8TBK1 Vitki Elementi

Teorija betonskih konstrukcija 1
Prof.dr Sneana Marinkovi
GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 1

Sadraj
Uvod
Osnove prorauna
Osobine materijala
Analiza
ULS-Savijanje
ULS-Smicanje
ULS-Torzija
ULS-Stabilnost
ULS-Strut&tie modeli
Trajnost
Performance based design
Ploe u jednom pravcu

ULS uticaji drugog reda
N
Vertikalni nosei AB elementi, preteno
planirani
optereeni na pritisak, mogu biti poloaj
geometrijski vitki, odnosno dugaki, tanki i
fleksibilni. Njihove sopstvene deformacije, e0
imperfekcija
iako male, poveavaju poetni e1 e2
l
ekscentricitet sile pritiska du tapa i deformisan
oblik
javljaju se uticaji drugog reda dodatni
momenti savijanja. AB elemente osetljive
na efekte uticaja drugog reda nazivamo
vitkim elementima. I to su, najee, AB N
stubovi. e
e e0 e1 e2

EFEKTIVNA DUINA
Efektivna duina elementa l0 je razmak izmeu susednih, realnih ili fiktivnih,

prevojnih taaka izvijenog oblika elementa; ili, to je duina zamenjujueg,
obostrano zglobno oslonjenog tapa, optereenog aksijalnim silama na
krajevima, koji ima istu kritinu silu kao i razmatrani tap.
Efektivna duina izdvojenih AB elemenata

Najvaniji uticaj na efektivnu duinu ima pomerljivost vorova rama, odnosno
da li je ram ukruen ili ne. Ako postoji kruta konstrukcija koja spreava bona
pomeranja razmatranog rama, onda su svi vorovi teorijski nepomerljivi i takav
ram se smatra ukruenim. Ako takva konstrukcija ne postoji, vorovi rama su
pomerljivi i takav ram se smatra neukruenim.
Li
element za
ukruenje
Li
Li
a b
Efektivna duina stubova u a) ukruenom i b) neukruenom ramu

Efektivna duina stuba ukruenog rama l0: Li / 2 l0 Li
Efektivna duina stuba neukruenog rama l0: Li l0

(Li - spratna visina)
Dokaz graninog stanja nosivosti vitkih stubova neukruenog rama treba

sprovesti nelinearnom analizom rama kao celine, a u sluaju da se stubovi
meu sobom razlikuju po dimenzijama ili optereenju, neophodno je
dokazati i stub sa najveom vitkou u njegovoj izdvojenoj formi izvijanja.
Za vitke stubove ukruenih ramova smatra se da je dovoljno tano

dokazati njihovu graninu nosivost na izdvojenim modelima.

VITKOST I GRANICE VITKOSTI
Analiza AB konstrukcija prema teoriji drugog reda je sloena

(materijalna + geometrijska nelinearnost), ak i ako se koriste
uproene metode, prorauni su vremenski zahtevni. Teorijski, svi
elementi izloeni dejstvu spoljanje aksijalne sile pritiska imae vee
momente savijanja od onih koji su sraunati po teoriji prvog reda.
Praktino, u mnogima se to poveanje moe zanemariti. Zato je korisno
definisati granice do kojih se efekti uticaja drugog reda mogu zanemariti

NEKADA....
Izdvojeni AB elementi:
l0
neka propisana vrednost
i
vitkost
l0 efektivna duina stuba
i poluprenik inercije preseka stuba u ravni savijanja, obino bruto betonskog
preseka.
AB elementi koji su sastavni deo neukruene konstrukcije:
ik 12ak Ac / l k neka propisana vrednost
ik prosena vitkost stubova k-tog sprata

l0 spratna visina
Ac ukupna povrina preseka svih stubova sprata
ak razmicanje krajeva stubova k-tog sprata

DANAS....
Izdvojeni AB elementi:
n neka propisana vrednost
n N /( Ac f c )
Efekti uticaja drugog reda se ne mogu 20
zanemariti kada ukupni moment savijanja lim
postane vei za 10% od momenta prvog reda: n
AB elementi koji su sastavni deo neukruene konstrukcije:

Propisuju se kriterijumi kada je potrebna globalna analiza po
teoriji drugog reda; ako je potrebna, konstrukcija se analizira kao
celina.

