, pretpostavlja
se da su Srbi i Hrvati na Balkan stigli kao ve oformljeni narodi (to je
jedinstven sluaj u istoriji srednjevekovne Evrope) i kao susedi jo u toj
svojoj prvoj, nebalkanskoj otadbini. Uostalom, oni su delovali toliko slino
da stranci nisu pravili razliku i esto su ih, pa i u XI veku, nazivali bilo
Srbima ili Hrvatima. Hrvati i Srbi ostae susedi na Balkanu, iako su njihove
prvobitne teritorije u meuvremenu pretrpele znaajne izmene.
Poeci
Istorijski koreni prvih dravnih tvorevina ovih dvaju bliskih i

susednih naroda smeteni su u sredinu IX veka. Gravitaciono sredite prve
srednjevekovne hrvatske drave nalazilo se u dananjoj priobalnoj
Hrvatskoj (u zaleu dalmatinskih gradova), na podrujima sada velikim
delom nastanjenim pripadnicima znaajne srpske manjine koja ivi na
75
Ivan uri
teritoriji Hrvatske (i koja se tu, pod pritiskom Turaka, u talasima naseljavala

poev od XV veka). Isto tako, gravitaciono sredite prostora naseljenog
srpskim ivljem i sedite prve srpske srednjevekovne drave nalazilo se na
teritoriji danas delimino naseljenoj nesrpskim stanovnitvom, pre svega
hrvatskim, i to u oblastima delom van granica sadanje Srbije.
U isto vreme kada poinju da se ocrtavaju obrisi tih dveju drava,
jaa i granica izmeu dve interesne sfere tadanjeg sveta, to jest izmeu
hemisfera istonog i zapadnog hrianstva. Posle kratkog oklevanja
Hrvatska e podlei Francima i Rimu, dok e se Srbija sve vie okretati
Konstantinopolju u kojem nalazi svoje ideoloke, verske i kulturne
parametre. Sve do stvaranja Jugoslavije (1918), ova dva naroda razdvaja
samo jedna razlika koju hriansko drutvo priznaje: a to je pripadnost
katolikoj odnosno pravoslavnoj veri. U meuvremenu e hrvatska drava
postati kraljevina i doiveti bri uspon od mlade srpske drave, ali zato i
mnogo bri pad.
Hrvati
Posle poraza hrvatske vojske u sukobu s Maarima (1097),

Hrvatska e 1102. ui u sastav maarske kraljevine i s promenljivim
stepenom nezavisnosti nastavie da deli njenu sudbinu. Zato se, naroito
poev od XIX veka, hrvatska nacionalna svest (i povremeno suparnitvo u
odnosu prema izmatinim Srbima) hrane ponajvie tom idealizovanom
predstavom o rtvi naroda za spas hrianskog Zapada u borbi protiv
nevernika (Antemurale Christianitatis). U pamenju hrvatskog nacionalnog
bia ostao je urezan niz junakih podviga pripisanih herojima palim na
bedemima hrianstva. Otuda nesumnjiva gordost zbog pridruivanja
katolikoj Evropi i njenim civilizacijskim tekovinama. U tom okviru
ponekad se tumae i sporadina, patetina nastojanja da Hrvatska prui to
vei mogui nacionalni doprinos izgradnji te Evrope.
Zamisao da hrvatstvo oliava jemstvo i predvorje katolike vere,
Zapada i Evrope imala je za posledicu predstavu o naciji esto rtvovanoj
na oltaru zapadnog sveta, bilo bojom promisli ili nepravednim zaboravom
od strane istog tog, svojevremeno odbranjenog katolianstva. Ali nevolja
nije bila toliko u toj nejasno odreenoj, imaginarnoj Evropi, koliko u
injenici da ideju o bedemu hrianstva nikada nije prihvatila celokupna
hrvatska nacionalna zajednica, a pogotovo ne onaj njen deo koji se razvijao
na podruju Dalmacije i dinarskih planina, izloen i drugim uticajima
prvenstveno sa Sredozemlja i Istoka. Praktino, ta ideja je odravala stav
76
samo hrvatske drutvene i intelektualne elite takozvanih habzburkih

Hrvata.
U svakom sluaju, nema sumnje da je branei vlastitu egzistenciju,
naroito tokom XIX veka, veina Hrvata stekla iskustvo zajednikog ivota
s drugim narodima unutar iste drave (Austrougarske), o emu svedoi i
sam pojam jugoslovenstva nastao u Hrvatskoj u decenijama koje su
prethodile stvaranju Jugoslavije. Upravo se to iskustvo i nalazilo u temlju
ideje o federalnoj Jugoslaviji obrazovanoj posle pobede Titovih partizana;
nije sluajno ni to to su oko ove ideje nastali sukobi ba sa onima koji, u
toj jugoslovenskoj zajednici, nisu u svom kolektivnom pamenju takvo
iskustvo imali. Ipak, kolektivnu svest Hrvata uslovie ne samo ove
etnografske injenice, ve i vievekovni uticaj stranih politikih i
kulturnih obrazaca: mletakog u Dalmaciji i turskog u nekoliko hrvatskih
oblasti, u razliitim razdobljima.
Srbi
Srbi u nasleu imaju dugu i lepu srednjevekovnu istoriju, tokom

koje je razvoj drave pod Nemanjiima (1170-1371) omoguio sredinom
XIV veka proglaenje carstva (Duanovog, 1346) i verovanje da e oni biti
kadri da zamene umornu Vizantiju i zaustave Turke. A razloga da se takva
iluzija pothranjuje je bilo: Duanovo carstvo, koje se protezalo od severa
balkanskog poluostrva do Korintskog zaliva, raspolagalo je znaajnim
ekonomskim potencijalom i ideolokom batinom Vizantije. To carstvo nije
bilo samo srpsko, ve nadnacionalno. Ali je ono brzo doivelo krah i,
posle poraza srpske vojske u Marikoj bici (1371) i smrti cara Uroa,
Duanovog sina, raspalo se na mnogo autonomnih oblasti isprva u
vazalskom odnosu prema Turcima, a zatim pod njihovom vlau. Poslednja
od tih oblasti, na severnom obodu poluostrva, izgubila je samostalnost
1459, kada je padom Smedereva i u njoj zavedena otomanska uprava.
Srbi su ponosni na to to su uspeli da sauvaju istorijsku svest i
pamenje tokom vievekovne turkokratije, uprkos seobama, estim
prinudnim preobraenjima u islam i povremenim strahovladama koje su
Turci zavodili. Osim toga, srpski narod se prvi na balkanskom poluostrvu
digao protiv otomanske vladavine (prvi ustanak predvodio je Karaore
1804, a drugi Milo Obrenovi, 1815). Inae, Crna Gora je od XVIII veka
uivala neku vrstu samostalnosti spram Sultana. Zahvaljujui pobedi nad
Turcima, Srbi su iz istonjakog feudalnog drutva preli u drutvo
slobodnih ljudi patrijarhalnog tipa.
77
Ivan uri
irenjem teritorije u XIX veku podstie se i rasplamsava srpski

nacionalni ponos. Poto je stavljena pod prinudnu zatitu Austrije (uzalud je
pre toga iekivala pomo pravoslavne Rusije, koja je na Balkanu iz
stratekih razloga uvek podravala bugarske interese), Srbija se vraa staroj
svojoj tenji iz Srednjeg veka: da oslobodi od turske vlasti Jug, naseljen
slovenskim ivljem (to jest Srbima).
Kraljevina Srbija ima izrazito razvijen demokratski politiki ivot u
asu kada ulazi u prvi svetski rat. Pre toga je, u prvom i drugom
balkanskom ratu, zadobila znaajne pobede nad Turcima i Bugarima,
proirila teritoriju do dananje grko-jugoslovenske granice i oslobodila
Kosovo, Metohiju, Sandak. Junatvo, patnje i trijumf srpskog naroda u
prvom svetskom ratu (gubitak estine mukog stanovnitva izmeu 1912. i
1918), dodatno su doprineli tome da Srbija stekne povlaeno mesto
prilikom stvaranja kraljevine Jugoslavije, 1. decembra 1918. Meutim,
kraljevina Srbija nije bila jedini akter u tom ujedinjenju.
Nesporazumi iz 1918.
Drava je sveano osnovana kao kraljevina troimenog naroda (Srba,

Hrvata i Slovenaca) pod srpskom dinastijom Karaorevia. Ponosni na to
to su se dokazali kroz istoriju, ubeeni da ih junoslovenska braa
doekuju kao oslobodioce, uz svu naklonost svetskog javnog mnjenja koju
su uivali, Srbi su prevideli da je njihova sjajna srednjevekovna civilizacija
daleka prolost, bez mnogo veze s raspadajuim patrijarhalnim drutvom s
poetka XX veka. Nisu obratili panju na injenicu da su imali istorijsko
iskustvo jake drave, ali ne i suivota s drugim junoslovenskim narodima,
pre svega Hrvatima. Nemali razlog nerazumevanja bila je uloga crkve,
veoma razliita u katolianstvu i pravoslavlju.
Mada su kasno prihvatili ideju jugoslovenstva, sticajem okolnosti
i silinom toka zbivanja Srbi su se nali u poloaju glavnih branitelja nove
drave. U toj svojoj ulozi Pijemonteza, oslobodilaca junih Slovena od
austrougarskog i turskog tutorstva, nisu dovoljno uvaili projugoslovenske
tenje Slovenaca i Hrvata, niti su dovoljno upoznali razliitosti ostalih
naroda u ujedinjenoj kraljevini. Jedna od posledica toga bila je, na primer,
sudbina Makedonaca slovenskog jezika i porekla nazivanih Srbima
nerazvijene nacionalne svesti; slian je odnos bio i prema jugoslovenskim
muslimanima smatranim za Turke ili zabludele Srbe, koje ili treba svrstati
u graane drugog reda (ako su neslovenskog, to jest nesrpskog porekla), ili
asimilacijom vratiti pod okrilje matice. Jo jedna greka: jedini nain
78
naen za prikljuenje Crne Gore bilo je njeno anektiranje od strane Srbije.

Treba naznaiti i kolebanja pred raznorodnim ekonomskim, kulturnim i
pravnim obiajima, kao i nepoznavanje nekad malih a nekad krupnih
razlika meu narodima. Sve u svemu, izgledalo je da se konstitutivno
naelo nove drave svodi na unifikujui srpski princip.
Tim centralistikim srpskim tenjama odmah se suprotstavila
veina hrvatskog naroda. On je otvoreno izrazio svoja oseanja ve na
izborima 1920, glasanjem za Hrvatsku seljaku stranku Stjepana Radia
koja je bila federalistikog usmerenja; u kontinentalnoj Hrvatskoj (najvie
oko Zagreba) ona je dobila 75 odsto do 100 odsto glasova, dok je u
Dalmaciji, projugoslovenskoj i unitaristikoj, imala svega 8 odsto. Istorijom
kraljevine stalno e dominirati sukob izmeu Hrvatske seljake stranke i
srpskih partija (demokratske i radikalne), poev od usvajanja srpskih
ustavnih teza izglasanih na konstitutivnoj skuptini, okupljenoj u Beogradu
u odsustvu poslanika Radieve stranke. Posle spektakularnog ubistva
Stjepana Radia i etvorice njegovih kolega 1928. usred zasedanja
Skuptine (Poslanikog doma), dolo je do radikalizovanja hrvatske
opozicije kroz ustaki faistiki i teroristiki pokret. Tada kralj
Aleksandar uvodi poludiktatorski reim; ustav je amandmanima dopunjen u
pravcu jo jae centralistike vlasti; naziv kraljevine postaje Jugoslavija
(1931). Godine 1934. kralj je ubijen u Marselju; iza organizovanog ubistva
stajao je ustaki pokret.
Posle kratkotrajnog smirivanja, napetost ponovo raste u doba
namesnitva kneza Pavla, posebno 1935. kad je odbaeno potpisivanje
konkordata s Rimom pod pritiskom pravoslavnog Svetog Sinoda i
beogradske ulice. Reenje je izgledalo najzad naeno 1939, zakljuivanjem
kompromisa Stojadinovi-Maek kojim je Hrvatskoj data iroka autonomija
na uveanoj teritoriji, Banovini u iji je sastav ulazio deo Bosne i
Hercegovine te Dalmacije, ime su zadovoljeni stari hrvatski zahtevi. Ovo
je znailo uvoenje neke vrste asimetrine federacije, od koje je jedino
Hrvatska imala koristi. Slovenija nije traila nikakav poseban status, dok su
ostali delovi Jugoslavije smatrani srpskim. Treba istai da je i
jugoslovenska komunistika partija usvojila slino ustrojstvo malo pre
potpisivanja kompromisa, poto su njena slovenaka i hrvatska
komponenta bile entiteti odvojeni od KPJ. Meutim, sporazum
Stojadinovi-Maek nije imao vremena da se pokae vrstim ili slabim. Jer,
rat je u potpunosti izmenio situaciju.
79
Ivan uri
Rat i njegove posledice
Neslaganje srpskog naroda i vojske s planom da Jugoslavija ue u

sferu nemakog uticaja, burno izraeno u demonstracijama 27. marta 1941.
protiv vlade koja je potpisala pakt s Hitlerom, dovodi do nemake invazije
na zemlju i poraza kraljeve vojske u nepunih dve nedelje. Jugoslavija je
odmah rasparana od strane Nemake i njenih saveznica: Italije, Maarske i
Bugarske.
Svedena na granice koje je imala pre 1913, Srbija je pod
neposrednom vlau nemakih okupacionih trupa. Civilna vlada, na ijem
elu stoji general Nedi, zaduena je za administrativne tekue poslove.
Hrvatska pak postaje nezavisna drava pod rukovodstvom ustakog
poglavnika Pavelia, koga su na taj poloaj postavili Nemci. Teritorija
nove drave, uveana na bosanskoj strani, ipak je u celini znatno manja
zbog amputacije Dalmacije, anektirane od strane Italijana.
Prema tome, Srbi i Hrvati od aprila 1941. imaju korenito razliite
situacije. Prvi, koji su se izborili za svoju nezavisnost i obrazovali dravu u
XIX veku, sada gube sve; vide stotine hiljada svojih sunarodnika
preputenih bez odbrane na milost i nemilost ustaama u Hrvatskoj i Bosni.
A ovi drugi dobijaju suverenu dravu, bar teorijski, jer su zapravo pod
stareinstvom Nemake i svedeni na treinu teritorije iz 1939. Izvesno
vreme se uljuljkuju iluzijom da e posle devet vekova strane vlasti obnoviti
domovinu i osloboditi istinske hrvatske teritorije od uljeza nastanjenih
na njima. Taj drugi deo programa najenerginije pretau u delo ustae,
sprovodei nad srpskim stanovnitvom, ali i nad Ciganima, Jevrejima pa i
mnogim Hrvatima, pokolje koji su jedan od najstranijih vidova rata ili,
tanije, ratova voenih naporedo u Jugoslaviji. Jer, kada je re o Srbima i
Hrvatima, moemo razlikovati tri sukoba meusobno usko povezana, i po
motivima koje njihovi uesnici imaju, i po nainu odvijanja operacija.
Tri rata
Postoji rat protiv okupatora, Nemake na prvom mestu. Narodni

ustanak u Srbiji s prolea 1941. bio je delo i etnika (srpskih boraca u
monarhiji Karaorevia) i komunistikih partizana. Meutim, kada su
ubrzo i jedni i drugi poraeni, njihove e strategije nadalje biti razliite.
etnici, pod rukovodstvom pukovnika Drae Mihajlovia, klone se akcija
ekajui da vide razvoj dogaaja; ipak, posle propalih nastojanja da naprave
dogovor s Titom, njihov isprva pasivni stav pretvara se u dosluh, a negde i u
80
bezmalo otvorenu kolaboraciju s Nemcima protiv partizana. Partizani su se

pak u Srbiji odrali na nekoliko sasvim malih, izolovanih podruja, ali je
zato veliki njihov priliv u Bosnu, gde e se koncentrisati najvei deo vojnih
snaga pod Titovim rukovodstvom.
Situacija je, naravno, u Hrvatskoj drukija, kao i u delu Bosne koji
joj je pripojen; naime, Hrvatska nije neposredno okupirana, ali se zvanino
pojavljuje kao saveznica Nemake i Italije. Na tom podruju borbu
prvenstveno vode partizani; mnogi od njih su Srbi iz Hrvatske ili Bosne, a
iz sasvim oiglednih razloga: u pitanju je goli opstanak njihovog naroda
pred ustaama. Ipak, ne sme se minimizirati hrvatsko uee u pokretu
otpora, pogotovo ne u Dalmaciji, gde je borba protiv Italijana, pa posle
njihove kapitulacije 1943. i protiv Nemaca, imala masovnost kojoj nije bilo
ravne u ostalim delovima Jugoslavije.
Pored rata za osloboenje domovine postoji i revolucionarni rat koji
vodi KPJ, a cilj mu je zavoenje novog drutveno-politikog poretka gde
velikosrpsku hegemonistiku monarhiju na institucionalnoj ravni treba da
zameni federativno ustrojstvo, zasnovano na ravnopravnosti svih naroda u
sastavu Jugoslavije (to je bio deo programa KPJ od 1937).* Tim ciljem
cementirano je jedinstvo boraca u okvirima koje su komunisti zacrtali
nudei perspektivu jugoslovenstva, to je znailo odbacivanje i
ekstremistikog hrvatskog separatizma (to jest ustaa) i srpskog centralizma
(to jest etnika), kao i priznavanje osobenosti drugih naroda zanemarenih
pri osnivanju Jugoslavije. Bio je to, teorijski gledano, dobar nain da se
razree jugoslovenski nacionalni problemi u celini.
Jer rat se, pogotovo na poetku, vodi i na meuetnikoj ravni u
krajevima Hrvatske i Bosne s nacionalno meovitim stanovnitvom.
Inicijativu nesporno imaju ustae koje napadaju, im su dole na vlast,
srpsku populaciju u Slavoniji i na graninim podrujima Bosne (Lika,
Kordun, Banija). Srbi organizuju odbranu u partizanskim i etnikim
jedinicama. etnici pak odgovaraju na ustake masakre napadima na
muslimanska sela, pod izgovorom da je propaganda nezavisne hrvatske
drave predstavila bosanske muslimane kao cvet sveukupnog hrvatstva,
u nastojanju da ih iskoristi protiv pravoslavaca. Partizani su, izvesno, bili
umeren i uravnoteujui inilac.
Ovaj opis tri istovremena rata unutar jednog ima iskljuivo cilj da
objasni, eventualno, ponaanje nekih uesnika u sukobu. Na primer, u svesti
*
Federalistika orijentacija u KPJ preovladala je ve 1923. godine.
81
Ivan uri
Srbina iz Like (hrvatske oblasti veinski naseljene Srbima) borba protiv

Nemake i protiv ustaa, voena pod komunistikom zastavom i crvenom
zvezdom, predstavljala je patriotsku bitku za opstanak Srba, zajedno sa
Staljinovom Rusijom kao saveznicom; a nju je, opet, poistoveivao s
majicom Rusijom, istorijskom zatitnicom pravoslavaca na Balkanu.
Njegov sused Hrvat nije imao nijedan od tih motiva da stupi u borbu. Ako
je kod njega bila snano razvijena antifaistika svest, mogao se pridruiti
partizanima. Ako je, ipak, u njemu plamteo antisrpski ustaki bes, prijavio
bi se u ustake trupe. Ukoliko nije imao nijedan od ta dva ekstremna stava,
mogao je samo da posmatra, manje-vie pasivno, uase rata.
Koliko god ovaj opis bio ematizovan i nepotpun, on ipak daje
nekakvu sliku o meusobno suprotstavljenim poloajima u kojima su se
nali Srbi i Hrvati tokom rata. Ne smeju se izgubiti iz vida, pri tom, ni
razliita dranja Hrvata iz unutranjosti i onih iz Dalmacije.
Svemu tome treba pridodati i traumatino umanjivanje velikog
broja rtava, ije se posledice i danas oseaju. Jugoslavija, kao jedna od
zemalja s najveim brojem rtava u Evropi (odmah iza SSSR-a, srazmerno
broju stanovnika), tek je nedavno dozvolila istraivaima da ustanove taan
broj poginulih, koji je donekle nii od ranije isticanog. Umesto priblino
1.700.000 koliko je svojevremeno izraunato, danas se uglavnom pominje
skromnija cifra od 1.100.000. Nova jugoslovenska vlast strahovala je do
nedavno od specifikacije rtava i buenja, pre svega kod Srba, elje za
osvetom posebno prema Hrvatima, koji su u celini smatrani za ustake
zloine.
I kada bi bile savreno kontrolisane, ove brojke verovatno ne bi
mogle da smire strasti; jer, njih stalno raspiruju seanja, izmiljanja,
zlopamenja, glasine veto i uspeno koriene u cilju odravanja pritiska i
napetosti izmeu ta dva naroda, istinski uplaena jedan od drugog.
Jaanje nacionalizama
Sa srpske strane, preovlaujue oseanje je ogromna frustriranost.

U pokuaju pravdanja tog kolektivnog oseanja, kao argument se iznose svi
ustupci i, zauzvrat, gotovo nikakvi dobici. Najee se pominje da su Srbi
odustali od svoje pobednike drave u korist Jugoslavije, da su napustili
srpstvo zarad jugoslovenstva; pominje se i nezahvalnost nekih
osloboenih naroda koji su, poput Makedonaca, to svoje osloboenje
doiveli kao okupaciju. Srbi imaju utisak da im je nametnut nekakav
kompleks krivice zbog razdoblja izmeu dva svetska rata i navodnog
82
velikosrpskog reima u kojem, meutim, nisu na kraju proli bolje od

drugih, mada su imali presudnu ulogu u vojsci i vladi. Inae, visok broj
srpskih rtava u ovovekovnim ratovima doveo je do istinskog
demografskog iscrpljivanja nacije. Na sve to nadovezuje se i seanje na
spletke nesrpskih komunista protiv srpskih u periodu posle Drugog
svetskog rata, tumaene kao deo velike fantazmagorine zavere skovane od
strane Kominterne, Vatikana, masona, Hrvata i Engleza (ovi poslednji su u
tom skupu verovatno zbog izdaje srpskih etnika u korist Titiovih
partizana). Oseanje da su ih svi izdali nagnalo je Srbe da krenu svojim,
zasebnim putem. Takvo odvajanje od sveta, bezmalo sindrom kolektivnog
samoubilakog poriva, produbilo se poslednjih godina zbog krize izazvane
albanskim problemom na Kosovu, zbog pitanja autonomnih pokrajina u
okviru Srbije i zbog nemoi federalnih institucija.
Pred sveu Srba da su, na kraju krajeva, izgubili sve dobijene
ratove, Hrvati su eleli da se oslobode tereta optube za kolaboraciju
upuene, pre svega, katolikoj crkvi. Opravdana ili ne, ta optuba je za
Hrvate znaila neku vrstu globalnog nacionalnog iga. O dubini hrvatskog
oseanja nelagodnosti svedoi 1971. godina i njen jak nacionalistiki pokret
u organizaciji rukovodilaca hrvatske komunistike partije, pothranjivan
jezikim sporom i ekonomskim zahtevima vezanim za raspodelu deviza i
ulogu banaka.
Posle grube represije koju je Tito naredio, hrvatsko pitanje
izgledalo je pokopano. Ipak je ponovo buknulo, posle kosovskog i
slovenakog, ali tim silnije to je rukovodstvo Slobodana Miloevia u
Srbiji raspirivalo srpski nacionalizam i podsticalo na podvinitvo.1 Kao
protivudar njegovom jaanju, izbori u Hrvatskoj dovode na vlast Franju
Tumana, ija je etnonacionalistika i osvetoljubiva politika morala
uznemiriti srpsku manjinu, ve zagrejanu do usijanja zahvaljujui
beogradskim politiarima i medijima pod njihovom kontrolom. Teren za
ono to e uslediti bio je pripremljen.
Zapoeti rat izmeu Srba i Hrvata, dva naroda tako bliska i
geografski i istorijski, ini sutinu postojeeg jugoslovenskog problema.
Dugorona reenja njihovih nacionalnih pitanja nuno zavise od
preureenja jugoslovenskog prostora. Smatramo da nijedan od dva naroda
1
injenica da je glavni nosilac srpskog nacionalizma bila partija naslednica
komunistike, i da se taj srpski nacionalizam sukobljava s hrvatskim koji za sebe tvrdi da je
antikomunistiki, ne izgleda od presudnog znaaja u njihovim antagonistikim odnosima.
83
Ivan uri
ne moe reiti pitanje svog politikog identiteta unutar nacionalno

homogene drave. U toj injenici, vie pita potvrenoj u ovom veku, krije
se glavno objanjenje za stvaranje Jugoslavije. Naelo svi Srbi u istoj
dravi dovelo bi, ako bi se ostvarilo, ne samo do neizbenih rtava, ve i
do situacije gde bi Srbi okrueni Hrvatima, Muslimanima (koji su takoe
etnika grupacija) i Albancima (da ne navodimo druge manjinske
populacije) predstavljali, osim u sluaju velikih migracija, najvie 40 odsto
stanovnika te navodne nacionalne drave: bili bi manjina na vlastitoj
teritoriji. to se Hrvata tie, brojke bi bile jo nepovoljnije: u proirenoj
nacionalnoj dravi imali bi svega 30 odsto hrvatskog stanovnitva. Osim to
bi se Velika Srbija mogla ostvariti jedino na tetu Velike Hrvatske i
obrnuto, posle toga bi im jo samo preostalo da beskonano vrte i tumae
svoje rodoljubive fantazme.
Etudes, Pariz, oktobar 1991.

(Prevela s Francuskog Ana A. Jovanovi)
84
4.
SRBI I HRVATI TA SADA VALJA INITI?
U ludom i prljavom ratu, obe strane, srpska i hrvatska, bile su

veoma brzo poistoveene sa partijama na vlasti u Beogradu, odnosno u
Zagrebu. Tako je bilo, uprkos netanosti slinih uoptavanja i bez obzira da
li je re o jednima ili o drugima. Premda je, tu i tamo, bilo ne samo
uspenih analiza uzroka jugoslovenske krize i razbuktavanja srpsko-
hrvatskog spora, ve, katkada, ak i uspenih proroanstava njihove
evolucije. Pokazalo se, takoe, da je, sa protokom vremena, sve manje
postajalo bitno razlikovati uee i obole obeju strana u genezi sukoba.
Posledice delovanja bojovnika i politiki refleks spoljanjeg okruja
(prvenstveno EZ, SAD i SSSR), pogotovo od kako je Jugoslavija sredinom
leta 1991. godine prestala da postoji kao politiki subjekt i bila stavljena na
staranje nevoljnoj Evropi, jednostavno nametali su svojevrsnu negativnu
ravnoteu u tumaenjima i procenama meunarodnih sudija.
Uostalom, u ovome trenutku i jeste manje vano podseati, recimo,
na okolnosti raanja srpskog populizma, zamke hrvatskog provincijalizma i
srpske (do antievropejstva dovedene) iluzije o vlastitoj samodovoljnosti.
Nekorisno je i opominjanje na stabilno tinjanje, emu je delimini krivac
bila i Titova Jugoslavija (bar koliko i ona predratna), kolektivne nacionalne
frustracije u istorijskim seanjima Slovenaca, Hrvata ili Srba. Nema vie
velike vajde ni od pravovremenog upozoravanja na zloupotrebu nacije,
kao najefikasnijeg i najopsnijeg oruja u drutvima lienim neposrednih
demokratskih iskustava. Nacijom i mitovima posluila se opozicija i u
Sloveniji i u Hrvatskoj, ruei komuniste pod optubom da su ravi
rodoljubi i to je bivalo takorei pravilo u postkomunistikoj Evropi. Ali,
kako je takoe uzalud upozoravano, tu istu naciju zloupotrebili su
ponegde i sami komunisti, ne bi li se na vlasti odrali. Takav je sluaj bio
najizrazitiji u Srbiji gde je opozicija prosto nagnana da se ili preobrazi u
ideolokog protivnika vlasti ili da tragikomino kaska za takozvanim
85
Ivan uri
socijalistima, nastojei bezuspeno da ih u rodoljublju pretekne. Dokaz

za efikasnost ideolokog otpora jesu martovske demonstracije u Beogradu.
Potvrda za jalovost opozicionog nacionalizma nudi se kroz skoro sve to je
prethodilo ili sledilo martu 1991. godine. Uz put, pokazalo se, isto tako, da
demokratska alternativa komunizmu ne moe biti antikomunizam nego
nekomunizam. U suprotnom, preterano je veliki broj onih ija savest,
makar i mimo njihove volje, objektivno ne bi bila mirna. Konano, danas
nema vie svrhe ni sladiti se nad neuspehom Evorpe koja nije elela da uoi
kako je, u jugoslovenskoj krizi, neposredno na kunji i njena politika
budunost. Kasno je i za lamentiranje nad nekadanjim predlozima oko
zamene federacije drukijim oblicima artikulisanja zajednikog ivota,
kao i za optuivanje uglavnom srpskih socijalista to nijedan takav
predlog nije bio usvajan. Da se i ne govori o nedoslednostima srpskih
vlastodraca, poev od uobraenih pretnji Evropi za njeno eventualno
meanje u unutranje stvari do surovog progona osumnjienih izdajnika
i Evropljana da bi, na kraju, puistiko srpsko predsednitvo
Jugoslavije samo sebi skoilo u usta, traei pomo od spoljanjih tutora.
Da se i ne govori o Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koja je, pre nego to
je i postala sasvim srpska, bila osuena na propast jer je verovala, u skladu
sa njenim ideolokim poreklom, da je njeno preivljavanje mogue sa
nepromenjenim prtljagom, budui da nekadanje ideoloke drave vie
nema. Za analizu geneze, etapa i posledica je, reeno ukratko, kako to i
inae biva u povesti, ostavljeno iroko polje istoriarima. Ipak, jedno je
sigurno: oni e, bez obzira to, kako je poznato, po definiciji dolaze uvek
kasnije, biti (naalost) u prilici da se uvere da je, u jugoslovenskom sluaju,
bila mogua i istorija na vrue. Istoriografski dokazi za takvu tvrdnju
postoje.
No, valja se vratiti srpsko-hrvatskom obraunu. U njemu je, u
poetku, u korist svakog od protivnika bilo bar nekoliko poena koji su se,
pre nego to je megdan zapoeo, unapred nudili kontumacijom kako bi
se meu sportistima kazalo. Za g. Tumana, predsednika Hrvatske,
prednost se, recimo, sastojala u nedemokratskom i komunistikom odelu
srpskih populista. Mogao je, da je znao ili hteo, tu prednost obilno da
eksploatie, pod pretpostavkom da poetno poverenje Evrope u
demokratsku Hrvatsku ouva neokrnjenim. Na alost, nije bilo tako.
Predsednik Srbije, g. Miloevi, pred sobom je svakako imao manji izbor
kontumacijskih poena. Na demokratiju se nije mogao pozivati, ali se, bez
sumnje, mogao pozivati na istorijske prednosti Srbije. Od viestrukih
saveznitava sa evropskim pobednicima u prolosti, do nikada valjano
86
izleenih posledica genocida nad njegovom sabraom u Hrvatskoj tokom

Drugog svetskog rata. Naravno, i to malo prilika g. Miloevi je dosledno
upropastio.
Vladajuoj stranci u Hrvatskoj, kao i njenoj personifikaciji, g.
Tumanu, sve tee je bivalo da pred treima objasne ne samo pravno
promenjeni nego i stvarni poloaj Srba u najdemokratskijoj dravi na
svetu. Teko je bilo i nai odgovor na uenje to, umesto buno
najavljivane trine privrede, njegova vlada posee za nacionalizacijom
dobara, imenovanjem direktora po kriterijumima politike odanosti, ba kao
nekada, u doba dravnog socijalizma. Odgovora nije bilo ni na pitanje:
ta bi sa obeanim potocima predizbornih milijardi dolara, spremnih za
poklon predziu kranstva? Najzad, odgovori su nedostajali i kada su,
jo poodavno, iznoene optube na raun koketiranja vlasti u Hrvatskoj sa
znamenima nekadanjeg ustatva: poelo je sa izmenom antifaistikih
naziva imena ulica i trgova u Zagrebu, preko dovoenja u vrhove vlasti
raznoraznih svetskih sumnjivaca, da bi se zavrilo sa crnim uniformama
ustako-pravakih legionara Dobroslava Parage.
Ipak, otkako se rat razbuktao, g. Tuman je u vlastitu korist imao
jo jedan, pokazae se, veoma snaan argument: injenicu da se sukobi
odvijaju na hrvatskoj teritoriji, da su napadnuti gradovi vojno nezanimljivi,
katkada neprocenjive kulturne vrednosti, da su ti isti gradovi bez izuzetka ili
hrvatski ili sa apsolutnom (odnosno relativnom) veinom nastanjeni
Hrvatima kao i da su protivnici Hrvatima ne samo Srbi ve i srbo-
komunisti iz federalne vojske. Taj poslednji argument, u oima
meunarodnih sudija, brinih da koliko pravo naroda na samoopredeljenje
toliko i zabrana nasilnog menjanja unutranjih i spoljanjih granica budu
potovana naela, itekako vredi i danas. Primer Dubrovnika, vie nego
politika, paradigma je za uspenost ili neuspenost glasa monolitne svetske
javnosti, ijoj homogenosti pomau i banalni turistiki efekti, onda kada
je ta javnost, uz bezumne politike raunice, suoena i sa fenomenom
refleksa razarake ljubomore brana prema bliskim a nepristupano
superiornim graanskim kodovima.
Takozvani srpski socijalisti, kao partija na vlasti, bili su, u istome
ratu, ozbiljno hendikepirani poreklom i nainom potvrivanja sopstvenog
upravljanja Srbijom. Kada je po sredi demokratija, sa njima nikada nije
bilo neizvesnosti kako je, uostalom, glasio i njihov, nepametno smiljen,
prologodinji predizborni slogan. Bilo je to decembra 1990. godine, u
trenutku kada je Socijalistika partija Srbije, prisiljena na viestranake
izbore, odmeravanje snaga organizovala prema svojoj originalnoj
87
Ivan uri
interpretaciji viestranaja. Hajke na neistomiljenike, lai o obeanom

vedsko-vajcarskom standardu i potpuna politika usamljenost bili su
najava agonije Srbije. Sve ostalo je docnije bilo manje-vie predvidljivo.
Odbijanje ozbiljnog razgovora o ljudskim pravima, najpre osiono
demonstrirano na Kosovu prema Albancima, ubrzo je proireno (iako u
manjim razmerama) na itavu teritoriju republike. Ba kao to je i svaa sa
svim jugoslovenskim komunistima neosetno proirena na prie o zaveri
celog oveanstva (Kominterna, CIA, Vatikan, Islam, EZ itd.) protiv
kosmikog srpskog naroda.
Meutim, delimino i tuom zaslugom, g. Miloevi je u ratu
neprestano mogao da rauna i na neke, ve pomenute ozbiljne prednosti,
koje se duguju srpskoj istoriji a ne srpskim socijalistima. No, uz
navedene, trebalo bi istai i usluge, koje je srpskim nacional-socijalistima
inila i sama vladajua stranka u Zagrebu, o ijoj tolerantnoj i
slobodoumnoj prirodi u meunarodnim politikim krugovima vie nema
iluzija. O pragmatinoj inferiornosti g. Tumana naspram g. Miloevia
nema smisla troiti rei, kao ni o objektivno dugo vaeoj konstanti
njihovih odnosa, iskazivanoj bezbroj puta kroz opaanje da se njihovi
politiki programi meusobno hrabre i potkrepljuju. To vie nije tako, ali je
bilo. Ekstremni primer bila je neposredna politika pomo koju je g.
Tuman, verovatno i sam zabrinut martovskim zbivanjima u Beogradu,
ponudio svom uzdrmanom rivalu iz Beograda, po mnogima ga tada
politiki spasavi. Birajui izmeu demokratije kao srpskog nacionalnog
interesa i Miloevia, Tuman je izabrao predsednika Srbije. Sa razlogom,
jer je vlastitu promociju dobrim delom dugovao upravo srpskom
populizmu.
U srodnom kontekstu meusobnog pruanja dobrih usluga,
vredelo bi setiti se slonog (hrvatskog, srpskog i slovenakog) doprinosa
ruenju g. Ante Markovia, savezne vlade i, prosto kazano, unitenju
osnovnih nadanja u postupno, ne mnogo bolno dostizanje razvijene Evrope.
Jugoslavija joj je bila blie od bilo koje druge postkomunistike zemlje.
Najekstremniji primer za dobre usluge zbio se ipak u srpsko-slovenakim
odnosima. Naime, samo je malobrojnima bilo jasno krajem juna 1991.
godine da srpska vlada u osnovi postojano ohrabruje secesiju Slovenije, da
prieljkuje povlaenje vojske iz nje i da se jednostavno sa razlogom nada da
e, tako, Hrvatska, fokusirana kao pravi ratni cilj, biti potom politiki
izuzetno ranjiva. Reeno uinjeno. Srpski vojnici ne ele da se bore,
vladajua koalicija u Sloveniji u prilici je da ponudi treerazredni san o
nezavisnosti, vojska (ili deo generaltaba) naputa jugoslovensku i svesno
88
prihvata srpsku doktrinu rata i granice budue Jugoslavije a Slovenci se

nakratko mogu radovati dobijenom ratu. U normalnom svetu to se naziva
prevarom i izdajom, u najboljem sluaju teatarskom farsom.
Uporedo, sve manje je bivalo vano to je prvobitni greh bio
izvesno na strani Srbije i njene zloudne politike savesti, kao to se,
takoe, gubio sve vie i njen istorijski miraz. Meutim, g. Miloevi je
mogao da se osloni i na jednu injenicu dugog trajanja: njegovom ratnom
programu debelo je pomoglo nepoznavanje istinske masovne gladi i
elementarne bede u bilo kakvom bliem kolektivnom istorijskom iskustvu
Srbije, to, inae, nije est sluaj u prolosti starog kontinenta, a pogotovo
to nije u prolosti Balkanskog poluostrva. Eto, ako je u pomenu brana i
Dubrovnika eruditska asocijacija najpre bila Lvi-Strauss, ovde je
oigledno re o Braudel-u. Upravo u nedostatku iskustva stomaka, moda
pre nego u pozivanju na junatvo, zloupotrebi frustriranosti Srbije (pre nego
Srba u celini) decenijama Titove Jugoslavije ili u opominjanju na slavne
pretke, krije se znaajna podloga za tumaenje relativno duge bezbrinosti
socijalista i njima manipulisanog naroda oko posledica takozvane totalne
meunarodne blokade, kao sredstva za privoenje razumu. Ipak, kada smo
kod pozivanja na reference iz literature, neuporedivo vaniji od Lvi-
Strauss-a i Braudel-a jeste Mc Luhan. Jer, odgovornost, ako ne i za sam rat,
a ono svakako za kolektivni zloin samozavaravanja i laganja, lei na mas-
medijima. Njihovu mo Tuman i Miloevi su od poetka dobro
procenjivali. Najpre je u cenzuri bio uspeniji Miloevi a potom Tuman,
to je posledica previranja u politikom biu Srbije (i, nadajmo se, nagonu
za samoiskupljenjem i demokratijom), odnosno suoavanja hrvatskog,
simbolima nacije i drave neiivljenog javnog mnjenja sa prostom
okolnou da se rat ne vodi u Srbiji nego u Hrvatskoj. Vrlo je teko
oekivati kritiku loe vlasti i irinu politikih pogleda od ljudi koji dane
provode u podrumima, ne samo u stanovnitvom izmeanoj Slavoniji nego i
u hrvatskoj prestonici.
Svodei izneto, sada je, bez obzira na evropski nagon za otporom
amerikoj sklonosti ka pojednostavljivanju, teko ne dati za pravo jednom
novinaru Washington Post-a, koji je, kada je u pitanju krivica za rat,
nedavno procenio da je dve treine odgovornosti na strani Srba a jedna
treina na strani Hrvata. Taj rezultat, 2:1, podrazumeva i prvo
poluvreme, ali ne sadri trenutno stanje na bojnom popritu kao ni
perspektivu sukoba. Lako se moe dogoditi da, na kraju, rezultat bude i
drukiji. Nije iskljuen ak ni nereen ishod.
89
Ivan uri
Meu posledicama neumesnosti i bezobzirnosti vladajue partije u

Srbiji, gledano iz striktno nacionalnog ugla, javlja se danas vie
neposrednih opasnosti po samu budunost srpskog naroda. Neke od njih i
nisu ba sasvim nove. Srbija je, recimo, ve jednom, tokom Drugog
svetskog rata, upoznala meusobno istrebljenje Srba i Srba. Za razliku od
veeg dela Jugoslavije, bio je to autentini graanski rat, u kome nije bilo ni
Hrvata ni Muslimana, ali je bilo partizana i etnika. Slina
bipolarizacija, samo ovoga puta izmeu komunista i antikomunista, kao
da je na pragu. U njoj teko da ima mesta za one koji bi da budu neto
tree otuda i navodnici prilikom korienja navedenih termina.
Isto tako, srpski narod bi uskoro mogao da bude rtvom i neto
drukije, ali jo opasnije podele, za koju bi odgovornost opet leala na
srpskim socijalistima. U pitanju je razlika, uostalom istorijski prirodna i
pod povoljnim okolnostima nikako prepreka bogatstvu nacije, razlika koja
postoji izmeu Srba iz Srbije i onih izvan nje. Ovi drugi, Srbi iz
dijaspore, u I svetskom ratu bili su podanici Austro-Ugarske, katkada i
njeni vojnici, a taj rat predstavlja feti u kolektivnoj istorijskoj svesti Srbije,
hrabro suprotstavljene centralnim silama. Razlikovala su ih esto i kulturna
obeleja, politike tradicije a, naroito, poloaj u Drugom svetskom ratu. U
njemu su Srbi iz Nezavisne drave Hrvatske, beei od ustakog
genocida, pri tome pravoslavne vere, u velikom broju nalazili izlaz u
Titovim partizanima. Okolnost to je iza partizana stajala komunistika
religija Moskve, treeg Rima, ovakvu identifikaciju sa pravoslavljem kod
Srba iz Like, Slavonije, Banije ili sa Korduna, samo je olakavala.
Onda se dogodilo da, posle 1945. godine, Srbi, u oima Hrvata ili
Slovenaca, budu vie poistoveeni sa komunizmom nego to zasluuju, a
da, uporedo, u asu osloboenja, prema komunistima prilino rezervisana
Srbija, doivi novu vlast i kao pobedu prvenstveno Srba iz dijaspore.
Kako to u praksi izgleda? Tano je, na primer, da Srbi, i pre nego to je
dolo do poistoveivanja jugoslovenske armije sa vostvom Srbije, ine
apsolutnu veinu (oko 60 odsto) oficira u njoj. No, takoe je tano da u toj
armiji, duboko ideologizovanjoj, relativnu veinu ine Srbi izvan Srbije.
Tano je da Srbi u veini danas jesu spremni da krivicu za vlastite nedae
svale na plea pokojnog Tita, ali je takoe tano da meu srpskim
ustanicima u Hrvatskoj postoji ogroman broj doskoranjih vernih titoista. U
takvim razmerama Srbija nikada nije bila titoistika. Pomenutoj odanosti
ponegde je pomagala i tradicija. Takav je sluaj sa Likom ili Kordunom,
gde su Srbi, kako je svojevremeno zapazio Jovan Cviji, sluei kao
slobodna sirotinja u vojsci i andarmeriji Austro-Ugarske, svoju lojalnost
90
caru Franji Josifu graniili sa iracionalnou. Uz put, re je o potomcima

onih istih kolonizovanih Srba koji su, pod Habzburzima, na granicama
Hrvatske branili antemurale christianitatis (Hrvati su, bez obzira na
tekuu romantinu propagandu iz Zagreba, to bili manje u prilici da ine, jer
su podlegli feudalnom reimu). Posledice su bile i u masovnom, od
komunista jo kako ohrabrivanom useljavanju srpske dijaspore u
Vojvodinu, na imanja oteta Nemcima i u susedstvo domaim Srbima,
Maarima ili Hrvatima (okcima), odraslim na drukijim kulturnim
kodovima, a posledice su bile i u snanoj, za komunistiku vlast obino
vrsto vezanoj imigraciji u srpsku i jugoslovensku prestonicu.
Potom se zbilo da jedna umadija (patetino nazivana i srpskim
Pijemontom), kao srce Srbije, stane da izraava dugo prikrivano
nezadovoljstvo, odjednom primeujui da u vlasti, kako saveznoj tako i u
Srbiji, skoro i da nema Srbijanaca, da ni u veem delu opozicije njih
nema kao i da nije normalno da Srbiji, koja je (uz Crnu Goru) jedina imala
svoju dravu i pre Jugoslavije i koja nikada nije bila bez politikih
saveznika, sudbinu kroje drugi. Ili, kako bi umadinci rekli, uza sve
potovanje prema nacionalnoj postojanosti dijaspore: Nije prirodno da
Srbin iz Knina ili Pakraca (naselja u Hrvatskoj) zna bolje ta je interes
Srbije i umadije od samih umadinaca. Spoljni znaci ovakvog
raspoloenja jesu i otpori mobilizaciji (iji je to rat?; koje granice i od koga
treba braniti?; iju vlast treba tititi?). Oni su spontani, jer veina
opozicionih stranaka, pod pretnjom nacionalne izdaje, ne sme ili nee da
ih podri i njihovo protivljenje politiki artikulie. Takav je bio i nedavni
trijumfalni doek princa Aleksandra Karaorevia u Beogradu i u
umadiji. Njegova pojava je draga Srbiji, ali znatno manje srpskoj
dijaspori. U Beogradu je princ bio doekan kao neko ko pokazuje,
nezavisno od onoga to sam jeste, da Srbija, u kolektivnom fantazmu, nije
ono to joj je nametnuto da bude, doekan je kao reminescencija na
negdanju pripadnost Evropi i kao elja da se u nju vrati. Doekan je i kao
prilika da se aplaudira Evropi i miru, a da se ne podlegne optubi za
izdaju nacije. Karaorevii su iz umadije. To je bila njihova nevolja u
kraljevini Jugoslaviji, a to je i sada njihov identitet.
Dakle, Srbija je podeljena, ostraena, u strahu, jo nesvesna
posledica usamljenosti i rata. Srbijom se vlada zahvaljujui ratu i uceni sa
sudbinom Srba iz dijaspore koja je, ugroena svojim strahovima,
poverovala da su joj zatita nekadanja Titova vojska i Slobodan Miloevi.
Na alost, dijaspora jo uvek nije razumela da se, uz pomo Knina i
Pakraca, ne vlada Hrvatskom ve Srbijom. Dok rat traje misli vlast u
91
Ivan uri
Beogradu. U svemu je tragino to su Knin i Pakrac samo ulozi za ouvanje

te, od njih neumitno daleke vlasti. Klju krize je u Beogradu i Srbija, ak i
kada se bavi iskljuivo sobom, presudno utie i na zbivanja u Zagrebu. Ovaj
nauk jasan je i vladajuoj stranci u Hrvatskoj. Ako je svrha politike srpskih
socijalista (i njihovih isturenih odeljenja za provokacije i teror Srpske
demokratske stranke i eeljevih crvenih etnika) bilo osiguranje
budunosti Srba u Hrvatskoj, onda se ve sada sme kazati da je ta politika
doivela teak neuspeh. Na elementarno pitanje da li e Srbima, posle
ratnih uasa, u Hrvatskoj biti bolji suivot sa Hrvatima, pa ak i da li je
dozvoljeno pretpostaviti da e, posle odgovornosti koju kolektivno nose za
ruenja i strahote, tih Srba u Hrvatskoj i dalje biti oko 12 odsto odgovor je
negativan. Znai, ako je ve odreen stepen krivice za sukob, odnosno ako
se kae da, tokom sukoba krivih i nevinih ima uravnoteeno na obe strane,
posle rata e, upravo po hrvatske Srbe, posledice biti neuporedivo tee.
Jer, da se ne zaboravi, samo u Zagrebu je pre rata ivelo oko 120.000 Srba,
a Zagreb bi, uprkos geografskim naporima Miloevia, eelja,
generaltaba ili pojedinih slavnih srpskih intelektualaca, ipak teko ikada
mogao postati srpski grad.
Meutim, ako je izneta slika tana, umesno je zapitati se zato
Miloevi i njegova vlast nisu srpsku kolektivnu frustriranost Titovom
Jugoslavijom zloupotrebili u drugome, naelno mnogo sigurnijem smeru
ka Kosovu? Pogotovo to je Milosevic story tamo uspeno i zapoela. Za
razliku od Slavonije ili Like, Srbima (a posebno Srbiji) Kosovo je u seanju
neoborivo utemeljeno kao izvor nacionalne snage. Bol zbog izmenjene
etnike i demografske slike Kosova retko je koji Srbin kadar da prikrije.
Ipak, srpski socijalisti su poodavno odustali od kosovske rekonkviste,
pristajui ak i na priznanje da su tamo politiki gubitnici. Na rat (koji bi u
Srbiji bilo lake objasniti nego ovaj u Hrvatskoj) nisu se usudili sigurno i
zato to su albanski politiki elnici bili mudriji od hrvatskih, moda i zato
to su bili svesni vlastite neosposobljenosti za njega (suprotno rairenom
verovanju, Albanci nisu ba naoruani), verovatno i zato to bi takav sukob,
bar formalno, bio u okvirima republike Srbije a ne treba iskljuivati ni
spoljne inioce (susedstvo Albanije, ameriki preventivni pritisak, itd.). No,
vanije od svega bilo je neto drugo: istorijski fanatizam Srbije nije bio
pobeda na bojnom polju nad Albancima nego srbizacija Kosova, njegova
rekolonizacija, to je, pokazalo se, lako bilo obeati a muno ostvariti.
Odnos Albanaca i Srba do daljnjeg ostaje devet na jednoga i tu pomoi
nema.
92
Svakako ne iz istih razloga, ali i Bosna i Hercegovina je do sada

bila poteena egzekucije beogradskih ratnih planova. Ako bi racionalno
predvianje ita vredelo, ona bi to trebalo i a ostane. Prvo zato to bi
eventualna, svojevremeno naivno zamiljana podela Bosne i Hercegovine,
pri kojoj bi Hrvatskoj pripala uglavnom zapadna Hercegovina a Srbiji
istona Bosna, dovela Muslimane u ovoj republici iz poloaja relativne
etnike veine u poloaj apsolutne veine, a Srbi i neto Hrvata bi i dalje
bili u okvirima jedne republike Muslimana. Uz put, zbog istone Bosne
poveao bi se i broj Muslimana u proirenoj Srbiji. Sa nepovoljnim
posledicama po pansrpsku stvar odvijale bi se i sve druge, pa i ekstremne
kombinacije, ukljuujui i onu, prema kojoj bi granice velike Srbije
valjalo proiriti preko itavog bosansko-hercegovakog prostora. Do
egzekucije ratnih planova nije dolo i stoga to bi za srpske socijaliste
prevelik zalogaj bio paralelni sukob sa Hrvatima i Muslimanima, nije dolo
ni stoga to umerenost muslimanskih prvaka i ravnotea straha meu tri
bosansko-hercegovaka naroda ine svoje, ali sukoba nema ni zato to je i u
Bosni teko zamisliti demografski obrt u korist Srba. Bez obzira na ratnu
sreu.
Vladajua stranka u Hrvatskoj, Hrvatska demokratska zajednica,
odnosno njen voa Franjo Tuman, na prvi pogled su u beznadenom
poloaju. Na frontu slabiji, bez oreola demokratije, sa odbaenim ili
neprijateljskim Srbima u nedrima drave, bez politike pomoi spolja, sa
neuklonjenim konotacijama ustatva u vlastitom okrilju. Okolnost to
meunarodno javno mnjenje jednoduno jeste na strani Hrvatske, ne znai
da je i na strani vladajue stranke. Okolnost to je opozicija uglavnom
danas solidarna sa HDZ, ne znai da e to biti i posle rata. Drugim reima,
nudi se zakljuak da e vladajua stranka u Hrvatskoj neminovno pasti u
sluaju da nastane mir, odnosno da e neminovno biti zamenjena (to bi
srpski socijalisti i generali jedva doekali) zbog vojnih neuspeha jo
radikalnijim nacionalistima, ovoga puta pravim ustaama. Ali, tako i ne
mora biti. Ako bi g. Tuman na spektakularan nain uspeo da javnosti
pokae kako i sam osuuje i egzemplarno kanjava ustae, a uporedo bio
podran pravim prekidom ratnih sukoba, nije iskljueno da bi mogao i neto
due politiki iveti. Taj ivot, meutim, ni u kome sluaju ne moe biti
dugotrajan. Jer, u Hrvatskoj e tek posle rata biti stvorena prava opoziciona
snaga, delom sastavljena od pojedinaca koji su se, iako sa velikim ugledom,
dosada drali po strani, a delom od liberalnih i nekadanjih
jugoslovenskih krugova. Njih ima prilino, od uglednika u bivoj
saveznoj administraciji, preko dalmatinskih i istarskih autonomista,
93
Ivan uri
uglednih zagrebakih Srba i poslovnih ljudi, od valjanih nacionalista

demokratske provenijencije. Treba im dodati i najsveiju hrvatsku
intelektualnu emigraciju, etnike iz krila hrvatskog naroda.
Naime, ni Srbija ni Hrvatska ovu vrstu emigracije, sa kakvom se
poslednjih meseci Evropa susree, nikada ranije nisu imale. Srbi su, odmah
po Drugom svetskom ratu, imali u Evropi kao izbeglice politike suparnike
komunistikih pobednika i oni nisu bili mnogobrojni. Saveznici pobednika,
oni su prosto bili ili antikomunisti ili demokrati ili rojalisti. Hrvati su, opet,
posle Drugog svetskog rata u emigraciji uglavnom (mada ne i sasvim) imali
odbegle ustae ili njihove simpatizere. Ni jedni ni drugi (a pogotovo ne
Srbi) nisu imali nikakvog uticaja na matino javno mnjenje i podjednako su
bili nebitni za politiko rasuivanje drava u kojima su se obreli. Drugi
talas emigracije bio je masovan i svodio se u prvome redu na puku radnu
snagu u zapadnoj Evropi. Do njega je dolo poev od sredine ezdesetih
godina. Sada se, na alost, dogaa neto novo. Iz Beograda bei, obino
prinuen politikom represijom, pravi cvet domae pameti. Ne bee vie
samo mladi i obrazovani ljudi, eljni naune i drutvene promocije, ega je
bilo i ranije, ve ugledni i u zemlji dokazani umovi iz biznisa, politike
nauke ili umetnosti. Isto je i sa Zagrebom. Njihovu politiku snagu, mo
ovih srpskih ustaa i hrvatskih etnika, nikako ne bi bilo mudro
potceniti. Utoliko pre to je rasplet jugoslovenske krize u meuvremenu
internacionalizovan i to je slogan Evropa i demokratija jedina alternativa
postojeim prilikama u Zagrebu i Beogradu. A ova elita poznaje i
personifikuje kako Evropu tako i demokratiju. Uostalom, slino je bivalo u
vie navrata i sa nekim drugim evropskim zemljama u toku poslednje dve
decenije. Trenutno, naravno, beaniju elite kratkovido prieljkuje vlast i u
Srbiji i u Hrvatskoj. Doputajui, pa ak i organizujui, ucene, otputanja sa
posla, hapenja i prave procese nacionalnim izdajnicima, ta vlast nije
svesna da sebe liava mogunosti da se odbrani pred najteom optubom
meunarodnih sudija da je faistika ili nacional-socijalistika. Ako za
reim u Zagrebu, najpre zahvaljujui okolnosti da se rat vodi u Hrvatskoj a
ne u Srbiji, moda i moe da se nae pokoja olakavajua pojedinost, za
diktaturu u Beogradu, meutim, u oima strogih stranih presuditelja, nema
nikakvog alibija. To, uz ostalo, znai i da kada, pre ili kasnije, oruje
utihne, totalitarizam u meunarodnom okruju jednostavno nee imati
priliku da preivi mir, nezavisno od njegove unutranje vrstine u Srbiji ili
u Hrvatskoj. Zato je, sve donedavno, rat bio nasuno potreban i jednima i
drugima. Sada je njegov nastavak potreban samo, vojno superiornijima,
94
Miloeviu i generalima. Ovim drugima bar koliko i srpskim

socijalistima.
Ali, ni sa vojskom i srpskim socijalistima stvari vie ne stoje
onako kako su u poetku izgledale. Osnovni problem Jugoslovenske
narodne armije (JNA) sadran je u paradoksu da ona jo nije nestala, a da
su dva temelja na kojima je poivala, bar teorijski, definitivno razruena.
Re je o komunistikoj ideologiji, kao duhovnom nadahnuu, odnosno o
Titovoj Jugoslaviji, kao drutvenom modelu koji treba braniti. Vojska bi,
zapravo, danas morala da ponovo vaspostavi makar jedan od ovih temelja,
ukoliko hoe da se nada bilo kakvoj budunosti. A to je teko zamislivo. Ne
pristajui, uprkos pravovremenim upozorenjima, na odricanje od statusa
ideoloke armije, uz put se kompromitujui svim i svaim, od nacionalne
disproporcije i obaveznog lanstva u komunistikoj partiji do osnivanja
novog komunistikog stranakog hibrida (Saveza komunista Pokreta za
Jugoslaviju) i sauesnitva u pokuaju pua u Sovjetskom savezu krajem
leta 1991. godine, generali su ponitili svaku mogunost obnovi jednog
temelja. Zato su se i okrenuli, poto su napustili Sloveniju, moda
delimino i nasevi politikim planovima srpskih socijalista, svojoj
interpretaciji oslobaanja zabludelih. Okolnost to su, naputanjem
jugoslovenskih granica (za iju su odbranu imali podrku politikog
meunarodnog mnjenja) i irenjem bez ikakvog pokria simulacije rata u
unutranjosti iste republike (sa regrutima, dobrim delom i srpske
nacionalnosti, nevoljnim i nespremnim za ovaj drle de guerre), ustav
prekrili i sami, premda za njegovo nepotovanje optuuju iskljuivo druge,
samo potvruje reeno. Secesija Slovenije bila je poeljna sa stanovita
srpske secesije i Velike Srbije, jer je Hrvatsku politiki slabila u
preganjanjima sa Beogradom, a procenat Srba je posle junskog rata u
Sloveniji neminovno postao jo dominantniji u redovima oficirskog kora.
Prema tome, za vojsku je napredovanje ka Zagrebu i, ako je
mogue, prema Ljubljani, pitanje biti ili ne biti. Za Miloevia nije. On
bi, poto bude osvojen zamiljeni matini srpski prostor u Hrvatskoj,
prednost dao ipak miru, sklopljenom na osnovu budueg razgranienja.
Miloevi bi, takoe, bio danas sreniji ukoliko ne bi ba uvek bio u
prvome planu meunarodnih optubi i rado bi svoje mesto ustupio
generalima. No, ni oni vie ne pokazuju bilo kakvu spremnost za srodne
viteke ustupke. Ali, kompromis je meu njima na pomolu kada je po
sredi, uz opstajanje jugoslovenske, stvaranje i nove, srpske vojske, obe
kao plod due simbioze socijalista i uniformisanih Jugoslovena srpskog
95
Ivan uri
porekla. Tako bi i uloge u rekonkvisti bile podeljene, od razliitih zastava

do privida razliitih ideologija.
Bilo bi neiskreno tvrditi da za opasnosti i posledice jugoslovenske
krize nije znala Evropska zajednica, ili da su Sjedinjenim amerikim
dravama i Sovjetskom savezu izmicale njene strahotne mogue razmere. O
nedunosti ima smisla govoriti moda jedino kada je re o samozado-
voljnom i neobavetenom meunarodnom javnom mnjenju. Njega oblikuju
mas-mediji. Zanimljivo je da su na njihovu snagu pomalo zaboravili
evropski politiari, ime su rizikovali ne samo da im njihovi birai budu
pogreno informisani (to je, po definiciji, arm mas-medija) nego i da, tako
informisani, povratno danas vre pritisak na njihovo konkretno i katkada
nuno diskretno delovanje. Bilo je ovako i u Francuskoj, koja je istorijski
neosporno naklonjena Srbiji i Srbima nego to je ostatku jugoslovenskog
prostora. tavie, reklo bi se da je svoje bliskosti sa Srbijom, od mnogih u
meuvremenu osporavane kao arhainog recidiva zaboravljene prolosti,
Francuska postala svesna tek kada je, sve ee kroz usta njenih najumnijih
ljudi, bila prinuena da najpre ona strogo porazgovara sa privilegovanim
prijateljem. To joj je i dunost, imajui u vidu bratstvo na oruju iz
Velikog rata, inae ozbiljnog toposa u zajednikom kolektivnom
mitskom seanju, kao i jedinstveni spomenik zahvalnosti Francuskoj u
centru Beograda, na alost predmet iskljuivo lokalnog kulta. Razgovor je,
u stvari, ve obavljen i njegove posledice proizvode bol u glavama mnogih
frankofila sa Balkana, ali on je bio neminovan, i zbog Srba i zbog Francuza.
Ostaje za nauk zakljuak da je podsticaj lekciji iz demokratskog
razumevanja nacionalnog interesa Srbije prispeo iz mas-medija a ne iz
politikih krugova.
Otuda je korisno i jedno podseanje, pa i jedna sasvim uslovna
paralela: rat u Aliru. Ovde je manje znaajno izvlaenje u prvi plan
opasnih poreenja izmeu duboke Srbije, koja ne eli rat u kome ginu
njena deca daleko od ueg zaviaja, uz smuene politike slogane i loe
vojno rukovodstvo, sa jedne strane, odnosno duboke Francuske i njenih
nedoumica iz pedesetih godina. Nije opravdano ni naslilno poistoveivanje
alirskih Francuza, veih rodoljuba no to su bila njihova braa iz
metropole, sa trenutnim prilikama u srpskome rodu. Nema smisla ni
zadravanje na tragediji jednih i drugih, a pogotovo bi bilo pogreno
predviati slian ishod u Jugoslaviji, graen na analogijama sa pedesetim
godinama. U pitanju je neto drugo: uloga mas-medija i javnoga mnjenja,
onda i sada. Poloaj tadanjih francuskih intelektualaca, potpisnika
razliitih manifesta i peticija, odgovara poloaju beogradskih nacionalnih
96
izdajnika i mirotvoraca, utanje o zloinima i strahotama povratnika sa

fronta postoji u oba sluaja, loe artikulisana nacionalna politika i njena
anahronost takoe. U jednom od dva sluaja zasada nedostaje izvesni
Charles de Gaulle. Ali, postoji i jo neto: u borbi za domau javnost, u
Francuskoj nije bio presudan niti jedan Apel 229 (intelektualaca), ve,
kako pragmatino upozorava istoriar Charles-Robert Ageron, onaj broj
Paris-Match-a, sa svedoanstvima namenjenim prevashodno gledanju a
ne itanju, pa tako oko osam miliona puta, jer u pitanju je list za celu
porodicu. Televizija je tada jo bila u povoju, ali danas ona odmenjuje
Paris-Match, ili se bar valjalo nadati da e ga uskoro odmeniti. U Srbiji,
iz poznatih razloga mnogo vie nego u Hrvatskoj (od prirode i mesta ratnih
sukoba do drukije politike tradicije), javno mnjenje je ozbiljno podeljeno
i takvu televizijsku sliku oekuje. Za branioce zvanine politike Beograda,
ova podeljenost je sramota ili izdaja, za srpske liberale re je o ponosu
zbog vernosti demokratskim nazorima predaka ili makar o spasavanju
obraza pred sumornom budunou.
A kakva se budunost najavljuje? Proroanstva ima razliitih i
nijedno nije veselih boja. Izvesno je da politika Evropa nije ostvarljiva
bez evropskog reenja za jugoslovensku krizu. Na alost, Evropska
zajednica je suvie dugo odbijala to da shvati. Izvesno je, isto tako, da ona,
sama, vie nije kadra da tu krizu razrei. Potrebni su joj, u najmanju ruku
kao pomo (ako ne i supstitucija) Amerikanci i Rusi. Evropska zajednica
zapravo plaa danak sopstvenoj neslozi, strahovima od etvrtog Reich-a,
bojazni od raspada ruskog kolonijalnog carstva. Raun se plaa i za nesklad
izmeu nemake ekonomske snage i njenog politikog glasa, za otpore
evoluciji Zajednikog trita u politiku asocijaciju i za tota drugo. Pri
svemu treba imati u vidu i da SAD nisu pokrovitelj Evrope nego njen
partner kao i da se u Americi blie izbori. A oni se tamo retko dobijaju
spoljnopolitikim argumentima.
Ipak, efekti kanjavanja bie strani po jugoslovenski prostor.
Jugoslavija ni ne moe biti kanjena, jer vie ne postoji. Ukoliko produi sa
njenim obnavljanjem, na koje je, istini za volju, primorana kako svojim
ustrojstvom tako i bezobrazlukom politiara, uskoro e, ak i u Srbiji,
glavnu re imati JNA a ne partija na vlasti. Takav rasplet bi svakako ubrzao
i nastojanja za radikalnim reenjima kod svih koji odluuju o sudbini
jugoslovenskog prostora. A oni, koji o tom prostoru jesu prinueni da
odluuju, na njemu ne ive. Posledice (demografske, ekonomske, kulturne i
politike) takvog raspleta u prvome redu bi osetila Srbija. U kojoj se i nalazi
pravi klju za razreenje krize. Ipak, kako god bilo, na kraju e se doi do
97
Ivan uri
manje-vie odavno poznatog predloga. O njegovim naelima, sa kojima je,

to i lino iskustvo potvruje, Evropska zajednica imala prilike da se
upozna jo poetkom jula 1991. godine, ovde ima smisla govoriti samo
ukratko.
Taj se predlog zasniva na dva uslova: na priznanju svim
republikama njihovog suvereniteta (bez obzira da li su ga same zahtevale ili
ne), ali priznanju uslovljenom obavezom da, u postojeim spoljnim i
unutranjim granicama, pristupe ugovoru o asocijaciji. Stepen njihove
bilateralne ili multilateralne integracije ne bi morao da bude uvek istovetan,
ali bi minimum naela morao biti potovan. Ova, prva taka, bila bi u celini
opet uslovljena prihvatanjem druge, po kojoj bi se svaka od nezavisnih
drava, lanica asocijacije, obavezala da, svuda gde, u okviru veinskog
naroda, ive graani druge nacionalnosti i raspolau lokalnom veinom,
bude ostvarena (daleko iznad meunarodnih standarda o kulturnoj
autonomiji) teritorijalna autonomija. Ona bi sadrala i lokalno sudstvo,
lokalni parlament i lokalnu policiju. Majorizacija za graane druge nacije
bila bi onemoguena, kako na pojedinanom tako i na kolektivnom nivou,
nametnutim izmenama u vaeim ustavima nezavisnih republika (drava) i
njihove asocijacije, a jamstvo za njihovo potovanje bilo bi u rukama
Evropske (ili meunarodne) zajednice.
Iznetim bi se samo delimino udovoljilo zahtevima iz Slovenije za
totalnom nezavisnou, samo delimino zahtevima iz Hrvatske, koja
izvan kulturne autonomije (a i to odnedavno) nije bila spremna da poslua
zahteve svojih graana iz redova srpskog naroda, ne bi sasvim zadovoljni
bili ni hrvatski Srbi (ili njihovi najglasniji elnici, preteno pod uticajem
srpskih socijalista), koji su zaplaeni iskustvom prolosti i politikom
vladajue stranke u Hrvatskoj. Osokoljeni vojnim uspesima, oni pretenduju
na potpuno formalno izdvajanje iz matine republike i pripajanje krnjoj
Jugoslaviji, to jest Velikoj Srbiji, to je nerealno. Isto kao to je nerealno
izvesti secesiju na slovenaki nain, odnosno nadati se da je, ak i da
bude bez ikakvih uslova, meunarodno priznaje Hrvatske (i Slovenije)
dovoljna protivtea mranoj budunosti hrvatske vladajue stranke. To je
jednostavno nemogue, ve iz razloga koji nikakve veze nemaju sa
jugoslovenskim prostorom, od onih pravnih do argumenata iz globalne
strategije, utemeljene u razmiljanja Sjedinjenih drava, usamljene svetske
velesile. Na isti nain, nemogue je prihvatiti i osionu naivnost Srba iz
krajina u Hrvatskoj, koji uporno nastoje da ubede najpre same sebe kako
je mogu mostobran izmeu njih na zapadu nekadanje Jugoslavije i
98
Srbije, na istoku, uprkos tvrdoglavoj geografskoj poziciji etniki arolike

Bosne u sredini.
Meutim, sa druge strane, svi kojima je stalo do dravnog
suvereniteta, ovim planom bi do njega i doli. Srbi bi u Hrvatskoj de facto
stekli, u okviru drave Hrvatske, prerogative republike samostalnosti.
Srbija bi se mogla nadati da je politiko reenje na Kosovu jo uvek realno,
kao i da perspektiva nije puka (na propast osuena) represija ili amputacija,
ukoliko bi Albanci, u granicama drave Srbije, dobili slina, najira
autonomna prava. Time bi, u argumentima oko Kosova, umesto mita i
nedoslednih tvrdnji o pravu pree istorijske svojine (to dovodi u tekoe
Srbiju kada, pred tuim pravom pree svojine, kao na primer u Kninskoj
krajini, treba da potee i sama za, na Kosovu prenebregnutim, veinskim
naelom), Beograd bio u prilici da istinski autonomno Kosovo zahteva u
svome okrilju na osnovu dravnog razloga. Bila bi to pouka i Albancima
koji esto brkaju nezadovoljstvo svetske javnosti zbog ugroenih ljudskih
prava na Kosovu sa vlastitim ambicijama o prisajedinjenju Kosova dravi
Albaniji. Dok reeno ne shvate svi, krv e i dalje tei. Nijedan od sadanjih
protagonista nije u stanju da kae dosta. Alternativa je tek na pomolu.
Ona se moda i stvara u Evropi, to nije neobino jer red je na Evropi da
povue potez, poto prethodno prizna da za njega sama, bez Amerikanaca
(a sa njima i Rusa), nema dovoljno snage.
Stav, Novi Sad, 1992, br. 92 (24. januar)
99
Ivan uri
5.
SRBI, HRVATI I REALPOLITIK
Ocenama o uninjenom, unitenom ili o onome to tek predstoji u

politikoj budunosti Srba i Hrvata, sasvim bi dobro pristajao i naslov: O
sindromu i efektima ponaanja pojedinih tipova blizanaca. Naravno, govor
o politikim blizancima nikako ne podrazumeva i njihovu navodnu
identinost, a pogotovo ne nasilno pravljenje simetrije u pogledu konkretne
odgovornosti za tokove istorijskih sudbina. Re je, zapravo, jedino o
politikoj komplementarnosti Hrvata i Srba. Takvom, u osnovi genetikom
pristupu, priklonio se i ueni istoriar, ali i iskreni politiar. Za obojicu bi to
bilo izvesno, ak i nezavisno od geografskog prostora na kome Hrvati i Srbi
ive, nezavisno od kulturnih uticaja kojima su bivali izlagani, konano,
nezavisno i od njihove pouzdano zajednike istorijske etnogeneze. Na
zakljuak o komplementarnosti navodi prosto potovanje Realpolitik, a
do nje dre i istoriari i politiari.
Uostalom, nije li, pre nego to je i dolo do napada beogradskih
civilnih i vojnih upravljaa na Hrvatsku, u mnogo navrata bilo upozoravano
da se klju za razreenje krize i za politiku reartikulaciju jugoslovenskog
prostora nalazi prvenstveno u Beogradu, zatim da eventualna promena
stanja u Beogradu neminovno i brzo utie na menjanje prilika u Zagrebu, pa
da, tek onda, poto se vaspostavi novi odnos na razdaljini od etiri stotine
kilometara (koliko deli prestonicu Srbije od glavnog grada Hrvatske), moe
biti govora i o promenama kod ostalih eks-Jugoslovena? Zato je i bilo
odavno reeno da je fenomen uspeha g. Tumana u ogromnoj meri nastao
kao refleks na pojavu g. Miloevia, njegovog partnera i prethodnika u
Beogradu. Isto tako, zato je i govoreno da, suprotno naivnoj veri
neupuenih, Bosna i Hercegovina i nevolje u njoj nisu nita drugo do
posledica krize izmeu Beograda i Zagreba, te da u Sarajevu nema niti
uzroka niti reenja sadanjim nedaama. Tek poto doe do promena u
Beogradu, a potom u Zagrebu, ima smisla razgovoru o promenama u Bosni.
100
Slino bi se moglo dokazivati i kada su po sredi ostali iz nekadanje

Jugoslavije (Makedonija, Crna Gora i Slovenija), bez obzira na njihova
razumljiva htenja, bilo prema potpunoj emancipaciji od jugoslovenskog
prostora bilo prema njegovom ouvanju. To je danas sve jasnije i vladama u
Skoplju, Titogradu (Podgorici) i Ljubljani.
Ovaj se nauk ne sme gubiti iz vida ni kada se ponire u analizu
trenutnih neprilika, a pogotovo ne onda kada se zaputi u simulacione igre
oko politike budunosti jugoslovenskog prostora. O istome nauku moraju
da vode rauna i ozbiljne procene oko evolucije socijalnih tenzija,
siromatva pa i gladi na tlu nekadanje Jugoslavije. Jer, nesporno je da je
beda (bar zasad) nejednako rasporeena. Najvie je ima u Makedoniji i
Bosni, u ovoj drugoj ima moda i najvie socijalnog nezadovoljstva.
Duboka razoaranost postulatima nezavisnosti, izvojevane juna 1991.
godine, iri se relativno bogatom Slovenijom. Sve je to zanimljivo ledenim
politikim posmatraima, no samo u kontekstu oslukivanja srodnih pojava
u Srbiji i Hrvatskoj. Time se, naravno, ne potcenjuju podaci o sposobnosti
srpskih vlasti da ucene Bosnu embargom na isporuku neophodne joj hrane
(pored ostalog, neophodne i za ivot Srba u njoj), niti se time
omalovaavaju precizna saznanja o trenutno najozbiljnijim naporima, kakve
ine slovenaki poslovni ljudi ne bi li se vratili na jugoslovensko trite,
koje im je, prema podacima njihove privredne komore (a suprotno laima
vladajue koalicije u Ljubljani), sa sticanjem nezavisnosti, smanjilo snagu
domaeg, slovenakog trita, za najmanje pet puta. Uz put, pomenuta
koalicija svoj neminovni pad dobrim delom odlae upravo zahvaljujui
srpsko-hrvatskoj krizi, pa ne bi bilo pogreno rei da je i ona, posredno,
zainteresovana za njeno produenje. U suprotnom, ne bi mogla da izbegne
suoavanje sa biraima, svojevremeno osvajanim na tezama o nunosti i
prednostima potpunog separatizma. Dakle, nije re o potcenjivanju ve o
Realpolitik i njenim afinitetima prema Beogradu i Zagrebu.
Istorijska razmaenost Srbije (ne i srpskog naroda u celini),
sazdana na konstataciji (brodelijanskog karaktera, kako sam je ranije
nazivao) da ta zemlja ne poznaje glad u vlastitom kolektivnom seanju, bila
je jedna od injenica na koje se populizam g. Miloevia i srpskih
socijalista dugo oslanjao. Na toj razmaenosti, meutim, uljuljkivao se
dugo i vei deo politike opozicije u Srbiji. Zato je i bilo mogue videti g.
Miloevia kako uvek prednjai u trci oko vostva u ostvarenju nacionalnog
fantazma, zvanog Velika Srbija. Nacionalistika opozicija je uglavnom za
njim nejasno kaskala. Zato i jeste 9. mart 1991. godine, kada su srpski
tenkovi u Beogradu pucali na srpske demonstrante, mnogo pre rata u
101
Ivan uri
Sloveniji i rata u Hrvatskoj, bio veoma opasan po vlast u Srbiji. Te

demonstracije bile su duboko nacionalne, ali i antinacionalistike. Pomo je
tada Miloeviu stigla nenadano, i to iskljuivo od protivnika. S jedne
strane, hitro je reagovao predsednik Hrvatske, g. Tuman, tajno ponudivi
predsedniku Srbije podelu Bosne i Hercegovine, to je i za hrvatskog
predsednika bio oduvek infantilno sanjani kola (ko mari to bi Velika
Hrvatska, u granicama slinim onima iz Drugog svetskog rata i ustake
Nezavisne drave Hrvatske, imala muke da raspolae i treinom itelja
hrvatskog porekla u ekskluzivno nacionalnoj dravi Hrvata). Sa druge
strane, srpskim socijalistima naao se, nehotino, pri ruci i znatan deo
srpske, nacijom takoe zaokupljene opozicije, koja jo uvek nije htela da
prizna da, u licitaciji sa Miloevievim rodoljubljem, ona nema nikakvu
ansu.
Danas, meutim, vie nije tako. Ako gladi u Srbiji nema (a
verovatno je nee ni biti), bede uveliko ima. Tek danas nailaze na odjek
davnanja upozorenja, prema kojima je u Srbiji od poetka (od dolaska g.
Miloevia na elo srpskih komunista, pre vie od pet godina) postojao jo
stariji nesporazum izmeu latentno antikomunistikog bia Srbije
(frustriranog iskustvom prve i druge Jugoslavije) i njenih neodgo-
vornih upravljaa, veinom iz redova srpske dijaspore, to jest rodom iz
krajeva izvan Srbije, neto drukijih tradicija. Tek danas ima spremnosti da
se saslua podatak prema kome bi pomenuta Velika Srbija, sa ve
postojeim balastom od 36 odsto ne-Srba iz Republike Srbije, u sluaju
svog ostvarenja, Srbija pruila jedino relativnu veinu stanovnika. Ostatak
bi bili Muslimani, Hrvati, Maari ili Albanci, sa prostora Bosne,
Hercegovine, Kosova, Vojvodine, Slavonije ili Like i Banije. Tek danas ima
konano sluha i za u mnogo navrat izricane tvrdnje da se nacionalni srpski
interes efikasno brani jedino demokratijom u Beogradu i da jedino
demokratska Srbija ima sposobnosti da zatiti Srbe izvan Srbije, tamo gde
su ugroeni, ako su ugroeni.
U istoj meri bedi je izloena i Hrvatska. U nekim njenim krajevima
bie ak i gladi. Vladajuoj stranci u Hrvatskoj, meutim, jo uvek ne preti
tolika opasnost od prelaska sa emocionalnog na rasuivanje stomakom,
to je, inae, ve zadesilo srpske socijaliste. U prilog im jo uvek ide
okolnost da je hrvatska nezavisnost izvojevana upravo pod Tumanom, a
dravna nezavisnost, Srbiji kao cilj teko razumljiva (imajui u vidu njeno
drukije istorijsko iskustvo), bila je kod Hrvata skoro kao neka vrsta nikad
valjano odsanjanoga sna (emu je, vie od svih loih iskustava sa
Jugoslavijom, naroito lou uslugu inio komar ustake NDH iz Drugog
102
svetskog rata). Otuda i toliki, recimo, otpor zvanine propagande iz Zagreba

prema realno znatno veim dravnim dostignuima Vladka Maeka i
Hrvatske seljake stranke i njihovog dogovora sa beogradskom vladom iz
1939. godine: tada je, u miru i bez krvi, hrvatski banovinski prostor bio
znatno iri nego ovaj sadanji, kojim raspolau HDZ i g. Tuman, procenat
Hrvata u banovini bio je neuporedivo vii nego to e ikada biti pod
ustakom NDH, a iza sporazuma je stajala stranka koja nikada, ni 1939. ni
kasnije, nije morala da koketira sa pronacistikim nacionalistikim
kolaboracionizmom. tavie, dogovor je bio postignut sa velikosrpskim
Beogradom (to poprilino dovodi u pitanje omiljene zvanine slogane
sadanje propagande iz Zagreba o nemogunosti dogovora sa Srbima), no
ipak je imao i jednu objektivnu olakavajuu okolnost: pre pedeset godina
Muslimani (sa velikim M) nisu bili priznavani kao posebna nacija. Zato
danas Bosnu i nije mogue bratski, srpsko-hrvatski, podeliti. Svejedno,
indikativno je da, u poplavi nacionalne istorijske mitologije (vidljive kako u
Zagrebu tako i u Beogradu), u Hrvatskoj trenutno nema mesta niti Maeku
niti Hrvatskoj seljakoj stranci, otuda i otpor zvaninika prema autentinoj
nacionalnoj opziciji, a otuda i bliskost takozvane hrvatske opozicije i g.
Tumana. Kodovi kojima operiu, istog su porekla.
Kako bilo, stranka g. Tumana, Hrvatska demokratska zajednica,
jo uvek je, mada u sve manjoj meri, u stanju da odbranu hrvatske teritorije
od nasrtaja Beograda i tzv. Jugoslovenske narodne armije prikae u
domaoj javnosti kao odbranu demokratije od napada boljevika. U
meunarodnoj javnosti, a posebno u meunarodnim politikim krugovima,
sa tom vrstom zamene teza je meutim gotovo. Jedno je odbrana zemlje a
drugo odbrana reima koji se, ni manje ni vie, poistoveuje i sa
demokratijom i sa rodoljubljem samim. Dakle, ono to vlast u Zagrebu
mora brinuti nije strah od parlamentarne opozicije, nego bojazan od svih
onih kojih u hrvatskom parlamentu nema ili u njemu sebe ne pronalaze. A
meu takvima su svakako Istra i, naroito, Dalmacija, koja e teko podneti
drugu uzastopnu godinu oskudice, bez turista, elementarnih komunikacija
sa unutranjou i, najzad, bez hrane. Dalmacija raspolae i snanim
autonomistikim oseanjima koja je postkomunistika radost samo na as
samo na as otklonila izborima iz 1990. godine, a na njima se najpre glasalo
protiv. Uostalom, stranke za koje se onda u Hrvatskoj glasalo danas de
facto i ne postoje, a pitanje je koliko i sama vladajua HDZ ima jo uvek
obeleja stranke. Na kraju, uz otpor jadranske obale branskim
sunarodnicima iz zalea, u Dalmaciji je projugoslovenski unitarizam bio
103
Ivan uri
snaan i jedino je budalasto varvarstvo, vreno tokom 1991. godine u ime

srpskog naroda, moglo da ga dokraji.
Drukije, ali po sadraju isto toliko zanimljive analize mogle bi se
praviti i na politikoj anamnezi Zagreba, no i ovaj dalmatinski primer govo-
ri da je, makar i sa stanovita Realpolitik, ponaanje g. Miloevia i gene-
rala naspram Hrvatske bilo suicidalno. Da se i ne podsea na (opet davno
iskazano proroanstvo) upozorenje da su prve rtve posleratnog razdoblja u
Hrvatskoj predodreene da budu iz redova tamonjih Srba. Sve izneto mora
biti poznato i vladi u Zagrebu, kao to joj mora biti poznat i aksiom, koga se
sama dobrovoljno i fatalno odrekla: niko u Hrvatskoj ne moe raunati na
ozbiljnu politiku budunost, ako uza sebe nema i lojalnu srpsku manjinu u
njoj. Zakljuak je stoga jednostavan: objektivno govorei, g. Tumanu bi
trebalo da najvie odgovara stanje bez promena u Beogradu, dok prava hr-
vatska opozicija, iako jo uvek u povoju, pomenuti aksiom mora prihvatiti,
eljno iekujui ba te promene, ukoliko hoe da bude alternativa
postojeoj vlasti. Promene u Beogradu potrebne su ovim opozicionarima
ve i zbog njihovog vlastitog legitimiteta. U meuvremenu, u iekivanju
novosti iz Srbije, ni jedna ni druga strana u Zagrebu ne sedi besposlena.
Zato, nije daleko od istine ni tvrdnja da Srbija, ak i kada se bavi
samom sobom, posredno ali pouzdano utie na ostatak jugoslovenskog
prostora. Isto tako, nije daleko od istine ni tvrdnja da politika kriza u Srbiji
postoji, svakako uveana srpsko-hrvatskim odnosima, ali u osnovi (bar
delimino) i nezavisno od reenja nacionalnog pitanja. U istoj meri ovakva
autohtonost politikih prilika nigde na jugoslovenskom prostoru nije
poznata. Javno mnjenje Srbije doekuje mart 1992. godine rastrzano
podelom na Srbe i Srbijance, rizikom graanskog rata izmeu Srba i
Srba, nezadovoljstvom to mu je, u ime maglovitih ciljeva (od
svojevremene odbrane vanpartijskog pluralizma do nacionalne sramote sa
ratom u Hrvatskoj), uskraena komunikacija sa svetom, to je poistoveeno
sa vrednostima od kojih se, bar tako pretenduje, branilo itavih pola stolea
(jer, prema takvim tumaenjima, ak je i pobeda partizana 1945. godine bila
ustvari trijumf Srba sa prostora izvan nekadanje kraljevine Srbije) ili to
mu je ukinuta mogunost istorijskih, za jedan zreo narod preesto
mitolokih, reminescencija na doba kada je sve bilo drukije. Srpski
socijalisti i njihov voa u Srbiji vie ne raspolau veinom, zgasnula je i
takozvana fantomska opozicija koja je, sluei se nacional-socijalistikim
premisama, govorila ono to socijalisti misle. To je sigurno. Meutim,
navedena konstatacija ne znai da veinom raspolae sadanja demokratska
opozicija niti da je Srbija slona oko onoga u emu je protiv postojee
104
vlasti. Prosto reeno, Srbija je zbunjena. Izgubila je rat jer nije elela da ga
vodi, ali poetku sukoba je itekako doprinela. Protiv je voe koga osea
kao nametnutog, tueg i skoro uvezenog, no teko je osporiti da ga je
upravo ona ustoliila. S pravom se loe osea u koi socijalistike
varijante jugoslovenstva, ali pri tome je sklona da, ako je ikako mogue,
sebe izuzme sa spiska krivih za opsene oko lanog nadnacionalizma i
federalizma. I tako dalje. Ukratko, Srbija jo nije stigla na dno istine.
U takvim se okolnostima odvijaju i pripreme za godinjicu
beogradskih zbivanja iz marta 1991. godine. Onaj deo opozicije koji se, bez
obzira na recidive nacionalistikog romantizma u jednom njegovom krilu,
ujedinjuje oko ocena rezultata vladajue stranke i nepomirljivosti prema
njoj, predvodi buntovnike. Od g. Miloevia se moe oekivati ili da, u
strahu pred ulinom demokratijom (na koju se, koju godinu ranije, sa
ponosom pozivao), bude spreman na odricanje od svih svojih saradnika ije
glave budu traene, ne bi li se na vlasti odrao uz pomo kompromisu
sklonih opozicionih prvaka, ili, to je verovatnije, da na mogui izazov
demonstranata odgovori, kao i pre godinu dana, najgrubljom represijom. Za
saveznika bi imao ostatke Jugoslovenske narodne armije, za njega vezane
kako injenicom da veinom pripadaju periferijskim Srbima tako i
okolnou da im plate neposredno zavise od zdravlja srpskih socijalista.
Ti ostaci, ne treba smetnuti s uma, ve danas pritiskuju Bosnu i Srbiju
svojom mnogobrojnou, a njima treba pridruiti i izbeglice iz Hrvatske.
Sudbina izbeglica, naalost mimo njihove volje, ponavlja priu sa srpskim
krajinama u Hrvatskoj, koje su svoje postojanje utemeljivale na zavisnosti
od zvaninog Beograda. Ovome su koristile da bi, uz igranje njihovom
budunou, on osiguravao vlast, od njih daleku i, kako se pokazalo, prema
njima nebrinu u Srbiji i u srpskoj prestonici. Pored predstavnika srpske
dijaspore, u sluaju ostvarenja prve mogunosti, uz g. Miloevia bi se,
kao i do sada, ponovo nala i veina establimenta zvaninih naunih,
crkvenih i umetnikih asocijacija.
Tako bi se, paradoksalno, izbegla najgora posledica agonije Srbije
uskraivanje na dui rok vaspostavljanja demokratije u njoj. Jer, ak i da
demokratska opozicija uspe da pobedi sadanju vlast, ovakva kakva je, sa
sredstvima (politikim i ekonomskim) kojima bi raspolagala i sa nedovre-
nim procesom nacionalne katarze, izuzev oslobaanja mas-medija od
socijalistike cenzure i slinih poteza, vrlo brzo bi bila prinuena da, bez
obzira na verovatno najvljivanje izbora za ustavotvornu skuptinu, prizna da
ni sama nije kadra da slono menja sutinu. Bio bi to fijasko nadanja u
demokratiju, a moda i povod za diktaturu ili graanski rat.
105
Ivan uri
Drugim reima, budunost je jo uvek daleko i najavljuje se najpre

kroz pripreme za rekonstrukciju same demokratske opozicije u Srbiji. Ta
rekonstrukcija, a za njom sledi i slian posao u Hrvatskoj i konvergentnost
sa demokratskim snagama kod ostalih jugoslovenskih suseda, o ijim
pojedinostima nije umesno govoriti, opet polazi od pretpostavki o dobijenoj
politikoj podrci meunarodnog mnjenja. No, ko ini to mnjenje?
Evropska zajednica svakako, ali bar u istoj meri i SAD. Da bi se amerika
podrka stekla, potrebno je, meutim, prilagoditi se makar osnovnim
merilima vaingtonske Realpolitik: od svesti o predizbornoj kampanji
koja se najavljuje u Americi, preko razumevanja realnog mesta koje Evropa
u tamonjoj spoljnoj politici zauzima, sve do legitimnih tumaenja State
Department-a o budunosti Sovjetske imperije, Nemake ili same
politike Evrope. Prole godine EZ je jo uvek imala neosporno
znaajnije mesto u poreenju sa SAD, no okolnosti su se izmenile.
Posredna potvrda je, u krajnjoj liniji, ak i slanje mirovnih snaga UN, i to
prema konceptu koji nije bio ni evropski ni eks-jugoslovenski. Uz put, te
trupe i nain na koji e biti rasporeene po hrvatskim ratitima, ine
nezadovoljnijim g. Tumana nego g. Miloevia. Ipak, re je samo o
prividu. Jer, g. Miloevi manje veruje u mogunost da, dugim
eksteritorijalnim statusom, srpske krajine u Hrvatskoj budu i odviknute
od pripadnosti Hrvatskoj, a vie je prosto presrean to mu je dat predah
posle poraza koji je vojno i politiki doiveo. Nee te krajine postati
Srbija, malo je verovatno da e postati uskoro i deo Hrvatske g. Tumana
a jo je manje verovatno da e g. Miloevi moi dugo da svoju dijasporu
uverava u mogunost geopolitike dislokacije spronih krajeva. Mnogo je
verovatnije da e plavi lemovi ostati dugo i da e, na kraju, krajine biti
vraene u Hrvatsku, ali neku drukiju.
U navedenim prilikama, ova demokratska opozicija u Srbiji koja je
tek na putu da se rekonstruie mora da ima ne samo atraktivna naela nego i
primamljivo rizine predloge. Ako su po sredi naela, teko je zamisliti
bolja od onih koja su, zajedno sa ogromnom veinom jugoslovenskih
opozicionih stranaka, bila jednoglasno artikulisana jo na sastanku u
enevi, septembra 1991. godine. Tada su zastupnici skoro polovine
jugoslovenskog birakog tela zakljuili, a rat se u Hrvatskoj ve razbuktao,
da valja priznati svim republikama suverenost u postojeim granicama i
uputiti ih na obavezu odranja jugoslovenskog ekonomskog i kulturnog
prostora, odnosno sprovesti, tamo gde je mogue najiru teritorijalnu
autonomiju, neku vrstu fedralizacije novih drava, spreavajui
majorizaciju sve to uz jamstva Evropske zajednice. Ponuene su i dobre
106
usluge organizatorima konferencije o Jugoslaviji u Hagu, ali one su, iz

neobjanjivih razloga, bile odbijene. Verovatno da bi tota sada izgledalo
drukije i bolje.
Ako je re o rizinim predlozima, i oni se najavljuju. Nedavno je
u Parizu, na Maison des Sciences de lHomme, odran bio jedan skup o
jugoslovenskoj krizi. Priliku je deo elnika demokratske opozicije Srbije
iskoristio da, pred meunarodnom javnou takoe, predloi takozvanu
federalizaciju Srbije. Prema iznetom predlogu, Srbija (u postojeim
granicama) sastojala bi se iz tri ravnopravna segmenta, ue Srbije,
Kosova i Vojvodine. Imajui u vidu etniku sliku Vojvodine i naroito
Kosova (gde ivi oko 90 odsto Albanaca), teko je osporiti zakljuak da se
iznetim predlogom u potpunosti stavljaju u ravnopravan poloaj ne samo
graani nego i srpska, albanska i jeziki i nacionalno arolika ali kulturno
homogena vojvoanska populacija. Ukoliko bi ovakav predlog o
federalizovanoj Srbiji bio prihvaen i od drugih elnika opozicije, bilo bi
prosto nemogue za vladu u Zagrebu da ne prihvati neto slino, zasnovano
na kriterijumima nacionalne razliitosti i kulturne posebnosti, za Srbe u
Hrvatskoj ili za podruje Dalmacije. Teko bi, ukoliko predlog bude
prihvaen, bilo i albanskim prvacima da odbiju ponueno, jer, istina
ostajui u okviru Srbije (a ne Jugoslavije, kako su zahtevali, u sluaju da
pristanu na dijalog), dobili bi federalnu jedinicu i mogunost odluivanja
na paritetnoj osnovi sa Beogradom.
Primer sa federalizovanom Srbijom ovde je naveden samo kao
ilustracija o neznanju jugoslovenskih mentora i o proputenim prilikama
u prolosti. O onome to e budunost u pojedinostima doneti, pisac ovog
teksta ostaje bez komentara. No, sigurno je da reenje nije ni u podelama
Bosne, ni u ujedinjenjima Srbije i Crne Gore. Kao istoriar, a sasvim u
skladu sa cinizmom Realpolitik, ovaj pisac upozorava da ni mrnja ne
mora biti nepremostiva prepreka reartikulaciji ideja i nekadanjih dravnih
prostora. Dokaz, da se ostavi po strani preterano upotrebljavan primer
francusko-nemakih ratova i kalvarija iz XIX i XX veka, nudi se i kod
Hrvata i Srba. Nije li izmeu 1941. i 1945. godine bio na delu i genocid nad
Srbima u ime navodnih branilaca hrvatske nacije i nisu li, ve 1945. godine,
ti isti Srbi produili da ive, dobrim delom potkupljeni i oreolom pobednika
i Titovih saboraca, uz svoje blizance Hrvate? Jednostavno, niti istoriar niti
pristalica Realpolitik o mrnji ne govore. Oni mogu jedino da govore o
njenoj upotrebi, kao to govore i o upotrebi istorije ili o upotrebi politike.
Nedeljna borba, Beograd, br. 88-89 (28-29. mart 1992)

107
Ivan uri
6.
PAX AMERICANA
Izraz su, ako se ne varam, otkrili novinari, u Madridu, poetkom

novembra 1991. godine, u trenutku kada se uinilo da e Dord Bu,i uz
prividno ravnopravnu pomo Mihaila Gorbaova,ii uspeti da trajno izmiri
Izraelce i Palestince. Kaem inilo se, jer ono to je sledilo nije bio mir,
ali jeste svakako ameriki mir. Nema sumnje, iz amerikog ugla takav je
mir dovoljan, moda ak i poeljan. Njegove posledice su, grosso modo,
bile dvojake: s jedne strane, mirom je uvreno neprikosnoveno
gospodstvo nad feudom, to jest zonom uticaja, a sa druge, u okviru
feuda su smanjeni rizici neizvesnosti koju bi ozbiljne unutranje promene
donosile tutoru. U neku ruku, re je o zamrzavanju stanja i,
nepristrasno posmatrano, o olakanju kod veine suseda, dotle zaplaenih
vlastitom nemoi: vano je da je lonac zaklopljen i da kljuanje u njemu ne
dovodi do prelivanja. No, da bi dolo do zaklapanja lonca, bilo je
neophodno da se prethodno u sopstvenu slabost uvere svi ostali pretendenti
na feud.
Da bih bio jo izriitiji, podsetiu i na primer sa ratovima voenim
sa Irakom u prethodne dve godine. Opet je prethodno bilo potrebno da svi
ostali pretendenti (UN, EZ...) prihvate poraz, pa da doe do opteg (makar i
nevoljnog) poziva pravome tutoru. No, tutor, imajui u vidu njegove
globalne odgovornosti, nije pretendente odbacio ve ih je samo svrstao u
hijerarhijski red saveznika. Drugo, tutoru nije bio cilj svrgavanje diktatora u
Bagdadu, nego samo zatvaranje lonca i uklanjanje spoljanje opasnosti
koju je ovaj dotle predstavljao. Sledilo je novo olakanje kod bliih i daljih
suseda. Iako bi, kao i u svakome ratu sa tolikom nesrazmerom u snazi
i
Dord Bu, predsednik SAD.
ii
Mihail Gorbaov, predsednik Ministarskog saveta SSSR, generalni sekretar CK
KPSS.
108
protivnika, tutoru bilo veoma lako da diktatora doslovce uniti i da,

uporedo, niko ozbiljnije tome nita ne prigovori. Amerikanci su se odluili
za zatvaranje lonca, ne i za trijau njegove sadrine. Pad Sadama Huseina
bio bi jednostavno skuplji po tutora, doneo bi podue muke oko
uspostavljanja demokratskog drutva, izvesnosti unutranjih verskih i
etnikih sukoba i neophodnost ponovnog meusobnog upoznavanja to
sve sa Sadamom Huseinom nije sluaj. Vrlo razumno sa stanovita
Realpolitik, meutim posledica je i u sledeem: Sadam Husein je danas
bezopasan po okolinu, ali je u zemlji jai no ikada. Opoziciju je ili fiziki
unitio ili proterao ili uutkao prirodnim refleksom homogenizacije svake
drave pred spoljnom opasnou.
Pax Americana, naravno, nije to i Pax Romana. Ipak, izmeu
Rima (kasnije i Vizantije) i SAD neke slinosti postoje. U oba sluaja
polazi se od globalne slike dravnih (carskih) interesa, sa jasno naznaenim
prioritetima i (namerno) manje jasnim granicama tih interesa. Ako je za
Rim vailo naelo da je najvanije da Sredozemlje bude rimsko jezero,
ija je odbrana bila osnovni cilj mnogih ratova sa varvarima i
inorodnima (od Germana i Slovena do Turaka), odnosno sa unutranjim
opasnostima (poput, recimo, jednog Hanibala), sa dosta preciznosti bi se
slina lista prioriteta mogla napraviti i u amerikom sluaju (razume se, sa
drukijim geografskim predznacima). Pri tome, neprestano je bitno
podseati da iza mira stoji osvedoena sila, a na njeno prisustvo je uvek
lake podseati onoga koji se o nju ve opekao (recimo, Sadam Husein)
nego onoga koji tek valja da je upozna. Najzad, neophodno je i uporno
motriti na ono to se u Vizantiji nazivalo zemaljska piramida (po uzoru na
nebesku), na ijem je vrhu mesto samo za jednoga cara, gospodara itave
hrianske vaseljene. Na stranama te piramide, sa nejednakim stepenom
ogranienog suvereniteta, razliito su rasporeeni ostali vladari,
meusobno u strogom hijerarhijskom poretku. Odatle je kasnije proizala i
teorija o Moskvi kao treem Rimu, sve do, na primer, sovjetske bratske
pomoi ehoslovakoj 1968. godine.iii Komunisti su, bar u spoljnoj
politici SSSR-a, bili neduni, budui da su jednostavno nastavljali sa
tradicijom carske Rusije. To je bio the hierarchical world order. Nisam
rekao the new world order.
Danas je drukije, ali ne sasvim, to najbolje potvruje sve to se
zbiva sa jugoslovenskim prostorom. Namerno sam kazao jugoslovenski
iii
Ulazak trupa Varavskog pakta u Prag i okupacija ehoslovake.
109
Ivan uri
prostor, jer on postoji a jugoslovenska drava ne postoji. Taj prostor, stariji

i trajniji od pomenute drave, osim posredno, nije doskora bio strateki
zanimljiv za Amerikance. Ali, bio je za EZ, koliko zbog geografskih
razloga toliko i zbog okolnosti da je biva Jugoslavija, sa svim manama,
ipak bila i jedna od simulacija budunosti politike Evrope. U takvome
kontekstu, amerika intervencija u Somaliji imala je i poruku,
nedvosmisleno upuenu Evropri: mi ovako radimo na naem feudu;
uinite isto u bivoj Jugoslaviji, na vaem feudu, ili priznajte da niste u
stanju i pozovite nas u pomo. Ali, onda o politikoj Evropi, onakvoj
kakvu su u EZ najavljivali, nema ni govora.
U jugoslovenskoj krizi trenutno su najvidljiviji zloin protiv
razuma i irenje serbopozitivnog sindroma. Zverstva, o kojima se danas
mnogo govori, samo su uasni deo ireg politikog i moralnog slepila,
kome su podlegli i jugoslovenski tutori. Serbopozitivni sindrom, koji
podrazumeva ideje i praksu sadanjih vlasti u Beogradu, samo naizgled
paradoksalno, rairio se i na pogodno tle prvih njegovih rtava, u prvome
redu na napadnutu Hrvatsku. Sa istim programom (i boljom mimikrijom) i
tamo se uporno neguje koncept privilegovane krvi, bilateralne podele Bosne
i Hercegovine (u kojoj nema mesta ni za graane srpskog, hrvatskog i
muslimanskog porekla a ni za Muslimane kao naciju) odnosno
poistoveenja odbrane zemlje sa odbranom reima u njoj.
Naravno, svi tutori su odgovorni, ali Amerikanci znaju da krivi
mogu biti jedino posle Evropljana. Oni, takoe, znaju i da je jugoslovenski
prostor najpre evropski feud, da EZ moe biti (ali ne mora) njihov rival,
da je njihov neposredni strateki interes u takvim prilikama jedino u pitanju
u Makedoniji (zbog Turske, NATO-a, raspada SSSR-a...), da je trajno
reenje jugoslovenske krize globalno (sa irokom politikom autonomijom
za Srbe u Hrvatskoj, sa graanskom i federalnom Bosnom i Hercegovinom,
ali bez igara sa geografskim kartama, sa federalizovanom Srbijom u kojoj,
recimo, Albanci raspolau de facto republikom u okviru drave) kao i da je
dogovor oko reenja krize nemogue praviti bez Moskve (bar toliko koliko i
EZ). Ako Evropljani prihvate ponudu o deobi feudalnih odgovornosti,
ako svi zajedno shvate da bez pravljenja nove politike alternative na
jugoslovenskom prostoru (naroito u Beogradu) reenja nema onda se
nazire i kraj balkanske tragedije. Ako tako ne bude bie to produetak
patnji na popritu, postojee vlasti (prvenstveno u Beogradu, gde se nalazi i
klju za trajno reenje krize, ali i u Zagrebu) bie na dui rok
zacementirane, bie to takoe snaan udarac politikoj Evropi, da bi se,
na kraju, verovatno opet dogodila pax americana. U takvome miru
110
Evropa e biti odsutna a politika Evropa zaboravljena. Stoga, za

poetak, nita bolje nego da se zajednikim naporima zaustavi klanica koja,
pred naim oima, preti da se pretvori u venost. Amerikancima i Rusima
zaustavljanje sukoba, Evropljanima politiko reenje?
El Pais, Opinion, 3. mart 1993.
111
Ivan uri
7.
POVRATAK U SRBIJU
Kada je Slobodan Miloevi, aprila 1987. godine, pred okupljenim

Srbima u Kosovu Polju, jednoj od retkih srpskih enklava u istoimenoj i
nekada autonomnoj pokrajini (u bivoj Jugoslaviji u sastavu Srbije),
uskliknuo da ovaj (sc. srpski) narod niko ne sme da bije, bilo je jasno da
je time sebi omoguio zavodljivu ulogu arobnog iscelitelja osnovne
nacionalne frustracije duboke Srbije. Ta frustracija zove se Kosovo.
Miloevi je bio prvi meu srpskim politiarima Titove Jugoslavije koji
je konano udovoljio jednom pravom istorijskom i nacionalnom fantazmu
te duboke Srbije. U njenim oima se ovaj ovek, zahvaljujui Kosovu,
preko noi preobrazio iz pukog aparatika koji je izveo pu u redovima
komunistike nomenklature u pravo nacionalno provienje.
Zanos je bio sveopti. Duboka Srbija bila je spremna da mu sve
oprosti ukoliko bude u stanju da ostvari, ne rat sa Albancima, ve
demografsku rekonkvistu Kosova. A tamo je, tada kao i sada, uprkos
estokoj represiji, srpskoj policiji i vojsci, jo uvek tek svaki deseti graanin
srpskog porekla. Miloevi je 1987. obeao da tako vie biti nee i,
naravno, obeanje nije odrao. Svestan neuspeha, on odavno kosovski
fantazam vie ni ne dotie. Najvie to bi Miloevi danas na Kosovu
mogao da poeli svodi se, suprotno mnogim predvianjima, ne na
izazivanje sukoba sa Albancima nego na produenje status-a quo, razume
se uz pomo policije i vojske.
Meutim, nezavisno od Kosova, u Srbiji su postojale jo neke
frustracije. U njenoj kolektivnoj svesti je, recimo, sa naporom savladavano
razoarenje, izazvano posledicama ujedinjenja Junih Slovena na kraju
Prvog svetskog rata. Jednostavno, Srbin iz Srbije teko je mogao da razume
zato ga osloboena slovenska braa, odmah po stvaranju Jugoslavije,
preesto optuuju za velikosrpski hegemonizam. A on, Srbin iz Srbije,
jugoslovensku ideju je samo preuzeo od drugih, onih iz Austro-Ugarske
112
(najpre od Hrvata), da bi je potom preneo u stvarnost borei se u ratu za nju.

