1 Osnovi matematicke logike i teorije skupova 3

1 Osnovi matematicke logike i teorije skupova

1.1 Iskazni (propozicioni) racun
Osnovni elementi iskaznog racuna su iskazi (recenice) i veznici.
Iskaz ili recenica je smisaona usmena ili pismena tvrdnja koja je ili tacna
ili netacna, ali ne moze istovremeno biti i tacna i netacna. Za iskaz se kaze
da je prost (za recenicu da je atomska) ako sadrzi samo jednu cinjenicu i nije
sacinjen od drugih iskaza. Iskazi se obicno oznacavaju sa p, q, r...
Veznici omogucavaju povezivanje iskaza u slozenije iskaze u skladu sa
pravilima za operacije iskaznog racuna.

Primer 1 Kisa pada je prost iskaz, a Kisa pada i vetar duva je slozen
iskaz jer sadrzi vise od jedne cinjenice. Njega cine dva iskaza i veznik i.

Tacnost odnosno netacnost slozenog iskaza se moze odrediti na osnovu

tacnosti i netacnosti iskaza od kojih je izgraen, kao i veznika kojima su
ovi iskazi povezani, odnosno operacija pomocu kojih je slozeni iskaz dobijen.
Tacnost iskaza se oznacava sa 1 (>) a netacnost sa 0 ().
Najjednostavnija operacija nad iskazima je operacija negacije. Negacija
je operacija nad jednim iskazom. Negacija iskaza p oznacava se sa pAko je
iskaz p tacan, iskaz p je netacan, i obratno, ako je iskaz p netacan, iskaz p
je tacan. Negacija se moze definisati i tablicom istinitosti 1.

p p
1 0
0 1

Tabela 1: Tablica istinitosti za operaciju negacije

Dok negacija zahteva samo jedan iskaz, operacija konjunkcije (i) zahteva
dva iskaza, dakle kombinuje iskaze. Konjunkcija dva iskaza p i q se oznacava
sa pq i tacna je samo ako su oba iskaza koji je sacinjavaju tacna, u protivnom
je netacna. Konjunkcija se moze definisati i tablicom istinitosti 2.

p q pq
1 1 1
0 1 0
1 0 0
0 0 0

Tabela 2: Tablica istinitosti za operaciju konjunkcije

1.1 Iskazni (propozicioni) racun 4

Operacija disjunkcije (ili) takoe kombinuje dva iskaza p i q i oznacava

se sa p q a tacna je ako je bar jedan od iskaza koji je sacinjavaju tacan, u
protivnom je netacna. Ova se disjunkcija naziva i inkluzivnom disjunkcijom
i moze se defnisati tablicom istinitosti 3.

p q pq
1 1 1
0 1 1
1 0 1
0 0 0

Tabela 3: Tablica istinitosti za operaciju disjunkcije

Pored inkluzivne disjunkcije postoji i ekskluzivna disjunkcija koja se obelezava

sa pq (p q), i koja je tacna ako je samo jedan od iskaza koji je sacinjavaju
tacan, u protivnom je netacna. Ekskluzivna disjunkcija je definisana tabli-
com istinitosti 4.

p q pq
1 1 0
0 1 1
1 0 1
0 0 0

Tabela 4: Tablica istinitosti za operaciju ekskluzivne disjunkcije

Primer 2 Pokazimo kako se nalaze sve istinitosne vrednosti slozenog iskaza

Kisa pada i vetar duva, ili Petar trci. Ako se sa p, q i r redom oznace
prosti iskazi Kisa pada, Vetar duva i Petar trci, od kojih svaki moze
biti ili tacan ili netacan, onda je istinitosna vrednosti iskaza (p q) r data
tablicom istinitosti 5.

Naredna operacija je implikacija ili kondicional koja se oznacava sa

(). Iskaz p q se cita ako p, onda q. Operacija se zadaje tablicom
istinitosti 6.
Kao sto se vidi iz tablice p q i q p su iskazi koji imaju razlicite istini-
tosne vrednosti sto znaci da je ova operacija nekomutativna (za razliku od
konjunkcije i disjunkcije). U iskazu p q iskaz p se naziva antecedentom, a q
konsekventom. Jedini slucaj kada je implikacija netacna je kada je antecedent
tacan, a konsekvent netacan. Ako je antecedent netacan, implikacija je uvek
tacna (ex falso quodlibet).
1.1 Iskazni (propozicioni) racun 5

p q r pq (p q) r
1 1 1 1 1
0 1 1 0 1
1 0 1 0 1
0 0 1 0 1
1 1 0 1 1
0 1 0 0 0
1 0 0 0 0
0 0 0 0 0