METODE ANALIZE
Analiza vitkih AB elemenata i konstrukcija sprovodi se primenom teorije

drugog reda, uzimajui u obzir materijalnu nelinearnost betonskih
konstrukcija. Kako je u pitanju nelinearna analiza, princip superpozicije
ne vai, i analiza se mora sprovoditi za granino optereenje.
Priblini postupci za dokaz granine nosivosti vitkih AB elemenata:

- za izdvojene elemente, najpopularnija metoda u domaoj praksi je
metoda model stuba,
- za neukruene konstrukcije ramova u celini esto se koristi priblini P-
postupak.

Granino stanje nosivosti vitkih AB elemenata se razlikuje od svih

ostalih graninih stanja nosivosti po tome to zavisi od deformacija
konstrukcije, koje se inae kontroliu u okviru graninog stanja
upotrebljivosti. Zbog toga je neophodno da svi relevantni faktori, od
kojih zavise deformacije, budu ukljueni sa svojim proraunskim
vrednostima pri izvoenju dokaza. To se postie uvoenjem:
- geometrijskih imperfekcija u vidu poetnih ekscentriciteta ili nagiba;

- vremenskih deformacija betona teenje;
- moguih pomeranja oslonaca;
- proraunskih vrednosti svojstava materijala koja odreuju njegovu
deformabilnost.

ODREDBE SRPS EN 1992-1-1
EC2 razlikuje dve vrste konstrukcijskih elemenata kada je u pitanju

stabilnost:
- elementi ili sistemi koji su ukrueni su konstrukcijski elementi ili sistemi
za koje se u proraunu pretpostavlja da ne doprinose ukupnoj
horizontalnoj stabilnosti konstrukcije;
- elementi ili sistemi za ukruenje su konstrukcijski elementi ili sistemi za
koje se u proraunu pretpostavlja da doprinose ukupnoj horizontalnoj
stabilnosti konstrukcije.
EC2 dozvoljava zanemarenje uticaja drugog reda ukoliko su manji od 10%

od odgovarajuih uticaja prvog reda.
NEUPOTREBLJIVO !

UPROENI KRITERIJUMI ZA ZANEMARENJE UTICAJA DRUGOG REDA
Postoje uproeni kriterijumi:

- za zanemarenje uticaja drugog reda kod izdvojenih elemenata
- za zanemarenje globalnih uticaja drugog reda
Globalni uticaji drugog reda se mogu oekivati u konstrukcijama sa

fleksibilnim sistemom za ukruenje. EC2 propisuje kriterijume kada se
globalni uticaji drugog reda mogu zanemariti. Ukoliko su ovi kriterijumi
zadovoljeni, konstrukcija se smatra nepomerljivom (non-sway) i
nosivost elemenata se moe dokazati na lokalnom nivou, dakle na
izdvojenim elementima. Ukoliko nisu, radi se globalna analiza.

Kriterijum vitkosti za izdvojene elemente
Uticaji drugog reda mogu da se zanemare ukoliko je vitkost elementa manja

od granine vrednosti lim:
A B C
lim 20
n
A =1/(1+0.2ef), ako ef nije poznato, moe se usvojiti A=0.7;
B = 1 2 , ako nije poznato, moe se usvojiti B=1.1;
C =1.7 - rm, ako rm nije poznato, moe se usvojiti C=0.7;
ef efektivni koeficijent teenja;
=Asfyd/(Acfcd), mehaniki koeficijent armiranja;
As ukupna povrina podune armature;
n =NEd/(Acfcd), relativna normalna sila;
rm =M01/M02, odnos momenata;
M01, M02 momenti prvog reda na krajevima elementa, M 02 M 01
.

