George Ritzer Savremena Sociološka Teorija I Njeni Klasični Koreni PDF

Dord Ricer
SAVREMENA SOCIOLOKA
TEORIJA I NJENI KLASINI
KORENI
Preveli s engleskog jezika
Smiljana Skiba i Duan Pavlovi
C/ly>K5EHHi
Izvornik
G e o r g e Ritzer
Contemporary Sociological Theory
and Its Classic Roots :
T h e Basics 2 d Edition
Copyright 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc.

All rights reserved.
Copyright J P Slubeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com
Sva prava pridrana
KRATAK SADRAJ
Predgovor srpskom izdanju 13

Predgovor autora 25
O autoru 29
1. Uvod u socioloku teoriju 31
2. Klasine socioloke teorije (1) 49
3. Klasine socioloke teorije (2) 89
4. Savremene grand-teorije (1) 111
5. Savremene grand-teorije (2) 173
6. Savremene teorije svakodnevnog ivota 215
7. Savremene integrativne teorije 263
8. Savremene feministike teorije
(zajedno s Patriom Madu Lengerman i Dilijan Nibruk). . 295
9. Postmoderne grand-teorije 339
10. Teorije globalizacije 393
Renik 437
Indeks 452
DETALJAN SADRAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13

PREDGOVOR AUTORA 25
O AUTORU 29
1. UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU 31
Kako nastaje socioloka teorija 31
Definisanje socioloke teorije 36
Nastanak socioloke teorije: jedno realistinije gledite . 37
Multikulturalna socijalna teorija 39
Pregled knjige 42
Saetak 46
Literatura za dalje itanje 47
2. KLASINE TEORIJE (1) 49
Emil Dirkem: Od mehanike do organske solidarnosti. 49
Dve vrste solidarnosti 49
Promene u dinamikoj gustini 50
Kolektivna svest 52
Krivino i restitutivno pravo 54
Anomija 55
Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58
Ljudski potencijal 60
Otuenje 61
Kapitalizam 63
Komunizam 67
Maks Veber: Racionalizacija drutva 70
Drutveno delanje 70
Ponaanje i delanje 71
Vrste delanja 73
Vrste racionalnosti 76
Protestantska etika i duh kapitalizma 78
Konfuijanizam, hinduizam i kapitalizam 80
Strukture vlasti i racionalizacija 81
Saetak 87
8 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
3. KLASINE TEORIJE (2) 89

Georg Zimi: Narastajua tragedija kulture 89
Asocijacija 90
Forme i tipovi 90
Svest 91
Veliina grupe 93
Distanca i stranac 96
Distanca i vrednost 98
Objektivna i subjektivna kultura 99
Podelarada 100
Torsten Vehlen: Sve vea kontrola biznisa nad
industrijom 100
Biznis 101
Industrija 102
Dord Herbert Mid: Socijalni biheviorizam 105
Akt 106
Gestovi 107
Znaajni simboli i jezik 108
Sopstvo 109
Ja i mene 113
Saetak 115
4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) 111
Strukturalni funkcionalizam 111
Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike 119
Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . 122
Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona
Teorija sukoba 148
Rad Ralfa Darendorfa 148
Vlast 151
Grupe, sukob i promena 154
Opta teorija sistema 155
Rad Niklasa Lumana 155
Samostvarajui sistemi 158
Diferencijacija 162
Saetak 170
DETALJAN SADRAJ
5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 173

Neomarksistika teorija 173
Kritika teorija i pojava kulturne industrije . . . . 174
Od fordizma do postfordizma 185
Proces civilizovanja 193
Primeri procesa civilizovanja 193
Objanjavanje promena: produenje lanaca
zavisnosti 196
Studija sluaja: lov na lisice 198
Kolonizacija sveta ivota 199
Svet ivota, sistem i kolonizacija 200
Racionalizacija sistema i sveta ivota 203
Moloh modernosti 204
Moloh 205
Prostor i vreme 206
Refleksivnost 207
Nesigurnost i rizici 209
Saetak 212
6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG
IVOTA 215
Simboliki interakcionizam 215
Dramaturgija 220
Dramaturgija 221
Upravljanje utiscima
Etnometodologija i konverzacijska analiza 232
Definicija etnometodologije 232
Objanjenja 234
Neki primeri 236
Ostvarivanje roda 239
Teorija razmene 240
Teorija razmene Dorda Homansa 240
Osnovne propozicije 245
Teorija racionalnog izbora 251
Model u najosnovnijim crtama 251
Osnove drutvene teorije 255
Saetak 258
7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263

Jedna integrisanija teorija razmene 263
Odnosi razmene i mree razmene 265
Mo - zavisnost 268
Integrativnija teorija razmene 269
Teorija strukturacije 270
Elementi teorije strukturacije 273
Kultura i dejstvenost 277
Habitus i polje 278
Prevazilaenje subjektivizma i objektivizma . . . . 280
Habitus 282
Polje 285
Saetak 291
8. SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE
(napisano s Patriom Madu Lengerman i Dilijan
Nibruk) 295
Osnovna teorijska pitanja 296
Savremene feministike teorije
Rodne razlike 301
Rodna nejednakost 303
Rodno ugnjetavanje 309
Strukturalno ugnjetavanje 318
Ka feministikoj sociolokoj teoriji 329
Saetak 337
9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339
Prelaz industrijskog ka postindustrijskom drutvu . . . 339
Unapreenje vetine upravljanja (i druge grand-teorije) 344
Unapreenje vetine upravljanja 345
Ostale Fukoove grand-teorije 352
Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354
Da li se uimo da ivimo sa ambivalencijom?. . . 357
Postmoderna etika 359
Uspon potroakog drutva, gubitak simbolike razmene
i rast simulacija 361
Od proizvoakog do potroakog drutva 362
DETAUAN SADRAJ 1
Smrt simbolike razmene i porast simulacije . . . 367

Potroako drutvo i nova sredstva za potronju 374
Dromologija 381
Feminizam ipostmoderna socijalna teorija 385
Saetak 388
10. TEORIJA GLOBALIZACIJE 393
Glavni socijalni teoretiari o globalizaciji 397
Entoni Gidens i odbegli svet" globalizacije . . . . 397
Ulrih Bek i politika globalizacije 398
Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . 400
Kulturna teorija 401
Kulturni diferencijalizam 402
Kulturna konvergencija 407
Kulturna hibridizacija 415
Ekonomska teorija 420
Transnacionalni kapitalizam 420
Imperija 423
Politika teorija 428
Ostale teorije 433
Saetak 435
RENIK 437
INDEKS 457
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
Knjiga Dorda Ricera Socioloka teorija i njeni klasini ko-

reni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociolo
kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Najsveobu-
hvatnija je trilogija koju ine: Classical Sociological Theory (peto
izdanje 2007), Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje
objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izalo
1997). Ta trilogija, s preko 1.500 strana, ima i svoje dve kra-
e verzije. Obimnija verzija, Sociological Theory (sedmo izdanje,
2007), ima 800 strana, a druga verzija je ova knjiga, ona u origi
nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). (Svi poda
ci o Ricerovoj produkciji i s najavama buduih izdanja njegovih
knjiga mogu se nai na http://www.georgeritzer.com.)
Socioloka teorija i njeni klasini koreni namenjena je prven
stveno studentima poetnih godina fakulteta koji su ve uvedeni
u socioloke koncepte i probleme, ali sada ele (ili moraju) da ih
sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Osim toga, ona je prilago
ena studentima kojima je znanje iz socioloke teorije i teorije
drutvenog ponaanja neophodno, iako sociologija nije glavni
predmet njihovog izuavanja.
Ricerova Socioloka teorija karakteristina je po tome to
ima jednu ideju vodilju koja proima celu knjigu. Ricer poku
ava da izloi najvanije savremene socioloke teorije, stavljajui
naglasak na globalizovano drutvo potronje i njegove posledice
po drutveno ponaanje i obrasce drutvene interakcije. Pored
toga, on savremene teorije eli da povee s njihovim klasinim
korenima, to jest klasinom sociolokom teorijom.
Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasinim sociolokim teore
tiarima (Dirkem, Veber, Marks, Vehlen, Mid i Zimel), a glave
4-10, savremenim teoretiarima. Tu su predstavljeni funkciona
lizam, teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4), neomarksisti-
ka teorija (glava 5), teorije svakodnevnog ivota (glava 6), inte
grativne teorije (glava 7), feministike socioloke teorije (glava
8), postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije
(glava 10).
14 D 2 0 R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori

ju, dramaturgiju i etnometodologiju, o kojima govori u glavama
4-6, ubraja u savremene teorije, danas ih sve manje sociolokih
teoretiara koristi. Te teorije, kao i one klasine, sve vie pred
stavljaju inspiraciju. ini se da je njihov glavni nedostatak jed
nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama emu je,
uzgred, socioloka teorija sklona od samog poetka. Na primer,
funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van
onoga to drutvene strukture propisuju", dok su etnometodo-
lozi tvrdili da druteni poredak ne postoji.
Od kraja 1970-ih godina u sociolokoj teoriji nastaje jedan
novi trend po kome je i aktere i strukture nuno uzeti podjedna
ko ozbiljno. Danas najvei broj teoretiara funkcionie unutar
paradigme koja se moe nazvati integrativnom ili sintetikom.
Prema tome, moe se rei da izlaganje savremene teorije poinje
tek od glave 7 u kojoj se izlau teorija razmene Ricarda Emer-
sona, teorija strukturacije Entonija Gidensa, morfogenetski pri
stup Margaret Arer i socioloka teorija Pjera Burdijea. S obzi
rom na to da i Arer i Burdije kulturi pripusuju vano mesto u
reprodukciji i elaboraciji drutvenih odnosa, prava je teta to se
u ovoj glavi nije nalo mesta za strogi program" kulturne socio
logije Defrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu
promenjivu kojom objanjava drutvene promene i drutveno
ponaanje. Ova glava ukazuje na to da vie nije mogue promi
ljanje bez pokuaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako
su to pokuavali funkcionalisti ili etnometodolozi), ve da savre
mena socioloka teorija mora biti objedinjujua.
Glava 8 posveena je feministikim pogledima na sociolo
ku teorijsku misao. S obzirom na to da je feministika socioloka
misao u naoj sociologiji do sada bila zapostavljena, Ricerov ud
benik bi, ako ni zbog ega drugog, mogao biti vredan zbog toga
to je feministikoj sociolokoj teoriji posveeno itavo poglavlje.
Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloeni - kul
turni, bioloki, institucionalni, interaktivni, fenomenoloki, li
beralni, psihoanalitiki, radikalni i socijalistiki feminizam, kao i
teorija intersekcionalnosti - ukazuju na multidisciplinarnost fe
ministike misli, ali kljuna vrednost ove glave jeste u otkrivanju
niti koja objedinjuje sve feministike teorije iji je cilj dovoenje

u pitanje postojee drutvene strukture, ime se otvara pitanje
poloaja ena u njima.
U glavi 9 predstavljeni su najvaniji postmoderni socijalni
teoretiari poev od Danijela Bela, preko Zigmunta Baumana,
Miela Fukoa i Zana Bodrijara. Ova glava ima za cilj da pokae
kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog dru
tva - moralni relativizam, drutvo nadzora i kontrole, i porast
potronje - utiu na drutvene odnose i drutvenu organizaci
ju. Osim toga, po prvi put se u jednom sociolokom udbeniku
na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija, do sada
uglavnom nepoznata domaoj akademskoj zajednici (izuzev teo
retiarima filma), iako je svoju najvaniju knjigu Virilio objavio
jo 1977. godine.
Budui da dobar deo ovdanje drutvene (ne samo sociolo
ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad, s pravom)
prema postmodernistima i njihovom nainu teoretisanja, ova
glava se - s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepreten-
ciozan nain, to inae nije karakteristika nepotrebno zamrenog
i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (ukljuujui
tu i neke nae) - preporuuje upravo onim drutvenjacima koji
su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. Ako ovaj
udbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata
odkoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmoderni-
stikoj misli, to bi se ve moglo smatrati njegovom prilinom
vrednou.
Konano, u 10. glavi, Ricer izlae razliite teorijske pristupe
globalizaciji. Iako se izlau razliite teorije (politike i ekonom
ske), sr glave ine kulturne teorije globalizacije koje se, prema
podeli koju Ricer preuzima od Jana N. Pitersena, mogu razvrsta
ti u tri grupe:
kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve vie kul
turno razlikuje, to poveava anse za globalni sukob);
kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve vie
lie jedna na drugu); i
kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve vie predstavlja
hibridan spoj razliitih kultura).
16 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Za Ricera, najvanija su poslednja dva procesa. Kulturna

konvergencija poiva na konceptu grobalizacije, a kulturna hi-
bridizacija na konceptu glokalizacije. Analizom tih procesa, Ri-
cer implicitno pokazuje kako je savremena socioloka teorija, u
smislu teorijske rasprave, sve manje usredsreena na problem
prevazilaenja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7), a sve
vie na raspravu o tome u kojoj meri potroaka kultura menja
drutvene strukture i svet u kome ivimo. Teza za raspravu je,
dakle, da li se savremeni svet sve vie glokalizuje ili globalizuje.
Ukoliko se glokalizuje, onda znai da teza o kulturnoj konver
genciji nije tana, ve je na delu kulturna hibridizacija. I obrnu
to, ukoliko se drutvo grobalizuje, onda se pre moe govoriti o
procesu kulturne konvergencije, a ne o kulturnoj hibridizaciji.
Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibrid-
zacije jeste da je svet pluralizovan, da su najvaniji akteri lokalni
akteri, te da globalizacija izaziva specifine lokalne reakcije oda
kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni
zaciji. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci
jalnu misao, pa je stoga za razumevanje tog procesa od znaaja
razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlae u
glavi 9.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica me-
anja globalnog s lokalnim, odnosno procesa u kome jedno im-
plodira u drugo. Tako nastaje meavina koju nazivamo glokalno
(spoj globalnog i lokalnog).
Nasuprot tome, kulturna konvergencija poiva na konceptu
grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta, pri emu
se prvi deo rei grobalizacija izvodi od engleske rei growth,
to znai rast). Grobalizacija poiva na fenomenu eksplozije
po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju irenja i rasta.
U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama
McDonaldization of Society i Globalization of Nothing, Ricer se
vie bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. Radi se o
originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije nie
ga. Po sopstvenom priznanju, Ricer koncept mekdonaldizacije
tek odnedavno vezuje za globalizaciju, dok je na poetku (prvo
izdanje knjige o mekdonaldizaciji drutva pojavilo se 1996. go
dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Glavna
ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokae kako prin

cipi (efikasnost, isplativost, predvidivost i kontrola) na kojima
poivaju velike privredne korporacije, poput Mekdonaldsa, sve
vie zahvataju ne samo privredni sistem, ve mnoge druge usta
nove drutvenog ivota u kojima organizacije igraju vanu ulo
gu - zdravstvo, obrazovanje, zabavu, kulturu, religiju, politiku
itd. Ako ste primetili da vie ne uivate u obrocima, to znai da
se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji
su dehumanizovali obrok. Ako ste primetili da va lekar nema
vremena da vam posveti dovoljno panje (ak i ako odete kod
privatnika i platite mu za njegovo vreme), to je zato to je itavo
zdravstvo sve mekdonaldizovanije. Ako ste ekspresno zavrili fa
kultet, a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar
o jednoj temi koja vas je ire interesovala, jer profesorka nema
vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas, zapravo,
u etiri godine studiranja nikada nita nije ire zainteresovalo),
to znai da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Ako
itate novine u kojima je, da bi razumeli o emu se radi dovoljno
proitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi,
informiete se iz mekdonaldizovanih medija. Ako gledate tele
vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u
kojima nema kreacije, ali ima mnogo fraza, obrazaca i zalaenja
u ljudsku intimu, gledate mekdonaldizovane medije.*
Po Riceru, mekdonaldizacija postaje sve vie globalni feno
men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti drutvenog
ivota, ve se preliva i u druga drutva. Slino je i s globalizaci-
jom niega. Sadraj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano
ire po svetu jeste nita. Ljudi sve vie konzumiraju proizvode
koji nisu stvari {nonthings). Njih im prodaju neljudi {nonpeople),
to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice).
Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih sadraja" koji se lako
* Ironino, na neki nain i sam Dord Ricer predstavlja verovatno naj-
mekdonaldizovanijeg sociologa dananjice: svaku od svojih knjiga re
dovno aurira, svaka je doivela nekoliko izdanja. Kao da je re o ita
vom timu autora, a ne samo o jednom oveku, na njegovom veb sajtu
mogue je nai spisak s godinama kada e izai naredna izdanja njego
vih knjiga. Na primer, tree izdanje knjige iji prevod drite u rukama
trebalo bi da se pojavi 2010. godine.
18 DORD RlCER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I KORENI
globalizuju jer ih svako moe lako razumeti, Ricer podupire svo

ju tezu o kulturnoj konvergenciji.
Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menja-
ju drutvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti, a druga
gvozdeni kavez racionalizacije. etiri principa na kojima poiva
mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve veoj iracionalnosti;
one se ponaaju kontraproduktivno, odnosno proizvode suprot
no od onoga to bi trebao da proizvode. To nas vodi do druge
posledice - do gvozdenog kaveza. Umesto da nam slue, orga
nizacije nam svaki dan predstavljaju sve vei problem. lanovi
savremenog drutva zarobljenici su organizacija koje ne rade u
njihovu korist, ali bez kojih ivot nije mogu. Iracionalnost raci
onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo nae
svakodnevice koje vredi izuavati i u emu socioloka teorija
moe da pomogne.
# # *
Navedene savremene teorije imaju svoje klasine korene"

(teorije koje Ricer izlae u glavama 2-4). Vrednost Ricerove
knjige jeste u tome to ona uspeva da povue paralelu izmeu
njih. Recimo, teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz
glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons,
u glavama 2 i 4), socijalnom biheviorizmu (Mid, glava 3), kao i
interpretativnoj sociologiji (Veber, dramaturgija i etnometodolo-
gija, u glavama 2 i 6).
Meutim, Ricer posebnu panju poklanja onim klasinim
teorijama koje veu ulogu daju mehanizmima kulturne repro
dukcije na kojima nastaje drutvo potronje. Tako u glavi 3 po
prvi put u jednom udbeniku sociolokih teorija (ako se izuz
me jedan paragraf u udbeniku Joe Goriara, o kome e biti
rei kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobino vaan za
razumevanje savremenih sociolokih teorija kakve su Burdijeova
ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i
potronju. Radi se o Teoriji dokoliarske klase Torstena Veblena.
(Ta knjiga izala je 1899. godine, a u Srbiji je doivela svoje re-
izdanje 2008. godine.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3,
a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila
na Veblenovu ideju upadljive potronje po kojoj ljudi ne kupuju

dobra da bi preiveli, ve da bi se razlikovali od drugih.
Veblenov sluaj pokazuje da Ricer, u naelu, iz svake klasi
ne teorije izdvaja samo ono to je bitno za razumevanje dana-
njnice. Osim Veblena, kao pravi proroci" savremenog drutva
izdvajaju se jo Veber i Markuze. Tako je Veber u glavi 2, izmeu
ostalog, predstavljen kroz koncept gvozdenog kaveza raciona
lizacije" koji je, kako je Veber ve tada primeivao otvorio put
ka iracionalnosti racionalnosti, to je koncept na kome Ricer te
melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji drutva (glava 10). Sli
no je i s Herbertom Markuzeom. Umesto da se izlae celokupna
Markuzeova ili neomarksistika misao, izvuen je samo koncept
jednodimenzionalnog drutva i naglaen znaaj tog koncepta za
savremeno drutvo i drutvenu iracionalnost. Konaan zakljuak
mogao bi da bude sledei. Uprkos velikim ideologijama i grandi
oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum, uprkos pro
gresu olienom u idejama francuske buroaske revolucije, ini se
da je nain na koji je ogranizovano savremeno drutvo sve iraci-
onalniji: ono je sve vie usmereno protiv oveka, a ne za njega.
Za razliku od ranih udbenika sociolokih teorija tampanih
na srpskom jeziku, Ricerov udbenik nema za cilj da klasifikuje
razliite socioloke pravce. Ipak, njegov udbenik obuhvatio je
najvei broj savremenih teorijskih pravaca, iako su zbog duine
udbenika morali da se pomenu samo oni najvaniji. (Dodue,
teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji
koja je pet puta obimnija.) Jedan vaan skup teorija koji se ne
nalazi ni u ovom udbeniku ni u trilogiji, jesu evolutivne teori
je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobioloka
teorija koja, prilikom objanjenja drutvenog ponaanja, pridaje
znaaj ljudskim emocijama. U glavi 10 nedostaje koncept dizni-
zacije drutva, a u glavi 6, socioloka teorija Remona Budona.
***
Zato je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u

Srbiji, u kojoj postoji nekoliko pregleda sociolokih teorija, ne
dostaje jedan pregled koji bi izloio savremenu socioloku teori
ju, povezao je s klasinim korenima, a studentima istovremeno
20 D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I
ukazao na vezu izmeu sveta u kome ive i socioloke teorije

koja o tom svetu pokuava neto da kae. Ovaj pregled obuhva
ta najnoviji razvoj u sociolokoj teoriji, ali takoe studente upo
znaje s nekim ranim savremenim teorijama - pogotovo teorijom
razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najvei deo
domae socioloke zajednice zbog metodolokog individualizma
sistematski izbegava od 1967. godine kada je Dord K. Homans
objavio The Nature of Social Science.
Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda
sociolokih teorija. Prvi je tampan 1932. godine u izdanju Izda
vake knjiarnice Gece Kona. Radi se o knjizi Sociologija: savreme-
ni pravci i teorije Pitirima Sorokina, amerikog sociologa ruskog
porekla. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju
ranih sociolokih teorija i pokae koja od njih je nauno tana".
Sledei poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari
E. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ, 1982).
On je pisan tokom Drugog svetskog rata. U njemu takoe nala
zimo pokuaj klasifikacije rane socioloke teorije i obilje teorija,
ali nita vie od toga. Te dve knjige korisno su tivo samo za one
koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci
oloke misli. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u
njoj ne pominje ak ni Maks Veber, dok se kod Barnsa ne pomi-
nje funkcionalizam. A ako postoje dve klasine teorije bez kojih
je nemogue razumeti savremenu socioloku misao, onda su to
Veberova sociologija i funkcionalistika sociologija.
Neto savremeniji bio je udbenik Joe Goriara pod na
zivom Pregled sociolokih teorija: od neposrednih prethodnika do
funkcionalizma. Taj pregled, iako pisan u doba kada je marksi
zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice,
uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociolokoj
teoriji na nai koji nikada nije poao za rukom domaim au
torima koji su se bavili istorijom politikih teorija. Na primer,
Radomir Luki i Juraj Kolakovi su u Istoriji politikih i pravnh
teorija (1982), odnosno Historiji novovjekovnih politikih teorija
(1981) svaku teoriju procenili s marksistikog stanovita. Osim
toga, Goriarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar
ksistikih udbenika opte sociologije u kojima su se delimino
obraivale socioloke teorije. Njegova najvea mana sastoji se u

tome to se zavrava funkcionalizmom i to, nakon poslednjeg
izdanja iz 1969. godine, nikada nije dopunjavan.
Studenti sociolokih teorija u Srbiji dugo su morali da se
oslanjaju na Barnsov ili Goriarov udbenik mislei pri tom da
je funkcionalizam poslednja re u sociolokoj teoriji. Prvi savre-
meniji pregled napisao je Mihajlo Pei pod nazivom Sociologi
ja I (igoja tampa, 1999). Savremenost te knjige, kako emo
videti, samo je uslovna. Ta knjiga je nerazumljiva, a tekst tur i
nepristupaan studentima. Teoretiara ima previe: obraeno je
oko 75 imena na 160 stranica, to znai da je svaki teoretiar
dobio po dve stranice u proeku. Za neka imena teko je razu-
meti kako su se tu nala (Tojnbi, Frojd). Takoe, neki sociolozi
predstavljeni su s manje vanim konceptima i idejama od onih
po kojima su prepoznatljivi. Recimo, kod Roberta Mertona au
tor pominje izvijanje zajednikog normativnog obrasca" (valjda
je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?), ali ne pominje
koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razume-
vanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti
{agency) koji u njima zauzima vano mesto.
Naelno, Pei se u svojoj knjizi previe (ponekad i doslov
no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije to je dovelo do
toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti,
dok su obuhvaene mnoge iji je znaaj za savremenu socioloku
misao veoma mali (Vord, Zigele, Fon Vize, Vunt, Seler). Svrha
pregleda sociolokih (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da
on obuhvati sve teoretiare za koje je autor uo, ve da predstavi
samo one koji su znaajni za teme i probleme kojima se bavi sa-
vremena teorija. Koje e to teorije biti, menja se u zavisnosti od
toga u kom pravcu se razvija drutvo. Recimo, interes za Vebleno-
vu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska
privreda (sredinom 20. veka) bila u ekspanziji, pa nije ni udo
to Barns, koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja
Veblenove Teorije dokoliarske klase, tu knjigu uopte ne pominje.
To ne uvia ni Pei, koji oslonjen na Barnsa, proputa da po
mene itav niz teorija od kojih su se neke (recimo, Gofmanova
dramaturgija) javile jo 1960-ih godina. Najsavremenija" teorija
22 DORDZ RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I
koja se pominje kod Peia jeste ona Fukoova, i to iz njegove

strukturalistike (dakle, poetne) faze. Iako izdata 1999. godi
ne, knjiga prof. Peia zavrava se teorijama postindustrijskog
drutva, dakle, teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i
1970-ih godina. Zbog ega u knjizi nisu pokrivene teorije koje
su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje
samo da se nagaa.
Potom je na srpski jezik preveden pregled sociolokih teo
rija, Miela Lalmana, u dve knjige, pod nazivom Istorija socio
lokih ideja (Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2004) koji
se zavrava teorijom Pjera Burdijea, aktuelnom 1980-ih godina.
Lalmanov pregled (objavljen 1993. godine) nema nikakvu ideju
vodilju, ve predstavlja prost pregled razliitih sociolokih teo
rija, pri emu se Kontova teorija, kojom dananje istorije socio
loke teorije obino poinju, pojavljuje tek na 50. stranici. I kod
Lalmana ima padobranaca". Tako iz njegove istorije saznajemo
da u pretee socioloke misli, osim Aristotela i Platona, spadaju
Don Lok i an-Zak Ruso.
Ako se izuzme Burdije, kome je posveeno dovoljno pro
stora i koji je dobro obraen (valjda zato to je Francuz, kao i
autor), jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana
(iako je prilino loe i nejasno obraena) jeste Gidensova teori
ja strukturacije. Ni Lalman ni Pei ne pominju morfogenetiki
pristup Margaret Arer. Isto je s postmodernim teorijama (to je
iznenaujue za Lalmana, jer su postmodernisti uglavnom Fran
cuzi). O teorijama globalizacije da i ne govorimo.
Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv
pregled savremenih sociolokih teorija jeste knjiga Sociologije
svakodnevnog ivota, Ivane Spasi (Zavod za udbenike i nastav
na sredstva, 2004). Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi
njuje razliite teorije izloene u knjizi na isti nain na koji to
radi i Dord Ricer. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz
ugla svakodnevice, to jest da odgovori na pitanje ta one mogu
da nam kau o svakodnevnom ivotu. Meutim, ta knjiga - s
obzirom na to da zapoinje od raspada ortodoksnog konsenzu
sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasine socioloke
teorije (od Konta do Parsonsa) - previe je napredna i obimna
za poetni nivo i verovatno je pristupana samo studentima soci

ologije, (i to onima na viim godinama studija): ona nije pisana
udbeniki, iako bi u nedostatku udbenika mogla da poslui i u
tu svrhu. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori
je globalizacije, ali one opravdano nisu obraene, jer je predmet
autorkine knjige sociologija svakodnevnog ivota u ta teorije
globalizacije i ne spadaju.
Kako vidimo, svi dosadanji pregledi sociolokih teori
ja (osim pregleda autorke Ivane Spasi) uglavnom ne pokrivaju
teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju drite u rukama nalaze
u poslednje etiri glave. Nedostatak savremene socioloke per
spektive i koncepata koji iz nje proizilaze - kao to su politika
razlike i identiteta, refleksivnost, mekdonaldizacija i diznizacija
drutva, potroako drutvo, drutvo nadzora, ubrzanje, globali-
zacija niega itd. - odraava se i na to kako se socioloko znanje
prenosi u jednoj akademskoj zajednici. To se vidi po znanju so
ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje kole. Socio
logija je za najvei broj srednjokolaca, blago reeno, jedan od
najneinteresantnijih predmeta koji danas ima slian status onom
koji je nekada imao marksizam i socijalistiko samoupravljanje.
Raznolikost savremene socioloke teorije, koja se prepo
znaje kod Ricera, ne vidi se nigde u srednjokolskom udbeniku
Sociologija za III razred strunih kola i IV razred gimnazije koji
su pisali M. Mitrovi i S. Petrovi (Zavod za udbenike i nastav
na sredstva, 2000). Budui da je sociologija obavezan predmet u
velikom broju srednjih kola u Srbiji, nije udo to studenti na
prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji
i sociolokoj teoriji. Ricer je napisao jedan praktian udbenik:
ono to u njemu moete proitati zaista se moe povezati sa sve
tom koji vas okruuje. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije
koja je posledica raznolikosti drutva.
Razume se, daleko od toga da je ovo idealan udbenik iz
istorije sociolokih teorija. Kako je pomenuto na poetku ovog
Predgovora, ovo je udbenik pisan za studente kojima je sociolo
gija neophodna, ali nije glavni predmet izuavanja. Od preloma
veka objavljeno je nekoliko odlinih udbenika, prirunika i enci
klopedija koji bi i te kako mogli da poslue izuavanju socioloke
24 D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I
misli, samo to ih je potrebno prevesti. Pored Ricerove trilogije

sociolokih teorija, dobar kandidat su i dva izuzetna udbeni
ka: The Emergence of Sociological Theory (esto izdanje, 2006) i
The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje, 2002) autora
Donatana Tarnera. I Tarner i Ricer uredili su po jednu znaaj
nu studiju u kojima se saima sadanje stanje socioloke teorije:
Tarner Handbook of Sociological Theory (2006), a Ricer Encyclo
pedia of Social Theory (2002). Dobar kandidat za prevod takoe
bi mogao biti i Contemporary Sociobgical Theory autorki Valas i
Volf (esto izdanje, 2005). Svi ovi udbenici daleko su obimniji
i sloeniji, ali i znaajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije.
Bilo bi dobro da se, u svrhu jo boljeg razumevanja socioloke
teorije i njenog znaaja za razumevanje sveta koji nas okruuje,
na srpski jezik prevede i neki od ovih udbenika.
Jo nekoliko tehnikih napomena. Na kraju svake glave

u ovoj knjizi nalazi se preporuena literatura za dalje itanje.
U originalu se na tom mestu nalaze ela na engleskom jeziku.
Najvei broj tih ela za itaoce u Srbiji je nedostupan. Stoga smo
smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena
na srpskom ili hrvatskom jeziku.
U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila
goene srpskom kontekstu ili potpuno izmiljene kako bi se stu
dentima tekst jo vie pribliio. Iako e tokom itanja biti jasno
koji su to primeri, ipak navodimo da se oni nalaze na stranama
97, 98, 112, 120, 143, 147, 216, 248 (na dva mesta), 271, 289,
343, 347, 363, 364, 365 i 408.
Konano, neophodno je zahvaliti se Ivani Spasi koja je
proitala glave 6 i 7 i dala pregrt korisnih sugestija za neka pre
vodilaka reenja, kao i Dai Duhaek koja je dala korisne ko
mentare za prevod glave osam.
Duan Pavlovi
Fakultet politikih nauka
Beograd, 21. jul 2009.
PREDGOVOR AUTORA
Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. socioloka teorija i nje

ni klasini koreni dobro primljeno, njeno drugo izdanje pretrpelo
je neke sutinske promene. Dve promene se izdvajaju u odnosu
na ostale. Prva je vezana za strukturu knjige. Prvo izdanje imalo
je veoma unikatnu, moglo bi se ak rei idiosinkratinu struk
turu. Iako su mnogi predavai i studenti njome bili zadovoljni,
neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Zbog toga sam
u ovom izdanju preuredio sadraj (dok je najvei deo materijala
ostao isti), ime sam knjigu pribliio konvencionalnoj strukturi
klasinog udbenika.
Posle kratkog uvodnog poglavlja, glave 2 i 3 posveene su
najvanijim klasinim teoretiarima i teorijama. Glave 4 i 5 bave
se savremenim grand-teorijama - teorijama velikog obima, tj. teo
rijama koje pokrivaju velike istorijske periode drutvenog razvo
ja. Glava 6 bavi se mikroteorijama, tj. teorijama koje su usred-
sredene na svakodnevni ivot (delanje i interakciju). Glava 7
takode se bavi savremenim teorijama. U toj glavi izdvojene su
teorije koje predstavljaju pokuaj da se integriu makroaspek-
ti i mikroaspekti socioloke teorije. Glava 8, koju sam napisao
s Patriom Madu Lengerman i Dilijan Nibruk, uvodi itaoca
u jedan od najvanijih tipova teoretisanja danas - feministiku
teoriju. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. Kona
no, glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Ona je potpu
no nova i u njoj se izlae teorija globalizacije.
U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najva
niji napredak u savremenoj sociolokoj teoriji ostvaren upravo
na polju globalizacije. Globalizacija e nastaviti da se iri u godi
nama koje dolaze i imae sve vei uticaj na ivote studenata dok
su oni jo uvek na studijama, ali i nakon toga. Oseao sam da je
stoga neophodno da se napie posebna glava o teorijama globa
lizacije. Nadam se da e glava 10 u tom pogledu biti od pomo
i. Osim toga, teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji
kako klasine tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio
loga - poput Karla Marksa, s njegovim konceptom kapitalizma ili
26 D Z O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I
Maksa Vebera, s njegovim konceptom racionalizacije - mogu se

po dananjim kriterijumima svrstati u teoretiare globalizacije,
iako smo mi, naravno, navikli da ih vrednujemo po drugim teo
retskim doprinosima). Uistinu, ako govorimo o savremenim teo
retiarima, veina dananjih velikih imena u sociologiji (Entoni
Gidens, Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globali-
zacijom u svojim poslednjim radovima. Teoretiari koji se bave
globalizacijom bave se jednim od najvanijih problema dana
njice. To njihove teorije svrstava u red najznaajnijih socijalnih i
sociolokih teorija.
U ovom izdanju se, pored okvira u kojima se predstavljaju bio
grafske i autobiografske skice i kljuni koncepti, nalaze i okviri s
primerima primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo.
Svaka glava (osim prve) zavrava se temom koja ima za cilj da nas,
iz ugla teorije koja je obraena u toj glavi, inspirie da promislimo
o fenomenu koji u savremenom drutvu ima veliki znaaj.
Iako su svi okviri vani, posebno naglaavam one koji su novi
u ovom izdanju, pogotovo one koje se tiu aktuelnih tema: Da
li Marksova teorija ima bilo kakav znaaj za postkomunistiki
svet?" (glava 2), Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3),
Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4), Holivudski blok-
basteri" (glava 5), 11. septembar 2001. godine i stigmatizacija
muslimana" (glava 6), Polje visokog obrazovanja u Americi da
nas" (glava 7), Teri Sijavo" (glava 8), Porast nadzora nad naim
svakodnevnim ivotom" (glava 9), Al-Dazira i globalizacija"
(glava 10).
Osim novih okvira, izvrene su neke izmene u drugim tipo
vima okvira. U ovom izdanju mogu se nai nove biografske i au
tobiografske skice Zigmunta Baumana, Ralfa Darendorfa, Niklasa
Lumana, Herberta Markuzea i Dorda Ricera. Ima i nekoliko
novih okvira pod nazivom Kljuni koncepti", u ta spadaju: Vrste
samoubistava, Eksploatacija, Prostor, Definicije situacije, Funkci
je drutvenog sukoba, Situacija idealnog govora, Rizino drutvo,
Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Osim
toga, itav niz novih termina dodat je u Renik koji se nalazi na
kraju knjige. (Svi ovi koncepti takoe mogu da se nadu na dnu
svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje.)
PREDGOVOR AUTORA 27
Saetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj

vanije take izloene u njoj. Da bih izbegao prekide toka narativa,
u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Na kraju svakog
poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje prouavanje.
Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Prvi je da se struktu
ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavaima olakalo
njeno korienje. Drugi je da se izvri auriranje sadraja knjige.
Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po
pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina.
O AUTORU
Dord Ricer uvaeni je profesor na Univerzitetu Meriland

u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Od vanijih nagrada koje je
dobio mogu se izdvojiti poasni doktorat Univerziteta La Trob u
Australiji, i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dode-
ljuje Ameriko socioloko udruenje. Bio je predsednik Odeljenja
za teorijsku sociologiju Amerikog sociolokog udruenja, kao i
Odeljenja za organizaciju i profesiju. Objavio je nekoliko ud
benika za poznatu izdavaku kuu Makgro-Hil (McGraw-Hill),
medu kojima su Klasina socioloka teorija, Moderna socioloka te
orija i Socioloka teorija (sva tri udbenika imala su po est-sedam
izdanja). Potom, njegove knjige koje se bave metateorijom So
ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo
giji, a njegove najvanije knjige o primeni drutvene teorije na
savremeni svet i drutvo jesu Mekdonaldizacija drutva (nedavno
se pojavilo peto izdanje), Oaravanje raaranog sveta i Globali-
zacija niega. Izdavaka kua Sejd (Sage Publications) objavila
je njegova novija dela u dve knjige. Jedna je teorijska, a druga se
odnosi na primenu teorije na drutvo, posebno na oblast potro
nje. Tom temom vie se bavio kao osniva i urednik lista Journal
of Consumer Culture. Uredio je i Blackwell Companion to Major
Social Theorists, a bio je i kourednik Handbook of Social Theory.
Uredio je i dvotomu Enciklopediju druvene teorije, a trenutno
ureduje Enciklopediju sociologije. Njegove knjige prevedene su na
preko 20 jezika, a samo knjiga Mekdonaldizacija drutva preve
dena je na vie od 12 jezika.
GLAVA 1
UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU
Kako nastaje socioloka teorija

Definisanje socioloke teorije
Nastanak socioloke teorije: jedno realistinije gledite
Pregled knjige
Saetak
Literatura za dalje itanje
Svakodnevno teoretiemo o savremenom svetu (kao i o mno

gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). Na teoretisanje
nas najee navodi razmiljanje o nekom drutvenom problemu.
Moemo, na primer, da razmiljamo o odnosu naih roditelja ili
o ansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. Moemo,
takoe, da procenjujemo da li e Kina izvriti vojnu invaziju na
Tajvan. Na osnovu takvih spekulacija moemo razviti teoriju o na
im roditeljima (recimo, oni se dobro slau u braku jer su slini),
o timu za koji navijamo (verovatno nee osvojiti prvenstvo zato to
mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogunostima
rata (Kina nee napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni
razvoj Kine). Te teorije bave se drutvenom realnou i drutvenim
odnosima kao to su, izmeu ostalog: linosti naih roditelja i na
in na koji linosti utiu na meusobne odnose; timski rad i spo
sobnost osvajanja prvenstva; priroda kineske drave i odnos Kine i
drugih nacija u dobu u kojem se pojedinani privredni sistemi sve
vie prepliu stvarajui jedan globalni privredni sistem.
KAKO NASTAJE SOCIOLOKA TEORIJA

Socijalni teoretiari, ukljuujui i one o kojima e biti rei
u ovoj knjizi, rade upravo takve stvari - oni spekuliu i razvijaju
teorije, a njihove teorije bave se drutvenom realnou i drutve
nim odnosima. Naravno, postoje mnoge razlike izmeu svakod
nevnog teoretisanja i onog kojim se bave drutveni teoretiari:
32 DZORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
1. Socijalni teoretiari obino teoretiu na jedan disciplino-

vaniji i samosvesniji nain od obinih ljudi u svakodnev
nom ivotu.
2. Socijalni teoretiari obino teoretiu oslanjajui se na
radove teoretiara koji su radili i stvarali pre njih. Prak
tino, svi socijalni teoretiari paljivo prouavaju dela
svojih prethodnika, dok najvei broj obinih ljudi stvara
teorije bez oslanjanja na bilo iji prethodni rad. Da para
fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako
socijalni teoretiari razvijaju bolje teorije, to je stoga to
su oni sposobni da se oslone i nadoveu na ideje koje su
drugi, socijalni teoretiari, uobliili pre njih.
3. Osim toga, socijalni teoretiari esto upotrebljavaju baze
podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. Te baze
podataka govore nam neto o drutvenoj realnosti ili o
odnosima kojima hoemo da se bavimo. Obini ljudi
moda imaju pristup nekim podacima kada teoretiu, ali
ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematian nain i
nisu obimni kao podaci kojima raspolau teoretiari.
4. Za razliku od obinih ljudi, socijalni teoretiari objavljuju
svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova bie
predmet upravo ove knjige). One mogu da se analiziraju
kritiki, da postanu predmet javne rasprave, da se upotre
bljavaju kao osnova empirijskog istraivanja koje e kasnije
koristiti neki drugi teoretiari itd. Rigoroznost procesa u
kojem va rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti
ari, koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove
slabe take, dovodi do toga da se slabo razvijene ili neko-
herentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave.
5. Najvanije od svega, socijalni teoretiari ne razmiljaju
(barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja,
svom omiljenom timu ili nekom pojedinanom dru
tvu ili naciji kao o pojedinanim sluajevima. Teoreti
ari razmiljaju o irokom spektru drutvenih problema
na jedan obuhvatniji nain, za razliku od obinih ljudi
koji verovatno spekuliu o mnogo uim, i esto ak ve
oma linim problemima. Pojasnimo to na tri navedena
UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU 33
primera. Za razliku od obinog oveka koji e verovatno

spekulisati o odnosu svojih roditelja, socijalni teoretiar
e, kada razmilja o svojim roditeljima, nuno razmi
ljati o jednom optijem problemu, recimo prirodi bra
nih odnosa na poetku 21. veka. Drugim recima, on e
predmet svog razmiljanja, ma koliko bio lian, smestiti
u jedan iri drutveni kontekst. Slino tome, obian o-
vek koji razmilja o ansi njegovog tima da osvoji am-
pionat, razlikovae se od socijalnog teoretiara koji e se
baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmienja na tom
ampionatu pravedni, ako se uzme u obzir to da sporti-
sti zarauju velike svote novca i da novac ima veliki uti-
caj u savremenom sportu. Konano, umesto da teoretie
o Kini, socijalni teoretiar e najverovatnije razmiljati o
Kini kao primeru savremene nacionalne drave u eri glo
balnog kapitalizma (vidi glavu 10).
Iako drutveni teoretiari razmiljaju u optim crtama, to

ne znai da su pitanja kojima se oni bave iskljuivo od akadem
skog interesa. U stvari, ta pitanja su odabrana esto upravo zbog
toga to su teoretiari za njih zainteresovani lino, odnosno zato
to ona imaju veliku vanost za njihove line ivote. Problemi i
napetosti u branim odnosima njihovih roditelja, ili ak njiho
vim sopstvenim, mogu da navedu sociologe da teoretiu o op-
tem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se
ona suoava u savremenom drutvu. Najbolje socioloke teorije
esto proistiu upravo iz dubokih linih interesa teoretiara.
To, meutim, otvara jednu dilemu. Ako najbolja teorija
proizilazi iz snanog linog interesa, hoe li to iskriviti teori
ju; da li e teorija, usled uticaja linog iskustva, biti pristrasna?
Loe iskustvo koje je teoretiar imao kao dete u svom domu ili u
braku, moe ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima
se savremena porodica suoava. Kao rezultat toga, on moe da
stvori jednu pogrenu ili iskrivljenu sliku porodice. Takvo isku
stvo moe teoretiara da odvede u pravcu otre kritike koncepta
nuklearne porodice. To je svakako mogue, ak i verovatno, ali
teoretiari moraju da pokuaju da linu perspektivu i predrasude
dre po strani i ne dozvole im da utiu na teoriju. Predrasude
predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretiari, kao i oni koji

njihove teorije itaju, moraju biti svesni kada pokuavaju da raz
miljaju teorijski.
To to imamo jaka oseanja prema nekom problemu pred
stavlja snaan motiv za stvaranje teorije. Sociolozi koji imaju
snana oseanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so
ciologiji verovatno e predano raditi na toj temi i oseati nekakvu
unutranju potrebu i energiju da prue teorijske uvide u taj pro
blem. Dokle god se pristrasnost dri po strani, jaka lina osea
nja mogu pozitivno da utiu na socioloku teoriju. Na primer,
u ovom udbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa
(1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2).
Marksova teorija kapitalizma, na mnogo naina predstavlja jednu
od najboljih u istoriji socijalne teorije. Ona je upravo bila motivi-
sana Marksovim snanim oseanjima o kapitalizmu i tekoj pozi
ciji radnika u njemu. Istina je da su ta oseanja zaslepela Marksa,
koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali
stikog sistema. Ali, protivtea je pronaena u injenici da su ga
ta oseanja odvela do mone teorije dinamike kapitalizma.
Mogue je teoretisati o bilo kom aspektu drutvenog sveta.
Sociolozi teoretiu o pojavama o kojima oekujemo da teoretiu
(politika, porodica), kao i o mnogim pojavama koje nas iznena
uju, odnosno o kojima nikada nismo razmiljali. Na primer, ja
sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao to su restorani
brze ishrane, kreditne kartice i trni centri. Svaki aspekt drutva,
od najuzvienijeg do najprizemnjeg, moe biti predmet drutvene
teorije. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je ba
ono ime se on bavi vanije i interesantnije od neke druge teme.
Neki e smatrati da je najvanije objasniti ponaanje kraljeva i
predsednika. Drugi e misliti da treba istraivati svakodnevni i
vot prosjaka i prostitutki. Neki trei, esto najbolji socijalni teo
retiari, bie privueni odnosima izmeu uzvienog i prizemnog
ponaanja. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je,
u periodu izmeu 13. i 19. veka, postojao izmeu ponaanja na
kraljevskom dvoru i takvog prostodunog ponaanja kao to je
kopanje nosa za stolom, duvanje nosa ili putanje vetrova (vidi
glavu 5). Analizirajui svakodnevno i prostoduno ponaanje,
UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU 35
on je doao do zakljuka da se, tokom vremena, praksa kopa

nja nosa za stolom, gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i
zvunog i javnog putanja vetrova polako gasila. To je povezao
s promenama u ponaanju na kraljevskom dvoru to se kasnije
rairilo medu obinim svetom. U osnovi, pripadnici kraljevskog
dvora postali su zavisni od sve ireg kruga ljudi, zbog ega su
morali da povedu rauna o tome kako e njihovo ponaanje uti
cati na obian svet. Naposletku, to ponaanje pronalo je svoj
put medu nie slojeve drutva. Ljudi su prestali da kopaju nos
za stolom ili da zvuno putaju vetrove pred drugima (iako ima
pojedinaca koji to i danas rade).
Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove
ponaanja zato to smatraju da su oni vani i interesantni. Ali to,
takode, mogu da rade zato to im je tako lake da steknu uvid u
drutvene odnose. Ideju je prvi izloio Georg Zimi (1858-1918).
On je smatrao da je drutvo sastavljeno od beskrajnog niza dru
tvenih odnosa (vidi glavu 3). Svaki drutveni in po tom gleditu
predstavlja deo drutvenog odnosa, a svaki od tih odnosa povezan
je s drugim drutvenim odnosima. Otuda, svaki dati in ili odnos
moe predstavljati nain pomou kojeg se moe stei uvid u to
kako funkcionie celina drutva. Tako je Zimi izabrao novac i od
nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo
gao da izvede zakljuke o celovitosti modernog drutva.
Iako postoji procep izmeu sociolokih teorija koje e biti
predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan,
nema sutinske razlike izmeu profesionalnog i svakodnevnog
teoretisanja. Ako, nakon to proitate ovu knjigu, prostudirate
prethodna teoretisanja i potom teoretiete na jedan sistematiniji
i organizovaniji nain o optim drutvenim pitanjima, vi postaje
te socijalni teoretiar. Naravno, to to ste socijalni teoretiar nee
automatski znaiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet
ne teorije. Va prvi napor verovatno nee biti onako dobar kao
teorije o kojima emo govoriti u ovoj knjizi. U stvari, teorije o
kojima emo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih, dok ra
dovi mnogih socijalnih teoretiara, od kojih su neki bili veoma
poznati u vreme kada su pisali, ovde uopte nee biti razmatrani.
Razlog za to je to neke od tih teorija nisu izdrale test vremena
36 D O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I
i vie se ne smatraju vanim socijalnim teorijama. Mnogi su po

kuali, ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i vane teorije
o kojima e biti rei u ovoj knjizi.
DEFINISANJE SOCIOLOKE TEORIJE

Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija
prikazanih u ovoj knjizi bio je taj to su to teorije koje su izdrale
probu vremena. Drugi kriterijum je njihov irok obim primene.
Recimo, one ne treba samo da objanjavaju ponaanje u vaoj
porodici, ve u velikom broju slinih porodica razliitih naroda
sveta. Jo jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave
vanim drutvenim pitanjima. Mnogi pitanje globalizacije (vidi
glavu 10) i globalne privrede vide kao kljuan problem dananji
ce, to privlai panju mnogih socijalnih teoretiara. Konano,
teorije o kojima e biti rei u ovoj knjizi predstavljaju plod rada
sociologa i onih teoretiara iz drugih naunih oblasti koje su so
ciolozi prihvatili kao vane. Na primer, iako emo u ovoj knjizi
odvojiti dosta mesta za feministiku socioloku teoriju (glava 8),
tek bi se za neke feministike teoretiarke moglo rei da su so-
ciolokinje (Doroti Smit, Patria Hil Kolins), dok najvei broj
socijalnih teoretiarki dolazi iz drugih naunih oblasti. Bez ob
zira na to da li su teorije o kojima e ovde biti rei plod rada
sociologa ili nekih drugih naunika, one su vane za sociologiju,
integrisane su u nju i izdrale su test empirijskog istraivanja.
Jedna formalnija definicija socioloke teorije mogla bi ova
ko da glasi: socioloka teorija predstavlja skup meusobno po
vezanih ideja koje omoguuju sistematizaciju znanja o drutvu,
objanjenje tog drutva i predvianje njegove budunosti. Dok
neke od teorija koje emo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za
dovoljavaju sve ove kriterijume, neke druge ne ispunjavaju neki
od ovih kriterijuma. Uprkos tome, smatramo da su sve one ra
zvijene i etablirane socioloke teorije. Bez obzira na to da li zado
voljavaju sve kriterijume ili ne, najvei broj sociologa smatra da
Socioloka teorija - skup meusobno povezanih ideja koje omoguuju siste
matizaciju znanja o drutvu, objanjenje drutva i predvianje njegove
budunosti.
GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU 37
teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju vane socioloke

teorije. Moda najvanije je to to se sve te teorije bave velikim
idejama o problemima i temama koje se tiu svakoga ko ivi u
savremenom drutvu.
NASTANAK SOCIOLOKE TEORIJE:

JEDNO REALISTINIJE GLEDITE
Do ovog trenutka smo o sociolokoj teoriji i o nainu na koji
ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. U poslednjih ne
koliko godina, veliki broj sociologa poeo je da kritikuje ovakvu sli
ku socioloke teorije i pokuao da stvori jednu realistiniju sliku o
tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. Oni ukazuju
na to da neki teoretiari piu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa
svim nemaran) nain; da ne prouavaju uvek s dovoljnom panjom
rad svojih prethodnika; da nisu uvek paljivi i spremni da sakuplja
ju podatke koji su vani za njihove teorije; da ponekad objave svoje
radove a da ih niko ne pregleda; da doputaju svojim linim isku
stvima i predrasudama da utiu na teorijske uvide itd. Sve u svemu,
mnogi tvrde kako je proces stvaranja socioloke teorije daleko od
savrenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku.
Osim kritike rada pojedinih teoretiara, kritiari takoe
napadaju opte stanje u kojem se socioloka teorija nalazi. Oni
tvrde da najbolje teorije nisu nuno one koje izdre probu vre
mena, postanu uticajne i nau se u knjigama kao to je ova. So
cioloka teorija je, prema ovom shvatanju, ista kao i drutvo - na
nju utie irok spektar politikih faktora. Koja e teorija postati
vana, a koja ne, zavisi od politikog procesa i odnosa politikih
snaga u drutvu:
1. Teoretiari koji su uili zanat s priznatim sociolozima,

ljudima koji su zauzimali vodee pozicije unutar sociolo
gije kao discipline, najverovatnije e postati vaniji i ima
ti vie uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sree
da imaju tako mone mentore.
2. Da bi neka teorija postala uticajna, vano je i to da li ona
odraava dominantnu politiku orijentaciju u drutvu
38 D O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I
u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po

litike struje, ona e pre postati deo sociolokog kanona
od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih
politikih orijentacija. Recimo, u ne tako davnoj istoriji
amerike sociologije, politiki konzervativne teorije (na
primer, strukturalni funkcionalizam; vidi glavu 4) lake
su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na
stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri
mer, teorije koje su nastale unutar marksistike perspek
tive; vidi glavu 5).
3. Teorije koje su vodile do istih, empirijski proverljivih
hipoteza, pre e biti usvojene, barem od sociologa koji
pripadaju glavnim strujama, od onih teorija koje donose
grandiozne zakljuke neproverljive u praksi.
4. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne drutvene
grupe (recimo, beli mukarci) pre e postati deo sociolo
kog kanona od onih koje stvaraju teoretiari koji pripada
ju manjinama. Radovi crnih teoretiara dugo su u SAD
smatrani manje vanim i imali manje anse da postanu
deo kanona (s jednim izuzetkom; vidi okvir o D u Bojsu).
Isto je vailo, barem donedavno, i za radove teoretiarki
(vidi glavu 8). Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma
njina (ikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu.
Tako dolazimo da zakljuka da socioloka teorija (pogotovo

nain njenog nastanka) zapravo nikada ni priblino nije izgleda
la onako idealno kako je opisano na poetku ove glave. Meu
tim, u poslednjih nekoliko decenija teoretiari su postali svesvni-
ji procepa izmeu idealnog i realnog. Kao posledica toga, veliki
broj teorijskih perspektiva, kojima je pristup u sredite sociolo
ke teorije bio zabranjen, u poslednjih nekoliko godina zadobio
je centralno mesto u sociologiji. Tako su marksistika teorija
(vidi glavu 2) i razliite varijante neomarksistikih teorija (glava
5) postali deo opte socioloke teorije, odnosno deo sociolokog
kanona. N a slian nain je i feministika teorija sebi obezbedila
vidljivo prisustvo u sociolokoj literaturi. Mi to ovde priznajemo
ne samo time to je itava glava 8 posveena feministikoj teoriji,
ve i time to se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi.
Uopteno govorei, savremena socioloka teorija karakteristina

je po svojoj raznolikosti. Ona predstavlja jednu meavinu razli
itih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s
poetka ove glave, dok su neke proizvod manje idealistikog i rea
listinijeg modela po kome teorija funkcionie. Drugim recima,
predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile iskljuene iz
sociolokih udbenika napeli su miie" i iskoristili svoju snagu
unutar akademske zajednice da bi ojaali svoje pozicije i ubedili
druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako vana. Teo
rijske perspektive koje su u amerikoj sociologiji dugo bile skraj-
nute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociolo
koj teoriji s glavnim teorijama koje su ve due na toj poziciji.
D a bismo dali malo sadraja ovoj diskusiji, u narednom
odeljku razmotriemo odreen broj teorija koje su na putu da
postanu kanon ili su ve postale deo sociolokog kanona. Njih
zajedniki moemo nazvati multikulturalna socijalna teorija".
Multikulturalna socijalna teorija

Uspon multikulturalne socijalne teorije nagoveten je poja
vom savremene feministike sociologije 1970-ih godina. Femi
nistkinje su se alile da je socioloka teorija dugo bila zatvorena
za enski pogled na svet. U narednim godinama, mnoge ma
njinske grupe ponavljale su ove pritube feministkinja. U stvari,
kako emo videti u glavi 8, pripadnice manjina (Afroamerikanke
i Latinoamerikanke) poele su da prigovaraju kako je pravo da se
bave feministikom teorijom rezervisano samo za bele ene koje
pripadaju srednjoj klasi. One su zahtevale pravo da se feminiz
mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. N a
taj nain, feministika teorija postala je znatno diverzifikovanija,
ba kao i socioloka teorija u celini.
Dobar primer sve vee diverzifikacije socioloke teorije je i
uspon queer socioloke teorije. Danas je optepoznato da klasina
socioloka teorija dugo vremena nije imala ta da kae kako o sek
sualnosti uopte, tako i o homoseksualnosti posebno. Dok su se
klasini teoretiari bavili irokim spektrom pitanja iz oblasti mo-
dernosti, oni nisu imali nita da kau o tome kako se konstruiu
40 D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
moderna tela i moderna seksualnost. ekalo se sve do 1970-ih

godina, to jest do radova Miela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja
o odnosima moi, znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o
seksualnosti i homoseksualnosti poele da se pojavljuju u veoj
meri i postanu dominantnije. Fukoovi radovi doveli su do gle
dita po kome homoseksualnost moe da podrazumeva subjek
tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sop-
stvom i identitetom.
VRB.DuBojs
Biografska skica
Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Bukera T. Voingtona)

i intelektualaca kasnog 19. veka i s poerka 20. veka, V. E. B.
D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na amerikom
Severu. Pohaao je Harvard i na njemu
odbranio doktorat. (Kasnije je takode
studirao na Berlinskom univerzitetu.)
Poznat je u sociologiji po vanim do
prinosima u oblasti urbane etnografije
sadranim u knjizi Filadelfijski crnuga
(1899) i u oblasti rasne ekonomske isto
rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija
Amerike 1860-1880 (1935). D u Bojs
je takode bio polemiar i politiar (to se manifestovalo tako
de u njegovim akademskim delima), to se snano odraava
u knjizi Due crnih naroda (1903). Pored objavljenih radova,
jedno od najvanijih njegovih dostignua rokom 20. veka je
ste snano suprotstavljanje Bukeru T. Voingtonu i ustupcima
koje je on inio belcima. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na
tional Association of Child Care Professionals, 1909) i bio
njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. veka. O n je
takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i
dobio mnoga svetska priznanja kao voa panafrikog pokre
ta. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se amerikoj vladi i
makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je
komunista. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je
poeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. D u Bojs je
umro 1963. godine uoi mara na Vaington i uspona Martina
Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. Njegova pasio
nirana briga za teak poloaj crnih Amerikanaca nastavlja da
utie na univerzitetske profesore, studente, politiare, aktiviste
i mnoge druge.
Stiven Sidman, meutim, tvrdi da ono to odlikuje queer

teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog,
nepodeljenog) identiteta, ukljuujui i homoseksualnost. On
tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni
iz vie delova), te su otuda nestabilni i iskljuivi. Svako od nas u
svakom trenutku predstavlja skup itavog niza identiteta kao to
su seksualna orijentacija, rasa, klasa, nacionalnost, rod i starosno
doba. Te komponente mogu se kombinovati i ukrtati na mnogo
razliitih naina. Kao rezultat, Sidman odbacuje dihotomiju ho
moseksualnoheteroseksualno, a queer teoriju usmerava u prav
cu jedne optije socijalne teorije.
Bez obzira na to, queer teorija naelno se uzima kao primer
teorije koja ima vrednosno gledite, tj. kao teorija koja gleda na
svet s jednog posebnog stanovita (vidi glavu 8). Moe se oeki
vati da e u 21. veku doi do jedne prave erupcije multikultural-
nih teorija koje zauzimaju specifino gledite.
Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo itav niz
razliitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. Neki od pri-
mera su afrocentrika teorija, domorodaka amerika teorija, pa
ak i teorije maskuliniteta. Naveemo neke od najvanijih ka
rakteristika multikulturalne teorije:
Multikulturalna teorija odbacuje univerzalistike teorije

koje imaju tendenciju da podre one koji su na vlasti; ume-
sto toga, ona pokuava da osnai one koji nemaju mo.
Ona pokuava da bude inkluzivna (ukljuujua) i artikuli-
e stanovite obespravljenih grupa.
Multikulturalni teoretiari nisu vrednosno neutralni. Oni
esto teoretiu u ime onih koji nemaju mo i posao, ali
ele da promene drutvene strukture, kulturu i budunost
pojedinaca.
42 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
Multikulturalni teoretiari pokuavaju da razrue jedinstvo

ne samo drutvene, ve i intelektualne zajednice; oni time
ele da zajednicu naine otvorenijom i diverzifikovanijom.
Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju izmeu
teorije i drugih oblika narativa.
Multikulturalna teorija obino ima kritiku otricu; ona
je samokritina, ali kritikuje i sve druge teorije i, to je
najvanije, kritikuje drutvo.
Multikulturalni teoretiari prihvataju gledite po kome
je njihov rad ogranien i uslovljen posebnim istorijskim,
drutvenim i kulturnim kontekstom u kome ive.
Multikulturalna teorija proizvod je rada atipinih teoretia

ra (izmeu ostalog i po tome to imaju specifian pristup teore-
tisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane
teme. Multikulturalna teorija u naelu, kao i nekoliko posebnih
varijanata multikulturne teorije, ubrzano postaje deo kanona so
cioloke teorije.
PREGLED KNJIGE
Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociolo
kom teorijom. Ipak, niti je mogue nai kriterijume jasne po-
dele, niti odrediti taan datum koji bi jasno odelio klasinu od
savremene socioloke teorije. Bez obzira na to, kao poetnu ta-
ku klasine socioloke teorije moemo da uzmemo rani 19. vek
kada je Ogist Kont, francuski socijalni mislilac koji je skovao re
sociologija (1839), poeo socioloki da teoretie. (Uzgred, misli
oci su dugo pre toga, i u zapadnim i u drugim kulturama, razvili
idejne sisteme koji su imali mnogo zajednikih elemenata sa so
ciolokom teorijom.) Dvadesete i tridesete godine 20. veka (to
je period koji se poklapa sa smru Maksa Vebera) oznaavaju za
vretak klasinog perioda. Do tog vremena sa scene je praktino
nestala prva generacija sociologa, a njeno mesto zauzela je nova
generacija. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli
ko decenija unazad, najvei broj teorija stvoren je u drugoj polo
vini 20. veka i ostaje znaajan i nastavlja da se razvija poetkom
21. veka.
Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretiarima klasi

nog doba sociologije. Ono otprilike obuhvata kasni 19. vek i rani
20. vek. Glava 2 govori o tri mislioca - Emilu Dirkemu, Kar
lu Marksu i Maksu Veberu - koje mnogi smatraju najvanijim
teoretiarima u istoriji socioloke teorije. Glava 3 poinje Geor-
gom Zimlom, teoretiarem koji se esto s prethodnom trojkom
svrstava u najvanije klasine teoretiare. Ta glava takoe se bavi
jednim amerikim misliocem (Dirkem je bio Francuz, Marks,
Veber i Ziml bili su Nemci) - Torstenom Veblenom - koji je, kao
i pomenuta trojica, razvio jednu veoma iroku socijalnu teoriju.
Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na veem
znaaju zbog sledee injenice: dok su se ostale gorepomenute te
orije uglavnom bavile drutvenim problemima vezanim za proi
zvodnju, Veblen se bavio potronjom i predvideo njenu sve veu
vanost (poznata je njegova ideja o upadljivoj potronji") u 20. i
ranom 21. veku. Kako e se videti iz glava 5 i 9, prelazak iz pro
izvodnog u potroako drutvo predstavlja glavno obeleje savre-
menih teorija o modernom i postmodernom drutvu. Poslednji
mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasinih teoretia
ra je jo jedan Amerikanac, Dord Herbert Mid. Midova teori
ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Mid se vie
bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju
u glavama 2 i 3 takode imali da kau poneto o svakodnevici),
a manje irim socijalnim fenomenima i drutvenim promenama.
Glave 4 i 5 zapoinju naom glavnom temom - savremenom
sociolokom teorijom. Te dve glave bave se savremenim grand-
teorijama. Grand-teoriju definiemo kao irok, veoma ambicio
zan pokuaj da se ispria pria o velikom vremenskom odseku
ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva. Prema definiciji koju
upotrebljavam u ovoj knjizi, svaka teorija je grandiozna ukoliko
opisuje prelazak (promenu, transformaciju) iz jednog tipa drutva
u drugi tip. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak
iz primitivnog u savremeno drutvo), Vebera (prelazak iz feudal
nog u kapitalistiko drutvo), ali i kod postmodernih teoretiara
kao to su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura)
Grand-teorije - irok, veoma ambiciozan pokuaj da se ispria pria o velikom
vremenskom odseku ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva.
44 D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
ili Bodrijar (drutvo proizvodnje koje ustupa mesto drutvu po

tronje). Po svakoj grand-teoriji mogue je utvrditi makar jednu
presudnu karakteristiku na osnovu koje se moe rei po emu se
ta dva tipa drutva razlikuju. U stvari, sve teorije koje pominje-
mo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Meu
tim, fokus naeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene
grand-teorije.
Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk
turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Ovoj drugoj teoriji jo
pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doivela
uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog
nemakog mislioca Niklasa Lumana. Glava 5 bavi se jo jednom
dobro poznatom savremenom teorijom - neomarksistikom teo
rijom. Ispitaemo njene tri najuticajnije varijante: proces civili-
zovanja (Norbert Elijas), kolonizaciju ivotnog sveta (Jirgen Ha
bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens).
Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji.
Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot
nost grand-teorijama. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju
na drutvene strukture i drutvene promene, glava 6 se usredsre-
duje na teoriju svakodnevnog ivota: simboliki interakcionizam
(koji se snano oslanja na teoriju Dorda Herberta Mida, iznetu
u glavi 3), dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana),
etnometodologiju (kojom se najvie bavio Harold Garfinkel), teo
riju razmene (ovde pominjemo teoriju Dorda Homansa) i teo
riju racionalnog izbora (verziju Dejmsa Koulmena).
U glavi 7 bavimo se najvanijim pokuajima da se integriu
teorije koje se bave drutvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva
kodnevnim problemima malog obima (koje sreemo u glavi 6).
Poinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja
nastoji da povee probleme na mikronivou s makrostrukturama.
Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija,
ukljuujui tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvaniji
Teorije svakodnevnog ivota - teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled
trivijalnim aktivnostima kao to su individualno miljenje i delanje, in
terakcijom dvoje ili vie pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao
posledica takve interakcije.
teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokuaj Mar

garet Arer da integrie kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku
aj Pjera Burdijea da integrie habitus" i polje".
Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama ta-
kode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patria Madu Lengerman
i Dil Brentli), koja se bavi feministikom teorijom. Ta teorija
je, meutim, veoma obimna, obuhvata veliki broj mislilaca i to
liko je znaajna da iziskuje posebnu glavu. Glava pokriva etiri
varijante savremene feministike teorije teorije rodne razlike,
teorije rodne nejednakosti, teorije rodnog ugnjetavanja i teorije
strukturalnog ugnjetavanja.
Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog
20. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te
orije. U toj glavi bie rei o prelasku iz industrijskog u postindu-
strijsko drutvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Zatim
prelazimo na Miela Fukoa i njegov koncept unapreenja vetine
upravljanja. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana,
ija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje mo-
dernosti. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro
akog drutva, kao i moj rad o novim sredstvima za potronju.
Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve vea
dominacija brzine u postmodernom svetu. Naposletku, ukratko se
razmatra sloena veza izmeu feministike i postmoderne teorije.
Glava 10 bavi se onim to je u ranom 21. veku postalo naj
vanije podruje novog sociolokog (i drugog) teoretisanja - teo
rijom globalizacije. Poinjemo kraom analizom nekoliko va
nih savremenih teorija globalizacije - teorija Entonija Gidensa,
Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Ostatak ove glave posveen
je trima vanim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Najpre raz
matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa.
Kulturni diferencijalizam usredsreuje se na dugotrajne (mada ne
i vene) razlike meu kulturama na koje globalizacija nema uti-
caja. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela
Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). Kul
turna konvergencija usredsreuje se na aspekte u kojima kulture
postaju sve slinije. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i
sve veoj grobalizaciji niega", predstavlja primer takvog pristupa
globalizaciji. Konano, kulturna hibridizacija vidi globalizaciju

kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Apadurajev rad o glo
balizaciji, a posebno njegovo razmiljanje o razdvojenosti prede-
la" ovde je uzet kao dobar i vaan primer tog pristupa. Druga je
ekonomska teorija. Iako postoji itav niz radova iz te oblasti, ovde
emo razmotriti neomarksistike pristupe - analiziraemo teoriju
Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Miela Har-
ta i Antonija Negrija o imperiji. Naposletku, rei emo neto i o
politikoj teoriji globalizacije, pozivajui se na primere Dejmsa
Rozenaua i njegov rad o udaljenoj blizini" i fragmegraciji".
Saetak
1. Svi teoretiemo, ali postoji itav niz karakteristika koje odvajaju

teoretisanje sociologa od teoretisanja obinih ljudi.
2. Fenomeni kojima se bave socioloke teorije obino imaju veliki
lini i drutveni znaaj.
3. Svaki aspekt drutva, od onog najuzvienijeg do onog najjedno
stavnijeg i svakodnevnog moe biti predmet drutvene teorije.
4. Drutveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponaanje
zato to smatraju da je ono vano i interesantno, ali to takoe
mogu da urade zato to im ta ponaanja omoguuju ulazak u
analizu irih drutvenih struktura.
5. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju itav niz zajednikih
karakteristika, ukljuujui i to da su izdrale test vremena i da
imaju irok obim primene, da se bave najvanijim drutvenim pi
tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretiara koji su
u sociologiji ostavili znaajan trag.
6. Jedna formalnija definicija socioloke teorije, iako tek nekoliko
teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji, mogla bi da glasi:
to je skup meusobno povezanih ideja koje omoguuju sistema
tizaciju znanja o drutvenom svetu, objanjenje tog sveta i pred
vianje njegove budunosti.
7. Iako postoji idealizovana slika naina na koji socioloka teorija
funkcionie (na primer, najbolje ideje postaju deo sociolokog
kanona), injenica je da je realnost esto sasvim drugaija i da
politiki faktori igraju vanu ulogu u nastanku i funkcionisanju
teorije, a pogotovo u njenoj drutvenoj prihvaenosti.
8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta socioloke te

orije omoguili su itavom jednom nizu teorijskih pristupa, koji
su prethodno bili marginalizovani (na primer, marksizam, femi
nistika i multikulturalna teorija), da dou u prvi plan i da ak
postanu sastavni deo sociolokog kanona.
9. Ova knjiga bavi se savremenom sociolokom teorijom (i njenim
klasinim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti - kla
sine teorije, grand-teorije (ukljuujui postmodernu), teorije
svakodnevnog ivota, integrativne teorije, feministike teorije i
teorije globalizacije.
Barns, H . (1982). Uvodu istoriju sociologije. Ii II. Beograd: B I G Z .

Bugle, Seiesten (1940). Sta je sociologija? Beograd: Knjiara Dositej
Obradovi.
Bruce, Steve (2005). Sociologija. Kratki uvod. Sarajevo: Sahinpai.
Elias, Norbert (2007). Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus.
Kalanj, Rade (2005). Suvremenost klasine sociologije. Zagreb: Politika
kultura.
Kuvai, Ivan (2004). Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing.
Lalman, Miel (2004). Istorija sociolokih ideja. Ii II. Beograd: Zavod
za udbenike i nastavna sredstva.
Mils, Sesil Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato.
Marinkovi, Duan (2007). Uvodu sociologiju. Novi Sad: Mediterran
Publishing.
Pei, Mihajlo (1999). Sociologija. Predmet, metod i teorije. Beograd:
Cigoja tampa.
Ritzer, George (1997). Suvremena socioloka teorija. Zagreb: Globus.
Tripkovi, M. (1992). Socioloke metode. Novi Sad: Institut za filozofi
ju i sociologiju.
GLAVA 2
KLASINE TEORIJE (1)
Emil Dirkem: Od mehanike do organske solidarnosti

Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma
Maks Veber: Racionalizacija drutva
Drutveno delanje
Saetak
Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih
grand-teorija. Te teorije, kako smo definisali u glavi 1, predstavlja
ju ambiciozne intelektualne napore da se ispria pria koja zahvata
veliki deo drutvene istorije i pokriva itavu drutvenu strukturu.
One su doivele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali
iveli (kraj 19. veka i poetak 20. veka). Karakteristika tog perioda
su brojni i veliki drutveni problemi. Grand-teorije koje predstav
ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifinom
kontekstu: one su, velikim delom, posledica pokuaja teoretiara
da svojim teorijama ree te drutvene probleme.
EMIL DIRKEM:
OD MEHANIKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI
Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so
cijalnog teoretiara Ogista Konta, ali postao je daleko znaajniji au
tor od samog Konta. Zapravo, neki sociolozi smatraju da je upravo
Dirkem najvaniji teoretiar u istoriji sociologije. Veliki broj socio
lokih teorija i danas nosi peat Dirkemovog naina razmiljanja.
Dve vrste solidarnosti

Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans
formacije primitivnih mehanikih drutava u moderna organska
drutva. Ono to sutinski razlikuje ta dva tipa drutva jeste dru
gaije poreklo njihove solidarnosti, kao spone koja ih povezuje
i dri na okupu. Kljuni pojam za razumevanje tog problema

jeste drutvena podela rada. Pripadnike drutava koja karakte-
rie mehanika solidarnost povezuje injenica da svi obavlja
ju iste poslove (kao to su lov ili sakupljanje plodova). Drugim
recima, u primitivnim drutvima ljude na okupu dri nerazvi
jena podela rada ili, jo bolje reeno, njeno odsusrvo. Za razli
ku od toga, u savremenim drutvima, koja odlikuje organska
solidarnost, javlja se razvijena podela rada u kojoj sve vei broj
ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer, jedni prave ci
pele, drugi peku hieb, trei podiu decu itd.). Solidarnost ovde
proizilazi iz razliitosti; da bi ljudska zajednica funkcionisala i
preivela, potreban je doprinos veeg broja ljudi.
Tako je Dirkem zamiljao istorijski preokret od mehanike ka
organskoj solidarnosti. Njegov model jasno se razlikuje od onog
Kontovog, koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teoloku, me
tafiziku i pozitivistiku. Ipak, najvea razlika izmeu ova dva te
oretiara verovatno je u tome to je Kont imao na umu promene
u idejnoj sferi, u nainu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko
sebe. Za razliku od njega, Dirkema su zanimale promene u mate
rijalnom svetu, u nainu na koji delimo i obavljamo nae poslove.
Promene u dinamikoj gustini

Sta uzrokuje smenu mehanike solidarnosti organskom soli-
darnou? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled poveane
dinamike gustine drutva. Za dinamiku gustinu drutva vana
su dva inioca. Prvi je sam broj pripadnika drutva: on se nepre
kidno uveava. Meutim, porast stanovnitva sam po sebi nije
dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada, jer pojedinci
Mehanika solidarnost - u Dirkemovoj teoriji, ideja da primitivna drutva
na okupu dri nerazvijena podela rada i injenica da svi obavljaju istu
vrstu poslova.
Organska solidarnost Dirkemova ideja da u savremenom drutvu, usled razvi
jene podele rada, solidarnost proizilazi iz razliitosti; da bi drutvo funkci-
onisalo, pa ak i preivelo, potreban je doprinos veeg broja pojedinaca.
Dinamika gustina - broj ljudi i uestalost njihove interakcije. Poveanje di
namike gustine dovodi do transformacije mehanike u organsku soli
darnost.
KLASINE TEORIJE 51
i m a n j e skupine ljudi m o g u iveti relativno odvojeni jedni o d
drugih i tako nastaviti da b u d u svatari sposobni da obavljaju ra
zliite vrste poslova. D r u g i m recima, ak i u drutvima s b r o j n o m
p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o e nastaviti d a obavlja najvei
deo potrebnih poslova samostalno. Prema t o m e , potrebno je da
se desi jo neto to e uveati d i n a m i k u gustinu, a p o t o m d o
vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove
anja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija izmeu veeg
broja pripadnika drutva. K a d a sve vei broj ljudi ee stupa u
interakciju, d i n a m i k a gustina drutva e porasti i dostii taku u
kojoj dolazi d o preobraaja mehanike u organsku solidarnost.
Emil Dirkem
Biografska skica
Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio

logije i danas se smatra politikim konzervativcem. Ipak, u svo
je vreme Dirkem je smattan liberalom.
Potvrda za to je zapaena javna uloga
koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa,
Jevreja, vojnog kapetana ije je izvoenje
na sud zbog izdaje, po miljenju mnogih,
bilo zasnovano na antisemitizmu nekih
delova francuskog drutva.
Dirkem je bio duboko pogoen Draj-
fusovom aferom, naroito njenim an
tisemitizmom. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu
francuskog naroda; on ga je video kao simptom moralne bolesti
s kojom je suoeno francusko drutvo kao celina. Govorio je:
Kada drutvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronae nekoga
koga moe smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se moe svetiti
za svoje nesree. Oni koje je javno mnjenje ve diskriminisalo i progla
silo ih parijama prirodno su predodreeni da odigraju ulogu rtvenog
jegnjeta. Ono to me uverava u ovu interpretaciju jeste nain na koji
je 1894. godine doekan ishod Drajfusovog suenja. Izlivi radosti pre
plavili su bulevare. Ono to bi trebalo da bude povod za javnu alost,
ljudi su proslavljali kao trijumf. Bar su znali koga da krive za ekonom
ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su iveli. Nevolje su dolazile od
Jevreja. Optunica je bila zvanino dokazana. Samim tim, izgledalo je

da e stvari krenuti nabolje i ljudi su se oseali uteenim".
Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proistie iz njegovog du
bokog i doivotnog interesovanja za moralnost i moralne krize
s kojima se suoava savremeno drutvo. Za Dirkema, odgovor
na Drajfusovu aferu i sline krize lei u okonanju moralne
bolesti drutva. Poto se tako neto nije moglo postii preko
noi, Dirkem je predlagao konkretnije mere, kao to su otro
suzbijanje javne mrnje ili napori vlasti da ukae javnosti da
je obmanjena. O n je pozvao ljude da budu hrabri i glasno i
javno obznane svoje miljenje i da se ujedine kako bi ostvarili
pobedu u botbi protiv opteg ludila".
Zato poveanje dinamike gustine drutva dovodi do potre

be za drugaijom podelom rada? Naime, to u drutvu ima vie
ljudi, intenzivnije je takmienje oko upotrebe oskudnih resursa,
kao to su zemljite, divlja, voe i povre. Poto se svi nadmeu
oko svega, rastu drutveni neredi i sukobi. Nasuprot tome, ra
zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju
resursima. To vodi smanjenju sukoba i jaanju harmonije u dru
tvu. Sto je jo vanije, vea specijalizacija u obavljanju pojedinih
zadataka doprinosi veoj efikasnosti i, konano, veoj produk
tivnosti. Sledstveno, uslonjavanjem i razvojem podele rada bie
vie svega za rastuu populaciju. Vei mir i prosperitet posledica
su razvoja podele rada, ili je barem Dirkem tako mislio.
Kolektivna svest
Drugi vaan aspekt Dirkemovog argumenta o preobraaju
organske solidarnosti u mehaniku solidarnost jeste tvrdnja da je
taj preobraaj praen dramatinom promenom u onome to on
naziva kolektivnom sveu. Nju ine verovanja i oseanja koja
su zajednika lanovima neke grupe, plemena ili drutva. Ona su
kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne posedu-
je u celini. Kolektivna svest mehanikih drutava razlikuje se od
kolektivne svesti organskih drutava.
Kolektivna svest - verovanja i oseanja koja su zajednika lanovima neke
grupe, plemena ili drutva.
KLASINE TEORIJE 53
U m a l i m , neizdiferenciranim drutvima, povezanim m e
h a n i k o m solidarnou, kolektivna svest utie n a svakoga i o d
velikog je znaaja za zajednicu. L j u d i m a su kolektivne predstave
v e o m a vane. O n e deluju v e o m a snano, p a e ljudi verovatno
p o s t u p a t i u skladu s njima. T a k o d e , kolektivne predstave prili
n o su rigidne i o b i n o povezane s religijom.
U velikim, izdiferenciranim drutvima, p o v e z a n i m organ
s k o m solidarnou, m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti.
D r u g i m recima, vei broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra, delimino
ili u p o t p u n o s t i . Kolektivna svest nije vie toliko vana i ini se
d a veini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. O s i m toga, daleko je sla
bija i ne vri ni priblino tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a ; m n o
g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim
n a i n o m razmiljanja (kao to j e , recimo, religija).
N a primer, u p r i m i t i v n i m d r u t v i m a koja se zasnivaju n a
m e h a n i k o j solidarnosti, ljudi s m a t r a j u d a je vano aktivno ue
stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti, ukljuujui tu i
izbor n o v o g poglavice. Pojedinac koji ne bi eleo d a uestvuje u
p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeleen o d strane kolektiva i
ostali lanovi bi ga gledali p o p r e k o . N a s u p r o t t o m e , u savreme-
n i m drutvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnou, interesova-
nje za takvu politiku participaciju (na primer, glasanje za pred-
sednika drave) nije ni priblino toliko j a k o . O d ljudi se zahteva
d a glasaju, ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. M o
d a je vano d a neka zemlja dobije predsednika, ali usled razvije
ne p o d e l e rada i vee nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva, veliki
broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne vanosti
za njihov ivot. O s i m toga, u s a v r e m e n i m d r u t v i m a nije m o
gue uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim lanovima drutva.
a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje vano, injenica d a neko
nije glasao lako m o e d a p r o m a k n e k o m i j a m a . A k o niko ne zna
d a li ste glasali ili niste, niko vas ne m o e ni osuditi za vae neu-
estvovanje u t o m j a v n o m poslu.
Krivino i restitutivno pravo

Kako da znamo da li je bilo prelaska mehanike solidarnosti
u organsku solidarnost, jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu
svest? Dirkem objanjava da te promene moemo opaziti posma-
trajui transformaciju pravnog sistema. Mehaniku solidarnost
karakterie krivino pravo. To je oblik prava u kome se prestu
pnici otro kanjavaju za svaki postupak koji vrsto integrisana
zajednica doivljava kao prekraj snane kolektivne svesti. Kraa
domae ivotinje, recimo, moe dovesti do odsecanja ruku krad
ljivca. Slino tome, bogohuljenje moe rezultirati odsecanjem
jezika bogohulniku. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem, da
e svaki njegov prekraj verovatno naii na ustro i otro kanja
vanje prestupnika. Takve reakcije dokaz su da se krivino pravo
primenjuje, a postojanje prava nije nita drugo do materijalni
odraz postojanja jake kolektivne svesti i drutva povezanog me
hanikom solidarnou.
Kao to smo videli, s vremenom je mehanika solidarnost
ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju
kolektivne svesti. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i
organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Umesto da poje
dince surovo kanjava i za naizgled beznaajne prekraje kolek
tivne moralnosti, savremeno drutvo e od njih zahtevati da se
dre zakona ili da se odue onima kojima su naneli tetu. Reci
mo, od nekoga ko ukrade domau ivotinju moe se zahtevati da
100 sati radi na farmi oteenog, plati kaznu, ili da se odui dru
tvu tako to e provesti krai period u zatvoru. To je oigledno
daleko blaa reakcija od odsecanja ruke lopovu. Razlog za takvu
reakciju nalazi se u tome to kolektiv nije duboko i emocional
no vezan za optu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava.
Umesto kolektiva, za sprovoenje prava, a time i ukljuivanje
morala u drutvo, staraju se izabrani slubenici (policajci, sudski
Krivino pravo - obeleje mehanike solidarnosti. Oblik prava u kojem e
prestupnici verovatno biti otro kanjeni za svaki postupak koji vrsto
integrisana zajednica doivljava kao prekraj snane kolektivne svesti.
Restitutivno pravo - obeleje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti.
Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se dre zakona ili da nado
knade tetu onima koje su povredili svojim postupcima.
KLASINE TEORIJE 55
inovnici). Zajednica se tako moe distancirati od tog problema,

sa znanjem da o njemu brinu plaeni ili izabrani slubenici.
Osim toga, po svoj prilici, pojave u savremenim drutvima
poput blasfemije (bogohuljenja) proi e nezapaeno i nekanje
no. Poto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju
veliku vanost religiji, ljudi e na blasfemiju uglavnom reagovati
blago ili ak uopte nee reagovati na nju. A vlasti, zauzete dale
ko veim problemima kao to su suzbijanje kriminala i zloupo
treba narkotika, verovatno nee uopte obraati panju na blas
femiju, ak i kada je protivzakonita.
Anomija
Na jednom nivou, ini se da Dirkem opisuje i objanjava
istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu.
Dva tipa solidarnosti samo naizgled su razliita, a jedan tip ne
ini se ni boljim ni loijim od drugog. Iako ni mehanika soli
darnost nije osloboena problema, Dirkema vie brinu problemi
vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog reavanja. Or
gansku solidarnost prati nekoliko problema, ali Dirkema najvie
zanima anomija. Kao i ostale probleme, Dirkem je anomiju po-
smatrao kao patoloku pojavu, ime je nagovestio da ona moe
da se izlei. Dijagnozirajui drutvene bolesti i traei lekove za
njih, Dirkem i teoretiari poput njega (Kont, Spenser, Marks),
veoma su podseali na lekare.
Kljuni koncept
Drutvene injenice
Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi

je presudan je koncept drutvenih injenica. Dirkem je ovaj
koncept razvio borei se da sociologiju, kao tada novu discipli
nu, odvoji od ve postojeih disciplina, psihologije i filozofije.
Drutvene injenice - po Dirkemu, drutvene injenice su predmet prou
avanja sociologije. Drutvene injenice treba tretirati kao stvari koje su
za pojedince spoljne i prinudne, i treba ih prouavati empirijski.
56 DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Dok su filozofi razmiljali o apstrakcijama, Dirkem je tvrdio

da sociolozi drutvene injenice treba da tretiraju kao stva
ri. Kao takve, drutvene injenice prouavale bi se empirijski.
Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spe-
kulisali o apstraktnim pitanjima, bez zalaenja u stvarni svet i
bez prikupljanja injenica o konkretnim drutvenim pojavama.
Dirkem je tvrdio i to da drutvene injenice na pojedince de-
luju eksterno i prinudno. Time ih je razlikovao od psiholokih
injenica koje prouavaju psiholozi. Jer, za razliku od drutve
nih injenica, psiholoke injenice su za pojedince unutranje,
a ne spoljne, i nisu neophodno prinudne za njih.
Takoe, Dirkem je pravio razliku izmeu dve vrste drutvenih
injenica. Prva vrsta su materijalne drutvene injenice. To su
drutvene injenice materijalizovane u spoljnom svetu. Primer
takvih je struktuta uionice u kojoj se pohaa nastava. Uioni
ca je materijalna realnost (moemo dodirnuti zidove, stolove,
tablu) i, kao takva, ona je za nas spoljna i prinudna. Struktu
ra prostorije moe podsticajno uticati na studente da paljivo
prate predavanje i hvataju beleke. Takode, ona je tu da nas
sprei da, recimo, igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje
u toku.
Postoje i nematerijalne drutvene injenice. One su takode
spoljne i prinudne, ali nemaju materijalnu formu. Najpozna
tiji primer nematerijalnih drutvenih injenica u sociologiji
su norme i vrednosti. Drugim recima, mi smo spreeni da u
amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne
pisanih i iroko prihvaenih pravila koja defiu ponaanje u
uionici. tavie, naueni srno da visoko cenimo i vrednujemo
obrazovanje, to nas spreava da radimo bilo ta to bi se mo
glo smatrati njegovim nepotovanjem.
Ali, iako moemo da vidimo kako nematerijalne drutvene
injenice na nas deluju prinudno, na koji nain su nam one
spoljne? Odgovor lei u tome to su norme i vrednosti drutva
u zajednikoj svojini kolektiva. Neke, moda i mnoge od njih,
usaene su u pojedinca procesom socijalizacije, ali nijedan
pojedinac ne poseduje nita to ga pribliava tim normama
Materijalne drutvene injenice - drutvene injenice koje imaju materijalan
(opipljiv) oblik (recimo, amfiteatar).
Nematerijalne drutvene injenice - drutvene injenice koje su spoljne i pri
nudne, ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer, norme i vrednosti).
KLASINE TEORIJE 57
i vrednostima. Ceo skup normi i vrednosti poseduje iskljui

vo kolektiv. Dirkem u knjizi Pravila sociolokog metoda pie:
Kad vrim svoju dunost brata, supruga ili graanina, kad
izvravam obaveze koje sam ugovorio, ja ispunjavam duno
sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka; ja ispunjavam
dunosti koje su definisane pravom i obiajima. ak i onda
kada su one u skladu sa mojim sopstvenim oseanjima i kad
u sebi oseam njihovu stvarnost, stvarnost ne prestaje da bude
objektivna, jer ih nisam ja stvorio, ve sam ih vaspitanjem
primio". U tom smislu, moemo rei da su za nas drutvene
injenice spoljne.
Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju panju na drutvene
injenice. Meutim, retko se koristi taj, sada zastareo, izraz.
Sociolozi se radije usredsreuju na, drutvenu strukturu (mate
rijalne drutvene injenice) i drutvene ustanove (nematerijal
ne drutvene injenice). Jasno da je u svojim naporima da raz
dvoji sociologiju od psihologije i filozofije, Dirkem nastupio
sa isuvie uskom i ogranienom definicijom sadraja sociolo
gije. Kao to emo videti, danas mnogi sociolozi prouavaju
mnotvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove
drutvene injenice.
Anomiju moemo definisati kao stanje u kojem pojedinci

ne znaju ta se od njih oekuje. Takvo stanje javlja se u trenuci
ma slabljenja kolektivne svesti u organskim drutvima. U takvim
situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snanih kolektivnih
predstava. Kao rezultat toga, ljudi se suoavaju s nizom dilema.
Zamislite da etate putem i naiete na izgubljenu ovcu. U dobro
ureenom drutvu s jakom kolektivnom sveu, potraiete pa
stira i vratiti mu ovcu. U anominom drutvu, meutim, vee su
anse da ete pokupiti ovcu i pobei s lica mesta. Dirkem tvrdi
da takvo ponaanje nastaje jer u anominim situacijama ljudi ne
znaju ta se od njih oekuje i preputeni su sami sebi, bez jasnog
i sigurnog uporita. Takvo stanje se ne moe zatei u drutvima
u kojima postoji mehanika solidarnost. lanovi takvih drutava
Anomija - stanje u kojem pojedinci ne znaju ta se od njih oekuje i prepu
teni su samima sebi, bez jasnog i sigurnog uporita. Javlja se u organ
skim drutvima.
58 D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo

se ponaanje od njih oekuje u svakoj situaciji. Ljudi znaju gde
im je mesto, zbog ega ova drutva ne pate od anomije.
KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO

KOMUNIZMA
Najvanija i estetski najsavrenija (usled injenice da su
analiza, zakljuci i preporuke za reenje drutvenih problema
precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasinog doba je
ste teorija koju je razvio nemaki socijalni mislilac i politiki ak
tivista, Karl Marks (1818-1883). Ta tvrdnja moda predstavlja
iznenaenje za itaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju
s kritikim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. Mnogi
misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje
su mnoga drutva, ukljuujui Sovjetski Savez i mnoge drave
Istone Evrope, odvele ka stranputici ustolienja totalitarnih ko
munistikih reima. Skoro svi takvi reimi ve su propali ili su u
procesu postepene transformacije u kapitalistika drutva. Neu-
spesi ovih drutava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima
deavale (na primer, sistem zatvorenikih logora u Sovjetskom
Savezu - arhipelag gulag - u kojima su umrli milioni ljudi) pri
pisivani su Marksu i njegovim luakim idejama. Ali, iako su se
voe tih drutava esto pozivale na Marksa, a sebe, kao i Marks,
nazivali komunistima, tip drutva koji su oni stvorili Marks bi
sigurno kritikovao zbog nehumanosti. injenica je da ono u ta
su se ta drutva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim to je
Marks mislio da bi komunistiko drutvo trebalo da bude.
Kljuni koncept
Anomino i ostali tipovi samoubistva
Koncept anomije odigrao je sredinju ulogu u Dirkemovom

proslavljenom delu Samoubistvo, U tom delu Dirkem je tvr
dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju ta okolina,
od njih oekuje. U takvoj situaciji, regulacija ponaanja ljudi
KLASINE TEORIJE 59
je niska, a ljudi uglavnom mogu da se ponaaju nekontrolisa-

no i rade ta poele. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda
uskoro postaje tetna za pojedince i rezultira u poveanoj stopi
samoubistava, pogotovo anominog samoubistva.
Ali, ta je uzrok poveanoj stopi anominog samoubistva? Naj
vaniji uzrok je, smatra Dirkem, socijalni poremeaj, odnosno
poremeaj u stepenu regulacije ponaanja pojedinaca. Interesan
tno je, meutim to, da stopa samoubistava raste kako u vreme
nima pozitivnih poremeaja, tako i u vremenima negativnih po
remeaja. Drugim recima, i privredni rast i privredna stagnacija
mogu da prouzrokuju porast stopa anominih samoubistava.
Pozitivni i negativni poremeaji mogu podjednako negativno
da utiu na sposobnost kolektiva da kontrolie pojedinca. Bez
rakve kontrole, ljudi e se verovatno oseati neukorenjeno i nee
znati ta treba da rade u okruenj trpkoj e se stalno i brzo menja.
Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo e
e diu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima.
Dirkem je smatrao da je anomino ubistvo samo jedan od eti
ri tipa samoubistava. Do egoistinog samoubistva dolazi kada
ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. Preputeni sami sebi,
oni se oseaju beskorisnim i beznaajnim. Veliki broj takvih
ljudi pre ili kasnije prihvati gledite po kome su (moralno) slo
bodni da urade ta god ele, ukljuujui i to da izvre samou-
bistvo. U sluaju altruistikog samoubistva, ljudi su previe
integrisani u kolektiv i ubijaju se u veem broju jer ih grupa
podstie, ak i prisiljava na takvo ponaanje. Konano, fatali-
stiko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije
Anomino samoubistvo - vea je verovatnoa da e ljudi izvriti samoubistvo

kada ne znaju ta se od njih oekuje, kada je regulacija njihovog pona
anja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve to poele. Ta ne
kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje tetna za pojedince i
rezultira u poveanoj stopi anominih samoubistava.
Egoistino samoubistvo - kada ljudi nisu vrsto integrisani u zajednicu i
kada su preputeni sami sebi, oseaju se beskorisnim i beznaajnim. Ve
ina takvih ljudi osea moralnu slobodu da izvri samoubistvo.
Altruistiko samoubistvo - kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu, ve
rovatno e u veem broju izvravati samoubistva, jer ih grupa podstie,
ak i prisiljava na takvo ponaanje.
Fatalistiko samoubistvo - u situacijama prevelike regulacije (na primer, rop
stvo) ljudi su obino toliko utueni i pritisnuti nedostatkom slobode da
ee sebi oduzimaju ivote nego pod normalnim okolnostima.
(na primer, ropstvo) kada su ljudi obino toliko utueni i pri

tisnuti nedostatkom slobode da ee sebi oduzimaju ivot
nego pod normalnim okolnostima.
Dirkemova teorija samoubistva je, prema tome, zasnovana na
dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci
je vodi ka anominom samoubistvu, a visok stepen ka fata-
listikom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv
(nizak stepen integrisanosti vodi ka egoistinom samoubistvu,
a visok stepen integrisanosti ka altruistinom samoubistvu).
Ljudski potencijal
Poetnu taku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo
stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i drutvenim
okolnostima. U kapitalistikim i pretkapitalistikim drutvima
ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. U pretkapitalistikim
drutvima (recimo, u kamenom dobu ili u srednjem veku), ljudi
su bili previe zauzeti pronalaenjem hrane i sklonita da bi ra
zvijali svoje kapacitete. Iako u kapitalistikom drutvu ljudi lake
mogu da dou do hrane i zaklona, represivna i eksploatatorska
uloga tog sistema (o kojoj emo govoriti u ovoj glavi) spreava
najvei broj ljudi da ive ivot u skladu sa svojim potencijalom.
Za Marksa su ljudi, za razliku od ivotinja, obdareni sveu
i sposobnou da svoju svest povezu s delanjem. Ljudi, recimo,
mogu da planiraju ono to e uraditi, prilagoavaju se preprekama
koje im se nau na putu i usaglaavaju svoje aktivnosti s drugim
ljudima. Ali, ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo
samo na razmiljanje. Oni moraju da delaju. To esto podrazu-
meva da je neophodno da prirodu prilagoavaju svojim potreba
ma kako bi preiveli. Ljudi prisvajaju prirodu - to jest, prisvajaju
njene delove kao to su sirovi materijali, voda, hrana i sklonite - i
prilagoavaju je sebi. Ljudi su to radili i u ranijim drutvima, ali
na jedan primitivan i neefikasan nain tako da nisu mogli da raz
viju svoje kapacitete, pogotovo kapacitet razmiljanja.
U kapitalizmu, ljudi se malo bave pokuajem da izraze svo
je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. Umesto
toga, oni su usredsreeni na posedovanje stvari i zaraivanje
novca pomou kojeg je mogue stei te stvari. Kapitalizam je bio
KLASINE TEORIJE 61
vaan za Marksa zato to je omoguio tehnoloke i organizacione

inovacije koje su neophodne za nastanak komunistikog drutva.
U komunizmu e, verovao je Marks, ljudi po prvi put biti slo
bodni da izraze svoje pune kapacitete. Oni e se osloboditi svoje
elje da poseduju stvari i biti sposobni da, pomou tehnologije i
organizacije koja je razvijena u kapitalizmu, ispolje pun ljudski
potencijal (to jest, postae rodna bia").
Otuenje
Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono
to im je potrebno, povezana je s gleditem da ljudi, po Markso-
vom shvatanju, moraju da rade. Rad je pozitivan proces u ko
jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih ire
u proizvodnim aktivnostima. Meutim, rad koji veina ljudi u
kapitalizmu obavlja ne omoguava im da izraze svoj ljudski po
tencijal. Drugim recima, umesto da se izraze kroz rad, ljudi se u
kapitalizmu od njega otuuju.
Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuenje, neop
hodno je prethodno razumeti ta je on podrazumevao pod ljud
skim potencijalom. U okolnostima u kojima ljudi postiu puni
ljudski potencijal (komunizam), postoji prirodna meupoveza-
nost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti, proizvoda koje oni
proizvode, radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga to su
oni potencijalno sposobni da postanu. Otuenje (alijenacija)
predstavlja slom te prirodne meuzavisnosti. Umesto da su pri
rodno povezani sa svim tim stvarima, ljudi su odvojeni od njih.
Prema tome, umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod
ne aktivnosti, te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici - kapita
listi. Kapitalisti odluuju ta e se raditi i kako e se to raditi. Oni
radnicima (u Marksovoj terminologiji, proletarijatu") nude nad
nicu. Ako je radnici prihvate, oni moraju da obave posao na nain
na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. Radnici zauzvrat dobijaju
nadnicu koja bi trebalo da im omogui zadovoljenje sopstvenih
Otuenje - slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno
stima, proizvodima koje proizvode, radnicima s kojima ih proizvode i
sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju.
62 DORDZ RiCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN I
potreba. Budui da kapitalisti kontroliu proizvodne aktivnosti,

radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze.
Drugo, kapitalisti poseduju proizvod. Kada je proizvod za
vren i spreman da izae na trite, on ne pripada radnicima. Ta
kode, malo je verovatno da e ga radnici upotrebiti da bi zado
voljili svoje osnovne potrebe. (To mogu da urade jedino ako ga
kupe na tritu.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu
upotrebiti za line potrebe ili raditi s njima to god ele. Uzima
jui u obzir profitnu orijentaciju kojom je mogue definisati ka
pitalizam, to skoro uvek znai da e kapitalisti pokuati da pro
daju proizvode da bi uveali profit. Radnici su potpuno odvojeni
od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo
da odluuju o tome ta e se s njim desiti. Osim toga, najvei
broj radnika uopte ne razume koji je njihov doprinos finalnom
proizvodu. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo
ma specifine zadatke (recimo, zavru rafove) to ih spreava da
vide iru sliku onoga to proizvode, odnosno da razumeju kako
njihov doprinos proizvodnji utie na celokupan proizvodni pro
ces i finalni proizvod koji e se nai na kraju pokretne trake.
Tree, radnici su obino odvojeni jedni od drugih. Po Mar-
ksovom gleditu, ljudi su inherentno socijalni. Kada bi bili pre
puteni samima sebi i mogli sami da odluuju, oni bi odluili
da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono to im je ne
ophodno za ivot. Meutim, u kapitalizmu, radnici, ak i kada
rade s drugim radnicima, svoje zadatke obavljalju samostalno i
repetitivno. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance
koji samo obavljaju sline izolovane zadatke. Ponekad je jo gore
od toga. Kapitalisti esto okreu radnike jedne protiv drugih da
bi ustanovili ko moe najvie da proizvede za najmanju nado
knadu. Oni koji preive u toj bici, zadrae svoja radna mesta,
barem neko vreme; oni koji izgube, verovatno e morati na uli
cu. Prema tome, umesto da rade zajedno u harmoniji, radnici,
prisiljeni da se bore na ivot i smrt, poinju da mrze jedni druge.
ak i ako ne uestvuju u borbi za opstanak, jasno je da su radni
ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih.
Konano, umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci
jal, ljudi se sve vie od njega udaljavaju. Oni se sve manje ponaaju
KLASINE TEORIJE 63
kao ljudi, a sve vie k a o tovarne ivotinje ili maine. K a k o se o d

nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju, njihova
svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a n o biva unitena. Posledica
kapitalistikog naina proizvodnje jeste m a s a otuenih radnika
koji su nesposobni d a izraze svoje sutinske ljudske kvalitete.
Kapitalizam
K a o to s m o videli, otuenje se javlja unutar kapitalistikog
sistema. Kapitalizam je, u sutini, dvoklasni sistem koji ine kapi
talisti i proletarijat. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksplo-
atie drugu klasu (proletarijat). Klju za razumevanje o b e klase lei
u o n o m e to M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. Kako samo
ime kazuje, to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (orua,
maine, sirovine i fabrike). U kapitalizmu, sredstva za proizvodnju
posedujukapitalisti. Prema toma, akopripadnici proletarijata ele
da rade, oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i trae o d nje
ga d a ih zaposli. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za
proizvodnju, jer bez njih ne m o g u d a rade. N j i m a je takoe potre
ban novac d a bi preiveli u kapitalizmu, a kapitalisti i njega imaju
(kao i sposobnost d a g a neprekidno uveavaju). Kapitalisti, dakle,
imaju sve o n o to je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod
nju, novac za nadnice), ali, ta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz
vrat? Radnici imaju neto to je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu
sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo
dilo. Kapitalista ne m o e d a proizvodi i ne m o e d a pravi novac
i profit bez proletarijata. Tako se dolazi d o sporazuma. Kapitali
sta o m o g u a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i
plaa m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi
Kapitalizam - ekonomski sistem, najveim delom sastavljen od kapitalista i

proletarijata, u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatie drugu klasu
(proletarijat).
Sredstva za proizvodnju - predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru
a, maine, sirovine i fabrike).
Kapitalisti - klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i
stoga su u poloaju da eksploatiu radnike.
Proletarijat - klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali
stima jer je to jedini nain da pristupe sredstvima za proizvodnju.
proletarijat poeo da radi). Zapravo, Marks kae da se radnicima

plaa nadnica za preivljavanje. To je suma taman dovoljna da bi
radnik mogao da preivi i izdrava porodicu i decu. Sistem je lu
kavo zamiljen, jer kada radnik onemoa i vie ne bude mogao da
radi, njega e na poslu zameniti njegova deca. U zamenu za to,
proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne
sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme.
Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti
i proletarijat dobijaju ono to nemaju i to im je neophodno.
Meutim, po Marksovom gleditu, to predstavlja jedan nepra
vedan dogovor. Zato je to tako? Da bi se dolo do odgovora
na to pitanje, potrebno je razumeti jo jedan Marksov koncept
- radnu teoriju vrednosti. Marks smatra da sva vrednost dolazi
od rada. Proletarijat radi, kapitalisti ne rade. Kapitalisti mogu da
investiraju, planiraju, upravljaju, prave sheme itd., ali za Marksa
to nije rad. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja
proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi.
To moe da sprovede samo proletarijat, iako u kapitalizmu si
rovine obezbeuje kapitalista, a ne dirketno priroda. Najed-
nostavnije reeno, poto proletarijat radi, a kapitalista ne radi,
proletarijatu bi trebalo da pripadne praktino sve to proizae iz
procesa proizvodnje, a kapitalisti skoro nita.
Karl Marks
Biografska skica
Nakon to je diplomirao na Berlinskom univerzitetu, Marks je

poeo da pie za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset
meseci postao njihov urednik. Meutim, vlada je uskoro zatvo
rila te novine zbog politikih stavova koji su u njima iznoeni.
Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali
Nadnica za preivljavanje - nadnica koju kapitalista plaa radniku a koja je

taman tolika da radnik preivi i zasnuje porodicu, kako bi ga deca, kad
onemoa, zamenila na njegovom radnom mestu.
Radna teorija vrednosti Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda
dolazi iz rada utroenog u procesu proizvodnje, iz ega proizlazi da je
stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat.
KLASINE TEORIJE 65
su poziciju koja e voditi Marksa kroz
ceo ivot. U njima se moglo nai neto
od demokratskih principa humanizma
i mladalakog idealizma. On je odbacio
apstraktnost filozofije, naivno sanjare
nje komunista-utopista, kao i aktivnosti
koje su pozivale na ono to je on smatrao
preranom politikom akcijom. U odba
civanju tih aktivnosti, Marks je postavio
osnov za svoje ivotno delo.
R a z u m e se, situacija u kapitalistikom drutvu upravo je

obrnuta. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade, a radnici nad
nicu k o j a i m jedva o m o g u a v a d a preive. Proletarijat stoga
predstavlja rtvu eksploatacije. Ironino je to d a ni kapitalisti,
ni radnici nisu svesni eksploatacije. I jedni i drugi su rtve lane
svesti. Radnici misle d a dobij aj u p o t e n u n a d o k n a d u za uraeni
p o s a o ; kapitalisti misle d a su nagraeni ne z b o g toga to eksplo-
atiu radnike, ve z b o g toga to su p a m e t n i , to su m u d r o inve
stirali, to su izmanipulisali trite, itd. Kapitalisti su prezauzeti
uveanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razume-
j u eksploatiuu prirodu svog o d n o s a s radnicima. M e u t i m , za
razliku o d kapitalista, proletarijat je u stanju d a to shvati, deli-
m i n o i zbog toga to je toliko eksploatisan i osiromaen d a vie
nita ne m o e d a prikrije realnost o n o g a to se deava u kapita
lizmu. Reeno M a r k s o v i m renikom, k u c n u e as k a d a e prole
tarijat stei k l a s n u svest. Z a razliku o d proletarijata, kapitalisti
to n i k a d a nee biti u stanju.
Klasna svest preduslov je za revoluciju, a revoluciju p o t p o
mae dinamika kapitalizma. N a primer, u kapitalizmu se vodi sve
ea borba za prevlast nad tritem, cene se obaraju, a sve vei
broj kapitalista biva izbaen s trita i pretvara se u proletarijat.
Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista dobija lavovski deo nagrade, a rad

nici nadnicu koja im jedva omoguava da preive, iako bi po radnoj
teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto.
Lana svest - u kapitalizmu, i proleteri i kapitalisti imaju lanu svest o sebi,
o svom meusobnom odnosu i o nainu na koji kapitalizam funkcionie.
Klasna svest - sposobnost klase, prvenstveno proletarijata, da prevazide lanu
svest i istinski razume prirodu kapitalistikog sistema.
Naposletku, proletarijat e drastino narasti, d o k e se kapitalistika

klasa svesti na mali broj ljudi koji odrava svoje pozicije zbog toga
to se pokazao sposobnim d a eksploatie druge. K a d a ovako nara
stao proletarijat konano dosegne klasnu svest i odlui d a stupi u
akciju, nee biti takmienja, jer e mali broj kapitalista koji je preo
stao jednostavno biti zbaen s vlasti, nasilnim ili mirnim putem.
Kljuni koncept
Eksploatacija
Po Marksu, kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije,

pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radnike klase. Nje
gova razmiljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne
teorije vrednosti, odnosno iz koncepta vika vrednosti. Viak
vrednosti deflnie se kao razlika izmeu vrednosti proizvoda
kada se on proda na tritu i vrednosti elemenata utroenih
u njegovu proizvodnju (ukljuujui radnikov rad). Po radnoj
teoriji vrednosti, viak vrednosti, kao i celokupnu vrednost,
stvaraju radnici. On bi, sledsrveno tome, trebalo da pripad
ne njima. Meutim, u kapitalistikom sistemu lavovski deo
te vrednosti pripada kapitalisti. Stepen u kome kapitalista
zadrava viak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje
ve (ukljuujui irenje svog kapitalistikog posla) jeste stepen
u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije.
U ivopisnoj metafori, Marks opisuje kapitaliste kao vam
pire" koji sisaju rad proletarijata. Sto vie proleterske krvi"
kapitalisti isisaju, to e biti vei, uspeniji i bogatiji. Oni koji
zasluuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju
sve siromaniji, dok oni koji ne zasluuju da prou bolje (ka
pitalisti) postaju sve bogatiji.
K a p i t a l i z a m nee biti unititen, a k o m u n i z a m nee m o i

d a nastane ukoliko proletarijat neto ne p r e d u z m e . Proletari
jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju, o n o to M a r k s naziva
Viak vrednosti razlika izmeu vrednosti proizvoda kada se on proda na

tritu i vrednosti elemenata utroenih u njegovu proizvodnju (ukljuu
jui tu i ljudski rad).
KLASICNE TEORIJE 67
praksisom. Nije dovoljno razmiljati o tome kako je kapitalizam

iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako e uskoro nestati;
ljudi moraju da izau na ulice i dokraje kapitalizam. To ne zna
i nuno da ljudi moraju da budu nasilni, ve da ne mogu samo
sedeti u kuama zavaljeni u svoje fotelje i ekati da se kapitali
zam sam od sebe raspadne.
Komunizam
Marks nije sumnjao u to da e dinamika kapitalizma dove
sti do revolucije, ali posvetio je malo vremena opisu komunisti
kog drutva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Po Marksu,
prioritet je da se razume nain na koji kapitalizam funkcionie i
da onda ta poruka nae svoj put do proletarijata, pomaui mu
tako da stekne klasnu svest. Marks je bio kritian prema veli
kom broju mislilaca koji su protraili svoje vreme sanjarei o ne
kom buduem utopijskom drutvu. Neposredan cilj trebalo je
da bude zbacivanje otuujueg i eksploatiueg sistema. Onim
to dolazi nakon toga, baviemo se kasnije, kada revolucija uspe.
Neki kau da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl
komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate
litima krajem 20. veka.
Marks je imao nekoliko specifinih ideja o budunosti komu
nizma. Njih emo bolje shvatiti ako se naas vratimo Marksovim
osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Iz tih pretpo
stavki moemo da zakljuimo da je komunizam drutveni sistem
koji po prvi put omoguava izraavanje punog ljudskog potencija
la. Zapravo, komunizam je antisistem, svet u kome sistem nije ni
ta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga ine.
Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u
kojoj bi postojale ire strukture (na primer, diktatura proletarijata)
i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. (Iskustvo
Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. godine pokazuje koliko
Praksis - ideja da ljudi, naroito proleteri, moraju da preduzmu konkretnu

akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam.
Komunizam - drutveni sistem koji e ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji
omoguiti da izrazi svoj pun potencijal.
je ovo gledite bilo naivno, kao i to da nije bilo mogue eliminisati

ire strukture koje eksploatiu i otuuju ljude.)
Marks je verovao da je komunizam sistem koji omoguava
ljudima da izraze svoju promiljenost, kreativnost i drutvenost
koje su uvek postojale kao mogunost, ali koje su u prethodnim
sistemima (na primer, feudalizam, kapitalizam) bile potiskivane i
unitavane. Komunistiko drutvo trebalo je da iskoristi i proi
ri tehnoloke i organizacione mogunosti kapitalizma, ali ne po
cenu ugroavanja ljudske kreativnosti. Marks je komunistiko
drutvo zamiljao kao drutvo u kome e tehnologija i organi
zacija oveku omoguiti da bude ono to je, bar potencijalno,
oduvek mogao da bude.
Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo

Da li Marksova teorija ima bih kakav znaaj
u postkomunistikom svetu?
Ima onih koji smatraju da je uruavanjem Sovjetskog Saveza

i njegovih saveznikih drava kasnih osamdesetih godina 20.
veka, propao ne samo komunizam, ve i Marksova teorija na
kojoj je on naizgled bio utemeljen. Smatralo se da e marksi
stika teorija konano zavriti na dubritu propalih teorija.
Uistinu, ranih 90-ih godina mnogo se prialo o kraju marksi
stike teorije. Ipak, Marksova teorija, kao i mnoge druge neo-
marksistike teorije koje su iz nje izvedene (glava 5), ne samo
da su preivele prelaz iz 20. u 21. vek, ve su danas, po mno
gim miljenjima, znaajnije i upotrebljivije nego ikad ranije.
injenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu.
On je, zapravo, bio teoretiar kapitalizma. S padom sovjetskog
komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo
ma ivu kapitalistiku privredu koja nastavlja da postoji s ko
munistikom dravom), kapitalizam je slobodniji nego ikada
u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma
1917. godine), da se zavue u svaki kutak zemljine kugle.
U periodu izmeu 1917. i 1989. godine komunizam je ogra
niavao ekspanziju kapitalizma na razliite naine. Prvo, veliki
broj drava, ukljuujui neke od najveih i najvanijih, bile
su komunistike ili su bile u savezu s komunistikim blokom.
KLASINE TEORIJE 69
Kao rezultat toga, kapitalistikoj privredi bilo je teko ili ak

nemogue da prodre u te delove sveta. Drugo, globalni sukob
izmeu kapitalizma i komunizma, pogotovo hladni rat koji je
zapoeo ubrzo nakon zavretka Drugog svetskog rata, spreio
je razvoj i globalno irenje kapitalizma. To se dogodilo zbog
toga to su veliki vojni trokovi napravljeni tokom hladnog
rata (na primer, u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli
resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma.
Kako je komunizam brzo nestajao iz pamenja ljudi (osim na
Kastrovoj Kubi i, barem retoriki, u Kini) kapitalizam je oslo
boen mnogih globalnih ogranienja i sada se ubrzano iri po
celoj zemljinoj kugli. To se najbolje vidi u bivim komunisti
kim dravama koje su postale kljune destinacije kapitalisti
kog ekspanzionizma. Zapadni kapitalisti uurbano su krenuli
u bivi sovjetski blok i tamo zapoeli svoje poslove. Isto se de
silo i u Kini, s tim to je tamo dolo do razvoja jedne poseb
ne domae vrste kapitalizma. Zapravo, po nekim miljenjima,
pitanje vie nije da li e Kina smeniti SAD na mestu vodee
kapitalistike zemlje, ve kada e se to desiti.
Marks nije samo predvideo injenicu da e kapitalizam postati
globalni fenomen, ve i injenicu da on to mora postati. Ka
pitalistiki poslovi danas, mnogo vie nego u Marksovo doba,
moraju da se ire ili, u suprotnom, propadaju. Otuda, oni ne
prekidno moraju da trae nova trita budui da stara postaju
sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uveaju pro
fit. Marksova predvianja nisu se u potpunosti ostvarila u 20.
veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao
i zbog drugih faktora kao to su dva razarajua svetska rata).
Meutim, u poslednje dve decenije globalno irenje kapitaliz
ma, koje je Marks predvideo, ponovo se pojavilo.
Zbog toga su Marksove ideje, njegova analiza kapitalizma, a po
gotovo globalnog kapitalizma, danas relevantnije nego ikada ra
nije. Zapravo, neki od najvanijih radova o globalizaciji napisani
su iz marksistike perspektive (vidi glavu 10). Time ne elimo
da kaemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. Mnoge od
njih su sumnjive, ak ponegde potpuno pogrene, a neke moraju
da se promene, prilagode ili odbace. To, u stvari, mnogi dana
nji marksistiki teoretiari i rade. Bez obzira na to, oni kao svoju
poetnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu
i nadograuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh

kapitalizma kao posledicu propasti komunizma.
Da odgovorimo konano i na pitanje koje se nalazi u podna
slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije vie
nego ikada!
MAKSVEBER:
RACIONALIZACIJA DRUTVA
Ako je Karl Marks najvaniji mislilac sa stanovita socijalne
misli u naelu, kao i sa stanovita politikog razvoja s kraja 19.
veka, onda se moe tvrditi da je njegov nemaki kolega, Maks
Veber (1864-1920), najvaniji teoretiar sa stanovita sociologi
je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Veberova misao bila je veo
ma sloena. Iako je nastala na poetku 20. veka, ona je ugraena
u temelje savremene sociologije. Njegov najznaajniji teorijski
doprinos nalazimo u konceptu sve vee racionalizacije zapadnog
drutva. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja, po
gotovo racionalnog delanja.
Drutveno delanje
Veberova teorija drutvenog delanja godinama je privlaila
veu panju od teorije racionalizacije, koja se danas smatra sre
dinjom takom njegove teorijske orijentacije. Razlog za to je rad
jednog drugog klasinog teoretiara, Talkota Parsonsa (s kojim
se sreemo u glavi 4). Naime, tridesetih godina dvadesetog veka
Parsons je ameriku publiku upoznao sa klasinom evropskom
teorijom u celini, kao i s Veberovom teorijom posebno. On je to
uinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Jedna
od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da pre-
naglasi znaaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan
uticaj na ranu Parsonsovu teoriju).
KLASINE TEORIJE 71
Ponaanje i delanje
Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona
anja i delanja, koje je veoma znaajno za sve sociologije sva
kodnevnog ivota (vidi glavu 6 ) . I ponaanje i delanje odnose
se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Meutim, za razliku od
delanja, koje je posledica svesne namere, ponaanje nastaje bez
prethodnog razmiljanja. Ponaanje je usko povezano s bihevio-
rizmom, teorijskim pravcem koji je odigrao vanu ulogu u ra
zvoju sociolokih teorija svakodnevnog ivota, a koji se uglav
nom povezuje sa psihologijom. Recimo, Veber bi sklanjanje ruke
s vrele ringle ili automatsko otvaranje kiobrana kada pone kia,
nazvao ponaanjem, a ne delanjem. To otuda to su obe te rad
nje nesvesne, i vie mehanike.
Maks Veber
Biografska skica
Maks Veber roen 2 1 . aprila 1864. godine u nemakom gradu

Erfurtu, u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Izraene
razlike koje su postojale medu njegovim
roditeljima ostavile su duboke posledice
kako na njegovu intelektualnu orijenta
ciju, tako i na njegov psiholoki razvoj.
Veberov otac bio je birokrata koji je na-
predovao do relativno uticajne politike
pozicije. Poto je pripadao politikom
establimentu, zazirao je od svake aktiv
nosti ili idealizma koji bi zahtevali linu rtvu ili bi ugrozili
poloaj koji je zauzimao u sistemu.
Osim toga, Veberov otac bio je ovek koji je uivao u ovo
zemaljskim zadovoljstvima, to je bila samo jedna od mno
gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge.
Naime, Veberova majka bila je predana kalvinistkinja, ena
Delanje - ljudski postupci koji nastaju svesno; ponaanje kome pojedinci pri
pisuju smisao i znaenje.
Ponaanje - ljudski postupci koji se vie ili manje javljaju nesvesno.
Biheviorizam prouavanje ponaanja, uglavnom povezano s psihologijom.
koja je teila asketskom ivotu uveliko lienom zadovoljstava

za kojima je udeo njen mu. Njene brige bile su mahom ono-
zemaljske. Uznemiravale su je nesavrenosti koje su ukazivale
na to da nije predodreena za spasenje. Te nepremostive razli
ke meu suprunicima prouzrokovale su tenziju u njihovom
braku. Same te razlike, ali i tenzija koje su one prouzrokovale,
ostavile su dubok trag na Veberu.
Poto nije mogao da se ugleda na oba roditelja, Veber se jo
kao dete suoio s jasnim izborom. U poetku se inilo da se
odluio za oev nain ivota, ali se kasnije priklonio maji
nom. Ali, koji god izbor da je nainio, tenzija pruzrokovana
pottebom da bira izmeu dve potpune suprotnosti, negativno
je uticala na Veberovu psihu.
Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu,
gde je doktorirao i postao advokat, Veber je finansijski zavisio
od svog oca. To mu je sve manje odgovaralo. Istovremeno, sve
vie se priklanjao majinim ivotnim vrednostima, a odbojnost
prema ocu postepeno je rasla. Vremenom je razvio jedan asket
ski nain ivota, potpuno utonuvi u svoj rad. Tokom jednog
semestra, njegova radna navika ovako je opisana: Nastavljao je
sa rigidnom radnom disciplinom, regulisao ivot asovnikom,
delei dan na precizne delove posveene razliitim predmetima,
tedeo je na sebi svojstven nain, veerajui u svojoj sobi pola
kilograma sirove, sitno iseckane govedine i etiri peena jajeta".
Veber je, ugledavi se na svoju majku, postao asketa i opsesivni
radnik - ono to se danas naziva radoholiar.
Posveenost poslu dovela je Vebera 1896. godine do poloaja
profesora ekonomije na Hajdelberkom univerzitetu. Meu
tim, 1897. godine, dok mu je univerzitetska karijera ubrzano
napredovala, Veber je imao esroku raspravu s ocem, nakon
koje je otac uskoro umro. Ubrzo nakon toga, Veber poinje da
pokazuje simptome bolesti koji su zavrili nervnim slomom.
Cesto nesposoban da spava ili radi, on je narednih est-se-
dam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. Posle dugog
oporavka, neke od sposobnosti poele su da m u se vraaju
1903, ali tek 1904. godine, kada je u S A D odrao svoje prvo
predavanje posle est i po godina, bio je spreman da se vra
ti aktivnom akademskom ivotu. Ubrzo nakon toga (1904. i
1905. godine), izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova
Protestantska etika i duh kapitalizma. U tom radu, Veber je, na
KLASINE TEORIJE 73
teorijskom nivou, proglasio superiornost religije kojoj je pri
padala njegova majka. Mada lino nije bio religiozan, Veber je
veliki deo svog ivota posvetio prouavanju religije.
Budui da Vebera ponaanje nije interesovalo, on je svoju

panju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se izmeu
stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Drugim
recima, Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju
znaenje svojim postupcima; interesovale su ga samo radnje ko
jima su akteri pripisivali neko znaenje i smisao. Nasuprot tome,
ponaanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno
uspostavljenog znaenja; ono se javlja bez prethodnog razmilja
nja. Veberova definicija delanja glasi ovako: To je ljudsko pona
anje (bilo spoljanje ili unutranje injenje, uzdravanje od rad
nje ili trpljenje), ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko
subjektivno znaenje". A drutvenim delanjem treba da se naziva
takvo delanje koje se po smeranom znaenju dovodi u vezu sa
ponaanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome".
Kako vidimo, ono to je vano jesu svesni procesi. Stavie, znae
nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je vanije za razumevanje
njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se nali.
Na teorijskom nivou, Vebera je interesovalo delanje jedne
osobe, ali ga je daleko vie interesovalo delanje dve ili vie oso
ba. Sociologija se najvie mora posvetiti pravilnostima u delanju
dvoje ili vie pojedinaca. Iz te zainteresovanosti za drutveno de
lanje, Veber je izveo svoju definiciju sociologije. To je nauka koja
hoe da razume i tumai drutveno delanje i time objasni ono
to je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama.
Zapravo, kada je Veber govorio o kolektivima (na primer,
kalvinisti, kapitalisti), on je tvrdio da se oni mogu posmatrati
samo kao rezultat delanja dvoje ili vie pojedinaca. Samo ljudi
mogu delati. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere, a ne
na kolektive. Sociolozi mogu da govore o kolektivima, ali samo
iz praktinih razloga. Kolektiv nije nita vie do skup pojedina
nih aktera i delanja.
Vrste delanja
Veber je napravio, sada ve uvenu, razliku izmeu etiri
vrste delanja. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za
nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. To je neracio
nalno delanje. Na primer, afektivno postupate kada oamarite
dete u naletu besa. Sledee, takoe neracionalno, jeste tradici
onalno delanje, koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili
u skladu s obiajima (na primer, crkveno krtenje ili slava). Iako
je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po
gotovo u vezi s tradicionalnom vlau), njega su ipak, u skladu
s njegovim interesovanjem za racionalizaciju, daleko vie zani
mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje.
Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter
bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajui
se na skup nekih viih vrednosti. Iako taj izbor ne mora nuno
biti i najbolji, on je racionalan sa stanovita vrednosnog siste
ma kojem akter pripada. Recimo, ako pripadate nekom kultu
iji pripadnici veruju u ritual proienja prethodnog obroka pre
nego to ponu sa narednim obrokom, onda taj ritual morate da
ponavljate prilikom svakog obeda, ak i ako bi vam proienje
nanelo tetu, pa moda i upropastilo sledei obrok. Takvo dela
nje racionalno je sa stanovita vrednosnog sistema tog kulta.
Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter tei
ostvarenju cilja koji je sebi postavio; njegovo delanje nije odre
eno nekim velikim vrednosnim sistemom. Umesto toga, ono je
odreeno akterovom percepcijom okruenja u kojem se nalazi,
ukljuujui ljude i objekte u njemu. Drugaije reeno, kada bira
najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja, akter mora uzeti
Afektivno delanje neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama.
Tradicionalno delanje - delanje po navici ili u skladu s obiajima.
Vrednosno-racionalno delanje delanje koje se javlja kada akter najpogodni
je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajui se na skup nekih viih
vrednosti. Iako taj izbor ne mora nuno biti i najbolji, on je racionalan
sa stanovita vrednosnog sistema kojem akter pripada.
Ciljno-racionalno delanje - tenja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio;
njegovo delanje nije odreeno nekim velikim vrednosnim sistemom,
ve percepcijom okruenja u kome se nalazi, ukljuujui i ljude i pred
mete u njemu.
KLASINE TEORIJE 75
u obzir situaciju u kojoj se nalazi. Na primer, kada na urci pri-

metite osobu s kojom biste eleli da pleete, najpre morate da
odluite koji je najbolji nain da joj priete, uzimajui u obzir
prirodu situacije (moda su na urci samo parovi), objekte (mo
da e vam sto prepreiti put) i druge ljude (moda neko ve ple
e s tom osobom). Uzimajui sve to u obzir, izabraete najbolje
sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji elite.
Pomenute etiri vrste delanja jesu idealni tipovi. injenica
je da se u stvarnosti retko moe, ili se ak uopte ne moe, pro
nai delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal
nih tipova. Pre e biti da je svako delanje kombinacija dveju ili
vie vrsta ideal-tipskih delanja.
Veber je ponudio jedan pristup za prouavanje drutvenog
delanja i teorijsko orue za njegovo prouavanje. Mnogi sociolo
zi smatraju da je njegov rad veoma koristan.
Kljuni koncept
Verstehen
Nemaka re Verstehen znai razumevanje. U teoriji drutvenog

delanja pojmom verstehen oznaava se nastojanje istraivaa da
razume misaoni proces aktera, njegova znaenja i motive, kao i
to kako oni utiu na delanje (ili interakciju) koje se prouava.
Veber je jasno naznaio da razumevanje nije ni laki, ni manje
nauan metod od, recimo, eksperimentalnih metoda koje ko
riste bihevioristi. Za Vebera, razumevanje nije puka intuicija,
ve sistematian i temeljan metod prouavanja miljenja i dela
nja. Zapravo, sluei se razumevanjem, istraiva je u prednosti
nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naunici koji kori
ste pozitivistike metode. Prednost lei u injenici da socio
lozi, zahvaljujui tome to je predmet njihovog prouavanja
ovek, mogu razumeti ta je to to se dogaa u svesti ljudi to
Razumevanje (nem. verstehen) - metodoloka tehnika koja podrazumeva po
kuaj istraivaa da razume misaoni proces aktera, njegova znaenja i
motive, kao i to kako oni utiu na delanje (ili medudejstvo) koje se
prouava.
76 DORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
ih nagoni da se ponaaju na odreeni nain. Fiziar koji pro

uava nuklearne estice nema mogunost da razume te esti
ce. Zapravo, estice se ne mogu razumeti na isti nain na koji
se mogu razumeti ljudi. Za razliku od miljenja i delanja koji
se metodom introspekcije mogu prouavati iznutra, estice se
mogu prouavati iskljuivo spolja.
Ali, na koji nain je ovaj metod, odnosno nain razumevanja
aktera i delanja, povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno
su izmeu kalvinizma i duha kapitalizma. Postoji vie odgovora
na ovo pitanje. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokua
vao da razume ta je to to se dogaa u svesti jednog kalviniste
to ga navodi da postupa na nain koji doprinosi pojavi duha
kapitalizma. Meutim, drugi smatraju da je Veber razumeva-
nje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u
poziciji drugog. Sledstveno, da bi razumeli jednog kalvinistu,
neophodno je staviti se u njegov poloaj i razumeti kulturni
kontekst u kome on ivi, kao i to ta ga navodi da se ponaa na
kapitalistiki nain (po kome je trka za profitom najvia vred-
nost). U ovom sluaju, istraiva istrauje spoljanje okruenje,
tj. kontekst aktera, a ne mentalni proces, tj. njegovu svest. Po
treem gleditu, verstehen se bavi odnosom izmeu individu
alnih mentalnih procesa i ireg kulturnog konteksta. Zapravo,
sva tri pristupa imaju jaku potporu. Meutim, jedna prihvatlji
va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja
delanja sa stanovita individualnih mentalnih procesa.
Vrste racionalnosti
Dok Veberova teorija delanja poiva na tipologiji delanja
koju smo izloili u prethodnom odeljku, njegova ira teorija ra
cionalizacije poiva na tipologiji racionalnosti koju emo izloiti
u ovom odeljku. (Kako e se videti, te dve teorije delimino se
preklapaju.)
Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Praktina racio
nalnost je ono to svako od nas radi svaki dan kada pokuava da
stigne s jednog mesta na drugo. Uzimajui u obzir realne okolnosti
Praktina racionalnost ono to svi svakodnevno radimo kada pokuavamo
da stignemo s jednog mesta na drugo.
KLASINE T E O R I J E 77
u kojima se nalazi, svako od nas pokuava da izae na kraj s

postojeim tekoama i pronae najefikasniji nain da ostvari
sopstvene ciljeve. Na primer, ako je put kojim obino idemo na
posao blokiran saobraajnom nezgodom, krenuemo sporednim
putem. Ljudi koji ive na Zapadu nisu jedini koji se slue prak
tinom racionalnou, svi ljudi u svim drutvima kroz istoriju
koristili su ovu vrstu racionalnosti.
Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real
nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Dakle,
cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne preduzimanje racional
nih radnji u njemu. Primena teorijske racionalnosti na saobraaj
ne probleme podrazumevala bi angaovanje odgovarajuih stru
njaka, s ciljem da se doe do dugoronog reenja saobraajnih
zastoja. Kao i praktina, i teorijska racionalnost javlja se u svim
istorijskim drutvima.
Vrednosna racionalnost, kao i praktina, podrazumeva di
rektno delanje. U ovom sluaju, izbor najpogodnijeg sredstva za
ostvarenje cilja voen je viim vrednostima, a ne svakodnevnim
iskustvima i praktinim miljenjem. Ako, recimo, rituali u ne
kom plemenu nalau da, pre nego to krenete u lov, morate da
zakopate koplje pod zemlju, onda to morate da uradite svaki put
pre nego to krenete u lov. Sa stanovita praktine racionalnosti,
gubljenje vremena na zakopavanje koplja oigledno nije racio
nalno, ali, posmatrano sa stanovita vrednosnog sistema pleme
na to jeste racionalno. Ono to se deava u jednom plemenu (ili
jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni vie racionalno u
odnosu na ono to se deava u nekom drugom. Prema tome, ako
jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod
humke, a drugo da uestvujete u ritualnom kupanju, i jedno
i drugo je racionalno u svom kontekstu. Kao i prethodne dve,
i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim
istorijskim epohama.
Teorijska racionalnost - sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz

razvoj apstraktnih koncepata. Cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne
preduzimanje racionalnih radnji u njemu.
Vrednosna racionalnost - izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo
den je viim vrednostima, a ne svakodnevnim iskustvima i praktinim
miljenjem.
Konano, Veber se najvie bavio formalnom racionalnou.

U ovom sluaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili
ma, propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Tipian
primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj
pravila organizacije odreuju najracionalniji smer delanja. Sled-
stveno, ako pravila nalau da svaki put kada od optine traite
da vam izda izvod iz matine knjige roenih morate da popu
nite esnaest formulara, onda to ne moete da izbegnete ak ni
onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u optini. Nekome ko
ne radi u optini to se moe initi neefikasnim i neracionalnim;
ipak, sa stanovita optinske birokratije, to je sasvim racionalno.
Za razliku od ostalih tipova racionalnosti, formalna racionalnost
javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas
sve vie postaje sastavni deo drutvenih odnosa irom sveta).
Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio
nalnost. On je eleo da odgovori na pitanje zbog ega se ona
javila ba na modernom Zapadu, a ne na nekom drugom mestu,
u neko drugo vreme. To ga je navelo da prouava inioce koji su
pospeili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po
stojale na svim drugim mestima. Glavna prepreka i glavni pod-
strek racionalizaciji jeste religija.
Protestantska etika i duh kapitalizma

Protestantizam je odigrao odluujuu ulogu u rastu raciona
lizacije na Zapadu. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza
cija privrednog sistema, a najracionalniji privredni sistem svakako
je kapitalizam. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na
razliite naine, ali najvie zbog njegovog insistiranja na stvarima
koje se mogu meriti, to se najbolje vidi u nainu na koji se ka
pitalizam razvija, kao i u sve veoj upotrebi modernog rauno
vodstva. Zbog toga je Veber svoju panju usmerio na odluujuu
ulogu koju je protestantizam, a posebno kalvinizam odigrao u
pojavi kapitalizma. S druge strane, druge svetske religije, poput
Formalna racionalnost - izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima,
propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Ta vrsta racional
nosti karakteristina je za moderni Zapad.
KLASINE TEORIJE 79
konfuijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji, spreile su da se

racionalizacija, a naroito kapitalizam, jave u tim drutvima.
Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistika protestant
ska etika. Kalvinsti su verovali u predestinaciju, to jest u to da
je unapred odreeno da li e neko ii u pakao ili u raj. Iako nije
postojao nijedan nain na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati
na svoju sudbinu, postojali su odreeni znaci na osnovu kojih su
mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Jedan od glavnih
pokazatelja da pripadaju spaenima bio je uspeh u poslu. Zbog
toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni
uspeh, to je podrazumevalo stvaranje veeg i profitabilnijeg po
sla. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac, umesto da
ga troe na prolazna lina zadovoljstva, morali da tede i ponovo
ulau u posao kako bi ga (posao) uinili jo unosnijim. Na ovu,
ponekad bezobzirnu tenju za profitom, podsticalo ih je uvere-
nje da je njihova moralna dunost da se ponaaju na takav nain.
Takode, njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na slian
nain traili znakove uspeha; a biti dobar radnik bio je jedan ta
kav znak. Konano, kalvinistike preduzetnike nije muilo to to
su, za razliku od svojih radnika, bili toliko uspeni. Uostalom, sve
je unapred odreeno. Oni koji nisu medu spaenima, nee biti
uspeni. Ako meu radnicima ima onih koji e biti spaeni, pros-
perirae ekonomski. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujui sistem
za one koji su ve stekli bogatstvo ili teili da ga steknu.
Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu meu kalvinistima
vodila su do protestantske etike. Veber je protestantsku etiku po
vezao s duhom kapitalizma, sistemom ideja koji je konano do
veo do stvaranja kapitalistikog privrednog sistema. U razliitim
Protestantska etika budui da su verovali u predestinaciju, kalvinisti nisu
mogli da znaju da li e ii u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti
u na svoju sudbinu. Meutim, postojali su odreeni znaci na osnovu
kojih su mogli saznati da li su medu spaenima ili nisu. Jedan od glav
nih pokazatelja da pripadaju spaenima bio je uspeh u poslu.
Duh kapitalizma - na Zapadu, za razliku od drugih delova sveta, motiv ljudi
da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa ve moralni sistem koji
je isticao neprekidnu tenju ka ekonomskom uspehu. Duh kapitalizma
sadti niz komponenti ukljuujui racionalnu i sistematinu tenju za
profitom, tedljivost, tanost, estitost i sticanje novca kao legitimno
i samo sebi cilj.
delovima sveta i u razliitim istorijskim epohama ljudi su teili

postizanju ekonomskog uspeha, ali na modernom Zapadu nji
hov motiv nije bila pohlepa, ve moralni sistem koji je isticao
ekonomski uspeh. Tenja za profitom bila je odvojena od mo
ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao
moralno ispravnim.
Duh kapitalizma podrazumeva vie elemenata ukljuujui i
nama najinteresantniju racionalnu i sistematinu tenju za profi
tom. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma ukljuuju tedlji
vost, tanost, estitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je
cilj samoj sebi. Iznad svega, neprekidno uveavanje bogatstva i eko
nomski prosperitet smatrani su dunou ljudi. Duh kapitalizma
vie nije bio pitanje line ambicije, ve je postao moralni imperativ.
Oigledna veza koja postoji izmeu protestantske etike i
duha kapitalizma ogleda se u tome to je protestantska etika po
mogla razvoj kapitalizma. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronaao
prouavajui one evropske drave u kojima koegzistira vie reli
gija. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim dravama
- poslovni lideri, posednici kapitala, visokokvalifikovani radnici
i tehniki naprednije i poslovno obueno osoblje - u ogromnoj
veini bili protestanti. To je znailo da je protestantizam odigrao
znaajnu ulogu u izboru tih zanimanja i, obrnuto, da druge religi
je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se
bave ovim pozivima. Drugim reima, katolianstvo nije stvorilo, a
nije ni moglo da stvori, duh kapitalizma. Zapravo, katolianstvo je
spreavalo razvoj takvog duha. U tom pogledu, ono se na Zapadu
nije razlikovalo od konfuijanizma i budizma na Istoku.
Konfuijanizam, hinduizam i kapitalizam

Kina je, kao i Zapad, imala preduslove za razvoj kapitalizma,
ukljuujui tu tradiciju jake elje za prisvajanjem i bezobzirnog ta
kmienja. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu
sposobnost. Postavlja se pitanje zato Kina, sa svim ovim i drugim
prednostima na svojoj strani, nije podlegla sveobuhvatnom pro
cesu racionalizacije, ili jo konkretnije, zato se u Kini nije razvio
kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni
KLASINE TEORIJE 81
(zajmodavci, poslovni ljudi), nedostajalo joj je trite i drugi raci

onalni elementi kapitalizma. Postoje brojni razlozi zbog kojih su
Kinezi propustili razvoj kapitalizma, ali glavni razlog Veber je vi
deo u konfuijanizmu i njegovim karakteristikama.
Konfuijanizam je kao preduslov za sticanje poloaja i zado-
bijanje statusa isticao knjiko obrazovanje. Na ceni je bio prosve-
en i naitan ovek. Takode, cenile su se bistrina i dosetljivost.
Konfuijanci nisu vrednovali rad i preputali su ga potinjenima.
Iako se bogastvo cenilo, smatralo se neprihvatljivim raditi za nje
ga. Konfuijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred
ne aktivnosti. Aktivno uee u poduhvatima iji je cilj sticanje
profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog
konfuijanskog vlastelina. Osim toga, konfuijanci nisu bili ori-
jentisani ka bilo kakvoj vrsti promene, ukljuujui tu i ekonom
sku promenu. Cilj konfuijanizma bilo je odravanje postojeeg
stanja. Moda je jo vanije to to nije bilo nikakve napetosti
izmeu religije konfuijanaca i sveta u kojem su konfuijanci
iveli. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re
sile tu napetost. Nasuprot tome, u kalvinizmu je tenzija izmeu
predestinacije i elje da se zna neija sudbina dovela do ideje da
uspeh u poslu moe biti znak spasenja i razreenja te tenzije.
Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio
nalizaciji i kapitalizmu. Na primer, hinduisti veruju da su ljudi
roeni u onoj kasti (nepromenljiv poloaj u sistemu drutvene
stratifikacije) koju su zasluili vrlinama svog ponaanja u pret
hodnom ivotu. Vernom privrenou ritualu kaste, hindu ver-
nici stiu zaslugu za sledei ivot. Spasenje treba dostii vernim
potovanjem pravila. Inovacije, naroito u oblasti privrede, nisu
mogle voditi u viu kastu u sledeem ivotu. Aktivnost u ovom
svetu nije smatrana bitnom, jer je ovaj svet samo prolazno prebi
valite i prepreka duhovnom istraivanju hinduista.
Strukture vlasti i racionalizacija

Racionalizacija se kao tema provlai kroz mnoge aspekte
Veberovog rada, ali mi emo je izuavati u domenu vlasti. Vlast
je legitimna dominacija, tj. dominacija zasnovana na pristanku.
Postavlja se pitanje: ta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju

naredbe koje e drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove
legitimiteta vlasti: tradicija, harizma i legalnost. Drei se svo
je teorije racionalizacije, Veber je predvideo dugoroni trend u
pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti.
Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su
neki ljudi (na osnovu porodinih, plemenskih ili rodbinskih veza)
od pamtiveka ovlaeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to ve-
ruju. Razliiti oblici tradicionalnog autoriteta ukljuuju vladavinu
starijih, vladavinu naslednih voda i si. Veber je i feudalizam sma
trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. Strukture tradicionalne
vlasti nisu racionalne i spreavaju nastanak racionalizacije. Mada
se u savremenom svetu jo uvek mogu nai ostaci tradicionalne
vlasti (pogotovo u manje razvijenim drutvima), ona je uglavnom
nestala ili postala nevana. Engleska monarhija primer je ostatka
tradicionalne vlasti koja oigledno nema nikakvu mo.
Kljuni koncept
Idealni tip i birokratija
Veber je osmislio niz znaajnih metodolokih koncepata, a je

dan od najvanijih je koncept idealnog tipa. Treba odmah na
glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku
vrstu utopijske ili najbolje* mogue pojave. On je idealan u tom
smislu to predstavlja jednostrano preuveliavanje uglavnom ra
cionalnih komponenti odreene pojave. Takva jednostrana pre
uveliavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu
drutva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.
Tradicionalna vlast vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su
neki ljudi od pamtiveka ovlaeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to veruju.
Idealni tip - jednostrano prenaglaavanje uglavnom racionalnih komponenti
odreene pojave, koje slui kao koncept koji se koristi za analizu dru
tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Idealni tip je
jedinica mere koja se koristi za poreenje posebnih primera drutvenih
fenomena bilo da se oni nalaze u razliitim kulturama ili u razliitim
vremenskim periodima.
KLASINE TEORIJE
83
Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje razlii

tih primera drutvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli
itim kulturama ili u razliitim vremenskim periodima.
Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip
birokratije. Ovo su njegove glavne karakteristike:
1. inovnici su lino slobodni, ali se pokoravaju objektivnim
slubenim dunostima.
2. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrenoj hijerar
hiji sa strogo odreenim kompetencijama.
3. Svaka sluba ima obavezu i ovlaenje da izvrava svoje du
nosti, kao i sredstva prinude pomou kojih moe da izvri
svoje obaveze.
4. Svaki slubenik ima strune kvalifikacije koje se proveravaju
ispitom i dokazuju diplomom. ,
5. inovnci se odnose prema svojoj slubi kao prema jedinom
i glavnom zanimanju.
6. U svom radu, slubenici imaju sredstva za upravljanje, ali ih
ne poseduju.
7. Slubenik ne moe prisvojiti slubenu poziciju.
8. Najvei deo pravila kojima se regulie birokratski aparat
(odluke, pravila, norme) u pisanom su obliku.
Nijedan idealni tip, pa ni ovaj, nigde nije u potpunosti ostva
ren. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva
postoji na modernom Zapadu, ak ni tamo nijedna konkretna
organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava
juem obimu (tj. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci
ju nazovemo idealnim tipom). Veber je ovaj idealni tip (kao
i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu, u ovom
sluaju, organizacionih, odnosno birokratskih oblika. Veber je
uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zakljuio
kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i hariz-
matskom vlau ne poseduju mnoge od tih karakteristika; one
nisu birokratije i ne funkcioniu ni priblino tako dobro kao
birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti.
Idealni tip takode se moe koristiti za poredenje konkretnih
organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od
govaraju idealnom tipu. Istraiva moe koristiti idealni tip da
bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa, a
zatim pokuati da objasni ta odstupanja. Razlozi zbog kojih
84 D O R D R i c E R - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti

raznovrsni. To su dezinformacija, strateke greke, logike za
blude, emotivni inioci ili, jednostavnije reeno, bilo koja ira
cionalnost koja je sastavni deo organizacije.
Harizmatska vlast legitimie se verovanjem sledbenika u izu

zetnu svetost, hrabrost ili primeran karakter voe. Ta ideja oigled
no sadri, sada uveni, koncept harizme. Harizmatina osoba je
ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske
sposobnosti. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu
jemo izuzetne osobine neke osobe, Veber je naglaavao to da drugi
definiu osobu kao harizmatinu. To vodi do vanog zakljuka da
neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi
definisali kao harizmatskog vou. Za Vebera, harizma je jedna veo
ma vana revolucionarna snaga. Kroz istoriju, harizmatske voe se
istiu i svrgavaju tradicionalne, ak i racionalno-legalne strukture.
Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne
osnove (ona, kao i religija, poiva na veri ljudi), pa je stoga ne
pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja drutvom. Zapra
vo, to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog
vode. Ubrzo nakon dobijanja vlasti, njegovi sledbenici preduzi-
maju niz mera koje imaju svrhu da osposobe reim za obavljanje
uobiajenih upravljakih poslova. Oni to rade kroz proces koji
je Veber nazivao rutinizacija harizme. Drugim recima, voini
sledbenici tee da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak
teristike svog reima kako bi on uspenije mogao da obavlja sva
kodnevne poslove. Oni to, takode, rade da bi se pripremili za
dan kada e harizmatski voa otii s politike scene i omoguiti
im da ga naslede. Ako ne preduzmu te mere, izgubie vlast im
Harizmatska vlast - vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu

svetost, hrabrost ili natprirodni karakter vode.
Harizma - izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Ta
osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana.
Rutinizacija harizme - pokuaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli
kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog reima kako bi on us
penije mogao da obavlja svakodnevne poslove. Sledbenici pribegavaju
rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada e harizmatski voda otii s
politike scene i omoguiti im da ga naslede.
Kl_A5ICNE TEORIJE 85
voa umre. Prema tome, sledbenici se nadaju da e procesom

rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravlja
ku organizaciju koju ini grupa pristalica.
Tu se javlja jedna velika protivrenost. Pokuavajui da ru-
tinizuju harizmu, voini naslednici uinie sve to je potrebno
kako bi omoguili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev
nom nivou i njen nastavak i nakon voine smrti. Ali, ako uspeju
u tome, potkopae same temelje harizmatske vlasti - vie nee
biti izuzetni ili ih sledbenici nee posmatrati na taj nain. Kako
vidimo, uspena rutinizacija harizme na kraju unitava samu ha
rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva
oblika vlasti - racionalno-legalnu ili tradicionalnu.
Kao to smo rekli, harizmatska vlast je jedna revolucionarna
snaga. Ona funkcionie tako to menja ljude iznutra; oni menja-
ju nain svog razmiljanja i odluuju se da prate harizmatskog
vou, mislei da on moe da rei sve drutvene probleme. Mada
je harizma vana revolucionarna snaga, ona bledi u poreenju
s onim to Veber smatra najvanijom revolucionarnom snagom
u istoriji - sve veom racionalizacijom i nastankom racionalno-
-legalne vlasti. Racionalno-legalna vlast legitimise se injenicom
da je vodstvo svoj poloaj steklo pridravajui se niza kodifikova-
nih pravila i propisa. Primer racionalno-legalne vlasti jeste pred-
sednik SAD; njegova vladavina legitimise se injenicom da je
pobedio na izborima i dobio najvie glasova elektorskog koleda.
Dok harizma menja nain na koji ljudi razmiljaju - menja ih
iznutra - racionalizacija menja ljude spolja, menjajui strukture u
kojima ive. Najvanija struktura povezana s racionalno-legalnom
vlau jeste moderna birokratija (vidi kljuni koncept Idealni tip i
birokratijd). I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije, ali one ne
mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni priblian uticaj na
ljude kao birokratija. Birokratija je bila toliko vana za Vebera da
ju je on smatrao ne samo sredinjom takom racionalno-legalne
vlasti, ve i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. Veber
je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu, ve i kao monu
strukturu. Ona vri snanu kontrolu kako nad onima koji rade
Racionalno-legalna vlast - racionalno-legalna vlast legitimise se injenicom

da je vodstvo svoj poloaj steklo tako to se pridravalo niza kodifikova-
nih pravila i propisa.
86 DORDZ RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
u birokratiji, tako i nad onima koji se samo slue njenim usluga

ma. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja nain na koji
ljudi razmiljaju i postupaju. Jednom reju, ona bitno utie na
drutveno ponaanje.
Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. Nema
sumnje u to da racionalizacija, i uopte racionalno-legalna vlast
donose sa sobom niz pogodnosti za drutvo, ali Veber je bio ve
oma svestan problema koji su povezani s njima. Veberovu teori
ju, zapravo, usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio
nalizacije - sliku mone strukture nalik kavezu iz koje je skoro
nemogue pobei. To je bio nain na koji je Veber razmiljao o
porastu racionalizacije na Zapadu. On je cenio uspehe raciona
lizacije, ali je bio razoaran sve veom kontrolom koju je ona
imala nad ljudima. Veber se plaio da e irenjem racionalizacije
na sve vei broj delova drutva, ljudi sve tee moi da pobegnu u
delove drutva koji nisu racionalizovani. Ljudi e se nai zaklju
ani u gvozdenom kavezu racionalizacije.
Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad, ve
da to ini i racionalno-legalna vlast. Ona je uspenija od tradicio
nalne vlasti koja joj, vremenom, mora ustupiti mesto. Harizmatske
revolucije javljae se i dalje, ali jednom rutinizovana, organizacija
harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokrati-
jom. Jednom kada se rutinizuje, harizma biva unitena, a struktu
ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. Iako taj novi oblik
moe biti tradicionalna vlast, vea je verovatnoa da e na moder
nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Pored toga, kada se
moderni harizmatski pokreti jave, sve je vea verovatnoa da e
naii na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti.
Taj kavez, osim to zakljuava" ljude, postaje sve nepropustljiviji
na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu
koja ga sledi dri podalje od sebe. Kao posledica toga, u moder
nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje
odgovaraju zahtevima modernog drutva i imaju sve manje izgle
da da se odre. Racionalno-legalna vlast, racionalizacija i gvozdeni
kavez racionalnosti jesu ono to pobeduje.
Gvozdeni kavez racionalizacije - mona, nevidljiva sila organizovanja drutve

nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu
e pobei, a koja utie na drutvene odnose i drutveno ponaanje.
LASICNE TEORIJE 87
Saetak
1. Klasine socioloke grand-teorije predstavljaju iroke, veoma am

biciozne pokuaje da se ispria pria o velikom vremenskom od-
seku ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva.
2. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele
rada i prelaskom iz mehanike solidarnosti u organsku solidar
nost.
3. Osnovni inilac u toj transformaciji jeste promena u dinamikoj
gustini drutva.
4. Prelazak iz mehanike solidarnosti u organsku solidarnost praen
je drastinim slabljenjem kolektivne svesti.
5. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivinog prava u re-
stitutivno pravo.
6. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu
slabu kolektivnu svest jeste anomija.
7. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma,
samim kapitalizmom i prieljkivanim prelaskom u komunizam.
8. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o
ljudskom potencijalu. Razvoj tog potencijala spreava kapitalizam
koji vodi do otuenja, pogotovo do otuenja meu radnicima.
9. Kapitalizam je, u sutini, dvoklasni privredni sistem u kome jed
na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju, a druga
klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima
la pristup tim sredstvima.
10. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti, po kojoj sva vrednost pro
izvoda dolazi iz rada utroenog u njegovu proizvodnju. Sledstveno
tome, on zakljuuje kako kapitalisti eksploatiu proletarijat.
11. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog la
ne svesti. Meutim, proletarijat e naposletku uspeti da dosegne
klasnu svest i shvati na koji nain funkcionie kapitalizam.
12. D a bi se kapitalizam zbacio, proletarijat mora da preduzme kon
kretnu akciju, ono to Marks naziva praksisom.
13. Komunizam je drutveni sistem koji po prvi put omoguava
puno izraavanje ljudskog potencijala.
14. Maks Veber pravio je razliku izmeu etiri tipa racionalnosti -
praktine, teorijske, vrednosne i formalne - ali se najvie bavio
formalnom racionalnou, odnosno nainom na koji je njena do
minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog drutva.
88 D20RD RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
15. Protestantska etika igrala je sredinju ulogu u racionalizaciji Za

pada, pogotovo racionalizaciji privrede. O n a je bila presudan i
nilac u razvoju duha kapitalizma i, konano, uspona kapitalisti
kog privrednog sistema.
16. Veber je takode prouavao inioce koji su unutar konfuijanizma u
Kini i hinduizma u Indiji spreavali racionalizaciju i kapitalizam.
17. Veber je razlikovao tri tipa vlasti - tradicionalnu, harizmatsku,
racionalno-legalnu - i tvrdio kako je ova poslednja u savreme-
nom drutvu najdominantnija vrsta vlasti.

Barns, H . E. (1982). Uvodu istoriju sociologije 1-II. Beograd: B I G Z .
Veber, Maks (1976). Privreda i drutvo 1 i 2. Beograd: Prosveta.
Veber, Maks (1997). Sabrani spisi iz sociologije religije IIII. Sremski
Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Veber, Maks (1998). Duhovni rad kao poziv. Sremski Karlovci: Izda
vaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Dirkem, Emil (1963). Pravila sociolokog metoda. Beograd: Savremena
kola.
Dirkem, Emil (1972). O drutvenojpodeli rada. Beograd: Prosveta.
Dirkem, Emil (1982). O religioznim oblicima drutvenog ivota. Beo
grad: Prosveta.
Dirkem, Emil (1997). Samoubistvo. Beograd: B I G Z .
uri, Mihajlo (1987). Sociologija Maksa Vebera. Zageb: Naprijed.
Gidens, Entoni (1996). Dirkem. Beograd: X X v e k .
Comte, August (1989). Kurs pozitivne filozofije. Niki: Univerzitetska
rije.
Kora, Veljko (1987). Marksovo shvatanje ovjeka. Zagreb: Naprijed.
Marinkovi, Duan [priredio] (2008). Emil Dirkem 1858-2008. Novi
Sad: Mediterran Publishing.
Marks, Karl. Kapital, (bilo koje izdanje)
Marks, Karl. Prilog kritici politike ekonomije, (bilo koje izdanje)
Mimica, Aljoa (1992). O radikalskoj sociologiji. Ni: Gradina.
Minoa, Zor (2008). Istorija samoubistava, dobrovoljna smrt u zapad
nom drutvu. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Cvjetianin V. i Supek R. (2003). Emil Drkheim i francuska socioloka
kola. Zagreb: Naprijed.
Weber, Maks (1989). Metodologija drutvenih znanosti. Zagreb: Globus.
Weber, Maks (1968, 1989). Protestantska etika i duh kapitalizma. Sa
rajevo: Veselin Maslea.
GLAVA 3
KLASINE TEORIJE (2)
Georg Zimi: Narastajua tragedija kulture

Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom
Dord Herbert Mid: Socijalni biheviorizam
Saetak
Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se
radom druga tri glavna klasina teoretiara. Prvi, Georg Zimi
predstavlja nesporan izbor jer se sve vie smatra, s Marksom, Ve-
berom i Dirkemom, jednim od osnivaa i najvanijih autora kla
sine socioloke teorije. Izbor druga dva teoretiara atipian je i
kontroverzan. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio
ekonomijom. Meutim, on zasluuje da se svrsta u red velikih
klasinih sociolokih teoretiara zato to je: (1) stvarao ideje koje
su takoe bile socioloke; (2) razvio grand-teoriju ekonomskih
promena koja je po svom usmerenju i obimu slina ostalim teo
rijama klasinih teoretiara (od kojih su svi imali da kau pone
to o ekonomiji); (3) anticipirao da e u kasnom 20. veku doi
do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom
u privredu koja se definie potronjom. Jo jedan Amerikanac,
Dord Herbert Mid, predstavlja takode pomalo neobian izbor
za raspravu u ovoj glavi. Iako se Mid manje od drugih bavio ve
likim socijalnim promenama i problemima svog vremena, on je
stvorio teoriju koja je omoguila neuporediv uvid u individual
nu svest (ukljuujui svest" i sopstvo"), delanje i interakciju.
GEORG ZIML: NARASTAJUA

TRAGEDIJA KULTURE
Georg Zimi (1858-1918) jo jedan znaajan nemaki soci
jalni teoretiar. Zimi je smatrao da je izuavanje tragedije kulture
prvi zadatak sociologa. Meutim, pre nego to doemo do tog
problema, moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima
Zimlove teorije.
90 D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KOREN
Asocijacija
Iako je Georg Zimi tvorac jedne vane grand-teorije o tra
gediji kulture, njegova rana, a donekle i kasnija slava, zasnivaju
se na njegovim teorijama svakodnevnog ivota. Zapravo, Zimla
su, vie nego ostale klasine mislioce, zanimala naizgled banalna
svakodnevna ponaanja, kao to su zajednika veera vie ljudi,
traenje uputstava od drugih ili oblaenje da bi se udovoljilo dru
gima. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama; njihova
svrha je da povezu ljude jedne s drugima. (Otuda bi se asocijacija
mogla prevesti jo i kao povezivanje.) Asocijacije se neprekidno
stvaraju, razrauju, nestaju, a zatim zamenjuju drugim oblicima
asocijacije. Za Zimla, ti oblici asocijacije predstavljaju samo de-
lie drutvenog ivota koje treba prouavati mikroskopski. Ovaj
deo Zimlove teorije jasno se moe razgraniiti od njegovih raz
miljanja o tragediji kulture.
Zimi je, poput Vebera, pokuao da definie sociologiju kao
studiju o svakodnevnom ivotu: sociologija treba da prouava
drutvo, a drutvo nije nita drugo do zbir individualnih inte
rakcija koje ga ine.
Forme i tipovi
Zimi je napravio bitnu razliku izmeu formi interakcije i
tipova uesnika u interakcijama. (Otuda se ponekad njegova te
orija naziva formalizam.) Ljudi se svakodnevno suoavaju s ve
likim i zbunjujuim mnotvom interakcija i s jo veim brojem
uesnika u njima. Da bi uspeno izali na kraj s tom konfuzijom,
ljudi drutveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova
uesnika u interakcijama. Prisetimo se primera urke iz glave 2
i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. Kada vas neko
pita: Sta te je dovelo na ovakvu urku?", tu formu interakcije
moete protumaiti na najmanje dva naina: kao obian zahtev
Asocijacija - po Zimlu, odnosi medu ljudima, ili interakcija.
Forme - obrasci koje ljudi i naunici primenjuju na veliko i zbunjujue
mnotvo interakcija, kako bi lake izali s njima na kraj.
Tipovi - obrasci koje ljudi i naunici primenjuju na veliki broj uesnika u
interakcijama, kako bi ih sveli na ogranien broj kategorija.
KLASINE TEORIJE 91
za informacijom" ili kao elju da se zapone odnos". Ako ste

raspoloeni da zaponete jedno novo poznanstvo, odgovoriete:
ansa da upoznam nekoga poput tebe". Ako mislite da bi osoba
koja vas je to pitala mogla da vam dosauje, odgovoriete joj:
Autobus gradskog saobraaja". Dakle, poto se oko nas odvija
veliki broj interakcija, uvek teimo da ih redukujemo na ograni
en broj formi, kako bismo lake izali s njima na kraj.
Isti proces se ponavlja kada treba da izaemo na kraj s veli
kim brojem ljudi s kojima potencijalno moemo stupiti u inte
rakciju. Da bismo to vie olakali susrete s njima, redukujemo
ih na ogranien broj tipova uesnika u interakcijama. Na ur-
ci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome nita
konkretno ne znamo pita zato smo tu. Kako da odgovorimo
nekome koga ne poznajemo? Tako to emo, pre nego to odgo
vorimo, tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje
smo prethodno stvorili. Da li je osoba koja nam je uputila pita
nje ozbiljna ili samo eli flert? Da li je dosadna ili je armantna?
Na odgovor zavisie od toga u koju kategoriju smo, na osnovu
prvog utiska, smestili tu osobu. Moda emo kasnije uvideti da
je na prvobitni sud bio pogrean i da smo tu osobu svrstali u
pogrenu kategoriju. Ipak, s obzirom na to da se u svakodnev
nom drutvenom ivotu susreemo s ogromnim brojem ljudi,
prinueni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije
koje nam slue da bismo zapoeli (ili prekinuli) interakciju.
Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi, a ne samo
obini ljudi, svakodnevno razvijaju forme i tipove. Iz tog razlo
ga, Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer,
podreenosti i nadredenosti) i o tipovima uesnika u interakciji
(na primer, stranac).
Svest
Zimlovo prouavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova
no njegovim prouavanjem svesti. On je polazio od pretpostav
ke da se ljudsko delanje odvija svesno. Ljudi u interakcije ulaze s
razliitim motivima, ciljevima i interesima; oni koriste kreativnu
svest. Zimi je takoe verovao da ljudi mogu da se suoe sa sobom
92 D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
mentalno, tj. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka.

Drugim recima, ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiu
na njihovo ponaanje, razmotre razliite naine na koje mogu da
reaguju, pa tek onda odlue kako da delaju. Zbog tih mental
nih sposobnosti, ljudi nisu potinjeni spoljanjim stimulusima ili
spoljanjim strukturama. Meutim, svest takoe ima sposobnost
da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem; koristei
socioloki renik, taj proces kojim strukturama dajemo sadrinu
nazivamo reifikacija. Ljudi takoe imaju sposobnost da stvaraju
uslove koji ih ograniavaju. Pomou svojih mentalnih procesa
ljudi se mogu osloboditi ili ograniiti, odnosno, to je verovatni-
je, napraviti kombinaciju jednog i drugog.
Georg Zimi
Biografska skica
Georg Zimi bio je marginalac, stranac" u nemakom akadem

skom svetu svog vremena. Iako se danas smatra jednim od veli
kana socioloke teorije, on je tokom svog
ivota zauzimao beznaajne akademske
pozicije. Najvei deo vremena nije ak
mogao da zaradi ni redovnu platu, ve je
zavisio od studentskih stipendija. Zimi
je, meutim, stvorio impresivne teorije i
lino poznavao veliki broj znaajnih in
telektualaca (npr., Maksa Vebera) koji su
o njemu imali visoko miljenje. Zato je
onda Zimi bio marginalan?
Mogu se izdvojiti dva razloga. Prvo, on uglavnom nije pisao o
onome to je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem
skim traktatom. Umesto toga, pisao je eseje s popularnim na
slovima koji su esto bili objavljivani u novinama i magazinima.
inilo se da mu takav vid rada i izraza vie odgovara od masiv
nih tomova knjiga (iako je pisao i njih), ali birokratija nemakih
univerziteta nije znala ta e s takvim radovima. Drugo, Zimi je
bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an
tisemitizmom. U jednom izvetaju ministru prosvete, Zimi je
Reifikacija - proces u kojem drutvenim strukturama dajemo sadrinu.

KLASINE TEORIJE 93
opisan kao jedan potpuni Jevrejin, po svojoj spoljanosti, po

svom ponaanju i po svom nainu razmiljanja". Uzimajui u
obzir ovaj izvetaj i antisemitizam tog vremena, nije ni malo
udno to Zimi nije mogao da nade stalno akademsko name-
tenje. To je uspeo tek pred kraj svog ivota, premda na jed
nom manje znaajnom nemakom univerzitetu.
Veliina grupe
Jedan od najsnanijih aspekata Zimlove sociologije svakod
nevnog ivota jeste nain na koji svakodnevne interakcije prelaze
u ire drutvene strukture. To se najbolje moe uoiti u njego
vom uvenom radu o dijadama i trijadama. Najjednostavnije re
eno, dijade su grupe od dva lana, a trijade grupe od tri lana.
Na prvi pogled ini se da je razlika izmeu ovih grupa neznatna
ili da je uopte nema. Uostalom, moe li uopte biti neke razlike
ako se dvolanoj grupi prikljui jo jedan lan? Zimi ovde daje
iznenaujui i veoma znaajan odgovor: on smatra da prisustvo
jo jedne osobe pravi ogromnu razliku. tavie, presudna soci
oloka razlika jeste razlika izmeu dvolanih i trolanih grupa.
Nijedno kasnije poveanje grupe (s tri lana na etiri, s devet
lanova na deset lanova itd.) ne ini ni priblino toliku razliku
kao prikljuivanje treeg lana dijadi. Za razliku od svih ostalih
grupa, dijada, za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji, nema
nikakvo drugo znaenje van onog koje ima kao dijada. Jer, u di
jadi ne postoji mogunost stvaranja posebne grupne strukture
koja prevazilazi odnos dvoje ljudi; ona se jedino moe sastoja
ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. Ta dva pojedinca
zadravaju visok nivo individualnosti. Poto nije mogue da se
unutar dijade naprave podgrupe, ne postoji kolektivna pretnja
pojedincima koji ine dijadu.
Dijada - grupa od dva lana.

Trijada - grupa od tri lana.
94 DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Kljuni koncept
Tajnovitost
Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba

neto namerno prikriva, dok druga pokuava da otkrije ta je to.
D a bismo uli u interakciju, moramo znati neto jedni o drugi
ma (recimo, moramo znati ko je u pitanju: prijatelj, roak, tr
govac itd.). Iako o drugim ljudima moemo znati mnogo toga,
nikada ih ne moemo poznavati u potpunosti, tj. nikada ne mo
emo poznavati sva njihova razmiljanja, raspoloenja itd.
U svim aspektima naeg ivota, susreemo se ne samo s isti
nom, ve i s neznanjem i grekama. Meutim, u interakciji s
drugim ljudima neznanje i greke dobijaju poseban karakter.
To se odnosi na unutranji ivot ljudi s kojima ulazimo u inte
rakciju. Ljudi, za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna
nja, imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da
lau i prikrivaju svoje pravo lice.
ak i onda kada bi ljudi eleli da otkriju sve o sebi (a oni to
rade veoma retko), ne bi uspeli, jer bi previe informacija mo
glo da izludi druge ljude. Zato svako mora da odlui koje in
formacije e podeliti s drugima. Posmatrano sa stanovita Zi-
mlovog interesovanja za kvantitet, drugima otkrivamo samo
delove naeg unutranjeg ivota. Stavie, biramo koje delove
emo prikriti, a koje otkriti. Prema tome, u svim interakci
jama otkrivamo samo deo sebe, a koji e to deo biti zavisi od
naina na koji biramo i prireujemo delove koje smo odluili
da otkrijemo.
La je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva
istinu od drugih. La podrazumeva ne samo to da su drugi
prevareni, ve i to da je postojala namera da se drugi dovedu
u zabludu.
Zimi je la razmatrao u okvirima socijalne geometrije, poseb
no u odnosu na koncept distance. N a primer, lake prihvata-
mo i lake se mirimo kada nas lau oni koji nam nisu bliski
(s kojima smo na distanci). Zbog toga nam nije teko da pri
hvatimo da nas politiari ponekad lau. Nasuprot tome, kada
Tajnovitost - po Zimlu, situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva neto

dok druga pokuava da otkrije ta je to.
La oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih.
KLASINE TEORIJE 95
nas slae neko. ko nam je blizak, to smatramo nepodnoljivim.

La suprunika, ljubavnika, roditelja ili deteta daleko nas vie
pogaa od lai ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana.
Izraeno uoptenije i kroz koncept distance, sva svakodnevna
komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj
strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Zahva
ljujui ovom poslednjem, distanca je prisutna u svim drutve
nim odnosima. Zapravo, Zimi je tvrdio da drutveni odnosi
zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili
-tom) uesniku interakcije, tako i one koji su poznati samo
jednom od njih. Drugim recima, ak i najintimniji drutveni
odnosi zahtevaju i distancu i bliskost, odnosno uzajamno po
znavanje i uzajamno prikrivanje. Iz tog razloga, tajnovitost je
sastavni deo svih drutvenih odnosa, iako moe doi do preki
da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva.
Zimi je objanjavao da u braku, kao najintimnijoj i najiskre
nijoj formi asocijacije, postoji iskuenje da se partneru sve ot
krije i da ne postoje tajne. Meutim, Zimi je verovao da je to
jedno pogreno miljenje. Svi drutveni odnosi zahtevaju isti
nu i la. Jo konkretnije reeno, potpuno samootkrivanje (pod
pretpostavkom da je tako neto uopte mogue), uinie brak
prozainim i otkloniti svaku mogunost pojave neoekivanog.
Konano, veina nas ima ograniene kvalitete i svako njihovo
otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje nau zanimljivost
drugima. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor linih
talenata mogu pruiti brojna otkria supruniku. Svi ostali, ne-
umerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi.
Stvari se radikalno menjaju kada se pree s dijade na trija

du. Pridruivanje tree osobe dijadi, tj. stvaranje trijade, omo
guava nastajanje nezavisne grupne strukture, to jest podgrupe.
Stvaranjem trijade, javlja se mogunost grupnog ugroavanja
individualnosti. Stavie, prikljuivanjem treeg lana dijadi, niz
drutvenih uloga koje ranije nisu bile mogue, to postaju. Sled-
stveno, jedan lan trijade moe uzeti ulogu posrednika ili sudi-
je u sporu izmeu druga dva lana, a moe i iskoristiti taj spor
kako bi stekao mo. Takoe, mogue je da se dva lana grupe
bore za naklonost treeg ili da trei podstie svau meu njima
96 D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
kako bi lake vrio kontrolu n a d o b a lana. Prema t o m e , u trijadi

se sistemi autoriteta i stratifikacije, koji u dijadi nisu bili m o g u i ,
m o g u javiti n a razliite naine. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za
razvoj drutvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a
ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . Tragedija kulture, k o j a za
u z i m a sredinje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji, postaje m o g u a
tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri lana.
Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmiljanju o
veliini grupe. T a k o je, naizgled protivreno, smatrao d a u p o r e d o
s rastom veliine grupe raste i individualna sloboda. M a l e gru
p e e verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m , jer je
u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vre ostali lanovi grupe teko
izbei. M e u t i m , u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veu m o g u
nost da postane m a n j e uoljiv i podloan kontroli grupe. U veli
k i m drutvima, a naroito u velikim gradovima, postoji m n o t v o
razliitih grupa, a pojedinac je lan m n o g i h o d njih. Posledica
toga je d a svaka pojedinana g r u p a m o e da kontrolie s a m o mali
deo p o n a a n j a svojih lanova. M e u t i m , u velikim drutvima,
pojedinci postaju podloni drugoj vrsti kontrole, o e m u e biti
vie rei u odeljcima o tragediji kulture. Stavie, mase su m n o g o
podlonije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. Fizika blizina
velikog broja ljudi, naroito u m o d e r n i m gradovima, ini poje
dince m n o g o prijemivijim i spremnijim d a slede najjednostavni
je ideje i p o s t u p a j u nepromiljeno i emotivno.
Distanca i stranac
Z i m i se takoe interesovao za p r o b l e m distance. N a primer,
stranac, drutveni tip koji s m o ranije p o m i n j a l i , definisan je p o
m o u distance. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suvie blizu,
ni suvie daleko. A k o ta o s o b a pride suvie blizu, nee vie biti
stranac, ve lan g r u p e . M e u t i m , ako se previe udalji, preki-
nue svaki kontakt s g r u p o m . Prema t o m e , u l o g a stranca zahteva
k o m b i n a c i j u blizine i distance.
Stranac jedan od Zimlovih drutvenih tipova definisan distancom: neko ko

nije ni previe blizu, ni previe daleko.
KLASINE TEORIJE 97
Kljuni koncept
Prostor
D o k je Zimlovo razmiljanje o konceptu distance iroko po

znato, manje je poznata njegova teorija o prostoru. Zimi se
bavio vanou granica u prostoru. Njihova vanost otkriva se
posebno onda kada su granice beskonane i nejasne. Beskrajne
granice javljaju se kada grupa nije ograniena na svoje poli
tike granice (na primer, masa ljudi u irem prostoru). Kada
se grupa nalazi na otvorenom, ona postaje podlona impulsi
ma, entuzijazmu i manipulaciji. To naravno moe da se povee
s takvim pojavama kao to su neredi i si. Nejasan prostor po
javljuje se kada je grupi prostor nejasan, recimo kada se grupa
nalazi u potpuno crnom prostoru. To e, izmeu ostalog, ve-
rovatno voditi do poveanog grupnog fantaziranja.
Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani
su s onim to je imao da kae o mostu i vratima. Na primer, dok
most uvek povezuje, vrata mogu da povezuju (ako su otvorena),
ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). Prema tome, on zakljuuje
da vrata pruaju bogatije mogunosti od mosta. Pravac nije od
znaaja kada priamo o mostu, ali postoji ogromna razlika iz
meu ulaska i izlaska kroz vrata. (Naravno, most i vrata ovde ne
treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objanjavaju
drutveni odnosi, odnosno drutveni obrasci.)
Posebna vrsta distance koja postoji izmeu stranca i grupe

dovodi do nekih neobinih obrazaca u njihovoj interakciji. Na
primer, u interakciji s lanovima grupe stranac moe da bude
mnogo objektivniji. Manjak unetih emocija omoguuje mu
da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s lanovima grupe.
Osim toga, poto je u pitanju stranac, ljudima je prijatnije da
ukazu poverenje njemu nego onima koji su im blii i koji su la
novi iste grupe. Ljudi se esto slobodno poveravaju strancu, jer
pretpostavljaju da to to su mu rekli nee stii nazad do lanova
grupe. (Recimo, esto se deava da ispriate neto poverljivo iz
vaeg ivota sluajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti,
a ne bliskom prijatelju. Razlog za to je to ni jednog, ni drugog
98 D2ORD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
verovatno neete nikada p o n o v o sresti, niti je verovatno d a e

bilo ko o d tih stranaca doi u kontakt s d r u g i m lanovima g r u p e
i to im ispriati). N a s u p r o t t o m e , ljudi se retko o d l u u j u d a ta
kve informacije podele s n e k i m lanovima g r u p e iz straha d a e
ih i ostali lanovi ubrzo saznati.
Stranac nije s a m o socijalni tip. O konceptu stranca mogue je
raspravljati i kao o obliku interakcije izmeu dvoje bliskih ljudi. Re
kli s m o ve da je koncept stranca nemogue razumeti bez distance.
Distanca ulazi u nae najintimnije odnose s drugima i o d bliskih
ljudi pravi strance. U z m i m o , recimo, brak. Iako je uobiajeno vero-
vanje da su suprunici bliski, postoje brakovi u kojima, u nekim as
pektima, postoji distanca. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans
ili fudbal u koju je drugoj strani, uslovno reeno, zabranjen pristup.
D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito
riju (npr. odlazak sa prijateljicama u oping). Zapravo, da bi brak
bio zanimljiviji i uspeniji, Z i m i smatra da izmeu suprunika mora
postojati odreen stepen distance koji ih ini strancima.
Distanca i vrednost
J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapaanja o distanci
odnosi se na vrednost. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al
ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Z i m i je smatrao da je
vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. Stvari koje su
n a m i suvie blizu, to jest lako su dostupne, za nas n e m a j u veliku
vrednost. R e c i m o , iako ne m o e m o da ivimo bez njega, vazduhu
ne pridajemo veliku vrednost, jer je pristupaan i nalazi se svuda
oko nas. N a r a v n o , kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna
j u , vazduh moe biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer,
ako ga je zagaenje uinilo tekim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o
njega teko doi (na primer, ako neko i m a emfizem plua). Su
protno t o m e , stvari koje su previe udaljene o d nas, to jest koje su
n a m teko dostupne, n e m a j u veliku vrednost. Recimo, osvajanje
M o n t Everesta za veinu nas n e m a veliku vrednost, jer je za veinu
ljudi o n o nedostino. N e s a m o to je teko popeti se na njega, ve
je takva avantura preskupa. Najvie vrednujemo stvari koje su d o
stupne, ali je za njihovo dobijanje potrebno uloiti odreeni trud.
KLASINE TEORIJE 99
Objektivna i subjektivna kultura

K a k o je ve s p o m e n u t o , Z i m i je veliku p a n j u posveivao
tragediji kulture. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e u
subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.
O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve to se m o e smatrati proizvo
d o m ljudske delatnosti (umetnost, n a u k a , filozofija). Individual
n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori, usvoji i
kontrolie elemente objektivne kulture. T r a g e d i j a kulture nastaje
usled toga to objektivna kultura raste velikom b r z i n o m , a indi
vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura
rastu i suvie sporo. S v r e m e n o m , ljudska kreativnost je uveana
tek s a m o m a l o , a k o uopte i jeste. Ipak, u k u p n i iznos l j u d s k o g
stvaralatava bukvalno je eksplodirao.
N a j p r e , apsolutna veliina objektivne kulture neprekidno
raste. T o se najjasnije m o e uoiti na primeru nauke. D a n a s p o -
s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini, astronomiji, fizici
i sociologiji nego ikada ranije, a svakim sledeim d a n o m z n a m o
sve vie. D r u g o , broj razliitih elemenata objektivne kulture ta
k o e raste. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o , Internet postaje sve
vaniji deo objektivne kulture. O n j e m u svakog d a n a m o e m o da
n a u i m o neto novo. K o n a n o , i m o d a najvanije, razliiti ele
menti objektivne kulture sve vie se povezuju u m o n e , s a m o o -
graene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji
i izmiu kontroli onih koji su ih stvorili.
Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m nae nedovoljne
individualne sposobnosti ne m o g u da prate nae kulturno stvara
latvo. O s u e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami
stvorili. Jo vanije, osueni s m o da sve vie p o t p a d a m o p o d kon
trolu tog sveta. N a primer, Internet trenutno i m a veliku kontrolu
Objektivna kultura - sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture.