Tabela 5: Tablica istinitosti za primer Kisa pada i vetar duva, ili Petar trci

p q pq qp
1 1 1 1
0 1 1 0
1 0 0 1
0 0 1 1

Tabela 6: Tablica istinitosti za operaciju implikacije

Primer 3 Ako Cezar je otkrio Ameriku, onda Kolumbo je bio vojskovoa

je tacan iskaz jer je antecedent netacan. Meutim tacan je i iskaz Ako Cezar
je otkrio Ameriku, onda Beograd je glavni grad Srbije.

Poslednji veznik je (), i njime se uvodi operacija ekvivalencije koja

se zadaje tablicom istinitosti 7. Iz tablice se vidi da je iskaz p q je tacan
ako oba iskaza p i q imaju istu istinitosnu vrednost. Ekvivalencija se cita
ako i samo ako sto se moze krace zapisati i sa akko.

p q pq
1 1 1
0 1 1
1 0 0
0 0 1

Tabela 7: Tablica istinitosti za operaciju ekvivalencije

Na osnovu navedenih tablica istinitosti za veznike, odnosno operacije,

uvek se moze formirati tablica istinosti za bilo koji slozeni iskaz.

Primer 4 Istinitost iskaza [p (q r)] p ispitana je tablicom 8.

1.1 Iskazni (propozicioni) racun 6

p q r qr p (q r) [p (q r)] p
1 1 1 1 1 1
0 1 1 1 1 0
1 0 1 1 1 1
0 0 1 1 1 0
1 1 0 1 1 1
0 1 0 1 1 0
1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1 0

Tabela 8: Tablica istinitosti za primer [p (q r)] p

Ako je neki slozeni iskaz uvek tacan, odnosno ako su vrednosti u tablici
istinitosti za neki iskaz uvek 1, onda se takav iskaz naziva tautologijom. Bez
obzira na cinjenice (istinitosnu vrednost prostih iskaza) tautologija je uvek
tacna.
U svakodnevnom govoru postoji mnogo nacina da se kaze isto. Slicno
je i u iskaznom racunu. Mogu se formirati razliciti izrazi od prostih iskaza i
veznika koji mogu imati isto znacenje, tako sto ce za iste istinitosne vred-
nosti prostih iskaza imati identicnu istinitosnu vrednost, odnosno istovre-
meno biti tacni ili netacni. Ako su p i q dva slozena iskaza koja imaju
identicne istinitosne vrednosti, onda ce tablica istinitosti za iskaz p q uvek
imati vrednost 1 (tacno), odnosno predstavljace tautologiju. Za takva dva
iskaza p i q kazemo da su logicki ekvivalentna.

Primer 5 Iskaz Objekat X je kvadrat ili objekat X nije kvadrat je tau-

tologija bez obzira na to kakav je zaista objekat X.

Svi naredni iskazi su tautologije:

1. p (p)

2. (p q) [(p q)]

3. (p q) [(p q)]

4. (p q) (p q)

5. (p q) (p q)

Tautologije 2 i 3 su poznate pod nazivom De Morganovi zakoni.

Primer 6 Za iskaz 4, pokazimo da je tautologija tablicom 9.

1.1 Iskazni (propozicioni) racun 7

p q pq pq (p q) (p q)
1 1 1 1 1
0 1 0 1 1
1 0 0 0 1
0 0 1 1 1

Tabela 9: Tablica istinitosti za tautologiju (p q) (p q)

Takoe, tautologije su i:
1. (p) p
2. p q q p
3. p q q p
4. (p q) r p (q r)
5. (p q) r p (q r)
6. p (q r) (p q) (p r)
7. p (q r) (p q) (p r)
8. (p q) p q
9. (p q) p q
10. p p p
11. p p p
12. p q p
13. p q q
14. p p q
15. q p q
Ako je istinitosna vrednost iskaza uvek 0, iskaz se naziva kontradikcija.
Ocigledno, ako je p tautologija, onda je p kontradikcija.
Ako se u tautologiji p koriste samo veznici , i , onda se iz nje moze
dobiti kontradikcija q ako se svaki od iskaza od koji je sastavljen iskaz p
negira, svaki veznik u iskazu p se zameni sa , a sa . Tada je p
q tautologija, i kaze se da je q iskaz koji je dobijen iz iskaza p pomocu
dualnosti. U nacelu princip dualnosti proistice iz De Morganovih zakona.
1.2 Prosireni iskazni racun 8

Primer 7 U De Morganovom zakonu

p q (p q)

desna strana se moze dobiti iz leve pomocu dualnosti.