Ako momenti na krajevima elementa M01 i M02 zateu istu stranu, za rm

treba da se uzme pozitivna veliina (odnosno C 1.7), a u suprotnom
sluaju negativna (C > 1.7). Za ukruene elemente u kojima momenti prvog
reda nastaju samo usled imperfekcija ili poprenog optereenja i za
neukruene elemente, treba uzeti rm = 1.0, odnosno C = 0.7.
U sluajevima savijanja u obe ravni, ovaj kriterijum vitkosti moe da se

proveri zasebno za svaki od pravaca. U zavisnosti od rezultata provere,
uticaji drugog reda:
a) mogu da se zanemare u oba pravca;
b) treba da se uzmu u obzir u jednom pravcu;
c) treba da se uzmu u obzir u oba pravca.

Kriterijum za zanemarenje globalnih uticaja
Globalni uticaji drugog reda u zgradama se mogu zanemariti ako je:
FV , Ed k1
ns
Ecd I c
ns 1.6 L2
FV,Ed ukupno vertikalno optereenje (za ukruene elemente i elemente za
ukruenje);
ns broj spratova;
L ukupna visina zgrade iznad nivoa ukljetenja;
Ecd proraunska vrednost modula elastinosti betona, bie definisan;
Ic moment inercije poprenog preseka (beton bez prslina) elemenata za
ukruenje.
k1 = 0.31
k2 = 0.62 ako se moe dokazati da su elementi za ukruenje bez
prslina u ULS.

Prethodni izraz vai samo ako su ispunjeni svi sledei uslovi:
- torziona nestabilnost nije merodavna, konstrukcija je u dovoljnoj meri
simetrina;
- globalne deformacije smicanja su zanemarljive (na primer sistem za ukruenje
se preteno sastoji od zidova bez veih otvora);
- elementi za ukruenje su kruto fiksirani u osnovi, odnosno rotacije ukljetenja
su zanemarljive;
- krutost elemenata za ukruenje je priblino konstantna po visini;
- ukupno vertikalno optereenje se poveava priblino ravnomerno po
spratovima.
U optijem sluaju, kada globalne deformacije sistema za ukruenje nisu

zanemarljive, i kada rotacije ukljetenja nisu zanemarljive, odgovarajui
kriterijumi su dati u Aneksu H, EC2.

EFEKTIVNA DUINA IZDVOJENIH ELEMENATA
U sluaju rotaciono fleksibilnih veza na krajevima:

- za ukruene elemente (f):
k1 k2
l0 0.5l 1 1
0.45 k1 0.45 k2
- za neukruene elemente (g):
k1 k2 k1 k2
l0 l max 1 10
; 1

1
k1 k2 1 k1 1 k2
k=(/M)(EI/l)
rotacija elastinog ukljetenja usled momenta savijanja M
EI krutost na savijanje razmatranog elementa;
KOMPLIKOVANO !

Faktori k za priblino odreivanje efektivne duine stubova prema BS8110
Veza na dnu stuba Veza tipa 1: kraj stuba je monolitno povezan sa

Veza na vrhu stuba 1 2 3 gredama na obe strane, koje imaju visinu
Ukrueni elementi najmanje jednaku dimenziji stuba u
1 0.75 0.80 0.90 razmatranoj ravni;
2 0.80 0.85 0.95 Veza tipa 2: kraj stuba je monolitno povezan sa
3 0.90 0.95 1.00 gredama na obe strane (ili ploom) koje imaju
Neukrueni elementi manju visinu od dimenzije stuba u razmatranoj
1 1.2 1.3 1.6 ravni;
2 1.3 1.5 1.8 Veza tipa 3: kraj stuba je monolitno povezan sa
3 1.6 1.8 - elementima, koji, iako nisu projektovani na
4 2.2 - - moment od krute veze, ipak obezbeuju neko
elastino ukljetenje;
Veza tipa 4: kraj stuba se slobodno bono
l0 k l pomera i rotira.