Individualna kultura - sposobnost pojedinca da stvori, usvoji i kontrolie
elemente objektivne kulture.
Tragedija kulture - pojava koja nastaje usled toga to objektivna kultura raste
velikom brzinom, a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi
objektivna kultura rastu i suvie sporo. Nae nedovoljne individualne
sposobnosti ne mogu da prate korak s naim kulturnim stvaralatvom.
Kao rezultat toga, osueni smo da sve manje razumemo svet koji smo
sami stvorili i da sve vie potpadamo pod kontrolu tog sveta.
100 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
nad naim ivotima. ini se da je neizbeno da e ta kontrola jo

vie rasti i postajati sve uticajnija i sloenija. Iako ga sve manje
razumemo, Internet nam je sve potrebniji.
Podeia rada
Kljuni inilac za tragediju kulture jeste uslonjavanje pode-
le rada. Poveana specijalizacija dovodi do poveane sposobnosti
za proizvodnju sve sloenijih i savrenijih elemenata objektivnog
sveta. Ali, istovremeno s tim procesom, visokospecijalizovani po
jedinci gube oseaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontro-
liu. Recimo, neko moe biti vrhunski programer, ali utonuvi
potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa, ili samo
jednog njegovog dela, on gubi predstavu o raunarskoj tehnolo
giji, o Internetu, ili o Internet kulturi uopte. Kako objektivna
kultura raste, individualna kultura opada.
Naravno, postoje i pozitivni aspekti svega toga. Specijaliza
cija je dovela do velikog broja otkria koja neizmerno pobolja
vaju na svakodnevni ivot. Imajui u vidu ogromno i ekspanziv
no mnotvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi, svi mi danas
imamo neuporedivo vei izbor nego ikada ranije. Ali sve to ide
na raun pojedinaca koji oseaju da su sve manje vani u pore-
denju s objektivnom kulturom. Oni svakodnevno moraju da se
suoavaju i nose s objektivnom kulturom. U tom procesu, poje
dincu je sueno da bude gubitnik. Jo gore, tom procesu nema
kraja i osueni smo na to da postepeno gubimo znaaj u odnosu
na objektivnu kulturu, odnosno da sve vie potpadamo pod nje
nu kontrolu. Buduim stanovnicima naeg drutva sueno je da
budu daleko traginije linosti od nas.
TORSTEN VEBLEN: SVE VEA

KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM
Diskusiju o klasinim grand-teorijama nastavljamo s Ameri
kancem, Torstenom Veblenom (1857-1929). Sredinji problem
kojim se Vehlen bavio bio je sukob izmeu biznisa i industrije.
Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana, Veblen
KLASINE TEORIJE 101
je s m a t r a o d a i z m e u njih postoji otar kontrast, p a i inherentan
s u k o b . D o k razvoj industrije vodi d o sve vee industrijske proi
zvodnje, interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro
izvodnja ogranii k a k o bi se cene i profit drali n a v i s o k o m ni
v o u . Veblenovo najvanije delo je Teorija dokoliarske klase (prvi
put tampano 1899).
Biznis
Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi
znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. Prvi lideri bili su preduzet-
nici koji su bili stvaraoci, graditelji, p o s l o v o e i finansijski direk
tori. Bilo je izvesno d a e oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se, b a r e m
delimino, taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a
proizvodnji (industriji). D a n a n j i poslovni lideri skoro se isklju
ivo bave finansijskim p o s l o v i m a i, p r e m a t o m e , b a r e m p o Ve-
b l e n o v o m miljenju, ne zarauju svoj d o h o d a k . R a z l o g t o m e je
to to finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za
pravo, ako uopte neto rade, finansije sputavaju industriju u m e -
sto to joj d o p r i n o s e ) . Dalji razvoj d o g a a j a v o d i o je ka rutini-
zaciji finansijskih poslova i, kao rezultat toga, prelasku finansija
u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer, investicionih
bankara ili investicionih fondova). N a taj nain, poslovni lideri
ostavljeni su k a o posrednici i z m e u industrije i finansija, uprkos
t o m e to nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m , ni o d r u g o m .
Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen iveo, p o g o t o v o
interese viih klasa. B i z n i s m o e m o d a definiemo k a o novani
pristup privrednim procesima, tj. kao proces u k o m e je sticanje
novca glavni interes. Biznis se ne z a n i m a za interes ire zajednice,
ve s a m o za profitabilnost organizacije. Poloaji onih koji ima
j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje.
Takve poloaje z a u z i m a klasa dokoliara. Sledstveno t o m e , indu
strijski lideri, k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari,
finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in
dustrijske m a g n a t e ) , i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. Poto
Biznis - novani pristup privrednim procesima, usmeren na dobit, novac i

profitabilnost, a ne na interes ire zajednice.
je neproizvodna, Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija

parazitska i eksploatatorska. Umesto proizvodnje, poslovni lideri
strpljivo ekaju da im se ukae prilika da nepotenim poslovima,
manipulacijama i monopolisanjem trita uveaju svoj profit.
Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uvea
vaju produktivnost, ali njegov najpoznatiji zakljuak jeste da takvi
lideri naruavaju i ograniavaju produktivnost barem isto onoli
ko koliko je uveavaju. Veblen je modernu korporaciju posmatrao
kao tip biznisa. Sledstveno, njen interes svodi se na finansije (to
jest, profit i prodaju), a ne na proizvodnju i strunost.
Industrija
Industrija se povezuje s razumevanjem i korienjem meha-
nizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Industrijska ori
jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i
strunosti. Budui da je radnika klasa najvie ukljuena u te ak
tivnosti, ona ima industrijsku orijentaciju. Naalost, industrija je
pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo
razumevanja za nju, a jedino to umeju da rade jeste da zarauju
novac finansijskim intrigama i trinim malverzacijama. Glavni
interes tih lidera je da ogranie proizvodnju i slobodno funkcio-
nisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit drali na viso
kom nivou. Zbog toga je, po Veblenu, glavni zadatak poslovnih
lidera da opstruiraju, uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij
skog sistema. Bez takvih opstrukcija, vanserijska produktivnost
industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit.
Kljuni koncept
Upadljiva potronja i upadljiva dokolica
O n o to izdvaja Veblena od drugih klasinih teoretiara, nije to

to je razvio znaajnu teoriju proizvodnje, ve to je stvorio teo
riju potronje. Njegova teorija o odnosu izmeu drutvene klase
Industrija - razumevanje i produktivno korienje mehanizovanih procesa

svih vrsta u velikom obimu, prvenstveno od strane radnike klase.
KLASINE TEORIJE 103
i potronje i danas je znaajna. N a prelomu 20. veka, Vehlen
je tvrdio da se motivacija za potronjom itavog niza dobara
(usluge jo uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi
sao) ne sastoji u potrebi za opstankom, ve u stvaranju zavisti
medu ljudima. Posedovanje takvih dobara donosi vei status
onima koji ih poseduju. Drugim recima, dokoliarska klasa
ostvaruje upadljivu potronju, a upadljiva potronja dokoli
arske klase pre ili kasnije pogaa svakog u stratifikacijskom
sistemu. Kada donose odluku o tome na ta e troiti novac,
ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije poinju
da kopiraju ponaanje klase dokoliara koja se nalazi na vrhu
stratifikacijskog sistema. Ukus te klase ranije ili kasnije sputa
se niz stratifikacijsku lestvicu, iako veina ljudi imitira nain
prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifi-
kacionom sistemu.
Vehlen je pravio razliku izmeu upadljive potronje i upadljive
dokolice. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno troenje
vremena predstavlja prvobitni nain da se meu ljudima stvori
zavist; drugim recima, ljudi su nekada upadljivo traili vreme
da bi uzdigli svoj drutveni status. U savremenom dobu ljudi
upadljivo troe (tj. trae dobra umesto vremena) da bi stvorili
razlike koje uvruju drutveni status. Kupovanje skupih do
bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla
isti cilj predstavlja primer traenja u oblasti dobara.
U modernom svetu, elite e pre pristati na upadljivu potronju
nego na upadljivu dokolicu. Razlog tome je to to je potronja
vidljivija, a vidljivost je od sutinske vanosti ako vam je cilj da
uveate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. Kada
po gradu ili naselju u kome ivite vozite novi rols rojs", mno
go je verovatnije da ete biti vieni nego ako oputeno provo
dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra.
Upadljiva potronja - potronja itavog niza dobara (proizvoda) koja nije

motivisana potrebom za opstankom, ve postizanjem vieg statusa onih
koji te proizvode troe i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu
ljudima.
Upadljiva dokolica - neproizvodno troenje vremena; traenje vremena kao
nain da se stvori zavist meu ljudima i podigne status onih koji su u
mogunosti da raspolau vremenom na taj nain.
104 D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
Industrijski sistem koji je sve vie meuzavisan ne samo da

je pogodniji za zajedniko preduzetnitvo, ve ga ta karakteristika
ini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta
biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji ele da ga sabotiraju.
Ta sabotaa moe biti svesna, a moe biti i posledica injenice da
poslovni lideri sve vie zanemaruju nain na koji industrija funk-
cionie. U svakom sluaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu
nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraenih resursa. Vehlen
ak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju
privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod odreenim
trinim uslovima oseaju da ne mogu da izvuku ono to smatra
ju razumnim profitom za uloena dobra. Po Veblenu, takva stvar
kao to je prevelika proizvodnja, sa stanovia ire zajednice, ne
moe da postoji. Meutim, ak i uz aktivnosti poslovnih lidera
koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem jo uvek
je dovoljno efikasan da moe da omogui poslovnim liderima i
njihovim investitorima da zarade ogromne profite.
Torsten Vehlen
Biografska skica
Vehlen je, najblae reeno, bio neobian ovek. Mogao je da

sedi satima u drutvu, a da uopte ne uestvuje u razgovoru.
Njegovi prijatelji i potovaoci omoguili
su mu da postane predsednik Ameri
kog privrednog udruenja, ali on je tu
ponudu odbio. Naredni odlomak, koji
je napisao jedan prodava knjiga, doa
rava nam malo blie sloenu strukturu
Veblenove linosti:
ovek se pojavljivao svakih est ili osam ne-
delja sasvim regularno. Bio je asketa i miste
riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokuao sam da ga zainteresujem za
ekonomiju... Jednom sam ak pokuao da ga nagovorim da zapone
pisanje Teorije dokoliarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki
doprinos imalo za drutvenu svest. Paljivo je sluao sve to sam mu
govorio i topio se kao snena pahulja ispred vrata. Jednog dana naruio
je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da u zapisati
Industrijski sistem koji je sve vie meuzavisan ne samo da

je pogodniji za zajedniko preduzetnitvo, ve ga ta karakteristika
ini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta
biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji ele da ga sabotiraju.
Ta sabotaa moe biti svesna, a moe biti i posledica injenice da
poslovni lideri sve vie zanemaruju nain na koji industrija funk-
cionie. U svakom sluaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu
nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraenih resursa. Veblen
ak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju
privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod odreenim
trinim uslovima oseaju da ne mogu da izvuku ono to smatra
ju razumnim profitom za uloena dobra. Po Veblenu, takva stvar
kao to je prevelika proizvodnja, sa stanovia ire zajednice, ne
moe da postoji. Meutim, ak i uz aktivnosti poslovnih lidera
koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem jo uvek
je dovoljno efikasan da moe da omogui poslovnim liderima i
njihovim investitorima da zarade ogromne profite.
Torsten Veblen
Biografska skica
Veblen je, najblae reeno, bio neobian ovek. Mogao je da

sedi satima u drutvu, a da uopte ne uestvuje u razgovoru.
Njegovi prijatelji i potovaoci omoguili
su mu da postane predsednik Ameri
kog privrednog udruenja, ali on je tu
ponudu odbio. Naredni odlomak, koji
je napisao jedan prodava knjiga, doa
rava nam malo blie sloenu strukturu
Veblenove linosti:
Covek se pojavljivao svakih est ili osam ne-
delja sasvim regularno. Bio je asketa i miste
riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokuao sam da ga zainteresujem za
ekonomiju... Jednom sam ak pokuao da ga nagovorim da zapone
pisanje Teorije dokoliarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki
doprinos imalo za drutvenu svest. Paljivo je sluao sve to sam mu
govorio i topio se kao snena pahulja ispred vrata. Jednog dana naruio
je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da u zapisati
KLASINE TEORIJE 105
njegovo ime i da emo knjigu ekspresno naruiti. Bojim se da neemo
za takvu knjigu jo dugo vremena imati publiku, a on mi je na to odgo
vorio, uzdiui pre nego govorei, 'Moje ime je Torsten Vehlen'."
M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u u

je povraaj na uloeno daleko preko o n o g a to je p o t r e b n o da bi
se pokrili trokovi, i m e se o m o g u u j e r a z u m a n povraaj vlasni
c i m a i investitorima. Taj d o d a t n i povraaj izvor j e o n o g a to Ve
hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m , a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla
zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima, a ne radnicima
(ovo p o d s e a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Sve u svemu,
industrijske v o d e i dokoliarska klasa (iji su oni vaan deo) i
njihova novana orijentacija, vezuju se za traenje resursa. Pod-
stiui takvu praksu, dokoliarska klasa dolazi u s u k o b s potre
b a m a m o d e r n o g industrijskog drutva.
DORD HERBERT MID:

SOCIJALNI BIHEVIORIZAM
D o r d H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 - 1 9 3 1 ) predstavlja verovatno
najznaajnijeg teoretiara s v a k o d n e v n o g ivota u istoriji soci
ologije. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta
u C i k a g u , M i d je odigrao kljunu u l o g u u razvoju j e d n e va
ne savremene socioloke teorije - s i m b o l i k o g interakcionizma
(vidi glavu 6 ) . M i d o v a socioloka teorija, kao i sve teorije koje
s m o preli u p r e t h o d n o j glavi, sadri grandiozni aspekt. M e u
t i m , M i d o v najvei d o p r i n o s razvoju socioloke teorije predstav
lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g ivota, to jest istraivanje
drutvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u .
Zanimljivo je, m e u t i m , to d a je M i d - d o k je prouavao
proces miljenja, delanje i interakciju - naglaavao kako je istrai
vanje vano zapoeti o d nivoa grupe, ili, jo uoptenije, o d o n o g a
to je on nazivao drutvom. U m e s t o da zapone s pojedincima,
a o n d a se penje do nivoa grupe, analiza bi trebalo da zapone o d
organizovane grupe, a o n d a da se sputa do nivoa pojedinca. Indi
vidualno miljenje, delanje i interakciju treba objanjavati g r u p o m ,
a ne obrnuto; celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je ine.
106 D O R D Z RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. Ipak, njego

vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psiholokog bihevioriz-
ma. Iako je, u osnovi, priznavao mehanizam stimulus-reakcija,
smatrao je da je ljudsko delanje mnogo sloenije od tog jedno
stavnog mehanizma. Jednostavnije reeno, izmeu stimulusa i
reakcije odvija se misaoni proces; za razliku od ivotinja, ljudi
razmisle pre nego to neto urade (delaju).
Akt
Raspravljajui o aktu, kao osnovnom elementu svog teorij
skog sistema, Mid se najvie pribliio psiholokom biheviorizmu.
On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmiljanja,
ve da se svaki akt sastoji od etiri zasebne faze. Ali, budui da je
i on, poput Marksa, razmiljao dijalektiki, svaka faza povezana
je s ostalim fazama i nije nuno da se akt odvija po navedenom
redosledu.
1) Impuls. Pojedinac reaguje na neki spoljanji stimulus
(na primer, glad ili opasna ivotinja) i osea potrebu da
uradi neto po tom pitanju (pronae hranu ili pobegne).
2) Percepcija. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem
ula sluha, ukusa, mirisa itd.) koji su povezani s impul
som. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse, ve razmi
ljaju o njima, biraju odgovarajue stimuluse, razlikujui
bitno (ivotinja rei) od nebitnog (ivotinja ima lepe oi).
3) Manipulacija. Ova veoma znaajna faza obuhvata mani-
pulisanje percipiranim objektom. Ona prethodi reakciji i
angauje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob
nost da se neto uhvati rukom. Otuda, gladan ovek moe
Akt - osnovni koncept Midove socioloke teorije; obuhvata impuls, percep
ciju stimulusa, manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje
izvornog impulsa.
Impuls - prva faza akta; akter reaguje na neki spoljanji stimulus i osea po
trebu da uradi neto po tom pitanju.
Percepcija druga faza akta; pojedinci putem ula reaguju na stimuluse ko
su povezani s impulsom.
Manipulacija - trea faza akta; podrazumeva manipulisanje percipiranih
objektom.
KLASINE TEORIJE 107
ubrati peurku u umi, ispitati je prstima, i razmisliti ima

li ona karakteristike otrovne peurke. Nasuprot tome,
mnoge gladne ivotinje verovatno e bez prethodnog raz
miljanja i ispitivanja zgrabiti peurku i pojesti je.
4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere
kojima se zadovoljava poetni impuls (ovek pojede pe
urku ili ustreli ivotinju). Zbog svoje sposobnosti da
razmisle pre nego to delaju, ljudi su daleko uspeniji u
konzumaciji od ivotinja. Za razliku od ljudi, ivotinje
moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku
aja i pogreaka.
Gestovi
Jedan akt ukljuuje samo jednu osobu ili jednu ivotinju.
Meutim, i ljudi i ivotinje ulaze u interakciju s drugima. Najne-
razvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog uesnika
interakcije koji slue kao stimulus drugom uesniku. I ljudi i i
votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne
osobe ili ivotinje nesvesno izaziva odgovarajui gest druge. Re
cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa moe automatski izazvati
rezanje drugog. Neto slino moe da se dogodi i u bokserskom
meu: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah ini i drugi.
U oba sluaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznaajni, jer
ni bokser ni pas nisu razmiljali kako da reaguju. Dok bezna
ajne gestove koriste i ljudi i ivotinje, znaajne gestove koriste
samo ljudi. Znaajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica
svesne misaone aktivnosti.
Mid je veliku vanost pridavao vokalnim gestovima. Jedan
deo ljudskih (hrkanje) i svi ivotinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko
jom se zadovoljava izvorni impuls.
Gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije (oveka ili ivotinje) koji slue
kao stimulus drugom uesniku.
Konverzacija gestovima gestovi jednog uesnika interakcije koji nesvesno
izazivaju odgovarajue gestove drugog uesnika.
Znaajni gestovi gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno
sti; samo ljudi koriste znaajne gestove.
KLASINE TEORIJE 107
ubrati peurku u umi, ispitati je prstima, i razmisliti ima

li ona karakteristike otrovne peurke. Nasuprot tome,
mnoge gladne ivotinje verovatno e bez prethodnog raz
miljanja i ispitivanja zgrabiti peurku i pojesti je.
4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere
kojima se zadovoljava poetni impuls (ovek pojede pe
urku ili ustreli ivotinju). Zbog svoje sposobnosti da
razmisle pre nego to delaju, ljudi su daleko uspeniji u
konzumaciji od ivotinja. Za razliku od ljudi, ivotinje
moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku
aja i pogreaka.
Gestovi
Jedan akt ukljuuje samo jednu osobu ili jednu ivotinju.
Meutim, i ljudi i ivotinje ulaze u interakciju s drugima. Najne-
razvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog uesnika
interakcije koji slue kao stimulus drugom uesniku. I ljudi i i
votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne
osobe ili ivotinje nesvesno izaziva odgovarajui gest druge. Re
cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa moe automatski izazvati
rezanje drugog. Neto slino moe da se dogodi i u bokserskom
meu: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah ini i drugi.
U oba sluaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznaajni, jer
ni bokser ni pas nisu razmiljali kako da reaguju. Dok bezna
ajne gestove koriste i ljudi i ivotinje, znaajne gestove koriste
samo ljudi. Znaajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica
svesne misaone aktivnosti.
Mid je veliku vanost pridavao vokalnim gestovima. Jedan
deo ljudskih (hrkanje) i svi ivotinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko
jom se zadovoljava izvorni impuls.
Gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije (oveka ili ivotinje) koji slue
kao stimulus drugom uesniku.
Konverzacija gestovima - gestovi jednog uesnika interakcije koji nesvesno
izazivaju odgovarajue gestove drugog uesnika.
Znaajni gestovi - gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno
sti; samo ljudi koriste znaajne gestove.
108 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA l NJENI KLASINI KORENI
jesu beznaajni. Meutim, najvei deo ljudskih vokalnih gesto-

va ine znaajni gestovi, a najvaniji od njih ukljuuju upotrebu
jezika. Upravo je sistem znaajnih gestova omoguio izvanredan
napredak ljudskog drutva (ovladavanje prirodom, nauku).
Izmeu vokalnih i fizikih gestova postoji ogromna razlika.
Kada napravimo neki fiziki gest, ne moemo da vidimo na koji
nain smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala).
Ali, kada napravimo neki vokalni gest, moemo da ga ujemo na
isti nain kao i osoba kojoj je upuen. Prema tome, gest identi
no utie kako na govornika, tako i na sluaoca. Osim toga, ljudi
imaju daleko veu kontrolu nad vokalnim gestovima. Ako im se
ne dopada ono to su izgovorili i uli mogu jednostavno zastati ili
se ispraviti na polovini reenice. Kako vidimo, ono to razlikuje
ljude od ivotinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego to
reaguju, ve i sposobnost da kontroliu svoje ponaanje.
Znaajni simboli i jezik

Jedan od najpoznatijih Midovih, i sociolokih pojmova uop-
te, jeste pojam znaajnog simbola. Znaajni simboli jesu sim
boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nuno identian)
i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upueni. Mada
i fiziki objekti mogu biti znaajni simboli, najvaniji znaajni
simboli ipak su vokalni gestovi, a naroito jezik. Konverzacija
gestovima ukljuuje samo gestove kojima se komunicira. Jezika
konverzacija ukljuuje gestove, to jest rei, i to je jo vanije,
znaenja tih rei.
Jezik, i znaajni simboli uopte, izazivaju istu reakciju i kod
sluaoca i kod govornika. Kada izgovorim re pas", oboje emo
imati istu mentalnu sliku psa. Osim toga, izgovorena re e nas
verovatno navesti na istu ili slinu reakciju. Ako u prepunom
pozoritu uzviknem: Poar!" oboje emo, to je pre mogue,
pokuati da napustimo pozorite.
Jezik, takode, omoguava presudno vanu sposobnost ljudi da
misle. Miljenje se, kao i svest, jednostavno definie kao razgovor
Znaajni simboli simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili slinu
vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upueni.
Svest razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristei jezik.
KLASINE TEORIJE 109
koji ljudi vode sami sa sobom koristei jezik. To je razgovor poput

onog s drugim ljudima. Slino tome, Mid je verovao da drutveni
procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo
raju postojati znaajni simboli i jezik. Svest nam ne omoguuje
samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je
uzviknuo Poar!" u pozoritu), ve i reakciju cele zajednice. Ako
e uzvikivanje rei Poar!" spasiti ivote ljudi koji su se zatekli u
pozoritu, moemo misliti i na javno priznanje koje emo dobiti
zbog toga to smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogre
nu procenu, oekivana reakcija zajednice (na primer, negodova
nje ili prekor to smo bez razloga prekinuli pozorinu predstavu)
moe nas odvratiti od tog postupka. Stavie, razmiljanje o reak
ciji itave zajednice navodi nas da smiljamo mnogo organizova-
nije reakcije od onih do kojih bismo doli kada bismo razmiljali
0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.
Sopstvo
Drugi najvaniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo
sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija
lektiki su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko
sebe ne moe doiveti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve
sti i niko ne moe posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim
sobom, bez sopstva. Naravno, nemogue je stvarno razdvojiti svest
1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces.
Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo
u poloaj drugih, to jest da razumemo nain na koji oni misle i po
stupaju. Ta sposobnost daje nam mogunost da posmatramo sebe
i svoje ponaanje na isti nain na koji nas posmatraju drugi ljudi.
Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takorei, barem
mentalno izaemo iz sebe samih. Na taj nain, prema sebi moemo
da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi
te prema sebi koje moe biti specifino individualno gledite ili gle
dite grupe kao celine. (O ovom emo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt.
Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u poloaj drugih, to jest da mislimo
kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.
Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva kljuna perio

da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio
du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju
tako to sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete moe da se
stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj nain,
deca ue da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Po-
ter) i poinju da razvijaju sopstvo. Meutim, to sopstvo veoma
je ogranieno, jer dete moe preuzeti samo ulogu razliitog i po
sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajui ulogu majke
ili Harija Potera, dete moe da vidi i proceni sebe onako kako
zamilja da to rade Hari Poter ili majka. Meutim, detetu nedo
staje potpuniji i organizovaniji oseaj sopstva.
Dord Herbert Mid

Biografska skica
Veina teoretiara koji se pominju u ovoj knjizi najvee prizna

nje stekla je svojim pisanim delom. Meutim, Dord Herbert
Mid je bio podjednako znaajan i kao
predava i kao pisac. Njegove rei osta
vile su snaan uticaj ne mnoge ljude koji
su kasnije postali znaajni sociolozi dva
desetog veka. Jedan od njegovih stude
nata je zapisao: Razgovor je bio njegov
najbolji medij, pisanje je za njega bilo od
drugorazrednog znaaja". Drugi njegov
student, poznati sociolog Leonard Ko-
trel, ovako je opisao Mida kao profesora:
Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo
ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan ovek, prijateljskog izgle
da s velianstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu
je uvek imao dobroudan, pomalo stidljiv osmeh usklaen sa trep
tanjem njegovih oiju kao da je uivao u tajnoj ali koju je izvodio
pred publikom.
Dok je predavao, uvek bez beleki, profesor Mid je u ruci drao komad
krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlaio neki posebno znaajan
Period igranja prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako to dode
ljuju sebi uloge drugih.
KLASINE TEORIJE 111
zakljuak, letimino bi pogledao preko naih glava, sa stidljivim, goto
vo pokajnikim osmehom, ne gledajui ni u koga direktno. Njegova
predavanja su tekla i uskoro smo nauili da pitanja i komentari stu
denata nisu dobrodoli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da
postavi pitanje, zauo bi se amor neodobravanja studenata. Oni su se
protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja.
Njegova oekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije
drao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napie to
je mogue bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je paljivo
itao, a ono to je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi
mogao pomisliti da su studenti radije itali literaturu nego pri
sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su
uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".
U periodu igre, dete poinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te rei. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u
ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu
svih onih koji u njoj uestvuju. Svaki o d tih uesnika i m a tano
odreenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer
fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o e d a i m a s a m o j e d n u ulogu
(recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su
zaduenja ostalih deset igraa i ta oni oekuju o d njega. K a o levo
krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih
igraa, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i ta je
uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina
m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u
s v a k o m trenutku m o e biti svesno uloge barem tri ili etiri igraa
(koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili).
Zahvaljujui toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u vie uloga,
deca v r e m e n o m stiu s p o s o b n o s t d a uestvuju u g r u p n o m ivotu;
o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate ta se o d njih oekuje i koja
je njihova uloga u drutvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o
n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo.
Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu

diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri uestvuju.
Svaki od tih uesnika ima posebnu ulogu u igri.
Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali
poto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odluili smo
se za fudbal.
Kljuni koncept
Definicija situacije
V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas

stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definiu situaciju
kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e
postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo
situacija onako kako je pojedinci mentalno definiu. Definicija,
a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponaaju na
odreen nain; da neke stvari urade, a neke druge propuste da
urade. Ilustrovaemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da
igrate levo krilo i definiete situaciju u kojoj verujete da moete
sami da predriblate kompletnu protivniku odbranu i postignete
gol. (Ovo je ponekad, na neobjanjiv nain, polazilo za rukom
legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milou esticu.)
Taj va postupak zavisio je od vae procene, odnosno definicije
situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnika odbrana nema
pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po
stignete gol. Prema tome, vaa definicija imala je realne posledi-
ce. Vi ste zaista pokuali da predriblate celu protivniku odbra
nu. Ako vam to uspe (kao esticu), sledi slava. U suprotnom,
sledi kazna - odbrana e da vam oduzme loptu, vai saigrai e
vikati na vas u znak protesta, a trener e vas poslati na klupu.
U mnogim oblastima naih ivota nain na koji definiemo situ
aciju esto je vaniji od same realnosti.
Jo jedan Midov uveni koncept je koncept uoptenih drugih.

Uopteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav
itave zajednice ili, u sluaju fudbala, stav itavog tima. Potpuno
izgraeno sopstvo mogue je tek onda kada dete, umesto da preuzi
ma uloge pojedinanih znaajnih drugih, pone da preuzima uloge
uoptenih drugih. Za ljude je takode znaajno da steknu sposobnost
da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovita grupe kao celine,
a ne samo sa stanovita bliskih pojedinaca. Uopteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definiu situacije kao realne, onda te definicije
imaju realne posledice; one, drugim recima, utiu na nae ponaanje.
Uopteni drugi stav itave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter
ukljuen.
KLASINE TEORIJE 113
omoguuje apstraktno miljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija

daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uoptene, a ne na
posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude
lan zajednice i da bude usmerena optim stavovima zajednice.
Sve ovo, a posebno uopteni drugi, moe nekoga navesti na
pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi
dualnost. Meutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin
stveno i razvijeno u kontekstu posebnog ivotnog iskustva. Osim
toga, poto u drutvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan
uopteni drugi, ve mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa
daju razliitim grupama i imaju mnogo uoptenih drugih, postoji i
vie od jednog sopstva. Stavie, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i
uoptene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih pro-
mene. Ponekad u tome uspevaju, menjajui zajednicu, uoptenog
(generalizovanog) drugog, i konano - same sebe unutar zajednice.
Ja i mene
injenica da sopstvo podrazumeva i prilagoavanje i indivi
dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva
-ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta
ine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro
cese koji su deo jednog veeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva.
Primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo

Kako postajemo opsednuti sami sobom?
Dord Herbert Mid imao je nekoliko znaajnih zapaanja o

prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poiveo do
voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo,
postajui glavni predmet interesovanja, ak i opsesije, u savre-
menom svetu. Danas ivimo u svetu u kome sve vie razmi
ljamo o razliitim stvarima. Internet i globalizacija u na ivot
uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da
razmiljamo. Zapravo, mi moramo da razmiljamo o njima
zbog toga to e veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri
vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan
uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmiljamo vie nego rani

je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos
izmeu sopstva i refleksivnosti.)
Iako se samorefleksija pojavljivala i u prolosti, ljudi su bili ma
nje sposobni da razmiljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja
ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su esto bili
prezauzeti preivljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepti
na da bi se uputali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su iveli
u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuu,
a obezvreivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom.
N a te pojave gledalo se kao na nepotreban viak koji ne pospe-
uje materijalna dobra koja su ljudima i drutvu potrebna. Me
utim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome emo vie
govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki
broj ljudi postalo projekat, moda ak i najvaniji ivotni proje-
kat. Uzrok toga je to to se sopstvo vie ne pojavljuje, ve ga mi
aktivno stvaramo. Ko smo mi? ta mislimo da smo? Sve to nisu
vie date karakteristike ili neto to je uoblieno u detinjstvu
kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), ve je to neto
to svesno i aktivno stvaramo tokom naih ivota. Sopstvo nije
stvoreno jednom za svagda, ve se ono neprekidno uobliava i
menja (ponekad ak na dramatian nain).
Sledstveno tome, sopstvo postaje neto na ta svi treba da pa
zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno.
To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagod-
ljivije. Meutim, na mnogo naina to takode predstavlja za
straujui i teak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta
godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred
stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom
i nainom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno pro-
menljivim okolnostima savremenog drutva i naoj isto tako
promenljivoj poziciji u tom drutvu. To nije lak zadatak; on
je pun potekoa i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je
ovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu.
Ja je neposredna reakcija n a okruenje, o d n o s n o n a o n o to

drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop
stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako e. ja postupiti.
Ja neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan

aspekt sopstva.
KLASINE TEORIJE 115
U sluaju fudbala, igra ne moe sa sigurnou znati kako e

njegov tim igrati. Moda prui briljantnu igru; moda potpuno
podbaci. Nikada ne moemo u potpunosti poznavati svojeg, pa
ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je
ja znaajno iz etiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u
drutvenom svetu. Drugo, uja su sadrane nae najvanije vred-
nosti. Tree, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi teimo
da realizujemo sopstvo. I konano, Mid je razmatrao dugoroni
evolutivni proces od primitivnih drutava, u kojima su ljudi bili
pod dominacijom mene, ka savremenim drutvima u kojima ja
igra daleko znaajniju ulogu.
Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno
vi, prihvatanje i percepcija uoptenog drugog od strane pojedin
ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do
bro znaju ta zajednica od njih eli i oekuje. Svi imamo izraeno
mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon
formisti. Drutvo nas kontrolie preko mene. Takode, mene ljudi
ma omoguava udobno funkcionisanje u drutvu, a ja omoguuje
promene u drutvu. Drutvo na taj nain dobija dovoljno konfor
mizma kako bi moglo da funkcionie, ali takode prima neophod
nu dozu inovacije koja mu omoguava da ne stagnira. I drutvo i
pojedinci bolje funkcioniu zahvaljujui spoju ja i mene.
Saetak
1. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom.

2. D a bi izali na kraj s velikim i zbunjujuim nizom interakcija,
sociolozi i obini ljudi razvili su forme interakcije.
3. D a bi izali na kraj sa zbunjujuim mnotvom uesnika u interak
ciji, sociolozi i obini ljudi razvili su tipove uesnika u reakcijama.
4. U pogledu problema veliine grupe postoji velika razlika izmeu
dijada (grupa od dva lana) i trijada (grupa od tri lana). Prisustvo
tree osobe u trijadi omoguuje nastanak nezavisne grupne struk
ture. Dalje uveavanje veliine grupe nije toliko vano koliko pre
lazak iz dijade u trijadu, to jest prikljuivanje tree osobe dijadi.
5. Sto je grupna struktura vea, pojedinac je slobodniji.
Mene - prihvatanje i percepcija uoptenog drugog od strane pojedinca; kon

formistiki aspekt sopstva.
6. Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes mani-

festovao se u njegovoj raspravi o drutvenom tipu strancu, koji
niti je previe blizu ni previe daleko od grupe. Distanca je pove
zana i sa socijalnim formama, to znai da poseban oblik udalje
nosti i otuenosti ulazi u sve drutvene odnose.
7. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmiljanje o vrednosti.
Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu.
8. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture.
9. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve
veu prevlast nad subjektivnom kulturom.
10. Veblenova grand-teorija bavi se sve veom kontrolom biznisa nad
industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze.
11. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan
za ponaanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor,
ve i za ljudsku svest koja deluje izmeu stimulusa i odgovora;
ljudi razmiljaju pre nego to neto urade.
12. etiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija.
13. Iako ljudi i ivotinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo
ljudi mogu da koriste znaajne gestove, znaajne simbole i jezik.
14. Uopteni drugi je stav itave zajednice.
15. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo
sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopte
nog drugog koje vodi ka konformizmu).
Luki, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed.

Marinkovi, Duan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Ge-
orga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing.
Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i drutvo. Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.
Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen
ski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.
Spasi, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoliarske klase. Beograd: Kultura.
Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoliarske klase. Novi Sad: Medi
terran Publishing.
Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
GLAVA 4
SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam
Teorija sukoba
Opta teorija sistema
Saetak
U ovoj i sledeoj glavi okreemo se savremenim sociolokim

teorijama koje se, kao i klasine teorije koje smo obradili u pret
hodne dve glave (s moguim izuzetkom Midove teorije), mogu
okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradiemo tri usko
povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i
optu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne
kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcio-
nalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim
funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema esto se upotrebljava
u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Meutim, kao to emo
videti iz diskusije o radu najvanijeg savremenog sistemskog teore
tiara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim razliite teorije.
STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao to sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam
usredsreduje se na drutvene strukture i njihov funkcionalni znaaj
(pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove
teorije termini strukturalni" i funkcionalni" ne moraju se nuno
koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaeniji naziv funkciona
lizam), mada je to ve uobiajeno. Moemo da analiziramo dru
tvene strukture, paternizovane drutvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - socioloka teorija koja se usredsreduje na

drutvene strukture i na njihov funkcionalni znaaj (pozitivne ili nega
tivne posledice) za druge strukture.
Strukture - u drutvu, paternizovana drutvena interakcija i stalni drutveni
odnosi.
drutvene odnose, a da se istovremeno ne bavimo funkcija

ma (vidljivim posledicama koje omoguuju svakom poje
dinanom sistemu da se adaptira na svoje okruenje) koje one
imaju za druge strukture. Slino tome, moemo istraivati funk
cije itavog niza drutvenih procesa koji nisu strukturirani (na
primer, ponaanje gomile). Pa ipak, strukturalni funkcionali
zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i
funkcije). Iako postoji vie tipova strukturalnog funkcionalizma,
meu sociolokim strukturalnim funkcionalistima dominantan
je socijalni funkcionalizam, pa e on, shodno tome, biti pred
stavljen u ovoj glavi. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se
bavi drutvenim strukturama i ustanovama, njihovim meusob
nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere.
Strukturalni funkcionalista bavi se meusobnim odno
som drutvenih struktura (na primer, odnosom izmeu privred
nog sistema i obrazovnog sistema). Pri tome, naglasak se stavlja
na funkcije koje jedna struktura obezbeuje drugoj. Na primer,
obrazovni sistem obezbeuje obueno osoblje koje je potrebno
za popunjavanje profesionalnih poloaja u privredi. Zauzvrat,
privreda obezbeuje te poloaje onim pojedincima koji steknu
odgovarajue obrazovanje. Zahvaljujui tome, obrazovni sistem
i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju
obrazovnog procesa. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po
vezanosti struktura, ne mora obavezno da bude tako. U vreme
Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po
etkom 1970-ih godina prolog veka, obrazovni sistem stvarao je
ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u
strukturu zanimanja koja su im bila nuena na tritu. Iako takva
napetost izmeu struktura esto postoji, strukturalni funkciona
lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije meu-
strukturalne odnose. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo
znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu
nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku drutva.
Funkcije - vidljive posledice koje omoguuju svakom pojedinanom sistemu

da se adaptira (prilagodi).
Socijalni funkcionalizam - vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred
sreduje na velike drutvene strukture i ustanove drutva, njihove meu
sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere.
SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119
Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike

Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izloili su svoju teoriju stratifi
kacije u tekstu p o d nazivom N e k i principi stratifikacije" objav
l j e n o m u American Sociological Review, 1 9 4 5 . g o d i n e . T a teorija
j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer
z a l n o m i n u n o m . N a i m e , Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifi-
kovana i besklasna drutva nikada nisu postojala. Stratifikacija
je, p o n j i h o v o m miljenju, funkcionalna nunost. Sva drutva
i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g ega sistem stra
tifikacije i postoji. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u
kao strukturu socijetalnih nivoa, naglaavajui da se stratifikacija
o d n o s i na drutvene poloaje (na primer, z a n i m a n j a p o p u t rad
nika i upravljaa), a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. O n i
se bave injenicom d a razliiti poloaji unutar strukture nose sa
s o b o m razliite stepene prestia, a ne p i t a n j e m kako pojedinci
stiu d o tih poloaja. D r u g i m recima, akcenat je n a strukturi
drutvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja.
Teorija. K l j u n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako dru
tvo motivie i rasporeuje p o j e d i n c e na odgovarajue poloaje
u sistemu stratifikacije. T u se javljaju dva p r o b l e m a . Prvo, na
koji nain drutvo pravim p o j e d i n c i m a uliva elju d a p o p u n e
odgovarajue poloaje? D r u g i m recima, zato bi neko eleo d a
b u d e ista k a d a je to loe plaen p o s a o ili, pak, hirurg k a d a je to
v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o , k a d a pojedinci ve z a u z m u
odgovarajue poloaje, n a koji nain ih drutvo podstie d a ispu
njavaju dunosti koje ti poloaji zahtevaju?
Odgovarajue popunjavanje poloaja u drutvu problemati
no je iz tri razloga. Prvo, neki drutveni poloaji m n o g o su pri
jatniji i poeljniji o d drugih. N i j e problem pridobiti ljude da za
u z m u prijatne poloaje, ali je s neprijatnim poloajima p o t p u n o
drugaije. M n o g i bi hteli da b u d u uspeni fudbaleri, televizijski
producenti ili folk zvezde, ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili
rudar. O s i m toga, neki poloaji vaniji su za opstanak drutva o d
nekih drugih. Iako je vano da se svi poloaji p o p u n e , posebno je
vano, ak n e o p h o d n o , da su popunjeni oni najvaniji. K o n a n o ,
razliiti drutveni poloaji zahtevaju razliite sposobnosti i talente.
Problem je pronai siguran nain da prave osobe stignu do pravih
poloaja, kako bi se postigla p o d u d a r n o s t izmeu individualnih

sposobnosti i zahteva koje iziskuju poloaji. Najjednostavnije re
eno, folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. P o d
nekim drugaijim okolnostima, m o d a sluh nije n e o p h o d a n , ali
je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlanost. A k o , m e u t i m ,
osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o , a ipak se nala n a poziciji folk zve-
zde, strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a
vanja drutvenih poloaja neto nije u redu.
Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvanijim p o l o
ajima u sistemu drutvene stratifikacije. Pretpostavlja se d a su
visokorangirani poloaji u sistemu stratifikacije manje prijatni,
ali vaniji za preivljavanje drutva, te d a stoga zahtevaju naj
vee s p o s o b n o s t i i talente. D a b i odgovarajui broj p o j e d i n a c a
poeleo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra
dili, n e o p h o d n o j e d a drutvo t i m p o l o a j i m a dodeli vredne i
privlane nagrade. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno, ali o
t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani poloaji
u sistemu stratifikacije pruaju veu prijatnost (to je n e o b i n o
gledite - m o e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poelj
nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?), ali i m a j u
manji znaaj, te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. T a k o
de, m a n j a j e potreba drutva d a ti poloaji b u d u p o p u n j e n i i d a
oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvravaju svoje dunosti.
Sledstveno t o m e , drutvena stratifikacija hijerarhijski je or-
ganizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju
de d a uine sve to j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih
poloaja koji su najvaniji za o p s t a n a k i funkcionisanje drutva.
Dejvis i M u r ne tvrde d a drutvo, d a bi bilo sigurno d a e visoki
poloaji biti adekvatno p o p u n j e n i , n a m e r n o razvija sistem stra
tifikacije. U m e s t o toga, o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha
nizam koji nastaje neplanirano. M e u t i m , o n i tvrde d a j e svako
drutvo stratifikovano, i d a takvo mora biti kako bi preivelo.
D a bi drutvo bilo sigurno d a e pravi pojedinci zauzeti
visokorangirane poloaje, o n o za njih m o r a obezbediti razlii
te nagrade, k a o to su presti, visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g
vremena. R e c i m o , a k o elite d a u drutvu b u d e dovoljno lekara,
sudija, profesora ili visokih oficira, n e o p h o d n o j e d a i m ponudite
ove i mnoge druge nagrade. Dejvis i Mur smatraju da ne mo
emo oekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog
procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu
vrstu nagrada. ini se da ovaj stav sadri tvrdnju da pojedinci
koji zauzimaju visoke poloaje moraju dobiti odgovarajue na
grade za svoj rad. U suprotnom, ti poloaji ostae nepopunjeni i
drutvo e ispatati, a moda ak i propasti.
Kritike. O d 1945. godine, kada je prvi put objavljena,
strukturalno-funkcionalistika teorija stratifikacije bila je izloe
na mnogobrojnim kritikama. Jedna od osnovnih kritika glasi da
funkcionalistika teorija stratifikacije odrava privilegovan polo
aj onih koji ve imaju mo, ugled i novac. Ona to radi tako to
tvrdi da ti ljudi zasluuju svoje nagrade, odnosno da im je za
dobrobit i napredak drutva potrebno ponuditi te nagrade.
Takode, funkcionalistiku teoriju stratifikacije mogue je
kritikovati zbog toga to, na osnovu injenice da su stratifikova-
na drutva postojala u prolosti i postoje u sadanjosti, pretpo
stavlja da ona moraju postojati i u budunosti. Meutim, budu
a drutva mogu biti organizovana na drugaiji, nestratifikovan
nain. Mogue je stvoriti strukture koje e vriti iste funkcije kao
i stratifikacija, ali bez tetnih efekata koje stratifikacija podrazu-
meva (poput velikih nejednakosti).
Osim toga, moe se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo
aja koji se razlikuju po svom znaaju za drutvo, teko podrati.
D a li su ubretari zaista manje znaajni za opstanak drutva od
neke reklamne agencije? Zapravo, ubretari su, uprkos nioj pla
ti i manjem ugledu, moda i vaniji za preivljavanje drutva.
ak i onda kada se za neki poloaj moe rei da ima vei znaaj
za funkcionisanje drutva, vee nagrade ne moraju nuno da idu
tim vanijim poloajima. Medicinske sestre su moda znaajnije
za drutvo od filmskih zvezda. Ipak, one raspolau s daleko ma
nje moi, ugleda i prihoda od filmskih zvezda.
D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke
poloaje? Zapravo, iako poseduju sve potrebne sposobnosti, mno
gi ljudi nisu u mogunosti da steknu obuku koja im je neophod
na da bi stigli do prestinih poloaja. U medicinskoj profesiji, na
primer, postoji stalna tenja da se ogranii broj lekara. Uopteno
govorei, mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da

pokau da li su sposobni da upravljaju na visokim poloajima,
pa ak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji
oita potreba. Oni koji se nalaze na visokim poloajima imaju
jasan interes da sauvaju malu brojnost i veliku mo.
Konano, moe se tvrditi da pojedincima ne moramo po
nuditi mo, ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju
visoke poloaje. Ljude podjednako moe motivisati zadovoljstvo
koje donosi uspeno obavljanje posla ili mogunost da budu ko
risni drugima.
To je nain na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao
strukturu i funkcionisanje sistema drutvene stratifikacije. Me
utim, to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shva-
tanje. Postoje i drugi naini da drutvo motivie svoje lanove
da obavljaju vane drutvene uloge. Drugim recima, mogue je
zamisliti drugaiju vrstu drutvene stratifikacije, kao i drutvene
organizacije uopte.
Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa

Najpoznatiji strukturalni funkcionalista, Talkot Parsons
(1902-1979), napisao je veliki broj teorijskih radova. U ovom
odeljku baviemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog
funkcionalizma izloenog u knjizi Drutveni sistem (1951), od
nosno u knjizi Privreda i drutvo (koju je s N . Smelserom obja
vio 1956. godine). Njegova teorija poiva na etiri funkcionalna
imperativa (zahteva) svih sistema delanja (uvena shema APIL
U ovom odeljku, izloiemo Parsonsove etiri funkcije i analizi
rati njegove ideje o strukturi i sistemu.
APIL. Prouavajui funkcije, Parsons se usredsredio ns
skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju viestrukih pc-
treba sistema. Parsons je tvrdio da etiri funkcije predstavljaju
imperative, to jest da su nune i karakteristine za sve sisten
Da bi preiveo, svaki sistem mora da zadovolji etiri impera:.-
va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Ti imperativi su
adaptacija (A), postizanje cilja (P), integracija (I) i latentnost. L
odravanje obrasca (L). Zajedno, ta etiri imperativa poznata rii
kao shema APIL.
A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom
okruenju i d a okruenje m o r a prilagoditi svojim potrebama. Pre
ciznije reeno, sistem m o r a uspeno d a izae na kraj sa spoljanjim
opasnostima i nepredvienim situacijama. Sistem ne moe d u g o
da opstane ako nije usklaen sa svojim okruenjem. A k o d o e
do nesklada, sistem e se nai u velikoj opasnosti i rizikovae svoj
nestanak. N a primer, ako se j e d n o zemljoradniko pleme nade u
okruenju u k o m e je zemljite neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje
voa i povra, o n o nee moi da preivi osim ukoliko se njego
vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruenju. D a bi preiveli, oni
moraju da se sa zemljoradnje preorijentiu na lov i ribolov. Savre-
meni primer jesu Sjedinjene Amerike Drave, koje ne m o g u d a
nastave s proizvodnjom velikog broja automobila, pogotovo onih
koji troe m n o g o benzina, u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve
manje. S A D e morati d a p o n u d a razvijaju alternativne naine
za prevoz svog stanovnitva, prilagoavajui se tako spoljnoj real
nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ogranien resurs.
Sistem takode m o e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago
di okruenje. P o m e n u t o p l e m e tako m o e d a p r e d u z m e niz mera
koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljite i uine ga p o g o d n i j i m za
uzgajanje useva. Zavisne o d ogranienih koliina nafte k o j a d o
lazi iz inostranstva, Sjedinjene Amerike Drave m o g u d a p o d -
staknu druge drave d a trae d o d a t n e zalihe nafte ili i m ak p o
m o g n u d a p r o n a u z a m e n u za fosilno gorivo.
K o n a n o , sistem m o r a d a se prilagodi spoljanjim opa
snostima i nepredvienim situacijama. N a primer, n a v r h u n c u
h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m , R o n a l d R e g a n (ameriki
predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 - 1 9 8 9 ) predloio je stvaranje antiba-
listikog raketnog sistema osmiljenog tako d a uniti nadolazee
sovjetske rakete pre nego to o n e eksplodiraju n a a m e r i k o m tlu.
Iako takav sistem nikad nije izgraen, s a m a ta m o g u n o s t imala
je svrhu da povea u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoruanju
i z m e u S A D i biveg Sovjetskog Saveza. Sovjetska n e s p o s o b n o s t
Adaptacija - prvi od Parsonsova etiri funkcionalna imperativa. Sistem mora

da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Sistem
mora uspeno da izae na kraj sa spoljanjim opasnostima i nepredvie
nim situacijama.
da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od inilaca koji je ubr

zao raspad SSSR-a. (Drugi inioci ukljuuju razliite unutranje
probleme i krize, poput nesposobnosti komandne ekonomije
da proizvede i raspodeli potrebne proizvode.) Napor SAD da
se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okonanja te pretnje.
To predstavlja primer jedne uspene adaptacije.
Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definie
i ostvari svoje osnovne ciljeve. Krajnji cilj svakog sistema nije
samo da preivi u budunosti, ve i da se povea, unapredi i ra
zvije. Svi drutveni sistemi imaju taj cilj, ali i niz drugih konkret-
nijih ciljeva. Na primer, univerzitet je sistem koji ima dva razlii
ta osnovna cilja: da poduava studente i da omogui profesorima
da vre osnovna istraivanja, neophodna za dalje unapreivanje
znanja. Meutim, univerzitet, kao i svi drugi sitemi, ne moe
prosto da definie svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se
potom vie nikada ne vrati na taj problem. Okolnosti se menjaju
i odluke koje su nekad omoguavale postizanje cilja mogu po
stati nedelotvorne i prevazidene. Unutar univerziteta, na primer,
cilj poduavanja studenata i cilj vrenja istraivanja esto dolaze
u sukob. Ako moraju samo da se bave poduavanjem studena
ta, profesori nisu u mogunosti da posvete dovoljno vremena i
energije istraivanjima. S druge strane, ako profesori previe vre
mena troe na istraivanja, nee imati dovoljno vremena za rad
sa studentima, zbog ega e obrazovanje studenata trpeti. Prema
tome, da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajuoj meri,
univerzitet mora neprekidno da traga za balansom izmeu njih,
i da ga, kada ga postigne, odrava u zadovoljavajuem obimu.
Kroz integraciju sistem nastoji da regulie odnose izme
u svojih delova. Da bi pleme iz naeg primera uspeno stvori
lo odriv zemljoradniki sistem, ono mora pokuati da povee
zemljoradnju i lov. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno
vremena, energije, ljudstva i resursa u obe te grane. Slino tome,
Postizanje cilja - drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na
potrebu sistema da definie i ostvari svoje osnovne ciljeve.
Integracija - trei Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre
bu sistema da regulie odnose izmeu svojih delova. Integracija takoe
obuhvata i upravljanje meusobnim odnosima tri preostala funkcional
na imperativa (APL).
uprava univerziteta mora biti sigurna da istraivanja i nastava

nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. Zato je va
no da rezultati profesorskih istraivanja budu integrisani u nji
hova predavanja i da se studenti, kad god je to mogue, ukljue
u istraivake projekte. Takvi meusobni odnosi pomau da se
izbegne neusaglaenost izmeu nastave i istraivanja, inei ih
povezanijim. Integracija takoe obuhvata i upravljanje meu
sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL).
etvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr
avanje obrasca. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara,
odrava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Odravanje obrasca vie
se odnosi na potrebu sistema da obezbeuje, odrava i obnavlja kul
turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.
Latentnost je ugraena u ve razmatranu funkcionalnu teo
riju stratifikacije. Cela struktura sistema, koja podrazumeva vee
nagraivanje onih koji zauzimaju visoke poloaje, osmiljena je
tako da motivie pojedince da se potrude da napreduju na stra-
tifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke poloaje. Ne samo da sistem
mora da stvori i odrava tu motivaciju, ve s vremena na vreme
mora i da je obnavlja da bi sistem opstao, a pojedinci nastavili
da se trude. Na primer, s vremena na vreme, u medijima uje
mo ili proitamo prie o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su
se, velikim naporom ili svojom genijalnou, brzo uspeli na sam
vrh sistema. Takve prie posebno su prisutne danas, u vremenu
uzleta raunara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u
toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. Najbolji primer je Bil
Gejts koji je kao mlad ovek, za samo nekoliko godina, postao
najbogatiji pojedinac u Americi. Prepriavanje Gejtsove prie,
kao i pria nekih drugih raunarskih i Internet milijardera, ima
svrhu da osnai motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do
vrha stratifikacijske lestvice.
Odravanje obrasca bavi se gotovo istim problemom, ali na
makronivou, a ne na mikronivou. Da bi se ouvao sistem drutvene
Latentnost - prvi aspekt Parsonsovog etvrtog funkcionalnog imperativa; odnosi
se na potrebu sistema da stvara, odrava i obnavlja motivaciju pojedinaca.
Odravanje obrasca - drugi aspekt Parsonsovog etvrtog funkcionalnog im
perativa; odnosi se na potrebu sistema da obezbeuje, odrava i obnavlja
kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.
126 D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI KORENI
stratifikacije, a ljudi odrali u svojim nastojanjima da stignu do

vrha sistema, neophodno je uspostaviti i odravati norme i vred-
nosti koje podravaju takav sistem i takva nastojanja. Uspeh,
naroito onaj ekonomski, visoko se ceni u SAD. Takav vredno-
sni sistem pomae ouvanje sistema stratifikacije i podrava one
koji ele da napreduju u njemu. Meutim, norme i vrednosti
nisu statine i moraju se menjati da bi odraavale novu drutve
nu realnost. Recimo, nekada je u Americi vladalo uverenje da je
dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se
popeli na vie pozicije na stratifikacijskoj lestvici, ali da je nuno
da na tom putu proe neko vreme. Brzo su uspevali samo gang
steri i mafijai. Meutim, nastankom takozvane nove ekonomije
(raunari, Internet, biotehnologija), nove norme, barem kada je
ekonomija u pitanju, podrazumevaju da uspeh u karijeri treba
da doe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po
stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Nove norme imaju svrhu da
podre nove naine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije.
Kulturni
sistem
-' Po&PJUl : :^
Crte 4.1 Struktura opteg sistema delanja
Iako je shema APIL razmatrana uopteno kao i na nekim

posebnim primerima, Parsons ju je osmislio tako da moe da se
primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. Ona se moe
primeniti i na najoptiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se
sastoji od etiri dela: ponaajueg organizma, sistema linosti,
drutvenog sistema i kulturnog sistema. Sva ova etiri sistema
odnose se na delanje, ali je svaki od njih prvenstveno usmeren
na ispunjavanje jednog od etiri funkcionalna imperativa.
Ponaajai organizam (engleski, behavioral organism) sistem
je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije, prilagoavajui
Ponaajai organizam - Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom
adaptacije, tako to prilagodava i menja spoljni svet.
i menjajui spoljni svet. Sistem linosti ispunjava funkciju po

stizanja cilja, definiui ciljeve sistema i mobiliui resurse za nji
hovo ostvarenje. Drutveni sistem ispunjava funkciju integracije,
vrei kontrolu nad delovima sistema. Konano, kulturni siste-
m ispunjava funkciju latentnosti, propisujui norme i vrednosti
koje aktere motiviu da delaju. (Videti crte 4.1 koji pokazuje
strukturu opteg sistema delanja.)
Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalno-
funkcionalna prikaza - etiri funkcionalna imperativa i etiri
sistema delanja, kao i s funkcijom svakog od njih. Celoj stvari
moe se pristupiti i iz jednog drugog ugla, iz ugla informacione
hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. Na crteu 4.2
vidimo jedan hijerarhijski odnos izmeu podsistema. Na toj she
mi mogue je videti na koji nain sistemi delanja utiu jedan
na drugi, odnosno u kakvom su meusobnom odnosu. S jedne
strane, informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem
utie na drutveni sistem (snabdevajui informacijama drutve
nu strukturu), da drutveni sistem informaciono regulie sistem
linosti, a da sistem linosti regulie ljudski organizam. Nasu
prot tome, sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi
koji obezbeduju bioloku energiju neophodnu za funkcionisanje
viih sistema. Drugim recima, organizam obezbeuje energiju
neophodnu za funkcionisanje sistema linosti, a sistem linosti
organizovan u drutveni sistem obezbeuje uslove neophodne za
kulturni sistem. Odnosi izmeu sistema su, kako vidimo, reci
proni, jer sistemi razmenjuju informacije i energiju.
Sistem delanja. Parsons je oigledno imao jasnu predstavu
o nivoima drutvene analize i njihovim meusobnim odnosi
ma. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan, a nivoi su u
Parsonsov sistem integrisani na dva naina. Prvo, svaki nii nivo
Sistem linosti - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju postizanja cilja,
tako to definie ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje.
Drutveni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju integracije,
tako to kontrolie delove sistema; skup pojedinaca koji ulaze u meu
sobne interakcije u fizikom okruenju.
Kulturni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju latentnosti, tako
to obezbeuje norme i vrednosti koje aktere motiviu na delanje.
128 DZORD RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N
obezbectuje uslove, to jest energiju potrebnu viim nivoima. Dru

go, vii nivoi kontroliu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih.
Skladite informacija Skladite informacija

(kontrolie) (kontrolie)
t 1. Okruenje delanja: vrhovna realnost

2. Kulturni sistem
Hijerarhiju 3. Drutveni sistem Hijerarhiju
uslovljavajuih 4. Sistem linosti uslovljavajuih
faktora 5. Bihevioralni organizam faktora
6. Okruenje delanja: fiziko-organsko
okruenje
Skladite energije Skladite energije

(uslovljavanje) (uslovljavanje)
Kada je u pitanju okruenje sistema delanja, najnii nivo.

fizika i organska okolina, ukljuuje nesimbolike aspekte ljud
skog tela, njegovu anatomiju i fiziologiju. Najvii nivo, vrhovna
stvarnost, ima metafiziki prizvuk. Ali, smatra se da se Parsons
nije zaista interesovao za natprirodno, ve za univerzalnu ten
denciju drutva da simboliki izlazi na kraj s tekoama ljudske
egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju
pretnju smislenom ivotu i smislenoj drutvenoj organizaciji.
Kako je ve napomenuto, sredinju taku Parsonsovog teo
rijskog rada predstavljaju njegova etiri sistema delanja. U njego
vim pretpostavkama o sistemima delanja, nailazimo na problem
poretka, to jest pitanje kako je u drutvu mogue eliminisari
sukob, devijantnost i neslaganje, a uspostaviti saradnju i repro
dukciju. Pitanje poretka sutinski zavisi od koncepta drutvene
kontrole, odnosno od zajednikih vrednosti koje prihvataju la
novi drutva. Problem poretka bio je najvaniji problem koji je
Parsons eleo da rei svojom teorijom. Kasnije je upravo taj deo
Problem poretka - pitanje kako je u drutvu mogue eliminisati sukob, de
vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. Pitanje po
retka sutinski zavisi od koncepta drutvene kontrole, odnosno zajed
nikih vrednosti koje prihvataju lanovi drurva.
njegove teorije izazvao najvie reakcija kritiara. Po Parsonsovom

miljenju, hobsovski problem poretka, ili pitanje kako spreiti
rat svih protiv sviju, raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajui
nain. Parsons je svoj odgovor na reenje tog problema pronaao
u strukturalnom funkcionalizmu koji, po njegovom miljenju,
funkcionie pod sledeim skupom pretpostavki:
1. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova.
2. Sistemi tee samoodravanju reda ili stanju ravnotee.
3. Sistem moe biti statian ili ukljuen u organizovan pro
ces promene.
4. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih
delova sistema.
5. Sistemi odravaju granice sa svojom okolinom.
6. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa
neophodna za odravanje dostignutog stanja ravnotee
sistema.
7. Sistemi tee samoodravanju koje podrazumeva odra
vanje granica i odnosa izmeu delova i celine, kontrolu
varijacija koje se nalaze u okruenju i kontrolu pokuaja
da se sistem promeni iznutra.
Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka
drutva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Bavei se poret
kom, Parsons je, barem na poetku karijere, malo vremena po
svetio pitanju drutvene promene ili stvaranju grand-teorije.
Njegov prioritet bile su razliite kombinacije drutvenih pro-
menljivih. Tek kada se te kombinacije proue i opiu, mogue je
baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena.
Budui da je bio estoko kritikovan zbog svoje statine ori
jentacije, Parsons je sve vie panje posveivao konceptu dru
tvene promene. Meutim, opte je uverenje da je ak i njegov
rad posveen drutvenoj promeni veoma statian i strukturiran.
U stvari, kljuni elementi Parsonsovog modela drutva ne po
stoje u stvarnom svetu, ve predstavljaju analitiko sredstvo za
prouavanje i promiljanje stvarnog sveta.
Drutveni sistem. Parsonsova koncepcija drutvenog siste
ma zapoinje na mikronivou, interakcijom izmeu ega i alter
ega, koju on smatra najosnovnijim oblikom drutvenog sistema.
Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora, mada je

smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo
sloenijim oblicima drutvenog sistema. Parsons definie dru
tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u meusobne inte
rakcije u fizikom okruenju. U tim situacijama akteri tee da
optimalizuju svoje zadovoljstvo. Njihovi meusobni odnosi i nji
hove drutvene situacije definisani su i posredovani zajednikim
kulturnim simbolima. Ova definicija odreuje drutveni sistem
pomou nekih Parsonsovih kljunih koncepata kao to su akteri,
interakcija, okruenje, optimalizacija zadovoljstva i kultura.
Parsons je drutveni sistem posmatrao kao sistem interakci
je. Ipak, kao osnovnu jedinicu za prouavanje drutvenog siste
ma, Parsons nije uzeo interakciju, ve dihotomiju status/uloga.
Ona se ne odnosi ni na aktere, ni na interakciju, ve predstavlja
strukturalnu komponentu drutvenog sistema. Status se odno
si na strukturalni poloaj u drutvenom sistemu, a uloga je ono
to akter radi na tom poloaju, posmatrano u kontekstu njegovog
funkcionalnog znaaja za sistem. Akter nije sposoban za miljenje
i delanje, ve (barem kada je u pitanju njegov drutveni poloaj u
sistemu) njegovo ponaanje predstavlja proizvod statusa i uloge,
odnosno normativnih oekivanja koja se za njih vezuju.
U svojoj analizi drutvenog sistema, Parsons se prvenstveno
interesovao za njegove strukturalne komponente. Pored statusa i
uloge, Parsonsa su interesovale komponente drutvenog sistema
kao to su kolektiv, norme i vrednosti. Meutim, u svojoj analizi
drutvenog sistema, Parsons nije bio samo strukturalista, ve i
funkcionalista. On je naveo taan broj funkcionalnih preduslova
za drutveni sistem (koji su, uzgred, odreeniji od etiri funkcio
nalna preduslova [APIL] koja vae za svaki sistem delanja).
1. Drutveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funk-
cioniu u skladu s drugim sistemima.
2. Da bi preiveli, drutveni sistemi moraju imati nunu
podrku drugih sistema.
3. Sistem mora zadovoljiti veinu potreba svojih aktera.
Status - strukturalni poloaj unutar drutvenog sistema.
Uloga - ono to akter radi na nekom poloaju, posmatrano u kontekstu nje
govog funkcionalnog znaaja za vei sistem.
4. Sistem mora podsticati odgovarajuu participaciju svojih

lanova.
5. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po
tencijalno remetilakim ponaanjem.
6. Ako sukob postane dovoljno remetilaki mora se staviti
pod kontrolu.
7. Da bi preiveo, drutvenom sistemu potreban je jezik.
Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima dru
tvenog sistema lako se zakljuuje da su njegova primarna inte-
resovanja bili veliki sistemi i njihovi meusobni odnosi (otuda
naziv socijetalni funkcionalizam). Cak i onda kada je rasprav
ljao o akterima, Parsons je to inio sa stanovita sistema. Takoe,
pomenuta rasprava odraava Parsonsov interes za ouvanje reda
unutar drutvenog sistema.
Meutim, dok je raspravljao o drutvenom sistemu, Parsons
nije potpuno ignorisao pitanje odnosa izmeu aktera i struktura.
U skladu s njegovim sredinjim interesovanjem za drutveni sistem,
od kljunog znaaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i
socijalizacije. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju
osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u drutvu uspostavio
vrednosni konsenzus. Parsonsa je zanimalo na koje naine se nor
me i vrednosti sistema prenose na pojedince. U uspenom procesu
socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju, to jest postaju
sastavni deo akterove svesti. Posledica toga je da pojedinci, teei
da ostvare sopstvene interese, u stvari, slue interesima sistema kao
celine. Tokom perioda socijalizacije akteri stiu vrednosne orijen
tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i
osnovnoj strukturi uloga u drutvenom sistemu.
Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa
sivni primaoci vrednosnih obrazaca. Tokom socijalizacije deca
(budui akteri) ne ue samo kako treba da se ponaaju, ve se
takoe upoznaju s normama i vrednostima koje ine sastavni
deo drutvenog morala. Socijalizacija je koncipirana kao konzer
vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski,
Socijalizacija - proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop
hodne da bi se u drutvu uspostavio vrednosni konsenzus.
Dispozicije prema potrebama - nagoni oblikovani druvenim okruenjem.
needs-dispositions; nagoni i potrebe koje oblikuje drutvo) vezuju

decu za drutveni sistem, koji obezbeduje sredstva kojima te dis
pozicije mogu da se zadovolje. Za kreativnost ima malo prostora
ili ga uopte nema. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom)
vezuje decu za postojei sistem. Parsons socijalizaciju vidi kao
doivotni proces. Poto su norme i vrednosti koje se usvajaju u
detinjstvu uglavnom veoma uoptene, one ne pripremaju decu za
mnoge specifine situacije s kojima e se sresti kao odrasli ljudi.
Prema tome, potrebno je da se socijalizacija tokom celog ivota
dopunjuje nizom specifinijih socijalizujuih iskustava. Uprkos
toj potrebi, koja dolazi kasnije u ivotu, norme i vrednosti koje
su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne, i uz povremeno blago
osnaivanje, ostaju u primeni tokom celog ivota.
Uprkos konformizmu prouzrokovanom doivotnom socija
lizacijom, unutar sistema postoji itav niz individualnih razlika.
Uzimajui u obzir potrebu sistema za redom, postavlja se pitanje
zbog ega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkci-
onisanje drutvenog sistema? Jasno je da postoji niz drutvenih
mehanizama kojima se moe obezbediti konformizam, odnosno
redukovati devijantnost. Meutim, za Parsonsa, drutvena kon
trola predstavlja iskljuivo drugu liniju odbrane. Sistem najbolje
funkcionie kada se drutvena kontrola koristi umereno. Osim
toga, sistem mora biti sposoban da tolerie odreen stepen ra
zliitosti i devijantnosti. Fleksibilan drutveni sistem jai je od
onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Naposletku, dru
tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli
itim linostima omoguavaju da se izraze, a da istovremeno ne
dovedu u pitanje integritet sistema.
Socijalizacija i drutvena kontrola glavni su mehanizmi koji
sistemu omoguavaju da sauva ravnoteu. Sistem moe pod-
neti umerene koliine individualnosti i devijantnosti. Ali, ako
doe do uveane individualnosti koja bi mogla da rezultira i
rom devijantnou, sistem mora da primeni ekstremnije meha
nizme koji bi ga vratili u ravnoteu. Na taj nain, drutveni red
ugraen je u strukturu Parsonsovog drutvenog sistema. Visok
stepen devijantnosti uvek ugroava sistem, ali sistem je esto u
stanju da se odbrani prilino jednostavnim mehanizmima koji
deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. Recimo, u svakom

sistemu postoje postupci koji se nagrauju i oni koji se kanjava
ju. Ponekad sistem nagrada i kazni moe biti vezan za tradiciju,
a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.
Ponovimo jo jednom, Parsonsa je najvie interesovalo to
kako funkcionie sistem kao celina. Iz tog razloga, njega je ak
ter zanimao samo kao deo sistema, a ne sam po sebi; Parsons je
istraivao kako sistem kontrolie delanje, a ne kako akteri stvara
ju i odravaju sistem. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par
sons bio strukturalni funkcionalista.
Drutvo. Iako pojam drutvenog sistema obuhvata sve vr
ste zajednica, specifian i posebno znaajan drutveni sistem je
drutvo. Drutvo je relativno samodovoljna zajednica u ijim
okvirima njegovi lanovi mogu da ostvare svoje pojedinane i
zajednike potrebe. Kao strukturalni funkcionalista, Parsons je
u drutvu razlikovao etiri strukture ili podsistema u zavisnosti
od toga koje funkcije obavljaju. Kako vidimo iz crtea 4.3 svaki
podsistem obavlja iste etiri funkcije koje smo sreli u optem si
stemu delanja, prikazanom na crteu 4.1 (adaptacija, latentnost,
integracija i postizanje cilja), s tim to sada imamo posla s podsi-
stemima drutvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod
sistema opteg sistema delanja.
Staratelj ski Drutvena

poredak zajednica
Politiki
Privreda
sistem
Privreda je drutveni podsistem koji za drutvo obavlja

funkciju adaptacije okruenju. S jedne strane, vlasnici,
upravljai i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru
enje. Na primer, ako nafta vie ne moe da se eksploatie,
proizvoai goriva moraju da se preorijentiu na rudnike
Drutvo - u Parsonsovoj teoriji, relativno samodovoljna zajednica.
Privreda - podsistem drutva koji za drutvo obavlja funkciju adaptacije
okruenju.
uglja. S druge strane, proizvoai m o r a j u d a prilagode

okruenje p o t r e b a m a drutva. N a primer, a k o odreene
vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a u u
n e k o m drutvu, a potrebne su m u , n e o p h o d n o j e d a se
uvezu ili uzgaje. Privreda kroz r a d prilagoava okruenje
p o t r e b a m a drutva i p o m a e drutvu d a se prilagodi spolj-
noj realnosti.
Politiki sistem (engleski, polity) vri funkciju postizanja
cilja tako to ostvaruje drutvene ciljeve i mobilise aktere
i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. N a pri
mer, 1 9 5 7 . godine S A D su bile p o t p u n o zateene p o j a v o m
sovjetskog Sputnjika prve rakete u svemiru. N e k o l i k o
g o d i n a kasnije, predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji
o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e u S A D i S S S R - a
i uspeno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle
Sovjetski Savez u istraivanju k o s m o s a . Cilj j e b i o posti
g n u t k a d a s u S A D postale prva, i j o uvek jedina drava,
k o j a j e poslala oveka n a M e s e c .
Starateljski p o r e d a k (engleski, fiduciary system) u koji
s p a d a j u kola i porodica, vri funkciju odravanja obrasca
(funkciju latentnosti) tako to prenosi kulturu ( n o r m e i
vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaci-
ji. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako to n a njih
prenose vrednosti, k a o to je e k o n o m s k i uspeh, ili n o r m e ,
k a o to s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad
ime je m o g u e postii taj uspeh.
Drutvena zajednica (engleski, societal community) vri
funkciju integracije tako to koordinira razliite delove dru
tva. Z a k o n i koji se odnose n a privredni, politiki i kulturni
sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcionie kako
Politiki sistem - po Parsonsu, podsistem drutva koji vri funkciju postiza

nja cilja tako to ostvaruje drutvene ciljeve i mobilise aktere i resurse
koji su neophodni za njihovo ostvarenje.
Starateljski poredak - po Parsonsu, podsistem drutva koji vri funkciju la
tentnosti i odravanja obrasca tako to prenosi kulturu (norme i vred
nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji.
Drutvena zajednica - podsistem drutva koji vri funkciju integracije tako
to koordinipa razliite delove drutva.
je planirano i da su meusobno dobro povezani. Na primer,

zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeuje
samo pune klupe uenika, ve prua sigurnost da e oni,
kada stasaju da zauzmu drutvene pozicije, postati barem
dobro obueni radnici, koji e istovremeno biti sposobni da
razumeju osnovne principe funkcionisanja politikog i pri
vrednog sistema kako bi u njemu mogli da uestvuju.
Poto smo videli iz ega se sastoji drutveni sistem, vraamo
se na ostale podsisteme opteg sistema delanja (kulturni sistem,
sistem linosti i ponaajui organizam) kojima emo se baviti do
kraja ovog odeljka.
Iako su sve strukture drutvenog sistema vane, Parsons je
najvei znaaj pridavao kulturnom sistemu. Kulturni sistem na
lazi se na vrhu njegovog sistema delanja, a Parsons je sebe nazi
vao kulturnim deterministom.
Kulturni sistem. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu
koja povezuje razliite elemente drutva, odnosno njegovim jezi
kom reeno, elemente sistema delanja. Kultura posreduje u inte
rakciji izmeu aktera u drutvenom sistemu i integrie linost i
drutvene sisteme. Kultura ima naroitu sposobnost da postane,
barem delimino, sastavni deo drugih sistema. Tako je u dru
tvenom sistemu kultura ugraena u norme i vrednosti, dok je u
sistemu linosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak
terove svesti. Ali, kulturni sistem nije samo deo drugih sistema,
ve takoe ima nezavisnu egzistenciju u obliku drutvene zalihe
znanja, simbola i ideja. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras
polaganju drutvenom sistemu i sistemu linosti, ali ne postaju
deo tih sistema.
Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u
svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. Kulturu je
Parsons shvatao kao paternizovan, ureeni sistem simbola koji
akterima slue kao objekti orijentacije. Kultura predstavlja inter-
nalizovane aspekte sistema linosti i institucionalizovane obrasce
drutvenog sistema. Poto je uglavnom simbolika i subjektivna,
kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Ona se iz jednog
u drugi drutveni sistem moe preneti difuzijom (irenjem), a iz
jednog sistema linosti u drugi sistem, uenjem i socijalizacijom.
Meutim, simboliki (subjektivni) karakter kulture daje joj jo

jednu karakteristiku mogunost da kontrolie ostale sisteme
delanja. To je jo jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe
smatrao kulturnim deterministom.
Sistem linosti. Sistem linosti je ne samo pod kontrolom
kulturnog, nego i drutvenog sistema. To ne znai da Parsons nije
priznavao odreeni stepen nezavisnosti sistema linosti. On ima
jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog ivotnog
iskustva. Iako slab, sistem linosti nije beznaajan u Parsonsovoj
teoriji, mada je oigledno da je njegov status u njoj sekundaran
i zavisan.
Parsons definie linost kao organizovan sistem koji aktera
orijentie i motivie na delanje. Osnovni element linosti i naj
znaajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama.
Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su
izvedeni iz uroenih sklonosti. Zbog fizioloke energije povezane
s njima, nagoni omoguuju delanje. Drugim recima, nagoni su
deo biolokog organizma. Dispozicije prema potrebama takode
su definisane kao sklonosti, ali sklonosti koje pojedinci stiu u
drutvu, a ne svojim roenjem. Drugim recima, dispozicije pre
ma potrebama jesu nagoni oblikovani drutvenim okolnostima.
Dispozicije prema potrebama podstiu aktere da prihva
te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini, odnosno da
pronau nove ukoliko oni koji im ve stoje na raspolaganju ne
zadovoljavaju njihove potrebe. Dispozicije prema potrebi usme-
ravaju oveka da se ponaa na odreeni nain u vezi s nekom
potrebom, ali on je ne mora nuno zadovoljiti. Drugim recima,
ovek moe odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odloiti. Par
sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama.
Prva vrsta podstie aktere da u svojim drutvenim odnosima tee
ljubavi, odobravanju i si. Druga vrsta obuhvata internalizovane
vrednosti koje aktere navode da potuju razliite kulturne stan
darde i norme. Konano, oekivanja od uloga vode aktere dava
nju i traenju odgovarajuih reakcija.
Iz ovako shvaenih dispozicija prema potrebama proizla
zi jedno prilino pasivno shvatanje aktera. ini se da su akteri
Linost - organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentie i moti
vie na delanje.
u stanju da urade neto jedino ako ih na to pokree nagon ili

ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog
sistema, odnosno, jo ee, ako ih na to pokreu i nagon i kul
tura (to, u stvari, predstavlja sutinu koncepta dispozicije prema
potrebi). Pojedinac kao da ne moe da se odupre prirodnim na
gonima koje moe da zadovolji samo unutar unapred definisa-
nog skupa vrednosti i drutvenih uloga. Pasivni sistem linosti
oigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Parsons
je verovatno bio i sam svestan toga. Na drugim mestima, on je
pokuavao da koncipira linost kao aktera koji ima stvaralake
moi. Pa je tako tvrdio da su ljudi, na primer, sposobni da kultu
ru, dok je internalizuju, modifikuju na razliite naine. Uprkos
tim kasnijim gleditima i dodacima svojoj teoriji, najvei broj
kritiara smatra da je koncept linosti unutar Parsonsove teorije
veoma pasivan i suprotan konceptu aktera.
Parsonsovo naglaavanje dispozicija prema potrebama otvara
i druge probleme. Poto izostavlja mnogo vanih aspekata linosti,
taj sistem je osiromaen. Moe se rei da Parsons, ak i onda kada
je izuavao sistem linosti, nije zaista bio zainteresovan za njega.
To se odraava na razliite naine kojima Parsons povezuje linost
sa drutvenim sistemom. Prvo, akteri moraju da naue da vide
sebe na nain koji je u skladu s poloajem koji zauzimaju u siste
mu. Drugo, za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje odree
na oekivanja koja oni moraju da ispune, bar u najveoj moguoj
meri. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije,
da se naui samodisciplini, itd. Sve te snage ukazuju na integraciju
sistema linosti s drutvenim sistemom, to je Parsons naglaavao.
On je takode naglaavao mogunost loe integracije ova dva siste
ma, to predstavlja problem koji sistem mora da prevazide.
Drugi aspekt Parsonsovog rada - prouavanje internalizacije
kao dela sistema linosti u procesu socijalizacije - takode odraa
va pasivnost sistema linosti. Naglaavajui ulogu internalizacije
i super ega, Parsons je jo jednom potvrdio svoju koncepciju si
stema linosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog.
Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav
lja o subjektivnim aspektima linosti, Parsons je s vremenom na
pustio tu perspektivu. Na taj nain, ograniio je mogue uvide
na sistem linosti. Parsons je jasno naznaio da je svoju panju

skrenuo daleko od unutranjeg znaenja koje ljudsko delanje
moe imati.
Talkot Parsons
Biografska skica
Robert Merton bio je Parsonsov student ba kada je Parsons

zapoinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Merton,
koji je i sam znaajan socioloki teoreti
ar, jasno je naglasio da u to vreme post-
diplomci nisu dolazili da studiraju kod
Parsonsa, ve kod Pitirima Sorokina, sta
rijeg profesora na fakultetu, koji e po
stati najvei Parsonsov protivnik:
Od prve generacije postdiplomaca koji su
dolazili na Hardvard ba niko nije dolazio da studira kod Parsonsa.
Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. godine nije
bio poznat kao sociolog. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo
kod slavnog Sorokina, neki od nas ostali smo da studiramo kod ne
poznatog Parsonsa".
Mertonova razmiljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred
metu, takode su interesantna, posebno zato to je taj materijal
obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so
ciologije.
Mnogo pre nego to je Parsons postao jedan od najveih sociologa,
za nas je bio veliki mladi ovek. Njegova blistava karijera zapoela je
prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk
tura drutvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego
vih prvih usmenih predavanja".
Iako se nee svi sloiti s Mertonovom ovako pozitivnom oce-
nom Parsonsa, mnogi e priznati da je:
Smrt Talkota Parsonsa oznaila kraj jedne ere u sociologiji. Kada
nova era zapone sigurno e biti uvrena velikom tradicijom socio
loke misli koju nam je on ostavio".
Iako je ponaajui organizam jedan od etiri sistema dela

nja, Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji.
Razlog to se ponaajui organizam naao medu sistemima de

lanja jeste u tome to on predstavlja izvor energije za ostala tri
sistema. Iako je genetiki zasnovan, na njegovu organizaciju uti
u procesi uenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog
ivota. Ponaajui organizam je oigledno preostali sistem u Par-
sonsovom radu, no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga to
ga je uvrstio u svoju sociologiju, ako ni zbog ega drugog, onda
zbog toga to je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa
za sociobiologiju i sociologiju tela.
Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalisti-
ke perspektive ponudio korisno shvatanje drutva, pogotovo svo
jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom
etiri podsistema delanja. Sada emo se okrenuti radu Parsonso
vog najpoznatijeg uenika, Roberta Mertona (1910-2003) koji je
takoe stekao svetsku slavu. Iako je i sam bio strukturalni funkci
onalista, Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Cilj
te kritike bio je da se funkcionalizam naini jaim i otpornijim
na kritike. Merton je uoio da je za uspeniju strukturalno-funk-
cionalisiku analizu drutva potrebna jasnija i bolja predstava
strukturalnog funkcionalizma. On je kritikovao neke ekstremne i
neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. Uspeh Mer-
tonove kritike, koju izlaemo u narednom odeljku, omoguio je
adaptaciju funkcionalizma i produio njegovo trajanje.
Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona

Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkci-
onalistima, medu njima postoje znaajne razlike. Za razliku od
Parsonsa koji je podravao stvaranje sveobuhvatnih, grand-teori-
ja, Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. teorije
srednjeg obima. To su teorije koje ne pokuavaju da objasne ceo
drutveni sistem, ve samo neke njegove delove (drutvene gru
pe, drutvenu pokretljivost, fomiranje drutvenih normi itd.). Ta-
kode, Merton je bio mnogo otvoreniji za marksistike uticaje od
Teorije srednjeg obima - teorije koje se bave delovima drutvenog sistema,
na primer, drutvenim grupama, drutvenom pokretljivou, fomira-
njem drutvenih normi itd.
140 DORD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Parsonsa. Zapravo, moe se smatrati da su Merton i neki njegovi

studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk
turalnog funkcionalizma ka levoj politikoj orijentaciji.
Strukturalno-funkcionalistiki model. Merton je kritiko-
vao tri, po njegovom miljenju, osnovna postulata funkcionalne
analize. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu drutva. Po
tom postulatu, sva standardizovana drutvena i kulturna vero-
vanja i prakse funkcionalni su kako za druvo kao celinu, tako
i za pojedince koji ga ine. Implikacija takvog gledita jeste da
razliiti delovi drutvenog sistema moraju pokazivati visok ste-
pen integrisanosti. Po Mertonovom miljenju, ta generalizacija
moda vai za mala, primitivna drutva, ali se ne moe proiriti
na vea i sloenija drutva. Drugim recima, u modernim drutvi
ma mogu postojati strukture koje nisu nuno funkcionalne niti
za drutvo, niti za pojedince koji mu pripadaju. Primer za to su
razliite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzroku-
ju raznovrsna zagaenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za
drutvo, ni za pojedince izloene tom zagaenju. Slino tome.
nisu svi delovi drutva visokointegrisani. Na primer, ameriko
slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje
nije sposobno da snabde ljude vetinama koje su im potrebne da
se uklope u svet visokih tehnologija.
Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Po
njemu, sve standardizovane drutvene i kulturne forme i struk
ture imaju pozitivnu funkciju. Merton je smatrao da je to u su
protnosti s onim to nalazimo u stvarnom svetu. Nemaju sve
strukture, obiaji, ideje, verovanja itd., uvek pozitivnu funkciju.
Recimo, u svetu u kojem se svakodnevno uveava nuklearno na
oruanje, agresivni nacionalizam ili fanatina religioznost mogu
biti potpuno disfunkcionalni.
Trei postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod
nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti drutva ne samo
to imaju pozitivnu funkciju, ve takoe predstavljaju nezamen-
ljive delove celine. Taj postulat dovodi do zakljuka da su sve
funkcije i strukture funkcionalno neophodne za drutvo. Nijed
na druga struktura ili funkcija ne moe funkcionisati tako do
bro kao one koje ve postoje. Merton, meutim, smatra da se u
savremenom drutvu uvek mogu pronai razliite strukturalne i

funkcionalne alternative. Recimo, tvrdnja da je sistem socijalne
stratifikacije nezamenljiv za drutvo, ne mora nuno biti tana.
Mogue je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje
motivisani da zauzimaju najvie pozicije, ali da osnovu njihove
motivacije ne predstavlja nagraivanje koje dolazi s obavljanjem
korisnih usluga za drutvo.
Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla
njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim, teorij
skim sistemima. Najmanje to jedan sociolog moe da uini jeste
to da svaki taj postulat proui empirijski. Mertonovo uverenje
da su empirijski testovi, a ne teorijske tvrdnje presudne za funk
cionalnu analizu, navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci
onalne analize, kao uputstvo za integraciju teorije i istraivanja.
Merton je od samog poetka jasno naglasio da se struktural-
no-funkcionalna analiza usredsreuje na grupe, organizacije, dru
tva i kulture. Smatrao je da svaki objekt koji moe biti podvrgnut
strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana, od
nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. Merton
je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao to su drutvene
uloge, institucionalni i kulturni obrasci, drutvene norme, organi
zacija grupe, drutvene strukture i mehanizmi drutvene kontrole.
Drugim recima, Merton je bio socijetalni funkcionalista.
Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u
potpunosti usredsrede na funkcije jedne drutvene strukture (ili
ustanove) za drugu. Meutim, po Mertonovom miljenju, ti rani
analitiari bili su skloni meanju subjektivnih motiva pojedinaca
s funkcijama struktura ili ustanova. Sredite panje struktural
nih funkcionalista trebalo bi da bude na drutvenim funkcija
ma, a ne na individualnim motivima. Funkcije, prema Merto
novom miljenju, predstavljaju uoljive posledice koje pomau
nekom pojedinanom sistemu da se adaptira (prilagodi) okrue
nju. Meutim, u iskljuivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se
oigledna ideoloka pristrasnost, jer posledice uvek moraju biti
pozitivne. Vano je primetiti da jedna drutvena struktura moe
Funkcije uoljive posledice koje pomau nekom pojedinanom sistemu da
se adaptira (prilagodi).
imati negativne posledice za drugu drutvenu strukturu (setimo

se primera zagaivanja). Da bi ispravio ove ozbiljne propuste
ranog strukturalnog funkcionalizma, Merton je razvio koncept
disfunkcije. Ba kao to strukture ili ustanove mogu doprineti
odranju drugih delova drutvenog sistema, one mogu imati i
negativne posledice po njih. One mogu nepovoljno uticati na
sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. Recimo,
ropstvo na Jugu SAD u 18. i 19. veku imalo je jasne pozitivne
posledice za bele stanovnike Juga, kao to su jeftina radna snaga
koja se koristila za proizvodnju pamuka i drutveni ugled. Ali,
ropstvo je takode imalo disfunkcije kao to je prevelika zavisnost
Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza
ciju koja je dolazila. Uzrok dugotrajne razlike izmeu Severa i
Juga u stepenu industrijalizacije moe se, bar delimino, utvrditi
disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike.
Robert K. Merton *
Autobiografska skica
Dugo sam eleo, i jo uvek elim, da unapredim socioloke teo

rije o drutvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje e nam
pomoi da razumemo kako su drurve-
;J ne ustanove i nain ivota postali onakvi
kakvi su. Interesovanje za teorijsku soci
ologiju navelo me je da izbegnem jednu
vrstu specijalizacije koja je postala (po
m o m miljenju, uglavnom, opravdano)
pravilo u dananjoj sociologiji, kao i u
drugim disciplinama koje su u razvoju.
Za mene je prouavanje razliitosti sociolokih tema bilo od
sutinske vanosti.
O d tog mnotva razliitih oblasti, samo je jedna od njih
sociologija nauke trajno zaokupljala moju panju. Tokom
1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou
avanju drutvenog konteksta nauke i tehnologije, naroito
Disfunkcije - uoljive posledice koje nepovoljno utiu na sposobnost pojedi

nanog sistema da se adaptira (prilagodi).
u Engleskoj 17. veka i usredsredio se na nenameravane posle-

dice planiranog drutvenog delanja. Kako su se moja teorijska
prouavanja irila, tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro
uavanju drutvenih uzroka nekonformistikog i devijantnog
ponaanja, prouavanju funkcionisanja birokratije, ubedivanja
masa, komunikacije u sloenom savremenom drutvu i ulo
zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Tokom
1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje socioloke teorije
osnovnih jedinica drutvene strukture. Zakljuio sam da ljudi
ne biraju skup uloga, statusni skup i modele uloga da bi ih
imitirali, ve kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova
samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen
tnih grupa). Takoe sam se, s Dordom Riderom i Patriom
Kendal, posvetio sprovoenju prve velike socioloke studije o
medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji nain su
razliite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim kola
ma, to je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe
sionalne aktivnosti. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio
sam se na intenzivno prouavanje drutvene strukture nauke
i njene interakcije s kognitivnom strukturom; te dve decenije
bile su vreme u kojem je sociologija nauke konano postala
ozbiljna disciplina, a sve pre toga bilo je samo uvod. Tokom
ovih prouavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza
nost socioloke teorije, metoda istraivanja i supstancijalnog
empirijskog istraivanja."
* Robert Merton je preminuo 2003. godine.
M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e defini-

sao k a o posledice koje su nevane za prouavani sistem. T u se
m o g u svrstati drutvene forme koje su preivele iz prolosti. Iako
su u prolosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice, u sa
v r e m e n o m drutvu o n e n e m a j u nikakav znaajan uticaj. Primer
za to je, iako se neki m o d a nee sloiti, Savez udruenja boraca
n a r o d n o o s l o b o d i l a k o g rata. Iako je u svoje vreme ta organizaci
ja imala znaajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) drutvu,
j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj.
Nefunkcije - posledice drutvenog delanja koje su nevane za prouavani si

stem.
Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preo-

vladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto, Merton je razvio kon
cept neto balansa. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo
da izmerimo koristi i tete od svake ustanove, a potom utvrdimo
da li je razlika pozitivna ili negativna. Meutim, usled injenice
da je svaki problem sloen i zasnovan na subjektivnoj proceni
koja ne moe tako lako da se izrauna i izmeri, nikada ne mo
emo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno
odrediti koje od njih preovlauju. Upotrebljivost Mertonovog
koncepta proizilazi iz naina na koji se usmeravamo na pitanja
od relativnog znaaja. Vratimo se na primer ropstva. Da li je rop
stvo za Jug Amerike, kad se sve sabere i oduzme, bilo funkcional
no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je jo uvek suvie uopteno
i zamagljuje niz drugih pitanja. Recimo, moemo da kaemo da
je za ameriku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno, ali je
za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno.
Da bismo uspeno resili probleme poput ovih, Merton sma
tra da stvari moramo sagledati iz razliitih nivoa funkcionalne
analize. Funkcionalisti su se generalno ograniavali na analizu
drutva kao celine, ali Merton je jasno naznaio da se analiza moe
sprovesti i na organizaciji, grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i
ponovljivoj drutvenoj pojavi. Dakle, kada je u pitanju ropstvo na
Jugu SAD, neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i
postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za
grupe i aktere koji se nalaze na razliitim nivoima: crnake porodi
ce, belake porodice, crnake politike organizacije, belake poli
tike organizacije itd. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima razliit
znaaj. Izraeno u terminima neto balansa, ropstvo je verovatno
bilo funkcionalno za odreene delove druva, a disfunkcionalno
za neke druge. Upuivanje ovog pitanja na posebne nivoe, pomae
izuavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini.
Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten
tnih funkcija. Ta dva pojma takoe predstavljaju znaajan doprinos
Neto balans - razlika izmeu funkcija i disfunkcija.
Nivoi funkcionalne analize - funkcionalna analiza moe da se sprovede na
bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drutvenoj pojavi, poev od
drutva u celini, pa do organizacija, institucija ili grupa.
funkcionalnoj analizi. Jednostavno reeno, manifestne funkcije su

nameravane, a latentne funkcije nenameravane posledice neke po
jave. Manifestna funkcija ropstva bilo je poveanje ekonomske pro
duktivnosti Juga, a latentna funkcija, stvaranje najnie klase koja je
imala svrhu da unapredi drutveni status junih belaca, kako bo
gatih, tako i siromanih. Ta ideja povezana je s drugim Mertono-
vim konceptom konceptom nenameravanih posledica. Strukture
imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ropstvo je moda
bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga, ali je njegova ne-
nameravana posledica bila prespora industrijalizacija i, konano,
privredno slabljenje tog dela drave. Dok su nameravane posledice
svima poznate, od socioloke analize se oekuje da otkrije nename
ravane posledice. U stvari, za neke je ba to sutina sociologije. Piter
Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. To znai da u analizi
moramo da otkrijemo ta je stvarna posledica neke ljudske radnje,
odnosno da gledamo iza (preko) izraenih namera.
Kljuni koncept
Drutvena struktura i anomija
Jedan od Mertonovih najznaajnijih doprinosa strukturalnom

funkcionalizmu i sociologiji uopte, jeste njegova analiza odno
sa kulture, strukture i anomije. Merton je kulturu definisao kao
organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici
neke grupe ili drutva, a koji odreuje njihovo ponaanje. Dru-
tena struktura predstavlja organizovan skup drutvenih odnosa
u kojima uestvuju lanovi grupe ili drutva. Anomija se javlja
onda kada postoji ozbiljan prekid izmeu drutvene strukture
i kulture, odnosno izmeu strukturalno stvorenih mogunosti
ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i
Manifestne funkcije - svesne i nameravane pozitivne posledice.
Nenameravane posledice - neoekivane pozitivne, negativne i nevane po
sledice.
Anomija - po Mertonu, situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid izmeu dru
tvene strukture i kulture, tj. izmeu strukturalno kreiranih mogunosti
ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim
normama i ciljevima.
146 D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI KOSE*
vlastitim normama i ciljevima. Drugim recima, zbog svog po

loaja u drutvenoj strukturi, neki ljudi nisu u mogunosti
da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Anomija
nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponaanja
koje drutvena struktura onemoguava.
Amerika kultura, na primer, visoko ceni materijalni uspeh.
Meutim, zbog svog poloaja u drutvenoj strukturi, mnogi
ljudi nisu u mogunosti da postignu takav uspeh. Pojedinac j
koji je roen u nioj klasi moe, u najboljem sluaju, stei
samo srednje obrazovanje; njegove anse za postizanje eko
nomskog uspeha na opteprihvaen nain veoma su slabe ili
ih ak uopte nema. Moe se rei da u ovakvim okolnostima
(a one su iroko rasprostranjene u savremenom amerikom
drutvu) postoji anomija i, kao njena posledica, tendencija ka
devijantnom ponaanju. U ovom kontekstu, devijantnost obi
no dobija oblik alternativnih, neprihvatljivih i ponekad nele
galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. Bavljenje
preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom
skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom izmeu
kulturnih vrednosti i drutveno-strukturalnih sredstava za po
stizanje tih vrednosti. To je nain na koji strukturalni funkcio-
nalizam pokuava da objasni kriminal i devijantno ponaanje.
U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma, Merton je po-
smatrao drutvene (i kulturne) strukture, ali se nije prvenstve
no interesovao za funkcije ovih struktura. Merton je, u skladu
sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom, uglavnom bio
zaokupljen disfunkcijanja - u ovom sluaju, anomijom. Jo
konkretnije, kao to smo ve videli, Merton anomiju povezuje
s devijantnou, zbog ega tvrdi da nesklad izmeu kulture i
strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti i
unutar drutva. I
U Mertonovom radu o anomiji moe se uoiti njegov impli- |
citno kritiki stav prema drutvenoj stratifikaciji (na primer, 1
onemoguavanje nekih ljudi da postignu drurveno poeljne 1
ciljeve). To nam pokazuje da funkcionalisti imaju razliite sta- i
vove o stratifikaciji. Dejvis i Mur su o stratifikovanom drutvu 1
pisali pozitivno. Za razliku od njih, Mertonov rad pokazuje j
da moete biti strukturalni funkcionalista, a ipak kritikovari 1
drutvenu stratifikaciju i drutvene nejednakosti. J
Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la

tentne funkcije nisu isto. Latentna funkcija je vrsta nenamerava
ne posledice koja je funkcionalna za odreeni sistem. Ali, tu su
jo dve vrste nenameravanih posledica one koje su disfunkcio-
nalne i one koje su nefunkcionalne.
Objanjavajui dalje funkcionalnu teoriju, Merton je nagla
avao da neka struktura moe nastaviti da postoji, uprkos tome
to je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Neko moe izneti
dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca, ena i ostalih
manjinskih grupa disfunkcionalna za ameriko drutvo, ali, upr
kos tome, ona i dalje postoji, jer je funkcionalna za deo drutve
nog sistema i neke drutvene grupe. Na primer, diskriminacija
ena u naelu je funkcionalna za mukarce. Meutim, ti oblici
diskriminacije imaju i neke disfunkcije, ak i za grupe za koje
su funkcionalne. Mukarci ispataju zbog diskriminacije prema
enama; slino tome, belcima u Americi i u Evropi ide na tetu
diskriminatorsko ponaanje prema crncima ili Romima. Moglo
bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiu na
one koji diskriminiu, jer odravaju veliki deo stanovnitva ne
produktivnim i neefikasnim (moda se meu crncima ili Romi
ma krije neki novi Ajntajn ili Mocart) i poveavaju verovatnou
drutvenog sukoba.
Merton je smatrao da nisu sve strukture drutvenog sistema
podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Neki delo-
vi drutvenog sistema mogu biti eliminisani. Taj stav pomogao je
funkcionalnoj teoriji da prevazie jo jednu od svojih konzerva
tivnih predrasuda. Priznajui da su neke strukture neupotreblji
ve, strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu
drutvenu promenu. Ameriko drutvo, na primer, moe nasta
viti da postoji (ak i da se pobolja) eliminacijom diskriminacije
razliitih manjinskih grupa.
Mertonovo objanjenja veoma su korisna sociolozima koji
ele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom.
148 DORDZ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
TEORIJA SUKOBA
Razvoj teorije sukoba moe se, bar delimino, posmatrati
kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. Meutim, treba na
pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove, kao to su mark
sistika teorija i Zimlov rad o drutvenom sukobu (kojim se ovde
nismo bavili). Pedesetih i ezdesetih godina 20. veka, teorija su
koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu,
ali je bila potisnuta brojnim neomarksistikim teorijama (glava
5). U stvari, jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na
in na koji je ona u Sjedinjenim Amerikim Dravama postavila
osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Mar-
ksov rad, teorija koje e kasnije privui iru socioloku javnost.
Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to to ona nikada u
potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funk-
cionalistikih korena. Ona je vie bila neka vrsta strukturalnog
funkcionalizma okrenutog naglavake", nego prava kritika te
orija drutva. Kao takva, teorija sukoba, kao i strukturalni funk
cionalizam, nudi jedno specifino shvatanje drutva.
Rad Ralfa Darendorfa

Kao i funkcionalisti, teoretiari sukoba usmereni su na prou
avanje drutvenih struktura i ustanova. Teorija sukoba predstav
lja malo vie od niza tvrdnji koje se esto direktno suprotstavlja
ju funkcinalistikim stavovima. Te antiteze mogue je najbolje
uoiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalistike
teorije protivstavlja osnove teorije sukoba.
Za funkcionaliste, drutvo je statino ili se, u najboljem
sluaju, nalazi u stanju dinamike ravnotee; za Daren
dorfa i teoretiare sukoba, svako druvo u svakom trenut
ku nalazi se u procesu promene.
Dok funkcionalisti naglaavaju elemente poretka i stabil
nost drutva, teoretiari sukoba u svakom delu drutvene
sistema vide neslogu i sukob.
Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti, pre Merto
na) smatraju da svaki element drutva doprinosi njegovoj
stabilnosti; za razliku od njih, pobornici teorije sukoba

smatraju da mnogi drutveni elementi doprinose dezinte
graciji i promeni drutva.
Funkcionalisti su skloni shvatanju da se drutvo odrava
neformalnim normama, vrednostima i obiajnim moralom.
Teoretiari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u drutvu
proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu.
Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu
iz zajednikih drutvenih vrednosti, teoretiari sukoba na
glaavaju ulogu moi u odravanju poretka drutva.
Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da drutvo ima
dva lica" (sukob i konsenzus) i da bi socioloka teorija zbog toga
trebalo da se podeli na dve oblasti - teoriju sukoba i teoriju kon
senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona
lizam). Teoretiari konsenzusa prouavali bi vrednosnu integraciju
u drutvu, a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja dri drutvo
na okupu uprkos tim sukobima. Darendorf je smatrao da drutvo
ne moe postojati bez sukoba i konsenzusa, koji su jedan drugom
preduslov. Ne moemo imati sukob ako pre toga nije postojao
konsenzus. Recimo, gotovo je neverovatno da francuske sobarice
i ileanski ahisti dou u sukob, jer medu njima nema kontakta,
a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Obrnu
to, sukob moe dovesti do konsenzusa i integracije. Primer je savez
izmeu SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata.
Uprkos povezanosti izmeu konsenzusa i sukoba, Daren
dorf nije bio optimistian kada je u pitanju razvoj jedinstvene
socioloke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Izbegavajui
jedinstvenu teoriju, Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo
rije sukoba.
Ralf Darendorf
Biografska skica
Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj

teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksisti
ke teorije. Njegova bogata karijera javne linosti kulminirala
150 D20RD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
je kada mu je 1993. godine kraljica Eli

zabeta II dodelila titulu barona. Roden
u Hamburgu u Nemakoj, Darendorf je
proiveo fascinantan ivot. Kao tinejder
suprotstavio se nacistima i bio zatvoren
(kao i njegov otac). Rane 1945. godine
zatvoren je u koncentracioni logor iz ko
ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada
su Rusi poeli da se pribliavaju Nemakoj. Studirao je na
Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao, a potom je
jo jednom doktorirao na Londonskoj koli za ekonomiju i
politike nauke (London School of Economics and Political
Science). Predavao je na raznim nemakim univerzitetima.
Kasnije je postao javna linost. Medu pozicijama koje je zau
zimao izdvajaju se sledee: lan nemakog parlamenta, dravni
sekretar u nemakom Ministarstvu spoljnih poslova, komesar
u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske kole za
ekonomiju i politike nauke. Britanski dravljanin postao je
1988. godine.
Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksisti
kih ideja, Darendorf nikada nije bio marksista. Za sebe je go
vorio da je liberal. Bez obzira na to, on se nalazio pod snanim
uticajem marksistikog koncepta jedinstva teorije i prakse.
Zapravo, vodio je ivot u kome je razvijao teoriju i primenji-
vao je na praktine stvari u akademskom svetu i, jo vanije,
u drutvu.
Darendorf je bio pod snanim uticajem strukturalnog funk

cionalizma. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da
drutveni sistem na okupu dre dobrovoljna saradnja ili opti
konsenzus, ili i jedno i drugo. Meutim, po miljenju teoretiara
sukoba, ono to drutvo dri na okupu jeste prisilno ogrania
vanje (engleski, enforced constraint). Te tako, neki poloaji svo
jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Ta injenica
drutvenog ivota dovela je Darendorfa do teze da su drutveni
sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti.
. ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151
Vlast
Darendorf se, poput socijalnih funkcionalista, bavio irim
drutvenim strukturama. Najvanija ideja za njegovu tezu jeste
da razliiti poloaji unutar drutva nose razliitu koliinu vlasti.
Mast ne pripada pojedincima, ve poloajima. Darendorf je bio
zainteresovan ne samo za strukturu ovih poloaja, ve i za sukob
koji medu njima postoji. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre
ba traiti u odnosu izmeu poloaja onih koji imaju vlast i onih
koji su potinjeni vlasti. Za Darendorfa, prvi zadatak analize teo
rije sukoba jeste identifikacija razliitih uloga koje u drutvu
obavljaju funkciju vlasti (engleski, authority roles). Osim to se
zalagao za prouavanje irih drutvenih struktura, poput sistema
uloga za koje je vezana vlast, Darendorf se suprotstavljao nau
nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. Na primer, on je
kritikovao naunike koji se usmeravaju na psiholoke ili bihevi-
oralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve poloaje.
Darendorf je otiao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri
hvataju takav pristup nisu sociolozi.
Vlast vezana za poloaje predstavlja kljuni element Daren-
dorfove teorije. Vlast uvek podrazumeva i nadreenost i podre
enost. Od onih koji zauzimaju nadreene poloaje oekuje se
da kontroliu podreene; drugaije reeno, oni ne dominiraju
zbog svojih psiholokih osobina, ve zbog toga to podreeni to
oekuju. Kao i u sluaju vlasti, ta oekivanja vezuju se za poloa
je, a ne za ljude. Vlast nije opta drutvena pojava; ona se odnosi
samo na unapred odreena fizika i pravna lica. Konano, poto
je vlast legitimna, protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se
primeniti negativne sankcije.
Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna, jer je pove
zana s poloajima, a ne s ljudima. Prema tome, pojedinac koji
ima vlast u jednom okruenju, ne mora nuno imati imati vlast
u nekom drugom okruenju. Slino tome, pojedinac koji ima
podreen poloaj u jednoj grupi, moe imati nadteen polo
aj u nekoj drugoj grupi. To sledi iz Darendorfovog argumenta
da je drutvo sastavljeno od mnotva delova koje je on nazivao
152 DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI
imperativno koordinisana udruenja. Ona se mogu posmatrati

kao udruenja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Poto
drutvo sadri mnogo takvih udruenja, pojedinac moe zauzi
mati nadreen poloaj u jednom udruenju, a podreen poloaj
u drugom udruenju.
Unutar svakog udruenja vlast je dihotomna. Usled toga, u
svakom udruenju mogu se oformiti iskljuivo dve konfliktne gru
pe. Oni na poloajima vlasti i oni na podreenim poloajima ima
ju suprotstavljene interese. Ovde se susreemo s jo jednim klju
nim pojmom Darendorfove teorije sukoba - interesom. Grupe
na vrhu definisane su zajednikim interesima, koji se razlikuju
od interesa koji je zajedniki grupama koje se nalaze na dnu.
Darendorf je zauzeo vrst stav da ak i oni interesi za koje se ini
da imaju psiholoku osnovu, u osnovi predstavljaju fenomene i
rih razmera. Drugim recima, interesi su povezani sa drutvenim
poloajima, a ne sa psiholokim karakteristikama pojedinaca koji
zauzimaju te poloaje.
Kljuni koncepti
Funkcije drutvenog sukoba
Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su

koba predstavljeni odvojeno i na mnogo naina su suprotstav
ljeni, o te dve teorije mogue je raspravljati postavivi ih za
jedno. Ovde emo, govorei o funkcijama drutvenog sukoba,
pokazati kako je to mogue.
Sukob moe posluiti da uvrsti labavo strukturiranu grupu.
U drutvu koje se dezintegrie, sukob s drugim drutvom moe
da obnovi integrativno jezgro raspadajueg drutva. Koheziv-
nost izraelskih Jevreja moe se, barem delimino, objasniti du
gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Mogui j
kraj sukoba izmeu Jevreja i Arapa mogao bi da pogora posto- j
jee napetosti u izraelskom drutvu i da oslabi drutveno jedin- |
srvo. Ideju o tome da sukob moe sluiti kao inilac integracije |
Imperativno koordinisana udruenja - udruenja pojedinaca kontrolisana

hijerarhijom vlasti.
Interesi - stvari koje su obino zajednike mnogim ljudima.
drutva preutno prihvataju mnogi politiari iji je zadatak da

izmisle neprijatelja ak i tamo gde ga nema ili da od potenci
jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja.
Sukob s jednom grupom moe sluiti proizvodnji kohezije,
vodei tako do saradnje s drugim grupama. Na primer, sukob
s Arapima doveo je do saradnje izmeu SAD i Izraela; smiriva
nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme
u SAD i Izraela.
Unutar jednog drutva sukob moe neke izolovane pojedin
ce da ohrabri da preuzmu aktivnije drutvene uloge. Recimo,
protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih
godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv
nu ulogu u amerikom politikom i javnom ivotu. S okona
njem tog sukoba u ameriku omladinu vratio se duh apatije.
Sukob rakoe ima funkciju komunikacije. Pre sukoba grupe
mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja,
ali kao rezultat sukoba pozicije i granice izmeu grupa esto
postaju jasnije. Pojedinci su, prema tome, sposobniji da do
nesu odluku o odgovarajuem smeru i o toku delovanja u po
gledu svojih protivnika. Sukob takode omoguava stranama
u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. To moe
uveati verovatnou pomirenja ili mirnog saivota.
Gledano iz teorijske perspektive, mogue je spariti funkcionalizam
i teoriju sukoba analizirajui funkcije drutvenog sukoba. Ipak,
mora se prihvatiti injenica da svaki sukob takoe ima disfunkcije.
Unutar svakog udruenja, oni koji imaju nadreene poloaje

tee da odre postojee stanje, dok oni koji zauzimaju podree
ne poloaje tee da ga promene. Sukob interesa unutar udruenja
postoji sve vreme (barem kao latentan), to znai da je legitimitet
vlasti uvek neizvestan. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli
ciran da bi nadreeni i podreeni uestvovali u njemu. Interesi
nadreenih i podreenih jesu objektivni u smislu da odraava
ju oekivanja (uloge) povezane s poloajima. Pojedinci ne mo
raju da internalizuju ta oekivanja, niti da ih budu svesni da bi
postupali u skladu s njima. Ako pojedinci zauzimaju odreene
poloaje, ponaae se na oekivani nain. Pojedinci su prilagoe
ni svojim ulogama kada doprinose sukobu izmeu nadreenih
154 DORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
i podreenih. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten

tnim interesima. Manifestni interesi su latentni interesi kojih
su pojedinci postali svesni. Darendorf je analizu povezanosti la
tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije
sukoba. Ipak, akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi
delovali u skladu s njima.
Grupe, sukob i promena

Darendorf je razlikovao tri opte vrste grupa. Prva vrsta su
kvazigrupe ili mnotvo pojedinaca koji zauzimaju poloaje na
osnovu kojih imaju isti interes. One predstavljaju osnovu za dru
gu vrstu grupa: interesne grupe. Interesne grupe su prave gru
pe u sociolokom smislu te rei; one imaju ne samo zajednike
interese, ve i strukturu, cilj i lanstvo. Interesne grupe imaju
sposobnost da uestvuju u grupnom sukobu. Iz svih tih intere
snih grupa nastaju konfliktne grupe. To su grupe koje stvarno
uestvuju u sukobu.
Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih
interesa kao i koncepti kvazigrupe, interesne grupe, i konfliktne
grupe kljuni za objanjenje sukoba. Pod idealnim okolnostima,
nikakve druge promenljive nisu potrebne. Meutim, poto uslo-
vi nikada nisu idealni, mnogi razliiti inioci utiu na sukobe.
Darendorf je spominjao tehnike uslove (kao to je odgovaraju
e osoblje), politike uslove (kao to je opta politika klima), i
drutvene uslove (kao to je mogunost komunikacije meu la
novima grupe). Po Darendorfu, nain na koji se ljudi regrutuju
u kvazigrupe predstavlja jo jedan vaan drutveni uslov. Ako je
regrutovanje posledica sluajnosti, mala je verovatnoa da e se
Latentni interesi - interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni.

Manifestni interesi - latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni.
Kvazigrupa - mnotvo pojedinaca koji zauzimaju poloaje na osnovu kojih
imaju isti interes.
Interesne grupe za razliku od kvazigrupa, interesne grupe su prave grupe u
sociolokom smislu te rei; one imaju ne samo zajednike interese, ve i
strukturu, cilj i lanstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da uestvu
ju u grupnom sukobu.
Konfliktne grupe grupe koje stvarno uestvuju u sukobu.
SAVREMENE GRAND-TEORUE 155
iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Za razliku od

Marksa, Darendorf nije smatrao da e lumpenproletarijat (masa
jako siromanih ljudi koja se u kapitalistikom sistemu nalazi
u loijem poloaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti
konfliktnu grupu, jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu
ajno. Meutim, kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno
determinisano, one obezbeduju plodno tie za nastanak intere
snih grupa, ili, u odreenim okolnostima, konfliktnih grupa.
Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos
sukoba i promene. Tu je on odao priznanje znaaju rada Luisa
Kozera koji je prouavao funkcije sukoba u odravanju statusa
quo. Meutim, Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga
sukoba samo jedan deo drutvene realnosti; sukob takoe dovo
di do razvoja i promene.
Ukratko, Darendorf je smatrao da konfliktne grupe, kada
nastanu, uestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u
drutvenoj strukturi. Kada je sukob intenzivan, promene koje se
javljaju su radikalne. Kada je sukob praen nasiljem, struktural
ne promene e biti iznenadne. Kakva kod da je priroda sukoba,
sociolozi moraju biti svesni odnosa izmeu sukoba i promene,
kao i odnosa izmeu sukoba i postojeeg stanja. Drugim recima,
sociolozi moraju da imaju oseaj za dinamine odnose izmeu
razliitih elemenata ovako shvaenog drutva. Prema tome, te
orijsko shvatanje ne mora nuno biti statino. Ideja e biti jo
jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom.
OPTA TEORIJA SISTEMA*
Rad Niklasa Lumana

Najpoznatiji sistemski teoretiar u sociologiji bio je Niklas
Luman (1927-1998). Luman je razvio socioloki pristup koji
kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma
Lumpenproletarijat - masa jako siromanih ljudi koji se u kapitalistikom
sistemu nalaze u loijem poloaju i od samog proletarijata.
* Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom
Jungeom.
s optom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio

logije i kibernetike. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao
kao optu teoriju koja je dovoljno sloena da predstavlja osnovu
novog sociolokog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcio-
nisanju sistema iz biolokih i kibernetskih istraivanja. Meutim,
on kod Parsonsa primeuje dva problema. Prvo, u Parsonsovoj
teoriji nema mesta za samoreferentnost, tj. sposobnost drutva
da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. Samoreferen
tnost je, po Lumanu, kljuna za nae razumevanje sistema. Dru
go, Parsons ne prihvata kontingentnost (sluajnost). Budui da
Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi drutvo moglo da bude,
on ne moe na adekvatan nain da sagleda kakvo ono zaista jeste.
Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo
to objasnili. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao injeni
ca, ve pre kao model mogunosti. Ona pokazuje da podsistemi
koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me
usobno povezani na razliite naine. Prema tome, cilj analize je
da shvati zato sistem proizvodi odreeni odnos izmeu ta dva
podsistema u bilo kom trenutku. Luman pokuava da odgovori
na ta dva problema u Parsonsovom radu, razvijajui teoriju koja
uzima samoreferentnost kao najvaniju karakteristiku sistema i
koja se usredsreuje na kontingentnost, tj. injenicu da su stvari
mogle biti drugaije.
Sistem i okruenje. Klju za razumevanje Lumanovog shva-
tanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio izmeu sistema
i njegovog okruenja. Razlika se, u sutini, svodi na nivo sloe
nosti. Sistem je uvek manje sloen od svog okruenja. Uzmimo
za primer jedno preduzee koje proizvodi automobile. To pre-
duzee predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo
enog okruenja koje obuhvata mnogo razliitih vrsta ljudi, ne
prekidno promenljivo fiziko okruenje i mnoge druge razliite
sisteme. Meutim, unutar sistema, ta sloenost predstavljena je
u mnogo jednostavnijem obliku. Kada je proizvoau automo
bila potrebna sirovina (elik, guma, itd.), obino mu nije vano
odakle ona dolazi, kako se ona proizvodi i ko e mu je isporu
iti. Sva ta sloenost okruenja redukovana je na informaciju o
ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvoa eli da kupi. Slino
tome, brojne i razliite navike muterija tog preduzea redukuju

se samo na one navike koje direktno utiu na njihovu odluku da
li e kupiti automobil.
Pojednostavljenje sloenosti podrazumeva da ste prisiljeni
da birate izmeu najmanje dve opcije (proizvoa brine o tome
kako se proizvodi sirovina, ali ga moda nije briga za politiku
situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Svaki izbor po
drazumeva kontingentnost zbog toga to se uvek moe izabrati
drugaije (proizvoa bi mogao da se raspita o politikoj situaci
ji), a kontingentnost podrazumeva rizik. Te tako, ako proizvoa
odlui da ne prati politiku situaciju u zemlji gde se proizvodi
sirovina, moe se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut
ili naruen nekom pobunom, oruanim sukobom ili privrednom
krizom unutar te zemlje. To e prekinuti snabdevanje sirovinom.
Sistem jednostavno ne moe da bude sloen kao njegovo
okruenje. Sistem koji bi to pokuao podsetio bi nas na Borheso-
vu priu o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu
njegove kraljevine koja e biti savreno tana. Kada je kartograf
zavrio, mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr
ave, pa je otuda bila neupotrebljiva. Mape, kao i sistemi, mora
ju da redukuju (smanje) sloenost. Kartograf mora da odabere
one osobine koje su vane. Razliite mape istog podruja mo
gue je izraditi zbog toga to je odabir onih karakteristika koje
e biti predstavljene na mapi kontingentan. To je nuno, ali i
rizino, jer oni koji izrauju mape nikada ne mogu biti sigurni
da li su izostavili neto to e se kasnije ispostaviti kao bitno za
korisnika. Uzgred, taj zakljuak se primenjuje na sve teorije (ili
mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Iz svake od njih izvu
eno je nekoliko aspekata, to neizbeno ostavlja nepokrivenim
neke druge aspekte teorije. Da biste zaista znali ta su, recimo,
Dirkem, Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kau, morali
biste da proitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko
hiljada stranica ponekad teko razumljivog teksta (ak i za ne
koga ko ima doktorat iz sociologije). Takvo studiranje trajalo bi
nekoliko decenija i ne bi imalo smisla.
Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko sloe
ni kao njihova okruenja, njihova sloenost se ipak neprekidno
uveava. Drugim recima, sistemi neprekidno razvijaju nove podsi-

steme i uspostavljaju razliite odnose izmeu tih podsistema da bi
efikasno izali na kraj sa svojim okruenjem. Kada to ne bi radili,
sloenost okruenja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost
sistema. Na primer, proizvoa automobila mogao bi da otvori
odeljenje meunarodnih odnosa koje bi se bavilo praenjem po
litikih dogaaja u dravi iz koje nabavlja sirovine. To novo ode
ljenje bilo bi zadueno za informisanje proizvoaa o tome koliki
je politiki rizik u zemljama iz kojih stiu sirovine, a potom i za
pronalaenje alternativnih izvora u sluaju da doe do politikih
turbulencija i prekida dotoka sirovine. Tako na paradoksalan na
in dolazimo do sledeeg zakljuka: sloenost je mogue smanjiti
samo ako je uveamo.
Samostvarajui sistemi
Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju.
On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Iako Luman smatra da
su svi sistemi takvi (poev od biolokih elija do drutvenog si
stema), on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao to
su privredni, politiki, pravni i nauni sistem, kao i na birokrati-
ju i mnoge druge sisteme. Samostvarajui sistemi imaju sledee
karakteristike:
1. Samostvarajui sistem proizvodi osnovne elemente koji
ine sistem. To je moda paradoksalno. Kako sistem moe
da proizvodi sopstvene elemente, one elemente koji ga
ine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i
njegovom osnovnom elementu - novcu. Mi kaemo da je
novac osnovni element zato to vrednost svih stvari u pri
vrednom sistemu moe da se izrazi kroz novac. Meutim,
veoma je teko rei koliko je novac sam po sebi vredan.
Znaenje novca, njegova vrednost i upotreba determi-
nisani su samim privrednim sistemom. Novac, u dana
njem znaenju tog pojma, nije postojao pre privrednog
sistema. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali
Samostvarajui sistemi - samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode
svoje osnovne elemente i sami odreuju svoje granice i svoju strukturu.
su zajedno i zavise jedan od drugog. Savremeni privredni

sistem bez novca teko je zamisliti. Novac bez privrednog
sistema samo je bezvredan komad papira ili metala.
2. Samostvarajui sistemi su samoorganizujui i to na dva na
ina. Oni definiu sopstvene granice i organizuju unutra
nje strukture. Sopstvene granice definiu pravei razliku
izmeu onoga to se nalazi u sistemu i onoga to se nalazi
u okruenju. Na primer, u privredni sistem ubrajamo sve
to je oskudno i emu moemo da pripiemo cenu. Poto
se vazuduh nalazi svuda u izobilju, ne moemo da kae
mo koliko on kota. Stoga on nije deo privrednog siste
ma. Vazduh je, meutim, neophodan sastojak okruenja
sistema. Ono to se nalazi unutar ili van samostvaraju-
eg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema,
a ne, kako misle strukturalni funkcionalisti, funkcional
nim nunostima sistema.
Ostale snage e moda ograniiti obim samostvarajueg
sistema. Recimo, kapitalistiki privredni sistemi imaju
tendenciju da neprekidno ire svoje granice da bi unu
tar njih ukljuili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih
droga. To se deava ak i u sluajevima u kojima politi
ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu
treba da dre van legalnog trita. Ali umesto da izuzmu
ove proizvode iz privrednog sistema, ti zakoni utiu na
cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri
vrednog sistema. Njihova ilegalnost samo im uveava
cenu, obeshrabrujui tako njihovu kupovinu. Meutim,
unutar privrednog sistema, visoka cena koja obeshrabru
je kupovinu takoe ohrabruje prodaju. Ako moete da
zaradite puno novca prodajui seksualne usluge i drogu,
ponuda tih usluga e se zadrati unutar privrednog si
stema. Prema tome, zakoni koji pokuavaju da dre pro
izvode podalje od privrednog sistema utiu na njihovu
cenu unutar privrednog sistema.
Unutar svojih granica, samostvarajui sistem proizvodi
sopstvenu strukturu. Recimo, usled injenice postojanja
novca, trite je strukturirano na bezlian nain. Banke
postoje da bi uvale i pozajmljivale novac, razvio se kon

cept kamate itd. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje
osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti
tete kao to je novac, njegova unutarnja struktura bila bi
potpuno razliita. Recimo, ako bi se privreda zasnivala
na robnoj razmeni, a ne na novcu, ne bi bilo banaka i ne
bi bilo kamate. Umesto toga, postojalo bi trite u okvi
ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana
na sasvim drugaiji nain.
3. Samostvarajui sistemi su samoreferencijalni (oni se sva
kom operacijom odnose na same sebe). Na primer, pri
vredni sistem koristi cenu kao nain da uputi na samog
sebe. Pripisujui fluktuirajuu monetarnu vrednost deo-
nicama neke kompanije, berza predstavlja primer takve
samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Cene na
berzi ne odreuje bilo koji pojedinac, ve privredni si
stem. Slino tome, pravni sistem ima zakone koji se od
nose na pravni sistem (na primer, zakonski propisi koji
ureuju primenu ili tumaenje nekog zakona).
4. Samostvarajui sistem jeste jedan zatvoren sistem. To
znai da ne postoji direktna veza izmeu sistema i nje
govog okruenja. Umesto toga, sistem mora da se bavi
predstavama elemenata koji se nalaze u okruenju. Re
cimo, privredni sistem, po optem shvatanju, odgovara
materijalnim potrebama i eljama ljudi. Meutim, te
elje i potrebe utiu na privredni sistem samo u obimu
u kojem mogu da se predstave preko novca. Pa tako pri
vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i eljama
bogatih ljudi, ali u veoma maloj meri odgovara potreba
ma i eljama siromanih ljudi.
Jo jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija

kao to je birokratija uprave javnih prihoda. Uprava se nikada
stvarno ne bavi svojim klijentima. Ona se bavi iskljuivo pred
stavljenim klijentima. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu
formulara koji poalju slubi ili u obliku dosijea koji uprava o
njima vodi. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokra-
tiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje.
SAVREMENE GRAND-TEORUE 161
Oni koji prouzrokuju poremeaj (popunjavajui pogrene for-

mulare, aljui protivrene ili pogrene podatke) esto nailaze na
estok odgovor uprave zbog toga to ugroavaju sistem.
Iako je samostvarajui sistem zatvoren i nema direktnu vezu
s okruenjem, okruenju se mora dopustiti da poremeti unutra
nje predstave sistema. Bez tih poremeaja, sile iz okruenja uni
tile bi sistem. Recimo, cene akcija na berzi menjaju se dnevno.
Razlika izmeu cene akcija nekog preduzea u rasponu od dva-
tri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednou pre
duzea - tj. s njegovom aktivom ili profitom - ve sa stanjem u
kojem se berza nalazi. Berza moe biti u usponu, odnosno prola
ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko vie nego to
bi trebalo da budu, uzimajui u obzir stanje preduzea o ijim
deonicama je re. Meutim, tokom dueg perioda cene deonica
trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzea ili e se sistem
raspasti. To se desilo kada je 1929. godine propala Njujorka
berza - sistem je zapao u krizu zbog toga to cene deonica nisu
imale veze s njihovom stvarnom vrednou. Da bi dobro funk-
cionisala, berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli
svom okruenju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzea) da
je poremeti.
Zatvoreni drutveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji,
na prvi pogled, predstavljaju njegov deo. Prema Lumanu, u ta
kvim sistemima pojedinac ini deo okruenja. Vratimo se pono
vo na primer birokratije. Ne samo da su klijenti deo okruenja,
ve su to i ljudi koji rade u birokratiji. Posmatrano iz ugla biro
kratije, ljudi koji rade u njoj su spoljanji izvor sloenosti i ne-
predvidivosti. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem, birokra-
tija mora da pronae nain da ak i sopstvene radnike predstavi
pojednostavljeno. Umesto da se posmatra kao ljudsko bie, rad
nik se posmatra kao upravnik, raunovoa itd. Stvaran ovek,
tj. ljudsko bie, moe da utie na birokratiju samo ako poremeti
njene predstave, odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si
stem definie okruenje.
162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Diferencijacija
Posmatrano sa stanovita Lumanove teorije sistema, glavna
karakteristika modernog drutva jeste sve vea sistemska diferen
cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa sloenou okruenja. Dife
rencijacija je pokuaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje
postoje izmeu sistema i okruenja; to znai da unutar diferenci
ranog sistema postoje dve vrste okruenja. Jedno okruenje koje
je opte (zajedniko) za sve podsisteme i drugo okruenje koje je
razliito unutar svakog podsistema. Na primer, proizvoa auto
mobile, kao to je Ford, gleda na druge proizvoae, kao to su
Deneral motors i Dejmler Krajsler, kao na delove svog okrue
nja. Fordovo odeljenje za meunarodne odnose (koje predstavlja
jedan podsistem unutar Forda) takoe gleda na Deneral motors
i Krajsler kao na neto to je van njega i predstavlja deo njegovog
okruenja. Meutim, odeljenje za meunarodne odnose takoe
vidi druge podsisteme unutar Forda (kao to je, recimo, rau
novodstvo, koje takoe predstavlja jedan podsistem unutar For
da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema meunarodnih
odnosa i koji, prema tome, za odeljenje meunarodnih odnosa,
predstavljaju deo okruenja. Ostali podsistemi (raunovodstvo),
predstavljaju unutranji deo organizacionog sistema kao celine,
ali se nalaze u okruenju podsistema meunarodnih odnosa, to
ih otuda ini unutranjim okruenjem. Slino tome, podsistem
ljudskih odnosa gleda na druge proizvoae kao na deo svog
okruenja, ali uz to, vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju
ujui i podsistem meunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog
okruenja. U skladu s tim, svaki podsistem ima razliit pogled
na unutranje okruenje sistema, to ini jednu veoma sloenu i
dinaminu unutranju strukturu.
Diferencijacija unutar sistema jeste nain kojim se sistem bavi
promenama nastalim u okruenju. Svaki sistem mora da odri svo
ju granicu koja ga odvaja od okruenja. Kada to ne bi bio u stanju,
bio bi potuen sloenou svog okruenja, to bi moglo da dove
de do njegovog sloma ili ak potpunog nestanka. Da bi preiveo,
Diferencijacija - proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje
postoje izmeu njega i njegove okoline.
sistem mora da bude sposoban da izae na kraj s raznovrsnou u

okruenju. Na primer, dobro je poznato da se svaka velika organi
zacija kao sistem sporo prilagoava promenama u okruenju (na
primer, potranji u javnosti, politikim promenama ili ak tehno
lokim promenama, kao to je upotreba raunara). Meutim, orga
nizacije se razvijaju; one evoluiraju stvarajui diferencijaciju unutar
sistema. Drugim recima, promene u okruenju e se preslikati u
strukturu organizacije. Dobar primer za to jeste preduzee za pro
izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje iji je zadatak da
se bavi novom situacijom kao to je prisustvo raunara na radnom
mestu. Kao rezultat toga, zaposlie se novi radnici, obueni da
upravljaju novom tehnologijom; izabrae se i novi upravnik, itd.
Diferencijacija je sredstvo kojim se uveava sloenost si
stema, budui da svaki podsistem moe da ostvari razliite veze
s drugim podsistemom. Ona omoguava veu raznovrsnost unu
tar sistema to predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi
u okruenju. U prethodnom primeru, novo odeljenje, kao i sva
ko drugo odeljenje birokratskog sistema, predstavlja okruenje
za ostala odeljenja, ali svako novo odeljenje uveava organiza
cionu sloenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja
ju i omoguuju novi i dodatni odnosi izmeu odeljenja. Novo
odeljenje, uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade
s raunarima, bolje e odgovoriti na budue promene u raunar
skim tehnologijama i biti od pomoi itavoj organizaciji prili
kom integrisanja tih novih kapaciteta. Osim toga, ono e mo
da omoguiti nove veze izmeu postojeih odeljenja time to e
omoguiti odeljenju za raunovodstvo da se centralizuje ili pro-
davcima da neposredno pristupe inventaru.
Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu
ava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruenja, ve omo
guava bru evoluciju. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz
raznovrnosti. Sto je vea raznovrsnost, kvalitetniji je odabir. Me
utim, Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutranje
diferencijacije. On ih naziva segmentirana diferencijacija, stratifi
kacija, centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija
cija. Te diferencijacije uveavaju sloenost sistema kroz repeticiju
Evolucija - proces odabira iz raznovrsnosti.
(ponavljanje) diferencijacije izmeu sistema i okruenja, unutar si

stema. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal, ti oblici di
ferencijacije imaju razliitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost
i, sledstveno tome, omogue kvalitetniji odabir u procesu evolu
cije. Sloeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju
evoluciju sistema.
Niklas Luman
Biografska skica
Ime Niklasa Lumana, kao sistemskog teoretiara, skoro uvek se

usko vezuje za Talkota Parsonsa. Kako smo videli ranije u ovoj
glavi, Parsons je puno pisao o sistemima,
a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa
Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Osim
toga, Luman je upoznao Parsonsa kada
je studirao javnu administraciju na Har-
vardu 1 9 6 0 - 1 9 6 1 . godine. Zbog toga ga
mnogi povezuju sa strukturalnim funk-
cionalizmom. Budui da je strukturalni
funkcionalizam izaao iz mode kasnih
1960-ih godina, Lumanova veza s njim
uslovila je da ima manje uticaja nego to bi ga moda imao,
pogotovo u S A D . Meutim, u poslednjih nekoliko godina
postalo je jasno da Luman, iako jeste sistemski teoretiar, nije
strukturalni funkcionalista. Osim toga, on ima veoma razliito
shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usred-
sredenost na vrednosni konsenzus u drutvu i na drutveni
poredak. Sto se vie oslobaao uticaja strukturalnog funkcio-
nalizma, Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija
irom akademskog sveta.
Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove

sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk
cije. Na primer, proizvoa automobila ima funkcionalno sline
Segmentirana diferencijacija - razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe

da neprekidno ponavljaju iste funkcije.
fabrike za proizvodnju automobila na mnogo razliitih lokaci

ja. Svaka lokacija organizovana je na slian nain, svaka ima istu
strukturu i obavlja istu funkciju - proizvodnju automobila.
Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija
prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. Sva
ki rang ispunjava odreenu i posebnu funkciju u sistemu. U au
tomobilskoj firmi nailazimo na razliite rangove. Upravnik novog
odeljenja za meunarodne odnose zauzima vrhovni poloaj unutar
hijerarhije tog odeljenja. Njegova funkcija je da upotrebi mo da bi
upravljao poslovima odeljenja. Nie rangirani radnici unutar ode
ljenja vre itav niz posebnih funkcija. Uz to, upravnik odeljenja
za meunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste
ma proizvoaa automobila. Predsednik preduzea zauzima najvii
rang. On je na viem poloaju i od upravnika odeljenja za meuna
rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje nareenja.
U segmentiranoj diferencijaciji, nejednakost je posledica
sluajnih razlika u okruenju (kao to je, recimo, situacija kada
se vie automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u
drugoj), ali ona nema sistemsku funkciju. U stratifikaciskoj di
ferencijaciji nejednakost je od sutinske vanosti za sistem. Kon-
kretnije reeno, mogue je uoiti meuodnos jednakosti i nejed
nakosti. Svi lanovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki,
dok se razliiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Vie pozicije
(na primer, efovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veu
sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. Sledstveno
tome, stratifikovan sistem se vie bavi blagostanjem onih koji za
uzimaju vie pozicije, dok se niim pozicijama, naelno govo
rei, bavi jedino ako oni ugroavaju one koji se nalaze na viim
pozicijama. Meutim, svi rangovi zavise jedni od drugih, a dru
tveni sistem moe preiveti jedino ako sve pozicije, ukljuujui i
najnie, uspeno obavljaju svoju funkciju.
injenica da su oni na niim poloajima znaajni za sistem
a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika
cije, stvara strukturalni problem koji ograniava sloenost siste
ma. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previe udaljeni
Stratifikacijska diferencijacija - vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang
ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija.
od onih na najniim pozicijama, sistem ima tendenciju da kola

bira zato to se vane funkcije koje treba da se obavljaju na niim
pozicijama ne obavljaju na odgovarajui nain. Da bi imali neki
utkaj na sistem, nii poloaji moraju da pribegnu sukobu.
Trei tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-
-periferija. Ona predstavlja vezu izmeu segmentirane i stratifi-
kacijske diferencijacije. Recimo, neka preduzea za proizvodnju
automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. Bez obzira
na to, sedita tih firmi ostaju u centru koji upravlja i, u odree
nom obimu, kontrolie preduzea koja se nalaze na periferiji.
Funkcionalna diferencijacija jeste najsloeniji oblik dife
rencijacije i oblik koji dominira savremenim drutvom. Svaka
funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj odreenoj jedinici
sistema (njegovom delu). Recimo, proizvoa automobila ima
funkcionalno izdiferencirana odeljenja, kao to su proizvodnja,
administracija, raunovodstvo, planiranje i osoblje.
Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacij-
ske diferencijacije, ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj
zadatak, itav sistem e imati problema da preivi. Meutim,
dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije, ra
zliite jedinice mogu da ostvare vei stepen nezavisnosti. Zapra
vo, funkcionalno izdiferencirani sistemi sloene su meavine ne
zavisnosti i zavisnosti. Na primer, iako je odeljenje za planiranje
zavisno od raunovodstva, dokle god se na raunu podudaraju
aktiva i pasiva, odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome
kako se u raunovodstvu obrauju podaci.
To ukazuje na dalju razliku izmeu oblika diferencijacije.
Kod segmentirane diferencijacije, ako deo sistema ne uspe da
ispuni svoju funkciju (na primer, jedna od fabrika proizvoaa
automobila ne moe da proizvede automobile zbog trajka rad
nika), to ne ugroava sistem. Meutim, kod sloenijih oblika di
ferencijacije, kao to je funkcionalna diferencijacija, feler moe
da proizvede probleme za drutveni sistem, pa ak i da dovede
Diferencijacija centar-periferija - diferencijacija izmeu centra sistema i nje
govih perifernih elemenata.
Funkcionalna diferencijacija - najsloeniji oblik diferencijacije i oblik koji
dominira savremenim drutvom. Svaka funkcija unutar sistema dode
ljena je jednoj odreenoj jedinici sistema.
do njegovog sloma. Na jednoj strani, rast sloenosti uveava spo

sobnost sistema da se bavi svojim okruenjem. Na drugoj strani,
sloenost uveava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vri na
odgovarajui nain.
U najveem broju sluajeva, ta uveana krhkost nuna je
cena koja mora da se plati za uslonjavanje odnosa medu razlii
tim podsistemima. Vei broj vrsta moguih odnosa izmeu podsi-
stema stvara vei asortiman moguih odgovora na promene koje
dolaze iz okruenja. U segmentiranom sistemu odnosi izmeu
razliitih podsistema nisu strukturno razliiti. Na primer, odnosi
izmeu bilo koje dve fabrike, u osnovi, su isti. U stratifikovanom
sistemu, odnosi izmeu razliitih poloaja, u osnovi se razlikuju
od odnosa izmeu istih poloaja (tj. poloaja istog ranga). Reci
mo, odnos koji fabrika ima sa svojim seditem razliit je od ono
ga koji ima s drugom fabrikom. Takoe, odnos izmeu upravni
ka i istaa u fabrici, nije isti kao odnos izmeu istaa i vratara.
U funkcionalno izdiferenciranim sistemima razliiti odnosi se
multiplikuju. Odnosi raunovodstva i odeljenje za proizvodnju
razlikuju se od odnosa izmeu raunovodstva i odeljenja za istrai
vanje, a ovi su pak potpuno razliiti od odnosa izmeu proizvod
nje i istraivanja. Funkcionalna diferencijacija omoguuje proizvo
au automobila veu fleksibilnost. Sledstveno, u preduzeu koje
se nalazi u okruenju u kome tehniki napredak prua anse za
ekonomski napredak, najveu teinu imae odeljenje za istraiva
nje. Ali, ako se preduzee nalazi u okruenju u kome je ekonomski
napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa,
najvei uticaj verovatno e imati raunovodstvo.
Sloeniji oblici diferencijacije ne iskljuuju manje sloene
oblike. Zapravo, oni mogu da zahtevaju manje sloene oblike.
Recimo, sistem proizvoaa automobila jeste jedan stratifikovan
sistem, ali on ipak sadri pojedinane fabrike koje predstavlja
ju segmentirani oblik. To je vano poto mi obino govorimo o
funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog dru
tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Bez
obzira na to, drugi oblici nastavljaju da postoje.

Da lije Rat terorizmu "funkcionalan?
Posle 11. septembra 2001. godine, SAD zapoeo je takozvani

Rat terorizmu. Kao drutveni fenomen, taj rat se moe analizi
rati iz itavog niza teoretskih perspektiva, ukljuujui i struk-
turalno-funkcionalistiku perspektivu koju smo predstavili
u ovoj glavi. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato to
predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajua i paternizova-
na. Kao dobar primer moe da poslui ameriko Ministarstvo
unutranjih poslova uspostavljeno posle 2001. godine.
Prvi problem o kome moe da se raspravlja jeste funkcija"
ovog rata, nain na koji je on pomogao SAD da se prilago
de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob
ni i voljni da nanesu znatnu tetu zemlji. Osama Bin-Laden,
voa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. septembra, nalazi
se u bekstvu i prisiljen je da se skriva, to ga u velikoj meri
neutralise. Sadam Husein, ovek za koga se pogreno pretpo
stavljalo da je saveznik i da podrava Al-Kaidu, uklonjen je
s vlasti i pogubljen. Razliite vrste sigurnosnih mera osmiljene
su i primenjene unutar SAD i oko SAD. to je glavno, posle
11. septembra nije bilo teroristikih napada unutar SAD. (Ta
kvih napada bilo je na drugim mestima, kao to je podmetanje
bombe u madridskim i londonskim vozovima.) Prema tome,
moe se rei da je rizik u nekoj meri otklonjen.
Meutim, postoji takode jedan broj disfunkcija" koje vezuje
mo za Rat terorizmu. Medu njima je visoka ekonomska cena
koja se plaa za voenje tog rata. Ona je posebno izraena u
okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju ameri
kom prisustvu u toj zemlji. Razume se, ekonomski troak je
mali u odnosu na gubitak ljudskih ivota u Iraku. Takode, tu
su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak
cijama u Iraku i Avganistanu, kao i drugim akcijama, kao to
su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo dranje u zatvoru
Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. Postoje i mnoge
naizgled indirektne disfiinkcije, kao to je gajenje maka u Av
ganistanu koje je dramatino naraslo nakon to je fundamen-
talistiki i represivni talibanski reim uklonjen s vlasti. Time je
uvean izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja

ma, ukljuujui i SAD. U SAD, mnogi programi - socijalna
pomo, potronja na infrastrukturu itd. - dramatino su skre
sani zbog toga to se novac troi na voenje Rata terorizmu.
Prema tome, moe se postaviti sledee pitanje koje se tie neto
balansa: da li funkcija tog rata premauje njegove disfunkcije
ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na
primer, investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka
s amerikim Ministarstvom odbrane), a za druge je disfunkci-
onalan (najvei broj Iraana, ameriki graani koji zavise od
socijalne pomoi). Ali, ta moe da se kae o SAD kao celi-
ni? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu
ne moe da proizvede jednostavan odgovor za dravu kao celi-
nu, ali ona nudi jedan sistematiniji nain razmiljanja o tome
kako bi takav odgovor mogao da izgleda.
Pomou koda razlikujemo elemente sistema od elemenata

koji mu ne pripadaju. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.
Svaki sistem ima svoj kod. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei
stini) za sistem nauke, plaanje (nasuprot neplaanju) za privredni
sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd.
Kod se koristi da bi ograniio vrstu legitimne (dozvoljene) ko
munikacije. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna
i ne moe se upotrebljavati. Unutar naunog sistema obino emo
naii samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Na
primer, ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautike i svemir
ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da
bi razgovarali o injenicama o starenju koje su otkrivene u svemir
skom letu Dona Glena iz 1998. godine, tema razgovora bie deo
naunog sistema koji koristi kod istine i neistine. Ako bi se isti ti
ljudi sreli da rasprave ko e da plati koji deo istraivanja koje je
obavljeno u tom svemirskom letu, tema razgovora bie deo eko
nomskog sistema koji koristi kod plaanja ili neplaanja.
U Lumanovoj sistemskoj teoriji, ni jedan sistem ne koristi i
ne razume kod drugog sistema. Ne postoji nain da se kod jed
nog sistema prevede u kod drugog sistema. Budui da su sistemi
Kod - nain razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne
pripadaju sistemu. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.
zatvoreni, oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se deavaju

u n j i h o v o m okruenju ( p o d u s l o v o m d a je o n o to se deava u
okruenju dovoljno b u n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . Ali sistem ta
deavanja u okruenju m o r a d a opie u o d n o s u n a sopstveni k o d .
T o je jedini nain d a se o n o m e to se deava prida neki smisao,
o d n o s n o neko znaenje. R e c i m o , privredni sistem vidi nauni
sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u u j e b u d u a
plaanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaanja pre
nego to se o n a otplate).
Saetak
1. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama

drutva i njihovim funkcionalnim znaajem (pozitivnim ili nega
tivnim posledicama) za druge strukture.
2. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona
lizam koji se bavi drutvenim strukturama i ustanovama, njiho
vim meusobnim odnosom i nainima na koji one ograniavaju
ponaanje aktera.
3. Za strukturalne funkcionaliste, stratifikacija je funkcionalna nu
nost. Sva drutva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog
ega sistem stratifikacije i postoji. Oni sistem stratifikacije posma-
traju kao strukturu socijetalnih nivoa, naglaavajui da se stratifika
cija odnosi na sistem poloaja (na primer, zanimanja poput radni
ka i upravljaa), a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije.
4. Ljudima se moraju ponuditi vee nagrade kako bi se motivisali
da zauzmu najznaajnije i najvanije poloaje unutar stratifikacij-
skog sistema.
5. Funkcionalna teorija stratifikacije nala se pod udarom mnogo
brojnih kritika. Osnovno pitanje koje su kritiari postavili jeste
da li je ljude mogue motivisati bilo ime drugim osim natpro-
senim nagradama.
6. Za Parsonsa svaki sistem ima etiri funkcionalna imperativa. To su:
adaptacija, postizanje cilja, integracija i odravanje obrazaca (ili
latentnost).
7. Postoje etiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo
nadole): kulturni i drutveni sistem, sistem linosti i ponaajui
organizam.
8. Robert Merton razvio je sloen model strukturalno funkciona-
listike teorije koji se, osim funkcijama, bavio disfunkcijama,
nefunkcijama, neto balansom, nivoima funkcionalne analize, ma
nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama.
9. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkciona-
lizam i na mnogo naina predstavlja njegov odraz u ogledalu, jer
se usredsreduje na promenu (a ne na ravnoteu), suprotstavljanje
i sukob (a ne na poredak), sile koje doprinose dezintegraciji (a ne
integraciji), te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja dri drutvo
na okupu.
10. Darendorf se najvie bavio konceptom vlasti koji uvek podrazu-
meva podreenost i nadreenost. Organizacije u kojima moemo
nai pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruenja.
11. Grupe unutar tih udruenja definiu se s obzirom na njihov interes;
svaka od nadreenih i podreenih grupa ima zajedniki interes.
12. Unutar imperativno koordinisanih udruenja mogue je identi-
fikovati tri razliite grupe, pogotovo meu onima koja se nala
ze na podreenim pozicijama. Kvazigrupe ini mnotvo pojedi
naca koji zauzimaju poloaje na osnovu kojih imaju isti interes.
U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se
ukljue u sukob izmeu grupa. Iz svih tih interesnih grupa nasta
ju konfliktne grupe, ili grupe koje stvarno uestvuju u sukobu.
13. Sukob moe dovesti do promene sistema.
14. Klju za razumevanje Lumanove distinkcije izmeu sistema i okru
enja jeste injenica da je sistem uvek manje sloen od njegovog
okruenja.
15. Iako sistem nikada ne moe da bude sloen kao njegovo okrue
nje, on stvara nove podsisteme i odnose meu njima, da bi izaao
na kraj s okruenjem i njegovom sloenou.
16. Samostvarajui sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika:
oni sami proizvode svoje sastavne delove; sami povlae svoje gra
nice i organizuju unutranju strukturu; oni su samoreferencijal-
ni; i, naposletku, oni su zatvoreni.
17. Diferencijacija je pokuaj da se unutar sistema preslikaju razlike
koje postoje izmeu sistema i okruenja; to vodi do sve vee slo
enosti sistema.
18. etiri tipa diferencijacije su segmentirana, stratifikacijska, funk
cionalna i centar-periferija diferencijacija.
19. Funkcionalna diferencijacija najsloeniji je oblik diferencijacije.
To je diferencijacija koja dominira drutvom.
20. Kod je jezik koji omoguuje razlikovanje elemenata sistema od

elemenata koji ne pripadaju sistemu.
Kozer, Luis (2007). Funckije drutvenog sukoba. Novi Sad: Mediterran

Publishing.
Kuvai, Ivan (1987). Funkcionalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed.
Luhman, Niclas (1981). Teorija sistema. Zagreb: Globus.
Luman, Niklas (2001). Drutveni sistemi osnovi opte teorije. Sremski
Merton, Robert (1979). O teorijskoj sociologiji. Zagreb: Pitanja.
Merton, Robert (1998). O teorijskoj sociologiji. Beograd: Plato
Mili, Anelka i grupa autora (1990). Sociologija drutvene akcije Tal-
kota Parsonsa. Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozof
skog fakulteta u Beogradu.
Mils, Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija. Stoje polo krivo? Zagteb:
Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.
Parsons, Talkot (1988). Drutva evolucijski i poredbeni pristup. Za
greb: August Cesarec.
Parsons, Talkot (1992). Moderna drutva. Ni: Gradina.
Redklif-Braun, A. R. (1982). Struktura i funkcija u primitivnom dru
tvu. Beograd: Prosveta.
Zeman, Zdenko (2004). Autonomija i odgoena apokalipsa. Zagreb:
Hrvatska sveuilina naklada.
GLAVA 5
SAVREMENE GRANDTEORIJE (2)
Neomarksistike teorije
Civilizacijski proces
Kolonizacija sveta ivota
Moloh modernosti
Saetak
U ovoj glavi predstaviemo jo etiri vane moderne grand-

-teorije. Poeemo s neomarksistikom teorijom koja obuhva
ta irok spektar teorija, ali mi emo se usredsrediti samo na dve
najvanije - kritiku teoriju i teoriju transformacije od fordizma
ka postfordizmu. Potom se okreemo grand-teorijama koje se
vezuju za savremene teoretiare civilizacijskom procesu Nor-
berta Elijasa, kolonizaciji sveta ivota Jirgena Habermasa (koji je
kasnije postao kritiki teoretiar) i teoriji modernosti, Entonija
Gidensa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja
ju samo mali deo savremenih grand-teorija.
NEOMARKSISTIKA TEORIJA
Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Meutim, iz mark
sizma se tokom godina razvio itav niz razliitih sociolokih pra
vaca, to je omoguilo nastanak veeg broja neomarksistikih te
orija. Iako nisu sve neomarksistike teorije ponudile grandiozni
narativ, neke od njih, ukljuujui i dve teorije kojima emo se
baviti ovde, slede Marksa u tome to zahvataju veliki istorijski
period i ukazuju na jedan specifian drutveni problem za koji
bi sociologija kao nauka trebalo da pronae reenje.
Kritika teorija i pojava kulturne industrije

Prve verzije kritike teorije javile su se 1923. godine na In
stitutu za drutvena istraivanja u Frankfurtu. Meutim, tokom
1930-ih godina, Institut su preuzeli nacisti, a teoretiari koji u
na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemaku. Mnogi
od njih doselili su se u SAD, gde su i nastale neke od najvanijih
ideja kritike teorije. Po zavretku Drugog svetskog rata, mnogi
od ovih teoretiara vratili su se u Nemaku.
Kako samo ime kazuje, kritiki teoretiari su drutveni (i in
telektualni) kritiari. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je
i sam bio kritiar kapitalizma. Glavni predmet Marksovog rada
(teorijskog i praktinog) bio je kapitalistiki privredni sistem.
Razlog tome je to to je u doba u kome je Marks iveo (doba u
kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi
ja imala ogromnu vanost za ljudske odnose. Meutim, kritika
teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji
je protekao izmeu objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut
ka kada su poele da se objavljuju prve studije koje su proizale
iz kritike kole, kapitalizam kao sistem proao kroz dramatine
promene. Najvaniji aspekt promene sastojao se u tome to je
sve vei znaaj poela da dobija kultura, a ne ekonomija. Lju
di su sve vie potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog, a ne
ekonomskog sistema. Otuda se kritika kola ne usredsreduje na
ekonomiju (na ta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usme-
reni), ve na kulturu.
Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i drava
predstavljaju superstrukturu koja se uzdie nad ekonomskom
bazom. Drugim recima, smatrali su da ekonomija ima primaran
znaaj, a da se sve drugo u drutvu zasniva na njoj i izvodi iz nje.
Oni su tvrdili da je kapitalistika privreda naroito mona i da
igra sredinju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar
drave i kulturnog sistema. I kulturu i dravu posmatrali su kao
Superstruktura - po Marksu, superstrukturu ine sekundarne drutvene pojave
kao to su drava i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje
ekonomska osnova definie. I vie od toga, ona ih potpuno determinie.
Baza Marks je smatrao da je ekonomija osnova, jer ona uslovljava, ak u
potpunosti determinie sve to u drutvu postoji.
SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175
mehanizme kojima kapitalisti manipuliu da bi unapredili svoje

ekonomske interese. Meutim, kritiki teoretiari su tvrdili da
je kultura, kao i oni koji njome upravljaju, s vremenom uspela
da postane nezavisna od kapitalista i kapitalistikog naina proi
zvodnje. Usredsredujui se na kulturu i kulturnu industriju, kri
tiki teoretiari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od
praktino svih marksista koji su pisali pre njih.
Kultura. Na najoptijem nivou, kritiki teoretiari najvie su
se bavili kulturnom industrijom i njenom sve veom dominaci
jom nad drutvom i pojedincima. Oni su posebno bili osetljivi na
uspon onoga to danas nazivamo masovnom kulturom. U peri
odu kada pripadnici kritike kole objavljuju svoje prve radove,
glavna sredstva za irenje masovne kulture bile su dnevne novine,
magazini, filmovi i radio-programi. Ti mediji su jo uvek vani,
ali danas postoje savremenija i daleko monija sredstva masovne
kulture. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. Iako
su kritiki teoretiari oigledno imali mnogo razloga da industriju
masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraivanja, ini
se da danas imamo jo vie razloga da se njome bavimo.
Zbog ega su se kritiki teoretiari toliko bavili kulturom?
Prvo, kultura je sveproimajua; njen uticaj na nae ivote daleko
je snaniji od uticaja koji ima rad. Posledice rada uglavnom osea-
mo dok smo na radnom mestu. Ali, uticaj kulture osea se 24 asa
dnevno, sedam dana nedeljno. Drugo, uticaj kulture je neprime-
tan - kultura postepeno, ali sigurno, kri sebi put u ljudsku svest,
menjajui nain na koji ljudi razmiljaju, oseaju i delaju. Tree,
dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potinjeni
svom efu ili nekome ko zauzima vii poloaj na hijerarhijskoj le-
stvici. To se jasno vidi kada dobijaju nareenja, kada ih tehnologi
ja prisiljava da neprekidno ponavljaju odreene radnje (kao to je
rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Uticaj
radnih odnosa na drutveno ponaanje je, dakle, vidljiv. Meu
tim, kada se radi o uticaju kulture na ljude, kontrola je uglavnom
Kulturna industrija - pojam kojim kritiki teoretiari oznaavaju vrstu indu

strije u koju spadaju filmska, radijska i njima sline industrije, iji je cilj
da kulturu u drutvu uini vanijim iniocem od ekonomije.
Masovna kultura - kultura koja je svima dostupna i popularna u irokim ma
sama (na primer, razliiti TV kvizovi).
nevidljiva. Zapravo, stie se utisak da se potreba ljudi za masov

nom kulturom neprekidno poveava. Ljudi ele da provode jo
vie vremena uz televiziju i Internet, ne shvatajui pri tome na koji
nain njima dominira masovna kultura. Kritiki teoretiari su sto
ga doli do zakljuka da ljudi, u stvari, trae dominaciju, tj. da
dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira.
Kultura dominira ljudima na razliite naine. Najpoznatiji
nain jeste opijum za mase". Uljuljkan u polusvest konzumaci
jom kulturne industrije, proletarijat e izgubiti sposobnost da ra
zume revolucionarne poruke. To je veoma prijatan i efikasan nain
kontrole. Umesto da se kontrola vri otvorenom upotrebom sile
(recimo, pretnjom orujem), ona se vri tako da to uopte ne pri-
meujemo. Zamislite da se nalazite u 1930-im. Ljudi su tada bili
neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije
koji nisu doprinosili poboljavanju kulturnog ukusa, ve su svo
dili ljude na masu, nudei im najmanji zajedniki imenitelj. Osim
toga, postojao je itav niz nonih radio-programa koji su sluao-
cima nudili sate jeftinih komedija, drama i takmienja ove ili one
vrste. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. Kao
rezultat toga, ljudi su provodili sate i sate u sluanju radio-prenosa
i navijanju za omiljene klubove. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno
odvajali na zabavu, izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje
su eventualno imali prema kapitalistikom sistemu. Osim toga,
koliina vremena koja se troila na sluanje radija ili odlazak u bi-
oskop, zajedno sa satima provedenim na radnom mestu, ostavljala
je malo prostora za itanje revolucionarne literature i razmiljanje,
a kamoli za revolucionarno delanje.
Danas, razume se, drugi mediji igraju sredinju ulogu u ,,nar-
kotizaciji" masa. Televizija tokom dana puta sapunice koje be
skrajno dugo traju, da bi uvee prela na kvizove i reality show pro
grame, koji se smenjuju jedan za drugim. Ovi poslednji su, barem
u prvoj deceniji novog milenijuma, medu najgledanijim programi
ma na svim kablovskim televizijama irom sveta. Milioni gledalaca
odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmie
da bi zaradili novac koji im je potreban, a da istovremeno ne mo
raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalisti
kog privrednog sistema. Umesto da se bune protiv kapitalistikog
sistema, kako je to Marks oekivao, gledaoci sede prikovani ispred

televizora i sanjaju ta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi
li kada bi pobedili u Velikom bratu" ili u Milioneru".
Meutim, kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova
dananja), igra mnogo neposredniju ulogu u odravanju kapita
lizma tako to preobraa sve vei broj ljudi u potroae. Kao po
troai proizvoda masovne kulture, ljudi igraju jo jednu klju
nu ulogu u kapitalistikom sistemu (prva je bila uloga radnika).
Njihova potronja predstavlja vaan pokreta kapitalistike pro
izvodnje. To je poetkom 20. veka prepoznao jedan od najus-
penijih kapitalista svog vremena, Henri Ford. On je svojim
radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da
kupuju njegove proizvode, kao i proizvode drugih kapitalistikih
preduzea. Naravno, da bi sve to bilo mogue, morala je da se
razvije reklamna industrija. Radio je postao svemoni novi medij
za reklamiranje, dok su magazini i novine s velikim tiraima (po
sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla
miranje. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem, ljudi su
poeli da troe sve vie vremena na kupovinu. Potpuno suprotno
Marksovim oekivanjima, umesto da svoje slobodno vreme troe
da bi planirali kako da pokrenu drutevnu revoluciju, ljudi su
postajali sve pasivniji revolucionari, ali sve aktivniji konzumenti
proizvoda masovne kulture. Osim toga, narastajue potroake
potrebe podsticale su ih da rade sve vie kako bi sebi mogli da
priute sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih.
To je esto podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaenje jo
jednog posla. Sve vie vremena provodilo se u radu, to je dodat
no suavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Vreme
provedeno na poslu i energija koja se tamo troila rezultirali su
time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Radnicima
je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman
toliko snage da se dovuku kui, upale radio i malo odremaju.
Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Ona jo vie tako
izgleda u prvim godinama 21. veka. Kulturna industrija je u me
uvremenu postala monija i neuporedivo razvijenija. Retko ko od
nas e tokom noi upaliti radio, ali praktino svi svaki dan gledamo
televiziju; tavie, mnogi od nas dre televizor upaljen po ceo dan,
ak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo

u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo
potrebu da izaemo uvee da bismo pogledali neki film na velikom
platnu. Magazina ima sve vie; oni izgledaju mnogo spektakularni
je i privlanije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma
nje; one koje su ostale na tritu imitiraju USA Today, Sun, Daily
Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije.
Danas takoe postoje kuni raunari i Internet. Iako oni
predstavljaju efikasna orua za obrazovanje, najvei broj ljudi ko
risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve vie i za kupo
vinu. Budui da je kupovina najomiljenija dokoliarska aktivnost
Amerikanaca, trni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu
ju ak i kada su na godinjem odmoru, odlazei na takva mesta
kao to su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las
Vegasu. Dananji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savreniji
od onih koje su kritikovali kritiki teoretiari. Metodi koji stoje
na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho
va mogunost da manipuliu nama i naom potronjom svakim
danom sve vie raste. Sve vie je mesta gde moemo neto da ku
pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to,
razume se, znai da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno
miljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra
vo, u dananjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na
to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritiki teo
retiari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija,
prezauzeti kupovinom i radom da bi uopte razmiljali o revoluci
ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo.
Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritika teorija bila na
svom vrhuncu. ini se da danas moe jo bolje da se pokae kako
je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom
ski sistem. Rad je poeo da igra manje vanu ulogu u ljudskim
ivotima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po
stala dramatino znaajna. Ukratko, trni centri su danas vaniji
nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao to su SAD), a
potpuno ograen trni centar (koji nije postojao u vreme kada su
pisali pripadnici kritike kole) predstavlja sredite savremene ma
sovne kulture. Unutar ogromnog trnog centra, kao to je Mall of
America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smeten je zabavni

park. Pored toga, trni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze
poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizni-
jeve prodavnice, igralita za decu, restorane brze hrane, obrazovne
centre, religijske objekte itd. Poseta trnom centru stoga predstav
lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu
vrlo retko moe da se nae revolucionarna svest ili revolucionarna
praksa. Trni centar i revolucija su nespojivi.
Moderna tehnologija. Kritikujui kulturnu industriju, kri
tika kola napada i modernu tehnologiju. Oigledno je da mnogi
kljuni elementi dananje kulturne industrije - televizija, raunari,
Internet predstavljaju rezultat tehnolokog napretka koji je usle-
dio nakon perioda u kome je kritika kola bila na svom vrhuncu.
Ipak, kritika kola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao
to je na primer radio) koje je videla kao tehnoloku silu u kojoj
lei glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontroliu
nove tehnologije, dogaa se suprotno: nove tehnologije kontroli
u ljude. Glavni argument pripadnika kritike kole nije to da je
tehnologija po sebi problem, ve da je problem nain na koji se
tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno
logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritike kapaci
tete i ograniili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno
eksploatiueg sistema. Kritiki teoretiari su verovali da u nekom
drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija
moe da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritiniji i otporniji na
sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emi-
tuje mediokritetske programe koji su uglavnom osmiljeni tako da
podstiu prodaju odreenih proizvoda, radio bi mogao da emituje
programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.
Herbert Markuze
Biografska skica
America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smeten je zabavni

park. Pored toga, trni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze
poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizni-
ieve prodavnice, igralita za decu, restorane brze hrane, obrazovne
centre, religijske objekte itd. Poseta trnom centru stoga predstav
lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu
vrlo retko moe da se nae revolucionarna svest ili revolucionarna
praksa. Trni centar i revolucija su nespojivi.
Moderna tehnologija. Kritikujui kulturnu industriju, kri
tika kola napada i modernu tehnologiju. Oigledno je da mnogi
kljuni elementi dananje kulturne industrije - televizija, raunari,
Internet - predstavljaju rezultat tehnolokog napretka koji je usle-
dio nakon perioda u kome je kritika kola bila na svom vrhuncu.
Ipak, kritika kola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao
to je na primer radio) koje je videla kao tehnoloku silu u kojoj
lei glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontroliu
nove tehnologije, dogaa se suprotno: nove tehnologije kontroli
u ljude. Glavni argument pripadnika kritike kole nije to da je
tehnologija po sebi problem, ve da je problem nain na koji se
tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno
logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritike kapaci
tete i ograniili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno
eksploatiueg sistema. Kritiki teoretiari su verovali da u nekom
drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija
moe da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritiniji i otporniji na
sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emi-
tuje mediokritetske programe koji su uglavnom osmiljeni tako da
podstiu prodaju odreenih proizvoda, radio bi mogao da emituje
programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.
Herbert Markuze
Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritike kole koji je

najvie doprineo njenoj slavi. Poto su njegove ideje bile veoma
interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su pro-
testovali protiv Vijetnamskog rata i razliitih oblika sistemskog
180 D O R D RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
ugnjetavanja, Markuze postaje vodei jav

ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom
1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritiko-
vao svaki vid represije, a naroito represi
ju u razvijenim kapitalistikim drutvima
i njen negativan uticaj na ljude. Ovom
temom Markuze se najvie bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi ovek jedne dimenzije
(1964) koja je objavljena upravo pre po
jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je
snano uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kri-
tikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas
iv verovatno bi na isti nain govorio o raunarima i Internetu)
zbog njenog dorinosa represiji, a naroito zbog njene sposob
nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija
i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da
ga svedu na bie jedne dimenzije". Vie ili manje, ljudi postaju
ono to im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala
u da budu. U tom procesu oni gube svoju najvaniju dimen
ziju sposobnost da kritiki razmiljaju o drutvu u kome ive
i tehnologijama koje ih pritiskaju. Reenje se, prema Markuzeu,
ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminiu (one e
opstati i bie sve uticajnije i jae), ve u tome da se kontrola nad
njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih
ljudi. Jasno je da su takva kritika i politiki program bili veoma
atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih ezdesetih, i
da za neke one ostaju privlane i danas u svedu kontinuiranog
napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim
tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju ine
nezaobilaznim delom naih ivota.
Bavei se ulogom tehnologije, kritiki teoretiar Herbet

Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to
naziva, jednodimenzionalno drutvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno drutvo - po Markuzeu, slom dijalektike povezanosti

ljudi i velikih struktura dovodi do sve veeg potpadanja ljudi pod kon
trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i
aktivno uestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno
blede u nitavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritiki i
negativno razmiljaju o strukturama koje ih kontroliu i ugnjetavaju.
S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2) 181
i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto

ji dijalektika veza izmeu ljudi i irih struktura koje oni stvaraju
(kao to je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo
trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje
potrebe i ispoljavaju svoje mogunosti. Na taj nain, napredovali
bi i ljudi i tehnologija. Meutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u
jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju pose-
duju i kontroliu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi
kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju
kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromaniji
i sve vie potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je
uguena jer se svi prilagoavaju zahtevima tehnologije. Individual
na sloboda i kreativnost postepeno blede u nitavilo. Kao rezultat
toga, ljudi gube sposobnost da kritiki i negativno razmiljaju o
tehnologiji, kao i o drutvu koje ih kontrolie i ugnjetava. Bez te
sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalistikog
sistema i da ga srue. Reenje tog problema, Markuze je video u
stvaranju drutva u kome e ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh
nologiju, a ne tehnologija njih.
Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao to je po
kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta injenica povezana
je sa drugom najveom brigom kritikih teoretiara. Piui pod
velikim uticajem ne samo Marksa, ve i Maksa Vebera, kritiki
sociolozi su tvrdili da savremeno drutvo postaje sve racionalizo-
vanije. Neki od njih uvideli su da je sve vea racionalizacija, a ne
kapitalizam, glavni problem dananjice. Naime, racionalizacija
podupire ne samo tehnologiju, ve i kulturnu industriju. I jedna
i druga postaju sve racionalizovanije.
Po miljenju pripadnika kritike kole, sve vea racionalnost
dovodi do pojave tehnokratskog miljenja. Pod tehnokratskim
miljenjem podrazumeva se tenja ljudi da budu to efikasniji,
tako to pokuavaju da pronau najbolja sredstva za ostvarenje
svojih ciljeva, ne razmiljajui niti o sredstvima, niti o ciljevima.
Cesto navoeni primer takvog naina razmiljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko miljenje - tenja ljudi da postignu to veu efikasnost, tako
to pokuavaju da pronau najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva,
ne razmiljajui niti o ciljevima, niti o sredstvima.
182 D0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
koncentracionih logora u nacistikoj Nemakoj (s obzirom na

to da su kritiki sociolozi doli iz Nemake, mnogi su smatrali
da su oni u svojim teorijama anticipirali uase koje je proizveo
nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju panju i energiju
usmerili na cilj da unite to vei broj Jevreja, koristei najefika
snija mogua sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi
ljenje slui interesu onih koji su na vlasti.
U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi
nacijom tehnokratskog naina razmiljanja. Meutim, kritiki
teoretiari najvie su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri
mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na
pokretnoj traci jeste da radi to je mogue efikasnije. Nepreki
dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da
razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujee
i zaglupljujue to to svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu
radnju. Osim toga, on im ostavlja jo manje vremena i energije
da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledi-
cama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi
ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraajnim nesreama,
zagaivanje vazduha, troenje vrednih prirodnih resursa itd.
Kljuni koncept
Industrija znanja
Kritika kola estoko je napadala industriju znanja. Na sli

an nain kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na
one delove drutva koji se bave proizvodnjom i irenjem zna
nja, prvenstveno na istraivake institute i univerzitete. Kao i
kulturna industrija, ta mesta su unutar drutva obezbedila sebi
visok stepen autonomije koji im omoguuje da se redefiniu.
Industrija znanja - pojam kojim kritika teorija oznaava delove drutva koji
se bave proizvodnjom i irenjem znanja, prvenstveno istraivake insti
tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar drutva
obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omoguava da se re
definiu. Umesto da slue interesima celog drutva, oni se usredsreuju
na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da proire i uveaju svoj
uticaj nad drutvom.
S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2) 183
Umesto da slue interesima celog drutva, oni se usredsreduju

na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da proire i
uveaju svoj uticaj nad drutvom. Istraivaki instituti pomau
proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu
striji, dravi i kapitalistima. Na taj nain, oni pomau kapita
listima da ojaaju svoje pozicije i da jo vie uvrste svoju pre
vlast nad drutvom. Univerziteti su poeli da slue nizu slinih
interesa. Sto je moda jo vanije, oni ohrabruju tehnokratsko
miljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju
tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja
druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameu pra
vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve vei uticaj poslov
nih ljudi, profesionalaca i tehniara koji u upravljanju fakulte
tima primenjuju tehnokratsko miljenje. U njima sve vie slabi
uticaj liberalnefilozofijei politike teorije koja naglaava upo
trebu razuma. Sve se podreuje tehnologiji. Konano, ume
sto da podstiu studente na razmiljanje, univerziteti poinju
sve vie da lie na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj
vie nije da se od studenata naprave razumna ljudska bia, ve
da se proizvede to vie studenata na to efikasniji nain. Uni
verziteti su poeli da proizvode studente na isti nain kao to
fabrike proizvode automobile ili kobasice.
Ono to je izgubljeno u savremenom kapitalistikom drutvu

i u kapitalistikoj kulturi, a to predstavlja alternativu tehnokrat-
skom miljenu, jeste razum. Upotreba razuma omoguva lju
dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva
procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao to su prav
da, sloboda i srea. Razum je za kritike mislioce nada humanosti.
Auvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne
i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko
miljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama
njegova zamisao kosi sa svim postojeim ljudskim vrednostima.
Neto slino moglo bi se rei i za kapitalizam: on je veoma raci
onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritike teoretiare, nada se
Razum - upotreba razuma omoguava ljudima da sredstva koja upotreblja
vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih
vrednosti kao to su pravda, sloboda i srea.
L
184 D O R D RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
nalazi u stvaranju drutva kojim e vladati razum, a ne tehno

kratsko miljenje, to jest drutva u kome e humane vrednosati
imati prioritet nad efikasnou.
Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam
je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta
iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi
neizbeno poraaju itav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu
kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin
ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi
jednodimenzionalna bia"; da ih kulturna industrija kontrolie
umesto da im pomae da izraze svoje najsuptilnije elje i sposob
nosti; i da, uprkos postojanju sve veeg opteg nivoa apsolutnog
bogatstva, sistem stvara sve vei broj siromanih, potinjenih i ek-
sploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje ivote.
Pesimistian pogled na budunost. Sve ovo, a posebno
usredsreenost na poveanu racionalizaciju, dovelo je kritike te
oretiare do jednog pesimistinog pogleda na budunost, kome
Marks i veina marksista nisu bili skloni. Kritiki teoretiari nisu
verovali da e doi trenutak kada e proletarijat zbaciti kapita
liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviali kontinuiranu i sve
ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri
ji znanja. Ne samo da se oekivalo da e svaka od ovih oblasti
postajati sve racionalnija, ve i da e postajati sve vanija. Bu
dunost je otuda viena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se
sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnolokih i obrazovnih
sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi
menzionalna bia. Takva slika budunosti ima mnogo vie zajed
nikog s pesimistikim pogledom na savremeno drutvo koji je
izloio Maks Veber, nego s optimistikim pogledima na budu
nost o kojima su govorili Marks i veina neomarksista.
Ovakva vrsta pesimistikog ramiljenja o budunosti nije kri
tike teoretiare pribliila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi
trebalo da budu samo mislioci, ve i ljudi od akcije, tj. ljudi koji
pokuavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom.
Pesimizam kritikih teoretiara inio se nespojivim s mogunou
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbeno poraaju
itav niz iracionalnosti.
delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da

eka na svoju neizbenu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez
racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna
industrija. Meutim, masa ovo uopte nije doivljavala kao neku
neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da
bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo ureen i opremljen na-
metajem. U njemu se mogu pronai razliita poeljna dobra kao
to su asopisi Glorija ili Story; kuni aparati, kao to su maine
za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri,
muziki diskovi i filmovi koje ste oduvek eleli da imate. Tu su
takoe raunari na kojima neprekidno moete da igrate video igre
ili pomou kojih, ako se prikljuite na Interent, moete da idete
u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i ele da ih napune to
veim brojem dobara koje kapitalistiki sistem neprekidno izba
cuje na trite. Meutim, prema kritikoj teoriji, upravo u tome
lei problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igrake koje se u njima
nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni vie uopte nisu
u stanju da shvate da postoje problemi kao to su eksploatacija i
kontrola. Konano, ti privlani i prijatni metodi kontrole daleko
su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala
rani kapitalizam.
Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistika grand-teorija opisuje i analizira pre
lazak drutva od fordizma u postfordizam.
Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste
me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao
poznat po tome to je u svoju fabriku automobila uveo mehani
zam pokretne trake, nakon ega su automobili poeli masovno
da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je poetkom
20. veka postavio Henri Ford, a iji je izraz stvaranje pokretne trake u
njegovoj fabrici automobila, nakon ije upotrebe su automobili poeli
masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru
ge proizvoae da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli
da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.
186 D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!
proizvoae da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama

svoje proizvodnje i otponu masovnu proizvodnju dobara.
Taj sistem uspeno je funkcionisao kroz najvei deo 20.
veka, ali je poeo da opada tokom 1970-ih godina, naroito na
kon naftne krize iz 1973. godine, uspona japanske automobilske
industrije i saznanja da amerike automobilske kompanije mora
ju da promene nain proizvodnje. Kada je bila na svom vrhun
cu, masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne
trake dola je pod veliki udar kritiara, pogotovo neomarksisti-
kih teoretiara. Pokretna traka je viena kao ekstreman primer
kapitalistikog mehanizma pomou kojeg se eksploatiu i kon-
troliu radnici.
Ovo su glavne karakteristike fordizma:
1. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod
nju homogenih proizvoda. Parafrazirajui Henrija Forda,
moemo da kaemo da su potroai na prelomu prolog
veka mogli da kupe svoj model T forda" u bilo kojoj
boji dokle god je ta boja bila crna. Tokom godina, potro
aima je ponuen vei izbor opcija, ali su to bile zane-
marljive varijacije, a automobili su u sutini ostali isti.
2. Fordistiki sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim
tehnologijama kao to je pokretna traka. Budui da su
na trite neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli
da obezbede to je mogue veu uniformnost meu au
tomobilima, proizvoaima automobila bila je potrebna
nefleksibilna tehnologija. Fleksibilnije tehnologije vodile
bi ka neeljenim varijacijama u proizvodima. Iako je ne
fleksibilnost obezbeivala uniformnost proizvoda, ona je
stvarala itav niz problema. Recimo, bilo je teko da se
pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su
uvedeni proizvodi s vie opcija i varijacija. Osim toga,
kada bi dolo vreme da se uvede novi model (to se obi
no deavalo svake tri godine), proizvodna traka morala
je da se preuredi za njegovu proizvodnju. To je zahtevalo
da proizvodna linija bude zatvorena mesecima.
3. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije, stvorene su stan-
dardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima.
To je doprinosilo jo veoj uniformnosti proizvoda. Me
utim, to je takode stvaralo probleme. Radnici koji su
bili naueni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako
da izau na kraj s nepredvienim situacijama i vanred-
nim stanjima. Nadalje, budui da je zahtevana sve vea
raznolikost u proizvodima, radnici koji su obrazovani za
nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri
lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se iza
lo na kraj sa sve veom diverzifikacijom.
4. Fordistiki sistemi bili su orijentisani na progresivno po
dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja
vie dobara uz nie trokove. Poveanje je postizano na
razliite naine. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi
ma tako to e se u istim uslovima proizvoditi vei broj
proizvoda. Sto je vie proizvoeno, to se troak proizvod
nje svakog narednog proizvoda sve vie smanjivao. Pro
duktivnost se takode uveavala putem dekvalifikacije"
radnika. Svaki radnik imao je zaduenje da neprekidno
ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. Proces proi
zvodnje neprekidno je unapreivan i ubrzavan da bi se
produktivnost jo vie podigla. Produktivnost jeste dra
matino porasla, ali je jedna stvar u takvom ubrzanom
sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Tako se po
etkom sedamdesetih godina kvalitet amerikih automo
bila znatno srozao, to je njihove proizvoae dovelo u
podreen poloaj u takmienju s arogantnim japanskim
proizvoaima automobila.
5. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordistikim proi
zvodnim sistemima nastali su masovni radniki sindika
ti koji su funkcionisali na slian, birokratizovan nain.
Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima
koji su od njih vrlo malo zahtevali, kao i ubrzanom proi
zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od
mor, fordistiki radnici su se masovno okrenuli velikim
sindikatima. To je dovelo do perioda konfrontacije iz
meu velikih sindikata i velikih korporacija, nakon ega
su usledili dugaki i skupi trajkovi. Moni sindikati
188 D Z O R D RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
(na primer, Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su

da obezbede lukrativne ugovore za svoje lanove, iako su
plate i drugi uslovi bili jedinstveni za razliite tipove rad
nika u celoj industriji. Drugim recima, nagrada za radni
ke koji su bili iznad proeka bila je mala ili je uopte nije
bilo. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i
uvealo problem kvaliteta s kojim su se suoili proizvo
ai automobila i druge kompanije.
6. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u
potronji. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-mo-
dela. Iako su potroai dobili vei izbor, ne samo meu
automobilima ve i meu mnogim drugim proizvodima,
sutina fordistikog sistema ostala je masovna proizvodnja
i prodaja homogenih proizvoda koji lie jedni na druge.
Na primer, tinejderi su imali veoma suen izbor prilikom
kupovine patika. Jedan tip je korien u praktino svim
sportskim aktivnostima. Radnici u fordistikoj industriji
morali su da se bave neinspirativnim, repetitivnim poslo
vima. Isti ti ljudi su kao potroai imali izbor" izmeu
neinspirativnih potronih dobara koja se nisu razlikovala
od svega onoga to su kupovali drugi ljudi.
Postfordizam. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam
je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Taj novi
sistem zasniva se na itavom nizu karakteristika koje, kao to se
vidi iz samog imena, predstavljaju otar kontrast fordizmu:
1. Postfordistiki sistemi orijentisani su na proizvodnju i
tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Umesto da
se proizvodi jedan tip crnog automobila, automobilske
kompanije sada proizvode automobile u itavoj lepezi
boja. Osim toga, ti automobili imaju pregrt novih opci
ja. Nadalje, iako je Fordov T-model bio veoma funkcio
nalan, on nije bio najbolje stilski osmiljen. (Kasniji auto
mobili imali su stilske nedostatke i bili su loeg kvaliteta.)
Postfordizam - sistem proizvodnje koji je, za razliku od fordizma, orijenti-
san na proizvodnju heterogenih, prilagoenih proizvoda koji zahtevaju
fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do vee he
terogenosti u potronji.
Postfordistiki sistemi orijentisani su na proizvodnju do

bara koja zadovaljavaju najvie kriterijume, kako u pogle
du stila, tako i u pogledu kvaliteta.
2. U elji da proizvedu to vei broj razliitih proizvoda,
postfordistiki proizvodni sistemi postali su veoma flek
sibilni. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki, a prebaci
vanje na razliite stilove mora da se obavi brzo i relativ
no jeftino. Na primer, ista tehnologija trebalo bi da ima
mogunost da se brzo premesti s proizvodnje patika za
tranje na prizvodnju patika za koarku. Meutim, dok
se nalazi u jednom proizvodnom toku, tehnologija mora
da bude u stanju da na trite izbaci itav niz identinih
proizvoda. ak i u postfordistikom sistemu nema pro
stora za neeljene varijacije u proizvodnji.
3. Kao i tehnologija, fleksibilniji moraju da budu i radnici.
Radnici su u fordistikom sistemu stalno obavljali jedan
te isti zadatak iz poetka; u postfordistikom sistemu
radnici dobijaju priliku da obavljaju itav niz razliitih
zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed
nog proizvoda na drugi. Radnik moe da obavlja jedan
skup zadataka na proizvodnji patika za tranje, ali i dru
gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za
koarku. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost
da se radnici brzo i neprekidno prilagoavaju nepredvi-
divim situacijama i vanrednim stanjima. Osim toga, u
postfordistikom svetu stilovi i ukusi potroaa menjaju
se veoma brzo. Zbog toga radnici moraju da budu spo
sobni da se prilagode proizvodnji razliitih proizvoda iz
nedelje u nedelju i iz meseca u mesec.
4. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor
distikom sistemu, trend ka dekvalifikaciji je usporen,
pa ak i obrnut. Umesto radnika koji poseduju samo
jednu vetinu, postfordistiki sistemi zahtevaju radnike
koji poseduju itav niz razliitih vetina. Nadalje, ume
sto radnika-maina koji neprekidno ponavljaju isti zada
tak iz poetka, ovi sistemi zahtevaju kreativnije i mislee
radnike koji su sposobni da izau na kraj s promenama
190 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOR
i nepredvienim situacijama. Iako se proizvodni tok o

vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rat
isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u po;
fordistikom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc
distikog sistema.
5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor
veliki birokratizovani radniki sindikati izgubili su svi
ju privlanost. Kao rezultat toga, radniki pokret u SA
dramatino je oslabio, uglavnom ostavljajui radnike c
sami izau na kraj s poslodavcima kako znaju i umej
posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko
je postojala u fordistikoj eri. Meutim, u postfordistii
kom svetu radnici imaju mogunost da lako napuste pc
sao i nau novi. Oni sada mogu lako da preu s jedne
posla na drugi posao i zbog toga su moda manje zabr
nuti kada izgube posao. Meutim, dok to svakako va:
u nekim privrednim granama, postoje i privredne grar
u kojima to nije mogue. Otuda i postfordistiki sister
predstavlja jedno zastraujue i pretee profesionaln
okruenje.
6. Konano, heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic
nom heterogenou u potronji. Ovo se ponekad nazrv
procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umest
jednog ili nekoliko tipova patika, dananji potroa
mogu da biraju izmeu nekoliko stotina razliitih tipc
va patika. Patike su prole kroz takvu specijalizaciju d
danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s
moe zamisliti: postoje patike za dogiranje, za aktivni
hodanje, za etnju, fudbal, koarku, rukomet, patike z
kiu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osin
toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb
nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija
Postfordistiki potroa, kao i postfordistiki radnik, iv
u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao to u savremenom svetu postoji itav niz razliitih vrsta pa
tika dostupnih potroau, postfordistiko drutvo odlikuje slina vrst;
heterogenosti u mnogim drugim oblastima potronje.
i nepredvienim situacijama. Iako se proizvodni tok od

vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rade
isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u post
fordistikom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz for-
distikog sistema.
5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom,
veliki birokratizovani radniki sindikati izgubili su svo
ju privlanost. Kao rezultat toga, radniki pokret u SAD
dramatino je oslabio, uglavnom ostavljajui radnike da
sami izau na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju;
posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja
je postojala u fordistikoj eri. Meutim, u postfordisti
kom svetu radnici imaju mogunost da lako napuste po
sao i nau novi. Oni sada mogu lako da preu s jednog
posla na drugi posao i zbog toga su moda manje zabri
nuti kada izgube posao. Meutim, dok to svakako vai
u nekim privrednim granama, postoje i privredne grane
u kojima to nije mogue. Otuda i postfordistiki sistem
predstavlja jedno zastraujue i pretee profesionalno
okruenje.
6. Konano, heterogenost u proizvodnji povezana je sa sli
nom heterogenou u potronji. Ovo se ponekad naziva
procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umesto
jednog ili nekoliko tipova patika, dananji potroai
mogu da biraju izmeu nekoliko stotina razliitih tipo
va patika. Patike su prole kroz takvu specijalizaciju da
danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se
moe zamisliti: postoje patike za dogiranje, za aktivno
hodanje, za etnju, fudbal, koarku, rukomet, patike za
kiu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osim
toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb
nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija.
Postfordistiki potroa, kao i postfordistiki radnik, ivi
u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao to u savremenom svetu postoji itav niz razliitih vrsta pa
tika dostupnih potroau, postfordistiko drutvo odlikuje slina vrsta
heterogenosti u mnogim drugim oblastima potronje.
Meutim, u prihvatanju teze da smo preli iz fordizma u
postfordizam, moramo da budemo oprezni. Nije mogue jasno
odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu.
ak i ako prihvatimo ideju da se dananji svet moe precizno
opisati konceptom postfordizma, mnogi elementi fordizma op-
staju i danas. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima
i dalje su pokretne trake. Mnogi usluni poslovi koje danas po
vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordi-
stikih pokretnih traka. Oni koji nam spremaju hamburgere ili
pice u restoranima brze hrane, esto to rade na isti nain kao to
radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj
traci. Samo to umesto da sklapaju automobil ili patiku, oni u
hamburger ili u picu dodaju razliite sastojke. Zbog slinosti iz
meu elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane, taj
proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Proces je slian
fordizmu, jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim
tehnologijama, standardizovanim radnim rutinama (dekvalifika-
ciji), homogenizaciji radnika i potroaa itd.
Da li postfordizam predstavlja reenje za probleme koje je
radnicima stvorio fordizam? Zapravo, postoje znaajni dokazi da
postfordistiki radnici rade bre i tee od svojih predhodnika, da
su pod jo veim stresom i da su eksploatisaniji od fordistikih
radnika.
Kljuni koncept
Moderni svetski sistem
Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugaiju jedinicu analize

od onih koje su koristili mnogi marksistiki mislioci. On nije
analizirao radnike, klase i drave, jer je smatrao da oni prua
ju preuzak okvir za ono to on hoe da dokae. Umesto toga,
Volerstin analizira ekonomske entitete koji poivaju na podeli
rada koja nije ograniena politikim ili kulturnim granicama.
Mekdonaldizam - proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i slian je
fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim tehnolo
gijama, standardizovanim radnim rutinama, dekvalifikaciji i homogeni
zaciji radnika i potroaa.
192 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE*J
On zakljuuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to

je samodovoljan drutveni sistem sa skupom granica i kona
nim ivotnim vekom (on ne traje veno). Iznutra, sistem se
sastoji od razliitih drutvenih struktura i drutvenih grupa.
Volerstin je smatrao da se takvi sistemi odravaju pomou i
tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Te sile uvek
imaju potencijal da sistem rasture u paramparad.
Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svet-
skog sistema: prvi je svetska imperija (recimo, Rimsko carstvo),
a drugi moderna kapitalistika svetska ekonomija. Svetska im
perija bila je zasnovana na politikoj (i vojnoj) dominaciji, dok
je kapitalistiki svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi
naciji. Kapitalistiki svetski sistem stabilniji je od svetske im-
perije iz nekoliko razloga. On ima iru bazu, jer obuhvata vie
drava. Osim toga, on ima ugraen proces ekonomske stabili
zacije. Posebni politiki entiteti unutar kapitalistikog svetskog
sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju, dok
ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Volerstin je predvideo
mogunost pojave treeg svetskog sistema, socijalistike svetske
vlade. Dok kapitalistika svetska privreda razdvaja politiku i
ekonomsku sferu, socijalistika svetska privreda ih reintegrie.
Unutar kapitalistikog svetskog privrednog sistema postoji
centar, tj. dominantna geografska oblast koja eksploatie osta
tak sistema. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdeva-
ju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatie. Poluperiferi-
ja je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se
nalaze izmeu onih koji etsploatiu i onih koji su eksploatisani.
Za Volerstina, meunarodna podela eksploatacije se ne definie
dravnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu.
Svetski sistem - ogroman privredni entitet koji poiva na podeli rada i koi
nije sputan politikim i kulturnim granicama. To je drutveni sistem
sastavljen od razliitih drutvenih struktura i drutvenih grupa. On c
uglavnom samodovoljan, ima skup granica i odreen vek trajanja.
Centar - geografska oblast koja dominira kapitalistikom svetskom privi
dom i eksploatie ostatak sistema.
Periferija - oblasti kapitalistike svetske privrede koje snabdevaju centar sL->
vinama i koje on uveliko eksploatie.
Poluperiferija - rezidualna kategorija kapitalistike svetske ekonomije kos
obuhvata skup regiona koji se nalaze izmeu centra (eksploatatora .
periferije (eksploatisanih).
SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193
PROCES CIVILIZOVANJA
Najvanije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi
ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civi-
lizovanja. Elijas zapoinje svoje istraivanje u srednjovekovnoj
Evropi. Predmet tog istraivanja jeste svakodnevno ponaanje.
Izvor informacija koje Elijas koristi najveim delom su knjige o
manirima pisane izmeu 13. i 19. veka. Prouavajui te knjige
on je uoio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom
ponaanju. Naime, svakodnevno ponaanje koje je nekada bilo
prihvatljivo, tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Danas
mnogo vie obraamo panju na svakodnevna ponaanja drugih
ljudi, bolje ih razumemo i, moda najvanije od svega, mnoga
od njih smatramo nepodnoljivim. Ono to smo nekada sma
trali normalnim, sada nas uznemirava ili se moda toga stidimo;
ono to je nekada bilo javno, sada se krije. Kada primetimo da
drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponaanja uvred
ljiva, pokuavamo da ga sakrijemo od javnosti.
Primeri procesa civilizovanja

Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. U 13.
veku, veina ljudi smatrala je prihvatljivim da se, tokom ruka,
kosti ivotinja oglou, a potom vrate u tanjir za serviranje. Tek
kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponaanje oni bi toga
postajali i sami svesni. Veini ljudi takode je morala da se skrene
panja da je neprihvatljivo da akaju nos dok jedu. injenica da
:
e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponaanja,
asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal
no. Mnogi se tog ponaanja nisu stideli, jer nisu znali da bi ono
moglo da predstavlja necivilizovano ponaanje. Meutim, kako
sa decenije i vekovi prolazili lekcije su nauene, a sve vea panja
posveivana je knjigama o manirima koje nam objanjavaju zbog
ega za stolom nije pristojno akati nos. Kada je akanje nosa
konano postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada
Si ruko ne gleda, panja se okrenula drugom, manje okantnom
ponaanju. Na primer, neki dokumenti iz 16. veka opominju ljude
194 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM
da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umau u sos da bi ga

promeali. Danas se za stolom to vie ne radi.
Slian trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija, kao
to je putanje vetrova. U jednoj knjizi za kolsku decu iz 14. veka
nalazimo razne savete o takvom ponaanju:
Bolje je isputati vetrove bez zvuka.
Meutim, bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se
zadri.
Da ne bi uvredio druge dok isputa zvuk, vrsto stisni
zadnjicu.
Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom isputanja vetra.
najbolje je da se istovremeno glasno nakalje.
Kao to smo ve rekli, postojanje potrebe da se ponudi savet
0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno isputanje ve
trova, esto veoma buno, nekada bilo uobiajena pojava. Jasno
je da u civilizovanijem, 21. veku, ne bi bilo potrebe za takvim
dokumentima ili takvim upozorenjima. Danas mali broj ljudi
glasno isputa vetrove u javnosti, izuzev ako to ba ne moe da iz-
begne ili ako misli da nema nikoga u okolini. Kako to Elijas kae.
granica srama se pomerila, obuhvatajui i isputanje vetrova.
Duvanje nosa ilo je istim putem. U nekim knjigama o lepom
ponaanju iz 15. veka, ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju
1 briu nos istom rukom kojom jedu meso. U slinim knjigama iz
16. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon to su
u nju izduvali nos, i da zatim s uenjem gledaju u njen sadraj.
Meutim, iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. veku, takvo
ponaanje je uglavnom nestalo, jer su ljudi poeli da ga se stide.
Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. U srednjem veku
nije bilo neuobiajeno da mukarci i ene, koji su moda bili tek
malo vie od poznanika, provedu no zajedno u istoj sobi i spava
ju nagi. Takode, nakon to bi neko srednjovekovno venanje bilo
zavreno, itava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoenju do
kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu branu no.
Deverua bi potom obnaila mladu. Da bi se brak smatrao vae
im, mlada i mladoenja su morali zajedno da legnu u krevet u
prisustvu drugih. Sve to, naravno, danas nije uobiajeno, a mlada i
mladoenja provode svoje prve brane noi daleko od oiju sveta.
Norbert Elijas
Biografska skica
Norbert Elijas imao je interesantnu i pounu karijeru. Najvani

ja dela napisao je 1930-ih, ali je u to vreme, kao i godinama na
kon toga, bio ignorisan. Tokom Drugog
svetskog rata, i skoro itavu deceniju ka
snije, Elijas nije imao stalni posao, osta
jui marginalac u britanskim akadem
skim krugovima. Meutim 1954. godine
Elijas dobija ponudu za dve akademske
pozicije i prihvata jednu od njih, na Le-
steru. Elijas zapoinje svoju formalnu
akademsku karijeru u 57. godini ivota!
Njegova karijera procvetala je na Leste-
ru, gde je objavio itav niz vanih rado
va. Meutim, ubrzo se razoarao profesurom, jer nije uspeo da
institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav
lja alternativu tada dominantnom statikom pristupu (koji su
branili Talkot Parsons i drugi). Takode je bio razoaran time
to je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup; ostao
je usamljeni glas u divljini Lestera, gde su ga studenti smatrali
ekscentrikom iz prolosti. Priseajui se tog oseaja autsajder-
stva, Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina.
U snu, Elijas razgovara telefonom i uje glas s druge strane
ice koji ponavlja: Moe li da pria glasnije? Ne mogu da te
ujem". Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru,
ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski, a tek je ne
koliko engleskih sociologa toga doba moglo da ita nemaki.
Meutim, na kontinentu, posebno u Holandiji i u Nemakoj,
sociolozi su poeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i
1960-tih godina. Tokom 1970-ih, Elijas je poeo da dobija ne
samo akademska, ve i javna priznanja u Evropi. D o kraja svog
ivota, dobio je veliki broj znaajnih akademskih nagrada.
196 DZORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
Objanjenje promena:
produenje lanaca zavisnosti
Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaa
nju. Meutim, na koji nain je on objasnio te promene? Iako je
Elijas objanjavao promene u svakodnevnom ponaanju (mikro-
nivo), ono to objanjava te promene nalazi se, barem na poetku,
na makronivou, to jest na nivou drave. Kljuni razvoj Elijas je
video u pojavi jakog dravnog vladara, tj. kralja. S kraljem se poja
vio stabilni centralni upravljaki aparat kojim je bilo mogue kon-
trolisati prikupljanje poreza i voenje ratova. Oko kralja se razvio
i dvor, na kome je mo bila relativno jednako raspodeljena. Pojava
dvora od presudne je vanosti za Elijasov argument.
Pre pojave dvora, najveu vanost imali su ratnici. Oni su
mogli da upotrebe silu zato to su sa ostatkom drutva bili po
vezani onim to Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. Drugim re
cima, relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika, a i oni sami
zavisili su od malog broja ljudi. Sledstveno, kada su ratnici pri-
menjivali silu, to je pogaalo one kojima je ta sila bila namenje-
na, kao i relativno mali broj drugih ljudi. Na neki nain, ratnici
su bili slobodni da upotrebe silu, budui da to nije pogaalo ih
remetilo njihove veze s veim delom drutva. Za razliku od njih,
dvorski plemii razvili su dugake lance zavisnosti, koji su spre
avali upotrebu nasilja. Naime, dvorani su bili zavisni od onih
koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su
imali daleko manje potreba i elja od dvorana), a drugi su zavisi
li od dvorana zbog istog tog posla. Da su dvorani primenili silu,
to bi pogodilo veliki broj ljudi, moda ak i drutvo kao celinu.
Dugaki lanci zavisnosti prisilili su plemie da obraaju sve vie
panje na potrebe i oekivanja drugih. Vodei rauna o drugima
(neplemiima), plemii su se uzdravali od upotrebe sile protiv
njih. ak je bilo manje verovatno da e primeniti silu protiv
onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima
zavisnosti. Jo jedan inilac koji je spreavao plemie da upotre
bljavaju nasilje bio je taj to kralj nije kontrolisao samo novac
neophodan za kupovinu oruja, ve i samu upotrebu tog oruja.
Lanci zavisnosti lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac
zavisan, kao i meusobna zavisnost ljudi jednih od drugih.
Sada se postavlja sledee pitanje: kakve veze ima pramena na
vrhu drutva (meu plemiima i unutar njihovih lanaca zavisno
sti) s kopanjem nosa i putanjem vetrova? Odgovor je da su situa
cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponaanje postali
realnost za sve vei broj ljudi u itavom drutvu. Drugim recima,
ponaanje se s dvora prelilo" na ponaanje u drutvu. Lanci zavi
snosti bili su sve dui za sve vei broj ljudi. Kao rezultat toga, vei
na ljudi, kao i dvorani sami, poela je da izlazi u susret potrebama
ljudi koji ih okruuju. Svako je poeo da brine o svakom. Dui
lanci zavisnosti znaili su da bi svako necivilizovano ponaanje
prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom
okruenju, ve i veliki broj ljudi koje moda nikada nisu videli, ali
koji takode predstavljaju deo istog tog dugakog lanca zavisnosti i
nalaze se na njegovom kraju. Prema tome, ukoliko bi neko kopao
nos za stolom ili putao vetrove na balu, veliki broj ljudi bi napo-
sletku saznao za takvo ponaanje. Saznanje o toj novoj realnosti
i sve vea osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji
prilikom putanja gasova ili kopanja nosa u javnosti.
Tokom vremena, ljudi su sve vie brinuli kako se odnose
prema svojim biolokim potrebama u javnosti. Poeli su sve bo
lje da ih kontroliu. Mogli bismo da mislimo da je to odlian
razvoj. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se
uzdravaju od putanja vetrova u naem prisustvu? ivot je po
stao manje opasan, manje prost, manje nepredvidiv; ali je takode
postao manje uzbudljiv i interesantan. Budui da im je zabra
njeno da se ponaaju kako im padne na pamet, ljudi oseaju sve
vei pritisak, nespokoj i dosadu.
Kljuni koncept
Figuracije
Elijas je pokuao da prevazide tendenciju sociologa da po

vlae razliku izmeu pojedinaca i drutva. Da bi ostvario svoj
integrativni cilj (vidi glavu 7), Elijas je predloio koncept figu
racije. To je ideja koja nam omoguava da prevaziemo nau
nesposobnost da o ljudima istovremeno razmiljamo i kao o
pojedincima i kao o drutvima.
Figuracije bi, pre svega, trebalo da se shvate kao proce

si. Zapravo, Elijas je kasnije, da bi opisao svoj rad, poeo da
upotrebljava pojam procesna sociologija. Figuracije su drutve
ni procesi koji podrazumevaju meuzavisnost i isprepletanost
ljudi. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju
eksterno i prisilno; one su same ti meuodnosi. Pojedinci su,
po Elijasu, otvoreni i meuzavisni, a figuracije se sastoje od
takvih pojedinaca. Mo je od kljunog znaaja za drutvene
figuracije, a one su, kao posledica toga, neprekidno u protoku.
Figuracije nastaju i razvijaju se, ali uglavnom na jedan nevid
ljiv i neplanirani nain.
Od sredinjeg znaaja za ovu diskusiju jeste injenica da
se ideja figuracija primenjuje na sve drutvene fenomene iz
meu malih grupa i drutava, pa ak i na Kinu koja ima preko
milijardu stanovnika.
Elijas odbija da se bavi odnosima izmeu pojedinaca i
drutva. Drugim recima, i pojedinci i drutva (kao i svaki dru
tveni fenomen izmeu njih) podrazumevaju ljude - ljudske od
nose. Koncept lanaca meuzavisnosti trebalo bi da prui dobru
ilusrarciju onoga to Elijas eli da izrazi konceptom figuracije
koji predstavlja sutinu njegove socioloke misli. Njega interesu-
je na koji nain se ljudi povezuju i zato te veze nastaju.
Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci
otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me
uzavisnom odnosu s njima. On tvrdi da najvei broj sociolo
ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno
nezavisna od drugih ljjjdskih bia. Takva slika nije pogodna
za teorijufiguracije.Da bifiguracionasocilogija bila mogua,
neophodna je slika otvorenog i meuzavisnog aktera.
Studija sluaja: lov na lisice

Pored analize dugog istorijskog perioda, Elijas takode prime
njuje svoje ideje na posebne oblasti kao to je, recimo, sport, naro
ito lov na lisice. On smatra da se kroz istoriju moe primetiti opte
Figuracije - drutveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se
posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Mo ima kljuni znaaj za drutve
ne figuracije; one su neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvija
ju se, ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran nain.
opadanje nasilja u sportu. Lov na lisice u poetku je bio veoma
nasilan sport. Uobiajeni ritual sastojao se u tome da se lisica
najpre ubije, a potom pojede. Meutim, tokom godina, lov na
lisice postajao je sve civilizovaniji. (U Velikoj Britaniji on je za
branjen zakonom iz 2005. godine). Na primer, umesto da ljudi
ubiju lisicu, ubijaju je lovaki psi. Pored toga, vie nije obavezno
da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Meutim, s takvim razvo
jem sporta dolazi dosada. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi
postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego to su to
nekada bili. Potreba za veim uzbuenjem odraava se u porastu
nasilja koje esto izbija na evropskim, a posebno na britanskim
fudbalskim utakmicama. Osim toga, nasilje nije sasvim nestalo
iz drutvenog ivota. Ono se po pravilu moe nai po kafanama
i na ulicama, kao i u arkama ili otvorenim ratovima izmeu dr
ava. Mogue je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor
tu bude vie nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do
smanjivanja nasilja u drugim drutvenim odnosima. Uopteno
govorei, Elijas ne smatra da je civilizacija nuno dobra. Manje
civilizovana drutva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim
drutvima. Sve vea civilizovanost esto podrazumeva gubitak
drugih aspekata ivota koji su ljudima vani.
KOLONIZACIJA SVETA IVOTA

Jirgen Habermas (1929) je neomarksistiki teoretiar. Za
pravo, u mladosti, on je kao naunik direktno povezivan za kri-
riku kolu. Iako je dao znaajan doprinos kritikoj teoriji, Ha
bermas je s vremenom marksistiku teoriju integrisao s mnogim
drugim teorijskim uvidima da bi doao do posebnog skupa teo
rijskih ideja. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve
veoj kolonizaciji sveta ivota.
Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta
vota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta ivota i si
stema kao njegovog kolonizatora.
Svet ivota, sistem i kolonizacija

Koncept sveta ivota (nemaki, Lebensiveli) skovao je Alfred
Sic (s ostalim pripadnicima fenomenoloke sociologije) da bi opi
sao svet svakodnevnog ivota. Sic se prvenstveno interesovao za
intersubjektivne odnose unutar sveta ivota. Habermas, meu
tim, tom konceptu eli da prie na jedan drugaiji nain. On je
prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja
se odvija u svetu ivota. Idealno gledano, ta komunikacija trebalo
bi da bude slobodna i otvorena, tj. liena ogranienja bilo koje
vrste. Za Habermasa, slobodna i otvorena komunikcija znai ra
cionalizaciju komunikacije unutar sveta ivota. Iako je koncept
racionalizacije uglavnom korien u negativnom smislu (u kome
e ga i sam Habermas kasnije esto koristiti), unutar sveta ivota i
komunikacije, racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Oni
koji se nalaze u meusobnoj interakciji racionalno su motivisani
da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju, koja vodi uzaja
mnom razumevanju. Da bi se postigao konsenzus, upotrebljavaju
se racionalne metode. Do konsenzusa e se stii, a razumevanje
e se postii ako pobedu odnese bolji argument. Drugim recima,
nikakva spoljna sila, kao to je na primer vea mo jedne strane u
komunikaciji, ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon
senzusa. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze
iskljuivo na osnovu bolje argumentacije.
Sistem ima izvorite u svetu ivota, ali on razvija svoje po
sebne strukture kao to su porodica, pravni sistem, drava i privre
da. Razvijajui se, te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije
od sveta ivota. Sistem i njegove strukture, isto kao i svet ivota,
prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Meutim, racionalizacija
sistema poprima razliit oblik od racionalizacije sveta ivota. Ra
cionalizacija ovde znai da sistem i njegove strukture postaju sve
diferenciraniji, sloeniji i samodovoljniji. Sto je jo vanije, mo
Svet ivota - po Sicu, svet zdravog razuma, svet svakodnevnog ivota, obini
svet; mesto gde se dogaa intersubjektivnost; Habermasa na prvom me-
stu interesuju meupersonalni odnosi u svetu ivota.
Sistem - po Habermasu, strukture (kao to su porodica, pravni sistem, drava
i privreda) koje imaju izvorite unutar sveta ivota, ali koje razvijaju za
sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta ivota.
sistema i njegovih struktura raste, a s time raste i sposobnost siste

ma da usmerava i kontrolie ono to se deava u svetu ivota. To
ima mnotvo kobnih posledica po svet ivota, od kojih je najva
nija njegova kolonizacija od strane sistema. Kolonizacija sveta i
vota ima mnoge oblike, ali je najznaajnije to to sistem sam sebe
namee komunikaciji koja se odvija unutar sveta ivota. Umesto
da se komunikacija odvija iskljuivo tako to pobedu odnosi bolji
argument, sistem, koji dolazi spolja, ograniava sposobnost akte
ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar
sveta ivota. Drugim recima, umesto da racionalne strukture si
stema uveavaju kapacitet sveta ivota za komunikaciju i ostvare
razumevanje i konsenzus, one te procese ugroavaju nameui im
spoljnu kontrolu. To je sutina procesa kolonizacije.
Evo jednog primera za lake razumevanje ideje kolonizacije.
Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz
otvorenu i slobodnu diskusiju odluili kako da udrue snage da
bi zaradili vie novca. Takode, pretpostavimo da su svi oni dobro
pozicionirani slubenici u bogatim i velikim kompanijama, te da
znanje koje su stekli na tim pozicijama poele da iskoriste da bi
napravili akcionarsku drutvo, a onda investirali u deonice ne
kih od tih kompanija. Meutim, oni ne samo da ne smeju to da
urade, ve ne smeju o tome ni da razgovaraju, jer je to zabranje
no zakonom o insajderskom trgovanju. Slubenik iz jedne kom
panije ne sme drugim lanovima grupe otkrivati informacije o
tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to moe
da utie na cenu akcija te kompanije na berzi. Tako se zakonom
zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je naine
mogue stei bogatstvo unutar sveta ivota ove grupe. Moemo
da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti, ali ostaje
injenica da u ovom sluaju zakon zapravo zabranjuje postizanje
konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju.
Prema tome, Habermas tvrdi da su sistem i svet ivota, upr
kos tome to proistiu iz istih korena, razdvojeni jedan od drugog.
Kolonizacija sveta ivota - budui da sistem i njegove strukture postaju sve
diferenciranije, sloenije i samodovoljnije, njihova mo raste, a s njom
raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontroliu ono to se deava
u svetu ivota.
Budui d a je tako, otvara se m o g u n o s t d a sistem kolonizuje svet

ivota. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet ivota uop-
te, a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. K o m u n i k a c i j a p o
staje sve rigidnija, osiromaenija i fragmentiranija, a s a m svet ivo
ta dolazi na ivicu raspadanja. M e u t i m , ak i k a d a je kolonizacija
v e o m a opsena, svet ivota opstaje i nastavlja d a ivi.
Jirgen Habermas
Biografska skica
Habermas je poeo da radi na Institutu za drutvena istraiva

nja u Frankfurtu 1956. godine. Odmah je postao pripadnik
frankfurtske kole. Vrlo brzo je postao asistent-istraiva kod
Teodora Adorna, jednog od naj uticaj -
nih lanova te kole. Iako se smatra da
je frankfurtska kola bila veoma homo
gena, Habermas se izdvajao svojim gle
ditima:
Za mene nikada nije postojala jedna konzi-
stentna teorija. Adorno je pisao eseje o kriti
ci kulture i organizovao seminare o Hegelu.
On je predstavljao samo jednu marksistiku
struju - i to je bilo to".
Iako je bio vezan za Institut za drutvena istraivanja, Haber
mas je od poetka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori
jentaciju. Objavljivanje jednog teksta 1957. godine, dovelo ga
je u sukob s najuticajnijim naunikom Instituta, Maksom Hor-
khajmerom. Habermas je zagovarao kritiku misao i praktino
delanje, ali se Horkhajmer plaio da bi takva pozicija mogla da
ugrozi javno finansirani institut. Horkhajmer je poeo da se za
lae za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Tada je rekao o
Habermasu: On verovatno ispred sebe ima dobru, ak i bri
ljantnu karijeru kao pisac, ali e Institutu naneti veliku tetu
ako ostane". lanak je na kraju ipak objavljen, ali ne pod okri
ljem Instituta. U njemu se praktino Institut nije ni pominjao.
Nakon svega, Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu
nemogue uslove rada, posle ega je on napustio Institut.
Racionalizacija sistema i sveta ivota

Za Habermasa, problem je u tome to sistem i racionalizaci
ja koja je karakteristina za sistem, zadobijaju sve veu kontrolu
nad svetom ivota i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije.
Reenje tog problema, po Habermasu, lei u racionalizaciji i jed
nog i drugog - i sveta ivota i sistema. Potrebno je, kako vidimo,
da se obave dve racionalizacije, ali svaka na svoj nain. Sistemu
i njegovim strukturama mora se omoguiti da postanu sve dife-
renciraniji i sloeniji. Na drugoj strani, svet ivota mora se rede-
finisati tako da se priblii idealu slobodne komunikacije u kojoj
bolji argumenti uvek pobeduju. Puna racionalizacija sveta ivota
i sistema, omoguila bi im da se ponovo sjedine na nain kojim
e se meusobno dopunjavati i obogaivati. Time bi se uzajamna
netrpeljivost medu njima iskorenila. Racionalniji sistem trebalo
bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u
svetu ivota. Ta argumentacija trebalo bi, zauzvrat, da se iskori
sti da bi se iz nje izvukli naini dalje racionalizacije sistema. Na
taj nain, dva sistema bi se uzajamno obogatila, umesto da, kao
sada, sistem deformie svet ivota.
Na primer, jedan racionalniji sistem mogao bi da omogui
grupama ljudi da raspravljaju o razmeni odreenih vrsta informacija
koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Takve gru
pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju dole do boljih smernica
u pogledu toga ta jeste, a ta nije insajdersko trgovanje. Drugim
recima, ljudi bi sami odluili da li je insajdersko trgovanje moral
no ili nemoralno, zakonito ili nezakonito, dobro ili loe. U drutvu
u kojem su i sistem i svet ivota racionalizovani, ti pogledi na nove
smernice, uticali bi povratno na sistem, te vodili do promena i bo
ljeg shvatanja onoga to jeste i to nije insajdersko trgovanje.
Kljuni koncept
Situacija idealnog govora
Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne

i otvorene komunikacije (u svetu ivota) koju on naziva situaci
ja idealnog govora". U najveem broju sluajeva, mo odreuje
204 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
koji argument pobeduje, a koji gubi. Meutim, Habermasova

situacija idealnog govora, osloboena je svih spoljnih uticaja,
a pogotovo uticaja moi. To je situacija u kojoj pobeduje bolji
argument, a ne onaj iza koga stoji moniji pojedinac ili monija
grupa. Bolji argument je onaj koji, recimo, nudi bolje dokaze i
moe da se iznese na najubedljiviji nain. Konsenzus se stvara
nakon rasprave takvim argumentima, a takav konsenzus nam
uvek kazuje ta je istina. Ptema tome, istina je istina zato to
proizilazi iz konsenzusa, a ne zato to je kopija realnosti.
Problem u savremenom svetu sastoji se u tome to je mali deo
ljudske komunikacije slobodan i otvoren. Mo utie na prakti
no celu nau komunikaciju, a rezultat takvog uticaja nije samo
poremeena komunikacija, ve i opta nesposobnost da se stigne
do pravog konsenzusa i, samim tim, do istine. U skladu sa svo
jom marksistikom orijentacijom, Habermas smatra da posto
ji skup praktinih i politikih implikacija koje proizilaze iz te
dijagnoze savremenih bolesti. Drugim recima, barijere slobod
noj i otvorenoj komunikaciji, a pogotovo mo koja je remeti,
trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu
do konsenzusa i istine.
MOLOH MODERNOSTI
Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim
teoretiarem. On tvrdi da mi i dalje ivimo u modernom svetu,
iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. (Gidens je veliki deo
svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore
tiarima koji tvrde da ivimo u postmodernom svetu.) On ne
odbacuje ideju da emo u nekom trenutku moda prei u pos-
tmoderni svet, ali njegovo vienje tog sveta veoma je razliito
od vienja postmodernih teoretiara (glava 9). Iako modernista,
Gidens ima veoma razliit pogled na moderni svet od klasinih
teoretiara modernosti, kao to su Marks ili Veber.
Situacija idealnog govora govorna situacija koja je osloboena od svih
spoljnih uticaja, a pogotovo uticaja moi; situacija u kojoj pobeduje bo
lji argument, a ne onaj iza koga stoji moniji pojedinac ili monija gru
pa. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima, a takav
konsenzus nam uvek kazuje ta je istina. Istina nije kopija realnosti ve
proizilazi iz konsenzusa.
Moloh
Gidens vidi modernost kao Moloha, (engleski, juggernaut),
snanu silu koja se kree napred ruei sve pred sobom. Zamisli
mo jedan ogroman kamion veliine Titanika koji se kree ulica
ma grada. Ljudi upravljaju Molohom, ali, s obzirom na njegovu
veliinu i snagu, oni ne mogu potpuno da kontroliu pravac ko
jim e se on kretati, niti brzinu koju e on dostii. Uvek posto
ji mogunost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve
ono to je u njemu, ili u njegovoj blizini, bude uniteno. Onima
koji ga kontroliu, kao i onima koji mu se nadu na putu, Moloh
moe doneti velike nagrade (recimo, veliki kamion moe da do
nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovnitvu potreb
ne), ali i velike opasnosti, ukljuujui i stalan strah da oni koji
njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i
tako dovesti u opasnost ivote mnogih ljudi.
Koncept Moloha jedan je prilino apstraktan koncept. Sta,
zapravo, Gidens eli da kae tom metaforom i opasnostima koje
ona nosi? Moloh izraava rizike po ljudsko drutvo koje su proi
zveli sami ljudi. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Ka
mion moda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se ine
ispravnim, ali to u budunosti moe proizvesti vie tete nego ko
risti. To se dogodilo sa fen penom", lekom za kontrolu teine
koji je jedno vreme bio veoma popularan, ali je potom povuen
5 trita jer se saznalo da izaziva srane probleme. Jo jedan pri
mer kako ljudske tvorevine koje se ine vrednim mogu imati ra
zarajue posledice, jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer,
nuklearne centrale) i genetskog istraivanja. I jedno i drugo su
proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon
trolom. Meutim, ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo
gunost unitenja koje moe biti posledica topljenja nuklearnog
rsaktora (to se desilo 1986. godine u Cernobilju) ili genetskih
mutacija (koje mogu ugroziti budunost ljudske vrste).
Moloh - Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snanu silu
koja se kree napred ruei sve pred sobom. Ljudi upravljaju Molohom,
ali uvek postoji mogunost da e se on otrgnuti kontroli i unititi one
koji su ga stvorili i njihovu okolinu.
206 DZORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORES
Prostor i vreme
Naa sposobnost da kontroliemo razliite komponente sa-
vremenog Moloha komplikuje se injenicom da su te komponen
te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Tu pojavu Gidens
naziva distancijacija. Dok su nam u premodernom drutvu, ili ak
u ranim modernim drutvima, takve komponente bile fiziki bli
zu, one se sada prostiru po elom svetu. Vie nije neophodno da
budete blizu neega da biste na to izvrili nekakav uticaj. Recimo,
nuklearna podmornica ogromne razorne moi moe da bude uda
ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Nukle
arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji ive hiljadama
kilometara daleko od mesta gde se desila nesrea. Isto to moe da
se kae i za vreme. Stvari koje su napravljene u prolosti (nuklearni
otpad koji se gomilao vie od pola veka) mogu imati katastrofalne
posledice po nas koji ivimo u dananjem vremenu. Slino tome,
stvari koje danas stvaramo (na primer, genetska tehnologija) mogu
imati tetne posledice u budunosti.
Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru, stanovnici
modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i
ljude koji te sisteme kontroliu i njima upravljaju. Recimo, ne
ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor
nice da lansira raketu s nuklearnom glavom nee biti posledica
njegovog kaprica ili da e oni koji obavljaju genetska istraiva
nja preduzeti sve mere predostronosti koje su potrebne da bi se
zatitile budue generacije. Drugim recima, priroda modernog
sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si
stemima. U suprotnom, savremeno drutvo ne bi bilo mogue.
Entoni Gidens
Biografska skica
Gidens je kao teoretiar veoma uticajan u SAD, ali i u mnogim

drugim delovima sveta. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad
Distancijacija - tendencija razliitih delova savremenog Moloha da se sve vie

udaljavaju od nas u prostoru i vremenu.
uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj

Britaniji nego u drugim zemljama. Ne-
prihvatanja kod kue moe delimino da
se objasni injeniom da je Gidens uspeo
da dobije teorijske sledbenike irom sve
ta, to mnogim drugim britanskim teore
tiarima koji su to pre njega pokuavali,
nije polo za rukom: Gidens je moda
ostvario fantazije mnogih od nas koji su
se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de
bate iz koje se razvila teorija strukturacije." (Videti glavu 7).
Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to
kom devedesetih godina prolog veka. Sedmogodinja terapi
ja dovela ga je do dubljeg istraivanja linog ivota, iz ega su
proizale knjige kao to su: Modernost i samoidentitet i Transfor
macije intimnosti. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje
da prihvati aktivniju ulogu u javnom ivotu i postane savetnik
britanskog premijera Tonija Blera. Dekan prestine Londonske
kole za ekonomiju i politike nauke (London School of Eco
nomics and Political Science) postao je 1997. godine. Tokom
svog mandata, pokuao je da uvrsti akademsku reputaciju te
institucije i ojaa njen uticaj kako u Velikoj Britaniji, tako i i
rom sveta. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov
akademski rad, te da njegovim poslednjim delima nedostaju
dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove.
Refleksivnost
Meutim, u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da
stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Ljudi su refleksivni. Oni
neprestano razmiljaju o velikim problemima kao to su nukle
arna tehnologija i genetsko istraivanje, ali i o svemu onome to
ini njihov svakodnevni ivot. Iako razmiljanje o velikim pro
blemima ima mali uticaj na te probleme, ono u ljudima izazi
va stalan oseaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi
mogli imati na njihove ivote. Sto je jo vanije, neprekidno pre
ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara jo
208 D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
vei oseaj nelagodnosti. Malo toga moe da se uradi jednom za

svagda. Umesto toga, svi nai postupci neprekidno su podloni
preispitivanju, reviziji i modifikaciji. Gidens taj proces naziva re
fleksijom. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka napo-
sletku vodi do njihove promene.
Mi ne reflektujemo samo o naim postupcima, ve i o na
em razmiljanju o tim postupcima. To nam stvara jo sveobu-
hvatniji oseaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao to su
opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom.
Kljuni koncept
Rizino drutvo
Iako ideja rizika zauzima znaajno mesto u Gidensovom teorij

skom radu, ona predstavlja sredinji koncept socioloke teorije
savremenog nemakog teoretiara, Ulriha Beka (roden 1944).
Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizino drutvo (1992).
Bek smatra da je savremeno drutvo definisano rizikom i na
inima na koji rizik moe da se sprei, minimalizuje ili kanali-
e. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako to
su teile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao to je vea
jednakost), ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalae
da ne izazivaju opasnosti povezane s razliitim rizicima
Mnogi dananji rizici proistiu iz savremene industrije, ali
ono to ih ini jedinstvenim nije samo to to su opasniji nego
ikada ranije (nesrea u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija
nego nesrea izazvana u obinoj elektrinoj centrali), ve i to
to nisu prostorno i vremenski ogranieni. Na primer, nukle
arna katastrofa, kao ona u ernobilju 1986. godine, nije bila
ograniena samo na geografski prostor u blizini centrale, ve
je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prili
no udaljeni od mesta nesree. Osim toga, posledice te nesree
nisu bile ograniene samo na vreme kada se nesrea dogodila.
Ljudi i danas oseaju posledice izloenosti radijaciji, pri emu
se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi.
Rizik je, kao i mnoge druge pojave u drutvu, stratifikovan. Za
razliku od siromanih drutava i niih slojeva koji e skoro si
gurno biti izloeni riziku, bogata drutva i vii slojevi verovatno
e izbei rizik. tavie, bogatija drutva esto izvoze rizik siro

manijim drutvima. Takode, mnogo je vea verovatnoa da e
rizik pogoditi oblasti u kojima ivi nia, a ne via klasa. Bez ob
zira na to, ak ni vii slojevi ne mogu biti potpuno lieni opasno
sti rizika u savremenom svetu. Jedan od razloga za to je efekat
bumeranga. Drugim, recima, rizik pogaa i vie slojeve i bogata
drutva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. Bogata
drutva i vii slojevi nastoje da fabrike koje unitavaju ovekovu
okolinu grade to je mogue dalje od mesta na kojima oni ive,
ali mnogi od tih rizika vraaju im se nazad u obliku zagaenog
vazduha ili zagaane vode, sve vee rupe u ozonskom omotau,
globalnog zagrevanja i slinog. Niko ne moe, smatra Bek, da se
sakrije od rizika ili izbegne ivot u rizinom drutvu.
Nesigurnost i rizici
Gidens smatra da visoka modernost" u nae ivote unosi
velike rizike i nesigurnost. Odatle dolazi naa elja da smanjimo
rizik i nesigurnost. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u
detinjstvu. Ako je socijalizacija uspena, ona nam omoguava da
razvijemo sposobnost verovanja ne samo naim roditeljima, ve
osobama od autoriteta u naelu. Osim toga, na svakodnevni i
vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su nai ivoti sigurni.
Ipak, uprkos rutinama i uspenoj socijalizaciji, bolno smo svesni
rizika koji nas okruuje. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju
uju samo fenomene o kojima je bilo rei u prethodnim paragra
fima, ve i fenomene kao to su sve vea globalna ekonomska za
visnost i verovatnoa da e ekonomska kriza u jednom delu sveta
prouzrokovati krizu u itavom svetu. Mi smo takode svesni toga
da eksperti, iako im naelno verujemo, ne mogu u potpunosti da
kontroliu Moloha. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku-
;
u krize, a mere koje oni preduzimaju da bi izali na kraj s takvim
irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoranja.
Efekat bumeranga rizik pogaa vie slojeve i bogata drutva koji su najod
govorniji za njegovu proizvodnju.
210 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
Gidens se pita: zato nastaju rizici? Drugim recima, zato

Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi etiri odgovora:
1. Oni koji su stvorili Moloha i njegove razliite sastavne
delove napravili su greke; Moloh ima ugraene felere.
Na primer, strunjaci koji su projektovali nuklearnu cen
tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale i
rom sveta), napravili su itav niz greaka koje su dovele
do njenog unitenja.
2. Oni koji upravljaju Molohom prave greke; Moloh je
podloan upravljakim grekama. Prema tome, mogue
je da je ernobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim
grekama koje su poinili ljudi koji su upravljali centra
lom iz dana u dan. U stvari, ernobiljska katastrofa je bez
sumnje rezultat kombinacije greaka upravljaa i sistem
skih felera.
3. Ne moemo uvek tano da predvidimo posledice mo-
difikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova.
Takve promene esto imaju nenameravane posledice. Na
primer, mi se trenutno nalazimo na poetku genetske
revolucije, ali ne moemo da predvidimo sve posledice
genetskih promena na kojima sada radimo. Slino tome,
proizvoai leka fen pen" nisu imali predstavu o tome
da e njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati sra
ne probleme.
4. Ljudi u naelu, a posebno eksperti, neprekidno reflektuju
o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu.
To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu
ava Molohu da se kree razliitom brzinom i u razlii
tim smerovima. Meutim, nova brzina ili smer mogu da
proizvedu itav niz negativnih posledica. Na primer, u
nekom trenutku amerike finansijske vlasti mogle bi da
podignu kamatne stope kako bi drale inflaciju pod kon
trolom. Meutim, dizanje kamatnih stopa otvara mogu
nost za privrednu recesiju.

Holivudski blokbaster
Kao to smo videli u ovoj glavi, kritiki teoretiari smatrali su

da su filmovi, pogotovo filmovi koji su u doba najvee popu
larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije, pogodno
sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. Posledica tog zaglu-
pljivanja jeste to da ljudi nisu vie sposobni da shvate da se
izvori njihovih problema nalaze u irem drutvu, a kamoli da
neto preduzmu kako bi to spreili. Vremena su se promenila
tako da danas vie panje mora da se posveti uticaju televi
zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti ou-programa), In
terneta i eksboksa (naroito razliitim igricama koje na njemu
mogu da se igraju). Meutim, kakav je poloajfilmovadanas?
Da li su oni vie ili manje zaglupljujui, i da li mogu da se
upotrebe za kontrolu ljudi?
Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi,filmovisu da
nas, na neki nain, mnogo manje vani nego to su to bili, re
cimo, 1940-ih godina. Danas Holivud proizvodi manje filmo
va B produkcije nego ranije. Iako mnogi od tihfilmovamogu
da se gledaju na kanalima kao to je American Movie Classic,
njih je uveliko zamenio televizijski program. Meutim, uticaj
Holivuda ostao je snaan, pogotovo u proizvodnji i globalnoj
distribuciji blokbastera. U stvari, Holivud je odavno poeo da
proizvodi blokbastere Roenje nacije (1915), Prohujalo s vi
horom (1939), i Quo Vadis (1951) - zbog ega je asopis Va
riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarauje puno
novca). Ono to je danas razliito jeste sredinja pozicija koju
blokbasteri u Holivudu zauzimaju, kao i tehnika razvijenost i
arobnjatvo savremenih blokbastera. Danas se naglasak stav
lja na brze, glasne i nemogue dogaaje koji mogu da se izraze
samo kroz magiju filma, pogotovu upotrebom kompjuterizo-
vane tehnike koja je jo uvek u svom zaetku. Prvi meu ta
kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977), a jedan
od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999).
Na koji nain se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu
1 s osnovnim idejama kritike teorije? Prvo, iako je proizvedeno
j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije, mnogo
212 D0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE*
vei procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i

blokbastere. Drugo, ne samo da vie ljudi odlazi da gleda blo-
kbastere, ve oni ostvaruju mnogo vei uticaj na njih. Meta
uticaja tih filmova nije intelekt, nego emocije. Savremena
filmska industrija poznata je po tome to koristi planiranje i
ekspertizu, koji su neophodni da bi se dananja bioskopska I
publika manipulisala i kontrolisala. Konano, i moda naj- \
vanije, najvei broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu- j
pljujui uticaj na publiku. Glavni cilj je da se snano utie na
emocije gledalaca, od kojih se uglavnom trai da gotovo uop-
te ne razmiljaju. Lako moe da se dokae da su savremeni
blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi
nivo, i da, sledstveno tome, doprinose da se odri status quo i
u velikoj meri smanjuju mogunost za kritiko razmiljanje i
nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. ;
Saetak
1. Kritika teorija najvie je zainteresovana za kulturnu industriju i

sve veu kontrolu kulture nad ljudima. Presudnu ulogu u toj kon
troli ima masovna kultura, pogotovo ona koja se iri preko medija.
2. Kritiki teoretiari kritikuju tehnologiju, pogotovo nain na koji
se ona upotrebljava u kapitalizmu.
3. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno drutvo
u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritiki misle.
4. Kritiki teoretiari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi
ljenje. Pod uticajem tehnokratskog miljenja, ljudi tee da pro
nau najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa, ne razmilja
jui niti o sredstvima, niti o ciljevima. Oni gube sposobnost da
koriste razum, to doprinosi iracionalnosti racionalnosti.
5. Za razliku od marksista, kritiki teoretiari usvajaju pesimistian
pogled na budunost. Oni u budunosti predviaju sve veu teh
noloku kontrolu i racionalizaciju.
. 6. Kapitalizam je proao kroz transformaciju od fordizma ka post-
fordizmu.
7. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho
mogenih proizvoda, nefleksibilna tehnologija, standardizovane
radne rutine, progresivan rast produktivnosti, birokratizovani
proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u

potronji.
8. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja veeg broja
proizvoda, veoma fleksibilni proizvodni sistemi, fleksibilniji i ve-
tiji radnici, opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero
genost u potronji.
9. Iako velike fabrike postaju sve vie postfordistike, fordizam na
stavlja da ivi u restoranima brze hrane.
10. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u
kome je ono to se nekada radilo javno vremenom postalo neci-
vilizaovano, a ljudi su to prestali da rade javno.
11. Promene medu obinim ljudima nastale su kao posledica imita
cije promena koje su nastale u aristokratiji. Promene u dvorskim
manirima stvorile su lance zavisnosti koji su poeli da povezuju
aristokratiju s obinim svetom.
12. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije
sveta ivota. Po toj teoriji, sistem kolonizuje svet ivota i time u
njemu spreava slobodnu i otvorenu komunikaciju.
13. Za Habermasa svet ivota predstavlja podruje svakodnevne ko
munikacije.
14. Iako, po Habermasu, sistem ima svoje izvorite u svetu ivota, on
vremenom poinje da razvija posebne strukture (porodica, pravni
sistem, drava i privreda itd.) koje postaju sve udaljenije i odvoje-
nije od sveta ivota.
15. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti,
velikom i snanom silom koja, uprkos injenici da njome uprav
ljaju ljudi, uvek ima mogunost da se otrgne njihovoj kontroli.
16. Gidens smatra da se u faktore koji utiu na to da se Moloh mo
dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugraeni feleri, greke u uprav
ljanju, nenameravane posledice i korienje novih znanja koja
usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu.
Bek, Ulrih (2001). Rizino drutvo. Beograd: Filip Vinji.

Elijas, Norbert (2001). Proces civilizacije. Sremski Karlovci: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
Fisk, Don, (2001). Popularna kultura. Beograd: Clio.
Gidens, Entoni (1998). Posledice modernosti. Beograd: Filip Vinji.
Gidens, Entoni (2005). Odbegli svet. Beograd: Stubovi kulture.
Katunari, Vjeran (1990). Teorija drutva u frankfurtskoj koli. Zagreb:

Naprijed.
Markuze, Herbert (1987). ovjek jedne dimenzije. Sarajevo: Veselin
Maslea.
Risman, Dejvid (2007). Usamljena gomila. Novi Sad: Mediterran Pu-
bishing.
Ritzer, George (1999). Mekdonaldizacija drutva. Zagreb: Naklada Je
senski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.
Smit, Denis (2001). Uspon istorijske sociologije. Beograd: Zavod za ud
benike i nastavna sredstva.
Touraine, Alain (1998). Postindustrijsko drutvo. Beograd: Plato.
Vujovi, Sreten [urednik] (2008). Drutvo rizika. Promene, nejednako
sti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji. Beograd: Institut za soci
oloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Srbiji.
Wallerstin I. (1986). Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: C E K A D E .
GLAVA 6
SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG
IVOTA
Simboliki interakcionizam
Dramaturgija
Etno metodologija i konverzacijska analiza
Teorija razmene
Teorija racionalnog izbora
Saetak
Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teori-
jama. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija, ali se
orijentiemo na teorije svakodnevnog ivota. Glavu zapoinjemo
simbolikim interakcionizmom, teorijom koja se razvijala pod
snanim uticajem Dorda Herberta Mida (sa kojim smo se upo
znali u glavi 3). Nakon toga, prelazimo na dramaturgiju, koja
drutvo posmatra kao niz dramskih nastupa slinih pozorinim
nastupima. Etnometodologija, s kojom se sreemo nakon toga,
bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici rea-
lizovali nae ivote. Nakon toga, sreemo se s teorijom razmene
koja drutvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i trokova i
koja, izmeu ostalog, tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru
gima ukoliko je taj odnos nagraujui, a prekida ga ukoliko ga
on kota. Glavu zavravamo teorijom racionalnog izbora koja se
usredsreuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem
da maksimalizuju zadovoljenje svojih elja i potreba.
SIMBOLIKI INTERAKCIONIZAM
Predmet prouavanja simbolikog interakcionizma, kao
: drugih teorija koje sreemo u ovoj glavi, jeste drutvena sva-
iodnevica. Posebnost te teorije, kao to se moe uoiti iz njenog
Simboliki interakcionizam socioloka kola koja se, sledei Mida, prven
stveno bavi simbolikom interakcijom.
imena, jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince

kao dejstvenike) i simbole (i njihovo znaenje) koji su s interak
cijom vrsto povezani. Sutinu ove teorije moemo razumeti ako
izloimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa.
Prvo, ljudsko delovanje usmereno je na stvari, ali samo ako
te stvari za ljude imaju neko znaenje. Sledstveno tome, nae de
lanje usmereno je, recimo, na zastavu Republike Srbije tako to
je pozdravimo ili dignemo tri prsta. Taj na postupak zasnovan
je na znaenju koje ta zastava ima za nas (tj. za nau domovi
nu), a ne samo na njenim fizikim karakteristikama (tj. injenici
da ima tri boje i grb orla u sredini). To, takoe, znai da drugi
ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugaiji nain
(recimo, tako to e je spaliti ili je pocepati), zato to ona za njih
moe imati drugaije znaenje (recimo, za neke ona moe biti
simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije).
Drugo, znaenja uvek proizilaze iz naih interakcija s dru
gim ljudima. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj koli mi
uimo kako je zastava pozitivan simbol. Ali, isto tako, ljudi koji
ne vole Srbiju takode kroz interakciju u koli, porodici ili nekoj
drugoj primarnoj grupi, mogu da naue kako je zastava Srbije
negativan simbol. Stoga, kakav god odnos imali prema zastavi,
on se stie kroz interakciju.
Tree, ljudi ne samo da internalizuju znaenja koja su nauili
kroz drutvenu interakciju, ve su takode sposobni da ih modi-
fikuju kroz interpretativni proces. Sledstveno tome, iako je neko
nauio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol, nezado
voljstvo srpskom spoljnom politikom ili nainom na koji srbijan
sko drutvo tretira svoje etnike manjine moe pojedince navesti
da reinterpretiraju znaenje zastave i da odbace pozitivna oseanja
prema njoj, pa ak i da razviju potpuno negativna oseanja prema
zastavi i prema svemu onom to ona simbolizuje. Suprotno tome,
pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma
njinama. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu
sada u svetlu te nove injenice da promene miljenje i ponu za
stavu Srbije da doivljavaju kao neto pozitivno.
etvrto, ljudi, za razliku od ivotinja, imaju jedinstvenu
sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. Dok ivotinje na
SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA 217
stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno, ljudi

su sposobni da stimulusima daju znaenje (da ih pretvore u sim
bole) i da onda delaju na osnovu tih znaenja. ivotinje reaguju
instinktivno na objekte; mi prvo razmiljamo o njihovim znae
njima, pa tek onda delamo. Gladna ivotinja mogla bi da pojede
otrovnu peurku, ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta
peurka otrovna i da proverimo njenu jestivost, i tek onda odlu
imo da li da je pojedemo ili ne. Kada ivotinjama dode vreme
za parenje, one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje
kako bi instinktivno osigurale produenje vrste. Najvei broj ljudi,
meutim, bira s kim ide u krevet. Seksualni in za ljude ima jedno
simboliko znaenje koje nadilazi znaaj pukog produenja vrste.
Peto, ljudi postaju humani kroz drutvenu interakciju, pogo
tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u
koli. Mi se raamo sa sposobnou da postanemo humani, ali taj
potencijal moe da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Sled
stveno tome, deca koja su odrasla pored divljih ivotinja (na primer,
vukova), ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz i
votinjske zajednice i ponu da ulaze u interakciju s drugim ljudima.
Robert E. Park
Biografska skica
Robert Park nije imao tipinu karijeru akademski kolovanog

sociologa: fakultet, poslediplomske studije, mesto na univerzi
tetu. Umesto toga, on se bavio razliitim
stvarima pre nego to je postao sociolog.
Uprkos tome to je kasno poeo, Park je
dao znaajan doprinos sociologiji urba
nih naselja. Njegovo bogato neakadem
sko iskustvo omoguilo mu je neobinu
orijentaciju u ivotu. Njegovi pogledi
snano su uticali na razvoj ikake kole
u sociologiji, simbolikog interakcionizma i, konano, drugih
sociolokih teorija.
Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji, 14. februara 1864.
godine. Jo dok je bio student Miigenskog univerziteta na
1
218 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE<J
njega su uticali veliki mislioci poput Dona Djuia. Iako je vo-

leo teoriju i teorijske ideje, Park je smatrao da je neophodno
da neto uradi u realnom svetu. Jednom je rekao: Odluio
sam da se bavim praksom zbog nje same... da bih u svoju duu
sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Nakon zavretka studi
ja poeo je da radi kao novinar, to mu je omoguilo da bude
u kontaktu s realnim svetom. Posebno je voleo da pronalazi i
istrauje kockarnice i sobe za oputanje u kojima se pui opi
jum. Pisao je o gradskom ivotu na veoma ivopisan nain.
Voleo je terenski rad, tj. da posmatra, analizira i belei svoje
opservacije. U sutini, on je obavljao vrstu istraivanja (nazva
nu nauno izvetavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno
logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno
od kljunih obeleja ikake socioloke kole.
Iako je taan opis drutvenog ivota bila jedna od njegovih
strasti, Park je sve vie postajao nezadovoljan radom u novina
ma jer ga to nije zadovoljavalo lino i, to je jo vanije, to nije
zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. Osim toga, inilo
se da radom u novinama nije mogue unapreivati svet, a Park
je imao duboku potrebu za drutvenom reformom. Zbog toga
je 1898, kada je imao 34 godine, napustio novinarstvo i upi
sao se na Harvard.
esto, k a k o j e D o r d H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 -

ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e
to rade i, p r e m a t o m e , s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in
terakcije. Izraeno M i d o v i m renikom, ljudi p o s e d u j u svest" ;
s o p s t v o " . Posebno j e znaajna naa s p o s o b n o s t d a ulazimo u in
terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odluili k a k o d a ulazimo _
interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u u j u . N a e delanje je otu
d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Ali, m i svakako n i s m o p o t p u n o
Terenski rad - metod koji koriste simboliki interakcionisti, ali i ostali socic-
lozi. Podrazumeva odlaenje na teren (svakodnevni drutveni svet) kak:
bi se uoili i prikupili svi relevantni podaci.
Posmatranje - metod, usko povezan s terenskim radom, kojim simbolici.
interakcionista (ili neki drugi sociolog) prouava drutvo tako to pc~
smatra ta se u njemu deava. U sluaju simbolikog interakcionizmi.
posmatranje istraivau omoguava da koristi metod saoseajne intros
pekcije i stavi se u poloaj prouavanih aktera, kako bi razumeo njihov
znaenja i motive i posmatrao nain na koji oni delaju.
slobodni da radimo ta poelimo - postoje mnoga eksterna

(spoljna) ogranienja naeg delanja.
Sedmo, ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su
ivotne situacije u kojima se nalaze. Mi definiemo situacije, da
jemo im znaenje i onda delamo s obzirom na ta znaenja. Mi
biramo ciljeve i onda pokuavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek
na uspean ili linearan nain, budui da esto nailazimo na razli
ite barijere ili prepreke).
Kljuni koncepti
Konceptualni doprinos arlsa Hortona Kalija
arls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon

ceptu sopstva u ogledalu. Taj koncept izraava ideju da pred
stavu o sebi formiramo ogledajui se u nekoj vrsti ogledala. Ali
kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli, zapravo jesu ljudi
s kojima ulazimo u interakciju. Da bismo stvorili sliku o sebi
i svom ponaanju koristimo druge ljude kao ogledalo. Posma-
tramo njihove oi, govor njihovog tela i sluamo njihove rei.
Ogledajui se u tom ogledalu, utvrujemo da li smo onakvi ka
kvima elimo da se predstavimo, te da li nai postupci imaju
eljeno dejstvo i ostavljaju eljeni utisak. U suprotnom, moda
bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o
sebi. Ako ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne
slae s naim doivljavanjem sebe, moda bi trebalo da izvrimo
ponovnu procenu samodoivljaja ili izvrimo ponovnu procenu
slike koju o sebi imamo. Koncept sopstva u ogledalu odraava
interesovanje koje je Kuli, kao i ostali pripadnici simbolikog
interakcionizma, gajio za razum, sopstvo i interakciju.
Drugi kljuni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe.
To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suoavaju licem u lice.
Sopstvo u ogledalu ideja da sliku o sebi formiramo koristei druge ljude i

njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se
ponaamo.
Primarne grupe - intimne grupe u kojima se ljudi suoavaju licem u lice
i koje imaju odluujuu ulogu u povezivanju pojedinca s veim dru
tvom. Poseban znaaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti, prven
stveno porodica i prijatelji.
220 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOKK
Ta vrsta grupe ima odluujuu ulogu u povezivanju pojedin

ca s veim drutvom. Poseban znaaj imaju primarne grupe iz
perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po
jedinac razvija u drutveno bie. Sopstvo se uglavnom razvija
u primarnim grupama, a dete, umesto da razmilja iskljuivo
o sebi, poinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Kao rezultat
te promene, dete poinje da razvija sposobnosti koje mu omo
guavaju da postane koristan lan drutva. Kao to je Mid po
kazao svojim uenjem o periodu igranja i periodu igre (glava
3), dete mora da naui da uzima u obzir oekivanja posebnih
drugih i, konano, generalizovanih drugih.
Kuli je zasluan za jo jedan znaajan metodoloki doprinos.
On je, kao i Mid, uvideo da se ljudi ne ponaaju tako jedno
stavno kako tvrde bihevioristi. Postupci pojedinaca posledica
su svesnih radnji i niza razliitih mentalnih procesa. Iako su
bihevioristi privreni eksperimentalnim metodama, pogotovo
laboratorijskom eksperimentu, Kuli je naglaavao potrebu da
se sociolozi stave u poloaj aktera koje prouavaju da bi bo
lje razumeli nain funkcionisanja njihovih mentalnih procesa.
Kuli taj metod naziva saoseajna introspekcija. To znai da
istraiva treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou
ava. Na taj nain, istraiva moe bolje da razume znaenja i
motive koji lee u osnovi ponaanja pojedinaca koje prouava.
Iako je ovaj metod manje nauan od eksperimentalnog meto
da kojim se koriste bihevioristi, on i dalje, barem za odreen
broj sociologa, predstavlja jedan od osnovnih metoda proua
vanja svakodnevnog ivota.
DRAMATURGIJA
Koncept sopstva nalazi se u samoj sri simbolikog interak-
cionizma. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma
jednostavan nain: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu
injenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. Drugim
Saoseajna introspekcija - socioloki metod koji od istraivaa zahteva da se
uivi u poziciju aktera koje prouava. Istraiva treba na jedan saosea-
jan nain da shvati ko su ti akteri i o emu oni razmiljaju, i tako poku
a da razume znaenja i motive koji lee u osnovi ljudskog ponaanja.
recima, ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi

ma, ve i prema sebi. (Recimo, ljudi mogu sami sebe da ukore
kada shvate da su rekli neto budalasto ili ako shvate da su ne
kom naneli zlo.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako
ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom
ili negativnom svetlu). Sposobnost delanja prema sebi samima
omoguava ljudima de delaju na svestan nain umesto da slepo
reaguju na spoljne stimuluse. Ljudi ulaze u interakciju sa samima
sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se
odnose), ali i da bi istakli znaenja tih stvari. Oni interpretiraju
znaenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci
ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga ta ele postii.
Najvanije delo o sopstvu u simbolikom interakcionizmu
Kako se predstavljati u stvarnom ivotu Erving Gofman objavio je
1959. godine. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Mi-
dovim idejama, posebno u njegovoj raspravi o tenziji izmeu ja,
spontanog sopstva, i mene, drutvenih ogranienja unutar sopstva
(Videti glavu 3). Gofman je tu tenziju video kao rascep izmeu
naeg spontanog i socijalizovanog sopstva, to jest, kao razliku iz
meu onoga to elimo da uradimo spontano i onoga to drugi
oekuju od nas da uradimo. Mi neprekidno nailazimo na zahte-
ve da uradimo ono to se od nas oekuje. Ta oekivanja esto ne
ostavljaju prostor za dvoumljenje. Da bi se izborili s ovom ten
zijom i odrali stabilnu predstavu o samima sebi, ljudi glume za
svoju drutvenu publiku. Interesujui se za takvu vrstu glume, Go
fman se usredsredio na dramaturgiju, to jest gledite da drutveni
ivot predstavlja niz dramskih nastupa slinih onim u pozoritu.
Dramaturgija
Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim drama-
turkim pristupom. Za Gofmana, kao i za veinu simbolikih inte-
rakcionista, sopstvo nije u posedu aktera; drugim recima, on nema
nad njim potpunu kontrolu. Sopstvo (engleski, self) predstavlja
Dramaturgija - shvatanje drutvenog ivota kao niza dramskih nastupa sli
nih pozorinim nastupima.
Sopstvo proizvod dramske interakcije izmeu aktera i publike.
222 D0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
proizvod dramske interakcije izmeu aktera i publike. Poto je

sopstvo proizvod dramske interakcije, ono, kao i glumci u pravoj
pozorinoj predstavi, negativno reaguje na prekide koji mogu da
nastupe tokom izvoenja predstave. Recimo, ako publika u po-
zoritu zvidi ili ne iskljui mobilne telefone, glumci nee moi
uspeno da izvedu svoju predstavu. Gofman je smatrao da se ve
ina nastupa uspeno izvodi od poetka do kraja, bez prekida.
Ipak, glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturke ne-
predvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Gofman se bavi
procesima i tehnikama koje spreavaju ili saniraju takve prekide.
Gofman je pretpostavljao da ljudi, kada uu u interakciju,
ele da predstave odreenu sliku o sebi koju drugi treba da pri
hvate. Meutim, ak i onda kada predstavljaju sebe, akteri su
svesni da publika moe da poremeti njihov nastup. Iz tog razloga
akteri moraju da kontroliu publiku, naroito one njene delove
koji mogu da izazovu prekid. Akteri se nadaju da e slika o sami
ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih
publika doivi onako kako oni to ele. Oni se takode nadaju da
e nastup podstai publiku da postupa onako kako oni ele. Gof
man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. U njega
spadaju tehnike koje akteri koriste da odre odreene utiske upr-
kos problemima s kojima se susreu, kao i metode koje koriste
da bi prevazili te probleme.
Pozornica. Sledei analogiju s pozoritem, Gofman govori
o pozornici (engleski, front stage; moe se prevesti i kao bina
ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcionie na
jedan utvren i uopten nain, definiui situaciju za one koji
posmatraju nastup. Profesor koji dri predavanje nalazi se na po-
zorinci; na pozornici se nalazi i student koji je otiao na urku
ili predsednik drave koji se obraa naciji pred TV kamerama.
Unutar pozorinice, Gofman razlikuje okruenje i linu fasadu.
Upravljanje utiscima tehnike koje akteri koriste da odre odreene utiske
uprkos problemima s kojima se susreu, kao i metodi koje koriste da bi
prevazili te probleme.
Pozornica deo nastupa koji uglavnom funkcionie na jedan potpuno utvr
en i uopten nain, definiui situaciju za one koji posmatraju nastup.
Okruenje se odnosi na fiziku scenu koja uglavnom mora

da postoji da bi akteri izveli predstavu. Bez nje, akteri obino
ne mogu da izvedu predstavu. Na primer, hirurgu je potrebna
operaciona sala, taksisti automobil, a klizau na ledu klizalite.
Lina fasada sastoji se od opreme koju publika poistoveuje sa
izvoaima i oekuje od njih da je imaju sa sobom. Od hirurga
se, tako, oekuje da nosi medicinsku odeu i ima odgovarajue
instrumente, a od vojnika da nosi uniformu, oruje itd.
Linu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. Izgled
obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvoaev drutve
ni status (na primer, dozvola za vonju koju svaki taksista mora
da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila).
Manir (na primer, izraz na hirurgovom licu koji uliva povere-
nje) govori publici koju vrstu uloge izvoa namerava da igra u
odreenoj situaciji. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub
ili blag, manir moe da predstavlja pokazatelj potpuno drugaije
vrste nastupa. Uopteno govorei, ako akter eli da ga publika
shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida),
izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi.
Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as
pektima svog sistema pristupio kao simboliki interakcionista,
on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama.
On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucio-
nalizuju, tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o
onome to se dogaa na svakoj pozorinici. Dok igraju poznate
uloge, akteri veoma esto nailaze na pozornice koje su ve pri
premljene za takve nastupe. Profesor koji dri predavanje u am
fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso
ri i studenti pre njega. Kada studenti udu u amfiteatar, oni ve
znaju ta mogu da oekuju od profesora koji e ui posle njih
Okruenje - fizika scena koja obino mora da postoji da bi akteri izveli
predstavu.
Lina fasada - oprema koju publika poistoveuje s izvoaima i oekuje od
njih da je nose sa sobom.
Izgled - nain na koji izvoa izgleda kada nastupa pred publikom; posebno
se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvoaev drutveni status.
Manir - nain na koji se izvoa ponaa pred publikom; govori publici koju
vrstu uloge izvoa namerava da igra u odreenoj situaciji.
i zapoeti svoje predavanje. Posledica toga je, objanjavao je Gof

man, da se pozornice obino biraju, a ne stvaraju. To nas dovodi
do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo oekivali od
veine simbolikih interakcionista.
Uprkos ovakvom strukturalnom gleditu, Gofmanova naj
interesantnija razmiljanja ostaju na podruju interakcije. Kako
je ve reeno, najvaniji proces koji se odvija unutar interakcije
aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli
prekidi. Poto se pojedinci trude da u svojim predstavama na
pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu, oni neizbeno
oseaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima:
1. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna
zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho
vim nastupom. Recimo, profesor koji konzumira alkohol
pre predavanja, (uglavnom) izbegava da doe pripit na
predavanje. Isto se odnosi na odreene aktivnosti koje su
upranjavane u prolosti. Lekar koji je nekada bio zavi-
snik o drogama, sigurno nee svojim pacijentima govori
ti o tom periodu iz svoje prolosti. Umesto toga, priae
im o onim delovim svoje prolosti koji osnauju sliku o
njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo, o tome kako
je doktorirao na Harvardu). Akteri izbegavaju da publi
ci predstavljaju aspekte svoje linosti koje su nespojive sa
njihovim natupima.
2. Akteri tee da prikriju greke koje su napravili priprema
jui predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te
greke. Recimo, hirurg moe prikriti injenicu da se pri
premao za operaciju na lepom crevu, iako je imao za
kazanu operaciju sranog miia. Profesor koji je na pre
davanje poneo pogrene beleke primoran je da tokom
predavanja improvizuje kako bi to prikrio.
3. Akteri smatraju da je neophodno da pokau samo kona
an proizvod, a prikriju pripremni proces koji je pretho
dio. Na primer, profesor je moda proveo samo nekoliko
sati pripremajui predavanje. Ali kada izae na binu, on
se obino ponaa kao da oduvek poznaje materiju.
Kljuni koncept
Distanca prema ulozi
Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac

obuhvaen nekom ulogom. Po njegovom vienju, usled inje
nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga, retko
ko od njih se moe potpuno posvetiti svim ulogama. Distanca
prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva
jaju od uloga koje igraju. Na primer, ako se starija deca igraju
na vrteci, ona e verovatno biti svesna da su suvie stara da bi
uivala u takvoj vrsti zabave. Jedan od naina da izau na kraj
s takvim oseanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako
to e na podsmeljiv i nezainteresovan nain izvoditi naizgled
opasne pokrete dok se nalaze na vrteci. Izvodei tu predsta
vu, starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao
mlada deca, a ako ipak jesu, to je zbog toga to na njoj izvode
neke naroito komplikovane pokrete.
Jedna od Gofmanovih najvanijih tvrdnji jeste da je distanca
prema ulozi funkcija neijeg drutvenog statusa. Ljudi koji za
uzimaju visoke poloaje obino pokazuju distancu prema ulo
zi iz drugaijih razloga od ljudi koji zauzimaju nie poloaje.
Na primer, ugledni hirurg u operacionoj sali moe pokazati
distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog
tima. Isto tako, istai toaleta mogu obavljati svoj posao na
nezainteresovan nain, pokazujui tako okolini kako to, u stva
ri, i nije njihov nivo.
4. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju

prljave poslove koji su bili ukljueni u stvaranje krajnjeg
proizvoda. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne, nele
galne ili degradirajue postupke. (Na primer, ministar
policije e se truditi da od javnosti sakrije podatak da je
u mladosti jednom obio kiosk.) Pekari e od sanitarne
inspekcije prikrivati injenicu da rade u prljavim prosto
rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nau
razliiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu.
Distanca prema ulozi - stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje
igraju.
5. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu vani,

akter moe, u izvoenju predstave, da snizi druge stan
darde. Na primer, da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu
ti hirurki raspored nalae, hirurg moda nee uspeti da
nade dovoljno vremena za itanje nove naune literature
koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom
poslu. To potvruje narodnu poslovicu da u ivotu sve
ima svoju cenu. Profesor fakulteta e moda savreno
znati materiju koju treba da predstavi studentima, ali bi
cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava
nje moe doi neoeljan, izguvan, pocepan itd.
6. Naposletku, akter e verovatno smatrati neophodnim da
sakrije sve uvrede, ponienja ili kompromise koje je mo
rao da napravi ili kroz koje je morao da proe da bi pred
stava mogla da se nastavi. Hirurg moe poeleti da sakrije
injenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali to ne prati
nova nauna otkria i dostinua, kao i to da e biti sus-
pendovan ako ne dokae da je sposoban da reorganizuje
svoj hirurki raspored kako bi imao dovoljno vremena za
struno usavravanje.
Uopteno reeno, akteri imaju jasan interes da od publike
sakriju sve pomenute elemente kako ne bi dolo do prekida nji
hovog nastupa.
Dramaturgija ima jo aspekata. Akteri na pozornici esto
pokuavaju da stvote utisak da su mnogo blii publici nego to
to zaista jesu. Akteri mogu pokuati da izazovu utisak da je uloga
koju trenutno izvode njihova jedina ili ak najvanija uloga. Re
cimo, dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak
kako je on njen najvaniji pacijent i kako je u svakom trenutku
spremna da mu posveti punu panju. Da bi u tome uspeli, izvo
ai moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena
tako da netanost tog utiska ne moe da bude otkrivena. (Nije
mogue da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu, ali
nama je mnogo lake ako verujemo da to zaista jeste tako. To je,
meutim, mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi
pacijenti od kojih moemo da saznamo da naem lekaru nismo
jedini i najvaniji.) ak i ako shvati da to nije istina, objanjava
Gofman, publika e pokuati da se sama nosi s tom neistinom,

izbegavajui tako da srui idealizovanu sliku o akteru. Recimo,
pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po
sao na ispravan nain, bez obzira na to to im ne posveuje punu
panju i to nisu jedini na svetu kojima pokuava da pomogne.
Sve to upuuje na jedan interaktivni karakter predstave. Uspeh
predstave zavisi od uea svih koji su u nju ukljueni.
Jo jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov
pokuaj da stvori utisak da su ba ta predstava i njegov odnos s
publikom jedinstveni. Recimo, prodava automobila moe po
kuati da stvori utisak da mu se odreeni kupac stvarno dopada i
da e mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom
drugom kupcu. Publika takode eli da oseti da prisustvuje jedin
stvenoj predstavi. Kupac automobila eli da veruje da mu njegov
prodava ne pria priu koju pria svakom ko ue u radnju i da
ima poseban odnos s prodavcem.
Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da
su svi delovi predstave usklaeni jer nesklad i greke mogu sku
po da ih kotaju. Predstave se razlikuju po tome kolika se do-
slednost i preciznost od njih zahteva. U nekim sluajevima samo
jedan pogrean korak moe da prekine predstavu. Lapsus koji
svetenik napravi dok vernicima ita molitvu moe potpuno pre
kinuti predstavu. Meutim, taksista koji napravi jedan pogrean
zaokret, verovatno nee unititi celu predstavu.
Sledea tehnika koju izvoai koriste jeste tehnika mistifi-
kacije. Akteri obino zbunjuju svoju publiku, ograniavajui
kontakt koji imaju s njom. Oni ne ele da publika vidi ta je sve
prethodilo predstavi. Profesor moe spremiti predavanje koristei
ee belekama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru
gom fakultetu, ali e to sigurno pokuati da sakrije od studenata
: ponaati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Stva
rajui drutvenu distancu sa publikom, izvoa pokuava da kod
publike stvori oseaj strahopotovanja. Od studenata se oekuje
da duboko potuju stepen profesorovog znanja i lakou s kojom
on moe da upotrebi mnotvo informacija u jednom predavanju.
Mistifikacija - nastojanje izvoaa da zbuni publiku ograniavajui kontakt
koji ima s njom; prikrivanje svega onoga to je prethodilo predstavi.
To strahopotovanje, zauzvrat, odvraa publiku od toga da dovo

di predstavu u sumnju. Gofman je isticao da publika ukljuena u
ovaj proces esto i sama tei da ouva kredibilitet predstave tako
to odrava distancu s izvoaem. U navedenom sluaju, studenti
ne ele da znaju kako se profesor spremao za predavanje, jer bi to
moglo da demistifikuje ceo proces.
Gofman se takode interesovao za timove. Za Gofmana, kao
simbolikog interakcionistu, usredsredenost na individualne ak
tere prikriva vane injenice o interakciji. Kako vidimo, osnov
na jedinica analize za Gofmana jeste tim, a ne pojedinac. Tim je
bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodei neku uobiajenu
aktivnost ili rutinu. Prethodno voena rasprava o odnosu publi
ke i izvoaa, u stvari, predstavlja raspravu o timovima. Svaki
lan tima upuen je na drugoga, jer prekid predstave najlake
nastaje ako je tim neusklaen i ako akteri nisu svesni da pred
stavu izvode zajedno. Gofman smatra da tim predstavlja neku
vrstu drutva ili grupe. Grupa studenata jedne generacije moe
da oformi takvo drutvo, a njegovi lanovi sarauju sa profeso
rima inei svako predavanje kredibilnom predstavom. Narav
no, povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokae toliko
nedostataka (slabosti) da studenti vie ne mogu da ih ignoriu i
predstava se prekida ili ak propada.
Svlaionica i spoljanjost. Videli smo kako stvari izgledaju
kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Kao i u pravom
pozoritu, akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od
mor ili u svlaionici. U svlaionici se akteri ponaaju potpuno
drugaije nego na bini; tamo do izraaja dolaze razni oblici ne
formalnog ponaanja koji na bini nikada ne mogu da se vide.
Svlaionica se nalazi blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvoai
mogu pouzdano oekivati da se nijedan lan publike koji sedi
ispred bine nee pojaviti u svlaionici. Stavie, da bi bili sigurni
u to, izvoai pribegavaju razliitim oblicima upravljanja utisci
ma. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlaionice, velika
Tim - svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodei neku predstavu.
Svlaionica - mesto gde do izraaja dolaze razni oblici neformalnog ponaa
nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Svlaionica se obino nalazi
blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvoai mogu pouzdano oekivati da
se nijedan lan publike koji sedi ispred bine nee pojaviti u svlaionici.
je verovatnoa da e izvoenje predstave biti oteano. Lekarov

kabinet predstavlja svlaionicu u odnosu na ordinaciju (pozor
nicu) u kojoj prima pacijente. U svom kabinetu kao svlaionici,
lekar moe o svom pacijentu, ekspertizi ili nastupu rei ono to
nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Na bini doktor go
tovo nikada nee rei pacijentu da mu se ne dopada, da ne zna
od ega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Meutim, u
svlaionici on nekom svom kolegi moe da se poali kako ne zna
ta da radi s tim pacijentom.
Kljuni koncept
Stigma
Gofman se interesovao za procep koji postoji izmeu onoga to

bi neka osoba trebalo da bude, virtuelni drutveni identitet, i
onoga to ona zaista jeste, stvarni drutveni identitet. Svako
ko osea takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Gofman se
usredsredio na dramaturku interakciju izmeu stigmatizovanih
i normalnih" ljudi. Priroda te interakcije zavisi od toga koju
vrstu stigme akter ima. U sluaju diskreditovane stigme, akter
pretpostavlja da su razlike izmeu njega i normalne" osobe
poznate ili uoljive lanovima publike (na primer, paraplegiar
ili neko ko je izgubio ruku). U sluaju potencijalno diskreditu-
jue stigme razlike nisu ni poznate, ni uoljive lanovima
publike (na primer, neko ko ima kolostomiju ili homosek
sualne sklonosti). Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu,
osnovni dramaturki problem jeste upravljanje tenzijom koja je
prouzrokovana injenicom da drugi znaju da problem posto
ji. Za nekoga s diskreditujuom stigmom, glavni dramaturki
problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane
sakrivena od publike.
Stigma procep izmeu virtuelnog i stvarnog drutvenog identiteta.