Redosled izvrsavanja logickih operacija kojima se formira slozeni iskaz

zasniva se na sledecoj hijerarhiji: najpre se izvrsava operacija , zatim ,
zatim , i . Za slozene iskaze mogu se koristiti i zagrade da bi se
ovaj redosled izmenio odnosno da bi se istaklo koji su argumenti odreenog
operatora.

Primer 8 Iskaz
p q r p q s
moze se napisati i kao

((((p) q) (r)) p) (q s)

1.2 Prosireni iskazni racun

Uvoenjem promenljivih u iskaze, i tzv. kvantifikatora dobija se prosireni ili
kvantifikovani iskazni racun.
Ukoliko se u tvrenju pojavljuje promenljiva, ono se naziva otvorenim
iskazom (recenicom) koja postaje iskaz kada promenljiva dobije odreenu
vrednost (bude instancionirana). Kvantifikatori uz otvorene recenice pokazuju
da li su oni tacni za svako x (univerzalni kvantifikator x) ili za neko x (egzis-
tencijalni kvantifikator x).
x(P (x)) znaci da je otvorena recenica P (x) tacan iskaz za svaku vrednost
promenljive x.
x(P (x)) znaci da je tvrenje recenice P (x) tacno bar za jednu vrednost
promenljive x.

Primer 9 Ako je P (x) otvorena recenica x je kvadrat, a Q(x) recenica

x je pravougaonik, onda je

x(P (x) Q(x))

x(P (x) Q(x))

1.3 Skupovi 9

1.3 Skupovi
Skup se zadaje preko svojih elemenata. Skupove oznacavamo velikim, a ele-
mente malim slovima abecede.
Skup A koji sadrzi elemente a, b i c se oznacava sa

A = {a, b, c}

Redosled elemenata u skupu je nebitan. Skup se moze zadati nabrajanjem

elemenata, ali i navoenjem osobina koje kvalifikuju elemente.

A = {x|S(x)}
sadrzi sve elemente x koji imaju osobinu opisanu recenicom S(x).

Primer 10 Skup svih kvadrata moze se zadati sa:

A = {x|x je kvadrat}

ili
A = {x|x je pravougaonik i x ima jednake stranice}

Skup koji ne sadrzi ni jedan element naziva se praznim skupom i obelezava

se sa . Ako element a pripada skupu A, onda se pise a A, a ako ne pripada,
onda se pise a
/ A.
Izmeu dva skupa A i B postoji relacija inkluzije: A B ukoliko je svaki
element skupa A istovremeno element skupa B.

A B x(x A x B)
Za skup A se tada kaze da je podskup skupa B.
Dva skupa su meusobno jednaka A = B ako vazi A B i B A,
odnosno ako su elementi skupa A istovremeno elementi skupa B i obratno.

A=B ABB A
Za dva skupa A i B moze se definisati operacija unije kojom se dobija
novi skup C = A B ciji su elementi svi elementi skupa A i svi elementi
skupa B:

A B = {x|x A x B}
Unija ima sledece osobine:

1. A B = B A
1.3 Skupovi 10

2. A (B C) = (A B) C

3. A A = A

4. A = A

Za dva skupa A i B moze se definisati operacija preseka kojom se dobija

novi skup C = A B ciji su elementi istovremeno elementi i skupa A i skupa
B:

A B = {x|x A x B}
Presek ima sledece osobine:

1. A B = B A

2. (A B) C = A (B C)

3. A A = A

4. A =

Unija i presek imaju sledece osobine:

1. (A B) C = (A C) (B C)

2. (A B) C = (A C) (B C)

Za dva skupa A i B moze se definisati i razlika skupova A\B, koju cine

svi elementi skupa A koji nisu istovremeno i lementi skupa B:

A\B = {x|x A x
/ B}
Ako je A S onda je S\A komplement skupa A u odnosu na S i oznacava
se sa CS A ili CA.