UTICAJ TEENJA BETONA
EC2 dozvoljava uproenje uvoenjem efektivnog koeficijenta teenja ef, koji,
kada se koristi sa ukupnim proraunskim optereenjem, daje deformaciju
teenja koja bi odgovarala dejstvu samo kvazistalnog optereenja.
M 0 Eqp
ef , t0
M 0 Ed
(,t0) konana vrednost koeficijenta teenja;
M0Eqp moment savijanja prvog reda za kvazi-stalnu kombinaciju optereenja (SLS);
M0Ed moment savijanja prvog reda za proraunsku kombinaciju optereenja (ULS).
Uticaj teenja se moe zanemariti (ef = 0), ukoliko su ispunjena sledea 3 uslova:
- (,t0) 2.0
- 75
- M0Ed/NEd h

METODE ANALIZE
Prema EC2, mogue su 3 metode analize za proraun uticaja drugog reda:
1) opta metoda nelinearna analiza drugog reda;

2) metoda koja se zasniva na nazivnoj (nominalnoj) krutosti uproena metoda;
3) metoda koja se zasniva na nazivnoj (nominalnoj) krivini uproena metoda.
Metoda 2) je pogodna i za izdvojene elemente i za konstrukcije u celini, a

metoda 3) za izdvojene elemente. Uz realistine pretpostavke o raspodeli
krivina, i metoda 3) moe da se koristi za konstrukcije u celini.

OPTA METODA
pretpostavljena
raspodela krivina,
npr. slina
momentu prvog
reda
pretpostavljena
raspodela krivina,
npr. linearna, preseci u kojima Nelinearna analiza:
konstantna.... je zadovoljena - geometrijska nelinearnost
ravnotea i - materijalna nelinearnost
kompatibilnost
deformacija
a b
tana uproena
verzija verzija

Uproene metode
Momenti drugog reda se priblino mogu sraunati na dva naina:
- primenom linearne teorije drugog reda, odnosno potujui

geometrijsku nelinearnost ali pretpostavljajui materijalnu linearnost; u
analizi se koristi procenjena veliina krutosti na savijanje EI, pa se
metoda naziva metoda nominalne krutosti;
- primenom procenjene vrednosti krivine 1/r koja odgovara deformaciji
drugog reda za koju se sraunava moment drugog reda; metoda se
naziva metoda nominalne krivine.

1 l2
M M0 M2 M0 N y M0 N
r c
N c - faktor raspodele krivine

l duina elementa
r
y
M0 M2 1/r
N

N
N M
deformisan M ( x) N y 2 ( x)
oblik y 2 ( x)
EI EI
l/2
e2
Kritina Ojlerova sila:
l
y2(x)
EI
NB 2
l/2
2
x
Izvijen oblik elementa je u obliku sinusne funkcije:

x
y 2 ( x) e2 sin
l
Maksimalni ekscentricitet aksijalne sile pri dostizanju kritine Ojlerove sile:
M M l2 1 l2
e2 c 2
N B EI 2
r 2

Razlika izmeu uproenih metoda je u formulaciji krivine.
U metodi koja se zasniva na nominalnoj krutosti, krivina 1/r se rauna na

osnovu nominalne krutosti na savijanje EI:
1 M

r EI
Nominalna krutost se definie tako da nosivost preseka za ukupni moment

savijanja ne odstupa znaajno od rezultata koji bi se dobio primenom
opte metode. To ukljuuje, izmeu ostalog, uticaj prslina, teenja i
nelineranosti na nivou materijala.