On, Srbin iz Srbije, velikoduno je ostavio za sobom prolost moderne
Srbije (uspene ustanke protiv Osmanlija poetkom XIX veka, prvu
slobodnu dravu na Balkanu, izvesne demokratske tradicije, ak vee nego
u Austro-Ugarskoj, iako u uslovima orijentalnog i siromanog drutva,
najzad pobede u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu), uporedo se
dragovoljno liavajui nacionalnog i dravnog imena zarad nadnacionalnog
jugoslovenstva, a za sve dato dobio je nezahvalnost. Argumenti tih
drugih, u dobroj meri koliko razumljivi toliko i opravdani, teko su se
probijali kroz koncepciju Etat-Nation, koja se u Srbiji do 1918.
pokazivala uspenom: pre stvaranja Jugoslavije, u Srbiji je na snazi bio
Ustav, prema kome u toj dravi postoji jedan narod iji pripadnici mogu biti
Srbi pravoslavne, muhamedanske, Mojsijeve ili katolike vere.
Nita manje nezadovoljstva u Srbiji nije izazivalo ni razdoblje posle
1945. godine i vaspostavljanja komunizma u Jugoslaviji. Kada je
Jugoslavija 1941. godine kapitulirala, najvei deo Srbije naao se
neposredno pod nemakom okupacijom. Najvei deo Srba izvan Srbije
obreo se, meutim, u ustakoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj (NDH).
Ustanak protiv okupatora u Srbiji bio je uporedo i graanski rat izmeu
rojalista i komunista. Veina Srba u Srbiji, iako obeshrabrena estom
kolaboracijom rojalista (etnika) sa okupatorom, ostaje lojalna ideji domae
kraljevske dinastije (Karaorevia) i latentno antikomunistika. U Srbiji,
drugim reima, neprijatelj nije mogao biti poistoveen niti sa Hrvatima niti
sa Muslimanima. Njih u Srbiji nema. Na drugoj strani, Srbi u NDH izloeni
su ustakom genocidu. Ustae pokuavaju da ih suprotstave Hrvatima i
Muslimanima (cvijeu hrvatskog naroda). Otpor ustaama vodi Hrvate i
Muslimane neminovno ka Titovim partizanima (komunistima). Slino je i
sa veinom Srba u NDH. Suoeni sa izborom izmeu ustakog noa i
partizana, oni se masovno odluuju za Tita i za rat, ne samo protiv stranih
okupatora nego i protiv ovih domaih (ustaa). Izbor im je olakan
injenicom da su oni, Srbi izvan Srbije, neuporedivo manje vezani za kralja
(koji potie iz Srbije). Titu ih posebno pribliava saznanje da iza njega, bez
obzira to je Hrvat, stoji Moskva, ne komunistika ve pravoslavna.
U trenutku osloboenja, Srbi izvan Srbije, prva rtva ustakog
terora, preteu i u redovima pobednika. Potrebno je potkupiti ih
privilegijama komunistike vlasti ne bi li zaboravili na ratne uase. Tito
upravo tako i ini i Srbi iz nekadanje NDH postaju listom titoisti. Kod
njih je naizgled razvijeno jugoslovenstvo zapravo svedeno na lojalnost
Titu, odnosno na privilegije koje iz pripadnosti komunistikoj vlasti
113
Ivan uri
proistiu. Kod Hrvata u Dalmaciji ili kod Muslimana, kod njih je

jugoslovenstvo bilo takoe snano, pobude su bile drukije: Dalmacija je
njime izraavala svoju proetost irim uticajima iz junoslovenskog zalea
kao i svoju razliitost u odnosu na nametani nacionalni i kulturni model
Zagreba, hrvatskog sredita, suvie bliskog srednjoj Evropi za ukus ovih
mediteranskih autonomista; kod Muslimana je, opet, jugoslovenstvo bilo
posledica straha od srpske ili hrvatske asimilacije i potvrda nesigurnosti
vlastitog nacionalnog identiteta.
Srbi izvan Srbije bili su, dakle, od 1945. godine mezime Titove
Jugoslavije. Oni kontroliu komunistiku vojsku, u Hrvatskoj pa i u Bosni i
Hercegovini pod njima je i policija. Oni su dobitnici i u bogatoj Panoniji
gde, kao koloni i lokalna vlast, stiu zemlju proteranih Nemaca ili bogatih
Vojvoana, klasnih neprijatelja (najee srpskih starosedelaca).
Nacionalizacija zemlje nosi njihov predznak, podsmeh tamonjim kulturnim
navikama takoe. Eto i objanjenja za klasnu solidarnost dojueranjih
rivala, vojvoanskih Srba i Maara, koju e dolazak Miloevia na vlast
samo pojaati. Posledica je i pomeano oseanje sa kojim Srbi iz Srbije
doekuju Titovu Jugoslaviju: 1945. godina jeste donela osloboenje, ali
donela je i komunizam i politiku premo dijaspore nad maticom.
Razume se, gresi te iste srpske dijaspore bili su uporedo sistematski
umanjivani: na primer, valjalo je ekati na osamdesete godine da bi se
saznalo da je relativno najvei broj rtava u Drugom svetskom ratu na tlu
Jugoslavije bio iz redova Muslimana, ubijanih uglavnom od Srba iz
dijaspore, u apsolutnim ciframa prvih rtava, u cilju osvete za ustake
pogrome nad njima.
Srbi izvan Srbije su raspad komunistike Jugoslavije isekivali sa
pomeanim oseanjima. Najpre branioci jugoslovenstva, to jest
titoistikog modela, sa rezervom prihvataju najavu demokratije. Potom,
kada je 1990. godine u Hrvatskoj dola na vlast Hrvatska Demokratska
Zajednica (HDZ), kod njih se budi i razumljivi strah od ponavljanja
genocida iz Drugog svestskog rata, odnosno elja za ravnanjem
neizmirenih rauna, ali i refleks odbrane privilegija steenih u Titovoj
Jugoslaviji. Jedva prikriveno koketiranje HDZ sa avetima ustaa takvo
oseanje samo pojaava. Sa druge strane, u Beogradu ili u Vojvodini, javlja
se kod izdanaka ove dijaspore i klasni strah. Uzgred, oni nisu
malobrojni: od ukupnog broja Srba, etvrtina se nalazi izvan granica Srbije,
meutim, ako bi im se pridodali i oni koji su se posle 1945. godine nastanili
u Srbiji (kao koloni u Vojvodini, lanovi nomenklature i kao aktivni ili
penzionisani oficiri), taj broj iznosi skoro treinu svih Srba.
114
Na njima poiva snaga Slobodana Miloevia, pogotovo otkako je

napustio kosovski mit. Na njihovom klasnom strahu u Beogradu ili u
Vojvodini (poduprtom strahom komunistike vojske i nomenklature od
gubitka privilegija), na njihovom realnom strahu od nacionalizama drugih
na prostoru izvan Srbije, poinje suicidalna igra srpskih socijalista sa
vlastitim narodom. Ta se igra, posle Miloevievog poraza na Kosovu,
razvila sve do dananjih zloina. Glavni ulog, najvidljiviji krivci za ratnu
sramotu i prvi gubitnici u miru posle rata jesu ba Srbi izvan Srbije. Knin,
opasnost od Vatikana ili Irana, renesansa ustaa ipak nisu dovoljno snani
poklici za duboku Srbiju kao to je to bilo Kosovo. Srbiji se ne ratuje
za Krajine, otuda i dezerteri, u istoriji Srbije nikad zabeleeni. To nije odraz
antinacionalizma Srbije, pogotovo ne snage politike opozicije u njoj
(uostalom, suvie sline Miloeviu): to je odraz nedovoljnog zanimanja
Srbije za sudbinu dojueranjih titoista, odraz nedostatka neposrednih
iskustava sa mukama dijaspore, to je i nepoverenje u njih, postepeno
graeno u Srbiji, po definiciji zemlji imigracije.
Srbi izvan Srbije, naalost, nisu razumeli dve stvari: 1) samo
demokratska Srbija moe da titi njihova nacionalna prava, ukoliko su ova u
Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini ugroena; i 2) da su njihovi strahovi, u
dobroj meri ne samo razumljivi nego esto i opravdani, iskljuivo u funkciji
odranja na vlasti jednog reima koji se nalazi u Beogradu, veoma daleko
od njih. Taj se reim njima posluio da bi ucenio Srbiju, napravio je od njih
glavne krivce za rat, da bi ih, najpre u Kninu a sada i u Bosni, docnije
napustio. Ovakvom ishodu pogoduje i neista savest same Srbije, a naroito
njene duhovne elite. Ovakvom ishodu pogoduju i opsesivne ideje hrvatskog
predsednika, Franje Tumana, o bilateralnoj podeli teritorija sa Beogradom.
Ovakvom ishodu pogoduje i kratkovidost EZ koja bi da od Slobodna
Miloevia napravi, ako ne dobitnika Nobelove nagrade za mir, a ono
makar privilegovanog sagovornika. Sada uopte nije vano da li je
Miloevi iskren ili ne u razilasku sa bosanskim Srbima. Vano je da mu
oni vie ne veruju. Jo vanije je da je on sada, po prvi put otkako je doao
na vlast i posluio se Kosovom, oslonac potraio ne u dijaspori nego u
Srbiji. To to je uradio znai i sledee: odgovornost za cepanje u krilu
srpskog naroda preuzeo je na sebe (dosada je za tu izdaju bio optuivan
manji deo opozicije koji je upozoravao na posledice njegove politike);
obraun koji sledi bie u osnovi obraun sa dojueranjim saveznicima
beogradskih nacional-socijalista; u tome obraunu duboka Srbija bie
posmatra, da bi, odmah po zavretku obrauna, naravno u Miloevievu
korist, ovome na vrat sruila svu krivicu (ukljuujui i njenu sopstvenu) za
115
Ivan uri
nacionalnu katastrofu. Ovako e biti, nezavisno od podrke inostranstva

Miloeviu, ukoliko se u Srbiji u meuvremenu stvori nova alternativa. Ona
bez Maara i Muslimana, bez pune politike autonomije za Albance (to je
najmanje to im se mora dati) i bez Srba iz Srbije nije mogua. Dosada ovi
poslednji nisu Srbijom vladali.
Svenska Dagbladet, 11. jun 1993.

Ragionamenti sui fatti e le immagini della storia,
III, No 34 (dic. 1993)
116
8.
SRBIJA AVGUSTA 1993: STANJE STVARI
Istoriari to dobro znaju: ima prostora (i naroda na njima) koji

nikada u prolosti glad nisu iskusili, ali ima i onih drugih, na kojima se strah
od gladi duboko urezao u kolektivno seanje. Otuda i razliit stav prema
ratu i njegovim posledicama (pljaka, glad, gubitak dobitak) kod antikih
Tesalaca i veine ostalih Helena. Otuda i dobar deo razlika, u moderno
doba, recimo izmeu stanovnika Francuske i Nemake: u tradicionalnom
drutvu, velika ekonomska kriza drukije izgleda u zemlji koja je, bar u
pogledu hrane, samodovoljna, a drukije u onoj u kojoj strah od otputanja s
posla najpre budi seanje na pretke umrle zato to nisu imali ta da jedu.
Preteni deo Balkanskog poluostrva jo uvek pripada
tradicionalnom drutvu. Na Balkanu, prostor dananje Srbije je opet jedan
od retkih koji istorijski glad takorei ne poznaje. Dakle, re je o prostoru
koji je, u naelu, izloen imigraciji a ne emigraciji. Samo u vremenima
velikih potresa biva obrnuto. Avgusta ove godine, Srbija je, meutim, u
predvorju gladi, delimino zato to ni sama vie nije pravo tradicionalno
drutvo a prvenstveno zato to je zahvaena takvim potresima. I sada je
Srbija zemlja imigracije: u nju se, tokom poslednje dve godine, slilo oko
400.000 ljudi, ali je, uporedo, iz nje bar toliko isto ljudi polo u emigraciju.
I jedni i drugi preteno su Srbi. Naime, svi Srbi ne ive u Srbiji, a ni svi
Srbi, koji ive u Srbiji, nisu poreklom iz nje: dve sedmine Srba ivelo je u
jugoslovenskoj dijaspori (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini) a jedna treina
Srba u Srbiji poreklom je iz te iste dijaspore. Razlikuju se po dijalektu,
obiajima, ali i po odnosu prema dravi (Srbija je najstarija drava na
Balkanu u moderno doba) ili po odnosu prema zemlji i svojini (u Srbiji je
kult privatne svojine mnogo jai). I tako dalje. Znai, Srbe ujedinjuje
sudbina i prolost nacije a ne drave, ujedinjuje ih vie zajednika vera
nego identina kultura. Naravno, reenom nije cilj razaranje srpskog
etnikog bia ve samo ilustrovanje njegove sloenosti.
117
Ivan uri
Bez razumevanja te sloenosti, razume se, nema nita ni od

razumevanja stanja stvari u Srbiji avgusta 1993. godine. A, po ko zna koji
put da se ponovi, klju za reenje jugoslovenske krize nije ni u Sarajevu ni
na Kosovu on je u Srbiji i u Beogradu. Sarajevo je prosto posledica
kolektivne, u prvom redu srpske odgovornosti, a Kosovo, opet najpre
srpskom odgovornou, tek moe da se pretvori u novo Sarajevo. I ta
odgovornost Srbe, makar i nevoljno, danas takoe ujedinjuje. Bez obzira
koliko to bilo nepoteno prema onima od Srba koji sarajevsku klanicu
nikada poeleli nisu. Bez obzira koliko je takva (kolektivna) odgovornost
u sukobu i sa demokratijom i sa iskustvima istorije. Sve se izmealo: u
Beogradu se pronose prie o penzionerima koji se ubijaju zbog gladi, dok
duboka Srbija, u isto vreme, ne moe da zamisli da e i ona uskoro biti
gladna; gledajui ito na njivama ili zrelo voe u vonjacima to i jeste teko
zamisliti, no, ako bi se, uz pomenutu, dodala i slika letonjih seljakih buna
u Vojvodini (zbog prinudnih cena, zapravo rekvizicija ita od strane
socijalistike vlasti) moda bi se i duboka Srbija duboko zamislila.
Moda, ali nije izvesno, budui da su prve i zasad jedine rtve bede samo
oni koji ive sa obe noge u gradu a takvih je u Srbiji jedva petina
stanovnitva. Ostali, recimo ukoliko trajkuju ili ne primaju plate, jo uvek
imaju negde zaviaj i komad zemlje u njemu. Inflacija je postala stagflacija,
guverner Narodne banke ne zna da se nova novanica ve pojavila kod
dilera na ulicama prestonice, nacionalni dohodak je sa 3000 dolara (1989)
pao na 350 dolara (Miloevi je 1991. javno obeao njegovo poveanje na
10.000 dolara do kraja veka), ukradeno je oko 45 milijardi dolara (delom
otilo na vojsku a delom na pranje novca u inostranstvu). I tako dalje.
Apatija, pokornost pa i prkos mogu se, pri svemu ovome,
objasniti oseanjem odgovornosti za uinjeno (ona je, ak pre nego
nevoljna, vie podsvesna), mogu se objasniti strahom od simbioze
socijalistike vlasti sa mafijom i policijom (u Srbiji ima oko 80.000
policajaca, preteno iz krajeva izvan Srbije i nazvanih pretorijanska garda
oruje je, ba kao to je bilo u Rumuniji, u njihovim a ne u rukama
ostataka debelih generala nekadanje Titove ideoloke armije), mogu se
objasniti i demografskim promenama: pravi Beograani, oni koji su jo
ostali u gradu, ive u unutranjoj emigraciji a na ulicama su neki drugi
ljudi. Ti drugi jesu imigranti ili srpske izbeglice iz Hrvatske i Bosne i
Hercegovine. Optereeni traumatinim seanjima na genocid izvren nad
njima u toku Drugog svetskog rata, kasnije poistoveeni sa Titovom
Jugoslavijom i potom zbunjeni u trenutku njenog raspadanja, oni su bili
zaplaeni (sa razlogom) najavama novih antisrpskih raspoloenja, posebno
118
u Hrvatskoj koja nije odolela ustaoidnim reminiscencijama. Bacili su se u

zagrljaj Miloeviu, ovaj se posluio njima i danas su oni meu Srbima
prve rtve rata, ali i prvi krivci za njegovo izbijanje i tok. Mnogi meu
njima izgubili su sve, no mnogi su pljakanjem tueg postali i ratni
bogatai. Beograd ih ne voli, ali ni oni Beograd ne vole: skupi automobili u
Beogradu su njihovi, beda koju donose beogradska je, jezik kojim se slue
drukiji je a restorani u kojima sede bili su beogradski. Beograd ih, ne uvek
pravedno, ve i zbog dijalekta i obiaja poistoveuje sa njihovim
zemljacima koji su, kao komunisti, zavladali 1945. godine Beogradom i
Jugoslavijom. Razume se, u iznetom se krije i veiti sukob grada i
ume, ba kao i u opsaenom Sarajevu ili u zagrebakim sudarima
radikalnih hrvatskih brana iz Hercegovine sa autohtonim purgerima.
Istorija ui da je, na kraju, grad uvek pobeivao umu, no, trenutno,
Beograd je Alisa (koja) ne stanuje vie ovde.
U predvidivim skorim socijalnim nemirima, pa i graanskom
(srpsko-srpskom) ratu, meutim, pri postojeim okolnostima nije nimalo
izvesno da bi demokratska alternativa izila kao pobednik. Mnogo je
verovatnije da e to biti obraun izmeu loih (Miloevia) i jo gorih
(eelja). U obraunu, glavni Miloeviev adut jeste poreenje sa eeljom,
u kome se on, pod uslovom da prave demokratske opozicije i dalje nema,
neminovno pojavljuje pred prestravljenim graanima kao manje zlo od
srpskog Pola Pota. eeljev glavni adut, opet, poiva na beznau izbeglica,
na (malobrojnim) neostvarenim teritorijalnim i (mnogobrojnim) neodgo-
vornim socijalnim obeanjima, dakle svodi se na dijasporu, lumpen-
proleterijat i gladne stomake. Antiintelektualizam, otpor prema Beogradu,
nepoverljivost prema Srbiji, histerina mrnja prema ne-Srbima, plus hrana,
za sve podjednako, na sirotinjskom kazanu. Ko e biti pobednik, pri
postojeim okolnostima nemogue je odgovoriti.
Prvi talas demokratske opozicije u Srbiji se u meuvremenu
iscrpao. Iz nekoliko razloga: ta opozicija je najpre i sama bila veinom
zadojena nacionalistikim fantazmima te i nije predstavljala pravu
alternativu srpskim nacional-socijalistima; zatim, nju su preteno inili
intelektualci koji su kritiku drutva poistovetili sa politikom samom, pri
emu se ne sme zaboraviti da Titova Jugoslavija disidenata skoro i da nije
imala; isto tako, ne sme se smetnuti s uma da je Miloevi nasledio i
zadrao sve masovne medije Titove epohe, koristei ih u potpunosti u
skladu sa tradicijama Gebelsa ili ratnog komunizma; ne sme se smetnuti ni
da je policija, znai i njen posao prizvoenje trojanskih konja u
redovima opozicije, od poetka pod kontrolom Miloevia; konano, srpski
119
Ivan uri
nacional-socijalisti, a ne srpske demokrate, uivaju podrku Zapada. Tek

danas, kada je u Srbiji demokratska opozicija praktino nestala, pojavljuju
se na Zapadu prvi znaci dobre volje prema njoj. Da zakljuim: u ovome
trenutku zavisi pre od Zapada nego od srpskih demokrata da li e Srbija
postati demokratska ili ne? Jer, ne valja zaboraviti da je, na alost, veina
ljudi u Srbiji ubeena da su im za embargo i glad krivi beogradski
kosmopoliti i demokrate a ne beogradske vlasti. Drugim reima,
slabljenje Miloevia ilo je uporedo sa jaanjem eelja kao i sa
dezinteresovanjem za demokratsku alternativu (ponovo, pomalo nalik
rumunskom sluaju ili onome u Iraku Sadama Huseina).
Da bi se ita na bolje promenilo, uz otvorenu pomo Zapada
drugome talasu opozicije u Srbiji, nuno je i promeniti ponaanje prema
Bosni i Hercegovini. Nuno je, dakle, priznati vlastite promaaje (vie
evropske nego amerike), prekinuti besmislene pregovore u enevi sa
gospodarima rata, to jest sa onima koji nemaju nikakvu priliku da preive i
jedan dan mira, zapretiti i, ako treba ispuniti pretnju, svima koji nee da se
okanu ubijanja u Bosni i Hercegovini, ukratko obrnuti redosled: ne prvo
dogovor pa onda prekid rata, nego prvo prekid rata pa onda dogovor sa
onima koji rat nisu vodili i koji jesu bili njegove prve mete. Ukoliko bi do
ostvarenja pomenute pretnje dolo, bilo bi politiki mudro da ona bude
praena uporednim skidanjem ekonomskog embarga prema Srbiji. Jer, taj
embargo je dosad koristio jedino Miloeviu i eelju, dok bi njegovo
skidanje pokazalo lokalnom javnom mnjenju da Srbija nije parija Zapada i
sigurno bi uspeno neutralisalo svaki njihov ratni pokli na nacionalno
samoubistvo.
Ali, sve dok se na Zapadu ne shvati da je pravljenje demokratske
alternative u Beogradu, ali i u Zagrebu (a posle prekida rata i u Sarajevu),
neminovan zadatak, sve dok se ne shvati da nemanje politike na Balkanu
jeste skuplje od pomoi alternativi i dok se u Evropskoj zajednici ne
prihvati da bez Vaingtona i Moskve nema reenja na jugoslovenskom
prostoru kao i da bez evropskih predloga toga reenja nee nikada biti ni
politike Evrope, zavrne rei iz julskog izvetaja Stejt Departmenta
zvuae prilino neumesno: budunost nee diktirati topovi ekstremnih
nacionalista i agresora; nju ve danas stvaraju pojedinci i grupe koje se
odluno zalau za demokratiju, otvorena trita i etniku toleranciju;
amerika administracija nee dopustiti da Balkan sutra izgleda onako kako
danas izgleda Bosna; mi se nadamo da emo, u saradnji sa meunarodnom
zajednicom, obuzdati ovaj sukob kako bismo tim umerenim snagama
omoguili da odnesu pobedu u itavom regionu. Daj Boe.
120
14. avgust 1993.

Bez oznake gde je i kada objavljeno
121
Ivan uri
9.
S ONE STRANE RATA
U BIVOJ JUGOSLAVIJI:
POMIRENJE POSLE SUKOBA
Kada sam, u junu ove godine, prihvatio ljubazni poziv da pokuam

da pruim doprinos temi La rconciliation: grer laprs-guerre civile, bio
sam saglasan sa redakcijom asopisa oko ocene rata u bivoj Jugoslaviji kao
prvenstveno graanskog rata. Meutim, optimizam redakcije (ako ga je
bilo) da e u meuvremenu u bivoj Jugoslaviji sukobi prestati nisam delio.
Ne zato to rat u njoj nije mogue zaustaviti (takvih ratova nema), ve zato
to se u poslednjih nekoliko godina nije pojavio niti jedan novi element u
jugoslovenskoj krizi koji bi na prilike bitnije uticao. Naalost, pretpostavke
su se obistinile, tragedija ljudi u bivoj Jugoslaviji sve je vea, opasnost od
jugoslovenske zaraze po Evropu i svet danas je nemogue sakriti, dok su
aksiomi, bez kojih je o pomirenju u bivoj Jugoslaviji besmisleno govoriti,
ostali i dalje van vidokruga meunarodnih tutora, u prvome redu izvan
zanimanja diplomata Evropske zajednice.
Otuda, posle dueg premiljanja, odluio sam se da, jo jednom,
ponudim vlastito vienje pomenutih aksioma. Kaem jo jednom, budui
da su u osnovi po sredi predlozi koji nikada nisu bili samo moji i koji su ve
vie godina poznati i politikoj javnosti i naunim krugovima (1). Ovaj
tekst je, u neto irem obimu, bio pisan marta meseca ove godine (2), ali ne
bih se usudio da ga nazovem anahronim. Sudbina Makedonije pokazala je,
na primer, da je mogu i drukiji ishod od onoga u Bosni i Hercegovini:
suoena i sma sa starim pretenzijama beogradskih nacionalista na Junu
Srbiju, nimalo imuna na vlastiti nacionalizam istorijski mladog naroda
(u modernom smislu te rei), sa skoro 30 odsto stanovika ne-makedonskog
porekla, vlada u Skoplju je uspela da odri mir na granicama sa Srbijom,
uspela je da manje-vie stekne meunarodno priznanje (premda je
122
Makedonija bila poslednja koja je p omogla raspadu Jugoslavije), uspela je i

da ekonomski lake preivi ok nestanka Titove federacije (iako je, meu
svim nekadanjim jugoslovenskim federalnim jedinicama, bila najsiro-
manija), ak uspeva i da ima veoma uspenu politiku kohabitaciju sa
Albancima i Turcima u njoj. Skoplju je to polo za rukom, u izuzetno
nepovoljnom okruenju (Beograd, Sofija, Atina, Tirana), uz p odrku
Ankare alias Vaingtona. Eto i objanjenja za ameriko prisustvo u
Makedoniji bez obzira na jugoslovensku krizu (3), ali i potvrda da su
demokratija i politika pamet na Balkanu ipak isplativi.
Primer Makedonije je zanimljiv jer pokazje da je, uz stvarnu
evoluciju demokratskih ustanova u njoj, bila potrebna samo jo i zatita
jednog od moguih spoljnih tutora (SAD), pa da se strahote graanskog
rata izbegnu. U Bosni i Hercegovini takvu zatitu Vaington nije bio
spreman da prui. EZ oigledno za ulogu tutora nije bila spremna i dolo
se do velike Palestine u srcu Evrope kao i, prvi put u modernoj istoriji
ovog kontinenta, do prave opasnosti od politizovanog islama. Jer, ako su
igde na svetu postojali muslimani odani laicizmu i evropskim tradicijama
bilo je to u Bosni i Hercegovini. Bojim se da tako nee biti jo dugo u
neizmenjenim okolnostima (4). S druge stgrane, geostrateki znaaj Srbije
bio je presudan u popustljivosti prema tamonjim populistima (5). Posledice
su, rekao bih, prvenstveno po Francusku negativne: Pariz nikada nee
uivati puno poverenje sadanjih vlasti u Beogradu (u tome pogledu,
njihove elje su najpre okrenute nekoj drukijoj vlasti u Moskvi) a,
odbacivanjem mogunosti o podrci sve slabijoj demokratskoj alternativi u
Srbiji, uveliko je ugrozio i mit o privilegovanom prijateljstvu dva naroda.
Pariz ne moe kod beogradskih populista izazvati ni strah pred jaim, kakav
mogu izazvati Amerikanci, ili potrebu za ekonomskim sponzoringom
kakav mogu kod Srba uvek probuditi Nemci. Proputena prilika bila je u
nametanju politikog autoriteta EZ i Pariza kao njenog politikog spikere.
Ostatak prie je poznat: predstojei izbori u Srbiji bie novi (verovatno i
najvei) statistiki trijumf socijalista (oko 60 odsto), skidanje (verovatno)
embarga pokazae da za bedu u Srbiji krivica ne lei (samo) na
ekonomskim sankcijama protiv nje, demokratska opozicija bie
sahranjena (to i nije loe), ali prethodno e socijalisti (moda i kroz
koalicije) sa njom podeliti odgovornost za sve to su inili i to imaju
nameru da ine, bie, moda i vrlo skoro, pronaeno novo ratite (Sandak i
Kosovo), autoritarna vlast HDZ u Hrvatskoj, pogotovo otkada je izgubila u
Bosni i Hercegovini demokratski oreol a zauzete teritorije u Hrvatskoj nije
oslobodila, liie se i preostalih obaveza prema demokratskim formama i
123
Ivan uri
vraati jo vie uasnim (i po Hrvatsku suicidarnim) reminescencijama iz

nacionalne prolosti, dakle ni u Zagrebu nema nade za skore demokratske
promene. Ne znam da li ima jo nade za Evropu? A, to se pomirenja tie,
do njega je, siguran sam, mnogo lake doi nego do prihvatanja aksioma na
kojima bi ono poivalo.
Globalno reenje jugoslovenske krize aksiomi

na kojima predlog poiva
Jugoslovenski prostor, trajniji od jugoslovenske drave (koja je

potrajala sedamdesetak godina), prvi je aksiom od koga mora polaziti i
svaki predlog reenja sadanje jugoslovenske krize. Naravno, ukoliko takav
predlog uopte eli da bude uspean i trajan. Priznanje postojanja
pomenutog prostora, meutim, ni u kome sluaju ne znai i poziv
nekadanjim jugoslovenskim federalnim jedinicama (republikama) na
ponovno okupljanje u okviru nekakve nove drave (federacije ili
konfederacije). Ako ikada bude dolo do obnavljanja Jugoslavije (tree
Jugoslavije), bie to pouzdano mogue samo u daljoj budunosti.
Pri ovakvome stavu, od male je vrednosti eventualni zakljuak da je
biva Jugoslavija verovatno nudila, pod pretpostavkom da se pravovremeno
pribeglo ozbiljnim politikim reformama u njoj, bolje reenje nacionalnog
pitanja i ekonomskog blagostanja nego to su to danas u stanju da uine
nezavisne drave, naslednice nekadanje jugoslovenske federacije. Politiki
razum, oigledno, slinoj vrsti razmiljanja nalae strpljenje i okolnosti
sasvim drukije od dananjih. Ipak, jedno je izvesno: bilo kakva nova
jugoslovenska ideja nikada vie ne sme biti nuena iz Beograda, od Srba i
iz Srbije, jer nesrpska iskustva sa srpskim jugoslovenstvom jesu porazna.
S druge strane, dobro je podsetiti i da jugoslovenskih ideala nee niti biti
ukoliko meu njima nema mesta i za Srbe, ali Srbi te ideale, razume se u
dalekoj (hipotetinoj), budunosti, smeju iskljuivo da prihvataju, nikako ne
i da ih drugima nameu.
Savezna Republika Jugoslavija, drava zamiljena kao federacija
Srbije i Crne Gore, nastala je 1992. godine, pod okolnostima za koje se ne
bi moglo kazati da su bile pravno utemeljene. Nema sumnje, njeno
stvaranje bilo je olakano istorijskom bliskou dva srodna naroda i dve
susedne drave, obe meu dravama-naslednicama bive Jugoslavije. No,
bez obzira to su namere osnivaa prepoznatljive i svode se na borbu oko
monopola nad nasleem bive Jugoslavije, Savezna Republika
Jugoslavija, takva kakva je, lano se izdaje za ono to nije. Prirodno,
124
ovako strog zakljuak ne protivrei posebnim odnosima koji bi valjalo da

postoje (kao to su oduvek i postojali) izmeu Srbije i Crne Gore.
Dakle, zakljuujui izlaganje o jugoslovenskom prostoru, jo
jednom je korisno podvui da je jednostavno re o priznanju geografskih,
istorijskih, kulturnih, jezikih i politikih injenica, a ne o pritajenom
jugoslovenskom unitarizmu, pa ni o pozivu na obnavljanje jugoslovenske
federacije ili konfederacije. I jo neto: mrnja, koja se trenutno nesmetano
iri bivom Jugoslavijom, ne moe, kao to to nije mogla ni u prolosti, da
opovrgne aksiom o jugoslovenskom prostoru i njegovoj celovitosti. U
prilog iznetom dovoljno je podsetiti na Drugi svetski rat i na tadanje uase
meuetnikih sukoba, koji, ipak, u povoljnim okolnostima 1945. godine,
nisu spreili nastajanje (obnavljanje) jugoslovenske drave. Uostalom,
pouka istorije je da ni simpatije ni antipatije izmeu dva naroda nisu nita
do potvrde za njihovu meusobnu bliskost ili bar nevoljnu kompatibilnost.
Ovaj poslednji zakljuak je znaajan i u kontekstu predloga reenja
jugoslovenske krize, jer podsea na vanost koja se na jugoslovenskom
prostoru pridaje slici o drugome, poreenju, pa i lakem prihvatanju
sopstvene odgovornosti ukoliko ona nije usamljena i iskljuiva. Srpsko-
hrvatski politiki i istorijski vor najbolja je ilustracija za reeno.
Priznanje nasleenih granica, ponekad nazivanih i administrativ-
nim, izmeu republika, lanica nekadanje federativne Jugoslavije, kao
granica novostvorenih drava na njenome tlu, drugi je aksiom od koga se
polazi u predlogu reenja jugoslovenske krize. Pomenute, titoistike
granice daleko su od savrenih. Neke meu njima zaista jesu nastale 1945.
godine, zaslugom komunistikih vlasti, a neke, igrom sluaja po pravilu one
koje su najvie osporavane, znatno su starije. Stoga, menjanje ovih
(titoistikih) granica, ak i u mirnijim prilikama, iskljuivo bi znailo jo
dublju krizu i udaljavanje od eljenog uspeha. Da se ne govori i o
negativnom uzoru koji bi lako mogao zahvatiti itavu Evropu.
Dva primata, oba se tiu razgranienja izmeu danas zaraenih
strana, ilustruju reeno. Titoistike granice Bosne i Hercegovine prema
Srbiji i Hrvatskoj zapravo su nastale jo 1790. godine i najstarije su, ako
takav argument uopte vredi, na itavom jugoslovenskom prostoru: tada
je bila re o granici izmeu Austrije i Turske, uspostavljenoj mirom izmeu
dve drave, u trenutku kada nijedan junoslovenski narod nije raspolagao
vlastitom dravom; kada je Austro-Ugarska, na osnovu odluke Berlinskog
Kongresa, preuzela Bosnu i Hercegovinu na upravu, ona je (1878) samo
preuzela ve postojee okvire nekadanje osmanske provincije. Sa
razgranienjem Hrvatske i Srbije (Vojvodine) pria je drukija. Kada je
125
Ivan uri
1939. godine uspostavljena Banovina Hrvatska u okviru kraljevine

Jugoslavije, pripali su joj i srezovi id i Ilok (u zapadnom Sremu i istonoj
Slavoniji, glavnim popritima rata izmeu Hrvatske i Srbije 1991-1992),
premda je u njima relativna veina stanovnitva bila srpskog porekla. Slino
je bilo i sa srezom Vukovar. Neposredno posle Drugog svetskog rata (1945-
1947) izvreno je novo razgranienje, u kome su potovana uporedo tri
naela: etniko, istorijsko i kulturno-ekonomsko. Tako se dogodilo da,
recimo, Subotica (na severozapadu Vojvodine), sa veinom (relativnom)
hrvatskog stanovnitva, pripadne Vojvodini (Srbiji) a Vukovar Hrvatskoj.
Nije drukije ni sa eventualnim udovoljavanjem zahtevima za
izdvajanje pojedinih teritorija iz sastava drava, naslednica bive
Jugoslavije, objanjavanim etnikom slikom prema kojoj izvesna manjina,
na odreenom prostoru raspolae veinom stanovnika. Recimo, ukoliko bi
se izilo u susret zahtevima za izdvajanje Kninske Krajine iz Hrvatske,
zasnovanim na okolnosti to Srbi (u Hrvatskoj manjina, sa 12,1 odsto
stanovnitva prema popisu iz 1991) tu ine apsolutnu veinu, teko bi se
mogao osporiti bar toliko isto umean zahtev Albanaca sa Kosova
(nekadanje autonomne oblasti u okviru Srbije) za secesijom, budui da oni
u pomenutoj oblasti ine oko 90 odsto stanovnitva. Da nevolja u takvome
raspletu bude vea, eventualno izdvajanje iz Hrvatske krajeva u kojima Srbi
raspolau veinom (makar i relativnom) obuhvatilo bi, u najboljem sluaju,
jedva polovinu Srba iz Hrvatske. Ostatak, raspren u istim hrvatskim
krajevima, bio bi stavljen u vrlo nepovoljan poloa, sa malim izgledima da
ostvari bilo kakvu politiku i kulturnu zatitu. Primera radi, samo u
Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, ivelo je 1991. godine vie od 100.000
Srba. Iz istog ugla posmatrano, postaje jasna onda i diskretna promena stava
sadanjih vlasti u Zagrebu naspram albanskog pitanja na Kosovu. Suprotno
ranijoj praksi, kada su, voene najpre potrebama politike propagande
protiv beogradskih nacional-socijalista, zagrebake vlasti u svakom pogledu
podravale secesionistike zahteve Albanaca u odnosu na Srbiju, sada to
vie nije sluaj. Jer, izdvajanje Kosova iz Srbije bilo bi najbolji argument i
u korist srpskih zahteva za izdvajanjem iz Hrvatske, i to na osnovu istog,
veinskog kriterijuma.
U bivoj Jugoslaviji, pored veinskog, esto se potee i
istorijski kriterijum. Po sredi su dokazi iz prolosti o preem pravu
jednoga naroda nad odreenom teritorijom, na osnovu znaaja koji je ta
teritorija imala u njegovoj prolosti ili, prosto, na osnovu dueg boravka na
njoj u poreenju sa drugim (novim) stanovnicima. Takve se prednosti
najee koriste u srpskim argumentima kojima se brani ekskluzivno srpsko
126
obeleje Kosova, kao matine zemlje srpskog naroda u Srednjem veku, u

doba trajanja srpske srednjevekovne drave. Ovi argumenti nisu
neosnovani, no iste prednosti (ili prednosti) uivaju i manjinski Hrvati u
Kninskoj Krajini. Koliko je srce srpskog naroda u Srednjem veku bilo na
Kosovu, toliko je i sedite prve hrvatske drave bilo u okolini Knina.
U Bosni i Hercegovini, u kojoj nijedan od naroda (Muslimani,
Hrvati i Srbi) ne rapolae apsolutnom veinom, skoro da je izlino i
govoriti. Iako i sama raspolae tradicijom samostalne drave u Srednjem
veku, ova biva jugoslovenska federalna jedinica nikada nije imala obeleje
nacionalne drave, u modernom smislu. Teritorijalno razgranienje u njoj
jednostavno nije mogue, osim ukoliko se ne eli produenje rata u
nedogled, etniko ienje i sve ostalo to obeleava sadanji rat.
Muslimani (44 odsto, prema popisu iz 1991), u uobiajenim potragama za
istorijskim kriterijumom, poistoveuju se sa potomcima hrianskih
jeretika, stanovnika srednjovekovne Bosne, tavie veine njenih
stanovnika u jednom razdoblju Srednjeg veka. Otuda, ovi islamizovani
Sloveni, trebalo bi da, budui da su dosledno odbijali kako pravoslavlje
tako i katolianstvo, predstavljaju nosioce najstarijeg bosanskog
suvereniteta. Naalost, injenice su neto drukije: bosanskih jeretika, u
trenutku turskog osvajanja ove kraljevine (1460), jedva da je jo bilo;
uporedo, iz vremena osmanske vlasti itekako su poznati primeri kako
masovnih emigracija i imigracija iz Bosne i u nju tako i islamizacije ostalih
hriana (nejeretika) sa istog podruja, pogotovo iz redova pravoslavnog
stanovnitva. Hrvati (18 odsto, prema popisu iz 1991), prema istom
istorijskom kriterijumu, trebalo bi da budu takoe u prednosti nad svima
ostalima: najpre, srednjovekovna jeres u Bosni bila je jeres u odnosu na
katolianstvo (a Hrvati su katolici) a srednjovekovna bosanska drava je
(kao i potinjena Hrvatska) bila uglavnom u vazalnom poloaju prema
Ugarskoj. Odatle, pa do tvrdnje da su Muslimani cvet hrvatskog naroda
(to je bila tvrdnja ustake Nezavisne drave Hrvatske u Drugom
svetskom ratu), to jest nedovoljno svesni Hrvati ili Hrvati muslimanske
vere, samo je pola koraka. Srbi (32 odsto, prema popisu iz 1991), najzad,
opet na osnovu istorijskog kriterijuma, pretenduju da su Muslimani (kao i
jedan deo Hrvata u Bosni i Hercegovini) jednostavno promenili
pravoslavnu veru zarad islama (odnosno katolianstva) i da ih treba
posmatrati iskljuivo kao Srbe muhamedance. Ne sporei deliminu
tanost tvrdnjama o pokrtenju pravoslavnih itelja Bosne i Hercegovine,
uputno je upozoriti ne samo na kofesionalnu sliku ove teritorije pre dolaska
Turaka, gde pravoslavnog stanovnitva sigurno nije bilo u apsolutnoj
127
Ivan uri
veini, nego i na poreklo prilinog broja Srba u Bosni i Hercegovini danas,

doseljenika u doba turske vlasti iz drugih srpskih krajeva.
Zato, imajui u vidu etniki sloenu sliku jugoslovenskog prostora
kao i nesluene tekoe u sluaju ispravljanja nasleenih granica meu dr-
avama nastalim na njemu posle nestanka Jugoslavije, mora se imati na
umu da te granice nisu savrene ali i da njihovo menjanje nije realno ni iz
ugla prakse u Evropi s kraja XX veka a niti iz ugla elje za trajnim reenjem
jugoslovenske krize. S druge strane, meutim, treba sve uiniti, posredova-
njem (pa i politikim pritiskom na drave-naslednice bive Jugoslavije) da
takve granice, u skladu sa zahtevima meunarodne zajednice, budu u to
veoj meri transparentne. Poeljno bi bilo da mera transparentnosti bude
model koji postoji izmeu lanica EZ. Ovaj model je poeljan i stoga to
sadanje vlasti u doslovce svim dravama-naslednicama bive Jugoslavije
javno govore o nadi u prikljuenje pomenutoj asocijaciji kao i o nunosti
prilagoavanja njenim kriterijumima. U suprotnom, teko je zamisliti bilo
kakvu poetnu dobru volju za saradnjom sa predlagaima reenja
jugoslovenske krize kod veine partnera sa jugoslovenskog prostora.
Globalnost reenja jugoslovenske krize trei je aksiom koga se
mora drati svaki ozbiljan predlog. Upravo u upornim pokuajima njenog
parcijalnog reenja krije se osnovni razlog dosadanjih neuspeha
meunarodne zajednice. Ona, na primer, nije shvatila da pitanje budunosti
Srba u Hrvatskoj ne moe biti reeno a da, uporedo, ne bude ponueno
reenje za stanovnike Srbije koji nisu srpskog porekla. Isto tako, sluei se i
dalje ovim primerom, meunarodna zajednica nije razumela niti da problem
manjinskih prava Srba u Zagrebu nije istovetan sa problemom manjinskih
prava Srba na pominjanoj teritoriji Kninske Krajine, odnosno da ono to bi
moda odgovaralo Maarima, kao snanoj manjini u Vojvodini (biva
autonomna pokrajina u Srbiji) ne mora odgovarati Albancima na Kosovu
(biva autonomna pokrajina u Srbiji). Ali, ni problem Srba u Zagrebu ni
problem Kninske Krajine ni poloaj Maara u Vojvodini a ni poloaj
Albanaca na Kosovu ne mogu biti izmenjeni osim uz pomo vrstih
globalnih naela, en bloc i sa razuenim i razliitim pojedinanim
primenama pomenutih naela.
Ostali razlozi dosadanjih neuspeha meunarodne zajednice svode
se na politiki pogreno potcenjivanje znaaja jugoslovenskog prostora u
prvome redu po EZ (odakle i nerazumevanje krize u Jugoslaviji pre raspada
kao i potpuni izostanak bilo kakve podrke tamonjim demokratskim
snagama), ali i na tumaenje krize prema kome je ona iskljuivo plod ili
meuetnike tradicionalne netrpeljivosti (islam-hrianstvo, pravoslavlje-
128
katolianstvo, Sloveni suprotstavljeni ne-Slovenima, istorijska mrnja

Srba i Hrvata, revanizam za ustaki genocid nad Srbima...) ili ideolokog
maniheizma (podele na demokrate i boljevike, na pouzdano dobre i
loe, na autoritarni istok i demokratski zapad bive Jugoslavije, na
zaostali jugoistok i razvijeni severozapad...). Konano, meu razlozima
dosadanjih neuspeha jesu i razlike u krilu EZ, to jest razlike izmeu EZ i
SAD u pogledu optih i posebnih interesa na jugoslovenskom prostoru. Te
razlike jugoslovenska kriza nije stvorila, ona ih je samo otkrila.
Navoenje unutranjih, jugoslovenskih razloga koji su do krize
doveli, zahtevalo bi zasebnu priliku. Ipak, koliko je ovakav pristup
meunarodne zajednice bio pogrean, moe se potkrepiti sa vie primera.
Nije li najzaostalija, najorijentalnija i istorijski najmlaim nacionalizmom
optereena Makedonija, u pogledu politike afirmacije manjinskog
(albanskog i turskog) stanovnitva, odnosno u pogledu primene evropskih
demokratskih naela u vlastitom Ustavu, uradila mnogo vie nego
zapadna i ekonomski razvijena Hrvatska? Ili, nije li, navodno
tronacionalnim tribalizmom i mrnjom optereena Bosna i Hercegovina,
uprkos osmanskog naslea u njoj, pokazala neuporedivo vie elje za
stvaranjem graanskog drutva i uvanjem jugoslovenskog prostora nego,
recimo, Srbija, jedina koja je na Balkanu u prolosti raspolagala kakvom-
takvom graanskom demokratskom tradicijom i bila nosilac ujedinjenja
junih Slovena u XX veku? Dovoljno je setiti se manifestacija koje su, na
dan uoi poetka rata u Bosni i Hercegovini, na sarajevske ulice izvele
stotine hiljada ljudi, svih sa namerom da pokau otpor trilateralnoj podeli
njihove zemlje, otpor nacionalnim politikim strankama (od poetka krize
iskljuivim sagovornicima EZ) kao i htenje za stvaranjem graanske vlade
u Sarajevu.
Dakle, ako se meu aksiomima, na kojima predlog za reenje
poiva, neprestano nastoji na jugoslovenskom prostoru i na globalnom
pristupu, reenje en bloc, onda je izuzetno vano istai i da pri pravljenju
predloga za reenje posebno mesto zauzima unapred utvreni redosled
poteza. On danas mora biti utvren izmeu EZ, SAD i Rusije. U poetku
ratnih sukoba u bivoj Jugoslaviji, u Hrvatskoj (u leto 1991), bilo je
dovoljno angaovanje EZ, pod pretpostavkom da je EZ znala ta hoe da
postigne svojim posredovanjem; sa irenjem sukoba na Bosnu i
Hercegovinu (prolee 1992) pokazalo se da bez SAD, to jest snage
odvraanja kojom one u sluaju potrebe raspolau, nije mogue uticati ni
na prekid vatre a ni na politiku budunost jugoslovenskog prostora; do pre
nekoliko meseci, pod pretpostavkom da SAD nisu bile politiki odsutne iz
129
Ivan uri
jugoslovenske krize, predlog za njeno reavanje mogao se praviti bez

Rusije; danas, imajui u vidu posebne interese Moskve na Balkanu kao i
ulazak Vaingtona u igru, to vie nije mogue.
Naravno, globalnost reenja ne sme da znai i mehaniko
primenjivanje istotg modela na svim aritima krize. Bilo bi to pogibeljno.
Upravo suprotno, ma koliko sloeno, jedino vie razliitih modela,
zasnovanim na istim naelima, mogu dati rezultate. Na primer, ako se
federalizacija prihvati kao jedno od moguih naela, onda ona u Srbiji moe
poivati na teritoriji kao predmetu federalizacije (ua Srbija, Vojvodina,
Kosovo). Delimino bi federalizacija na teritorijalnoj osnovi mogla biti
primenjiva i u Hrvatskoj, ali samo tamo gde za nju uslove prua etnika
slika (Kninska Krajina, na primer). Meutim, u Bosni i Hercegovini ista
federalizacija, neizvodljiva na osnovu etniki homogeno obojene (srpske,
hrvatske, muslimanske) teritorije, morala bi biti zamiljena i izvedena u
sferi politikih ustanova.
Najvaniji meu kljuevima za reenje poiva u Beogradu. Ova je
konstatacija tana samo ukoliko se misli na konano reenje. Jer, za poetak
bilo kakvog posla oko reenja, osnovno je zaustaviti sukobe u Bosni i
Hercegovini.
Klju za reenje krize krije se u Beogradu (Srbiji) iz vie razloga.
Vlasti Srbije nesumnjivo su najodgovornije za raspad Jugoslavije, kao to
su najodgovornije i za sadanje sukobe na jugoslovenskom prostoru.
Njihova krivica, iako ne jedina, svakako je najvea. Srbija je najvea meu
bivim jugoslovenskim republikama; Srbija (uz Crnu Goru) jedina
raspolae samostalnom dravnom tradicijom u modernoj istoriji; Hrvatska,
Slovenija, Makedonija i Bosna i Hercegovina niim slinim ne mogu da se
pohvale; Srbi su najmnogobrojniji junoslovenski narod; u Srbiji ih ivi
priblino tri etvrtine, a u znaajnim manjinama nalaze se u Bosni i
Hercegovini (c. 32 odsto lokalnog stanovnitva) i u Hrvatskoj (c. 12 odsto);
od blizu devet miliona Srba, u Srbiji ih ivi c. 6.500.000; uloga Srbije je
1918. godine bila presudna u stvaranju Jugoslavije; konano, u Srbiji se
nalazi najvaniji deo geostratekih vrednosti jugoslovenskog prostora:
pored energetskog i poljoprivrednog bogatstva, iji geostrateki znaaj
danas ne treba precenjivati, Srbija je, meutim, vlasnik i jedine suvozemne
komunikacije izmeu Evrope i Azije, Evrope i Grke i Evrope i Turske.
Demokratske promene u Beogradu su neophodne i zato to bi
njihovo ostvarenje brzo uticalo na poeljne sline primene u Hrvatskoj, ije
su vlasti drugi po redu negativni inilac sadanjeg stanja. Bez promena u
Beogradu i Zagrebu nije mogue bilo ta ozbiljno promeniti ni na ostatku
130
jugoslovenskog prostora. Neophodno je neposredno uticati na ponovno

stvaranje prave demokratske alternative u Beogradu, na njeno politiko i
materijalno ohrabrenje, naroito u pogledu razbijanja medijskog monopola
sadanjih vlasti (prilike sa mass-medijima u Hrvatskoj su isto toliko
nepovoljne koliko i one u Srbiji).
Sa druge strane, izlino je podseati da trajanje postojeeg reima u
Srbiji spreava bilo kakvu pozitivnu evoluciju na statku jugoslovenskog
prostora. No, takoe je uputno podvui i da sa slabom (ili oslabljenom)
Srbijom nema mira na Balkanu. Jaka Srbija, bez teritorijalnih revandikacija
na raun drugih, oslonjena na demokratske promene, mogla bi, meutim, ne
samo da brani uspeno interese Srba svuda gde su oni ugroeni, nego bi
prosto nagnala i druge da pribegnu demokratskim promenama. Takva
Srbija, prosto iz geostratekih razloga, jo vie nego Rusiji ili
Amerikancima, vana je za EZ.
U jugoslovenskoj krizi nema nevinih. Po sredi je poslednji od aksio-
ma na kojima predlog za reenje jugoslovenske krize poiva. Ali, pominjui
ga, bar je isto tako bitno ne pasti u zamku traganja po svaku cenu za pode-
ljenom i podjednakom krivicom za sve uesnike krize. Izvan spora je odgo-
vornost srpskih socijalista, ona je i najvea, no ona ne sme, niti iz moral-
nih niti praktinih politikih razloga, da bude proirena na itav srpski na-
rod koji beogradske vlasti pretenduju da predstavljaju. Kako je ve reeno,
jo je, meutim, opasnija tenja ka maniheistikom vienju jugoslovenske
krize, u kome mesta ima samo za suprotstavljene dobre i rave.
Primera radi, vladajua stranka u Hrvatskoj, Hrvatska demokratska
zajednica (HDZ), od poetka (1990) ne krije svoje simpatije za faizam i
ponekad jedva prikriveno izraava nostalgiju za etniki i politiki
homogenom ustakom dravom (NDH). Dokazi za takvu tvrdnju su
mnogobrojni, od Ustava Hrvatske (pogotovo u njegovoj prethodnoj verziji)
i suspenzije manjinskih prava Srbima u Hrvatskoj do (zakonom
pokrivenog) otputanja sa posla graana nehrvatskog porekla, pritisaka za
njihovim iseljenjem iz Hrvatske, itd. Ovaj pritisak se sve vie protee i na
Hrvate koji ne dele politika uverenja vladajue stranke. Slobodno se moe
zakljuiti da reimi u Beogradu i Zagrebu pokazuju odlike spojenih
sudova: dokle god je jedan deo teritorije Hrvatske pod okupacijom vojske
iji su naredbodavci u Beogradu, reim HDZ i predsednika Franje Tumana
mogu biti spokojni za vlastitu budunost, dokle god reim srpskih
socijalista i predsednika Slobodana Miloevia, u poreenju sa faisto-
idnim karakterom vlasti u Zagrebu, ne prolaze toliko nepovoljno koliko bi
zasluivali s obzirom na izrazita nacional-socijalistika svojstva, beogradski
131
Ivan uri
reim moe biti miran. U Bosni i Hercegovini, opet, srpski secesionisti

proglasili su Republiku srpsku i sistematski sprovode surovo etniko
ienje njene zamiljene teritorije (rtve su u prvome redu Muslimani kao i
svi kojima se ova samoproglaena drava ne dopada); na drugoj strani,
tiho i sa znatno manje krvi, Hrvatska je de facto anektirala pojedine delove
Bosne i Hercegovine, na njima uvela svoju administraciju, svoj novac i
svoju vojsku; po sebi se razume da, na primer u Mostaru (Hercegovina), u
meuvremenu sistematski ruenom srpskim granatama, Srba praktino vie
i nema (1991. bilo ih je 19 odsto) a i Muslimana je sve manje.
Osnovna krivica predsednika Bosne i Hercegovine (Alija
Izetbegovi) i Stranke demokratske akcije (SDA), kojoj je on na elu, svodi
se na sledee: upravo je SDA pospeivala podelu vlasti u Bosni i
Hercegovini iskljuivo na osnovu etnikog kriterijuma, pretendujui da ona
predstavlja politike interese svih Muslimana i traei sagovornike za
podelu vlasti jedino u srodnim nacionalnim strankama Hrvata (HDZ) i Srba
(Srpska demokratska stranka SDS) u navedenoj republici. Raunica na
kojoj je poivala politika Izetbegovia bila je naivna i jednostavna: ako se
nacionalni interesi poistovete sa ove tri stranke, pri emu se iskljui bilo
kakav dijalog sa graanskim snagama, onda bi, imajui u vidu relativnu
veinu kojom u Bosni i Hercegovini rapolau Muslimani (44 odsto), SDA i
Izetbegovi najbolje proli.
tota bi se dalo prigovoriti i ponaanju doskora vladajue koalicije
u Sloveniji (DEMOS) i nacionalistikoj karti na koju se oslanjala u
trenucima pred eksploziju Jugoslavije. Recimo, uz srpske socijaliste,
glavni osporavaoci liberalnih reformi poslednjeg saveznog premijera, Ante
Markovia, bila su u Ljubljani, ali ne zbog otpora samim reformama ve iz
straha od preivljavanja Jugoslavije. Naalost, pokazalo se da je savezni
premijer pogreno raunao, preterano se oslanjajui na privredni aspekt i
potpuno zaboravljajui politike odnose snaga u federaciji koja se
raspadala: u prvome redu je pogreno procenio snagu Slobodana Miloevia
i njemu odane jugoslovenske armije. Ali, danas su prilike u Sloveniji i
pogotovo u Makedoniji drukije. Ako igde na jugoslovenskom prostoru
postoji podrka u sluaju pokuaja sa globalnim reenjem krize, onda je to u
Makedoniji i u Sloveniji. Obe navedene bive jugoslovenske republike su
itekako zainteresovane za politiku (ekonomsku, kulturnu) reartikulaciju
jugoslovenskog prostora pod uslovom da ta reartikulacija ne znai i
obnovu Jugoslavije.
Politique trangre, zima 93/94

132
10.
KRAMER PROTIV KRAMERA
Iako je u naelu neukusno pozivati se na samoga sebe, ne mogu da

odolim a da ne navedem makar deo jednog teksta koji sam, pod naslovom
Povratak u Srbiju, objavio jo u prolee prole godine. Uz ostalo, tu sam
rekao i sledee: Srbi izvan Srbije, na alost, nisu razumeli dve stvari: prvo,
samo demokratska Srbija moe da titi njihova nacionalna prava, ukoliko su
ona u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini ugroena i, drugo, da su njihovi
strahovi, u dobroj meri razumljivi, pa esto i opravdani, iskljuivo u
funkciji odranja na vlasti jednog reima koji se nalazi u Beogradu, veoma
daleko od njih. Taj se reim njima posluio da bi ucenio Srbiju, napravio je
od njih glavne krivce za rat, da bi ih, najpre u Kninu a sada i u Bosni,
docnije napustio. Ovakvom ishodu pogoduje i kratkovidost EZ koja bi da
od Slobodana Miloevia napravi, ako ne dobitnika Nobelove nagrade za
mir, a ono makar privilegovanog sagovornika.
Sada uopte nije vano da li je Miloevi iskren ili ne u razilasku sa
bosanskim Srbima. Vano je da mu oni vie ne veruju. Jo vanije je da je
on sada, po prvi put otkako je doao na vlast i posluio se Kosovom,
oslonac potraio, ne u dijaspori nego u Srbiji.
Pomenuti tekst tada je verovatno mnogima izgledao besmislen.
Jedino tako mogu da objasnim to se, uprkos mojim naporima, pojavio
samo u uglednom vedskom listu Svenska Dagbladet (11/06/93). No,
dobro. No use crying over spilt milk.
Miloevi je znao, pre nego zalueni narod koji ga je slepo pratio,
da je Kninska krajina fatalno daleko od Beograda, kao to je, sa druge
strane, znao i da bez Knina nema ni Hrvatske (to e rei da mesta ima
jedino za kompromis: ako Hrvatska ne eli da ostane doslovno razdvojena
na dva dela, mora da prihvati politiku autonomiju prostora, slabo
nastanjenog, ali sa ubedljivom srpskom veinom. A kninski Srbi, opet, ele
li da sauvaju identitet, moraju da prihvate formalne okvire hrvatske
133
Ivan uri
drave). Miloevi je takoe znao i da Pale nikada nee zameniti Sarajevo,

niti Beograd. Uostalom, Sarajevo ne moe da zameni ni Grbavica, etvrt
Sarajeva pod kontrolom paljanskih harambaa. Nezavisno od toga ta misle
o legalnim vlastima Bosne i Hercegovine, ipak i danas, u opkoljenom
Sarajevu, ivi deset puta vie Srba nego to ih ima na Grbavici.
Isto su, reklo bi se pre Zapada, znali i Rusi. Pojavivi se, po prvi put
u istoriji i zahvaljujui podrci Vaingtona, prole zime na obodu
Sredozemlja. Moskva je postala jedan od dva presudna inioca na
jugoslovenskom prostoru. Njena uloga je utoliko bila vanija, jer je Moskva
od poetka umela da razlikuje Srbe /svuda gde ih ima/ i Srbiju. Bez
ikakve sentimentalnosti, voeni geostratekim interesima, Rusi nisu zaigrali
niti na bosanske ume oko Pala, niti na stenje oko Knina i u dalmatinskom
zaleu, ve su se odluili za Srbiju. Zanimljivo, u skladu sa tradicijama,
pojava Moskve, kao osnovnog tutora zvaninog Beograda, u Srbiji ne
moe da izazove oduevljenje, ali zato, kod fanatizovanih Srba izvan Srbije,
neuporedivo sklonijih rusofilstvu, ruska politika izazvala je estoko
razoaranje prevarenih. I u Moskvu i u sebinu Srbiju. Ostaje im danas
jo samo dalje bekstvo unapred i nada u novi preokret.
Da bi se razumelo trenutno ponaanje Slobodana Miloevia, na
umu se mora imati da je obeleje njegovog reima najpre populizam. A
populistika politika, iskustva iz prolosti obilno pouavaju, ne postoji
ukoliko uporedo nije i veoma pragmatina. Jer, cilj joj je vlast kojoj
kolektivna iracionalnost iskljuivo slui u njenom osvajanju i njenom
odravanju. Uostalom, Miloevi nije nikakav nacionalistiki zanesenjak,
ve pragmatiar koji se, po potrebi, slui razliitim nacionalnim
frustracijama.
Sredinom osamdesetih godina, kao voa beogradskih komunista,
revnosno se obraunavao sa infantilnim nacionalizmom beogradskih
akademika, odnosno sa loe artikulisanim antikomunizmom nesuenih
srpskih demokrata. Godine 1987. posluio se jedinim pravim nacionalnim
fanatizmom duboke Srbije, koja nikada nee biti spremna da se trudi oko
Knina i Pala, kao oko demografski izgubljenog Kosova, ne bi li se domogao
vlasti. Prvi je, pre nego to je neodgovornim obeanjima poneta Srbija
uspela da shvati, sam razumeo da na Kosovu ne moe vie nita dobiti i
okrenuo se Srbima izvan Srbije i njihovim strahovima i frustracijama (od
gubitka otadbine, Jugoslavije Srbije, od gubitka privilegija kojima je Tito
obilno nagraivao njihovo stradanje u Drugom svetskom ratu, kao i od
uasa pred neskrivenim reminescencijama ustakih programa). Znao je i da
mu oni (koji ine dve petine Srba i jednu petinu Srba u Srbiji) mogu pomoi
134
na as, ali je takoe znao da Srbijom bez Srba iz Srbije trajno ne moe
vladati.
Sve do prolea 1993. godine, on je bez premiljanja davao prednost
Srbima izvan Srbije, ve i zato to ni ostraenoj Srbiji nije bila mrska ideja
teritorijalnog irenja, pogotovo ako ne kota mnogo. Pomogla mu je u tome
i opozicija, dok je jo u Srbiji nije bilo, koja je velikim delom i sama bila
nacionalistika bar koliko i vlast, pomogla mu je i meunarodna zajednica
prihvatajui ga kao ekskluzivnog sagovornika u doba kada on to jo nije
bio, a pomoglo mu je i meunarodno javno mnjenje svojim, makar i
dobronamernim neznanjem, predrasudama iz prolosti i apolitinim
manihejizmom u opredeljivanju.
Pomoglo mu je i sistematsko guranje u emigraciju vie od 300.000
pripadnika elite iz Srbije, skoro svih iz redova protivnika reima
(proporcionalno broju stanovnika, ova cifra bi odgovarala broju od
1.500.000 pripadnika francuske elite). Pomogle su mu ak i ekonomske
sankcije, bar u poetku: njima je pruen alibi za sve nevolje Srbije, za
korupciju, krae i nedostatak elementarne volje za reformama (u Srbiji je
jo uvek samo 13 posto industrije privatizovano). Najzad, pomogla mu je
ekonomska samodovoljnost Srbije, bogate u energiji i u hrani, kao to mu
je na ruku iao i autoritarni nacionalizam zvaninog Zagreba ili pogrene
premise na kojima je poivala politika zvaninog Sarajeva (posebno, naelo
prema kome u Bosni politiki ivot valja da se odvija bez prisustva
graanskih stranaka, iskljuivo prema obrascu jedna nacija jedna
stranka).
U meuvremenu, uporedo sa teritorijalnim irenjem i etnikim
ienjem, njegova negativna slava u svetu je nezadrivo napredovala.
Oglaavan je ne samo za osnovnog krivca meu politikim protagonistima
jugoslovenske krize, nego je i sve ee optuivan za linu odgovornost u
poinjenim zloinima.
U meuvremenu, u trenutku kada su zamiljeni vojni ciljevi
izgledali dosegnuti (u prolee 1993), a da on sam nimalo nije bivao
diskreditovan kao privilegovani partner u pregovorima sa meunarodnom
zajednicom, Slobodan Miloevi prvi put pokuava sa promenom ponaanja
u odnosu na Srbe izvan Srbije.
Bilo je to u prolee prole godine, u doba kada se ak odluio da sa
bivim grkim premijerom Micotakisom ode na Pale i ubedi tamonje
fanatike da ne idu ba do kraja u svom ludom naumu. Nije uspeo. Tanije,
na Palama ga nisu razumeli. Drae im je bilo da veruju da njihov voa
blefira. Uostalom, istoj iluziji se duguje i njihovo oklevanje od nekoliko
135
Ivan uri
nedelja, koje e ih kotati ovoga leta, pre nego to e shvatiti da su u

bekstvu unapred zakasnili.
Miloevi prologodinji amar sa Pala nije zaboravio a, opet, u
meuvremenu, razlozi za izvlaenje iz katastrofe u koju je gurnuo itav
srpski narod mnoili su se: Srbija je postala pribeite kriminalaca, u nju se
slilo nekih 600.000 ljudi, neposrednih rtava nacionalne politike zvaninog
Beograda prema Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ekonomske
nevolje i neista savest same Srbije dovodile su do sve izraenijeg traganja
za deurnim krivcem u ovim dooima, politiko tutorstvo nad
jugoslovenskom krizom preuzeli su Vaington i Moskva i promenili
aksiome njenog razreavanja (formalno odbijanje promena granica meu
dravama naslednicama bive Jugoslavije, nametanje, ako je potrebno i
silom, suivota meu etnikim zajednicama, globalan pristup krizi kojim se
obuhvata ne samo Bosna, Gorade, Sarajevo ili Knin, nego i Kosovo pa i
poloaj nacionalnih manjina svuda gde ih ima) a, konano, u velikim
politikim darovima koje su SAD nudile Rusima, protivteg bezuslovne
zatite Moskve pravoslavnoj brai, postajao je sve laki.
Danas Slobodana Miloevia zanimaju dve stvari: kako ostati na
vlasti u Srbiji i kako postati politiki respektabilan u meunarodnoj javnosti
(kako se oprati). Za obe stvari dobio je obeanja od tutora jugoslovenske
krize. Ta obeanja su mu neophodna, budui da, kao i obino, dobro
anticipirajui evoluciju zbivanja, on zna da raun za rat u Bosni uskoro
treba da bude plaen, da je Srbija na ivici strpljenja, kao i da je Srbija
potrebna meunarodnim tutorima.
Miloevi, u pomenutom preobraanju u goluba, i te kako bi
voleo da sa nekim partnerom iz Srbije podeli rizike promene. No, takvih
partnera u Srbiji nema. Politika opozicija je unitena, nema doslovno ni
jedne politike stranke koja nije, u toku etiri godine postojanja
parlamentarizma, doivela makar dva cepanja. Ne bez pomoi srpskih
socijalista. Ono to je od politike alternative preivelo, sa najnovijim
Miloevievim obrtom nalo se u nemoguem poloaju: ili biti vei katolik
od samog pape i pokuati sa osporavanjem svesrpskog Miloevievog
autoriteta podravajui etnike sa Pala, ili podrati novopeenog
goluba ime kao njegova alternativa vie ne postoje.
Suoen sa obe opcije, Miloevi je svakako predodreen da bude
pobednik. Ne samo zato to refleks balkanske poslunosti vlasti ide njemu u
korist, niti samo zato to, uz obinu podrku kontrolisanih medija, on biva
sistematski predstavljan Srbiji kao favorit meunarodne zajednice, ve i
zato to je sluenom narodu teko da uoi smisao opozicije koja na tu vlast
136
preterano lii. Prva opcija lii na Miloevia od jue, a druga na Miloevia

danas.
Dakle, Miloevi nudi Srbiji izbor izmeu dva vlastita lica. Kramer
protiv Kramera. Dokle e on igrati ulogu goluba? Sve dotle dok veruje da
time dri Srbiju i sve dok mu se bude smeila mogunost meunarodnog
rehabilitovanja.
Svetlost, Kragujevac, br. 40, 6. oktobar 1994.
137
Ivan uri
11.
JUGOSLOVENI 1945:
RUSOFILI ILI SOVJETOFILI
Predloeni naslov, razume se, najpre iziskuje metodoloki

uobiajeno istorijsko istraivanje prvih tragova postojanja jednog i drugog
oseanja meu Junim Slovenima. Isto tako, po sebi se razume da istoriar
treba da same evoluciju tih oseanja, ne bi li uspeo da ih utka u objanjenje
ponaanja Jugoslovena prema Moskvi u trenutku kada je Drugi svetski rat
bio zavren. To je svakako neophodan posao. Ali, postoje i druga pitanja
koja su zanimljivija i tea. Nabrojau ih redom: 1) da li je i, ako jeste, kada
je u prolosti Junih Slovena bilo mogue govoriti o sinonimiji pri
razmiljanju o kolektivnom pro-ruskom ili pro-sovjetskom oseanju; 2) da
li su se, u kolektivnim oseanjima Junih Slovena rusofilstvo i sovje-
tofilstvo katkada meusobno potirali; 3) da li je, bilo jedan bilo drugi
pojam, mogue trajnije poistovetiti sa odreenim junoslovenskim narodom
(ili delom naroda); 4) da li je mogue, ako ne sa jednim narodom (ili delom
naroda), povezati rusofilstvo ili sovjetofilstvo kod Junih Slovena makar sa
odreenim geografskim (istorijskim, kulturnim) prostorom? Odgovori na
navedena pitanja olakavaju razumevanje, ne samo stvarnosti u kojoj se
nala Jugoslavija posle pobede komunista, ne samo da olakavaju
razumevanje komunistikog trijumfa 1945. godine i osnova na kojima je
poivao, ovi odgovori jestu bitni i za shvatanje svega to se danas u bivoj
Jugoslaviji zbiva.
Naelno gledajui, Ruse i June Slovene bliskim bi trebalo da ini
pripadnost istoj etnikoj grupi. Fascinacija velikim bratom i snagom
kojom on raspolae, opet naelno gledajui, valjalo bi da bude posebno
izraena kod pravoslavnih Junih Slovena, dakle u prvome redu kod Srba,
jer kod njih je etnika ojaana i konfesionalnom bliskou. Stoga bi neko,
neupuen u relativnu istorijsku mladost savermenih ideja o naciji, na
osnovu reenog prebrzo zakljuio da su rusko-junoslovenski (a posebno
138
rusko-srpski) odnosi bili oduvek veoma bogati i da je svest o etnikoj (pa i

konfesionalnoj) zajednikoj sudbini kod pomenutih naroda dugoga
trajanja. Ali, nije ba tako, bar nije ukoliko se pod dugim trajanjem misli
i na vreme Srednjeg veka. Tako nije ak ni kod Srba, premda su oni
pravoslavci i premda su jedini od Junih Slovena tokom itavog Srednjeg
veka raspolagali vlastitom dravom (ili dravama).
U stvari, rusko-srpske veze u Srednjem veku svode se iznad svega
na obostrane knjievne uticaje. No, ni njih ne treba precenjivati. Na primer,
pojava ruskih knjiga XI stolea na Balkanu i uloga koju imaju u
junoslovenskoj knjievnosti krajem XII i poetkom XIII veka bile su, pre
nego plod svesti o nekakvoj slovenskoj posebnosti, prosto posledica
pripadnosti istom (vizantijskom) kulturnom krugu.1 Istina je, takoe, da su
takozvana dva junoslovenska talasa, koji su uticali na oblikovanje ruske
knjievnosti, bili prvenstveno srpskog porekla. Ali, odatle pa do tvrdnje da
se ruska literatura XIV i XV stolea nadahnjuje izvornim srpskim modelima
ipak je vrlo dalek put. Jer, ni srpska originalna knjievnost nikada nije
bila u tolikoj meri autohtona u odnosu na tue modele, vizantijske u prvom
redu.2 Vrhunac srednjovekovnog slovenskog proimanja dobro oliava
bugarsko-srpsko-ruski erudita Grigorije Camblak (oko 1364-1420),3 dok
srpski udeo u oblikovanju ruske originalne knjievnosti, ukljuiv i
prihvatanje kanona ekumenskog vizantinizma, ostaje usko povezan sa
linou Pahomija Srbina (Logoteta) koji se oko 1430. godine pojavio u
Rusiji.4
U sferi ideolokih proimanja, meutim, uostalom iz sasvim
razumljivih razloga, nema niega priblino slinog knjievnim rusko-
jugoslovenskim vezama. Srpska vladarska ideologija imala je pred sobom
neuporedivo blie i impresivnije obrasce, najpre u susednoj Vizantiji a
zatim i u celokupnom evropskom feudalnom iskustvu.5 Sasvim je sigurno i
1
Upor. Istorija srpskog naroda, I, tekst D. Bogdanovi, izd. SKZ, Beograd, 1981, str. 217 i
dalje (s detaljnom bibliografijom).
2
Ibidem, I, str. 338; II, str. 499 i dalje; videti i D. S. Lihaev, Razvitie russkoi literaturi X-
XVII vekov, Lenjingrad, 1973, str. 83-90; D. Bogdanovic, Lvolution des genres dans la littrature
serbe du XIIIe sicle, u Bysance et les Slaves, Ml. I. Dujcev, Pariz, 1979, str. 49-58.
3
Upor. Istorija srpskog naroda, I, tekst D. Bogdanovi, str. 138 i dalje (s detaljnom
bibliografijom).
4
Upor. V. Yablonskij, Pahomij Serb i ego agiograficeskie pisania, Sankt Petersburg, 1908;
videti i Istorija srpskog naroda, II, str. 499-500 (s detaljnom bibliografijom).
5
Meu mnogobrojnim delima koja se bave pitanjem ideolokih odnosa izmeu Vizantije i
Srba, na prvom mestu upor. G. Ostrogorski, Avtokrator i samodrac, u Glas SKA, CLXIV, 84, Beograd,
1935, str. 95-187 (ponovo tampano u G. Ostrogorski, Sabrana dela, IV, izd. Prosveta, Beograd, 1970,
139
Ivan uri
da su znanja o ruskim dravama bila u potpunosti izvan domaaja Srba u

Srednjem veku.6 Slino je bilo i sa ruskim znanjima o Slovenima sa
Balkana. Ako, ponegde, i to jedino pred kraj Srednjeg veka, uopte ima
svedoanstava o meusobnom rusko-junoslovenskom prepoznavanju, ono
je po pravilu svedeno na puko jeziko ili versko poistoveivanje. Ba kao
to e poetkom 1440. godine, na povratku sa sabora u Firenci, zapisati
jedan pratilac kijevskog mitropolita Isidora, rekavi da je u Istri kao i u
dananjoj Hrvatskoj susretao Hrvate, iji je jezik ruski a vera latinska.7
U Srednjem veku vie se nije ni moglo oekivati. Valjalo je
saekati novo doba, nestanak Vizantije, jaanje ruske drave i, naroito,
otomansku vlast na Balkanu, da bi se stalo razmiljati i o etnogenezama,
o zajednikoj slovenskoj sudbini i dui i, iznad svega, o zatiti koju e
majica Rusija priiti porobljenoj brai (od Osmanlija, ali i od Bea,
Ugara ili Venecije). Tano je, Srednji vek je od buduih vrenosti poznavao
jedino versku solidarnost (hriani nevernici, katolici izmatici, Latini
pravoslavci), no njima se sluio u bitno drukijim kontekstu ideja o naciji ili
dravi.8
Prodor Osmanlija u unutranjost Evrope i ustolienje njihovog
gospodstva nad praktino itavim Balkanskim poluostrvom doveli su do
str. 281-364); za poreenja sa Zapadom videti I. uri, Deevski sabor u delu Danila II, u Larchevque
Danilo II et son poque, izd. Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1991, str. 169-191 (s
prethodnom bibliografijom); takoe upor. Lj. Maksimovi, Grci i Romanija u srpskog vladarskoj tituli,
u ZRVI, 18 (1970), str. 61-78; I. uri, Titles of the Rulers of the Second Bulgarian Empire in the Eyes
of the Byzantines, u Charanis Studies. Essays in Honor of Peter Charanis, izd. Rutgers University Press,
New Brunswick New Jersey, 1980, str. 30-51.
6
O retkim svedoanstvima koja potvruju da su (mada veoma sporadino) postojale veze
izmeu Srba i Rusa u srednjem veku, upor. I. uri, Teodor Metohit, u Vizantijski izvori za istoriju
naroda Jugoslavije,VI, izd. Institut za vizantijske studije Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd,
1986, str. 92-93 (re je o kraju XIV veka); o knjievnim i ideolokim slinostima izmeu Rusa i Srba
upor. S. Hafner, Studien zur altserbischen dynastischen Historiographie, Minhen, 1964; M.
Cherniavsky, Tsar and People. Studies in Russian Myths, London, 1961.
7
Acta slavica Concilii florentini. Concilium florentinum. Documenta et scriptores, v. XI, izd.
J. Krajcar, Rim, 1976, str. 36-37; upor. I. uri, Sumrak Vizantije, izd. Naprijed, Zagreb, 1989 (tree
izdanje), str. 264-265.
8
Pre svega videti E. Kantorowicz, Mourir pour la patrie, izd. PUF, Pariz, 1984, str. 105-141;
o raanju nacionalnog oseanja kod Grka upor. Hlne Ahrweiler, Lidologie politique dans lEmpire
byzantin, izd. PUF, Pariz, 1975; o pomenutoj dihotomiji, kao i o antitezi grad-uma, videti i J. Le
Goff, Limaginaire mdival, izd. Gallimard, Pariz, 1985, str. 208-241; I. uri, Lhabitat
constantinopolitain sous les Palologue, u H Kathmerin zo sto Byzantio, izd. KBE, Atina, 1989, str.
733-752; o razvoju takozvanih etnogeneza na Balkanu upor. IDEM, Historik aletheia, balkanikoi
patriotismoi kai ethnogeneseis stn paideia, u Actes du colloque Universit-Idologie et Culture,
Atina, 1989, str. 377-385; 605-649; IDEM, Istorija - pribeite ili putokaz, izd. Svjetlost, Sarajevo,
1990, str. 89 i dalje.
140
ogromnih migracija meu Junim Slovenima.9 Jedna od posledica tih

migracija bilo je meusobno meanje Junih Slovena i poetak njihovog
temeljnog meusobnog upoznavanja. Od polovine XVI veka, i to u prvome
redu u pokrajinama koje izmiu osmanskoj vlasti (Dalmacija i delovi
unutranje Hrvatske), jaa kod Junih Slovena, ne samo svest o bliskosti
sudbina kao i kulture i jezika, nego se javlja i saznanje o drugim Slovenima,
izvan Balkana. Meu ovim drugim, na prvome mestu se nalazi daleka i
mona Rusija. Tako se na Balkanu, obojen odsjajima Renesanse, postepeno
raao panslavizam. O njemu, o panslavistikom duhu je re i kod zadarskog
pesnika Petra Zorania (1508-oko 1569) i kod dubrovakog pisca Ivana
Gundulia (1589-1638). Svakako najzanimljiviji meu panslavistima bio je
ipak izvesni Juraj Kriani (1618-1683), hrvatski teolog i pisac, u neku ruku
ideolog ujedinjenja svih Slovena. Premda za ivota nije ostavio nikakav
trag na savremenike (veina dela objavljena mu je tek u XIX stoleu),
Kriani savreno iskazuje sve elemente na kojima poiva nada katolikih
Junih Slovena u pravoslavnu Rusiju: srodnost porekla i jezika, nada u
posebnu misiju pokatoliene Rusije, kako u pogledu oslobaanja od
Osmanlija tako i u pogledu uspostavljanja ravnotee prema Germanima.10
Ve Kriani je bio svestan skromne teine vlastitog (ueg) nacionalnog
porekla u oima neobavetenih Rusa i, ne sluajno, meu ovima se
predstavljao kao Srbin. Isto saznanje e jo vie zaokupljati i hrvatske
mislioce XVIII veka. Ono se svodilo na sledee: June Slovene je nuno
posmatrati kao celinu, esto i kao jedan narod, odnosno da je taj narod teko
9
Upor. J. Cviji, La pninsule balkanique, gographie humaine, izd. Armand Colin, Pariz,
1918; o etnikoj strukturi junoslovenskih naroda u srednjem veku upor. B. Grafenauer, Pitanje
srednjovekovne etnike strukture postanka jugoslovenskih naroda i njihovog razvoja, u JIC, 1-2, 1966,
str. 9 i dalje; za migracije Srba ka severu u XV i XVI veku upor. Istorija srpskog naroda, II, tekst S.
irkovi, str. 314-329, 431-444 (sa detaljnom bilbiografijom); videti i P. Sugar, South-Eastern Europe
under Ottoman Rule (1354-1804), izd. University Washington Press, Sijetl, 1977; S. Dzaja,
Konfessionalitt und Nationalitt Bosniens und der Herzegowina. Voremanzipatorische Phase (1463-
1804), izd. Oldenburg, Minhen, 1984; A. Popovi, LIslam balkanique, izd. Harassowits, Berlin-
Visbaden, 1986; J. Nouzille, Histoire de frontires. LAutriche et lEmpire ottoman, izd. Berg, Pariz,
1991; G. Castellan, Histoire des Balkans (XIVe-XXe sicle), izd. Fayard, Pariz, 1991; R.J.W. Evans, The
Making of the Habsburg Monarchy (1550-1700), izd. Oxford University Press, Okford, 1979. Za kasnije
migracije upor. R. Horvat, Lika i Krbava, I, Zagreb, 1941; S. Pavii, Seobe i naselja u Lici, Zagreb,
1962; A. Ivi, Migracije Srba u Slavoniji tokom XVI i XVII stolea, Subotica, 1926; D. Popovi, Velika
seoba Srba 1690 Srbi seljaci i plemii, Beograd, 1954.
10
O panslavizmu, uopteno, upor. H. Kohn, Pan-Slavism. Its History and Ideology, Njujork,
1960; o Krianiu upor. V. Jagi, ivot i rad Jurja Kriania, Zagreb, 1914; V. orovi (Istorija
Jugoslavije, Beograd, 1933) je bio jedan od prvih koji je dao umereniji sud o Krianievoj ulozi (op. cit.,
str. 337 i dalje).
141
Ivan uri
zamisliti bez Srba i, naroito, bez pozivanja na Srbe u oima pravoslavne

Rusije.
No, kod Srba su stvari stajale neto drukije. Panslavistike ideje,
ak ako ih je i bilo, daleko su zaostajale za drukijim oseanjem bliskosti sa
Moskvom. Bilo je to oekivanje pravoslavne solidarnosti od Treeg
Rima, naslednika umrle Vizantije, sa porobljenom braom na Balkanu.
Ovo se oseanje samo pojaavalo sa pritiscima katolike Austrije prema
njenim podanicima, najee imigrantima i braniocima predzia
hrianstva, da se odreknu pravoslavlja u korist vere Habzburga. Imigranti
su, jer potiu iz srpskih krajeva pod vlau Osmanlija. Austrija ih naseljava
u opustoenim delovima Hrvatske koje je, prethodno, veina Hrvata
napustila ili stradala u sukobima sa Turcima. Poloaj u kome se srpski
graniari nalaze poseban je, pa i privilegovan u poreenju sa ostalim
stanovnitvom: oni su vojnici, raspolau svojom zemljom i izuzeti su od
feudalnog reima. U njihovoj svesti, jamstvo preivljavanja je u kolektivnoj
sudbini, a ovu najbolje titi nacionalno ime. Imaju razvijeno istorijsko
seanje i, suoeni su drugim Junim Slovenima u Habzburkoj monarhijji,
uoavaju razlike socijalne, istorijske i verske. Stoga, pravoslavlje i
njegovo ouvanje za njih nisu znak pobonosti nego prvenstveno potvrda
nacionalnog identiteta. Garant preivljavanja im je, drugim reima, vojna
potreba Bea za njima odnosno zatita pravoslavne majice. U takvom
okruenju ima malo mesta za panslavizam Kriania, ali ga ima mnogo za
najneverovatnije rusofilske fantazme.
Srpsko pribliavanje Rusima neuporedivo se uspenije odvijalo u
sferi crkvenih nego politikih odnosa. Reeno vai kako za Srbe u Austriji
tako i za one pod osmanskim jarmom. Pregovori oko crkvene unije
(posebno oni sredinom XVII veka), pomo srpskim manastirima, nastojanja
oko stvaranja hrianske lige za borbu protiv Turaka sve to se dogaa pod
okriljem ruske pravoslavne jerarhije, mnogo vie nego ruskih svetovnih
vlasti. Srpski kalueri nastoje da se koluju u Kijevskoj duhovnoj
akademiji, kole i knjige za malobrojne kole pri manastirima jesu ruske, od
poetka XVIII stolea ak se i ueni srpski jezik rusizuje (ne samo u
reniku nego i u morfologiji i fonetici).11 Srpsko-slovenski je naputen u
11
Upor. Istorija srpskog naroda, IV-2, tekst P. Ivi i A. Mladenovi, izd. SKZ, Beograd,
1986, str. 69-106 (sa detaljnom bibliografijom); videti i B. Unbegaun, Les dbuts de la langue littraire
chez les Serbes, Pariz, 1935; A. Beli, Vukova borba za narodni i knjievni jezik, Beograd, 1948; N. I.
Tolsto, Rol drevneslavyanskogo literaturnogo yazika v istorii russkogo, serbskogo i bolgarskogo
literaturnih yazikov, Moskva, 1962.
142
korist slavjano-serbskog jezika, ne samo u obrazovanijim krugovima

srpskih podanika Austrije, nego ak i u crkvenoj liturgiji.12 Kada je 1751.
godine dolo do deliminog ukidanja Vojne Krajine, razvojaeni Srbi
iseljavaju se u junu Rusiju (na poziv srpskih oficira iz Rusije) i tamo
zasnivaju koloniju Nova Srbija.13
Ipak, Crna Gora je u rusofilstvu bila bez premca meu Junim
Slovenima. Kod ovih dinarskih gortaka,14 ija je de facto nezavisnost bila
ugroena vie lokalnim turskim susedima nego stvarnom voljom vlade u
Carigradu, nada u pomo pravoslavne Rusije bila je jednostavno uslov
fizikog preivljavanja. Ako je kod Srba u Austriji oslonac na Ruse bio
prouzrokovan otporom prema Beu, kod Crnogoraca e ljubav prema
Moskvi biti u funkciji koliko zatite pred lokalnim osmanskim gospodarima
toliko i u funkciji odbrane od Venecije, drugog presudnog inioca u
susedstvu pomenutih brana. Crnogorskim plemenima vladale su vladike,
to jest crkveni poglavari sa Cetinja koji su se, u okviru iste porodice
(Petrovi-Njegoi), smenjivali na episkopskom tronu uporedo raspolaui i
svetovnim ingerencijama. Sve vladike, poev od Danila (oko 1670-1735),
mole za pomo u hrani i novcu u Rusiji, neprestano nude ratnike usluge
ruskoj vladi, u emu ih ne spreavaju ni redovna ponienja a esto i
hapenja u zemlji-zatitnici. U jednome trenutku, Crnogorcima se dogodilo
i da ih zavede izvesni stranac, koji se meu njima pojavio 1766. godine i
predstavio kao car Petar III (ubijeni mu carice Katarine II). Smi
Crnogorci su ovog avanturistu nagnali da se, pod imenom epan mali,
prikae kao neka vrsta mesije upuenog iz Rusije.15
Sve do poetka XIX veka teko je uoiti bitnije razlike u proruskim
oseanjima kod Srba, bez obzira da li je re o onima koji su stanovnici
austrijske Vojne Krajine (bilo da su po sredi osiromaeli i zaostali itelji
Kninske Krajine, Like i Korduna bilo kulturno i ekonomski neuporedivo
napredniji njihovi sunarodnici u buduoj Vojvodini) ili o onima koji se
nalaze pod osmanskom upravom (u Bosni, Hercegovini i Srbiji). Ali,
ustanak, do koga dolazi 1804. godine u Beogradskom Paaluku, tota e
12
Upor. Istorija srpskog naroda, IV-2, tekst P. Ivi i A. Mladenovi, st r. 76-79 (s detaljnom
bibliografijom); videti i L. Costantini, In merito alla influenza russa sulla lingua letteraria serba nel
XVIII secolo, u Ricerche slavistiche, XV (1967), str. 143-165.
13
Upor. M. Kosti, Srpska naselja u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija, Beograd, 1923.
14
Glavno delo posveeno obelejima dinarskog tipa ostaje ipak ono J. Cvijia (op. cit.);
videti (o njihovom politikom ponaanju) i I. uri, Istorija pribeite ili putokaz, str. 104 i dalje.
15
Upor. Istorija srpskog naroda, IV-1, tekst J. Milievi, str. 512 i dalje (s detaljnom
bibliografijom).
143
Ivan uri
promeniti. U Prvom i Drugom srpskom ustanku poraala se prva nezavisna

drava na Balkanu. Ta drava e se strpljivo iriti izvan granica pomenutog
paaluka da bi, poetkom XX veka, dobila obrise dananje Srbije.
Karaorev ustanak bio je uporedo i revolucija. Upravo u toj injenici, a ne
samo u neznanju ustanika o stvarnosti Evrope poetkom XIX veka, valja
traiti objanjenja njihovog sve veeg razoraranja u dobre namere velike
Rusije. Naravno, pobunjeni Srbi slabo su ta razumevali od dogaaja koji su
uticali na ponaanje Napoleona, Osmanske Porte, Bea i Rusije. Ono to su
oekivali bila je pomo velikog brata, pomo susedne Austrije i podrka od
srpskog lobija u njoj. Postepeno su shvatali da, ne samo austrijski, nego i
ruski interesi ne moraju bezuslovno biti istovetni sa srpskim eljama. Isto
tako, ustanici e vrlo brzo morati da se pomire sa injenicom da su podele
meu njihovim voama takoe uslovljeno zasebnim ambicijama Bea i
Petrograda na Balkanu, ali e shvatiti i da bez Austrije i Rusije ni njima
nema nikakvoga spasa. Jednostavno, bili su u prilici da osete na vlastitoj
koi svu sloenost istonog pitanja.16
Ovakva oseanja razvijae se tokom XIX stolea, sada ve u krilu
drave nastale na ishodu Prvog i Drugog srpskog ustanka. Politike podele
na austrofile, prinudne pokrovitelje, odnosno na rusofile, eljene no ne uvek
i lojalne zatitnike, obeleavaju itavu modernu istoriju Srbije. Tokom XIX
veka Srbija e na vlastitoj koi osetiti i da na Balkanu, meu Slovenima,
Rusija ima i bliu brau nego to su Srbi: bie to Bugari.17 Meutim,
mladu dravu je od Rusije odvraalo i neto dublje: Srbija je, u ustanku i po
njenom zavretku, uveliko uplovila i u ozbiljne drutvene promene. Ve
izmeu 1804. i 1813. godine, Karaorevi ustanici su se odluili za narodnu
vojsku, za ukidanje rente plaane Turcima, za ukidanje spahijskih poseda,
za potpuno vlasnitvo seljaka nad zemljom (pri emu je timar postao
16
O prvom srpskom ustanku (1804) upor. Istorija srpskog naroda, V-1, tekst V. Stojanevi,
Beograd, 1981, str. 7 i dalje (s detaljnom bibliografijom); videti i M. Petrovi, A History of Modern
Serbia 1804-1918, I, izd. Harcourt Brace Jovanovich, NjujorkLondon, 1976; upor. i Barbara Jelavich,
The Establishment of the Balkan National States (1804-1920), izd. University Washington Press, Sijetl,
1977; G. Castellan, Histoire des Balkans, str. 238 i dalje. O Istonom pitanju upor. A. V. Fadeev, Rossia
i Vostotchnii krizis 20-kh gg. XIX v., Moskva, 1958; Barbara Jelavich, A Century of Russian Foreign
Policy 1814-1914, Njujork, 1964; M. S. Anderson, The Eastern Question 1774-1923, London, 1966; K.
D. Grothusen, Die Orientalische Frage als Problem der europischen Geschichte, u Die Trkei in
Europa, Getingen, 1979.
17
Upor. S.A. Nikitin, Slavyanskie komiteti v Rossii, Moskva, 1960; D. Mac Kenzie, The
Serbs and Russian Pan-Slavism, izd. Ithaca Press, Njujork, 1967; I. S. Dostian, La pense sociale russe
et les peuples balkaniques, Moskva, 1980; R. Crampton, A Short History of Modern Bulgaria, izd.
Cambridge University Press, Kembrid, 1987.
144
batina seljaka), za naelo prema kome jednom seljaku pripada onoliko

zemlje koliko njegova porodica (ili zadruga) mogu da obrade, za nedeljivost
imanja, za postojanje zajednikog zemljita u okviru sela i za pravo poseda
nad krevinama.18 Sretenjski Ustav iz 1835. godine, bez obzira to nije
bio primenjen, pisan je po ugledu na vajcarski i belgijski vrhovni zakon.
Ne sluajno, ruska reakcija na ovakvu drskost izraena je kroz politiki
komentar Petrograda da je re o francuskoj zarazi u srpskoj umi.19
Naravno, Srbija nije postala niti vajcarska niti Belgija, ali se u
svesti potomaka ustanika postepeno i sigurno razvijalo drukije oseanje o
dravi, pravima pred zakonom i obavezama pred vlau koja je u potpunosti
domaa, to nije bio sluaj sa ostatkom Junih Slovena ni u Austriji ni u
Turskom carstvu. Dinastije (Karaorevii i Obrenovii) nisu bile
uvezene, poput onih u Grkoj, Rumuniji, Bugarskoj ili kasnije u Albaniji.
Karaore i Milo Obrenovi bili su domai ljudi, istog seljakog porekla
kao i njihovi podanici. Posledica je, ne samo zbog neukosti seljaka, snano
oseanje bliskosti pa i jednakosti izmeu vladara i ostalog stanovnitva.20
Od poetka XIX stolea, Srbija ne poznaje vie orijentalni feudalizam a
domau aristokratiju nema od Srednjeg veka. Stoga, uprkos neprestanim
autoritarnim tendencijama njenih vladara, uprkos kulturnoj i ekonomskoj
zaostalosti, ova zemlja se u politikoj svesti polako ali sigurno izdvaja od
svojih suseda, pa i od svoje junoslovenske brae pod Habzburzima. U
stvari, deava se neto neobino;: moderne evropske politike ideje osvajaju
jedno patrijarhalno i u ekonomskom i kulturnom pogledu zaostalo drutvo.
Zakonom o zabrani oduzimanja zemlje seljaku zbog duga iz 1873.
godine, Srbija se potvruje kao zemlja sitnog poseda.21 Ustavom iz 1888.
godine, iako ubrzo suspendovanim (bie primenjen u potpunosti tek posle
promene na prestolu 1903. godine), ona se potvruje i kao relativno
demokratska zemlja: prema Ustavu, Srbija je ustavna monarhija, u njoj je
zajameno takorei opte pravo glasa (uz obavezu minimalnog imovinskog
cenzusa), graanina ne moe da zatvori policija ve sud, cenzura na slobodu
18
Upor. Istorija srpskog naroda, V-1, tekst V. Stojanevi, str. 64 i dalje (s detaljnom
bibliografijom); prvi koji je upotrebio termin revolucija za pobunu u beogradskom paaluku bio je
nemaki istoriar Leopold Ranke (Die Serbische Revolution, 1829).
19
Istu sumnju izazvae u Sankt Petersburgu prihvatanje trobojke od strane srpskih vlasti kao
zvanine dravne zastave, jer je po Rusima ona bila previe slina francuskoj zastavi; upor. orovi,
op. cit., str. 474 i dalje; Istorija srpskog naroda, V-1, tekst V. Stojanevi, str. 130.
20
O posledicama pomenutog oseanja na stav koji ima duboka Srbija danas upor. I. uri,
Serbes et Croates. Que faut-il faire maintenant?, u Lignes, br. 20 (sept. 1993), str. 14 i dalje.
21
Upor. N. Vuo, Privredna istorija Srbije do prvog svetskog rata, Beograd, 1955.
145
Ivan uri
rei je ukinuta (to e biti stvarnost tek posle 1903. godine: izmeu 1903. i
1914, u Srbiji nijedne novine niti knjiga nisu zabranjene), zakonodavac nije
kralj ve parlament, i tako dalje.22 U Srbiji se, naravno, briljivo neguje kult
srpskog Pijemonta, to jest posebne uloge koju je njoj namenila sudbina u
oslobaanju ostale srpske i (u manjoj meri) junoslovenske brae. Ali,
uporedo, u Srbiji se pokazuje moguom i ideja o Etat-Nation. Pokrajine
na jugu, steene na osnovu odluka Berlinskog kongresa (1878), a pogotovo
dva uspeno voena Balkanska rata (1912, 1913), takvoj ideji daju prednost
nad bilo kakvim etnogenezama i pravima na osnovu krvi, bliskim Junim
Slovenima u Austro-Ugarskoj. Tu se nalaze i koreni istorijskog
nesporazuma izmeu Srbije i drugih Junih Slovena, u trenutku kada je i
Beograd, iskreno ali i sa zakanjenjem, prihvatio jugoslovenski projekt,
roen i razvijan pod Habzburzima.23
Vuk Karadi (1787-1864), veliki reformator srpskog jezika i
tvorac irilske fonetske azbuke, savermenik oba ustanka u Beogradskom
Paaluku s poetka XIX veka, iskreno nije razumevao ilirstvo (potonje
jugoslovenstvo) zagrebakih intelektualaca.24 No, uporedo, on je bio izloen
22
Upor. Istorija srpskog naroda, VI-1, tekst . Popov, str. 90 i dalje (s detaljnom
bibliografijom).
23
Mada je najee pristrasan i pod jakim uticajem Cvijievih ideja, E. Haumant (La
Formation de la Yougoslavie. XVe-XXe sicles, izd. Bossard, Pariz, 1930, str. 293) ovde predlae isti
zakljuak: te ideje ve poznajemo: one su meavina kolarovskog panslavizma i nemakog romantizma,
i nisu u stanju da prodru dublje u ljude koji, budui zaokupljeni burnim lokalnim ivotom, nisu ba
raspoloeni za mutne spekulacije. Od tih ideja ljudi uglavnom zadre ono to je ve ranije postojalo, a to
je oseanje solidarnosti s drugim Slovenima a naroito s Rusima, jer njih Srbi i u seanjima i u
nadanjima stavljaju uvek na prvo mesto, iznad svih drugih naroda. Ali treba imati u vidu da je oko 1840,
a naroito 1850, uzdrmana ta tradicionalna vezanost za Rusiju, pre svega zbog greaka napravljenih u
ruskoj politici, a zatim i zbog uticaja Francuske na obrazovani sloj stanovnitva. Kada je demokratska
vera potisnula rasni i religijski patriotizam, poela se ocrtavati razlika u mentalitetu izmeu Srba sa ove i
sa one obale reka. () Oni u Maarskoj su veoma loe prihvatili Gajev ilirizam, a isto tako, pod
njihovim uticajem, i oni iz Kneevine, mada s manje ostraenosti; razlozi rivalstva izmeu Srba i
Hrvata tiu ih se posredno, izdaleka; ireg su duha jer su prinueni da se, u borbi protiv Turaka, okrenu
ranije Evropi; iz svojih redova dae oveka koji e, iako nije ilirski opredeljen, najbolje pripremiti put
ka konanom pribliavanju dva ogranka Nacije. O jugoslovenskoj ideji upor. nekoliko kljunih
dela: F. ii, Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Zagreb, 1920; M. Prelog,
Slavenska renesansa (1780-1848), Zagreb, 1924; orovi, op. cit.; J. Sidak, Prilog razvoju
jugoslavenske ideje do I svjetskog rata, u Nae teme, IX (1965), str. 1290-1317; J. Sidak, Mirjana Gross,
I. Karaman i D. epi, Povijest hrvatskog naroda (1860-1914), Zagreb, 1968; J. Pleterski, Prva
odloitev Slovencev za Jugoslavijo, Ljubljana, 1971; K. Milutinovi, trosmajer i jugoslovensko pitanje,
Novi Sad, 1976; Istorija srpskog naroda, VI-2, izd. SKZ, Beograd, 1983, tekst A. Mitrovi, str. 39 i
dalje; I. Banac, The National Question in Yougoslavia. Origins, History, Politics, izd. Cornell University
Press, Ithaca-London, 1984.
24
Upravo e njegov lanak Srbi svi i svuda izazvati mnogo polemika koje i danas traju
(Karadi ga je objavio u Beu 1849); upor. V. Novak, Vuk i Hrvati, Beograd, 1967; Z. Vince, Putovima
146
i napadima sa druge strane jer je, u svemu to je uinio, davao prednost

laikoj interpretaciji jezika i prolosti a ne onoj koja je bila bliska
pravoslavnoj jerarhiji. U Rusiji, kao i meu domaim konzervativcima,
Karadi je bio ak smatran izdajnikom, ovekom koji okcidentalizuje
srpstvo, njegov jezik i pismo. Karaore, voa ustanka 1804. godine i
privalinost modernog srpskog panteona, takoe se na delu uverio u
relativnost bezuslovne lojalnosti Rusiji njegovim sunarodnicima.25 Zapravo,
osloboena Srbija morala je da se ui na sopstvenoj koi: Be je moan i
Beogradu nesklon sused protiv koga se ne moe silom, a Petrograd, premda
jo moniji, daleko je i sa politikim prioritetima koji Srbiji ne odgovaraju
uvek. Ili, kako je, u asu kada je Rusija velikoduno obdarila novostvorenu
Bugarsku ogromnim teritorijalnim poklonima u obliku Sanstefanskog
ugovora (1878), izloeno jednom srpskom diplomati u ruskom Ministarstvu
spoljnih poslova: (na Balkanu) najpre idu ruski interesi, pa onda bugarski,
pa tek posle njih dolaze srpski; a ima prilika u kojima bugarski interesi stoje
na ravnoj nozi sa ruskima.26 Na takvim je, dakle, koordinatama, htela ili
ne, poivala i sklonost Srbije prema Rusima. Literarni trag ruskog stava
prema Balkanu, onaj koji se recimo sree u Ani Karenjinoj Lava
Tolstroja, reeno samo potvruje.27
Istina, dva snana politika pokreta u Srbiji druge polovine XIX
stolea, socijalistiki i radikalni, nadahnue jesu traili u Rusiji. Ali, u kojoj
Rusiji? Svetozar Markovi, vajcarski i ruski ak, bio je sredinja linost
socijalistike misli u Srbiji. U Beogradu je bio nadahnut zapadnoevropskim
liberalnim idejama, u Rusiji uzor mu je bio ernievski, a cilj mu je bio, ne
pretvaranje Srbije u realnu i autokratsku Rusiju, ve menjanje i Rusije i
Srbije ne bi li, kao savez istonih naroda i uz pomo narodnjakog
socijalizma, postale saobraene zapadnim demokratskim teorijama i
hrvatskog knjievnog jezika, Zagreb, 1978, str. 282-308; videti i Ch. Jelavich, Serbian nationalism and
the Croats. Vuk Karadics influence on Serbian textbooks, u Canadian Review of Studies in
Nationalism, 17 (1990), str. 31-42.
25
Upor. Istorija srpskog naroda, V-1, tekst V. Stojanevi, str. 30 i dalje (sa detaljnom
bibliografijom); za stvaranje srpskog panteona upor. uri, Istorija pribeite ili putokaz?, str. 126 i
dalje.
26
Upor. orovi, op. cit., str. 529.
27
Upor. B.H. Sumner, Russia and the Balkans 1870-1880, izd. Oxford University Press,
Oksford, 1937; G. H. Rupp, A Wavering Friendship, Russia and Austria 1876-1878, izd. Cambridge
University Press, Kembrid (Masausets), 1941; D. Mac Kenzie, The Lion of Tashkent. The Career of
General M. G. Chernaiev, izd. University of Georgia Press, 1974; K. Kosev, Zur Frage der
diplomatischen Vorbereitungen des russisch-trkischen Krieges von 1877-1878, u Bulgarian Historical
Review, V-4 (1977), str. 33 i dalje.
147
Ivan uri
socijalnim utopijama.28 Dakle, Markovieva Rusija nije bila ni pravoslavlje

ni Trei Rim ni carsko svevlae. Po posledicama, Markovievo
razmiljanje je zapravo bilo suprotnost konzervativnom rusofilstvu, u istoj
meri u kojoj je antiruska bila i misao ernievskog ili Pisarova. Svetozar
Markovi je nadahnuo i osnivae Narodne radikalne stranke, svakako
najsnanije politike organizacije u Srbiji s kraja XIX veka. Radikali su,
meutim, jedino sauvali populizam Markovia, a odbacili svaku njegovu
elju o okcidentalizaciji Srbije, Markoviev antinacionalizam zamenili su
pansrpskim programom, sve to uz stav (Nikole Paia, jednog od osnivaa
stranke i njenog viedecenijskog voe): Zapadna Evropa i Istona Evropa
to su dva sveta zasebna.29 Hendikep Paievog rusofilstva bio je, meutim,
u okolnosti to su mu oslonac u Srbiji bili slobodni seljaci, patrijarhalni
laicizam i demagoki egalitarizam teko spojiv sa parametrima na kojima
je poivala carska Rusija. Otuda, ba kao i Svetozar Markovi, po
posledicama radikali su pre utvrivali razlike no to su meusobno
pribliavali ekstazi sklonu slovensku pravoslavnu brau.
U okvirima Austro-Ugarske Juni Sloveni su, prirodno, na Rusiju
gledali sasvim drukije. Jeste, istina je, Rusija je i pre Berlinskog kongresa
prepustila Austro-Ugarskoj osmansku Bosnu i Hercegovinu (Rajhstat, 26.
VI 1876), ali je, isto tako, istina da samo zahvaljujui Petrogradu,
bosansko-hercegovaki ustanici, Srbija i Crna Gora nisu doiveli vojnu
katastrofu u ratu sa Turskom. Uostalom, ak i da su hteli, Juni Sloveni u
Austro-Ugarskoj drugog pokrovitelja nisu mogli da nau. Naravno, pod
pretpostavkom da im je cilj osloboenje i ujedinjenje. Protagonisti
jugoslovenske ideje meu Hrvatima, biskup Juraj trosmajer i istoriar
Franjo Raki, bivali su uporedo i preventivno optuivani za tajne veze i sa
Beogradom i sa Moskvom, jer ni u Beu ni u Peti iluzija nije bilo:
objektivni saveznici Junim Slovenima u Monarhiji jesu upravo tamo.30 Pri
svemu ovome, ne treba smetnuti s uma da je Bugarska bila daleko od
njihovih oiju, rivalstvo Beograda i Sofije i ruski politiki prioriteti na
Balkanu kao i drutvena stvarnost Srbije bili su za njih u osnovi apstraktni,
28
Upor. Latinka Perovi, Socijalistika misao u Srbiji u drugoj polovini XIX veka, u
Demokratija danas (Beograd), 4-5 (juli-avgust 1990), str. 8-11.
29
Ibidem, str. 11. O Markoviu upor. Istorija srpskog naroda, V-1, tekst . Popov, str. 320
i dalje (sa detaljnom bibliografijom); o Paiu videti . Stankovi, Nikola Pai i stvaranje
jugoslovenske drave, izd. Nolit, Beograd, 1990 (s detaljnom bibliofrafijom).
30
Upor. V. Ciliga, Slom politike narodne stranke (1860-1880), Zagreb, 1970; videti i F.
ii, Korespondencija Racki-trosmajer, I. Zagreb, 1928; J. Sidak, Studije iz hrvatske povijesti XIX
stolea, Zagreb, 1973.
148
a ljubav prema pravoslavnoj majici je pogotovo ostala netaknuta kod

osiromaelih potomaka nekadanjih srpskih graniara iz nekadanje Vojne
Krajine, odnosno kod nekadanje turske pravoslavne raje, suoene sa
klerikalizmom katolikog cara u okupiranoj Bosni i Hercegovini.
No, svi Hrvati nisu sledili trosmajera i Rakog. Daleko od toga,
ba ezdesete godine XIX stolea donose po prvi put i ozbiljnu artikulaciju
hrvatskog nacionalnog programa na odvojenoj pa i antislovenskoj osnovi.
Ante Starevi (1823-1896), osniva Stranke prava, svakako veoma
popularne u kontinentalnoj Hrvatskoj, bio je svestan inferiornosti Zagreba
naspram Bea i Pete, bio je i suoen sa nedovoljno razvijenom i razliito
razvijenom nacionalnom sveu kod svojih sunarodnika a silno se uzdao i u
snagu dravnog prava kojim Hrvatska raspolae u borbi za nezavisnost
(ili makar ravnopravnost sa Beom i Petom). Nadao se pomoi maarskih i
italijanskih revolucionara i bojao se da, bilo simpatijama prema Srbiji bilo
sklonou ka panslavizmu, hrvatski narod, ne samo da nikada nee ostvariti
san o Velikoj Hrvatskoj (kao pandanu Velikoj Srbiji), nego e,
oslabljen latentno centrifugalnim tenjama Srba u Monarhiji, veito biti
zakopan u okamenjenoj dravi Habzburga. Ponekad je ak tvrdio da su
slajanofilstvo i serbofilija slono izmiljeni u Beu i Petrogradu. Iako
protivrean (ve i poreklo mu je bilo takvo: Starevi je, naime, po majci
bio Srbin), on ipak dosleno ponavlja da panslavizam ugroava identitet
Hrvata a, iste 1867. godine, kada je u Moskvi bio odran Drugi
sveslovenski kongres (prvi je bio odran 1848. u Pragu), objavljuje rapsravu
polemikog naslova: Vers la slavit ou bien vers la croacit?. Ukratko, za
ovog Dinarca (to jest, branina, porekla i kulture slinih onima kod veine
potomaka srpskih graniara u Lici), slovensko ime je puka izmiljotina i
niko, pod pretpostavkom da je normalan, nikada se nee odrei vlastitog
nacionalnog imena zarad imena slovenskog koje je, uostalom, nepostojee,
odnosno da bi slovensko ujedinjenje neizbeno znailo uvoenje
varvarstva u nedra Evrope.31
U stvari, Starevi je bio svestan da proces oblikovanja moderne
hrvatske nacije tek treba da bude priveden kraju i strepeo je da bi uvoenje
Hrvata u ira etnika i politika okupljanja moglo imati kao posledicu
disperziju njihovog identiteta. Jer, regionalne, kulturne i istorijske razlike
meu Hrvatima u Austro-Ugarskoj (Dalmacija, kontinentalna Hrvatska,
31
A. Starevi, Bi li k Slavstvu ili ka Hrvatstvu, u Djela Ante Starevia, III, Zagreb, 1894,
str. 16-43.
149
Ivan uri
germanizacija, maarizacija, uticaji sa Apeninskog poluostrva, uticaji iz