Primer 11 A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 6, 7}

A B = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}

A B = {2, 3}

A\B = {1, 4, 5}
1.3 Skupovi 11

Primer 12 Dokazati: A\(B\C) = (A\B) (A C)

x A\(B\C)
xAx
/ (B\C)
x A (x
/ B x C)
(x A x
/ B) (x A x C)
x (A\B) x (A C)
x (A\B) (A C)

Elementi skupova mogu biti i drugi skupovi. Na primer:

A = {{a}, {b, c}}

je skup koji cine dva elementa: skup {a} i skup {b, c}.
Partitivni skup skupa A je skup svih njegovih podskupova:

P A = {X|X A}

Primer 13 Partitivni skup skupa:

A = {a, b, c}

je skup:

P A = {, {a}, {b}, {c}, {a, b}, {a, c}, {b, c}, {a, b, c}}

Ako skup A ima n elemenata, P A ima 2n elemenata.

Pod ureenim parom (a, b) podrazumevamo skup od dva elementa u
kome je a prvi, a b drugi element. Postoje i ureene trojke (a, b, c), cetvorke
(a, b, c, d), itd. Ureeni par (a, b) nije isto sto i dvoclani skup {a, b} jer je za
razlicite elemente a i b {a, b} = {b, a}, ali (a, b) 6= (b, a).
Pod Dekartovim proizvodom dva skupa A i B u oznaci AB podrazumevamo
skup ureenih parova u kojima je a A i b B

A B = {(a, b)|a A b B}

Primer 14 A = {a, b}, B = {c, d, e}

A B = {(a, c), (a, d), (a, e), (b, c), (b, d), (b, e)}
A A = {(a, a), (a, b), (b, a), (b, b)}

Dekartov proizvod skupa sa samim sobom A A oznacava se i sa A2 .

1.4 Binarne relacije 12

1.4 Binarne relacije

Svaki podskup R Dekartovog proizvoda A B je binarna relacija izmeu
elemenata skupa A i elemenata skupa B. Ako su a A i b B u relaciji R,
pise se (a, b) R ili aRb.
Inverzna relacija relacije R je R1 B A takva da je

(x, y) R1 (y, x) R
Ako je A = B tada je R A2 binarna relacija na skupu A.
Ako za relaciju R na skupu A vazi:

(a A)((a, a) R) relacija je refleksivna,

(a, b, c A)((a, b) R (b, c) R (a, c) R) relacija je tranzi-

tivna,

(a, b A)((a, b) R (b, a) R) relacija je simetricna,

(a, b A)((a, b) R (b, a) R a = b) relacija je antisimetricna

(a A)((a, a)
/ R) relacija je antirefleksivna.

Ako je R A2 refleksivna, simetricna i tranzitivna relacija, onda je R

relacija ekvivalencije (primer je paralelnost pravih).
Ako je R A2 refleksivna, antisimetricna i tranzitivna relacija, onda je
R relacija poretka (primer je poredak slova u abecedi).
Ako je na skupu A zadata relacija poretka skup A je ureen skup. Ako
su svaka dva elementa skupa u relaciji poretka (meusobno uporediva) skup
A je totalno ureen skup.
Antirefleksivna relacija poretka je relacija strogog poretka.
Ako je E ureen skup gde je relacija poretka i ako je A E i A 6=
onda je M E majoranta skupa A ako je (a A)(a M ) (A je ogranicen
odozgo, sa gornje strane). Ako je pri tome M A, tada je M maksimum
skupa A (max A).
Ako je E ureen skup i A E i A 6= onda je m E minoranta skupa
A ako je (a A)(m a) (A je ogranicen odozdo, sa donje strane). Ako je
pri tome m A, tada je M minimum skupa A (min A).
Skup moze imati samo jedan minimum (maksimum). Ako su m1 i m2
minimumi m1 m2 i m2 m1 , onda vazi m1 = m2 zbog antisimetricnosti.
Supremum skupa A E, u oznaci sup A je minimum majoranti, ako
postoji. Infimum skupa A E, u oznaci inf A je maksimum minoranti,
ako postoji. Skup ima najvise jedan supremum i infimum (jer moze pos-
tojati samo jedan maksimum i minimum). Ako skup ima maksimum, onda
1.5 Funkcije 13

je supremum jednak tom maksimumu, a ako ima minimum, onda je njegov

infimum jednak tom minimumu.

Primer 15

1. Da li je relacija R definisana sa aRb a2 b2 gde je poredak

na skupu celih brojeva takoe relacije poretka (a) na skupu prirodnih
brojeva, (b) na skupu celih brojeva?