U metodi koja se zasniva na nominalnoj krivini, krivina 1/r se direktno
procenjuje na osnovu pretpostavke da su dilatacije zategnute i pritisnute
armature jednake dilataciji na granici teenja:
1 2 yd

r 0.9 d
gde je d statika visina preseka. Metoda precenjuje veliinu krivine u sluaju

da teenje nije dostignuto u armaturi, to se deava kada lom nastaje
gubitkom stabilnosti pre dostizanja nosivosti preseka. Osim toga, ne uzima
se teenje u obzir pri proraunu krivine. Uvoenjem raznih korekcija
poboljava se tanost metode.

METODA ZASNOVANA NA NOMINALNOJ KRUTOSTI
Ukupan proraunski moment se dobija uveanjem momenta prvog reda prema:

M Ed M 0 Ed 1
N B / N Ed 1
M0Ed proraunska vrednost momenta prema teoriji prvog reda, ukljuujui utucaj imperfekcija;
koeficijent koji zavisi od raspodele momenta prema teoriji prvog i drugog reda;
NEd proraunska vrednost aksijalnog optereenja;
NB optereenje pri izvijanju zasnovano na nominalnoj krutosti EI, = 2EI/l02.
2 / c0 c0 koeficijent koji zavisi od raspodele momenata prema teoriji

prvog reda; za konstantan moment c0 = 8.0, za parabolian c0
= 9.6, za simetrian trougaoni dijagram c0 = 12 ......

M 0 E 0.6M 02 0.4M 01 0.4M 02
N
M02
efektivna duina
take e2 M0 M=Ne2
infleksije
M0E
M01
deformisan moment moment ukupni moment
oblik I reda II reda

Nominalna krutost
EI Kc Ecd I c K s Es I s
Ecd proraunska vrednost modula elastinosti betona;

Ic moment inercije poprenog preseka betona;
Es proraunska vrednost modula elastinosti armature;
Is moment inercije povrine armature u odnosu na teite betona;
Kc koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj prslina, teenja, aksijalne sile i vitkosti;
Ks koeficijent kojim se uzima u obzir doprinos armature.
Ecd Ecm / CE CE 1.2

0.002 ( 0.01 , dozvoljava se uproenje)
Ks 1 Kc k1k2 / 1 ef
geometrijski koeficijent armiranja = As/Ac;
As ukupna povrina armature;
,
Ac povrina betonskog preseka;
ef efektivni koeficijent teenja betona;
k1 koeficijent koji zavisi od klase vrstoe betona;
k2 koeficijent koji zavisi od aksijalne sile i vitkosti.
k1 f ck / 20 (MPa)

k2 n 0.20 n relativna aksijalna sila = NEd/(Acfcd);
170 vitkost.

METODA ZASNOVANA NA NOMINALNOJ KRIVINI
Ukupan proraunski moment savijanja:
M Ed M 0 Ed M 2
M0Ed proraunska vrednost momenta prema teoriji prvog reda, ukljuujui
uticaj imperfekcija;
M2 nominalni moment savijanja prema teoriji drugog reda.
Maksimalna vrednost ukupnog momenta MEd je data dijagramima M0Ed i

M2. Za dijagram momenta drugog reda se moe usvojiti da je parabolinog
ili sinusnog oblika du efektivne duine. Dijagram M0Ed se odreuje prema
stvarnim konturnim uslovima, dok M2 zavisi od konturnih uslova preko
efektivne duine.

Nominalni moment savijanja prema teoriji drugog reda:
M 2 N Ed e2
NEd proraunska vrednost aksijalne sile;
e2 ugib = (1/r)l02/c;
1/r krivina;
l0 efektivna duina;
c koeficijent koji zavisi od dijagrama krivine.
Ovde koeficijent c opisuje raspodelu ukupne krivine. Sinusnoj raspodeli

krivina odgovara koeficijent c = 2 10. Ako je moment prvog reda
konstantan, treba uzeti niu vrednost, pri emu je c = 8 donja granica,
koja odgovara konstantnom ukupnom momentu.