Osmanskog carstva, ugled osloboene Srbije, nacionalni prostor debelo
proaran snanim srpskim enklavama, nedostatak opteprihvaenih repera
u blioj nacionalnoj prolosti...) zaista nisu pomagale pomenutom
oblikovanju njihovog nacionalnog identiteta, bar ne na temeljima
kriterijuma hrvatskog evropskog susedstva XIX stolea. Zato je Stareviev
program bio uporedo i nacionalan i revolucionaran a verom
(katolicizmom), kao sredstvom za hrvatsku autoidentifikaciju, sluio se
nevoljno, u nedostatku boljih orua. U bunosti e, meutim, oba
Starevieva uporita, nacionalno i revolucionarno, dobiti mnogobrojne
epigone i samozvane radikalne tumae. Stareviev naslednik u Stranci
prava, Josip Frank (1844-1911) bie tvorac hrvatskog nacionalistikog
ekstremizma, dovedenog do vrhunca sa proglaenjem ustake Nezavisne
drave Hrvatske (10. IV 1941), dok e, na drugoj strani, Starevievu
nacionalnu revolucionarnost prigrliti i razviti Stjepan Radi (1871-1928) i
njegova Hrvatska seljaka stranka (najsnanija hrvatska stranka u Kraljevini
Jugoslaviji), a ista opcija bie itekako prisutna i u deobama meu hrvatskim
komunistima sve do raspada Titove Jugoslavije.
Svodei reeno, moglo bi se kazati da, ako se zanemare oseanja
prema Rusima kod Slovenaca ili Makedonaca, budui da su bila objektivno
manje vana u poreenju sa srpsko-hrvatskim prostorima,32 u trenutku
stvaranja Juglslavije postojala su u njoj tri razliita stava prema velikom
bratu. Prvi je bio onaj koji se postepeno razvijao u Srbiji, velikoj dobitnici
1918. godine, drugi je bio stav, preteno vidljiv kod Srba izvan Srbije (u
Austro-Ugarskoj), u Crnoj Gori i delimino u izrazito jugoslovenskoj ideji
naklonjenoj Dalmaciji, dok je tree raspoloenje dominiralo kod onih
Hrvata koji su se zalagali za nacionalnu nezavisnost ili bili pridobijeni
zaraznim zanosom sovjetske revolucije. Potom se dogaalo sledee: ili je
rusofilstvo bilo razlog sovjetofobiji, ili su simpatije za Sovjetsku Rusiju bile
graene na otporu prema preanjem panslavizmu ili su, pak, bili pobrkani
lonii pa je tradicionalno poverenje u velikog brata (odnosno u
32
Posebno je u Makedoniji rusofilija usko povezana s takvim tenjama kod Bugara, kao i s
oklevanjem Slovena u otomanskom carstvu uoi revolucije mladoturaka; upor. nekoliko kljunih dela:
E. Ramsauer, The Young Turks. Prelud to the Revolution of 1908, Prinston, 1957; S. Damianov,
Blgaria. Vtrenskata politika (1878-1914), izd. Nauka i Izkustvo, Sofija, 1984; videti i K.
Dambazovski, Kulturnoopstestvenite vrski na Makedoncite so Srbija vo tekot na XIX vek, Skoplje,
1960.
150
pravoslavnu majicu) olakavalo i poistoveivanje ljubavi prema Rusima

sa ljubavlju za SSSR.
Kralj Aleksandar Karaorevi (1921-1934), na primer, vlastito
rusofilstvo nikada nije skrivao. Ipak, pre nego to je postao kralj
ujedinitelj svih Junih Slovena, on je najpre i iznad svega ostao pripadnik
dinastije, roene i potovane najpre u Srbiji. Beograd je, prema iskrenoj
Aleksandrovoj elji, valjalo da postane prijateljsko pribeite za sve Ruse,
protivnike komunista a mnogi su uporno sumnjiili jugoslovenskog
suverena i za potajne ambicije da, u nedostatku Romanova, moda jednoga
dana sm bude i ujedinitelj svih Slovena. Kako bilo, tek u Beograd se
dvadesetih godina XX veka stiu ugledni ruski profesori univerziteta, ruski
emigranti su u doba velike ekonomske krize bili zakonom tieni od
otputanja sa posla, konano u Beogradu je 1928. godine bio sahranjen i
general Vrangel. Aleksandrov antikomunizam, to jest antisovjetizam,
mogao je biti samo ohrabrivan u meuvremenu razvijenim oseanjem za
privatnu svojinu kod seljaka u Srbiji ili prestankom smisla oslanjanja na
Rusiju, tipinim za ponaanje Radikalne stranke i njenog voe Nikole
Paia, posle pobede boljevika u njoj. Beogradska vlada e slino nastaviti
da se ponaa i posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju. Recimo,
Jugoslavija i ehoslovaka su 1920. godine sklopile ugovor o prijateljstvu
kome se 1921. godine prikljuila i Rumunija. Ova takozvana Mala
Antanta doivela je, meutim, svoj kraj u asu kada je Prag sklopio savez
sa SSSR-om 1935. godine. Uostalom, drukije nije ni moglo biti s obzirom
da je rusko carsko poslanstvo u Beogradu bilo ukinuto tek 1939. godine,
trgovinski odnosi sa Moskvom ustolieni 1940. godine a diplomatski odnosi
su morali da saekaju 1941. godinu i predveerje Drugog svetskog rata u
Jugoslaviji.33
Duboka Srbija je stvaranje Jugoslavije 1918. godine doivljavala
kao vlastiti uspeh i kao vlastitu rtvu oltaru jugoslovenstva. Otpore
nametnutom centralizmu Beograda ona je teko primala i oseala ih je kao
nezahvalnost osloboenih. U otporu koncepciji nove drave, pa i njenom
smom postojanju, najsnaniji su bili jugoslovenski komunisti i Hrvatska
seljaka stranka Stjepana Radia. I jedni i drugi osporavatelji su (makar u
poetku) uporite traili u Moskvi i eto jo jednog razloga da duboka
Srbija, nekada rezervisana prema bezprizivnoj ljubavi prema Rusima, sada
33
Najskorija knjiga objavljena o istoriji Jugoslavije je J. Pirjevec, Il giorno di san Vito.
Jugoslavia 1918-1992. Storia di una tragedia, izd. Nuova Eri, Torino, 1993 (s detaljnom
bibliografijom).
151
Ivan uri
bude veinski oprezna perma svakome obliku simpatija prema Sovjetima.

Svakako je i ovakva vrsta argumenata imala uticaja na dosledni
antisovjetizam zvaninog Beograda. Uostalom, pojava sovjetske vlasti u
Rusiji dovela je do slinog antisovjetskog raspoloenja i kod pristalica
jugoslovenske ideje u redovima Hrvata, nesklonih crvenoj Moskvi. Kod
Stjepana Radia, voe najjae stranke u Hrvatskoj, stvari su meutim stajale
drukije. Tanije, otvoreno sovjetofilstvo Radia podudara sa njegovim
naelnim odbijanjem postojee Jugoslavije. On e 1923. godine ak krenuti
u Moskvu i pristupiti Seljakoj Internacionali. Kasnije, sa promenama u
Radievom stavu prema ueu u vlasti 1925. godine, relativno brzo e se
izgubiti i zanimanje Hrvatske seljake stranke za zemlju Velikog
Oktobra.34
No, kod jugoslovenskih komunista bilo je drukije. Lojalnost
Moskvi i Komunistikoj Internacionali obavezivala je i na ponavljanje
njihovih stavova. A oni su se svodili na sledee: Jugoslavija, versajska
kako je komunisti dosledno nazivaju, vetaka je tvorevina i predstavlja
tamnicu naroda koju treba razbijati svim sredstvima. Prema Moskvi,
glavni krivac za ovako ozbiljne ocene jeste velikosrpska hegemonija nad
ostalim (priznatim i nepriznatim) nacijama u Jugoslaviji. Kominterna e,
poev od 1933, stati da menja navedenu doktrinu u korist teze o ovoj dravi
kao privremeno dobrom reenju, pod pretpostavkom da unitarna drava
bude zamenjena nekom vrstom asimetrine federacije. Zasluga novog
voe jugoslovenskih komunista, Josipa Broza Tita, koji je na elo stranke
doao 1937. godine, bila je u stavu da Jugoslavija, kao federacija, moe
biti dobra i kao trajno reenje. Otpor Moskve prema Jugoslavii
(versajskoj) bie, tako, dobra podloga za veoma rasprostranjenu antitezu
rusofilstvo sovjetofilstvo koja e, mnogo dublje i trajnije od epizode sa
Stjepanom Radiem, jo dugo deliti slovenake i, naroito, hrvatske
komuniste. Naime, ako je kod jednog kralja Aleksandra (pa i dobrog dela
javnog mnjenja u Srbiji) rusofilstvo ilo pod ruku sa sovjetofobijom, ovde
je sovjetofilstvo ukljuivalo rusofobiju.
Premda post festum, takva razmiljanja, makar i nehotino, sjajno
ilustruju tekstovi Franje Tumana, nekadanjeg Titovog generala, potonjeg
disidenta i ambicioznog istoriara. Ukratko, za Tumana je pobeda velike
34
Poslednja knjiga o Stjepanu Radiu je I. Musi, Stjepan Radi u Kraljevini SHS, izd.
Hrvatsko knjievno drutvo sv. irila in Metoda, Ljubljana, 1987; videti i Lj. Boban, Maek i politika
Hrvatske seljake stranke 1928-1941, Zagreb, 1974; Idem, Kontraverze iz povijesti Jugoslavije, Zagreb,
1987.
152
sovjetske revolucije znaila konaan udarac panslavistikoj ideji iz prolog

stolea, a Kraljevina Jugoslavija je bila (anahroni prim. I. .)
produetak te panslavistike ideje..., u njoj se negovao kult posebne misije,
rezervisane za jedan narod (ruski-srpski). Prema Tumanu, isto
nepoverenje je valjalo imati i naspram neopanslavizma (aluzija na
kongres u Pragu 1908) i svakog unitarizma (pa i onog ehoslovakog).
Sadanji predsednik Hrvatske je, kao istoriar, upozoravao 1968. godine i
na okolnost da su Francuska i Engleska, dve imperijalistike drave,
podravale posle 1919. godine tekovine Versaja, a da nije nimalo sluajno
to ni Nemaka ni SSSR za Versaj nisu imali nikakvih simpatija. Sa bar
tolikom odlunou, misli Tuman, danas se mora odupreti amerikoj ideji
univerzalizma, to jest teoriji Melting Pot of Nations, koja je puka utopija,
to dokazuju primeri Kube, Konga, Vijetnama i, eventualno, poeljne
Jugoslavije.35
Ipak, vetaka ili ne, Kraljevina Jugoslavija preivela je sve do
kapitulacije pred Nemcima, aprila 1941. godine. U meuvremenu su i
komunisti izmenili preanji negativan stav prema njoj a, 1939. godine,
dolo je i do srpsko-hrvatskog sporazuma i stidljivih koraka ka
federalizaciji zemlje. U okupiranoj Jugoslaviji, najvei komad teritorije su
dobili hrvatski ekstremisti u vidu ustake Nezavisne Drave Hrvatske.
Ova teritorija je, sa izuzetkom Dalmacije (pod italijanskom okupacijom),
obuhvatala takorei sve prostore na kojima ive Srbi izvan Srbije. U Srbiji,
koja je dola pod neposrednu nemaku okupaciju, ustanak izbija poetkom
leta 1941, ubrzo po kapitulaciji kraljevske vojske, ali se ve poetkom
jeseni iste godine on pretvara i u uporedni graanski (srpsko-srpski) rat
izmeu partizana (komunista) i rojalista (etnika). Represalije Nemaca nad
civilnim stanovnitvom, nesloga meu ustanicima i, naroito, ogromna
nacistika vojna koncentracija na ovome strateki vanom podruju dovode
do neuspeha utanka, do povlaenja glavnine partizanskih odreda iz Srbije i
do sve vidljivije kolaboracije sa okupatorima kod delova preostalih etnika.
Jednostavno, duboka Srbija jeste bila listom za ustanak ali ne i za
revoluciju. Od Rusa se nadala pomoi protiv okupatora, ali je u istoj meri
i zazirala od bauka kolektivizacije i ruenja privida sigurnosti koji je
pruala tradicija Karaorevia. Otuda, kada je, u jesen 1944. godine, bila
35
F. Tuman, Velike ideje i borba malih slavenskih naroda za nacionalnu slobodu, u Kritika,
Zagreb, VII (1968), ponovo izdato u F. Tuman, Velike ideje i mali narodi, izd. Matica Hrvatska,
Zagreb, 1990, str. 11-59; Idem, Ideja o slavenskoj uzajamnosti i narodi Jugoslavije u II svjetskom ratu, u
Republika, Zagreb, XXIV (1968), povo tampano u Idem, Velike ideje i mali narodi, str. 60-64.
153
Ivan uri
osloboena zajednikim naporom sovjetske armije i partizana, ta duboka

Srbija je podeljenih oseanja vie no to je bila 1941. godine: slobodi se
radovala, radovala se i Rusima koji u njenom donoenju uestvuju, od
etnika se udaljila zbog njihove kompromitacije ali nije htela ni komuniste.
U Crnoj Gori, gde ustanak takoe izbija ubrzo po kapitulaciji,
dogaalo se neto drukije. I tu su u ustanak uli zajedniki komunisti i
rojalisti, no sa mnogo vie meusobnog iskljuivanja i radikalizma i kod
jednih i kod drugih nego to je bio sluaj u Srbiji. Meutim, umesto
ideolokih oklevanja, karakteristinih za Srbiju, ovde je podela meu
ustanicima bila mnogo arhainija: u partizane su uglavnom poli potomci
zelenaa, to jest protivnika bezuslovnog ujedinjenja sa Srbijom 1918.
godine (federalisti ili pristalice nekadanje crnogorske dinastije
Petrovia), dok su se u etnicima obreli potomci bjelaa, to jest
pristalica pomenutog ujedinjenja sa Srbijom. I kod jednih i kod drugih
rusofilstvo je imalo veliku vanost, s tim to je ono kod komunista bilo
ojaano i sovjetofilstvom a kod etnika oslabljeno kolaboracijom (estom)
sa Italijanima, crnogorskim okupatorima do 1943. godine, odnosno
inkompatibilnou ljubavi prema (crvenoj) Moskvi sa rojalistikim
naelnim antikomunizmom.
Meu Hrvatima, opet, do masovnog ustanka 1941. godine dolazi
jedino u Dalmaciji, tada duboko proetoj jugoslovenskim pa i
unitaristikim oseanjima. Ovde, pod italijanskom okupacijom, ustaa
praktino nije ni bilo, ali nije moglo biti ni rojalista, bar ne u znatnijoj meri.
Nije ih moglo biti budui da je rojalistiki ustanak veoma brzo dobio
ekskluzivno srpsko obeleje. S druge strane, nedostatak bilo kakvog
ozbiljnog politikog programa, prihvatljivog za ne-Srbe, pa ak i
nepostojanje elementarne koordinacije izmeu voe rojalistikog ustanka,
pukovnika Drae Mihailovia, i osamostaljenih etnikih bandi u Dalmaciji
(ili u njenom susedstvu), nisu mogli da privuku nikoga osim lokalne Srbe.
Ovi etnici, meu kojima je sluaj kninskog vojvode, popa Momila
ujia, posebno ilustrativan, obino se nisu libili otvorene kolaboracije sa
Italijanima (uprkos protivljenju Mihailovia), sve sa ciljem da Hrvatima,
poistoveenima sa zloinima ustaa, prue adekvatan ovinistiki revan.
Navedena okolnost, a uz nju i komunistika obeanja o socijalnoj pravdi na
koja Dalmacija ni pre 1941. godine nije bila imuna, Hrvate iz Dalmacije
prirodno vodi ka partizanima, jer oni su Jugosloveni, odnosno ka estoj
identifikaciji rusofilstva sa sovjetofilstvom. Kod malobrojnih Hrvata,
meutim, koji su 1941. godine u unutranjosti Hrvatske prili partizanima,
pobude su, razume se, mogle biti prvenstveno (a kod nekih i iskljuivo)
154
ideoloke. Kod ovih komunista je ideologija (sovjetofilstvo) esto bila

hranjena na potiranju rusofilstva, sumnjivog za nametanje unitarizma i
srpske hegemonije u Kraljevini Jugoslaviji, a ponekad ak i na strahu od
prednosti koju bi (rusko-srpsko) pravoslavlje imalo nad (sovjetskim)
ateizmom ili (hrvatskim) katolianstvom.
Ipak, 1941. godine u najteem poloaju su se nali Srbi u okviru
Nezavisne Drave Hrvatske. Izloeni fizikom istrebljenju, oni mogu da
biraju izmeu ustake kame i beanja u ume. Batinici vojnikih tradicija,
uporedo znatno manje vezani za rojalistiki kontinuitet drave, onakav
kakav je bio drag Srbiji, ovi Srbi (iz Like, sa Korduna, iz Banije, Bosanske
Krajine...) biraju umu i Titove partizane. Uskoro e postati i osnovna snaga
Titove vojske. U partizanima se svakako nisu nali zato to su prethodno
itali dela klasika marksizma, ali im je izbor partizanske ume bio
olakan saznanjem da iza komunista (bez obzira na okolnosti to ih vodi
Tito, dakle jedan Hrvat) treba da stoji Moskva, to jest pravoslavni Trei
Rim. A za njih je u tome asu (uostalom, kao i ranije, u prolosti)
pravoslavlje osnovni znak nacionalnog prepoznavanja. Drugim reima, za
sinonimiju rusofilstvo sovjetofilstvo kod njih nema nikakvih prepreka,
kao to ih nee biti ni prilikom poistoveivanja odanosti Titu sa odanou
jugoslovenstvu. Ovih prepreka pogotovo vie nee biti kada, sa
osloboenjem Jugoslavije i vaspostavljanjem komunistike vlasti u njoj,
pokazuje da su pomenuti Srbi, najvee rtve ustakog genocida, sada i
najvei dobitnici: preplavljuju narodnu armiju, politiku nomenklaturu (u
Hrvatskoj i u Srbiji u prvome redu), naseljeni su kao koloni u prebogatoj
Vojvodini (na zemlji oduzetoj Nemcima, Srbima starosedeocima i
Maarima). Treba sve uiniti da bi se potkupilo njihovo istorijsko seanje
na traume iz rata i Tito to umesno ini.
Njihova pojava u Vojvodini, uz koju ide i vlast koja je njihova kao
razlike u kulturi izmeu gortaka i srednjeevropskih kanona, dovodi do
novog fenomena klasne solidarnosti meu lokalnim Srbima i Maarima
(tu su koreni savremenog autonomatva u Vojvodini). Njihova pojava u
komunistikoj vlasti u Hrvatskoj, koja u procentima znatno nadmauje broj
Srba u istoj republici, proizvodi opet novi termin srbokomunizam.
Njihova pojava u Beogradu pospeuje kolektivno oseanje da Srbi jesu
pobedili u ratu, ali ne i Srbija. Istini za volju, slino oseanje su u Srbiji
budili i Crnogorci, ije je prisustvo u komunistikoj eliti daleko
nadmaivalo broj stanovnika ove republike. No, sve je to 1945. godine bilo
malo vano. Kod vene Jugoslovena je ili rusofilstvo slabilo snagu
sovjetofobiji, ili je sovjetofilstvo krunilo snagu rusofobije, ili su rosofili
155
Ivan uri
ujedno bili i sovjetofili (i obrnuto). Ukupno uzev, sve ove kategorije davale
su veinu Jugoslovena u trenutku osloboenja, veinu koja nije bila
oslabljena ni posle raskida Tita i Staljina 1948. godine: tano je da je veina
onih koji su meu jugoslovenskim komunistima tada javno dali prednost
Staljinu nad Titom poticala ba iz redova Srba izvan Srbije, Crnogoraca i (u
manjoj meri) dalmatinskih Hrvata, ali je takoe tano da je ovaj politiki
obraun (koje e tek postepeno pretvarati i u ideoloku svau) Titu doneo
preutne saveznike i iz redova sovjetofobinih (pa i rusofobinih)
Jugoslovena. No, ova pria je za drugu priliku.
Revue dEurope Centrale, t. II, No 2 (1994)
156
12.
RUSI NA BALKANU
Rusija je na Balkanu, a pogotovo meu Junim Slovenima,

tradicionalno izazivala veliki strah i velika nadanja. Pravoslavna majica
je posebno za Srbe bila izvor najrazliitijih fantazama, od potrebe za
zatitom pred katolikim Habzburzima, do zauzimanja za njih pred
osmanskim Stambolom.
U XIX veku, meutim, dolazi do ozbiljnih promena. U
beogradskom paaluku (dananjoj uoj Srbiji) dolazi 1804. godine do
ustanka protiv Turaka. Ustanak je uporedo bio i revolucija u ovoj zaostaloj
zemlji koja polako kree ka idealu Etat-Nation. Mlada drava, orijentalne
kulture, laika i oslonjena na slobodne seljake sitne posednike, ipak e
ubrzo da otkrije kako njena sklonost ka Rusima nije uvek reciprona,
otkrie i da je za ruske carske diplomate u paaluku u pitanju francuska
zaraza u srpskoj umi a saznae i da je za Rusiju na Balkanu najprei
tienik Bugarska. Bugarska je, u borbi za lokalno prvenstvo, poto je
sedamdesetih godina XIX veka bila ruskom zaslugom osloboena od
Osmanlija, postala prvi takmac Srbije; poimanje neposredne demokratije
nikako nije ilo pod ruku sa caristikim samodravljem; i konano, Srbija, u
borbi Rusa za izlazak u topla mora, borbi za Bosfor i svemu to se naziva
istono pitanje, morla je da se pomiri sa prednostima Bugarske.
U ratovima XIX stolea, ruski vojnici, ak i kada su dolazili u
pomo Srbiji, ostajali su kratko i ostavljali za sobom preteno bled trag.
Poslednje epizode ove prie potiu iz Drugog svetskog rata: Srbija je htela
1941. godine ustanak protiv okupatora, ali ne i komunistiku revoluciju
koja bi je liila kulta privatne svojine nad zemljom i svega to je u
meuvremenu uspostavljeno kao naslee laike (esto i populistike)
demokratije. Rusi jesu uestvovali 1944. godine u njenom osloboenju, ali,
uz radost zbog njihovog prisustva pored Titovih partizana, iao je i strah od
boljevika (o silovanjima i pljakanjima bratske armije da se ne govori).
157
Ivan uri
Tito, ako je ikada imao uz sebe duboku Srbiju, imao je u asu kada se,
posle 1948. godine, stao da oslobaa sovjetskog bratskog zagrljaja.
Sa Srbima u dijaspori (dananjoj Bosni i Hercegovini i
Hrvatskoj) bilo je drukije. Oni srpsku dravu nikada nisu upoznali, za nju
se nisu ni u jednome ratu borili, za njih je nacionalna svest usko bila
povezana sa pravoslavljem (a ne sa odanou dravi), ugroenim bilo pod
Osmanlijama bilo Habzburzima. U Drugom svetskom ratu, suoeni sa
izborom izmeu ustakog noa i partizanske ume oni se u veini odluuju
za umu, za komuniste, zapravo za Moskvu, pravoslavni trei Rim.
Pobeda komunista bila je najpre njihova pobeda, komunistike privilegije
bile su najpre njihove privilegije kao to su i stradanja od ustaa bila
njihova stradanja. Intimno nikada nisu bili uz Tita kada se ovaj razvodio
od Staljina, kao to intimno nikada nisu imali razumevanja za
anarholiberalne pokuaje u komunistikom vostvu Srbije s poetka
sedamdesetih godina. Za razliku od Srbije, koja je ruske vojnike u prolosti
viala i ispraala kui, oni do 1994. godine Ruse nikada nisu videli a toliko
su eleli. Izlino je dodati i da su srpska sramota i srpski zloini iz 1991,
1992, 1993. i 1994. godine najpre njihova sramota i njihovi zloini pa tek
onda i same Srbije.
Dakle, ruski vojnici, u doba kada je carska Rusija bila zaista mona,
nisu imali pristupa prostoru budue Jugoslavije. Ruskih vojnika nije bilo ni
u Titovoj komunistikoj dravi. Najvie emu se Moskva mogla nadati
posle Drugog svetskog rata bilo je potovanje formule sa Jalte o podeli
interesnih zona sa Zapadom na 50 osto 50 odsto. A komunistika
Moskva je bila neuporedivo jaa od ove sadanje. U vreme hladnog rata,
osnovna briga Zapada bila je spreavanje pristupa Sredozemlju komu-
nistikoj opasnosti iz crvene Moskve. SSSR je ovu blokadu pokuao da
nadmudri na razliite naine, uz ostalo (i na kratko) pomou Enver Hodine
Albanije. Danas je Albanija pod amerikim kiobranom a Rusija je de facto
na Jadranu i bez Tirane. Po prvi put u istoriji.
Pokazalo se da ameriki ulazak u politiku igru oko jugoslovenske
krize jeste i ulazak Rusije na Balkan. Pokazalo se da odsustvo politike
Evrope u nametanju predloga za njeno reavanje jeste i odlazak EZ sa
jugoslovenskog prostora. Pokazae se i da je sklonost Amerikanaca ka
bilateralnoj (Moskva Vaington, bez posrednika) politici na Balkanu
ujedno i poetak novog rivalstva. Jednostavno, Vaingtonu je poterban
partner i on ga je sebi napravio tamo gde ga je i u prolosti imao. Vraamo
se i crvenim telefonima, pijunskim aferama i verodostojnim izgovorima
za odsustvo amerikih dolara i izgladneloj ruskoj ravnici. Pokazae se i da
158
Srbija (koja se uspeno opirala odlasku na istok tokom poslednjih dve

stotine godina) danas odlazi u ruke pravoslavne majice. Prilino dugo o
demokratiji na jugoslovenskom prostoru vie nee biti govora. Miloevi
(ali i Tuman i Iliesku) moe da odahne. Pax Americana da, ali i sumrak
evropskog zapada. Rata nee biti, osim ako se u rat ne raunaju nove hiljade
mrtvih. Bie ih, jo jedno izvesno vreme, samo na Balkanu. Naravno, sve
premise na kojima u zvaninim pregovorima poivaju zapadni predlozi za
reenje jugoslovenske krize i dalje su pogrene i na njima mira nikad nee
biti. Zabluda je i verovati da e se zveckanje orujem NATO-a zaustaviti sa
loim vremenskim prilikama nad Sarajevom pre neki dan.
Ima i neto jo vanije; danas smo blie nego ikad prihvatanju
teorije o ogranienom suverenitetu. Naime, spoljnopolitika doktrina
Kremlja u doba komunista nije bila njihova izmiljotina. Po sredi je bio
kontinuitet carskog pogleda na svet: trei Rim jeste naslednik rimskog
(vizantijskog) cara; ovaj sedi na vrhu zamiljene zemaljske piramide a
pandan mu je nebeska piramida sa bogom na vrhu; po stranama ove
piramide, sa razliitim stepenovima suvereniteta, raporeeni su svi ostali
vladari hrianske vaseljene. Tako se dolo i do Praga 1968. godine.
Ideoloki gledano, greh nije bi na komunistima ve na treem Rimu. Car
razgovara samo sa carevima a EZ nije postala car kao to ni svaka ponaosob
od njenih dvanaest lanica na carstvo nee moi da pretenduje.
Vraamo se Berlinskom kongresu i Teheranskoj konferenciji.
No, kao to istorija modernog sveta ui, mesta ni za koga iz Evrope nisu
rezervisana. Bie i licitacija. Daj Boe da greim.
Svetlost, Kragujevac, 8. septembar 1994.
159
Ivan uri
13.
ETNIKO IENJE
Etniko ienje, o kome je, sa ustezanjem i zakasnelo, stalo javno

da se govori proteklog leta, najstranija je posledica prljavog rata u bivoj
Jugoslaviji. Etniko ienje je ujedno i osnovni cilj pomenutog rata. Zato
se na Zapadu, kako se uobiajeno i netano naziva samo jedan deo
zapadne civilizacije, toliko dugo utalo o neemu to se (da se htelo) moglo
i ranije znati? Izdvojio bih dva razloga: s jedne strane, po sredi je
kolektivno istorijsko seanje, uz koje idu elja za istorijskom amnezijom
(naspram sopstvene nepodobne prolosti) i moralni stid zapadnog oveka
zbog vlastitog neinjenja ili ak sauesnitva, dok na drugoj strani lee puki
argumenti Realpolitik.
Ovi se argumenti, bez obzira da li su umesni, ne hrane nikakvim
istorijskim sentimentalizmom, kakav je recimo privilegovano prijateljstvo
ili vekovna antipatija izmeu odreenih naroda, ve prvenstveno
sledeim injenicama: Srbi su ubedljivo najmnogobrojniji junoslovenski
narod (sa Crnogorcima ima ih blizu 9.000.000), to jest ima ih priblino
koliko Bugara pa i Grka, a Srbija, jedina iz bive Jugoslavije, raspolae
trajnim geostratekim vrednostima, imunim na raspad sovjetske imperije.
Kroz Srbiju, naime, prolazi jedina kopnena komunikacija izmeu Evrope i
Azije, izmeu EZ i Grke i izmeu Turske (bitnog amerikog saveznika u
NATO-u) i ostatka starog kontinenta. U Srbiji takoe, mada mu je
geostrateka vrednost sve manja, postoji rudno, poljoprivredno i energetsko
bogatstvo. Uzgred, objanjenje neuspeha embarga nametnutog Srbiji krije
se i u njenoj relativnoj samodovoljnosti, a ne iskljuivo u nedisciplini
balkanskih suseda. Slino dananjim geostratezima, razmiljali su nekada
rimski i vizantijski carevi, potom osmanlijski sultani pa i sm Adolf Hitler.
Ipak, time se ne d tumaiti popustljivost EZ prema beogradskim
nacional-socijalistima. Upravo obrnuto, geostrateki interes bi nalagao da se
Srbija spase od slike koju je rat o njoj stvorio, rekao bih da se spase od
160
sme sebe. Jedino tako, demokratski obnovljena, makar delimino oprana

od zala koja nose srpski predznak, Srbija bi bila kadra da odgovori
navedenom geostratekom interesu za nju i da se poslui prednostima koje
geostrategija moe pruiti nekom narodu i nekoj dravi. Bez namere da bilo
koga povredim, sigurno je da bi takva promena Srbiju objektivno dovela u
neuporedivo povoljniji poloaj no to je sadanji. Izlino je i podseati da bi
tada i Srbi izvan Srbije bili u neuporedivo povoljnijem poloau no to su, na
primer, danas spremne da im ponude vlasti u jednoj Hrvatskoj. Naravno,
sve je to mogue dovoljno je setiti se, ako ne postnacistike Nemake,
ono bar Maralovog plana pod uslovom da srpska katarza, ukljuujui
muno buenje iz sna o Velikoj Srbiji kao i nirnberke procese za sve
uesnike rata, bude prethodno valjano obavljena. Na takve procese je
pogreno stavljati unapred nacionalnu oznaku. Dovoljno je drati se
pojedinanih optunica a statistika o etnikom poreklu okrivljenih ostalo
e dorei. Dakle, izvesno je da bi takva Srbija, u poreenju sa drugima sa
jugoslovenskog prostora, bila geostrateko mezime.
Meutim, geostratekih razmiljanja, karakteristinih za svaku
dravu ije su ambicije da bude sila, u EZ nije bilo. Nita neobino, budui
da je njen, jo uvek nedostignuti cilj izgradnja politike Evrope. udno
je neto drugo: neprihvatanje oiglednog podatka da se Balkan nalazi u
Evropi i da je na Evropi da se Balkanom bavi ukoliko eli da stekne
precizni politiki identitet. Jo mi u uima odzvanjaju rei jednog
francuskog diplomate, izgovorene u Parizu pre godinu i po dana: Vi,
Jugosloveni, skloni ste samoprecenjivanju; niko, pa ni vaa kriza, ne moe
spreiti politiko ujedinjenje EZ do isteka 1991. godine; jer, ne zaboravite,
vi ste ipak veoma daleko. Ne treba zamerati EZ nedostatak geostratekih
procena, u asu kada za njih jo nije zrela. Pogotovo joj ne treba zamerati
to je za nju tle bive Jugoslavije postalo prostor unutranjih nadmetanja ili
rivalstvo sa SAD. Uostalom, Amerikance mnogi danas, ne bez osnova,
smatraju pravom opasnou po politiku Evropu.
No, usudio bih se da dodam: Amerikanci, trenutno jedini sa pravom
na geostrateke interese, znaju da je reenje jugoslovenske krize mogue
samo ako je celovito; oni su takoe svesni, opet ne bez razloga, da njihova
krivica, u odgovornosti oko balkanskog masakra, moe biti samo posle
evropske; tavie, oni su skloni da veruju i da takvo stepenovanje krivice
moe ak da se pokae i korisnim ukoliko EZ bude navedena na priznanje
o vlastitoj nemoi. Uz ostalo, to je jedna od poruka njihove protivrene
misije u Somaliji. Uproeno, ona glasi: Somalija to je na posao, a
jugoslovenski prostor je, kako tvrdite, va feud; reite se smi tamonjih
161
Ivan uri
nevolja ili priznajte da niste u stanju to da uinite bez nas. Da ne

nastavljam dalje sa podrobnostima oko amerikog zanimanja za Balkan,
jedno Sarajevo, ipak, pre nego amerike, dovodi u pitanje najpre kulturne i
politike temelje na kojima Evropa poiva. Upravo u tim kultrnim i
politikim temeljima Evrope iri se pukotina, ime joj je etniko ienje,
koja preti ruenjem itave evropske zgrade pre nego to se proiri i do
amerikih oblakodera. Re je o upozorenju istoriara.
Meutim, pre bilo kakvih pouka istorije, valja upozoriti da na
jugoslovenskom prostoru etnikom ienju ne pribegavaju samo oni koji
se izdaju za zastupnike Srba, ve i oni koji tvrde da predstavljaju Hrvate pa
i Muslimane. No, razlika meu njima je svakako znaajna i svodi se
preteno na upotrebljene metode kod jednih ili drugih, na broj izvrenih
ienja kao i na hronoloku i istorijsku odgovornost jednih ili
drugih. U tome pogledu, naalost, srpska strana je osnovni krivac (iako ne
i jedini), budui da su srpska ienja prethodila, ako ne hrvatskim, ono
sigurno muslimanskim, da su srpska ienja zamiljenih teritorija od
inorodnih bila neuporedivo masivnija i brutalnija i, konano, da su imala
drukiju politiku teinu s obzirom na presudnu ulogu koju je Srbija imala
kako u stvaranju tako i u rastakanju Jugoslavije. U istoriji se to naziva
posebnom ulogom Srbije na Balkanu, a u Realpolitici njenom geo-
stratekom vanou.
U pogledu kvantifikacije obavljenog prljavog posla, mogue je
navoditi razliite podatke i svi su zastraujui. Recimo, ako se, kao
najumerenija (a ima i drugih), prihvati procena da je dosada, u ratu koji u
Bosni i Hercegovini traje nepunih osam meseci, poginulo sa bosanske
strane, dakle preteno iz redova Muslimana, vie od 120.000 ljudi, ve taj
podatak pokazuje da je postotak rtava, u odnosu na duinu rata i broj
stanovnika, vei no to je bio, na istome podruju i u istome stanovnitvu, u
Drugom svetskom ratu. Jer, u Drugom svetskom radu, Srbi su podneli
daleko najvee ljudske rtve, ali, imajui u vidu njihov broj (oko 40 odsto
stanovnika Jugoslavije), iste ako ne i vee ljudske rtve podneli su
bosansko-hercegovaki slavofoni muslimani (ukupan broj rtava u
Jugoslaviji 1941-1945. iznosi neto vie od milion ubijenih). Ili drugi
podatak: smatra se da je trenutno broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine
dostigao dva miliona ljudi (ima procena koje govore i o 2.600.000), meu
kojima je daleko najvie Muslimana. Bosna i Hercegovina je, prema popisu
stanovnitva iz 1991. godine, imala 4.400.000 stanovnika. Muslimana je u
njoj bilo blizu dva miliona, to znai da je, u najboljem sluaju, iz Bosne i
Hercegovine ve izbegla treina muslimanskog stanovnitva.
162
Opet, da bi statistika istina bila to potpunija, evo i ovakvih

podataka: iz Srbije, za koju tamonja vladajua stranka ne prestaje da
ponavlja da nije u ratu, u proteklih godinu dana iselilo se u inostranstvo
bar 200.000 ljudi, u ogromnoj veini srpskog porekla, sa fakultetskim
diplomama i mlaih od trideset godina. Odsustvo ove elite budue Srbije,
uz ostalo, dopunjuje objanjenje uspeha srpskih socijalista na izborima
20. decembra 1992. godine. Jer, osnovna pobuda pomenutog egzodusa
pameti bilo je nepristajanje mladih na stvarnost nacional-socijalizma u
Srbiji. U isto vreme, u Srbiju se sleglo, to iz Hrvatske to iz Bosne i
Hercegovine, oko 350.000 srpskih izbeglica, listom zavedenih nacionalnim
populizmom beogradskih vlasti i danas ucenjenih elementarnim strahom za
vlastitu egzistenciju. Izlino je i pominjati da je ogromna veina meu
njima, iako bez dokumenata o stalnom boravitu u Srbiji (istih onakvih
kakvi su traeni od g. Milana Pania, predsednika Jugoslavije, da bi
mogao da bude rival g. Slobodanu Miloeviu na predsednikim izborima u
Srbiji), dala je decembra 1992. godine svoj glas Miloevievim
socijalistima. I to je deo objanjenja izbornih rezultata u Srbiji. U
Hrvatskoj su, opet, prilike neto drukije. Liena vlasti nad etvrtinom
teritorije, suoena sa 700.000 izbeglica (uglavnom iz Bosne i Hercegovine),
sadanja vlada u Zagrebu ima dva savrena alibija za sopstvenu faizaciju i
nesposobnost: kako govoriti o demokratiji dok je deo Hrvatske okupiran
od Srba i kako govoriti o ekonomskim uspesima dok izbeglice pritiskaju
dravni budet (izbeglice ine skoro estinu stanovnitva dananje
Hrvatske).
Po sredi je tek nekoliko primera koji, ipak, zahtevaju i jednu
naelnu dopunu, tanije odgovor na pitanje ta se podrazumeva pod
etnikim ienjem? To je izuzetno vano, jer tek onda bi se mogla
proveravati i eventualno osporavati tanost zakljuka koji proistie iz
nedavnog izlaganja g. Lorensa Iglbergera, amerikog dravnog sekretara.
Govorei o Bosni i Hercegovini, Iglberger je, naime, naveo sedam imena,
neposredno optuenih za zlone protiv ovenosti i tri imena, posredno
odgovorna za iste zloine. Ako se sledi statistiki pristup, dobio bi se
podatak da je pet sedmina neposredne krivice na srpskoj strani kao i da su
posredni krivci iskljuivo Srbi (Iglberger je naveo g. Slobodana Miloevia,
Vojislava eelja, vou ultranacionalistike politike i paravojne
organizacije SRJ, de facto kloniranih socijalista, kao i Radovana
Karadia, samozvanog predsednika samozvane Srpske republike u Bosni
i Hercegovini). Odgovor je zanimljiv jer pokazuje da etniko ienje u
prvome redu pripada zloinima genocida, onako kako ih je definisala
163
Ivan uri
Konvencija o prevenciji i kanjavanju zloina genocida iz 1949. godine

(stupila na snagu u meunarodnom pravu 1951. godine). Ali, to nije sve,
budui da, za istoriara makar, nije lako razdvojiti u prolosti etniko
ienje od razmene stanovnitva ili progona. Isto tako, veoma teko
je prihvatiti kao dovoljnu formulaciju iz pomenute Konvencije u kojoj se,
meu rtvama genocida, navode nacionalne, etnike, rasne i verske grpe,
no ne i politike. Ova poslednja grupa je za istoriara utoliko vanija,
budui da on zna da se u prolosti politiki stav najee artikulisao kroz
versku ili etniku razliku, a sasvim sigurno ne kroz nepostojee radikalne,
socijalistike, demohrianske i ine politike stranke.
Da podsetim: zapadna civilizacija je roena i razvijala se u znaku
ambivalentnog stava prema etnikom (verskom) ienju, progonu
inorodniih i razmeni stanovnitva. Uvek je s jedne strane stajao moralni
stid a sa druge hipokrizija, etnika (verska) iskljuivost i istorijska
naviknutost. Da je tako, svedoe ve Sveto Pismo, Jevreji i prvi hriani. O
istome svedoi i Velika seoba naroda, zapoeta oko 375, pomeranjima
Gota, a zavrena krajem IX veka dolaskom Maara u Panoniju. Vizantinci
su se smatrali Rimljanima i, u skladu sa obiajima Rimskog carstva,
nadnacionalnog i univerzalistikog pogleda na svet, esto su pribegavali
prisilnim i masovnim kolonizacijama, pa i onome to bi se danas nazvalo
razmena stanovnitva. Tako se dogodilo da se Sloveni nau u Maloj Aziji
a Jermeni u Makedoniji. Ni jednih ni drugih tamo odavno vie nema. Ako je
Vizantija bila drugi Rim, Moskva se nazivala treim Rimom. Staljin je
dosledno preuzeo tu ideologiju i, moda bi se tako, bolje nego uobiajenim
gresima boljevika, dala objasniti masovna i nasilna seljenja stanovnitva u
sovjetskoj Rusiji. Ako se ovim razmenama stanovnitva dodaju progoni i
likvidacija miliona sumnjivih graana, Staljin onda zaista potvruje
hipotezu prema kojoj ga je u zloinima rukovodio nadnacionalni
unierzalizam rimskog cara a ne boljevika iskljuivost. Uzgred, primer sa
Staljinom potvruje da je veoma teko odvojiti etniko od politikog
ienja. Jer, ta je budunost svake totalitarne ideje, pa i one koja je na
delu u Srbiji, ako ne tenja za istotom podanika i proizvodnja neprijatelja.
Vraajui se na jugoslovenski prostor, podsetiu na dve izjave. Prva
je data pre dve godine i potie od sadanjeg predsednika Hrvatske, g. Franje
Tumana, koji je sa olakanjem javno konstatovao da mu ena, sreom,
nije ni Jevrejka ni Srpkinja. Potcenjivanje ove izjave znailo bi i zatvaranje
oiju pred injenicama kakve jesu Le Pen ili grko zakonodavstvo koje, u
jeku propagande za Mastriht, odoleva Evropskoj zajednici, drei se
principa verske drave i podele njenih stanovnika na graane prvog i
164
drugog (nepravoslavnog) reda. Druga izjava je, meutim, neto sloenija,

jer samo delimino pripada politikoj svesti dok se njen pravi sadraj krije u
podsvesti evropskog kolektivnog seanja. O emu je re? Sonja Karadi,
erka samozvanog srpsko-bosanskog predsednika, po zanimanju folk-
pevaica, nedavno je u Beogradu izjavila da, u poreenju izmeu Srbije i
republike njenog oca u Bosni, postoji oigledna prednost na tetu Srbije.
U srpskoj republici u Bosni, naime, ne ivi vie niko drugi do Srbi, dok u
Srbiji jedna treina stanovnika nije srpskog porekla. Isto tako, u Srbiji vlada
lani kosmopolitizam, to nije sluaj sa republikom njenog oca, a
Beograd je, kao evropskim duhom zadojena metropola, olienje te poasti.
Gospoica Karadi, dajui prvenstvo patrijarhalnom mitu, u osnovi
dokazuje da, ba kao u Srednjem veku, ni danas nije iezao problem koji je
titao svakog evropskog viteza.
Taj se problem zove grad. Na njega odgovor nije davala ni
hrianska vera, neprestano se kolebajui izmeu Jerusalima i Vavilona.
Grad je privlaan i moralno nedovoljno pouzdan za oveka ume.
Graani se ne bave mukim poslovima, tee identitetu koji nije
plemenski, nisu pouzdani ni kao vernici ve i zato to su poslovi kojima
se bave esto sumnjivi hrianima. U prome redu mislim na trgovinu a
pogotovo na bankarstvo. Stoga, grad se mora silovati: les castels pris, les
citez fiolez kae se u Chanson de Roland. Cilj silovanja je, naalost,
nedostian: osvajanjem se moe stei sve, izuzev gradskih navika.
Vilarduen, opisujui krstako osvajanje Carigrada 1204. godine, samo
potvruje ogranienja takvog silovanja: car ceux qui avaient t dans la
pauvret taient dans la richesse et le luxe (u vezi sa ovim, dobro bi dolo
ponovo da se zaviri u ono to su, u Francuskoj, svaki na svoj nain, pisali
ak Le Gof i or Dibi). Opravdanje silovanja je, dakle, duboko proeto
eljom da se bude dobar hrianin, ali prava pobuda je ipak kulturoloka.
Zato govorim o svemu ovome? Zato to je danas u Sarajevu na delu jo
jedan (moda i opasniji) rat, rat izmeu grada i ume. U tome ratu,
grad ne brani jedna nacija, ve njegovi graani, a pogotovo ga ne brani
fantomska vlada Alije Izetbegovia. No, opasnosti prete i Beogradu i
Zagrebu. Jer, ko su 200.000 mladih ljudi iz izbegle elite Srbije, ako ne
stanovnici grada? Ko su izbeglice u Beogradu i protagonisti hrvatskog
patriotizma i nove kulture u Zagrebu, ako ne ljudi ume?
Ukoliko bi svet danas branio Sarajevo, branio bi graansku Evropu
a ne pomenutu fantomsku vlast. Ukoliko bi svet danas pokazao vlastima u
Zagrebu da nova kultura nije evropska kultura, branio bi graansku
Evropu. Ukoliko bi svet danas pomogao demokratske promene u Srbiji,
165
Ivan uri
pomogao bi objavljanju evropske Srbije. Promene u Beogradu su klju za

reavanje jugoslovenske krize. Zaustavljanje klanice u Bosni i Hercegovini
je samo zamrzavanje stanja u iekivanju tih promena. U suprotnom, uskoro
e se, u gradaciji najnovijih jugoslovenskih ratova, nadahnutih najpre
voljom beogradskih nacional-socijalista, pojaviti jo jedan, najstraniji
srpsko-srpski rat. Posle deije ratne igre u Sloveniji, zatim ratnih uasa u
Hrvatskoj i prave klanice u Bosni i Hercegovini, uz mogunost novih
sukoba na Kosovu, u Sandaku, Makedoniji, Vojvodini ili Crnoj Gori, na
kraju bi doao srpsko-srpski rat. Bio bi to delimino rat grada i ume.
Mala je uteha to bi takav rat pokazao da nacional-socijalisti ne moraju da
vode samo krstake pohode protiv nevernika nego da su kadri i na oraun
sa unutranjim neprijateljima. Mala je uteha to bi takav rat pokazao da
su srpske vlasti, poto su prethodno od Srba, rtava ustakog genocida u
Drugom svetskom ratu, napravili kolektivne krivce naspram svih junih
Slovena, uspele da dokau u praksi da ienje u svojoj sutini nije
nikada etnikog ve ideoloko. A, ako takvi argumenti ne vrede,
ponovo pozivam na geostrategiju i njome nadahnute analize koje kazuju da
je Srbija najvaniji inilac na Balkanu, da ona mora biti jaka i, da bi bila
jaka, mora najpre biti demokratska.
Bez oznake gde je i kada objavljeno
166
14.
SREBRENICA
emu govoriti o stidu? I po koji, ve, put? emu se uvek tuiti na

Evropu koja, jednostavno reeno, nije htela da upozna deo svoje teritorije
nazvan jugoslovenskim prostorom; koja nije htela da prepozna vlastitu
sudbinu u opstanku Bosne i Hercegovine, jo do jue ive? Danas je
prekasno za stid, kao i za Evropu. Barem je prekasno za odreenu Evropu.
A posledice toga su mrane: poto su, sveukupno gledano, profesionalni
tumai graanske, demokratske i laike Evrope izgubili igru, nema nam
druge do da saekamo nove politike gospodare i staratelje pristigle bilo
iz evropske prolosti, bilo sa vanevropskih prostora. to se ovih drugih tie,
niko im ne moe prebaciti da ne potuju pravila igre ili nemaju strpljenja s
Evropskom Unijom (videti moj lanak Pax americana u El Pais-u od 3.
marta 1993, kao i Rusi na Balkanu u Le Nouveau Quotidien-u od 1. marta
1994).*
A ipak, ovde se i dalje neumorno ponavljaju toboe realistiki
zakljuci i netana opta mesta koja preplavljuju stari kontinent, njegove
ministarske kabinete, strateke centre i kolumne urednika, samozvanih
strunjaka za ova pitanja. Treba li i dalje tvrdoglavno dokazivati njihovu
besmislenost i podseati na to da ovakva bezbrinost moe biti pogubna za
svaku od evropskih zemalja? Bilo bi nuno, pre svega, izneti neke zakljuke
o nedavnim dogaajima: 1) pad Srebrenice je smrtni udarac za UN (one e
ubudue politiki i vojno moi da dejstvuju jedino pod paskom Sjedinjenih
Drava); 2) zauzimanje ovog grada i okolnosti pod kojima se to odigralo
samo e ojaati u evropskoj diplomatiji odavno prisutnu tenju, koja ide na
ruku Vaingtonu, da se bosanska stvar svede na muslimansko pitanje (u
najboljem sluaju, da se Bosna i Hercegovina izjednai sa Saudi-Arabijom);
*
Vidi u ovoj knjizi.
167
Ivan uri
3) posle pada Srebrenice teko da se moe spreiti ukidanje embarga na

oruje, nametnutog Bosni i Hercegovini u ime UN i na osnovu nikad jasno
artikulisanih politikih predloga EU.
U takvom kontekstu, stvaranje Snage za brzo reagovanje (SBR),
kao i nedavne izjave francuskog predsednika, zasluuju mali dodatni
komentar. Ve dva meseca se govori o toj SBR a da se, pri tom, ne vodi
rauna o tekoama koje njeno osnivanje podrazumeva, ak i na
semantikoj ravni. Naime, veliki deo evropskog javnog mnenja objektivno
je izmanipulisan poto, zasad, nije re o snazi (ima svega nekoliko hiljada
vojnika), ne vidi se protiv koga ona treba da reaguje (da li protiv armije
generala Mladia, povlaenog sagovornika Evropljan im doe do nove
otmice plavih lemova?; ili protiv hrvatskih gospodara zapadne
Hercegovine?; ili protiv bonjake armije iji legitmni cilj ostaje
osloboenje zemlje svim sredstvima?) i, najzad, ta je snaga svakojaka samo
ne brza, s obzirom na zakanjenja koja su se dogaala posle njenog
rasporeivanja na Balkanu.
Sa svoje strane, mada je imao hrabrosti da ispravi stav zvanine
Francuske prema jugoslovenskoj krizi i mada je nastupio odlunim tonom,
g. irak1 je uspeo jedino (i odvano) da pokae koliko je duboko evropsko
razilaenje oko ovog pitanja i koliko je kobno nepostojanje francuske
strategije. Implicitno, mogue je da posledica ovoga bude poziv amerikom
Kongresu da se upusti u reavanje jednog problema po definiciji evropskog,
i to na njemu svojstven nain i njemu svojstvenim klieima, to znai
reavanje krize prostim ukidanjem embarga i izjednaavanjem bosansko-
hercegovakih muslimana sa bliskoistonim. Jo na samom poetku krize
Vaington je, opravdano ili ne, definisao svoje prioritete i podruja:
demarkaciona linija je Tirana-Skoplje-Ankara. Moskva se pak, delimino
zahvaljujui Amerikancima i mitu o pravoslavnoj solidarnosti, dokopala
Sredozemlja i toplog mora (po prvi put u svojoj istoriji i u asu kad je
Rusija slabija nego ikad). Mada nije izrazio otvoreno neslaganje sa EU, Bon
je ipak hteo da se potvrdi u svojoj ulozi politikog aktera posle pada
berlinskog zida; Nemci su sebi obezbedili zonu uticaja, i neposrednog
(Hrvatska i Slovenija) i posrednog (nemaka marka je nacionalna moneta
ak i u Srbiji). U svim tim zamislima nije ostalo mnogo mesta ne samo za
Francusku (iji je angaman nesrazmeran postignutim rezultatima), nego ni
za EU u celini.
1
Predsednik Francuske.
168
Da li je, u tim okolnostima, mogue zaustaviti dalje uveanje tete?

Naravno da jeste, ali pod uslovom da se najzad deluje u skladu s realnou
kakva postoji na podruju bive Jugoslavije i, posebno, Bosne i
Hercegovine: a tu su Muslimani daleko najvea rtva pokolja; oni nipoto
ne ele da ih izjednaavaju ni sa Saudijcima ni sa Magrebincima; do sri su
Evropejci i jedino kao Evropejci, laikog opredeljenja, u multietnikoj
dravi, mogu preiveti na Balkanu (tu injenicu, uprkos radikalima u
sopstvenim redovima, oni smatraju nekom vrstom aksioma). Zatim, svako
reenje krize mora biti globalno (takvo da ukljuuje predloge za Hrvatsku i
Srbiju); to reenje se mora temeljiti na naelu nenaruivosti granica izmeu
drava-naslednica bive Jugoslavije; ako bi Evropa ovo jasno i glasno
kazala, odmah bi pridobila mnoge saveznike za taj svoj stav. Osim toga,
trebalo bi lokalnim vlastima u Hrvatskoj i Srbiji nametnuti primenu
razliitih formula politike autonomije za srpsku manjinu u Hrvatskoj i
albansku na Kosovu, i dati razne vrste jemstva ostalim manjinama (na
primer, maarskoj u Vojvodini), prema ve postojeim merilima unutar EU.
Nikada ne treba smetnuti s uma da je klju krize u Beogradu i da Srbija, u
velikoj meri ba zahvaljujui EU, nema nikakvu politiku alternativu za
totalitarni Miloeviev reim. Drugim reima, bilo bi dobro da Evropa
javno naznai osobe u Srbiji i Hrvatskoj koje bi rado videla kao svoje
sagovornike. to se tie Srbije, bilo bi neophodno podrati stvaranje jednog
treeg puta kojim bi bio izbegnut izbor (kakav sada postoji) izmeu veeg
i manjeg zla (s jedne strane Miloevi, a s druge njegova duhovna eda,
vei jastrebovi nego to je on sam). Da bi se zaustavio dalji evropski
krah, zato ne poeti time to bi se dala podrka Hakom tribunalu ili
promenila terminologija u tampi tako to e se re sprski zameniti reju
etniki, muslimanska armija zameniti bosanskom armijom, a izraz
hrvatski nacionalisti iz Hercegovine izrazom hercegovake ustae?
Naravno, to ne bi bilo dovoljno. Pre svega, mora se platiti raun za to to je
vaskrsla jedna politizovana Evropa. Naalost, taj raun nije samo
diplomatski. On je visok, ali e sutra biti jo vii.
Bez naznake datuma i mesta objavljivanja

(Prevela s francuskog Ana A. Jovanovi)
169
Ivan uri
15.
FRANCUSKA I BALKAN:
SUOAVANJE SA ISTINOM
Istorijski posmatrano, Francuska je na Balkanu, ili jo preciznije

na jugoslovenskom prostoru, ostavila za sobom dva znaajna traga. Prvi od
njih duguje se kratkotrajnom prisustvu (1809-1814) Napoleonove uprave
nad ilirskim provincijama (nad Dalmacijom, Hrvatskom, Vojnom
Krajinom, Slovenijom). Oslobodii se od Habzburga i Mletaka, ove su
pokrajine tada bile u prilici da se po prvi put upoznaju sa prednostima
Graanskog Zakonika, sa razdvajanjem crkve i drave, sa ukidanjem
feudalnog poretka, sa kolskom nastavom na narodnim (slovenskim)
jezicima, reju sa laikim drutvom i sa graanskim duhom. Neposredna
posledica bilo je buenje nacionalne svesti koja e se docnije, u ovome
ogranku Junih Slovena, izraziti kroz raanje jugoslovenske ideje. Kada je
po sredi drugi trag, o njemu se ne moe govoriti pre poetka dvadesetog
stolea, to jest ne pre nego to su se Pariz i Beograd meusobno politiki
zbliili. Posle 1903, Srbija, dotle u zavisnosti od germanskog bloka (od
Austro-Ugarske, odnosno od Berlina), koji je tradicionalno bio obuzet
Istonim pitanjem, postaje za Pariz ozbiljan protivteg svakoj opasnosti i
pretnji po istone granice francuske drave. Tokom Prvog svetskog rata
(koji e podjednako obeleiti kolektivno seanje kako duboke Srbije tako
i Francuza), pomenuta bliskost preobrazie se u privilegovano
prijateljstvo izmeu dve drave kao i u iskrenu zahvalnost Srbije
Francuskoj. Premda svedena na Srbiju, a ne na celinu srpskog naroda (ija
je jedna treina 1914. ivela u Austro-Ugarskoj, znai sa protivnike strane
ratnog fronta), ova su oseanja i danas jo uvek veoma snana.
Po okonanju Velikog (Prvog svetskog) rata, bratstvo sa
Srbijom biva ustolieno kao jedan od temeljaca na kojima poiva spoljna
politika Pariza i francuska geostrategija dugog trajanja: Srbija, ija je
uloga u stvaranju Jugoslavije bila presudna, raspolae najvanijom
170
teritorijom na Balkanskom poluostrvu i, tavie, ona je u posedu jedine

suvozemne komunikacije izmeu Evrope i Bliskog istoka (nekadanji
carski drum); konano, Srbi su najmnogobrojniji junoslovenski narod.
Gledano iz Pariza, u meuvremenu stvari jedva da su se promenile. Krajem
XX stolea, Francuska ostaje i dalje geografski hendikepirana u odnosu na
Balkan (ovaj je hendikep samo jo vie naglaen posle pada Berlinskog
zida), ba kao to je i njen ekonomski uticaj na ovome poluostrvu i dalje
preteno marginalan. Jo uspenije nego u prolosti, savremenoj Nemakoj
polazi za rukom ne samo da u bivoj Jugoslaviji nametne vlastiti kapital i
vlastitu tehnologiju, nego je, povrh svega, DM uspeo da bude prihvaen i
kao istinska nacionalna moneta u svim dravama-naslednicama
jugoslovenske federacije. U poreenju sa Francuskom, ak se i susedna
Italija bolje dri na Balkanu, na kome je, uz privredno prisustvo, uporedo
itekako znala da proda izvestan broj svojih kulturnih proizvoda
(kulturnih u irokom znaenju ovoga pojma). Osovinom Tirana-Skopje-
Ankara Amerikanci su omeili strateki interes Vaingtona a, kada je re o
Rusiji, ova se, prvi put u svojoj istoriji, domogla na Balkanu mediteranskog
zalea (uzgred, zahvaljujui Vaingtonu) gde se spretno slui kartom
slovensko-pravoslavne solidarnosti.
Dakle, navijai Francuske u bivoj Jugoslaviji mogu jedino biti u
Srbiji i, izvan nje, svi na jugoslovenskom prostoru koji su jo uvek osetljivi
na zraenje otadbine Povelje o pravima oveka. Nesporno je da se, u
traganjima za reenjem jugoslovenske krize, Pariz zaloio vie no iko iz
meunarodne zajednice. Ali, uprkos naporima, Francuska je, ini se, pred
politikim neuspehom: bojim se da, podravajui trenutnu vlast u
Beogradu, francuska diplomatija nije svesna da ta vlast, u sluaju da bude
primorana da bira, Moskvi daje prednost nad Parizom, Vaington
pretpostavlja Parizu, ak i Bon u tome sluaju ima prednost nad francuskom
prestonicom. Sa druge strane, opet, nastojei na podeli teritorije u Bosni i
Hercegovini, zasnovanoj na etnikoj ekskluzivnosti i potkrepljivanoj
prividom vojnih uspeha, Pariz nije nita inio do to je ojaavao postojee
reime kako u Beogradu tako u Zagrebu i (u manjoj meri) u Sarajevu.
Time se Francuska liavala naklonosti bosanskih i hrvatskih demokrata, koji
umeju da razlikuju agresiju ije su rtve od odbrane njihovih domaih
vlasti. Svojim pristupom Pariz nita nije pomogao ni srpskim interesima:
iskljuivo primera radi, dovoljno je navesti da, bez obzira na 70 odsto
teritorija u Bosni i Hercegovini 25 odsto u Hrvatskoj pod kontrolom srpskih
nacionalista, nacionalni zadatak je savreno obavljen; u poreenju sa
prilikama od pre etiri godine, Srba ima danas u Hrvatskoj i u Bosni i
171
Ivan uri
Hercegovini jedva polovina od broja kojim su raspolagali pred poetak

klanice. Demografska katastrofa za ostale, a u prvome redu za bosansko-
hercegovake Muslimane, ona je nita manje i za Srbe.
Iznetoj slici svakako valja dodati i snaenje autoritarnih ako ne i
faistikih (kao u Hrvatskoj) tendencija na raznim stranama bive
Jugoslavije. Pogotovo treba upozoriti na opasnost od graanskog srpsko-
srpskog rata koji bi, ukoliko do njega doe, premaio sve dosad viene
strahote. U pitanju je sreivanje rauna koje bi, kako se nagovetava,
zapravo bilo obran izmeu zla i gorega: s jedne strane nala bi se
Miloevieva vlast (koju su neke zapadne diplomatske kancelarije
uobiajile da nazivaju golubovima) sa njenim nevoljnim saveznicima
(ostacima normalne opozicije), dok bi, na drugoj strani bili Miloevievi
duhovni izdanci (ekstremistike stranke, deo pravoslavne jerarhije, voi
mafije, itd.). U takvome kontekstu, nedavna otmica plavih lemova bila
je, pre nego izazov meunarodnoj zajednici, najpre upozorenje gazda sa
Pala upueno Beogradu. Drugim reima, Karadi i njegova bratija, u
njihovome bekstvu unapred, objektivno imaju samo jedan izlaz: da se
nametnu i stave na elo pomenutih pobunjenika protiv Miloevia. Na
papiru, ali jedino na papiru, Miloevi izgleda kao pobednik i pre poetka
dvoboja. No, beznae srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine
kojima je Beograd predugo manipulisao, poreklo ljudi u uniformi (od kojih
veina jeste rodom iz krajeva izvan Srbije), tradicionalno podvojeni stav
Srbije prema sunarodnicima otuda i naroito nelagodnost svih
Miloevievih protivnika koji bi sada morali sa njim da se poistovete, da se
identifikuju sa ovim novopeenim mirovnjakom sve to (i jo tota
drugo) pokazuje da je rezultat dvoboja jo uvek neodluan.
Naravno, Pariz je duan da pregovara sa onima koji u bivoj
Jugoslaviji raspolau vlau. Meutim, bilo bi neophodno da Francuska,
uporedo, stavi do znanja i emu (i kome) je sklona: demokratskoj alternativi
u Hrvatskoj, graanskim i vienacionalnim snagama u Bosni i Hercegovini
(dakle, ne ni zlu ni gorem od zla). To su jedini francuski prijatelji na
Balkanu. Parizu bi, tako, polo za rukom da se izdvoji (bez nesolidarnosti)
od kliea kojima se dosada sluila meunarodna diplomatija. Sve to, uz
podvlaenje privrenosti globalnom reenju, potovanje nasleenih granica
izmeu drava-naslednica bive Jugoslavije, uz zatitu politikih
autonomnih prava za nacionalne manjine u Hrvatskoj i u Srbiji, branei
podjednako vienacionalna i graanska obeleja Bosne i Hercegovine.
Prihvatanje iznetih naela moralo bi biti nagraeno postupnim (ali i
osiguranim) ulaskom u Evropsku uniju, za ta bi Francuska bila jamac.
172
Danas, u proirenoj Uniji, Parizu su potrebni politiki prijatelji. Ukoliko se

na jugoslovenskom prostoru ne potrudi da ih nae, ima i drugih (evropskih i
vanevropskih) tutora i drukijih scenarija...
Za Francusku su na Balkanu iskuenja ogromna i o njima valja
glasno progovoriti. Recimo, Pariz se nije posluio okolnou to su
bosansko-hercegovaki Muslimani bili prosto osueni da budu vie
Evropljani i vie privreni svetovnom konceptu drutva nego to je to
veina stanovnika starog kontinenta. A bili bi jo koliko korisni kada, u
Francuskoj, njenim vlastitim dravljanima poreklom iz Magreba, treba
danas pruiti neku drukiju budunost umesto getoa i recepata koje FIS
predlae. Ponovo sasvim nepristrasno posmatrano, takav stav samo je iao
na vodu FIS-u i njegovim ciljevima. Po Francusku je jo vanija injenica
da je Bosna i Hercegovina, onakva kakva je bila (nadam se da je neto od
toga u njoj jo ostalo) pre pakla u kome se nala, predstavljala jednu od
retkih potvrda modela Drave-Nacije (Etat-Nation), upravo onakvog
modela kakav je primenjen u Francuskoj. Podravajui naelo jedna nacija
jedna vera jedna partija, naelo koje su u vie navrata javo ohrabrivale
razliite politike linosti iz meunarodne zajednice (pa i iz Francuske),
rue se sme osnove na kojima poiva drutvo zemlje Povelje o pravima
oveka, prosto kao da se eli pokazati da je modelu istekao rok upotrebe.
Ipak, najvanije je sledee: Francuskoj, naroito poto je Berlinski zid
sruen, osporava se njena uobiajena uloga prvog govornika u ime
Evropske unije. U takvim okolnostima, eventualni odlazak francuskih
plavih lemova iz bive Jugoslavije, bez obzira na njegovu privlanost u
oima francuskog javnog mnjenja, koje je danas i sklono osetljivosti i
podlono izolacionistikoj demagogiji, oznaavo bi ujedno i trajno
povlaenje Francuske sa meunarodne pozornice. U tome sluaju,
Francuska bi mogla da se pretvori u zemlju poput jedne Holandije. Ali,
nevolja je to Francuska nije napravljena da bude kao Holandija. Na
jugoslovenskom prostoru bilo bi onih koje takav ishod ne bi ba raalostio.
A bilo bi ih i izvan ovog prostora.
Bez naznake datuma i mesta objavljivanja
173
Ivan uri
16.
EVROPSKA ZIMA
Zima je u pojedinim krajevima Evrope estoka. Hladnoa je,

recimo, izuzetno velika u Skandinaviji a sneg zna i vajcarce katkada da
iznenadi. Ali, nije re o zimi u Evropi ve o evropskoj zimi. Ova se danas
potvruje u punom sjaju prilikom pregovora oko GATT-a. Meutim, hladni
zimski vetar duva odranije i sa sasvim druge strane. Jugoslovenska kriza je
svakako pokazala da politike Evrope jo uvek nema, no pokazala je i tota
drugo: prvo, da interesi SAD i EZ nisu vie bezuslovno konvergentni, zatim
je pokazala da EZ, ukoliko uopte iskreno eli da se pretvori u sloni
politiki tim, mora da razmilja u istorijskim i politikim a ne samo
ekonomskim koordinatama i, konano, pokazala je svaka ponaosob od
zemalja-lanica EZ da ima pred sobom drukije alternative osim one koju
nudi (sve savrenije) Zajedniko trite. Da se vode logikom koja pretee u
EZ, Amerikanci, na primer, nikada ne bi ni pomislili na ekonomsku (a u
budunosti izvesno i politiku) uniju sa Meksikom. Kao to nikome u
zvaninom Parizu ili Bonu ni na pamet trenutno ne pada da bi Poljska ili
Rusija hitno valjalo da postanu lanice EZ. A nacionalni bruto proizvod je u
SAD vii nego to je, recimo, u Francuskoj, odnosno on je nii u Meksiku
no to je, na primer, u Maarskoj. Razume se, EZ nita slino nije bila
nikada spremna da ponudi niti bivoj Jugoslaviji niti bilo kojoj od njenih
nekadanjih federalnih jedinica.
Jugoslovenska kriza a, ubrzo i uasni ratovi, zatekli su EZ bez
pravih odgovora. Nedostatak zajednikih evropskih politikih interesa,
neznanje o jugoslovenskom prostoru, kriza vostva u smoj zajednici (koju
je, zapravo, rodilo ruenje berlinskog zida a ne jugoslovensko ratite) sve
to je dovelo do viestrukih posledica. Meu njima, dve su najvanije: prva
je neprestano gubljenje autoriteta EZ u dravama koje nisu njene lanice u
korist bilo fantazama o nacionalnoj samodovoljnosti bilo okretanja drugim
sponzorima (SAD, u prvome redu), dok je druga raanje neverice u krilu
174
same EZ o sposobnostima njene politike evolucije na vaeim premisama.

Niemu ne slui zatvaranje oiju pred sondaama koje uporno upozoravaju
da je jugoslovenska kriza (to se iskazalo ve u Danskoj, na prologodinjem
referendumu oko prihvatanja ugovora iz Mastrihta) jedan od prvih inilaca
rastue neverice u pomenutu evoluciju, kao to se ne menja nita bitno
ukoliko se konstatuje da jugoslovenska kriza nema isto mesto u skepsi
Nemaca (uz ostalo, zaokupljenih vlastitim dilemama oko opravdanosti
ostvarenja jednog uporednog germanskog komonvelta) ili Francuza (koji,
sa izuzetkom Magreba, tradicionalno malo imaju radoznalosti za okruenje
njihovog heksagona).
Naravno, ono to se danas zbiva u bivoj Jugoslaviji niti je bilo
neizbeno niti je rat u njoj nemogue zaustaviti. Takvih ratova, uostalom, u
istoriji nikada nije bilo. Meutim, da bi do reenja dolo, nuno je promeniti
polazita kako o budunosti Evrope tako i o prirodi sukoba u bivoj
Jugoslaviji a da takvih promena u poslednjih nekoliko godina nije dolo.
Koja su to polazita u vie navrata je uzalud govoreno: priznanje
postojanja jugoslovenskog prostora (ne i poziv na objavljanje Jugoslavije),
istorijski starijeg i dugotrajnijeg od istoimene drave; priznanje
globalnosti krize koju nije mogue reavati osim en bloc (za Srbiju,
Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu); priznanje nasleenih i nesavrenih
(nasleenih) granica meu dravama naslednicama bive Jugoslavije uz
njihovo praktino relativizovanje; priznanje injenice da je klju za reenje
krize u Beogradu, potom u Zagrebu, ali ne i u Sarajevu gde je re iskljuivo
o posledicama a ne o uzrocima; svest da Hrvatska nee nikada dobiti mir
bez priznanja politike (teritorijalne) i kulturne (personalne) autonomije za
Srbe u njoj; svest da Srbija mora biti sloena drava u postojeim
granicama, sa tri ravnopravne politike celine (ua Srbija, Vojvodina,
Kosovo); najzad, svest da neminovna federalizacija Bosne i Hercegovine
moe biti izvedena jedino u sferi politikih ustanova a ne na geografskim
kartama (dvodomi parlament, sa domom nacija i domom graana, kao i sa
pravom veta obezbeenim svakoj od tri nacionalne delegacije). Kako se
pribliiti ovakvom globalnom reenju takoe je u raznim prilikama
podseano: koordinisanom akcijom EZ, Vaingtona i Moskve, gde bi teite
vojne prinude na prekid sukoba u Bosni i Hercegovini poivalo na
Amerikancima (u saglasnosti sa Moskvom) a politiki predlozi bili zadatak
Evropljana. Naalost, sve dosada bilo je drukije, iako nije moralo biti.
Sudbina Makedonije jednostavno se protivi fatalistiki nastrojenim
analitiarima jugoslovenskog prostora. Makedonija je i sma, u trenutku
raspada Jugoslavije, bila suoena sa drevnim pretenzijama beogradskih
175
Ivan uri
nacionalista na Junu Srbiju. Uporedo, daleko od toga da je bila imuna na

vlastiti nacionalizam, ije poreklo valja traiti u okolnosti da je re o
istorijski mladome narodu (u modernom smislu). Isto tako, Makedonija je
suoena i sa postojanjem skoro 30 odsto stanovnika ne-makedonskog
porekla (preteno Albanaca). Ipak, vlada u Skopju uspela je da odri mir na
granicama sa Srbijom, uspela je da manje-vie stekne meunarodno
priznanje (premda je Makedonija bila poslednja koja je pomogla raspadu
Jugoslavije), uspela je i da ekonomski lake preivi ok nestanka Titove
federacije nego to je to polo za rukom ostalim republikama (iako je, meu
svim nekadanjim jugoslovenskim federalnim jedinicama, bila najvie
sovjetizovana i neosporno najsiromanija). Skopju je ovo uspelo u
izuzetno nepovoljnom okruenju (Beograd, Sofija, Atina, Tirana), u kome
nijedan od suseda nije odoleo da prema Makedoniji ne uputi bilo pogled
osporavanja bilo otvorenog teritorijalnog apetita (koga nisu lieni ni
makedonski nacionalisti), uz pomo Ankare, alias Vaingtona. Eto i
objanjenja za ameriko prisustvo u Makedoniji, bez obzira na
jugoslovensku krizu, ali i dokaza da su demokratija i politika pamet na
Balkanu ipak isplativi.
Primer Makedonije je zanimljiv jer pokazuje da je, uz stvarnu
evoluciju demokratskih ustanova u njoj, bila potrebna samo jo i zatita
jednog od moguih spoljnih tutora (SAD), pa da se strahote graanskog
rata izbegnu. U Bosni i Hercegovini takvu zatitu Vaington, voen svojim
geostratekim prioritetima, nije bio spreman da prui, EZ oigledno za
ulogu tutora nije bila zrela i dolo se do velike Palestine u srcu Evrope
kao i, po prvi put u modernoj istoriji ovoga kontinenta, do prave opasnosti
od politizovanog islama. Jer, ako su igde na svetu postojali muslimani odani
laicizmu i evropskim tradicijama bilo je to u Bosni i Hercegovini. Bojim
se da, u neizmenjenim okolnostima, nee biti jo dugo tako.
Geostrateki znaaj Srbije bio je, opet, presudan u popustljivosti
prema tamonjim populistima. Posledice su po Evropu, a rekao bih
prvenstveno po Francusku (kao njenog osnovnog politikog speaker-a),
bile negativne: Pariz nikada nee uivati puno poverenje sadanjih vlasti u
Beogradu (u tome pogledu, elje srpskih socijalista su najpre okrenute
nekakvoj drukijoj Moskvi) a, odbacivanjem mogunosti podrke sve
slabijoj demokratskoj alternativi u Srbiji, uveliko je ugrozio i mit o
privilegovanom prijateljstvu dva naroda (tanije, po sredi je bliskost Srbije i
Francuske a ne Srba i Francuza). Pariz ne moe kod beogradskih populista
izazvati ni strah pred jaim, kakav mogu izazvati Amerikanci, a ne moe ni
podstai potrebu za ekonomskim sponzoringom kakvu kod Srba uvek
176
bude Nemci (etiri petine industrije u Srbiji je neposredno komplementarno

sa nemakom ekonomijom). Dakle, Pariz u ovome asu gubi na obe strane:
i kod vlasti i u ostacima demokratske Srbije.
Ostatak jugoslovenske prie zvui poznato: predstojei izbori u
Srbiji (19. decembra) bie novi (verovatno i najvei) statistiki trijumf
socijalista (apsolutna veina), verovatno skidanje embarga pokazae da
za bedu u Srbiji krivica samo delimino lei na ekonomskim sankcijama a
vei deo opozicije (preesto nalik vladajuoj stranci u izlivima
rodoljublja, znai premalo razliite) na tim izborima e biti sahranjen. To
i ne bi bilo loe, ukoliko bi ovakav svretak oznaavao ujedo i raanje prave
alternative. Prethodno e socijalisti, moda i kroz koalicije, pokuati da se
istom opozicijom podele odgovornost za uinjeno kao i za ono to sledi.
Konano, ukoliko se uloga goluba, kakvu socijalisti pred izbore nastoje
da igraju, ne bude isplatila, bilo zbog neispunjenih obeanja meunarodne
zajednice (teritorije u Bosni i Hercegovini, odnosno ukidanje sankcija) bilo
zbog otpora radikala u vlastitim redovima (pogotovo kod Srba izvan Srbije,
kod kojih je njihova snaga neosporna), uskoro e biti i novih ratita
(Sandak i Kosovo). Javno cepanje u albanskoj alternativi na Kosovu na
one koji su za bezuslovnu secesiju od Srbije (a oni jo uvek raspolau
ubedljivom veinom podrke Albanaca) i one koji su za uslovno prihvatanje
drave Srbije kao prostora za politiki autnomno Kosovo (iza kojih stoji
Tirana, alias Vaington) ne ublaava sumornost predvianja.
Autoritarna vlast u Hrvatskoj, pogotovo otkada je u Bosni i
Hercegovini izgubila tragove demokratskog oreola a zauzete teritorije u
Hrvatskoj nije oslobodila, moe veoma brzo da se lii i preostalih obaveza
prema demokratskim formama. U takvom sluaju, pritisnuta snanim pro-
ustakim lobijem (ije je geografsko poreklo najpre u zapadnoj
Hercegovini), navedena vlast u Zagrebu bi se neminovno vratila uasnim (i
po Hrvatsku suicidarnim) reminescencijama iz nacionalne prolosti.
Okolnost to bi ovaj katastrofini scenario definitivno oznaavao fijasko
nemake diplomatije, ne olakava poloaj niti (ve poraenog) Pariza niti
EZ u celini.
Svakako, pre ili kasnije, bie ponuena i Pax Americana.
Trenutno je na Balkanu sve manje protivnika takvom ishodu. No, ne
smetnimo s uma da bi ostvarenje takvog mira znailo ne evropsku zimu
ve duboko smrzavanje starog kontinenta.
Mesto i datum objavljivanja nisu oznaeni
177
Ivan uri
17.
KRIZA KNJIGE I MOGUA RJEENJA
Premda svjestan da postoje mnogobrojna rjeenja vezana za krizu

knjige, jer su i razlozi istoj viestruki, ograniit u se na samo jedan
prijedlog. Ma koliko skroman bio, moda e izgledati heretian u svojoj
nakani da knjizi povrati vrline elitnog predmeta. To priznanje nije, naravno,
u raskoraku s njenim drugim, jo vanijim funkcijama, ali ovdje je uputno
prisjetiti se da knjiga moe biti takoer i predmet dvojako isplativog
ulaganja. Iako se radi o dobrom poslu, knjiga zapravo daje bitnu prednost
vlasniku koji ju je prolistao naspram onoga koji je nema ili pak ne zna da
ona postoji, naravno pod pretpostavkom da ju je onaj prvi proitao.
U ne tako davnoj prolosti bilo je tako. Nakon toga uslijedila je
demokratizacija knjige. Razvoj procesa tiskanja pratilo je sve jae
uvjerenje da je irenje knjige moralo neizbjeno utjecati i na njezin opseg.
Openito uzevi, posljedice toga bile su zasigurno (ali ne iskljuivo)
pozitivne, jer usavravanje tehnika tiskanja, dakle proizvodnje knjige, nije
prouzroila, za razliku od proizvodnje eera, primjerice, vrtoglavi pad
cijena. U dananje vrijeme eer je jeftina namirnica (tijekom cijelog XX
stoljea cijena mu je neprestano padala) a kao jednu od posljedica taj pad
uzrokuje poveanje broja dijabetiara u razvijenim zemljama. Promatranje
odreenog broja oboljelih iz te skupine prua povjesniaru najprikladniji
medicinski parametar pomou kojega uistinu moe vrednovati poboljanje
kvalitete ivota. Stvari su se promijenile poetkom 60-ih godina, a danas
koritenje eernih surogata nije ekonomske naravi nego podlijee
prehrambenim zahtjevima. Istovremeno cijena tiskanja knjige sistematiko
je padala u usporedbi s onom vezanom za proizvodnju eera ali u vrlo
slabim razmijerama.
Stoga, ako je u dananje vrijeme mjesto knjige zauzela televizija ili
video, razlog tome (suprotno saharinu) treba samo djelomino traiti u
cijeni. Naalost, niti iskustva iz XX stoljea nisu uvijek mogla potvrditi
178
prednost postojanja jeftine knjige: istinska demokratizacija njezine cijene,

kakvu su koristili u SSSR-u, pokazala se esto katastrofalnom, a da ne
spominjemo skoro besplatnu distribuciju (obino obaveznu) Gadafijeve
Zelene knjige, Kim-il-Sungovih Sabranih djela ili pak Godinu raspleta
Slobodana Miloevia.
Kako bih ilustrirao postulat o vanosti knjige kao predmeta elite
koji zasluuje da ponovo postane predmetom ulaganja, posluit u se
primjerom iz Srednjega vijeka i to ne iz povijesti zapadne Evrope nego
Bizanta s poetka XIV stoljea kada je ivio Teodor Metohit, vrlo utjecajan
kancelar bizantskog cara Andronika II Paleologa. Lien bilo kakvih
skrupula, izvanredan intelektualac i uz to iznimno imuan, Teodor Metohit
izazvat e svojim pretjeranim imetkom u ve osiromaenom Carstvu zavist
koja e dosei vrhunac 1328. godine u trenutku kada on i njegov zatitnik,
Andronik II Paleolog, budu svrgnuti s vlasti. Protjeranom, nee mu
preostati drugo do tugovanje za nekadanjim imetkom to e u retorikoj
maniri i opjevati u nekoliko autobiografskih pjesama.1 Analizom njegovog
bogatstva doi e se do podatka da je taj obnovitelj korskog carigradskog
manastira (Kariye djami) i vlasnik dragulja bizantske svjetovne arhitekture
(Tekfur Sarayi u Istambulu) bio besramno bogat: posjedi, kue, vinogradi,
Metohit ih je imao u izobilju. Ako ga gubitak moi, priskrbljene
potpisivanjem meunarodnih sporazuma (s Venecijom, Pizom, enovom ili
pak sa Kataloncima), nije ostavio ravnodunim, svrgnuti monik alio je na
poseban nain za gubitkom svoje biblioteke. Intelektualac ne moe drugo
nego se rastuiti nad svojim zaplijenjenim knjigama: obian ovjek u
jednakoj mjeri oplakuje izgubljeni kapital. Treba priznati da je zato imao
opravdan razlog: u Bizantu su, naime, oduvijek, a naroito za vrijeme krize,
pokretnine relativno vie kotirale od nekretnina. Dakle, elitista poput
Metohita tugovao je na jednak nain i za eninim nakitom i za izgubljenim
rukopisima.
Premda je od druge polovice XIII stoljea uporaba papira
(bombycin = svileni papir) sve ea, knjiga (Codex) trajno je ostajala
skuplja. Primjerice, proizvodnja osam listova u knjizi (dvije bifolije)
iziskivala je kou jedne ivotinje (grla su u tadanje vrijeme bila sitnija) dok
je cijena jedne luksuzno opremljene knjige (300-400 listova) odgovarala
1
O Teodoru Metohitu usporedi I. uri, Teodor Metohit, u Vizantijski izvori za
istoriju naroda Jugoslavije, t. VI, Beograd. Vizantoloki institut SANU, 1986, str. 6377
(popraena iscrpnom bibliografijom).
179
Ivan uri
godinjoj zaradi jednog visokog carskog dunosnika, to bi, po teaju s

kraja 60-ih godina XX stoljea, iznosilo nekih 3000 dolara!2 S druge strane
etiri knjige imale su vrijednost jednaku jednoj osrednjo konjunici, a
Metohit je raspolagao desecima rukopisa. Stoga, nisu bile samo nekretnine
(ili tepisi ili pak enin nakit), koje su dozvoljavale Metohitu da odvano
izjavi da je to sve neophodno nama imunima i utjecajnima iji je ivot
listaviji od ivota naih sunarodnjaka, sugraana i nedostojnog puka.
Svjestan zamki istokrvnog elitizma, on takoer podsjea da nejednakosti
u potrebama proistiu iz razlika meu onima koji raspolau otmjenou
misli to im je uroena i onih koji su iste lieni.3
Napustimo ovdje i Metohita i njegovu tatinu kao i Srednji vijek. U
moderno doba, istraivai su ve odavno doli do saznanja da je poetkom
XX stoljea osnovna kola imala neusporedivo veu ulogu u irenju prijeko
poterbnoga znanja djeteta koje jo nije poznavalo vlastito drutveno
okruenje. Po nekim procjenama, u Sjedinjenim Dravama, primjerice,
jedno dijete bi 7/8 svog intelektualnog znanja (dakle, ne nuno kolskog)
steklo u koli. Ostatak bi steklo u kui ili u svom drutvenom okruenju
(grad, selo, farma, trnica, ulica itd.). Podrazumijeva se, dakle, samo od
sebe da je knjiga tada imala odluujuu ulogu. U dananje vrijeme, po tim
istim procjenama, jedno dijete u Sjedinjenim Dravama stjee sedam
osmina svojih intelektualnih saznanja van kole, tovie izvan polja
izravnog utjecaja knjige. To se poglavito dogaa preko mass-media. Radi
se, meutim, upravo o toj praznoj osmini koju treba ispuniti knjigom i
koja obeava izobrazbu budue drutvene elite. Ali ne bilo kojom knjigom,
jasno.
Kako to izgleda danas? To ne znam, ali znam da je u prosincu
1983, u Francuskoj, uoi Badnjaka nekih 68 odsto predloenih naslova (u
2
O intelektualnim osobinama Metohita, ponajprije usporedi I. Sevcenko, Etudes
sur la polmique entre Thodore Mtochite et Nicphore Choumnos. Bruxelles, CBHB,
1962. O cijenama, usporedi G. Ostrogorsky, Lhne und Preise in Byzanz, u Byzantinische
Zeitschrift, 32 (1932), str. 316 sq.; Idem, Agrarian Conditions in the Byzantine Empire in the
Middle Ages, u Cambridge Economic History, 1966 (drugo izdanje), str. 228 sq. O
trokovima proizvodnje knjiga, usporedi C. Mango, The Availability of Books in the
Byzantne Empire, u Byzantine Books and Bookmen, Dumbarton Oaks, 1975, str. 38 sq.; vidi
takoer, J. Irigoin, Les premiers manuscrits grecs sur papier et le problme du bombycin, u
Scriptorium, 4 (1950), str. 194.
3
Usporedi Eva De Vries Van Der Velden, Thodore Mtochite, Amsterdam,
1987, str. 254. vv. 138140; Sevcenko, Intellectual Trends, str. 33; uri, Teodor Metohit,
str. 68 sq.
180
parikom tisku) pogodnih za darivanje najdraim prijateljima ili najbliim

roacima bilo povijesnog karaktera (u irem smislu). Znam takoer da je
petnaest godina ranije taj postotak bio posveen teorijskim djelima; to je
statistika potvrda o premoi takozvane povijesne misli nad takozvanom
teorijskom, tijekom 80-ih, koja oslikava nade drutva razoaranog
teorijskim nagovjetajima svijetle budunosti i stoga se okree
povjesniarima koje poimlje kao proroke. Premda ovi potonji ne mogu
uistinu nita drugo nego predvidjeti prolost, oekivalo se od njih tijekom
80-ih da, iscrtavajui idealiziranu povjest, ponude recept za neizvjesnu
budunost. Uvjeren sam da prodaja suvremene francuske knjievnosti
inozemnoj eliti u cijelosti potvruje pomenute postotke.4
Na kraju neka mi bude dozvoljeno zakljuiti posljednjim smjelim
pitanjem: radi li se uistinu o krizi knjige ili je ona sukladna krizi elite ili
barem uvjetovana istom? Neka drutva su rijeila tu dvojbu time to su
prethodno priznala neophodnost postojanja elite. S moje strane suvino je,
nadam se, pojanjavati da obrana elite nije bitka protiv ravnopravnosti.
Posve suprotno, budui je ovdje rije ne o rasnoj eliti nego o onoj
misaonoj. Nesumnjivo, unitenje Sarajeva ili Mostara jest dvoboj izmeu
ume i grada, ba kao u Srednjem vijeku i u Pjesmi o Rolandu:
osvojeni dvorci, silovani gradovi.5 Grad nije istoznanica elite, ali,
obruiti se na Stari most u Mostaru i na Nacionalnu biblioteku u Sarajevu,
znai gaati elitu.
Erazmus, Zagreb, 1995, br. 11, s. 59-60.
4
Usporedi I. uri, Istorija pribeite ili putokaz (Histore rfuge ou
indicateur pour l avenir), Sarajevo, Svjetlost, 1990, str. 5152.
5
O definiciji elite, usporedi J. Highly, et al., Elite Structure and Ideology, New
York, Columbia Unniversity Press, 1976; P. Zannoni, The Concept of Elites, u European
Journal of Political Research, VI, br. 1 (oujak 1978) str. 130.
O srednjovjekovnom poimanju grada, usporedi J. Le Goff, Guerriers et
bourgeois conqurants. L image de la ville dans la littrature franaise du XII-e sicle, u L
imaginaire mdival, Paris, Gallimard, 1985, str. 208241; I.
181
Ivan uri
18.
O GRADU UOPTE
I O BEOGRADU PONAOSOB
Beograd stariji od Srba
Raanje Beograda zbilo se u okvirima zapadne civilizacije i samo

tu, u okrilju Zapada i u skladu sa zapadnim kodovima, ovaj se grad mogao
podvrgnuti preobraaju u megalopolis. No, da bi se, bar u terminolokoj
sferi, otklonili izlini nesporazumi, odmah se valja dogovoriti oko
tumaenja tri pojma: ta je to zapadna civilizacija, ta u njoj oznaava
fenomen megalopolis razliitim od drugih urbanih aglomeracija?
Po cenu da razoaram zajapurene neznalice svakojakih boja, moram
najpre da podsetim kako Zapad, makar za istoriara, nikako nije po meri
geografskih okvira Evrope a pogotovo ne moe da bude poistoveen sa
iskljuivo katoliko-protestantskim izdancima starog kontinenta. Dakle,
granice Zapada (podrazumeva se prema Istoku budui da se na zapadu
Evrope nalazi jo zapadniji Atlantski okean) nisu niti na Rajni, one nisu
ni na hrvatskom predziu kranstva (Antemurale christianitatis), kao to
nisu ni na imanjima srpskih branitelja krsta asnog pred inovernim
polumesecom. Da pomenute zajapurene neznalice ne umeju katkada da
budu pogibeljne po okolinu, Rajna, a naroito Antemurale christianitatis i
kosovski mit bili bi ovde navedeni sa omehom a ne sa gorkim podsmehom.
Naalost, nije tako. Otuda i uzgredna ironija.
Ali, da se vratim na granice, one su prvobitno odgovarale
Sredozemlju i njegovom priobalju, potom su se irile do severnog oboda
Balkanskog poluostrva, do Kavkaza i junih obronaka Alpa, do Bagdana i
Cengralnog masiva u Francuskoj, da bi, danas, istina sa nejednakim
uspehom, sledile sudbinu rasprostranjenosti kuturnih kodova Mediterana
(od Platona i etike, do estetike, hrane i vina) i mediteranskog modela
182
verskog miljenja. Da zakljuim ovaj izlet u mediteranologiju sledeim:

islam nije nita manje zapadna vera od hrianstva niti je Bejrut (ili
Aleksandrija) manje zapadni grad od Milana (ili Bea).
Savremenoj zapadnoj civiliizaciji zajedniki su monoteizam i
privrenost Avram-Abrahamu-Ibrahimu. Njima, meutim, hronoloki
prethodi fascinacija budueg evropskog severa ekonomskim, klimatskim i
ostalim prednostima mediteranskog juga. Da doreknem i ovo oko budueg
evropskog severa: naprosto, ne zaboravimo da Evropa, kao imenica sa
sadanjom sadrinom, postoji jedva koje stolee a da Zapad, kakav sam
ukratko nastojao da opiem, jeste roen kada i Isus Hristos, tanije roen
je u doba kada se artikulisao idealni izgled Rimskog carstva sa
Sredozemnim morem kao rimskim jezerom. Konano, da opovrgnem i
one koji se sa ponuenom definicijom nee sloiti, osporavajui je
mnogorojnim primerima mrnje na prostoru tako shvaene zapadne
civilizacije: pa, ne samo u psihologiji ve i u istoriji, mrnja je, poput
izvrnutog ogledala, znak meusobne bliskosti, dok je samo ravnodunost
dokaz za nekonvergentnost suseda ili savremenika. Zato bih, makar opet
jedino uzgred, na razgovor o Beogradu iskoristio da opomenem i evropske
stratege iz Brisela i Strazbura: politika Evropa bie mrtvoroene sve dok
ne bude, ne ekajui na usavravanje zajednikog trita, prihvatila da joj
pripada itav istoimeni kontinent, da joj pripada i jug Mediterana kao i da
joj je ishodite na istoku Sredozemlja. O takvom je Zapadu govorio Arnold
Tojnbi (Arnold Toynbee). O tako definisanom Sredozemlju pisao je Fernan
Brodel (Fernand Braudel).
Grubo uzev, ovaj Zapad i ovo Sredozemlje poznaju dve vrste
gradova: s jedne strane, po sredi su urbane aglomeracije razumnih razmera,
dok se na drugoj strani nalaze gradovi-udovita. Istini za volju, prvi tip
gradova, ako ne prethodi drugome, u svakome sluaju je znatno
rasprostranjeniji. Uz ostalo i zato jer gradovi-udovita (megalopolisi)
moraju da se strpe sve do nastanka univerzalistikih drava, zapravo
svetskih carstava, da bi i smi stali da se raaju. A pomenutih ideolokih
modela u istoriji nema na pretek. Vaviona nema bez Vavilonskog carstva,
Aleksandrije nema bez Aleksandra Velikog, Bejrut vlastiti razvoj pre
duguje dijadosima i (u jo veoj meri) Rimskome carstvu nego
zaboravljenim Fenianima, Antiohija, Rim i Carigrad posledica su,
takoe, istog Rimskog carstva. I, da ne bude zabune, valja podsetiti: izuzev
Rima, svi ovi gradovi nalaze se na istoku Sredozemlja, dakle izvan su
okvira savremenog kolokvijalno shvaenog Zapada. Objanjenje je
jednostavno: u vreme kada Bejrut i Aleksandrija cvetaju a Carigrad poinje
183
Ivan uri
sopstvenu povest, recimo u III ili IV veku, istoni deo Rimskog carstva je
manje pogoen demografskom krizom koja desetkuje Ilirik, Galiju i Italiju,
Istok je tradicionalno bogatiji i, najzad, Istok je poteen najezdi varvara
koje unitavaju rimski zapadni limes. Uz reeno, nije na odmet dodati i da
na istoku Sredozemlja veliki grad u to doba pripada sferi ve vienog.
Uporedo, na Zapadu, prestonica Carstva, Rim, jeste pravo udo bez
presedana.
I jo neto: navedeni gradovi-udovita su, ak i po savremenim
merilima, bili zaista megalopolisi. Broj njihovih itelja iznosi vie stotina
hiljada ljudi, to znai, imajui u vidu naseljenost ondanjeg sredozemnog
pojasa, da su ti gradovi esto bivali stanita itavoj treini (ako ne i
polovini) podanika jedne drave ili stanovnika jedne pokrajine: Antiohija
e, tako, krajem IV stolea imati blizu 400.000 stanovnika, u trenutku kada
je cela Sirija (u kojoj se Antiohija nalazi) jedva mogla imati dva puta vie.
Poreenja radi, danas se tvrdi da 40 odsto stanovnika Grke ivi u Atini, da
skoro 20 odsto stanovnika Francuske obitava u takozvanom velikom
prstenu Pariza, odnosno da se oko 25 odsto stanovnika Hrvatske ve steklo
u Zagreb. Ali, iz formalno-statistikog ugla, jedva da ima razloga za
zabrinutost zbog pomenutih postotaka. Istorija ih poznaje poodavno. No,
ono to moe da brine, i to ne samo istoriare, nisu procenti nego
uviestruen broj ukupnog stanovnitva, katkada na ivici demografske
zaguenosti. Zakljuak je jednostavan: fenomen velegrada je novina
iskljuivo za evropski zapad koji se sa njim ozbiljno suoava tek u moderno
doba. Prethodno je evropski zapad morao da se rastane sa feudalnim
drutvom (koje je, po definiciji, bilo ruralno) da bi, izvan ideolokih matrica
univerzalistikih (svetskih) carstava, po prvi put u istoriji stao da artikulie
ulogu megalopolisa u svojim nedrima. Pri tome, evropski zapad je bio lien
klimatskih prednosti juga i njegovih iskukstava sa ve vienim. Zato je
megalopolis jedna od najveih avantura zapadnog oveka nae epohe.
No, na stranu sve reeno, na stranu i opravdanost strepnji izazvanih
pojavom sve veih gradova-udovita u okrilju Zapada (premda, budimo
iskreni, prava gradska udovita nisu ni Pariz ni London, ona su daleko, u
Meksiku ili u SAD, da se o Aziji i ne govori), nepoverenje oveka nae
civilizacije prema gradu (a pogotovo prema velegradu) pokazuje se
trajnijim od iezlog Srednjeg veka. Koreni tog nepoverenja kriju se
svakako najpre u smoj hrianskoj veri ali, uz nju, na nain dugoveniji od
bilo koje zapadne religije ili ideologije, ti koreni su jo vie u
patrijarhalnom svetu zapadnog oveka. or Dimezil (Georges Dumzil) bi
nas ovde svakako opomenuo da je re o Indoevropljaninu i njegovom
184
misaonom horizontu svedenom na trijade. Ovaj je ovek, sudei po

vremenu u kome ivimo, jo uvek u dorome zdravlju. On jeste stariji od
hrianstva. Verovatno je i dugotrajniji. Ali ne i od grada. Jer, grad lako
nadivljava svaku dravu, grad tiho i uporno lomi svaku plemensku
solidarnost, grad (a naroito megalopolis) teko pristaje na monohromiju
bilo koje religije. Dakle, objektivno posmatrano, sukob izmeu grada i
ume (kako medievisti vole da kau) neprestan je, no on je i neophodan
oboma: umi zato da bi, nastojei da ruralizuje jedan urbs (polis),
potvrivala vlastite kodove, gradu zato da bi produio trajanje kroz
strpljive procese asimilacije pridolica.
Da bi bilo jasno na kog zapadnog oveka mislim, naveu onog
Ahajca koji je bio proet mrnjom zato to Troju nije razumeo. Taj ovek je
i onaj vitez iz Epa o Rolandu (Chanson de Roland) s kraja XII veka koji
nalae da se tvrave mogu zauzimati a da se gradovi moraju silovati (les
castels priz, les citez volez). O jazu izmeu tog oveka i grada zbori i umni
Vuk Stefanovi Karadi kada, bavei se ivotom i obiajima naroda
srpskoga s poetka XIX stolea, zapisuje kako Srbi pripovijedaju da
Carigrad nijesu ljudi zidali, nego da se sm sazidao. Povodom ovog
poslednjeg citata svojevremeno sam zakljuivao kako srpska patrijarhalna
svest turskoga doba, iji je nain miljenja Vuk beleio, nije mogla sebi
racionalno da priblii grad kakav je osmanski Carigrad; nije mogla jer ga
nije imala u sopstvenom istorijskom iskustvu. Kao to ga, sa izuzetkom
Starog i Novog Rima, nije imala niti itava feudalna Evropa.
Otuda uporedo strah i privlanost, otuda i potreba za slovanjem
tamo gde meusobne komunikacije nema. Otuda i obeanja ruitelja o
izgradnji lepeg i starijeg Dubrovnika ili Mostara, obeanja kojih smo se u
bivoj Jugoslaviji nasluali devedesetih godina XX veka (u sluaju
Vukovara, premda je istorijska preciznost u ovom primeru sasvim
besmislena, govorilo se iskljuivo o lepem a ne o starijem Vukovaru).
Otuda i pojava, u rodoljubivoj igranoj seriji TV RS Pale, kadra sa
zamiljenim starcem, odevenim u polugradsko ruho, koji, pokraj putokaza
sa natpisom Sarajevo 12km i pogleda uprtog u istom smeru, zakljuuje:
Sarajevo tako blizu a tako daleko! Bojim se da, paradoksalno, uprkos
zbivanjima od pre nekoliko meseci, tvorcima pomenute serije dananje
Sarajevo u meubremenu nije zaista postalo samo blisko. Ako je tako,
onda bi bila re o jednoj od pobeda ume.
Meutim, Dubrovnik, Mostar, Vukovar ili Sarajevo odreda su,
kako sam ih nazvao, urbane aglomeracije razumnih razmera. Navedeni
gradovi ak delimino jo uvek poivaju na arhainim modelima, sa kultom
185
Ivan uri
anahrone osmanske arije ili italijanske pomorske republike. Sa

megalopolisom je ipak drukije: tee ga je silovati, tee ga je
parijarhalizovati, tee ga je i prilagoditi zahtevima zvaninih tumaa
religije. Uostalom, hrianska crkva se nikada nee u potpunosti razreiti
nevolja koje joj je, od smog poetka, darovao takav grad. Za hrianske
oce i prelate, takav se grad zove Vavilon i on je nepoeljan. Ne zato to su
prvi hriani bili seljani, naprotiv hrianstvo je po definiciji najpre
velegradska religija (terba li podsetiti sumnjiave da ak i re paganus,
antiteza hrianinu, na latinskom prvobitno oznaava seljaka), ve zato
to su, prema Bibliji (a Stari zavet je delo striktno patrijarhalnog
nadahnua), svetski poroci nali utoite u razbaruenom i, to je jo
opasnije, kosmopolitskom Vavilonu. No, hriani su, pogotovo prvi
hriani, ujedno i gradski ljudi. U njihovom sistemu verovanja grad im je
oevidno bio ipak neophodan. Oni ga i imaju, ali ne u opipljivom okruenju
ve u sferi idealnog. Ime mu je (nebeski) Jerusalim.
Hrabro koraajui mimo ustaljenih staza, sv. Avgustin je odbijao da
hriansku vaseljenu (ekumenu) svede na granice Rimskog carstva i
njegova civitas dei nije ni Rim ni Carigrad. Ali, to je ipak samo jedan
grad. Kako bilo, tek sv. Avgustin je bio prilino usamljen, budui da se
veini hrianskih otaca i prelata tada inilo da im je, uz fantazme o
nebeskom Jerusalimu, bar toliko isto bio potreban i car. A carstvo kao ideja
u glavama ljudi V stolea nije moglo do da bude poistoveeno sa
hrianskom vaselenom. Pa, ne ree li i prvi meu apostolima, Petar, Boga
se boj, cara potuj? Meutim, ako su bili sloni u priznanju da je car jedan,
poglavari najstarijih crkvenih sedita (Aleksandrija, Antiohija, Jerusalim,
Rim, Carigrad) veoma dugo ne uspevaju da se dogovore oko prvenstva u
ugledu i stareinstva u upravi hrianske pastve. Car jeste jedan, valjalo bi
da i onaj koji brine o spasenju hrianskih podanika rismoga cara bude
jedan, a njih su petorica. Svaki sa svojim argumentima, meu kojima imati
episkopsko sedite u megalopolisu nije injenica bez znaaja. Iako
nijedno od pomenutih sedita nema nita zajedniko niti sa nebeskim
Jerusalimom niti sa Avgustinovim civitas dei. Tako je bilo onda, tako je i
danas. Papa je bio i ostao nezadovoljan ponaanjem Rimljana. Carigradski
patrijarh takoe.
Trgovina, bankrotstvo, profit pojmovi su na koje hrianska crkva
pristaje samo nevoljno. Carigradski patrijarh Atanasije I, poetkom XIV
stolea, uporno se jedi zbog procvata pomenutih nedoputenih poslova,
kao pravi asketa iskreno je razoaran nedovoljnom odanou Carigraana
hrianskoj veri, jo vie se sekira zbog njihovog verskog neznanja i
186
bezbrine toleracije prema inovernicima. Paralelno, patrijarha udi i

nedostatak solidarnosti prema izbeglicama iz Male Azije, utoliko vie to su
mnogi graani vizantijske prestonice i smi poreklom iz istih krajeva.
Atanasije I je razoaran i indiferentnou Carigraana prema krvnim
vezama iroko shvaene porodice, sklonou ka piu, javnim kuama,
klaenju, sportskim utakmicama... On misli da je bogatstvo steeno na
kamatama ravno svetogru. Zapadnoevropski krstai s poetka XIII veka,
duboko fascinirani onim to su u Carigradu videli, brane se tako to
iteljima okupirane prestonice zameraju na kukaviluku, na gizdavim
odelima koja nose iako su nenaoruani, na visokim zidovima zgrada koje
nisu odbrambene kule... Burgundski vitez Bertrandor de la Brokijer
(Bertrandon de la Brocquire) je tridesetih godina XV stolea, premda po
sopstvenom priznanju ljubitelj ena, zamerao Carigraankama na
preteranom minkanju... Mada po ocu Vizantinac, Teodor II od
Monferata, u prvoj polovini XIV stolea se zgraa nad prednou koju
carigradska aristokratija daje oruu nad orujem... Zapravo, po sredi je
neto sasvim jednostavno: za oveka ume veliki grad je uma. Ili,
kako 1349. godine belei ruski hodoasnik Stefan iz Novgoroda: u
Carigrad ui je kao u dubravu veliku ui; bez dobroga vodia nemogue je
hodati. Ili, jo prostodunije, kako belei 1204. godine skromni krsta
Rober od Klarija (Robert de Clari): niko nije bio odvaan da se zaputi kroz
grad, jer tuda ii pretilo je opasnou od bacanja kamena sa vrhova palata, a
one su bile i velike i visoke, kao i od ubistava na ulicama koje su bile toliko
uske da tu nije bilo mogue braniti se, a pretila je i opasnost da se iza naih
vitezova zapali vatra pa da po tim sokacima izgorimo; elem, u bojazni od
ovakvih nevolja i opasnosti, nismo se usuivali niti da zaemo u grad niti
da se u njemu raspemo; naprotiv, potpuno spokojni, drali smo se
zajedniki trga.
Geslo per patria mori, da parafraziram briljantnu studiju Ernesta
Kantorovica (Ernst Kantorowitz), geslo je ovih pridolica i oni veruju
(pogreno) da dokoni posetilac taverne, naminkana ena i racionalni
trgovac manje vole otadbinu. Krstai sa poetka XIII veka isto su mislili i
o Veneciji, u kojoj su se obreli pre Carigrada i u kojoj su bili masno
prevareni od poslovnih Mleana. Koliko li ih ima danas na Balkanu, meu
dojueranjim ratnicima koji, umesto da utvrde ko ih je masno prevario,
krivicu svaljuju an sunarodnike iz velegrada? U osnovi, kako krstae u
Veneciji ili Carigradu, tako i svakog dananjeg pridolicu najpre zbunjuje
broj ljudi koji se bave nekim njima nepoznatim poslovima. U tim poslovima
su neizbeni kosmopolitizam (areni od rasa, vera i jezika) i vreme.
187
Ivan uri
Patrijarh Atanasije I je smatrao za greh kosmopolitizam i ksenofiliju