Virtuelni drutveni identitet - ono to bi pojedinac trebalo da bude.
Stvarni drutveni identitet - ono to pojedinac stvarno jeste.
Diskreditovana stigma - stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili
uoljiva lanovima publike.
Diskreditujua stigma - stigma koja nije ni poznata ni uoljiva lanovima
publike.
230 D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
Najvei deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji

imaju oigledne, esto groteskne stigme (na primer, gubitak
nosa). Meutim, kako knjiga napreduje, italac shvata da je
Gofman zapravo eleo da kae da smo svi mi stigmatizovani na
jedan ili drugi nain, u jednom ili drugom trenutku ili u jed
noj ili drugoj drutvenoj situaciji. Gofman daje primer Jevreja
u preteno hrianskoj zajednici, debelih ljudi u grupi ljudi s
normalnom teinom ili pojedinca koji je lagao u prolosti, te
mora stalno da pazi da javnost to ne sazna.
Takoe, postoji trei, preostali prostor, koji Gofman naziva

spoljanjost (ili spoljno okruenje), a koji se ne moe svesti ni na
binu, ni na svlaionicu. Na primer, bordel je obino spoljanjost
u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. Meutim, mo
gue je da bordel postane svlaionica ako je poseti doktor koji
prostitutki pone da se ali na to kako su mu se ef, pacijenti i
ceo njegov posao popeli na vrh glave.
Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno podruje
nije uvek samo jedno od ova tri. Takoe, odreen prostor moe
predstavljati tri podruja u razliito vreme. Profesorov kabinet
predstavlja binu kada u njega ue student, svlaionicu kada ga
on napusti i spoljanost kada profesor prisustvuje utakmici uni
verzitetskog koarkakog tima.
Erving Gofman
Biografska skica
Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. godine. Dugo

je bio veoma popularan u sociolokoj teoriji. Taj status je ste
kao je uprkos injenici da je bio profesor na prestinom Berkli
univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome to je kasnije drao
poasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji, jednom od
najcenjenijih univerziteta u Americi.
Osamdesetih godina prolog veka Gofman je postao vodei teo
retiar socioloke nauke. Umro je iste godine kada je izabran
Spoljanjost - prostor koji nije ni bina ni svlaionica; on se bukvalno nalazi

van domena performansa.
za predsednika Amerikog sociolokog

udruenja. Svoj predsedniki govor nije
mogao da odri zbog poodmakle bolesti.
Rendal Kolins je o njegovom predsed-
nikom govoru rekao: Svi su eleli da
znaju kakav e biti njegov predsedniki
govor. Jednolian i tradicionalan govor
inio se nezamislivim s obzirom na Gof-
manovu reputaciju inovatora. Ali, dobili
smo mnogo drmatiniju poruku: predsedniki govor je otka
zan, Gofman umire. To je bio tipino gofmanovski nain da
nas napusti".
Upravljanje utiscima
Uopteno govorei, upravljanje utiscima usmereno je na za
titu od niza neoekivanih postupaka, kao to su nenametavani
pokreti, prekidi ili pogreni koraci, ali i od nameravanih postu
paka kao to je, na primer, ureenje scene. Gofman je bio zainte-
resovan za razliite metode kojima se reavaju ovakvi problemi.
1. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni
ka stvatanju dramaturke lojalnosti. Primer takvih meto
da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar
grupe, spreavanje lanova tima da se identifikuju s pu
blikom, kao i povremeno menjanje publike kako ne bi
postala previe prisna s izvoaima.
2. Gofman je predlagao i razliite oblike dramaturke disci
pline, kao to su zadravanje prisebnosti kako bi se izbegle
greke, odravanje samokontrole, i kontrolisanje mimike
i glasa tokom nastupa.
3. Gofman identifikuje razliite vrste dramaturkog opreza,
kao to su: prethodno isprobavanje nastupa, planiranje
vanrednih situacija, odabir lojalnih lanova tima, odabir
dobre publike, ukljuivanje u manje timove u kojima su
nesuglasice manje verovatne, organizovanje iskljuivo
kratkih pojavljivanja, spreavanje publike da dozna pri
vatne informacije, i planiranje celokupne predstave da bi
se izbegli napredvieni dogaaji.
232 D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREX
Publika takode ima udela u uspenom upravljanju utiscima

jednog ili vie izvoaa. Ona se esto trudi da spasi predstavu
tako to pokazuje interes i panju, izbegava izlive emocija, ne
primeuje greke i posebnu panju poklanja novim izvoaima.
Mnogi kritiari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na
cininoj konceptualizaciji aktera. Naime, on je verovao da ak
teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Ako je to zaista
tano, onda oni cinino manipuliu svojim nastupima i utiscima
koje ele da ostave, kako bi postigli svoje ciljeve. Oni su obino
svesni da su neki aspekti onoga to izgovore ili urade pogreni,
ali i pored toga oni istrajavaju.
ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA
ANALIZA
Termin etnometodologija ima grki koren. Etnometodologija
bukvalno znai metod koji ljudi koriste u svakodnevnom ivotu
da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. Malo dru
gaije reeno, svet se vidi kao neprekidno praktino dostignue;
ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog ivota
koriste praktino rezonovanje, a ne formalnu logiku.
Definicija etnometodologije
Etnometodologija predstavlja analizu ponaanja obinih
ljudi u svakodnevnim situacijama, kao i naina na koji oni ko
riste zdtavorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koje im
pomae da steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima
mogli da se snau i da na njih reaguju.
Uvid u prirodu etnometodologije moemo stei proavajui
napore njenog osnivaa, Harolda Garfinkela, da je definie. Garfin-
kel, kao i Dirkem (vidi glavu 2), drutvene injenice uzima za fun
damentalne socijalne fenomene. Meutim, Garfinkelove drutvene
Etnometodologija - prouavanje ponaanja obinih ljudi u svakodnevnim
situacijama, kao i naina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje,
procedure i razmatranja koji im pomau da steknu razumevanje takvih
situacija, kako bi u njima mogli da se snau i da na njih reaguju.
injenice veoma se razlikuju od Dirkemovih drutvenih injenica.

Po Dirkemu, drutvene injenice deluju eksterno i prisilno, konsti-
tuiui na taj nain postupke i ponaanje ljudi. Sociolozi koji usva
jaju takvo stajalite smatraju da su akteri ogranieni ili determinisani
drutvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose
nezavisne sudove. (Takvo gledite prihvatili su matksisti i struktural
ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4.) Izraeno jed
nim neakademskim renikom (koji su etnometodolozi esto koristi
li), takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski,
judgmental dopes), to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi
odluke, jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu.
Za razliku od Dirkema, etnometodolozi tretiraju objektiv
nost drutvenih injenica kao postignue lanova - kao proizvod
metodolokih aktivnosti lanova. Drugim recima, etnometodo
logija se bavi organizacijom svakodnevnog, obinog ivota i na
inom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituiu drutvene
injenice. Za etnometodologe su naini na koje prilazimo organi-
zovanju naih svakodnevnih ivota vanserijski. Etnometodologija
svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj
ma, ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija.
Stoga, iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul
turne narkomane, oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi
ljaju o sebi i o onome to treba da urade u svakoj situaciji u kojoj
se nalaze. Umesto toga, etnometodolozi prihvataju da najvei broj
radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije nita dtugo nego ru
dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Etnometodolozi se
ne usredsreduju na aktete ili pojedince, ve na lanove. Meutim,
lanovi se ne uzimaju kao pojedinci, ve kao lanske aktivnosti ili
umene i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono to za njih
predstavljaju drutvene strukture (na primer, birokratija drutva) i
strukture svakodnevnog ivota (tj. obrasce svakodnevne interakci
j i . Reju, etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostruk-
rure, niti za makrostrukture. Oni se bave umenim praksama koje
proizvode naine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture.
Garfinkel i etnometodolozi su pokuali da uspostave jedan novi
pristup tradicionalnom predmetu sociologije - objektivnim struk
turama, kako malim, tako i velikim.
Objanjenja
Jedno od Garfinkelovih kljunih zapaanja o etnometodima
jeste to da su oni refleksivno objanjavajui. Objanjenja (engle
ski, accounts) jesu naini na koje akteri definiu (opisuju, kritiku-
ju ili idealizuju) posebene situacije. Objanjenje, meutim, mora
da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga
konstruiu, tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. Etno
metodolozi su posvetili veliku panju analizi ljudskih objanjenja
kao i nainima na koje nudimo objanjenja a drugi ih prihvataju
ili odbacuju. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo
lozi bavili konverzacijskom analizom. Na primer, kada studentki-
nja objanjava profesorki zato eli da joj ova odloi ispit, ona joj
nudi objanjenje (Imala sam smrtni sluaj u porodici", Brat mi
se razboleo", Morala sam da traim novu sobu, jer mi je gazda
rica poveala kiriju" itd.). Sta god navela kao razlog, studentkinja
pokuava da prui jedno koherentno objanjenje koje za profesor-
ku ima smisao. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog obja
njenja ili, jo optije, za objanjavajue prakse putem kojih stu
dentkinja nudi objanjenje, a profesorka ga prihvata ili odbacuje.
U analizi objanjenja etnometodolozi prihvataju stanovite etno-
metodoloke ravnodunosti. Oni niti osuuju, niti veliaju priro
du objanjenja, ve analiziraju nain na koji je ono upotrebljeno u
praktinom delanju. Oni se bave objanjenjima, kao i metodama
koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objanjenje kao
i sluaocu koji objanjenje razume, prihvata ili odbacuje.
Harold Garfinkel
Biografska skica
Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju, 1942. godine. Nakon

toga dobio je zadatak da u Majami Biu trenira tenkovsku jedi
nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Garfinkel je
Objanjenja - naini na koje akteri definiu (opisuju, kritikuju ili idealizuju)

posebne situacije, dajui svetu oko sebe smisao.
Objanjavajue prakse - naini na koje neka osoba nudi objanjenje a druga
osoba prihvata ili odbacuje to objanjenje.
imao samo slike tenkova koje je prona

ao u magazinu Life. Pravi tenkovi bili
su u ratu. Covek koji je insistirao na
konkretnom empirijskom detalju ume-
sto teorijskih objanjenja, poduavao je
realne trupe, koje su se upravo spremale
da udu u oruani sukob, za borbu protiv
zamiljenih tenkova, u situacijama u ko
jima su detalji kao to je udaljenost tru
pa od zamiljenog tenka mogli da predstavljaju razliku izmeu
ivota i smrti. Uticaj koji je to poduavanje imalo na razvoj
Garfinkelovih pogleda moe se samo zamisliti. Njegov zadatak
bio je da poduava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na
zamiljene tenkove. Takode, obuavao je jedinice da otvaraju
vatru na zamiljene nosae tenkova. Taj zadatak postavio je na
jedan nov i veoma konkretan nain probleme adekvatnog opi
sa delanja i objanjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u
okviru svoje socioloke teorije.
Razvijajui koncept objanjenja, etnometodolozi su se upi

njali da objasne kako sociolozi, kao i svi drugi ljudi, ne rade nita
drugo nego nude objanjenja. Sledstveno, svaki izvetaj sociolo
kog istraivanja moe da se shvati kao objanjenje, a etnometo
dolozi mogu da ga analiziraju na isti nain kao i bilo koje drugo
objanjenje (koje nude obini ljudi). Ta socioloka perspektiva
doprinela je demistifikaciji rada sociologa, a potom i svih osta
lih drutvenih naunika. Dobar deo sociologije (zapravo cele
drutvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija
ma. Etnometodolozi mogu da istrauju objanjenja sociologa na
isti nain na koji mogu da istrauju objanjenja obinog oveka.
Sledstveno tome, svakodnevne prakse sociologa i svih drutvenih
naunika predstavljaju predmet interesa etnometodologa.
Objanjenja su refleksivna u tom smislu to ulaze u kon-
stituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Kada ponudimo
objanjenje situacije u kojoj smo se zadesili, mi se nalazimo u
procesu menjanja prirode te situacije. Kako e se profesorka od
nositi prema studentkinji koja joj objanjava zato nije polaga
la ispit, u velikoj meri zavisi od tipa objanjenja koje se nudi.
Jedan odnos e nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi

ajenih studentskih objanjenja kojima se pravda nepolaganje
ispita (smrtni sluaj; traenje stana itd.), a sasvim dtugi ako stu
dentkinja iskreno kae kako nije stigla da se spremi za ispit, iako
za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Dakle, ako
uete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste
napravili greku, vi pokuavate da objasnite tu greku. Radei to
(objanjavajui greku), vi menjate prirodu te interakcije. Njen
ishod zavisie upravo od tipa objanjenja koje ste ponudili. To
podjednako vai i za sociologe i za obine ljude Dok istrauju
drutveni ivot i podnose izvetaje o njemu, sociolozi menjaju
prirodu onoga to istrauju: subjekti (istraivanja) menjaju svoje
ponaanje kada postanu svesni da su predmet istraivanja.
Neki primeri
Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja
istraivanja i eksperimente. Najpoznatiji meu tim eksperimen
tima jesu eksperimenti prekida. U njima se drutvena realnost
lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruiu
drutvenu realnost. Pretpostavka tog istraivanja nije samo to da
se metodoloka proizvodnja drutvenog ivota neprekidno od
vija, ve i to da akteri-uesnici nisu svesni da u toj proizvodnji
uestvuju. Cilj eksperimenta prekida jeste poremeaj uobiaje
nih procedura kako bi se istraili procesi u kojima se svakodnev
ne radnje i njihova znaenja konstruiu i rekonstruiu.
Lin je ponudio sledei primer prekida koji je izveo iz ranih
Garfinkelovih radova (crte 6.1). Radi se o igri iks-oks. Pravila te
igre doputaju uesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od
polja, ali jedan od uesnika u ovom eksperimentu namerno kri
pravilo i ucrtava znak izmeu dva polja. Ako bi se ovo krenje pra
vila pojavilo u stvarnom ivotu, prvi igra (onaj koji igra po pra
vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igra ponovi svoj
potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog
Eksperimenti prekida - eksperimenti u kojima se drutvena realnost nasilno
prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruiu drutvenu re
alnost.
SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G IVOTA 237
od polja). Ako se to ne bi desilo, on bi pokuao da objasni (tj. da

ponudi objanjenje) zbog ega se drugi igra tako ponaa, to jest
zbog ega kri pravila. To objanjenje predstavlja predmet istrai
vanja etnometodologa, koji, u ovom sluaju, ele da vide kako se
svakodnevni svet iks-oksa rekonstruie.
Crte 6.1 Prekidanje u iks-oksu. Izvor: Lynch, Michael 1991: Pictures of

Nothing? Visual Constructing in Social Theory", Sociological Theory 9:15.
U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje

studente da se u svojoj kui na pola sata ponaaju kao gosti, to
jest na nain koji se obino ne moe videti u svakodnevnim poro
dinim situacijama. Na primer, od njih je traeno da budu veoma
utivi, oprezni, bezlini i formalni u izraavanju i obraanju uku
anima. Trebalo je da se lanovima svoje porodice obraaju samo
ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. U ogromnom broju
sluajeva lanovi porodice bili su potpuno zateeni ili ak besni
zbog takvog ponaanja svojih najbliih. Studenti su podneli izve-
taje (ponudili objanjenja) o ponaanju lanova svojih porodica
koji su izrazili zaprepaenje, zbunjenost, ok, anksioznost, nela
godnost i bes. lanovi porodice optuili su studente da su bezo
brazni, neuviavni, sebini ili drski. Te reakcije pokazuju koliko
je zapravo vano da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim
pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponaaju.
Garfinkela je najvie interesovalo na koji nain su lanovi
porodice pokuali da izau na kraj s takvim prekidima. Oni su
najpre zahtevali da im studenti objasne zbog ega se tako pona

aju. U pitanjima koja su postavljali studentima, ukuani su e
sto nagovetavali objanjenje devijantnog ponaanja. Ukuani su
pitali studente da li su bolesni, da li su moda pali na ispitu ili su
najureni s fakulteta, da li su poludeli ili su jednostavno glupi.
lanovi porodice takode su pokuali da objasne ponaanje
svojih najbliih sami sebi tako to su motive za takvo ponaanje
traili u nekim prethodnim dogaajima. Na primer, jedan otac je
verovao da se njegov sin ponaa udno zato to je u poslednje vre-
me naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Takva
objanjenja su vana uesnicima - u ovom sluaju drugim lano
vima porodice - zato to im pruaju uverenje da bi se pod normal
nim okolnostima interakcija deavala onako kako se inae deava.
Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objanjenja,
lanovi porodice bi se obino povukli i pokuali da ga izoluju,
izgrde ga ili mu se, kao krivcu, osvete. injenica da je student
odbacio objanjenje kojim su ukuani pokuali da uspostave po
redak izazivala je kod ukuana jake emocije. U jednom sluaju
otac je zapretio studentu da e, ako ne pone da se ponaa onako
kako se od njega oekuje, morati da pokupi svoje stvari i iseli se
iz kue. Na kraju, studenti su objasnili da se radi o eksperimentu
i u najveem broju sluajeva harmonija je ponovno uspostavlje
na. Meutim, u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima.
Eksperimenti prekida raeni su da bi se ilustrovali naini
na koje ljudi ureuju svoje svakodnevne ivote. Ti eksperimenti
otkrivaju sposobnost drutvene realnosti da se brzo vrati u prvo
bitno stanje (stanje pre prekida) budui da se subjekti (ili rtve)
brzo odluuju da normalizuju posledice koje su nastale preki
dom. Drugim recima, oni pokuavaju da situaciju uine obja
njivom, upotrebljavajui poznate pojmove. Pretpostavlja se da
nam nain na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo
ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa slinim problemima
u svakodnevnim ivotima. Iako ti eksperimenti izgledaju prili
no bezazleno, oni su esto vodili do jakih emocionalnih reakcija.
Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima vano da
neprekidno budu deo rutine, odnosno zdravorazumskih aktiv
nosti. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da
su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do

bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je zapoeo Gar
finkel prekinuli.
Ostvarivanje roda
Cini se nepobitnim to da je neiji rod - muki ili enski
- bioloki definisan. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju
ponaanje koje predstavlja posledicu njihovog biolokog sastava.
Drugim recima, smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva
re) rod. Za razliku od toga, seksualnost je oigledno postignue;
potrebno je da ljudi govore i ponaaju se na odreene naine da
bi izgledali seksi. Meutim, obino se smatra da nije neophod
no rei ili uraditi bilo ta da bi neko smatrao da ste mukarac ili
ena. Etnometodolozi su istraivali problem roda i doli su do
nekih neuobiajenih zakljuaka.
Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takoe
vode poreklo od eksperimenata s kojima je zapoeo Harold Gar
finkel. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes.
inilo se, bez dileme, da je Agnes ena. Ne samo da je izgledala
kao ena, ve je imala praktino savrenu figuru i idealne pro
porcije. Bila je lepa, imala dobar ten, bez malja po licu. Usne su
joj bile nakarminisane, a obrve poupane. To je oigledno bila
ena. Ali, da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije
uvek izgledala kao ena. U stvari, u trenutku kada ju je upoznao,
Agnes je pokuavala, naposletku uspeno, da ubedi doktore da
joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muke genitalije
i umesto njih napravila vagina.
Na svom roenju Agnes je definisana kao mukarac. Zapra
vo, ona je po svim shvatanjima bila deak sve do svoje esnae
ste godine. U tom dobu oseajui da neto nije utedu, Agnes
je pobegla od kue i poela da se oblai kao devojka. Uskoro je
otkrila da oblaenje u ensku odeu nije dovoljno. Morala je da
naui da se ponaa kao ena ako je elela da bude prihvaena kao
ena. Nauila je opteprihvaena pravila ponaanja za ene i kao
rezultat uspela je da se definie kao ena. Garfinkel je bio zain-
teresovan za prakse koje su omoguile Agnes da funkcionie kao
ena u drutvu. Ono to je on, u stvari, eleo da istakne jeste to

da mi nismo jednostavno roeni kao mukarci ili kao ene. Mi
takoe uimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse
koje nam omoguavaju da nas drutvo prihvati kao mukarca Mi
kao enu. Samo ako uspemo da savladamo i nauimo te prakse,
postajemo u sociolokom smislu mukarac ili ena. Stoga, ak i
kategorija kao to je rod, za koju se dugo mislilo da predstavlja
pripisani status, moe da se razume kao ostvarivanje skupa situ-
acionih praksi.
TEORIJA RAZMENE
Teorija razmene predstavlja jo jednu teoriju o svakodnev
nom ponaanju. Iako u sociologiji postoji vie verzija teorije raz
mene, ovde emo izloiti samo teoriju Dorda Homansa.
Teorija razmene Dorda Homansa

Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem vie te
orija, ali je verovatno za njen razvoj najvanijija psiholoka teorija
poznata pod imenom biheviorizam. Bihevioristikog sociologa za
nima u kakvom se meuosobnom odnosu nalaze posledice koje
akterovo ponaanje ima na okruenje i njegovo kasnije ponaanje.
Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa
uenja kroz koji posledice nekog ponaanja modifikuju to pona
anje. Neko moe verovati da je to ponaanje (barem kod male
dece) nasumino. Ponaanje utie na fiziko i drutveno okruenje
u kojem se javlja i obrnuto, okruenje na razliite naine povratno
deluje na ponaanje. Reakcija okruenja - pozitivna, negativna ih
neutralna - utie na akterovo kasnije ponaanje. Ako je reakcija
okoline na nae ponaanje nagraujua (recimo, studentkinja da
sve ispite u roku, a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem), veli
ka je verovatnoa da emo, pod slinim okolnostima, isto pona
anje ponoviti i u budunosti (studentkinja e i naredne godine
poloiti sve ispite u roku). Obrnuto, ako je reakcija okoline bila
Operantno uslovaljavanje proces uenja kroz koji posledice nekog ponaa
nja modifikuju to ponaanje.
bolna ili dovela do kanjavanja, malo je verovatno da emo takvo

ponaanje ponoviti u budunosti. Bihevioristikog sociologa zani
ma kako reakcije okoline na nae ponaanje iz prolosti utiu na
prirodu naeg sadanjeg ponaanja. Posledice koje je odreeno po
naanje imalo u prolosti odreuju njegov sadanji karakter. Kada
znamo kakve je posledice odreeno ponaanje imalo u prolosti,
moemo predvideti da li e akter ponoviti isto ponaanje u sada
njoj situaciji.
Najvaniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup
osnovnih propozicija snano oblikovanih biheviorizmom. Iako se
neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili vie poje
dinaca, Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na
psiholokim principima. Po njegovom miljenju, one su psiholo
ke iz dva razloga. Prvo, njima se uglavnom bave psiholozi. Drugo,
one se odnose na individualno ponaanje, a ne na velike strukture
poput grupa ili drutava. Zbog zauzimanja takve pozicije, Ho
mans je doputao da ga nazivaju psiholokim reukcionistom.
On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne
nauke (u ovom sluaju, sociologije) izvedene iz mnogo uopteni-
jih pretpostavki druge nauke (u ovom sluaju, psihologije).
Iako se zalagao za psiholoke principe, Homans pojedince
nije smatrao izolovanim. Umesto toga, priznavao je da su ljudi
drutveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim
ljudima. On je drutveno ponaanje pokuao da objasni psiho
lokim principima. Dtugim recima, principi koji se primenjuju
na odnos izmeu ljudskih bia i fizikog okruenja isti su kao
: oni koji se odnose na sluajeve u kojima je okruenje sastav
ljeno od ljudskih bia. Homans nije poricao Dirkemov koncept
nastajanja, to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje neto
novo (neki novi kvalitet). Umesto toga, smatrao je da se ti novo
nastali kvaliteti mogu objasniti psiholokim principima, a da za
objanjenje drutvenih injenica nije potrebno formulisati nove
socioloke pretpostavke. Da bi to ilustrovao, Homans je koristio
osnovni socioloki koncept norme. On nema nedoumicu oko
:oga da norme postoje i da genetiu konformizam (podvrgava
nje). Meutim, ljudi se normama ne podvrgavaju automatski,
ve tek nakon to procene da li od toga imaju koristi.
242 D Z O R D Z RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KOREN
Pre Homansa, u sociologiji je vladao tzv. ortodoksni kon

senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. veka, pod uti-
cajem funkcionalizma (glava 4). Jedna od glavnih karakteristika
tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dej-
stvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju drutvene
strukture) iz socioloke teorije. Sve socioloke teorije slono su
tvrdile da struktura uslovljava ponaanje aktera, a da obrnuto
nije mogue. Homans je svojom teorijom eleo da u sociologiju
vrati dejstvenika i dejstvenost,* ali takode je pokuao da razvije
teoriju koja se usredsreduje na psihologiju, pojedince i elemen
tarne oblike drutvenog ivota. On se usredsredio na drutveno
ponaanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti izmeu
najmanje dve osobe. Takvo ponaanje moe biti vie ili manje
korisno, odnosno tetno za aktere.
Na primer, Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in
dustrije nakon upotrebe maina, a samim tim i industrijsku revolu
ciju, psiholokim principom po kojem e ljudi najverovatnije po
stupati tako da poveaju nagrade (korist). Jo uoptenije, u svojoj
verziji teorije razmene, Homans je nastojao da objasni elementarno
drutveno ponaanje korienjem pojmova nagrade i troka. Ho
mans je postavio sebi zadatak da formulie propozicije koje e se
usredsrediti na psiholoki nivo. One ine temelj teorije razmene.
Bihevioristiki koreni. U knjizi Elementarni oblici drutvenog
ponaanja, Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim
delom izvedena iz bihevioristike psihologije. Zapravo, Homans
izraava aljenje to je njegova teorija nazvana teorijom razmene,
jer ju je on video kao bihevioristiku psihologiju primenjenu na
posebne situacije. Homans je knjigu zapoeo raspravom o radu
vodee linosti psiholokog biheviorizma, Frederika Skinera, ta-
nije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruenje
istrauju kljucanjem. Kada se nau u eksperimentalnom kavezu,
golubovi poinju da kljucaju. Posle nekog vremena oni kljucnu u
metu koju im je istraiva postavio. Kada pogode metu, istraiva
ih nagradi zrnevljem. Kada golub jednom dobije nagradu jer je
kljucnuo metu, veliki su izgledi da e to ponovo uraditi. Formal
nim, bihevioristikim jezikom reeno, kljucanje mete je operant,
* Vidi fusnotu na str. 270 u glavi 7.
taj operant je potkrepljen, a potkrepljiva je zrnevlje. Tako je go

lub proao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je nauio
da kljucne metu, jer je za to bio nagraen.
Dzord Kaspar Homans*

Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sa-

raivao s njim na odseku za drutvene odnose. Socioloki kru
govi su ga smatrali vodeim teoretiarem.
Smatrao sam da ono to je on nazivao
teorijama nisu teorije, ve samo koncep
tualne sheme, a da prava teorija mora da
sadri najmanje nekoliko propozicija (en
gleski, propositions). Kada sam proitao
nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio
sam se u ispravnost svog miljenja.
Ali, nije bilo dovoljno da teorija sadri propozicije. Teorija o ne
koj pojavi predstavljala je objanjenje te pojave. Objanjenje se
sastojalo u pokazivanju da jedna ili vie propozicija manjeg ste-
pena optosti logiki slede iz optih propozicija koje su primenji-
ve na ono to se razliito nazivalo datim ili graninim uslovima
ili parametrima. Svoj stav o tom problemu izloio sam u jednoj
kraoj knjizi pod nazivom Priroda drutvene nauke (1967).
Zatim sam se zapitao koje bih opte propozicije mogao da
upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam
izloio u knjizi Drutvena grupa, kao i druge propozicije koje
su mi privukle panju kada sam kasnije itao radove iz te obla
sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Opte pro
pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one, u skla
du sa mojim prvobitnim zapaanjima, moraju biti primenjive
na ljudska bia kao pripadnike vrste.
Takve propozicije su ve postojale tako da, sreom, nisam
morao da ih smiljam. To su bile propozicije bihevioristike
psihologije koje je izloio moj stari prijatelj, Frederik Skiner,
s drugima. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela
ju u okruenju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima.
U dva izdanja moje knjige, Drutveno ponaanje (prvo izdanje
1961. i dopunjeno, 1974. godine), koristio sam te propozicije
pokuavajui da objasnim kako, u odgovarajuim uslovima,

relativno dugotrajne drutvene strukture mogu da nastanu
i da se odravaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali
da ih stvore. Po mojoj zamisli, to treba da bude sredinji inte
lektualni problem sociologije."
*D. K. Homans preminuo je 1989. godine.
Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu

bove; Homans se interesovao za ljude. Po Homansovom milje
nju, Skinerovi golubovi ne uestvuju u stvarnom odnosu razme
ne sa psihologom. Dok golub uestvuje u jednostranom odnosu
razmene, ljudska razmena je barem dvostrana. Ponaanje golu
ba je motivisano zrnevljem (eljom da ga dobije), ali ponaanje
psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Odnos
koji golub ima sa psihologom slian je odnosu koji ima s fizi
kim okruenjem. Poto u takvoj vrsti ponaanja ne postoji uza
jamnost, Homans ga je definisao kao individualno ponaanje.
ini se da je Homans prouavanje takve vrste ponaanja prepu
stio psiholozima, dok je sociologe pozvao da prouavaju dru
tveno ponaanje u kojem se aktivnosti dvoje ili vie pojedinaca
uzajamno nagrauju ili kanjavaju. Drugim recima, Homansa
interesuje ponaanje u kojem pojedinci utiu jedni na druge.
Meutim, znaajno je to to Homans tvrdi da nam nikakve nove
pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo drutveno pona
anje nasuprot inidvidualnom. Zakoni individualnog ponaanja
koje je formulisao Skiner dok je prouavao golubove, mogu se
primeniti na drutveno ponaanje dokle god smo spremni da uz
memo u obzir sloenost uzajamne motivacije. Homans je pri
znao, mada nevoljno, da e na kraju moda morati da ode dalje
od Skinerovih principa.
U svom teorijskom radu, Homans se ograniio na svakod
nevnu drutvenu interakciju. Jasno je, meutim, da je on vero-
vao da bi sociologija izgraena na njegovim principima mogla da
objasni celokupno drutveno ponaanje. Da bi objasnio koja ga
vrsta odnosa razmene zanima, Homans je koristio primer dvoje
kancelarijskih slubenika. Po pravilima kancelarije, svaki slubenik
svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Ako mu je potrebna
pomo, mora da se posavetuje sa nadreenim. Meutim, pretpo

stavimo da jedan od slubenika (SLUBENIK A) S vremena na vre-
me ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i bre
obavljao ako bi imao tuu pomo. Pravila nalau da se u takvoj
situaciji on posavetuje sa svojim nadreenim. Ali, ako SLUBENIK
A to uradi, pokazae nadreenom svoju nesposobnost i tako mo
da dovesti u pitanje svoju budunost u organizaciji. Sigurnije je da
zatrai pomo od svoje koleginice (SLUBENICE B), pogotovo ako
je ona iskusnija i sposobnija od njega. Takoe emo pretpostaviti
da e takvo savetovanje promai nadreenom. Tako dolazi do uza
jamne motivacije: jedan slubenik prua potrebnu pomo, a drugi
zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. Drugim recima, izmeu njih
se odvija rezmena - pomo u zamenu za priznanje.
Osnovne propozicije
Usredsreujui se na takvu vrstu situacija i zasnivajui svoje
ideje na Skinerovim istraivanjima, Homans formulie nekoliko
propozicija.
1. Propozicija uspeha. Sto je vie puta neki akter nagrai
van za odreeno delanje, vea je verovatnoa da e i u
budunosti delati na taj nain. Na primer, vea je vero
vatnoa da e SLUBENIK A zatraiti savet od drugih ako
je u prolosti ve bio nagraen korisnim savetom. Stavi-
e, to je vie puta neki pojedinac dobio koristan savet u
prolosti, on e ee traiti savet u budunosti. Slino
tome, SLUBENICA B e U budunosti biti mnogo voljnija
da da savet, a davae ga ee ako je u prolosti za savet
bila nagraena priznanjem. Ponaanje koje je u skladu
s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje
neke osobe, nagraujui rezultat i, konano, ponavljanje
istog delanja ili barem slinog delanja.
Homans je izdvojio vie elemenata propozicije uspeha.
Prvo, iako je u naelu tano da poveana uestalost na
graivanja vodi poveanoj uestalosti delanja, taj reci-
protitet ne moe da funkcionie u nedogled. Posle odre
enog broja ponovljenih recipronih razmena, pojedinci
e jednostavno prestati da se ponaaju na takav nain.

Drugo, to je krai vremenski period izmeu ponaanja
i nagraivanja, vea je verovatnoa da e pojedinac po
noviti isto ponaanje. Obrnuto, to je period izmeu po
naanja i nagrade dui manja je verovatnoa da e se po
naanje ponoviti. Konano, po Homansovom gleditu,
vea je verovatnoa da e se ponaanje ponoviti kada je
nagraivanje povremeno, a ne redovno. Redovno nagra
ivanje uzrokuje dosadu i zasienje, dok e neredovno
nagraivanje (kao, recimo, u kockanju ili drugim igrama
na sreu) najverovatnije izazvati ponavljanje ponaanja.
2. Propozicija stimulusa. Ako je u prolosti radnja neke
osobe bila nagraena kao rezultat odgovora na poseban
stimulus, ili skup stimulusa, onda e ta osoba verovatnije
ponoviti tu radnju (ili neku slinu) kada se pojave sti-
mulusi koji su slini onima iz prolosti. Sledstveno, ako
su u prolosti slubenici ustanovili da davanje i primanje
saveta donosi nagradu, oni e u slinim situacijama u bu
dunosti verovatno postupati slino. Homans je ponudio
jedan jo realistiniji primer kada je tvrdio da e ribari
koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije
i u budunosti loviti u mutnoj vodi.
Homans se interesovao za proces generalizacije, to jest
tendenciju ponavljanja ponaanja u slinim uslovima.
Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je
ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo
kojoj bari, bez obzira na stepen njene zamuenosti. Sli
no tome, neuspeh u hvatanju ribe verovatno e dovesti
do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto
u slatkoj vodi) ili ak zamene ribolova lovom. Meutim,
tu je takoe vaan proces diskriminacije, jer akter moe
da peca samo pod odreenim uslovima koji su se poka
zali uspenim u prolosti. Ako su uslovi pod kojima je
uspeh postignut bili i suvie sloeni, onda slini uslovi
Generalizacija - tendencija ponavljanja ponaanja u slinim uslovima.

Diskriminacija tendencija da se odreeno ponaanje ponavlja samo pod
posebnim uslovima koji su se pokazali uspenim u prolosti.
moda nee generisati isto ponaanje. Ako se presudan

stimulus javio znatno ranije nego to se na njega moe
javiti odgovarajue ponaanje, onda on moda nee sti-
mulisati to ponaanje. Recimo, neki ljudi uivaju u ai
vina posle ruka. Ali ako ih posluite aom vina rano
ujutru, odmah posle buenja, velike su anse da im omr-
znete vino. Sve to zbog toga to uivanje u vinu zahte-
va ispunjenje odreenih uslova. (Neophodno je da ste
najpre dobro ruali.) Akter moe da postane preosetljiv
na stimuluse, pogotovo ako oni za njega imaju veliku
vrednost. U stvari, akter moe reagovati i na nevane sti
muluse, barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem
greaka. Na sve to utie akterova pripravnost i usredsre-
enost na stimulus.
3. Propozicija vrednosti. Sto posledice neke radnje imaju
veu vrednost za aktere, vea je verovatnoa da e oni
izvoditi tu radnju. Ako pomenuti slubenici smattaju da
su nagrade koje jedan drugom nude vredne, vea je ve
rovatnoa da e se ponaati na eljeni nain nego onda
kada nagrade nisu vredne. Na ovoj taki rasprave, Ho
mans uvodi koncepte nagrade i kanjavanja. Nagrade su
radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; po
veanje nagrada verovatno e izazvati eljeno ponaanje.
Kanjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne
vrednosti; to je kazna otrija, to je manja verovatnoa
da e akter manifestovati neeljeno ponaanje. Homans
je smatrao da je kanjavanje neefikasno sredstvo podsti-
canja ljudi da promene svoje ponaanje, jer ljudu mogu
reagovati na neeljen nain. Bolje je jednostavno ne na
graditi neeljeno ponaanje (bes, recimo); na taj nain
e takvo ponaanje na kraju prestati da se ispoljava. Na
grade su oigledno poeljnije, ali njihove zalihe su esto
ograniene. Homans je jasno naznaio da njegova teorija
Nagrade - radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; poveanje na

grada verovatno e izazvati eljeno ponaanje.
Kanjavanja radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti; to je ka
zna otrija, to je manja verovatnoa da e akter manifestovati neeljeno
ponaanje.
248 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN;
nije prosto hedonistika; nagrade mogu biti i materijalne

(novac) i altruistike (pomaganje drugima).
4. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Sto su vie puta u bli
skoj prolosti primali odreenu nagradu za neku radnju,
akteri e u budunosti manje vtednovati tu vrstu nagrada.
Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do
bro i obilno jede. Va prvi tanjir bie napunjen hranom, a
vi ete s uivanjem jesti. Svaki sledei napunjen tanjir e
vam, meutim, pruati sve manje zadovoljstva. Kada sti
gnete, recimo, do etvrtog tanjita praseeg peenja ili kola
a, ne samo da neete uivati, ve vie uopte neete moi
da jedete. To otuda to zadovoljstvo (korist) koje oseate
prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose
zadovoljstvo; to vie jedete, to manje uivate, da bi vam
se, ako preterate, hrana na kraju smuila.] Isto je i u pri-
meru dva slubenika: to se vie meusobno nagrauju za
davanje i primanje saveta, to e nagrade imati manju vred
nost za oboje. U ovom sluaju presudan inilac je vreme;
ako se odreena vrsta nagrada rasporedi na dui vremenski
period manja je verovatnoa da e se ljudi njima zasititi.
Slino je i s hranom: kada biste ukupnu koliinu hrane
koju ste na slavi pojeli za pola sata, rasporedelili na neko
liko dana, mogli biste podjednako da uivate u sva etiri
tanjira prasetine.
Homans je ovde definisao druga dva kljuna koncepta za
svoju teoriju: troak i profit. Troak bilo kakvog ponaanja
se definie kao proputena nagrada. Nagrada je proputena
zbog toga to nije uraeno neto to je moglo da se uradi.
Profit u drutvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra
da (ili njihova vrednost) nadmai trokove. To je Homansa
navelo da preformulie propoziciju deprivacija-zadovolje
nje: to je vei profit od odreenog delanja, to je vea vero
vatnoa da e se i u budunosti to delanje ponoviti.
Troak - nagrada koja je proputena zbog toga to nije uraeno neto to je
moglo da se uradi.
Profit - u drutvenoj razmeni, profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji
hova vrednost) nadmai trokove.
5. Propozicija agresija-odobravanje. Ova propozicija ima

dva aspekta. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju oeki
vanu nagradu ili budu neoekivano kanjeni, oni se ljute
i vea je verovatnoa da e se ponaati agresivno i vie
vrednovati rezultate postignute takvim ponaanjem. i
njenica da SLUBENIK A nije dobio savet koji je oekivao,
a SLUBENICA B nije dobila priznanje koje je oekivala,
verovatno e razljutiti oboje. Iznenaeni smo to u Ho-
mansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje,
jer se ini da se oni odnose na mentalna stanja. Pravi bi-
heviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti.
Homans je otiao jo dalje, tvrdei da frustracija izazvana
takvim oekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu
tranja stanja. Frustracija se takode moe odnositi i na
celokupne spoljanje dogaaje, vidljive ne samo SLUBE
NIKU A, ve i onima van kancelarije.
Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na
negativne emocije, druga propozicija (5B) bavi se pozi-
tivnijim emocijama. Njena sadrina je sledea: kada pri
me oekivanu nagradu, pogotovo ako je vea nego to su
se nadali, akteri e biti zadovoljni; kao rezultat toga, vea
je verovatnoa da e se ponaati na odobravajui nain, a
posledice tog ponaanja imae sve veu vrednost za njih.
Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih slubenika.
Kada SLUBENIK A dobije savet koji je oekivao, a SLU
BENICA B priznanje koje je oekivala, oboje e biti zado
voljni i vea je verovatnoa da e i u budunosti traiti,
odnosno davati savete.
6. Propozicija racionalnosti. Dok bira izmeu vie ponue
nih opcija, akter e se opredeliti za ono delanje koje, po
njegovoj proceni, u datom trenutku, donosi vee nagtade
i koje ima vee izglede da bude nagraeno. Iako su se ra
nije propozicije snano oslanjale na biheviorizam, propo
zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional
nog izbora na Homansa. Ekonomskim jezikom reeno,
akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti
maksimizuju svoju korisnost. (Na konceptu koristi ute

meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se sreemo
u narednom odeljku.)
U osnovi, ljudi istrauju i prave procene o razliitim alter
nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. Oni
uporeuju koliinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom.
Takode, oni procenjuju i to kolika je verovatnoa da e zaista do
biti nagrade. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju
da je mala verovatnoa da e ih dobiti. Mesena plata od 10.000
evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada, ali ako
imate zavrenu samo srednju ekonomsku kolu, male su anse da
se zaista naete na tom poloaju. S druge strane, manje vrednim
nagradama porae vrednost ako akter smatra da su mu dostine.
Prema tome, postoji meuodnos vrednosti nagrade i verovatnoe
da se ona dobije. Najpoeljnije nagrade su one koje su istovreme
no i veoma vredne i lako dostine. Najnepoeljnije su one nagra
de koje nisu preterano vredne, a istovremeno su teko dostine.
Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo
zicijama uspeha, stimulusa i vrednosti. Propozicija racionalnosti
nam govori da se ljudi odluuju za neko delanje u zavisnosti od
toga da li procenjuju da e to delanje privesti kraju na uspean
nain. Meutim, procena verovatnoe uspeha esto je stvar line
percepcije aktera. Ne elim da prilazim devojci ako procenjujem
da nemam nikakve anse. Meutim, ako je moja ivotna filozofija
da svako moe da se smuva i da svako ima anse ako se dovoljno
potrudi, onda me nita nee spreiti da pokuam. Cime je ova
procena odreena? Homans je smatrao da procena da li su anse
za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i slinosti trenutne
situacije s ranijim uspenim situacijama. Dakle, da biste poeli da
se udvarate devojci, potrebno je da, pored samopouzdanja, ima
te istoriju uspenih udvaranja koja bi vam omoguila racionalnu
procenu da i u ovom sluaju imate anse. Meutim, propozicija
racionalnosti nam ne govori zato neki akter vie vrednuje jednu
nagradu od druge; odgovor na to pitanje daje nam propozicija
vrednosti. Homans je na taj nain povezao princip racionalnosti
sa svojim vie bihevioristikim propozicijama.
Korisnost - akterove preferencije ili vrednosti.
Naposletku, u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i

usmereni na profit. Meutim, Homansova teorija nije bila u sta
nju da objasni mentalna stanja i velike drutvene strukture. Na
primer, kada je u pitanju prouavanje svesti, Homans je priznao
da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom.
Uprkos takvim slabostima, Homans je ostao biheviorista
koji je odluno radio na nivou individualnog ponaanja. Sma
trao je da se velike drutvene strukture mogu razumeti tek ako
razumemo elementarno drutveno ponaanje. Tvrdio je da su
procesi razmene identini na pojedinanom i na drutvenom ni
vou, iako se slagao s tim da su na drutvenom nivou naini na
koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali ire feno
mene, daleko sloeniji.
TEORIJA RACIONALNOG IZBORA

Iako je uticala na razvoj teorije razmene, teorija racional
nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio
loke teorije. Zahvaljujui uglavnom naporima jednog oveka,
Dejmsa S. Kolmana, teorija racionalnog izbora postala je jed
na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Kolman je
1989. godine osnovao asopis Rationality and Society, posvetivi
ga irenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije
racionalnog izbora. Osim toga, on je 1990. godine objavio veo
ma vanu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove drutvene teorije,
koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Konano,
1992. godine Kolman je postao predsednik Amerikog sociolo-
og udruenja i iskoristio tu poziciju da unapredi i rairi uticaj
reorije racionalnog izbora.
Model u najosnovnijim crtama

Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz
neoklasine ekonomije (utilitaristike teorije i teorije igara). Iako
je utemeljena na itavom nizu razliitih modela, mogue je saku
piti delie onoga to se moe opisati kao osnovni model teorije
racionalnog izbora.
Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi

ma aktere. Akteri su svrhoviti, to jest intencionalni. Drugim reci
ma, akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja.
Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima tei, odnosno ci
ljeve ije ostvarenje mu donosi korist). Teoriju racionalnog izbora
ne interesuje ta je sadraj tih preferencija niti odakle one potiu.
Vano je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve, a da
su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Teori
ja racionalnog izbora smatra da pojedinci tee da uveaju linu
korist, a odreene postupke preduzimaju samo ako marginalna
korist prevazilazi marginalne trokove. Pojedinci takvu logiku
razmiljanja primenjuju na sve aspekte ivota. Tako bi teorija ra-
cionanog izbora tvrdila kako ene biraju mueve (i obratno) na
isti nain na koji biraju profesiju ili to gde e uloiti novac.
Iako teorija tacionalnog izbora zapoinje svrhom i inten
cijom aktera, ona mora da uzme u obzir najmanje dva vana
ogranienja delanja. Prvi je oskudnost resursa. Akteri imaju ra
zliite resurse, ali i razliite pristupe drugim resursima. Za one
koji imaju mnogo resursa, ostvarenje ciljeva moe biti relativno
lako. Meutim, za one koji ih imaju malo (ili ih uopte nemaju),
ostvarenje ciljeva moe biti teko ili ak nemogue.
S oskudnou resursa povezan je koncept troka propute
ne prilike. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista.
U srpskom jeziku, on se esto pogreno prevodi kao oportunitetni
troak. Prim, prev.) Kada pokuava da ostvari neki cilj, akter mora
da vodi rauna o trokovima koji nastaju prilikom proputanja
ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Zamislimo privredu
koja moe da proizvede ili 30 raunara ili jedan automobil. Ako se
cela privreda usredsredi na proizvodnju raunara, troak propute
ne prilike za 30 raunara bie jedan automobil (privreda se odrie
jednog automobila da bi proizvela 30 raunara). Troak propute
ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili
zanemarljiv. Ako su na tritu automobili na ceni a raunari slabo
Oskudnost resursa - nedovoljna koliina sredstava koja vas spreava da ostva
rite eljeni cilj.
Troak proputene prilike - troak koji nastaje time to se akter odrekao dru
gog najprivlanijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivla-
nijeg cilja.
traeni, onda je va troak proputene prilike veliki. Drugim reci

ma, bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil, a ne 30 raunara.
Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite
vie. Akter moe izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego
vi resursi zanemarljivi, odnosno ako su, kao rezultat toga, anse za
ostvarenje tog cilja slabe. Takode, akter moe odustati od cilja ako
uvidi da e pokuaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove anse
da ostvari svoj sledei najvredniji cilj. Akteri pokuavaju da maksi-
malizuju (uveaju) svoju korist; taj cilj podrazumeva procenu ansi
za postizanje primarnog, i drugog najpoeljnijeg cilja.
Drugi izvor ogranienja delanja pojedinaca jesu drutvene
ustanove (kola, porodica, radna organzacija itd.). Takva ogra
nienja pojavljuju se tokom ivotnog veka i ispoljavaju se u nor
mama koje vladaju u tim ustanovama. Racionalno delanje se
uvek bavi ishodima. Ono ima formulu: Ako eli da postigne
A, mora da uradi B". Meutim, normativno delanje nema nu
no takav oblik. Najjednostavnije norme glase: Uini A" ili Ne
sme da uini B". Racionalno delanje omoguuje kalkulaciju po
kojoj je ljubav mogue kupiti novcem. Meutim, postoje norme
koje kau da se ljubav ne kupuje novcem. Takve norme pone
kad imaju uticaja na racionalne aktere, jer ograniavaju njihovu
racionalnost. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima
ogranie izbor, a time i ishod njihovog delanja. Ta institucional
na ogranienja omoguuju pozitivne i negativne sankcije ija je
svrha da odreene vrste delanja podstiu, a druge obeshrabruju.
Mogu se navesti jo dve ideje koje ine osnovu teotije raci
onalnog izbora. Prva je mehanizam agregacije pomou koga se
itav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale dru
tveni ishod. Druga je znaaj informacije u donoenju racionalne
odluke. Nekada se smatralo da akteri imaju savrenu ili barem
dovoljnu informaciju koja im omoguuje da donose svrhovite
odluke i prave racionalne izbore izmeu nekoliko alternativnih
tokova delanja koji su im na raspolaganju. Meutim, sve vie se
prihvata stanovite da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa
cija promenljivi, a da ta promenljivost ozbiljno utie na akterov
izbor. Pretpostavimo da ste odluili da upiete fakultet A, jer
smatrate da vam on prua najbolje obrazovanje i da se njegova
254 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM
diploma najvie vrednuje na tritu radne snage. Meutim, nakon

godinu dana studiranja zakljuujete kako osoblje tog fakulteta i
nije ba na visini zadatka, a nakon dve godine saznajete kako s di
plomom tog fakulteta imate vrlo malo anse da naete zaposlenje
u struci. Takode, ispostavlja se da sve to to ne moete da prona
ete na fakultetu A, moete pronai na fakultetu B, o kome ste
pre dve godine razmiljali, ali od koga ste odustali, verujui da je
izbor fakulteta A prava stvar. Da ste za sve to znali pre dve godine
(tj. da ste imali savrenu informaciju), vaa odluka bi verovatno
bila drugaija - vi biste upisali fakultet B, a ne fakultet A.
U uvodnom komentaru za prvi broj asopisa Rationality
and Society, Kolman objanjava da je teoriju racionalnog izbora
prihvatio ne samo zbog toga to smatra da ona ima veliku ek-
splanatornu snagu, ve i zbog toga to smatra da je to jedina teo
rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji socioloki
pristup (o integrativnim teorijama bie vie rei u glavi 7). Po
njegovom miljenju, teorija racionalnog izbora sposobna je da
obezbedi mikroosnovu za objanjenje fenomena na makronivou.
Osim iz tih akademskih razloga, Kolman je teoriju racionalnog
izbora prihvatio jer je smatrao da ona moe imati praktinu pri-
menu za drutvo koje se svakodnevno menja. Na primer, pozna
te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su raene
iz perspektive teorije racionalnog izbora.
Dzejms Kolman
Biografska skica
Gledajui iz perspektive 1990-ih godina, Kolman je smatrao da

se njegov pristup makronivou promenio. N a primer, Kolman
je u pogledu svoga rada na drutvenoj simulaciji igara kojom se
bavio na Univerzitetu Dons Hopkins tokom 1960-ih godina,
rekao da ga je ta veba navela da promeni svoju teorijsku ori
jentaciju. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de
terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu),
da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja, po
nekad nameravanih, ponekad nenameravanih. Kolmanu je bila
neophodna teorija delanja i on je iza

brao, kao i najvei broj ekonomista
takvu najjednostavniju osnovu koja svoje
utemeljenje ima u racionalnom ili, ako vam
se vie svia, svrhovitom delanju. Najtei za
datak sociologije je razvoj teorije koja e se
pomeriti sa mikronivoa delanja na makroni-
vo normi drutvenih vrednosti, distribucije
statusa i drutvenih sukoba".
Taj interes objanjava zato je Kolman
pokuao da osnove svoje teorije izvue iz
ekonomije:
Ono to razdvaja ekonomiju od drugih drutvenih nauka nije njena
upotreba racionalnog izbora, ve upotreba vrste analize koja omoguu
je da se pomerate izmeu nivoa individualnog delanja i nivoa funkci-
onisanja sistema. Sve to je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke.
Prvo, da se pojedinci ponaaju racionalno; drugo, da je trite savreno
i da na njemu postoji puna komunikacija. Kada to uradite, ekonom
ska analiza je sposobna da uspostavi vezu izmeu makronivoa funkci-
onisanja sistema i mikronivoa i pojedinanog delanja".
Jo jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije, u skladu s nje
govim ranim radovima o kolskom obrazovanju, sastoji se u
tome da ona moe biti primenjena na javnu politiku. O teori
ji on kae ovo: Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u
drutvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav
noj politici, politici koju vodi vlada".
Osnovi drutvene teorije

Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi drutvenim
sistemima, ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne
unutranjim iniocima. Idealno gledano, Kolman smatra da su
ti unutranji inioci u drutvenim sistemima pojedinci. On se
opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Prvo, svi podaci se
obino najpre prikupljaju na nivou pojedinaca, a onda se sabi-
raju (vri se agregacija) da bi se dolo do nivoa sistema. Drugi
razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj to
se na tom nivou obino vre intervencije koje dovode do dru
tvenih promena. Od kljune vanosti za Kolmanovu teorijsku
256 D O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
perspektivu jeste ideja da drutvena teorija nije samo jedna aka-

demska veba, ve da ona mora da utie na drutvo kroz takve
vrste intervencija.
Uzimajui u obzir svoju usmerenost na pojedinca, Kolman
priznaje da je metodoloki individualista, iako smatra da je nje
gova teorija specifina varijanta te orijentacije. Ona je specifina
u tom smislu to prihvata koncept nastajanja, kao i stanovite
da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutranje inioce,
ali da ti inioci ne moraju nuno biti pojedinci i njihovi po
stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu
da se analiziraju i neki drugi fenomeni, a ne samo pojedinci i
pojedinano delanje.
Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci ele da
ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit nain, i da su i ciljevi i
delanje za ostvarivanje tih ciljeva uoblieni preferencijama tih
pojedinaca (tj. njihovim vrednostima). Iz toga se jasno vidi nje
gova usmerenost na racionalan izbor. Meutim, Kolman tvrdi
da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno
da se preciznije konceptualizuje racionalni akter, a da ekonomi
ja u tome moe da pomogne. Prema ekonomskom shvatanju,
racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje
maksimalizuje njegovu korist, odnosno zadovoljava njegove po
trebe i elje.
Dva kljuna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur
si. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje
su zainteresovani. Uzimajui u obzir ta dva elementa, Kolman
detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog
nivoa. To je utemeljeno u injenici da akteri imaju resurse, a da
su za te resurse zainteresovani drugi. Akteri preduzimaju radnje
koje ukljuuju druge aktere, a onda, kao rezultat toga, meu
njima nastaje struktura. Drugim recima, meuzavisni akteri, od
kojih svaki pokuava da unapredi i zadovolji svoj interes, formi
raju drutveni sistem.
Primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo

11. septembar 2001. godine
i stigmatizacija muslimana
Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon, 11. sep

tembra 2001. godine, u SAD je bilo relativno malo neprija
teljstva prema muslimanima. Oni su jednostavno bili samo jo
jedna grupa imigranata koja se ve integrisala ili je bila u pro
cesu integracije u ameriko druvo. Druge grupe uglavnom
crnci i meksiki imigranti (pogotovo oni nelegalni) - bile su
daleko ee stigmatizovane. Muslimani su uglavnom izbegli
taj proces.
Meutim, uasna tragedija od 11. septembra, koju su planirali
i poinili uglavnom, ako ne i iskljuivo, muslimani iz organi
zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida, promenila je
poloaj muslimana u amerikom drutvu. Kod velikog broja
Amerikanaca, postoji sve vea i oiglednija tendencija da sti-
gmatizuju muslimane, kako one koji ive u SAD, tako i one
koji ive u drugim delovima sveta. Neki muslimani uspeli su
da odbace stigmu zbog toga to ih njihov fiziki izgled, ak-
cenat i nain odevanja ini slinijim ostalim Amerikancima
(diskreditujua stigma). Drugi muslimani, iji izgled, akcenat
i nain odevanja nije isti kao kod najveeg broja Amerikana
ca, nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suoavaju
sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). Zbog
svega toga su i drugi ljudi, za koje se esto pogreno misli da
su muslimani, takode stigmatizovani.
Jedan pokazatelj sve vee stigmatizacije muslimana jeste sve
vea tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama
muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. To se, recimo, do
godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji 24 asa", koja
je u treoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005- godine)
prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio
spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i ene) koji
su nameravali da ubiju graane SAD i unite itave SAD tako
to bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora du cele zemlje.
Stigmatizacija muslimana bila je toliko oigledna da je u seriji
pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome
258 D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORN
se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. U jednom

trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije, Kifer
Saderland, tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana
i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. U jednoj epizodi,
dva prodavca u radnji, oigledno muslimani, prikazani su kao
saradnici Deka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi
Kifer Saderland). Oni su uzeli oruje i pokuali da se suprotsta
ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. Takvi
demantiji, meutim, malo su doprineli umanjivanju stigmati
zacije muslimana kako u seriji, tako i u amerikom drutvu.
Iako veruje u teoriju racionalnog izbora, Kolman ne misli

da ta teorija moe da ponudi odgovore na sva teorijska i prakti
na pitanja (barem ne jo uvek). Ali je jasno da on veruje da ona
moe da se kree ka tom cilju. On se nada da e dalji razvoj teo
rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro
blema s kojima ta teorija danas ne moe da izae na kraj.
Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponaaju
uvek racionalno, ali veruje da to za teoriju nema veliku vanost. Bez
obzira na to da li se ljudi u stvarnom ivotu ponaaju racionalno ili
ne, u teoriji bi mogle da se iskonstruiu iste teoretske predikcije.
Saetak
1. Simboliki interakcionizam, kao i druge teorije koje pominjemo
u ovoj glavi, bavi se svakodnevnim ivotom, pogotovo interakci
jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo.
2. Simboliki interakcionizam definiemo skupom fundamentalnih
pretpostavki:
i. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu znaenja koje te stvari
imaju za njih, a ta znaenja proizilaze iz intetakcije s drugim
ljudima.
ii. Ljudi ne internalizuju samo znaenja koja naue kroz dru
tvenu interakciju, ve su takode sposobni da ih modifikuju
kroz interpretativni proces.
iii. Ljudi, za razliku od ivotinja, imaju jedinstvenu sposobnost
da koriste simbole.
S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G IVOTA 259
iv. Ljudi postaju humani kroz proces drutvene interakcije, po

gotovo u ranim godinama svoga ivota, unutar porodice i
osnovne kole.
v. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome to
rade, pa su, shodno tome, sposobni da oblikuju svoje dela
nje i interakciju.
vi. Ljudi uvek imaju cilj koji ele da ostvare kada se nadu u bilo
kojoj situaciji.
vii. Drutvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo drutvene
interakcije.
3. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi drutveni ivot kao niz dram
skih nastupa slinih onima koje gledamo u pozoritu.
4. Gledano iz dramaturke perspektive, sopstvo predstavlja proizvod
dramske interakcije izmeu aktera i publike.
5. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr
e odreene utiske uprkos problemima s kojima se susreu, kao i
metode koje koriste da bi prevazili te probleme.
6. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcionie na
jedan utvren i uopten nain, definiui situaciju za one koji
posmatraju nastup.
Svlaionica je mesto gde akteri mogu da se ponaaju onako kako
se nikada ne bi ponaali na pozornici; u svlaionici se deava i
tav niz neformalnih radnji.
S. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se
pojedinci odvajaju od uloga koje igraju.
9. Stigma znai procep izmeu virtuelnog drutvenog identiteta
(onoga to bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog drutvenog
identiteta (onoga to pojedinac zaista jeste).
'0. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra
zlike izmeu njega i normalne" osobe poznate ili uoljive lano
vima publike, dok diskreditujua stigma nastaje kada razlike nisu
ni poznate ni uoljive lanovima publike,
i. Etnometodologija predstavlja analizu ponaanja obinih ljudi u
svakodnevnim situacijama, kao i naina na koji oni koriste zdra-
vorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koji im pomau da
steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima mogli da se
snau i da na njih reaguju.
12. Etnometodolozi se bave objanjenjima i objanjavajuim praksama.
i
13. Eksperimenti prekida namerno naruavaju drutvenu realnost

kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuiu drutve
nu realnost.
14. Teorija razmene Dorda Homansa utemeljena je prvenstveno na
bihevioristikim principima.
15. Sutina Homansove teorije razmene utemeljena je u sledeim
principima:
i. Sto vie puta pojedinca nagradite za odreeno delanje, vea
je verovatnoa da e i u budunosti delati na taj nain.
ii. Ako je u prolosti delanje pojedinca nagraeno kao rezultat
reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa, onda
e pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se
pojave isti stimulusi kao u prolosti.
iii. Sto vie pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja
vredni, to je verovatnije da e oni ponoviti tu radnju.
iv. to su vie puta u nedavnoj prolosti ljudi dobijali neku po
sebnu nagradu, to e ta nagrada u budunosti imati manju
vrednost za njih.
v. Kada akteri ne dobiju oekivanu nagradu ili budu neoeki
vano kanjeni, oni se ljute. Zato je vea verovatnoa da e
se ponaati agresivno i vie vrednovati rezultate postignute
takvim ponaanjem.
vi. Kada prime oekivanu nagradu, pogotovo ako je vea nego
to to su se nadali, akteri e biti zadovoljni; kao rezultat toga,
vea je verovatnoa da e se ponaati na odobravajui nain, a
posledice tog ponaanja imae sve veu vrednost za njih.
vii. Kada bira izmeu vie ponuenih opcija, akter e se opre-
deliti za ono delanje koje, po njegovoj proceni, u datom tre
nutku, donosi vee nagrade i koje ima vee izglede da bude
nagraeno.
16. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodoloku jedinicu ana
lize uzima pojedince.
17. Akteri su svrhoviti i intencionalni; drugim recima, akteri imaju
ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje.
18. Akteri takoe imaju preferencije (vrednosti koje ele da realizuju,
odnosno ciljeve koje ele da postignu). Teoriju racionalnog izbo
ra ne interesuje kakve su te preferencije ili ta su njihovi izvori.
O d vanosti je samo injenica da svaki pojedinac pokuava da
svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva, odnosno sa hije
rarhijom svojih preferencija.
19. Osim toga, teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost

resursa i trokove proputene prilike, kao i ogranienja koja na
meu drutvene ustanove.
Ber, Vivijen (2001). Socijalni konstruktivizam. Beograd: Zepter.

Berger, P. i Keiner H . (1991). Sociologija u novom kljuu. Ni: Gradi
na.
Berger, P. i Luckmann, T. (1992). Socijalna konstrukcija zbilje. Zagreb:
Naprijed.
Berger, Piter, L. (2008). Desekularizacija sveta: oivljavanje religije i
svetska politika. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Gofrnan, Erving (2000). Kako se predstavljati u stvarnom ivotu. Beo
grad: Geopoetika.
Gofrnan, Erving (2009). Stigma. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Marinkovi, Duan (2006). Konstrukcija drutvene realnosti u sociologi
ji. Novi Sad: Prometej.
Mils, Sesil Rajt (1964). Socioloka imaginacija. Beograd: Savremena
kola.
Mils, Sesil Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija: to je polo krivo? Zagteb:
Spasi, Ivana [uredila] (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Za
vod za udbenike i nastavna sredstva.
Spasi, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog ivota. Beograd: Zavod
GLAVA 7
SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE
Jedna integrisanija teorija razmene

Teorija strukturacije
Kultura i dejstvenost
Habitus i polje
Saetak
U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o dru

tvenim strukturama i ustanovama (makronivo), dok smo se u
glavi 6 bavili drutvenim odnosima karakteristinim za svakod-
nevicu (mikronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na dru
tvene odnose, jer su pokazale da se drutveni odnosi ne mogu
objasniti iskljuivo razumevanjem drutvenih struktura. Poet
kom 1970-ih godina javila se tenja da se ova dva nivoa analize,
mikro i makro, sjedine (integriu), te da se drutveno ponaanje
pokua objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. U ovoj glavi
izloiemo takve teorijske pokuaje.
JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE

Dok je Dord Homans nastojao da stvori mikroredukcio-
nistiku teoriju razmene, Riard Emerson pokuao je da uoblii
jednu integrisaniju verziju te teorije. On je 1972. godine objavio
dva eseja na ovu temu. Oba su izvrila snaan uticaj na razvoj
teorije razmene. Tri su osnovna pokretaka faktora te nove teo
rije. Prvo, za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan iri
okvir koji je eleo da upotrebi da bi mogao da proiri svoje rani-
:e interesovanje za koncepte moi i zavisnosti. Emersonu je bilo
asno da u perspektivi teorije razmene sredinju ulogu zauzima
concept moi. Drugo, on je smatrao da moe da iskoristi bihevi-
orizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz
mene, a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju
264 D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
kod Homansa. Naime, Homansu i drugim teoretiarima razme

ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previe racio
nalnu sliku ljudskih bia. Za razliku od njih, Emerson je verovao
da moe da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne
pretpostavku o superracionalnom akteru. Takode, on je smatrao
da moe da izbegne optubu za redukcionizam tako to e razviti
teoriju razmene koja e biti u stanju da objasni kako mikrofeno-
mene, tako i makrofenomene. Tree, Emerson je eleo da se bavi
drutvenim strukturama i drutvenim promenama, tako to bi
analizirao drutvene odnose i drutvene mree i koristio ih kao
osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize, tako i
za makronivoe analize. Osim toga, u Emersonovom teorijskom
sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i vee korporativne
strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je, dakle,
koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju dru
tvene strukture.
U svoja dva eseja, objavljena 1972. godine, Emerson je po
stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. U prvom eseju,
Emerson se bavio psiholokim (mikro) osnovama drutvene raz
mene, dok se u drugom okrenuo makronivou, odnosima razme
ne i mrenim strukturama. Kasnije je Emerson razradio ekspli-
citniju vezu izmeu makronivoa i mikronivoa, gde su mrene
strukture razmene predstavljale vezu izmeu ova dva nivoa ana
lize. Karen Kuk, Emersonova najznaajnija sledbenica, ukazuje
na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe
koncept razmenske mrene strukture {exchange network structu
res); on moe da povee pojedinca ili dvolanu grupu sa irim
kolektivima, kao to su organizacije i politike partije.
Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz
mene na mikronivou, naroito od nagrada koje pojedinci razme-
njuju (dobijaju i daju) u drutvenom meudejstvu (interakciji).
Tanije, Emerson kao polaznu taku svoje teorije uzima bihe-
vioristike principe. On istie tri osnovne pretpostavke teorije
razmene: (1) Kada se ljudi nau u situaciji za koju smatraju da
donosi nagradu, ponaae se racionalno. Rezultat tog meudej-
stva bie sve vei broj takvih situacija; (2) kada se ljudi zasite
nagrada koje su dobili iz odreene vrste situacija, te situacije za
SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265
njih gube znaaj; (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate
na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. Prema tome, te
orija razmene usredsreuje se na razmenu nagrada (i trokova) u
drutvenoj interakciji. Sve to je ve poznato. Ali, na kraju svog
prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. godine, Emerson usme-
rava bihevioristiki orijentisanu teoriju razmene u drugom prav
cu, tvrdei da eli da se pozabavi situacijama sloenijim od onih
kojima se obino bavi biheviorizam.
To je tema kojom zapoinje njegov drugi esej iz 1972. go
dine. U njemu Emerson pojanjava da eli da u teoriju razme
ne ukljui drutvene strukture kao zavisnu promenljivu. Dok se
u prvom eseju iz 1972. godine bavio akterom-pojedincem koji
uestvuje u odnosima razmene sa svojim okruenjem (na primer,
osoba koja peca na jezeru), u drugom eseju Emerson se okree
odnosima drutvene razmene i mreama razmene.
Odnosi razmene i mree razmene

Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu
biti pojedinci i kolektivi. Emerson je zainteresovan za odnose
razmene medu akterima. Mrea razmene ima nekoliko odlika.
Prvo, takva mrea drutvenih odnosa obuhvata niz pojedina
nih ili kolektivnih aktera. Drugo, razliiti akteri na raspolaganju
imaju razliite resurse. Svi akteri u mrei, pojedinani ili kolek
tivni, imaju mogunosti za razmenu i odnose razmene s drugi
ma. Konano, odreeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom
odnosu zavisnosti, ime se formira pojedinana mrena struktu
ra; dakle, drutvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od
nosa razmene meu akterima.
Mrea razmene - mrea drutvenih odnosa koji ukljuuju odreeni broj indi
vidualnih ili kolektivnih aktera. Razliiti akteri imaju mnotvo razliitih
resursa i mogunosti razmene, kao i razliite meusobne odnose razme
ne. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i meusobno su povezani,
formirajui tako pojedinanu mrenu strukturu.
266 D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!
Ricard Emerson
Biografska skica
Riard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju, u Juti, 1925. godi

ne. Odrastao u blizini planina, nikada se
nije udaljio od reka, planinskih vrhova i
gleera. Jedno od njegovih najveih li
nih dostignua bilo je uee u uspenom
pohodu na Mont Everest, 1963. godine.
To iskustvo je opisao u publikaciji Pre
lazak preko Everesta" u decembarskom
izdanju Godinjeg biltena Kluba Sijera
1963. godine, kao i u lanku objavlje
nom u asopisu Sociometry, 1966. godi
ne. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za
prouavanje grupnog uinka pod produenim stresom tokom
tog uspona. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju
mu je uruio predsednik Don Kenedi u ime Nacionalnog ge
ografskog drutva, u julu 1963. godine.
Ljubav prema planinama i ruralnom drutvenom ivotu pla
ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor socioloke in
spiracije za Ricarda Emersona tokom itave njegove karijere.
Njegove studije interpersonalnog ponaanja, grupnog uinka,
moi i drutvenog uticaja, esto su inspirisane njegovim li
nim susretima s ekspedicijama, kod kojih je intenzitet sarad-
nje i takmienja pojaan strahovima zbog ugroenosti ivotne
okoline.
Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk.
Veza izmeu razmenskih odnosa jeste od presudnog znaa

ja za prelazak s razmene izmeu dva aktera (dijadika razmena)
na pojave koje sreemo na makronivou. Odnos izmeu dijadikih
razmena jeste uzajamno zavisan. Moe se rei da dva odnosa di-
jadike razmene, A-B i A-C, obrazuju minimalnu mreu (A-B-Q
ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili
odsustva razmene) u drugom odnosu. Nije dovoljno da A, B i C
imaju zajedniko lanstvo da bi se stvorila mrea razmene; mora
postojati i meuzavisan odnos izmeu razmena A-B i B-C.
Odnosi razmene, kako vidimo, sutinski su odnosi moi

izmeu aktera (koji mogu biti pojedinci, ali i organizacije, pa
i drave). Mo je sredinji pojam Emersonove teorije razmene,
ali treba uoiti jo i to da po Emersonu monik moe da pri
mora podlonika na zavisnost ne koristei prisilu. Jer, za razliku
od teoretiara sukoba koji su mo videli kao sposobnost da se
drugi prisiljavaju na osnovu injenice raspolaganja resursima, i
strukturalnih funkcionalista koji su mo videli kao skup sredsta
va koji drutvu omoguavaju da ostvari zajednike ciljeve, Emer
son je mo video kao neprisilnu, smatrajui da ona proistie iz
uzajamne zavisnosti, odnosno odsustva zavisnosti.
Drutvena razmena i odnosi moi i zavisnosti koji iz nje
proizilaze u velikoj meri lie na razmenu koja postoji na tritu
gde je cena nekog dobra uvek odreena na osnovu ponude i tra-
nje. Ako je tranja za nekim dobrom vea, svi koji ga posedu-
ju imaju mo nad onima koji ga nemaju. Tako Emerson navodi
etiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moi i
zavisnosti. Zamislimo aktere A i B. Akter A ima odreene re
surse (dobra ili usluge), a akteru B oni su neophodni kako bi
mogao da ostvari svoje ivotne ciljeve. Mo aktera A koji ima
resurse time je vea ukoliko: (1) akter B koji eli resurse (dobra
ili usluge) nema nita da ponudi zauzvrat, ili barem nita to je
potrebno akteru A; (2) B nema kome da se obrati za alternativ
ni izvor dobara i usluga; (3) B ne moe da upotrebi silu da bi
od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni;
(4) B ne moe da nastavi sa sprovoenjem svojih planova uko
liko ne dobije resurse - drugim recima, nedobijanje resursa pri
moralo bi ga da promeni ivotne planove i ciljeve.
Svaki odnos razmene deo je ire mree razmene, koja se sastoji
od dva ili vie takvih odnosa. Ako razmena u jednom odnosu utie
na razmenu u drugom, za te odnose moe se rei da su povezani.
Ta veza moe biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po
zitivno utie na razmenu u drugom odnosu (na primer, novac za
raen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao odreeni status u
drugoj); negativna, ukoliko razmena iz prvog odnosa onemoguava
razmenu u drugom odnosu (na primer, vreme provedeno u zarai
vanju novca u jednom odnosu, smanjuje mogunost da se provede
-Teme s prijateljima u drugom odnosu); a moe biti i meovita.
Mo-zavisnost
Emerson definie mo kao potencijalni troak koji jedan
akter moe nametnuti drugome. Zavisnost podrazumeva po
tencijalni troak koji je akter, u okviru jednog odnosa, voljan
da tolerie, to jest koji je spreman da plati. Navedene definicije
ine Emersonovu teoriju odnosa izmeu moi i zavisnosti, koja
se moe saeti u tvrdnju da, u odnosu razmene, mo jednog ak
tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od
prvog. Nejednaka mo i zavisnost dovode do neravnotee u od
nosima, ali oni se vremenom kreu ka uravnoteenijem odnosu
mo-zavisnost.
Meusobna zavisnost aktera kljuna je za razumevanje Emer-
sonovog rada. Izmeu ostalog, ta meuzavisnost odreuje priro
du interakcije aktera i koliinu moi koju imaju jedan nad dru
gim. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moi.
Mo aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od
aktera A i bazira se na njoj. Ravnotea u odnosu izmeu akte
ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka
zavisnosti aktera B od aktera A. S druge strane, kada postoji ne
ravnotea zavisnosti, akter koji je manje zavisan ima vie moi.
Mo se potencijalno ugrauje u strukturu odnosa izmeu aktera
A i B. Mo se takoe moe koristiti za osvajanje nagrada. Ona
postoji ak i u izbalansiranim odnosima, iako se nalazi u nekoj
vrsti ravnotee.
Studije odnosa izmeu moi i zavisnosti usmerene su na
pozitivne ishode - sposobnost da se drugi nagrade. Meutim,
Linda Molm u odnosima moi i zavisnosti naglaava ulogu ne
gativnih ishoda - mo kazne; mo moe proizilaziti iz sposobno
sti da se drugi nagrade, ali i da se kazne. Naime, Molm smatra
da je mo kazne slabija od moi nagrade, delimino i zbog toga
to in kanjavanja obino izaziva negativnu reakciju. Meutim,
u jednoj od svojih novijih studija, Molm sugerie da mo kazne
nije sama po sebi manje efikasna od moi nagrade, ve da uzrok
Mo - prema Emersonu, potencijalni troak koji jedan akter moe nametnuti
drugome.
Zavisnost - potencijalni troak koji je akter spreman da tolerie u razmen-
skom odnosu.
njene relativne slabosti moda proizilazi iz injenice da se ona

ne koristi esto. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba
moi kazne ee doivljava kao pravedna ukoliko je koriste oni
koji takode imaju mo nagrade.
Integrativnija teorija razmene

U objanjavanju odnosa moi i zavisnosti, teorija razmene
usredsreduje se na dijadike odnose izmeu aktera. Da bi fokus
s dijadikog pristupa teoriji razmene prebacili na mo pozicije
u okviru strukture, Kuk i Emerson tvrde da je odreenje moi
neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti itave strukture od
same te pozicije. Takva zavisnost itavog sistema je, po njihovom
miljenju, izraz znaaja te pozicije u strukturi, kao i prirode od
nosa moi i zavisnosti. U pokuaju da teoriju moi i zavisno
sti izdignu na makroskopski nivo analize, oni usvajaju princip
ranjivosti. Ranjivost podrazumeva zavisnost mree od pojedine
strukturalne pozicije.
Kuk, Dodi O'Brajan i Piter Kolok, u skladu s integrativnim
okvirom, definiu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi raz-
menama na raznim nivoima analize, ukljuujui tu razmene
meu povezanim pojedincima, korporacijama i dravama. Oni
identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene - jedan na
mikronivou, koji se usmerava na drutveno ponaanje kao razme
nu, i drugi, preteno na makronivou, koji posmatra drutvenu
strukturu kao razmenu. Oni snagu teorije razmene vide u inte-
graciji mikronivoa i makronivoa, budui da se osnovne postavke
te teorije odnose kako na pojedince, tako i na kolektive. Osim
toga, ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom
nivou imaju na druge nivoe analize.
Kuk, O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji
su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. Prvi je po
jaana upotreba istraivanja na terenu, usmerenih na makro-
skopska pitanja, to moe biti dopuna tradicionalnoj upotrebi
laboratorijskih eksperimenata zarad prouavanja mikroskopskih
problema. Drugo, zapaa se da se u velikom broju radova intere-
sovanje pomera s dijada na ire mree razmene, o emu je ranije
270 DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
bilo reci. Tree i najvanije, produbljuju se napori da se povezu

teorija razmene i strukturalna sociologija. U poslednje vreme.
bilo je dosta pokuaja teoretiara razmene da svoj pristup sinteti-
zuju s drugim teorijskim orijentacijama.
TEORIJA STRUKTURACIJE
U formulisanju jednog od najuspenijih pokuaja da se ra
zvije integrisana teorija, Entoni Gidens krenuo je od istraivanja
irokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika
(na primer, simboliki interakcionizam) ili od drutva/struktu-
re (recimo, strukturalni funkcionalizam), odbacujui obe kraj
nje alternative. Umesto toga, Gidens tvrdi da moramo poi od
ponavljajuih drutvenih praksi. Stoga, u teoriji strukturacije
naglasak nije niti na drutvenim strukturama, niti na svakodnev
nom delanju i interakcijama, ve na drutvenim praksama koje
se shematski ponavljaju. Za Gidensovu koncepciju tih praksi
vani su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme;
ne samo jue, i ne samo danas, ve e se pojaviti i sutra, naredne
nedelje, naredne godine i u sledeem veku. Slino tome, prakse
se ponavljaju i ire kroz prostor, tako da se shematizovane dru
tvene prakse koje se mogu nai u Njujorku, izmeu ostalog, sre
u i u Cikagu, Tokiju i u Londonu.
U samoj sri Gidensove strukturalne teorije, usmerene na
drutvene prakse, nalazi se odnos izmeu dejstvenosti i struktu
re. Neki smatraju da se ono to se u amerikoj sociologiji naziva
* Napomena prevodioca: Ovde s pojma akter" koji je korien u prvih est
glava i prvom delu glave 7, prelazimo na pojam dejsrvenik", pratei au
tora koji je s pojma actor preao na pojam agent. Iako autor na ovom
mestu uvodi pojam dejstvenika, on sam ovde-onde upotrebljava pojam
aktera. Ponekad to ine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici izmeu
ta dva pojma. U nekim sluajevima, sasvim je svejedno da li se upotre
bljava pojam akter ili dejsrvenik. U drugim sluajevima, akter oznaava
pojedinca ili grupu ije ponaanje u velikoj meri zavisi od drutvenih
struktura (tj. koji nemaju mo da ih intencionalno menjaju), dok pojam
dejsrvenik znai pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju
drutvene strukture. Jo jedna re koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstve-
nost (ali samo zato da bismo izbegli re kao to je delatnost", to moe
da podsea i na drugaiju upotrebu) ime pokrivamo englesku re agency.
mikro-makro problemom, u Evropi (Gidens je Britanac) shvata

kao problem odnosa dejstvenosti (engleski, agency) i strukture.
Mi smatramo da izmeu te dve dihotomije postoje znaajne ra
zlike, ali emo u ovoj glavi, zarad diskusije, dihotomije mikro-
makro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identine.
Po Gidensu, dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo
jeno; to su dve strane istog novia. Gidens to naziva dualite-
tom* strukture. On ovde odbija da drutvenu realnost shvati kao
paralelizam ili dualitet dva zasebna domena, ve smatra da su ta
dva aspekta drutvenog sistema objedinjeni. Svako drutveno de
lanje ukljuuje strukture, a sve drutvene strukture podrazumeva-
ju drutveno delanje. Dejstvenost i strukture neodvojivo su ispre-
pletane s postojeim ljudskim aktivnostima i praksama. Intrisina
povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse
koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. Na jednoj
strani, akteri su inovativni; oni imaju mo da kroz praksu defini-
u (proizvode) nove strukture; na drugoj strani, oni prihvataju da
svoje ivote ive kroz zateene rutine i obrasce. Gidens dualnost
sttukture objanjava preko primera jezika i govora. Jezik je struk
tura koja nam postavlja odreena ogranienja u govoru. Sledei
pravila gramatike, reprodukujemo jezik. Ipak, jezici se menjaju.
Srpski jezik s poetka 21. veka nije isti kao srpski jezik s poet
ka 20. veka. Jo manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi
na. To je posledica injenice da se jezik u procesu govora menja.
Na taj nain pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik,
ve ga takode menjaju kroz inovacije.
Kao to je ve reeno, polaznu taku Gidensove analize ine
drutvene prakse, ali on insistira na tome da se one shvate kao re-
kurzivne (ponavljajue). To znai nekoliko stvari: (1) Drutvene
prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi nain) od
Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp
skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. Mi
smo se ipak odluili za dualitet.
Rckurzivnost - stav da akteri ne stvaraju drutvene prakse, ni mentalno (ni
na bilo koji drugi nain), niti ih stvaraju strukturalni drutveni uslovi
u kojima se akteri nalaze. U stvari, ljudi se izraavaju kao dejstvenici,
stvarajui svoju svest i strukturalne uslove koji omoguavaju te prakse;
akter simultano stvara prakse, svest i strukture.
272 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!
strane aktera; (2) one nisu proizvod strukturnih drutvenih uslo-

va u kojima se akteri nalaze; (3) najvanije od svega, s obzirom
na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici, oni stvaraju svoju
svest i strukturalne uslove koji omoguavaju te prakse. Prakse,
svest i strukture simultano stvara akter. Aktivnosti nisu proizvod
svesti, drutvene konstrukcije realnosti ili drutvenih struktura.
Pre e biti da se ljudi, ispoljavajui se kao akteri, ukljuuju u
prakse, a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura.
Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. Refleksivnost je
vana osobina za koncept dejstvenosti jer nam objanjava da po
jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehaniki nain,
ve vode rauna o svom ponaanju i neprekidno ga preispituju,
procenju i samokritikuju. Radei to, ljudi istovremeno revidira
ju i menjaju svoje ivotne planove, ciljeve i stavove. Meutim,
refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe, ve
da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku, kao i strukturalne
uslove u kojima se one deavaju. Refleksivnost pokazuje da poje
dinci nisu orua struktura koje se mehaniki podvrgavaju dru
tvenim injenicama. Pojedinci su ono to Gidens naziva upue
nim akterima; dejstvenici su, dakle, akteri bez ijeg dejstva su
se stvari mogle odvijati i drugaije". Uopteno reeno, moe se
rei da se Gidens bavi dijalektikim procesima u kojima nastaju
prakse, strukture i svest. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa
struktura i dejstvenosti na istorijski, procesni i dinamiki nain.
Nisu samo drutveni akteri refleksivni, ve i socijalni istra
ivai koji ih posmatraju. To je Gidensa dovelo do poznate ideje
o dvostrukoj hermeneutici. I drutveni akteri (obini ljudi) i so
ciolozi, koriste jezik. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava
etnometodologiji) da objasne (engleski, account) ono to rade,
a sociolozi, s druge strane, koriste jezik da objasne aktivnosti dru
tvenih aktera. Stoga, da bismo objasnili stvarnost neophodno je
Refleksivnost - sposobnost pojedinaca da vode rauna o svom ponaanju i
neprekidno ga preispituju, procenju i samokritikuju. Kao rezultat toga
sledi ispravljanje i revizija ivotnih planova i ciljeva.
Dvostruka hermeneutika nauni koncepti i shvatanja drutvenog sveta
mogu uticati na shvatanje aktera ije se prakse istrauju. Posledica toga
moe biti da socijalni istraiva izmeni svet koji posmatra i na taj nain
dode do pogrenih rezultata i zakljuaka.
da se pozabavimo odnosom izmeu svakodnevnog i naunog je

zika. Naroito treba da obratimo panju na injenicu da nain
na koji sociolog shvata drutveni svet moe imati uticaja na ra-
zumevanje aktera koji je predmet prouavanja. Ljudi u svakod
nevnom govoru formuliu koncepte kojima izraavaju svet oko
sebe. Isto to rade i sociolozi dok pokuavaju da objasne ta ljudi
rade. Ali ljudi esto mogu da upotrebe koncepte koje su smislili
sociolozi. Na taj nain, socijalni istraivai mogu izmeniti svet
koji istrauju i tako dovesti do pogrenih nalaza i zakljuaka. Ta
kode vai obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju
koncepte koje su smislili obini ljudi.
Elementi teorije strukturacije

Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje
dejstvenika koji, kao to je ve reeno, stalno nadgleda kako sop-
stvene misli i aktivnosti, tako i svoje fiziko i drutveno okruenje.
Nadgledajui svoje svakodnevne aktivnosti, ljudi neprekidno me
njaju svoje ivote i identitete; refleksija podrazumeva neprekidno
preispitivanje naih identiteta. Meutim, tu se javlja novi problem:
iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontoloka nesigurnost
dejstvenika. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije,
to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje ivotne planove i
ciljeve. Iako refleksivni, ljudi, smatra Gidens, imaju veliku potrebu
za predvidivou i sigurnou, to jest za uverenjem da je prirodni
i drutveni svet, ukljuujui osnovne egzistencijalne parametre sop-
stva i drutvenog identiteta, upravo onakav kako nama izgleda".
U svojoj potrazi za oseanjem sigurnosti, akteri racionalizu-
;u svoj svet. Pod racionalizacijom, Gidens podrazumeva razvoj
rutina koje ne samo da akterima pruaju oseanje sigurnosti, ve
im omoguavaju da efikasno izau na kraj s drutvenom stranom
svoga ivota. Akteri takode poseduju motivacije za delanje, a te
motivacije ukljuuju elje i htenja koje iniciraju delanje. Dakle,
Ontoloka nesigurnost - nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije, od
nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje ivotne planove i ciljeve.
Racionalizacija - pojam kojim Gidens oznaava razvoj rutina koje, ne samo
da akteru pruaju oseaj sigurnosti, ve mu i omoguavaju da efikasno
izae na kraj sa svojim drutvenim ivotom.
dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno ukljueni u de

lanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.
Motivacije pruaju opti plan za delanje, ali veina naih postu
paka, po Gidensovom miljenju, nije direktno motivisana. Iako
takvo delanje nije motivisano, a nae motivacije uglavnom nesve-
sne, motivacije igraju znaajnu ulogu u ljudskom ponaanju.
Gidens pravi razliku izmeu diskurzivne i praktine svesti.
Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv
nosti opiu recima i argumentovano navode razloge za neko po
stupanje. Praktina svest tie se aktivnosti koje akteri uzimaju
zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze
verbalno, ali ako bismo ljude pitali zato se ponaaju ba na taj
nain, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naroito
je vaan za teoriju strukturacije, jer primarno odraava intereso-
vanje za ono to se ini, a ne za ono to se govori. Naime, ako
bismo zanemarili praktinu svest i sve sveli samo na ono to ak
teri mogu da izraze recima (to je osobina diskurzivne svesti),
ne bismo mogli razumeti sve one vetine i znanja koje pojedinci
upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali
koje konstituiu i rekonstituiu drutveni ivot.
Usredsreenost na praktinu svest omoguava lak prelaz s
dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono to akteri u stvari rade. Dej
stvenost podrazumeva da se neto ne bi dogodilo onako kako se
dogodilo da se akter nije umeao i preduzeo aktivnost o kojoj je
re. Zbog toga, Gidens pridaje veliki znaaj (njegovi kritiari kau
preveliki) dejstvenosti. Gidens je uloio veliki napor da razdvoji
dejstvenost od namera, tvrdei kako se nae aktivnosti na kraju e
sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, namera-
vano delanje esto ima nenameravane posledice. Ideja nenamera-
vanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naroito
je vana u prelasku s dejstvenosti na nivo drutvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opie recima.
Praktina svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo,
a da nisu u stanju recima da izraze ono to ine.
Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk
ture. Ono to se dogaa ne bi se dogodilo na taj nain da se akteri nisu
umeali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali.
Nenameravane posledice neoekivane pozitivne i negativne posledice.
dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno ukljueni u de-

lanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.
Motivacije pruaju opti plan za delanje, ali veina naih postu
paka, po Gidensovom miljenju, nije direktno motivisana. Iako
takvo delanje nije motivisano, a nae motivacije uglavnom nesve-
sne, motivacije igraju znaajnu ulogu u ljudskom ponaanju.
Gidens pravi razliku izmeu diskurzivne i praktine svesti.
Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv
nosti opiu recima i argumentovano navode razloge za neko po
stupanje. Praktina svest tie se aktivnosti koje akteri uzimaju
zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze
verbalno, ali ako bismo ljude pitali zato se ponaaju ba na taj
nain, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naroito
je vaan za teoriju strukturacije, jer primarno odraava intereso-
vanje za ono to se ini, a ne za ono to se govori. Naime, ako
bismo zanemarili praktinu svest i sve sveli samo na ono to ak
teri mogu da izraze recima (to je osobina diskurzivne svesti),
ne bismo mogli razumeti sve one vetine i znanja koje pojedinci
upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali
koje konstituiu i rekonstituiu drutveni ivot.
Usredsredenost na praktinu svest omoguava lak prelaz s
dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono to akteri u stvari rade. Dej-
stvenost podrazumeva da se neto ne bi dogodilo onako kako se
dogodilo da se akter nije umeao i preduzeo aktivnost o kojoj je
re. Zbog toga, Gidens pridaje veliki znaaj (njegovi kritiari kau
preveliki) dejstvenosti. Gidens je uloio veliki napor da razdvoji
dejstvenost od namera, tvrdei kako se nae aktivnosti na kraju e
sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, namera-
vano delanje esto ima nenameravane posledice. Ideja nenamera-
vanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naroito
je vana u prelasku s dejstvenosti na nivo drutvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opie recima.
Praktina svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo,
a da nisu u stanju recima da izraze ono to ine.
Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk
ture. Ono to se dogaa ne bi se dogodilo na taj nain da se akteri nisu
umeali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali.
Nenameravane posledice neoekivane pozitivne i negativne posledice.
U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti, Gidens je

dejstveniku pripisao veliku mo. Njegovi dejstvenici imaju spo
sobnost da promene drutveni svet i drutvenu strukturu. Stavi-
e, namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data mo.
Preciznije reeno, akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi
sposobnost (mo) da napravi pramenu. Naravno, Gidens shvata
da za aktere postoje ogranienja, ali to ne znai da akteri nemaju
mogunost izbora i promene. Po Gidensu, mo logiki prethodi
svesti, jer delanje podrazumeva mo ili sposobnost da se prome-
ni situacija. Zato Gidensova teorija strukturacije mo pripisuje
akteru i delanju, i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta
kav stav, pridajui najvei znaaj nameri aktera (fenomenologija)
ili spoljanjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam).
Konceptualno jezgro teorije strukturacije ine ideje struk
ture, sistema i dualiteta strukture. Struktura se neformalno de-
finie kao skup strukturiuih osobina (od kojih poseban znaaj
imaju pravila i resursi) koje slinim drutvenim praksama daju
sistemski oblik. Preciznije reeno, struktura drutvenim praksa
ma omoguava da postoje u razliitom vremenu i prostoru. Ali,
struktura je istovremeno omoguena postojanjem pravila i re
sursa. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. Umesto
toga, drutveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi
rani. Struktura moe postojati samo kroz delanje ljudi. Gidens
nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shva-
ranjem struktura koje su u odnosu na aktera, spoljanje i pri
nudne. Strukture daju izgled i oblik drutvenom ivotu, ali same
po sebi nisu ni izgled, ni oblik.
Gidens ne porie da strukture mogu biti prepreka za de
lanje, ali veruje da sociolozi preuveliavaju vanost tih ograni
enja. Stavie, oni ne shvataju injenicu da struktura moe da
ogranii, ali i da omogui delanje. Strukture esto omoguavaju
dejstvenicima da rade stvari koje inae ne bi mogli initi. Iako
Gidens umanjuje znaaj strukturalnih ogranienja, on priznaje
da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen
tima drutvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor.
Struktura - po Gidensu, strukturu ine strukturni instrumenti (pre svih, pra
vila i resursi) koji slinim drutvenim praksama daju sistemski oblik.
Meutim, on paljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu

gvozdenog kaveza (vidi glavu 2), naglaavajui da takav gubitak
kontrole nije neizbean.
Shvatanju strukture u konvencionalnom sociolokom smislu
blii je Gidensov koncept drutvenog sistema. Po Gidensu, dru
tveni sistemi su reprodukovane drutvene prakse, to jest odnosi iz
meu aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u
uobiajene i opteprihvaene drutvene prakse. Ideja drutvenog
sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak
su. Drutveni sistemi nemaju strukture, ali predstavljaju struktu
ralne instrumente. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i
prostoru, ali se manifestuju u drutvenim sistemima u obliku re-
produkovanih praksi. Iako neki drutveni sistemi mogu nastati kao
posledica svesne namere, za Gidensa je znaajnija injenica da su
takvi sistemi esto nenameravana posledica ljudskog delanja. Takve
nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i
povratno uticati na njega. Stavljanje tih uslova pod kontrolu moe
biti teko, ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu.
Dakle, strukture su otelotvorene u drutvenim sistemima.
Osim toga, manifestuju se i u seanju pojedinanih dejstvenika.
Kao rezultat toga, pravila i resursi manifestuju se kako na makro-
nivou drutvenih sistema, tako i na mikronivou ljudske svesti.
Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije, koji
ini osovinu njegove teorije strukturacije. On izraava ideju da
dejstvenici i strukture ine dualitet (ne dualizam, to je koncept
koji e kasnije upotrebljavati Margaret Arer); oni nisu meusob
no nezavisni. Tanije, oni su meusobno povezani do te mere da,
u trenutku kada proizvedu delanje, ljudi proizvode i reprodukuju
strukture u kojima postoje. Jasno je da strukturacija podrazumeva
dijalektiki odnos izmeu strukture i dejstvenosti. Struktura i dej
stvenost ine dualitet; prvo ne moe postojati bez drugoga.
Drutveni sistemi - reprodukovane drutvene prakse, tj. odnosi izmeu akte
ra ili kolektiva koji su reprodukovani, nakon ega postaju redovne dru
tvene prakse.
Strukturacija delatnici i strukture meusobno su povezani do te mere da, u
trenutku kada proizvedu aktivnost, delatnici u stvari produkuju i repro
dukuju strukture u kojima ive; dijalektiki odnos izmeu strukture i
dejstvenosti. Struktura i dejstvenost ine dualitet; jedno ne moe posto
jati bez drugog i obrnuto.
Kao to je ve reeno, vreme i postor najvanije su promen-

ljive u Gidensovoj teoriji. Obe zavise od toga da li su drugi lju
di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno).
Osnovni preduslov je interakcija licem u lice, u kojoj su drugi
prisutni u isto vreme i na istom mestu. Meutim, drutveni si
stemi se prostiru kroz vreme i prostor, tako da drugi ne mora
ju biti prisutni. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve
vie je mogua u savremenom svetu novih oblika komunikacije
i transporta. Sredinje socioloko pitanje - pitanje drutvenog
poretka - zavisi od toga koliko su dobro drutveni sistemi inte-
grisani kroz vreme i prostor. Jedno od Gidensovih najire prihva
enih dostignua u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi
plan stavi pitanja vremena i prostora.
KULTURA I DEJSTVENOST
Margaret Arer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture
usmerila u drugom pravcu, usredsreujui se na vezu izmeu
dejstvenosti i kulture. Kljuna razlika izmeu Gidensa i Arerove
jeste razlika izmeu dualiteta i dualizma. Arerova smatra da su
struktura (i kultura) i dejstvenost u drutvenom ivotu ispreple-
tane, ali da su analitiki razliite zbog ega njihov odnos naziva
dualizmom, a ne dualitetom. Arerova tvrdi da Gidens (i dru
gi) imaju preveliku elju da odjednom ispitaju obe strane novi
a. Na taj nain proputaju da istrae meusobne odnose dveju
strana - dejstvenosti i strukture. Ona smatra da je za teoretiare
neophodno da odbace svaku teoriju koja onemoguava proua
vanje ovih meusobnih odnosa, jer to spreava razumevanje od
nosa izmeu te dve strane.
Po naem miljenju, koncepti dualizma i dualiteta imaju
odreenu ulogu u analizi drutvenog sveta. U nekim sluajevi
ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa
analize) moe biti korisno, jer se time omoguuje posmatranje
naina na koji se oni odnose jedno prema drugome. U nekim
drugim sluajevima moe biti korisno da se struktura i delanje
Dualizam - struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analiti
ke svrhe, iako su u socijalnom ivotu isprepletane.
278 DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
(mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina - kao dualitet.