(a) jeste
(b) nije - nije antisimetricna aR(a) (a)Ra, a pritom a 6= a.

2. Dat je skup A = {a, b, c, d}, njegov partitivni skup je P A, a R je inkluz-

ija. Dokazati da je R relacija poretka i naci

(a) min P A, max P A

(b) skup majoranti, minoranti, sup, inf, max i min za skup A1 P A:

A1 = {{a}, {a, b}, {a, c}}

Inkluzija je poredak:

X X - refleksivnost

X Y Y Z X Z - tranzitivnost

X Y Y X X = Y antisimetricnost

min P A =
max P A = A
Majorante za A1 su {a, b, c} i {a, b, c, d}.
Minorante za A1 su {a} i .
max A1 ne postoji.
min A1 = {a}
sup A1 = {a, b, c}
inf A1 = min A1 = {a}

1.5 Funkcije
Ako svakom elementu x nepraznog skupa X odgovara tacno jedan element
nepraznog skupa Y onda postoji jednoznacno preslikavanje ili funkcija f koja
f
skup X preslikava u skup Y . To zapisujemo kao f : X Y ili X Y . Pri
1.5 Funkcije 14

tome je X definicioni skup, odnosno domen, a f (X) = {f (x)|x X} Y je

skup vrednosti, odnosno antidomen.
Ako su f : X Y i g : Y Z dva preslikavanja, onda preslikavanje
g f : X Z, takvo da je

(x X)g f (x) = g(f (x))

predstavlja proizvod ili kompoziciju preslikavanja f i g.

Dve funkcije koje preslikavaju skup X u skup Y su jednake ako vazi

(x X)(f (x) = g(x))

Funkcija F preslikava skup X na skup Y i naziva se surjekcija ako je

f (X) = Y : svaki element skupa Y je slika bar jednog elementa skupa X.
Ako za funkciju f vazi f (x1 ) = f (x2 ) x1 = x2 onda je f injekcija ili
preslikavanje 1-1. Ako je f preslikavanje na i 1-1 onda se ono naziva
obostrano jednoznacno ili bijekcija.
Ako je f obostrano jednoznacno preslikavanje skupa X na skup Y , onda
postoji funkcija koja preslikava skup Y na skup X, koja svakom elementu
y Y pridruzuje element x X, takav da je y = f (x). Ovo je inverzna
funkcija finkciji f i oznacava se sa f 1 . Tada vazi f 1 (f (x)) = x.

Primer 16
X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

x 1 2 3
Ni surjekcija ni injekcija
f (x) a b a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b}

x 1 2 3
Surjekcija
f (x) a b a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c, d}

x 1 2 3
Injekcija
f (x) a b c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}
1.6 Binarne operacije 15

x 1 2 3
Bijekcija
f (x) a b c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

y a b c
Funkcija inverzna prethodnoj
f (y) 1 2 3

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} Z = {, }

x 1 2 3 y a b c
f (x) a b c g(y)

x a b c
Kompozicija funkcija g f
(g f )(x)

1.6 Binarne operacije

Binarna operacija na skupu A je funkcija koja preslikava elemente skupa
A A u skup A.
Za (x, y) A A postoji z A takvo da je z rezultat (kompozicija)
operacije  primenjene na ureeni par (x, y)

z =xy

Skup A je zatvoren u odnosu na binarnu operaciju ako za svako (x, y) A A,

z = x  y takoe pripada skupu A.
Ako je

x  y = y  x operacija je komutativna

(x  y)  z = x  (y  z) operacija je asocijativna

x  e = e  x = x, e je neutralni element

x  x = x  x = e, x je inverzni element elementa x i obratno

Primer 17 O skupovima bojeva bice detaljnije reci u narednom odeljku.

Ovde cemo ih samo iskoristiti kao ilustraciju navedenih osobina binarne op-
eracije za dobro poznate operacije sabiranja i mnozenja brojeva.
1.6 Binarne operacije 16

Skup neparnih brojeva nije zatvoren u odnosu na operaciju sabiranja (zbir

dva neparna broja nije neparan).
Skup prirodnih brojeva je zatvoren u odnosu na sabiranje i mnozenje, ima
neutralan element za mnozenje (1), nema za sabiranje (0 ne pripada skupu
prirodnih brojeva), nema inverznih elemenata ni za sabiranje ni za mnozenje.
Skup celih brojeva ima oba neutralna elementa (0 i 1), inverzne za sabi-
ranje, ali nema inverzne za mnozenje.