Carigraana a, na drugoj strani, ima onih meu istoriarima koji veruju da
treuntak kada je, sedamdesetih godina XIV veka, Pariz dobio prvi javni
asovnik (na zahtev italijanskih preduzimaa i trgovaca u francuskoj
prestonici koji su se alili da ne mogu niti da raunaju vreme odreeno
radnicima za uinu niti da znaju koliko im kasne transporti sa robom) jeste
ujedno i as kada je Pariz postao velegrad.
Ako se nekome uinilo da zborim o optim mestima, moram da
podvuem: od prvog do poslednjeg slova, ni o emu drugom do o Beogradu
nisam ni govorio! Zato bih, na kraju, samo jo poneto dodao.
Beograd (kao i Be ili Berlin) ne poznaje kolektivnu solidarnost ve
samo pojedinanu. Stoga u njemu, kao u Beu ili Berlinu, zaviajni klubovi
doljaka jesu koliko uteha toliko i predvorja neminovne asimilacije. Isto
vai i za refleks doljaka da se okupljaju na trgovima i kreu gradom u
grupi (ba kao Rober od Klarija u vizantijskom Carigradu). Beograd je
megalopolis koji je stariji i od Srba i od drave u kojoj je prestonica:
osnovan kao tvrava na rimskome limesu, Beograd je, tokom dvadeset
stolea trajanja, bio due pod rimskom, vizantijskom, bugarskom,
maarskom ili osmanskom vlau nego to je u posedu Srba. To nikako ne
znai da bi, recimo, Bugari danas mogli da polau bilo kakvo pravo na ovaj
grad, to jedino znai da je Beograd stariji od njegovih dananjih stanovnika,
odnosno da je grad trajnija kategorija i od nacije i od drave. Beograd je
prvo, a paralelno i prvo veliko urbano iskustvo u istoriji srpskog naroda.
Moderni srpski Beograd roen je kada i moderna Srbija poetkom prolog
stolea. Njegovi upravljai bili su svesni ove injenice i iskazivali su je ak
i terminoloki, sluei se jednom jezikom tuicom varo da bi
nadoknadili nedostatak rei cit (stadt) za grad sa civilnim obelejima.
Kao i svaka druga velika varo, Beograd je latentno sklon populizmu. No,
taj velegradski populizam, upravo kao u antikom Rimu,
srednjovekovnom Carigradu, modernom Parizu ili Istanbulu, najpre je sklon
socijalnim obeanjima raja pa tek onda nacionalnim fantazmima. Sa
umom je obrnuto. Najzad, Beograd raspolae i jo jednim svojstvom,
retkim kako kod obinih gradova tako i kod metropola: ovaj grad, naime,
pripada posebnoj vrsti urbanih aglomeracija koje jednostavno moraju da
postoje tu gde su. Zato je tako odgovor prua letimian pogled na
geografsku kartu. Takav je poloaj, razume se, jednog Carigrada
(Istanbula), ali takav je poloaj i jednog Nia. Dokle god bude bilo zapadne
civilizacije i njenog naina razmiljanja bie i nekakve urbane aglomeracije
na uu reke Niave u Junu Moravu. Ni je sve samo ne lep grad, no lepota
188
gradova je, kako u glas konstatuju svi mletaki hroniari XV veka, u

njihovoj korisnosti: bello cio utile. Na osnovu svega to istorija zna o
gradovima, verovatno je da e Beograd uspeti da samelje i ovaj talas sveih
imigranata. To je verovatno, ali ne i izvesno, jer istorija poznaje i zamrle
gradove. Trenutno, Beograd je, ba kako zlosluti naslov jednog romana od
pre desetak godina iji je predmet bila sudbina jednog od beogradskih
kvartova, pre ubura negde u Kaliforniji nego to je kod kue.
Naa borba, Beograd, 8-9, jun 1996.
189
Ivan uri
190
III
Drutveno
angaovanje na tragu
liberalne alternative
Intervjui 1991-1997.
191
Ivan uri
192
1.
ZGRANUTA EVROPA
Poetkom jula u Francuskoj i vajcarskoj boravio je dr. Ivan u-

ri, potpredsednik Saveza reformskih snaga za Srbiju i lider Liberalnog fo-
ruma. Tamo se sastao i razgovarao sa nizom znaajnih linosti evropskog
politikog ivota, u trenutku kada se balkansko pravilo igre naglo promeni-
lo: Slovenija je otputena iz federacije, sada je red na Hrvatsku, iji sluaj
nije ni malo uporediv. Evropski stereotipi i steene ideje o Jugoslaviji na
stalnom su iskuenju, ali se pogledi i stavovi takoe prilagoavaju. Primer
je izjava jednog visokog funkcionera Socijalistike partije Francuske koji je
na pitanje da li e njegova stranka uspostaviti prijateljske odnose sa
Socijalistikom partijom Srbije odgovorio: Mi uspostavljamo prijateljske
odnose samo sa demokratskim komunistikim partijama.
Dr. Ivan uri prvo skree panju na razlike u okvirima Evropske
zajednice: Britanski stav ne moe se razumeti bez razumevanja njihovog
odnosa prema Evropi. Ali, Britanci bolje poznaju Balkan od drugih
Evropljana, ukljuujui tu i Nemce. Ja bih podrku g. Mejdorai latinskim
zemljama EZ tumaio kao posledicu usklaenosti stavova Britanije sa
stavom EZ, a ne specifinim britanskim interesom. Ali, ne treba imati
iluzija: ako doe do fijaska Evrope u jugoslovenskom sluaju, Britanija e
podrati ameriki model reavanja politikih sukoba, a on je ipak, u
osnovi bilateralan
Gde je tu ostatak Evrope?

Izmeu 5. i 10. jula oni su shvatili da je sada re o drugoj igri: ne
igramo vie poker, nego ajnc. Kao istoriar, mislim da je razumno pretpo-
i
Britanski premijer. Prim. prir.
Na isti nain u knjizi su oznaene i druge primedbe prireivaa.
193
Ivan uri
staviti da je Nemaka zadovoljna evropskim zajednikim tritem; ali, kad

je re o tome ta od 1992. godine ta Evropa treba da postane pravi
politiki dugoroni interes Nemake je drugaiji u politikoj Evropi. Bilo
bi nepravedno ako bi u toj pretpostavci svaki dugoroni Nemaki interes za
uspostavljanje privilegovanih odnosa sa ostatkom istone Evrope bio nuno
dovoen u vezu sa iskustvom Treeg rajha. I demokratska Nemaka ima
prava na iskustvo istorije dugog trajanja. Ona je za to osposobljena
ekonomskom snagom, geografskim poloajem, pa i politikom snagom. Na
to treba stalno misliti.
Gde smo tu mi?
Bilo je veoma vano da EZ a naroito latinske zemlje shvati
ne samo da u Jugoslaviji besni rat i preti krvoprolie ve da je tu budunost
politike Evrope na velikom iskuenju. U internacionalizaciji
jugoslovenske krize glavni e biti spoljni argumenti. Zato? Zato to je EZ
u prvom pokuaju da se pokae kao politiki inilac u Zalivu doivela
relativan neuspeh, bez obzira na uee pojedinih zemalja. Neuspeh pri
reavanju jugoslovenske krize bio bi ve drugi neuspeh politike Evrope,
godinu dana pred ujedinjenje, pri emu je jo re i o zemlji srednje Evrope
koja se granii sa nekim lanicama. Sa nae strane, bilo je izuzetno vano
uveriti partnere da je rizik vei ak i od budunosti politike Evrope,
imajui u vidu nesagledive posledice unutar jugoslovenskog rata.
Zato nesagledive?
Gledajui etniku sliku Jugoslavije, teko je zamisliti masovni
srpsko hrvatski sukob u kome bi Albanci ostali po strani, kao to je teko
zamisliti sukob u kome bi jedna strana odnela pobedu kakva god bila
definicija pobede. Italija, posle ujedinjenja Nemake, u sluaju nestanka
Jugoslavije nema nikakvog razloga da granice utvrene Osimskim
sporazumima tretira kao do sada. Tu nije re o ekstremnoj desnici (MSI),
ve o zatiti Italijanskog dravnog interesa, na itavom alpskom prostoru
(Tirol i Austrija).
U Bugarskoj je takoe demokratska opcija zamenjena
nacionalistikom, pa je razumno oekivati obnovu onih ideja iz vremena
Sanstefanskog mira i apetita prema jugu Srbije. Praktino nema
jugoslovenskog suseda koji u sluaju gubitka meunarodnog identiteta
Jugoslavije ne bi imao aspiracija na nae zemlje. U sluaju Maara, koji
sada nemaju takvih aspiracija ni prema Slovacima ni prema Rumunima, ni
prema nama, dovoljan razlog bi bio trenutak kada maarska nacionalna
manjina postane objekt nacionalnog rata kod nas.
Kako vidite reenje krize u svetlu evropskih stavova?
194
Savez suverenih drava je verovatno ono na ta je g. Kolii mislio

u razgovoru sa dr. Tumanom: labava konfederacija, ako to nije pleonazam.
Tako bi svaka od drava bila prinuena da ustavna prava obezbedi najpre
graanima, a tek onda i naciji. Nacionalna konotacija bila bi izvedena iz
pojma graanina; ne bi bilo majorizacije po pitanjima punog potovanja
osnovnih prava svakog naroda: pismo, jezik, vera, kola, univerzitet. Da bi
takva kulturna autonomija bila na teritorijalnom, nacionalnom ili
kombinovanom principu, stvar je dogovora. Ali, to znai univerzalno
prihvatanje za sve nacije i manjine. To vai i za Albance, insistiram:
univerzitet u Pritini ionako kota dve treine ukupnih trokova za
univerzitete u Srbiji, pa zato ne bi bio i za Albance. Uostalom, Kosovo se
ne brani srpskim istorijskim seanjem, ve srpskim dravnim razlogom.
Vreme, 29. jul 1991 (M. V.)
ii
Helmut Kol, nemaki kancelar.
195
Ivan uri
2.
STRAH OD EVROPE
Ako bilo ko ima bolji plan prema kome e Srbi biti siti, ivi, na
okupu i u Evropi, biu vrlo srean. Ali moram da napomenem da ne
smatram boljima po moj narod planove koji ga vode na klanicu, koji mu
nameu korenje kao jelovnik ili ga nutkaju carstvom nebeskim umesto
blagostanja zemaljskog
Moe li Srbija u Evropu? Da li ju je Hrvatska na tom putu

prestigla, kako tvrde mnogi u Zagrebu?
Hrvatska se uvek nalazila na obodu onoga to zovemo zapad.
Zato je njen odlazak u Evropu esto bio sputavan stranputicom koja je
vodila na periferiju Evrope. Hrvatskoj kulturi zbog toga i danas preti
provincijalizam, ono to bih nazvao kompleksom Trenkovih svilenih
gajtana.
S druge strane, poloaj Srbije je bio takav da nikad ozbiljnije nije
upoznala evropski provincijalizam. Kada bi se odluila, Srbija je ila pravo
u srce Evrope. Ono to ju je u nekim periodima nije bio provincijalizam,
nego strah od Evrope iskazan kroz antievropejstvo, strah od prelaska
Zapadne Morave, a kamoli odlaska na zapad u uem smislu.
Bojim se da danas preovlauje antievropejstvo?
U tome i jeste moja tuga kao pripadnika ove nacije i ovog tla. Jer
iskustvo Srbije jeste bilo demokratsko. Malo, skromno, ali boljeg u okolini
nije bilo. Da demokratska decenija u srpskoj istoriji, od 1903. do Prvog
svetskog rata, bila je tako snana da ak i kad se vlada kraljevine Srbije
povlaila, nikome nije palo na pamet da protura teze koje nam danas nude
Tuman i Miloevi: da je nacija ugroena i da je svaki otpor vlasti
izdajstvo. U toj Srbiji je bilo prirodno da se Dimitriju Tucoviu ne osporava
rodoljublje zato to je o albanskom pitanju mislio drugaije nego vlada
Nikole Paia. Takva Srbija se nije bojala okruenja.
196
Vi, dakle, mislite da je demokratija primarna i kada je u pitanju

nacionalni interes?
Ja mislim da je srpski nacionalni interes demokratija. Zamislite,
da u Srbiji vlada prava demokratija, kako bi Hrvatska mogla braniti svoj
ustav sa ugraenom segregacijom graana i postojanja partijske vojske.
Takav sistem u susedstvu demokratske Srbije ne bi u meunarodnoj
javnosti uivao ni pet minuta podrke.
Kako je zaostala patrijarhalna Srbija 1903. krenula u Evropu.
Zato tada nije preovladalo antievropejstvo?
Postoji neto imanentno patrijarhalnom drutvu: ksenofobija i
potreba za orujem (budnou), ali Srbija se poetkom 19. veka nije
oslonila na ono to je bilo preovlaujue u javnom mnenju. Oslonila se na
ono to mi danas zovemo elita. Uz sve priznanje junatvu i srpskom oruju
zasluga za stvaranje Jugoslavije pripada isto toliko, ako ne i vie,
diplomatiji Jovana Cvijia.
Onaj na zidu je moj ukundeda, pop oko uri. Ratovao je u
Prvom i Drugom srpskom ustanku i vie drao puku nego bibliju, ali je ve
sinovima savetovao da se rodu svome bolje slui knjigom i pameu nego
tom istom pukom.
Danas mnogi smatraju da bi bilo bolje da je umesto Jugoslavije
stvorena velika Srbija?
Zaboravlja se da je 1918. Kraljevina Srbija bila u neuporedivo
boljem poloaju nego dananja Srbija. Uivala je simpatije sveta, bila
demokratska i imala pravu vojsku, pa ipak se shvatalo da se reenje srpskog
nacionalnog pitanja ne moe traiti u idealnim etnikim granicama nego u
neemu to bi dalo srpskom narodu priliku da ivi u miru. Jer, ne sme se
zaboraviti, u velikoj Srbiji srpski narod bi danas, kao i onda, bio u
manjini. Pitam se koji su to argumenti kojima danas raspolae srpski reim,
a kojima nije raspolagala Kraljevina Srbija.
Mnogi ovdanji politiari smatraju da niko iz inostranstva nema
prava da utie na zbivanja u Jugoslaviji, pa ak ni na njeno uvanje. Kae
se da je Jugoslavija suvereni, meunarodni subjekt, isto to za Hrvatsku
tvrde vlasti u Zagrebu...
Jugoslavija je danas pre meunarodni objekt. Teorije o
suverenitetu koje promoviu HDZ, JNA i SPS poivaju na istim premisama
suverenitet shvaen kao lenjinistiki apsolut. U najboljim titoistikim
tradicijama govori se o suverenitetu koji ne doputa da strana noga stupi na
nae tlo (osim u vidu turista kojih, uzgred budi reeno, nema). Posle
Briona, gde je teza o Jugoslaviji kao meunarodnom objektu potvrena i
197
Ivan uri
formalno-pravno, insistirati na suverenitetu je, izraziu se ueno da ne bih

bio prost, contradiction in adjecto.
Postoje i oni koji smatraju da se bilo kakvim pritiscima spolja
treba odupreti po svaku cenu...
Teko je zamisliti da bi se ak i drava koja je demokratska, ima
profesionalnu vojsku i uiva materijalno izobilje, dakle, jedna ozbiljna
drava, usudila da baci rukavicu u lice Evropskoj zajednici, KEBS-u,
dvema supersilama i neposrednim susedima a sve to istovremeno.
Zato mislite da bi svi meunarodni faktori delovali jedinstveno?
Oni koji eventualno veruju da u naelnim stvarima oko reenja
jugoslovenske krize ima znaajnih razlika, varaju se. Postoje dva osnovna
naela: prvo, odranje spoljnih granica uz potovanje unutranjih sve dok se
obostrano ne doe do dogovora (stav koji se svesno preutkuje kada je u
pitanju SSSR), i, drugo, potovanje demokratske procedure u sprovoenju
demokratskih promena. U ovom drugom niko niti moe niti hoe da nam
pomogne posao je na nama.
Srbi u Hrvatskoj ne pristaju da ostanu u okviru sadanjih granica
republike Hrvatske. Da li je mogue ikakvo mirno reenje?
Mogue je. Mislim da je reenje stvaranje unije suverenih
republika (drava) u kojoj bi suverenost bila priznata svima, ali ograniena
ueem u uniji. Istovremeno, bilo bi neophodno priznavanje svih bitnih
prava, daleko iznad standarda koje propisuje meunarodna zajednica, za
svaki etniki kolektivitet koji bi se naao u manjini. U praksi to znai
sticanje teritorijalne i kulturne autonomije za Srbe u Hrvatskoj, ali i ne Srbe
u Srbiji. To bi morale biti autonomije bez mogunosti majorizacije i uz
garancije meunarodne zajednice. Ne treba zanemariti da je ovakav
projekat prihvatljiv i za meunarodno okruenje. Na taj nain bi svi dobili
ono to trae: Hrvatska nepromenjene granice, Srbi u Hrvatskoj garancije
samostalnosti, Albancima bi se osigurala zatita ljudskih prava, a Srbija bi
dobila stabilnost na Kosovu.
U suprotnom, nastavie se i proiriti prljavi rat, sve dok neko
spolja ne odlui da napusti privid jugoslovenskih granica. U tom
meuprostoru irom Jugoslavije doi e do strahovitih socijalnih tenzija,
masovnih likvidacija unutranjeg neprijatelja i kratkotrajnog, ali estokog
terora.
Sigurno je da e mnogi Va predlog shvatiti kao zagovaranje za
konfederaciju...
To nije zalaganje za konfederaciju, nego za reenje srpskog
nacionalnog pitanja, za put mog naroda u Evropu. Mislim da je taj put jo
198
uvek najbri i najjeftiniji preko Jugoslavije. Ako bilo ko ima bolji plan
prema kome e Srbi biti siti, ivi, na okupu i u Evropi, biu vrlo srean. Ali
moram da napomenem da ne smatram boljima po moj narod planove da ga
vode na klanicu, koji mu nameu korenje kao jelovnik ili ga nutkaju
carstvom nebeskim umesto blagostanja zemaljskog.
U svakom sluaju ne bi bilo prvi put da Vas optue za izdaju
srpstva?
U odnosu na kampanju voenu protiv moje partije ja sam bio
relativno poteen. Ipak je veoma teko osporiti srpstvo nekome ko je Srbin
po ocu i majci, ko je svesno odabrao da ivi ovde, ko nije plaen za svoje
rodoljublje. Sedamdesetih su me sadanji novokomponovani Srbi, danas
vrlo istaknuti, napadali kao nacionalistu jer sam slavio slavu, pisao
irilicom i bio protivnik nadnacionalnog jugoslovenstva.
Ako u mome narodu pretegne uverenje da mu nisu potrebni ljudi
kao Mirko Kova,i Sima irkovi,ii glumac Ljuba Tadi, Vlada Veli-
kovi,iii Jovan Ain,iv onda zaista tek tada mogu da se osetim izgnanikom iz
sopstvene nacije. Ako su ovom narodu drai oni koji se na suprotno
miljenje ljute literarno eksplodirajui reima nemo' da buete, t. j. oni
koji savetuju grenitvo i otpadnitvo uz tvrdnje da kole nije dobro
zavavati i strane jezike uiti, dragovoljno u se pridruiti ve oteranima.
Pomenuli ste reisera Jovicu Aina, koji je nedavno poginuo na
putu prema Vajskoj i Borovo Selu...
Ain je bio moj, malo je rei, blizak prijatelj. Znao je za egzodus
Srba iz Hrvatske kao i da se na zapadu Srbi poistoveuju sa negativno
cenjenim srpskim reimom. Poao je sa stranom ekipom da sazna istinu i da
je pokae, bila ona dobra ili loa po njegov narod tako je razumevao
vlastiti dug prema tom narodu.
NIN, 16. avgust 1991. (Dragan ii)
i
Mirko Kova, knjievnik.
ii
Sima irkovi, istoriar.
iii
Vlada Velikovi, slikar.
iv
Jovica Ain, reiser.
199
Ivan uri
3.
SRBIJA JO NIJE UDARILA U DNO
Udio Srba van Srbije u dravnoj vlasti u Srbiji, i ranije u

Jugoslaviji, nesrazmjeran je njihovu broju u okviru srpskoga naroda.
Govorio sam da uz svo razumijevanje ne opravdavanje, nego
razumijevanje strahova Srba iz Knina, oni moraju znati da su samo u
funkciji obrane reima koji je vrlo daleko od njih, te da e ih g. Miloevi
ostaviti, prije ili kasnije, jer to je neminovno, budui da brani sebe u Srbiji.
Predsjedniki kandidat na izborima u Srbiji, sada ve bivi
predsjednik stranke reformista (prije nekoliko dana naslijedila ga je dr.
Vesna Peii), dr. Ivan uri u Parizu je ve peti mjesec. Dri predavanja,
pie lanke, sudjeluje u debatama o prilikama u bivoj Jugoslaviji
('jugoslavenskom prostoru' kae on). Kakva je njegova analiza prilika u
Srbiji uoi velikih demonstracija koje je zakazala srbijanska opozicija? To
su bili glavni motivi i teme razgovora prolog petka u Parizu.
U politikom ivotu Srbije 9. oujka je dansimbol: s jedne

strane, otpora sadanjoj politici, s druge strane represije Miloevieva
reima. na prvu godinjicu beogradskih demonstracija opozicija
organizira velike demonstracije. to moete uiniti? I to je, zapravo, cilj
demonstracija: da srui Miloevia ili da ga uzdrma?
Strepim od moguih posljedica 9. oujka; lako moe doi do krvi.
Nadam se da nee. Realno govorei, ne verujem da je jednim danom,
obiljeavanjem jednog datuma, moe promijeniti u potpunosti situaciju koja
ima mnogo dublje korijene, niti mislim da bi to bilo dobro. Idealno bi bilo
ako bi sadanja vlast iz te konfrontacije izala bitno oslabljena, jer bi se
i
Sada predsednica Politikog saveta Liberalnodemokratske partije i narodna
poslanica.
200
time skratio proces koji mora imati svoje vrijeme vraanje Srbije
demokraciji. Ova vlast, na elu sa g. Miloeviem, morala bi u tom sluaju
do kraja snositi posljedice svog ponaanja i svoje politike. U suprotnom,
ako bi se, kojim mogunim potezom, opozicija nala na vlasti 10. oujka,
ona objektivno, takva kakva je danas, ne bi bitno popravila stanje. Osim to
bi bila spremna povui neke poteze, kao to je liberalizacija mas-medija,
dezideologizacija dravne uprave, ili zakazivanje izbora za konstituantu.
Ali, ni ona ne bi mogla napuniti eluce. tovie, opozicija bi vrlo brzo
morala priznati da ne moe bitno promijeniti situaciju koju je stviorio g.
Miloevi.
Netko e Vam rei da branite Miloevia?
Naprotiv, za opoziciju je najbolje da oslabi reim, ali da ga pusti
da dovri svoje djelo, i da padne u nemo, kad vie ne moe koristiti
represiju. Tono je da u ovome trenutku vladajua stranka, ako je uope
rije o stranci, i Slobodan Miloevi, ne raspoloau veinom u Srbiji. Ali,
oni koji su protiv iz razliitih razloga su protiv. Jo nije potroen kolektivni
fantazam koji se zvao Velika Srbija, jo ima dosta onih koji bi da, i na
pojedinanom i na kolektivnom planu, potrae sebi alibi za vlastitu
odgovornost, smatrajui da je ideja dobra, samo da realizacija nije valjala.
Jo se Srbija nije potpuno suoila sa svim i potpunim posljedicama onoga
to se u meuvremenu u njoj dogodilo. Taj je proces u toku. ini mi se da
Srbija jo nije dodirnula dno.
to je s opozicijom? Je li ona formirana?
Da, ali ona je pred restrukturiranjem. Mislim da e biti potrebno
traiti rijeenje iznad ili izvan sadanjih stranakih grupacija. I taj je proces
u toku, sam u njemu uestvujem. Celokupna demokratska alternativa u
Srbiji, ak i pod pretpostavkom da je zavren proces njenog konstituiranja.
Jo nije mogua bez koncesualne podrke meunarodnog javnoga mnijenja.
Na tome se ozbiljno radi, i to ba ovih dana.
Moe li se on uspjeno zavriti s linostima koje su imale udjela u
stvaranju atmosfere koju je g. Miloevi koristio, ili su mu, objektivno, bili
saveznici? Koliko god bio simpatian sadanji pacifizam Vuka Drakovia
on je, ipak, irio poar apoteozom srpskih grobova, ili koliko god bila
privlana sadanja Miunovieva odlunost, on je takorei do juer
podravao politiku mijenjanja granica.
Rei u vam naelno to o tome mislim: meu elnicima
opozicije u Srbiji ima i linosti koje ne mogu preivjeti ovo prelazno
vrijeme. Ali, svaki od opozicionih voa mora obaviti svoj deo posla, jer ga
ne moe niko obaviti umesto njega. Od te sudbine oni ne mogu pobjei.
201
Ivan uri
Spomenuli ste Vuka Drakovia, spomenuli ste Miunovia, ja bih mogao

spomenuti i neka druga imena; neu vam rei to mislim o kome
pojedinano, ali postoji linija razgranienja, i o njoj zavisi tko e preivjeti,
tko nee odnos prema postojeoj vlasti. Svi oni koji su, bez obzira na ove
ili one grijehe, imali beskompromisni odnos prema postojeoj vlasti, mogu
preivjeti. Ostali nee preivjeti. A vi pogodite koji su jedni, koji su drugi.
A to, zapravo, dri Miloevia? Svi govore da je oslabljen, da je
izgubio u Sloveniji, da u Hrvatskoj nije dobio ono to je htio, da je sve jai
otpor njegovoj politici u samoj Srbiji, da nema saveznika u svijetu, da je
Srbija na rubu gladi. Dri li ga mit, njegova ideologija, demagogija, vojska,
dravni aparat?
Sve to, i jo poneto. Spomenuli ste glad: Srbija je u bijedi, ali,
sreom ili naalost, Srbija ne poznaje glad tek sada, prvi put u historiji,
javlja se saznanje da i Srbija moe biti gladna. To stvara ok, ali jo ne
takav da bi prazni eludac mogao uzdrmati vlast, reim; trebat e neto vie
od eluca, morat e ljude zaboljeti i glava. Da nije etnikih sukoba, glad bi
uzdrmala najpre vlast u BiH. Kaete: ideologija a ja bih rekao: meni se ini
da se u sluaju Miloevia radi o pukom populizmu, koji u svojim
korijenima ima i boljevizma. U Srbije se ponavlja jedna tipina situacija
koja se javlja svaki put kad je vlast ugroena ucjena srpskih socijalista
sudbinom Srba izvan Srbije. Nije udo da je centar iz Beograda
nagovorio svoje filijale u BiH da uine u Sarajevu ono to su uinili; to
skree panju od Beograda i od 9. oujka i omoguuje Miloeviu da
upotrebi sarajevski primjer kao opomenu ta se moe dogoditi, ako
opozicija ne bude pametna. Slino se dogodilo i prije godinu dana kada se
kroz usta elnika srpske dijaspore osuivana srpska opozicija i njen napor
da promijeni stanje u Srbiji. Jer, ugroen je bio, navodno, nacionalni interes,
a to trai homogenizaciju. Homogenizacija Srba izaziva homogenizaciju
Hrvata kao i drugih; zato i kaem da ostanak stranke na vlasti u Beogradu
odgovara stranki na vlasti u Zagrebu. Na prvi pogled, tvrdnja je presmjela,
no, vjerujem da je tona i da je iskustvo potvruje. Zato bi, inae, Tuman
iao prole godine, poslije demonstracija u Beogradu dizati Miloevia s
poda? Hrvatski politiki prostor ne bi bio tako homogen bez Miloevia, i
vice versa, naravno.
U Zagrebu su sa simpatijama primili Vae isprike hrvatskome
narodu zbog razaranja hrvatskih gradova, a u Beogradu su vas zbog toga
proglasili izdajnikom. alite li zbog toga?
Nikada neu odustati od rijei koje sam izgovorio u prilog obrane
Hrvatske, i osude rata. Ali, ja sam branio Hrvatsku, a nikad nisam branio
202
vlast u Hrvatskoj, ni Tumana ni njegovu stranku. Branio sam Hrvatsku jer

je bila napadnuta, i opet bih to uinio. to se tie vlasti, i vladajue stranke,
nemam iluzija o njenoj velikoj demokratinosti. Inae, sasvim je prirodno
za jednu stranku na vlasti da e poistovijetiti nacionalne i stranake interese
s vlastitim interesima, iz krajnje pragmatinih razloga. To ini g. Tuman, i
HDZ, danas. to u tome za sada uspijevaju, mogu zahvaliti i g. Miloeviu.
Niste odgovorili: koliko je Miloevieva vlast oslonjena na
armiju, i na dravni, policijski i represivnii aparat?
esto se zaboravlja da je uee Srba van Srbije u dravnoj vlasti
u Srbiji, i prije u Jugoslaviji, neproporcionalno njihovu broju u okviru
srpskog naroda. Kad sam bio optuivan za izdaju tzv. srpske dijaspore na
sluaju Knina, govorio sam da uz svo razumijevanje ne opravdavanje,
nego razumijevanje strahova Srba iz Kninske Krajine, oni moraju znati da
su samo u funkciji obrane reima koji je vrlo daleko od njih, i koji pomou
njih brani pozicije u Srbiji. Upozoravao sam ih da e ih g. Miloevi
ostaviti, prije ili kasnije, jer to je neminovno, budui da brani sebe u Srbiji,
a napadali su me da pravim podjelu srpskog naroda? Meni je ao to se
jedan narod dijeli, ali to nisam uinio ja nego partija na vlasti u Beogradu.
Ona se posluila Srbima u Hrvatskoj kao ulogom u jednoj igri koja nema
veze ni sa Kninom, ni s Pakracom, ali ima veze sa Beogradom, i sa
umadijom. Drugim rijeima, umadijom se vladalo igranjem sa sudbinom
Srba u Hrvatskoj. Postoji nesporazum izmeu Srbije i onoga to je slika o
njoj; Srbiji to teko pada, ne moe jo svariti tu injenicu. Srbija, koja, uz
ostalo, ima i latentni antikomunizam, ba antikomunizam ne ubrajam sebe
u antikomuniste, ali ga konstatiram identificirana je, djelimino mimo
volje, s onima koji su se prikazali kao pobjednici od 1945. godine. To se
dogaa i danas. Neuobiajeno je, oduvijek, velik broj Srba u tzv.
Jugoslovneskoj armiji: nema u njoj samo umadinaca, ali ima mnogo Srba
iz Like, Dalmacije, Slavonije, Hercegovine...
Zato?
Zato to su se oni iz posebnih historijskih razloga poistovjeivali
s posljeratnom vlau, i to na drugim osnovama od onih na kojima su se,
eventualno, s tom istom armijom poistovjeivali Srbijanci. Srbi izvan Srbije
danas esto doivljavaju armiju kao zatitnika svoga opstanka, dok Srbi iz
Srbije znaju da e Srbija postojati, ta god bilo sa armijom.
U kome e se smjeru razvijati prilike u Srbiji? Hoe li ii
svojevrsnoj dezagregaciji, raspadu, jer u Vojvodini se ne bune samo
Maari ili Hrvati, nego i vojvoanski Srbi, Muslimani iz Sandaka ve
203
Ivan uri
imaju rezervne varijante, Albanci sa Kosova poinju se javljati sa svojim

zahtevima.
O toj opasnosti govorim ve nekoliko godina. Ne mogu je
predvidjeti, ali je ne mogu iskljuiti. Ako bi Miloevi izaao bitno
oslabljen iz predstojeih konfrontacija, njegov kraj bi mogao imati
demokratski izlaz. Dogodi li se suprotno, Srbija bi mogla ui u vrijeme
paralelnih sukoba, koji ne bi bili samo srpsko-hrvatski, srpsko-muslimanski,
srpsko-madarski i td. nego i srpsko-srpski. Zato bih volio da jo neko
vrijeme ostane Miloevieva vlast, ali da bude slaba kako bi mogla prirodno
odumrijeti. Plaim se nasilja jer iza nasilja moe doi diktatura. Bude li sve
ilo prirodno, demokratska bi se opozicija mogla pripremiti, uz pomo
meunarodnog mnijenja. Jer, najgore bi bilo da demokracija u Srbiji
prokocka svoje anse na dui rok.
Dakle, Va redosled je: prvo slaba, pa onda demokratska vlast.
To je samo idealni redoslijed.
Ne riskirate li da Vam prijatelji iz opozicije kau da ste fatalist,
da produujete rok Miloevieve vlasti? Opozicija je nestrpljiva da to pre
doe na vlast.
Nestrpljenje je ogromno. I ja bih, kad bih emocionalno reagirao,
htio da to pre doe do smjene na vlasti. Ali, ako elim dobro svome
narodu, ako elim da se izbjegne krv, da se izbjegne opasnost diktature i
graanskog rata, ako zaista elim da srpski narod izae oien u demo* ... o
nainu kako da se to najjeftinije postigne. Uzmite 9. oujka: pred
Slobodanom Miloeviem stoje dve mogunosti da se oslabljen (a on e
sigurno biti oslabljen) i u elji da sauva vlast, liiti svih onih ljudi ije
glave opozicija trai, i da ponudi sporazum dijelu opozicije koji je i do
sada bio relativno spreman za dijalog s njim. Toj mogunosti dajem male
izglede. Vjerojatnije je da on u sluaju ozbiljnijeg uspjeha opozicije
posegne za represijom, i s rizicima prilivanja krvi. Refleks sadanje vlasti
je, kao i prije godinu dana, tenkovi a ne dijalog.
Ne ini li Vam se da Evropa spaava g. Miloevia? Moe li biti
sluajno to Mirovna konferencija o Jugoslaviji, poslije stanke od dva
mjeseca, nastavlja ba na dan demonstracija u Beogradu. Je li to poruka
Srbima: ne ruite Miloevia, on je na partner u pregovorima.
Moe biti sluajno ali i ne mora, ne znam. Meutim, o
jugoslovenskoj se krizi u ovom momentu se odluuje i s druge strane
*
Ne vidi se jedan red u tekstu.
204
Atlantika, barem toliko, koliko i u Evropi. Kada je rije o odgovornosti

Evrope za fenomen srpskih socijalista, ona postoji, nezavisno od te
koincidencije. ak je tu i jedna od kljunih greaka koja je pravljena u
pregovorima. S obzirom na odnose sa Srbijom, Francuska je, da je htjela,
mogla prolog ljeta izvriti bolji i jai pritisak na Miloevia i mijenjati
njegovo ponaanje u jugozbivanjima. Vjerovatno se radi i o nerazumevanju,
i o pogrenim procjenama, ali taj primjer takoer govori o o tome koliko
smo mi precijenili volju i mogunosti Evropske zajednice. Evropa je suvie
zaokupljena sobom i svojim problemima, a ponekad mi se ini da nije ni
htjela da postupi dugaije od onoga to je inila. Prologa je rujna, recimo,
grupa opozicionih elnika s jugoslavenskih prostora, od Slovenije do
Makedonije, postigla konsenzus o ureenju odnosa, neusporedivo bolji od
svih dogovora naih elnika koji dre vlast. Mi smo se spotrazumijeli o
priznavanju svih republika u postojeim granicama, o ouvanju
jugoslavenskog ekonomskog, tehnolokog, komunikacijskog, o asocijaciji
tipa Evropske zajednice i uputili tekst naeg sporazuma konferenciji u
Haagu. Nikad o njemu tamo nije bilo spomena. Moglo se makar
informativno rei da ima i takvih prijedloga. Prije mjesec dana, na jednom
skupu u Parizu, Dragan Veselinovii i ja smo izali s prijedlogom francuskoj
javnosti u ime dijela opozicije da se izvri federalizacija Srbije, gdje bi na
ravnoj nozi odluivali Kosovo, ua Srbija i Vojvodina. Predloili smo
takoer da i Hrvatska uini slino u okvirima Republike Hrvatske, ne samo
kad je rije o Srbima, nego o pojedinim hrvatskim cjelinama. Nema
spremnosti ni da se razmotri takav prijedlog. Ne moe Srbija rijeiti svoju
budunost bez Albanaca, isto kao to Hrvatska ne moe rijeiti svoj
problem mimo Srba koji u njoj ive. Politika budunost Hrvatske mora
ukljuivati i Srbe, isto kao to Srbi moraju svoju budunost traiti u okviru
Hrvatske.
Neki govore da lord Carrington, koji vodi mirovnu konferenciju,
ima nekritiko miljenje o g. Miloeviu, bitno drugaije od onoga koje je
Mirko Kovaiii izloio u Liberationu.
Ne znam. Lorda Carringtona ne poznajem, ali mislim da je, pored
ostalog, produavanje njegove misije i u funkciji odgaanja rijeenja sve
dok okolnosti ne budu zrele. Sasvim je sigurno da e boravak plavih
ljemova biti dui nego to se sada misli, sasvim je sigurno da nema nita
ii
Dragan Veselinov, ministar u Vladi Zorana inia.
iii
Mirko Kova, pisac.
205
Ivan uri
od kuse Jugoslavije, koju je u nizu svojih inventivnosti smislio g.

Miloevi, sasvim je sigurno da nee biti nita od kantonizacije BiH, sasvim
je sigurno da hrvatski krajevi, koje dri armija, nee nikad biti u sastavu
Srbije, sasvim je sigurno da se ti krajevi nee vratiti pod hrvatsku vlast dok
se u Zagrebu ne promijene prilike, sasvim je sigurno da e Srbija biti druga
Srbija, i da e Hrvatska biti druga Hrvatska, svaka u svojim granicama. Sve
su to procesi. Mislim da se rijeenje trai na dugi rok, a posebno su
strpljenju skloni oni s druge strane Atlantika. To nije za ovu, moda ni za
sljedeu godinu.
Nedjeljni Vjesnik, 08. oujka 1992. (Mirko Gali)
206
4.
SRBIJA JO NIJE DODIRNULA DNO
Svoj pariki egzil, koji traje od listopada prole godine, dr. Ivan
uri popratit e mjeavinom blage ironije i nostalgije: Prisiljavanjem na
privremeno povlaenje iz zemlje nehotino mi je napravljena usluga: ostao
sam na neki nain, politiki (a duhovno svakako) 'sauvan'. Neak
Bogdana Bogdanovia,* na ijoj beogradskoj kui stoji grafit: Ovde ivi
ustaa Bogdanovi, dr. uri prvi je srpski intelektualac koji se javno i
bez ograda distancirao od politike Slobodana Miloevia i njegovih ratnih
pohoda po Hrvatskoj. Jugoslovenska armija, poistovjeena sa srpskom
politikom, nalazi se u Hrvatskoj. Niim se ne moe opravdati
bombardiranje Dubrovnika, hrvatskih crkava, nesrea nanijeta svim
stanovnicima Hrvatske, rekao je. I dodao: Kao Srbin osjeam stid.
Poslije rata zatrait u oprotaj od hrvatskog naroda.
U jeku agresije na Hrvatsku ta urieva izjava prihvaena je s
velikim simpatijama, kao glas razuma i izraz osobne hrabrosti. Francuska
je, uz Beograd, profilirala njegove znanstvene i intelektualne spoznaje, pa
njegova razmiljanja o demokraciji na ovim prostorima treba promatrati i
kroz injenicu da je vidokrug s Eiffelova tornja ipak iri nego onaj s vrha
Beograanke ili Zagrebake katedrale.
Iako je knjiga Godine raspleta Slobodana Miloevia

poodavno objavljena, konani rasplet krize na podrujima bive Jugoslavije
jo se ne nazire. Kako ga vi vidite?
Nedavno, u Ljubljani, prisustvujui kongresu Liberalno-
demokratske stranke, podsjetio sam prisutne da smo moj prijatelj Joe
*
Bogdan Bogdanovi, profesor, arhitekta, gradonaelnik Beograda. Sada ivi u
Beu.
207
Ivan uri
kolj i ja prije dve godine bivali usporedo optuivani i za jugoslavenstvo

(ak i ono nadnacionalno) i za separatizam, a sve zato to smo on kao
predsjednik spomenute stranke i ja kao predsjednik Liberalnog saveza
Srbije uporno tvrdili da Jugoslavije, pogotovo ona koja je bila poznata
pod imenom SFRJ vie nee biti, ali da bez obzira na to to tko mislio,
postoji i dalje jugoslavenski prostor. Iz osobnog iskustva znam koliko su
mi se, pa i u krugu politikih bliskomiljenika, podsmijevali zbog upotrebe
rei prostor, no vidim da su danas rijetki oni koji e bar iz redova
pretendenata na opoziciju srpskim nacionalsocijalistima izostaviti taj
termin u svojim javnim nastupanjima. Moram li dodati da je ista rije vrlo
draga naim prisilnim meunarodnim tutorima. Uostalom, taj je prostor
branjiv geografskim, povijesnim, kulturnim i ekonomskim argumentima,
postojao je i prije nego to je Jugoslavija nastala, te nema ni jednog
valjanog dokaza da je, s njenim nestankom, nestao i on. Stoga, govorili smo
tada kolc i ja, nuno je da navedeni prostor bude to prije valjano politiki
reartikuliran.
Napada i napadnuti
Mislite li nakon svega to se na tom prostoru dogodilo da

takva razmiljanja imaju vie ikakva izgleda?
Naalost, povijesno gledano (a ja sam, ipak, jo uvijek najpre
historiar), ak i strahote rata koji ne jenjava surovo pokazuju postojanje
ovog prostora. Jer, kako ljubav, tako i mrnja (ili neka druga kolektivna
strast) u mom zanatu potvrda su za meusobnu bliskost i
komplementarnost, dok je jedino indiferentnost znak odsustva
komunikacije. Ta je reartikulacija, da je bilo sree, mogla biti izvedena i
prije godinu dana, onog trenutka kada je Jugoslavija prestala postojati.
Mogli su ve tada nai evropski mentori da se sloe s prijedlogom koji je
imao i podrku SAD, a za koji sam se i sam zalagao gdje sam god mogao (u
Parizu, EZ-u, Londonu, Budimpeti...). On se svodio na priznanje
nezavisnosti svim nekadanjim Yu-republikama, u postojeim
meunarodno priznatim unutranjim i vanjskim granicama, s obavezom
ohrabrivanja njihova meusobnog (bilateralnog, multilateralnog)
udruivanja po uzoru na EZ, tamo gde je ono mogue. Taj je prijedlog
takoer bio uvjetovan i obvezom svojevrsne federalizacije (ne federacije)
Srbije i hrvatske kada je rije o manjinskom stanovnitvu u veinskom
poloaju na odreenom dijelu teritorija republike, bez mogunosti
majorizacije i s cjelovitom politikom (a ne samo kulturnom) autonomijom,
208
odnosno, sa zatienim personalnim pravima za pripadnike manjine na

teritoriju itave nezavisne drave. Sve to uz vrsta meunarodna jemstva.
Nemojmo se zavaravati: niti graanske niti nacionalne Srbije ne moe biti
bez pristanka ne-Srba (a naroito Albanaca) da ive u njoj, a da bi oni u njoj
ivjeli, mora im se dati mogunost da, u politikom pogledu, stanovnik
Kosova, Vojvodine i umadije ravnopravno odluuje. Isto vrijedi i za
hrvatsku: sigurno je da, recimo, Kninska krajina nikada nee biti Srbija, ali
je isto tako sigurno da bez pristanka Srba iz Hrvatske da ive u njoj ne
moe biti ni demokratske Hrvatske. U prijedlogu je bilo govora i o
prednostima regionalizacije koja bi, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji, itav
problem olakala proirenjem tekoa sa striktno etnikog na pitanja
kulturnih tradicija i ekonomskih afiniteta. To je bar vama u Dalmaciji
itekako poznato. Oigledno je da e, na kraju krajeva, ovakav model biti
nametnut, usprkos protivljenju sadanjih vlastodraca (poslije koliko
rtava?), meu kojima, da ponovim po tko zna koji put, nevinih nema. Ali,
postoji prvooptueni, autor Godina raspleta. Postoji i personifikacija
drugooptuenoga, oliena u autoru Bespua povijesne zbiljnosti. Postoje
zatim Hrvatska i Bosna koje su napadnute i Srbija kao napada, ali ne
postoji demokracija koja se branila pred boljevizmom kao agresorom.
Vukovar, Osijek, Sarajevo ili Viegrad treba braniti, ali ne i HDZ, odnosno
SDA. Tako o nama razmiljaju i nai mentori, lieni u meuvremenu iluzija
o determiniranim good i bad guys. O zbivanjima iz Graza, fantazmu o
podijeli Bosne na bratski nain, fantazmu bojim se fatalnom za g.
Tumana, ne elim ni govoriti (sjetite se oujka 1991. godine i
Karaoreva). U takvim pregovorima hrvatski je predsjednik objektivno
vei gubitnik nego g. Miloevi. Ovaj drugi u svijetu i nema to izgubiti,
dok je g. Tuman doskora jo poneto i imao.
U susret katastrofi
Nijedna od kljunih toaka Miloevieva programa

zaustavljanje iseljavanje s Kosova, zajam za privredni preporod Srbije,
okupljanje svih Srba u jednu dravu nije se ostvarila. Kako tumaite da je
i pored toga pa i vie od pola milijuna potpisa za njegovu smjenu jo na
elu Srbije?
Mislim da je konstatacija u vaem pitanju o posljedicama
spomenute politike blaga u usporedbi s njenim znatno katastrofalnijim
efektima. Da bude sve jo gore, nije istina da se takav ishod nije mogao
predvidjeti, pa vjerovatno i sprijeiti. to tako nije i bilo, krivaca ima vie, a
209
Ivan uri
veliki dio odgovornosti snosi i nae meunarodno okruenje, u prvom redu

EZ. No, za lamentiranje je kasno.
S druge strane, od svega je bilo najpogrenije olako povjerovati da
je fenomen populizma, nacionalizma (neusporedivo vie nego boljevizma)
i totalitarizma svojstven iskljuivo brdovitom Balkanu, te da je demokratska
Evropa na njega imuna. Niti je Italija barbarska, niti Njemaka balkanska
zemlja, pa su, u jednom trenutku, voljom veine, upoznale faizam i
nacizam. Rumunji nisu gori narod od drugih pa su upoznali Causescua, Grci
svoje pukovnike, Francuzi sramni reim u Vichiju, konano, Hrvati
zloglasnu NDH. Isto tako netono je tvrditi da je Srbija navodno genetski
odanija praksi komunistikog i postkomunistikog drutva nego to su to
druge bive Yu-republike. Historijski bi se lako dokazalo suprotno, bar kada
je rije o Srbiji, a ne o Srbima svugdje gdje ih ima. Sigurno je da je
historijska frustracija i Srba i Srbije sudbinom koja ih je zadesila u 20.
stolljeu olakala nacionalistiki fantazam, ponuen od g. Miloevia.
Sigurno je, takoer, da je podloga za taj fantazam, bar kada je rije o Srbiji,
mnogo solidnija na Gazimestanu nego u Vrginmostu, na primjer. Ne treba
zaboraviti ni da je srpski narod vrlo sloenih, esto i razliitih tradicija.
Uzmite za primjer samo karakter Drugog svjetskog rata u Lici, gdje je
alternativa ustakom nou bila uma, u njoj batinici treeg Rima i
pravoslavlja mnogo vie nego komunizma (da nije sluajno ko od likih
Srba itao djela klasika?), odnosno Srbiju u kojoj nema ni Muslimana, ni
Hrvata, ali postoji ustanak i ubrzo isti graanski rat izmeu Srba i Srba.
Konano, pobjeda partizana 1945. godine bila je iz aspekta dobrog dijela
tzv. duboke Srbije najpre trijumf njihove brae iz dijaspore, pa tek onda
onda njoj u osnovi nepoznatih hrvatskih i slovenskih komunista. Srbija,
moram i to rei, u povoljnijim okolnostima jedino je bogatija uz iskustvo i
doprinos te dijaspore. Zato je i bilo podlo sluiti se dijasporom ne zbog
obrane njenih prava, tamo gdje su ona ugroena, ve da bi se pomou nje
ucjenjivala Srbija i vladalo Beogradom. Pogibeljna posljedica moe biti
raskol u krilu jednog naroda. A kada smo kod Srbije, da dodam da i ona, s
relativno velikom dravnom i neto manjom (za balkanske pojmove jo
uvijek znatnom) demokratskom tradicijom, iskustveno ne poznaje ni glad ni
politiku usamljenost. Iskustvo relativne ekonomske samodovoljnosti joj
onemoguava i sagledavanje posljedica katastrofe u kojoj se nala. Zato
esto i kaem da Srbija jo nije dodirnula dno. Meutim, ne smije se
zaboraviti i jedan drugi nauk. Na ovim prostorima nema trajnog mira bez
jake Srbije, a pogotovo ne na tetu Srbije.
210
Ta mi reenica odnekle zvui poznato. Nije li upravo takav stav,

politika zasnovana na toj tezi i uzrokovala ovo krvoprolie koje nas je
snalo?
Snaga Srbije treba poivati na njenoj asnoj prolosti, na
demokratskom i liberalnom Beogradu (trenutno gradu-izgnaniku s vlastitog
tla), a ne na osvajakim bakanalijama po tuem vlasnitvu... Da odgovorim
i na konkretno pitanje: g. Miloevi je danas, pouzdano, bez veine kojom
je raspolagao prije godinu dana. Naalost, postojea opozicija se u
meuvremenu potroila jo vie od njega. Stvorio se tako svojevrsni
vakuum veine koji tek eka da bude pokriven novom, dubokom
patriotskom i duboko antinacionalistikom alternativom. Za nju treba jo
dosta vremena i mnogo pomoi, kako od naih mentora, tako i od efekata
daljnjeg sunovrata. Jer, veina koja je danas protiv g. Miloevia nije slona
oko toga zato je protiv. Ima jo uvijek onih koji mu zamjeraju
neostvarivanje obeanog nacionalistikog fantazma, a ne i samu inicijalnu
ideju. Po sebi se razumije da bi takva demokratska Srbija bila efikasniji
zatitnik i srpske dijaspore, da bi ona neminovno izazvala demokratske
promjene na itavom jugoslavsnekom prostoru pa i u Hrvatskoj (usput,
teko je biti u opoziciji u zemlji lienoj treine teritorije), kao i da bi,
paradoksalno, iz kuta vladajue stranke u Hrvatskoj manje zlo bilo s g.
Miloeviem, nego s njegovim demokratskim nasljednicima. Otuda i urba
oba reima s izborima, usprkos upozorenjima navedenih mentora da za njih
nema uvjeta. Protekli izbori su od njih u Hrvatskoj dobili prolaznu ocjenu, a
ovi, ako ih bude, sigurno nee (bez obzira na izjave o okonanju rata
praene naprasnim mirnodopskim izgledom Zagreba kako e izbore
obaviti u Vukovaru ili Kninu?). G. Miloeviu je ionako svejedno on se
na neprelazne ocjene odavno navikao.
EZ i SAD, kao i neke islamske zemlje, povukle su na
kozultacije svoje ambasadore iz Beograda, imenujui Srbiju i JNA
agresorima u ratu u BiH. Moe li taj diplomatski potez i otre mjere koje
nakon njega slijede, po Vaem sudu, uzdrmati Miloevia?
Figurativno govorei, g. Tuman je lo ak, ak ponavlja, a g.
Miloevi je ak zauvijek izbaen iz kole kojoj se sveti, sve oajniji,
razbijajui njene prozore. Pri tome on dobro procjenjuje nekoliko inilaca:
prvo, ak i da eli, osim bjekstva u napredovanju, malo mu ta ostaje.
Drugo, EZ nije postala politika Evropa, kao to ni Amerikanci jo uvjek
ne ele da na Balkanu tu politiku Evropu zamjenjuju, vlastitim
sredstvima i metodama. Tree, Srbija je ak i s takvim upravljaem kakav je
on ipak potrebna i EZ i SAD. etvrto, ksenofobija i izolacija su idealni
211
Ivan uri
ambijent za populistiki totalitarizam. Peto, unutranje rezerve za

pothranjivanje vlasti jo uvijek se kriju u nepotroenim racijama na sve
masovnije nacionalne izdajnike, odnosno u ponudi graanima da, ako ba
hoe, mogu birati izmeu njega i eelja. Ne bih ni jednu od ovih procjena
osporio kao netonu, ali bih, usprkos svemu, zakljuio da je dobiven
pogrean rezultat u zbiru spomenutih injenica.
Kakav je Va stav o novostvorenoj Saveznoj republici
Jugoslaviji? Posebno s obzirom na injenicu da se jedino u Srbiji graani
nisu imali prilike izjasniti u kakvoj dravi ele ivjeti.
Isto kao to je, pretpostavljam, i va. Da nije tuno bilo bi
smijeno. Jugoslavija, ako je igdje ima danas, moe se najprije traiti u BiH.
Stoga je barbarstvo, koje na djelu dokazuju napadai, na jedno Sarajevo ili
Mostar, u osnovi najprije bjes ili osveta prema Jugoslaviji. Otuda i toliko
malo razumijevanja za patnje tamonjih stanovnika kod svih ostalih koji se
jugoslavenskog prostora boje. Sarajevo i Mostar nisu samo elementi za
budue nirnberke procese raznoraznim beogradskim mafijaima i
njihovim gazdama, oni su samo najvea mrlja na savjesti Zapadnog svijeta
od Drugog svjetskog rata naovamo, oni su takoer i fijasko snova o
budunosti u okviru nacionalno oienih i od susjeda dobro ograenih
nacionalnih feuda.
A kada je rije o Srbiji i Crnoj Gori, njihova bliskost postoji
nezavisno od spomenutog jugoslavenskog prostora, pa je i jugoslavensko
ime neadekvatno koristiti u govoru o njima. Dakle, u pitanju je jo jedna u
nizu inovacija kratkoga daha, smiljena u glavi po definiciji laljivih
upravljaa Beograda i njihovih privremeno vjernih aua iz Podgorice.
Meutim, tu treba istaknuti i sljedee: svaki koncept budunosti Srbije i
Crne Gore koji se zasniva bilo na crnogorstvu, bilo na srpstvu koje
crnogorstvu odrie posebnosti u odnosu na Srbiju nema nikakvih izgleda
na uspjeh.
Beograd klju krize
Kako objanjavate injenicu da su prologodinji 9. oujka u

Beogradu i pliana revolucija koja je zatim usljedila imali znatno veu
snagu i naboj nego ovogodinje demonstracije, bez obzira na to to lani u to
vrijeme nije bilo ni rata, ni nasilne mobilizacije, ni mrtvih, ni obogaljenih?
Jednostavno, institucionalizirana opozicija vladajuoj stranci u
meuvremenu se potroila. Sigurno je da g. Miloevi danas vie ne
raspolae veinom glasova u Srbiji, ali je isto tako sigurno i da je
212
spomenuta opozicija u toku godine dana jo vie oslabila. Ono to dominira

politikom pozornicom Srbije jest svojevrsni vakuum koji tek eka da
bude ponovo i drugaije pokriven. Primjera radi, odbijanje Srbije da ide u
rat preko Drine, uz to i zbog vrlo maglovitih ciljeva, zaista, naalost, nije
bilo do spontano. Postojea opozicija nije bila kadra, nije htjela ili nije
mogla svejedno takvo raspoloenje politiki uobliiti. Zato i inzistiram,
nuno je demokratske opozicijske snage u Srbiji reartikulirati, u neku ruku
poi iz poetka, ovaj put oslanjajui se na podrku demokratskog svijeta.
Ali za takav, svakako dugotrajan pothvat koji se mjeri i godinama, potrebno
je i da nai mentori budu neposredno zainteresirani. Izgleda da se neto
slino ve i dogaa. Jer, plave kacige, Haag, Bruxelles ili Lisabon jesu
samo kupovanje vremena, budui da je klju krize u Beogradu. Bez jake i
demokratske Srbije, da i to ponovim, nema niti mira niti demokracije na
jugoslavenskom prostoru, nema ni jake i demokratske Hrvatske, a konano,
nema ni zatite Srba izvan Srbije. Zato, da jo jednom parafraziram ono to,
sam izrekao u listopadu prole godine: Srbija treba svog de Gaulla. Treba
rei: Srbija je izgubila jednu bitku, ali nije i rat. Izgubljena bitka bio je rat
koji su srpski nacionalsocijalisti dosad vodili, a dobiven rat moe biti samo
mir i demokratski uzor koji e liberalni Beograd, nadam se, opet nuditi
susjedima. Na takve promjene u Beogradu moda e se ekati i godinama,
ali ako do njih doe, na promjene kod susjeda ekalo bi se mnogo, mnogo
manje. Pri navedenoj reartikulaciji opozicije u Srbiji, a time bih i zakljuio
razgovor, postoje samo dva kriterija: odanost demokraciji i patriotizam.
Rodoljublje se danas najbolje mjeri nepristajanjem ni na kakvo koketiranje
sa nacionalizmom. Vjerovatno da je u tom koketiranju i osnovni razlog
neuspjeha dosadanje opozicije. U nadmetanju oko dilema tko je vei
Srbin ili Hrvat nai su vlastodrci bez premca, a g. Miloeviu jedino rival
moe biti g. eelj, njegov alter ego. Vama ostavljam da hrvatske paralele
napravite sami.
Slobodna Dalmacija, 27. lipnja 1992. (Drago Hedl)
213
Ivan uri
5.
KLJU JE U BEOGRADU
O vlastitom i tuim izgnanstvima, svom politikom delovanju u

Parizu, podjednakim krivicama Beograda, Zagreba i Sarajeva,
budunosti junoslovenskog prostora, vladi g. Pania, Vojvodini i o svom
povratku...
Naglo ste nestali prole jeseni, navodno sklanjajui se od

mobilizacije. Jeste li izbeglica, politiki emigrant ili... ta radite?
U Parizu, tanije izvan Beograda nalazim se od novembra
prole godine. Moj poloaj ovde je, formalno gledano, sasvim legalan.
Dodue, istina je da se u jednom trenutku naglo pokazala potreba za mojim
proverenim vojnikim vrednostima (u tzv. JNA bio sam obian vojnik i
sluio ABHO), kao to je, recimo, istina i da se, posle etvrt veka
provedenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, naprasno stalo sumnjati
ak i u moju pedagoku podobnost. No, niti sam bio jedini, niti je to u
neposrednoj vezi sa mojim odlaskom. Za okolnost to sam, jednog
oktobarskog dana, bio prinuen da se navrat nanos pripremim za put, nisu
bila kriva ni svakodnevna maltretiranja mojih blinjih, niti ucene i prinudna
druenja sa nepoznatim a nametnutim uvarima i prijateljima. Ne daj
Boe da je tako bilo. A o ostalom, moda jednom, u starakim seanjima,
amnezijama i preterivanjima. Ovde predajem na Institutu za evropske
studije pri Univerzitetu Pariz VII, saradnik sam College de France,
oekujem, uz ostalo, takoe izlazak u Parizu tri knjige: Prva je francusko
izdanje Sumraka Vizantije, druga govori o istorijskim korenima
jugoslovenske krize, a trea je saeto vienje povesti Srbije. Dakle, nisam
ni dezerter ni izbeglica, a ni politiki emigrant, to ne znai da se trenutno u
Beograd, grad u kome sam svojevoljno eleo da ivim (ne po zasluzi
roenja niti zato to nisam mogao na drugoj strani), ne nalazi u izgnanstvu.
214
Uostalom, to je sluaj kako sa Srbijom, tako i sa oboma nam

dragom Vojvodinom. Govorim prvenstveno o duhovnom, pa tek onda i
opipljivom, fizikom izgonu. Pomenuto duhovno proterivanje oliava, na
primer, izvesni gospodin eelj. No, ne zato to je on bio i ostao kolebljivac
koji se neka izmeu nacional-socijalizma i Staljina, niti zato to ja, ak i
kada bih hteo, ne bih sa precima mogao nikuda izvan paaluka, ve iznad
svega zato to, iznad svega potujui vlastitu i tuu prolost, uzgred
pomalo se razumevajui u zemljopis i istoriju, dobro znam zato Srbija nije
niti u Dubrovniku, niti u Osijeku, kao to dobro znam da ako Szabadka s
pravom jeste Subotica, onda i Novi Sad mora biti uporedno i Ujvidek. Da
ne ream dalje, ako ovaj na svet uopte eli da preivi, najpre mora
odustati od mitova, varvarske stvarnosti i truda da se to pre stigne u
antievropsku (predevropsku) budunost. Dodao bih na kraju jo neto: tano
je da je Francuska, uz Beograd, presudno oblikovala moja nauna i
intelektualna znanja; slino je bilo i sa mojim precima: Stoga u njoj nisam
tuin u doslovnom smislu rei. Ali, takoe je tano, bar sam tako bio uen i
od oca i od majke, da mi je dunost da svoje usluge uvek najpre nudim
sopstvenoj zemlji. Ako, a slino sam nedavno govorio i u rijekom Novom
listu, ona, ili oni koji u ime zemlje sude, u jednom trenutku procene da su
te usluge izline, ne ostaje nita do da ih ponudim tamo gde su, kao u
Parizu, kriterijumi nii no u Beogradu. Naravno, ovo to sam rekao tie se
iskljuivo tzv. intelektualnih ponuda. U politici, meutim, u zemlji kakva
je naa, takav fair play odbijam.
Znai, verujem da je i dalje da je patriotska obaveza svih da, bez
obzira na osude za izdajstvo ili zamerke o nedostojnosti politikog za-
nata, pokuaju sve ne bi li se kataklizma spreila. U suprotnom, odgovorno-
st je i na onima koji su isto mislili, ali nita nisu uradili, makar toliko da
bi ljudi znali ta su mislili. Prozivam u prvom redu intelektualce i tzv.
graane koji moraju znati, a to sam u bezbroj navrata ponavljao, da u dru-
tvima poput naeg, u kojima politika tek treba da bude posao profesionala-
ca, u kojima demokratskog iskustva nema, oni ako ne osmisle beg od
totalitarizma nema ko drugi. Alternativa je populizam, carstvo nebesko,
korijenje, stid pred potomstvom sve ono to vam je svakako poznato.
Bili ste predsednik Reformske stranke. Gde ste danas, politiki?
Tamo gde sam oduvek bio. Bio sam meu prvima, sa mojim
prijateljima iz Liberalnog foruma Srbije (V. Stevanovi,i M. Kova, B.
i
Vidosav Stevanovi, knjievnik.
215
Ivan uri
Bogdanovi, F. David,ii V. Dimitrijevi,iii D. Veselinov, L. Perovi,iv S.

irkovi...), koji sam, jo pre dve godine, govorio da Jugoslavije vie nema,
ali da ostaje, od Jugoslavije stariji i trajniji, jugoslovenski prostor ija
politika i ekonomska reartikulacija tek predstoji. Slino su tvrdili i moji
prijatelji iz Liberalno-demokratske stranke Slovenije. Tako smo Joe kolj
i ja uredno bivali optuivani i za separatizam i za unitarizam. Kako od
koga. Nae se miljenje nije promenilo a sve to se danas zbiva samo ga
potvruje. I dalje ostajem pri sledeem a, koliko mi je poznato, takvom su
rasuivanju skloni i nai meunarodni mentori: jugoslovenski prostor
zahteva celovito reenje krize; to reenje ukljuuje meusobno priznanje
svih eks-jugoslovenskih republika kao nezavisnih drava, u njihovim
unutranjim i spoljnim granicama, onakvim kakve su bile i u Jugoslaviji; u
okviru tih republika, tamo gde je neophodno, treba pristupiti bilo
federalizaciji (ne federaciji) bilo kolektivnoj autonomiji za manjinsko
stanovnitvo koje je na lokalnom porostoru u veini; tamo gde to nije
mogue, treba sprovesti naela tzv. personalne autonomije sve to bez
mogunosti majorizacije, sa ustavnim garancijama i uz jemstvo
meunarodne zajednice; takoe, tamo gde posebnosti nisu prvenstveno
etnike ve kulturne ili ekonomske, kao to je sluaj sa Vojvodinom ili
Istrom, treba pribei u to veoj meri istim kriterijumima; u Srbiji bi se
mogla izvesti navedena federalizacija prema kojoj bi Albanac sa Kosova,
umadinac i Bavanin raspolagali istim pravima; usput, to je i jedina
ozbiljna zamena pukoj represiji na Kosovu. Meunarodna zajednica bi, sa
svoje strane, bila spremna da nagrauje svaku vrstu ekonomskog,
kulturnog pa i politikog, bilateralnog ili multilateralnog povezivanja meu
ovim nezavisnim dravama. Prirodno, eventualna federalizacija Srbije
podrazumeva i adekvatne promene u praksi Hrvatske. Nije u pitanju tante
za kukuriku ve Realpolitik
Kada je po sredi Bosna i Hercegovina, valja se u poneem setiti
komunistikih iskustava i oplemeniti ih demokratijom. Ova republika je, ne
prestajui da bude drava Muslimana, Srba i Hrvata, mora da bude drava
graana, to, u najmanju ruku, znai da joj je dvodomni parlamentarni
sistem neophodan kao i ustavno onemoguavanje kako etnike majorizacije
tako i zloupotrebe nacionalnog veta. Nemojmo se zavaravati: nikad Srbija
ii
Filip David, knjievnik.
iii
Vojin Dimitrijeviu, profesor Pravnog fakulteta.
iv
Latinka Perovi, istoriar.
216
dogovora sa ne-Srbima, graanima Srbije, nee biti demokratska; nikad

nee biti suverene i demokratske Hrvatske, ukoliko Srbi koji ele da ive u
njoj, tu dravu ne oseaju tako. Uveren sam da e, na kraju krajeva, tako
biti. Upravo je Bosna, na tragini nain, naalost, pokazala da modeli
reenja, najpre nueni iz Beograda, a zatim prihvatani u Zagrebu, od
srpsko-hrvatske bratske podele te teritorije (setite se jo onog dogovora u
Karaorevu, marta 1991) do kantonizacije jesu raun bez
(muslimanskog) krmara, da ne govorim o graanima jednog Sarajeva koji
ne pristaju na poistoveivanje sa tabom na Palama, i stoerom u
Ljubukom. Za ovakvu vrstu razmiljanja ima mnogo razumevanja i u
Ljubljani i u Skoplju, no, od njih danas malo ta zavisi. Klju je u
Beogradu, gde je sve poelo, potom u Zagrebu, u kome sadanja vlast
neposredno zavisi od politikog zdravlja beogradskih vlasti, pa tek onda u
najmanje krivom zvaninom Sarajevu. Bosna je posledica a ne uzrok krize.
Sigurno da politiki razum ovih dana nalae okretanje budunosti, graenju
a ne ruenju, kompromisima a ne iskljuivostima. To prvenstveno vai za
Srbiju. Ali, ovaj isti razum podrazumeva i jasnu svest o onome to se
zbivalo u Vukovaru ili jednom Mostaru. Hou rei da je Vukovar makar iz
moralnih razloga, trebalo zatititi, kao i napadnutu Hrvatsku, ali nikako ne i
navodnu demokraciju u njoj napadnutu od boljevika. Koliko je
hrvatski ustav bio demokratski, izlino je i govoriti, pogledajte samo
primedbe Badenterove komisije, no, najgori nain da se nezadovoljstvo
izrazi bilo je u bacanju u naruje ludacima koji su bulaznili o Srbiji do
Karlobaga i Virovitice, odnosno njihovim pritvornim zatitnicima koji,
jednom davno, nisu dali da se ovaj narod bije. Da li Srba ima vie ili
manje u Hrvatskoj, da li im je bolje ili gore to su pitanja koja sam sam
postavljao pre rata, ali njih valja da sebi, a ne voi, postavi sada svaki
vatreni rodoljubac. Vou ostavimo mirnijim vremenima i pobrinimo se da
se sada meusobno ne dotuemo, odnosno da nas ne prevare kopije
preanjeg, ali pod drugim imenom. Ili, kako bi Vuk Karadi rekao, da ne
bude isto to samo malo drukije.
Povremeno se oglaavate preko novina. Nedostaje li vam
politiko delovanje? Jeste li u danima Vidovdanskog sabora poeleli da
izaete pred sto hiljada ljudi?
Izgleda da se nismo savim razumeli. Ostao sam tamo gde sam
bio, uz ostalo i u politici. tavie, ini mi se da njom bavim i vie nego to
mi ostale obaveze doputaju. Vidite, prisiljavanjem na privremeno
povlaenje iz zemlje, nehotino mi je napravljen poklon: ostao sam, na
odreeni nain, politiki (a duhovno svakako) sauvan. Naime, valjalo me
217
Ivan uri
je gurnuti. Jer, iako svestan da demokratska opozicija, takva kakva je,

nije u stanju da preokrene prilike, budui da sam i sam nepuna tri meseca
vodio Reformiste Srbije, morao sam, hteo ne hteo da uestvujem u
svakodnevici na naine iji su se efekti uveliko potroili. A od pisanja
saoptenja, nadgovaranja sa mnogima u krilu te iste opozicije, stizanja
kradom na televiziju ili u novine, zborovanju na trgovima i sindikalnim
dvoranama ve odavno nije bilo vie vajde. Da nevolja bude jo vea,
znatan deo opozicije, a tome se miljenju u meuvremenu pridruivala i
veina javnog mnjenja Srbije, jeste bio suprotstavljen vladajuem reimu,
ali prvenstveno zato to g. Miloevi nije ostvario ono to je obeao (veliku
Srbiju), a ne zato to je ta ideja bila samoubilaka, i to od poetka. Takoe,
sve sam ubeeniji bio da je u Srbiji neophodno izai iz uskih i potroenih
stranakih okvira, bilo da bi se napravile nove i ire, prave politike
asocijacije, bilo nadstranaka okupljanja. Bio sam, isto tako, svestan da, bez
obzira koliko neopravdano, Reformisti Srbije teko mogu opstati sami i
nepromenjeni, jer pritisak i neprestane optube su uinili svoje, a unekoliko
su iluzije, rasprostranjene u delu reformistikog lanstva objektivno
pomagale slabljenju te stranke. O preprekama koje slede onu izreku Boe,
sauvaj me od prijatelja, od neprijatelja se i sam uvam ne bih govorio.
Sve to izlaem, nezavisno od okolnosti to su reformisti Srbije, i u
septembru prole godine, prema ispitivanjima javnog mnjenja, bili sigurno
trea stranka po snazi u krilu opozicije. Meutim, najvanije je bilo
saznanje da, otkako je o nama poelo da se sve vie odluuje u svetu, a sve
manje kod nas, moda i ja mogu biti od vee koristi ovde, u Parizu ili
Vaingtonu, nego u Beogradu. Ova poslednja konstatacija je danas tanija
nego ikad ranije. A kada je re o poslu, eto, upravo sam se vratio iz Bordoa
gde sam razgovarao, pored ostalih, sa g. Mielom Rokarom i g. erarom
Fuksom (nacionalnim sekretarom Socijalistike partije Francuske za odnose
sa inostranstvom), sutra se po drugi put u kratkom razmaku sastajem sa
predsednikom Komisije za spoljnopolitike odnose francuske Skuptine, g.
Belonom, prekosutra to Vam ve ne mogu rei. Prirodno, u kontaktu sam
i sa Evropskim parlamentom, administracijom u Vaingtonu. ta jo treba
da dodam pa da se i Vi pridruite onima koji me optuuju da sam navodno
ovek Zapada?
Kako Vam Srbija i sav ovdanji jad izgleda iz Pariza? Vidite li
izlaz? Kakav?
Kada je re o onome to je do nas, a nije sve do nas, g. Pani je u
svom obraanju u Saveznoj skuptini uglavnom osnovno pomenuo. No, to
je samo prvi korak. Ostaje da se vidi koji su sledei. Problem
218
samoosveivanja je u njegovom govoru bio tek dotaknut, a Srbima je

potrebno dugotrajno kolektivno mentalno ienje, bojim se da ih eka i
sadomazohistiko rovarenje po savesti (svojoj i tuoj).
S druge strane, Srbija je svetu, a pogotovo Balkanskom prostoru,
neophodna kao jaka drava. Ali, snaga Srbije mora da poiva na
demokratiji a ne na kraama tueg i klanju. Gresi drugih mene ne zanimaju
dogod sam ja grean, pogotovo ako je prvobitni greh bio moj. To vai i za
narode. Naravno, najvanije je da se prekine s klanicom u Bosni. Budite
sigurni da bez toga nema ni spasa za Srbiju. A pitanje, pri sadanjim
prilikama u Bosni, da li e biti pedagoke intervencije, izlino je.
Odgovor je da. Kada? Ne zna se. to kasnije to gore po Bosnu, ali gore i
po Srbiju. Zato, polazei od aksioma da je politika pohvala nesavrenosti,
umesno je najpre oekivati rezultate, pa tek poto ih eventualno nema,
kritikovati onoga koji ih je obeao.
Mislim prvenstveno na iznenadnu pojavu g. Pania. Nemojte, kada
vam ovako odgovaram, pomisliti da sam politiki naivan i neobaveten.
Naprotiv, slian stav prema g. Paniu, recimo, zauzela je i amerika
administracija. U njegovoj vladi se naao jedan Tibor Varadi, linost kojoj
su u svetu vrata sigurno otvorena, ali ima mnogo vie onih kojima su, bez
obzira na profesiju koja katance i brave po definiciji iskljuuje kao to je
sluaj sa diplomatijom, vrata u svetu nepovratno zapeaena. Kako bilo,
saekajmo malo i budimo neprestano svesni da je po sredi prelazna vlada u
smutnoe vremja. Ona je, s obzirom na nelegitimnost tzv. Savezne skuptine,
ipak neumitno samo inovnika, to znai i da joj efekti moraju biti
inovniki.
Zagovornik ste obnavljanja (vekovima stvaranih) spona meu
junoslovenskim narodima. Kako, posle toliko kletvi i krvi?
Kao istoriar, moram da Vas podsetim da su mrnja i osveta
potvrde za bliskost, pa i meusobnu uslovljenost naroda. Indiferentnost je
dokaz za nepostojanje istorijske komunikacije. Kao istoriar, takoe moram
da vas podsetim da ta mrnja nije preterano dugog veka, jedva da pokriva
dvadeseto stolee. U Drugom svetskom ratu, uz ustaki genocid nad Srbima
(da ostala, manje strana klanja, u kojima su se Srbi isticali ovom
prilikom izostavljam) ipak je 1945. dolo do pomirenja. Zato? Svialo nam
se to ili ne, bilo je to zato to je i jednima i drugima, Srbima i Hrvatima,
tada bio ponuen novi model, nova vera u drugaiju budunost, nova
politika i ideoloka igraka. I uspelo je. Titu je to uspelo, a sasvim je
nevano to je igraka ispala arena laa to u kontekstu vaeg pitanja
nije bitno. Konano, da odgovorim i kao politiar: u politici su simpatije
219
Ivan uri
poeljne, a mrnja nepoeljna, no, one ne odluuju. Ono to je presudno

jeste realno reenje konkretnog problema danas, da bi sutra taj isti problem
mogao biti jo bolje reen. Ponimo od meusobnog priznanja, od
bilateralnih carinskih prelevmana, pa emo stii i do ostalog. No, prethodno
je nuno nametnuti mir. Ako to sami ne uspemo, bie nam nametnut silom
od drugih. Ni u Americi predizborna kampanja ne traje veito odgovaram
onima koji se tee ovim, uostalom, pogreno shvaenim podatkom. Kada je
re o politikim kontaktima, uveravam Vas da ih ja sam nikada nisam ni
prekidao: od Liberalno-demokratske stranke iz Slovenije, do Socijal-
demokratskog saveza Makedonije, od Monika do anka, od Ante
Markovia do Janeza Drnoveka, od Adila Zulfikarpaia do Rasima
Kadia, od Kire Gligorova do Milana Kuana...
Ali,jo jednom da podsetim: bez obzira na druge, Srbi sami najpre
moraju sebi da kau ko su bili i ta su inili proteklih godina. To i itav svet
od nas eka, ba u ime, recimo, jedne avenije u Parizu koja nosi ime Petra I
od Srbije.
Ovdanja dravna agencija javlja da su tamonji Srbi listom za
domovinu Srbiju i otadbinu Jugoslaviju i da brojni francuski intelektualci
podravaju Slobu i njegove. Va komentar...
to je babi milo, to joj se i snilo. Poznajem malobrojne francuske
intelektuelce koji govore o podeljenoj krivici, ali da i jedan meu njima
javno podrava g. Miloevia, to nisam uo. Meutim, injenica je da je
Srbija u Francuskoj imala daleko veeg prijatelja nego bilo koja
junoslovenska zemlja. Mislim da e i sutra, jedna demokratska Srbija, ako
ne simpatije (jer njih valja dugo zasluivati), a ono bar imati ovde izraze
iskrene politike panje. Jer, niti svet niti Francuska nisu hteli da Srbiju
stave na stub srama. Na taj je stub ona stala svojom voljom. A kada su
posredi Srbi, koje navodite u Vaem pitanju, tano je da ih ima. Moj
odgovor njima je, kao i onima koji su u Beogradu ratovali protiv Albanaca
na Kosovu, pri tome se dobro uvajui da niti oni niti njihovi sinovi na to
Kosovo zaista kroe, izvolite pa ratujte tamo, a ne po pariskim ateljeima i
pred palatom ajo. No, ima i neto to mi se ini vanije. ... na ustaama
iz redova srpskog i etnicima iz redova hrvatskog naroda.* Tih etnika i
ustaa, ljudi koji jesu elita pameti bive Jugoslavije i koji iz nje zaista
nisu eleli da odu, prepun je svet: od Vidosava Stevanovia do Rade
*
Nejasno u objavljenom intervjuu.
220
Ivekovi,v od Bore Todoroviavi do Mire Furlan,vii od Dubravke Ugreiviii

do Duana Kovaevia.ix Uz njih, London, Pariz, Njujork, da ne govorim o
Junoj Africi, prepuni su pametnih mladih ljudi koji se nee vie nikad
vratiti, ali koji hoe da pomognu, svi zajedno, bivoj (normalnoj)
Jugoslaviji i njenim sada rastoenim delovima. Treba im pridruiti i deo
nekadanjeg establimenta koji se asno odluio da ne uestvuje u krvavom
balu kod kue: od Faika Dizdareviax do arka Papia,xi od Gorana Fejiaxii
do Nenada Pejiaxiii i Besima Ceria.xiv Pominjui ih, opominjem i sve nas
da nas iskljuivost i zlopamenje nikud ne vode. Konano, sa imenima koje
sam naveo, valja u vezu dovesti jednog Ljubu Popovia,xv Joeta Ciuhu,xvi
Jagodu Bui,xvii zatim retke starine iz prve posleratne politike emigracije,
gospodina Vaneta Ivanoviaxviii ili gospodina Vlastu Stojanovia.xix Hou da
kaem: uprkos izrazitoj heterogenosti, njih povezuje meusobno vie spona
no to ih po pravilu mogu uspostaviti sa samozvanim zastupnicima
demokratije u zaviaju. I jo neto: njih nema ni pred palatom ajo ni u
izvetajima Tanjuga.
Bili ste kandidat za predsednika Srbije, jedini koji je u nekoliko
izbornih jedinica tukao Voda. U kakvom vremenu bi ponovo krenuli u
izbornu trku i pod kakvom zastavom?
Onaj ko ozbiljno eli da bude demokratska alternativa sadanjem
predsedniku Republike Srbije, mora imati u vidu najpre da Srbija jo nije
udarila o dno. Mora, takoe, pretpostaviti da u tome strmoglavljivanju
Srbiju eka jo nekoliko prelaznih faza: jedna od njih je upravo okonana
i o njoj smo govorili analizirajui razloge neuspeha veeg dela opozicije.
v
Rada Ivekovi, ivi u Francuskoj.
vi
Bora Todorovi, glumac.
vii
Mira Furlan, glumica.
viii
Dubravka Ugrei, knjievnica. ivi u Amsterdamu.
ix
Duan Kovaevi, knjievnik.
x
Faik Dizdarevi, diplomata.
xi
arko Papi, publicista.
xii
Goran Feji, publicista.
xiii
Nenad Peji, publicista.
xiv
Besim Ceri, bivi direktor TV Sarajevo.
xv
Ljuba Popovi, slikar.
xvi
Joe Ciuha, slovenaki slikar.
xvii
Jagoda Bui, slikarka.
xviii
Vane Ivanovi, politiki aktivista projugoslovenske orijentacije, iveo u
Londonu; osniva Evropskog pokreta u Jugoslaviji.
xix
Vlasta Stojanovi, advokat.
221
Ivan uri
Ali, to jo uvek svi, bojim se, u opoziciji nisu shvatili zato o tome
govorim? Zato to su u politici kompromisi jedno, a alternativa drugo.
Trenutno, dajem prednost kompromisima, ako ni zbog ega drugog, ono bar
zbog spasavanja Srbije od graanskog rata. (Usput, seate li se kako sam na
tu opasnost govorio ba kod vas, u Vojvodini, strepei od srpsko-srpskog
pokolja?) To moe biti i najvei greh sadanje vlasti, vei od svih
dosadanjih, ukoliko do sukoba doe. Zato, ko god da se lati ozbiljnog,
alternativnog politikog poduhvata, mora saekati da proe vreme
iekivanja uda. To je i velika nevolja g. Pania, jer on svakako mora
biti svestan da uda niti u politici niti u ekonomiji ne postoje. Dakle, sa
takvim se poduhvatom moe pokuati jedino u trenutku katarze, to je
utiv izraz za oajanje. Tada, meutim, nuno je raspolagati sa jo nekoliko
prethodnih prednosti: biti prihvatljiv graanima Srbije koji nisu Srbi, biti
prihvatljiv makar kao partner za pregovore sa Albancima, biti poeljan
sagovornik junoslovenskim susedima Srbije i, iznad svega, raspolagati
politikim kredibilitetom kod naih mentora u EZ i bar toliko u SAD.
Reenom prethodi, izlino je i podvlaiti, podrka koju bi predstavnik takve
alternative morao imati najpre meu samim Srbima.
Ja lino svakako da razmiljam o povratku, ne o predsednikoj
kampanji na koju Vi aludirate, ve o povratku u asu kada budem procenio
da sam korisniji u zaviaju nego ovde. Iako mi ni na kraj pameti nije da mi
politika bude posao doveka, smatram da je nemoralno ostaviti nezavreno
ono to je zapoeto, i to nije lini hobi ve odgovornost svih zajedno. To
je, ako hoete, ... Vojvodini.* Mogu Vam rei i da sam nedavno vodio
razgovore sa gospodinom Agotonom,xx vodio sam ih i sa gospodinom
ankom,xxi Dragan Veselinov je moj lini prijatelj, da ne nabrajam ljude.
Svi ti razgovori su bili laki, jer trenutno nije re o pravim stranakim
razlikama nego o stratekim izborima: demokratija ili populizam,
antinacionalizam ili nacional-socijalizam, trite ili g. Boovi,xxii Evropa ili
varvarstvo. I da zakljuim: nemojte me pitati kada u se vratiti, ve kada e
nabrojani elementi biti ispunjeni. Moda bre no to se pre nekoliko meseci
raunalo, moda i u novembru ove godine.
*
Nedostaje tekst u objavljenom intervjuu.
xx
Andra Agoton (Andrs goston), predsednik Demokratske stranke
vojvoanskih Maara.
xxi
Nenad anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
xxii
Radoman Boovi, predsednik Vlade Republike Srbije.
222
A kada u iz politike otii? Odgovoriu vam i na to: onda kada mi

moja zastava, moja slava, moj Beograd nee vie izgledati ukaljani, onda
kada se Srbija, ona kojom sam bio ponosan, vrati iz duhovnog izgnanstva,
vrati u jonoslovenski prostor. Za ostale kvaritelje balkanskog vazduha
potom ne treba brinuti. Njihov odlazak pitanje je posle samo politike
tehnologije. Ali, zar je zaista moralo da se prolije toliko krvi i zar je zaista
moj narod morao da bude ovde gde je? Odgovor ne znam, zato i pozivam, u
iekivanju protoka vremena neophodnog istorijskom rasuivanju, u
budunost, a ne u prolost.
Nezavisni Index, 1992. godina (Mihal Rama)
223
Ivan uri
6.
SRBIJA: DVA PRIZNANJA SAMOJ SEBI*
Molim vas da prokomentariete izbor g. Pania za saveznog

premijera SR Jugoslavije, kao i njegov program
ini mi se da je g. Pani i sam svestan nekoliko oteavajuih
okolnosti pod kojima se latio pomenute dunosti. Poimo redom: izabran je
za predsednika vlade u dravi koja, prema meunarodnim merilima, ne
postoji; tavie, delovi nekadanje Jugoslavije, republike Srbija i Crna Gora,
iskljuene su iz svetske zajednice a da se u meuvremenu ak nisu ni
potrudile da steknu status drava; izabrala ga je skuptina, sastavljena na
osnovu izbora koje ta ista zajednica nije priznala i, to je jo gore, iji
poslanici, budui da je tzv. savezne izbore demokratska opozicija
bojkotovala, ni u kome sluaju ne odslikavaju raspoloenje svih graana
Srbije i Crne Gore; te iste izbore je, i to en bloc, bojkotovalo i skoro 90
odsto graana Kosova, t. j. svi njegovi stanovnici albanske nacionalnosti;
mandat za sastav savezne vlade g. Pani je dobio od g. osia,i de facto
od stranke na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, dakle upravo od onih ije bi
negativne efekte dosadanje brige o Srbiji i Crnoj Gori on valjalo da
popravlja. Uostalom, nije li se i g. Pani, pomalo se alei na vlastiti raun,
pred stranim novinarima posluio poreenjem zadatka koji ga oekuje sa
poslom kapetana piratskog broda, znai efa posade koja je izvan zakona,
sa ciljem da je privede redu, pa i odgovornosti pred zakonom? Da ne duim
sa ostalim nevoljama g. Pania, mogu pomenuti jo samo paradoks da on,
uz najbolju volju, ako progovori o granicama savezne drave, zapravo
iznosi svoj lini sud, jer, kao to Vam je poznato, te su granice jo uvek
veoma fluidne i jo uvek otvorene ka slobodnoj volji za ujedinjenjem,
*
Naslov dao prireiva knjige.
i
Dobrica osi, knjievnik, predsednik SRJ.
224
izraenoj kod dinih srpskih hajduka, na Palama ili u Krajini, svejedno. to

e od te hajduije, u krajnjem zbiru, prava tragedija tek zadesiti srpski narod
izvan Srbije davaocima mandata g. Paniu bilo je malo vano. Ipak, bez
obzira na preanje veze sa srpskim establimentom i bez obzira to, u
trenutku primanja dunosti nije raspolagao niijom meunarodnom
zvaninom ili poluzvaninom podrkom, g. Pani je u Skuptini hrabro
izloio program iza koga stoji. To je program, iako samo poetni jer
nedae koje nas ekaju daleko prevazilaze njegov sadraj, kome je teko
staviti ozbiljnije primedbe. Ali, treba oekivati i dela, a njih za sada nema.
Meutim, osnovni je demokratski red, ukoliko se slaete sa programom, da
to i kaete javno, pa i da pomognete njegovom ostvarivanju. Tako sam i
razumeo prisustvo u vladi g. Tibora Varady-ja,ii na primer, no teko ne ja
nego svet da e moi da shvati prisustvo u toj istoj vladi, navodim ga opet
jedino primera radi, izvesnog ministra spoljnih poslovaiii koji je nedavno, u
Parizu, tvrdio da je Zapad nepravedno prikaio demokratski oreol jednom
Gorbaovu, pored ivog predsednika Srbije koji je prvi i najvei
demokratski reformator postkomunistikog sveta. Ree ovek i ostade iv
(za razliku od hiljada drugih koji su danas mrtvi).
Gospodina Pania, meutim, treba u najmanju ruku doekati
dobronamerno i zbog jo neega: nezavisno od mojih simpatija za
ekonomske reforme nekadanje vlade Ante Markovia,iv na koje ekonomske
ideje g. Pania neodoljivo podseaju (to i nije udo, jer re je o jedinom
moguem jeziku koji Zapad razume), novoga mandatara treba podrati ve i
zato to je oigledno da su u Srbiji u toku evolucioni procesi sazrevanja
javnog i politikog mnjenja, sa nizom meuetapa jedna od njih moe biti i
dolazak g. Pania, da bi se tek na kraju dolo i do prave alternative.
Ukratko, danas nije trenutak za alternativu nego za kompromise koji e
alternativu omoguiti. Osim, ukoliko se zaita ne eli pomor nedunog
naroda, graanski rat i viedecenijsko izgnanstvo od normalnog sveta. A,
ukoliko se pokae da je ova dobra volja bila uzaludna, ipak ostaje jedno
nesporno: Srbija se jo za jedan korak pribliila suoavanju sa sobom
samom. I to je ve neto.
Vae miljenje o izboru g. Dobrice osia za predsednika SR
Jugoslavije.
ii
Tibor Varadi, pravnik.
iii
Vladislav Jovanovi.
iv
Ante Markovi, predsednik Vlade SFRJ.
225
Ivan uri
Pokuau najpre da odgovorim ad rem, pa tek onda ad