Nominalna krivina
Vrednost krivine zavisi od nivoa aksijalnog optereenja i teenja betona,

i za elemente sa konstantnim poprenim presekom (ukljuujui
armaturu):
1 1
K r K
r r0
Kr korekcioni koeficijent koji zavisi od aksijalnog optereenja;
K korekcioni koeficijent kojim se uzima u obzir teenje;
1/r0 osnovna krivina = yd / (0.45d) ;
yd = fyd / Es;
d statika visina.

Kada statika visina preseka nije jasno definisana, kao na primer kada sva
armatura nije skoncentrisana na suprotnim stranama preseka, ve je deo
armature rasporeen paralelno sa ravni savijanja, ili kod krunih preseka :
h/2 As
As
h/2
d
d
is
is
h
d is
2
gde je is poluprenik inercije ukupne povrine armature.

nu n
Kr 1.0
nu nbal
n = NEd / (Acfcd), relativna aksijalna sila;
nu = 1 + ;
nbal vrednost n u preseku sa najveom nosivou pri savijanju, moe se uzeti nbal = 0.4;
mehaniki koeficijent armiranja = (Asfyd) / (Acfcd);
As ukupna povrina armature;
Ac povrina betonskog poprenog preseka.
Veliina nu je relativna nosivost preseka samo za dejstvo aksijalne sile:
Ac f cd As f yd As f yd
nu 1 1
Ac f cd Ac f cd

0.002
1/r=0 0.0027
NEd
0.002
1/r 0.0035
1/r
/0
=
0.0035
cu2 <0.002
/ c
1
c2 1/r=0.0055/d
Nbal c2 /s1 = cu2 / yd 0.002
0 Mbal MEd
Promena krivine u zavisnosti od nivoa aksijalnog optereenja

Uticaj teenja betona na poveanje krivine se uzima u obzir koeficijentom K :
K 1 ef 1.0
ef efektivni koeficijent teenja;

= 0.35 + fck / 200 / 150;
vitkost.

KADA SE GLOBALNI UTICAJI DRUGOG REDA NE MOGU ZANEMARITI
Nosivost i stabilnost pritisnutih elemenata mora se dokazati globalnom

analizom konstrukcije prema teoriji drugog reda, a ne na izdvojenim
elementima.
Uvoenjem metode zasnovane na nominalnoj krutosti, EC2 dozvoljava

mogunost da se globalna analiza konstrukcija sprovodi linearnom
teorijom drugog reda, odnosno korienjem konstantne nominalne
krutosti kojom se, na uproen nain, uvode efekti prslina, teenja i
materijalne nelinearnosti. Bez ove mogunosti, globalna analiza
konstrukcija morala bi uvek da bude nelinearna.

Kada su efekti uticaja drugog reda znaajni, uticaj prslina, teenja itd.
moe biti podjednako vaan kao kod izolovanih elemenata. Takoe, i
kada je vitkost elemenata za ukruenje mala, efekti uticaja drugog
reda mogu biti znaajni, ako su ukrueni elementi optereeni velikim
vertikalnim optereenjem.
U principu, mogua su dva pristupa: jedan koji se zasniva na faktoru

uveanja momenta savijanja, ili na slinom faktoru za horizontalne
sile, to je dato u Aneksu H, EC2.