Do kog stepena je drutvo mogue okarakterisati dualizmom, a do
kog dualitetom, to je zapravo jedno empirijsko pitanje. U jednom
sluaju drutveno okruenje je bolje analizirati upotrebom dualite-
ta, a u drugom moe biti prikladnija upotreba dualizma. Slino se
moe rei i za razliite trenutke u vremenu. Trebalo bi da budemo
u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u
bilo kom socijalnom okruenju i u bilo koje vreme.
Druga kritika koja se moe uputiti Gidensu jeste to da je u
teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro
blem kulture i dejstvenosti. Arerova, kao i veina sociologa, pravi
razliku izmeu strukture i kulture. Ta razlika je, meutim, kon
ceptualne prirode, jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oi
gledno prepliu. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena
i interesa, kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje.
Ne samo da su struktura i kultura znatno razliite, ve su i rela
tivno autonomne. Po Arerovoj, strukturu i kulturu treba tretirati
kao relativno autonomne, a ne sjedinjene pod dominacijom struk
ture. Meutim, uprkos preporodu kulturalne sociologije, kultural
na analiza poprilino zaostaje za strukturalnom analizom.
HABITUS I POLJE
Teorija Pjera Burdijea inspirisana je eljom da se prevazie
vetaka suprotnost izmeu objektivizma i subjektivizma ili iz
meu pojedinca i drutva.
Pjer Burdije
Biografska skica
Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini ivota, 23. ja

nuara 2002. Predavao je sociologiju na prestinom Kole de
Frans (College de France). Roden u malom ruralnom gradu na
jugoistoku Francuske 1930. godine, Burdije je odrastao u poro
dici nie srednje klase (otac mu je bio slubenik). Ranih pede
setih godina pohaao je Visoku uiteljsku kolu u Parizu (Ecole
Normale Superieure) gde je i diplomirao. Meutim, odbio je da
napie disertaciju, delimino zbog toga

to se protivio mediokritetskom kvalitetu
svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi
kole. Iritirala ga je jaka komunistika,
naroito staljinistika orijentacija kole
kojoj se aktivno suprotstavljao.
Burdije je kratko predavao u provincij
skoj koli jer je 1956. godine mobilisan,
zbog ega je morao da provede dve godine u Aliru, sa francu
skom vojskom. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Ali
ru jo dve godine nakon to je njegov vojni rok okonan. Vratio
se u Francusku 1960. godine i godinu dana radio kao asistent
na Parikom univerzitetu. Pohaao je predavanja Kloda Levi-
Strosa na Kole de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona
Arona. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu, a onda
se 1964. godine vratio na uticajan poloaj direktora Praktine
kole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes).
Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna linost pa
rikih, francuskih i, konano, svetskih intelektualnih krugo
va. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti, ukljuujui
i obrazovanje, antropologiju i sociologiju. Tokom 1960-ih go
dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Oni su saradivali
s njim, pruivi sopstveni intelektualni doprinos. Godine 1968.
osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime
novan za direktora. Za Centar je bio vezan jedinstven izda
vaki poduhvat, Istraivake delatnosti u drutvenim nauka-
m a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales), vrlo vaan za
predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika.
Kada se Remon Aron povukao 1981. godine, mesto na Kole
de Fransu ostalo je prazno. Veina vodeih francuskih socio
loga (ukljuujui tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nad-
metala se za tu poziciju. Meutim, ona je pripala Burdijeu.
Nakon toga, Burdije je postao plodniji autor, a njegov ugled je
nastavio da raste.
Burdije smatra da Dirkem i njegova istraivanja drutvenih

injenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Dikre-
movci se kritikuju zbog prenaglaavanja objektivnih struktura i
ignorisanja procesa drutvene konstrukcije, kroz koje akteri do
ivljavaju, promiljaju i konstruiu te strukture, da bi na osnovu
280 DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN;
toga delovali. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike,

dok je Burdije naklonjen strukturalistikoj poziciji koja iz vida
ne gubi dejstvenike, tj. aktere u stvarnom ivotu.
Prevazilaenje subjektivizma i objektivizma

Tenja ka prevazilaenju subjektivizma i objektivizma usme-
rava Burdijea ka subjektivistikoj poziciji koja je povezana sa sim
bolikim interakcionizmom (glava 6). Ipak, Burdije kritikuje i nju.
Simboliki interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz
ma, jer se ta teorija usredsreuje na nain na koji dejstvenici pro
miljaju, objanjavaju i predstavljaju drutveni svet, dok istovreme
no ignorie ire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. Burdije
smatra da su teorije kao to je simboliki interakcionizam previe
usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignoriu strukture.
Burdije se, nasuprot tome, koncentrie na dijalektiki odnos
izmeu objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Objektivne
strukture ograniavaju miljenje, akciju i interakciju, kao i nain
na koji ljudi predstavljaju svet. Meutim, te predstave se ne mogu
ignorisati, jer one u krajnjoj liniji utiu na objektivne strukture.
Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam, Burdije
usmerava panju na prakse, koje vidi kao ishod dijalektikog
odnosa izmeu strukture i dejstvenosti. Prakse nisu objektivno
determinisane, ali nisu ni proizvod slobodne volje. Interesujui
se za dijalektiku izmeu strukture i naina na kojHjudi stvara
ju drutvenu stvarnost, Burdije oznaava svoju orijentaciju kao
konstruktivistiki struktutalizam, strukturalni konstruktivizam
ili genetiki strukturalizam. Genetiki strukturalizam definie
kao prouavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od
mentalnih struktura koje, s druge strane, podrazumevaju inter-
nalizaciju objektivnih struktura.
Burdije nedvosmisleno pripada strukturalistikoj perspe
ktivi, ali se razlikuje od veine tradicionalnih strukturalista.
Prakse po Burdijeu, ishod dijalektikog odnosa izmeu strukture i dejstve
nosti. Prakse nisu objektivno determinisane, ali nisu ni proizvod slo
bodne volje.
Strukturalistika perspektiva shvatanje da postoje skrivene ili potporne
strukture koje determiniu ono to se deava u drutvenom svetu.
Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture, Bur

dije tvrdi da strukture postoje i u samom drutvenom svetu. On
je smatrao da je drutveni svet sainjen od objektivnih struktura
koje su nezavisne od aktera, ali koje mogu usmeravati ili ograni
avati njihove misli i postupke. Meutim, ono to Burdijea zai
sta razlikuje od strukturalista jeste injenica da on istovremeno
usvaja jednu konstruktivistiku perspektivu koja mu omogua
va da se bavi genezom obrazaca percepcije, miljenja i delanja,
kao i socijalnim strukturama.
Iako Burdije nastoji da povee strukturalizam i konstruktivi
zam, to mu do odreenog stepena i uspeva, njegov rad naginje ka
strukturalizmu. Iz tog razloga, on se smatra poststrukturalistom.
Njegov rad se u mnogo veoj meri nastavlja na strukturalizam,
nego na konstruktivizam. Za razliku od konstruktivizma veine
drugih teoretiara (na primer, fenomenologa ili simbolikih in-
terakcionista), Burdijeov konstruktivizam ignorie subjektivitet i
intencionalnost. Ipak, on smatra da je vaan deo njegove socio
logije nain na koji ljudi, na osnovu svojih pozicija u drutvenom
prostoru, percipiraju i konstruiu drutveni svet. Meutim, struk
ture istovremeno podstiu i ograniavaju percepciju i konstrukciju
koje se odvijaju u drutvenom svetu. Burdije je, zapravo, zainte-
resovan za odnos izmeu mentalnih i drutvenih struktura. Neki
mikrosociolozi se ne bi sloili sa Burdijevim gleditem, smatraju
i ga za tek neto vie od obinog strukturalizma. Njih naroito
uznemirava njegova nevoljnost i nemogunost da svojom teorijom
obuhvati subjektivnost. Ipak, u Burdijeovoj teoriji ima dosta me-
sta za dinaminog aktera (dejstvenika), to jest aktera koji je sposo
ban za invenciju i improvizaciju. Meutim, njegova uloga veoma
je ograniena: invencija je nenameravana; improvizaciju reguliu
strukture. Sr Burdijeovog rada i napora da povee subjektivizam
i objektivizam lei u njegovim konceptima habitusa i polja, kao
i u njihovom meusobnom dijalektikom odnosu. Dok habitus
postoji u umu aktera, polja postoje izvan njihovog uma.
Konstruktivistika perspektiva - shvatanje da percepcije, misli i aktivnosti

stvaraju drutvene strukture.
282 D20RD RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREf
Habitus
Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Habi
tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave
drutvenim svetom. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she
ma kroz koje opaaju, shvataju, vrednuju i procenjuju drutveni
svet. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju, opaaju i proce
njuju svoje prakse.
Dijalektiki gledano, habitus nastaje internalizacijom dru
tvenih struktura.
Moemo rei da je habitus internalizovana ili otelovlje-
na drutvena struktura. Habitus odraava objektivne podele u
klasnoj strukturi, kao to su starosne grupe, polovi i drutvene
klase. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja odree
ne pozicije u okviru drutvenog sveta. Habitus, dakle, zavisi od
prirode neijeg poloaja u drutvu, to znai da nemaju svi isti
habitus. Meutim, oni koji zauzimaju istu poziciju u drutvu
obino imaju slian habitus. U tom smislu, habitus takoe moe
biti kolektivni fenomen. On omoguava akteru da razume dru
tveni svet, ali postojanje mnotva habitusa znai da se drutvene
strukture ne nameu svim akterima na isti nain.
U svakom trenutku pristupaan habitus stvoren je tokom
kolektivne istorije. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin
cu, stvoren je tokom ivotnog veka pojedinca i predstavlja funk
ciju odreene take drutvene istorije u kojoj se javlja. Habitus
je istovremeno postojan i prenosiv (engleski, transposable) - ta-
nije, moe se prenositi s jednog polja na drugo. Meutim, ljudi
mogu imati neodgovarajui habitus, mogu patiti od onoga to
Burdije naziva histereza. Dobar primer je kada neko ko potie iz
seoskog okruenja savremenog pretkapitalistikog drutva pone
da radi na Vol stritu. Habitus stvoren na selu spreava pojedinca
da se dobro snalazi u ivotu na Vol stritu.
Habitus - mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u drutve
nom svetu.
Histereza - stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara
situaciji u kojoj ivi.
Kljuni koncept
Refleksivna sociologija
Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so

ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje
discipline. Sociolozi, koji provode karijere pretvarajui aspekte
drutvenog sveta u objekte posmatranja, treba da se posvete
objektivizaciji sopstvenih praksi. Koristei sopstvenu termino
logiju, Burdije eli da istrai habitus i prakse sociologa u okvi
ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem
skog sveta, kao i odnos izmeu tih polja i polja stratifikacije
i politike. Takoe je zainteresovan za strategije pojedinanih
sociologa, kao i za samu disciplinu, kako bi se postigla razlika
(distinkcija). Na primer, pojedini sociolozi koriste argon da
bi postigli visok poloaj u okviru polja, pokuavajui da so
ciologiju razdvoje od sveta prakse. Zapravo, Burdije je tvrdio
da su naune tvrdnje sociologije i drugih drutvenih nauka
potvrda moi. Naravno, taj stav ima neugodne posledice po
Burdijeov rad: on je pokuao da odri sopstvenu simboliku
mo, dok je istovremeno kritikovao nauni pristup koji lei u
osnovi njegovog rada.
Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada
tvrdi da sociolozi moraju izbei zamku da postanu igrake
drutvenih sila koje utiu na njih i njihov rad. Jedini nain da
se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje
deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Te sile se
mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu, ili ono to
Burdije naziva socioanalizom. Kada sociolozi shvate prirodu
sila koje deluju na njih, bie im lake da kontroliu njihov uti-
caj na sopstveni rad. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi
sociologiju da bi svoj rad oistio od drutvenih determinanti.
Habitus stvara drutvo, ali i drutvo stvara habitus. S jedne

strane, habitus je strukturiua struktura, struktura koja strukturie
drutvo. S druge strane, on je strukturisana struktura; tanije, struk
tura koju strukturie drutvo. Drugim recima, habitus podrazumeva
Refleksivna sociologija - upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so
ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline.
284 D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM
dvostranu dijalektiku: on ukljuuje internalizaciju spoljanjih struk

tura, ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje
dinca unutranje. Koncept habitusa omoguava Burdijeu da izbegne
izbor izmeu subjektivizma i objektivizma.
Prakse posreduju izmeu habitusa i drutva. S jedne strane,
kroz praksu se stvara habitus; s druge strane, kao rezultat prakse
stvara se drutvo. Iako prakse obino oblikuju habitus, habitus,
sa svoje strane, utie na unifikaciju i stvaranje prakse.
Iako je habitus internalizovana struktura koja ograniava
miljenje i izbor delanja, on ih ne determinie. Taj nedostatak
determinizma jedna je od glavnih razlika izmeu Burdijeovog
stanovita i stanovita tradicionalnih strukturalista. Habitus samo
sugerie ta bi ljudi trebalo da misle i ta bi trebalo da odlue
da rade. Iako je ovaj proces donoenja odluka odraz delovanja
habitusa, ljudi svesno razmatraju opcije. Habitus obezbeuje
principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje e
upotrebiti u drutvenom svetu. Kao rezultat toga, ljudi, po Bur
dijeu, kao i po Garfinkelu i etnometodolozima, nisu strukturni
narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva
drutvenih struktura). Meutim, ljudi nisu ni potpuno racional
ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora); oni se ponaaju
razborito - imaju smisao za praktino. U svemu to ljudi rade,
postoji logika, logika prakse.
Praktina logika je politetika; tanije, naa praktina logi
ka moe sadrati mnotvo konfuznih i (sa stanovita formalne
logike) naizgled neloginih znaenja. To je vano ne samo zbog
toga to se time podvlai razlika izmeu praktine logike i raci
onalnosti (formalne logike), ve i zbog toga to nas to podsea
na Burdijeov relacionizam. Potonji je vaan u ovom kontekstu,
jer nam omoguava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva,
fiksirana struktura, ve ga pojedinci, kroz praksu, neprekidno
oblikuju i prilagodavaju.
Habitus nije svest. Niti smo u stanju da jeziki izrazimo kako
on funkcionie. Ne moemo ga ispitati introspektivno, niti smo u
stanju da ga kontroliemo voljnim aktima. Iako nismo svesni ha
bitusa i njegovog delovanja, on se manifestuje u naim najprak
tinijim aktivnostima, kao to je nain na koji jedemo, govorimo
ili tresemo nos. Habitus deluje kao struktura, ali ljudi na njega,
kao i na spoljanje strukture koje deluju na njih, ne odgovaraju
prosto mehaniki. Dakle, Burdijeovim pristupom izbegavaju se
ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma.
Polje
Burdije koncept polja posmatra relaciono, a ne struktural
no. Polje je mrea odnosa medu objektivnim poloajima koji
su unutar te mree. Ti odnosi postoje odvojeno od individual
ne svesti i volje. Osim toga, odnosi nisu interakcije ili intersu-
bjektivne veze medu pojedincima. Pozicije zauzimaju dejstve-
nici ili ustanove. Oni su ogranieni strukturom polja. Drutvo
ima odreeni broj poluautonomnih polja (kao to su na primer,
umetnost, religija, visoko obrazovanje), od kojih svako ima svoju
posebnu logiku i meu akterima stvara uverenje o tome ta se u
svakom polju najvie vrednuje.
Burdije polje vidi kao oblast borbe meu ljudima koji za
uzimaju pozicije u polju. Oni su, kao pojedinci ili kolektivi,
usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljanje.
Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju
ili poprave pozicije, ali istovremeno lei u njihovoj osnovi. Polje
je tip konkurentskog trita na kome se upotrebljavaju i raspo
reuju razliite vrste kapitala (ekonomski, kulturni, drutveni,
simboliki). Meutim, polje moi (politike) jeste najvanije; hi
jerarhija odnosa moi u okviru politikog polja slui strukturira
nju svih drugih polja.
Burdije analizu polja formulie u tri koraka. Prvi korak, koji
odraava prvenstvo polja moi, jeste da se odredi odnos bilo kog
posebnog polja prema polju moi. Drugi korak je definisanje
objektivne strukture odnosa meu pozicijama u okviru polja.
Konano, analitiar treba da pokua da odredi prirodu habitusa
dejstvenika koji zauzimaju razliite vrste pozicija u okviru polja.
Pozicije razliitih dejstvenika u okviru polja odreene su ve
liinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Burdije ak
koristi vojnu simboliku (poloaji, utvrenja) da opie borbe koje
Polje - mrea odnosa izmeu objektivnih drutvenih pozicija.
286 D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN:
se deavaju unutar polja. Kapital omoguava pojedincu da kontro-

lie sopstvenu sudbinu, kao i sudbinu drugih. Burdije pravi razgra
nienje izmeu etiri tipa kapitala. Ideja je, naravno, preuzeta iz
ekonomske sfere, pa je znaenje ekonomskog kapitala oigledno.
Kulturni kapital ukljuuje razliite oblike legitimnog znanja;
drutveni kapital se sastoji od vrednih drutvenih odnosa meu
ljudima; simboliki kapital proizilazi iz neijeg ugleda i prestia.
Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste razlii
te strategije. Ta ideja jo jednom pokazuje da Burdijeovi akteri
imaju barem neto slobode. Meutim, te strategije nisu svesne i
unapred planirane. Umesto toga, one su strukturirane i struktur
no paternizovane i regularne. Strategije koje koriste akteri zavise
od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja.
Burdije dravu vidi kao poprite borbi za monopol nad onim
to on naziva simboliko nasilje. To je blaa forma nasilja, jer je
dejstvenik nad kojim se ono sprovodi ukljuen u njegovo sprovo-
enje. Simboliko nasilje sprovodi se indirektno, najvie kroz kul
turne mehanizme, i suprotno je direktnijim oblicima drutvene
kontrole na koje se sociolozi obino usmeravaju. Obrazovni sistem
je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboliko nasilje nad
ljudima. Jezik, znaenja i simboliki sistem vladajuih nameu se
ostatku populacije. To treba da osnai i podupre njihovu poziciju
tako to e, izmeu ostalog, od ostatka drutva prikriti ono to
oni ine i primorati potinjene da prihvate legitimitet dominan
tne pozicije koju oni zauzimaju. Optije reeno, Burdije smatra da
je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojee vlasti
i klasnih odnosa. Politiki aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u
njegovim idejama simbolikog nasilja. Burdije je zainteresovan za
emancipaciju ljudi od ovog nasilja, i uopte, od klasa i politike
dominacije. Meutim, on nije naivni utopista; pre bi se moglo
rei da je razumni utopista.
Ekonomski kapital - ekonomski resursi koje akter poseduje.
Kulturni kapital - razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje.
Drutveni kapital - obim vrednih i korisnih drutvenih odnosa koje akter
poseduje.
Simboliki kapital - potovanje i presti koje akter uiva u drutvu.
Naglaavajui znaaj habitusa i polja, Burdije odbacuje po-

delu na metodoloki individualizam i metodoloki holizam i
usvaja stanovite koje se moe oznaiti kao metodoloki rela-
cionizam. Tanije, on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i
polja, smatrajui da odnos funkcionie na dva osnovna naina.
S jedne strane, polje uslovljava habitus; s druge strane, habitus
ini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije.
Primena habitusa i polja: Distinkcija. Burdije ne pokuava
samo da razvije apstraktan teorijski sistem; on ga istovremeno
povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku
istog intelektualizma. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je
u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istrau
je estetske sklonosti razliitih drutvenih grupa.
Kroz svoj rad Burdije pokuava, izmeu ostalog, da poka
e da kultura moe biti legitiman predmet naunog prouava
nja. On pokuava da kulturu, u smislu elitne kulture (na primer,
sklonost ka ozbiljnoj muzici), reintegrie s kulturom u antro
polokom smislu koja obuhvata sve oblike kulture, kako elitne,
tako i masovne (na primer, kantri ili rep muzika). Preciznije, u
svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema
rafiniranim objektima kao to je prefinjena hrana, s ukusom pre
ma najobinijoj hrani, kao to su hamburgeri i pomfrit.
Zbog strukturalnih nepromenljivih, naroito polja i habitu
sa, kulturne sklonosti razliitih grupa u okviru drutva (naroito
klasa i delova klasa) formiraju usklaene sisteme. Burdije je pr
venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu, stee
noj sklonosti razlikovanja razliitih kulturnih objekata estetskog
uivanja i njihovog razliitog vrednovanja. Ukus je takoe praksa
koja slui, izmeu ostalog, da pojedincu, kao i drugima, prui
oseanje sopstvenog mesta u drutvenom poretku. Ukus slui da
povee one koji imaju sline sklonosti i da ih razlikuje od onih
koji imaju drugaiji ukus. Kroz praktinu primenu ukusa, lju
di klasifikuju objekte, ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe.
Analizirajui ukus, u mogunosti smo da kategoriemo ljude
prema ukusima koje izraavaju, na primer, kroz svoje sklonosti
Metodoloki holisti - sociolozi koji se bave makronivoom drutva i smatraju
da on odreuje mikronivo.
288 D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREU
prema razliitim vrstama muzike ili filmova. Te prakse, kao i sve

druge, treba posmatrati u kontekstu svih meusobnih odnosa,
tanije, u totalitetu i celini. Sledstveno, iako naizgled izolovani,
ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema
hrani, sportu ili frizurama.
Dva su meusobno povezana polja ukljuena u Burdijeovu
studiju ukusa: klasni odnosi (naroito u okviru frakcija domi
nantne klase) i kulturni odnosi. On ta polja vidi kao niz poloaja
na kojima se odvija mnotvo igara. Ta delanja, koja preduzimaju
dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama,
odreena su strukturom polja, prirodom pozicija i interesima
koji su s njima povezani. Meutim, ta igra takoe podrazume-
va samopozicioniranje i upotrebu irokog spektra strategija koje
pojedincu omoguavaju da se istakne u igri. Ukus je ansa da se
zauzme i ojaa pozicija pojedinca u okviru polja. Ali, polje dru
tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra
ovu igru; oni iz viih klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse
nametnu i suprotstave ukusima onih iz niih klasa. Dakle, svet
kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla
sa, i sam je hijerarhijski i hijerarhizujui.
Ne treba posebno naglaavati da Burdije ukuse takoe po
vezuje sa svojim kljunim konceptom, habitusom. Ukuse mno
go vie oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije,
nego povrna miljenja i verbalni izrazi. Sklonosti ljudi, ak i u
odnosu na tako obine aspekte kulture kao to je odea, name-
taj ili kuvanje, oblikovane su habitusom. Cilj svih tih sklonosti
jeste da objedine klase, makar i nesvesno. Drugim recima, ukusi
igraju ulogu provodadije". Kroz ukuse jedan habitus izraava
svoju kompatibilnost s drugim habitusom. Dijalektiki gledano,
naravno, struktura klase je ta koja oblikuje habitus.
Iako su za Burdijea vani i habitus i polje, najznaajniji je
njihov dijalektiki odnos; polje i habitus meusobno se defini-
u. Izvan dijalektikog odnosa izmeu habitusa i polja, nastaju
prakse, naroito kulturne prakse.
Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili trita.
Na tom tritu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Taj
kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog
obrazovnog iskustva. Na tritu ljudi stiu manji ili vei kapital,

koji troe kako bi popravili svoju poziciju, ili ga gube, ime po
goravaju svoju poziciju na tritu.
Ljudi nastoje da se razlikuju u itavom spektru kulturnih
polja - pia koja piju, sinalco" ili happy day", automobila koje
voze, mercedes" ili yugo", novina koje itaju, Kurir ili Vreme
ili letovalita koja poseuju - Crnogorsko primorje ili Maldivi.
Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode
i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. U stvari, kada se pogledaju
sva polja zajedno, postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima
je mogue ispoljavati razlike. Kupovina odreenih kulturnih do
bara (na primer, mercedes") donosi profit, dok nabavka drugih
(yugo") ne donosi nikakav dobitak, ili ak donosi gubitak.
Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su razliiti od drugih. Na
primer, onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza
bere harmoniku. To to se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao
izraz visokog statusa, dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim,
rezultat je dominacije jednog gledita i simbolikog nasilja koje se
sprovodi nad onima koji imaju drugaiji pogled na stvari. Burdi
je se dobro pomuio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi
prosto na koncept upadljive potronje Torstena Veblena (vidi glavu
3) po kojoj je osnovna pokretaka snaga ljudskog ponaanja potra
ga za distinkcijom (razlikom). Umesto toga, on tvrdi da svaki akter
eli da zauzme odreenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao
od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Ali, pozicija u polju ne
ukazuje samo na razliku u poloaju, ve i na razliku u moi.
Izmeu prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek
tika. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa, ali
promene ukusa takoe najee proizvode promene kulturnih
dobara. Struktura polja ne samo da uslovljava elje potroaa za
kulturnim dobrima, ve takoe strukturira i ono to proizvoai
proizvode da bi zadovoljili tu potranju.
Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre
me) rezultat su borbe izmeu suprotnih snaga u kulturnoj (na
primer, sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i
klasnoj oblasti (na primer, vladaj ua klasa nasuprot potinjenoj
klasi). Meutim, sutina borbe je u klasnom sistemu, a kulturna
i
290
D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOflE* j
borba izmeu umetnika i intelektualaca, na primer, predstavlj*

odraz neprekidne borbe izmeu razliitih frakcija vladajue klase
za pozicije s kojih je mogue definisati kulturu, odnosno itav
drutveni svet. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljava-
ju suprotnosti u ukusima i habitusu. Iako Burdije pridaje veliki
znaaj drutvenim klasama, on ne eli da ih svodi na puko eko
nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje, ve smatra da je klasa
definisana i habitusom.

Polje"amerikog vieg obrazovanja danas
Poetkom 21. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Dra

vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi
Burdije. To je mrea odnosa objektivnih pozicija. Meu tim
pozicijama nalaze se univerziteti i koledi, irok spektar aka
demskih odeljenja, sekretara i dekana, profesora razliitih ni
voa, diplomiranih studenata i nesvrenih studenata, osoblja
itd. Kao i druga polja, obrazovanje se moe posmatrati kao
iroko bojno polje na kome se odvija mnotvo borbi da bi se
zatitile ili poboljale pozicije. Primera takvih borbi ima vie.
1. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta
tus. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD
(na primer, Harvard, Stenford) kojima pripada najvei deo
najpoznatijih i najproduktivnijih naunika, i koji stvaraju
najvei broj doktora nauka. Postoji veliki broj manjih uni
verziteta (veina dravnih univerziteta) koji bi eleli da po
stignu elitni status, ali to je praktino nemogue. Elitni uni
verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako to, na
primer, zapoljavaju njihove najbolje profesore.
2. Fakulteti protiv fakulteta. U okviru svakog univerziteta po
stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Recimo, pri
rodne nauke (kao to su fizika ili hernija) gotovo uvek se
kotiraju iznad drutvenih nauka (kao to su ekonomija ili
sociologija), dok se umetnost i neke drutvene nauke (na
primer, istorija i engleski jezik) kotiraju jo nie. Ta hije
rarhija se odraava, izmeu ostalog, i u fondovima koji su *
namenjeni pojedinim fakultetima, kao i prosenim platama
na fakultetima. Fakulteti nieg ranga esto se bore da se po

pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili vie sredsta
va, vee plate i vei presti, a najee im se suprotstavljaju
fakulteti vieg ranga.
3. Stariji profesori naspram mlaih. Redovni i vanredni pro
fesori imaju najveu mo u akademskom svetu. Saradnici,
asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu
njihova mesta. Meutim, profesori su ti koji odluuju ko e
od nie rangiranog osoblja biti unapreen. Optije reeno,
nie rangirano osoblje pokuava da osvoji deo moi koju
poseduju profesori, a ovi, ne treba posebno naglaavati, nisu
naroito voljni da je dele.
4. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. Masteri i dokto
rand nalaze se mnogo nie u statusnoj hijerarhiji od veine
nieg nastavnikog osoblja koje, s drugim lanovima nastav
nog kadra, ima mo nad njima. Svi koji su upisali posledi-
plomske studije ele da dobiju master diplomu ili doktorat
jer se nadaju da e im to omoguiti da zauzmu pozicije na
fakultetu. Meutim, postojei nastavni kadar odluuje koli
ko e biti teak taj proces i ko e postati doktor nauka.
5. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Studentima je potreb
no vreme i panja nastavnika, ali ovi, naroito ako su ambi
ciozni, veinu svog vremena posveuju pisanju i istraivanji
ma koja e im doneti unapreenja, a moda ak i prelazak
na neki elitni univerzitet.
Naravno, ovim nije iscrpljena lista poloaja, odnosa i borbi
na polju savremenog vieg obrazovanja u Sjedinjenim Dra
vama, ali nam makar prua neku sliku o tome.
Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima izmeu

dejstvenosti i strukture, u kontekstu svog interesovanja za dija
lektiki odnos izmeu habitusa i polja. Njegova teorija karakte
ristina je i zbog usredsreivanja na prakse (u ovom sluaju, na
estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelek-
tualizmom. U tom smislu, ona predstavlja povratak marksisti
kom interesovanju za odnose izmeu teorije i prakse.
292 D20RD2 RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN
Saetak
1. Riard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene.
2. Emerson se bavio psiholokim osnovama razmene, kao i odnosi
ma razmene, mreama i strukturama na mikronivou.
3. Mrea razmene jeste mrea drutvenih odnosa koji ukljuuju
odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera; razliiti akte
ri razliito vrednuju razliite resurse i imaju razliite mogunosti
razmene i razliite meusobne odnose razmene.
4. Postoji vei broj ovih odnosa razmene i oni su meusobno pove
zani u pojedinanu mrenu strukturu.
5. M o (potencijalni troak koji jedan akter moe da nametne dru
gom) i zavisnost (potencijalni troak koji je jedan akter voljan
da tolerie u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u
sreditu Emersonove integrativne teorije razmene.
6. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i
strukturama kao dualitetom; oni se ne mogu meusobno odvojiti.
7. Gidensov pristup karaktrie mo koju on pripisuje dejstveniku.
8. Struktura se nekonvencionalno definie kao skup instrumenata
strukturacije (naroito pravila i resursi) koji slinim drutvenim
praksama daju sistemsku formu.
9. Drutveni sistemi predstavljaju reprodukovane drutvene prak
se, ili su odnosi izmeu aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i
tako postaju redovne drutvene prakse.
10. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu
nezavisni jedni od drugih. Meusobno su povezani do te mere
da ljudi, u procesu delanja, produkuju (stvaraju) i reprodukuju
strukture u kojima postoje.
11. Suprotno Gidensu, Margaret Arer zastupa dualizam, u kome
se strukture i dejstvenost mogu analitiki razlikovati, iako su u
drutvenom svetu isprepletane.
12. Arer takoe tvrdi da se kultura ignorie, te da treba da se fokusi-
ramo na odnose izmeu kulture i dejstvenosti.
13. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom izmeu habitusa
i polja.
14. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de
luju u drutvenom svetu.
15. Polje je mrea odnosa meu objektivnim pozicijama u okviru polja.
16. Pozicije dejstvenika na polju odreene su veliinom kapitala -
ekonomskog, kulturnog, drutvenog i simbolikog.
17. Polje je mesto borbi iji je cilj zauzimanje prestinih pozicija.
Burdije, Pjer (1999). Nacrt za jednu teoriju prakse. Beograd: Zavod za

udbenike i nastavna sredstva.
Burdije, Pjer (2000). Narcisovo ogledah. Beograd: Clio.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija. Stoje polo krivo? Zagreb:
Nemanji, Milo i Spasi, Ivana [uredili] (2006). Naslee Pjera Burdi-
jea: pouke i nadahnua. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu
teoriju/Zavod za kulturni razvitak.
Spasi, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog ivota. Beograd: Zavod
GLAVA 8
SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE
Patria Madu Lengerman

Univerzitet Dord Vaington
Dilijan Nibruk
Ameriki univerzitet
Osnovna teorijska pitanja

Savremene feministike teorije
Ka feministikoj sociolokoj teoriji
Saetak
Feministika teorija predstavlja uopten, irok sistem ide

ja o drutvenom ivotu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz en
ske perspektive. Ona je usmerena na enu na dva naina. Prvo,
polazite svake feministike teorije jeste iskustvo i poloaj ena u
drutvu. Drugo, feministika teorija pokuava da opie i kritiki
evaluira svet sa enskog stanovita. Feministika teorija se razlikuje
od veine sociolokih teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po
tome to je interdisciplinarna i po tome to feministiki sociolozi i
sociolokinje pokuavaju da raire i prodube disciplinarno znanje,
inkorporirajui otkria interdisciplinarne zajednice.
Istorijski gledano, feministika teorija razvila se kao posledi
ca feministikog aktivizma koji je proao kroz talase" kolektivne
mobilizacije. Klasine korene savremene feministike teorije na
lazimo u prvom talasu feministikog aktivizma (otprilike izme
u 1848. i 1920. godine) koji je bio usmeren na borbu ena za
pravo glasa i uee u politikom procesu. Savremena feministi
ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990)
koji je bio usmeren na to da se osnovna politika prava upotrebe
da se bi se ene ekonomski i socijalno izjednaile s mukarcima.
Feministika teorija - uopten, irok sistem ideja o drutvenom ivotu i ljud
skom iskustvu koji se razvio iz enske perspektive.
296 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE
1
Borba se nastavlja s treim talasom aktivizma koji je otpoeo

1990. godine i traje sve do danas. U njoj e moda uestvovati
neki od vas koji e najvei deo svog ivota proiveti u 21. veku.
OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA

Savremena feministika teorija zapoinje naizgled jednostav
nim pitanjem: ta emo sa enama? To se moe iskazati i na sle-
dei nain: Gde se, u situaciji koja se ovde istrauje, nalaze ene?
Ako nisu prisutne, zato nisu? Ako jesu prisutne, ta one zapravo
rade? Kako one doivljavaju situaciju koja se istrauje? Koji je nji
hov doprinos tome o emu piemo? Sta to znai za njih?
etrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do
velo je do nekih optih zakljuaka. ene su prisutne u najveem
broju drutvenih situacija. Ako ih negde nema, razlog nije u
tome to one za to nisu sposobne ili to nemaju interesa da tu
budu, ve u tome to postoji namera da se one odatle iskljue.
Tamo gde su prisutne, ene igraju uloge koje se prilino razlikuju
od onih u kojima ih veina nas zamilja (na primer, kao pasivne
supruge ili majke). Zaista, kao supruge i majke, ali obavljajui i
itav niz drugih uloga ene su, zajedno s mukarcima, aktivno
stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istrauju. Me
utim, iako su ene bile aktivno prisutne u najveem broju dru
tvenih situacija, naunici, javnost i drutveni akteri, kako muki,
tako i enski, esto su bili slepi za njihovo prisustvo. Osim toga,
enske uloge u najveem broju situacija, iako od sutinske va
nosti, razlikovale su se od mukih uloga - enske uloge bile su
manje privilegovane i bile su podreene mukim ulogama. Nji
hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz
meu mukaraca i ena.
Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zato je onda sve
tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis drutva; drugo pitanje
zahteva objanjenje tog drutva. Opis i objanjenje drutva dva
su lica bilo koje socioloke teorije. Pokuaji feminizma da od
govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog
znaaja za sociologiju.
SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE 297
Feministkinje postavljaju i tree pitanje: kako moemo
promeniti i unaprediti drutvo tako da ono bude pravedno za
sve ljude? Ta privrenost drutvenoj transformaciji u interesu
pravde posebna je karakteristika kritike socijalne teorije. Osim
u feminizmu, nju nalazimo jo u marksizmu, neomarksizmu,
drutvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretiara koji
pripadaju rasnim i etnikim manjinama i teoretiarima iz pos-
tkolonijalnih drutava. Budui da feministike teoretiarke po
hvataju kritiku teoriji one se pitaju kako njihov rad moe da
unapredi ivote ljudi koje one prouavaju.
Poto se krug feminista i feministkinja koji istrauju navede
na pitanja sve vie irio i ukljuivao sve vei broj ljudi iz razliitih
disciplina (kako iz SAD, tako i iz drugih delova sveta), feministi
ka teorija postavila je i etvrto pitanje: Sta emo s razlikama medu
enama? Istraivanje tog pitanja vodilo je do opteg zakljuka da
se nevidljivost, nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na mu
karce, koje naelno karakteriu ivote ena, nalaze pod velikim
uticajem poloaja ene u drutvu, poloaja koji se definie klasom,
rasom, starosnim dobom, emotivnim preferencijama, branim
statusom, religijom, etnicitetom i globalnim poloajem.
Ali, feministika teorija ne bavi se samo enama. Feminis
tkinje su, pokuavajui da odgovore na osnovna pitanja femini
stike teorije, stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog
ivota koja moe da se poredi s Marksovom revolucionarnom
misli. Marks je pre vie od jednog veka tvrdio da znanje, za koje
ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i
drutvu, zapravo nije nita drugo do odraz iskustva onih koji eko
nomski i politiki upravljaju drutvom. On je tvrdio jo i to da
je mogue gledati na svet sa stanovita radnika koji je ekonomski
i politiki podreen. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas
nas vode do slinog radikalnog preokreta u razumevanju sveta:
ono to prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje, zapra
vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva monih slojeva drutva,
to jest mukaraca kao gospodara. To znanje moe da se relati-
vizuje ako se vratimo na stanovite ene koja je kroz istoriju za
uzimala uvek podreenu ali neophodnu ulogu pomou koje se
stvaralo i odravalo drutvo u kome ivimo.
298 D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREVI
Feminizam na jedan radikalan nain dovodi u pitanje etabli

rani sistem znanja, suprotstavljajui mu ensko razumevanje real
nosti. Na taj nain, feminizam ne samo da relativizuje etablirano
znanje, ve ga takoe dekonstruie, ukazujui na njegovu muku
pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobliuje i iz koje ono crpi
svoje osnovne postulate. Meutim, u poslednje dve decenije, fe
minizam je sam, iz sopstvenog teoretskog okvira, postao predmet
relativizovanja i dekonstrukcionitikih pritisaka. Obojene ene,
ene u postkolonijalnim drutvima, ene koje pripadaju radnikoj
klasi i lezbejke poele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj
klasi heteroseksualnih vodeih feministkinja. Te ene tvrde da ne
postoji samo jedno jedinstveno ensko stanovite i jedan sistem
znanja, ve da postoji vie njih. Druga dekonstrukcionitika struja
unutar feminizma dolazi iz narastaj ue postmodernistike litera
ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferen-
ciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji
svesti i linosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti.
SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

Feministika socioloka teorija izrasla je iz opte feministike
teorije. Razliite varijante feministike socioloke teorije nude ra
zliite odgovore na pitanje: Sta emo sa enama?". U ovom odelj-
ku izloiemo tipologiju feministikih teorija koje su proizale iz
odgovora na to pitanje, (saeto u tabeli 8.1) kao i najvanije femi
nistike socioloke teorije. Postoje etiri glavna odgovora:
1. Poloaj ena i njihovo iskustvo, u najveem broju situa
cija razlikuju se od poloaja i iskustva mukaraca u istim
situacijama.
2. Poloaj ena u najveem broju situacija ne samo da je
razliit, ve je takoe manje privilegovan ili nejednak po
loaju mukarca.
3. Poloaj ena treba da se razume kao direktna posledica
odnosa moi mukaraca i ena. ene su ugnjetavane:
drugim recima, one su sputane, podreene, uaurene i
iskoriavane od strane mukaraca.
4. e n s k o iskustvo razlike, nejednakosti i ugnjetavanja ra
zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opteg poloaja unutar
drutvenog ureenja, strukturalnog ugnjetavanja ili vek
tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa, rasa,
etnicitet, starosno d o b a , emotivne preferencije, brani
status i globalni poloaj.
Osnovne varijante feministike Distinkcije unutar teorija - odgovori

teorije - odgovori na deskriptivno na eksplanatorno pitanje: Zato je
pitanje: Sta emo sa enama? pozicija ene takva kakva jeste?
Rodne razlike
Poloaj ena i njihovo iskustvo, u Kulturni feminizam

najveem broju situacija razlikuju Bioloki feminizam
se od poloaja i iskustva mukaraca Institucionalni feminizam
u istim situacijama. Interaktivni feminizam
Fenomenoloki feminizam
Rodne nejednakosti
Poloaj ena u najveem broju Liberalni feminizam

situacija ne samo da je razliit, ve
je, takode, manje privilegovan ili
nejednak poloaju mukarca.
Rodno ugnjetavanje
ene su ugnjetavane: drugim re Psihoanalitiki feminizam

cima, one su sputane, podreene, Radikalni feminizam
uaurene i iskoriavane od strane
mukaraca.
Strukturalno ugnjetavanje
ensko iskustvo razlike, nejedna Socijalistiki feminizam

kosti i ugnjetenosti razlikuje se s Teorija intersekcionalnosti
obzirom na poloaj ene unutar
kapitalizma, patrijarhata i rasizma.
Tabela 8.1 Pregled varijanata feministike teorije
O v i naelni odgovori m o g u dalje d a se razloe u zavisnosti

o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feministike teorije: Z a
to je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8.1).
300 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE'.
U osnovi svih odgovora koje je dala feministika socioloka

teorija nalazi se ideja roda. Rod razumemo kao drutveno kon-
struisani obrazac mukosti i enskosti i drutveno konstruisan:
obrazac odnosa mukarca i ene. Kada se kae da je rod drutveno
konstruisan, misli se na to da je on proizvod definicije ljudi, a ne
njihova prirodna karakteristika.Ta ideja u suprotnosti je s uvere-
njem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesocioloke feministike
teorije) da rod odraava uroene polne razlike. Ali feministika
teorija ne bi trebalo da se mea sa sociologijom roda. Sociologija
roda, kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa, plod je rada
sociologa koji istrauju pojedinani aspekt drutva. U ovom slua
ju, radi se o istraivanju mukih i enskih uloga, odnosa i identite
ta. Feministika socioloka teorija injenicu roda uzima kao pola
znu osnovu s koje objanjava celokupnu drutvenu stvarnost.
U nastavku ovog odeljka baviemo se feministikim teo
rijama rodne razlike, rodne nejednakosti, rodne ugnjetenosti i
strukturalne ugnjetenosti. Opisaemo opte karakteristike sva
kog od ovih pristupa, kljune razlike unutar njih i preporuke na
osnovu kojih je mogue neto promeniti. Potrebno je, meutim,
da vodimo rauna o tri vane stvari:
1. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Po
trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na
lazima ili praviti razliku izmeu njihovih razliitih teorij
skih formulacija. *"
2. Glavna karakteristika savremenih feministikih teorija je
ste to da one predstavljaju meavinu ideja sakupljenih iz
razliitih teorija i disciplina, s ciljem da se nadu odgovori
na pojedinane probleme, kao to su na primer politika
tela ili priroda drave.
Rod - drutveno konstruisan obrazac mukosti i enskosti i drutveno kon
struisan obrazac odnosa mukarca i ene.
Drutvena konstrukcija proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva
raju drutvo koje se smatra stvarnim". Po ovom shvatanju, nita nije
objektivno dato, ve je sve posledica ljudske interpretacije.
Sociologija roda - istraivanje socijalno konstruisanih mukih (enskih uloga,
odnosa i identiteta).
3. Budui da je u poslednjih par decenija feministika lite

ratura dosta narasla, ovde neemo pokuati da predstavi
mo celokupan opus feministike teorije.
Rodne razlike
Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podreen
poloaj ena u odnosu na mukarce, glasio je da su ene prirod
no inferiorne u odnosu na mukarce. Feministkinje prvog talasa
koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj
argument, uzdiui pozitivne aspekte feministikog karaktera,
ili feministike linosti. Prve teoretiarke kulturnog feminiz
ma, Dejn Adams i Sarlot Perkins Gilman, tvrdile su da su za
upravljanje dravom neophodne enske vrline kao to su sarad-
nja, briga, pacifizam i nenasilnost u reavanju sukoba. S ovakvim
nainom razmiljanja nastavilo se na razliite naine sve do da
nanjeg dana. Kao to su nekada muki socijalni i politiki teo
retiari mislili da su mukarci prirodno sposobniji od ena, tako
neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi eti
kog rasuivanja koji su svojstveni samo enama, sposobnost bri
ge za drugog koja je svojstvena samo enama, enski obrasci mo
tivacije za ostvarenjem, enski nain komunikacije, otvorenost
za emocionalno iskustvo karakteristino za ene, enske fantazije
o seksualnosti i intimnosti, nii nivo agresivnog ponaanja i vea
sposobnost ena za miran saivot.
Do sada su feministike teoretiarke razvile etiri glavna
objanjenja rodnih razlika: bioloko, institucionalno, interakcio-
no i fenomenoloko. Sociolokinja Alis Rosi povezala je razliite
bioloke funkcije mukaraca i ena s razliitim obrascima hormo-
nalno determinisanog razvoja tokom ivotnog ciklusa. Potom
je taj razvoj povezala s polno specifinim varijacijama u takvim
osobinama kao to su osetljivost na svetio i zvuk, i razlikama u
levim i desnim delovima mozga. Te razlike, tvrdi ona, utiu na
razliite obrasce za igru u detinjstvu, dobro poznati strah ena
od matematike i oiglednu injenicu da su ene predodreenije
da se brinu o maloj deci od mukaraca. Rosijeva tvrdi da socio
kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem drutvenog
uenja omoguila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene

biolokim predispozicijama mukaraca i ena.
Institucionalna objanjenja polaze od toga da rodne razlike
proizilaze iz razliitih uloga koje mukarci i ene igraju unutar
razliitog institucionalnog okruenja. Kljune razlike proizilaze
iz rodne podele rada koja je enama dodelila uloge supruge, maj
ke i domaice. Budui da se te uloge ostvaruju unutar privatne
sfere doma i porodice, ene vode drugaije ivote od mukaraca
i imaju razliita ivotna iskustva od njih. One se od malih nogu
kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. Deca (ali
i odrasli koji se spremaju, recimo, za brak ili majinstvo) poseb
no se pripremaju za obavljanje takvih razliitih ivotnih uloga u
skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. Neka
istraivanja tvrde da ensko iskustvo socijalizacije i institucional
nih uloga navodi ene na poseban oblik politikog aktivizma kao
to je, recimo, uee u pokretima za zatitu ovekove okoline.
Meutim, neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te
orija uloga nude objanjenje koje je previe statino i previe ogra
nieno. U jednoj raspravi, na koju se sociolozi sve vie pozivaju,
etnometodolozi, Kendas Vest i Don Zimerman, tvrde da se rodne
razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur
na tipifikacija roda odigrava, osnauje i transformie. Oni smatraju
kako ljudi igraju rodne uloge ulazei u razliite interakcije unutar
svakodnevice, potvrujui sebi i drugima da su rodna bia.
Feministike teoretiarke koje nude egzistencijalnu i feno-
menoloku analizu, razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u
feministikoj teoriji: marginalizaciju ene kao Drugog u kulturi
koju su stvorili mukarci. (Klasinu formulaciju ove teme na
lazimo u delu Simon de Bovoar, Drugi pol) Po miljenju ovih
teoretiarki, svet je definisan kulturom koju stvaraju mukarci.
Ta kultura ensko iskustvo i naine na koje ene mogu spoznati
sebe, gura na same margine konceptualnog uoblienja, stvarajui
konstrukciju ene kao Drugog", objektificiranog bia kome su
dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatno-
sti mukarca, za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet
oko sebe. Razlika koja postoji izmeu mukaraca i ena jednim
delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja iskljuuje ene
(ena pasivni akter, a ne dejstvenik), a drugim delom iz injeni

ce da ene internalizuju Drugog. Pitanja koja se ovde postavlja
ju jesu da li ene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog,
te da li u tom osloboenju moraju da postanu kao mukarci ili
mogu da ostvare neki poseban i drugaiji subjektivitet. Pristra-
snost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psiho-
analitiarke i feministkinje kao to su Elen Siksu i Lis Irigaraj
sastoji se u tvrdnji da e ena razviti svest i kulturu koja je jedin
stveno njena i razliita od one koju ima mukarac.
U pokuaju da dou do promena, teoretiarke rodne razlike
zahtevaju da se enski naini bivstvovanja priznaju kao legitimne
i odrive alternative mukim nainima bivstvovanja, te da javno
znanje, akademsko istraivanje i organizacija drutvenog ivota
ozbiljno uzmu u obzir nain enskog bivstvovanja. U svom naj-
ratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima
staru feministiku tvrdnju: kada enski nain bivstvovanja posta
ne deo javnog ivota, svet e biti bezbedniji i pravedniji.
Rodna nejednakost
Feministike teorije rodne nejednakosti tvrde da je poloaj
ena i mukaraca u drutvu ne samo razliit, ve i nejednak. ene
uvek imaju nii drutveni ugled i manje materijalnih resursa, moi
i prilika za samoostvarenje od mukaraca koji se nalaze na slinom
drutvenom poloaju, bez obzira na to da li se taj poloaj zasniva
na klasi, rasi, profesiji, etnikom poreklu, veroispovesti, obrazova
nju, nacionalnosti (dravljanstvu) ili bilo kojem drugom znaaj
nom iniocu. Nejednakost proistie iz organizacije drutva, a ne iz
biolokih ili drugih razlika izmeu ena i mukaraca. Sva ljudska
bia imaju duboku potrebu za slobodom koja im omoguuje sa
moostvarenje, kao i sposobnost da se prilagode ogranienjima ili
prilikama situacija u kojima se nalaze. Stoga, rei da postoji rodna
nejednakost, isto je to i tvrditi da su enama uskraeni struktur
ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu
za samoostvarenjem (koju imaju i mukarci). Sve teorije o rodnoj
nejednakosti pretpostavljaju da e ene i mukarci reagovati prili
no lako i prirodno na egalitarnije drutvene strukture i situacije.
Drugim recima, te teorije afirmiu tezu po kojoj je promena si

tuacije mogua. U tom pogledu, teoretiarke rodne nejednakosti
razlikuju se od teoretiarki rodne razlike koje smatraju da rodne
razlike, ma ta da je njihov uzrok, zadiru duboko u linost, te da
su dugotrajne i teko promenljive.
Liberalni feminizam. Osnovne ideje liberalne feministike
teorije u toj meri su isprepletene s istorijom amerikog femini
stikog pokreta, ostvarene i razraene u praksi, te uspeno inkor-
porisane u drutvenu svakodnevicu, da nam mnogi njeni fun
damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Princip po kome
su ene i mukarci jednaki, danas se u tolikoj meri uzima zdravo
za gotovo da je teko zamisliti da je on uopte ikada inio po
etnu poziciju feministike teorije. Ali, 1848. godine, u vreme
prve konvencije o enskim pravima u ljudskoj istoriji, odrane u
mestu Seneka Fols u dravi Njujork, ene su bile graanke dru
gog reda. One nisu mogle da glasaju, da budu lanovi porote
(ak ni onda kada je na klupi za optuene sedela ena), da zauzi
maju mesto u javnoj administraciji, kao ni da rade u zdravstvu,
sudstvu i crkvi. Ako je bila udata, ena nije mogla da poseduje
svojinu ili prima platu na svoje ime. Pored toga, u sluaju ra
zvoda braka, ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom
decom, pa ak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom
testamentu. Muevi su imali pravo, ali i dunost da primenju-
ju silu da bi disciplinovali enu, to je esto zavravalo fizikim
maltretiranjem. Konvencija u Seneka Folsu zakljuila je svoj rad
usvajanjem Deklaracije oseanja (Declaration of Sentiments)
koja zapoinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776.
godine: Smatramo da su sledee istine samooigledne: da su svi
mukarci i ene stvoreni jednaki". Ovo ,,i ene" dodato je u prvoj
reenici. U originalu iz 1776. godine stoji samo re mukarci".
Politiki i konceptualno gledano, to je tada bio jedan radikalan
zahtev. On je smestio ensku potrebu za pravdom u intelektualni
Liberalni feminizam - feministika teorija nejednakosti koja tvrdi da su ene

jednake s mukarcima u tome to su i one sposobne za donoenje razlo
nih moralnih sudova. Po ovoj teoriji, rodna nejednakost rezultat je patri
jarhalnih i seksistikih obrazaca podele rada, a rodna jednakost moe se
ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u kljunim drutvenim
ustanovama, kao to su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji.
diskurs prosvetiteljstva, Amerike i Francuske revolucije i aboli-

cionistikog pokreta. Osim toga, nakon Deklaracije, ena se vie
ne doivljava kao osoba koju moemo da zamislimo iskljuivo u
kontekstu doma i porodice, ve i kao autonomna individua sa
pripadajuim pravima. Ta prava omoguila su enama da uu u
politiku arenu i zatrae punu jednakost sa mukarcima, poziva
jui javnost da ih podri.
Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika
ma) tvrdio da ene imaju dunost da svoju karakteristinu sen
zibilnost, razvijenu unutar doma i porodice, prenesu na poslove
upravljanja dravom, klasini liberalni feminizam tvrdio je da
ene, kao i mukarci, imaju prirodno pravo da uestvuju u poli
tici i upravljaju drutvom u sopstveno ime.
Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. godine
do danas predstavlja vieslojno istraivanje i operacionalizaciju
tvrdnje da su ene i mukarci jednaki. Da li jednakost takoe
podrazumeva da su ljudi isti? Ako jednaki" ne znai isti", kako
da e se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe
razliitog pola? U pokuaju da odgovori na ta pitanja, savremeni
liberalni feminizam postao je vodei u teorijskom zagovaranju
teze po kojoj je rod proizvod drutvene konstrukcije, a ne bio
lokih razlika. Razlike izmeu mukaraca i ena nisu proizale iz
biologije, nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da
definiu nejednak status mukarca i ene. Te prakse, stavljale su
ene u nepravedan, neravnopravan poloaj i otvorile su prostor
za razliit tretman ena.
Desi Bernard
Biografska skica
Desi Bernard (roena kao Desi Ravi) roena je 8. juna 1903.

godine u Mineapolisu. Prvi samostalan korak napravila je sa
17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice pre
la na Univerzitet u Minesoti. Tamo je studirala s Pitirimom
Sorokinom, koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na
Harvardskom univerzitetu, i sa L. L. Bernardom, koji je bio
jedan od saosnivaa American sociological review, i za koga se
udala 1925. godine. Njeno zajedniko

studiranje s Bernardom odvelo ju je do
pozitivistike sociologije koja se oitova
la u njenom kasnijem radu i sposobnosti
da kvantitativno istraivanje integrie sa
kvalitativnom i kritikom analizom koje
su u Americi postajale sve popularnije.
Doktorirala je na Vaingtonskom uni
verzitetu u Sent Luisu 1935. godine.
D o sredine 1940-ih godina, Bernardovi
su bili na Dravnom univerzitetu Pensilvanija, a Desi je poela
da prerasta pozitivizam. Holokaust je unitio njenu veru u to da
nauka moe da spozna i proizvede pravedan svet. Prihvatila je
nove ideje od kojih je najvanija bila ta da je znanje konceptua-
lizovano, a ne objektivno. Uskoro je poela da uspostavlja neza
visnu akademsku reputaciju. Njen mu umro je 1951. godine,
ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. godine, provodei
vreme u predavanju i pisanju, kao i podizanju svoje dece. Nakon
toga, preselila se u Vaington da bi se potpuno posvetila pisanju
i istraivanju. Najdramatiniji korak preduzela je u poslednjoj
treini svog ivota, izmeu 1964. i 1996. godine (te godine je
i preminula). Taj period znaajan je kako za njenu vanserijsku
akademsku produkciju, tako i za ono to je ona imala da kae o
karijernim obrascima u ivotima ena.
Liberalni feminizam drugog talasa pokuao je da ostvari

ideal jednakosti uklanjajui barijere punom ueu ena u glav
nim drutvenim ustanovama - obrazovanju, privredi, religiji,
zdravstvu, nauci, porodici - zahtevajui da se ene tretiraju jed
nako kao mukarci. injenicu da su takve barijere postojale i da
su pokuaji da se one uklone nailazili na jak otpor, feministkinje
su objanjavale pozivajui se na seksizam. Seksizam definiemo
kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da
privileguje muko iskustvo, a obezvredi ensko iskustvo.
Liberalne feministkinje istrauju sveprisutnost seksizma, tvr
dei da seksizam zadire u sve sfere drutvenog ivota. Primera je
mnogo. Jezik omoguuje da zamenica on" predstavlja generiku
Seksizam sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile
guje muko iskustvo, a obezvredi ensko iskustvo.
zamenicu kada god govorimo o nekome u treem licu; zdrav

stvena istraivanja i pravila zatite na radu pretpostavljaju uvek
muko telo kao standard; posao i karijera organizovani su oko
onoga to je Don Vilijams nazvao muka idealna radna nor
ma", koja pretpostavlja ivotni raspored usklaen s potrebama
tipinog mukarca; porodica se razume kao spoj ene-pomoni-
ce i mukarca-domaina koji je ujedno i glava porodice; a itav
svet je izdeljen u rodom odeljene sfere": s jedne strane, postoji
javna sfera plaenog rada i uea u obrazovanju, upravljanju dr
avom, religiji, na koje mukarci imaju privilegovano pravo, a na
drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaenog rada, koja po-
drazumeva brigu o kunim poslovima, koji se nalaze u domenu
odgovornosti ene.
Liberalna feministika teorija tvrdi da sveprisutnost rodne
ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo
u svakodnevnom ivotu. Jedno od najveih postignua liberalne
feministike teorije jeste kritika nejednakosti koje se esto uzi
maju zdravo za gotovo. Feministkinje uspevaju u tome tako to
podvrgavaju kritici naine razmiljanja po kojima se smatra da su
stvari jednostavno takve kave su - na primer, razlike u linim do
hocima izmeu mukaraca i ena, fenomen staklenog plafona",
dvostruko radno vreme, nasilje u kui, seksualno uznemiravanje,
silovanje u braku, silovanje u vezi i feminizacija siromatva.
Jedan od klasinih radova kritikog liberalnog feminizma
jeste knjiga Budunost braka, koju je napisala Desi Bernard.
Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. Ber
nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala, insti
tucionalni aranman uloga i normi, i kompleks interakcionih
iskustava za mukarce i ene kao pojedince.
1. Kulturoloki gledano, brak je za enu idealizovan kao
njena sudbina i izvor njenog ispunjenja, a za mukarce
kao blagosloveni spoj porodinog ivota, odgovornosti i
ogranienja. U amerikom drutvu kao celini brak je ide
alizovan kao sutinski egalitarno udruenje mua i ene.
2. Institucionalno gledano, brak je ulozi mua dodelio auto
ritet i slobodu, ali i obavezu da se kree izvan sfere doma
instva. Brak spaja ideju mukog autoriteta sa seksualnom
potencijom i mukom snagom; on enama nalae da

budu poslune, zavisne i sutinski usmerene na potrebe i
zahteve izolovanog domainstva.
3. Feministkinje tvrde da u svakom braku, u stvari, postoje
dva braka:
brak mukarca, u kome on veruje da ga brak ogra
niava i optereuje, dok zapravo dobija sve ono to
norme propisuju: autoritet, nezavisnost i pravo na
emocionalne i seksualne usluge svoje ene;
brak ene, u kome ona afirmie kulturno verovanje
da brak predstavlja ispunjenje njenog ivota, dok
zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne
mo, odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i
seksualne usluge muu, i postepeno se udaljava od
nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego to se
udala.
Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra
ivanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate ene, nezavisno
od toga koliko se oseaju ispunjenim, i neoenjeni mukarci,
nezavisno od toga koliko se oseaju slobodnim, pokazuju zna
ajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca, zamor,
nesvestica, glavobolja, none more, nesanica i strah od nervnog
sloma. Za razliku od njih, oenjeni mukarci i neudate ene, ka
kav god bio njihov oseaj drutvene stigme, nalaze se nisko na
lestvici stresnih indikatora. Iz toga se moe zakljuiti da je brak
dobar za mukarce a lo za ene, kao i da e prestati da bude ta
kav tek onda kada parovi ne budu oseali pritisak preovladujuih
institucionalnih ogranienja i budu u mogunosti da ispregova-
raju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim
potrebama i linostima. Nedavne studije su pokazale da analiza
koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje vai za najvei
broj brakova, ali da neki parovi zajednikim trudom uspevaju da
ostvare liberalno-feministiku zamisao egalitarnog braka.
Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa
analizama u kojima se pokazuje ta ini osnovu zahteva za jedna-
kou i ta su uzroci nejednakosti: feministkinje ele da elimini-
u rod kao organizujui princip u distribuciji drutvenih dobara.
U pokuaju da ostvare jednakost, one se pozivaju na princip univer

zalnosti - to vai za mukarce, mora da vai i za ene. Promena
se trai kroz zakonodavstvo, sudske parnice i regulaciju, kao i
kroz apel ljudskoj sposobnosti za donoenje uravnoteenih mo
ralnih sudova, odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu
mente o pravdi. Liberalni feminizam se zalae za:
jednake obrazovne i ekonomske ivotne anse;
jednaku raspodelu odgovornosti u porodinoj podeli
rada;
uklanjanje seksistikih sadraja iz ustanova kao to su
porodica, obrazovanje i masovni mediji;
svakodnevno dovoenje seksizma u pitanje.
Za liberalne feministkinje idealni rodni aranman podra-
zumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne
moralne individue imaju mogunost da izaberu ivotni stil koji
im najvie odgovara. Drugi imaju obavezu da prihvate i potu
ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaici ili doma
inu, neudatoj karijeristkinji, porodici u kojoj oboje zarauju,
braku s decom ili bez dece, heteroseksualnom ili homoseksual
nom braku itd. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao neto
to uvruje slobodu i jednakost, kao dva najvanija kulturna
ideala u Americi. Prema tome, liberalni feminizam saglasan je
sa dominantnim amerikim etosom u svom osnovnom prihva-
tanju demokratije i kapitalizma, svojoj reformistikoj orijentaciji
i pozivanju na vrednosti individualizma, izbora, odgovornosti i
jednakosti ivotnih ansi.
Rodno ugnjetavanje
Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju ensku situaciju kao
posledicu direktnog odnosa moi izmeu mukaraca i ena u kome
mukarci imaju fundamentalan i konkretan interes da odravaju si
stem dominacije koji im omoguava da kontroliu, iskoriavaju,
* Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji re repression. Iako je
tu re mogue prevesti i kao represija", odluili smo se za re ugnjeta
vanje". Da bismo izbegli jednolinost prevoda, ponekada smo koristili i
re represija".
potinjavaju i ugnjetavaju ene. Pod dominacijom teoretiarke

ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do
minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre
enu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje
volje, odbijajui pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po
dreenog. Gledano iz ugla podreenog, takav odnos nije nita
drugo do iskoriavanje. enska situacija je, prema teoretiar-
kama rodnog ugnjetavanja, karakteristina po tome to u njoj
mukarci koriste, kontroliu, potinjavaju i ugnjetavaju ene.
Obrazac rodnog ugnjetavanja ugraen je u najdublju struk
turu drutvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar
hat. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog
skupa inilaca (biologije, socijalizacije, polnih uloga ili klasnog
sistema). To je primarna struktura moi koja se namerno odra
va. Zapravo, za teoretiarke rodnog ugnjetavanja, rodne razlike i
rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne drutve
ne strukture.
Dok se najvei broj ranih feministikih teoretiarki usred-
sreivao na pitanja rodne nejednakosti, glavno obeleje savreme-
ne feministike teorije jeste irina i intenzitet njenog bavljenja
fenomenom ugnjetavanja. Najvei broj savremenih feministi
kih teoretiarki u odreenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja,
a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu
a unutar savremenog feminizma proizaao je upravo iz teorija
ugnjetavanja. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja.
To su psihoanalitiki feminizam i radikalni feminizam.
Psihoanalitiki feminizam pokuava da objasni koncept
patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i
njegovih intelektulanih nastavljaa. Te teorije, najire govorei,
identifikuju i naglaavaju emocionalnu dinamiku linosti, emo
cije koje su esto duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim
Dominacija - po teoretiarkama ugnjetavanja, bilo koji odnos u kome jedna
dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podreenu
stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje, odbija
jui pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podreenog.
Psihoanalitiki feminizam pokuaj da se koncept patrijarhata objasni pu
tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi
hoanalitikoj teoriji.
predelima psihe. One takode naglaavaju vanost perioda novo

roeneta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Me
utim, pokuavajui da iskoriste Frojdovu teoriju, feministkinje
su morale sutinski da prerade njegove zakljuke tako da ostanu
unutar Frojdove teorije, ali istvoremeno odbace njegove rodno-
specifine zakljuke koji su bili seksistiki i patrijarhalni.
Psihoanalitike feministkinje u svojim teorijama upotre
bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. Kao sve teoreti
arke ugnjetavanja, one smatraju da je patrijarhat sistem u kome
mukarci potinjavaju ene. To je jedan univerzalan sistem, sveo
buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji, trajan u vremenu i pro
storu i sposoban da se odupre i odri uprkos povremenim iza
zovima. Meutim, ono to je karakteristino za psihoanalitiki
feminizam jeste gledite po kome svi mukarci kontinuirano i
energino rade na stvaranju i odravanju takvog sistema. ene
se s vremena na vreme opiru, ali na kraju prihvataju takav sistem
ili ak rade u korist sopstvenog potinjavanja. Zagonetka koju
psihoanalitike feministkinje pokuavaju da ree jeste zbog ega
mukarci neprekidno ulau ogromnu energiju da odre patrijar
hat i zbog ega ista takva energija, samo u suprotnom smeru,
nije prisutna kod ena?
Traei odgovor na tu zagonetku, psihoanalitike feministki
nje odbacuju argument po kome je kognitivna raunica praktine
koristi dovoljna da obezbedi muku podrku patrijarhatu. Kogni
tivna mobilizacija - koja podrazumeva da mukarci umeju da izra-
unaju kolika je praktina korist od odravanja patrijarhata, pa ga
zato brane - nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju
mukarci ulau u odravanje patrijarhata, pogotovo ako uzmemo
u obzir injenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagaa
ju, te da stoga mukarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni
u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. Osim
toga, ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom
ostvarenju sopstvenog interesa, onda bi to znailo da bi ene isto
tako energino mogle da se mobiliu protiv patrijarhata. Umesto
Patrijarhat - sistem u kome mukarci potinjavaju ene. To je jedan univerzalan

sistem, sveobuhvatan u svojoj drutvenoj organizaciji, trajan u vremenu i
prostoru i sposoban da se odupre i odri uprkos povremenim izazovima.
toga, psihoanalitike feministkinje istrauju one aspekte psihe koje

su frojdovci ve identifikovali kao vane: oblast ljudskih emocija,
oblast polupriznatih ili nepriznatih elja i strahova, i oblast neuro
ze i patologije. Tu one pronalaze kliniki dokazan izvor vanserijske
energije mukaraca, odnosno slabosti ena. Taj izvor smeten je u
psihike strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna
svest ne moe prepoznati ili kontrolisati. U traganju za emocional
nom potporom patrijarhata, psihoanalitike feministkinje identi-
fikovale su, kao jedno mogue objanjenje muke dominacije nad
enama, socio-emocionalno okruenje u kome se uobliuje i izgra
uje linost deteta.
Psihoanalitiki feminizam usredsreuje se na dva faze razvo
ja u ranom detinjstvu:
(1) pretpostavku da ljudska bia sazrevaju tako to ue da
postiu ravnoteu u nereivoj tenziji izmeu elje za slo
bodom delanja (individuacija) i elje za potvrdom od
strane drugog (priznanje);
(2) injenicu da u svim drutvima novoroenad i deca pro
ivljavaju najraniji i najkritiniji razvoj u bliskoj, nepre
kidnoj i intimnoj vezi sa enom - majkom ili majinom
zamenom.
U periodu novoroeneta i ranog detinjstva, pojedincima
u dugom vremenskom periodu nedostaje mo govora, upotreba
jezika i iskustva razumevanja. U tom dobu, ljudi prolaze kroz
najranije faze razvoja linosti koje karakterie neprekidna turbu
lencija primitivnih emocija: straha, ljubavi, mrnje, zadovoljstva,
besa, gubitka i elje. Emocionalne posledice tih ranih iskustava
zadravaju se trajno u ljudima kao potentna, ali obino nesvesna
seanja na oseanja (feelings memories). U tom iskustvenom re-
ziduumu, od sutinske vanosti je skup duboko ambivalentnih
oseaja o eni/majci/starateljki: potreba, zavisnost, ljubav, pose-
sivnost, ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas sprei u
onome to elimo. Veza dece s ocem/mukarcem tek je povreme
na, od manjeg znaaja i emocionalno slabija.
Muko dete, koje od samog poetka odrasta u kulturi koja po
zitivno vrednuje mukost a ne ceni enskost, postaje sve vie svesno
sopstvenog mukog identiteta i pokuava da postigne nespretno
brzo odvajanje identiteta od ene/majke. Ta kulturno indukovana

razdvojenost nije samo nepotpuna, ve je i destruktivna po svojim
posledicama. U zrelom periodu, emocionalno naslede iz ranog de-
tinjstva podstie mukarevu potragu za sopstvenom enom koja
udovoljava njegovim emocionalnim potrebama, ali je ipak zavisna
od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima, on osea
nagon za dominacijom i teko prihvata uzajamnu ravnopravnost.
ensko dete, koje gaji ista oseanja prema majci/eni, ot
kriva sopstveni enski identitet u kulturi koja ne ceni ene. Ono
odrasta sa pomeanim pozitivnim i negativnim oseanjima o sa
moj sebi i eni/majci. U toj ambivalenciji, ena rasipa veliki deo
potencijala koji bi mogla da iskoristi da prui otpor svojoj dru
tvenoj podreenosti. Ona pokuava da rei svoje emocionalno
naslee iz detinjstva u zrelom dobu, naglaavajui svoje sposob
nosti za sticanje priznanja. S mukarcima, to se deava na jedan
potinjen nain u prilikama seksualne privlanosti, dok se sa e
nama to deava prilikom odravanja srodnih odnosa i prijatelj
stava. Umesto da trai supstitut za majku, ona, postajui majka,
obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novoroene.
Psihoanalitike feministike teorije proirile su analizu s in
dividualne linosti na zapadnu kulturu. One dovode u pitanje
gledita zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti oveka
i prirode, mukarcu kao gospodaru prirode, i naunom metodu
koji se izvodi iz takvih gledita i tvrdi da je objektivna istina mo
gua. Reinterpretiraj ui ta gledita one tvrde da muki preindivi-
dualizovani ego projektuje na kulturu svoju elju za dominacijom
i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. Motivi u popularnoj
kulturi koji se esto sreu u filmovima, romanima, TV serijama
itd. - slika mukarca koji obavezno dominira nad enom - u in
terpretaciji psihoanalitikih teoretiarki tumae se kao znak slo
ma tenzije izmeu potrebe za individualizacijom i potrebe za pri
znanjem. Kada taj slom, u kulturi ili u linosti, dosegne dovoljno
ozbiljne razmere, nastaju dve patologije: preindividualizovani
dominantni mukarac, koji priznaje drugoga samo ukoliko moe
da ga kontrolie, i podindividualizovana, podreena ena, koja se
odrie svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude
ogledalo dominantnog mukarca.
Psihoanalitike feministkinje, prema tome, objanjavaju ugnje

tavanje ena kroz mukarevu duboku emocionalnu potrebu da
kontrolie enu, nagon koji proistie iz skoro univerzalne muke
neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj
ci koja ga je podigla. ene, na drugoj strani, ili ne pate od te ne
uroze ili su podlone nekim drugim komplementarnim vrstama
neuroza. U svakom sluaju, njima nedostaje psihiki ekvivalen
tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji.
Postoji dosta dokaza iz klinike psihijatrije kojima se moe podr
ati argument da su te neuroze zapravo iroko rasprostranjene u
zapadnom drutvu. Ali te teorije, elei da u direktnu vezu dove
du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje ena,
ne uspevaju da objasne posredniki drutveni aranman koji po
vezuje emocije sa ugnjetavanjem. Osim toga, one ne uspevaju da
objasne mogue razlike u emocijama, drutvenim aranmanima
ili obrascima ugnjetavanja. Nekoliko teoretiarki raspravljalo je
o nepriznatim etnikim, klasnim i nacionalnim pretpostavkama
u tim teorijama - njihovim generalizacijama koje su izvedene iz
iskustva belih ljudi, pripadnika gornje srednje klase i severnoa-
tlantske porodice. Osim toga, a delimino i zbog tih propusta,
psihoanalitike feministike teorije nemaju mnogo ta da predlo
e to bi moglo da se upotrebi za drutvene promene, osim mo
da to da je neophodno da restrukturiramo na nain odgajanja
dece i zaponemo masovno psihoanalitiko preispitivanje naeg
shvatanja smrti. Te teorije nam omoguavaju neke provokativne
uvide i produbljuju nae razumevanje korena rodne represije. Ali
one zahtevaju mnogo razraeniju teoriju o sociolokim inioci
ma i strategijama promene.
Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje
na sredinja uverenja: (1) da ene imaju apsolutnu pozitivnu vred-
nost kao takve, to je uverenje koje se suprotstavlja onome to one
nazivaju univerzalnim obezvreivanjem ena; i (2) da su ene svuda
nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. U tom strastvenom spo
ju ljubavi i mrnje, radikalne feministkinje lie na neke militantnije
Radikalni feminizam teorija drutvene organizacije, rodnog ugnjetavanja i
strategija promene drutva, koja afirmie pozitivnu vrednost ene kao
takve i tvrdi da su ene u svim drutvima nasilno ugnjetavane.
rasne i etnike grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava

bore pod sloganom crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoe o
svojim iskustvima iz holokausta. Nadograujui se na ta osnovna
uverenja, radikalne feministkinje razrauju teoriju drutvene orga
nizacije, rodnog ugnjetavanja i strategije promene drutva.
Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim
strukturama drutva - heteroseksualnosti, klasi, kasti, rasi, etni
ci tetu, starosnom dobu i rodu - vide sistem ugnjetavanja u kome
neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Od svih tih sistema do
minacije i podreenosti, najosnovnija struktura ugnjetavanja na
lazi se u rodu, tj. u sistemu patrijarhata. Ne samo da patrijarhat
istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podreivanja,
ve on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani
ji sistem nejednakosti, odnosno kao osnovni drutveni model
dominacije. Kroz uee u patrijarhatu mukarci ue kako da
potcenjuju druga ljudska bia, kako da na njih gledaju kao na
neljude i kako da ih kontroliu. Unutar patrijarhata mukarci
posmatraju kako stariji potinjavaju ene, a ene ue kako da
igraju ulogu potinjenih. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i
represiju, sadizam i mazohizam, manipulaciju i obmanu. Sve to
navodi mukarce i ene ka ostalim oblicima tiranije. Patrijarhat
je za radikalne feministkinje najmanje uoljiva, ali najznaajnija
struktura drutvene nejednakosti.
Slika patrijarhata kao nasilja koje upranjavaju mukarci i
muke organizacije nad enama od sutinske je vanosti za ra
dikalne feministkinje. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik
otvorenog fizikog zlostavljanja, niti mora uvek da bude nemilo
srdno i okrutno. Ono moe biti prikriveno u sloenijim radnja
ma koje, u osnovi, predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole.
U njih mogu da se ubroje:
standardi mode i lepote;
tiranski ideali majinstva, monogamije, ednosti i hete
roseksualnosti;
seksualno uznemiravanje na radnom mestu;
praksa ginekologije, akuerstva i psihoterapije;
neplaen zaglupljujui rad u domainstvu i slabo plaen
ili neplaen rad na radnom mestu.
316 D Z O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Nasilje postoji kada god jedna grupa, u sopstvenom intere

su, kontrolie ivotne anse, okolinu, delanje i percepciju druge
grupe. To je upravo ono to mukarci rade enama.
Meutim, tema nasilja kao otvorenog fizikog zlostavljanja
lei u samoj sri radikalno feministikog povezivanja patrijarhata
sa nasiljem. U njega spadaju: silovanje, seksualno zlostavljanje,
prisilna prostitucija, zloupotreba ene u braku, incest, seksualna
zloupotreba dece, histerektomija (odstranjivanje materice hirur-
kim putem) i druge vrste hirurgije, sadizam u pornografiji, isto-
rijske i kulturne prakse paljenja vetica, kamenovanje preljubnica
do smrti, suenja lezbejkama, ubijanje enske dece po roenju
(u Kini i Indiji), vezivanje enskih stopala (u Kini), zlostavljanje
udovica i genitalno sakaenje (u nekim afrikim plemenima).
Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan drutveni oblik
zbog toga to su mukarci u poziciji da upravljaju najvanijiim re
sursom moi, fizikom silom, da bi uspostavili kontrolu. Jednom
kada se patrijarhat uspostavi, mogue je upotrebiti druge resurse
moi - ekonomske, ideoloke, pravne i emocionalne - da bi se
on odrao. Ali fiziko nasilje uvek ostaje njegova osnova, kako
u linim, tako i u grupnim odnosima. Nasilje se koristi da bi se
patrijarhat zatitio od enskog pojedinanog i kolektivnog otpo
ra. Mukarci stvaraju i odravaju patrijarhat ne samo zbog toga
to imaju resurse da to urade, ve i zbog toga to imaju realan
interes da ene nateraju da im slue kao posluna orua. Zene
predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava
muka seksualna elja. Njihova tela, koja su od presudne vanosti
za raanje dece zadovoljavaju i praktine i, kako su psihoanaliti
ari pokazali, neurotine potrebe mukaraca. Zene su upotrebljiva
radna snaga. One se takoe mogu posmatrati kao simboliki znaci
mukog statusa i moi. Kao paljivo kontrolisani saputnici, kako
deteta tako i odraslog mukarca, ene u ivotu mukarca igraju
ulogu saoseajnih partnera, predstavljaju izvor emocionalne po
drke, i osnauju njegovo uverenje da predstavlja sredinju dru
tvenu figuru. Da bi ene mogle da obavljaju te korisne funkcije,
mukarci neprekidno moraju da ih dre pod kontrolom. Razliite
drutvene okolnosti daju razliit rang tim funkcijama i, shodno
tome, vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata.
Radikalne feministkinje nam nude objanjenje univerzalnog rod