personam. Poloaj koji zauzima g. osi pati od istih nedostataka od kojih
pati i poloaj g. Pania. Kada bi kod predsednikih funkcija, kao i kod
drava samih, postojao vladajuoj stranci inae drag izum v. d.-a
(pogledajte koliko ih ima u privredi, mas medijima, u ministarstvima),
moda bi mesto v. d. predsednika v. d. Jugoslavije bilo i nama i, naroito,
naim meunarodnim mentorima prihvatljivije. No, tako neto u pravu jo
nije izmiljeno. Ve sam kazao da je trenutak za kompromise, koji e
dopustiti da se uopte razmilja o alternativama. Jer, Srbija jo nije zrela za
prave alternative. Ali i tu, rekao bih, g. osi je u bitno nepovoljnijoj
situaciji od g. Pania. Ovaj drugi jeste bio u poslovnim aranmanima sa
vladajuom strankom u Srbiji, ali nije sluio i kao njeno ideoloko
nadahnue, to je bio sluaj sa g. osiem. No, ak i da nije tako, uslov za
bilo kakav kompromis jeste pogled u budunost ne u prolost, svejedno na
ui zaviaj, strah od nepoznatog i razumljivu potrebu da se zatiti od boljih.
Ukratko, ili e se g. osi odrei svoga duhovnog kumovanja strategiji
nacionalnog interesa, primenjivanoj tokom poslednjih godina sa zavidnim
uspehom, ili e, pak, g. Pani prestati da bude ovek nagovetenog,
podvlaim privremenog kompromisa. Voleo bih kada bi naslovi iz osieve
trilogije Vernik Grenik Otpadnik bili, u stvari, oznake za neko drugo
vreme, ovo nae. Voleo bih kada bi vera bila nacional-socijalizam, greh
zaluivanje populistikim istoricizmom a otpadnitvo pogled bez
mrnje i straha prema spoljnom svetu, uz spremnost da se za sopstvenu veru
i greh prui makar moralna naknada. Koliko znam, to nije sluaj, a nema ni
nagovetenih naslova za eventualnu tetralogiju poput kakvog Pokajanja
ili Iskupljenja.
Vae vienje dogaaja u Srbiji.
Da bi Srbija uopte bila spremna za povratak u svet, kome je
nekada asno pripadala, neophodno je da se suoi sa dva priznanja samoj
sebi: prvo se tie istine da, nezavisno od odgovornosti drugih, poetna i
najvea krivica za krv u bivoj Jugoslaviji lei na njoj, a drugo je u vezi sa
saznanjem da uda u istoriji nema, pa da, u skladu sa time, nije mogue
oekivati udo ni od g. Pania niti od bilo koga drugog. Nematina, i to jo
vea, potrajae, nezavisno od sankcija, jo veoma dugo, ali e ipak biti
kraa, kao i naa meunarodna kunost, to pre budemo shvatili da
mentore nije mogue beskonano lagati. To, da li e kod nas biti
demokratije ili ne, naim je tutorima u krajnjoj liniji svejedno. Da bih bio
pravilno shvaen, podseam Vas na primer ojaenog, omraenog i
izolovanog Iraka u kome je na vlasti i dalje Sadam Husein. Jedino, na ta
226
moemo da raunamo, jeste geostrateka vanost kojom, mimo nae

zasluge, raspolaemo. Ali, ni tu kod naih staratelja urbe nema. Trebalo bi
da je ima kod nas. Jer, navedena geostrategija je i naa ansa. Po nas je
bolje ukoliko se za mir i globalno reenje jugoslovenske krize zalaemo
sami, nego da nam bude nametnuta nekakva Pax Americana ili Pax
Franco-Germanico-Britannica. Ovo kaem po cenu da jo jednom budem
optuen kao ameriki ili ne znam iji ovek, ali i stoga to sam svestan
da bez jake i demokratske Srbije, na Balkanu nema mira i demokratije za
druge, pa ni Srbe koji izvan nje ive. Sadanje stanje je upravo idealno za
sve one koji bi da tih Srba iz dijaspore kao ni demokratije uopte nema.
Vae vienje dogaaja u BiH.
Po ko zna koji put duan sam da ponovim: Bosna nije bila uzrok
krize, u njoj se, u jo manjoj meri, moe tragati za reenjem krize Bosna
je, jednostavno, prvenstveno posledica zla, roenog u Beogradu i potom
prihvaenog u Zagrebu, Bosna je posledica; meu protagonistima krize niko
nije nevin, nije to ni g. Alija Izetbegovi,v ali njegova krivica je manja od
one koju nosi g. Franjo Tumanvi i, pogotovo, g. Slobodan Miloevi;
Bosna je, takoe, jasno pokazala, naalost na tragian nain, da modeli
reenja, nueni na osnovu poverenja u separatne dogovore dvojice na raun
treeg jednostavno ne dre vodu; Bosna je, svojim rtvama na sramotu
svih nas, platila i danak patolokim strahovima od jugoslovenskog prostora
(kada to kaem mislim u prvom redu na na graane Sarajeva ili Tuzle, ali i
na Muslimane, relativnu veinu u njoj, narod bez rezervne otadbine u
Beogradu ili Zagrebu; Bosna je, isto tako, pokazala da je geografska
strast Karadia,vii a u poslednje vreme i njegovog omiljenog sagovornika
Bobana,viii nalazi pomirenje u 33% rezervisanih za Hrvate, 66% za Srbe i
1% za 44% bosansko-hercegovakih Muslimana, pri emu niko za miljenje
nije pitao graane ove republike. Dakle, ako ikako ima svrhe davati vii
smisao rtvama klanice u Bosni, onda bi to bilo u zakljuku da su upravo
ljudi pali u njoj najzad ubedili veinu naih tutora da jugoslovenski
prostor postoji i da on, uza sve potovanje nezavisnosti i granica
nekadanjih jugoslovenskih federalnih jedinica, zahteva globalno reenje.
Ako se neto, u narednih nekoliko dana ne promeni, izvesno je da e do
v
Alija Izetbegovi, predsednik Republike Bosne i Hercegovine.
vi
Franjo Tuman, predsednik Republike Hrvatske.
vii
Radovan Karadi, predsednik u to vreme samoproklamovane Republike
Srpske.
viii
Mate Boban, predsednik samoproklamovane Herceg-Bosne.
227
Ivan uri
vojne intervencije u Bosni doi, a Vi sami procenite ta zatim sledi

junacima sa Pala, ali i onima iz irokog Brijega. Ideja, koja se silno dopada
i jednima i drugima, zamisao o tzv. kantonizaciji, prosto, nije ostvarljiva
to je, posle letiminog uvida u injenice ledeno saoptio u Zagrebu i
Beogradu britanski ministar g. Herd.ix To su njegovi sagovornici i sami
znali, ali to domaoj javnosti to nisu i rekli? to u Beogradu ne znaju da u
Sarajevu ginu i Srbi, da se u teritorijalnoj odbrani tuku i Srbi, to u Zagrebu
ljudi ne znaju da je i Hrvatska, ba zbog Bosne u prvom redu, na rubu
iskljuenja iz Meunarodne zajednice. Da zakljuim: po meni, globalno
reenje i jugoslovenski prostor su u Bosni ve pobedili, krvavo ali
pobedili su. Sve ostalo, pa i nestanak tri partijsko-nacionalna usreitelja u
ovoj, nemojte zaboraviti, meunarodno priznatoj dravi, pitanje je dana,
im u Beogradu, a zatim i u Zagrebu, doe do demokratskih promena.
Ostaje potom posao za sudove, a nadam se jo vie za prezir prema
neljudima.
Vae prognoze o buduem toku dogaaja u SR Jugoslaviji.
Ako, u vaem pitanju, mislite na Srbiju i Crnu Goru, nadam se da
sam na to pitanje delimino ve odgovorio. A, ako mislite na nekadanju
Jugoslaviju, mogao bih jedino da ponovim ono to sam u bezbroj prilika
isticao: reenje je, a ono e pre ili kasnije, biti i sprovedeno (Sam sam imao
priliku da ga, u mnogo navrata, izlaem u Parizu, Londonu, EZ ili pred
Amerikancima) i svodi se na priznanje svih nekadanjih jugoslovenskih
republika, u njihovim zateenim unutranjim i spoljanjim granicama, za
nezavisne drave, uz ohrabrivanje njihove meusobne (bilateralne,
multilateralne) asocijacije, od carina i energetskih sporazuma do politikih
govora kako gde i kako sa kim. U okviru tih nekadanjih republika, tamo
gde je to mogue, bie neminovna iroka teritorijalna autonomija za
manjinsko stanovnitvo u veinskom poloaju (ukljuujui i lokalne sudove
i lokalnu poliiciju), tamo gde nije bie poeljno reenje u tzv.
personalnoj autonomiji, sa taksativno nabrojanim pravima u Ustavu, bez
mogunosti majorizacije prilikom njihovog ispunjavanja sve to uz
jemstva meunarodne zajednice. Ono to bi vailo za Srbiju iz tri dela,
moralo bi vaiti i za Hrvatsku. Tome valja dodati i potrebu za
regionalizacijom, tamo gde je ima. U Bosni i Hercegovini primenio bi se, u
poneem nalik komunistikim obrascima, princip prema kome bi, u
dvodomnom parlamentu, opet bez mogunosti majorizacije u pogledu
ix
Daglas Herd, britanski ministar spoljnih poslova.
228
etnikih prava, bio zastupljen i graanin i nacija. U ovom asu ja Vam i ne

govorim toliko ono to mi je lino najblie, koliko ono emu su bliski nai
mentori. Bar je tako trenutno. Meutim, od takvog smo reenja daleko iz
vie razloga. Red poteza ipak daje prednost zaustavljanju po svaku cenu
krvoprolia u Bosni i prevenciju u pogledu moguih ratita u Sandaku ili
na Kosovu. Uz put, valja i to da istaknem, za izdvajanje Kosova mali su
izgledi, sudei prema raspoloenju naih mentora trenutno nikakvi.
Smatra se da bi naruavanjem naela nepovredivosti granica Republike
Srbije (onih koje ona sama sebi ne eli da prizna, to je, blago reeno,
permanetni pokuaj politikog samoubistva, a to je, kako mi se ini,
razumeo i g. Pani), izgubio bi se svaki valjani argument u prilog
pridravanja istog principa na drugoj strani (otuda i vidno slabljenje
zanimanja za represiju nad Albancima u zvaninoj Hrvatskoj); drugo,
susedna Albanija za takav ishod (otcepljenje i eventualno pripajanje njoj) ne
pokazuje preterano oduevljenje, bar je tako zasad; tree, reenje koje je
upravo inaugurisano u italijanskom Tirolu i za koje je u EZ zakljueno da
predstavlja obrazac svih buduih solucija za manjine u veinskom
poloaju daleko je od davanja dravne suverenosti, ali i od eklatantnog
ugroavanja ljudskih prava na Kosovu. No, treba da kaem i ovo: nikada
demokartske Srbije nee biti, ukoliko Albanci, koji u njoj ive, ne pristanu
na nju; nikada demokratske Hrvatske nee biti, ukoliko u njoj ne ele da
budu i Srbi koji u Hrvatskoj ive. Nazovite to, ako hoete,
federalizacijom Hrvatske i Srbije, ili reenjem koje niko ne prihvata ali
boljeg razvezivanja vora nema. Osim, ukoliko Srbi hoe da potvrde
strepnje o vlastitom svoenju na beogradski paaluk, a Hrvati na zemlju
kiflu (moda i perecu?).
ime se bavite u Parizu?
Predajem na Institutu za evropske studije, predajem takoe na
Univerzitetu Pariz VIII, saradnik sam College de France. Pripremam
francuska izdanja tri knjige, piem. Sebino posmatrano, ne bih smeo da se
alim, budui da sam prihvaen u sredini iji su kriterijumi, kako se
ponekad gorko naalim, verovatno nii no to su u mojoj roenoj zemlji, bar
sudei po onome to su njeni zvaninici uinili, ne bi li mi stavili do znanja
da sam nepotreban. Moj izbor, a ne mesto roenja ili prinuda, bili su i ostali
Beograd i Srbija. Ali, i ovde zavravam sa linim uglom odgovora, izgleda
da su i Beograd i Srbija jo uvek u duhovnom progonstvu. Politikom se,
naravno, bavim i dalje, jedino nisam siguran da li ete me dobro shvatiti
ako Vam kaem da je to, makar po meni, prirodan dug svakog od nas,
roenog u nesrenoj zemlji autoritarizma, lienoj ikakvih neposrednih
229
Ivan uri
demokratskih iskustava. Jer, ako takvoj zemlji ne pomognu njeni kolovani

izdanci, onda nema ko drugi. Pri tome, intelektualci moraju znati i da baviti
se politikom ne moe da bude svedeno na etiki sud u etiri zida, saopten u
potaji blinjima, porodici ili sagovornicima u kakvoj zaverenikoj Sali. Ali,
i to je bolje u zemlji u kojoj je intelektualna nomenklatura izabrala
nacional-socijalizam. Inae, nedavno sam razgovarao sa g. Mielom
Rokarom,x uoi posete g. Pania bio sam na razgovoru sa g. Belonom
(predsednikom komisije za spoljnopolitike odnose francuske skuptine),
sutra idem na razgovor sa g. Fuksom (trei u poslednjih petnaest dana),
nacionalnim sekretarom francuske Socijalistike partije za odnose sa
inostranstvom. Toliko o Francuzima. O drugima narednom prilikom.
Slino je i sa politikim prijateljima i sagovornicima iz bive Jugoslavije: u
kontaktu sam sa mnogima, od Liberalno-demokratske stranke Slovenije, gg.
Drnovekaxi i kolja,xii do Socijal-demokratskog saveza Makedonije, da ne
ream dalje.
Kada se vraate iz Pariza i ta nameravate dalje da radite?
Ako sam dobro razumeo, vae pitanje je u kontekstu isekivanja
politike alternative i najavljenih novih izbora u Srbiji. Uostalom, ne ini
mi se verovatnim da bi vas mogle zanimati podrobnosti iz mojih linih,
profesionalnih planova. Ali, ve sam vam kazao da je danas doba
kompromisa a ne alternativa, pa je verovatnije i da ono, to se narednih
meseci bude zbivalo, bude samo neophodni put ka pravoj alternativi. Pri
izuzetno povoljnim okolnostima, taj put moe biti skraen sa godina na
mesece, moe to biti i kraj ove godine. Dotle e biti okonani i izbori u
SAD to je itekako vano iz ugla naih tutora. Ali, kada doe as za
alternativu, onaj ko bude pretendovao da bude njen uspeni nosilac, morae
da prethodno ispuni nekoliko uslova: da bude prihvatljiv ne-Srbima,
graanima Srbije, da bude prihvatljiv susedima Srbije, da bude prihvatljiv
naim tutorima i, iznad svega, da bude prihvatljiv samim Srbima. Pri
tome, mora se u meuvremenu jo to-ta izmeniti: od prestanka vere u
uda, do osuivanja vladajue stranke, jo uvek rasprostranjenog u
opoziciji, vie zbog neispunjavanja obeanog nego zbog besmislenosti
obeanja. Mislim na snove o velikoj Srbiji. Uveren sam da bi, po
demokratskim promenama u Srbiji, komijski autoritarizam morao da
x
Miel Rikar, francuski premijer.
xi
Janez Drnovek, lan i predsednik Predsednitva SFRJ, predsednik Republike
Slovenije.
xii
Joe kolj, prvi predsednik slovenake Liberalno-demokratske partije.
230
takoe brzo ustukne pred domaim demokratskim snagama. A kada u

politiki otii iz Srbije? Otii u onda kada budu otili oni koji su mi
ukaljali Beograd, slavu, pretke, onda kada se evropska Srbija bude vratila iz
duhovnog izgnanstva. Sve ostalo, pa i vlastiti udeo u tome bogougodnom
poduhvatu, neuporedivo je manje vano od skidanja sramote sa jednog
naroda koji u Parizu, ba zato to jo uvek niko ne eli da trajno poveruje u
njegovo navodno maligno bie, ima toliko lepih tragova svoga obola
modernom svetu. No, od nas se, bojim se sve nestrpljivije, najpre oekuje
da sebe pogledamo u oi.
Molim vas da prokomentariete studentske demonstracije i
vidovdanski sabor.
Predlaem vam, da Vam, umesto domiljanja, proitam ono to
sam, samo kao profesor, napisao studentima Filozofskog fakulteta. Izmeu
ostalog, tada sam (25. juna) rekao i slede: Ako ste ikako spremni da
sasluate ono to mi se ini najvanijim, poruujem vam da ostajem uveren
nacionalizam je vazda bio suprotstavljen rodoljublju, a pravi patriotizam
je danas najpre borba sa nacionalizmom ili, da ne okoliim, sa nacional-
socijalizmom. Mislim i sledee: tek nas eka teka borba sa onima koji g.
Miloeviu ne zameraju 'ideju', iji je bio zagovornik, ve okolnost to je
nije ostvario. To nije parola 'i posle Tita, Tito', to je neto, na kraju
dvadesetog veka sasvim nerazumljivo: 'i posle Miloevia, Miloevi'.
uvajte se duhovnih kumova najvee moralne sramote srpskog naroda. Jer,
sve nas zajedno, hteli ili ne da budemo na okupu, tek eka spiranje stida i
zatita sada zaista elementarno ugroenog nam naroda, Beograda, Srba, svih
graana Srbije. Uteha nam nisu tui gresi, budui da, ak ako i bude
strpljenja za stepenovanje krivice, niti e do njega doi sutra niti e u tome
stepenovanju moi da bude izbegnut na, makar i nevoljni, poetni greh.
Potom se zbila poseta Beogradu Bernara Anrija-Levija,xiii srpskim
argumentima najsklonije javne linosti u Francuskoj, oveka koji zaista
pokuava da izbegne crno-belu sliku koja se najee nudi u svetskom
mnjenju. Bio je doekan kako je bio. Po povratku, jedini razumni zakljuak
do koga je mogao doi bio je da je, na njegovu veliku alost, bolest
zahvatila i deo studenata, ili makar onih koji su se meu njima toga dana
nali. Potom je dolo do antisemitskog ispada ideologa vladajue stranke
prema dekanu Filozofskog fakulteta, a studenti su, u meuvremenu,
xiii
Bernar Anri-Levi, francuski filozof.
231
Ivan uri
privremeno otili sa univerziteta. Nadam se, ne zauvek. Jer odlazak zauvek

za njih znai samo jedno: otii to dalje od Beograda i nikada se ne vratiti.
Va intervju francuskom listu La Kroa izazvao je dosta
ogorenja u Srbiji. Moete li neto o tome da kaete?
Hajde, prvo da sebe citiram onako kako nisam bio interpretiran u
beogradskim medijima. Naime, rekao sam (uz ostalo) i sledee:
Jugoslovenska armija, poistoveena sa srpskom politikom, nalazi se u
Hrvatskoj. Niim se ne moe opravdati bombardovanje Dubrovnika,
hrvatskih crkava u njemu, nesrea naneta svim stanovnicima Hrvatske. Kao
Srbin, oseam stid. Posle rata zatraiu od hrvatskog naroda oprotaj, iako
bih voleo da sam u proteklim godinama naiao na izraze istih oseanja kod
predstavnika hrvatske vlasti povodom ustakog masakriranja Srba u toku
rata. To sam kazao 19. oktobra 1991. godine. Pre Vukovara. Zbog svega
to se narednih dana zbivalo, direktor ovog lista je bio prinuen da se obrati
zvanino listovima Politika i Politika ekspres, zahtevajui da mu prue
profesionalnu satisfakciju. Poto od toga, kako sam i oekivao i zbog toga
sam nisam nita preduzimao, nije bilo nita, dolo je do posledica. Kao to
Vam je, pretpostavljam, dobro poznato, taj se sluaj naao u raznoraznim
izvetajima o gebelsovskoj propagandi koja caruje u Srbiji kao jedna od
kljunih potvrda. I tada, ali i docnije, u bezbroj navrata sam ponavljao ono
to i sada mislim: Hrvatsku koja je napadnuta, treba braniti, jer ta e Srbi
u Dubrovniku ili u Osijeku, ali ni po koju cenu ne treba dozvoliti vladajuoj
stranci u Hrvatskoj da odbranu Hrvatske poistoveti sa obranom
demokracije, napadnute od boljevizma. Jednostavno, a to mislim i
danas, jedna zemlja je pretrpela agresiju druge, a u obe su na vlasti
autoritarni reimi. U Hrvatskoj nema demokraije, ba kao to je nema ni u
Srbiji. Razlika je u tome to Dubrovnik jeste jo uvek povremeno
bombardovan, a jedna Studenica nije, niti e ikada biti. Ako elite, mogu i
da Vam poklonim kopiju pisma koje je direktora La Kroa poslao u
Beograd. Videete, ak i iz njega, koliko smo oajno udaljeni od sveta,
koliko (u veini) ne razumemo ni ta je politiki stav u Francuskoj ljudi
kojima se La Kroa obraa. Da li oni, koji lupetaju o zaveri Vatikana,
navodno oiglednoj u tekstovima ovoga lista, znaju da je to upravo ona
katolika i antiklerikalna Francuska, koja je bila i ostala najzaslunija za
privilegovano mesto Srba u francuskom kolektivnom secanju? A, da bih vas
umirio, mogao bih Vam, uporedo, ponuditi pregrt napada i sa druge
strane. Ali, takvo postizanje ravnotee, ne samo to bi bilo infantilno,
nego bi bilo i nedostojno mog poimanja odgovornosti javne rei. Iz istih
razloga, nikada nisam eleo ni da ispravljam nedostojne lai na moj raun,
232
ukljuujui i moja bavljenja na mestima na kojima nikad nisam bio. O

svemu tome a, ako se budem jo seao, i o okolnostima pod kojima sam se
obreo u Parizu, moda u jednog dana zapisati poneto u starakim
uspomenama. ak i na linom primeru, trenutno odbijam prolost. Srbiji
je, pa i svima nama, preko potrebna budunost. Bez kompromisa i za
njim prihvaene evropske alternative ionako nas eka praistorija, korenje i
izumiranje. Ne zaboravite da moj zanat, zanat istoriara, postoji ba
zahvaljujui privremenosti naroda i civilizacija. Ali, isti zanat takoe ui i
da narodi itekako mogu uticati na vlastitu sudbinu. Uinimo makar to.
B. N. A. Tiker, Pariz, 29. jul 1992. godine (Jasmina Burojevi)
233
Ivan uri
7.
SRBIJA POSLEDNJI IN
BALKANSKE TRAGEDIJE
Vaingtonski dogovori su veliko ohrabrenje, ali nedostaju Srbi kao

trei i pobornici graanske opcije kao etvrti faktor Karadievi Srbi e
prihvatiti vaingtonski sporazum, jer on jednostavnije dovodi do njihovog
cilja podjele Bosne Povratak istonog pitanja Mrnja nije neto to
se ne moe prevazii Osloboenje Tuzle od muka u istom je asu udar i
Vladi u Sarajevu i Srbima koji pretenduju da spajaju Srbiju od Gospia do
Negotina Osnovna zabluda Izetbegovia je bila u tome to je povjerovao
da je mogue dijeliti vlast na tradicionalnoj osnovi
Istoriar dr. Ivan uri, koji ve dvije godine ivi u Francuskoj i
predaje na univerzitetu Pariz VIII, predsjednik je srbijanske politike
organizacije Pokret demokratske slobode i potpisnik inicijative za globalno
rijeenje balkanske krize, zajedno sa drugim socijaldemokratama zapadne
Evrope i iz zemalja bive Jugoslavije. U Zagrebu je boravio dva dana
uestvujui na Meunarodnoj konferenciji socijaldemokrata Kako do mira
u BiH a s ponosom istie svoje poasno lanstvo u Asocijaciji Sarajevo u
Parizu.
Kako tumaite injenicu da u Srbiji jo nema relevantne politike

oporbe koja je u stanju neto promijeniti iznutra?
Danas sasvim sigurno skoro itava politiki artikulisana opozicija
u Srbiji takmii se, negde taktiki, a negde sasvim iskreno, sa Miloeviem
tamo gde je on neranjiv, a to je nacionalizam. Jedan od razloga jeste
frustracija Srbije, koja je postojala i koju mogu razumeti, ali ne i opravdati,
i Miloevi se veoma uspeno njome koristio kada je dolazio na vlast.
Prvenstveno mislim na sindrom Kosova. Kada je Miloevi shvatio, a on je
vrlo brz politiki taktiar, ne i strateg, da na Kosovu vie nema poena, onda
se okrenuo Srbima izvan Srbije, pa se koristio njihovim frustracijama, ne da
234
bi ih ublaio ili zatitio, nego da bi pomou njih odrao vlast. U prvom redu
mislim na Srbe 1990. i 1991. godine u Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni. Tako
se dogodila tragedija koja je u BiH dobila nakrvavije mogue boje. Srpska
krivica je najvea, ali nije jedina, jer meju protagonistima ove krize nema
nevinih, nevino je samo ono stanovnitvo koje strada. Drugi razlog to u
Srbiji nema opozicije je to to je svaki nacional-socijalizam uporedo i
populizam. Zavodljiv je, jer nudi sreu preko noi obeanjima o vedskom
standardu, kontrolom televizije, strahom, forsiranim teranjem iz zemlje
svega to misli drugaije... Srbija, ironian sam, koja zvanino nikada nije
bila u ratu, iz zemlje je isterala oko 300 do 350 hiljada ljudi mladih,
uglavnom, koji su svi antifaisti i svi protiv Miloevia. Srbija je
intelektualno danas obezglavljena.
Podelu srpskog naroda je napravio upravo Slobodan Miloevi.
Jer, daj Boe da greim, poslednji in ove rune prie kojoj smo nevoljni
svedoci, a ponekad i rtve, jeste srpsko-srpski sukob, koji nije napravio niko
od nas, nego upravo ta vlast koja e pre ili kasnije da se poslui i time da bi
sebe sauvala.
Vaa razmiljanja o dogaajima u BiH?
Ja i dalje ne mislim da je u Bosni i Hercegovini sukob Srba protiv
Muslimana. U pitanju je napad na ljude koji veruju u odreene ideje, koji
pripadaju odreenoj kulturi, meu kojima ima, naravno, Muslimana, jer su
Muslimani, hteli ne hteli, bili u poziciji napadnutih, ali ima i onih koji su
kao Srbi, pa i kao Hrvati, bili napadnuti zato to veruju u to da, budui da su
dobri Srbi i dobri Hrvati, mogu biti u isto vreme i dobri Bosanci i
Hercegovci.
Osnovna greka meunarodne zajednice jeste bila to je, htela ili
ne, prihvatila pogrenu tezu, i tu je deo krivice vladajue stranke u
Sarajevu, t. j. SDA, t. j. Alije Izetbegovia, a to je: jedan narod, jedna
partija, jedan politiki identitet. I prokuavanjem svoenja problema na tri
politike partije, nikada se do reenja nee doi.
U tom smislu, to donose novi tokovi u pregovorima o BiH?
Vaingtonski dogovori jesu ohrabrenje, ne zbog onog to se nudi
u sporazumu Hrvata i Muslimana, nego zato to postoji nekoliko novih
elemenata kojima e se doi do reenja koje ja nazivam globalnim i trajnim.
Kao prvo, velika tekovina je, kakvo-takvo, smirenje krvoprolia.
Drugo, na politiku pozornicu uli su Amerikanci i Rusi. Ali, to fali? Ne
moe se napraviti sporazum izmeu Muslimana i Hrvata bez treeg naroda,
kao to se nije mogao ni izmeu Beograda i Zagreba na raun Bosne i
Hercegovine...
235
Ivan uri
I Muslimana...
... Hteli mi to ili ne, postoji i trei narod, a postoji i etvrti faktor.
U BiH vidimo one kojima je dovoljna pripadnost i lojalnost partijama SDA,
SDS, HDZ, kroz koje se identifikuje i nacionalnost, ali i one koji, kao Srbi,
Hrvati i Muslimani, sebe identifikuju kroz graansku BiH. To znai, u
ovom asu nama fale dva faktora. Fale nam Srbi poistoveeni sa SDS-om
Radovana Karadia i fale nam Hrvati, Muslimani i Srbi poistoveeni sa
graanskom BiH. Nemojmo to potcenjivati!
Da li e Srbi odani Karadiu pristati na ostanak u BiH, ako ne,
koje su konzekvence?
Mislim da nemaju mnogo razloga da ne pristanu, jer ono to
zamiljaju domai autori tog projekta (ne nai tutori, oni zamiljaju neto
drugo) jeste: a to da ne, onda zapravo dovodimo stvar na jednostavniji
nain do onoga to nam je cilj, a to je podela BiH. Drugim reima, pravimo
jednu muslimansko-hrvatsku federaciju koja ide u konfederaciju sa
Hrvatskom, (to se mora uraditi zbog lobija HDZ u Hercegovini), a s druge
strane ostaje 33 odsto Srba sa 70 odsto teritorija pod Karadievom,
odnosno kontrolom Miloevia, u Bosni. Hajde, nagaajmo se i delimo
Bosnu tako oni misle, i ja mislim da e na tim osnovama uvek pristati na
sporazum. Samo, ni taj sporazum ne ukljuuje etvrti faktor. Ali etvrti
faktor je sada ohrabren, jer, svialo se to njima ili ne, otvaranje aerodroma u
Tuzli i zaustavljanje krvoprolia nad Sarajevom ide u prilog ovom etvrtom
faktoru koji i zbog toga ima danas mogunosti da izae iz defanzive u
ofanzivu. Nemojmo se nadati da emo imati jednu graansku BiH, kojoj se
ja nadam, sutra, ali sigurno je da smo joj danas blii nego jue. Dakle, ne
govorim ja o konkretnom sadraju vaingtonskih sporazuma, ve govorim o
novim vetrovima koji duvaju i koji su drukiji od prethodnih, a svi
prethodni su, naalost, zasnovani na makazama, na geografskim kartama i
na pokuaju identifikacije jednog naroda sa jednom partijom i jednim
voom.
to znai dolazak ruskih vojnika u BiH, pogotovo s obzorm na
savezniki doek na Palama?
Kada je re o prisustvu Rusa na samom prostoru bive
Jugoslavije, nemojmo zaboraviti sledeu injenicu: ono to nije polo za
rukom ni Petru Velikom, ni caru Nikoli, ni Lenjinu, ni Staljinu, ni
Brenjevu, polo je za rukom Rusiji koja je slabija nego ikada. I to se moe
nazvati ogromnim politikim uspehom. Zato? Jer je Rusija prvi puta u
svojoj istoriji dola na obod toplog mora. To predstavlja dugoroni
geostrateki interes Moskve. Veoma sam zabrinut zbog toga, jer to pitanje
236
daleko prevazilazi okvire jugoslovenskog prostora. To je povratak istonom

pitanju. Jo pre godinu dana govorio sam i pisao o tome da je neophodno i
veoma poeljno politiko uee Rusa u tutorstvu nad jugoslovenskom
krizom, zbog prostog razloga to je EZ pokazala da nije kadra nametnuti
politika reenja. Bilo je prirodno oekivati da e se pojaviti Amerikanci.
Ako EZ nije u stanju da nametne modele trajnog politikog reenja na
Balkanu, imaemo ameriki mir, to nije dobro za Evropu, a nije dobro ni
za one koji e biti objekt tog amerikog mira. Ja nemam nita protiv
Amerikanaca, naprotiv, zahvalan sam im. Ali, to smo imali prilike da
vidimo u Iraku, gde je Sadam Husein bio pobeen i zadran na vlasti. Jer,
refleks velike sile je: bolje na vlasti zadrati onoga koga ste porazili jer taj
zna kakvi ste, nego nekog neizvesnog demokratu koga tek treba uiti
pameti.
Pobornik ste globalnog rjeenja koje e se ostvarivati postepeno.
to bi moglo predstavljati prioritet?
Kada sam svojevremeno svoj plan globalnog reenja nudio
Francuskoj vladi, ja sam, uz podrku granicama nasleenim iz bive
Jugoslavije, smatrao da pedagoka funkcija Zapada, za koju sam verovao da
je mogua i nije opasna, treba da ima prioritete. Ti prioriteti treba da budu
Sarajevo, Tuzla i Mostar. Jer, izuzimanjem Mostara od poasti rata jeste ne
samo korisno zbog stanonvitva koje trpi, nego je u isto vreme i teak
udarac pristalicama Mostara kao prestonice Herceg-Bosne. Izvlaenje
Sarajeva jeste teak udarac onima sa Pala i u isto vreme ohrabrenje onima
koji mnogo vie brane Sarajevo i svoju ideju o BiH nego to su lojalni vladi
formalno nadreenoj njima. Tuzla je jo znaajnija, jer ona je strateki
smetena na severoistoku Bosne i teko je zamisliti bilo kakvu teritorijalnu
mahinaciju sa spajanjem i prekrajanjem ovih zemalja o kojima je matao
Karadi, ali i drugi, bez tog podruja. Dalje, to je i bogato podruje.
Lokalna vlast u Tuzli nije dobro viena od vlasti u Sarajevu. Znai,
osloboenje Tuzle od muka u kojima ivi u istom asu je udarac i Vladi u
Sarajevu, koja pretenduje da moe poistovetiti pitanje Bosne sa pitanjem
Muslimana, i u isto vreme Srbima, koji pretenduju da spajaju Srbiju od
Gospia do Negotina.
A zato ne Banjaluku?
O i Banjaluka, ali govorim o prioritetima! Mislim da moramo ii
step by step. Dakle, prvo ova tri grada, onda se sutra moe izvui
Banjaluka, prekosutra Biha i... i dalje, ali nikada ne odustajui od
integriteta BiH i od dvojakosti tog integriteta. On je, s jedne strane,
trinacionalan, trietniki, a s druge strane graanski. Samo u ravnotei ta dva
237
Ivan uri
principa BiH moe opstati. Onog asa kada bude svedena samo na
graanski princip, svee se na utopiju; onog asa kada bude svedena na
pripadnost jednoj od tri nacije, opet emo se nai tu gde smo danas.
Kako do trajnog rjeenja?
Da bismo doli do trajnog reenja, moramo se vratiti u Beograd,
gde je klju krize, a onda u Zagreb, i tek na treem mestu u Sarajevo.
Simboliki govorim o Srbiji, Hrvatskoj i BiH. To je redosled stvari. Jer,
BiH nije uzrok rata, ona je posledica. Mislim da su graanske snage u BiH
danas sigurno ohrabrene. Manje je vano kako e se one zvati. Ja sam danas
pristalica samo podele na one koji su antinacionalisti i one koji to nisu. Ni
jedno drugo pitanje danas nije vano. Zato mene zovu advokatom
graanske Bosne i optuuju me da sam ambasador Alije Izetbegovia, jer
ja to nisam. Ja smatram da i njegova krivica postoji, naravno, manja i nefer
je optuivati napadnutog za krivca. Ali, ako emo govoriti o uzrocima
stvari, osnovna zabluda A. Izetbegovia bila je u tome to je poverovao da
je mogue deliti vlast na trinacionalnoj osnovi.
Moe li se prevladati mrnja?
Uza sve razumevanje prema mrnji koju je provociralo uasno
prolivanje krvi i zloini u kojima su, naalost, ulogu glavnog krivca igrali
oni koji se predstavljaju kao legitimni zastupnici naroda kome ja pripadam,
ali i drugi, samo u manjoj meri, podseam, kao istoriar, da mrnja nije
relevantna ni kao istorijska ni kao politika kategorija. Ovo zvui
optimistiki to u vam rei: dajte vremena vremenu, dajte novi projekat i
videete da mrnja nije neto to se ne moe prevazii. Ali, vano je da se
imenom i prezimenom oznae krivci.
Osloboenje (evropsko nedeljno izdanje)

25. III-1. IV 1994. (Lidija Krlak)
238
8.
MOJI PRIJATELJI LIBERALI
Ivan uri, istoriar, trenutno predava na jednom od pariskih

univerziteta. U politiki ivot uao na poetku jugoslovenskih previranja,
uestvovao na izborima za predsednika Srbije, bio na elu reformskog i
graanskog bloka, a potom iezao iz politikog ivota i iz Srbije. Danas
ivi i radi u Parizu i veoma je prisutan u francuskim medijima. Kako sam
kae, pokuava svijetu objasniti da postoji jedna druga Srbija. U
Francuskoj je osnovao Pokret demokratske slobode, koji namjerava
preseliti u Srbiju. Budui da na sagovornik skoro dvije godine iz Evrope
promatra jugoslovensku krizu, u prvom redu nas je interesovalo njegovo
miljenje o krizi u bivoj Jugoslaviji. Poeli smo razgovor u skuptini Srba
u Sarajevu.
Mislim da je i ta skuptina iritirala vlastodrce na Palama.

Nastojao sam da pomognem da ta skuptina bude graanska. Jo lebdi
velika opasnost po miljenju inae najmanjeg krivca meu krivcima,
gospodina Izetbegovia, koji i dan danas vie voli da ima jednu naciju i
jednu partiju. Pa, ako se moe napraviti partija Srba u hotelu Holidej in u
Sarajevu, to bilo idealno za koncept koji njemu najvie odgovara. To se nije
dogodilo i ja se nadam da se nee dogoditi.
Je li ovaj slijed dogaaja, ipak, poraz Miloevieve politike i
politike Pala, najpre na vojnom a onda na drugim planovima?
Da, ta vaa konstatacija je i moja. ak iz jednog jednostavnog
istorijskog ugla, prividni uspjesi na bojitima i osvajanja teritorija jesu,
zapravo, najvei poraz srpskog naroda u njegovoj modernoj istoriji. Sa
stanovita istorije, kada je re o Srbima u Hrvatskoj, postoje samo dva
pitanja na koja treba dati odgovor da bi se proverio uspeh ili neuspeh. Prvo
je: da li e Srba posle ovog rata u Hravstkoj biti vie ili manje? Drugo je: da
239
Ivan uri
li e im biti gore ili bolje? Odgovor je: Srba e biti manje i bie im gore.
Dalje, zakljuak je da su Srbi izgubili sa ovim prividima vojnih uspeha.
Ali, ako imamo ovakav reim u Beogradu, stvarno nee biti
pravednog rjeenja ni za Bosnu ni za Jugioslaviju?
Osnovni klju za trajno reenje YU krize, ipak, jo leu u
Beogradu. Bez pozitivnih promena u Beogradu nema trajnih promena ni na
ostatku prostora. Onda treba traiti promene u Zagrebu, pa tek na treem
mestu zahtevati u BiH. Zato to je Bosna posledica, a ne uzrok krize. Ali, s
druge strane, ako se uspe zamrznuti situacija u BiH, ako se uspeju spreiti
ubijanja, onda se nanosi poraz svim faktorima rata i jaa se graanska
opcija kao to je ona u Tuzli, Sarajevu, kao to je najvei deo bosansko-
hercegovake armije, koja, iako preteno muslimanska, nee da sledi liniju
SDA-a i to je vrlo pozitivno.
A u Srbiji, naalost, politike snage, u sutini su homogene i
razliku se samo po nainu kojim bi se pravile veliku srpsku dravu. ak se i
ne nazire nova varijanta koja bi popunila prazan prostor slabane
graanske opcije?
Ogroman deo opozicije u Srbiji je bio zaraen jednim opasnim
nacionalistikim sindromom. Oni jesu protiv Miloevia, vie zato to su
smatrali da bi oni bolje izveli reenje nacionalnog pitanja, ili to gospodin
Miloevi nije uradio ono to je obeao, a ne zato to su obeanja bila loa,
negativna, i po srpski narod pogubna. Tako je od poetka. U meuvremenu,
ta opozicija se i troila. Troila se fiziki, jer iz Srbije je, prema njihovim
zvaninim podacima, u poslednje tri godine polo oko 350 hiljada ljudi, a
Srbija, kobajagi, nije u ratu. Dakle, 350 hiljada intelektualne elite, mladih
antinacionalista i antimiloevievaca. To bi bilo kao kad biste Francusku
liili milion i po ljudi. Jo jedan argument je, da ta opozicija, takva kakva je,
nikada nije dobila podrku meunarodne zajednice.
Zbog ega nije dobila?
Na alost, zato to je Evropska zajednica bila nepripremljena za
ulogu koja je njoj bila namenjena. Balkan je pokazao da homogene ideje u
Evropskoj zajednici jo nema. Drugi je razlog davanje prioriteta ili
stratekog znaaka ovom ili onom delu Balkana ili bive Jugoslavije. U tom
konetkstu se za mnoge analitiare nametnulo davanje prioriteta Srbiji, ne
Srbima to su dobri i pametni, ve stoga to je Srbija strateki najznaajniji
prostor na podruju bive Jugoslavije, a Srbi najmnogoljudniji. Ako je to
tako, a ja se sa time slaem, jer priznajem realnosti, ne zato to sam Srbin,
onda je trebalo pomoi da ta Srbija sama ima sposobnosti da sebe aktivira
na politiki zadovoljavajui nain, da ne bude strailo za druge, a da ujedno
240
bude snana. Podravajui gospodina Miloevia u EZ zaboravili su da on,

ukoliko mora da bira, dae prednost jednoj drugoj Moskvi, a ako mora,
odabrae Ameriku. S druge strane, izgubili su one koji su bili simpatizeri
Evropske stvari i u Srbiji i na drugim stranama. Evropa je, naalost,
suoena sa krizom vlastitog identiteta. Sarajevo je danas evropskiji grad
nego to je Brisel. U inat Evropi.
Ipak, jugoslovenska kriza moe sjutra dotai iri prostor Evrope?
Desilo se da se Evropa potroila, pre svega Francuska, a onda su
doli Amerikanci i Rusi i nametnuli druga pravila igre. Uprkos dvolinosti i
cinizmu ponaanja velikih sila, neki rezultati se naziru. To nije mir, ali je
pribliavanje primirju. Da bi se dolo do mira, mora se tragati za rjeenjima
globalne prirode za itav prostor bive Jugoslavije. Ali, pre toga zaustaviti
klanja. Novi faktor, Rusi i Amerikanci to rade konvergentno i sve razlike
koje se u javnosti prikazuju izmeu njih to su razlike namenjene javnosti.
Oigledno je da se u paketu tretiraju problemi i Krajine, Bosne i Kosova.
Aksiom je ne dirati nasleene granice republika bive Jugoslavije pod
uslovom da te granice budu to manje znaajne. To znai napraviti od
Kninske Krajine, tamo gde Srbi imaju veinu, neku vrstu politikih
teritorija, autonomnih enklava u okviru spoljno priznatih granica drave
Hrvatske. Verovatno e taj isti princip biti primenjen na primeru Srbije, gde
bi Kosovo kao jedna politika jedinica dobilo neto nalik onome to je
imalo po ustavu iz '74, moda i vie od toga, ali sigurno manje nego to
trai albanska alternativa, ali mnogo vie nego to su vlast i tzv. opozicije u
Srbiji spremni da im daju
Kada stvari dou u tu fazu da se o njima govori rijenikom
graana, bie, u najmanju ruku, zanimljiv odnos bosanskih Srba sa dvije
strane barikade?
Treba imati na umu da mi jo ne znamo ta misle graani na
teritoriji Republike Srpske jer nisu imali mogunost da kau. Razlika
izmeu Srba u Sarajevu, koji su svoje nacionalno vee odbili da pretvore u
politiku nacionalnih partija i etnika sa Pala, ako ni u em drugom, a ono u
tome to niko od ovih prvih nije osuivan za zloine, dok na drugoj strani
ima dosta ljudi koji su bili u zatvorima bive Jugoslavije. Ne zato to su bili
disidenti, ve zato to su bili lopovi.
Hoe li srpski reim pristati na kooperativniji odnos sa
pregovaraima, recimo, kada je Kosovo u pitanju?
Srbija i jeste klju problema. Srbija sa granicama na Drini je jaka
Srbija. Gospodin Miloevi, koji je zloupotrebio nacionalne frustracije Srba
u Hrvatskoj i runo se poigrao sa njima pa nekadanje rtve danas pretvorio
241
Ivan uri
u prve odgovorne za sukobe na tlu bive Jugoslavije, da bi ih se na kraju

odrekao. U stanju je da, na kraju, to isto uini i sa Srbima iz Bosne.
Druga mogunost je interna represija koja poinje sa represijama
prema interesima, a zavrava se sa izdajicama vlastitog narod. Ako u
samoj Srbiji bude pojaanja terora, za ta ima nagovetaja, onda e to biti
okrenuto, ne prema BiH, ve prema Crnoj Gori, Sandaku, Kosovu i td.
Kada u Srbiji na red dou unutarnji problemi, dolaze na red i
odnosi dve lanice tzv. federacije?
Ta, tzv. Jugoslavija je sakata drava jer nain na koji je ta drava
stvorena ne odgovara ni pravnim ni demokratskim ni istorijskim normama
koje su poznate na tom podruju. Nepotrebno je dokazivati da su Crna Gora
i Srbija istorijski bliske ali, isto tako nepotrebno je dokazivati da se takve
asocijacije drava zasnivaju na principu ravnopravnosti, znai, potpuno
iste izravne moi na obje strane. Ne moe se praviti asimetrina. Ili
federacija ili ne. Drugi vaan element je da je postojanje crnogorskog
identiteta u interesu same Srbije. To je moje miljenje, a i uverenje srpske
liberalne misli u XIX i XX stoleu. Ali, kao to znate, srpska liberalna
misao je prognana iz Srbije. Danas su na vlasti ljudi koji razmiljaju u
kategorijama apsolutno neprimerenim ovom vremenu, po kojima se snaga
jednog naroda meri samo osvajanjima. Na neki nain i Crna Gora u sastavu
tzv. SRJ, u oima ljudi koji vladaju Beogradom, tretira se kao osvojena
teritorija.
Upravo stoga to graanska opozicija u Crnoj Gori smatra da
nikakva zajednika drava sa Srbijom nije rjeenje, nema ni sa jednom
opozicionom politikom strujom u Srbiji zajedniki jezik. Stav srpske
opozicije prema Crnoj Gori je gotovo gori od vladajue partije?
Ja se apsolutno slaem sa tim miljenjem i smatram da graanska
opozicija u Crnoj Gori s punim pravom insistira na zatiti dravnih i
nacionalnih interesa Crne Gore. Ti interesi se mogu posmatrati u kontekstu
susedstva, isplativosti i trenutnih okolnosti u tom susedstvu. Potpuno je
tana ocena da u ovom asu na politikoj sceni Srbije, u redovima vlasti i
tzv. opozicije, praktino nema onih koji bi imali sluha za Crnu Goru kao
nezavisnog i ravnopravnog partnera Srbije. Ako takvih nema, onda se treba
kloniti saradnje sa onima koji vam ele zlo. Da se u Srbiji nalaze oni koji
ele dobro Crnoj Gori, sigurno da bi stav graanske opozicije bio drugaiji.
Mojim prijateljima iz Crne Gore govorio sam kao istoriar, da se
crnogorstvo moe uspeno braniti ako nije pravdano antisprstvom. Meni je
drago da su moji prijatelji iz Liberalnog saveza na tom dosledno insistirali. I
rezultati pokazuju imaju sve vie pristalica.
242
Je li mogue djelovanje odavde, konkretno, iz Pariza, gdje ste Vi

sada?
Pokret demokratskih sloboda i tamo u Srbiji, moji prijatelji i ja
imitiramo komuniste (iako ja nikada nisam bio komunista) po principu
tajnih elija, to je jedina mogunost koja nam ostaje. Ostaje takoe i
mogunost saradnje naih prijatelja iz drugih demokratskih stranaka bive
Jugoslavije. Mi smo se upravo ovih dana neto dogovarali. Veoma bih se
radovao da u toj vrsti sadejstva vidim moje prijatelje iz Crne Gore.
Prvenstveno liberale.
Da li bi Evropa sada mogla imati vie sluha za jedan takav
pokret i pomoi mu na izvjestan nain?
Da budem iskren, nisam siguran. Na stranu lini kontakti i dosta
dobro poznavanje Evrope. Ja mislim da ako tamo Evrope ne bude bilo, onda
emo morati da saraujemo sa onima koji ve jesu tamo. To su Amerikanci
i Rusi.
Sve upuuje na to da djelovanje spolja nije isto to i iznutra?
Mislim da se mora tako raditi. Mora se imati fajde od odlaska u
Evropu. Pribliilo se vreme da pokaemo da ta Evropska Srbija ne postoji
samo u Parizu, nego i u samoj Srbiji. Naravno, nedostaje delovanje iznutra.
Mislim da gospodin Miloevi to vrlo dobro zna. Moji prijatelji iz
Makedonije, koji su mi pomogli da spasem ivu glavu prilikom bekstva,
meu njima za to je bio veoma, veoma zasluan gospodin Gligorov, vie
puta su mi rekli neto to je bilo i drago i tuno. A to je da se gospodin
Miloevi boji svakoga onoga ko mu predstavlja pravu alternativu i sve e
uiniti da prava alternativa ne bude u zemlji. Poto se polako stiu okolnosti
da ta vrsta zabrane ne bude veita, da i na mom primeru to nee biti veno.
Tom cilju slui Pokret demokratskih sloboda. Ja se nadam da emo ga
uskoro i u jednoj javnoj formi moi pod drugaijim imenom preseliti u
zemlju i to ba u srce izdajnike Srbije, u umadiju.
Monitor, 13. maj 1994 (Saa Ivanevi)
243
Ivan uri
9.
RAT JE ZAPOET U BEOGRADU
Odgovornost Slobodana Miloevia, kao personifikacije beograd-

skog reima, najvea je hronoloki, i kvantitativno, i istorijski. Hronoloki,
jer je prvi poeo opasnu igru sa demonima nacionalnih frustracija i
populizma; kvantitativno, njegova odgovornost je najvea imajui u vidu
veliinu Srbije... a istorijski to je Srbija imala posbne odgovornosti prema
stvaranju i sudbini bive Jugoslavije...
Ovih je dana Sarajevo bilo pravom intelektuelnom metropolom,
mjestom gdje su se sueljavale ideje i politiki koncepti, raspravljali gorui
problemi dananjice imaju li smisla, te osobito imaju li perspektive one
politike i duhovne zajednice u kojima saobrazno i u harmoniji, a ne
odjelito, obitavaju raznoliki etniciteti i raznorodni kulturni i religijski
modeli. O tim i brojnim drugim pitanjima hoemo uti miljenje
beogradskog vizantologa dr Ivana uria, koji se zbog svog neslaganja s
reimom u Beogradu ve na samom poetku krize na ovim prostorima
naao kao duhovni politiki izgnanik u Parizu, gdje je nastavio iriti ideje
meuetnike tolerancije i kulturnog uvaavanja, to mu je uvrstilo ugled
nezavisnog intelektualca i demokrate evropskog formata.
Da li su, nakon tri godine rata, jasniji njegovi uzroci i da li su

odreeni obrisi razjanjenja ove krize?
Meu uzrocima jasno je da treba razdvojiti nekoliko stvari.
Najpre, jedna je injenica neosporna krvavost rata i njegovo trajanje
dokazuju koliko je bila tana jedna pretpostavka da je jugoslovenski prostor
ne samo stariji nego i jai od istoimene drave, i da sporove, katkada i
konflikte na tom prostoru, ako elimo nai trajno reenje, valja traiti na
globalnom planu.
Druga pretpostavka pokazala se takoe tanom. Granice drava
naslednica jugoslovenske federacije nisu bile savrene, kao to nisu ni jedne
244
granice, ali svako njihovo menjanje, pogotovo nasilno, pokazalo se da na

jugoslovenskom prostoru jeste jo neuporedivo vee zlo. Tokom ovog rata
potvrdilo se jo neto. U krizi, a potom i u krvoproliu, meu politikim
protagonistima na bivem jugoslovenskom prostoru praktino niko nije
nevin, ali bi bilo veoma opasno, istorijski nepravedno ili politiki glupo
tvrditi da su svi podjednako krivi. Rat, a pre njega kriza, nisu bili zapoeti u
Sarajevu, ve najpre u Beogradu, potom sve vie verno sleen u zvaninom
Zagrebu, da bi se Vlada u Sarajevu pojavila tek na treem mestu. Drugim
reima, Sarajevo nije uzrok, ve posledica.
Odgovornost Slobodana Miloevia, kao personifikacije beo-
gradskog reima, najvea je i hronoloki, i kvantitativno i istorijski.
Hronoloki, jer je prvi zapoeo opasnu igru sa demonima nacionalnih
frustracija i populizma. Kvantitativno, njegova odgovornost je najvea, jer,
imajui u vidu veliinu Srbije i broj Srba, kao i zla koja su kriza i rat doneli,
izvan spora je da je on Srbima obezbedio neslavno poasno mesto.
Istorijski najvea odgovornost Slobodana Miloevia je u tome to
je Srbija, objektivno govorei, imala posebne odgovornosti prema
Jugoslaviji, kako u njenom stvaranju, tako i u njenoj sudbini, da ne govorim
o tome da je rastakanjem bive Jugoslavije, i nainom na koji je do njega
dolo, Slobodan Miloevi najpre uinio greh prema vlastitom narodu. Kad
to kaem, mislim kako na sudbinu Srba izvan Srbije, tako i na sramoenje
svetske slike koju je Srbija u prolosti zasluivala.
Dodao bih jo neto nema sree i mira na Balkanu ukoliko Srbija
jeste slaba, ali snaga Srbije mora poivati, ne na otimanju tueg, ve na
zraenju demokratijom, onako kako je to bilo u prolosti. Posledice su
sledee: prividi privremenih vojnih uspeha nee moi zadugo sakriti jednu
drugu istinu Srba, naalost, u krajevima gde su stoleima bili, moe biti
samo manje nego to ih je bilo i samo im moe biti gore nego to im je bilo.
Geostrateka vanost Srbije, koja objanjava dobrim delom
ponaanje meunarodne zajednice prema reimu Slobodana Miloevia, ne
moe prikriti jednu drugu istinu neosporno veliki ugled, koji su u toj
meunarodnoj javnosti Srbija, pa onda i Srbi sa njom, uivali, danas su
zadugo ukaljani.
I odgovornost Franje Tumana, kao personifikacije zvanine
Hrvatske, viestruka je. On snosi odgovornost to je Srbima, graanima
Hrvatske, probudio seanje na strahote NDH i time ih direktno gurnuo u
ruke Slobodana Miloevia. On snosi, takoe, odgovornost pred hravtskim
narodom to je vrlo brzo kompromitovao jednu tek steenu sliku o
Hrvatskoj kao nezavisnoj dravi lienoj negativnih konotacija iz njene
245
Ivan uri
bliske prolosti. Konano, njegova odgovornost je takoe i to to je svojom

politikom objektivno uvrstio reim u Beogradu, i to je, bar koliko i
Slobodan Miloevi, doprineo tezi da je suivot na jugoslovenskom
prostoru nemogu. Na primeru Bosne i Hercegovine, razlika izmeu vlasti u
Beogradu i vlasti u Zagrebu bila je u snazi a ne u namerama...
Kakvo je Vae miljenje o uspostavi federacije izmeu Bonjaka i
Hrvata i je li to put koji vodi ouvanju Republike u njenim meunarodno
priznatim granicama?
Pojava SAD i Rusije, ija su posledica i Vaingtonski sporazumi,
u naelu je pozitivna. Dva su se nova elementa prvi put obrela u predlozima
meunarodne zajednice. Realna snaga kojom raspolau ovi tutori, ak i
mimo uticaja Evropske unije, dovela je do stidljive najave dva nova naela,
neposredno suprotstavljena diplomatskim pokuajima evropskih emisara.
Prvo je da rat u BiH jeste najstraniji vid ire krize i da reenje
mora biti globalno. Drugo naelo, otvorena negacija aksioma sa kojima su
baratali kako evropski emisari, tako i lokalni protagonisti, a ono je da,
navodno, suivot izmeu ili vie nacija na ovome prostoru nije mogu. U
tom smislu, prosto na planu principa, vaingtonski sporazumi predstavljaju
pozitivnu novinu, poraz svih koji su tvrdili da je suivot nemogu, ali
predstavljaju samo prvi korak. Nije sluajno da se nakon ovog potpisivanja,
krenulo sa mrtve take u razgovorima izmeu Vlade republike Hrvatske i
Srba u Kninskoj krajini. Dobro bi bilo s ovim u vezi podsetiti da
vaingtonski sporazumi nisu dogovor izmeu Hrvata i Muslimana, jer kad
bi tako bilo, to bi znailo da su potpisnici, zapravo, potpisali smrtovnicu
Bosni i Hercegovini, ve sporazuim izmeu dve drave Republike Bosne i
Hercegovine i Republike Hrvatske.
Srpska agresorska strana u BiH zaokruujui svoj politiko-
teritorijalni profil, smatra da tzv. republika Srpska moe egzistirati jedino
pod uslovom da osigura kontinuitet svojih silom osvojenih teritorija. to u
tom kontekstu predstavlja posavski koridor?
Ne treba biti vojnik pa zakljuiti da, ako sudbina jedne ideologije
zavisi od etiri kilometra, onda neto sa tom ideologijom nije u redu. Po
mom miljenju je pravo pitanje sledee koliko je sponzor iz Beograda,
t. j. Slobodan Miloevi, iskreno zainteresovan za ta etiri kilometra,
odnosno, koliko su elnici sa Pala iskreno zainteresovani za pripojenje
Srbiji? Mislim da odravanje tog koridora, kao i vojnih tenzija na njemu,
slui kao izgovor za odlaganje odreenih odgovora.
Kada su posredi meunarodni tutori, ta etiri kilometra uvek mogu
biti izvrstan izgovor za nepotpisivanje sporazuma o procentima. Kada je
246
posredi, to je mogue pretpostaviti, elja zvaninog Beograda za postepeno

izvlaenje iz nevolja u koje je zapao srpski naord apsurdnost ta etiri
kilometra moe uvek dobro doi. Nevoljnost Hrvatske vojske da se upusti u
borbu oko ista etiri kilometra moe takoe biti odlian izgovor za
odriacnje od Vaingtonskog sporazuma.
Konano, ukoliko sponzor iz Beograda ne pokae volju za
odbranu ta etiri kilometra, elnici sa Pala takoe mogu, glasnije nego su do
sada inili, da iskau elju za svojom autonomnou odluivanja u odnosu
na Slobodana Miloevia, pa pokuati i sa stvaranjem nekakve bolje Srbije
izvan Srbije.
Kakav je znaaj Vaeg agamana u Bosni u kontekstu postojeih
odnosa snaga na politikoj ssceni u nas i u svijetu?
Jednostavno ako jedinstvena graanska Bosna i Hercegovina,
sa potovanjem prava njenih kolektivnih konstituenata preivi, to je ujedno
prvi poraz autoritativnih sila na bivem jugoslovenskom prostoru i prvo
pravo ohrabrenje demokratizmu. Do sada demokratija nije imala ohrabrenja
ni u dravama naslednicama YU federacije, a nije ga imala ni u
meunarodnoj zajednici. Zato kada stvaramo graanske stranke u BiH i
kada to isto ine nai prijatelji u Hrvatskoj, mi se zapravo zalaemo za
pobedu demokratije u Srbiji i Hrvatskoj. Bez poraza, makar stidljivog,
sadanje vlasti u Beogradu, nije mogue dobiti obnovu alternative u Srbiji.
Iz Srbije je otilo trista pedeset hiljada ljudi, preteno mladih i svi su
protivnici sadanje vlasti, a u nju se uselilo oko esto hiljada zavedenih,
sluenih i od vlasti u Beogradu egzistencijom ucenjenih Srba izvan Srbije.
Opozicija u Srbiji, naalost, od poetka dobrim delom zadojena
istim virusom kojim i vlast, razbijena je, u emu je pomoglo i ministarstvo
policije, ali i slepilo zapada. Reju, u Srbiji treba krenuti od poetka, a za to
nam je potrebna graanska Bosna i Hercegovina. Ne zaboravite, najvie to
se moe danas uiniti, fudbalskim argonom reeno, jeste smiriti loptu u
Bosni i Hercegovini, potom je izneti izvan nje i tek potom je vratiti u nju.
Jer, redom, glavni meu kljuevima za reenje krize je u Beogradu,
od promena u Beogradu zavise i promene u Zagrebu, a promene u Sarajevu
bie, u sluaju pozitivnih promena u Beogradu i Zagrebu veoma lako izves-
ti. Svaki dan opstanka Sarajeva, Tuzle i naroito graanske ideje u BiH, jes-
te korak blie ostvarenju ovakvog scenarija. Otuda nervozne elje da se na-
vrat-nanos okonaju krize kod svih kojima pomenuti scenario ne odgovara.
HAS, 1. jul 1994 (Nihad Agi)
247
Ivan uri
10.
MILOEVI NIJE NACIONALIST
Bilo bi lake kada bi posrijedi bio iskreni i fanatizirani nacionalist.

Ali, Miloevi to nije, njega zanima vlast. I to ne vlast na Kordunu ili
Romaniji, ve u Srbiji i u Beogradu. Miloeviev cilj nije Velika Srbija,
nego dugotrajna i neometana vlast u Srbiji. Ako velika Srbija tome
koristi, onda e njegov program biti Velika Srbija
Predsjednik ste Pokreta demokratske slobode, organizacije sa

sjeditem u Parizu. Jednom ste rekli da to nije klasina politika stranka,
ve neka vrsta demokratskog kiobrana pod kojim bi se nali svi oni koji
su pripravni pokoriti se osnovnim demokratskim naelima Zapada. Od ega
titi taj demokratski kiobran i kakav politiki program pokriva?
Naravno, pokret ne moe biti politika stranka, ve i stoga to mu
je sedite van zemlje. Ali to ne znai i da se van zemlje ne moe osnivati
politiko udruenje. Kad smo u jesen 1992. godine osnivali Pokret, polazili
smo od konstatacije da je raspad Jugoslavije primorao na odlazak veliki dio
mladih i pripadnika tzv. nacionalnih elita. U sluaju Srbije, koja ak i nije
u ratu (kako njezini vlastodrci bezono tvrde) otjerano je vie od 300. 000
graana (po roenju ali ne i po zanimanju, Srba). Oni su danas rasuti po
svijetu: u odnosu na broj stanovnika, to je kao kada bi Francuska ostala
preko noi bez 1,5 milijuna ljudi istoga profila. Jasno je da tada Francuske
kakvu znamo vie ne bi bilo. Svaki novi odlazak ujedno je i novi poen
autoritarnog reima u Beogradu. Ta emigracija, nova i drugaija od
prethodnih, obiljeila je i druge dijelove jugoslovenskog prostora. Bila je
najpre posljedica rata, ali i znak nemirenja nacionalnih elita s novim
provincijalnim i autoritarnim rajevima.
U svojim istupima i tekstovima koje objavljujete u niovinama i
asopisima i dalje rabite sintagmu jugoslovenski prostor.
248
Mi vjerujemo da je jugoslovenski prostor stariji i trajniji od

istoimene drave. Krv koja se po njemu prolijeva pokazuje na tragian
nain njegovo postojanje i danas, kao to upuuje na cjelovit pristup u
razrjeavanju krize. Nije posrijedi zazivanje nekakve nove Jugoslavije,
ve svijest da naprimer naelo (za koje se zalaemo) nepromjenjivosti
granica izmeu drava nasljednica bive federacije mora vrijediti za sve, u
paketu. Ne moe se, recimo, odobravati secesija Kninske krajine i
usporedo spreavati secesija Kosova (i obrnuto), odnosno, ne moe se, na
primjer, traiti ulazak u Evropsku uniju, a pritom odbijati isti stupanj
odnosa kakvi postoje meu lanicama EZ, s prvim susjedima. Ipak je jednoj
Hrvatskoj ili Makedoniji svejedno ekonmski, geografski i kulturno,
blia jedna Bosna i Hercegovina ili Srbija, negoli Irska ili Finska.
Koji su bili vai politiki motivi za osnivanje Pokreta
demokratske slobode?
Pri osnivanju Pokreta poli smo i od pretpostavke da na
jugoslovenskom prostoru jo uvijek nije vrijeme za klasine politike
razlike, svojstvene demokratskim drutvima. Mi smo jedino u predvorju
demokracije i jo uvijek se razlikujemo kao anacionalisti i nacionalisti,
demokrati i autokrati, kao oni to znaju ili nee da znaju da stranka s
nacionalnim predznakom ne postoji (ta je hrvatski ili srpski nacionalni
interes ako ne demokracija?), odnosno koja je posljedica straha od ulaska
graanina u politiku. Jo smo daleko od autentinih razlika izmeu liberala,
socijaldemokrata i demohrianina. Kad je rat zapoet suicidalnim i
bezobzirnim trudom slubene i poluslubene Srbije (SPS-a, ali i SPC i
SANU), da bi ubrzo stekao ak i u rtvama vjerne imitatore ponuenoga
modela, odnosno, kada smo stekli prisilne meunarodne tutore i od
subjekata se pretvorili u objekte njihovih meusobnih nadmudrivanja,
postalo je jasno da je nuno ujediniti sve graane, demokrate i
anacionaliste, prve rtve novog stanja, odnosno da treba pokazati
tutorima tko su im pravi sugovornici. Sam se, da vam odgovorim i na to,
osjeam liberalom, ili preciznije, lijevim liberalom. Klasinu desnicu
smatram glupom, a klasina ljevica me neopisivo nervira.
Svojedobno ste napisali da Srbi izvan Srbije nisu razumijeli dvije
stvari: da samo demokratska Srbija moe tititi njihova nacionalna prava
ako su ona u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini ugroena i, drugo, da su
njihovi strahovi u dobroj mjeri razumljivi pa esto i opravdani iskljuivo
u funkciji odravanja na vlasti beogradskog reima. Jesu li te dvije zablude
glavni uzrok rata na podruju bive Jugoslavije?
249
Ivan uri
Ne. Te dvije zablude su uzrok stanja u kojemu se danas nalazi

srpski narod izvan Srbije, ali nisu i uzrok rata. Na nesreu, ovi Srbi nisu
razumijeli da Krajine nikada ne mogu zamijeniti umadiju i da Pale nikada
nee biti Beograd. Danas ih je na spomenutim teritorijama manje nego ikad
i gore im je nego to im je bilo prije poetka rata. Njihova funkci-
onalizacija, a njoj je prethodila funkcionalizacija Kosova (podruje mnogo
blie nacionalnoj mitologiji Srbije nego to bi to mogao biti Pakrac ili
Drvar) dovela ih je u tragian poloaj. Pomou njih se vladalo Beogradom,
pomou njih se opravdavala faizacija Hrvatske, pomou njih se pokuava u
Bosni s principom jedna regija jedna nacija jedna partija (koji je jo
uvijek drag gospodinu Izetbegoviu), da bi na kraju, u Miloevievoj Srbiji,
bili optueni za nesreu u kojoj se ova nala.
Kakav je danas odnos u Srbiji prema Srbima izvan Srbije?
Danas se u Srbiji sustavno podgrijava neraspoloenje prema
Srbima izvan Srbije kao uljezima; kao krivcima to je Srbija liena
pameti, struje, kruha, kao ratnim bogataima. Kao da su etnici s Pala dali
jugoslavenski paso stanovtom Giuseppeu di Stefanu, bjelosvetskom
hohtapleru, sa stanom slubeno prijavljenim na adresi gdje stanuje
predsjednik Srbije. Ti su Srbi bili prve rtve ustakog genocida, bili su i
meu najvie nagraenim poslije Drugog svjetskog rata. Dobili su
kolonistiku zemlju u Vojvodini, prevladavali su u vojsci, policiji i vlasti
uope. Srbija 1945. godine jest osloboena, ali nije bila i pobjednik. Pred
kraj Jugoslavije na njihovim strahovima (od reminiscencija prolosti, ali i
neizvjesne budunosti bez JNA i s denacionaliziranom zemljom, recimo, u
Vojvodini) gradi se spomenuta funkcionalizacija. Na mrnji prema njima
stvara se i novi obrazac hrvatskog nacionalizma, na uvjerenju da oni ele
pripajanje matici gradi se i ideja o podjeli Bosne i raaju nekakve
eksluzivno muslimanske drave u srcu Evrope to je zamisao isto toliko
antimuslimanska koliko je antisrpska bila i manipulacija slubenog
Beograda s bojaznima i frustracijama Srba izvan Srbije.
esto ponavljate stav kako je klju rjeenja krize u bivoj
Jugoslaviji u Beogradu. Znai li to da rjeenja krize nema sve dok je na
vlasti u Srbiji reim Slobodana Miloevia.
Ako se pod globalnim rjeenjem krize podrazumijeva stabilnost
mira i pobjeda graana i demokracije na jugoslovenskom prostoru, onda
takvog mira ne moe biti s postojeim reimom u Srbiji. A ako ne, onda je i
s Miloeviem mogue traganje za rjeenjem, ak i nalaenje rjeenja. U
ovome drugom sluaju bi bile sljedee: cementiranje postojeih
autoritarnih modela vlasti u vie bivih jugoslovenskih republika,
250
suspenzija ljudskih prava, trajna politika nestabilnost i trajna onemogue-

nost pribliavanja Evropi.
Kakv je uope rasplet u Srbiji mogu, kada kako i sami znate
rei ondje nema prave opozicije, odnosno kada je opozicija dobrim svojim
djelom nacionalistika koliko i vlast?
O tome zato da u Srbiji danas gotovo da i nema opozicije
govorio sam u mnogo navrata. Ukratko, da podsjetim: od poetka je,
naalost, istorijska frustracija Srbije, kao i populistika zloupotreba te
frustracije, zavela vei dio opozicije s kraja osamdesetih godina na tvrde
nacionalistike staze. ak i da je tako bilo iz pragmatinih razloga, bilo je
nerazumno, jer je na polju pansrbizma Miloevi bio nepobjediv. Drugi
elemnt je, budimo pravedni, bila i totalna odsutnost podrke toj opoziciji od
strane meunarodne zajednice. Mislim na politiku, ali i na materijalnu
podrku. Borba je, jednostavno bila nepristojno neravnopravna. Trei
element je bilo ponaanje vlasti u zemljama koje su bile prve rtve bahatosti
slubenog Beograda. Miloevi danas izgleda manje kriv nego to je
izgledao prije godinu-dvije dana. etvrti element je egzodus nacionalne
elite.
Kako promijeniti takve prilike?
Ne znam za drugi odgovor osim ovoga: onaj tko se u Srbiji bude
pojavio kao alternativa, ne smije ni u emu sliiti na aktualnu korupciju,
mora miriti a ne svaati, mora raspolagati, kako sveim zdravim novcem,
tako i ovjerenom ponudom o neposrednom primanju Srbije u Evropsku
uniju. Da je hiljaditi dio truda i sredstava Evrope ulagan u takav projekat,
umjesto u pregovore s jalovim ishodima, plave kacige ili jedan radio
brod, mi bismo, ne samo u Srbiji, sada bili u drukijem poloaju.
Je li pokuaj Slobodana Miloevia da se iz jastreba naglo
pretvori u goluba samo manevar, samo epizoda u igri iji je konani cilj
Velika Srbija i dalje ostaje aktuelan. Vjerujete li u Miloevia
mirotvorca?
Miloeviev cilj nije velika Srbija, nego dugotrajna i
neometana vlast u Srbiji. Ako Velika Srbija tome koristi, onda e njegov
program biti velika Srbija. Ako ne, onda e biti ono to danas imamo
prilike gledati. U neku ruku ak bi bilo lake kad bi po srijedi bio iskreni i
fanatizirani nacionalist. Ali, Miloevi nije nacionalist, njega zanima vlast. I
to ne vlast na Kordunu ili Romaniji, ve u Srbiji i u Beogradu. Zato se
mnogi njegovi bojovnici danas osjeaju danas prevarenima, kao to e
moda sutra tvrditi da ih Miloevi nije nikada prevario. Osim vlasti u
Srbiji, Miloevia zanima i meunarodna rehabilitacija. U meuvremenu,
251
Ivan uri
oslobodio se, moda i vie nego to je htio, prave opozicije. Jer, da je danas
ima, on bi upravo zato to je jai nego juer, mogao vlastitoj politikoj
antitezi ponuditi podjelu odgovornosti za uinjeno i ova bi bila na mukama
da takvu ponudu odbije. Taj povratak u Srbiju, kako je glasio naslov
jednog lanka koji sam pisao u proljee prole godine, bio je neminovan, i
za njega ima podosta razloga u prolosti Srbije. Ako ste graanin Srbije, vi
danas moete birati izmeu dva Miloevia, jueranjega i sadanjega.
Njegova dilema nije ni priznanje naslijeenih granica bive Jugoslavije, ni
stvaranje Velike Srbije. Kao dobar anticipator, on razmilja o posljedicama.
Ako se danas odlui za promjenu granica, sutra e verovatno biti prinuen
da se lii Kosova. Slubena Tirana, kao i Washington uostalom, za razliku
od veega dijela albanske alternative u Pritini, sklonija je federalizaciji
Srbije nego secesiji Kosova. Ali, ako se usvoji kao vaee naelo etnike
veine u promjenama granica, onda uz dobitke (u BiH i Hrvatskoj) idu i
gubici. Dalje, ako se odlui za stvarno priznanje granica, Miloevi strahuje
da podrka dijela duboke Srbije ne bi bila dovoljna da ga zatiti pred
gnjevom prevarenih Srba (od kojih je dobar dio oko jedne treine
makar porijeklom otuda, danas u Srbiji).
Znai li to da mu je prijedlog dvostruke federacije
konfederacije u BiH najzanimljiviji?
Prijedlog o dvostrukoj federaciji konfederaciji Bosne i
Hercegovine vjerovatno mu je trenutno najprihvatljiviji. Jer, stvarno, nije
mogue, uz nastojanje na Bosni i Hercegovini svedenoj na tri bespogovorna
etnika kolektiviteta, paralelno se zalagati za njezine meunarodno priznate
granice u kojima nema mjesta za graane Bosne srpskoga porijekla s tim
mogunostima udruivanja. Dakle, de facto pri takvoj hipotezi. g. Miloevi
bi de jure ostao na Drini, a de facto bi bio na Grbavici. No, ak i tu on
danas vie voli ekati na greke lokalnih protagonista pobonjaenje i
dinarizacija trenutno nisu u modi u Srbiji, a dvostruke federacije se
mogu pokazati kao obrazac i na drugoj strani, u samoj dravi Srbiji. Sreom
po njega, prijedlog o dvostrukoj federaciji nije njegov, kao to ni
eventualni novi prijedlog g. Izetbegovia o razmjenama livade za ume i
obratno, s odustajanjem od meunarodno priznatih granica BiH, nee biti
njegov. Nee biti njegov (kao to ni prije nije bio) ni eventualno obnovljen
prijedlog o bilateralnoj podjeli Bosne, drag jednog zaljubljenika u ivot i
djelo Vladka Maeka.
Nije li najnovija eskalacija sukoba u Bosni i srpska ofanziva oko
Bihaa, koja se opasno pribliila granicama Hrvatske, i uvod u konaan
obraun globalnih (balkanskih) razmjera, ili je na djelu fingiranje, kojemu
252
je cilj da bosanski Srbi, uz stanovite izmjene, ipak prihvate plan kontaktne

skupine.
Mislim da pravi cilj Karadievih trupa oko Bihaa nije njegovo
osvajanje, iako ne sporim strateku vaost komunikacijje na kojoj se ovaj
grad nalazi. Rekao bih da je pravi cilj, s ijim se ostvarenjem zapoelo u
asu vrlo povoljnom, budui da je nesloga meu tutorima na vrhuncu, na
drugoj strani: ako Hrvatska ne ue u ovaj sukob, ona time preutno naputa
obveze iz ugovora s Bosnom i Hercegovinom. A ako pak ue, onda ni
Miloevi, htio ili ne, nema izbora nego da i sam Srbiju prvi put direktno
uvede u rat. Ako se takvo to dogodi, onda, raunaju na Palama, neizbjean
je ili veliki rat s ueem ne samo susjeda s Balkana, nego i vejerovatnim i
divergentnim upletanjem naih tutora, ili priznanje, poslije pretpo-
stavljenih vojnih rezultata, pravnog meunarodnog kredibiliteta Republici
Srpskoj. Rije je o bjegu unaprijed, jer u svakoj varijanti glavari s Pala
nemaju nikakvu politiku (a poneki ni fiziku) budunost.
Pax Russo Americana
Autor ste teze da u ratu na podruju bive Jugoslavije nema

nevinih. Kako bi izgledala rang lista krivaca, odnosno, smatrate li da
Miloevi sam ne bi bio dovoljan za poetak i rasplamsavanje ovog krvavog
rata?
Nema nevinih, ali nema ni podjednake krivnje za sve. Ne znam
da li bi Miloevi bio dovoljan za poetak rata, ali znam da je, katkada i
nesvjesno, pomagaa imao napretek: od meunarodne zajednice preko
nerazumijevanja kod buduih rtava rata u bivoj Jugoslaviji za ono to se
nagovjetavalo ve od VIII sjednice, do otvorenih koketiranja s avetima
prolosti, ega se vi u Hrvatskoj svakako dobro sjeate. Meutim, nesporno
je da osnovnu odgovornost snosi Miloevi i nesporno je da je danas
zahvaljujui najvie njemu, demonizirana slika u narodu iji sam
pripadnik, a ponekad prikrivenija objektivnija anamneza kod drugih. Zato
je, da bi se pravda ostvarila i da bi veo kolektivne krivnje bio prebaen na
pojedince s imenom i prezimenom, konano i zato da bi se razumu
omoguilo da savlada sasvim shvatljivu mrnju prema itavom narodu iz
kojega potiu krivci ove ili one rtve, izuzetno vano sve uiniti da Sud za
meunarodne zloine protiv ovjeanstva zapone s radom. Evropska unija
bi, ako uope eli preivjeti kao politiki entitet, morala biti, prije nego UN,
pravi pokrovitelj ovog suda. Posrijedi je savjest svih nas.
253
Ivan uri
Smatrate li da e okonanje rata, do kojega mora doi kad tad,

znaiti i odlazak aktuelnih politikih garnitura. Jesu li opravdane nade onih
koji u okonanju rata vide i vrijeme procvata demokratije, ili e Zapad,
sretan i zadovoljan to je sukob napokon zaustavljen, biti spreman tolerirati
i autoritarne reime?
Obje su pretpostavke mogue. Ako Evropa ne shvati da, ako dri
do vlastite budunosti ne smije tolerirati ono to je inkompatibilno s njom
samom, imat emo Pax Russo-Americana. U tom sluaju, a zbog toga se ne
treba ljutiti ni na Ruse ni na Amerikance, politike Evrope nee biti, ali e
biti mira, dosta siromatva, mnogo netolerancije prema drukijima i neto
malo dozirane demokracije. Ne elim rei da e to biti Irak ili Kuba, ali,
duboka provincija, da. Po mjeri Likog sijela, ne u Lici, nego u Beogradu,
po mjeri ganga, ne u Imotskome, nego u Zagrebu, s obiljem ki znamenja, s
mnogo vanjske i unutranje emigracije.
Evropa u Sarajevu
Od vaeg odlaska iz Srbije (Jugoslavije) vie se niste vraali u

Beograd. Bili ste, meutim, u Zagrebu. Kako Vas se dojmio taj posjet?
Ne, bio sam u Beogradu. U prosincu prole godine proveo sam u
Vojvodini etiri dana i pet noi u Beogradu, tri sata vodei razgovore na TV
Srbije. Bio sam u drutvu mojih politikih prijatelja N. anka i D.
Petroviai iz Novog sada. Roenoj kui nisam svratio niti je to, u
konkretnim okolnostima, bilo uputno. Beograd i Srbiju, koji su negde u
Kaliforniji, odnosno na slubenom putu, niakada nisam naputao. Valjda
zato i nemam neposrednu nostalgiju. U Zagrebu sam bio u tri navrata
prolog proljea, a u Sarajevu sam boravio dva puta, u oujku i u lipnju ove
godine. Najbolje sam se osjeao u Sarajevu i tamo sam susreo najvie
Evropljana. Danas ih je i tamo manje nego juer, ali e ostati za pokoljenja
koja dolaze kao svjedoanstvo da se tamo, vie nego u Zagrebu i svakako
vie nego u Beogradu, branila Evropa usprkos njoj samoj. Tamo i danas ima
manje mrnje nego igdje u bivoj Jugoslaviji, tamo i danas, iako sve
malobrojniji, prevladavaju civili koji su se latili oruja i uniforme da bi se
obranili. Izvan Sarajeva nije tako.
Feral Tribune, 13. XI 1994 (Drago Hedl)
i
Dragoslav Petrovi.
254
11.
NACIONALNE NEPRAVDE,
UMESTO IDEOLOKE ALTERNATIVE*
Smisao jugoslovenskog prostora i Jugoslavije je veoma prisutan

u Vojvodini. itelji veruju u suivot, da nas razliitost dopunjuje, ini i ui
toleranciji. Zato bih u naem intervjuu, glavni akcenat stavila na osnovna
opredeljenja Pokreta za demokratske slobode?
Istina je, mislim da sam bio meu prvima (ako ne i prvi) koji je
upotrebio sintagmu jugoslovenski prostor. Seam se dobro, jo koliko pre
dve godine, njena upotreba izazivala je podsmeh, ali i otpore. Recimo, kada
sam, tada kao predsednik Liberalnog foruma Srbije, u prolee 1990. godine
bio u Ljubljani i kada smo moj prijatelj Joe kolj (tadanji predsednik
tamonje Liberalno-demokratske stranke) i ja zajedniki izjavljivali kako
Jugoslavije vie nema, no da ostaje jugoslovenski prostor koji trai celovitu
politiku reartikulaciju, bili smo uporedo optuivani za dva protivrena
greha: za separatizam (jer, navodno, razbijamo jugoslovensku federaciju)
i za unitarizam (jer se, navodno, zalaemo za ouvanje nepostojeeg
ekonomskog, kulturnog i politikog prostora). Budunost je, naalost, dala
za pravo kolju i meni. Jugoslovenske federacije ve poodavno vie nema
ni formalno, ali, s druge strane, krv, diktature i beda, koji se ire po
dravamanaslednicama bive Jugoslavije, uporno pokazuju da reenje
jugoslovenske krize mora biti celovito. Nije mogue zalagati se za
potovanje prava Srba, graana Hrvatske, a da se, pri tome, ne potuju u
istoj meri prava ne-Srba, graana Srbije. Kaem u istoj meri, jer, sa
nestankom jugoslovenske federacije, nestala je i ustavna razlika izmeu tzv.
konstitutivnih naroda i nacionalnih manjina. Danas su Srbi u Hravstkoj,
pravno posmatrano, u poloaju istovetnom onome u kome su, na primer,
*
Naslov dao prireiva knjige.
255
Ivan uri
Albanci u Srbiji, s jednom malom razlikom: Albanaca ima daleko vie. Ili,
ako se vratimo Sloveniji i njenoj razumljivoj elji da to pre postane lanica
Evropske zajednice: takva elja nije ostvarljiva ukoliko Slovenija nije
spremna da prethodno razvije svoje politike, kulturne i ekonomske odnose
sa junoslovenskim susedima bar do stepena veza kakve se neguju izmeu
zemaljalanica pomenute zajednice. Sve to Vam govorim danas, govorio
sam i pre dve godine, no, bilo je malo spremnih da sasluaju reeno.
Upozoravao sam, takoe, da e raspad jugoslovenske federacije bitno
promeniti poloaj Srba izvan Srbije, po meni na njihovu tetu, upozoravao
sam i da osobine nekadanjeg jugoslovenskog trita ne dozvoljavaju
uspenu ekonomsku autonomiju nikome (pa ni Srbiji), ukoliko se odrekne
partnerstva sa susedima... Upozorenja su bila bezuspena, jer racionalni
argumenti ni tada ni sada nisu imali snagu kakvu pruaju verovanja u uda,
populistike fantazije i, kao najopasnije meu sredstvima za sticanje ili
ouvanje vlasti, zloupotreba naroda, to jest nacionalizam. U meuvremenu
smo stigli do faizma u Hrvatskoj i nacional-socijalizma u Srbiji, stigli smo
(ili tek to nismo) i do palestinskog pitanja u Bosni i Hercegovini, u kojoj
ve uveliko imamo Liban, gori nego to je Liban ikada bio. U poreenju
sa ovim, rastua provincijalizacija Slovenije jeste deija igra. Razume se,
pretpostavka o jugoslovenskom prostoru koji je stariji i dugoveniji od
istoimene nastale drave nije nikako i poziv na obnavljanje Jugoslavije. O
tome imam esto prilike da govorim dobronamernima: ako vam je uopte
stalo do jugoslovenske ideje, za nju ete najbolje uiniti ukoliko Jugoslaviju
u doglednoj budunosti ne pominjete. Zlonamernima pak uzvraam: ono to
se danas dogaa na tlu bive Jugoslavije jeste ne samo osveta pokojnika
(da parafraziram Latinku Perovi), to je i krvavi dokaz postojanja jednog
prostora. Krvi e na Balkanu biti i dalje, sve dok se ne shvati da taj prostor
trai globalna reenja.
Na navedenim osnovama poiva i pomen jugoslovenskog
prostora u programu pokreta demokratske slobode. U tom programu je
jasno zapisano da se njegovi lanovi zalau za potovanje nasleenih
granica meu bivim jugoslovenskim federalnim jedinicama, zapisano je i
da bez politike autonomije za Srbe, graane Hrvatske, tamo gde raspolau
veinom, nema demokratije ni za Hrvate, kao i da bez politike autonomije
za Albance na Kosovu, nema ni demokratske Srbije; zapisano je, takoe, da
za Srbe, na prostorima hrvatske na kojima ive kao manjina meu
Hrvatima, moraju postojati tzv. personalna autonomna prava, a isto vai i
za manjine u Srbiji u takvome poloaju; zapisano je i da bi, na primer,
izdvajanje jedne Kninske krajine iz politikog okvira sloene drave
256
Hrvatske liilo snage i nastojanje Srbije o ouvanju Kosova u okvirima

sloene drave Srbije; u programu Pokreta dosta se govori i o nunosti
federalizacije pomenutih drava, a govori se i o federalizaciji Bosne i
Hercegovine (prema naelu da ona mora biti federalizovana u sferi ustanova
a ne teritorija: dakle, ravnotea izmeu dva parlamentarna doma, graana i
nacija, pri emu, u domu nacija, sa istim brojem glasova i pravom veta
raspolae svaki od tri konstitutivna naroda...). Naravno, Pokret smatra da
njegova delatnost danas prvenstveno treba da bude okrenuta Srbiji, ne zato
to su njegovi lanovi poreklom iz nje (jer, to nije tano, budui da ih ima iz
svih delova bive Jugoslavije), ve zato to je, hteli ili ne, uloga Srbije bila
presudna i u stvaranju i u razaranju Jugoslavije, to je Srbija geostrateki
vanija od bilo kog drugog jugoslovenskog dela prostora, to su Srbi
najvei junoslovenski narod i to bi eventualne demokratske promene u
Beogradu dovele do pozitivnih promena i na ostalim stranama. Mi traimo
kontinuitet, ako ga je danas jo uopte mogue nai, u tradicijama liberalne
misli u Srbiji, znai u tradicijama evropske Srbije, a ne ove tune,
obezglavljene i osramoene zemlje kakvu imamo pred oima. Smatramo da
u naoj klanici nevinih nema, smatramo takoe da demokratija ne priznaje
kolektivne krivice i trudimo se da objasnimo kako je otkrivanje krivaca za
zloine zadatak najpre njihovih demokratskih sunarodnika. Ne verujemo da
postojea vlast u Srbiji ikada moe zatititi ugroene sunarodnike izvan nje,
a isto vai i za Hrvatsku. Primera radi, ima samo dva pitanja na koja bi
valjalo pruiti odgovor u vezi sa pominjanim Srbima u Hrvatskoj: da li
danas u Hrvatskoj Srba ima vie no to ih je bilo pre dve godine i da li im je
danas bolje nego to im je bilo pre dve godine? Odgovori su negativni,
dakle politika kojom su zavoeni i rtvovani, esto se pretvarajui od
rtve u krivce, bila je antisrpska politika beogradskih vlastodraca. Kada
smo osuivali napad na Hrvatsku, mi smo bili na strani napadnutog, a ne na
strani demokratske Hrvatske napadnute od nedemokratske Srbije. Isto
vai i za na stav prema srpskim i hrvatskim napadaima na Bosnu i
Hercegovinu. A to to je HDZ pokuao da napad na Hrvatsku poistoveti sa
navodnim napadom na demokratiju, odnosno to fantomska vlada u
Sarajevu pokuava sebe poistovetiti sa itavom ojaenom Bosnom i
Hercegovinom jeste razumljivo, ali i netano.
Ovakvo gledanje smeta aktuelnom reimu, ali i najveem delu
opozicije u Srbiji. Tamo jugonostalgiarima nazivaju one koji jo veruju
u Jugoslaviju. ta mislite o tome?
Poimo od kraja Vaeg pitanja: ja u Jugoslaviju mogu verovati
koliko god hou, ali ona danas ne postoji i, kao to rekoh, u doglednoj
257
Ivan uri
budunosti nee postojati. Hibrid koji se lano danas kiti tuim imenom,
Jugoslavija nije niti e ikada biti. Inae, nita prirodnije od bliskosti Srbije i
Crne Gore, nita nije neprirodno ni u pokuajima za stvaranjem nekakve
federacije ili konfederacije izmeu njih. Ono to je, meutim, neprirodno
jeste pokuaj da se od Crne Gore pravi Srbija, da se od Vojvodine pravi
nekakva Krajina, da Beograd bude preobraen u Pale ili Gacko. S druge
strane, opet, ja mogu mrzeti koliko god hou sve to poinje sa jugo, ali
time neu zabauriti prostor, preteno nastanjen Junim Slovenima (ne
samo njima, razume se) i istorijski osuen na dui suivot od drava
Jugoslavije. Kada sam ve kod ovih pojmova, da dodam i sledee: jedno je
drava Srbija, a drugo je Srbija kao savremena etnika, geografska i
kulturna teritorija; Kosovo jeste u sastavu drave Srbije, ali tamonji Srbi za
odlazak prema Kraljevu ili Rakoj kazae idem u Srbiju; Vojvodina jeste
u sastavu drave Srbije, ali e vam svaki Beograanin (ukoliko ih jo ima)
kazati da je Zemun (a kamoli Subotica) preko; uz put, Vojvodina ima
snane autonomistike reflekse i oni su opravdani pod pretpostavkom da
poivaju na savremenoj situaciji, a ne na preslikavanju prie sa tzv.
srpskom Vojvodinom iz prolog veka, odnosno iz vremena kada su itelji
dananje Vojvodine bili pod razliitim pravnim statusima, Srbi pod jednim,
Maari pod drugim. U suprotnom, ukoliko se prenebregne etnika
arolikost i kulturno jedinstvo dananje Vojvodine, nemojmo se uditi ako
jednog dana osvane i termin maarska Vojvodina; ukoliko vladajua
stranka u Hrvatskoj bude i dalje insistirala na Dalmaciji kao junoj
Hrvatskoj, ne treba se uditi ukoliko, pogotovo kada i ako rat prestane,
dobijemo i Dalmatince kao posebnu etniku grupu; ta je neprirodno u
injenici da je neko Hrvat u dravi Hrvatskoj sa adresom u Dalmaciji; ta je
neprirodno to je neko Srbin, graanin drave Srbije, ali ne i srbijanac,
poto ne ivi u umadiji nego u Bakoj?
Pomenuli ste opoziciju u Srbiji O njoj bih kratko: prvo, danas u
Srbiji politiki oblikovane demokratske opozicije vie nema; u
meuvremenu se istroila, delimino vlastitom krivicom a delimino
odsustvom bilo kakve podrke iz demokratskog sveta u vreme dok je od nje
jo bilo mogue praviti pravu alternativu reimu Slobodana Miloevia;
naravno, znam da je bila po sledi Realpolitik naih meunarodnih
mentora, znam i da je po sredi bilo i rivalstvo Evropske zajednice i SAD,
meusobice u zajednici nespremnoj da postane politiki inilac, ali sam
takoe uveren da je ova realpolitik bila pogrena i po same mentore.
Ipak, ini mi se da je vanije podsetiti na grehe te opozicije koji su
unekoliko i navodili tu meunarodnu zajednicu na takvu Realpolitik:
258
teko je, naime, sporiti injenicu da je najvei deo opozicije u Srbiji,

Miloeviu vie zamerao okolnost to ovaj nije ostvario sve to je iz
programa populistikih i nacionalistikih matanja obeao nego to je bio
protiv samih obeanja; teko je osporiti da je gro intelektualne elite u Srbiji,
ako ne uestvovalo ono bar bilo nevoljno da se lati ikakvog konkretnog i
vulgarnog politikog angamana; ak i danas, veina onoga to je od te
elite ostalo u Srbiji radije e biti aktivna na kakvoj pacifistikoj tribini, u
paljenju svea ili pisanju lanaka za malobrojne itaoce, nego to e se
pojaviti u pravoj politikoj stranci; imajte na umu da se u meuvremenu iz
Srbije iselilo vie stotina hiljada ljudi, takorei svih pripadnika elite
suprotstavljene beogradskim nacional-socijalistima; svaki novi odlazak
jeste jo jedan poen u korist Miloevia, a bilo koja grupa ljudi, pa i narod,
ukoliko je liena pojedinaca, liniosti, pretvara se po definiciji u rulju; ne
zaboravite ni na mas-medije, na rastui strah od posledica politikog
angamana, na kolektivnu griu savesti ljudi suoenih sa vlastitim
injenjem ili neinjenjenm, na glad i otupljenost naroda pod tekoama
pukog preivljavanja. Izolacija od spoljnog sveta obino jaa zateeni
reim: Sadam Husein je izgubio rat, a voljom Amerikanaca je ostao na
vlasti (bolje diktator koji se opekao nego neki neizvesni demokrata) i
danas je izolovan ali i moniji no ikada (ukoliko se takav scenario ponovi i
kod nas, bila bi to jo jedna pax americana to bi znailo ne samo
rastanak sa demokratijom u Beogradu nego i rastanak sa snovima o
politikoj Evropi). Konano, naa elita i nije bila ba tako mnogobrojna, a
pogotovo nije bila masovno disidentska. Mi nismo imali ni Vaclava Havela,
ni Solidarnost, nismo imali ni sovjetsku okupaciju. Titova Jugoslavija je
mudro, razliitim prednostima u poreenju sa susedima, sistematski, esto i
uz njihovo sauesnitvo, potkupljivala potencijalne disidente. Na ta se
svodilo disidentstvo Jugoslaviji 70-80-ih godina? Na traganje za
nacionalnim nepravdama a ne na ideoloku alternativu. Koliko znam, ovo
drugo zbilo se pod Titom samo dva puta, sa ilasom i anarholiberalima,
da bi oba puta bilo tretirano kao neuporedivo vee zlo od simpatinih
koketiranja sa nacionalizmom: Tuman nije doveo u pitanje ispravnost
dogme ve pravedan poloaj hrvatskog naroda, osi isto, da o
raznoraznim uretiimai i ne govorim. Uzgred, takvo disidentstvo bilo je
materijalno itekako isplativo. Srodan instikt odbrane postoji i kod sadanjih
vlasti u Beogradu, on postoji i kod opozicije (treba je razlikovati od
i
Veselin ureti, istoriar.
259
Ivan uri
opozicije), on postoji i izvan Srbije no, mi se bavimo najpre Srbijom: ta bi

u miru, pod pretpostavkom da ne bude osuen za zloine protiv
oveanstva, radio u nekoj drukijoj zemlji jedan Karadi (da li bi opet bio
lekar optuen i osuen za banalni kriminal?), ta bi radio Miloevi (da li bi
ponovo, kao mladi crnogorski komunista Pravnog fakulteta u Beogradu,
postao direktor izvesnog Tehnogasa?), ta bi radili vrsni akademici za
domau upotrebu?...
Koliko je masovan Pokret? Da li ima sledbenike u svim bivim
republikama Jugoslavije? Da li ga podravaju napredni krugovi Zapada?
Osnivajui Pokret poli smo od injenice da je egzodus elite i
mladih, da ne pominjem rtve etnikog ienja, izbrisao inae postojeu
razliku izmeu ljudi u emigraciji i onih koji u zemlji nastoje da politike
prilike izmene. U prolosti Evrope ima dva sluaja koji navode na
poreenje sa nama: poljska kultura se puna dva veka odravala zahvaljujui
poljskoj dijaspori, od Mickijevia i opena do Miloa i Gombrovia, ali
ekanje od dva veka je bilo suvie dugo da bi ta dijaspora presduno uticala
na demokratske promene u Poljskoj; maarska emigracija ekala je mnogo
manje i zato je danas maarska nekadanja dijaspora najzaslunija za
relativno bezbolan ulazak maarske u red demokratskih zemalja. Prvi
primer je obeshrabrujui a drugi ohrabrujui, no, ak ako bude nalik prvom
primeru i to e biti veoma vano jer, recimo Srbiji, sada zaista preti
opasnost od prekida bilo kakvog kontinuiteta sa vlastitom prolou. Da
smo u pravu, uveravalo nas je obeshrabrujue stanje sa demokratskom
alternativom u zemlji, odsustvo minimalnog razumevanja demokratskog
sveta oko bive Jugoslavije, represija, glad i bezakonje koji cvetaju u njoj.
Zamisao nam nije bila, pogotovo ne u trenutku osnivanja (oktobra 1992), da
pravimo klasinu politiku stranku ve neku vrstu demokratskog
kiobrana pod kojim bi se nali svi oni to izraavaju spremnost
povinovanja osnovnim demokratskim naelima zapada. Tako i danas
delujemo, u poslednje vreme ohrabreni i simpatijama demokratskih vlada u
inostranstvu, pa i u Francuskoj. Da li emo uspeti da zamisao o
kiobranu, pa u budunosti i privremenoj i konesnzualnoj alternativi,
alternativi suprotstavljenoj trenutnim gospodarima jugoslovenskog prostora,
zaista i ostvarimo zavisi od (ne)moi ostatka demokratske opozicije u
zemlji. Uporedo, cilj nam je bio okupljanje i naih lanova, bez ikakve
diskriminacije, bilo da se nalaze u Francuskoj, Italiji, Engleskoj, bilo u
Beogradu, Arilju ili Novom Sadu. Gradove u Srbiji pominjem zato to smo
mi svi, bez obzira da li smo po nacionalnosti Srbi, Muslimani, Hrvati,
Maari, Albanci..., ubeeni da Beograd jeste klju i za sve ostale. Otuda
260
je u interesu svakog hrvatskog demokrate da pomogne demokratske

promene u Srbiji, bolja budunost eka i Makedonce ukoliko im je u
susedstvu demokratska Srbija... Ako zamisao o kiobranu ne uspe, ostaje
nam jo uvek u se i u svoje kljuse. Sudei po sistematski irenim
bljuvotinama na moj raun, do kojih dolazi posle viemesenog
preutkivanja kako u zvaninoj tako i u opozicionoj javnosti, reklo bi
se da je vlast, opet bre od opozicije, shvatila da joj se prava alternativa u
ovome asu nalazi pre izvan zemlje, nego u njoj. U svakom sluaju, hvala
joj na besplatnom publicitetu. Naravno, u organizovanju na tlu Srbije,
svesni smo opasnosti koje lanstvo u pokretu donosi pa u neku ruku
podravamo starinske komunistike metode tajnih elija ili, ako Vam je
drae, tradicije masona. Poneto smo i uradili. Tako smo, pod okriljem
francuske vlade, ve imali prve razgovore oko ispunjenja pomenutog
kiobrana, u kontaktu smo sa onima koji bi trebalo da budu sadraj tog
kiobrana, (nazovite to 'vladom u senci', nemam nita protiv), imali smo i
odreene sastanke iza zatvorenih vrata ali ne zavaravajmo se: oekuje nas
duga, duga borba, sa krajnje neizvesnim ishodom. Jer, ma koliko smatrali
da su procene zapada bile pogrene, ma koliko mu prebacivali pogreno
tumaenje Realpolitik, ostaju ipak neosporne dve stvari: taj zapad nema
nameru da se zaloi za ono to se u Srbiji naziva opozicijom i, ako uopte
neto bude inio, bie to samo u prilog alternative nalik onome za ta se
zalae Pokret. Nae organizacije sutra ne mora biti, ali, siguran sam, ideje
za koje se zalaemo jedine su koje moda mogu zanimati meunarodne
tutore jugoslovenskog kupleraja. A, ako ste pod podrkom naprednih
krugova zapada mislili na javnost, dozvoljavam sebi da Vas podsetim da
je, recimo, pariski Le Monde u maju mesecu posvetio itavu stranu
iskazima lanova pokreta u vezi sa vaingtonskim sastankom i da je to
ujedno bio i stav redakcije, da sam ja redovno itan u El paisu ili
vedskom Svenska Dagbladet, da su danas u Francuskoj najugledniji pisci
Srbin Vidosav Stevanovi i Hrvat Predrag Matvejevi, da su... Bolje je da
zastanem sa imenima, koliko mi je poznato, beogradski nacional-socijalisti
se nisu liili Udbinih dosijea, a njenu praksu su izvanredno unapredili.
Vojvoani, vojvoanski Maari i danas smatraju Jugoslaviju (u
celosti) svojom domovinom i ele da se ovaj prostor prikljui savremenoj
Evropi. U tom smislu sve vie se govori o regionalizaciji Evrope pa i
Jugoslavije. Vae miljenje u vezi sa tim?
Treba razlikovati regionalizaciju od kantonizacije. Kninska
krajina, na primer, lako moe biti kanton, ali ne i regija; Vojvodina, ili njeni
sastavni delovi ak, (Srem, Banat i Baka), jeste predodreena za regiju, ali
261
Ivan uri
ne i za kanton(e). Razlika je u kriterijumima: za kantononi jesu prvenstveno

etniki, dok su za regiju u prvom redu presudna ekonomska i kulturna
zajednika merila. Stoga, biva Jugoslavija, ako se posmatra kao celina,
blia je bila ideji regionalizacije nego kantonizacije. Do ega moe da
dovede nakaradno i nasilno pretvaranje u kantone, pokazuje dananja Bosna
i Hercegovina. Do ega moe da dovede uporno prenebregavanje etnikih
realnosti, ilustruje sudbina Srba u pomenutoj Kninskoj krajini i, u meri ije
krajnje obime jo samo slutimo, sudbina Albanaca na Kosovu. Pokuaj
prenebregavanja etnikih realnosti na prostoru jedne mogue regije dovodi
do poloaja u kome se danas nalaze Maari u okvirima Vojvodine.
Prenebregavanje regionalnih razliitosti u krugu iste etnike grupe dovodi
do stvarnosti u kojoj se danas nalaze tzv. Srbi starosedeoci u istoj
Vojvodini. I tako dalje. umadija, recimo, moe biti jedna regija, ali ne i
kanton, budui da u njoj nema potrebe za zatitom posebnih nacionalnih
interesa ve ekonomskih, kulturnih i istorijskih osobenosti. Sve je to odavno
poznato u Evropskoj zajednici, ali nisam siguran da je poznato i svima kod
nas. Dakle, o regijama imam izuzetno povoljno miljenje, no, mislim i da je
put do njih veoma dalek. Prethodno bi moralo svim sredstvima da se
zaustavi klanje u Bosni i Hercegovini, morale bi potom da se pod
meunarodnom kontrolom tamo prilike zamrznua onda polako da se
otvori prostor za graanske ustanove na itavoj njenoj teritoriji, prethodno
bi morala da budu zatiena osnovna ljudska prava i u Srbiji i u Hrvatskoj,
morala bi da budu zatiena kolektivna manjinska prava svuda gde su
ugroena, reju regionalizaciji prethodi demokratija.
Zapad je ubeen da* ... nacionalizam ne moe da razara
savremeni svet; preputa ljude u Bosni i Hercegovini milosti i nemilosti
nacionalistikih, ovinistikih i faistikih voa. Da li je mrnja deo
balkanske svesti ili se pak moe izazvati manipulisanjem burnom istorijom
na irim prostorima?
Nacionalizam moe da razori savremeni svet i ne verujem da
takvu opasnost ijedna demokratija potcenjuje. Ono to je demokratski svet
potcenio svodi se na razmere mogueg nacionalizma u bivoj Jugoslaviji i
na zarazne posledice navedene infekcije po druge, najpre na Balkanu, a
zatim i na tlu nekadanje sovjetske imperije. Mislim da se dogodilo sledee:
u poetku je bio jedan veliki krivac, zove se Slobodan Miloevi (odnosno
sve to njegova vlast personifikuje), premda niko u bivoj Jugoslaviji ni
*
Nedostaje re u objavljenom intervjuu.
262
tada nije bio nevin; Miloeviev fenomen je najpre bio potcenjen a zatim
svesno precenjen; kaem svesno, jer bi priznanje poinjenih greaka
kotalo politike glave i mnoge druge u svetu; uporedo, kriza u Jugoslaviji
je pokazala da je Evropska zajednica jo uvek samo zajedniko trite, da
Amerikanci imaju zasebne interese na Balkanu, da je Jugoslavija sa
ruenjem berlinskog zida izgubila nekadanju geopolitiku vanost, da je u
bivoj Jugoslaviji geostrateki zanimljiva neposredno samo Srbija, a
posredno sve to dotie amerike interese (Makedonija, u prvom redu), da
je klanica u Bosni i Hercegovini moralno nepodnoljiva ali (bar tako se
inilo mnogima) i nedovoljno znaajna po geostrategiju Evropske zajednice
i SAD. Sa tokom rata polako su i drugi njihovi protagonisti dobro uili
lekciju i time umanjivali poetnu Miloevievu slavu: isplati se jedino
nasilje i jedino nasilje ostaje nekanjeno. Otuda, danas Miloevi izgleda
manje kriv no to je bio pre dve godine, ali ovakav zakljuak unosi i
zakasnelu paniku u redove svetskih geostratega. Od Muslimana su
sistematski pravljeni evropski Palestinci, od svih Evropljana pravljeni
su sumnjivi rodoljubi, Maarima se velikoduno nudi iskljuivo
nacionalni politiki odbor, t. j. manjinski geto, od Srba se trai u
Hrvatskoj da budu de facto pravoslavni Hrvati... Uzori sa Balkana
uveliko nadahnjuju i ostale. To isto se zbiva u ponekoj od baltikih drava
ili u Meijarovojii populistikoj Slovakoj manje je opasno od recepta
koji je uspeno oproban u Beogradu, a nudi se Moskvi: simbioza tvrdih
komunista, faista i anahronih pravoslavnih protivnika Petra Velikog budi
nadu da e se i u Rusiji neto slino zbiti. Guranje Muslimana u okrilje
ekskluzivnog islama, to je poslednje emu su oni bili skloni, dovodi u
pitanje i laiku Tursku, osnovnog saveznika SAD u ovome delu sveta...
Zato, kada, tu i tamo, proitamo da je razlog paisvnosti Zapada strah od
suoavanja sa novim Hitlerom sa Balkana kome su partneri novi
emberleni, nemojmo se zavaravati: Niti su Srbi Nemci, niti je diktator sa
Balkana ravan po snazi pomenutom kaplaru, niti mu je zemlja monstruozno,
ali pedantno, ureena (Srbija je zemlja koja je monstruozno neureena), niti
su zapadni partneri novi emberleni. Re je o politikoj igri koja je izvan
nas i koja, bez obzira da li sa Evropom ili mimo nje, pre ili kasnije nama
dovodi tutorstvo. Ovo tutorstvo ne mora biti i okupacija, ukoliko prihvatimo
standarde demokratskog sveta. Na ovakvim razmiljanjima je, uostalom,
nastajao pokret demokratske slobode.
ii
Vladimir Meijar, predsednik Republike Slovake.
263
Ivan uri
A, na pitanje o mrnji, odgovorio bih sledee: mrnja jeste ljudske

pa i balkanske svesti; mrnja postoji i na Bliskom istoku pa je, pri nizu
srenih okolnosti, mogue prevazii je (da podsetim, u politici mrnja i
ne postoji kao kategorija, ali u istoriji ona je krajnje promenljiva i
privremena veliina); mrnja je postojala i 1945. godine izmeu Srba,
rtava ustakog genocida, i Hrvata, pa je bilo dovoljno ponuditi im, jednima
i drugima, novi drutveni projekt i malo im potkupiti istorijsko seanje
poprilinim privilegijama, i Liani i Krajinici postaju revnosni Titoisti ili
Jugosloveni; mrnja je dobrim delom obeleavala i Maare i Srbe u
Vojvodini na zavretku II svetskog rata, u kome su, olako ali i razumljivo,
jedni svrstavani u okupatore a drugi u okupirane ali ih je ujedinila
kulturna i klasna (marksisti bi rekli) solidarnost pred pobednicima,
kolonizacijom i kolektivizacijama, koja je bila jo vie ojaana jogurt-
revolucijama i podsmehom neukih prema svemu to im civilizacijski
izmie.
ini nam se da je Evropa pomalo zaboravila na Balkan.
Savremeni demokratski tokovi sa znatnim zakanjenjem stiu na ove
prostore. Pored reima, ak i univerzitetski profesori su skloni da kau da
su ljudi na ovim prostorima drugaiji. Rado se koristi i re Nova
Vizantija. Da li moe takav pogled izazvati jo veu tragediju za ove
narode?
Ako nesto slino kae neko, neuk ali astan, odgovorio bih:
Boe, oprosti mu, ne zna ta govori. Meutim, bojim se da uglavnom tako
govore neuki i neasni. Kakva Vizantija, kakvi bakrai! Kad bih bio
nameran da zloupotrebljavam ono malo znanja kojima o Vizantiji i istoriji
raspolaem, mogao bih da zabavljam ljude pitalicama i klopkama za ove
strunjake: da li, recimo, znaju da je maarska kraljevska kruna sv.
Stefana bila zaista vizantijskog porekla, a da je srpska kraljevska kruna bila
iz Rima? Da li znaju da je Vukova irilica bila kod konzervativne
pravoslavne jerarhije doekana na no kao pozapadnjaenje Srba? alim
se, naravno. Srbija jeste u Srednjem veku bila izuzetno obeleena
vizantijskim superiornim obelejima, ali nikad nije bila Vizantija. Pogotovo
je teko nai Vizantiju u srpskoj prolosti osmanskog doba, u narodu koji je
naoruan jakom nacionalnom sveu i okruen patrijarhalnim kodovima,
uspeo da se, prvi na Balkanu, oslobodi tue vlasti. Srbija, tanije,
nekadanji Beogradski paaluk, tako je stala da gradi, premda nerazvijena i
zaostala, pravo evropsko drutvo sa zavidnim stepenom demokratije, sa
laikom dravom i prijateljima svuda gde je u Evropi demokrata bilo.
Danas je obrnuto, osim ukoliko neemo da u runom Svetosavskom hramu
264
vidimo lepote carigradske Svete Sofije, u Palama novi Carigrad, a u

Momilu Krajinikuiii nekoga od Paleologa. Srbija danas jo uvek nije
Beogradski paaluk (to ne znai da nee biti), ali je ponovo zaostala i
zaputena, odbaena od Evrope, bez laike drave i demokratskih prava,
bez zatite privatne svojine, osramoena iznad svega. Srbija se danas boji
spoljnog sveta, boji se sopstvene savesti (mala je uteha to za njom kaskaju,
premda na poveoj razdaljini, i drugi grenici), nisam uveren ni da je danas
u stanju uopte da misli. Glad, progon pismenosti, neznanje o prolosti,
strah, amoralnost (danas se, recimo, dogaa ono to se nikada nije zbivalo:
na selu susedi kradu susedima letinu), imigracijaemigracija sve je to
pravi zloin prema sopstvenom narodu. Taj narod, koji danas zalueno
ponavlja idiotarije o sopstvenoj superiornosti, ne moe biti kolektivno
stavljen na optueniku klupu jer na njoj su mesta samo za pojedince. Ali,
moralnu odgovornost neka svako ponaosob preispita u sebi. Da ne bude,
kao to e, bojim se, sutra biti mnogih koji e vam rei da nisu uli za
klanja, ni videli da im jedan po jedan sugraanin nestaje. Prirodno je, stoga,
to Evropa, osim u meri u kojoj mora, ne eli da komunicira sa Novom
Vizantijom. Ali, prirodno je i to vlastima u Srbiji ovakav autizam
savreno odgovara. Ne bi bilo, meutim, prirodno da svi koji Srbiji ele
ivot, a ne smrt, makar pokuaju da je vrate u Evropu. Pred takvima je dug i
nimalo izvestan poduhvat. No, ukoliko im to ipak poe za rukom, eto i
budunosti za itav jugoslovenski prostor.
Magyar Szo, 11. septembar 1993. (Gizela Toth-Stanyo)
iii
Momilo Krajinik, potpredsednik SDS u Republici Srpskoj.
265
Ivan uri
12.
BOSNA SE NE MOE PODIJELITI
Na drugoj skuptini graana BiH srpske nacionalnosti u Sarajevu,

sudjelovao je ovih dana i Beograanin dr. Ivan uri, estoki Miloeviev
protivnik koji ve nekoliko godina ivi u Parizu. Svoje dojmove iz Sarajeva,
politike stavove i planove o novom politikom angamanu u Srbiji uri
nam je iznio po povratku iz BiH tokom kratkog predaha u Zagrebu.
Zato ste ili u Sarajevo?