Pristup koji se zasniva na metodi nominalne krutosti, pogodan je za konstrukcije
koje su ukruene zidovima koji nemaju znaajne deformacije smicanja, ili za
konstrukcije koje su ukruene konzolnim stubovima.
element za ukrueni
ukruenje elementi
H0Ed
MEd MEd

Pristup zasnovan na uveanju horizontalnih sila se moe koristiti za sve
vrste konstrukcija, a obavezno ga treba koristiti ukoliko su elementi za
ukruenje ramovi ili zidovi sa velikim otvorima.
elementi za ukruenje ukrueni elementi
HEd
Primer konstrukcije gde faktor uveanja

treba primeniti na horizontalne sile (nije
prikazana deformacija, uticaji drugog reda
su ukljueni u fiktivne, uveane
horizontalne sile HEd).
VEd

KOSO SAVIJANJE
Za analizu vitkih pritisnutih elemenata, koji imaju savijanje u dve ravni,

primenjuju se sve tri metode.
Prvo se raunaju momenti drugog reda za svaki pravac posebno, pri

emu se imperfekcije uzimaju u obzir samo u pravcu u kojem imaju
nepovoljniji uticaj. Dalja provera nije potrebna, odnosno interakcija
momenata se zanemaruje, ako:
- vitkosti zadovoljavaju sledea dva uslova:
y / z 2.0 odnosno z / y 2.0

- i relativni ekscentriciteti ey/heq i ez/beq zadovoljavaju jedan od sledeih uslova:
ey / heq ez / beq
0.2 ili 0.2
ez / beq ey / heq
z
ey
beq i y 12 heq i z 12
NEd
ez M Edy / N Ed
ez
iy iy
b
y
e y M Edz / N Ed
iz iz
h MEdy ukupni proraunski moment oko y-ose,
MEdz ukupni proraunski moment oko z-ose,
NEd proraunska vrednost aksijalnog optereenja.

Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, mora se uzeti u obzir savijanje u obe ravni
ukljuujui i momente drugog reda za svaki glavni pravac (osim ako mogu da
se zanemare prema uproenim ili neuproenim kriterijumima za uticaje
drugog reda).
Sa tako sraunatim momentima (i normalnom silom) dokazuje se nosivost

rigoroznom analizom preseka, ili moe da se koristi uproena interaktivna
formula:
a
M Edz M Edy
a
1.0
M
Rdz Rdy
M

MEdz/y proraunski moment oko odgovarajue ose, ukljuujui moment drugog reda;
MRdz/y nosivost preseka na savijanje u odgovarajuem pravcu;
a eksponent:
za krune i eliptine preseke a=2
za pravougaone preseke:
NEd/NRd 0.1 0.7 1.0
a 1.0 1.5 2.0
uz linearnu interpolaciju za meuvrednosti;

NRd = Acfcd + Asfyd, proraunska nosivost preseka na aksijalnu silu, gde su:
Ac povrina poprenog preseka betona;
As povrina podune armature.

GEOMETRIJSKE IMPERFEKCIJE
Imperfekcije se mogu predstaviti nagibom i:
i 0 h m
0 osnovna vrednost, = 1/200;

h redukcioni koeficijent za duinu ili visinu,
m redukcioni koeficijent za broj elemenata,
l duina ili visina (m);
m broj vertikalnih elemenata koji sadejstvuju u ukupnom uticaju.
h 2 / l 2 / 3 h 1.0 m 0.51 1/ m

Za utvrivanje vrednosti l i m zavisi od razmatranog uticaja, izdvajaju se

3 osnovna sluaja:
- uticaj na izdvojeni element: l=stvarna duina elementa, m=1;

- uticaj na sistem za ukruenje konstrukcije: l=visina zgrade, m=broj
vertikalnih elemenata koji prenose horizontalnu silu na sistem za
ukruenje;
- uticaj na meuspratne konstrukcije ili krovne dijafragme koje prenose
horizontalna optereenja: l=spratna visina, m=broj vertikalnih elemenata
na spratu koji prenose ukupnu horizontalnu silu na meuspratnu
konstrukciju.