Ja sam u Sarajevu slubeno bio gost Kruga 99 i Studija 99.
To je grupa sarajevskih intelektualaca arolikog nacionalnog sastava i
etnikog porijekla. Oni nisu grupa politikih istomiljenika, ali djeluju kao
neka vrsta lobija za graansku Bosnu i Hercegovinu.
No, taj posjet Sarajevu realizirali ste u trenutku kad se odravala
Skuptina srpskog graanskog vijea. Je li to bio taj najjai povod?
Lanjskog proljea bili ste u Sarajevu jedan od etiri gosta izvan BiH i na
prvom sastanku SGV.
Na osnivakom skupu SGV prole godine, arko Papi i ja bili
smo gosti u ime Pokreta demokratskih sloboda, a gosti s amerike i ruske
strane bili su Charles Redman i ambasador Keresteijanc. Ja nisam lan
SGV, ali im elim pomagati jer mislim da svojim postojanjem oni pomau
svima nama. Lani, kao i ove godine, bilo je na skupu SGV jako puno ljudi,
ali je taj dogaaj tada naalost neusporedivo vie zanimao amerike, nego
europske i ovdanje medije. To je po mom sudu bio veliki politiki propust.
Koliko znam, ispoetka je ideja bila da SGV bude srpski pandan
muslimanskom SDA-u i hrvatskom HDZ-u. Zato SGV napokon ipak nije
postalo stranka?
Ideja srpske stranke je donekle razumljiva kao refleks ovde ve
etabliranog skrivanja u nacionalne okvire. No, mislim da taj put nije
ispravan. Srbi lojalni Vladi i Ustavu BiH i ideji jedinstvene drave u
266
njezinim meunarodno priznatim granicama potrebni su kao politiko tijelo

koje e brinuti o pravima graana BiH srpskog porijekla., ali nikako ne
smiju postati politika stranka. Nacionalni predznak inkompatibilan je s
demokratskim stranakim udruivanjem, a graanske politike stranke bolje
tite civilizacijske vrednote i principe. Slinu funkciju kao SGV imalo je i
osnivanje Hrvatskog nacionalnog vijea. Zato mislim da je uspjeh to to je
SGV odbacio transformaciju u stranku premda je na ovom posljednjem
skupu bilo takvih tendencija.
Srpsko graansko vijee formirano je nakon nekoliko krvavih
ratnih godina u BiH, dakle, s velikim zakanjenjem. Kako oni sada vide
svoje zadatke?
S jedne strane oni ele pridobiti povjerenje svih graana BiH pod
kontrolom legalnih vlasti BiH. S druge strane, njihov najozbiljniji
dugoroni cilj jest djelovanje meu Srbima pod kontrolom tzv. Republike
Srpske. Prvo su ostvarili tek djelomino, drugo je mnogo kompliciranije i
pretpostavljam da tu jo nema nekih velikih uspjeha. SGV je u prvi plan
istaknulo princip jednakosti individualnih i kolektivnih prava tri
konstituenta drave BiH. Kontekst njihovog djelovanja su i bilateralni
kontakti izmeu Sarajeva i Beograda.
Vi takav koncept podravate?
Da. Mislim jedino, a to sam im i rekao, da za SGV ne bi bilo
dobro da bude sasvim blizu vlasti u Sarajevu, niti da ih se poistovjeuje sa
slubenom politikom Sarajeva.
Jeste li na skupu Srpskog graanskog vijea uli kakav je danas
odnos snaga meu Srbima unutar granica BiH? Koliko ih je lojalno vladi,
koliko Karadiu. Imaju li oni uope takvog uvida?
Imaju sigurno vie nego Vi i ja. Ali sigurno je da su njihova
saznanja nedostatna. Bosna je podruje nevjerovatnih migracijskih procesa.
Samo Srba, jer sada o njima govorimo, iz BiH je otilo oko 600. 000, to u
Srbiju, to u zapadne zemlje. Ogromni su prostori ostali prazni i na njima je,
naravno, lake provoditi svaku diktaturu. Pod kontrolom legalne vlasti u
BiH, samo u Sarajevu, ostalo je izmeu 30 i 50 tisua Srba. Oni su
ravnopravni graani Sarajeva, jer u okupiranom Sarajevu ima vie
demokracije nego u Beogradu i Zagrebu zajedno. I dirljivo je to to u
Sarajevu, gradu koji tako dugo ivi pod tako stravinim okolnostima,
mrnje ima mnogo manje nego u nekim dijelovima bive Jugoslavije gdje
se nije ni ginulo ni patilo.
Ima li SGV kontakta sa Srbima na podruju koje kontrolira
Karadi?
267
Ivan uri
Koliko znam, oni nekih kontakata imaju, ali je sigurno da to nije i

ne moe biti sa elnicima sa Pala, nego s onima koji su nezadovoljni i koji
ele promjene. Vie od toga vam ne bih mogao rei, jer se ljudi boje, ne
ele da se njihova imena znaju.
Kako objanjavate fenomen sarajevske tolerancije. Kada sam
nedavno bila u Sarajevu, pitala sam grupu od tridesetak bosanskih
novinara okupljenih u zgradi Predsjednitva BiH mogu li zamisliti dan kad
e se rijeiti ovih Srba po okolnim brdima. Nekoliko kolega me smjesta
ispravilo: To nisu Srbi, Srbi su nai sugraani i susjedi. To gore su
etnici.
Oni ne podnose terminoloke lapsuse jer oni su u ovom jezivom
ratu iskusili sve to se moe iskusiti i u tom paklu su postali mudri. Onaj tko
kae muslimanska vojska, a to se moe proitati i u srpskoj tampi kao i u
hrvatskom tisku, taj govori jezikom Karadia i Bobana, a to nije jezik
suvremene Bosne za koju je palo toliko nevinih ljudi. Muslimansko
stanovnitvo je u ovome ratu neusporedivo najvie propatilo, pa ipak je
upravo njima najvie stalo da se uvijek govori o graanima BiH.
Oni znaju da Bosna moe opstati samo kao europska graanska
drava. I u BiH svatko danas ulazi bez ikakvih formalnosti. Vojska vas
najprijateljskije doekuje ak i kad se radi o posjetiocima koji vrijeaju
Bosnu i Hercegovinu. To treba uiti od Bosanaca i to e vam rjei svatko
tko je dobronamjeran. Kroz tunel do Sarajeva iao sam preko poloaja koje
dri Armija BiH i nitko me nije runo pogledao. A kad ulazite u Herceg-
Bosnu, imate dojam da kroite kroz eljeznu zavjesu, u mranu diktaturu.
Bili ste u Herceg-Bosni
Grupa u kojoj sam bio prola je tuda. Zanimljivo je da gost iz
Srbije poput mene, prolazi relativno lake nego lokalni zastupnici u
Skuptini BiH i u federaciji koji po tri sata moraju ekati da im se smiluju i
da ih propuste preko teritorija te paradrave.
Ali malo se ljudi u BiH opredjelio za graanske stranke, pa se
Vaa teorija nema na to osloniti.
I Srba i Muslimana i Hrvata ima u graanskim strankama u
Sarajevu, u Tuzli i drugdje, ali na tome treba jo puno raditi. Aktualna vlast
u Sarajevu svakako ne moe izbjei odgovornost za to to u vlastitim
tekim dilemama i uz saznanja o dogovorima dvojice na raun treega
uinila to ta to je o BiH stvaralo sliku muslimanske drave. Ali mnogo
veu krivicu za model nacionalne homogenizacije i cijelu ovu tragediju
snose srpska i hrvatska strana.
268
No, vijesti koje do nas dolaze kazuju da SDA sve vie forsira
muslimanizaciju BiH.
Susreo sam se i ovoga puta s predsjednikom Izetbegoviem i
mislim da je on sada svjestan opasnosti te zamke. Rekao sam mu svoje
miljenje da je nerazumno svesti princip politikog djelovanja na tezu jedna
partija jedna nacija jedna vlast. Stekao sam dojam da i on sada tako
misli.
Mogu li vojne snage Vlade BiH osloboditi zemlju?
Nisam vojnik i znam premalo, ali bojim se da ta armija ne moe
pobijediti. Ali, s druge strane, ona uspostavljanjem ravnotee pokazuje da
nije mogue drugo rjeenje osim BiH u njezinim meunarodnim granicama,
s ravnoteom individualnog i kolektivnog demokratskog prava i priznanjem
sva tri njezina kolektivna entiteta.
U jednom trenutku inilo se da je meunarodna zajednica
spremna podrati podjelu Bosne. Imate li dojam da se pristup ponovo
promjenio?
Moe se teoretski braniti teza da je bolje podjeliti BiH nego da
ljudi ginu. Ali Bosna se ne moe podjeliti. Zato se tolika krv tamo lije. To u
meunarodnoj zajednici, ini se, postaje jasno. Najvie podrke sada ima
stav da se granice BiH ne smiju mjenjati. Mislim da je to minimum
minimuma. Ako se taj princip prekri, to je fatalni poraz za sve nas na
prostoru bive Jugoslavije.
Vjerujete li da e se Srbi u BiH ipak prikljuiti ideji samostalne i
suverene zajednike Drave triju naroda?
SGV je jedan od dokaza da u BiH ima Srba koji na tome rade.
to se tie Karadia, on mora ii do vlastitog kraja, s njim razgovora nema.
No, meu njegovim podanicima ima mnogo onih koji bi drukije
razmiljali. Da mogu! Uostalom, djevojica koju su etnici ubili granatom
neposredno nakon to sam ja izaao iz Sarajeva, bila je Srpkinja. Srpska
granata ubila je srpsko dijete, graanku Sarajeva.
Kako se moete iz Pariza baviti politikom?
Ja sam doao u Pariz pod prilino naglim i dramatinim
okolnostima i nisam znao hou li ostati pet minuta ili 50 godina. Svjestan
sam da, sjedei u drugoj zemlji, doista nitko ne moe mnogo uiniti za
promjene u vlastitoj. Ali, prednost politikog djelovanja u inozemstvu je to
to se vani moe uvati vlastiti politiki stav bez obaveze da inite ponekad
rune kompromise, a uz to ste, to se moe initi paradoksalnim, i
neusporedivo bolje obavjeteni o svemu. Tako se iz Pariza mnogo bolje vidi
to se dogaa na prostoru bive Jugoslavije nego iz Beograda ili Zagreba, a
269
Ivan uri
kontakti s meunarodnim tutorima su ei i tenji. Naravno, nedostaju vam

mirisi ne znate kako je ivjeti pod granatama, kako izgleda kad nema
eera ni lijekova.
Va Pokret demokratskih sloboda osnovan je poetkom 1993. u
Parizu kao emigrantska politika organizacija, a u njemu se ljudi iz svih
krajeva bive Jugoslavije. Vi lobirate za krpanje bive drave?
Ne. To vie nije mogue ni potrebno. No, tokom ovog rata,
stotine tisua ljudi iz bive Jugoslavije, vrlo esto pripadnika elita, nali su
se, kao i ja, izvan svoje domovine. Mi kojima na srcu lei demokracija i
antinacionalizam eljeli smo se politiki okupiti. Pomaemo nama srodne
pokrete i stranke u novim dravama na prostoru bive Jugoslavije. Svjesni
smo, naime, da je ovaj prostor stariji od Jugoslavije i da je kriza toliko teka
da trai globalna rjeenja.
Kakav je va utjecaj u Srbiji?
Na je stav da tamo nema vie artikulirane opozicije, a stranke
koje sebe tamo nazivaju opozicijom su sasvim istroene. Zato se upravo
pripremamo osnovati svoju politiku stranku u Srbiji. Odluili smo da
njezino sredite bude Kragujevac. Idemo u uu Srbiju prvo zato to je tamo
autentino srce Srbije, a potom da bismo se izmaknuli presiji SPS-a koji
nije partija na vlasti nego sistem na vlasti. Mislimo da se odatle moemo
uspjeno suprotstaviti srpskom nacionalizmu.
Zdrava i stabilna promjena je samo promjena iznutra. Pa na
koga u ovom asu u Srbiji uope raunate?
Nezadovoljstvo je danas u Srbiji doista veliko, ali ona je jo uvek
duboko zaraena virusom nacionalizma. Ne mislim da e cijela Srbija
odjednom progledati, niti da e demokratizacija ii brzo. Za rokove me,
prema tome, nemojte pitati.
Srbi su izgubili ovaj rat
Sami ste upravo kazali da u Srbiji ak vie nema ni opozicije.

Kako kao Srbin, ali i kao povijesniar, tumaite injenicu da je srpski narod
u bivoj Jugoslaviji, uz sve asne iznimke, ipak generalno zaglibio u
ideologiju imperijalizma, ovinizma i nasilja?
Poznato je da nijedan narod, pod odreenim okolnostima, nije
imun ni na populizam, nacionalizam, barbarstvo. Srbi su, naalost, neke
vlastite frustracije poklonili Slobodanu Miloeviu. Da bi pridobio emocije,
Miloevi se posluio mitom Kosova, ali kako je i njemu jasno da se
Kosovo ne moe srbizirati, on nacionalno frustrirana matanja usmjerava
270
prema srpskoj populaciji koja se nalazi izvan Srbije, u BiH i Hrvatskoj. Ti

Srbi nisu nikada ivjeli u Srbiji i njihov se nacionalni identitet iskazivao
kroz pripadnost pravoslavlju i kroz borbu za nacionalna prava u
multietnikim dravama Otomanskom carstvu, Austrougarskoj i
Jugoslaviji. Preanski Srbi su u drugom svjetskom ratu bili rtve genocida i
u ogromnom broju su postali Titovi sljedbenici ne toliko iz ideolokih
razloga, koliko zato to su tada mogli birati jedino izmeu kame i ume.
Titu ih je pribliilo i saznanje da iza Tita stoji Moskva, ne komunistika
Moskva, nego pravoslavna Moskva i oni su se 1945. identificirali s novom
vlau.
Kad je poeo raspad Jugoslavije, raspalili su se jedva zaboravljeni
strahovi iz Drugog svjetskog rata. S druge strane, preanski Srbi su shvatili
da je u Jugoslaviji poeo proces deideologizacije i demokratizacije, a ako je
tako vie nee biti jedne ideoloke vojske i ideolokog reima i najprije e
time biti pogoeni oni koji od njih primaju plae, koji sjede na
nacionaliziranoj zemlji i uivaju druge blagodeti ideoloke podobnosti.
Miloevi je zajahao na ta dva straha. Katastrofalni efekti njegove politike
po same Srbe su da je zavadio vlastiti narod, onemoguio mu da ivi
normalno kao dotad u dravama izvan Srbije i doveo ga u poziciju da danas
bude ak omraen i u samoj Srbiji. Pritom objektivne analize pokazuju da
na cijelom prostoru drava BiH i Hrvatske Srba ima oko 40 posto u odnosu
na njihov prijeratni broj. Dakle, oni su rat izgubili ak i demografski. Bez
obzira na sadanje privide teritorijalnih osvajanja, ovaj su rat izgubili Srbi.
Naalost. Agresivna i suicidalna politika slubenog Beograda
imala je na prostoru bive Jugoslavije nekoliko izvrsnih saveznika, no, to je
druga pria.
Novosti, 22. travnja 1995 (Sanja Modri)
271
Ivan uri
13.
IZMEU DVA ZLA
Cilj je da Srbi ive tamo gde su njihovi preci iveli. Ko ih moe

zatititi? Samo Srbija. Ova Srbija, pokazalo se kako ih je zatitila. I zato
sam bio pristalica druge opcije. Napraviti vlast koja e uivati poverenje
meunarodne politike javnosti. Izvrimo pritisak na vlasti u Sarajevu i
Zagrebu, napravimo pritisak, onda smo moni i stvaramo uslove da i nai
sinovi odnosno sinovi tih Srba ive tamo gde su iveli njihovi preci.
Pokret demokratske slobode osnovan je u Parizu 1992. godin.

Pretpostavljam da mnogi ovde o Pokretu nita nisu uli, pa nam kaite
zato je osnovan i koji je cilj Pokreta?
Cilj Pokreta je da pomae razvoj demokratskih snaga. Da li e se
one izraavati kroz politiku, u uem smislu rei, ili kroz medije, ili kroz
odreene asocijacije, kroz odreene pokrete, to je manje vano. Imali smo
jedan naelni stav, od koga ja nisam odustao, a ovo to se sada dogaa na
tragian nain pokazuje ispravnost jednog takvog stava, da Jugoslavija kao
drava, ona Jugoslavija, jeste mrtva, ali da jugoslovenski prostor nije mrtav
i da na jedan cinian nain pokazuje svoje postojanje upravo kroz ovo to se
zbiva i da je jugoslovenska kriza globalna kriza, te da se ne moe reiti
parcijalno. Ne moe se reiti problem u Hrvatskoj, bez imanja na umu
onoga to se zbiva u Bosni, ono u Bosni bez Srbije, i t d
Tako smo, recimo, a ovo javnost ne zna, jer ono to znaju o meni
to je verovatno ono najgore, tako da se i ja iznenadim kad proitam sve to
nisam znao o sebi. Mi smo, recimo u Bosni svesrdno pomagali Studio 99 i
Adila Kulenovia, jednog hrabrog oveka, i on je uspeo ne samo da napravi
jednu radio stanicu ve i televizijsku stanicu. Mi smo pomogli u politikom
pogledu i ohrabrivali sve one u Bosni i Hercegovini koji drukije
razmiljaju od vladajue stranke SDA i u prvom redu mislim na Uniju
bosansko-hercegovakih socjaldemorata iz Tuzle. Mi smo bili meu
272
koordinatorima tog jednog malog izleta koji je prilino iznenadio sve,

moda ste uli, za desetoricu poslanika Skuptine sa Pala koji su se
desolidarisali od Karadia i koji su otili u Italiju, a posle dalje, na zapad,
da objasne da ne misle ba svi u RS kao Radovan Karadi. Pomogli smo i
koliko smo mogli ujedinjenje demokratske opozicije u Hrvatskoj. Upravo
po mom poslednjem izlasku iz Sarajeva, naalost, ti rezultati su dovedeni u
pitanje onog asa kada je poela okupacija zapadne Slavonije. Pitanje je
sada, zato smo mi to radili? Ne zato to smo unitaristi, ja ne verujem u
Jugoslaviju kao dravu, u neko njeno vaskrsnue, ali verujem u
jugoslovenski prostor. Ali, meu ljudima koji su oko mene ima mnogo onih
koji iz raznih razloga jesu nostalgini prema toj ideji. Njima savetujem da
ako ele dobro toj plemenitoj ideji, najbolje da je ne pominju. Najvie e joj
dobra uiniti ako je danas ne pominju. Dokaz koliko je nekada perfidno
sluenje jugonostalgijom jeste JUL. Parola za lokalnu upotrebu koja je
dobro tempirana kao to je je u svoje vreme vrlo dobro bilo tempirano
Kosovo, pa problem Srba kojima je obeano da e iveti u istoj dravi.
ta Pokret planira u Srbiji?
Srbija je klju problema. Prvo zato to je Srbija najstarija
moderna drava na Balkanu. Drugo, zato to je je ona na prostoru bive
Jugoslavije najzaslunija za stvaranje te Jugoslavije, a imala je najveu
odgovornost, mada ne i iskljuivo, u nestanku te drave. Ja bih rekao da to
trajno reenje krize zavisi od onoga to e biti u Srbiji. Naalost, zakljuili
smo da iz itavog niza okolnosti, od koji su neke objektivno bile smetnja
razvitku demokratske alternative sadanjoj vlasti, a neke su bile i greka
samih protagonista te alternative, Srbija, u ovom trenutku nam se ini,
prividno je u bezizlaznoj situaciji. I za razliku od takve opozicije za koju se
ovek moe uhvatiti, nismo videli dovoljno snage u samim demokratskim
politikim strankama, jer nisu sve stranke koje pripadaju opoziciji,
demokratske. Mislim da im je trebalo pomoi.
Naravno, mi nismo nikakva fondacija Soros, mi nemamo para, mi
moemo samo posredovati da se pare nau i da se pomo pronae i to dosta
uspeno moemo da radimo, jer, ako smo siromani imamo jedan relativno
ist moralni autoritet tamo gde se pare mogu nai. Smatrali smo da se moe
pomoi u Srbiji upravo toj demokratskoj alternativi, kroz pomo medijima.
Kao to smo pomogli Studio 99 u Sarajevu, to to smo uinili sa rijekim
Novim Listom u svoje vreme, pa kragujevakom listu Svetlost i taj list
smo pomogli. Ja u u septembru ovde doi sa grupom ljudi koji su spremni
da ovde investiraju. Danas vam na zapadu niko nee dati pare kao to je
davao pre tri godine. Niko vie na zapadu nee dobiti novac kao to je
273
Ivan uri
dobio Studio B. Ta pria je zavrena. A zavrena je i za neke druge uvene

medije koji su slovili kao nezavisni, a koji ba i nisu bili nezavisni, a danas
sasvim sigurno nisu. Neu ih pominjati, da ne vream novinare koji su asni
ljudi, ali vlasnici su bitni u veini sluajeva.
Evo kako mi vidimo stvari u Srbiji, uz sve rizike da greimo.
Vidimo s jedne strane partiju koja je promenila ime, zapravo zadrala
refleks poistoveivanja partije i drave. To je SPS. To isto se pojavilo i u
Hrvatskoj sa HDZ-om i u Bosni sa partijom SDA. Personifikacija te vlasti
je Slobodan Miloevi. Vi znate da je tu u pitanju puki pragmagtizam i
borba za ouvanje i ak nikad tu nije bilo rei o nekom iskrenom
nacionalizmu. I to vam posao ini teim u suprotstavljanju autoritarizmu.
Ta politika jastreba, koja se od pre izvesnog vremena pretvorila u politiku
golubova se nasluivala. Ja sam pre skoro dve godine, ako se seate, posle
one posete Micotakisai i Miloevia Palama, napisao jedan tekst, naruen od
jednog francuskog nedeljnika, dakle, napisao sam tekst pod naslovom
Povratak u Srbiju i objasnio sam zato. Zato to e svako normalan, ako
treba da bira izmeu vlasti u Kninu i Beogradu, izabrati Beograd i da e
Srbi, naalost, biti zavedeni i rtve velikog preokreta koji se ve tada zbivao
u politici Slobodana Miloevia. Glavni urednik tog nedeljnika mi je odbio
tekst, platio ga je, ali ga je odbio i rekao mi je gospodine uriu, vi ste na
prijatelj, ali ovo je nadrealizam, ovo to Vi piete. Taj isti tekst je taj
nedeljnik objavio pre petnaest dana sa izvinjenjem i obrazloenjem da je
zapad bio naivan! Vi o tome, naravno, niste bili obaveteni.
Znai, s jedne strane imate tu vlast personifikovanu kroz
Slobodana Miloevia i imate uz njega ovo to moemo nazvati normalnom
opozicijom koja sedi u parlamentu i koja je zastraena onim to se nalazi sa
druge strane tog istog parlamenta. To je sada udna snaga, ja ih nazivam,
duhovne dece Slobodana Miloevia koje je on proizvodio i koji su danas
solidarni u razoaranosti. Ko su oni? To je razbijena vojska svega i svaega.
Tu je, naravno, i Vojislav eelj, tu je i dobar deo Srpske pravoslavne
crkve, tu je, naravno, i dobar deo akademika u poodmaklim godinama, tu je,
naravno, mafija prosto pragmatski trai sebi prostor. Tu su sigurno i vrlo
upotrebljivi i mogui za zloupotrebu svi oni nesrenici koji su se sticajem
razliitih okolnosti nali u Srbiji i kojih ima za sada 800 hiljada, dva puta
vie nego u Hrvatskoj, a to su izbeglice. Srbija pri tom pokuava ponekad i
nesvesno da se ratosilja vlastite grie savesti kroz prebacivanje krivice na
i
Konstantin Micotakis, predsednik grke vlade.
274
rtvene jarce, a to su Srbi preko Drine. Naalost, ja se bojim poslednje

reenice, iz poslednje knjige koju sam objavio u Jugoslaviji 1990. godine, a
rekao sam tada da strahujem da e poslednji in fenomena Miloevi biti
srpsko-srpski rat!
Svi oni donekle, ine jedan prilino heterogen blok. Tu se,
naravno, nalazi i Demokratska stranka Srbije, ako ne njeno lanstvo, onda
njen elnikii sigurno, a ja mislim da pravi voi tog bloka koji se sve vie
artikulie, uopte nisu u Srbiji, nego su meu onima na Palama, koji kroz taj
blok trae vlastito politiko, a verovatno i elementarno fiziko
preivljavanje. Ako je to tako i ako imate s jedne strane vlast, a s druge taj
blok duhovne dece, normalna opozicija ako sedi u parlamentu ne moe nita
drugo da uradi nego da glasa za manje zlo. Objektivno, sad govori istoriar
a ne nekakav ovek koji se bavi politikom, tim inom ona sebe svrstava u
red onoga to se zove kolaboracija. I to je vrlo delikatna pozicija u kojoj se
nalazi normalna opozicija. To je jedan aspekt stvari. U nepromenjenim
okolnostima, bojim se da nisam jedini koji tako misli, sukob izmeu ta dva
bloka je neminovan, a tu normalni graani nemaju pravi izbor. Mogu da
biraju samo izmeu veeg i manjeg zla.
Kako vi vidite onda dalji razvoj situacije ovde?
Zapad nikada nije igrao na kartu demokratije u Srbiji niti e ikada
igrati, nemojmo se zavaravati. To moemo mi igrati na kartu demokratije,
pa onda zainteresovati zapad. Stvorila se jedna velika praznina koja ne
pripada nikome. I to je ta utljiva Srbija koja bi da pomiri nostalgiju, koja bi
da pomiri patriotizam, koja bi da pomiri sve to sa onim sa ime se sada
suoava. To je jedan prostor koji, nama se ini, nije mogue, ma koliko bile
dobre ili loe stranke normalne opozicije, da objedine i pokupe. Ne mogu
pokupiti jer su se potroile. Potroile su se u ovoj agoniji koja traje suvie
dugo, koja po meni traje 8 godina, ali 4 poslednje godine su sigurno agonija
i koje objektivno, ma koliko ta opozicija bila dobra, a nije dobra i
ujedinjena, nema snage da iskoristi. Zato smo mislili da, potujui pogotovo
lanstvo demokratskih stranaka, ima ih vie od jedne, pomognemo
stvaranju jednog kiobrana, koji ne bi bio politika stranka nego bi bio
pokret. To ne bi bio DEPOS jer DEPOS je bio skoncentrisan na politike
stranke. To bi bio jedan pokret koji bi se obraao pojedincima, koji bi bili,
ili ne bi bili lanovi politikih stranaka, koji bi pod jedan kiobran stavio
sve ono to u ovoj zemlji postoji i to u ovom trenutku pripada toj Srbiji
ii
Dr Vojislav Kotunica.
275
Ivan uri
koja ne vidi u ova dva bloka mogunost da izae na kraj sa onim to nam se
sprema, a sprema nam se sve najgore. Sprema nam se sve najgore bez
obzira na ishod ovog rata.
Imajui u vidu mafiju, siromatvo, prisustvo uniformi, izbeglice i
itav niz drugih faktora, a nunu borbu sa populizmom i nacionalizmom,
ovek mora imati iroka lea. Ne moe se napadati srpsko ludilo iz
Subotice, ne moe se napadati ni iz Sandaka, ak ni iz Vranja, kao to se
moe napadati iz umadije. Jer, ako tu u ime pravog rodoljublja napadnete
ono to je tetno za rodoljube, vi imate dovoljno iroka lea. Kad kaem
umadija, ja tu mislim i na Stig i na Beograd, a umadija je istorijski
gledano frustrirana i nezadovoljna, za ta ne moemo optuivati samo
Slobodana Miloevia. To je jedna tradicija koja vue korene bar iz 1945.
godine kada Srbija jeste slobodna, pobednici jesu Srbi, ali ne i Srbija. Jedan
od elemenata ovoga to sam rekao se danas uoava i na primeru onoga to
se sada deava u Bosni, u Kninu, pa u Lici i Kordunu.
Drugi element jeste da je ona bila sistematski rtvovana u korist
prestonice, Beograda. Trei element jeste da jedan, recimo, Jagodinac,
Kragujevanin ili Smederevac, uz svo potovanje koje ima prema svom
sunarodniku iz drugih krajeva nee dozvoliti da onaj tamo zna bolje ta je
interes Srbije. I ako se eli dobro Srbiji, Srbija mora da bude demokratska,
jaka, da bi pomogla drugima. Znai, to su bitni elementi koji su nas
opredelili da sedite naeg pokreta bude izvan Beograda, i to upravo u
Kragujevcu. To bi trebalo da bude i pravi put demetropolizacije i
decentralizacije Srbije. Kad to kaem, ne mislim da je Beograd nevaan.
Naprotiv, mislim da je Beograd najvaniji, ali do Beograda je danas tee
stii. Jer, u Beogradu, u krugu dvojke tiska se mnogo uniformi, mnogo
izbeglica, mnogo prljavih para, mnogo tzv. intelektualnih slobodara, mnogo
stranaka koje ne mogu izai iz tog kruga dvojke. S druge strane ini nam se
da je lake, slobodnije i da vie prostora za jedno istinski alternativno
delovanje ima izvan Beograda.
Kada to kaem, nemojte me pogreno shvatiti, da je to na tetu
demokratskih stranaka koje postoje u zemlji. Naprotiv. Smatramo da se
prvo treba obratiti pojedincima, pa tek onda organizacijama. Ovih nedelja,
posle ove druge posete Srbiji u toku ovih nekoliko meseci, mi emo obaviti
razgovore sa rukovodstvima stranaka. Ali znate kako, i ja sam neke stranke
vodio u ivotu, jedan od velikih faktora koji je doveo do nemoi opozicije
jeste upravo mnogo voa, a malo pristalica. Mnogo elje za vlau i mnogo,
mnogo neukosti, a naroito mnogo igranja sa nekim opasnim stvarima
kakvi su istinski nacionalni interesi, rodoljublje, antinacionalizam.
276
Razgovori koje smo imali u Kragujevcu, Kosjeriu, Uicu, meni su

mnogo vaniji. Kada razgovaram sa demokratima u Kragujevcu ili Uicu,
oni savreno brzo nalaze zajedniki jezik i vidite autonomsnost u njihovom
delovanju koja ne odgovara ba sasvim to je uradio voa DSiii kada je
otiao na Pale. Taj kiobran, ili trea opcija, nije nita novo. O tome sam
ve govorio vie puta i pre pet godina, kao i danas! Te ideje su postojale i
kada su ljudi verovali u DEPOS. To su ideje koje se periodino ponavljaju,
verovatno bolje ne moemo smisliti da bismo izali iz ovog uasa u kome
se sada nalazimo.
Koliko su mediji u svemu tome bitni?
To je najvaniji segment. I nemojmo imati iluzija da e neko sada
nekim dekretom da oslobodi medijski prostor u ovoj zemlji Srbiji. To ne
postoji. Moje uverenje je da je situacija nejedanaka u Srbiji, nejednako je
osveivanje naroda, ali mi se ini da je u onom to se nekada zvalo
Beogradski paaluk situacija bolja nego to je, recimo, negde na jugu.
Kako objanjavate ovu traginu situaciju danas?
Zato sam ja ogoreni protivnik tzv nacionalne politike koja se
vodila u ime zatite Srba? Optuivali su me za izdaju, a naalost, bio sam u
pravu. ta sam ja govorio? Ustaka vlast se najavljivala u Hrvatskoj. To je
ustaoidna vlast koja otvoreno koketira sa najmranijim avetima prolosti.
Drugi element je, raspada se drava za koju su Srbi tamo vezani na
specifian nain. Jer su bili prve rtve ustakog genocida. I bilo je to, posle
1945. godine, politika mudrost ili lukavost komunistike vlasti da je te
ljude nekim odreenim privilegijama stavila u poziciju nekoga ko je u
izlogu te vlasti. Ljudi su bili 1990. godine uplaeni ustaoidnom vlau. Ja
sam im tada govorio da dobro vode rauna da se vlast iz Beograda slui
njima ne da bi ih branila u Kninu ili Plitvicama, ve da bi sebe branila u
Beogradu. I govorio sam im tada da e ih ta vlast pre ili kasnije prodati. To
sam ja govorio i nije mi se verovalo. Naalost znate ta se deavalo i ta se
sada deava.
Trebalo je biti realan. Govorim sada o Srbima u Hrvatskoj. Srbi u
Hrvatskoj na 50 kilometara od Zagreba ne mogu imati svoju dravu. To je
nemogue. Ali ono to mogu imati, to je uostalom bio i moj predlog, mogu
imati ono to se zove unutranja nezavisnost, mogu imati najiru politiku
autonomiju, policiju, sudstvo, ali teko da mogu imati dravu, a pogotovo
iii
Dr Zoran ini.
277
Ivan uri
teko mogu imati Srbiju koja e ii dotle. Hrvatska e sauvati svoje spoljne
granice makar u formalnom pogledu.
Ono drugo to sam mislio i to ovde niko ne sme da kae, to je da
je potpuno svejedno ako imate 70, 80 ili 25 odsto teritorije. Ali, mene neto
drugo boli. Danas, prema podacima iz zapadne Slavonije, Srba ima 50 odsto
manje na svim teritorijama i u Tumanovoj Hrvatskoj i u srpskim
republikama, nego to ih je bilo pre 4 godine, sa tendencijom potpunog
nestanka. Ako je to tako, pitam se ja, da li je u interesu srpskog naroda da
ivi na tim teritorijama ili da ima livade bez naroda? Iz tog razloga sam
hrabrio Srpsko nacionalno vee u Sarajevu. Zato? Ako ih ne artikuliemo,
oni u Sarajevu nikada nee iveti jer odlaze, mada ih ima tamo jo 40
hiljada. Kako im je, to je drugo pitanje. Moj cilj je da oni ive u Sarajevu,
tamo gde su iveli njihovi preci pre 200, 300 ili 400 godina. Srbija ima
sada, bez ovih izbeglica, 800 hiljada prognanih i Srbija to ne moe da
izdri. To je danas najnaseljeniji prostor na Balkanu.
Znai, cilj je da Srbi ive tamo gde su njihovi preci iveli. Ko ih
moe zatititi? Samo Srbija. Ova Srbija, pokazalo se kako ih je zatitila. I
zato sam bio pristalica druge opcije. Napraviti vlast koja e uivati
poverenje meunarodne politike javnosti. Izvrimo pritisak na vlasti u
Sarajevu i Zagrebu, napravimo pritisak, onda smo moni i stvorimo uslove
da i nai sinovi odnosno sinovi tih Srba ive tamo gde su iveli njihovi
preci.
Napisao sam marta 1993. godine, jedan tekst gde sam objasnio
fenomen Sadama Huseina i Iraka. Zato Amerikanci nisu skinuli tog
diktatora i pomogli u Iraku jednu demokratsku vlast? Zato to refleks velike
sile, ne zato to je ona nedemokratska nego zato to je ona velika sila,
nalae da je mnogo bolje imati u zemlji koju elite da kontroliete diktatora
koji se opekao, nego neizvesnog demokratu.
Smederevac, 11. avgust 1995, (Ljiljana Guslov)
278
14.
ZABLUDE VELIKE SRBIJE
Ivan uri je predsednik Pokreta demokratske slobode politike

organizacije koja pomae i slui kao kiobran demokratama sa prostora
bive Jugoslavije, tamo gde su oni kadri da se uhvate u kotac sa
novonastalim vlastima koje su, skoro bez izuzetaka, sve autoritarne. U tom
kontekstu, kako nam u razgovoru ovih dana u Kragujevcu ree poznati
istoriar koji ve due vreme ivi u Parizu, pomagali su stvaranje Srpskog
graanskog vijea, potpisali privilegovane sporazume sa Unijom bosansko-
hecegovakih socijaldemokrata, koja ima veinu u Tuzli; potpisali ugovor o
privilegovanoj saradnji sa koalicijom jednog broja demokratskih stranaka u
Hrvatskoj... U samoj Srbiji, koja je klju krize i u kojoj opozicija ne moe
dati nita novo, u toku je, veli uri, stvaranje njihove organizacije, koja e
biti sredite okupljanja jedne nove politike snage.
lanovi ovog Pokreta nisu nikakvi jugounitaristi, ali s ponosom
istiu da su iz svih delova bive Jugoslavije svi svesni da je jugoslovenski
prostor nadiveo Jugoslaviju. Poriu optube da je re o uvoenju nekakve
nove Jugoslavije na mala vrata i podseaju da ona danas nije perspektiva
nijedne od drava naslednica. Cilj ovog Pokreta, po reima predsednika
uria, su dobrosusedski odnosi izmeu BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore,
Makedonije pa i Slovenije.
U intervjuu Svetlosti pre pet godina rekli ste da nam je

potrebna drugaija opozicija, tanije, trei put ili alternativa. Mislite li i
danas tako?
Mislim i to je dokaz da nisam originalan. Jednostavno, mislio
sam i onda i sada da je Srbiji potrebno rodoljublje i demokratija.
Rodoljublje nije nacionalizam demokratija nije totalitarizam. I vlast i
ogroman deo njene takozvane opozicije nisu prihvatili ova dva elementarna
naela. Zbog toga je danas u Srbiji, vie nego ikada, potreban trei put. Jer,
279
Ivan uri
injenice su sledee. Srbija je danas ojaena, osakaena, pravedno i

nepravedno osuena za sva zla ovog sveta. Uprkos prividima teritorijalnih
dobiti, ratovanje u BiH i Hrvatskoj osakatilo je srpski narod. Upola je manje
Srba u BiH i Hrvatskoj nego pre etiri godine. Srbija ivi est puta gore
nego pre etiri godine gledano kroz nacionalni dohodak. U nju se slio
ogroman talas izbeglica, koje su gurnute u rat u ime navodnih srpskih
interesa. Interes Srbije jeste da Srbi ive tamo gde su iveli i njihovi preci, a
ne da se iseljavaju i ive sa svim Srbima u jednoj dravi u granicama
Beogradskog paaluka. Interes Srbije jeste da konano postane ne samo
geografski nego i politiki i ekonomski deo Evrope. Trei put je, zapravo,
put patriotizma i ostvarenja ovih premisa na kojima, ini mi se, treba da
poiva trea Srbija.
Pomenuli ste da Srbiju iz mraka ne mogu da izvuku ni postojei
reim ni opozicija.
Onaj koji je sve ovo napravio mentalno nije kadar da ponudi
dijametralno suprotan model. ta moe uraditi postojea vlast? Priznati
vlastiti poraz?! Ili ga kamuflirati budui da je svemona u pogledu
iskidanosti drutvenog tkiva Srbije, u pogledu monopola nad Srbijom i
njenim medijima... ta moe uraditi ogromni deo opozicije koji je,
objektivno, marginalizovan. Da podri tu vlast, jer se u ovom trenutku ini
razumnijom nego suprotstavljena nacionalistika, ekstremna opozicija ili
da bude protiv? Ako je protiv, a nalazi se u parlamentu, stavlja se uz one
koji su jo gori od postojee vlasti. Stoga ta opozicija, ak i mimo vlastite
volje, nema izbora sem da bude kolaboracionista ili radikalni ovinista.
Ista opozicija, budimo objektivni, nikada nije bila ohrabrena od demokrata
u svetu, te je to jedan od vanih razloga njene nemoi. Ona se objektivno
potroila iz razliitih razloga. Potroila se i zbog toga to su reperi na
kojima je poela svoju aktivnost bili reperi na kojima je neprikosnoveni
lider SPS-a bio bez premca a to je ko je najvei Srbin. Pre pet godina bilo
je besmisleno takmiiti se sa Slobodanom Miloeviem, na temu lanog
rodoljublja. Jer, on je uvek bio vei patriota nego vi. Takmiiti se danas s
njim na temu ko je vei mirotvorac, suoavanje je sa stvarnou za ogroman
deo te opozicije. Zapravo, oni su opet na repu dogaaja.
ta je naa perspektiva? Prisustvovaemo obraunu te dve
tendencije sa neizvesnim ishodom. Bilo ko da pobedi ne moe biti dobro
za Srbe i Srbiju. Ni jedna ni druga strana nije u stanju da zatiti Srbe u BiH i
Hrvatskoj, da nas pomiri sa svetom, da pokae demokratsko lice Srbije, da
nas pomiri sa susedima, s kojima moemo iveti... injenica je da je imamo
35 odsto graana Srbije koji nisu Srbi. ta da radimo s njima? Da ih
280
proteramo? Saznanje da smo posvaani sa veinom suseda, onih

neposrednih, primorava nas da razmiljamo samo o treoj opciji. Ko to
bude bio u stanju da uini, nije nikakav populista koji neodgovorno obeava
udo. Obeava ono to je razumno: dobrosusedske odnose, povratak i
zatitu Srba na prostorima na kojima su iveli njihovi preci, ulazak u
Evropu... Moete li zamisliti da se moe ui u Evropu sa dravom u kojoj je
na vlasti partija koja se zove SPS? Da li se moe ui u Evropu sa partijom
koja e, recimo, biti na vlasti i koja se zove radikalna stranka gospodina
eelja? Pa, nikada!
Poto su u Srbiji jake nacionalistike snage, graanska opcija
koju Vi zastupate, ostaje i dalje, rekli bismo, na politikim marginama?
Sasvim sigurno. Tako e biti do sukoba dananje mirotvorake
politike partije na vlasti i stranaka koje je, mimo vlastite volje, podravaju
(SPO, Graanski savez), i opozicije koja se slila s razliitih strana pod jedan
predznak ja ga nazivam ovinizam. U ta dva tabora, objektivno, ima vrlo
malo mesta za graansku opciju. Razlog je jasan: SPS po definiciji nije
demokratska stranka, ovinisti ne mogu biti graani i demokrati. Drugim
reima, u tom sukobu nema mesta za graanske stranke, sa graanske ideje
niti u okruenju u kome se nalazi Srbija. Moramo biti strpljivi i
pripremati, ako tako smem da kaem, teren za ono to e biti posledica tog
duela krvavog i bespotednog s obe strane.
Nije mali broj naih ljudi u inostranstvu koji razmiljaju u stilu:
pravi Srbi su u Bosni, dok su Srbijanci slabi, mlaki, popustljivi...
Niko u inostranstvu tako ne razmilja, ali to govori propaganda
Radovana Karadia. Izvan naih granica zna se, izgleda, vie nego to smo
mi ponekad spremni da se pohvalimo: da je moderna Srbija roena u Srbiji,
da je srpska nacionalna svest doivela svoje ostvarenje u modernoj Srbiji,
da je moderna Srbija, ako hoete pobunjeni beogradski paaluk s poetka
XIX veka bio svetionik, ne samo za Srbe nego i za sve June Slovene...
To je prva slobodna drava na Balkanu. Uza sve potovanje prema
rodoljublju i nacionalnom oseanju svakog Srbina tamo gde ivi, ne dam da
neko ko ivi u Kninu zna vie ta je srpski nacionalni interes nego Srbin iz
umadije.
Kad se danas pomene Ivan uri, svim revnosnim gledaocima
monog prvog kanala reimske televizije kao da odjednom poraste
temperatura. Veina njih, zahvaljujui strogo dirigovanom informisanju,
doivljava Vas kao aneminog Srbina, sumnjivog patriotu...
Velika je nevolja kod svih oni koji kukuriu pre vremena. Kada
sam pre pet godina upozoravao na neke stvari, malo ko je hteo da me uje.
281
Ivan uri
Bio sam optuivan za izdaju jer sam govorio da je u interesu Srba Srbija
kakva jeste koja ih moe braniti i tamo gde oni ive, u Bosni i Hrvatskoj.
Smatrao sam da nije mogue napraviti veliku Srbiju, ekskluzivnu, etniku
dravu Srba, jer sam znao statistiku, znao istoriju i znao realnosti. Nije
sluajno da je Nikola Pai, koji je bio protivnik Jugoslavije, u poslednjem
asu optirao za nju, shvatajui da se srpsko nacionalno pitanje reava kroz
Jugoslaviju. Danas Jugoslavije nema. Najzasluniji za njeno ruenje, ali ne i
jedini, bili su, naalost, oni koji su govorili u ime srpskog naroda i Srbije. I
pokazalo se da je Jugoslavija bila bar toliko, ako ne i vie, potrebnija
Srbima nego svim drugima. Vidite, 42 odsto Srba bi ivelo na teritoriji
takozvane velike Srbije. Znai, imali bismo samo relativnu veinu. Prema
tome, moramo tititi i obnoviti demokratsku Srbiju, jer ona moe efikasno
tititi prava Srba tamo gde ive. To je ono to sam govorio pre pet godina
to govorim i danas. Vidim da su mnogi poeli preutno slino da
razmiljaju, prinueni, naalost, tekim porazima srpskog naroda. Najtei
je, svakako, beanija i gubitak njegovog, rekao bih, identiteta na prostorima
na kojima je vekovima iveo, odnosno, pravljenje jedne drave za Srbe
koja e imati raspon od 200 kilometara.
Sve su uestaliji glasovi o Miloevievoj spremnosti da prizna
Bosnu i Hercegovinu. Kakve bi bile posledice takvog eventualnog poteza?
Posledice tog oekivanog poteza, o kome se dugo govori u
diplomatskim kancelarijama, svode se na sukob novopeenog mirotvorca i
onih koji su mu do jue verovali kao najveem Srbinu svih vremena. Sukob,
daj Boe, da ne bude krvav. Ukoliko se pre ovog razraunavanja ne ponudi
tree reenje, neminovna je kosovska bitka, srpsko-srpska. Bojim se da e
to biti poslednji in nerazumno voene SPS-ovske politike.
U ovoj klimavoj federaciji Srbije i Crne Gore, kao da mlai
brat postaje sve nervozniji, da se bre trezni, pokuava da zakorai svojim
putem, misli svojom glavom...
Crna Gora mora sauvati svoj identitet. Nemojmo od nje praviti
umadiju i obrnuto. Oba procesa bi bila sa katastrofalnim posledicama.
Crna Gora je potrebna Srbiji kao najblia federalna jedinica doskoranje
Jugoslavije. Crnogorcima je vrlo vano da sauvaju taj identitet. A sauvae
ga samo tako to e na njemu insistirati ali ne gradei ga na antisrpstvu.
Ne moe biti od koristi Srbiji Crna Gora kao parohija poput Stiga, Mave
ili Brankovine... U interesu Srbije je Crna Gora sa svim njenim tradicijama.
esto se govori i razmilja o nekoj novoj treoj Srbiji. Kako je
Vi, profesore uriu, vidite?
282
Vidim Srbiju tamo gde je mogla biti i pre deset godina a nije.
Vidim je kao dravu koja moe biti, a ne mora evropska. Kao dravu u
kojoj su nacionalna prava prava ustava, a politika prava prava
graanina. Oekujem Srbiju, kojoj je u interesu njenih veinskih
stanovnika, odnosno Srba, da razmiljaju o regionima, o autonomiji, o
zatiti svih moguih kulturnih prava onih koji su manjina u toj zemlji.
Nazirem, takoe, Srbiju kao zemlju koja ivi u miru sa svim
svojim susedima, a posebno kao zemlju koja je u stanju da efikasno brine i
brani kada treba svakog Srbina tamo gde ivi. To je u stanju da uradi samo
demokratska Srbija. To je na cilj. Ako toga ne bude, imaemo Srbiju
zatvorenu poput Kube i Albanije to odgovara svakoj autoritarnoj vlasti.
Da li Socijalistikoj partiji odgovara ulazak u Evropu? Da li je mogue sa
ovinistima ui u Evropu. Ne! I jednima i drugima ne odgovara Evropa.
Odgovara im upravo ovo to se danas ovde dogaa.
Svetlost, 25. maj 1995. (Slobodan Cupari)
283
Ivan uri
15.
CRNA GORA SE MORA JAVNO ODREI
KUMSTVA SA BEOGRADOM
Susret sa profesorom Ivanom uriem bio je povod da u ovom

trenutku, prelomnom za dogaanja na prostorima bive Jugoslavije, ujemo
sud jedne linosti koja je neposredni sudionik i svjedok nastanka jugo-krize.
U intervjuu Monitoru prije pet godina, prof. uri je upozorio na
katastrofalne posljedice dogaaja koji mogu uslijediti. Svedoci smo da se
dogodilo i mnogo gore i mnogo tee nego to je iko od ljudi koji su ozbiljno
i poteno sudili o svemu mogao i da zamisli.
Ameriki plan je potpisan, komentari su razliiti, ali, svakako,

nakon Dejtona stvari se mijenjaju. Kako Vi komentariete mogunost
sprovoenja ovog sporazuma?
Po cenu da budem neskroman, duan sam najpre da kaem (i to
inim prvi put) da sam se sa pojedinostima tzv amerikog plana upoznao
relativno rano u avgustu ove godine. Boravio sam tada u Makedoniji kao
lini gost predsnika Gligorova i imao prilike da dam nenadanog oduka
vlastitim strastima istoriara. Naime, malena Makedonija, latentno ugroena
apetitima jaih suseda (Grke, Bugarske, Srbije, Albanije), dosetila se,
tanije njen predsednik uzgred, najmudriji dravnik Balkana na kraju
dvadesetog veka dosetio se da je njegova zemlja vazda bila sr istonog
pitanja i za zatitu se pre nekoliko godina obratio Turskoj, odnosno
Amerikancima, budui da je Ankara kljuni saveznik Vaingtona u ovome
delu sveta.
Zato Amerikanci odmah nijesu bili ambiciozniji?
Pa, zato to se, posle pada Berlinskog zida, na Balkanu pojavila je
jedna druga, po pretenzijama neskriveno partnerska, ali i rivalska sila:
Evropska unija. Dakle, bilo je neminovno da SAD, poto je u meuvremenu
nastupila klinika smrt politike Evrope, stignu u itavu bivu
284
Jugoslaviju. Prethodno su ugurali na Balkan i u blizinu Sredozemlja

objektivno slabu Rusiju, dali joj autoritet velike sile, ravne Evropskoj uniji,
ime su dozvolili ostvarenje sna o kome su mogli samo da mataju i Petar
Veliki i Staljin. Kada je po sredi Evropa bilo je to za svaki sluaj, kada
je po sredi sama Rusija bila je to posledica realnih amerikih prioriteta u
spoljnoj politici, meu kojima jedan Kazahstan ima bar toliko vano mesto
koliko i Srednja Evropa. Neposredni cilj je, inae, banalniji: valjalo je
udovoljiti zajednikoj elji demokrata i republikanaca da ameriko javno
mnjenje, makar u prvome delu predizborne kampanje, bude poteeno
strahota iz Sarajeva na CNN-u, da se birai uvere kako se tu ak pije i coca-
cola, ukratko, da meunarodna politika ne bude njen osnovni predmet.
Ameriki pristup ak nije ni etniki (kakvi su bili bez izuzetka
predlozi Evropske unije), on je geografski: sve ono to je geografski blie
Zagrebu ide Zagrebu, sve ono to je blie Beogradu ide Beogradu.
Nema veze ko je tamo dosad iveo. Nema veze to, na primer, u Drvaru nije
bilo Hrvata, odnosno to u epi nije bilo Srba. U takav pristup ne verujem
(kao to nisam verovao ni u etnika merila). Ukoliko bi se ameriki
plan sveo na to, siguran sam da bismo u skoroj budunosti imali
palestinski sindrom, umnogostruen i u srcu Evrope. Jer, ko moe
zabraniti proteranima iz istone Bosne ili iz Krajine da, dokle god ima
njihovih potomaka, zahtevaju zemlju predaka za sebe i kaznu za delate i
krivce? Naravno, ak i da ova pax americana (kako se zvao jedan moj
tekst, sadraja slinog ovoj dananjici, objavljen marta 1993. godine) nema
drugi in a ima ga, morao bih da se sloim da je dobro to u narednih
nekoliko meseci (koji se podudaraju i sa prvom polovinom kampanje u
Americi i sa balkanskim snegovima) nee biti novih silovanja i ubijanja.
No, pax americana, sve da i njeni tvorci to hoe, ne mora uvek biti mir,
pogotovo ne evropski mir. A evropski mir se iskljuivo stvara preko
demokratije. Nje nema niti u Beogradu niti u Zagrebu. Znai, Evropi je, nje
radi, neophodna demokratija u Beogradu, najpre u Srbiji, ne samo zato to
je njena odgovornost najvea za zlo u kome smo se nali, nego prvenstveno
zato to je u Beogradu klju krize, zato to bez demokratske Srbije nema
demokratije ni za druge oko nje.
Evropa je trenutno marginalizovana u odnosu na probleme ex-
Jugoslavije. Mislite li da e Evropska unija i dalje preputati Americi
vodeu ulogu ili bi predstojea pariska konferencija o bivoj Jugoslaviji
mogla znaiti da se interesi starog kontinenta vraaju na Balkan?
Evropa na Balkanu nije marginalizovana, ali Evropska unija jeste.
Zato, niti pariska niti londonska konferencija nisu nita drugo do
285
Ivan uri
diplomatska kurtoazija i ameriko podseanje Evropljana da biva

Jugoslavija nije Meksiko, niti Kuba. Zato kaem da te konferencije nisu
znak povratka Evropske unije na Balkan i zato tvrdim da su evropske
zemlje pojedinano sve vreme kod nas? Zato to ne verujem da e Evropska
unija biti u stanju da za nekoliko dana uradi ono to nije mogla tokom
nekoliko godina da stvori i, poput Amerikanaca, silom ako treba, svoje
jednoglasno usvojene predloge reenja. S druge strane, niko ne moe da
ospori da je nemaka marka slono prihvaena kao nacionalna moneta svih
u bivoj Jugoslaviji, od Beograda do Ljubljane, niko ne moe da ospori da
su Rusi danas vie u Beogradu nego to su to ikada bili u doba komunista,
niko ne moe da ospori ni da Italija, koja uzgred ima prilino vano mesto u
amerikom planu i koja je danas veoma daleko od epohe Osimskih
sporazuma, danas jeste politiki i ekonomski vidljivija nego ikada posle
Drugog svetskog rata na istonoj obali Jadrana, ne samo u Crnoj Gori ili u
Istri, nego i u Tirani (stoga i skoranje italijanske prie o Evroslaviji, da
sam na mestu Tumana i Miloevia, ne bih olako uzimao).
Trenutno, u Evropi zapravo postoji samo jedan politiki gubitnik:
Francuska.
Ona se kod nas vie od drugih vojniki zaloila, vie nego drugi je
nastojala da artikulie zajedniku politiku Evropske unije, jedina je predugo
branila ono to je od poetka bilo neodbranjivo u Beogradu od poziva
sovjetskom maralu Jazovu za restauraciju boljevizma, preko kraa
saveznih rezervi, sve do utanju o bolu Srba u klanici koja je nastala. Tek sa
poetkom mandata aka iraka, Francuska je konano odustala od
zatvaranja oiju pred pogromima inovernih u ime tradicionalnog srpsko-
francuskog prijateljstva. Na nevolju, Pariz nije danas okruen evropskom
solidarnou u spoljnoj politici (da ne ulazim u razloge meu kojima je
osnovno sve ono to se zbiva oko francuskih nuklearnih proba), iako,
uporedo, sudbina Evropske unije i budunost francuske nacionalne politike
jesu poput spojenih sudova. Pomenute konferencije dolaze prerano za
obnovu evropskog duha, prerano za obnovu politike Evrope.
Svjetskoj zajednici, moda, delimino e poi za rukom da
metodom prinude rijei odnose izmeu Srba i drugih naroda bive
Jugoslavije. Meutim, otvara se i pitanje unutranjih odnosa, Kosova prije
svega. Poto ste upueni u probleme srpsko-albanskih odnosa, moe li se
pretpostaviti koliko je blizu ili daleko rjeenje tog pitanja?
Srbi moraju shvatiti sledee: svaki put kada se zalau za promene
granica izmeu nekadanjih jugoslovenskih federalnih jedinica, oni,
objektivno, daju najsnaniji mogui argument secesiji Kosova. Stoga je u
286
interesu Srbije bilo da, od poetka jugoslovenske krize, makar formalno,

insistira na nepromenljivosti granica sa Hrvatskom ili Bosnom i
Hercegovinom. Ovo to sada kaem, govorio sam i pre pet godina: recimo,
ukoliko se prikloni etnikom kriterijumu, onda je neosporno da su Srbi,
sve donedavno, raspolagali apsolutnom i relativnom veinom u razliitim
krajevima izvan Srbije, ali je takoe neosporno da su, u okvirima drave
Srbije, imali jednu treinu graana nesrpskog porekla, meu kojima je i
Kosovo sa 90 odsto albanskih itelja. Ne mogu se dobiti i jare i pare: ne
moe se traiti prisajedinjenje Srbiji u kojima Srbi misle da raspolau
veinom stanovnika, a da se pri tome zaboravi na jedno Kosovo u samoj
Srbiji. Druga injenica od koje valja poi pri analizi problema Kosova jeste
da Albanci, ne samo brojem nego i pravno (imajui u vidu status Kosova
kao autonomne pokrajine u prolosti), ne mogu biti tretirani ni kao
vojvoanski Maari. ni kao sandaki Muslimani. Dakle, beogradske vlasti
od ozbiljnog bilateralnog dijaloga sa demokratski izabranim predstavnicima
Albanaca sa Kosova ne mogu pobei. to pre doe do takvog dijaloga, to
bolje po Srbiju. Trei element na kome zasnivam lino vienje moguih
reenja na Kosovu jeste saznanje da zvanina Tirana, u skladu sa
viedecenijskom doktrinom Amerikanaca (ali i Rusa) nije sklona secesiji
Kosova, no, sve e uiniti, uz podrku Vaingtona, (ija je
postkomunistika Albanija autentini izdanak), da represija na Kosovu
prestane i da se pravni poloaj Albanaca u okviru (sloene) drave Srbije, iz
osnova promeni.
Da zakljuim: kako zbog pomenute doktrine (ija je dosledna
primena dola do izraza ak i u eeniji, gde, osim kritika na raun
svireposti ruskih vlasti, iz Vaingtona nije upuena niti jedna re podrke
secesiji), tako i zbog ekonomskog, politikog i istorijskog interesa
Beograda da ouva granice drave Srbije (uz Vojvodinu i uu Srbiju).
Zapravo, bila bi to neka vrsta unutranje nezavisnosti (sa lokalnim
parlamentom), omeena spoljnim granicama sloene drave Srbije i
uslovljena potovanjem prava srpske manjine na Kosovu od koga bi
neposredno zavisilo i potovanje prava Kosova u sloenoj dravi Srbiji.
Niko vie ne bi mogao rei da u tako sloenoj dravi Albanci imaju manje
prava nego, recimo, Srbi iz ue Srbije.
Neminovno se namee pitanje odnosa dvije lanice federacije,
Srbije i Crne Gore. Sve komplikovaniji odnosi Beograda i Podgorice
moraju svakako doi na dnevni red, a ima naznaka da bi se moda i to
pitanje moglo internacionalizovati?
287
Ivan uri
U istorijskom interesu Srbije jeste suverena Crna Gora. Meutim,

vano je, po ko zna koji put, istai i sledee: prolost ui da je svaki pokuaj
pretvaranja Crne Gore u Srbiju bio pogibeljan ba po tu Srbiju, kao to je i
svaki pokuaj, prolost opet opominje, afirmacije crnogorstva na anti-
srpstvu bio poguban upravo po crnogorski identitet. Jedino na ovakvim
osnovama se mogu graditi ravnopravni i privilegovani odnosi izmeu Crne
Gore i Srbije. A to danas nije sluaj. Ilustracija za izreeno jeste ak i, pre
nekoliko godina nezamisliv, svojevrsni minimalni konsenzus koji bez
obzira na to sa kojim pobudama, objektivno jeste stvoren izmeu vlasti u
Crnoj Gori i demokratske opozicije oko neodgovarajueg poloaja Crne
Gore u federaciji sa Srbijom. No, da bi taj konsenzus bio zaista na korist
Crne Gore, neophodno je da se aktuelne vlasti u Crnoj Gori i javno odreknu
kumstva sa zvaninim Beogradom, koje im je i omoguilo dranje fotelja
u Crnoj Gori, kao to je potrebno i da demokratska crnogorska alternativa
zameni prvobitni crnogorski ekstremizam prema Srbiji, od koga vajde niko
nije imao i koji je u dubokoj suprotnosti sa tradicijama Crne Gore. Rekao
bih da su oba procesa danas u toku.
Kada se razgovara o odnosima Crne Gore i Srbije, vano je imati
na umu jo dve injenice: 1) Srbija je u itavoj modernoj istoriji bila zemlja
imigracije; dobar deo njenih doseljenika stizao je iz Crne Gore i teko je
osporiti da su, u kolektivnoj svesti Srbije, Crnogorci u Srbiji (kao uostalom,
i Krajinici ili Liani) tokom poslednjih decenija poistoveeni sa
komunistikom vlau (uostalom, g. Miloevi je, takoe, za tu istu Srbiju,
najpre Crnogorac) prema kojoj je jedna umadija bila i ostala ambivalentna
(kako sam istiem u razliitim prilikama: Srbi jesu pobedili 1945. godine,
ali ne i Srbija; ona je bila osloboena ali nije bila pobednik); dakle, po
samu Crnu Goru je dobro da pomogne Srbiji da bude svoj gospodar; 2) u
Srbiji, u klasinoj ekonomiji, zemlji koja je samodovoljna u hrani i energiji,
uvreeno je shvatanje, anahrono, naravno, da se na njenom bogatstvu hrane
i greju svi drugi vie nego ona; to je tano, ili bar je doskora bilo tano (zar
nije osnovni razlog relativno dugog odolevanja Srbije u meunarodnoj
ekonomskoj blokadi bila pre svega okolnost to Srbija istorijski nikada nije
poznavala glad?).
Meutim, danas je vano istai da vie nismo u epohi klasinih
ekonomskih repera: Srbija mora znati da njene ekonomske prednosti nisu
vie onolike kolike su bile u prvoj polovini dvadesetog veka, kao to je
dobro za Srbiju i za Crnu Goru da se zna da imajui, recimo, u vidu duinu
crnogorske obale i broj stanovnika, Crna Gora ima apsolutno sve kvalitete
Azurne obale, to jest, moe s lakoom, bez ita i uglja, da ima standard
288
ravan Francuskoj rivijeri. To ne kaem ja, to istiu amerike analize o

kojima se vodi rauna otkako je poela priprema amerikog plana za
bivu Jugoslaviju. Sigurno je da bilo kakav ozbiljan pogled spolja na
stvarnost jugoslovenskog prostora ne moe mimoii Crnu Goru. Sigurno je
i da se, meu spoljnim tutorima, u sluaju Crne Gore panja najpre
zaustavlja na Italiji. Rim u Crnoj Gori moe biti bitan inilac zastupajui
Evropsku uniju, moe nastupati samostalno, a moe biti i u funkciji
amerikih projekata na Balkanu. Ne bi me iznenadilo da slina uloga nije
namenjena Italiji i u kontroli trenutno dozvoljenih nacionalistikih
preterivanja zvaninog Zagreba, s obzirom na slabosti g. Tumana u jednoj
Istri ili junoj Hrvatskoj. Pa, nije li, ak i pre nego to je ameriki plan
obelodanjen, Vaington insistirao na ulasku Italije u sastav Kontakt grupe i
nije li to, verovatno iz bojazni od amerikanizacije ove, bio predlog
odbijen prvenstveno zalaganjem zvaninog Pariza?
Srbija e konano morati da se pripremi na prekomponovanje
unutranje politike scene. U igri su razne pretpostavke, ali svaka ide na
ruku Slobodanu Miloeviu, bar za sada?
Poimo najpre od rezimea onoga to je g. Miloevi uinio:
najzasluniji je, iako nije i jedini krivac za raspad jugoslovenske drave;
posluio se Kosovom da bi se domogao vlasti, a danas Srba na Kosovu
ima manje nego ikad; runo se igrao sa strahom, razumljivim i opravdanim
strahom Srba izvan Srbije od povampirenog hrvatskog nacionalizma,
zloupotrebio ga i od njih danas napravio vinovnike rata i tune beskunike
(kako kaem esto: Srbi nisu shvatili da je nemogue graditi Srbiju na
pedesetak kilometara od Zagreba, kao to nisu razumeli ni da se pomou
Knina nije branila Krajina ve vlast u fatalno dalekom Beogradu, kao to
konano nisu razumeli ni da bi demokratska Srbija sa lakoom mogla uvek
da ih efikasno zatiti svuda gde su ugroeni); dao je alibi ne samo
ustaoidnom mraku nego i svim srbofobima da se iivljavaju na estitoj
istoriji Srbije; oterao je iz Srbije opreko 300 hiljada nacionalne elite, odreda
demokrata i antinacionalista i veinom mladih (to je kao kada bi se
Francuska preko noi liila 1,5 miliona najkvalitetnijih sugraana: tvrdim
da Francuske tada vie ne bi bilo); napravio demografsku kataklizmu Srba
koji su pre nego to su teritorije raznoraznih republika i krajina bile
vojniki izgubljene, bili svedeni na jedva 50 odsto u poreenju sa
situacijom iz 1991. godine (najvie zato uporno tvrdim ve dve godine da
su, na dugu stazu, Srbi, istorijski posmatrano, najvei gubitnici u ovom
ratu); koliko ih je danas u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na teritorijama
na kojima su vekovima iveli ne usuujem se javno da izgovorim.
289
Ivan uri
Konano, poto se zbio njegov politiki povratak u Srbiju (o tome je

umesno govoriti ve od maja 1993. godine) i poto su reke ljudi stale da se
slivaju ka najbogatijim krajevima Srbije (Beogradu, Vojvodini i umadiji,
ali ne i Kosovu), uradio je sve ne bi li bogatstvo razlika meu Srbima
pretvorio u srpsko-srpski sukob. Ovo je samo jedan od moguih rezimea.
Inae, Vaa procena poloaja u kome se g. Miloevi nalazi poiva
na tri konstatacije: prvo, on je dobro osetio da Srbija eli da izae iz ratnog
pakla i, uporedo, da se oslobodi vlastite grie savesti za uinjeno, traei
deurnog krivca meu Srbima izvan Srbije; drugo, efikasnost unitavanja
jedne rodoljubive demokratske alternative, dok je za nju jo bilo mesta u
Srbiji, bila je bez premca i verujem da ak i g. Miloevi danas ali to
nema sa kim da podeli, kao na kakvom fakirskom ilimu, odgovornost u
trenutku svoenja rauna (neosporno je da, u apsolutnim brojkama, njegov
rejting danas jedva dosee polovinu rejtinga koji je imao pre dve-tri godine,
ali je, isto tako, sigurno i da rejting ostatka demokratske opozicije ne dosee
ni treinu rejtinga kojim je ona raspolagala pre nekoliko godina); tree, on
je danas privilegovani sagovornik u jednom Dejtonu ili Parizu zato to je
predsednik Srbije, to jest, zato to je najodgovorniji za sazivanje pomenutih
konferencija, ali je on tamo i zato to, bez obzira na rejting, u Srbiji, u
relativnim brojkama, on daleko nadmauje svakog potencijalnog rivala
(drugim reima, u Srbiji se otvorila jedna ogromna politika rupa, koju
niko iz ostatka demokratske opozicije vie nije u stanju da pokrije).
Za zabrinutost, ipak g. Miloevi ima razloga. Najpre zato to
skidanje ekonomskih sankcija Srbiji ima za posledicu izlaenje na videlo
konstatacije da je car bio go, to jest saznanje da osnovni razlog
privrednom rasulu Srbije (pa, onda i socijalnoj bedi) nije bio u sankcijama
nego u domaem lopovluku i nesposobnosti. To, opet da budem skroman,
ne kaem ja nego analize OECD-a. Ali, g. Miloevi mora jo vie biti
zabrinut zbog neizvesnosti oko dileme ima li ili nema ameriki plan
takozvani drugi in. Jer, ako drugog ina nema, ona, kao to sam Vam
rekao na poetku razgovora, sporazum u Dejtonu ne samo da nee biti mir,
nego nee biti ni ameriki mir. A, da li se moe graditi drukija
budunost sa protagonistima sadanjosti i nedavne prolosti?
Vi ste u Parizu formirali Pokret demokratskih sloboda. Va
odlazak iz Beograda se razliito komentarisao u krugovima opozicije. Ali,
injenica je da poslednjih nekoliko godina srpska opozicija nije nita
uinila u svoju korist. Naprotiv. Graanska opcija, takoe, nije pronala
sebe u Srbiji, prenapuenoj negativnom nacionalnom energijom. Da li
mislite da su stvari u ovom trenutku povoljnije, moe li se raunati na neki
290
novi poetak i u tome smislu premjetanje vaeg Pokreta u Srbiju. ini se

da je upravo sada tamo upranjen prostor koji bi trebalo da popuni jedna
demokratska opcija u pravom smislu te rijei i okupi ljude koji su uspjeli da
prou kroz neku vrstu katarze. Iako moramo priznati da ta kritina masa
jo nije narasla.
Pokret demokratskih sloboda je osnovan pre tri godine u Parizu,
ne kao politika stranka, jer se, u naelu, politike stranke ne prave u
emigraciji, nego kao politiko udruenje. Poli smo od naela o postojanju
jugoslovenskog prostora koji je stariji od nestale drave i o nunosti
demokratije u dravama naslednicama umrle Jugoslavije. Nije nam bio cilj
negovanje jugo-nostalgije ve konkretna pomo svima onima koji se u
bivoj Jugoslaviji bore za demokratiju. Meni lino najblie su tradicije
liberalne politike misli u Srbiji, ali moji prijatelji i ja bili smo od poetka
svesni da na pristup mora biti iri, jer i jugoslovenski prostor je jo uvek u
predsoblju demokratije. Pomagali smo, na primer, u osnivanju Srpskog
nacionalnog vijea u Sarajevu (marta prole godine), pomagali smo i
demokratama u Zagrebu ili medijima u Rijeci, no, u sluaju Srbije, morali
smo da zakljuimo sledee: Srbija je klju jugoslovenske krize, ali u Srbiji,
meu postojeim politikim strankama, nijedna nam ne izgleda kadra da
bude kiobran, dovoljno irok i nepohaban da bi se pod njim nalo sve
ono to sadri politika rupa o kojoj sam govorio. Zato smo i odluili da u
Srbiji, a Srbija je moja otadbina, pokuamo sa neposrednim delovanjem.
Beograd sam nazvao najvanijim ali i najteim zalogajem zato
to je u njemu danas doslovce guva od raznoraznih uniformi, lanih
opozicionara, premnogo mafijaa i takozvanih intelektualnih smetala, u
Beograd se slila i reka ojaenih srpskih beskunika iz Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, u Beogradu ima premnogo vlasti, Beograd je, naalost, danas
odseen od ostatka Srbije. Beograd jeste Srbija, ali Srbija nije samo
Beograd: uzgred, taj prezir prema unutranjosti boleo je Srbiju i mnogo pre
dolaska Slobodana Miloevia na vlast. Ovo Vam govorim kao roeni
Beograanin koji voli svoj grad najvie na svetu. S druge strane, naa je
procena da je Srbija zrela za promene. Ona danas trai prave rodoljube i
vie ne dozvoljava da, uza sva uvaavanja patriotizma drugih, jedan
Korduna ili Hercegovac, zna bolje ta je nacionalni interes Srbije, od
jednog umadinca. Nacionalisti su pokazali ta umeju, danas je red na
rodoljubima da spasavaju ono to se spasti moe.
Na program je jednostavan, ukoliko bilo ko drugi moe da ga
ostvari, rado emo mu se pridruiti: 1) pomiriti Srbiju sa jednom treinom
njenih graana nesrpskog porekla; 2) pomiriti Srbiju sa njenim susedima, a
291
Ivan uri
pogotovo sa njenim bivim jugoslovenskim susedima; 3) uiniti sve da se

Srbi, prognani sa ognjita, vrate domovima predaka u Hrvatskoj i u Bosni i
Hercegovini i da tamo ne budu graani drugog reda; 4) uiniti sve da se
Srbija nae u Evropi u kojoj je bila i iz koje je svojevoljno istupila; 5)
zapoeti preko potrebni razgovor sa Albancima; 6) stvoriti uslove da se
srpska rasuta pamet vrati u zemlju, to e rei poeti sa izgradnjom Srbije
koja bi liila na prinudna utoita ove elite.
Da li, recimo, iko moe da zamisli g. Miloevia koji bi uivao
poverenje kosovskih Albanaca ili ne bi izazivao strah u susedstvu, na
primer, kod bosansko-hercegovakih Muslimana? Da li iko moe da zamisli
vlast, koja je sve uinila da Srbi iz Knina ili pakraca postanu parije,
odjednom uspe, na primer u dogovoru sa g. Tumanom, vrati kao asne
ljude njihovim kuama? Konano, da li iko moe da zamisli sadanje
vlastodrce kako sluaju i razgovaraju u Strazburu ili Briselu? Da ne
pominjem eelja u nekakvoj Evropskoj komisiji. Mi, opet, znamo da se sa
Albancima mora razgovarati, mi znamo i da umemo da razgovaramo sa
sandakim Muslimanima, tako i vojvoanskim Maarima. Mi potujemo
autonomiju Vojvodine, iznad svega, drimo do volje Srbije da bude ono to
zasluuje. Mi takoe znamo i da, ako ne u tamonjim vlastima, ono makar
meu demokratama u Tuzli ili Zagrebu imamo prijatelja koji e nam
pomoi da bismo mi pomogli Srbima u Bosni i Hrvatskoj (time oni pomau
sebi). Mi jamimo da bi Srbija, ukoliko bi uspela da se okupi ispod
pomenutog kiobrana, ula u Evropu mukotrpno, ali sigurno mnogo bre
nego sa bilo kakvim SPS-om (ukoliko je ovima uopte Evropa cilj?).
Ponavljam, ko ume bolje iroko mu polje, no sve bih rekao da takvih
danas u Srbiji nema napretek.
Zato ste otili iz Beograda?
Molim vas, da ne bih bio pogreno shvaen, pri svemu to
govorim ne mislim na sebe lino, mislim iskljuivo na trei put Srbije. A
kada je o meni re, zadovoljiu se sledeim odgovorom na Vae pitanje: iz
Beograda sam otiao posle briljivih priprema, toliko dugotrajnih da na
put nisam poneo ak ni etkicu za zube (ostatak prie je za neije nove
memoare, ne moje); bio sam tada svestan da je ogroman deo opozicije onda
uporno nastojao da se takmii sa g. Miloeviem oko toga ko je bolji
Srbin, pokuavajui da ga potue na nacionalistikom terenu na kome je
ovaj nepobediv (govoriti tada o nacionalizmu kao izdaji rodoljublja bilo je
uzaludno). Ali, tada sam takoe bio svestan i da Evropa nije prstom
mrdnula u korist demokrata u Srbiji, znao sam i da e ishod ludila biti
fatalan po Srbe, to sam i govorio, kao to sam govorio i da bez jake i
292
demokratske Srbije nema mira na Balkanu, a ni sree po Srbe; optuivali su

me da sam izdajnik, danas bi, po njihovim merilima, valjalo da budem
nepodobni nacionalista. Lino, vie sam trpeo od opozicije nego od
vlasti: sa vlastima ste bar naisto i znate sa kim imate posla, no, pakosti
demokrata dugo su bolele jer su dolazile od onih koji bi trebalo da su
vai. Zato je to tako bilo, dugaka je pria u kojoj je osnovno to Titova
Jugoslavija, naalost po sve nas danas, nikada nije imala prave disidente
koji bi bili statistiki bitni i koji bi polako pripremali demokratsku
alternativu.
Zato je i danas refleks intelektualaca, ak i u jednom Sarajevu, pre
okrugli sto nego banalni politiki angaman. A, u odsustvu demokratskih
profesionalaca, taj posao prelaska od autoritarnog ka demokratskom drutvu
nema ko drugi da obavi izuzev intelektualaca. Pa, molim vas, kakvi su to
nai disidenti bili ako su se, u jeku disidentstva, zabavljali tenisom na
Tukancu (Tuman), ili kupovali vile na Dedinju, na dva metra od njihovog
zlotvora (Dobrica osi)? Objektivno, jugoslovenski intelektualci su
potkupljivani karakterom neega izmeu Titove Jugoslavije. Svi, tu ni
sebe ne izuzimam, bili su potpkupljivani, jedino su komunisti to bili vie,
a ne-komunisti manje. Nisam bio nikada komunista i zato danas nisam ni
antikomunista. Ja sam ne-komunista i smatram da je sumanuto insistirati na
antikomunistikom puritanstvu u prolosti kod ljudi u zemlji gde je svaki
deseti graanin bio lan SKJ. Treba miriti ljude, treba miriti Srbiju sa njom
samom.
Monitor, 8. decembar 1995 (Dara Pejovi)
293
Ivan uri
16.
SRBIJA NIJE NI KROILA
U DEMOKRATSKE PROCESE
Srbija se polako budi iz nacionalistikog ludila iz koga se izrodio:

rat, hegemonizam, totalitarizam i faizam proteklih nekoliko godina.
Buenje je bolno a ulazak u evropsku javu neprijatan, jer nas eka sve ono
to je civilizovani svet davno usvojio kao pravila ponaanja modernog
doba. Neodlona je potreba Srbije, da se iz svoje autistine pozicije, izvue
i otvori prema svetu. Srbiji su potrebni Evropa i Svet. Jedan od prvih
koraka ka tim neophodnim stremljenjima je povratak izbeglih, pametnih i
obrazovanih graana Srbije. Ohrabruje povratak dr. Ivana uria, i najava
njegovog ponovnog angaovanja na politikoj sceni Srbije kao predsednika
Pokreta za demokratske slobode sa seditem u Parizu. Ideja ovog pokreta
je, da se posle perioda nacionalne egzaltacije Srbije, okupe svi demokratski
orijentisani pojedinci i partije, pod jedan kiobran, u nameri da
zajedniki izgrade graanski model drutva u Srbiji. Za politiki angaman
dr. Ivana uria znaajno je napomenuti, da se na predsednikim izborima
1990. godine plasirao na tree mesto, iza Miloevia i Vuka Drakovia, a
da je u Vojvodini, profesor Ivan uri dobio vie glasova i od Miloevia.
Posle toga, novembra 1991. godine pod okolnostima koje su bile veoma
uzbudljive, profesor uri, kako to ve biva u takvim okolnostima, sa
jednim koferom u ruci, morao je diskretno da napusti Beograd i Srbiju.
Tako se preko Skoplja i Carigrada obreo u Parizu gde je i ranije iveo.
Da nije mog rodoljubivog mazohizma, i da nije nekakve moralne

obaveze koju oseam prema zemlji iz koje potiem, verovatno bih i danas
mirno sedeo u Parizu i ne bih dolazio ovamo. Samo u poetku, kada sam
bio jedak i negde ozlojeen optubama od kojih se ne moete braniti, rekao
sam ironino, da su verovatno kriterijumi nii u Parizu nego u Beogradu, pa
sam eto tako, morao da odem sa Beogradskog univerziteta. U tom trenutku
294
ja sam bio profesor i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Otiao sam prinudnodobrovoljno. Tada nisam moda dovoljno paljivo
itao novine, pa nisam primetio da je ijednome od mojih kolega iz
Beograda bilo stalo da javno odbrane ast svoje profesije, a ne politiko
uverenje, kao to sam ja uvek branio ast profesije, a ne politiko uverenje
onih koje sam branio, smatrajui da je to vano.
Istoriar ste, predajete na Univerzitetu u Parizu. ime ste jo bili
preokupirani tamo?
U Parizu sam se, moda e vas to iznenaditi, vie bavio politikom
nego ovde, i to je jo vanije, mnogo toga o svome zanatu nauio, to ne
bih mogao ovde. A to se tie politike, potvrdila su se moja uverenja, da
baviti se politikom inae, naroito na Balkanu, podrazumeva najpre,
poznavanje: elja, namera, programa, strategije drugih, veih i vanijih od
vas. Postoji jedan dravnik na Balkanu od koga bi mnogi mogli tota da
naue; zove se Kiro Gligorov, koji jedini za sada ima pravu viziju
nacionalne politike svoje zemlje u odnosu na ostatak sveta. Vodei
rauna o sudbini svoje zemlje, ali i o raunicama drugih, veih, pronaao je
prostor za svoju zemlju koji je konvergentan sa namerama drugih. Ii mimo
sveta, ili verovati da ste jedini koji o sebi odluujete, jeste politiki
diletantizam, danas u to ne veruje ni Helmut Kol, ni g. irak, niko. Veina
ljudi koji se bave politikom, ne samo u Srbiji, veruju da su sami sebi
dovoljni i da u nekom autizmu koji je svojstven samo vlasti, jeste upravo
recept za budunost. Kakav recept, tako nam i jeste.
A va povratak? Da li ste Vi bili u poziciji disidenta?
Ja odavde nikuda nisam odlazio. Disident nikada nisam bio, jer
da bi to bio, morao bih najpre biti lan komunistike partije. Ja to nikada
nisam bio pa otuda i nisam nikakav disident, ja sam tamo gde sam bio. Moj
konkretan politiki angaman koincidira i izazvan je dolaskom Slobodana
Miloevia na vlast. Ne zato to sam osetio potrebu da se bavim politikom,
nego sam osetio potrebu da oduujem dug prema zemlji jer sam smatrao da
je on opasnost za Srbiju, a da e njegov uinak u politici imati nesagledive
posledice, to se danas, naalost, i vidi. U trenutku dolaska na tu vlast, po
onome to se tada izgovaralo i ime se sluilo, i posledicama koje e doi,
za malobrojne i trezvene bilo je jasno da ulazimo u jedan period iz koga se
neemo lako izvui, a koji je upravo poeo 8. sednicom i traje do danas.
U meuvremenu, ovde se mnogo toga desilo. Od 9. marta do
rata. Pokuaj da se promeni ova politika garnitura zajedno sa
Miloeviem, nije uspeo, potroena je ogromna energija, samo je postalo
jo gore. Da li ste Vi sa te prostorne i vremenske distance uspeli da
295
Ivan uri
sagledate Srbiju bolje od drugih? Da li ste se susretali sa vanim linostima

u Evropi?
Znaajne dravnike tek sam u Parizu i drugim zemljama Evrope
sretao. Ovde sam imao susrete samo sa diplomatskim predstavnicima,
uostalom, kao i drugim, osim vlasti, koja je prinuena po prirodi stvari i
mimo svoje volje, da se sree sa raznim mentorima jugoslovenske krize. Ja
sam bio u prilici lino, i u svojstvu predsednika Pokreta za demokratske
slobode, da se susreem sa onima koji po prirodi svog politikog posla
razmiljaju o nama. Druga opaska koja mi se ini vanom, uz opreznost da
ne povredim bilo koga, odnosi se na sledee: kada se bavite politikom, a
sticajem okolnosti ste udaljeni od predmeta vaeg zanimanja, vi ste lieni
onoga to istoriari nazivaju istorija odozdo. Vi ne znate ta znai tiskati
se u autobusu od aka do Beograda, ali vi mnogo tota vidite bolje nego
drugi putnici u tom autobusu. Drugim reima, onaj ko se bavi politikom i
ko dobro poznaje ovu zemlju, procenjujem da sam jedan od takvih, moe
vie videti izdaleka nego izbliza, i to nije pitanje samo pameti nego i uslova
i steenih informacija. Ima jo jedan momenat koji je veoma vaan: ja sam
istoriar i pomae mi da iskljuim svaku emociju pri rasuivanju, jer kada
ste iznervirani onim to svakodnevno susreete to vam zamagljuje vidike i
nije saveznik u ozbiljnim politikim razmiljanjima.
ime ste se jo rukovodili prilikom osnivanja Pokreta za
demokratske slobode?
Kada razgovarate sa stranim dravnicima, lake je kada imate
firmu (politiko udurenje) nego kada to radite lino. To je bio moj
sebini motiv. Drugi motiv je plemenitiji, usuujem se da izgovorim, bilo je
potrebno pruiti artikulaciju, nekakvo ohrabrenje stotinama pametnih,
obrazovanih ljudi iz bive Jugoslavije, koji su verovatno traili jednu vrstu
terapije kroz jednu politiku organizaciju. Pokret je napravljen u Parizu kao
politika organizacija sa ciljem da pomae sve one koji to zasluuju bavei
se politikom na prostoru bive Jugoslavije. Pokret nije formiran kao
politika stranka, jer, iako ima izuzetaka u istoriji, od onih sam koji veruju
da se stranka moe formirati samo tamo gde ovek ivi, ali ja ne beim od
kvalifikacije da smo od poetka bili politika organizacija. Pomagali smo, i
jedan sam od koosnivaa Srpskog graanskog vijea u Sarajevu marta '94.
godine zapravo, jedini sa prostora bive Jugoslavije, zajedno sa g.
Redmanomi i g. urkinom.ii To ovde u Srbiji niste imali prilike da ujete.
i
arls Redman, izaslanik amerikog State Departmenta.
296
Prolog prolea boravei u Zagrebu ohrabrio sam, u poneemu i obavestio

Hrvatsku koalicionu oporbu, koja je barem u Zagrebu uspela da skine s
vlasti do tada nedodirljivu faistoidnu HDZ-ovu vlast. Drugo je pitanje
trajnosti te opozicije. Oni su nas doekali vrlo sveano, a sutradan hrvatski
tisak (tampa) osvanuo je sa zajedljivim naslovima o koaliciji srpskih
zetova. Jer, supruge: Mesia,iii Tripala,iv Degenav su Srpkinje, a mene su
nazvali Dorijanom Grejom i najsofisticiranijim srpskim nacionalistom. To
je dobro kad vas napadaju sa svih strana. To vam daje sigurnost.
Pa i u Srbiji je bilo isto?
Pa, sada vie ne. Od jednog odreenog trenutka vladajua stranka
i nema rauna da me napada, glavni protivnik i nije bila ona i njena
represija, s njima ste naisto, ili se sklanjate ili razgovarate, kako to inae
radite sa protivnicima. Pravi protivnik idejama za koje se zalaemo jesu
vai objektivni saveznici, koji ne mogu izai iz narcisoidne obuzetosti
vlastitim rejtingom, iluzije da su jaki, a zapravo nisu, jer su skoncentrisani
na beogradski krug dvojke i ni sami ne znaju koliko ih nigde nema po
zemlji. Pravi protivnici su ne samo senilni akademici koji su nam zakuvali
kau, nego i oni koju su protivei se tim akademicima, poistovetili politiku
sa okruglim stolom, ili sa nadmetanjem u onome to bi se moglo nazvati
pseudointelektualna retorika, sa prezirom prema onima koji misle da se
politika ipak na kraju krajeva svodi na to da samo privolite nekog da stavi
svoj glasaki listi u kutiju i glasa za bolju budunost. E, to su moji pravi
protivnici.
Opozicija nikako da definie oko ega treba da se ujedini. Poto
im to ujedinjenje loe ide, moda je jednostavnije da se dogovore oko
jednog zajednikog posla?
Naelno, svako ujedninjenje alternative je pozitivan in, bilo bi
besmisleno rei da je to loe. Ali moram rei da je tih ujedinjenja bilo i vie
u prolosti, u vreme kada je to imalo vie odjeka u javnosti Srbije, pa nije
bilo dovoljno da se stvari promene na bolje. Sasvim je sigurno da ovo
ujedinjenje, paralelni parlament, pojedine koalicije stranaka kao Reformske
demokratske stranke Vojvodine i Demokratskog centra g. Miunovia.vi Sa
ii
Vitalij urkin, zamenik ruskog ministra inostranih poslova.
iii
Stipe Mesi, predsednik Republike Hrvatske.
iv
Miko Tripalo, hrvatski politiar, jedan od voa hrvatskog prolea.
v
Silvio Degen, akademik.
vi
Dr Dragoljub Miunovi, jedan od osnivaa Demokratske stranke i njen prvi
predsednik.
297
Ivan uri
neke tree strane vam stoji Vojvoda Voja,vii strunjak za narodnu odbranu,
koji govori o tehnikoj koaliciji, sa neke strane stoje, pak, oni koji kau da
im se niko ne dopada. Sve to potvruje ocenu koja nije samo moja, ali ja na
njoj insistiram, da se u Srbiji dogodila sledea evolucija. Vladajua stranka,
bez obzira da li pod imenom supruga ili supruge, pod istim branim
krovom, lako e se fuzionisati ako zatreba, a ako bi danas bili izbori,
sigurno bi dobila osetno manji broj glasova nego to je dobila poslednji put.
Ali problem je u tome to bi njena alternativa, artikulisana kroz svekoliku
opoziciju dobila jo manje glasova. Zapravo, u relativnim ciframa,
vladajua stranka bi izala ojaana sa tih izbora u odnosu na opoziciju, iako
je dobila manje glasova nego proli put. Tu postoji jedna crna rupa koju
treba popuniti. Potrebno je obratiti se graanima koji ne vole aktuelnu vlast,
ali su bar isto toliko razoarani i u ono to bi trebalo da bude njena
opozicija.
ta je uzrok tome, unutar i spolja?
Prvi uzrok je taj to je cela opozicija kaskala za Miloeviem,
imitirajui ga tamo gde je on bio jai i radikalniji. A to je objektivno slabilo
opoziciju. Izostala je i podrka demokratskog sveta zato to je opozicija bila
nekoherentna, zbog nacionalizma i zbog kodova na kojima poiva, a koje
niko ne razume, jer pripadaju anahronom svetu.
Na jugoslovenskoj krizi se pokazalo i da Evropa ne postoji kao
jedan inilac koji bi mogao samostalno da deluje u spoljnoj politici prema
zemljama koje nisu lanice Evropske unije. Posle pada berlinskog zida
Amerikanci nisu vie zatitnici Evrope nego partneri a ponekad i rivali. U
taj neki realan meunarodni okvir smestila se Makedonija. Tako su
Amerikanci u leto '92. godine, nezavisno od jugoslovenske krize, podvukli
crtu koju nazivaju dont ta zona, koja ide Ankara Skoplje Tirana, i to
je bio neposredni ameriki interes koji nema veze sa Balkanom, koji tu nije
bitan, ve ima veze sa islamskim republikama u bivem Sovjetskom savezu,
u odnosima Turske i Irana. E, to je razumeo g. Kiro Gligorov. Shvatio je
poziciju Makedonije i sauvao je i ja za takvo razmiljanje plediram.
Naimo na prostor, nau sferu interesa u interesima koji su vei od naih.
Makedonija se nala pod amerikim kiobranom i to nije nikakva mana
nego prednost. Boravei prole godine u avgustu, u Makedoniji, kao gost
prdsednika Gligorova, tada sam prilino precizno saznao sve o onome to
e se kasnije nazvati Dejtonski sporazum. Pokazalo se vremenom da su sve
vii
Dr Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke.
298
informacije koje sam tada saznao potpuno tane. (Dejtonski sporazum

verovatno nije taka u reavanju balkanske krize, nego zapeta). Nije
sluajno to g. Klintonviii nije iao u Sarajevo nego u Tuzlu. Tako sticajem
okonosti, Vaington u velikoj meri odluuje o nama. Prema amerikoj ideji
vienja nae krize, posebno mesto je namenjeno Italiji i Nemakoj.
Amerikanci vie vole bilateralnu spoljnu politiku tako da je Italija dobila
zanimljivo mesto u amerikom reavanju krize na Balkanu. Ona bi bila
neka vrsta konice u preterivanjima kojima je sklon reim u Hrvatskoj.
Osim toga, Italija nije potpisnica Osimskih sporazuma sa dvema dravama
bive Jugoslavije (Hrvatska i Slovenija), a jo jedna vana uloga Italije
vezana je za Crnu Goru. Primetili ste nove uniforme policajaca u Crnoj
Gori, kao i da se novi feribot-trajekt zove Reina Elena. I ono to je
vanije od ovih simbola, to je da izmeu vlasti i opozicije u Crnoj Gori
postoji minimalni konsensus oko onoga to crnogorski interes, a to bi se
moglo nazvati osamostaljivanje Crne Gore. U obrazloenju, jedan
Crnogorac mi je stavio do znanja da Crna Gora ima obalu ija duina je
skoro jednaka upotrebljivoj duini Azurne obale, a ima tri puta manje
stanovnika. Oni ne vide ni jedan razlog zato ona ne bi mogla biti
samostalna, ne u secesiji u odnosu na Beograd, ali moe biti samostalna.
Zna li Beograd za to?
Pretpostavljam da je Slobodan Miloevi o ovome veoma dobro
obaveten, tako da on u ovom trenutku najmanje razmilja o kongresu SPS
u martu. Srbija je nezadovoljnija nego ikada. Na jednoj strani imate i tu
koncentraciju u Beogradu, pored alternative i mnogo vlasti, mnogo je
uniformi, mnogo mafije, mnogo izbeglica radikalizovanih, jer su prethodno
bili zloupotrebljeni. U ovakvoj situaciji vladajua stranka je mnogo slabija
nego to je bila, ali i opozicija, pa se tako stanje u Srbiji nee na izborima
odraziti u vidu povoljnog rezultata za opoziciju. Zato je potrebno to
zajedniko okupljanje, na kome insistira Pokret za demokratske slobode,
jer, ako to lideri stranaka ne shvate, onda e sasvim sigurno u sluaju
narednih izbora doiveti kliniku smrt. Zato je potrebno obratiti se onoj
Srbiji koja je izvan Beograda, gde je i roena moderna Srbija. Mi se danas
borimo oko uslova za demokratiju. Mi smo na poetku. Ja danas mislim da
je Miloeviu ao to nema jau opoziciju i to je bio preterano efikasan u
njenom unitavanju, jer bi je vrlo rado upotrebio u podeli odgovornosti.
Srbija danas trai nova lica. Cilj Pokreta za demokratske slobode je
viii
Bil Klinton, predsednik SAD.
299
Ivan uri
prevashodno, da okupi sve zajedno, i pojedince i stranke ali ne po svaku

cenu, da se obratimo Srbiji izvan Beograda, gde je situacija neujednaena u
svemu, pa nam je bio prvi zadatak da pomognemo nezavisne i demokratske
medije. Mada je dug put do toga. Tako smo ohrabrili kragujevaku
Svetlost i moralno i finansijski, jer je vlast nemilosrdna u guenju medija.
Pomoi emo i druge medije i vas, jer treba vratiti Srbiji mesto koje
zasluuje. Moja ideja jeste da se nastanim u Kragujevcu, jer je to red. Biu
tamo gde mislim da treba Srbija ponovo da se rodi. Srbija nije ni kroila
putem ozbiljnih ekonomskih reformi, i nalazi se tamo gde je bila sredinom
pedesetih godina XX veka.
Sudei po svemu ovome o emu smo razgovarali, ja Vas
oekujem uskoro u Kragujevcu. Hoete da kaete neto za kraj ovog
razgovora?
Hou. Da ne pravim razliku izmeu PLEMIA i GREBIA, za
mene su svi oni podjednako dragi.
Zapisi, aak, 7. februar 1996 (Svetlana Zari)
300
17.
SRBIJI POTREBNA AUTONOMNA
VOJVODINA
Dr Ivan uri, profesor Univerziteta u Parizu, predsednik Pokreta

za demokratske slobode (sa seditem u glavnom gradu Francuske i
ogrankom u Kragujevcu) koji trenutno boravi u Srbiji, minulih dana susreo
se sa nekadanjim jugoslovenskim premijerom Milanom Paniem, liderom
SPO Vukom Drakoviem, posetio Helsinki odbor za ljudska prava u
Beogradu, doneo novanu pomo za kragujevaku Nezavisnu Svetlost...
U Subotici razgovarao sa saveznim poslanikom Bokom Kopiloviem,
predstavnicima Nove demokratije, Saveza vojvoanskih Maara, Bokom
Kovaeviem... U Novom Sadu sa elnikom Reformske demokratske stranke
Vojvodine dr. Dragoslavom Petroviem.
Dr. uria smo zamolili za razgovor, izmeu ostalog, i zbog
injenice da je ba u Vojvodini, kao predsedniki kandidat Saveza
reformskih snaga Srbije, na izborima 1990. godine osvojio najvie glasova.
Oigledno je da imate nameru da se ponovo politiki angaujete.

Vraate se na politiku scenu u trenutku kada opozicija u Srbiji pred
nastupajue izbore, namerava da se ujedinjuje, govori se ak o saglasnosti
o nekakvoj zajednikoj listi...
Naravno, svako ujedinjenje demokratskih snaga je vie nego
poeljno, pogotovo sada kada se Srbija nalazi u preddemokratskoj fazi. U
ovom momentu je vano shvatiti da je pogreno deliti se na demokrate i
nedemokrate, jer smo zapravo podeljeni na patriote i nepatriote. Nepatrioti
su nacionalisti koji su pokazali da ta umeju i sada patrioti treba da spasu
ta se spasti moe.
Svojevremeno ste najvei politiki uspeh imali u Vojvodini.
Kakav je stav Pokreta za demokratske slobode iji ste predsednik, prema
Vojvodini, njenom poloaju u Srbiji kao i svim njenim specifinostima?
301
Ivan uri
Za politiku budunost Srbije su verovatno, danas, podjednako

vani Beograd, Vojvodina, ua Srbija. Stav Pokreta prema Vojvodini je
sledei: Mislim da je Srbiji kao dravi potrebna autonomna Vojvodina. Ne
moe biti drave Srbije bez istinski autonomne Vojvodine. Uz sve
razumevanje za strahote odreenih etnikih zajednica, koje kada se nalaze
ugroene kao kolektivi, imaju refleks svijanja u nacionalno jezgro,
izraavam razumevanje za okupljanje u okvirima nacionalnih stranaka, ali
to ne odobravam. Jer, krajnja instanca takvog okupljanja svodi se na dve
posledice: u najgoroj varijanti svodi se na ono to smo imali prilike da
vidimo u BiH tri nacije, tri partije pa delimo vlast. Videli smo kako se to
zavrilo; u najboljoj varijanti svodi se na izostavljanje demokratskog
predznaka u politikom ivotu. Demokratija nema nacionalni predznak.
Stranke koje okupljaju pripadnike maarske nacionalne manjine
imaju drugaiji pristup ovome.
Uz sve razumevanje za poloaj jedne etnike zajednice kakav je
maarski u Vojvodini, mislim da je u njihovom interesu da izbegnu upravo
te zamke. Ako krenete u hipotezu o teritorijalnoj autonomiji ona neminovno
upravo kanjava, po definiciji, one Maare koji se nee nai u okviru te
teritorije. ta sa njima? Stavljati ih u poloaj graana drugog reda? Najzad,
stavlja ih u geto. Drugo je pitanje to ta ideja uopte ne postoji u amerikom
pristupu jugoslovenskoj krizi i evoluciji prilika u samoj Srbiji. Znai, te
ideje su osuene od strane naih meunarodnih mentora. To treba rei
ljudima, da se ne zavaravaju. Personalna autonomija o kojoj je bilo rei u
razliitim predlozima moe da bude jako zanimljiva kada je re o svim
onim pravima koja se tiu graanina, i koja mogu da budu zapisana u
pravnim aktima. Personalna autonomija nije ono to se zove politiki ivot.
A to je...
Politiki ivot Vojvodine treba da bude zasnovan na identitetu
Vojvodine kao celine i graanskim strankama. Srena Vojvodina je korist
drave Srbije. Ali, Vojvodina protiv Srbije nikad nee imati budunost.
Autonomija Vojvodine u sloenoj dravi Srbiji, koja e biti pespektiva
onoga to danas imamo kao nekakav hibrid, koji ne znamo ak ni kako se
zove niti je Srbija, niti je Jugoslavija ali e se to ve artikulisati, koliko
sam upoznat sa amerikim idejama, dakle, u jednoj sloenoj dravi Srbiji
ije granice ostaju takve kakve jesu, jer ih ne moemo pomerati u okviru
tih granica moramo voditi rauna da Vojvodina nije ua Srbija, a pogotovo
da Vojvodina nije Kosovo.
Kako vidite reavanje problema Kosova?
302
Problem Kosova se mora reavati na drugi nain, jer na Kosovu

imamo bitno drugaiju situaciju. Svialo se to nama ili ne, mi na Kosovu
imamo eklatantnu veinu ivlja koji su Albanci. Tamo je potpuno drugaija
situacija. Tamo emo verovatno imati neku vrstu ponavljanja Ustava iz
1974. godine gde bi Albanci bili garanti prava srpske manjine. U srazmeri
sa potovanjem prava srpske manjine na Kosovu, Albanci bi u toj meri
raspolagali svojim pravima u sloenoj dravi Srbiji. To je kompromis
izmeu represije koja je danas na Kosovu, i secesije za koju se zalae veliki
deo albanske alternative na Kosovu. Ali, imajui u vidu da je doktrina o
nepovredivosti granica potvrena upravo u strategiji SAD, a bogami i
Rusije, budimo realni. Budimo realni, jer tu doktrinu podrava i zvanina
Tirana. Budimo realni i objasnimo Albancima da se mora nai kompromis
izmeu onoga to je radikalizam, koji se zove secesija, bilo celine ili dela
Kosova, i onoga to se zove represija a koja je neodriva, to treba
objasniti vruim srpskim glavama. Jer, na due staze, represija neminovno
vodi ka secesiji Kosova. Da li e Kosovo imati naziv pokrajine, regiona,
republike u okviru drave Srbije manje je vano. Vano je da Albanci
znaju da su oni odgovorni za svoju sudbinu, kao i za sudbinu nealbanaca na
Kosovu.
U Srbiji je formiran paralelni parlament. Hoe li njegov rad
vratiti poljuljani ugled opozicije kod graana? Hoe li biti vie vere u
sposobnost opozicije da neto promeni?
Nevolja sa paralelnim parlamentom je to to je ista ideja ve
postojala od vremena takozvane ujedinjene opozicije. Meutim, sigurno je
da su graani Srbije danas manje voljni da glasaju za vladajuu stranku, a
sigurno je i da su danas jo vie nepoverljivi prema strankama alternative.
Ali, mi bi danas imali treu situaciju: vladajua stranka bi u apsolutnim
iznosima imala manji broj glasova, ali u relativnom iznosu bi imala vei
nego to je imala na prethodnim izborima, to ne znai da to odraava
raspoloenje lanstva. Ideja Pokreta za demokratske slobode, na kojima
insistiramo bez obzira u kojoj formi emo biti ubudue prisutni u
politikom ivotu Srbije, je da pokrijemo crnu rupu koju nisu u stanju da
pokriju ak ni jae stranke, lanice parlamenta. Samo tako moemo
pokrenuti Srbiju iz letargije. To znai: crna rupa bi danas iznosila izmeu
30 i 40 posto, to pokazuju krajnje objektivni parametri. U tom kontekstu
moramo prikupiti glasove onih koji su moda u jedniom trenutku dali glas
RDSV ili DS, u drugom SPO ili DZVM, nije vano, ali koji, iz ovih ili onih
razloga, sebe nisu pronali u tim strankama, koji su u nekom trenutku bili i
zastraeni, ili su se, iz ne znam kog razloga, prikljuili toj utljivoj
303
Ivan uri
relativnoj veini graana Srbije to pripada crnoj rupi. Nju niko ne moe
pokriti, ako se zadovolji ujedinjenjem politikih stranaka, niti e se ona
moi pokriti osnivanjem novih. Jedino moe da se pokrije onim to ja
nazivam pokret ili postoji jedan starinski izraz narodni front.
Iz ovoga to ste rekli proizilazi da Vi ne verujete u uda, ve u
puno rada?
Apsolutno, kao to ne verujem da danas, to sam uvek govorio i u
najteim linim trenucima kada sam bio proskribovan, treba da doe do
obrauna kod OK Korala sa onima koji su dali glas vladajuoj stranci. To
znai uvod u graanski rat. Bio sam i jesm pristalica da se, kao u svakoj
normalnoj zemlji, pridobiju argumentima i oni koji su dali glas SPS, ali oni
koji su to uinili nisu moji neprijatelji. Mi razliito mislimo. To je smisao
politike. Upravo u tom kontekstu je bila i ideja Pokreta za demokratske
slobode da ponudimo ono to umemo i znamo da bismo pod tim
demokratskim kiobranom okupili ne samo politike stranke Srbije koje to
ele, nego ravnopravno sa njima i nekakve druge organizacije ili pojedinci
bez ikakve diskriminacije. Mislim da je ogromna veina lanstva
demokratskih stranaka sklona tome problem jesu narcisoidne ideje
pojedinih voa tih stranaka. Ali u interesu Srbije je da ne brinu o rang listi
pre nego to obavimo posao.
Kako mislite da sa ovim idejama upoznate javnost, kada u Srbiji
vlada informativna blokada?
Ja se nikad nisam alio, poto nisam imao ni iluzija, na tretman
koji sam doivljavao u medijima bliskim vlasti, ali najvee udarce sam
dobijao od onih koje sam smatrao svojim prirodnim saveznicima. Smatram
da je to jedan od elemenata na kome se moe graditi objanjenje situacije u
kojoj se nalazi Srbija. U umadiji bi rekli da komiji crkne krava. Bez
obzira to ja od toga nita nemam, on ima tete. Ja ne mislim da je to
normalno i pametno. Ali vidim ozbiljne promene u Srbiji. Vidim ih najpre
izvan Beograda, u unutranjosti, istina, nejednako kreu, ali vrlo je
zanimljivo, istorijski bi se to lako moglo dokazati najvidljivije su upravo
tamo gde se moderna Srbija i raala.
Mislite ovde... ?
U Kragujevcu. U umadiji. Zato to govorim? Mi, u politikom
pogledu i jesmo tamo negde gde se nalazila moderna Srbija posle Drugog
srpskog ustanka. Ekonomski se nalazimo u pedesetim godinama. Mi
moramo znati ta je istinski nacionalni interes, istinski dravni interes, koja
je realnost Srbije. Jedna od realnosti jeste u tome da Srbija ima treinu
graana koji nisu Srbi, kao i to da je Srbija, dok su svi drugi napredovali,
304
nazadovala u politikoj emancipaciji. U toj umadiji, lienoj, sticajem

oklnosti, nekoliko velikih hendikepa ima manje mafije nego to ima u
prestonici, manje vlasti, manje uniformi, ima neto manje izmanipulisanih,
a danas sasvim prirodno izradikalizovanih izbeglica. Sve to daje osnove da
kada kaete da je politika voena u ime velike Srbije, bila nacionalni
izazov, i to kaete iz Kragujevca, ima mnogo veu teinu nego kada to isto
kaete, a ivite u Subotici ili u Novom Pazaru ili ak ako hoete i u Pirotu.
Moderna Srbija je roena u toj umadiji. Kad kaem umadiji, to
figurativno treba shvatiti, ja mislim na neto to se nekada zvalo Beogradski
paaluk. Lepo je ako se ovome pridrue graani Srbije, recimo,
muslimanskog ili slovakog porekla, ali ne moete graditi Srbiju a da za
njenu sudbinu njenu sudbinu ne budu zainteresovani najpre sami Srbi. I zato
smo se obratili Kragujevcu kao buduem seditu Pokreta za demokratske
slobode. Obratili smo se medijima. Omoguili smo naim prijateljima iz
Nezavisne Svetlosti ne samo da preive, ve da budu neka vrsta
svetionika za lokalnu tampu u itavoj Srbiji. Sledei koraci slede u Vranju,
Bajinoj Bati, Boru, aku, jer smatramo da se treba pribliiti Beogradu,
imajui iza sebe Srbiju. Svi se tamo vrte, u krugu beogradske dvojke i
vlast, i opozicija, i mafija, i organi reda, i sudije, i tueni. Ja sam roeni
Beograanin, ali Beograd je danas najvei i najtei zalogaj za demokratiju.
Koja je ciljna grupa kojoj se Poktret obraa u Vojvodini?
Pokret nije politika stranka. Da li e to postati ili ne zavisi od
mnogo ega.
Da li nalikuje Miunovievom Demokratskom centru?
Mislim da je sve to konvergentno. To sam rekao i Dragoslavu
Petroviu, koji me je pitao ta mislim o skorom fuzionisanju RDSV i DC.
Ta ideja me raduje. Ali, silno se varamo ako verujemo da RDSV i
Demokratski centar mogu da ree sve probleme Vojvodine, ili Novog Sada.
Rekao sam ve da se moramo ujediniti oko dva pojma: demokratija i
patriotizam. To se, naravno, odnosi i na Vojvodinu. Ne vidim razloga zato
se ovde ne bi nali zajedno i DS i RDSV i Socijaldemokrati i Golubovi...
Vraate se iz Pariza u trenutku kada je u Srbiji panja javnosti
usmerena na donoenje zakona o amnestiji, ime bi se realno moglo
pospeiti vraanje mladih ljudi u zemlju. Mnogo ih je u zemljama zapadne
Evrope, pa i u Francuskoj. Imate li kontakata sa njima, znate li kakvo je
raspoloenje meu njima, nameravaju li da se vrate i pod kojim uslovima?
Moram Vas ispraviti, najvei broj mladih ljudi nije se zaustavio u
Evropi, ve su otili u mnogo dalje zemlje iz kojih se tee vraa. To su Novi
Zeland, Australija, Juna Afrika. Ve iz tog razloga e se tee vraati. Ratne
305
Ivan uri
izbeglice, koji nisu samo mladi, nalaze se preteno u evropskim zemljama.

Ali, mladi ljudi koji su iz Srbije otili u svet, naroito elita, dobrim delom se
nikad vie nee vratiti. To su nepovratne tete. Pred istorijom je to posebna
odgovornost, vea nego za fizike gubitke, ili zaostajanje tehnologije. Sve
su to stvari koje se mogu nadoknaditi. Pamet, znanje, sposobnost,
obrazovanje, energija, ambicije tih mladih ljudi se ne mogu nadomestiti. Po
nekakvim mojim proraunima, ako je taan podatak enevskog
Komesarijata za izbeglice, do pre godinu i po oko 330. 000 graana je
napustilo Srbiju. Imajui u vidu broj stanovnika Srbije i Francuske, to
odgovara cifri od milion i po Francuza. Svaki francuski sociolog bi vam u
toj situaciji rekao: Francuska je oslabljena zemlja, mi smo obezglavljeni!
Ideja drave je da se amnestiraju samo oni protiv kojih je
pokrenut krivini postupak, odnosno ljudi nee znati ishod svoje sudbine
sve dok se ne vrate...
Tako se niko nikada nee vratiti. Biu strog, iako sam u
prethodnim odgovorima pledirao na tolerantnost, upravo da bih mogao biti
sposoban za kontakt i sporazumevanje. Mora se rei, da je tokom niza
godina, pre poetka ovog rata postojea vlast jedva prikrivala radost
prilikom svakog odlaska, s logikom jedan manje. I teko mi je zamisliti
da e oni koji su se radovali odlascima onih koji su bili bolji, pametniji,
kvalitetniji, poteniji, moi makar i pod prisilom da se pomire sa njihovim
normalnim, legitimnim i asnim povartkom, onih koji su vie nego potrebni
ovoj zemlji.
Koje su Vae dalje politike ambicije?
Jednom sam se upustio grlom u jagode u politiku avanturu.
Mislim da je vreme politikog romantizma prolo. Da bi se danas ovek
bavio politikom na Balkanu mora da raspolae sa dva elementa: jedan je
novac, a drugi je konvergentnost na irim planovima, koji daleko
prevazilaze nae male horizonte.
Vojvodina, jedna stranka
Moje miljenje o Manifestu za autonomnu Vojvodinu je da

problem nisu tekstovi, ve oni koji su potpisani ispod njih. To je vei
problem, jer ne vidim neke bitne razlike izmeu nekih drugih tekstova
ranije pravljenih u drugim okoolnostima i ovoga. Dobro bi bilo da se to sve
prevazie. Interes svih graana Vojvodine treba da bude ipak jedna, a ne pet
politikih stranaka. Ne vidim nikakvu korist od paralelnih slinih politikih
tekstova potpisanih u ime povreenih sujeta ili omaki.
306
Mislim da jedan programski tekst, kakav je po definiciji svaki

manifest, bolje da bude potpisan od celine politikih snaga, ili onih koji ne
predstavljaju politiku stranku. Nije dobro da bude jedna stranka ispod
teksta koji se tie itave sredine.
Primer Makedonije
Gospodin Kiro Gligorov je jednu minijaturnu dravu uspeo da

smesti tano tamo gde je ona mogla izvui za sebe korist u spletu
razmiljanja koja daleko prevazilaze prostor Makedonije, pa ak i Balkana.
Treba da uimo od Gligorova. teta je to nemamo vie Gligorova na
Balkanu, najpre u smislu politikog profesionalizma, a onda i u shvatanju
sveta koji nas okruuje.
Gligorov je imao izuzetno teku poziciju u trenutku raspada SFRJ.
Najpre, sa etiri strane granice Makedonije zinula su velika usta nacionalnih
apetita: Sofije, Atine, Tirane i Beograda. Drugi nepovoljni element je to je
on na elu drave koja je u istorijskom smislu nedovoljno afirmisana, jer je
mlada. Mora da se bori sa vlastitim nacionalizmom i nezrelostima. Trei
element Makedonija je u trenutku raspada bila najsiromanija
jugoslovenska republika.
Gligorov je, oigledno, bio dobar italac istorije, koji se setio
Istonog pitanja, krajem 19. veka i obraa se Ankari ne zbog Turske, nego
turskoj zbog SAD i svega toga to je taj deo Balkana znaio i znai od
vajkada za bilo koju svetsku silu: od Rimskog carstva, Vizantije,
Osmanlijskog carstva, Hitlerove Nemake do SAD.
Makedonija je bila u podjednako tekoj situaciji kao i BiH. Ali,
Gligorov nije imao ideju o politikom ivotu svedenom na formulu jedna
nacija jedna partija.
Nezavisni, 26. januar 1996. (Branislava Opranovi)
307
Ivan uri
18.
VREME JE ZA RODOLJUBE
Danas u Srbiji ljudi lie na pokretne iviluke. Lica su im preesto

bezizrazna a pogledi prazni, upravo kao da im je cilj da proetaju odeu.
Ta praznina i ta bezizraajnost jesu simptomi bolesti i one neuporedivo
vie bole nepristrasnog posmatraa sa strane, nego bilo kakvo materijalno
siromatvo kojim je sadanja Srbija svakodnevno okruena.
Otili ste iz Srbije u trenutku kada se od zagluujue buke ratnih

doboa i doboara nisu mogli uti glasovi razuma. Borbene trube su danas
utihnule, a ondanje patriote izgovaraju reenice zbog kojih su, ne tako
davno, ljudi bivali ekskomunicirani i proglaavani za izdajnike. Gde je
sada Srbija posle ovog traginog rata?
U ekonomskom pogledu, tako bar najodmereniji meu
strunjacima tvrde, Srbija se za ciglo nekoliko godina vratila u stanje od pre
etvrt veka. U istorijskom pogledu, a o tome bi kao istoriar valjalo neto
da znam, Srbija je, meutim, po mnogo emu nalik Beogradskom paaluku
s poetka vladavine Miloa Obrenovia. Ova druga regresija je opasnija i
neuoporedivo tea za leenje. Naravno, pomenuta dijagnoza nikako ne
znai i da je leenje besmisleno. Jednostavno, hou da podsetim da svaka
terapija ne donosi izleenje. Da bismo odabrali prave lekove moramo
se najpre suoiti sa simptomima i, to je jo vanije, sa tragovima koje je ta
bolest na kolektivnom biu Srbije. Moj prijatelj Vidosav Stevanovi,
uzgred, predsednik Izvrnog odbora Pokreta za demokratske slobode, kome
i sam pripadam, budui pisac obdaren za slike koje su kadre da samu
simptome, tvrdi, recimo, da danas u Srbiji ljudi koje sree lie na iviluke.
Lica su im preesto bezizrazna a pogledi prazni, upravo kao da im je jedini
cilj da proetaju odeu. Ta praznina i ta bezizraajnost jesu simptomi
bolesti i one neuporedivo vie bole nepristrasnog posmatraa sa strane,
nego bilo kakvo materijalno siromatvo kojim je sadanja Srbija
308
svakodnevno okruena. Isti Vidosav Stevanovi ima obiaj da kae i ovo:

nacionalisti su pokazali ta umeju, danas je red na rodoljubima da
spasavaju ta se spasti moe. A, evo ta su umeli pomenuti nacionalisti:
uspeli su da Srbiju, po prvi put njenoj modernoj istoriji, ostave bez prijatelja
i simpatija u meunarodnom javnom mnjenju. Jo gore, uspeli su, nagnavi
vie stotina hiljada na emigraciju (kao po pravilu mladih, kolovanih i
odreda protivnika nacionalistikog ludila) da, opet, po prvi put u njenoj
istoriji, Srbiju pretvore u zemlju emigracije a ne imigracije. Konano i
najgore, ak im je polo za rukom da, sve bulaznei o velikoj Srbiji, Srbe
efikasno proteraju sa prostora na kojima su, u Hrvatskoj ili u Bosni i
Hercegovini, stoleima iveli. Zato po ko zna koji put, a prvi put sam tako
govorio i krajem osamdesetih godina, ponavljam da su svi oni koji su
ispovedali pravljenje Srbije na pedesetak kilometara od Zagreba ili oni koji
su tvrdili da Bosna nije Bosna ve nova Srbija, budui da (valjda) stara
degenerisala, bili neprijatelji vlastitog naroda. Ako bi se, ne daj Boe, tu i
tamo naao neko da primeti kako je jedan Knin fatalno daleko od
Beograda, ili da posavetuje kako jedino demokratska Srbija moe braniti
ugroena prava Srba izvan Srbije, onda kada su ova ugroena, odnosno da
nedemokratska Srbija ne moe ni sebe da odbrani, bivao bi odmah
optuivan za nacionalnu izdaju. U najboljem sluaju za odroenost i
kosmopolitizam. Mora se shvatiti da je, jo pre godinu dana, demokratska
Srbija mogla izboriti za Srbe, graane Hrvatske, sva politika prava jedne
nacionalne manjine, no, nije mogla traiti Vranje u Pakracu, to jest
Kragujevac u Kninu. Danas ni to vie nije mogue, ve i stoga to Srba u
Pakracu i Kninu praktino nema. O Bosni da i ne govorim, jer tamo Srbi
nisu imali ni jedan razlog da se oseaju manjinom sve do trenutka dok,
zarad privremene iluzije o srpskom delu Bosne, nisu ostavljeni na cedilu
svi kojima je, kao Srbima u Bosni leala na srcu, odnosno svi koji
geografski ne ulaze u sastav proirene Srbije. Kada to kaem valjalo bi
da podvuem da su se mnogi kojima na srcu ne lee ni demokratija ni Srbi
mogli jedino radovati pameti srpskih nacionalista, kako u Zagrebu, tako i u
Sarajevu.
No, ta je mogue sada initi?
Isto to i ranije, samo pod mnogo nepovoljnijim okolnostima,
zalagati se za jaanje alternative totalitarnom reimu u Hrvatskoj, uporedo
se boriti za povratak izbeglica u Hrvatsku i za njihova graanska i
manjinska prava u njoj (tu su nam jedini saveznici hrvatske demokrate),
ubeivati Srbe u Bosni i Hercegovini da se njihova politika prava
iskljuivo mogu tititi kroz graanske politike snage, a ne kroz tzv.
309
Ivan uri
nacionalne partije, dok bi za sigurnost njihovih ustavnih prava morali

sami pomoi afrimaciju recimo jednog Srpskog graanskog vijea u
Sarajevu. I jo neto: da bi se razumelo zato su Srbi izgubili ovaj rat (to
je naslov jednog teksta koji sam objavio pre osam meseci), moramo se
pomiriti da je vlast u Srbiji, za politiku koju je vodila, imala mnogo
pomagaa ak i meu onima koji su je osporavali i koji su danas kivni na
Slobodana Miloevia, ne zbog lanih obeanja koja je davao, ve zato to
nacionalistiku ludoriju nije ostvario.
Srbija e, verovatno, dugo oseati traume nacionalistikog ludila
koje je tutnjalo ovim prostorima. Demokratizaciju drutva mnogi vide kao
jedino proienje na drugoj strani, opet, Srbiji se nudi totalna amnezija,
kombinovana sa povratkom u budunost, kao najbezbolniji nain leenja
sopstvenih neistih savesti. U toj konfuziji presudan e, ini se, biti uticaj
meunarodne zajednice. Kakav je danas poloaj Srbije u svetskim
politikim centrima. Da li su Dejton i Pariz poetak kraja bavljenja namaili
meunarodni politiki faktori imaju ozbiljniju i dugoroniju strategiju za
Balkan?
Najpre neto oko amnezije: za Srbiju e se pokazati pogibeljno
ukoliko ne bude bila kadra da se suoi sama sa sobom. Srbija, takoe, mora
da shvati da danas, zagluena izbeglicama iz Bosne i Hrvatske (po emu je
postala i najgue naseljena drava u ovom delu sveta), poslednje to sme
da ini jeste traganje za rtvenim jarcem, to jest, za izbegavanjem
suoavanja sa vlastitom kolektivnom neistom saveu, pri emu ispada da
su nai sunarodnici, koji su se zbog nesree obreli u Srbiji, krivi za sva zla
ovog sveta, kadkada ak tretirani i kao bia drugog reda (uzgred: prilikom
posete Helsinkom odboru za ljudska prava koji stoiki brine o ovim
izbeglicama i njihovom povratku u Hrvatsku, naravno ukoliko to oni sami
ele, pod ljudskim uslovima, nedavno sam u Beogradu uo i da, osim nas,
nekadanjih izdajnika, o Baniji, Kordunu ili zapadnoj Slavoniji, doslovce
niko od dojueranjih nacionalistikih harambaa nije doao da ih obie,
posavetuje ili pomogne: bravo, Crneviii i Kapori,ii bravo i za sve
pokradene pare na oltaru srpstva). E, sada neto i oko Dejtona. Nama se
danas bave Amerikanci, a ne meunarodna zajednica, premda bi bilo
poeljno da se nama sutra prvenstveno bavi Evropa. Nikome, pa ni
Amerikancima, nije posebno stalo do demokratije u jednoj Srbiji, jer ono
i
Brana Crnevi, knjievnik.
ii
Momo Kapor, knjievnik.
310
to ih prvenstveno zanima kod nas jeste da Srbija bude zemlja bez

spoljnopolitikih rizika. Potpisnici sporazuma u Parizu su jedini koji su
takav akt bili pozvani da potpiu (to nismo mogli uiniti ni Vi ni ja, budui
da rat nismo hteli, da u njemu nismo uestvovali i, konano, najpre zato to
nai potpisi ne bi imali nikakav legitimitet).
Ukoliko bi procene naih spoljnih tutora pokazivale da reimi
koje predstavljaju trojica potpisnika jesu reimi bez rizika u budunosti,
onda bi, sasvim sigurno Vaingtonu bilo ravno do Kosova da li na
Balkanu ima ili nema demokratije. Njihove analize, meutim, to jest analize
naih prinudnih upravnika, pokazuju da nijedan od navedena tri
potpisnika, na srednji rok barem, nije i dovoljno dobar garant stabilnosti u
ovom podruju. Zato i kaem: kljuno pitanje je da li je Dejtonski sporazum
bio, to se Amerikanaca tie, taka ili zapeta. Sva trojica potpisnika bi
sve dali da je po sredi taka, jer u svakoj varijanti pretpostavke o novim
amerikim koracima na Balkanu, oni moraju biti samo gubitnici. U neku
ruku, ova trojica su danas, makar i nevoljno, prirodni saveznici. No, ne
zavaravajmo se: niko, pa ni Amrikanci, ne moe i ne treba da sili jednu
zemlju na promene ukoliko to ona ne eli. Isto tako niko, pa ni Srbija, ne
moe danas da se bavi sobom kao da je sama na svetu; Srbija se mora
prilagoditi planovima drugih i jaih od nje i tu, u geostrategiji drugih,
pronalaziti vlastiti dravni interes. Ba onako kako je to uinila, pod
neuporedivo teim okolnostima, malena Makedonija. Srbija nije imala svog
Gligorova, nije htela ni da shvati da je Jugoslavija bila, prvenstveno iz ugla
srpskog nacionalnog pitanja, daleko najbolje reenje, a nije elela ni da uje
da je za Moskvu pravoslavlje na Balkanu zanimljivo samo u kontekstu
istonog pitanja Kada sam ve kod Rusa, da dodam i da je Moskva,
neuporedivo vie od opozicije, prava briga za predsednika Srbije. U
istonom pitanju nikada nije bilo dobro vieno menjanje klupskih
dresova.
Vladajua stranka u Srbiji, ako je suditi po onome to se zbiva na
unutranje-politikom planu, opet sprema jednu od svojih lakirovki.
Oslanjajui se na tezu eto, sve smo poptisali to su od nas traili,
demokratizaciju drutva shvata kao Potemkinova sela kraj kojih
meunarodna zajednica utke proi. Srbiji takvo regresivno shvatanje moe
nakoditi na njenom povratku u svetsku zajednicu?
Kada je posredi brani par na vlasti, scenario je vie nego
predvdljiv: zavretak istki i oslobaanje od neprijatnih svedoka koji e
preostati do martovskog kongresa SPS, potom brano-partijsko ujedinjenje
(SPS-JUL), sa novim mladalakim imidom takoe bez veih tekoa,
311
Ivan uri
konano, obraanje Srbiji u ime Evrope i antinacionalizma, a naroito

udvaranje veini graana Srbije nesrpskog porekla, jugonostalgijom za
lokalnu upotrebu. Dakle, pri neizmenjenim okolnostima, neprijatnosti
predsednika Srbije u samoj zemlji skoro i da nema pred izbore. Ima ih,
meutim, izvan nje. Na stranu Moskva i oni koji su je, i u Titovoj
Jugoslaviji, voleli esto vie nego, recimo, jednu JNA (u Titovoj policiji
bilo je obrnuto, a mislim da se ni u Miloevievoj Srbiji nita nije
promenilo: tako je bilo 1948, a tako je, bar na osnovu sredstava iz budeta
drave za 1996. godinu, ostalo i do danas). Problemi se mogu javiti i u
okviru jugoslovenske federacije: ciljam na Crnu Goru, mlaeg brata u
pomenutoj federaciji. Jer, da bi bio izabran za predsednika navedene
federacije, g. Miloevi (koji vie ne moe da bude predsednik Srbije)
trebalo bi da menja Ustav. Crnogorci, od kojih zavisi ta promena, pod
pretpostavkom da su u meuvremenu ostvarili unutranji konsenzus izmeu
vlasti i opozicije oko dravnog osamostaljivanja i pod pretpostavkom da su
ohrabreni zapetom iz amerikih razmiljkanja o Balkanu, mogu ili da
politiki trguju (on nama vie samostalnosti, mi njemu dvotreinsku
veinu) ili da se prikloni kandidatu alternative u Srbiji.
Srbija je pomalo umorna i od opozicije: razjedinjene, rastrzane
sitnosopstvenikim liderskimi antiliderskim ambicijama. Imamo li mi
opoziciju kakvu zasluujemo?
Opoziciji u Srbiji, ova alternativa, ako se svede iskljuivo na
politike stranke i njihov esto junaki posao na ouvanju demokratske
nade kod graana Srbije, nee biti dovoljna za promenu stanja u Srbiji. U
razloge njene istroenosti ne bih ovom prilikom, o tome sam i pisao i
govorio dovoljno u prolosti. O neem bih drugom i, ini mi se, veoma
jednostavnom: kada bi se izbori odravali danas, g. Miloevi bi, u
apsolutnim ciframa, dobio manje glasova nego to ih je dobio na
prethodnim izborima, ali bi opozicione stranke, pod pretpostavkom da su
ujedinjene (razume se, mislim iskljuivo na demokratske stranke), bojim se,
imale jo vei gubitak glasova u poreenju sa prethodnim izborima. Znai,
u apsolutnim ciframa gubitnik, u relativnim ciframa g. Miloevi bi bio
pobednik.
Moe li se i kako promeniti ovakav ishod?
Moji prijatelji iz Pokreta za demokratske slobode veruju da je to
mogue ukoliko se prihvate sledee injenice: Srbija se nalazi jo uvek u
preddemokratskoj fazi u kojoj je prerano za uivanje u razlikama izmeu
socijal. demokrata, radikala ili liberala; u Srbiji, podele se svode na
demokrate (patriote) i ne-demokrate (nacionaliste), dakle, moramo se danas
312
ujediniti da bismo sutra mogli da se razlikujemo; veina graana Srbije nije

zadovoljna sadanjom vlau, ali nije niti spremna da svoj glas
nezadovoljstva da samo demokratskim strankama opozicije; Srbija trai
jedinstvo demokrata i trai vie od stranake koalicije, ona zapravo trai
neku vrstu narodnog fronta koji bi bio kadar da pokrije crnu rupu
potencijalnih apstinenata; u dravi Srbiji ivi jedna treina graana ne-
srpskog porekla koje, recimo, u sandakom sluaju (Kosovo je tema za
sebe i sigurno e zahtevati u najpovoljnijoj hipoteze po Srbe, obogaenu
reprizu ustava iz '74), teko da e moi da privue ijedna od demokratskih
stranaka opozicije; a bez glasova pomenute treine, nema pobede
demokratije (iskustvo ui: apstinencija ne-Srba jeste de facto jaanje
vladajue stranke u parlamentu); Srbija se mora miriti sa susedima, mora
biti razumljiva svetu i, naroito, mora brinuti o sunarodnicima u susednim
dravama; nisam uveren da bi susedi, svet i sunarodnici ba bili ohrabreni
ukoliko bi pogled usredsredili samo na stranke lanice opozicione
koalicije; najzad, u Srbiji je, ne samo vlast nego i alternativa toj vlasti
tradicionalno bila koncentrisana u Beogradu i koncentrisana na Beograd;
moji prijatelji iz Pokreta smatraju da Srbiju valja obnavljati, da je valja
decentralizovati, da se treba zato obraiti izvorima moderne Srbije a oni su
bar toliko u Kragujevcu i u unutranjosti koliko i u prestonici.
Na prvim viestranakim izborima bili ste predsedniki kandidat.
Da li je Pokret za demokratske slobode Va put povratka u politiku? Ako
jeste, gde vidite sebe na ovdanjoj politikoj sceni?
Sve ovo govorim da bih objasnio i deo mojih vlastitih politikih
razmiljanja. Bez demokratske Srbije nema pravoga mira na Balkanu, ba
kao to ni bez jake Srbije nema mira na ovom poluostrvu. A samo
demokratska Srbija je jaka Srbija. Narodni front za koji se Pokret zalae,
nema za cilj da bude substitucija strankama, ali i da pomognemo
autentinom glasu naroda koji, oigledno, za sada ne nalazi dovoljno
prostora u onome to nude te politike stranke. I da zakljuim: Pokret za
demokratske slobode jeste politika organizacija ali ne i stranka; nae su
mogunosti moda skromne (dosada smo bili, na primer, meu osnivaima
Srpskog graanskog vijea u Sarajevu, pomogli smo i ujedinjenje vie
politikih stranaka u Hrvatskoj, pomaemo nezavisne medije u Srbiji, od
Kragujevca do Bajine Bate pa i dalje, mnogo dalje), no, htenja su nam
iskrena. Ako u Srbiji bude bilo sluha za ovo to govorim, ako meu
tutorima bude bilo razumevanja za demokratiju kod nas, mi bismo,
moda i u skoroj budunosti, nae sedite preneli iz Pariza u zemlju. Ne kao
konkurenciju politikim strankama, ve kao pomo u punjenju sadrajem
313
Ivan uri
neega to nazivamo demokratski kiobran ili demokratski narodni

front. Ne ni da bismo ratovali sa onima koji svoj glas jesu davali, recimo,
SPS-u, nego da bismo i njih pridobijali za budunost Srbije.
Vranjske, 08 02. 1996. (Vukain Obradovi)
314
19.
GLAVA BEZ TELA
Za profesora dr. Ivana uria, kao predsednika Pokreta

demokratske slobode u Srbiji, je malo ko uo. On je ovde poznatiji kao
jedan od ozbiljnijih protivkandidata predsedniku Slobodanu Miloeviu na
izborima 1990. godine. uri se tada kao favorit na listi Saveza reformskih
snaga, biveg saveznog premijera Ante Markovia, veoma dobro plasirao
iza Miloevia i lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia. U
Vojvodini je on dobio vie glasova ak i od samog Miloevia. U jesen
1991. godine napustio je zemlju i nastanio se u Francuskoj, gde, kao
istoriar, predaje na univerzitetu u Parizu. On, meutim, tvrdi da to nikako
ne znai da je prestao da se politiki angauje.
Ovih dana uri se na kratko i gotovo inkognito obreo u Srbiji
bez skoro i jedne jedine vesti o tome u medijima i za to vreme se u
Beogradu, Kragujevcu, Novom sadu, Senti i Subotici sreo i razgovarao sa
prvacima vodeih opozicionih stranaka demokratske orijentacije i
predstavnicima nekih nestranakih humanitarnih organizacija. U Beogradu
se sastao i sa bivim saveznim premijerom Milanom Paniem.
Na pitanje AIM-a da li ima nameru da se vrati u zemlju i ponovo se
aktivira na politikoj sceni Srbije, uri je odgovorio da misli da mu je to
dunost, naroito ako se ispune njegova oekivanja da je Dejtonski
sporazum, kako kae, zapeta, a ne taka jednog procesa koji e, po svoj
prilici, imati vie faza.
Kakve su, po Vaem miljenju, perspektive nedavno oformljenog

paralelnog parlamenta udruene opozicije u Srbiji i da li tu vidite svoje
mesto?
Ujedinjenje demokratskih snaga je, naravno, poeljno s obzirom
da se Srbija danas nalazi u preddemokratskoj fazi i da se svi mi ovde
zapravo delimo na demokrate i nedemokrate, patriote i nacionaliste.
315
Ivan uri
Nacionalisti su, pokazali ta umeju i sada patriote treba da spasavaju ta se

spasti moe. Plaim se, meutim, da ni ovo okupljanje opozicije nee dati
oekivane rezultate, kao to nije dalo ni ranije. Verujem da su graani
Srbije danas manje voljni da glasaju za vladajuu stranku nego to je to bilo
jue, ali je nevolja u tome to su danas jo vie nepoverljivi prema
strankama opozicije nego to su bili jue. Ideja Pokreta demokratske
slobode je da inicira pokrivanje crne rupe u birakom telu koju nisu u
stanju da pokriju stranke paralelnog parlamenta. U njoj se danas nalazi,
po nekim objektivnim procenama, izmeu 30 i 40 odsto graana Srbije s
pravom glasa. To su oni koji su, iz ovih ili onih razloga, zakljuili da sebe
nisu pronali ni u jednoj stranci kojoj su na ranijim izborima ukazivali svoje
poverenje.
I vi verujete da ih moete privui?
Da. To uverenje mi uvruju i neke pozitivne promene u Srbiji.
Vidim ih uglavnom izvan Beograda, u unutranjosti. Tamo, sticajem
okolnosti, ima manje mafije, uniformi i izmanipulisanih izbeglica nego u
prestonici. Zato imamo nameru da sedite pokreta koji vodim, ili politike
stranke, ako se transformie u stranku, smestim u umadiji, u Kragujevcu.
Tamo se raala moderna Srbija i tamo bi trebalo poeti sa preporodom ovog
drutva i drave. Sada smo u politikom pogledu tamo gde smo bili na
poetku prolog stolea, a u ekonomskom smislu smo se vratili u pedesete
godine ovog veka. Mi ponovo moramo da artikuliemo ta je na istinski
nacionalni interes.
Beogradu se treba pribliavati iz unutranjosti, imajui iza sebe
Srbiju. Jer, ona je najvei i svakako najtei zalogaj za demokratiju. Sada,
pod reimom gotovo totalne centralizacije vlasti, svi se u Beogradu vrzmaju
u krugu dvojke (tramvajske linije koja opasuje centar grada): i vlast i
opozicija i mafija i policija i sudije i sueni. I sve je u tom krugu zatvoreno.
Beograd je danas glava odseena od tela Srbije.
Vi ste, svojevremeno, najvei politiki uspeh postigli u Vojvodini.
ta mislite o sve brojnijim i sve glasnijim zahtevima za njenom
autonomijom?
Srbiji je potrebna autonomna Vojvodina. Mislim da je personalna
autonomija, o kojoj je bilo dosta rei u razliitim predlozima, veoma
zanimljiva ideja, kada je re o svim onim pravima koja se tiu graana i
koja mogu da budu obuhvaena pravnim aktima. S druge strane, opet, uz
svo razumevanje za strahove odreenih manjinskih etnikih zajednica, kod
kojih se strah verovatno javio kao refleks na bujanje populizma i
nacionalizma u Srbiji, ja nikako ne odobravam okupljanje u okvirima
316
njihovih nacionalnih stranaka. Jer, u krajnjoj liniji, takvo okupljanje se

svodi na sledee: u goroj varijanti se dogaa ono to se dogodilo u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, u manje ravoj varijanti krvoprolie se
moe izbei, ali stvari bi se ipak svele na izostavljanje demokratskog
predznaka u politikom ivotu.
Kada je re o Vojvodini, mislim da je u najveem interesu upravo
nacionalnih manjina da izbegnu zamke politikog okupljanja na etnikoj
osnovi. Teritorijalna autonomija bi neminovno kaznila upravo Maare. I
one u njenim okvirima i one van njih. Prvi bi sami sebe stavili u neku vrstu
geta, a drugi bi se oseali kao stranci i graani drugog reda. Najzad,
ideje o teritorijalnim autonomijama uopte ne postoje u dejtonskom
pristupu reavanja jugoslovenske krize. To treba rei ljudima, da se ne
zavaravaju.
A kako vidite rasplet kosovske krize?
Problem Kosova se mora reavati na drugaiji nain, jer tamo
imamo situaciju koja se bitno razlikuje od one u Vojvodini. Svialo se to
nama ili ne, na Kosovu imamo eklatantnu veinu albanskog ivlja. Reenje
e se pronai, verovatno, u nekoj modifikovanoj vrsti Ustava Srbije iz 1974.
godine. To bi mogao da bude kompromis izmeu represije drave koja je
danas na delu na Kosovu i secesionistikih ambicija koje ima veliki deo
tamonje albanske alternative. Uz sve to treba imati na umu da je doktrina o
nepovredivosti ovdanjih granica potvrena i u strategiji SAD, i u strategiji
Rusije, a podrava je i zvanina Tirana.
Treba biti realan. Da bi se ovek danas ozbiljno bavio politikom na
Balkanu, potrebno je da raspolae bar sa jednim od dva neophodna
elementa za taj posao. Jedan je novac, a drugi je sposobnost da svoje
politike interese uini konvergentnim sa irim planovima koji daleko
prevazilaze balkanske horizonte.
HAS, br. 14. februar/mart 1996, AIM (Jan Briza)
317
Ivan uri
20.
MOJE RODOLJUBLJE JE BESPLATNO
U sluaju izbora, sasvim je sigurno da bi SPS ili, eventualno, dve

partije iz branog kreveta zajedno, dobile manji broj glasova u apsolutnom
iznosu nego proli put. Ali, to ne znai da bi u relativnom iznosu njihova
pobeda bila osporena, poto se u meuvremenu stvorila jedna crna rupa
koja se iri. To su, upravo, oni koji vie nee dati glas vladajuoj stranci,
ali ni opozicionim strankama, kojima su nezadovoljni. Naime, razoarani su
zbog povremenih pojava liderstva, koje su se u praksi svodile na
identifikaciju stranke sa pojedincem. Nije normalno da ta deija bolest
demokratije toliko traje u Srbiji. Drugim reima, ponekad nam se ini,
gledano iz inostranstva, da se u pogledu sazrevanja boljih demokratskih
stranaka u Srbiji malo ta promenilo od '90. godine.
Ovo je u intervjuu Nezavisnoj Svetlosti, rekao Ivan uri,
predsednik Pokreta za demokratske slobode.
Da bih bio pravilno shvaen, veli uri, koji je minule sedmice
bio gost na tribini Udruene opozicije Kragujevca, sve to sam rekao
kaem sa eljom da demokratske stranke pobede. I nastavlja:
Da bi pobedile, moraju izai iz kliea koalicije i zaludne nade da

e se ona pojaviti kao ozbiljan protivnik vladajuoj stranci i okrenuti onome
to ja nazivam narodni front. Kada to kaem, ne mislim na narodni front u
smislu u kome je taj pojam bio zloupotrebljavan posle Drugog svetskog
rata, ve na jednu vrstu kiobrana u kome bi se nali svi: i pojedinci, i
razliita demokratska udruenja, i grupe ljudi koji se identifikuju sa eljom
za promenama ali ne sa ovim ili onim liderom, ovom ili onom strankom.
To je jedini recept po kome se moe neto uiniti.
Prema podacima kojima raspolaem, iz marta ove godine, koji su
zastraujui po demokrate u Srbiji: vie od polovine odraslih graana, bez
Kosova, izjasnilo se da bi radije da ne glasa na izborima bez obzira na
318
nezadovoljstvo postojeim stanjem. Pred tim okolnostima ne moe dobijati

jedna koalicija ma kako bila solidno sastavljena od dve ili tri stranke. Tom
podatku se moe radovati samo vladajua partija.
Rekao bih jo neto. Biti protiv Slobodana Miloevia ne znai
automatski biti demokrata i voleti Srbiju na pravi nain. Po meni je mnogo
mudrije ne postaviti sebi pitanje Slobodana Miloevia, ve pitanje
demokratije. Ako sam za demokratsku Srbiju, onda u se boriti
pridobijajui i glasove onih koji su, moda, jue verovali Slobodanu
Miloeviu. To je nain da se izbegne graanski rat u Srbiji, da se u Srbiji
dobije veina, jer, nemojmo zaboraviti da je veliki postotak graana Srbije
davao glasove SPS-u. Treba li od njih praviti neprijatelje?! Mislim da ih
treba pridobijati. Lake ih je, ini mi se, pridobijati za jednu iru formu od
stranake koalicije. Vrlo je teko nekoga, ko je jue glasao za SPS, danas
naterati da glasa za jednu stranku, koja je od poetka bila protiv SPS-a.
Mnogo ga je lake ubediti da treba da glasa za promene u formi jednog
narodnog fronta.
Lideri se, kako vidimo, sada bave predizbornim kalkulacijama i
hrane sujetu ogromnim brojem glasaa, koji e im ukazati poverenje.
Koliko u svemu tome ima realnosti i dobrog procenjivanja volje naroda?
Moramo biti svesni i okolnosti da je nekakva navika da se Srbija
svodi na Beograd, da se pamet svodi na Beograd, da se demokratija svodi
na Beograd, dovela do zamagljenja vidika i do iluzije da je ono to se nalazi
u krugu beogradske dvojke automatska slika Srbije. Prilike u Srbiji nigde
ne valjaju. Pogledajmo mitinge koji bi trebalo da okupe sve demokratske
snage i koji su organizovani iskljuivo u funkciji stranake koalicije! Da
budem precizniji. U Kragujevcu se na mitingu okupilo oko 10.000 ljudi, a
grad ima 200.000 stanovnika; u Beogradu je bilo 20.000, budimo iskreni u
ciframa, a prestonica ima dva miliona stanovnika. Inae, od tih 20.000
polovina je stigla iz unutranjosti, tanije 5.000 iz Kragujevca. Znai,
problem je u Beogradu.
Nije mali broj onih, gospodine uriu, koji uvaavaju Vau
linost kada je u pitanju Va politiki angaman sa strane na ovim
prostorima. Vae elje s narodnim frontom su, nema sumnje, dobre, ali je
pitanje koliko su realne.
Moje rodoljublje je, moda, patetino, moda ne koristi niemu,
ali je, sasvim sigurno besplatno. Otiao sam iz Beograda u Pariz, a da
nisam ni etkicu za zube poneo. Sada sam ovde, u Kragujevcu ne prvi put.
Ako Bog da, moda u i iveti u ovom gradu. Sve to sam inio, radio sam
iz uverenja da i ja imam ta da doprinesem i demokratskim strankama i tom
319
Ivan uri
narodnom frontu, i u krajnjoj liniji, vlastitoj savesti time to u neto rei,

objasniti ili uti od onih koji znaju vie.
Kad je re o drugom delu vaeg pitanja, kazao bih sledee. Nije
istina da su u ovom trenutku, drukije je bilo pre est meseci, Vaington i
Francuska nezainteresovani za demokratsku alternativu u Srbiji. Ne zato to
su naprasno zavoleli demokratiju u Srbiji, ve zbog toga to su oni, kao i
mnogi drugi, veoma skeptini kad je re o pouzdanosti sadanje vlasti kao
meunarodnog partnera. To je motiv koji ih rukovodi da se Vaington, a
nedavno i Francuska, jasno distanciraju od politike sadanje vlasti.
Ali, da bi Francuska ili meunarodna zajednica u celini pomogla
demokratsku alternativu, moraju se na umu imati dve stvari. Prva je:
moramo napraviti poetni korak, a druga, on nije dovoljan ako je sveden na
stranaku koaliciju. To su preduslovi koji nam se postavljaju. Prema tome,
u tom kontekstu sam nosilac poruke ako nekakva poruka danas vredi. U
interesu je demokratskih stranaka da izau iz okvira razmiljanja svedenog
na kalkulacije, prirodne u kalkulacijama politikih stranaka, i da se okrenu
jednom mnogo irem konceptu. Kad napravimo prvi korak te vrste, makar
bio verbalan, makar bio apel javnosti, tog asa emo dobiti podrku i
politiku, a uveren sam i materijalnu da izaemo na kraj s autoritarnom
vlau.
Koliko je istine u tvrdnjama da su postojei opozicioni lideri
potroeni posle viegodinje neuspene borbe s vrstim reimom?
Svi graani Srbije su potroeni ivei i borei se s nedaama
koje su ih sustizale. Manjak mogunosti za iskazivanje autentinog
politikog miljenja, kontrola medija, nedostatak meunarodne podrke,
delimina intoksinacija pojedinih lidera odreenim nacionalistikim
zabludama, katkad i kratkovida kalkulacija da se u borbi sa gospodinom
Miloeviem moe pobeivati na temu nacionalnog i socijalnog raja sve
je to objektivno dovodilo do potroenosti svih, pa onda i onih koji su
personifikacija politike alternative Slobodanu Miloeviu. Bilo bi sasvim
pogreno danas optuivati ili verovati da bi zamena lidera popravila stanje.
Ne bi! Reenje je na drugoj strani. Takvi kakvi smo, potroeni, latimo se
svi u jedno kolo, pomozimo politikim strankama da one izau kao
pobednici tako to e napraviti narodni front.
Mnogi procenjuju da nismo daleko od socijalnog bunta koji e
izbaciti nekog srpskog Leh Valensu i okonati ovu dramu.
Ne verujem u to iz vie razloga. Najpre, tradicije su sasvim
razliite bile u Poljskoj od onih koje su u Srbiji. Zatim, ma koliko
paradoksalno zvualo, u Poljskoj pod Jaruzelskim postojala je diktatura, ali
320
se u Krakovu znalo ta se zbiva u Gdanjsku. A danas u Srbiji, gde zvanino

nema diktature, ne zna se u Kragujevcu ta se zbiva u Niu.
U tu vrstu analogije ne verujem i zbog toga to su trajkai u
Gdanjsku, za vreme socijalnih nemira, neto proizvodili i imali ime da
ucenjuju vlast. U dravnom socijalizmu, kao i u kapitalizmu, trajk i
socijalni bunt imaju efekta na gazdu samo ukoliko neto proizvodite. U
suprotnom, idete niz vodu vlasti. I to je velika zabluda mnogih zapadnih
posmatraa koji veruju da e nekakvi nezavisni sidikati, ne mislim na ove
dravne, biti kadri da izvuku na porinu jedan takav fenomen socijalnog
bunta sa nekakvim Leh Valensom u Srbiji. Ono to je, po meni, u svemu
tome pogibeljno je to socijalnih nemira moe biti i verovatno e ih biti, ali
ako ne bude narodnog fronta, bojim se da e se zavriti jo dugotrajnijim
stanjem depresije u kome se nalazi Srbija.
Uzmimo primer kragujevake Zastave u kojoj je jedan veliki deo
radnika koji danas gladuju, glasao za Socijalistiku partiju. Stranke
udruene opozicije, koje podravam, moraju znati da ukoliko preterano
insistiraju na nepomirljivosti sukoba sa onima koji su jue glasali za SPS
rizikuju dve stvari. U manje negativnoj varijanti, odbijanje moguih novih
glasova, jer se jedan veliki deo graana Srbije opredeljivao za Socijalistiku
partiju, a u onoj goroj jo jedan srpsko-srpski sukob. Promenimo slogane!
Naa borba nije protiv Slobodana Miloevia, naa borba je za demokratiju.
A podrazumeva se da demokratija iskljuuje Slobodana Miloevia.
Nezavisna svetlost, 30. maj 1996. godine
321
Ivan uri
21.
AKO SE VRATIM,
BIE TO ZBOG POLITIKE
Nedavno se u Sarajevu, gde je tokom poslednjih godina bio est

gost, ponovo obreo profesor dr. Ivan uri, nekadanji predsednik
Reformskih snaga Srbije koji je ve due vremena u Parizu.
U Bosni je, kae, da podri opoziciju.

Ubeen sam da je cilj mojih prijatelja iz bosanske organizacije,
da Sarajevo i Tuzla budu i srpski, koliko i muslimanski i hrvatski gradovi. S
druge strane, srpski nacionalisti, koji u tom pogledu imaju podrku
muslimanskih i hrvatskih istomiljenika, vie vole da Srbi iz Sarajeva ive u
Kragujevcu, oni iz Tuzle u Kraljevu, a Srbi iz Bihaa, recimo, u
Smederevu. Mislim da e se Zdruena lista odrati do sledeih, pravih
izbora u Bosni, a onda e to ve biti prava politika snaga koja se zalae za
istinski zajediniku BiH i to je dobro.
Za vreme rata esto ste bili u Bosni. Imate li sada, u miru, neto
drukiji stav o bosanskom sukobu?
Bila je teza da je to graanski, verski, meuetniki sukob, rat za
teritorije. Moja je teza da je ovo bio rat za vlast. Tri vlasti u Beogradu,
Zagrebu i Sarajevu su se uvrivale i rat je bio ono to im je nedostajalo.
Recept je bio isti odbrana dravnih interesa u sprezi sa nacionalizomom, a
odbrana nacionalnih interesa s partijom na vlasti. Tako su Hrvati napad na
Vukovar doiveli kao napad na HDZ i odbranu Vukovara kao podrku
HDZ. Junatvo graana Sarajeva, pogotovo prvih meseci, partiji na vlasti
bila je dobra prilika da to prikae kao volju graana Sarajeva i posebno
privrenost partiji na vlasti. Otuda se predsednik BiH ponaa kao
predsednik partije, a ne drave.
Kada gledate na sve vee gazdovanje meunarodne zajednice u
BiH i na bivim jugoslovenskim prostorima?
322
Moramo se liiti zabluda. Prvo, ono to je meunarodnoj

zajednici stalo jeste da ovde ne bude problema. Da li e se to postii
poslunou postojeih reima ili raanjem demokratije nije bitno, iako je
Evropa trebala vie da se zainteresuje za Bosnu, jer je Bosna deo Evrope.
Ipak, demokratija zavisi najvie od nas samih, ili demokratiju kako
ironino kae Nenad anak treba zavesti. Hiljadu puta sam rekao da
jugoslovenska kriza nije neuspeh politike Evrope jer ona ne postoji. U
jugoslovenskoj krizi svako od meunarodnih tutora je dobio. Na stranu
Amerika, Italija je u poetku igrala najpre na Crnu Goru, pa u perspektivi
na Dalmaciju i Istru, Nemaka je uticala na Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu, a
Rusija na Srbiju. Jedino je izgubila Francuska iako se najvie trudila.
Francuska je pola od pretpostavke da je Srbija kljuni faktor na Balkanu.
To je tano, ali je greka to se ilo na tradicionalno prijateljstvo Francuske
i Srbije, emu u politici gde se gleda drugim oima nema mesta. A
problem je to se francuska vlast oslonila na nosioce vlasti u Srbiji.
Upozoravao sam da Slobodan Miloevi, kada mora da bira, vie voli
Moskvu, Vaington pa i Bon, od Pariza. S druge strane, Francuska je
razoarala mnoge srpske demokrate na prostoru bive Jugoslavije. Sreom,
menjala se i mislim da nije kasno da Pariz bude kum obnove demokratije
u Srbiji, jer bi time Francuska uspela veoma brzo da vrati sebi prijatelje i u
ostalim bivim jugoslovenskim republikama. Klju za trajno reenje je
promena reima u Beogradu, plus zamena faisoidnog reima u Hrvatskoj i
jo vee ohrabrenje demokrata u BiH. Jer, Sarajevo nije uzrok, ve
posledica. Ako to Evropa ne uradi, mi demokrati osueni smo da postane
amerikanofilima.
ta mislite o izborima u BiH?
Na izborima 1990. godine tri nacionalne stranke dobile su 87
odsto glasova bosanskih biraa. U meuvremenu se desio rat, etniko
ienje, mitovi, emigracije, mrnja i nesporno je da je u medijskom
pogledu (u odnosu na 1990. godinu) bilo mnogo gore. U takvim uslovima
ponoviti 13 odsto znai da graanska opcija u Bosni nije mrtva, a valja rei
da je, zajedno sa drugim entitetom, graanska opcija uzela znaajan
procenat nacionalistima. To je prvi razlog mog umerenog optimizma, a s
druge strane bez obzira na program Ivania dolo je do diversifikacije
monolita SDS i kada je otvorena brea na nasipu, ona se moe samo iriti.
emu se mogu nadati graani u BiH?
Sigurno ne slozi onih koji su im doneli rat pre est godina. Te tri
strane nemaju anse da vode ovu zemlju (BiH) i ve lokalni izbori e
pokazati jo snaniji uticaj graanske Bosne. Ne bih, meutim, bio
323
Ivan uri
iznenaen da sledei izbori budu ne 1998. godine, nego godinu dana ranije.
Dakle, sledee godine, moda i na prolee. Do tada u Bosni ostaje glavni
problem kako razbiti onaj drugi monolit HDZ. Za Hrvatsku je velika teta
to nije na velika vrata ula u red demokratskih drava i to se u ovoj godini
nala u situaciji nita boljoj od Miloevieve Srbije. Bojim se da emo se
narednih meseci vie susretati sa amerikim emisarima u Zagrebu nego u
Beogradu. SDS je produio sa svojim bekstvom unapred, to ga vodi pred
sud za ratne zloine, HDZ je sledio ambicije izvesnog povijesnika iz
Zagreba, a SDA u ovom trenutku ne uiva podrku zapada i stoga je njihov
predizborni slogan (nas podrava i istok i zapad) netaan.
Govori se da se Vi, i pored apstinencije na ovim izborima,
vraate na politiku scenu Srbije?
Godina mog politikog angamana i Pokreta za demokratske
slobode poinje 4. novembra ove godine. ivim u Parizu i bavim se mojim
poslom, a ako se vratim bie to sigurno zbog politike, a ne profesure. I
nastaniu se u Kragujevcu jer je lake, izgleda, iz Pariza doi u Kragujevac
nego u Beograd.
Vi ste ipak Beograanin. Nije li to beanje od glavnog grada gde
ste pre nekoliko godina doiveli politiki neuspeh?
Ove sam godine obiao Srbiju, bio u desetak gradova i sela
umadije, od Kragujevca preko Bajine Bate, Arilja, aka, pa do Sente i
Subotice... Beograd sam zaobiao ne zato to je nevaan, nego zato to je
najtei i najvei zalogaj u obnovi demokratije u Srbiji. Ostavio sam ga za
kasnije zato to u njemu ima mnogo vlasti, uniformi, mafije, mnogo
radikalizovanih izbeglica i tetoina intelektualaca. Toga svega ima manje u
Srbiji. Budui da treba da proemo isti put obnove identiteta, poimo sa
onog mesta sa koga se krenulo u prolom veku, iz umadije. Prvi cilj je
pomirenje Srbije sa njom samom, sa susedima i da napravimo Srbiju kadru
da brine o sunarodnicima u okruenju. Valja napasti srpske izdajnike a to su
nacionalisti. Treina graana Srbije nisu Srbi i stoga ideja o pravljenju
nacionalne drave ire od teritorije Srbije paradoks je nad paradoksima.
Dakle, Vi se vraate posle izbora. Ne ini li Vam se to pomalo
iluzornim s obzirom na dugo odsustvovanje. Izuzev ako vas neko jak ne
podrava?
Ostavimo to za nekoliko meseci. Zasad jedino mogu rei da
podrka nee izostati.
324
Ratni poraz Srbije
Pedeset godina posle NDH, jo uvek aktuelna vlast u Hrvatskoj,

bez ikakvog okoliavanja, obznanila je da joj je cilj da se oslobodi Srba.
S druge strane Srbi su preiveli i NDH i sve nedae u Bosni da bi se
posle pedeset godina pojavili ludaci koji su hteli praviti Srbiju osamdeset
kilometara od Zagreba. Mislim da su tvorci velike Srbije bili daleko
efikasniji od Ante Pavelia. Kako drukije objasniti da je 1991. godine
tamo bilo 12 odsto Srba, a danas ih ima ukljuujui i istonu Slavoniju
samo tri odsto.
Vano je rei istinu, stvari nazvati pravim imenom: Srbija je ula u
rat bez jasnog cilja i rat je izgubila iz striktno ratnog ugla.
Ali, zbog izgubljenog rata u Srbiji ni jedan kaplar nije dao ostavku,
a nama se poraz pripisuje kao pobeda.
Nacionalistika amnezija
Srbija je danas u neminovnom procesu otrenjenja od

nacionalizma, ali je on zamenjen nekom vrstom amnezije. Jer, neista
savest nije spremna da se suoi sa istinom. Narod (I jo neko, dakako) mora
da se suoi sa Srebrenicom, Sarajevom i drugim stvarima o kojima se ne
zna ili zna ono to nije tano.
O tome se u Srbiji jo uvek moe sresti iskreni znak uenja. Ljudi,
zapravo, ne znaju ta im vi to priate, a takvih je, naalost, veoma mnogo.
Onda su im krivci izbeglice, posebno one u Beogradu, koje su
izmanipulisane i od reima optuivane za sva zla ovog sveta. Meutim,
sazrevanje kod izbeglica je zanimljiv fenomen. Kod ovih iz Hrvatske je
bri, o emu govori i spisak (u Helsinkom odboru za ljudska prava u
beogradu) od 34.000 graana koji bi se bez ikakvih uslovljavanja vratili
svojim kuama u Hrvatsku
Naa Borba, nedeljna, oktobar 1996. godine (Dragan Banjac)
325
Ivan uri
22.
CRNA RUPA U DEPU SOCIJALISTA
Dva zla su Srbiji najvie naudila. Prvo zlo su navodni branioci

srpstva, kojih je mnogo bilo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Oni su,
seam se, otvoreno govorili da preziru blatnjavu Srbiju, a istovremeno su
oboavali nekakvo srpstvo koje zapravo ta Srbija nikada nije ni poznavala.
Drugo zlo, bila su takozvana olienja beogradskog humora, sarkazma,
ironije, povrnosti, koji su se ovih ratnih godina prepustili poltronstvu i
licemerstvu bez presedana
Ivan uri, na poznati vizantolog koji sada ivi u Parizu, nedavno
je boravio u Beogradu. Ivan uri je aktivno uestvovao u politikom
ivotu Srbije krajem 80-ih i poetkom 90-ih. Bio je kandidat Reformske
stranke na predsednikim izborima. Danas je predsednik Pokreta za
demokratske slobode Srbije.
Razgovor poinjemo pitanjem zato je otiao i da li namerava da

se vrati.
Ja sad ivim u Parizu i ako ne bude bilo razloga koji nazivam
rodoljubivo-politikim, tu u iveti i dalje. Otiao sam iz politikih razloga
koji su dovoljno uzbudljivi da mogu posluiti za pisanje memoara. Morao
sam da odem jer mi je egzistencija bila ugroena. elim da kaem da na
Fakultetu, gde sam predavao, nisam nikad imao nikakvih problema. U
trenutku kada sam napustio Filozofski fakultet u Beogradu, ja sam bio
profesor i predsednik Saveta Fakulteta.
esto dolazite u Beograd. Da li vam se ini da se ovde neto
menja?
Mislim da ne. Dva zla su Srbiji najvie naudila. Prvo zlo su
navodni branioci srpstva, kojih je mnogo bilo u Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti. Oni su, seam se, otvoreno govorili da preziru blatnjavu Srbiju, a
istovremeno su oboavali nekakvo srpstvo koje zapravo ta Srbija nikada
326
nije ni poznavala. Drugo zlo, bila su takozvana olienja brogradskog

humora, sarkazma, ironije, povrnosti, koji su se ovih ratnih godina
prepustili poltronstvu i licemerstvu bez presedana. Novinarski svet ih je
prepun. Naalost, ni danas nije mnogo bolje. Politiki posmatrano, Srbija je
bolesna zemlja. Srbija je danas u uasnom stanju. Ekonomski, ona je na
nivou pedesetih godina, istorijski je negde u tridesetim godinama
devetnaestog veka. Znai, taj itav put mi moramo ponovo prei.
ta treba initi?
Srbiji danas treba opozicija, treba joj alternativa. Jer, nije
dovoljno da opozicija postoji, potrebno je da ponudi neto novo, neto
drugaije. Primetio sam boravei ovde da je alternativa danas vie mogua
izvan Beograda. Mislim prvenstveno na prostor gde je Srbija i roena kao
moderna drava posle Drugog srpskog ustanka.
Zato mislite da je stanje u unutranjosti bolje nego u Beogradu?
Nisam jedini koji misli da je danas zdravije razgovarati sa
ljudima u unutranjosti. Nije dobro ni tamo, ali je manje loe. Najpre ova
dva zla o kojima sam govorio bila su koncentrisana na Beograd, vie nego
na unutranjost. Zatim, primeuje se da u Beogradu ima mnogo vlasti,
uniformi, mafije a i mnogo lanih opozicionara. Tu je i vie izbeglica koje
su prirodno radikalizovane. Njima, naravno, ne treba zameriti na tom
radikalizmu, ve onima koji su ih doveli do toga gde su sad, a i ti isti su u
Beogradu.
ta mislite o krivici srpskog naroda o kojoj se danas toliko
govori?
Svi znamo da je prirodno, pa i razumljivo, da kao deca kada vas
grdi uitelj vi kaete drugi su krivi. Ali va zadatak je da najpre sebe
pogledate u oi. to Srbija sebe pre pogleda u oi, to e joj biti lake da
izae iz stanja u kome je. A to je stanje amnezije. Srbija trai rtvenog jarca
za zla koja je sama sebi napravila. Istinu oigledno jo nije spremna da
prihvati, a od toga mnogo ta zavisi. Ovom narodu potrebna je katarza.
Srbija mora sebi da kae da je izgubila rat u koji je ula, a da nije tano
znala ni ta hoe, da je izgubila prijatelje meu susedima i da danas mora da
snosi konsekvence. Kad to kaem uopte ne amnestiram bilo koga drugog.
Ali, ja sam Srbin i mislim da je ovoj zemlji korisno da se suoi sa istinom.
Istovremeno, treba graditi mostove. Mrnja se moe vrlo brzo premostiti,
ukoliko imate novi projekt.
Kako ocenjujete prilike na prostoru nekadanje Jugoslavije?
Mislim da je jugoslovenski prostor, koji je stariji od Jugoslavije,
nadiveo tu, sad ve pokojnu, dravu. Jedan od elemenata kojima je taj
327
Ivan uri
prostor pokazivao svoj ivot jeste i rat. Ovo je surovo to kaem, ali je rat
zapravo dokaz postojanja na ovom prostoru. Ovo govorim kao istoriar. A
istoriar kae isto to bi vam rekao i psihoterapeut, da je mrnja obrnuta
strana ogledala. Ono to je u istoriji opasno za ljude koji ive jedni sa
drugima, jednu uz druge, jeste ravnodunost, a kao to vrlo dobro znate, na
Balkanu, a pogotovo u bivoj Jugoslaviji niko nije ravnoduan ni prema
kome. Kada je o bivoj Jugoslaviji re, to je bila jedna privilegovana zemlja
u kojoj su se, moram da kaem, sve njene prednosti pokazale kao mane u
trenutku suoavanja sa istinom.
Kako videti ulogu intelektualca u Srbiji danas?
Nai intelektualci su se, naalost, poneli na nain na koji su bili
naueni da se ponaaju. U trenutku kada su morali preuzeti ulogu baj-pasa
izmeu dva modela razmiljanja, pokazalo se da oni mogu u najboljem
sluaju da organizuju okrugli sto. Tako su jedini profesionalci i dalje ostali
oni koji su i pre bili na vlasti. U Srbiji su u ogromnom broju sluajeva
intelektualci sebe rado svrstavali u opoziciju. Budui da nisu razumeli u
emu je razlika izmeu opozicije i alternative, dogodilo se da uestvuju u
trci koja je unapred osuena na propast. Oni su se takmiili ko je vei Srbin
sa gospodinom Miloeviem, koji je u tom domenu bio nepobediv. Bili su u
zaostatku za gospodinom Miloeviem i kada je on postao mirotvorac.
Paradoksalno zvui, ali on je prvi izgovorio mirotvorake formule a tek za
njim ona opozicija koja je trebalo da mu se suprotstavi. Tako je, naime, bilo
sa najveim delom opozicije. Naravno, postojali su asni ali malobrojni
izuzeci. I tako su se, manje ili vie, ljudi kuvali u istom loncu. Uz to, mislim
da je ozbiljna greka, rekao bih skoro svih opozicionih stranaka, bila u tome
to se toliko insistiralo na antikomunizmu, to je zapravo sluilo kao neka
vrsta plastelina kojim je trebalo zapuiti sve ostale rupe, umesto da se trae
drugi odgovori. Tano je da je Srbija 1945. saekala kao uglavnom
antikomunistika zemlja, ali Srbija je bila zgaena i nad kolaboracijom
rojalista.
Kako vidite najneposredniju budunost? Ljudi ele da uju neko
ohrabrenje, svi se nadaju boljem...
Mislim da dno jo nismo dotakli. Promena e se desiti tek onda
kad se, kao to sam ve rekao, stvori alternativa. Ona bi trebalo da bude
zasnovana na naelu, ja bih rekao, jednog kiobrana, ili narodnog fronta. Tu
bi nali mesto svi oni koji su eljni promena, kojima je svega dosta, a koji
ne mogu da se identifikuju sa nekom od postojeih politikih stranaka. Toj
alternativi bi, naravno, mogle da se prikljue i demokratske stranke. One bi,
zapravo, i bile korisnici mogueg uspeha tog narodnog fronta. Jer, ivimo u
328
situaciji gde rejting vladajue stranke u Srbiji sistematski pada od 90.

godine. Oekivalo bi se, dakle, da rejting opozicionih stranaka raste, ali on
pada jo bre. Stvorila se ogromna crna rupa. Ta crna rupa je dokaz
nezadovoljstva ljudi postojeim stanjem, ali je takoe i dokaz i nedovoljnog
poverenja velikog broja ljudi u promenu koja se izraava iskljuivo kroz
stvaranje stranakih koalicija. Taj prostor, ta crna rupa, po nekima iznosi
izmeu 50 i 60 odsto odraslih graana Srbije. Ako ne elimo da ta
apstinencija opet ne ode u dep vladajue stranke, jer ne glasati znai
glasati za njih, moramo shvatiti da model jedne, dve, tri, etiri koalicione
sprege nije dovoljan. Kad to kaem nisam ni protiv koga. Jednostavno
nastojim da objasnim da ako se eli promena, ona mora da izae iz novog
modela razmiljanja. Od te promene koristi bi imale i stranke i njihove
voe. Ali ovo, kako se danas radi, ne vodi promeni uma. Ipak, bojim se da
Srbija jo toga nije svesna i bojim se da e se na tu katarzu ekati dugo.
Nezavisnost, septembar 1996. (Alma Midi otari)
329
Ivan uri
23.
S JEDNE STRANE DEMOKRATIJA I
PATRIOTIZAM, S DRUGE AUTORITARIZAM
I NACIONALIZAM
Od saveznih izbora jasno je da ogromna veina graana Srbije nije

zadovoljna postojeim reimom. Dobre tri etvrtine graana Srbije iz
raznih razloga ne vole sadanji reim. Na saveznim izborima to se iskazalo,
naalost, uglavnom kroz apstinenciju i kroz disperziju glasova. To
apstiniranje je i dokaz da dobar deo graana nema dovoljno poverenja ni u
demokratsku opoziciju. Na lokalnim izborima, meutim, apstinencije nije
bilo ili je bilo mnogo manje, i van svakog spora je da je veina graana
Srbije na lokalnim izborima dala glas koaliciji Zajedno, kae u
razgovoru za Nau Borbu Ivan uri, istoriar i predsednik Pokreta za
demokratske slobode.
Nezadovoljstvo koje se potom javilo i nateralo graane da izau

na ulicu prouzrokovano je elementarnim moralnim oseanjem za pravdu, jer
je re o krai. Poto se u ovoj zemlji krade i poto je svako od graana u
svakodnevnom ivotu direktno potkradan godinama, ovo je bila kap koja je
prelila au. Meutim, iznad svega toga se javila i potreba ljudi za
promenom nabolje. To je, rekao bih, pomalo i naivna potreba jer ljudi
veruju da je mogue preko noi promeniti stvari nekim arobnim tapiem.
To nezadovoljstvo je kristalisalo na ulicama i ono je samo delimino bilo
rezultat politike, a mnogo vie moralne podrke koaliciji Zajedno. Moja
elja je bila od poetka da voe koalicije Zajedno prihvate ovu injenicu i
stave se na elo jednog sveopteg narodnog bloka eljnog demokratskih
promena bez segregacije prema bilo kome. Do sada oni to nisu uinili i
mislim da je to jedna od greaka koje su oni napravili u ova dva i po meseca
demonstracija. Ako oni to ne uine danas, to e se, van svakog spora,
330
dogoditi sutra, pod nekim drugim okolnostima. Ja bih voleo da se to dogodi

to pre i da to bude pre prolivanja krvi. Jer, opet, s druge strane, sadanja
vlast je, takoe, propustila svoju priliku za kompromisom i ona se nalazi u
orsokaku. Ova vlast nije nauila da pregovara, ona nije napravljena da bi
pregovarala.
Da li postoje neke razlike u protestu meu pojedinim gradovima
u Srbiji?
U unutranjosti Srbije nezadovoljstvo ima viestruke oblike. U
Niu je dolo do pobede koalicije Zajedno zbog razoaranja dojueranjih
Miloevievih biraa. U Kragujevcu gradu koji je od poetka
Miloevieve vlade vie bio protiv njega, u jednom trenutku je uspostavljen
ak nacionalni konsenzus, otilo se korak dalje. Pa je dolo ak i do samih
okvira koalicije Zajedno. Tamo je na putu da se stvori upravo ono to ja
nazivam demokratskim blokom, a koji bih voleo da vidim na teritoriji itave
Srbije. Meutim, da bi taj blok bio stvoren i i da bi koalicija Zajedno bila
nosilac alternative (jer, biti protiv Miloevia ne znai biti alternativa) treba
podneti pozitivan program. Voe koalicije Zajedno uz to to,
pretpostavljam, imaju ekonomski i socijalni program, moraju da izau i sa
politikim programom. Oni u ovom trenutku najpre treba da ponude
graanima Srbije, a onda i meunarodnoj javnosti, odgovore na nekoliko
jednostavnih pitanja koja se zovu: odnos prema Vojvodini, Sandaku,
Kosovu, Bosni i Hercegovini. Treba da kau ta sa graanima Srbije koji
nisu glasali za koaliciju Zajedno. Bili oni Srbi ili nesrbi. Ukoliko oni to
ne uine, uradie neko drugi. Ja bih voleo, pravda bi to bila, da oni koji su
dva i po meseca na ulicama Beograda, budu nosioci, ali nisam siguran da e
oni to i biti.
Na koga bi Slobodan Miloevi jo mogao da rauna kao na
mogue saveznike?
Na unutranjem planu njegovi objektivni saveznici su oni koje
koalicija Zajedno nije uspela da privue. Na primer, u Vojvodini je
ogromno veinsko raspoloenje protiv postojee vlasti, ali to ne znai
bezuslovno i da prihvataju koaliciju Zajedno. Politika apstinencija
graana Vojvodine objektivno moe ii na ruku Slobodanu Miloeviu.
Politika apstinencija Albanaca takoe. Strah dojueranjih glasaa SPS od
revanizma koalicije Zajedno moe, takoe, ii na ruku Slobodanu
Miloeviu.
U meunarodnom kontekstu ko su njegovi saveznici? Pa nema ih
mnogo. Ima ih svuda tamo gde se nalaze duhovna sabraa i duhovni
blizanci ovog reima. Najopasniji potencijalni saveznik Slobodana
331
Ivan uri
Miloevia moe biti nekakva malo drugaija Moskva. Mislim na

nestabilnu situaciju u Rusiji i na mnoge u Rusiji koji bi mogli da se poslue,
ne zbog toga to je Srbija prirasla za srce ruskim duama, nego to je ona
deo istonog pitanja. A Rusija koja, iako nikad nije bila slabija politiki,
ekonomski i vojno, ostaje velika sila i pretenduje da to i ostane. Autoritet
velike sile je traila, trai i traie takozvano obnovljeno istono pitanje. U
tom kontekstu svako onaj ko hoe da ospori, makar na unutranjem
politikom planu, recimo, dosadanju politiku gospodina Borisa Jeljcina,
moe se posluiti Balkanom, a u tom kontekstu i Srbijom.
ta zapravo Srbija moe da uradi sa dve grie savesti, prema
susedima i prema sunarodnicima?
Malo pre u nabrajanju, ta bi sve moralo da se odgovori ukoliko
se nudi alternativa, izostavio sam jedan element koji se ini veoma vanim.
A to je za razliku od postojee vlasti koja je, naalost, surovo pokazala
koliko joj je stalo do sunarodnika, bivih i sadanjih graana, susednih
drava Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, govorim o problemu
izbeglica oni koji pretenduju da budu alternativa, morali bi se razlikovati
od te vlasti i u tome. To znai morali bi jasno staviti do znanja da li je njima
cilj da izbeglice nastave da se potucaju po Srbiji i nekim treim zemljama,
ili kao uslov postavljaju pitanja normalizovanja odnosa i povratak izbeglica
njihovim kuama, po meunarodnim standardima. Kao to znate, do sada u
koaliciji Zajedno oko tog pitanja nema konsenzusa. Ima onih koji bi vie
voleli da izubeglice skinu sa dnevnog reda time to e ih ostaviti da ive u
Srbiji, ako je re iveti uljudan termin za ono kako oni ive. I time se,
zapravo, objektivno pribliavaju onome istome to je izjavljivao nedavno
ministar spoljnih poslova gospodin Milutinovi.i t. j. skinuti s dnevnog reda
probleme izbeglica. Ima, verovatno, i onih koji misle da je jedinini nain za
Srbe izvan Srbije da ive dostojanstveno, znai da se demokrate Srbije
izbore za to da oni budu tamo gde su iveli njihovi oevi, njihovi dedovi,
bez obzira na nedemokratske prerogative trenutnih vlasti u, recimo, jednoj
Hrvatskoj.
Koga bi sve demokratski blok mogao da okupi?
Srbija, kao uostalom i vei deo bive Jugoslavije, jo uvek se ne
snalazi u neemu to ja nazivam ne pretpolitika nego preddemokratska
faza. Nai su izborni kriterijumi veoma jednostavni. Mi nismo jo u prilici
da se delimo na socijaldemokrate, na leve ili desne liberale. Trebalo bi
i
Milan Milutinovi.
332
okupiti sve one koji su za demokratiju i patriotizam, koji su suprotstavljeni

autoritarizmu i nacionalizmu. Ja patriotizam suprotstavljam nacionalizmu.
Pod tim kriterijumima, pod tim kiobranom na kojem su napisane te dve
rei demokratija i rodoljublje mislim da se moe napraviti jedan veliki
narodni blok. To je prvi element.
Drugi element bez obzira na reenje i na prie nekih senilnih
posetilaca zgrade u Knez Mihajlovoj 35 (ja ih ak i ne zovem
akademicima), koji su snevali o etniki homogenoj Srbiji ispalo je da je ona
danas etniki najvie arolika zemlja na Balkanu. U njoj imate dobru treinu
njenih graama koji nisu Srbi. Razmiljati o promena u Srbiji, a ne ponuditi
budunost toj treini graana, znai zapravo samo razmiljati o produenju
sadanje agonije. To su dva kriterijuma koji mi se ine bitnim.
Znai, rekao sam, demokratija i patriotizam suprotstavljeni
autoritarizmu, odnosno nacionalizmu s jedne strane, i s druge strane elja za
alternativom koja ukljuuje sve njene graane a ne samo one koji se nalaze,
recimo, u krilu srpske nacije ili u krilu onih koji glasaju za stranke
demokratske opozicije. Jer, ja moram podsetiti, iako bih lino imao sve
razloge da budem najvei revanista prema ovom reimu, da je smisao
politike pridobiti onog ko ne misli kao vi, ako danas nije glasao za vas, da
sutra to i uradi. To je i moj odgovor onima koji pitaju zato sam tolerantan
prema birakoj armiji SPS. Pa zato to, ako nisam tolerantan prema njima,
ja ih samo vie privrujem strahom od represalija, u sluaju promene, uz
sadanji profaistiki reim Slobodana Miloevia.
Meu onima koji sada podravaju ili uestvuju u protestima je
mnogo onih koji imaju veliku odgovornost za sadanje stanje. Srpska
pravoslavna crkva, udruenje knjievnika, akademici...
Poslednji na listi odgovorni jesu egzekutori. Nisu prvi ni
politiari. Prvi su bili upravo pripadnici tzv. nacionalne elite, koji su
najveim delo bili u sutini privilegovana deca preanjeg sistema, smiljali
su model koji se kao olupina sada nama vraa posle demografskog, vojnog,
istorijskog i javnog politikog poraza. To su, zapravo, ljudi kojih je bilo
mnogo u udruenju knjievnika, u Srpskoj akademiji nauka i kojih je,
naalost, bilo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nije dovoljno samo osuditi
pripadnike te elite da li je ona intelektualna ili crkvena re je
prvenstveno bila o arhijerejima. Re je o neem ozbiljnijem. To je presedan
u istoriji Srbije u kojoj Srpska pravoslavna crkva, otkako su nepismeni
ustanici iz Karaorevog paaluka krenuli u oslobaanje Srbije i pravljenje
jedne moderne drave, nikada nije imala ulogu koju je u jednom trenutku
333
Ivan uri
uobrazila da e imati zahvaljujui jednome postkomunistikom reimu,

populistike provenijencije kakav je Slobodana Miloevia.
Kod tih ljudi koji su davali podrku ovoj politii a pripadali eliti.
Recimo, vi ste pomenuli udruenje knjievnika, ja sam pomenuo Srpsku
akademiju nauka, ili odreene krugove vrha Srpske pravoslavne crkve
imajte na umu da kod njih postoji realno nezadovoljstvo Slobodanom
Miloeviem. Ali, ono je drukije, ja se nadam, od nezadovoljstva veine
onih koji su na ulicama. Jer, oni prebacuju Slobodanu Miloeviu to nije
ostvario ono to je obeao. Umesto da mu prebace ono to je obeavao.
Jer stav demokrata danas treba da bude, ako ve nije bio od poetka poraz
Slobodana Miloevia i osuda onoga to je obeavao. Treba ga osuivati
zbog toga to je uopte obeavao Srbiju nadomak Zagreba. Jer, rezultati su,
recimo, uz ostalo, 600.000 prognanika u Srbiji, da ne govorim o nekoliko
stotina hiljada izvan bive Jugoslavije i da ne govorim kako je onim
malobrojnim koji su ostali tamo.
U tom kontekstu jo jednom plediram da se shvati da to to su
uradili srpski nacionalisti, a meu njima su protagonisti bili oni koji su
smiljali te ideje, to nije uinio Slobodan Miloevi, nego su ga drugi
nadahnuli. Oni su jednostavno uinili neto to je vei zloin sa istorijske
take gledita, nego zloin koji su inili otvoreni smrtni neprijatelji srpskog
naroda.
Godine 1941. stvorena je NDH kojoj je jedan od prvih ciljeva bilo
fiziko istrebljenje Srba, ali u tome nisu uspeli. Ali tome to nisu uspeli oni
polo je za rukom ludim senilnim srpskim glavama. Posledica toga je danas
da Srbi koji su preiveli genocid ustaa, nisu preiveli stvaranje velike
Srbije. Da je iv danas Ante Paveli, mogao bi da estita raznim Branama
Crneviima, raznim piscima Memoranduma i na kraju Slobodanu
Miloeviu.
Kolike su njihove anse da ugroze demokratizaciju Srbije?
Teko je rei. Sudei po njihovom uestalom pojavljivanju na
mitinzima nezadovoljstva irom Srbije, reklo bi se da je njihova mo, ako
ne u porastu, ono bar dosta jaka. Ali, mislim da stvari stoje drugaije.
Mislim da je problem vie u koketiranju ostatka elite Srbije prema njenim
izdancima koji su po nacionalistikim zamislima otili najdalje, nego to je
to odraz stvarnog raspoloenja Srbije. Ali, znate kako, kao i u ivotu
pojedinaca, ima ljudi koji nisu spremni, koji nisu kadri da uine neto
dobro, kadri su u stvari da pokvare da drugi naprave to dobro. Bojim se da
je svaki ustupak te vrste mnogo ozbiljniji, recimo, u oima meunarodnog
javnog i politikog mnjenja, nego to ljudi slute. Pojava Dobrice osia u
334
Niu je medvea usluga i dabe je sve ono to se dogaa na ulicama Nia.