Izdvojeni elementI: nagib i se prevodi u ekscentricitet ei ili u transverzalnu silu Hi:
ei i l0 / 2
Uproenje za
ukruene
elemente:
ei l0 / 400
H i i N H i 2i N

U konstrukcijama, uticaj nagiba i moe da se predstavi odgovarajuim
poprenim silama koje se u analizi uzimaju u obzir zajedno sa ostalim
dejstvima.
H i i Nb N a H i i Nb N a / 2 H i i N a

I u ovom sluaju moe da se koristi uproena alternativa, za zidove i
izdvojene stubove u konstrukcijskim sistemima sa ukruenjem :
ei l0 / 400
Minimalni ekscentricitet
U poglavlju koje se odnosi na granino stanje nosivosti u sluaju savijanja

sa i bez aksijalne sile, EC2 zahteva da se, za poprene preseke optereene
samo silom pritiska, prepostavi najmanji ekscentricitet e0 = h/30, ali ne manji
od 20 mm, gde je h visina preseka. Ovaj ekscentricitet ne treba sabirati sa
ekscentricitetom usled imperfekcije, ve ga treba shvatiti kao minimalnu
vrednost ekscentriciteta.

8TBK1 Vitki Elementi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

8TBK1 Vitki Elementi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teorija betonskih konstrukcija 1

Prof.dr Sneana Marinkovi

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 1

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 2

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 3

Efektivna duina elementa l0 je razmak izmeu susednih, realnih ili fiktivnih,

Efektivna duina izdvojenih AB elemenata

Efektivna duina stubova u a) ukruenom i b) neukruenom ramu

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 5

Efektivna duina stuba neukruenog rama l0: Li l0

Dokaz graninog stanja nosivosti vitkih stubova neukruenog rama treba

Za vitke stubove ukruenih ramova smatra se da je dovoljno tano

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 6

Analiza AB konstrukcija prema teoriji drugog reda je sloena

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 7

AB elementi koji su sastavni deo neukruene konstrukcije:

ik 12ak Ac / l k neka propisana vrednost

ik prosena vitkost stubova k-tog sprata

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 8

n neka propisana vrednost

AB elementi koji su sastavni deo neukruene konstrukcije:

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 9

Analiza vitkih AB elemenata i konstrukcija sprovodi se primenom teorije

Priblini postupci za dokaz granine nosivosti vitkih AB elemenata:

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 10

Granino stanje nosivosti vitkih AB elemenata se razlikuje od svih

- geometrijskih imperfekcija u vidu poetnih ekscentriciteta ili nagiba;

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 11

EC2 razlikuje dve vrste konstrukcijskih elemenata kada je u pitanju

EC2 dozvoljava zanemarenje uticaja drugog reda ukoliko su manji od 10%

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 12

Postoje uproeni kriterijumi:

Globalni uticaji drugog reda se mogu oekivati u konstrukcijama sa

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 13

Uticaji drugog reda mogu da se zanemare ukoliko je vitkost elementa manja

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 14

Ako momenti na krajevima elementa M01 i M02 zateu istu stranu, za rm

U sluajevima savijanja u obe ravni, ovaj kriterijum vitkosti moe da se

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 15

Globalni uticaji drugog reda u zgradama se mogu zanemariti ako je:

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 17

U optijem sluaju, kada globalne deformacije sistema za ukruenje nisu

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 18

U sluaju rotaciono fleksibilnih veza na krajevima:

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 16

Veza na dnu stuba Veza tipa 1: kraj stuba je monolitno povezan sa

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 19

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 20

Prema EC2, mogue su 3 metode analize za proraun uticaja drugog reda:

1) opta metoda nelinearna analiza drugog reda;

Metoda 2) je pogodna i za izdvojene elemente i za konstrukcije u celini, a

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 21

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 22

Momenti drugog reda se priblino mogu sraunati na dva naina:

- primenom linearne teorije drugog reda, odnosno potujui

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 23

N c - faktor raspodele krivine

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 24

Izvijen oblik elementa je u obliku sinusne funkcije:

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 25

U metodi koja se zasniva na nominalnoj krutosti, krivina 1/r se rauna na

Nominalna krutost se definie tako da nosivost preseka za ukupni moment

GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 26