Dovoljno je da se pojavi tako nekakav Dobrica osi i nekakav Matija
Bekovi pa da svi oni koji nisu dobronamerni prema Srbiji i koji jedva
ekaju takvu priliku, iskoriste to kao potvrdu da kau da u Srbiji jo uvek
nema alternative.
Tu je verovatno u pitanju i borba za birae.
Svakim udvaranjem prema nacionalistikom populizmu neete
pridobiti glasae te provenijencije. Oni ve imaju svoje voe. Ali ete
izgubiti one koji od vas zaista oekuju demokratske promene. Prema tome,
iskustvo svih demokratija na svetu ui jedini recept za borbu protiv
nacionalizma i protiv socijal-populizma jeste otra kritika nacionalizma i
otra kritika demokratskog populizma. Svako koketiranje se obije o glavu
demokratama, to smo u istoriji nauili stotine hiljada puta. Mora se rei
odluno NE nacionalizmu u ime rodoljublja.
Opasnost populizma
Postoji li opasnost da poniena i unesreena Srbija krene ne

putem demokratizacije ve jaanja nekog autoritarnog sistema vlasti?
Ta opasnost postoji. Pitanje verifikacije sposobnosti demokrata u
Srbiji da budu alternativa vlasti je njihov odnos prema izbeglicama,
Vojvodini, Sandaku, prema spremnosti za ozbiljan dijalog bez preduslova,
sa albanskom veinom na Kosovu, odnos prema susednim dravama bive
Jugoslavije. Eventualnom nespremnou da daju demokratske odgovore na
ta pitanja, a do sada koalicija Zajedno nema nikakav predlog o tome, oni
objektivno otvaraju put ka populizmu. Kada kaem populizam u Srbiji, u
prvom redu mislim na jednoga eelja i one koji lie na njega.
Populizam, kao i svuda u svetu, ima dva lika. Uostalom, prolost
nas ui da je i Musolini poeo kao urednik lista Avanti da bi posle postao
faista. Prolost nas ui da je i Hitler napravio jednu socijalistiku
nacionalistiku stranku, koja se zvala nacional-socijalistika stranka.
Prolost nas ui da je ak i Ante Paveli poeo sa socijalnom demagogijom
da bi zavriio sa ustaijom. Mislim da bi to trebalo rei da toga ima u Srbiji,
i da e populizam imati, uz ekstremno nacionalistiko obeleje i ekstremno
populistika obeanja socijalnog raja. Ja mislim da gospodin eelj to ve
ini. On e najpre u redovima socijalnih nezadovoljnika, ne kod svih, ali
kod onih koji su najvie nezadovoljni, moi da stekne pristalice ukoliko
demokrate ne ponude pravu alternativu. Interesantno je, pokazuje to
statistika, da meu pobudama onih koji se nalaze na ulicama na prvom
335
Ivan uri
mestu je socijalno nezadovoljstvo. Dakle, iza moralnog stava da se kraa ne

sme dozvoliti, krije se zapravo jedno ogromno socijalno nezadovoljstvo.
Svako odgovoran u politici mora rei graanima Srbije koji gladuju da uda
nema. A to znai da sa novom vlau, pa makar ona bila i najbolja, stomaci
nee odmah biti puni. Ali, da bi bio kredibilan, on to mora rei na vreme i
mora rei odgovore na ostala pitanja. Inae, uz revanizam poraenih
ovinista doi e i obeanja o jednakim stomacima. Ona su tu, samo e biti
mnogo primamljivija za gladne stomake nego to su to danas
Kolektivna amnezija neprijatne prolosti
Da li je Srbija spremna da se suoi sa sopstvenom odgovornou

iz najskorije prolosti?
Srbija je nespremna da se suoi sa odgovornou i kod velikog
broja onih koji su podravali ovu vlast, u razliitim njenim prethodnim
fazama, oigledno postoji neto to se u istoriji naziva kolektivna
amnezija. To je stanje kada ne elite da se seate neprijatne prolosti u kojoj
vaa uloga nije bila ba najpozitivnija. To nije dobro i bez obzira to to nije
popularno, kao to i mnogo tota od ovoga to sam rekao nee biti milo
uima onih koji su danas na ulicama, zadatak je demokratske opozicije koja
eli da bude alternativa, da to otvoreno kae. Samo tako e moi da ima
zdrave osnove na kojima zaista moe raspolagati podrkom ireg sloja ljudi,
mnogo irom nego to je to bilo prilikom poslednjih novembarskih izbora.
U isto vreme samo na taj nain ona e stei stvarno poverenje naih
zapadnih tutora, koji nas testiraju ne iz moralnih, nego iz pragmatskih
razloga upravo na tim pitanjima. Zapadne diplomatske kancelarije sa
mnogo panje oslukuju ta je govorio na mitinzima koalicije Zajedno i
procenjuje da li su tu bili i oni koji peru vlastite biografije, da li je bilo
simbola koji su zloupotrebljavani u prolosti zarad ludih nacionalistikih
ratnih ciljeva, a koji su zavrili najpre vojnim, a zatim i demografskim
porazom srpskog naroda u BiH i Hrvatskoj. Demografski poraz im se ini
mnogo vaniji nego vojni. Oni ne ele da se istorija ponavlja na takav
nain, alergino reaguju na te pojave. Drugim reima, uz jednodunu osudu
krae na lokalnim izborima, zapad jo uvek nije siguran, bez obzira na sve
razlike meu zapadnim kancelarijama, jo uvek nije siguran da li je za ovo
sadanje nezadovoljstvo koje se prvenstveno artikulie kroz voe koalicije
Zajedno, kroz ono to govore i ine, da li se iza toga krije stvarna volja za
stvaranjem jednog socijalnog konsenzusa za alternativne promene.
336
Zato plediram, jo jedanput odgovaram na postavljeno pitanje, da

se to uradi. Ako to ne urade voe koalicije Zajedno, to e se dogoditi kad-
tad. Bolje je da se dogodi danas. Jer, sasvim sigurno, kad bi se danas
dogodilo, time bismo ak i najmranije namere branog para na vlasti u
Srbiji mogli da spreimo u zaetku.
Neista savest Srbije
Srbija ima neistu savest, ba zato to je najpre ogromnom

veinom, iako latentno antikomunistika, bila spremna da oprosti
Slobodanu Miloeviu sve onog asa kada je on pre desetak godina obeao
Srbiji razreenje njenog nacionalnog pitanja, na ludi nacionalistiki nain.
Srbija je postiena, verovatno, nad samom sobom, i kao svaki ovek tako i
kolektiv ne eli da se sea vlastitog udela u stvaranju jednog zla koje se
zove sadanja vlast u Srbiji.
Druga, konkretnija, neista savest Srbije tie se upravo uloge
zvaninog Beograda, podravanog (setimo se mitinga) od velikog broja
graana Srbije srpskog porekla u trenutku kada se jurialo preko tuih lea
na zamiljene granice velike Srbije. I mnogi od tih koji su aplauzima na
Novom Beogradu pre koju godinu pozdravljali tenkove na putu prema
Zagrebu danas su meu onima koji uestvuju u protestima na beogradskim
ulicama, a sa druge strane verovatno i sa mrnjom gledaju svedoke njihove
neiste savesti. A to su Srbiizbeglice iz Hrvatske, a sada u Srbiji. Te
izbeglice su neka vrsta rtvenog jarca srpskog ludila. Zavedeni srpskim,
nacionalistikim fantazijama, oni su ispali i prve i osnovne rtve srpskoga
nacionalizma. Moj prijatelj Vidosav Stevanovi kae, i mislim da je u
pravu, da su nacionalisti pravi izdajnici svakoga naroda, pa i srpskog. Jer,
oni su do sada pokazali ta umeju, sada je red na rodoljubima da spasavaju
ono to se spasti moe.
Naa Borba, 8-9 februar 1997. (Milanka aponja-Hadi)
337
Ivan uri
24.
SRBIJA NIJE U DEMOKRATSKOM SVETU
Srpska tampa najavila je ovih dana, dodue, poluzvanino, kao

novog predsednikog kandidata Ivana uria. Za razliku od prvih
viestranakih izbora 1990. godine, kada su uglednog vizantologa,
profesora beogradskog univerziteta, kandidovali reformisti, ovoga puta
uria, profesora pariskog univerziteta predlau iz srca Srbije, iz
umadije. U meuvremenu je iz idejno bliske koalicije Vojvodina
najavljena predsednika kandidatura Mileta Isakova,i pa je malo verovatno
da e tzv. trei talas na izbore izai sa dva kandidata za predsedniko
mesto. Ipak, mogunost promena u poslednji as ne bi trebalo iskljuiti jer,
podsea Ivan uri, u ovakvoj Srbiji nita nije sigurno.
Najpre moram da Vas dopunim, pa i ispravim: jeste, tano je,
ovih dana je i u javnosti bilo pomena o mojoj kandidaturi za predsednika
Srbije, ali, zapravo, po sredi je jedna prilino stara zamisao koja je stara
koliko i artikulisani trei talas u Srbiji. Tome talasu, uz ostale, pripadaju
koalicija Vojvodina, koalicija Sandak Rasima Ljajia,ii Pokret za
demokratske slobode, koji, opet, ini okosnicu koalicije umadija i jo
neke druge demokratske snage u Srbiji. Uostalom, nisu li krajem juna
meseca u Kran Montani bili na sva zvona predstavljeni g. anak, Ljaji,
Cole Kovaeviiii i moja malenkost kao predvodnici pomenutog treeg
talasa., Tako nas je tretirala i gospoa Olbrajt,iv tako nas naziva i g. Majls,v
konano, tako nas je meu prvima krstio i g. Demaivi u ime dela
i
Mile Isakov, predsednik Reformista Vojvodine.
ii
Rasim Ljaji, predsednik Sandake demokratske partije.
iii
Branislav Cole Kovaevi, predsednik Lige za umadiju - Koalicija umadija.
iv
Medlin Olbrajt, dravni sekretar u administraciji Bila Klintona.
v
Riard Majls, ambassador SAD u SRJ.
vi
Adem Demai, albanski politiar na Kosovu.
338
albanske alternative sa Kosova. Isto tako, istina je i da se poslednjih meseci

dosta govorilo o izlasku Albanaca, graana Kosova i Srbije, makar na
predsednike izbore (to je ideja koja je posebno zanimljiva naim
meunarodnim tutorima tanije, Vaingtonu) pod pretpostavkom da
se meu kandidatima nae i moje ime. Meitim, nije tano da sam se ja
odluio za kandidaturu, ve mi je takva mogunost bila predloena, kako
od mojih prijatelja iz Vojvodine i Sandaka, tako i od meni bliskih
albanskih demokrata sa Kosova. A kada je posredi umadija, ja nemam
potrebe da se Beograda domognem preko umadije, i to bar iz tri razloga:
moj otac je roen u Kragujevcu, a oba njegova roditelja su u tom gradu i
sahranjena (deda mi je bio pukar u Vojnotehnikom zavodu); stoga ja
pripadam umadiji, ba kao to pripadam Beogradu (u kome sam roen i iz
koga potie moja porodica, tanije, u kome traje porodica moje majke
skromnih sto osamdeset godina); najzad, i trei razlog pa, budui poasni
predsednik sa lanskom kartom br. 1 koalicije umadija, verovatno je da
sam umadincima izgledao pouzdaniji kao kandidat nego oni koje su, pre
godinu dana, upravo Kragujevani naterali da se ujedine u koaliciju
Zajedno i koji su se, po ko zna koji put, poigrali narodnom mukom zarad
mrvica vlasti podarene od g. Miloevia. Po prvi put sam se, inae,
kandidovao pre sedam godina (i pobedio u Vojvodini). U meuvremenu,
ekao sam (kao i itava demokratska Srbija), da elnici velikih
opozicionih stranaka uine makar ono to je bilo mogue: razlikovati se od
socijalista. Nisam saekao, a vremena vie nema za gubljenje. Otuda i
ideja o mojoj kandidaturi.
Na ranije odranim izborima bili ste blii politikim partijama
Vojvodine. ime vas je privukla nova koalicija i koje su zapravo osnove
njenog politikog nastupa?
Nova koalicija nije me privukla, poto sam meu zaetnicima
ideje o njenom stvaranju, Znai, redosled je obrnut: moj je zadatak bio da
graane privlaim u pomenutu koaliciju, a ne da mene umadinci mame da
im se pridruim. Moji prijatelji i ja poli smo od sledee konstatacije
postojee politike stranke i stranake koalicije iscrple su se, a da nisu
uspele da socijalistima suprotstave pravu demokratsku alternativu; vreme
je, zakljuivali smo jo pre dve godine, za pravljenje narodnog fronta, to
jest velikog demokratskog bloka (u kome bi bilo mesta i za pojedince i za
politike stranke) koje bi, na naelima patriotizma (suprotstavljenog
nacionalizmu) i decentralizacije, uspeo da artikulie inae neosporno
nezadovoljstvo ogromne veine graana Srbije. Vojvoani su s pravom
rekli taku na pljaku i mi smo ih podrali, upravo onako kako smo
339
Ivan uri
kriknuli da je poslednji as da o umadiji odluuju umadinci, oni kojima

je umadija drava i od zaviaja u hercegovakom kru i od kolonizovanog
Dedinja. Poto sam i Beograanin, uporedo bih uzviknuo Beograd
Beograanima, odnosno, Srbija onima koji Srbiju vole.
Ukoliko je tano da ete biti predsedniki kandidat, onda
verovatno ne mislite da je bojkot izbora pod postojeim uslovima
ispravna politika odluka?
Premda vam jo uvek nisam nita progovorio o tome ta zaista
mislim o vlastitoj predsenikoj kandidaturi, ipak dozvoljavam sebi da
prokomentariem vae pitanje. Da li e izbora biti ili nee, naalost, ne
zavisi od opozicionih elnika ve od g. Miloevia. Da li e g. Miloevi u
Crnoj Gori odoleti slovenakom sindromu ili ne, da li e odnosi izmeu
Pala i Banjaluke biti u narednim nedeljama biti bitnije promenjeni u korist
Banjaluke ili ne, najzad, da li e OEBS poslati (a time i aminovati
rezultate) svoje posmatrae na izbore ili ne (ako ne poalje, to znai da e
do kraja godine biti i pravih izbora, ako poalje to znai da je Miloevi
prihvatio poraz u dvoboju sa Crnom Gorom kao i isporuku ratnih
zloinaca) to su elementi koji neuporedivo vie utiu na politike prilike u
Srbiji nego najavljena predsednika kandidatura g. Drakovia,vii odnosno
najavljena antiizborna kampanja g. inia.viii Pod pretpostavkom da do
izbora doe, sigurno je jedno: tamo gde nema modela udruivanja poput
koalicije Vojvodina ili eventualno koalicije umadija, apstinencija e
biti jo vea no na novembarskim saveznim izborima.
Zato se sada iz Pariza, uslovno reeno, vraate preko
Kragujevca. Da li to znai da u Beogradu nemate vie politikih
istomiljenika?
Ja se iz Pariza ne vraam sada: primera radi, u protekle dve
godine Pokret za demokratske slobode (kome sam na elu) pomagao je
etrnaest lokalnih medija u Srbiji; primera radi, ja sam samo u ovoj godini,
ne raunajui umadiju, bivao u ko zna koliko navrata u Uicu, Valjevu,
aku, Pritini, Novom Pazaru, selima Brankovine, po Dragaevu... Ne,
nije re o tome ve o injenici da, svialo se to njima ili ne, kod politikih
lidera koji stoluju u Beogradu (a zanimljivo, uglavnom nisu Beograani),
postoji jedna vrsta prestonikog slepila u kome se ne vidi dalje od kruga
beogradske dvojke. Iako roeni uburac, iako je, jo u doba koje prethodi
vii
Vuk Drakovi, lider SPO.
viii
Zoran ini, lider Demokratske stranke.
340
ukuresmi, mojoj porodici pripadalo pola Uzun Mirkove ulice, ja od toga

sindroma nikad nisam patio. Verovatno i zato to sam uz normalno
beogradsko kaldrmako poreklo, imao i oca koji me je na vreme uputio,
kako prema umadiji, tako i prema postojbini uria,ix ka Zaovinama u
uikom kraju. No, ozbiljniji odgovor bi bio neto drukiji: Beograd je
zatrpan mnotvom vlasti, pridolica, mafije, lane opozicije i
intelektualaca tetoinama; a ipak, Beograd je najvei i najvaniji ulog u
demokratskom osvajanju Srbije: zato, da bi se do Beograda i Beograana
lake dolo, valja se domoi umadije, tanije onoga prostora na kome se
moderna Srbija rodila i iji je Beograd izdanak.
Koje su osnove Vaeg politikog programa i u emu se on
razlikuje od onog prezentovanog pre nekoliko godina?
U malo emu. Jednostavno, zalaem se za Srbiju koja bi bila
decentralizovana da bi bila homogena, zalaem se za sve autonomae u
jednoj dravi, zalaem se za demokratski blok svih koji su za promene
bez segregacije na osnovu navodnih ideolokih kriterijuma (poto nisam bio
komunista, odluno sam protiv antikomunistike histerije, poto sam
istoriar po zanimanju, odluno sam protiv simuliranja na kraju dvadesetog
veka ratova koji su okonani pre pedeset godina, poto sam iz svetenike
kue odluno sam protiv drave koja ne bi bila laika...). Zatim, izazovno
pitam: ima li neko bolju opciju, opciju koja bi bre Srbiju pomirila sa
susedima i sa njenim vlastitim graanima, ima li neko opciju koja bi bila
razumljivija tzv. velikom svetu? Konano, ima li koga danas u Srbiji ko
bi smeo da naglas postavlja pitanja i zatrai neminovne iako neprijatne
odgovore na teme kakve su: autonomija Vojvodine, budunost Sandaka,
budunost izbeglica, izvesna budunost Kosova, neizvesna budunost
odnosa sa Crnom Gorom, meunarodnom zajednicom, Hrvatskom, Bosnom
i Hercegovinom. Na alost, nema. Evo, samo jo jedne ilustracije mere u
kojoj postojee politike stranke nisu (uglavnom nisu) uspele da se razliku
od vlasti a to je pitanje izbeglica. Bio sam meu onima koji su, zbog
upozoravanja na pogibeljne posledice igranja nacionalnim oseanjima Srba
izvan Srbije, bivali dugo optuivani za nacionalnu itdaju. Vreme je, na
moju veliku tugu, pokazalo da sam bio u pravu. No, danas, kada se zalaem
(kao i moji prijatelji iz Vojvodine, umadije i Sandaka) da pravo
slobodnog povratka izbeglica (bez obzira kojih) na njihova ognjita mora da
ix
Prota Milan uri, bio je narodni poslanik za okrug uiki i prvak Narodne
radikalne stranke na njenoj osnivakoj skuptini 1881/82. do svoje smrti 1917.
341
Ivan uri
prethodi bilo kakvom normalizovanju odnosa izmeu Srbije, Hrvatske i

Bosne i Hercegovine, primeujem da veina lidera opozicionih (sa
navodnicima ili bez njih svejedno mi je) stranaka ne misle tako, tanije,
misli ba kao gospoda Milutinovix i Grani:xi najpre normalizacija, potom
Partizan i Kroacija, a onda podela para, pa tek onda izbeglice. Drukije
reeno, izbeglice na kukovo leto. Treba li da dodam i to da, kada su po sredi
izbeglice, moji prijatelji i ja imamo saveznike u demokratama Bosne i
Hrvatske koji istovetno misle kao i mi. Ne znam ko su objektivni saveznici
velikih beogradskih stranaka u Tuzli, Sarajevu, Rijeci ili Zagrebu, ako to
nisu samo vlasti. Uostalom, pitajte izbeglice ta o svemu misle, pa i o
ponaanju beogradske opozicije?
Jeste li spremni da izaete na televizijske predizborne duele sa
protivkandidatom kakav je eelj?
Jesam, pod uslovom da se ne nalazi na spisku ratnih zloinaca
Hakog Tribunala i pod uslovom da je u meuvremenu iskusio kaznu zbog
nacistike prakse koju je zaveo u Zemunu. Ma, ... u stvari, spreman sam na
susret sa njim i bez tih uslova koje sam naveo iskljuivo zarad podseanja
na pravila igre u demokratskom svetu. A Srbija nije u demokratskom svetu.
ekajte, jedino nisam siguran da li bi on bio u prilici da sa mnom
razgovara: jer, g. eelj me podsea na one lutane koje as vidi as ne
vidi, u zavisnosti da li ga je g. Miloevi izvukao iz mrane kutije ili ga je
u nju vratio. Po potrebi.
Na kraju, verovatno ste svesni da e vas neki politiki konkurenti
optuivati da ste izdajnik... Jo uvek se spekulie jeste li ili ne potpisali
predlog o bombardovanju Beograda?
O tome predlogu govorio sam, pored ostalog, i na Studiju B,
maja meseca. Tada sam, uz konstataciju da ni jedna od tubi koje sam
podnosio protiv TV Beograd i Politike nikada nije nala mesta u
sudovima Miloevieve Srbije, rekao i da izazivam svakoga ko bi mi
pokazao gde sam i kada ovakvu klevetu izrekao te da u mu, u sluaju da se
pokae da je kleveta istinita, dati na poklon moju itavu godinju platu
profesora pariskog univerziteta. Naravno, niko se nije javio, isto kao to se
niko od sudija Miloevieve Srbije nije setio da, zbog ljage koja mi je
naneta (a da je jedina, ni po jada!), od TV Beograd i Politike makar
zahtevao javno izvinjenje. No, poto, kako mi se ini, na razgovor treba
x
Milan Milutinovi, predsednik Republike Srbije.
xi
Mate Grani, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Hrvatske.
342
polako privoditi kraju, da vam odgovorim i na pitanje oko koga smo i

zapoeli itav intervju: ukoliko septembarskih izbora bude bilo, na njima e
zajedniki predsedniki kandidat koalicije Vojvodina, i koalicije
umadija biti po svoj prilici moj veliki prijatelj i bliskomiljenik g. Mile
Isakov. Kaem, po svoj prilici jer u Srbiji, a pogotovo sa meunarodnim
tutorima, nita nije sasvim sigurno.
O uobraenim opozicionim liderima
A, samo da podsetim uobraene opozicione elnike: na tim

izborima, u jednom Beogradu, u kome e stotine hiljada ljudi koji dan
docnije demonstrirati zbog krae ali i zato to im je svega dosta, u
novembru 1996. godine, apstinencija je dostizala 50 odsto birakog tela
to znai da je na ulicama ve tada preovlaivao sloj onih koji sebe nisu
prepoznali ni u DS-u niti u SPO-u.
O Vojislavu eelju
On je strunjak za predvojniku obuku ja nisam; on voli

kolektivizaciju i kolhoze (neka svaki seljak, kome se eelj dopada,
preventivno proita ta mu eelj sprema u knjiici ta da se radi) ja ne;
on Srbiju i Srbe ne voli (predlagao je Srbiju do Karlobaga, Karlovca i
Virovitice, a sada u Zemunu valjda iekuje granice NDH iz 1941) ja iz
Paaluka i kada bih hteo, nemam kuda (eelj moe); On voli g. Miloevia
ja ga ne volim; on je kukavica voli da drugi biju za njega ja ne volim da
se bijem a, ako ve to i moram, bijem se sam...
Demokratija, 23-24 avgust 1997 (Ljubica Gojgi)
343
Ivan uri
25.
REGIONALIZACIJA BUDUNOST SRBIJE
Ukoliko e moja kandidatura pomoi demokratskom otvaranju

Srbije, ja u se kandidovati za predsednika. U tom sluaju e mi pomoi i
glasovi 35 odsto stanovnika Srbije koji nisu Srbi kae za Demokratiju
Ivan uri.
Ovom izjavom ete ponovo provocirati one koji Vas nazivaju

izdajicom srpskih interesa.
Verovatno, ali ja sam samo realan u bavljenju politikom. Tih 35
odsto nesrpskog statonvitva nisu neto to ja elim ili ne elim ve su
stvarnost o kojoj svedoe i plajvaz i hartija. Slobodan Miloevi je jedini
politiar u Srbiji koji tu injenicu istinski shvata.
Kako on to koristi?
To je jednostavna, bakalska raunica. Svaki put kad ne izau na
izbore, Miloevi stavi 20 odsto glasova u dep.
Kako e izgledati Va politiki angaman u narednom periodu?
Ja se zalaem za jedan iroki narodni front u borbi za
demokratizaciju Srbije, ali ne u smislu u kom je to vieno u Jugoslaviji od
45. godine naovamo. Taj front treba da okupi sve ljude koji su
zainteresovani za politiku i koji ele da pomognu demokratizaciji Srbije, a
pri tome moda ne ele da budu lanovi ni jedne stranke. Potrebu za
takvim, narodnim frontom su, moda prekasno, uvideli i neki opozicioni
lideri, ini,i recimo. U svakom sluaju, iroki demokratski pokret je
poslednja ansa koju Srbija ima, jer, stranaki savezi, i kada su najbolji,
prevazieni su, a treba imati na umu da Srbija nikada nije imala dobre
stranake koalicije. Jo jedna stvar bez koje je demokratija u Srbiji
i
Savez za promene.
344
nemogua uvaavanje injenice da u Srbiji 35 odsto stanovnika ini

nesrpsko stanovnitvo. Jedini nain da se ratosiljamo ovog uasa u kome
ivimo je da uvaimo i te graane Srbije. Prvi korak ka tome je da
nagovorimo Albance da izau da glasaju. Porazna injenica da sada u Srbiji
ivi 30 odsto odraslih ljudi koji mirne due glasaju za faiste. Ako se neto
hitno ne uini, sutra e ih biti 50 odsto. eelj nije opasnost za Ameriku, on
ak ne moe da ugrozi ni Bosnu i Hercegovinu, ali moe da ugrozi nas.
ivite u Parizu a govorite o ljudima koji ive u Srbiji u prvom
licu?
Od prvog januara ove godine pa do juna, kada su poele moje
zdravstvene tegobe, ja sam proveo mnogo vie vremena u Kragujevcu,
aku, Senti, Novom Pazaru, Subotici, selima Srbije, nego bilo koji
politiar u Srbiji. Ja sam Srbin i po ocu i po majci, znam koje muke tite
Srbiju i patim sa njom. Politiko delovanje iz dijaspore ima smisla do
odreenog trenutka, a posle toga vie nema smisla. Planiram, da se vratim u
Srbiju i nastavim svoje delovanje.
Molim Vas da kaete neto o vaem angamanu u koaliciji
umadija.
Koalicija umadija je taj naziv dobila ba da bi razbila ljudima
strah od politikog angaovanja. Ja sam u njoj poasni predsednik i
koaliciju posmatram kao jedan od naina politikog angaovanja na
osnovama regionalizacije i decentralizacije, to je Srbiji u ovom trenutku
neophodno. Bez obzira da li se to nama dopada ili ne, injenica je da u
Srbiji postoje krajevi koji tee decentralizaciji i to treba prihvatiti kao
politiku reanost. Srbiji vie koristi Vojvodina koja je zadovoljna, nego
Vojvodina puna politikih tenzija. Ja sam liberal, to znai da smatram da
drava treba to manje da je prisutna u drutvenom i ekonomskom ivotu
zemlje, ali tamo gde je prisutna, drava treba da bude i efikasna.
Decentralizacija Kosova moe dovesti do njegovog otcepljenja?
Izmeu zahteva za secesiju i represije koju zastupaju lideri u
Srbiji postoji mogunost konsenzusa, i to je opcija koju ja zastupam.
Uostalom, ja sam imao veoma dirljive susrete sa izbeglicama iz Hrvatske
koji mi kau, kamo sree da smo vas sluali. Ja sam pre nekoliko godina
tvrdio da Srbi u Hrvatskoj mogu dobiti osim formalne nezavisnosti.
Da li e Kosovo, po Vaem miljenju, ostati u Srbiji?
U Srbiji da, ali samo srpsko ne! Decentralizacija je nunost
Srbije. Kada sam omoguio da Cole Kovaevi, Nenad anak i Rasim
Ljaji uestvuju na evropskom politikom formumu u Kran Montani u
345
Ivan uri
vajcarskoj, svet je rekao: ovo je pria koja nas zanima. Moramo biti
politiki realisti i takvu situaciju prihvatiti.
Da li je to izdaja srpskog nacionalnog interesa?
Ante Paveli bi bio veoma zadovoljan kako je odbranjen srpski
nacionalni interes u Hrvatskoj. Miloevi, Arkan,ii eelj i drugi su postigli
ono to Paveli nije uspeo: oistili su Hrvatsku od Srba.
Ja sam zagovonik dijaloga i jedan od prvih inicijatora srpsko-
albanskog dijaloga, u Ulcinju.iii Nije bitno da li se sagovornik i ja slaemo,
vano je da postoji komunikacija.
Demokratija, 14. oktobar 1997 (Nataa Jankovi)
ii
eljko Ranatovi Arkan, voa paramilitarnih organizacija.
iii
Srpsko-albanski dijalog odran je u Ulcinu od 23. do 25. juna 1997. godine u
organizaciji Odbora za zatitu ljudskih prava i sloboda u Pritini, Helsinkog odbora za
ljudska prava u Srbiji i Beogradskog kruga.
346
26.
SRBIJA SE DANAS NALAZI
U PREDDEMOKRATSKOJ FAZI
Pre godinu dana dr. Ivan uri je tvrdio, u razgovoru za na list,

da Srbija nije ni kroila u demokratske procese. Danas, nakon svih
postizbornih dogaanja, po reima naeg sagovornika, Srbija je ula u
preddemokratsku fazu. Reklo bi se da je napravljen poetni,
dugooklevajui, korak na putu ka stvarnoj demokratizaciji drutva na ovom
tlu.
Ja sam as u Parizu, as u Kragujevcu i Beogradu, a najvie sam

u umadiji. Smatrao sam da moja pomo zemlji treba da se iskae vie kroz
ono to znam i umem, nego kroz priu za medije. U Pokretu za
demokratske slobode, jo prolog leta doneli smo odluku da podrimo
koaliciju Zajedno, insistirajui na samom poetku na njenom irem
karakteru, a naroito ovde u umadiji. Nai prijatelji u Kragujevcu,
pobednici sa liste koalicije Zajedno, na novembarskim lokalnim izborima,
imam utisak, da su to sa poverenjem i panjom prihvatili. U Kragujevcu,
ini se da je situacija manje loa u politikom pogledu nego u drugim
mestima. Moje angaovanje je vezano za Kragujevac, ve samim tim to
jedna letimina politika analiza pokazuje da je Srbiji preko potrebno da
rodoljubi spasavaju ono to su joj upropastili nacionalisti. Oigledno da
srpski nacionalisti nita dobro nisu doneli svom narodu. U umadiji se pre
stotinu godina ve jednom raala moderna Srbija, taj put ponovo predstoji
Srbiji, i logino je da on ponovo pone odavde. Inae, ovde imate manje
intelektualnih tetoina od onog broja koji se vrzma po Beogradu, a
objektivno ne znate emu oni slue, osim to umeju da napiu poneki
memorandum, koji posle otera nekoliko desetina hiljada ljudi u smrt.
umadija je ekonomski ojaena, gradovi su ekonomske ruine, pitanje je ta
e od svega ovoga biti? Ali, postoji jedna samosvest. Oni koji su jednom u
347
Ivan uri
prolosti stvarali ovde modernu Srbiju i njihovi sadanji potomci, imaju

istanano ulo za elemente onoga to bismo mogli nazvati laikom
demokratinjom, to je veoma vano.
Ovo kae za Zapise prof. dr. Ivan uri, poznati vizantolog i
nekadanji predsednikki kandidat na izborima u Srbiji 90-tih godina, a
sada predsedni Pokreta za demokratske slobode
Mislim da je zaslueno da koalicija Zajedno bude nosilac jedne
sveobuhvante alternative ovoj vlasti, jer ona je ta koja je na ulicama
Beograda i drugih gradova u Srbiji demonstrirala skoro tri meseca. Ali, da
bi se jedno opoziciono ponaanje pretvorilo u alternativu, potreban je jedan
minimalni program. Lino sam iznenaen da do sada takvog minimalnog
programa koalicije Zajedno u javnosti nije bilo. Pri tom ne mislim na
sloene tekstove ekonomskog i ideolokog karaktera ve pre svega na jedan
minimalan program, koji bi sve demokratske snage Srbije okupio pod jedan
otvoreni kiobran.
Postoje pitanja pred kojima se nalazi svaka alternativa u Srbiji, ma
koliko ona bila neprijatna, a na njih mora odgovoriti najpre koalicija
Zajedno. Ima ih u Vojvodini, uoj Srbiji i Sandaku. Drugo pitanje
odnosi se na autonomiju Vojvodine i tu koalicija Zajedno ima moralno
pravo da prva artikulie program alternative na delu pitanja oko autonomije
Vojvodine. Sledee pitanje tie se budunosti Kosova. To su sve neprijatna
pitanja, ali ne odgovarati na njih i ne odgovoriti na objektivno najtee
pitanje, a to je pitanje budunosti odnosa izmeu albanske veine i srpske
manjine na Kosovu, i uopte Kosova u odnosu na Srbiju i balkansko
okruenje, znailo bi zabijanje glave u pesak. Zatim pitanje stava prema
meunarodno priznatoj BiH i u tom kontekstu stava bez ikakve
ambivalentnosti prema onome to jedino meunarodna zajednica prihvata, a
to su granice te BiH u rastegljivim interpretacijama pravne prirode, ali to
se tie geografije tu sigurno nedoumice nema. To isto vai i za odnose sa
Hrvatskom.
Postoji jedno vrlo vano pitanje gledano iz patriotskog ugla, moda
i najvanije, a to je pitanje odnosa prema Srbima izbeglicama u Srbiji i,
uopte, taj problem svih izbeglica. Zvanina politika Beograda ovo pitanje
ignorie kao da ne postoji, ono ne figurira u meudravnim pregovorima
Hrvatske i Srbije. Zanemarivanjem tog problema sada, ostavlja se
mogunost za budue nove konflikte i prekrajanje granica. Drugi problem
vezan za ovo pitanje jeste povratak izbeglica tamo gde su njihovi preci i oni
iveli. Radi se, u konkretnom sluaju, o vie stotina hiljada srpskih
348
izbeglica danas u Srbiji iz Hrvatske i BiH, ali to onda kao princip mora
vaiiti i za izbeglice svake druge provenijencije.
Da li su ovo najvanija pitanja?
To su pitanja na koja se jako brzo moraju dati odgovori iz dva
razloga. Prvi je taj to to meunarodna zajednica zahteva, da bi poverovala,
da iskazano nezadovoljstvo jeste elja veine graana za promenama u
Srbiji. Drugi razlog jeste dobijanje meunarodne pomoi bez koje se ne
moe. Zato lideri koalicije Zajedno, kao nosioci alternative, moraju
pruiti ruku svim onim demokratskim snagama kojima je stalo do promena
u Srbiji, jer ona sama, i da je najbolja na svetu, nije dovoljna, uz sve
potovanje za ono to je do sada koalicija Zajedno uradila. Ali, doao je i
trenutak da se postavi pitanje ta dalje?
Ako se alternativa u Srbiji, iji e niosilac pretpostavljam biti
koalicija Zajedno jasno ne artikulie i ne odgovori na pomenuta pitanja,
bojim se da e, imajui u vidu katastrofalnu ekonomsku i socijalnu
situaciju, otvoriti novu ansu Slobodanu Miloeviu da politiki preivi, a
to je da se on sutra na novim izborima ispostavi kao manje zlo u odnosu na
populizam, nacional-socijalizam provenijencije jednog eelja. Tada e biti
dva zla, jedno manje, drugo vee, ali nee biti nikakvog prostora za
demokratsku Srbiju.
Studentski pokret insistira na svojoj autonomnosti i politikoj
distanci prema koaliciji Zajedno.
Objektivno gledano to to studenti oseaju jeste veinsko
oseanje svih graana Srbije, eljnih promena. Dogodila se nepravda ija je
rtva jedna politika koalicija demokratske orijentacije. Svi smo kao
demokrate na strani te koalicije u onome gde je ona bila pokradena. S druge
strane ne moramo i ne elimo sve nae elje za promenama da poistovetimo
sa jednom koalicijom, elimo da to neto bude ire. S tree strane, zato u
svemu dajemo prednost koaliciji Zajedno, zato to je ona tu, konkretna,
postoji, i ona je oteena. Otprilike, to je stav studenata. Ono to moramo
imati na umu kod studenata a to je i pitanje kraja veka, odbijanje da se
imaju lideri. To nije generacija 1968, 1917, 1789. kada govorimo o nekim
revolucijama u svetu. To su studenti koji ne ele revoluciju. Oni prosto ele
promene ovde, znajui da su im vrata sveta sve vie i vie zatvorena i
krajnje pragmatski gledajui na sve, oni znaju da ostatak ivota moraju
provesti u Srbiji. A ako je tako, oni budui svoj ivot ele da uine boljim
od njegovog poetka. Oni se svakako odlikuju poletnou, nekorumpi-
ranou i ono gde su oni mnogo mudriji od svojih starijih sugraana to je
odbijanje revanizma, to je izuzetno vano. Ako elimo okupljanje svih
349
Ivan uri
graana eljnih promena, koji bi odraavali socijalni konsenzus Srbije, vrlo

je vano da pri tom pridobijemo neistomiljenike, a ne da ih cementiramo
na suprotnoj strani, stvarajui tako dva meusobno suprotstavljena ealona
koji sutra mogu i da se biju, a to nam nije elja. Prema tome, gde god je
demokratska kooalicija Zajedno dola na vlast u Srbiji, fatalnu greku
ini ponaajui se revanistiki.
Postoji pretpostavka da e Miloevi pribei novoj taktici
raspisivanje izbora na svim nivoima. Gde moe on sada da se izmesti sa
nekom politikom funkcijom?
Postoji jedna teza koju treba relativizirati, a to je da e Miloevi
produetak svog politikog ivota potraiti na saveznom nivou, kao
eventualni budui predsednik SRJ, uz sve dodatne poslove koje treba
obaviti za tako neto (promena Ustava, podrka Saveznog parlamenta itd).
On moe obnavljati izbore na sva tri nivoa, kako ste to Vi sugerisali, ali
njemu, izvan tih kombinacija predstoji jedina ansa, a ona ne zavisi od
njega, nego od nas, od artikulacije naih potreba za promenama koje su se
kristalisale oko koalicije Zajedno. U suprotnom, iako sada izgleda
nerealno, jedan broj graana prei e na stranu onih koji obeavaju
ekonomiju jednakih stomaka, koji su protiv mundijalista, kosmopolita i
intelektualaca. Ima takva stranka kod nas koja to suptilno radi, zove se
Srpska radikalna stranka koja ima dva oslonca vlastitog programa. Jedan je
ekstremni nacionalizam, violentni, drugi je neodgovorni, socijalni
populizam, t. j. obeanje socijalnog raja. Ne znam kooliko su ljudi toga
svesni, poslednjih meseci g-din eelj osnovicu svog vlastitog udvaranja
biraima prebacuje sa nacionalnog na socijalni aspekt.
Na vladatrski brani par ivi u skladnoj ljubavnoj simbiozi,
budui da je Miloevi nedavno izjavio, da, za sve to je dobro uradio u
ivotu, treba da zahvali svojoj supruzi. Ja sam verovala da on vie voli nas
nego enu?
Kod branog para Miloevi Markovi je interesantno to to je
njegova supruga zastupnik nekakve puristike, marksistiko-lenjinistike
dogme koja navodno, nikada nije pravilno interpretirana, ak ni u Titovo
doba, i sada bi ona, eto tako, trebalo da bude protagonista obnove
marksizma-lenjinizma u ovom delu sveta. Poto nisam antikomunista, to
moe da bude ak i dirljivo, mene intrigiraju ljudi koji ne veruju u tu vrstu
nazora, kada se iza toga ne bi prikrivao onaj sloj ljudi i konglomerat velikih
dravnih preduzea koja nisu nita drugo do fabrike za pranje novca. Uticaj
u svemu tome g-e Markovi na njenog supruga je ogroman.
350
Slobodan Miloevi, bolje reeno, njegov klan, jeste danas jedan

od najbogatijih politiko-mafijakih klanova na svetu. Imovina se meri
milionima dolara, to ne kaem ja, to kau vrlo ozbiljne svetske novine, a
poneto i znamo od toga, to on ima. Dovoljno je da pomenem jednu banku,
koja se ak tako bezobrazno zove, nosi njegov nadimak COBI banka na
Kipru. Da ne govorimo o jahtama i avionima za put spremnim
Jedan od elemenata nerazumnog ponaanja Slobodana Miloevia
je svakako njegova ena, jer, moram da priznam, po prvi put, otkako g-a
Markovi izlae vlastite stavove o Marksu, Engelsu, Lenjinu, cveu,
pticama i kojeemu, ja iskreno verujem, da ona iskreno veruje u ono to
govori, to je veoma opasno. Oigledno je da je ona istinski privrenik
dogme, prema kojoj jedini model promene vlasti jeste revolucionarni, t. j. u
krvi. To znai da ona tim maksimalizmom u razmiljanju, poziva nas da se
latimo oruja i da se bijemo. Taj izazov koalicija Zajedno nije prihvatila.
Drugi uzrok loih poteza Slobodana Miloevia jeste pobuna
vlastitih slugu u SPS-u, posle poraza na lokalnim izborima. Izgleda da je on
u poetku bio spreman da prizna poraz. Ali, ako su tane zapadne procene
da je negde oko 400.000 ljudi u direktnoj vezi sa SPS-om i samim tim
privilegovano, jasno je, da je bar polovina oteena gubitkom pobede na
lokalnom nivou, i da je vrila pritisak na Miloevia da se izborni poraz ne
prizna. Najbolji primer je Ni i izvesni Mile Ili.1
Iz ove krize se ne moe izai bez stranog kapitala, Srbija je pri
tom zemlja visokog rizika u svakom pogledu. ta dalje?
Svima je jasno da je ovo poetak kraja vladavine Slobodana
Miloevia ali nikome jo nije jasno, da li smo u stanju da mu stvorimo
alternativu. To nije dobro, ali nije ni dovoljno samo rei da ste protiv njega,
da hoete slobodne medije, da hoete demokratiju, pa da svi graani
poveruju da je alternativa tu, a pogotovo da e to nekom na zapadu biti
dovoljno da vas odmah podri, kada znaju da je Kosovo bure baruta, jer
znaju ta je Bosna, jer znaju ta moe biti budui sukob sa Hrvatskom,
ogromni problemi sa izbeglicama, evropske tenje ka autonomizaciji i
regionalizaciji i vrlo dobro se zna na zapadu da Srbija jo uvek nije u
demokratskoj ve preddemokratskoj fazi, u kojoj, objektivno govorei,
jedna koalicija nek je i najbolja, nije dovoljna za tako delikatne drutvene
procese. Mi se jo uvek ne opredeljujemo da li smo za Kenza ili Fridmana,
1
Mile Ili, predsednik optinske skuptine u Niu.
351
Ivan uri
za direktne ili indirektne poreze kao u razvijenom svetu, nego jesmo li

demokrate ili nismo.
ta mislite o Vojislavu Kotunici kao demokratskom nacionalisti?
Ja imam razumevanja za koherentnost razmiljanja i obrazovanje
Voje Kotunice. Ono za ta imam najvie respekta to je integritet oveka
koji je, koliko je meni poznato, nainom ivota od prvog dana politikog
angaovanja, do poslednjeg dana, ostao vrlo skroman, to je veoma
pohvalno. Iskreno bih voleo da sa njim polemiem oko mogunosti spajanja
nacionalizma sa demokratijom. Demokratija ne sme biti anacionalna, zato i
insistiram na rodoljublju i patriotizmu. Ne postoje demokrate nacionalisti.
Postoje demokrate patrioti, suprotno njima su nacionalisti.
Moja uloga jeste, kao i svakog drugog oveka koji je ponikao sa
ovog tla, da pomognem u onoj meri koliko umem i znam, da narodu iz koga
sam ponikao bude bolje. esto, moda, u tome i greim, ali jedno je sigurno
da sve to radim, radim ispunjen dobrim namerama, mada ponekad,
pogoen raznim insinuacijama umem da kaem da je moje rodoljublje
potpuno besplatno, niim ga nisam naplatio, ak ni jednim metrom
drutvenog stana. Pokret za demokratske slobode jeste politika
organizacija i na cilj jeste artikulisanje politike alternative u Srbiji. Zato i
jesmo podrali koaliciju Zajedno i zato insistiramo od samog poetka da
Srbiji nije dovoljna bilo kakva koalicija, ve da je potrebno neto vie od
toga. To je na zadatak na kome radimo od poetka.
Zapisi, 1997. (Svetlana Zari)
352
PRILOZI
353
Ivan uri
354
1.
Latinka Perovi
INTELEKTUALNA I MORALNA POBUNA
Ivan uri, od koga se tako prerano opratamo, bio je miljenik

bogova. Prema njemu je neobino izdana bila priroda. Podarila mu je
talenat i lepotu. Ni ivot nije krtario. Ivan uri je bio kolenovi. Njegov
praded po ocu bio je uveni prota Milan uri, decenijama radikalski
poslanik iz Uica. Deda po majci, knjievni kritiar Milan Bogdanovi.
Roditelji njegovi, mati Nana Bogdanovi i otac Duan Zinaja uri, bili su
profesori Beogradskog Univerziteta, a ujak njegov srpski i evropski
intelektualac Bogdan Bogdanovi, takoe.
Nema elite ni elitizma bez bogatstva i tradicije. Ovo drugo, Ivan
uri je sasvim sigurno imao. Mnogo toga to drugi moraju sami da stiu,
on je nasledio. U svom malom svetu ljudi od knjige u kome se naao od
roenja, on je upijao znanja i udisao etike vrednosti. Bio je na putu da
blistavo nastavi tradiciju ove srpske graanske porodice koja je saela
jednovekovno iskustvo i dramu tankog srpskog graanstva.
Da li je Ivan uri morao da ode u politiku? Da li je to izvan
tradicije srpskog intelektualca? Ali, da li je ono zbog ega je preseena
njegova naunika karijera na Beogradskom Univerzitetu i bilo politika?
Ivan uri je postao pobunjenik. ifte su u tome videle pozu, nacionalisti
izdaju. A njegova je pobuna bila intelektualna i moralna. U stvari,
egzistencijalna u najirem smislu rei. On nije pristao na sveopte posrnue
Srbije, upravo kao Srbin. Obeleen kao izdajnik, on e, meutim, ostati u
onoj krhkoj vertikali oko koje je jedino mogua obnova srpskog naroda, ako
nje, te obnove, uopte bude. Ivan uri je, pouzdano znam, verovao u
misiju liberalnog srpskog intelektualca i mislio je da ne postoji samo jedan
nain na koji se ta misija vri. Ali, od prve vesti o njegovoj fatalnoj bolesti,
ja neprestano mislim o onom pitanju koje je Isidora Sekuli zadavala sebi:
355
Ivan uri
Zato se ovde daroviti gase, ve u drugoj-treoj generaciji. Deo odgovora

na to sudbinsko pitanje odnosi sa sobom zauvek istoriar Ivan uri.
Re na komemoraciji profesoru Ivanu uriu, novembra 1997.

Latinka Perovi, Ljudi, dogaaji i knjige, Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji, Svedoanstva 1, Beograd, 2000.
356
2.
GOVOR MIODRAGA ISAKOVA, PRILIKOM

POLAGANJA URNE, NA NOVOM GROBLJU
U BEOGRADU, 6. DECEMBRA 1997. GODINE
Da smo bili pametni mnogo toga smo mogli nauiti od naeg

prijatelja dr Ivana uria. Hoemo li ita umeti da iskoristimo od njegove
mudrosti kad ve na prvom koraku ne potujemo jednu od njegovih
najvanijih poruka da se treba kloniti velikih rei, jer velikim reima je
sluen njegov narod i unitena njegova i naa drava. Ja se ovom prilikom
izvinjavam i njemu i vama, ali bez velikih rei o Ivanu uriu ne umem da
govorim.
Po mnogo emu Ivan je bio pojava koja je trala na kulturnoj i
politikoj sceni Srbije i time izazivala zavist mnogih. Ali, umesto da se
takvi stide, umesto da se stide oni koji su nas brukali i u zemlji i u svetu
stideo se i u njihovo ime Ivan uri. Na alost, tu koliinu stida, koju je
hteo da preuzme na sebe, da bi olakao svima nama, fiziki nije mogao da
podnese. Nas je samo delimino oprao, ali je zato potroio sebe. Da li da
mu se zahvalimo ili da ga ispsujemo zbog toga, kako je to ve red i obiaj
na ovim prostorima. Moda bih i to uradio da je on sada meu nama, ovako
ne ostaje mi drugo nego da se poklonim pred urnom najmlaeg naeg, a
ipak grkog viteza, koji je viteki podnosio sve lomae koje su mu ovde
pripremali, i koji je izgoreo iznutra jer nije hteo da kuka, i da se to
eventualno uje (da ne bi neko pomislio kako smo primitivni).
to da se laemo, bio je skoro savren, posebno u politici ni
kadar, ni harizmata, ni ofucani disident, ni junoa sa zaralom kaikom ili
minuom svejedno. Operisan od vulgarnog nacionalizma, ve svojom
pojavom i ponaanjem sugerisao je superiorno i za mnoge nedostino
gospodstvo u vreme kada smo svi naprasno eleli da postanemo gospoda i
357
Ivan uri
da se tako oslovljavamo. I nevisnost, koja iritira neiste savesti, ak i kod

onih koji su je se odavno odrekli.
Imao je na prijatelj nesreu da bude mudar u vreme gluposti i
ludila, da bude ist i lep u vreme prljavih, runih i zlih, da bude odvaan i
dosledan u vreme kameleona koji ne podnose svedoke svog preruavanja.
Valjda e ga sada svi, konano, ostaviti na miru i valjda emo mi
preostali umeti da uradimo ono to smo sa njime zapoeli, a da ga ne
poteemo ba uvek kad se osetimo nemonim.
Neka poiva u miru! Slava mu i hvala!
Ivan uri, Istorija pribeite ili putokaz,

Alternativni kulturni centar Civis, Kragujevac, 1998.
358
3.
Latinka Perovi
PORAZ POJEDINCA1
Historijsku znanost ne ine samo napisane knjige o

povjesti, niti samo veliki nizovi znaajnih izvora. Nju
simboliziraju i ljudi znaajni historiari.
Ivo Goldtajn u povodu smrti Ivana uria
Knjigu karakteristinog naslova Istorija pribeite ili putokaz

Ivan uri (19471887) pisao je punih sedam udnih leta, od 1984. do
1990, a izmeu svoga trideset sedmog i etrdeset treeg leta. Nema
nikakvog paradoksa u tome da je ova knjiga, koja se raala u jednom
dramatinom trenutku nae i svetske istorije, plod pre svega istoriarskog
uma i istoriarskog umea i intuicije.
Na izazov vremena, Ivan uri je odgovorio kao istoriar:
razmiljanjem o istoriji i pozivom svojoj profesionalnoj sabrai da mu se u
tome pridrue. Jer, u potrazi za izgubljenim identitetom na razmeu epoha,
istorija se poela smatrati panacejom. Raspravljanje o smislu,
mogunostima i dometima istorije relativisalo bi, smatrao je uri,
preterana oekivanja od istorije. Osim toga, doprinelo bi preiavanju
nekih pojmova ija je dnevna upotreba ve nagovetavala dalekosene
posledice ne samo po poziv istoriara. Re je, u prvom redu, o potrebi
razlikovanja istorijske svesti, u kojoj su nataloeni mitovi, i istorijskog
1
Ivan uri, Istorija pribeite ili putokaz, Alternativni kulturni centar Civis,
Kragujevac, 1998.
359
Ivan uri
miljenja, koje je rezultat znanja o prolosti, to jest prouavanja istorijskih

procesa u celini onakvih kakvi jesu, a ne kakvi bi trebali da budu.
Istiui skromne rezultate koje je tadanja jugoslovenska
istoriografija bila ostvarila u demistifikovanju istorije, u otkrivanju njene
vene dinamike, Ivan uri je visoko cenio korake koje su u tom pravcu
uinili Bogo Grafenauer i Sima irkovi, Mirjana Gros i Andrej Mitrovi.
Na drugima je, naravno, da konstatuju da je u taj neveliki krug suvereno
uao i on sa svojom knjigom Istorija pribeite ili putokaz. On ju je
oprezno nazvao knjigom svatarom. Ali, u njenom sreditu je istorija. I
samo istorija.
U tobo usputnom pokuaju Ivana uria da odredi anr svoje
knjige, krije se njegovo vlastito samoodreenje kao istoriara. Ve na
njenoj prvoj stranici, otkriva u koju je tradiciju, na vlastitom tlu, on
ukorenjen: Posredi je, dakle, svojevrsno iverje (ta re mi je izuzetno
draga, verovatno i stoga to je, svakako nehotino, vazda povezujem sa
mudrim Ilarionom Ruvarcem, zatitnikom srpske razborite istoriografije).
To iverje prhnulo je, dakle, iz stabla srpske kritike istorijske kole.
Pomenue uri jo i prtljag Dositeja Obradovia.
Razvijajui vlastito shvatanje istorije, uri je izrazio senzibilitet
nove generacije istoriara. One koja se nala na stvarnom raskru istorije,
koja je, kako bi on rekao, u svom iskustvu ve imala i postindustrijsko
drutvo i postkomunizam. Posle proklamovanog kraja istorije nakon ruske
revolucije 1917. i nakon dva svetska rata u XX veku, istorija je poela da
potiskuje teoriju. Pred istoriarem su se otvarale nove mogunosti. U isto
vreme, poveavali su se i rizici.
Ivan uri je simbolisao tenje ka istoriji osloboenoj od
zakonitosti, nunosti, od objektivne istine, ka deideologizovanoj
istoriji. Po svom shvatanju istorije, koje je nezamislivo bez velike erudicije
i iroke kulture, po nainu na koji je to shvatanje izrazio, u emu mu je
teko nai vie ravnih u novijoj srpskoj istoriografiji, Ivan uri je bio
izrazita osobenost. U svim pozivima, takvi kao to je bio on, izazivaju
svuda, u najmanju ruku, plemenitu zavist. Ali, ovde se osobenost ne prata,
jer se doivljava kao otkidanje od celine, kao njeno ugroavanje.
Trpljeno kao misaona veba na margini istoriografije, shvatanje
istorije Ivana uria, kao prizma kroz koju je on proputao prolost
vlastitoga naroda, shvaeno je kao nacionalna izdaja. To e pratiti njega
mrtvog, ali i svakog ivog njemu slinog, sve dok bude postojalo drutvo
koje e od istoriografije zahtevati samo obrazlaganje dnevnog politikog
360
injenja, ali i dok istoriografija ne bude ila dalje od reprodukovanja

istorijske svesti.
Za totalitarni nain miljenja svako razlikovanje je, po definiciji,
izdaja. Za takvu osudu argumenti su ista nadogradnja. Vano je znati da je
to pojava dugog trajanja. Ime Ivana uria je samo jedno u nizu onih imena
u istoriji srpske kulture kojima je poricano pravo na izdvajanje iz mnotva,
na nepokoravanje trenutnom stanju duha, na razlikovanje. Dokazi za to su
brojni i bitni su za istoriju naeg mentaliteta. Ako je Le Gof u pravu kad
tvrdi da se mentalitet... manifestuje na najjasniji nain u neracionalnom i
nenormalnom ponaanju, onda je Ivan uri, u provali takvog ponaanja u
naem drutvu u poslednjoj deceniji, bio predodreen za pomenuto
nadograivanje dokaza o izdaji.
U bogatom knjinom fondu Univerzitetske biblioteke Svetozar
Markovi, u Beogradu, nalazi se knjiga slavnog francuskog istoriara
ora Dibija Vreme katedrala. Srpski prevod ovog dela objavio je
beogradski Nolit (1989), u svojoj biblioteci Istorija, koja je sama po sebi,
bila dobar znak da naa istoriografija nastoji da uhvati korak sa svetskom
istoriografijom. Predgovor za srpsko izdanje dela, pod naslovom Trijumf
pojedinca u savremenoj francuskoj istorijskoj misli, napisao je Ivan
uri. To je oznaeno samo diskretnim potpisom autora na kraju ovog
briljantnog istorijskog eseja. Ali neko od italaca Univerzitetske biblioteke,
koju koriste mahom obrazovani ljudi, osetio se obaveznim da sledeeg
eventualnog itaoca upozori na opasnost, i uz sam naslov Predgovora itko
je dopisao: Predgovor Ivana uria, oveka sa spiska evropskih
intelektualaca koji su se zalagali da se Beograd bombarduje. Inae,
gospodin uri je roeni Beograanin.
Pomenuta napomena ima znaenje upozorenja na boci smrtonosnog
otrova ili na kutiji razarajueg eksploziva: ne dirat, odnosno ne itati!
Ovakve duboko intimne presude i jesu autentine manifestacije totalitarnog
duha koji proizvodi i hrani i totalitarni sistem. Ivan uri se nikada nije
zalagao da se Beograd bombarduje za to ne postoji nijedan dokaz. Ali
itaocu ora Dibija i nije do istorijske istine. Ona njega ne interesuje u
detalju zato to ga ne interesuje u celini. On zna samo za jednu istinu, kojoj
nisu potrebni dokazi.
U svom radu iveti u Carigradu pod Paleolozima: palate i daare
(1988), Ivan uri je pisao da je Vuk Stefanovi Karadi, pre 150 godina,
zabeleio kako Srblji pripovijedaju da Carigrad nijesu ljudi zidali, nego da
se sam sazidao. Takvo poimanje Carigrada, Ivan uri je tumaio
jednostavnom istorijskom realnou. Naime, srpska patrijarhalna svest
361
Ivan uri
turskoga doba... nije mogla sebi racionalno da priblii grad kakav je bio
osmanski Carigrad. Nije mogla, poto ga nije imala u sopstvenom
istorijskom iskustvu... I, sve dok ta iskustva nije stekao u uem zaviaju,
ovek nepostojee Evrope gledao je na Carigrad kao na pojavu izvan i iznad
ustaljenog reda stvari, ujedno blisku i daleku, eljenu i mrsku, a svakako
mitsku.
Ivan uri se, dakle, ne samo po mestu roenja, ve ni po pozivu,
nije mogao zalagati za ubijanje grada: Beograda, ali ni Dubrovnika,
Vukovara, Sarajeva... Naprotiv, kao istoriar, dao je pravac: mrnju prema
gradu u ratu na prostorima bive jugoslovenske drave treba traiti u
patrijarhalnoj svesti, u mitu.
Prvo izdanje knjige Istorija pribeite ili putokaz (1990) uri je
poverio sarajevskoj Svjetlosti. Istina, objasnie, ne toliko zbog Sarajeva
koliko zbog Svjetlosti. Odnosno zbog Gavrila Grahovca i Ivana
Lovrenovia, plemenitih ljudi koji su imali veru, i nisu je izgubili, u
postojanje naeg kuturnog prostora. Postojanje, a ne jedinstvo. Prvo
podrazumeva razlike, otvorenost, strujanje, radost komunikacije. Drugo
zatvorenost, nasilje nad razlikama, njihovo ponitavanje i pretapanje u
celinu, da bi se njome lake vladalo.
Ovu knjigu, izgubljenu u vihoru rata i marginalizovanu pre
nejgovog poetka, prijatelji Ivana uria vraaju sada itaocima. Ne
usuujem se da tumaim njihove motive, ali doputam sebi da cenim efekat
njihovog poduhvata. Novo izdanje knjige Istorija pribeite ili putokaz
upravo danas izraz je krhkog ali neugaenog otpora duhu totalitarizma koji
sve pretvara u sivu masu, u bezoblian materijal.
Nakon dramatinih i sudbonosnih istorijskih zbivanja: raspada
jugoslovenske drave, drobljenja srpskog nacionalnog korpusa, prekida
istorijske tendencije ka evropeizaciji srpskog naroda, trijumfa
premandurenog totalitarizma, nepodnoljivo teke svakodnevice i gubitka
perspektive knjiga Ivana uria je, upravo u asu njenog drugog
(dopunjenog) izdanja, jo vri dokaz superiornosti istorijskog miljenja
nad istorijskom sveu, racionalnog nad mitskim. Ali, za razliku od ora
Dibija, pojedinca koji je trijumfovao u francuskoj istorijskoj misli, Ivan
uri je poraeni pojedinac u srpskoj istorijskoj misli.
Sa svojih sedamdeset radova, sa prevodom svoga glavnog dela
Sumrak Vizantije vreme Jovana Paleologa 13921448 (1984) na velike
evropske jezike, Ivan uri je, kau, mogao ovde napraviti karijeru. Ali on
se usudio da iskorai iz zadatih okvira, da o svom pozivu razmilja
racionalno, to ne treba izjednaavati sa potcenjivanjem iracionalnog u
362
samoj istoriji. Sa stanovita svoga shvatanja istorije, o onome to se dogaa

govorio je preko onoga to tome prethodi. Drugim reima, nastojao je da
identifikuje procese dugog trajanja.
Ivan uri se okrznuo, nazovimo to tako, o politiku. Ali, njegov
poraz u njoj bi bio irelevantan da nije povezan sa njegovim radom u esnafu.
On je oseao povezanost profesionalnog i politikog u svom porazu, kao to
su je, nema sumnje, drugi oseali u svojoj pobedi. Kakav je, uostalom,
efekat onih koji su, sa uverenjem dunim potovanja, zastupali stanovite
da se dignitet struke brani najuspenije samo s one strane svakog javnog
angamana.
Oseajui gorinu poraza, ali jo uvek ne bez svake nade, Ivan
uri se, na poetku rata u Jugoslaviji, obreo u Francuskoj. Nimalo
sluajno. On je, kako je sam rekao, proao jednu hiljadugodinju istorijsku
lekciju koja se naziva Vizantija. Bio je ak Georgija Ostrogorskog,
vizantologa svetskog glasa. Najblia mu je bila francuska istoriografija.
Najpre il Mile (17981874), taj samouki istoriar etnolog, koji je prvi
tragao za totalnim Srednjim vekom. Zatim kola oko asopisa Anali
(1929), koja je dovela do preokreta u svetskoj istoriografiji XX veka.
Naroito njena druga generacija (1957) oko Fernana Brodela.
Ivan uri nije bio fanatini i militantni analist. Konstatacijom da:
Na alost, Brodelovi aci ne piu o nama, a kod nas nisu ni preterano
poeljni, on ne pledira za dominaciju ove kole u srpskoj istoriografiji, ve
samo za mesto i za nju. Ipak, za svoje shvatanje Istorije, Ivan uri najvie
duguje analistima: dogaaji iz ugla dugog trajanja, svakodnevica kao
bavljenje prolou u celini, komplementarnost nauka o oveku u
konkretnom sagledavanju celovite prolosti, uporedna istorija kao uslov
naune istorije, mnoina (i to nehijerarhizovana) izbora a ne programa.
Najzad, ako je Ivan uri u svojoj potrazi za nepostojeom
istorijom, uopte traio uzor, on ga je, gotovo izvesno, nalazio u
francuskoj istoriografiji. Bio je to neprikosnoveni istorijski zanatlija, or
Dibi. uriu je sutinski bilo najblie njegovo vjeruju istoriara: Najpre,
to je volja za nezavisnou, predrasude i u odnosu na onaj lukavi zatvor koji
stvaraju ideologije, i iji nesvesni zatoenik postaje svako od nas. Zatim,
zahtev za strogou. Istorijom se ne bavi bez obaveza, bez vernosti
informacijama, tim rasutim krhotinama koje prikupljamo, koje nastojimo
saoptiti jedni drugima, no koje nemamo prava da ispravljamo,
prenebregavamo niti uklanjamo. Treba da ih vrsto drimo na njihovom
zasluenom mestu, kao nesalomljive temelje na kojima razapinjemo na
san. Dobro sam rekao san. Kako, na kraju krajeva, bez sanjanja, bez
363
Ivan uri
preputanja mati, istoriar moe da sjedini te razbacane delie, da okupi

iscepane prnje, iupane iz seanja. Ovde i trea vrlina postaje neophodna, a
to je oseajnost, kazau ak senzualnost, koja jedina pomae istoriaru da
se zaboravi, da se iskljui iz vlastite sadanjosti, ne bi li se poistovetio sa
svedocima koje nagovara da posmatra svet njihovim oima, izgraujui,
izmeu sebe i njih, to jest onoga to govore, dvosmislenu vezu, oito
senzualnu... Ipak ove tri vrline ne bi bile dovoljne. Ako istoriar naui da
upoznaje druge sa onim to veruje da je otkrio, ako je voljan da prizna
sopstvenu nesigurnost, da opie nesigurne prolaze kojima se esto
provukao, jo uvek mu je potrebno, jer istorija je takoe, a ja verujem i
naroito vetina dobrog govora, da ima taj dar, blago lepog pisanja,
jednostavno, precizno...
Sve ove vrline, dabome u razliitoj meri, mogu se uoiti ne samo u
celokupnom delu Ivana uria, nego i u njegovoj po obimu nevelikoj knjizi
Istorija pribeite ili putokaz. On je, pre svega bio istoriar. Potrebu da to
i sam naglaava poeo je da osea od trenutka kad je njegovo intelektualno
angaovanje izilo iz domena profesije. Strah da se i njemu moe zameriti
da istoriju upotrebljava, ali i stvarni rizik da mu se to dogodi, uinio ga je
opreznijim i stroijim. Poslednjih godina ga je, moda, ak i paralisao.
Budunost, pisao je, nije polje zanimanja jednog istoriara, osim ako
nije voljan da se otisne u druge, neistorijske vode. No, tu ga zanat samo
delimino titi. Ostatak sudbine odreuje mu politika dalekovidost, u
najboljem sluaju ojaana znanjima prolosti.
Istoriar po vokaciji, Ivan uri nije ni mogao koristiti istoriju za
politike projekcije. Tu je, za njega, prestajala naunost, a poinjala
ideologizacija prolosti. Samo, ovaj put, sa pozicija nacionalizma. Istorijska
znanja su ga upuivala na zakljuak da se to mora zavriti u uvrenju
totalitarizma. To ga je vodilo saznanju da su mogunosti za deide-
ologizovano drutvo u kome bio ono, to shvatanje, moglo uopte opstati. Da
li je njegova smrt cena kojom je to saznanje platio? Na to je pitanje teko
odgovoriti, ali je izvesno da je, za mnoge njegove ake, njegov odlazak bio
simbolian. Sa njim kao da su otile i njihove nade. Naravno u istoriji nije
nita definitivno.
Ali, svako od njih ima, kao to je i Ivan uri imao, samo jedan
ivot.
Beograd, oktobra 1998.
364
4.
Prof. dr Dragoslav Petrovi
VERA U NEPROLAZNE VREDNOSTI
Prolo je deset godina od smrti prof. dr Ivana uria. Roen je 30.

oktobra 1947. godine u Beogradu. Zavrio je klasinu gimnaziju i studije
istorije na Filozofskom fakultetu. Uenik Georgija Ostrogorskog i budua
jedna od najmarkantnijih figura beogradske vizantoloke kole, ve u svom
diplomskom radu jasno je ispoljio ta e biti njegovo osnovno interesovanje
u struci koju je odabrao. Tema je bila Vizantijski inovi u srednjovekovnoj
Srbiji. Magistrirao je 1974. radom o jednoj od najmonijih vizantijskih
magnatskih porodica Porodica Foka. Doktorirao je 1982. sa tezom iji
je naslov bio Vreme Jovana VIII Paleologa. Njegova bibliografija sadri
83 jedinice, pri emu se izdvajaju dve knjige. Prva je Sumrak Vizantije
koja je doivela ak tri izdanja. Ona predstavlja njegovo najznaajnije i
najzapaenije delo, prevedena je na francuski, poljski, ruski, italijanski i
nemaki jezik. Druga knjiga Istorija pribeite ili putokaz, doivela je
dva izdanja (1990. i 1998).
Za razumevanje njegove angaovanosti u zbivanjima iji je bio
savremenik i uesnik, treba sagledati i njegove strune rasprave i lanke. Pri
tome bi svakako trebalo posebno izdvojiti one koje zahvaljujui svojim
objektivnim analizama i porukama koje i danas imaju izuzetan znaaj. U tu
grupu svakako spada rasprava iz juna 1997. Kosovo, Albanci, Srbi: ipak se
mora razgovarati, koju je publikovao Helsinki odbor za ljudska prava.
Treba ukazati na jo dva lanka objavljena iste godine: Bosnu je nemogue
podeliti, u sarajevskom Osloboenju i Regionalizacija budunost
Srbije u beogradskoj Demokratiji. Pored profesure na Univerzitetu u
Beogradu, prof. dr Ivan uri predavao je i na univerzitetima u Nemakoj,
365
Ivan uri
ehoslovakoj, Grkoj i Francuskoj. Umro je posle krae bolesti u Parizu,

23. novembra 1997.
Porodica
Tako bi mogli da se na uobiajen nain, uz duno potovanje,

prikau elementi ivota i kvalitet istraivakog rada i edukativnih aktivnosti
uspenog profesora univerziteta. Onima koji nisu poznavali izuzetnog
oveka i neponovljivu linost kakav je bio Ivan, to ni iz bliza ne prua
pravu i celovitu sliku. Moralo bi se dodati jo mnogo toga.
Gde su koreni tako odlunog ponaanja, neviene upornosti i
odanosti svojim uverenjima? Gde su motivi da se uz visok rizik i sopstvene
sigurnosti, uvek i na svakom mestu jasno promovie svoj stav? Pri tome
treba imati u vidu da se nije radilo o nekome za koga bi se po uobiajenim
kriterijumima moglo rei da je hrabar. Nosio je strahove i nesigurnost
barem koliko i svaki prosean ovek, ali nije iveo, niti se ponaao na nain
koji bi tome odgovarao. Ba zato bi se moglo rei da je njegov poten odnos
prema vrednostima u koje je verovao i vie od hrabrosti.
Da li je oseao jednu posebnu obavezu i prema tradiciji i ugledu
porodica iz kojih potie? Njegov otac, prof. dr Duan Zinaja uri, bio je
lekar i profesor Beogradskog univerziteta, ijij deda je bio prota Milan
uri iz Uica, dugogodinji poslanik.
Demokratija
Majka Ivana iz porodice Bogdanovi, takoe je bila univerzitetski

profesor. Njen otac Milan Bogdanovi bio je poznati knjievni kritiar, a
brat Bogdan Bogdanovi istaknuti intelektualac izuzetno potovan od
graana glavnog grada. Naravno da u takvom ambijentu postoje preduslovi
za formiranje linosti tradicionalnog porodinog morala, ali i za sticanje
odgovarajueg obrazovanja i irine pogleda.
ini se da je na njegovo formiranje odluujui uticaj imala njegova
majka, koja je za sve nas bila samo Nana. Tako smo joj se obraali, pa su
mnogi tek itajui Ivanovu biografiju saznali da to nije bilo njeno pravo
ime. Uvek kada ju je pominjao, on je to govorio na poseban nain. Na
slian nain pokazivao je stalnu zabrinutost i ispoljavao izuzetnu vezanost i
za svoju sestru bliznakinju koja je tih tekih 90-ih godina uglavnom bila u
Londonu. Rado i esto je govorio o svojoj erki koja je bila daleko. Odavao
je utisak da je oseao deo blage krivice to ne moe direktnije da joj
366
pomogne u prevazilaenju uobiajenih problema vezanih za prelomne

godine u razvoju mladih ljudi. Oseao je permanentnu obavezu i prema
svom znatno mlaem polubratu koji je iveo i kolovao se u Beogradu.
Uspean profesor univerziteta koji je svojim strunim kvalitetima
bio uvek rado vien u mnogim evropskim centrima, ovek koji je pre svega
zbog svog obrazovanja i prefinjenog naina ophoenja, pa i izgleda, bio
otvoren, ili samo pritajen san ena svih godina i za koga se ne moe rei da
nije bio sklon zadovoljstvima koji iz svega ovoga proizlaze, reio je dan
najdirektnije ue u politiku.
Osnovano je 1989, a potom i ureivao asopis Demokratija
danas. Na prvim viestranakim izborima 1990. bio je kandidat Ujedinjene
demokratske inicijative (UJDI) i Saveza reformskih snaga u Srbiji (SRSS)
za predsednika Srbije. Sa osvojenih 277.398 glasova zauzeo je tree mesto,
sa posebno dobrim rezultatom u Vojvodini, gde je ak i pobedio u nizu
optina.
Preko Liberalnog foruma pristupio je Savezu reformskih snaga
Srbije iji e predsednik biti od marta 1991. go marta 1992. Krajem 1991.
odlazi u Pariz koji e biti mesto njegovog stalnog boravka do kraja ivota i
gde e predavati prvo na College de France, a potom na Univerzitetu Paris
VIII. U tom gradu e 1992. osnovati Pokret za demokratske slobode, sa
jedinom nadom da e preko njega okupiti sve ljude koji e dovesti do
pomirenja i afirmacije alternative mrnji.
Nije propustio da u Kragujevcu, gde je imao mnogo prijatelja i
sledbenika, osnuje Ligu za umadiju Koaliciju umadija, iji je bio
poasni predsednik. Neumorno je putovao i uestvovao u raspravama u
kojima je pokazivao da je izuzetna linost, koja nijednog trenutka nije
podlegla atmosferi iskljuivosti, ija irina pogleda i nesebina
angaovanost predstavlja grandiozni primer razuma, potenja i
principijelnosti. Malo je ljudi koji su hrabro i bez kompleksa i u godinama
ratnih strahota gotovo neprekidno poseivali sve delove prostora prethodne
Jugoslavije i inili napore da urazume savremenike.
Niko nije tako predano i beskompromisno dao sve to je mogao da
odri ideju meusobne tolerancije, razumevanja i saradnje kao jedinog puta
u normalan i civilizovan ivot. O tome je govorio u Londonu i Parizu,
Kragujevcu i Somboru, Beu i Minhenu, Sarajevu i Zagrebu, Senti i Adi,
Prizrenu i Niu, Zaovinama i Kisau...
367
Ivan uri
Tolerancija
Paljivo su ga sluale diplomate Evrope, verovali mu seljaci u

umadiji, potovali beogradski intelektualci, aplaudirali u Kanjii,
Poarevcu, Pritini, Novom Sadu i, naravno, njegovom Beogradu.
Vraao se uvek sa oduevljenjem u svoj grad, bez obzira na
razliitu atmosferu na koju je u tim tekim i nemirnim godinama nailazio.
Tako je to bilo i tog ranog prolea 1997. kada je u vreme velikih i upornih
studentskih demonstracija eleo da se direktno obrati, pre svega mladim
ljudima, sa improvizovane bine ispred Filozofskog fakulteta. Uvek u se
seati kako je sa primetnom zebnjom prilazio mestu okupljanja, veorvatno
strahujui za reakciju ljudi okupljenih na otvorenom prostoru i svestan
satanizacije kojoj je bio izloen preko reimskih medija. Neoekivano i
neuobiajeno za to doba godine poeo je da pada sneg. Ivan je bio u
prepoznatljivom belom mantilu od kojeg se iz nekih razloga nikada nije
odvajao, bez obzira to je u njemu bilo hladno u zimskom periodu, a
pretoplo ve sredinom prolea. Negde oko zgrade Albanije usput mi je
rekao da e ve to vee biti u Novom Sadu. Samo da prethodno obavi
lekarski pregled u vezi sa neugodnim i, tada se inilo, bezazlenim
problemom.
Mladi su ga primili onako kako je Ivan i zasluio. Bio je
prezadovoljan, jer studenti njegovog univerziteta nisu krili oduevljenje.
Samo se inilo da se vratio. ivot e pokazati da je to bio njegov oprotaj.
Nije doao u Novi Sad. Njegov telefon u Parizu bie iz
neobjanjivih razloga nem narednih meseci. Poee velika borba koja e
kratko trajati. Kada se kasnije budemo ponovo uli, zamolie me za pismo
koje mu nikada nisam poslao. Samo nekoliko dana nakon tog razgovora, 23.
novembra 1997, stigla je bolna vest.
Ivan uri ostae trajni simbol toleracije, jer je pratao i onima koji
su izmiljotinama nastojali da bace senku na njegov ugled. Na taj nain su
samo pomogli da se uoi jasna razlika izmeu nedobronamernih ljudi
skromnih mogunosti i neponovljivih veliina.
Na groblju u Beogradu, u porodinoj grobnici pohranjena je urna sa
posmrtnim ostacima prof. dr Ivana uria. Nikada nisam video da tamo nije
bilo barem jednog buketa sveeg cvea.
Danas, Beograd, 23. novembar 2007.
368
5.
Boban Tomi
NEDOVRENO DELO
Skromno podseanje na intelektualca i eruditu Ivana uria nalae

da se evociraju uspomene na intelektualni i politiki sadraj osamdesetih
godina prolog veka, kada je svakojaki srpski nacionalizam poeo da buja i
ovladava kako intelektualnim tako i prozainim prostorima. U vreme kada
su se istonoevropski narodi spremali za politiku zavrnicu postmo-
dernizma, olienu u borbi za stvaranje modernog otvorenog drutva, na
naim prostorima je ovladavao upravo isputeni duh iz istorijske boce.
Tadanja intelektualna elita dobrim delom je zahvaena rastuim
populizmom i ovinizmom, ali najvitalniji i najproduktivniji intelektualci
tog doba su pronalazili razliite puteve do angamana i pobude. Ivan uri
je jedan od tih srpskih intelektualaca i on je u ranoj mladosti ve pokazao da
e njegovo struno interesovanje biti usko povezano sa drutvenom zbiljom.
Odabravi istoriju Vizantije kao podruje svog ueg strunog rada i
interesovanja on je usmerio panju na otkrivanje onih istorijskih istina i
saznanja od kojih se moe veoma mnogo nauiti i kojima se mogu praviti
veoma zanimljive paralele sa savremenim izazovima.
Poetkom ratovanja i dolaskom onih vremena Ivan uri je u
prvi plan doao kao jedan potpuno nov i neuobiajen kandidat za
predsednika Srbije na prvim viestranakim izborima. Te daleke 1990.
godine bio je zajedniki kandidat Ujedinjene demoratske inicijative (UJDI)
i Saveza reformskih snaga Srbije (SRSS), a u prvom krugu osvojio je
277.398 glasova. Tim rezultatom plasirao se na iznenaujue dobro tree
mesto, a u velikom broju vojvoanskih optina bio je apsolutni pobednik.
ira javnost ga je upoznala u maniru otmenog graanskog intelektualca
369
Ivan uri
reformskih i kosmopolitskih naela, ali takvim imidom promovisan je u

veoma zgodnu metu za ispucavanje najrazliitije ovinistike municije svih
kalibara iz svih oruja. Reimski, jer drugih skoro da nije ni bilo, mediji su
se na njega okomili besomunim napadima, pred kojima je Ivan morao da
uzmakne pod uobiajenim i munim pretnjama smru. Krajem 1991. godine
Ivan naputa Srbiju i odlazi u Pariz gde poinje da radi kao predava na
College de France i na Univerzitetu Paris VIII. U to vreme zajedno s
Vidosavom Stevanoviem i veim brojem srpskih intelektualaca i javnih
radnika u Francuskoj osniva Pokret za demokratske slobode koji postaje
mesto okupljanja, dijaloga i aktivnog dejstva ka promociji i podrci
demokratskim procesima u Srbiji.
Poetkom 1997. godine Ivan je imao ideju da se vrati u Srbiju i
politiki aktivira u maksimalnoj moguoj meri. Prilikom naeg susreta na
sahrani njegovog oca, pokojnog Duana uria Zinaje, Ivan nam je rekao
da se sigurno vraa i da radi na tome i da eli da se kandiduje ponovo. Bilo
nam je tada lake jer je jedan od najvrednijih boraca za demokratizaciju
zemlje ponovo trebalo da bude meu nama. Meutim, opaka bolest pokosila
je Ivana za svega nekoliko meseci i on je preminuo 23. novembra 1997.
ostavivi iza sebe jedno plodno ali uglavnom nedovreno delo.
Uspomena na Ivana uria je tuna prevashodno zbog njegove rane
smrti, ali i zbog nedovrenosti jedne superiorne i blistave intelektualne i
politike karijere. Iako nije iveo u vremenima koja su naklonjena ljudima
kao on, Ivan je imao budunost ispred sebe. Reforme koje su u Srbiji
nastupile, a posebno savremeno doba i izazovi, potrebuju ljude Ivanovog
kova i formata. Njegov politiki rad i poznavanje istorijskog konteksta,
dubokih korena i uzroka savremenih dogaaja, davali su mu izuzetnu mo
prepoznavanja problema i ukazivanja na najbolja reenja. Ivanov angaman
danas bio bi osveavajua i otrenjujua energija intelektualnog naboja
prepoznatog i priznatog kako u evropskim tako i u globalnim okvirima.
Politike smrti, na svu sreu, funkcioniu drugaije od fizikih, tako da je
lik i rad Ivana uria ostao zauvek aktuelan i koristan za sve one koji misle
i rade na optem dobru i progresu ovih prostora.
Danas, Beograd, 24. novembar 2008.
370
Ivan uri
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA
1. Ektesis nea vizantijski prirunik za pitakia o srpskom
patrijarhu i nekim feudalcima krajem XIV veka, ZFFB Filozofski fakultet,
Beograd, XII 1 (1974), Spomenica Georges Ostrogorsky, str. 415432
2. Porodica Foka, ZRVI SANU, Beograd, 17 (1976), str. 189
296.
3. The Intitulations of the Metropolitans in Ekstesis nea and
the Organization of the Church in Asia Minor in the Late Fourteenth
Century, Xve Cngrs International d Etudes Byzantines. Rsums des
communications, Athnes, 1976
4. Titulature Mitropolita u Ektesis nea i crkvena organizacija
u Maloj Aziji krajem XIV veka, ZFFB XIII-1, Filozofski fakultet, Beograd,
(1976), str. 5370
5. Svetovni dostojanstvenici u Ektesis nea, ZRVI 18 SANU,
Beograd, (1978), str. 189211
6. Podatak iz 1444. o svetogorskom manastiru Karakalu, ZFFB
XIV 1 (1979), Filozofski fakultet, Beograd, Spomenica Franjo Barisi,
str. 211218
7. Titles of the Rulers of the Second Blgarian Empire in the Eyes
of the Byzantines, Charanis Studies. Essays in Honor of Peter Charanis, ed.
By Angeliki E. LAIOU THOMADAKIS, Rutgers University Press,
New Brunswick New Jersey, 1980, pp. 3150
8. Remarques sur lpigramme de la croix de Lon, Etudes sur les
croix byzantines du Muse dArt et d Historie de Genve, Geneva XXVIII
(1980), n.s., pp. 115118, 123124
371
Ivan uri
9. Pomenik svetogorskog protata s kraja XIV veka, ZRVI 20

(1981), SANU, Beograd, str. 139169
10. Chronological Limits of Presbeutikos by Theodore
Metochites, XIV. Internationaler Byzantinistenkongress. Rsums der
Kurzbeigrge, Wien, 1981, 5.1
11. Cadres chronologiques du Presbeutikos de Thodore
Mtochite, XVI. Internationaler Byzantinistenkongress, Akten, II / 3, JB
(Jahrbuch der Oesterreichischen Byzantinistik) 32 / 3 (1982), pp. 111
120
12. Evdokija Komnina i njen mu Konstatin Draga, ZRVI 22
(1982), SANU, Beograd, str. 259272
13. Sumrak Vizantije Vreme Jovana VIII Paleologa; 13921448,
Narodna knjiga, Beograd, 1984, 486 str. (drugo izdanje 1985; tree
izdanje Naprijed, Zagreb, 1989; itd.)
14. Istorija pribeite ili putokaz? Knjievne novine, Beograd,
n.676 (15. novembar 1984), str. 14.
15. La dfinition de Byzance: un essai d interprtation, Razo
Cahiers du Centre d Etudes Mdivales de Nice 4 (1984), pp. 153165
16. Istina i istorija, Knjievne novine, Beograd n.707 (1. april
1986), str. 12
17. Teodor Metohit i Poslaniko slovo Teodora Metohita,
Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, t. VI;K ZRVI-SANU,
Beograd (koautori: S. irkovi, B. Ferjani, Lj. Maksimovi, N. Radoevi
i I. uri), (1986), str. 63143
18. Romejski govor i jezik Konstantina VII Porfirogenita, ZRVI
2425, SANU, Beograd, (1986), str. 109137
19. Lhabitat constantinopolitain sous les Palologue: les palais et
les baraques. He Kathmerin zo sto Byzantio, Praktika tou A Diethnous
Symposiou (La vie quotidienne Byzance, Actes du I-er colloque
international), d. Kentro Byzantinn Ereunn / C.I.E., Athnes, (1989),
pp. 733752
20. Historik aletheia, balkanikoi patriotismoi kai ethogeneseis
stn paideia (La vrit historique, les patriotismes balkaniques et les
ethnognses dans l ducation), Actes du Colloque International:
372
Universit-Idologie Culture (Athnes, 1987), 1989, pp. 377385; 605

649
21. Vizantija i Srbi u borbi protiv Turaka. 13891459, Srpski
narod u drugoj polovini XIV i u prvoj polovini XV veka, ed. Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, (1989), str. 8194
22. or Dibi: trijumf pojedinca u savremenoj francuskoj
istorijskoj misli, ed. Nolit, Beograd, (1989), str. 721
23. Teofilakt Ohridski pod atorom Arona, ZRVI 2728, SANU,
Beograd, (1989), str. 6991
24. Istorijski pogled na budunost krize u Jugoslaviji, Odjek,
Sarajevo, godina XLII, n.67 (15. mart 1990 15. april 1990), Ibidem,
godina II, n. 5, str. 920
25. Vera i crkva, Nedjelja, Sarajevo, n. 7 (8. april 1990), str. 20
21
26. Istorija pribeite ili putokaz, ed. Svjetlost, Sarajevo, 1990,
172
27. Vilistan, Demokratija danas, Beograd, n. 3, jun 1990, str.
1415
28. U koi Vuka Brankovia, Demokratija danas, Beograd, n. 4
5, julavgust 1990, str. 78
29. Domoljupci i rodoljupci, Demokratija danas, Beograd, n. 6,
oktobar 1990, str. 1213
30. Les racines historiques du conflit serbo-croate, Etudes, t. 375,
n. 4 (3754), octobre 1991, pp. 293303
31. Deevski sabor u delu Danila II, Arhiepiskop Danilo II i
njegovo doba, ed. SANU, Beograd (decembar 1987), 1991, str. 169195
32. Srbi i Hrvati ta sada valja initi?, Stav, Novi Sad, n. 92
(23. januar 1992), str. 3438
33. Srbi, Hrvati i Realpolitik, Nedeljna borba, Beograd, n.
8889 (2829. mart 1992), str. VIVII
34. El historiador y la geostrategia en el espacio yugoslavo, El
Pais, Temas de nuestra epoca, n. 242 (9 juille 1992), pp. 7678
373
Ivan uri
35. Le Vilistan, dans Lettre Internationale, n. 33 (t 1992), pp 76

78
36. L Europe face la Yougoslavie: tre ou ne pas tre,
Libration, 26 aot 1992, p. 8
37. Ralit historique et gostratgique de l espace yougoslave,
Les Temps Modernes, n. 555 (octobre 1992) pp. 142149
38. La Bosnie Herzgovine en dix questions, hors srie
Sarajevo (coll. Libration), novembre 1992, pp. 1620
39. Pax Americana, El Pais, Opinion, 3 mars 1993, p. 17
40. Preparmonos, El Pais, Opinion, 3 juin 1993, p. 4
41. Prparons nous, Le Monde, Dbats, 3 juin 1993, p. 2
42. Pax Americana, Sur l ex-Yougoslavie, d. Collge
International de Philosophie, Paris, 1993, pp. 1719
43. Bosnienserberna Belgrad gisslan, Svenska Dagbladet, 11 juin
1993, pp. 1718
44. Plus que jamais, soutenir les dmocrates serbes, Globe, 1420
juillet 1993, El Pais, pp. 3739
45. Serbia, agosto de 1993, El Pais, Opinion, 25 aot 1993, pp. 7
8
46. Demokratin svlts ut i Belgrad, Svenska Dagbladet, 7
septembre 1993, pp. 2324
47. Social Tensions Handicap The Opposition, Warreport
(Londres), aot septembre 1993, p. 24
48. Etat des lieux en Serbie, Le Soir (Bruxelles), 8 octobre 1993, p.
2
49. Nazionalit, culture, etnie nella exYugoslavia: una
prospettiva storica, I Nuovi Razzismi n. 1, terza serie, 1993, pp. 2325
50. Serbes et Croates. Que faut il faire maintenant?, Lignes, n.
20 (septembre 1993), pp. 1429
51. Droits des minorits et frontires europennes: prvisions et
solutions (intervention), Nouvelle Europe: minorits et rfugis (Actes du
374
colloque organis par le Groupement pour les droits des minorits, 2526
mars 1992), d. GDM, Paris, 1993, pp. 2327, 3234
52. Rittorno in Serbia, Ragionamenti sui fatti e le imagini della
storia, n. 34 (dicembre 1993), pp. 3441
53. Ett val med svrverskdliga fljder, Svenska Dagbladet, 17
decembre 1993, pp. 2526
54. El invierno europeo, El Pais, 31 dcembre 1993, p. 6
55. Les Russes dans les Blkans, Le Nouveau Quotidien
(Lausanne), 1-er mars 1994, p. 4; Svenska Dagbladet, 3 mars 1994, pp. 17
18; Libration, 8 mars 1994, p. 6; Puls (Skopje, Macdoine), 4 mars 1994,
p. 44; L Unit, 10 mars 1994, p. 2
56. L au del de la guerre dans l ex-Yougoslavie: la
rconciliation aprs le conflit, Politique trangre (hiver 93/94), pp. 919
931
57. Vilistan, Dizionario di un paese che scomparse. Narrativa
della ex-Yugoslavia, a cura di Nicole JANIGRO, d. Maniesto Libri,
Rome, 1994, pp. 7177
58. Milosevic ou Milosevic, Libration, 13 octobre 1994, p. 7
59. Les rapports de force entre l Eglise et l Etat dans les
Balkans, La Xnophobie (Actes du colloque) d. Passages UNESCO,
Paris, 1994, pp. 242244
60. Sarajevo. Le miroir bris, ouvrage collectif (P.
MATVEHEVITCH, V. STEVANOVIC, N. KOVAC, I DJURIC, F.
COMBES, CH. PETR), d. Les Temps des Cerises, Paris, 1995, 144 pp
61. Kriza knjige i mogua reenja, Erasmus (Zagreb, Hrvatska),
n. 11 (1995), str. 5960
62. Les Yugoslaves en 1945: russophiles ou sovitophiles? Revue
d Europe Centrale, t. II, n. 2 (1994), pp. 229246
63. Lheure de vrit, L Evnement du jeudi, No. 555 (2228 juin
1995), p. 77
64. Demasiado tarde para la verqenza, El Pais (20 juillet 1995),
p. 12
375
Ivan uri
65. Russophilie, russophobie, sovitophobie chez Les Slaves du

Sud, Etudes, t. 383, n. 3 (3833), septembre 1995, pp. 169177
66. II Crepuscolo di Bisanzio. I tempi di Giovanni VIII Paleologo
(13921448), Introduzione di Mario GALLINA, d. Donzelli Editore,
Rome, 1995, XVII 346 pp
67. Un americano en Paris, El Pais (5 dcembre 1995), pp. 1314
68. Retten, was zu retten ist, Tages Anzeiger (Zurich), 8 dcembre
1995, p. 2
69. Le crpuscule de Byzance, d. Maisonneuve et Larose, Paris,
1996, 430 pp
70. Belgrade ist nicht zuhause, Die weisse Stadt
(Konferenzeitrge), Vienne, 1996, pp. 17
71. Beograd stariji od Srba, Naa Borba (Beograd), 89 jun
1996, str. XIVXV
72. La Fortune de Thodore Mtochite, Cahiers Archologiques
44 (1996), pp. 149168
73. Bosnia-Herzegovia French Revolution Ideal, 99- Sarajevo,
23 (avril 1996), pp. 2425
74. Les Balkans. Pazsage aprs la bataille (sous la direction de
Jacques RUPNIK), Le poids de la Serbie (pp. 83105), d. Editons
Complexe, Bruxelles, 1996, 169 pp
75. Lusure du nationalisme serbe, Convergences, 12 janvier
1997, Paris
76. Milosevic peut provoquer la guerre (propos), Lvenemente
du jeudi, 2329 janvier 1997, p. 43, Paris
77. Mislio sam da e me bar neko razumeti, Odgovor, Beograd,
6. februar 1997
78. S jedne strane demokratija i patriotizam, s druge
autoritarizam i nacionalizam, Nedeljna Naa Borba, Beograd, februar
1997
376
79. Kosovo, Albanci, Srbi: ipak se mora razgovarati. Srpsko-

albanski dijalog, jun 1997, Beograd, str. 120126, Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji
80. Bosnu je nemogue podeliti, Osloboenje, Sarajevo, 30. jun
1997
81. Srbija voli da o Kosovu uti, Nedeljna Naa Borba, Beograd,
56. jul 1997
82. Srbija nije u demokratskom svetu, Demokratija, Beograd,
2324. avgust 1997
83. Regionalizacija budunost Srbije, Demokratija, Beograd,
14. oktobar 1997
377
Ivan uri
REGISTAR LINIH
IMENA
A Bogdanovi, Bogdan 14, 22-24, 26, 27,

Ain, Jovica 199 207, 216, 355, 366
Ageron, Charles-Robert 97 Bogdanovi, Dimitrije 139
Agi, Nihad 247 Bogdanovi, Ivana Nana 24, 25, 32,
Agoton, Andra (goston, 355
Andrs) 222 Bogdanovi, Milan 21, 22, 355, 366
Ahrweiler, Hlne140 Bogosavljevi, Milutin 26
Aleksandar Veliki 183 Bonaparte, Napoleon 144, 170
Aleksije II Komnin 41, 42 Boris /Mihailo (bugarski vladar) 62, 63
Amiens, Pierre de 72 Bokovi, Boko 21
Ana, (francuska princeza, Bouillon, Godefroy de 72
supruga Andronika I Boovi, Radoman 222
Komina) 42 Brankovi, Vuk 45, 45, 48, 49, 373
Anastasijevi, Ksenija 23 Brenjev, L. I. 236
Anderson, M. S. 144 Briza, Jan 317
Andronik I Komnin 41-44 Brodel, Fernan (Braudel, Fernand) 12,
Andronik II Paleolog 179 64, 183, 363
Anri-Levi, Bernar 231 Brokijer, Bertrandor de la (Brocquire,
Arhimed 64 Bertrandon de la) 187
Aristotel 64 Broz, Josip Tito 24, 80, 81, 83, 90,
Atanasije I (carigradski 107, 113, 134, 152, 155, 156,
patrijarh) 186-188 158, 219, 231, 259, 271
Bui, Jagoda 221
B Burojevi, Jasmina 233
Banac, Ivo 146 Bu, Dord (Bush, George H. W.) 108
Banjac, Dragan 325
Bekovi, Matija 335 C
Beli, A. 142 Camblak, Grigorije 139
Belon (francuski parlamentarac) Carrington, P. (lord) 205
218, 230 Castellan, G. 141, 144
Berajev, Nikolaj 27 Ceri, Besim 221
Boban, Lj. 152 Cherniavsky, M. 140
Boban, Mate 227, 268 Ciliga, V. 148
Bogdanovii 16, 20, 21, 25, 366 Ciuha, Joe 221
Combes, F. 375
Costantini, L. 143
378
Crampton, R. 144 Drakovi, Vuk 28, 201, 202, 294, 301,

Crnevi, Brana 310, 334 315, 340
Cupari, Slobodan 283 Drnovek, Janez 220, 230
Cviji, Jovan 49, 51, 52, 90, 197, Duan (srpski car) 17, 56, 77
141, 143, 146 Dzaja, S. 141
D
anak, Nenad 220, 222, 254, Dambazovski, K.150
323, 338, 345
ernievski, N. G 147, 148.
ii, Dragan 199 ilas, Milovan 259
ika Ignja (lik iz romana Jakova uji, Momilo 154
Ignjatovia) 55 ureti, Veselin 259
urkin, Vitalij 297 uri Trbojevi, Duanka 19
uri, Dragia 18
uri, Dragoje 18
irkovi, Sima 9, 10, 26, 141, uri, urija oko 16, 197
199, 216, 360, 372, uri, Marija 33
orovi, V. 141, 145-147 ini, Gordana 26
osi, Dobrica 224-226, 259, uri, Milan (prota) 16-18, 341, 355,
293, 334, 335 366
uri, Persida 18
D uri, S. Duan Zinaja 16-20, 27, 28,
Damianov, S. 150 366, 370
Dandolo, Enriko 43 uri, Sava (otac Duana S. uria,
Danon, Maja 33 deda Ivana uria) 18
Danon, Oskar 33 uri, Sava (sin Duana S. uria) 19
Davio, Oskara 22 uri, Todosije 18
David, Filip 26, 32, 216 uri, Zdravko 18
De Vries Van Der Velden, Eva urii 16, 18-20, 341
180 ini, Zoran 14, 23, 26, 34, 205, 277,
Degen, Silvio 297 340, 344
Demai, Adem (Adem, Demai) uri, Ivan 9, 10, 12-16, 19-21, 24-35,
338 140, 143, 145, 147, 179-181,
Dibi, or (Duby, Georges) 12, 193, 200, 207, 234, 239, 244,
165, 361-363, 373 266, 274, 279, 281, 282, 284,
Dimezil, or (Dumzil, 294, 301, 315, 318, 319, 322,
Georges) 184 326, 330, 338, 344, 347, 348,
Dimitrijevi, Vojin 26, 216 355-365, 368-372
Dizdarevi, Faik 221
Domentijan 65 E
Doroslovac, Milutin 23 Engels, F. 351
Dostian, I. S. 144 Evans, R.J.W. 141
379
Ivan uri
F Haumant, E. 146
Fadeev, A. V. 144 Havel, Vaclav 33, 259
Falmerajer, Jakob Filip 63, 64 Hedl, Drago 213, 254
Feji, Goran 221 Herd, Daglas (Herd, Douglas) 228
Ferjani, Boidar 372 Highly, J. 181
Flandre, Robert de 72 Hitler, Adolf 80, 160, 263, 307, 335
Frank, Josip 150 Hoda, Enver 158
Fridman, Milton (Friedman, Honijat, Nikita 44
Milton) 351 Horvat, R. 141
Fuks, erar (Fuchs, Gerard) 218, Husein, Sadam 109, 120, 226, 237,
230 259, 278
Furlan, Mira 221
I
G Iglberger, Lorens (Eagleburger,
Gadafi, Muamer al 179 Lawrence) 163
Gaj, Ljudevit 146 Ignjatovi, Jakov 55-57
Gali, Mirko 206 Ignji, Stevan 16
Gallina, Mario 376 Ili, Mile 351
Gaulle, Charles de 97 Iliesku, I. 159
Gavrilovi, Zoran 26 Irigoin, J. 180
Gebels, J.119 Isakov, Mile 338, 343, 357
Gligorov, Kiro 28, 220, 243, Ivanevi, Saa 243
284, 295, 298, 299, Ivani, M. 323
307, 311 Ivanovi, Ivan Vane 26, 221
Gligorov, Vladimir 26 Ivekovi, Rada 26, 221
Gof, ak Le (Goff, Jacques Le) Ivi, A. 141
140, 165, 181, 361 Izetbegovi, Alija 132, 165, 227, 234,
Gojgi, Ljubica 343 235, 238, 239, 250, 252, 269
Gombrovi, Vitold 29, 260
Gorbaov, Mihail 108, 225 J
Grabovac, Filip (fra) 54, 57 Jagi, V. 141
Grafenauer, Bogo 66, 141, 360 Jakovljevi, Veljko 16, 17
Grahovac, Gavrilo 362 Janigro, Nicole 375
Grani, Mate 342 Jankovi, Nataa 346
Gross, Mirjana 146, 360 Jaruzelski, V. 320
Grothusen, K. D. 144 Jelavich, Barbara 144
Gunduli, Ivan 141 Jelavich, Ch. 147
Guslov, Ljiljana 278 Jeljcin, Boris 332
Jovan VIII (papa) 63
H Jovanovi, A. Ana 84, 169
Habzburzi 91, 142, 145, 146, Jovanovi, Jovan Zmaj 39, 46
149, 157, 158, 170 Jovanovi, Vladislav 225
Harambai, August 53, 54, 57
380
K Kovaevi, Duan 221

Kadi, Rasim 220 Kovaevi, Ljubomir 45
Kantorovic, Ernest Krajcar, J. 140
(Kantorowitz, Ernst) Krajinik, Momilo 265
140, 187 Kraljevi, Marko (epski junak) 55, 56
Kapor, Momo 310 Krivokapi, Boro 22, 24
Karadi, Radovan 163, 172, Kriani, Juraj 141, 142
227, 234, 236, 237, Krlea, Miroslav 21
253, 260, 267-269, 273, Krlak, Lidija 238
281 Kuan, Milan 220
Karadi, Sonja 165 Kulenovi, Adil 272
Karaorevi, Aleksandar (I) 79,
151, 152 L
Karaorevi, Aleksandar Lapevi, Dragia 17
(princ) 91 Lasi, Stanko 26
Karaorevi, Petar I 16-18, 220 Lav, Igor 26
Karaorevii 78, 80, 91, 113, Lazar (srpski knez) 17
145, 154 Lenjin, V. I. 236, 351
Karaman, I. 146 Leskovac, Mladen 351
Katarina II (ruska carica) 143 Lvi-Strauss, C. 89
Katurani, Vjeran 26 Lihaev, D. S. 139
Kenz, D. M. (Keynes, John Lovrenovi, Ivan 362
Maynard) 351
Keresteijanc, Leonid V.266 Lj
Kim-il-Sung 179 Ljaji, Rasim 338, 345
Klai, Vjekoslav 48 Ljubi, Sima 46, 48
Klinton, Bil (Clinton, William
Jefferson, Bill) 299, M
338 Mac Kenzie, D. 144, 147
Kohn, H. 141 Maek, Vladko 79, 103, 252
Kol, Helmut (Kohl, Helmut Majls, Riard (Miles, Richard) 338
Josef Michael) 195, 295 Maksimovi, Lj. 140, 372
Konstantin Porfirogenit 64, 67, Mango, C. 180
75 Manojlo I Komnin 41, 42
Konstantin Veliki 62 Marija Antiohijska 41
Kosev, K. 147 Markovi, Ante 88, 132, 220, 225, 315
Kosti, M. 143 Markovi, Mirjana 350, 351
Kotunica, Vojislav 275, 352 Markovi, Svetozar 147, 148
Kova, Bogomir 26 Marks, K. 351
Kova, Mirko 26, 199, 205, 215 Mati, Duan 22
Kovaevi, Boko 301 Matvejevi, Predrag 261
Kovaevi, Branislav Cole McLuhan, H. M. 89
338, 345 Meijar, Vladimir 263
381
Ivan uri
Mejdor, Don (Major, John) N

193 Nemanja (veliki upan) 17
Mesi, Stipe 297 Nemanji, Stefan 66
Metohit, Teodor 179, 180 Nemanjii 77
Mickijevi, Adam 29, 260 Nenadovi, Ljubomir 21
Micotakis, Konstantin 135, 274 Nikezi, Marko 26
Miunovi, Dragoljub 201, 202, Nikitin, S. A. 144
298, 305 Nikola II (ruski car) 18, 55, 236
Mihailovi Bogdanovi, Nikoli, Milica 24
Mileva 21, 22, 24, 20 Normandie, Robert de 72
Mihailovi, Draa 154 Novak, V. 146
Mihalji, Rade 9 Novakovi, Stojan 46, 48
Mijatovi, edomilj 48
Milievi, J. 143 O
Milojevi, S. Milo 46 Obili, Milo 56
Milo, eslav 29, 260 Obradovi, Vukain 314
Miloevi, Slobodan 28-31, 33, Obrenovi, Milan 17
34, 83, 86-89, 91, 92, Obrenovi, Milo 77, 145, 308
95, 100-102, 104-106, Obrenovii 145
112, 114-116, 118-120, Olbrajt, Medlin (Albright, Madeleine)
131-137, 159, 163, 169, 338
172, 179, 196, 200-207, Opranovi, Branislava 307
209-213, 218, 220, 227, Ostrogorski, Georgije 25, 26, 139, 180,
231, 234-236, 239-241, 363, 365, 371
243-248, 250-253, 258- Obradovi, Dositej 12, 49, 360
260, 262, 263, 266, Ortega i Gaset, Hoze (Ortega y Gasset,
270, 271, 274-276, 280, Jos) 11, 12, 14, 22
282, 286, 288-292, 294,
295, 298-300, 310, 312, P
315, 319-321, 323, 324, Pahomije Srbin 139
328, 331-334, 337, 339, Palavestra, Predrag 21
340, 342-344, 346, 349- Pani, Milan 163, 214, 218, 219, 222,
351 224-226, 229, 230, 301, 315
Milutinovi, K. 146 Papi, arko 221, 260
Milutinovi, Milan 332, 342 Paraga, Dobroslav 87
Mile, il (Michelet, Jules) 12, Pai, Nikola 16, 17, 148, 151, 196,
363 282
Mitrovi, Andrej 27, 32, 146, Paveli, Ante 80, 325, 334, 335, 346
360 Pavii, S. 141
Mladenovi, A. 142, 143 Pavlovi, Radoslav 61
Monik, Rastko 220 Pejaevi, Franjo 46
Modri, Sanja 271 Peji, Nenad 221
Musi, I. 152 Pejovi, Dara 293
382
Pen, an-Mari Le (Pen, Jean- Rober od Klarija (Robert de Clari) 187,

Mari Le) 164 188
Perikle 64 Rokar, Miel (Rocard, Michel) 218,
Perovi, Latinka 9, 13, 14, 26, 230
27, 32, 148, 216, 256, Roksandi, Drago 10
355, 356, 359 Roland, R. (Rolland, Romain) 22
Pei, Vesna 200 Rupp, G. H. 147
Petar (apostol) 186 Ruvarac, Ilarion 12, 45-49, 360
Petar III (ruski car) 143 Rudi, Salman 26
Petar Veliki (ruski car) 285
Petrovi, Dragoslav 254, 301, S
305, 365 Saks, Defri (Sax, Geoffrey) 26
Petrovi, ore Karaore 77, Sava, arhiepiskop (sveti Sava) 25, 65,
144, 145, 147, 333 66
Petrovi, M. 144 Sekuli, Isidora 354
Petrovi, Veljko (hajduk) 55 Sidak, J. 146, 148
Petrovii (dinastija) 143, 154 Sirc, Ljubo 26
Petrovi-Njego, Danilo 143 Skerli, Jovan 21
Pirjevec, J. 151 Smiiklas, Tadija 48
Platon 64, 182 Srekovi, Pantelija 46-49
Pleterski, J. 146 Staljin, J. V. 82, 156, 158, 164, 215,
Poper, Karl 25 236, 285
Popov, . 146, 148 Stankovi, . 148
Popovi, A. 141 Starevi, Ante 48, 53, 149, 150
Popovi, D. 141 Stefan iz Novgoroda 187
Popovi, Ljuba 221 Stefano, Giuseppe di 250
Popovi, Pavle 21 Stefanovi Karadi, Vuk 49, 146, 147,
Pot, Pol 119 185, 217, 361
Prelog, M. 146 Stevanovi, Vidosav 26, 215, 220, 261,
308, 309, 337, 370
R Stojadinovi, Milan 79
Raki, Franjo 48, 149 Stojanevi, V. 144, 145, 147
Radica, Bogdan 11 Stojanovi, Vlasta 221
Radi, Stjepan 79, 150-152 Strahinji-ban (epski junak) 55
Radoevi, N. 372 Sugar, P. 141
Rama, Mihal 223 Sumner, B. H. 147
Ramsauer, E. 150
Ranke, Leopold von 145
Ranatovi, eljko Arkan 346 aponja Hadi, Milanka 337
Redman, arls (Redman, epi, D. 146
Charles) 266, 297 eelj, Vojislav 92, 119, 120, 163, 212,
Risti, Marko 22 213, 215, 274, 281, 292, 298,
383
Ivan uri
335, 342, 343, 345, V

346, 349, 350 Valensa, Leh 320, 321
evenko, I. 180 Varadi, Tibor 219, 225
irak, ak (Chirac, Jacques) Vasa Repekt (lik iz romana Jakova
168, 286, 295 Ignjatovia) 55-57
ii, F. 146, 148 Velikovi, Vlada 199
kolj, Joe 208, 216, 230, 255 Veselinov, Dragan 26, 205, 216, 222
open, Frederik (Chopin, Vilarduen, ofroa de (Villehardouin,
Fryderyk) 29, 260 Geoffroi de) 165
otari Midi, Alma 329 Vinaver, Stanislav 32
trosmajer, Juraj 148, 149 Vince, Z. 146
Vrangel, P. N. 151
T Vuo, N. 145
Tadi, Ljuba (glumac) 199
Teodor II od Monferata 187 Y
Teodosije 65, 66 Yablonskij, V. 139
Todorovi, Bora 221
Todorovi, Pera 17 Z
Tojnbi, Arnold (Toynbee, Zannoni, P. 181
Arnold) 183 Zari, Svetlana 300, 352
Tolstoj, L. N. 51 Zorani, Petar 141
Tomi, Boban 369 Zulfikarpai, Adila 220
Toth Stanyo, Gizela 265
Toulouse, Raymon de 72
Trajkovi, Vladimir 25 iliar, ak (Julliarde, Jacques) 15
Trenk, Franjo 52, 196 ujovi, Jovan 27
Trifunovi, Mia 17
Tripalo, Miko 297
Tucovi, Dimitrije 49, 196
Tuman, Franjo 83, 86-89, 93,
100, 102-104, 106, 115,
131, 152, 153, 159,
164, 195, 196, 202,
203, 209, 211, 227,
245, 259, 278, 286,
289, 292, 293
U
Ugrei, Dubravka 221
Unbegaun, B. 142
Uro, (srpski car) 46, 77
384
CIP
,
821.163.41-92
323(497.11) ''19''
355.426(497.1) ''1991/1995''
304(497.11) ''19''
, , 1947-1997
Vlast, opozicija, alternativa / Ivan
uri ; priredila i predgovor napisala
Latinka Perovi. Beograd : Helsinki odbor
Za ljudska prava u Srbiji, 2009 (Beograd : Zagorac).
384 str. ; 21 cm (Ogledi / Helsinki odbor
Za ljudska prava u Srbiji, Beograd ; br. 13)
Tira 600. Istoriar Ivan uri : jo jedan

Prilog prouavanju Srpske elite: str. 9-35.
Prilozi: str. 355-371. Ivan uri :
Selektivna bibliografija: str. 371-377.
Napomene i Bibliografske reference uz tekst.
Registar.
ISBN 9788672081572
a) , (1947-1997) b)
1991-1995 )
20 d)
20
COBISS.SRID 167631116
385

Ogledi13 Ivan Djuric

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ogledi13 Ivan Djuric

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ivan uri

Priredila i predgovor napisala

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Za izdavaa: Sonja Biserko

Priredila i predgovor napisala:

UNOS TEKSTA: Milica Spasi

INTERVJUE PRIKUPILA I OBRADILA: Scena Kragujevac

PRELOM: Neboja Tasi

KORICE: Ivan Hraovec

IMENSKI REGISTAR: Neboja Tasi

TAMPA: "Zagorac", Beograd 2009.

ISBN 978- 8672081572

Zahvaljujemo Saveznom ministarstvu inostranih poslova Savezne

Priredila i predgovor napisala

LATINKA PEROVI: ISTORIAR IVAN URI

1. Balkanski patriotizam i junoslovenske etnogeneze

12. RUSI NA BALKANU ........................................................................................ 157

1. ZGRANUTA EVROPA ..................................................................................... 193

IVAN URI: SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA ........................................................... 371

IMENSKI REGISTAR ................................................................................................. 378

Istoriar Ivan uri

Jo jedan prilog prouavanju srpske elite

A ja sam, ipak, jo uvek najpre istoriar

Ivan uri, 1992.

Pred itaocem je posthumna knjiga Ivana uria Vlast, opozicija,

monistikog politikog sistema, kao i kraja nekolikih socijalistikih drava:

zahvaljujui privremenosti naroda i civilizacija. Ali, isti zanat takoe ui i

Pored mnogih autora koji su pisali o ulozi intelektualca, citiran je

Odbacujui velike pretenzije, Ivan uri je svoje shvatanje istorije

elemenat linog identiteta, briui granicu izmeu profesionalnog i

kod njega bilo autentino, on se oseao ukorenjenim u tradiciju, ali ne i

2. Poreklo: urii i Bogdanovii

I po oevoj i po majinoj liniji, Ivan uri je bio kolenovi. urii

Karaoreviem. Zbog Ivandanjskog atentata na kralja Milana (1899) bio je

Aktivan u studentskom pokretu, zbog ega je i hapen, Duan uri

Na tom tragu je, smatrao je Duan uri, i uloga generacije kojoj je

njima je kritika analiza nezaobilazna za orijentaciju bezmalo o svemu

sukob sa praktiarima vlasti. Zatim, lan Centralnog komiteta Saveza

delo ivi danas u Srbiji u ezoterinim grupama. A njegovi spomenici su u

jednom studentskom zboru 1968. godine neki student pitao: ta misli

Ivan uri je roen 30. oktobra 1947. godine u Beogradu. Tu je

vizantolog meunarodnog ugleda.47 Magistrirao je (1974) sa tezom

Ivan uri je proveravao svoju odluku da se politiki angauje.

bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, izgraena na temeljima

predavao, nisam nikad imao nikakvih problema. U trenutku kada sam

koji nije partija nego sistem na vlasti. Mislimo da se odatle moemo

udela u stvaranju jednog zla,61 koje je donelo ratove, sankcije, udaljavanje

govoreno, nije poznata ni veina tekstova Ivana uria. Prirodan redosled

4. Vlast, opozicija, alternativa

Jasnoe radi, da ponovimo: stanovite sa koga je Ivan uri i kao

Uspostavljanje viepartijskog sistema nije, meutim, znailo i

drugima, ali i na ve vidljive posledice jedne anahrone ideje i istorijski

Vilistan je ime zemlje vilinske, o kojoj je matao mali Pajan. I

pripovesti se ne da naslutiti da li je mali Pajan, dvoumei se oko Vilistana i

krvoprolie, shvaeno (a kako bi i bilo drukije?) kao neminovna opta

dopala (a gnev prema njoj Andronik je izdano potpomagao), neminovno se

itekako prispevali, a najvei je bio plaen 1204. godine latinskim

ulicama svoje varoi, od svojih doskoranjih pristaa. Izneverili su ga pre

Demokratija danas, Beograd, 3 (jun 1990)

Ko god dri do Srpskog rjenika i blaga u njemu sadranog teko

narod tada mogao podiiti vrednostima koje do danas njegovim susedima

srpsku narodnost, a 2., zar ne pomae srpskim neprijateljima? Ruvarac se

patrijoti ili ti oviniste meu Hrvatima a ti presuuju u Akademiji ne

na raijanskom prostoru opstaje do dana dananjeg. Strah pred tuim, strah