nog ugnjetavanja, ali i model za razumevanje kulturnih varijacija
unutar tog sistema represije.
Kako se patrijarhat moe poraziti? Radikalke smatraju da
njegovo ruenje mora poeti promenom enske svesti. Svaka
ena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu, a potom
odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba,
zavisna i pristane na drugorazrednu i podreenu ulogu. Radi
kalne feministkinje zahtevaju od ena da zajedno sa drugim e
nama, bez obzira na razlike meu njima, rade na uspostavljanju
iroko utemeljenog sestrinstva poverenja, podrke, uvaavanja
i uzajamne odbrane. Kada nastane takva vrsta sestrinstva, bie
mogue dve strategije: (a) kritika konfrontacija sa svim aspek
tima patrijarhalne dominacije; (b) odreeni stepen separatizma
koji se moe ostvariti povlaenjem ena u oblasti koje same kon-
troliu - domainstvo, zajednicu, centre umetnike kreativnosti
i lezbejske ljubavne odnose. Lezbejski feminizam, kao jedna od
najsnanijih struja unutar radikalnog feminizma, poiva na uve-
renju da erotski i emocionalni odnosi s drugom enom predstav
ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji.
Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional
no gledano, svako od nas e na to odgovoriti u skladu sa stepe-
nom svog linog radikalizma. Neki e smatrati da je on previe
kritian, a drugi da je sasvim ubedljiv. Ali ako pokuamo da ga
teoretski ocenimo, trebalo bi da primetimo da radikalni femini
zam ukljuuje argumente socijalistikih i psihoanalitikih femi
nistkinja o razlozima za podreenost ena, a da se, uprkos tome,
kree van tih teorija.
Radikalne feministkinje su, osim toga, obavile znaajno
istraivanje da bi podrale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u
krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad enama. One ima
ju razuman, iako nedovren, program promena. Najvie su kri-
tikovane zbog toga to su iskljuivo orijentisane na patrijarhat.
Ta orijentacija, ini se, pojednostavljuje realnost drutvene orga
nizacije i drutvene nejednakosti, te problemu promene drutve
ne strukture prilazi na pomalo nerealistian nain.
Strukturalno ugnjetavanje
Teorije strukturalnog ugnjetavanja, kao i teorije rodnog
ugnjetavanja, prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz i
njenice da neke drutvene grupe izvlae direktnu korist iz kontro
le, korienja, potinjavanja i ugnjetavanja drugih drutvenih gru
pa. Te teorije analiziraju nain na koji se interesi za dominacijom
ostvaruju kroz mehanizme drutvene strukture, to jest kroz stalno
ponavljajuu i rutinizovanu drutvenu interakciju. Teorije struktu
ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale
tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moi. One istra
uju strukture patrijarhata, kapitalizma, rasizma, heteroseksizma,
tvrdei da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak
cije tih struktura, to jest naina na koji one uzajamno osnauju
jedna drugu. Teoretiarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriu
dejstvenost onih koji su na vlasti, ve istrauju na koji nain je ta
dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. U ovom odeljku izlo-
iemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistiki femi
nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrtanja).
Socijalistiki feminizam. Teorijski projekat socijalistikog
feminizma razvija se oko tri cilja. Socijalistike feministkinje kri-
tikuju zasebne, a ipak meusobno povezane, tipove ugnjetavanja;
jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi
lazi iz strukture kapitalizma. Razume se, ta kritika razvijena je sa
stanovita iskustva ene. Kritikujui ugnjetavanje, socijalistike
feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao
iz proirenog razumevanja marksistikog istorijskog materijaliz
ma. Taj proireni metod naglaava znaaj ideja za determinisa-
nost ljudskih radnji. Socijalistike feministkinje pokuavaju da
spoje ono to smatraju najvrednijim tradicijama feministike te
orije - marksistiku i radikalnu feministiku misao.
Radikalni feminizam, kako je prethodno pokazano, predstav
lja kritiku patrijarhata. Marksistiki feminizam sledi marksistiku
kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. Kada su
Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po
rodice, privatne svojine i drave pisali o rodnom ugnjetavanju, oni
su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih
odnosa. Umesto (problematine) marksistike analize po kojoj se
patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa, socijalistike fe

ministkinje prihvataju radikalni feministiki argument po kome
patrijarhat, iako u interakciji s ekonomskim uslovima, predstavlja
nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja.
Socijalistiki feminizam pokuava da spoji to dvostruko
znanje - znanje o ugnjetavanju pod kapitalistikim sistemom i
znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata - u jedinstve
no objanjenje svakog oblika drutvenog ugnjetavanja. Kon
cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi
talistiki patrijarhat. Ali koncept koji se moda jo ire koristi
jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim
odeljcima). Socijalistike feministkinje nude sledeu definici
ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos
moi u kome jedna velika drutvena grupa dominira drugom.
Ta struktura dominacije utie na dejstvenost {agency), ali je ta-
kode proizvedena dejstvenou, to jest namernim i svesnim de-
lanjem pojedinaca. ene su od sutinske vanosti za socijalistiki
feminizam na dva naina. Prvo, kao i kod ostalih oblika femi
nizma, ugnjetavanje ena ostaje primarna tema analize. Drugo,
poloaj ena i njihovo iskustvo u drutvu slui kao stanovite sa
kojeg se razmilja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici
ma. Meutim, u krajnjoj liniji, te teorije se bave svim moguim
oblicima ugnjetavanja, bez obzira na to da li se ono vri nad
enama ili mukarcima. One takode istrauju kako neke ene,
koje su i same ugnjetavane, mogu aktivno da uestvuju u siste
mu ugnjetavanja drugih ena, kao na primer pripadnice privi-
legove klase u amerikom drutvu koje ugnjetavaju siromane
ene. Uistinu, jedna od strategija svih socijalistikih feministki
nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajuim prak
sama unutar same zajednice ena.
Usmerenost na kapitalistiki patrijarhat i dominaciju proi
zilazi iz injenice da su socijalistike feministkinje, eksplicitno ili
implicitno, privrene istorijskom materijalizmu kao analitikoj
Socijalistiki feminizam - pokuaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na
ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju irih struktura koje ugnje
tavaju ene.
Kapitalistiki patrijarhat - koncept po kome je ugnjetavanje ena proizvod
zajednikog dejstva kapitalizma i patrijarhata.
strategiji. Istorijski materijalizam, kao osnovni princip marksi

stike drutvene teorije, podrazumeva:
da su materijalni uslovi ljudskog ivota, ukljuujui aktiv
nosti i odnose koji proizvode te uslove, kljuni faktori koji
odreuju ljudsko iskustvo, linost, ideje i drutvene odnose;
da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike
koja je za njih karakteristina;
da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima
ivota drutvenih grupa.
Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokuaj drutve
ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definiu
materijalne uslove ivota drutvenih grupa i da otkrije vezu iz
meu tih uslova i iskustava, linosti, dogaaja, ideja i drutvenih
struktura koje su karakteristine za tu grupu. Povezujui istorij
ski materijalizam i usredsreenost na sistem dominacije, socija
listike feministkinje pokuavaju da ostvare svoj teoretski cilj i
zasnuju teoriju koja istrauje dominaciju kao najraireniji dru
tveni poredak, a ipak ostaje vrsto privrena preciznoj, istorijski
konkretnoj analizi materijalnih i drutvenih uslova koji uoblia-
vaju zasebne kontekste dominacije.
Ali, u upotrebi principa istorijskog materijalizma, socijali
stike feministkinje prevazilaze marksizam na tri kljuna naina.
Prvo, one proiruju znaenje koncepta materijalnih uslova
ljudskog ivota". Marksisti obino pod ovim konceptom podrazu-
mevaju ekonomsku dinamiku drutva, posebno naine na koje se
razliita dobra proizvode i razmenjuju na tritu. U tim razliitim
eksploatiuim aranmanima, koji neke ine bogatima, a neke si
romanima, oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko
ba. Socijalistika feministika analiza prihvata znaaj ekonomske
dinamike, ali veliki znaaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju
Istorijski materijalizam - marksistiko shvatanje po kome su materijalni uslovi
ljudskog ivota, ukljuujui aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove,
kljuni faktori koji determiniu ljudsko iskustvo, linost, ideje i drutvene
odnose; po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja
je za njih karakteristina; i po kome se istorija svodi na promene u materi
jalnim uslovima ivota drutvenih grupa i s njima povezanim promenama
u ljudskom iskustvu, linostima, idejama i drutvenim odnosima.
i odravaju drutveni ivot: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i

neophodnosti u razmnoavanju i podizanju dece; odravanju do
mainstva kroz neplaeni i nevidljivi skup kunih poslova; emo
cionalnoj podrci; i proizvodnji znanja. U svim tim aktivnostima
koje odravaju ivot, eksploatiui poredak radi za jedne a osiro
mauje druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modi-
fikuje marksistiku pretpostavku po kojoj su ljudska bia proizvo
ai dobara, u novu po kojoj su ljudska bia ona koja stvaraju, ali
i ona koja odravaju sve oblike ljudskog ivota.
Drugo, socijalistiki feminizam naglaava ulogu ideja, koje
su za marksiste izvedenica iz ekonomskog ivota. Naglasak na
idejama ukljuuje svest, motivaciju, misao, socijalnu definiciju
situacije, znanje, tekstove, ideologiju, volju za delanjem u sop-
stvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Za socijalisti
ke feministkinje, svi ti faktori duboko pogaaju ljudsku linost,
ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to
delanje. Te ideje su proizvod drutvenih struktura i neraskidivo
su povezane s njima. Osim toga, one su isto tako sloene i mo
ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Unutar svih
tih struktura, takoe, eksploatatorski poredak obogauje i osna
uje jedne, a osiromauje i imobilie druge.
Tree, socijalistiki feminizam se ne bavi iskljuivo kla
snim nejednakostima, ve sloenim spletom itavog niza razli
itih drutvenih nejednakosti. Socijalistiki feminizam smatra
da drutvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne
strukture privrede, politikog sistema i ideologije nalaze u inte
rakciji s intimnim, privatnim procesima ljudske reprodukcije,
porodinog ivota, seksualnosti i subjektivnosti iji je proizvod
odranje sloenog sistema dominacije. Nain na koji taj sistem
funkcionie moe se uoiti u opstajuim i bezlinim drutvenim
obrascima, kao i u nekim raznovrsnijim, suptilnim interperso-
nalnim odnosima. Da bi analizirale taj sistem, socijalistike fe
ministkinje kreu se izmeu istraivanja velikih sistema domina
cije i situaciono specifinih, detaljnijih istraivanja svakodnevnih
iskustava ugnjetavanih ljudi.
Knjiga Belo venanje, koju je napisala Kris Ingram i koja
predstavlja savremeno klasino delo socijalistikog feminizma,
istrauje kako se kapitalizam, patrijarhat i rasizam oituju u usta

novi venanja, koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu
ceremoniju koje obeleava privatne namere dvoje ljudi. Ingram
pokazuje znaaj venanja za kapitalizam pozivajui se na isto
flnansijske podatke - to je industrija od milijardu dolara, a deo
tog profita potie od eksploatacije radnika irom sveta - rudara
koji kopaju dijamante u Africi, radnika koji rade na letovalitima
u kojima se provodi medeni mesec na Karibima, krojaa vena-
nica u Jugoistonoj Aziji itd. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid
no prodaje imid (sliku) fantazije o venanju kroz igrake, filmo
ve, televizijske serije i enske magazine. Ingram takode pokazuje
kako je ta ideoloka potka duboko ukorenjena u sistem patri
jarhata. Ritual belog venanja postao je sveta ceremonija onoga
to je Edrijen Ri ranije nazvala obavezna heteroseksualnost",
a Ingram heteronormativnost".
Heteronormativnost je snano kolektivno uverenje da po
treba odraslih ljudi za porodicom, sigurnou i intimnou moe
da se zadovolji jedino u odnosu izmeu mukarca i ene, tj. iz
meu dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha
ta imaju nejednaku mo, prava i status. Ingram pokazuje kako
mlade i njihove porodice pasionirano ude za belim venanjem
zbog toga to ono kodira heteroseksualni imid": viziju snova
romantine ljubavi izmeu mukarca i ene koja prikriva i bri
e iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se odrao
odnos izmeu nejednakih, rizik odsustva komunikacije i, napo-
sletku, rizik razvoda. Kada ljudima kaete, kao to se esto go
vori enama, da je njihovo venanje najlepi dan u njihovom
ivotu", to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja
kao ljudskih bia nije u tome da postignu neki cilj u ivotu, ve
u tome da ih neko odabere kao predmet elje.
Socijalistike feministkinje imaju predloge kako da se prome-
ni struktura patrijarhata. One zahtevaju globalnu solidarnost meu
enama u borbi protiv naina na koji kapitalizam zloupotrebljava
Heteronormativnost - snano kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi
za porodicom, sigurnou i intimnou moe da se zadovolji jedino u
odnosu izmeu mukarca i ene, tj. izmeu dvoje ljudi koji unutar rod
no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku mo, prava i status.
njihov ivot, ivot njihovih zajednica i ovekove okoline. Fe

ministkinje upozoravaju feministike zajednice na opasnosti od
kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opsluuje
kapitalistiki interes. Njihova glavna aktivistika ideja jeste da
mobiliu ljude da koriste dravu kao sredstvo za efektivnu re
distribuciju drutvenih resursa to bi omoguilo zatitu ena
putem javnih slubi kao to su besplatno obrazovanje, zdrav
stvena zatita, transport, briga za decu i obezbedivanje mesta za
stanovanje. One se takoe zalau za progresivnu poresku stopu
koja smanjuje velike disparitete u dohocima izmeu bogatih i
siromanih. Konano, socijalistike feministkinje ele da drava
garantuje minimalnu nadnicu svim lanovima zajednice. One
veruju da e ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta
nu svesni svojih ivotnih uslova, ivotnih uslova drugih i potom
ponu da brinu o njima. Dunost feministike socijalne nau
nice je da svima pokae na koji nain materijalne nejednakosti
utiu na ljudske ivote.
Patria HilKolins
Biografska skica
Patria Kolins pie o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog

uspeha prolazilo kroz razna kontraisku-
stva. Prvo, ona je bila Afroamerikanka,
ena, osoba koja je potekla iz radnike
porodice i koja je prola kroz razliite i
votne situacije. U tim situacijama, drugi
su je po pravilu prosuivali kao manje
vrednu od onih koji su doli iz drugai
jih drutvenih slojeva. Kasnije je saznala
da obrazovni uspeh od nje zahteva da se
distancira od crne radnike zajednice iz
koje je potekla. To je kod nje stvorilo
tenziju zbog koje je izgubila glas.
Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog ra-
zumevanja drutvene teorije i alternativnog naina teoretisanja
uopte. Taj projekat vodio ju je do otkria teoretskog glasa
njene zajednice i pokuaja da ponovo povrati glas, smetajui
324 D0RD2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
ga u tu zajednicu. Pokuaj je kulminirao u knjizi pod nazivom

Crna feministika misao: znanje, svest i osnaenje (1990). Ta
antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe
ministike i drutvene teorije za koje je P. Kolins dobila nagra
du Desi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. Crna feministika
misao predstavlja drutvenu teoriju kao razumevanje specifi
ne drutvene grupe - crnih ena. U tu svrhu, P. Kolins koristi
irok dijapazon glasova neke slavne, neke neznane. O n a izla
e drutvenu teoriju koja artikulie jedno grupno razumevanje
ugnjetavana putem ukrtanja rase, roda i klase i njenu isto-
rijsku borbu protiv ugnjetavanja. U toj knjizi P. Kolins izlae
posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne ene
procenjuju istinu i validnost. Ona takode ubedljivo pokazuje
da je feministiko epistemoloku stanovite mogue.
Teorija intersekcionalnosti (ukrtanja) tvrdi da se ene

ugnjetavaju u razliitim situacijama i u razliitom stepenu in
tenziteta. Objanjenje te varijacije (i to objanjenje je centralni
predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su ene, bez obzira
na to to su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda, ugnje
tavane na drugaiji nain zbog razliitih ukrtanja struktura
drutvenih nejednakosti. Bele ene u Americi su, na primer, tr-
pele daleko manje od crnih ena. Osim toga, one su trpele krae
od crnih ena. Strukture nejednakosti moemo da opiemo kao
vektore ugnjetavanja i privilegija (mogue je takoe upotrebiti
frazu koju koristi P. H. Kolins - matrica dominacije"), koji ne
obuhvataju samo rod, ve i klasu, rasu, globalni poloaj, seksual
ni afinitet i starosno doba. Varijacija tih intersekcija kvalitativno
menja iskustvo ena, a ta promena, ta raznolikost, mora se uzeti
u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu ena. Jedan od ar
gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje
tavanja ne proizvodi iskljuivo snagom jednog vektora ili jedne
Teorija intersekcionalnosti - teorija koja smatra da su ene ugnjetavane u
razliitim situacijama, razliitim istorijskim periodima i u razliitom
stepenu intenziteta.
Vektori ugnjetavanja i privilegija - razliita presecanja brojnih struktura dru
tvene nejednakosti (kao to su: rod, klasa, rasa, globalni poloaj, seksualni
afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju ene na drugai
ji nain. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo ena.
promenljive, ve da to iskustvo moe biti proizvod ukrtanja vie

vektora. Na primer, neke ene su trpele samo zbog roda, neke
zbog roda i klasnog poloaja, neke zbog roda, klasnog poloaja
i rasne pripadnosti itd. Kreno pokazuje da se crne ene veoma
esto suoavaju s diskriminacijom prilikom zapoljavanja zbog
toga to su crne, ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da
ta diskriminacija postoji - osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se,
u stvari, radi o optoj diskriminaciji, seksualnoj diskriminaciji
(itaj belih ena") ili rasnoj diskriminaciji (itaj crnih muka
raca"). Karakteriui te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta
vanja i privilegija, elimo da naglasimo najznaajnije doprinose
teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih mu
karaca i ena zavise od ugnjetavanja drugih mukaraca i ena.
Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti
kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim
odnosima moi. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritiki
karakter ove teorije.
Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji sutinska veza
izmeu ideologije i moi koja omoguava dominantnim subjek
tima da kontroliu podreene, stvarajui politiki i drutveni si
stem u kome razlika postaje konceptualno orue za pravdanje
sistema ugnjetavanja. U drutvenoj praksi, dominantni koriste
razlike meu ljudima da bi opravdali ugnjetavanje, transformi-
ui razlike u modele inferiornosti/superiornosti; socijalizaci
ja u ovakvom sistemu ne slui da bi se raznolikost shvatila kao
kulturno bogatstvo, ve evaluativno - da bi stvorila koncepte
kojima je mogue deliti stvari na dobre i loe. Takve ideologije
delimino poivaju na onome to Odri Lord zove mitska nor
ma" (u SAD to su primeri belog, mravog, mukog i heterosek
sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. Ta norma
ne samo da omoguuje dominantnima da kontroliu drutvenu
proizvodnju (kako plaenu tako i neplaenu), ve takoe postaje
deo individualnog subjektiviteta - internalizovanog odbacivanja
razlike, i odbacivanja i potcenjivanja drugih. Ona je takoe u
stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko
jih je mogue iskljuiti, kazniti ili marginalizovati lanove grupe.
Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje
drugog, tj in definisanja na osnovu kojeg je mogue unutar po

dreene grupe zakljuiti koji lan grupe nije prihvatljiv, odnosno
koji lan je drugi". Nametanje takve definicije drugog, zaklju
uje ona, unitava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim
bi se takav sistem mogao sruiti.
Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija, stvara varija
cije kako u obliku, tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje
tavanja. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definie na
poloaj i nae ponaanje. Veliki deo pisanih radova i istraivanja
raenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne
realnosti ljudskih ivota onako kako su one uobliene intersekci-
jom tih vektora. Intersekcije koje feministkinje najvie prouava
ju jesu intersekcije roda i rase, roda i klase, odnosno rase, roda i
klase. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom, rodom i
globalnim poloajem, te rodnim i seksualnim preferencijama.
Reagujui na svoje materijalne okolnosti, ene stvaraju inter
pretacije i strategije za preivljavanje kojima je mogue odupreti
se nepravdi. Neke teoretiarke intersekcionalnosti imaju za cilj da
postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci
finim ivotnim okolnostima, istorijskim presecanjem nejednako
sti, i da uoblie razliite feministike izraze tih znanja (kao to su
na primer, crna feministika misao ili ikana feminizam).
Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feministike spise za
koje se smatra da odraavaju iskustvo i probleme belih feministki
nja, pripadnica privilegovane klase u zapadnim drutvima. Neke
od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernistikim radovi
ma, ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveliavati. Teorija inter
sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feministike misli.
Ta kritika postavila je niz pitanja o tome ta podrazumevamo pod
kategorijama kao to su ene, rod, rasa i sestrinstvo. Ona se usred-
sredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima
kao to su majinstvo i porodica, a takoe je reinterpretirala teo
rijske radove meu kojima je i socioloko-psihoanalitika studija
Stvaranje drugog - engleski, othering. in definisanja unutar podreene gru
pe kojim se odreuje koji lan grupe nije prihvatljiv, odnosno koji lan
grupe je drugi". Takvo definisanje unitava potencijal za stvaranje ko
alicija i otpora.
Nensi odorov. Ta kritika primorala je bele feministkinje, koje

belo" razumeju kao konstrukciju, da repozicioniraju razumeva
nje belog. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono
vo razmisli o nainima na koje biti beo rezultira u privilegij ama,
kao i o tome ta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili
rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivni-
je feministike analize.
Proces teoretisanja, istraivanja i kritike doveo je teoriju in
tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi
nizam danas suoava: kako otvoriti prostor za analitiki princip i
empirijsku injenicu raznolikosti medu enama (koja je proizala
iz razliitih iskustava), a u isto vreme se drati vrednosne i politike
pozicije po kojoj specifine grupe ena dele jedinstveno, posebno
stanovite? Objanjavajui ta je stanovite, P. H. Kolins smatra da
ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakte-
rie heterogena bliskost {commonality). Tako P. H. Kolins zaklju
uje da stanovite nije konstituisano iz nekog esencijalizma, ve iz
prihvatanja injenice da svi delimo istu sudbinu. Iako se vektori
ugnjetavanja i privilegija - rasa, klasa, rod, starosno doba, globalni
poloaj i seksualni afinitet presecaju u ivotima svih ljudi, te te
oretiarke tvrde da nain na koji se oni presecaju znatno utie na
stepen u kome se afirmie zajedniko stanovite. Meu iniocima
koji olakavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to
kom vremena, njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe, njen
poloaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intra-
grupnog sistema drutvene organizacije i znanja koje se koristi da
bi se pruio otpor ugnjetavanju. Ali grupno stanovite nije nikada
monolitno i nepropustljivo; sama injenica da je grupa konstitui-
sana delovanjem vektora ukrtanja znai da lanovi grupe mogu da
se pozicioniraju izmeu razliitih shvatanja sopstva. lanovi grupe
esto se premetaju iz domaih grupa (u kojima su ponikli) u ire
drutvo gde prolaze kroz iskustvo unutranjeg autsajdera. Osim
toga, domaa grupa nije otporna na prodiranje spoljanjih ideja
Stanovite - perspektiva aktera ukljuenih u grupe koje su razliito pozicioni-
rane unutar drutvene strukture.
Unutranji autsajder - iskustvo koje doivljavaju lanovi grupe prilikom sva
kog prelaska iz domaih grupa u ire drutvo.
i nije neizdiferencirana. Ona ima sopstvenu internu dinamiku

razlike i ak moe biti konstituisana svojom egzistencijom na
onome to Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Teorija
intersekcionalnosti upozorava da, iako je lako locirati iskustvo
intersekcije i stanovita kod pojedinaca, taj redukcionizam moe
biti teorijski i politiki opasan, jer brie istorijske strukture ne
jednake moi koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po
trebu za politikom promenom.
I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se
promeni drutvena struktura. Ona se okree znanju ugnjetava
nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Teorija eli da ta
znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji
e ih iskoristiti za protest i promene. Jer samo unutar zajedni
ce mogue je odrati veru u eventualni trijumf pravde - pravde
shvaene ne u uskom smislu pravne racionalnosti, ve kao refor
me drutvenih ustanova i drutvenih odnosa, principa pravinog
i brige za sebe i druge.
Kljuni koncept
Stanovite
Veliki deo feministikih teorija poiva na ideji da ljudi svet oko

sebe posmatraju s nekog posebnog stanovita u drutvu, iz per
spektive aktera koji su razliito pozicionirani unutar drutvene
strukture. Kao rezultat toga, ono to svako vidi i zna uvek je
parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu, a nikada
ne moe biti potpuno i objektivno. Znanje je proizvedeno unu
tar grupa; ono se razlikuje od grupe do grupe. Ono se ponekad
razlikuje i medu lanovima unutar jedne iste grupe. To znanje
uvek je pod uticajem odnosa moi bez obzira na to da li je
formulisano sa stanovita dominantne ili podreene grupe.
Stanovite predstavlja poetak feministike socioloke teori
je. Razlog to feministkinje pokuavaju da opiu, analiziraju
i promene svet sa stanovita ene jeste i taj to, radei iz ugla
enske podreene pozicije u drutvenim odnosima, femini
stike socioloke teoretiarke uviaju da je znanje deo sistema
moi koji upravlja proizvodnjom znanja, ali koji, osim toga,
takoe upravlja proizvodnjom svega u drutvu. Feministika

socioloka teorija pokuava da promeni balans moi unutar
sociolokog diskursa i unutar socijalne teorije, uspostavljajui
stanovite ena kao jedno od moguih stanovita unutar kojeg
se moe konstruisati drutveno znanje.
U pokuaju da stvore socioloku teoriju sa enskog stanovita, fe-
ministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono to konstituie
ensko stanovita. Stanovite je proizvod socijalnog kolektiviteta
iji pripadnici dele zajedniku istoriju i zajednike okolnosti, na
osnovu kojih mogu da razviju zajedniko znanje o drutvenim
odnosima. Svim enama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak
drutvene reprodukcije (raanje i podizanje dece, odravanje
domainstva, spremanje hrane, briga za stare, bolesne i zavisne,
te emocionalna i seksualna usluga). Taj rad za koji nikada nisu
primile materijalnu naknadu, feministkinje smatraju eksploa
tacijom. Taj zajedniki i istorijski odnos i spona sa socijalnom
reprodukcijom u okolnostima podreenosti, predstavlja osnovu
feministikog zahteva koji je utemeljen u enskom stanovitu.
Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim, klasnim, geoso-
cijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i
starosnom dobu, proizvodi sloen sistem nejednako osnaenih
stanovita drutvenih grupa koje se nalaze u neprekidno pro-
menljivim odnosima saradnje i sukoba. Ta presecanja sada su
integralni deo feministike teorije i analize enskog stanovita.
KA FEMINISTIKOJ SOCIOLOKOJ TEORIJI

Upotrebljavajui celokupnu feministiku argumentaciju
koja je dovde izloena, feministike sociolokinje poele su da
stvaraju optu teoriju koja usmerava panju na kljune teme
koje su karakteristine za sve socioloke teorije: odnos izmeu
drutvene strukture i pojedinanog delanja (dejstvenosti), odnos
izmeu makrosocijalnog i mikrosocijalnog, prirodu moi, uzro
ke nejednakosti i uzroke promene.
Feministika socioloka teorija vidi pojedince kao aktere koji
ive i deluju unutar sloenog polja moi koje ih determinie i u
kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. Drutveni
ivot predstavljen je kao niz neprekidnih inova ugnjetavanja.
Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. akteri koji se, ak i ako uspe

mo da objasnimo drutvene strukture koje predstavljaju strukturne
okvire unutar kojih se ti inovi odigravaju (tj. kada bismo prihva
tili da ponaanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od drutvenih
struktura koje deluju prisilno i eksterno"), ne mogu osloboditi
odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Drutveni i
vot takode moe da se razume kao neprekidan niz pojedinanih i
grupnih reakcija na ugnjetavanje. Te reakcije obuhvataju borbu,
osporavanje, svedoenje, diverziju, pobunu, otpor, itd. To nazi
vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav
ljaju strukturama i akterima dominacije. Za ovu politiku suprot
stavljanja od velikog znaaja je postojanje i opstanak grupnih
stanovita. Ona predstavljaju naine razumevanja drutva koja
se razvijaju iz drutvenih struktura i koja slue kao motivacija
za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do
minaciji. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da
su stanovita proizvod drutvenih struktura, feministika analiza
tvrdi da su ene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz
bore bolji poloaj u drutvu, ak i u okolnostima najbrutalnijeg
ugnjetavanja. Feministika analiza smatra da je strukture domi
nacije mogue pobediti ako se reaguje emocionalno, to jest ako
se emocije (kao to je bes) transformiu u konstruktivnu snagu.
Emocionalna reakcija besa - i voljnost da se bes transformie u
poziciju s koje se moe boriti protiv nepravde ne moe da se
objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministki
nje se ovde na najdirektniji nain ukljuuju u teoretske rasprave
o strukturi i dejstvenosti (glava 7).
Feministike teorije su takoe razvile itav novi Vokabular
da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Doroti Smit
je uvela koncept odnosa vladanja; uoptenog, anonimnog, bez
linog teksta; i lokalnih aktuelnosti proivljenog iskustva.
1. Odnosi vladanja odnose se na sloene, nemonolitne ali
povezane drutvene aktivnosti kojima je mogue kontro-
lisati drutvenu proizvodnju.
Odnosi vladanja sloene, nemonolitne ali povezane drutvene aktivnosti
kojima je mogue kontrolisati drutvenu proizvodnju.
2. Ljudska drutvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma

terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj
realnosti proivljenog iskustva, tj. na mestima gde neke
realne linosti sede dok piu ili itaju knjigu (sade voe i
povre ili proizvode odeu).
3. Odnosi vladanja u kasnom kapitalistikom patrijarhatu
manifestuju se kroz tekstove koje karakteristie anoni
mnost, optost i autoritet. Ti tekstovi su tako napisani da
realno ivotno, pojedinano i individualizovano iskustvo
obrazuju i prevode u jeziku formu koja je prihvatljiva
odnosima vladanja. Taj kriterij um prihvatljivosti zado
voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. Sadr
aj teksta moe se kretati od ugovora preko policijskih
izvetaja, uverenja o zavrenom kolovanju sve do lekar-
skih izvetaja. Oni svuda menjaju materijalnu realnost,
reinterpretirajui ono to se desilo, determiniui ono
ta je mogue. Recimo, u pokuaju da bude deo odno
sa vladanja, ak i na lokalnom nivou, neki pojedinac
(kao to je student koji se prijavljuje za letnji posao u re
storanu koji poseduje porodini prijatelj) uskoro shvata
da mora da ispuni neki tekst (na primer, poresku prijavu
za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim e se sre
sti licem u lice, ve neki anonimni aparat vladanja, neki
bezlini slubenik u administraciji. Ti tekstovi neprekid
no stvaraju intersekcije izmeu odnosa vladanja i lokal
nih realnosti proivljenih iskustava. Vano je primetiti
da to presecanje deluje u oba smera. U nekim istorijskim
trenucima, akteri, koji se nalaze u apsolutno individu
alnim poloajima, sede za stolom, raunarom ili konfe-
rencijskim stolom, stvarajui oblike koji e postati deo
aparata vladanja.
Lokalne realnosti proivljenog iskustva - mesta gde realne linosti delaju i
provode svoje ivote.
Tekstovi - pisani dokumenti proizali iz odnosa vladanja koji imaju mo
da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom ivotu i karakter
anonimnosti i optosti tako da ih je mogue primeniti na veliki broj
svakodnevnih situacija; tekstovi obuhvataju dozvole, diplome, ugovore,
narudbine, zakone, kataloge itd."
332 D O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Sva tri aspekta drutvenog ivota odnosi vladanja, lokalne

realnosti proivljenog iskustva i tekst iroko su rasprostranje
ne i konstantne osobine strukture drutvene dominacije. Sve tri
osobine u isto vreme mogu i moraju da se istrauju kao delanje,
odnosi i rad otelovljenih subjekata. Svaka dimenzija ima svoju
posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja,
poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv
objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek
stu. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. Sledstveno tome, iako
niko ne moe da izbegne ivot u lokalnoj realnosti (tj. svako mora
da bude fiziki prisutan negde u prostoru i vremenu), ene su da
leko dublje uronjene u nezavreni proces odravanja lokalnih re
alnosti, dok je mukarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga
dominantnih. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim
odnosima, gde takode postoje podreeni i nadreeni. Tekstovi,
iji je cilj objektifikacija i fakticitet, napisani su tako da onemo
guavaju jednakost meu ljudima. Te nejednakosti nastaju du
rasnih, rodnih, klasnih, starosnih, i globalnih linija podele. Kroz
taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. Do
minacija i proizvodnja postaju problematine, a njihove manife
stacije ukljuuju do tada apsorbovane, vekovima stare socioloke
distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.
Dorotil. Smit
Biografska skica
Doroti I. Smit objanjava da je njena socioloka teorija izvede

na iz njenog sopstvenog ivotnog iskustva kao ene, pogotovo
kao ene koja se kretala izmeu sveta akademskih krugova u
kome dominiraju mukarci i sveta majke, tj. porodice u kojoj
ena igra glavnu ulogu. Priseajui se svog studiranja na Ber-
kliju, u ranim 1960-im, kada je radila doktorat iz sociologi
je, i istovremeno samostalno podizala decu, D. Smit kae da
njen ivot nije bio toliko uoblien karijerom, ve itavim ni
zom kontingencija (sluajnosti). Kontingentnost je jedno od
mnogih linih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u
pitanje socioloku ortodoksiju (dominantnu teoriju), kao to
je imid slobodnog aktera ije ponaanje
je posledica prolaska kroz iskustvo suko
ba uloga.
Bez obzira na to da li su se desili kao
posledica sluajnosti ili namere, sledei
dogaaji predstavljaju znaajne faze u
akademskom razvoju Doroti Smit. Ro
ena je 1926. godine u Velikoj Britaniji.
Zavrila je sociologiju na Univerzitetu
u Londonu 1955. godine, a doktorat iz sociologije odbrani-
la je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. godine.
U istom periodu Doroti je prola kroz iskustvo braka, prese
ljenja u Kanadu, koje je usledilo ubrzo nakon braka, raanja
dece i rastanka od mua, kao i posla koji je dobila". O tim
dogaajima Smit kae: To su bili trenuci u kojima sam imala
malo slobodnog izbora, a svakako malo prethodnog znanja".
Doroti je obavljala sledee poslove: sociolokinja angaovana
na istraivanjima na Berkliju; predavaica sociologije na Ber
kliju; predavaica sociologije na Univerzitetu Eseks, u engle
skom mestu Kolesteru; docentkinja i potom profesorka na
Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi
je. Godine 1977. mesto profesorke sociologije obrazovanja na
Ontarijskom institutu za istraivanje obrazovanja, Toronto.
Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja
ju vanu osnovu feministike makroteorije, integrisane femi
nistike teorije i socijalistikog feminizma.
Feministike socijalne teoretiarke o p i s u j u mikrodrutveni

p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m ivo
tu d o m i n a n t n i h i p o d r e e n i h . U t o m svetu, ene ine preovla-
d u j u u veinu irom sveta. D r u g i m recima, drutveno iskustvo
na m i k r o n i v o u uoblieno je i proeto o d n o s i m a m o i i nejedna
kosti koje nalazimo u drutvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u .
T a vizija mikrosocijalnog ivota razilazi se s vizijom koju nalazimo
u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikroni-
vo drutva funkcionie n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa
jednakih, koji pokuavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d
situacija iz kojih svaki pojedinac m o e da izae kao p o b e d n i k "
ili onaj koji definie situaciju". Feministika socioloka teorija
334 D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
tvrdi kako su iskustva delanja, interakcije, sopstva i svesti koja

imaju ene (i ostali podreeni) radikalno razliita od iskustava
onih koji zauzimaju dominantne pozicije.
Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa
trijarhata, kapitalizma i rasizma. Ti sistemi mukarcima omoguu
ju organizovanje ivota i usredsreenost na cilj koji treba da ostva
re. Za razliku od toga, ivot ena je pun incidenata i sluajnosti.
ene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i
obrta, koje proizilaze iz neizvesnoti branog ivota, onoga to radi
mu, nepredvidivog uticaja dece na ivotne planove, razvoda, udo-
vitva i loe plaenog posla. U svojim svakodnevnim aktivnostima,
ene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju
svoje ciljeve; umesto toga, njihov ivot sastoji se od niza reakcija
na stalne potrebe i elje drugih. Drutvena struktura ih spreava
da budu usmerene na sopstvene ivotne ciljeve. Umesto toga, ona
ih prisiljava da izvravaju razliite zadatke kao to su nadzor, koor
dinacija, pomo i zadovoljavanje elja, delanja i zahteva drugih.
Za one koji dominiraju u drutvu, iskustvo interakcije s
drugima moe znaiti uzajamnost orijentacije, pritisak da se
doe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se ue ili izae
iz interaktivnog okruenja. Bilo koja interpersonalna jednakost
ili dominacija, koju ene kao pojedinci mogu da postignu, efek
tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje
determiniu ne samo najiru podelu rada (tj. pitanje ko postavlja,
a ko ostvaruje zadatke), ve takoe njegove procesualne detalje
(tj. pitanje ko moe da zauzima pozicije autoriteta, pravila obra
anja i konverzacije, kontakt oima i kontrolu prostora i vreme
na). Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ
acije se intenzivira i komplikuje kada se inioci kao to su rasa i
klasa ukljue u feministiki analitiki okvir.
Osobe koje imaju mo dobijaju znanje o sopstvu uei da
sebe vide na onaj nain na koji bi voleli da ih drugi vide. ene
su socijalizovane da sebe doivljavaju kroz oi mukarca - istin
skog drugog. Feministika teorija dovodi u pitanje postojanje
drutveno obespravljenog uoptenog drugog. Podreeni mora da
se pozicionira izmeu sveta kojim upravlja dominantan uopteni
drugi i sistema znaenja i poloaja u originalnim grupama koje
nude alternativna razumevanja uoptenog drugog.

Teri Sijavo
Na dan 31. marta 2005. godine umrla je Teri ijavo (41) u Flori
di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je odravala u i
votu 14 godina. Teri se nalazila, kako su doktori rekli, ,,u nepre
kidnom vegetativnom stanju". Sluaj je privukao optu panju
zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu izmeu njenog mua i
od suda dodeljenog staratelja, Majkla Sijavoa i Terinih roditelja,
Boba i Marije Sindler. Majki je hteo, tvrdei da to ini uz Teri-
nu saglasnost koju je dobio pre 1990. godine, da ukloni cev za
hranjenje. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Njihov sukob
postao je javna stvar. Obe strane privukle su podrku, a u sukob
su se ukljuili i ljudi iz politike, prava, medija, medicine, religije.
Interesantno je da je ogromna veina amerike javnosti smatrala
da bi joj trebalo omoguiti da umre.
Sluaj Sijavo nam jo jednom pokazuje da su javno i privat
no daleko od toga da budu razdvojene sfere. Sukob Majkla i
indlerovih poeo je kao privatan, ali su obe strane pozvale
javnost da presudi. Ali injenica da je Teri ijavo odravana u
ivotu toliko dugo posledica je toga to je njen sluaj izmeten
iz privatne sfere i postao javno pitanje. Njen smetaj u bolni
cama i domovima i trokovi zdravstvenog osiguranja dosegli
su skoro 80.000 dolara godinje.
Sluaj takoe otkriva sloene naine na koje odnosi vladanja
uobliavaju ivot u lokalnim realnostima. Kad god je trebalo
da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu - od
sisanja do naknade za advokata bila je neophodna odluka
suda. Sve bitke oko toga ko je kriv za njeno stanje, ko je
trebalo da bude njen staratelj, treba li ukloniti cev za hranje
nje - obraene su u tekstovima koji su proizali iz odnosa vla
danja. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti
proivljenog iskustva, a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje)
zavisilo je konano od presude sudije i zakonodavca.
Sluaj nam takoe pokazuje odnose vladanja, to je takoe je
dan odnos posredovan kroz tekst. U jednom trenutku sena
tor Bil Frist pozvao je Teri ijavo da svedoi pred Odborom
za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije Senata SAD. Poto
je smatrao da je sposobna da svedoi, Teri je bila obuhvae

na programom zatite svedoka, zbog ega je cev za hranjenje
morala da joj se vrati u telo, ime je anulirana presuda Suda u
Floridi. Iz ovog sluaja takoe vidimo kako se odnosi vladanja
uzajamno osnauju: medijska pokrivenost ovog dogaaja je
zajedno sa vladom i kapitalistikim sistemom usmerila panju
na aspekte ljudskog interesa u ovoj prii, ali ju je istovremeno
udaljila od optih problema koji postoje u amerikom zdrav
stvenom sistemu.
Naposletku, u ovom sluaju vidimo i ulogu patrijarhata, pri
silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imida koji su igrali
vanu ulogu u ivotu Teri ijavo. Vidimo ensko telo na koje
mu i roditelji polau pravo vlasnitva, a takoe otkrivamo da
je njen ivot sudbonosno uoblien njenom eljom da se podvr
gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidu lepe
(itaj vitke") ene koja se udala i ivi sreno do kraja ivota.
Pokuaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremeaja
u ishrani. Mislila je da njena glavna dunost kao ene da mu
karcu ponudi svoje vitko telo. To ju je na kraju ubilo.
Za ene, osobina koja najvie proima kognitivni stil sva

kodnevnog ivota jeste ono to Doroti Smit naziva bifurka-
ciona svest, koja se razvija du linija linog, proivljenog, re-
flektovanog, s jedne strane, i etabliranih vrsta koja nalazimo u
drutvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje, s dru
ge strane. Feministika sociologija subjektiviteta pita kako ljudi
preivljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta
novljenim tipifikacijama tog iskustva. Mi ve znamo da neki to
rade izbegavajui da razmiljaju, neki kultiviui line tipove da
bi svom iskustvu dali neki smisao, neki traei zajednicu s drugi
ma koji dele tu bifurkacionu realnost, a neki poriui validnost
sopstvenog iskustva. Ali jedno je kada neto nauite iz ivotnog
iskustva, a drugo kada vam to prenese kapitalistiki i patrijar
halni etablirani sistem znanja. Oni koji ue iz iskustva znaju da
ivot ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo, kao i to da je mo
gue verovati da stvari mogu biti drugaije zbog toga to iz sop
stvenog iskustva znaju da one ve jesu takve.
Saetak
1. Feministika teorija je uopten, irok sistem ideja o drutvenom

ivotu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz enske perspektive.
2. Feministika teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta emo
sa enama?; Zato je sve tako kako jeste?; Kako moemo da pro-
menimo i unapredimo drutvo i uinimo ga pravednijim za ene
i sve ljude?; Sta da radimo s razlikama medu enama?
3. Jedna vrsta feministike teorije bavi se rodnim razlikama.
4. Kulturni feminizam velia pozitivne aspekte enske linosti.
5. Eksplanatorne teorije smetaju izvor rodnih razlika u biologiju,
institucionalne uloge, socijalizaciju i drutvenu interakciju.
6. Druga vrsta feministike teorije usredsredena je na rodne nejed
nakosti.
7. Liberalni feminizam tvrdi da su ene jednake s mukarcima u
tome to su i one sposobne za donoenje razlonih moralnih su
dova. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksistikih
obrazaca podele rada. Rodna jednakost mogua je ako se obrasci
podele rada preoblikuju u kljunim drutvenim ustanovama kao
to su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji.
8. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju ensku situaciju kao posledicu
direktnih odnosa moi izmeu mukaraca i ena u kojima mukar
ci imaju fundamentalni interes da kontroliu, koriste, potinjavaju
i ugnjetavaju ene. To se naziva praksom dominacije.
9. Psihoanalitiki feminizam naglaava emocionalnu dinamiku lino
sti i emocija esto duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne de-
love psihe; on takoe podvlai vanost perioda koje osoba provede
kao novoroene i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija.
10. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da ene poseduju
apsolutno pozitivnu vrednost kao ene. To uverenje feministkinje
suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji ena i nasilnom ugnjeta
vanju ena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata.
11. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro
izilazi iz injenice da neke grupe ljudi izvlae korist iz kontrole
iskoriavanja, potinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi.
Te teorije analiziraju nain na koji mehanizmi drutvene struk
ture proizvode interese za dominacijom, odnosno kako se oni re-
produkuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju.
12. Socijalistike feministkinje pokuavaju da spoje marksistiku i
radikalnu feministiku misao.
13. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su ene ugnjeta
vane na razliite naine i u razliitom stepenu. Objanjenja za te
338 D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
razlike pronalaze se u sledeem: iako sve ene potencijalno imaju

iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda, one su, bez obzira na to,
ugnjetavane na razliite naine.
14. Feministika socioloka teorije spaja strukture i delatnike, i mikro-
socijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovita, ekstralokal-
nih odnosa vladanja, lokalnih aktualiteta proivljenih iskustava,
tekstova, sluajnosti, odgovarajueg delanja i bifurkacione svesti.
Andre, Miel (1997). Feminizam. Beograd: Plato/XXvek.

Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom. Zagreb: enska infoteka.
Burdije, Pjer (2001). Vladavina mukaraca. Podgorica: C I D .
Bell Hooks (2004). Feminizam je za sve: strastvena politika. Zagreb:
Centar za enske studije.
Batler, Dudit i Skot, Doan (2006). Feminstkinje teoretizuju politiko.
Beograd: Centar za enske studije i istraivanja roda.
Benhabib, Sejla et al. (2007). Feministika sporenja: filozofska razmena.
Beograd: Beogradski krug.
Gros, Elizabet (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar za enske
studije.
Mill, John Stuart (2000). Podreenost ena. Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk.
Mil, Don Stjuart; Tejlor Mil Herijeta (1995). Rasprave o jednakosti
polova. Beograd: Filip Vinji, Centar za enske studije.
Nedovi, Slobodanka (2005). Savremeni feminizam. Poloaj i uloga
ene u savremenom drutvu. Beograd: Centar za unapreivanje
pravnih studija, Centar za slobodne izbore i demokratiju.
Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor. Beograd: Feministika 94.
Papi, Zarana (1989). Sociologija i feminizam. Savremeni pokreti misao
o osloboenju ena i njegov uticaj na sociologiju. Beograd: Istrai
vako izdavaki centar S S O Srbije.
Papi, Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Antropologija ene.
Beograd: Biblioteka X X vek.
Simon de Bovoar (1982). Drugi pol. Beograd: Beogradski izdavako-
grafiki zavod.
GLAVA 9
POSTMODERNE GRAND-TEORIJE
Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom drutvu

Unapreenje vetine upravljanja (i ostale grand-teorije)
Postmodernost kao sazrevanje modernosti
Uspon potroakog drutva, nestanak simbolike razmene i
sve vea simulacija
Potroako drutvo i nova sredstva za potronju
Dromologija
Feminizam i postmoderna socijalna teorija
Saetak
Glave 4 i 5 bavile su se razliitim modernim grand-teorijama.

Najvei broj grand-teorija o savremenom drutvu stvorili su teore
tiari koji su sebe smatrali modernistima. Ova glava bavi se grand-
-teorijama o postmodernom drutvu koje su (uglavnom) stvori
li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretiarima
(postmoderni teoretiari su uradili malo na stvaranju teorija o sva
kodnevnom ivotu). Ironija je u tome to postmoderni teoretiari
esto kritikuju moderne grand-teorije, iako su, kako emo videti
iz ove glave, i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija.
PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Rad Danijela Bela (roen 1919) o dolasku postindustrij-
skog drutva, predstavlja delimian prelazak od modernih grand-
-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj
socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. Bei je nesumnjivo
modernista. Ipak, postoje velike slinosti izmeu onoga to on
ima da kae o industrijskim i postindustrijskim drutvima i ono
ga to o modernim i posmodernim drutvima govore postmoder-
nisti. Meutim, dok se u radovima postmodernista grandiozni
340 D O R D 2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
karakter teorije pojavljuje nesvesno, Bel, kao modernista, svesno

nudi teoriju koja pokuava da zahvati veliki period novije dru
tvene istorije. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte
postindustrijskog drutva; za razliku od njega, veina postmo-
dernista sklona je da na postmoderno drutvo gleda sa simpatija
ma, barem kada ga uporeduju s modernim drutvom.
Ono to Bel ima da kae o industrijsko-postindustrijskim
odnosima moe se smestiti u iru shemu drutvenih promena koja
takode ukljuuje predindustrijska drutva. Bel uoava prelaz od
predindustrijskih (najvei deo Azije i Afrike), preko industrijskih
(neka drutva Zapadne Evrope i Rusija), ka postindustrijskim
drutvima (poput SAD, koje su se smatrale za jedino postindu-
strijsko drutvo u vremenu kada je Bel pisao, ranih 1970-ih go
dina). Naravno, mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije
otkad je Bel objavio najvei deo svojih radova. SAD su se razvile u
pravo postindustrijsko drutvo, a druga drutva se takode kreu u
tom pravcu (na primer, neka zapadnoevropska drutva i Japan).
Postindustrijsko drutvo. Glavni predmet analize Danijela
Bela jeste postindustrijsko drutvo. U svakom drutvu Bel razli
kuje tri oblasti: drutvenu strukturu, politiki sistem i kulturu.
Dolazak postindustrijskog drutva uglavnom pogaa drutvenu
strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju, rad, na
uku i tehnologiju. Meutim, promene u drutvenoj strukturi ta
kode imaju posledice na politiki sistem i kulturu.
Naveemo ovde koje su, prema Belu, najvanije promene
u drutvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka
postindustrijskom drutvu:
1. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi
zvodnje robe na proizvodnju usluga. Proizvodnja takvih
dobara kao to su odevni predmeti i predmeti od metala
opada, dok se usluge, kao to su prodaja hamburgera i
savetovanje o ulaganju, razvijaju. Iako usluge preovlauju
Postindustrijsko drutvo - drutvo koje karakterie proizvodnja usluga ume
sto proizvodnje robe, profesionalni i tehniki umesto manuelnog rada;
teorijsko umesto praktinog znanja; stvaranje i kontrolisanje novih teh
nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se
upravljalo takvom kontrolom.
POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341
u najveem broju privrednih sektora, za postindustrijsko

drutvo najvanije su usluge iz oblasti zdravstva, obrazo
vanja, istraivanja i vladinih usluga.
2. U postmodernom drutvu znaaj manuelnog rada (na
primer, radnici na pokretnoj traci) opada, a raste znaaj
profesionalnog (pravnici) i tehnikog rada (programeri
raunara). Od posebnog znaaja je porast broja naunika
(na primer, u oblasti medicine i genetike) i inenjera.
3. Umesto praktinog znanja {know how), u postindustrij-
skom drutvu sve vanije postaje teorijsko znanje. Zna
nje je osnovni izvor inovacija. (Recimo, nauno znanje
steeno izuavanjem ljudskog genoma sada je od sutin
skog znaaja za pronalaenje novih naina leenja broj
nih bolesti). Unapreenje znanja takode stvara potrebu
za drugim inovacijama, kao to je pronalaenje odgovora
na mnoga etika pitanja koja su otvorena razvojem teh
nologije kloniranja. Sve ovo podrazumeva znaaj teorij
skog, a ne empirijskog znanja, kao i njegovu kodifikaciju.
Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja, u
svim njegovim varijantama, od sutinskog je znaaja za
nastanak postindustrijskog drutva.
4. Postindustrijsko drutvo pokuava da proceni uticaj
novih tehnologija i da ih, tamo gde je to neophodno,
kontrolie. Mnogi se, na primer, nadaju da je mogue
efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao to su nu
klearne centrale, te da e bolja kontrola takvih postroje
nja omoguiti spreavanje buduih katastrofa, kao to je
bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Cilj kome
se tei jeste sigurniji i bezbedniji tehnoloki svet.
5. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom, kao
i sve veom sloenou koja karakterie postindustrijsko
drutvo, neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove
intelektualne tehnologije, kao to su kibernetika, teorija
igara i informaciona teorija.
6. U postindustrijskom drutvu stvara se novi odnos izme
u naunika i novih tehnologija. Nauno istraivanje po
staje institucionalizovano, to dovodi do nastanka novih,
342 D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI
na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa

nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnoloki rast
nalaze se u osnovi postindustrijskog drutva. To stvara
potrebu za otvaranjem jo veeg broja univerziteta i stva
ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo,
univerzitet i visoko obrazovanje od sutinske su vanosti
za postindustrijsko drutvo. Obrazovni sistem proizvodi
eksperte koji imaju kljunu ulogu u stvaranju, upravlja
nju i kontrolisanju novih tehnologija.
Razlike izmeu tipova drutava. Iz ovakvog shvatanja post
industrijskog drutva, Bel izvodi niz razlika izmeu postindu-
strijskih, predindustrijskih i industrijskih drutava:
1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom drutvu
preovlauju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifi-
kovani radnici; u industrijskom drutvu primetna je do
minacija polukvalifikovanih radnika i inenjera, dok u
industrijskom drutvu dominiraju profesionalci i nau-
nici-tehniari.
2. Za svaki od ova tri tipa drutava karakteristina je po
sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom drutvu sa
stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do
minacija rudarstva, ribarstva, umarstva i poljoprivrede.
Najvei izazov za industrijsko drutvo jeste kako da na
jedan inteligentan nain koordinie, programira, raspore
di i organizuje maine. Konano, glavni izazov u postin-
dustrijskom drutvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci
koji obezbeuju usluge drugim ljudima naelno posedu-
ju vie informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko
jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u
ophoenju s klijentima.
3. U predindustrijskim drutvima mo imaju zemljopo-
sednici i vojska. Oni je vre kroz direktnu upotrebu sile.
U industrijskim drutvima, najveu mo imaju poslovni
ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vre indirektno,
preko politiara. U postindustrijskom drutvu, kao do
minantne figure istiu se naunici i istraivai. Oni po
kuavaju da uravnotee tehnike i politike snage.
na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa

nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnoloki rast
nalaze se u osnovi postindustrijskog drutva. To stvara
potrebu za otvaranjem jo veeg broja univerziteta i stva
ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo,
univerzitet i visoko obrazovanje od sutinske su vanosti
za postindustrijsko drutvo. Obrazovni sistem proizvodi
eksperte koji imaju kljunu ulogu u stvaranju, upravlja
nju i kontrolisanju novih tehnologija.
Razlike izmeu tipova drutava. Iz ovakvog shvatanja post
industrijskog drutva, Bel izvodi niz razlika izmeu postindu-
strijskih, predindustrijskih i industrijskih drutava:
1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom drutvu
preovlauju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifi-
kovani radnici; u industrijskom drutvu primetna je do
minacija polukvalifikovanih radnika i inenjera, dok u
industrijskom drutvu dominiraju profesionalci i nau-
nici-tehniari.
2. Za svaki od ova tri tipa drutava karakteristina je po
sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom drutvu sa
stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do
minacija rudarstva, ribarstva, umarstva i poljoprivrede.
Najvei izazov za industrijsko drutvo jeste kako da na
jedan inteligentan nain koordinie, programira, raspore
di i organizuje maine. Konano, glavni izazov u postin-
dustrijskom drutvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci
koji obezbeuju usluge drugim ljudima naelno posedu-
ju vie informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko
jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u
ophoenju s klijentima.
3. U predindustrijskim drutvima mo imaju zemljopo-
sednici i vojska. Oni je vre kroz direktnu upotrebu sile.
U industrijskim drutvima, najveu mo imaju poslovni
ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vre indirektno,
preko politiara. U postindustrijskom drutvu, kao do
minantne figure istiu se naunici i istraivai. Oni po
kuavaju da uravnotee tehnike i politike snage.
Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u

drutvenoj strukturi postindustrijskog drutva. Ali Bei je, kako
smo videli, takoe zainteresovan za politiki sistem, a posebno
za kulturu. Za njega je od velike vanosti injenica da u osnovi
drutvene strukture i kulture u postindustrijskom drutvu lee
sutinski razliiti principi. Dok se drutvena struktura sa svojom
usmerenou na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom
racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira
cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje
samodiscipline, ogranienja i odloene gratifikacije koje domini
raju drutvenom strukturom postindustrijskog drutva sukoblja
vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture.
U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam,
povezujui ga s takvim iracionalnim i hedonistikim pojmovima
kao to su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika.
Jasno je odavde da se kultura, shvaena na ovakav nain, nalazi u
suprotnosti s drutvenom strukturom kojom dominiraju efika
snost i racionalnost. Po Belovom miljenju, to dovodi do rascepa
izmeu drutvene strukture i kulture, to moe stvoriti uslove za
drutvenu revoluciju.
Iako se ne slae s postmodernistima po ovom pitanju kao
i po mnogim drugim pitanjima, Bel, ba kao i postmodernisti,
smatra da je jedno od najvanijih pitanja u savremenom dru
tvu uspon potroakog drutva. Hedonizam je, usled postojanja
masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem deli-
mino, zamenio tedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti,
koje sve vie slabe i nestaju, zamenjuje sve vee interesovanje za
stvari kao to su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi
ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri
mer, kroz razliite vrste reality show programa kao to su Veliki
brat", Sve za ljubav" ili 48 sati svadba". Kao modernista, koji
je uz to jo i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmo-
dernim razvojem dogaaja i pretnjom koju on predstavlja za da
nanje drutvo.
UNAPREENJE VETINE UPRAVLJANJA

(I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Miela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika
postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih
najveih praktiara. Sta god od toga da je tano, on je tvorac jed
ne veoma vane grand-teorije koju mora razmotriti svako ko eli
ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom.
Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-
-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na
glaava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli
kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na
in i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks
Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko vanih ra
zlika izmeu Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista:
1. Modernisti esto trae izvor ili poetak drutvenog razvo
ja. Za razliku od njih, Fuko pokuava da opie i analizira
drutvenu realnost u razliitim vremenskim periodima.
Pronai izvor je isto to i pronai odgovor, ali postmoder
nist! odbacuju ideju da je uopte mogue nai odgovor.
Oni su vie zainteresovani za to da postavljaju pitanja
i odravaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od
govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku
kada teoretiar ustvrdi da je pronaao odgovor ili uzrok
problema, problem se zatvara.
2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko
smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukije reeno,
dok modernisti pokuavaju da odgovore na pitanje kako
se stvari dre zajedno tokom vremena, Fuko eli da usta
novi koje su to unutarnje protivurenosti koje postoje u
svakom trenutku u vremenu.
3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet,
razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinu-
itete, prelome i iznenadne obrte koji karakteriu dru
tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno,
konzistentno, jednosmerno, bez plime i oseke". Drugim
recima, istorija moe da se kree unazad, nalevo, nade
sno, a ponekad ak i unapred.
Unapreenje vetine upravljanja

Kada su u pitanju takva opta gledita o konceptu promene,
Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga to on nazi
va upravljanjem, a pod ime podrazumeva skup praksi i tehnika
pomou kojih se vri kontrola nad ljudima. Najoigledniji oblik
upravljanja jeste upravljanje drave njenim graanima. Iako se
Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak
teristina je po tome to eli da objasni na koji nain akteri i
slube koji nisu vezani za dravu (ukljuujui tu i drutvene na
uke i drutvene naunike) upravljaju ljudima. U delu Raanje
biopolitike, Fuko pie da ga interesuje vetina, to jest najoptiji
oblik upravljanja koji prevazilazi dornen politikog. Takoe, Fu-
koova teorija karakteristina je po tome to se bavi nainima na
koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokuaju da konceptuali-
zuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti
(tj. ideju da se drutvo nuno razvija u jednom pravcu).
Nadzirati i kanjavati. Najbolji primer Fukoovog inte-
resovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen politikog,
nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kanjavati. U toj studiji
Fuko istrauje razvoj zatvorskog sistema u Evropi izmeu 1757.
i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je muenje zatvorenika
zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zakljuuje
da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice
po celu drutvenu strukturu.
Kako je ve karakteristino za njega, Fuko tu promenu vidi
kao neto to se razvija po principu stani-kreni, a ne nuno jed-
nosmerno. Bez obzira na to, postoji opti trend da se prelazi s
jednog oblika kanjavanja na drugi. Ne samo da promena po
stoji, ve su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog
progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa muenja na kon
trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza
ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaa, manje bolna
i manje okrutna. Meutim, iz Fukoove perspektive, ta promena
omoguila je sistemu ne samo veu sposobnost da kanjava kri
minalce, ve i veu sposobnost da upravlja ljudima uopte.
Upravljanje skup praksi i tehnika pomou kojih se vri kontrola nad ljudima.
S jedne strane, nova sposobnost za kanjavanje imala je ma

nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod
vrgavani javnom muenju. (Knjiga Nadzirati i kanjavati zapo
inje detaljnim opisom jedne scene javnog muenja.) Meutim,
takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala muenje
i navede je na devijantno ponaanje, kriminalne radnje, nemire,
pa ak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu
enja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponaanja koje
su vlastodrci videli kao antisocijalne i pretee po svoje poloaje.
Stari nain muenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za
razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza
zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu.
Nametanje pravila ima mnogo vei broj prednosti od mue
nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno
go ranije od muenja; ljudi mogu da se naue pravilima pre nego
to ponu da razmiljaju na devijantan nain. Pravila mogu da se
primene u svakom trenutku, im se primeti prvi znak devijantno
sti. Nasuprot tome, muenje moe da se primeni samo kada neka
radnja, ili jo ee, itav niz devijantnih radnji, nastupi.
Osim toga, nametanje pravila moe da se primenjuje mno
go ee od muenja. Takoe, pravila mogu da se ue i obnavlja
ju. Meutim, muenje ne moe da se primenjuje nebrojeno puta
na jedan isti devijantni sluaj jer moe da prouzrokuje povredu,
sakaenje ili ak smrt devijantne osobe. Stavie, to se muenje
ee primenjuje, verovatnije je da e oni koji prisustvuju tom
inu i sami postati devijantni.
Tree, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci
jom i birokratizacijom. To, izmeu ostalog, znai da su pravila
efikasnija, bezlinija, trezvenija i nepromenljivija od muenja.
Drugim recima, muenje je esto neefikasno (ono moe da raz
ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veu kontrolu); ono
moe da postane veoma lino (osoba koja koristi bi ima prili
ku da ispolji lini animozitet prema rtvi); ono moe da izazove
emocije kako kod muitelja i muenog, tako i kod onih koji pri
sustvuju inu muenja; konano, u zavisnosti od toga da li bi
u rukama dri vie ili manje agresivan ovek, muenja se medu
sobom mogu veoma razlikovati.
Konano, a moda i najvanije, nametanje pravila ima daleko

ire posledice. Nemogue je muiti itavu populaciju. Meutim,
na pravilima zasnovana kontrola moe se uspeno vriti nad elom
populacijom. Kontrola itave populacije zasniva se na sposobnosti
nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Meutim, mo i nad
zor nisu, po Fukoovom gleditu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog
sistema moi, ve se vre u itavom nizu naizgled nezavisnih lo
kalnih okruenja. Tako postoji itav niz taaka u kojima se mo
i nadzor vre nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive
vrenja moi, Fuko je smatrao da na svakoj toj taki postoji ansa
za nastanak opozicije i otpora sistemu vrenja moi. Otpor, prema
tome, moe da nastane u svakoj od tih mikrosredina.
Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen
ta stoje na raspolaganju onima koji kontroliu i nadziru popu
laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost slubeni
ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono
to se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba
posmatrati Fukoovu uvenu raspravu o panoptikonu. Panopti-
kon je struktura koja nekome na vlasti ili na znaajnom polo
aju (na primer, zatvorskom uvaru) omoguuje potpun nadzor
nad grupom ljudi (u ovom sluaju, zatvorenicima). Panoptikon
moe imati oblik tvrave (kule) oko koje se nalaze elije pore
dane ukrug. Takav raspored straaru omoguuje potpuni nad
zor nad svim zatvorenicima i svim onim to oni rade. Ta pozicija
straaru omoguuje ogromnu mo, ak iako nije prisutan u kuli
ili ako uopte ne posmatra ta se deava u elijama. Razlog tome
je to to zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili
nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili
ne. Straar moda sve vreme ita novine ili gleda TV program;
zatvorenici to ne mogu da znaju. Meutim, zbog stalno prisutne
mogunosti da ih neko nadgleda, oni e se najverovatnije po
naati onako kako se to od njih oekuje, ak iako straar nije u
kuli. Straari ne moraju nita da rade; zatvorenici e kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost slubenika na vrhu organizacije da

jednim pogledom nadziru sve podreene.
Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na znaajnom poloaju (na
primer, zatvorskom uvaru) omoguuje potpun nadzor nad grupom
ljudi (na primer, zatvorenicima).
348 D 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
sami sebe zato to se boje da bi straari mogli da ih posmatraju.

Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju sutinu onoga to
Fuko naziva disciplinujuim drutvom.
Koncept panoptikona Fuko proiruje na celo drutvo. On
smatra da postoje mnoga mesta i mnogi naini na koje kontrolori
mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponaanjem u kome mi
sami sebe kontroliemo i sami sebe spreavamo da uradimo ono
to bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz
mimo primer raunara. Postoje razliiti naini na koje je mogue
nadzirati nae pretraivanje po Internetu. Budui da smo toga sve-
sni, mi poinjemo da nadziremo sami sebe i suzdravamo se da
posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene
(na primer, sajtove s pornografskim sadrajem). Recimo, dok smo
na radnom mestu moemo doi u iskuenje da obavimo manju
kupovinu tako to emo se ulogovati na neku Internet stranicu na
kojoj je mogue kupovati kreditnom karticom. Ipak, neemo to
uraditi jer smatramo da postoji mogunost da upravnik nadzire
upotrebu raunara i da zna koje stranice smo posetili.
Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moi onih koji
se nalaze na slubenim, visokorangiranim poloajima, a koji su
u poziciji da neprekidno nadziru podreene. Oni takoe inici
raju i kontroliu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za
Internet i koje nadziru sve to podreeni u hijerarhiji rade. Jo
uoptenije reeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob
nost nadreenih da jednim pogledom nadziru podreene.
Drugi instrument disciplinujue moi jeste sposobnost da
se donose normalizujui sudovi i kazne one koji ih ne potuju.
Oni koji su na vlasti mogu da odluuju ta je normalno, a ta
nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekri norme koje su
sadrane u normalizujuim sudovima, smatra se nenormalnim i
podloan je kazni koju izvravaju slubenici ili njihovi pomo
nici. Na primer, slubenik moe da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujue drutvo - drutvo koje vri sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu
nad ljudima.
Normalizujui sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odluuju ta je normal
no, a ta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekri norme
koje su sadrane u normalizujuim sudovima, smatra se nenormalnim i
moe biti kanjen od strane slubenika ili njihovih pomonika.
normalizujui sud o tome ko je zakasnio, ili moe da se usmeri

na ponaanje i kazni one koji se ne ponaaju onako kako se to
od njih oekuje. Recimo, profesori na poetku studiranja oba-
vetavaju brucoe da je normalno da dolaze na predavanja i pra
te ta se na njima deava s panjom i razumevanjem. Takode ih
obavetavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepaljivi
studenti se kanjavaju. Kao i oni koji prepisuju.
Konano, slubenici koriste ispitivanje kao nain nadziranja
potinjenih i donoenja sudova o tome ta oni rade. (U njega su
ukljuena dva ve pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje
i donoenje normalizujuih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni
koji su na visokim poloajima, a da bi ono bilo mogue neop
hodno je da bude zasnovano na normalizujuim sudovima koji
kazuju ta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normal-
nosti. Ispitivanje obino povezujemo sa kolom, ali ono se sree
i u mnogim drugim ustanovama, kao to su na primer ordinacije
psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru
gim radnim okruenjima.
Razvoj disciplinujue moi. Fukoova glavna opservacija jeste
da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujue moi,
kapacitet za kanjavanje ljudi uveao, a ne umanjio. Moda je mu
enje bilo okrutno, ali ono je bilo ogranieno na trenutak mue
nja. Disciplinujua mo, koju smo detaljnije analizirali u prethod
nim odeljcima, pogaa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko
nas neprekidno posmatra, prosuuje i procenjuje. Ako prekrimo
norme definisane normalizujuim sudovima biemo kanjeni.
Stoga se, smatra Fuko, ne moe rei da je dolo do liberalizacije i
humanizacije procesa kanjavanja. Pre se moe rei da je ono po
stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego to je bilo nekada.
Odbacujui jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenju-
je drugom. To je tano samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva
rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugaiji nain od mo
dernista. Na primer, dok bi modernista razliite promene koje
Ispitivanje - nain nadziranja potinjenih i donoenja sudova o tome ta oni
rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor
malizujuih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim poloajima
i koji donose normalizujue sudove o tome ta je prihvatljivo a ta ne
prihvatljivo ponaanje.
p o g a a j u delove drutva video na j e d a n prilino u n i f o r m a n na

in, F u k o pie kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih
oblika nadziranja) p r o i m a drutvo n a nejednak nain - neke
delove drutva p o g a a , a neke ne, o d n o s n o jedne delove drutva
p o g a a u j e d n o m , a druge delove u d r u g o m trenutku. O t u d a ,
u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde
n o m kavezu, F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i
centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruenje m a n j e
ili vie p o g o e n o irenjem disciplinujueg drutva. K o n c e p t k o
j i m to objanjava, F u k o naziva zatvorski arhipelag. T o je svet
koji se sastoji o d razliitih ostrva discipline unutar velikog m o r a
u k o m e je disciplina m a n j e ili vie odsutna.
Miel Fuko
Biografska skica
Meu Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po

sveena seksu: Istorija seksualnosti (1976), Briga za sebe (1984)
i Upotreba zadovoljstva (1984). Ti rado
vi odraavaju Fukoovu ivotnu opsesiju
seksom. ini se da je dobar deo Fukoo-
vog ivota definisan tom opsesijom, po
sebno njegovom homoseksualnou i sa-
domazohizmom. Tokom boravka u San
Francisku, 1975. godine, Fuko je posetio
homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu.
Koliko se zna, Fukoa je najvie privlaio bezlini seks (u kome
ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od
nos) koji je bio veoma popularan u ozloglaenim kupatilima tog
vremena. Njegovo prisustvo na tim mestima, kao i aktivnosti
koje su se na njima upranjavale, bile su deo Fukoovog ivot
nog interesa za pokoravajue, neizrecivo, udno i neprirodno,
Zatvorski arhipelag - slika drutva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro

ima drutvo na nejednak nain. To znai da ona pogaa neke delove
drutva, a neke ne, ili da neke delove drutva pogaa u jednom, a druge
delove u drugom trenutku. Tako nastaju brojni centri discipline unutar
sveta u kojem je neko okruenje manje ili vie pogoeno irenjem disci
plinskog drutva.
okantno i ekstatino". Drugim recima, u svom ivotu (i u
svom radu) Fuko se istinski interesovao za granina isku
stva" (u kojima bi ljudi, ukljuujui i njega samog, namerno
naprezali svoj um i telo do take lomljenja). Jedno od takvih
iskustava bile su i bezline sadomazohistike aktivnosti koje su
se deavale u kupatilima San Franciska. Fuko je verovao da je
samo prolaskom kroz granino iskustvo mogue stei velike
line i intelektualne inspiracije i otkrovenja.
Fuko je seks vezivao za granina iskustva. I jedno i drugo vezi
vao je za gledite o smrti: Mislim da je vrsta zadovoljstva koja
me interesuje realno zadovoljstvo, a ono bi moglo da izgleda
tako samo ako je dovoljno duboko, intenzivno i savladujue da
ne mogu da ga preivim. Potpuno, totalno zadovoljstvo je, po
meni, vezano za smrt". Cak i u jesen 1983. godine, kada je ve
bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve
em broju obolevaju homoseksualci, vratio se nazad u svet be
zlinog seksa u kupatilima San Franciska. Oni koji su ga pozna
vali kau da je sidu shvatao veoma ozbiljno. Kada je otiao u San
Francisko poslednji put, shvatio ju je kao granino iskustvo.
Fuko je takoe proao kroz granino iskustvo u koti Zabriski
u Dolini smrti, u prolee 1975. godine. Tamo je po prvi put
probao L S D . Droga je gurnula njegovu svest do samih granica:
Nebo je eksplodiralo, a zvezde su padale po meni. Znam da to
nije moglo da se deava, ali to je bilo istina". Sa suzama koje su
mu klizile niz lice, Fuko je rekao: Veoma sam srean. Veeras
sam doao do nove perspektive o sopstvenoj linosti. Sada razu-
mem sopstvenu seksualnost. Moramo ponovo da idemo kui".
Koreni disciplinujueg drutva nalaze se u zatvoru. Ali teo

rije, prakse i tehnologije razvijene u njemu, po Fukoovom mi
ljenju, ire se i na mnoge druge oblasti drutva - kole, bolnice,
kasarne, itd. Otuda, sve vie oblasti drutva poinje da lii na za
tvor. Tako nastaje zatvorski arhipelag, tj. zatvorsko drutvo. Taj
koncept je od sutinske vanosti za Fukoovu grand-teoriju o pro-
menljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve veoj prisutnosti.
Mikrofizika moi. Jo jedan aspekt Fukoove grand-teorije
razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razume-
vanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruenja, kao i za
opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. Postoji
bezbroj taaka konfrontacije, opozicije i otpora. Zbog neprekid

nih kontrola i testiranja, ta okruenja i celokupan proces nepre
kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. To je jo
jedan razlog zbog kojeg ta okruenja nije mogue razumeti kao
gvozdene kaveze. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture
na kontinuiranoj osnovi. Fukoov interes za te procese deo je nje
govog interesa za ono to on naziva mikrofizika moi.
Ostale Fuko ove grand-teorije

Ludilo i civilizacija. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluu
je samo u knjizi Nadzirati i kanjavati, ve i u njegovim drugim
radovima. U jednoj od svojih najznaajnijih knjiga Istorija ludila
(1961), Fuko istrauje istoriju odnosa izmeu ludila i psihijatrije.
Slino kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca, Fuko
kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija
trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko
decenija doveo do unapreenja naunog, medicinskog i huma
nog tretmana ludih. Umesto toga, on tvrdi da je dolo do pora
sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i
da nad njima vre represiju (to dovodi u pitanje samo razume
vanje mentalne bolesti). Piui tokom 1960-ih godina, Fuko je
oigledno imao na umu sve vei broj bolnica i institucija u koje
su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi esto tretirani na
poniavajui nain. On je takoe imao na umu kontrolu koju
psihijatri, psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav
ljem imaju nad ljudima koji imaju psiholoke probleme. Sutina
njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapaanja o
stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje
upotrebljavaju da bi kontrolisali itavu populaciju.
Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo
deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. Mnoge psihijatrijske
Mikrofizika moi - koncept po kome mo postoji na mikronivou i ukljuuje
radnje kojima se ona vri kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori).
Deinstitucionalizacija - proces (otpoeo 1960-ih godina a omoguen novim
nainima leenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za
tvoren a veina pacijenata putena na slobodu i time preputena sami
ma sebi, na milost i nemilost drutva.
institucije su zatvorene, a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po

stojali tokom 1960-ih su nestali. Meutim, sve je to zamenjeno
novim oblicima ugnjetavanja. Recimo, mnogi mentalno oboleli
ljudi bili su puteni na slobodu, gde su uskoro postali ono to
danas nazivamo beskunicima ili uliarima. Drugo, mnogi od
onih koji su puteni iz mentalnih ustanova ili, zahvaljujui de
institucionalizaciji, nikada tamo nisu ni stigli, primorani su da
uzimaju teke psihotropike droge koje nad njima uspostavljaju
mentalnu i fiziku kontrolu. Konano, kao to je Fuko predvi
ao, mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji
to nisu) prisiljeni su da prosuuju sebe i svoje mentalno stanje.
Iz vie razloga, takva internalizovana kontrola predstavlja najre-
presivniji oblik kontrole. Na primer, svaki pojedinac ima bolji
pristup svojim najdubljim oseanjima i mislima od drugih ljudi,
ukljuujui tu i psihijatare. Takoe, dok psihijatri samo povre
meno mogu da donose negativne sudove, pojedinci su sposob
ni da neprekidno prosuuju sami sebe. Sve u svemu, u knjizi
Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati i
kanjavati - kritiku moderne grand-teorije i pokuaj (verovatno
nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom.
Grand-teorija seksualnosti. Neto drugaiji obrazac pojavljuje
se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Istorija seksu
alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam
doveo do represije seksualnosti, pogotovo do represije diskursa o
seksualnosti. Ne sporei da je drutvena elita spreavala upranja-
vanje seksa, Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu
alnosti. Nasuprot opteprihvaenom miljenju da je konzervativi
zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost, on tvrdi kako je u
periodu viktorijanizma dolo do eksplozije diskursa o seksualnosti:
u drutvu je poelo mnogo vie da se pria o seksu. Dolo je do po
veanog broja analiza, procena, klasifikacija, specifikacija i uzro
nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Jo jednom se ini da je
Fuko kritikovao jedan grand-narativ, a na njegovo mesto stavljao
drugi. Meutim, dok je u prethodnim sluajevima moderna pozi
cija naglaavala veu slobodu, a Fukoova pozicija vee ogranienje,
u ovom sluaju moderna pozicija naglasila je veu represiju, a Fuko
veu slobodu (diskursa o seksualnosti).
354 D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENl
Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji,

Fuko je tu slobodu video u funkciji odlunijih pokuaja da se
kontrolie seksualnost, a time i populacija. To je takode dovelo
do veeg otpora na mikronivou. Recimo, umesto pokuaja da
kontrolie smrt, drutvo se u 18. veku preusmerilo na pokuaj
da kontrolie ivot, pogotovo seksualne odnose. Postojala su dva
naina za to. Prvo, drutvo je pokuavalo da kontrolie pojedinca
disciplinujui njegovo telo, pogotovo njegove seksualne aktivno
sti. Drugo, drutvo je pokuavalo da kontrolie populaciju kao
celinu, tako to je nastojalo da kontrolie i regulie rast popula
cije, njeno zdravlje, ivotni vek, itd. Kontroliui seks, drutvo je
kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Iako je Fukoa brinula
takva vrsta represije, on je video nadu u telima, seksualnosti i
zadovoljstvu. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu
pokuaje kontrole ne samo svoje seksualnosti, ve i svojih ivota.
Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve veoj re
presiji seksualnosti, u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko
liko grand-teorija.
POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE

MODERNOSTI
Iako je Zigmunt Bauman najvie pisao o modernom dru
tvu, u njegovoj teoriji nalazimo obilje znaajnih uvida u struk
turu postmodernog drutva. Bauman se takode bavio mnogim
pitanjima savremene sociologije, kao i pitanjem kako bi postmo-
derna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati.
(Videti okvir: Postmoderna sociologija; sociologija postmoder
nosti.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada elimo da
naglasimo, o njemu moemo da razmiljamo kao o modernom
(glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretiaru. Ovde
emo se baviti Baumanovim postmodernizmom.
Kljuni koncept
Postmoderna sociologija; sociologija postmodernosti
Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju, Bau

man se naelno suprotstavlja njenom razvoju. Jedan od ra
zloga za to jeste strah da bi radikalno drugaija postmoder-
na sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja ine
osnove sociologije kao discipline. Bauman se takoe suprot
stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga to bi ona po svojoj
prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti.
Budui da je postmoderna kultura veoma razliita od moder
ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma
razliita od moderne sociologije. Na primer, razlika izmeu ra
cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture
odrazila bi se u razliitim sociologijama. Bauman nije spreman
za neracionalnu sociologiju; on eli sociologiju koja se nalazi u
kontinuitetu sa svojim izvorima.
Bauman smatra da bi, zapravo, trebalo da razvijemo sociolo
giju postmodernosti. Dok se postmoderna sociologija otro
razilazi s modernom sociologijom, sociologija postmodernosti
odrava kontinuitet s modernom sociologijom tako to se, re
cimo, i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i
pokuajima da razvije model postmodernog drutva. Iako se
nadovezuje na modernu sociologiju, sociologija postmoderno
sti prihvata postmoderno drutvo kao poseban i jedinstven tip
drutva, a ne kao aberaciju od modernog drutva.
Bauman formulie nekoliko glavnih naela socioloke teorije
postmodernosti. To su sledea naela:
1. Postmoderni svet je sloen i nepredvidiv.
2. Postmoderni svet je sloen, jer mu nedostaje centralna orga
nizacija koja definie ciljeve. On sadri veliki broj velikih i
Postmoderna sociologija - sociologija koja se nalazi pod snanim uticajem
postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup prouavanju
drutva.
Sociologija postmodernosti - sociologija koja odrava kontinuitet s moder
nom sociologijom tako to se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim
diskursom i pokuajem da razvije model postmodernog sveta. Meutim,
sociologija postmodernosti prihvata postmoderno drutvo kao poseban i
jedinstven tip drutva, a ne kao skretanje od modernog drutva.
356 DZORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedina

ne ciljeve. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod
vrgne ili kontrolie drugog, a svaki je dovoljno jak i moe se
odupreti kontroli od strane onog drugog. Iako akteri mogu
delimino da zavise jedan od drugog, priroda te zavisnosti
ne moe da se uspostavi na jedno due vreme, to rezultira
velikom autonomijom aktera.
3. Iako su na unutranjem planu akteri dobro organizovani i
ureeni, kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni
koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronina in-
determinantnost i ambivalencija. Spoljni svet je teritorija u
kojoj vladaju rivalstvo i protivrena znaenja. Razliita sta
nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna
(nepredvidiva, indeterminisana, puna sluajnosti). Drugim
recima, ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog
koga bi trebalo da postoji, to znai da bi moglo da izgleda
drugaije ako bi se drugi akteri ponaali drugaije. Akteri
moraju biti svesni injenice da ono to rade utie na svet u
kojem se nalaze i u kojem deluju.
4. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. Identitet
aktera treba da se neprekidno samokonstituie, uglavnom
preko uenja na grekama uz puno nagaanja i nasluiva-
nja. Identitet se neprekidno menja, iako se ne razvija ni u
jednom jasno definisanom pravcu. U svakom datom vre
menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta po-
drazumeva rastvaranje nekih postojeih elemenata i priku
pljanje novih elemenata.
5. Jedino to je konstantno u svemu tome jeste telo. Ali, treba
primetiti da i tu akteri posveuju neprekidnu panju kulti
vaciji tela. Ljudi se bave itavim nizom samokontroliuih
i samounapreujuih aktivnosti (dogiranje, odlazak u te-
retanu, dranje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na
metnute spolja. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske
slobode, a ne kao proizvod neijeg nametanja. Najoptije
reeno, moe se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni, ve pre
zavedeni da rade ono to rade.
6. U nedostatku unapred smiljenog ivotnog projekta, akteri
ma je potreban skup orijentacionih taaka koji e ih voditi
kroz ivot. To im omoguuju razliiti drugi akteri (realni ili
zamiljeni). Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomo

ili da ne prihvate njihove usluge.
7. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti
od koliine resursa koje ve imaju na raspolaganju. Najva
niji resurs je znanje. Oni koji imaju vie znanja mogu da
biraju izmeu ireg skupa obrazaca delanja. Varijacije u slo
bodi izbora resursa predstavljaju osnovu drutvenog poloa
ja i drutvene nejednakosti u postmodernom svetu. Znanje
je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za
konani cilj preraspodelu resursa. Naglasak na znanju i i
njenica da je informacija kljuni resurs jo vie unapreuje,
ojaava i uvruje status eksperata.
Da li se uimo da ivimo sa ambivalencijom?

Ambivalencija (dvoznanost, dvosmislenost) osoben je proi
zvod modernosti, ali postmodernizam nudi mogunost da preva-
ziemo taj problem, tako to emo jednostavno prihvatiti ambi-
valenciju i nauiti da ivimo s njom. Zapravo, Bauman definie
postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da
eliminie ambivalenciju. Umesto da je eliminie, postmoderni
zam ivot s ambivalencijom ini podnoljivijim. Meutim, ak i
da uspeno naui da ivi s ambivalencijom i time je eliminie kao
izvor problema (to nikada nije sigurno), postmodernizam stva
ra itav niz drugih problema. Bauman zakljuuje da postmoder
nost moe ljudima da stvori nereive probleme, ali i da ih veoma
usrei; ona otvara nove mogunosti i nove opasnosti. Potrebno
je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimistiniji
pogled na postmoderno drutvo. Uz postmodernizam vezuje se
varvarizam (na primer, etniko ienje u bivoj Jugoslaviji).
Umesto da pokua da eliminie ambivalenciju, postmoder
nost prihvata neureenost sveta; ona ne eli da od njega napra
vi ureen svet. Na primer, postmoderno drutvo je spremno da
prihvati stranca. Naelno, to je jedno tolerantnije drutvo, dru
tvo koje tolerie razlike. Meutim, razlike donose sobom jo vie
dvosmislenosti i neizvesnosti. Otuda je ivot u postmodernom
drutvu osuen da bude jo neizvesniji od ivota u modernom
drutvu, a oni koji ive u njemu moraju imati jake nerve.
Ambivalencija i postmodernost. Iako Bauman naelno daje

prednost postmodernosti u odnosu na modernost, on sam je, to je
sasvim za oekivati, ambivalentan po tom pitanju. Bauman tvrdi da
postoji jedna zajednika karakteristika postmodernosti i moderno
sti - to je strah od praznine. Postmodernost nije uspela da eliminie
taj strah, ali je uspela da ga privatizuje. Stoga, pojedincima koji ive
u postmodernom drutvu preostaje samo da pokuaju samostalno
da uteknu tim strahovima. Otuda ne iznenauje to to sve vei broj
pojedinaca eli da pripada zajednicama, jer u njima vide zaklon od
strahova koji karakteriu postmoderno drutvo puno ambivalenci
ja. Meutim, to otvara mogunost sukoba izmeu zajednica. Bau
man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da
ih zaustavimo tako to emo razvijati solidarnost.
Dok moderno drutvo pokuava da eliminie posebne zajed
nice i asimilizuje ih u celinu, postmodernost moe da se razume
kao sazrevanje zajednice. Miel (Majki) Mafezoli opisao je postmo
dernost kao doba neotribalizma, ili doba novih plemena. Ta nova
plemena i zajednice postali su pribeita za strance, ali i za itav niz
etnikih, religioznih i politikih grupa. Ono to je veoma vano je
ste to da drutvo tolerie te zajednice i njihove grupe. Oni koji ive
u postmodernom svetu prevazili su hibris modernosti, pa je stoga
malo verovatno da e biti okrutni prema drugima (i drugaijima) i
da e imati potrebu da ih ponize. Meutim, to se Baumana tie,
to nije dovoljno. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uiva po
tovanje drugih zajednica, kao i drutva u celini.
Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaenje ambivalenci-
je, u postmodernom drutvu ambivalencija nikada ne moe u pot
punosti da iezne. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje
je iroko rasprostranjeno, ali postmoderna drava vie ne osea po
trebu da kontrolie to nezadovoljstvo. Umesto toga, rasprostranje
na ambivalencija moe da se iskoristi za reprodukciju drutva.
Meutim, tolerancija u postmodernizmu ne vodi nuno do
solidarnosti. S obzirom na to da se u postmodernom drutvu ljudi
ne brinu dovoljno jedni za druge, ve su previe okupirani zabavom
i samima sobom, lako moe doi do masovnih izliva okrutnosti.
Neotribalizam - postmoderno kretanje ka stvaranju iravog niza zajednica
koje predstavljaju pribeita za strance, odnosno niz religioznih, etni
kih i politikih grupa.
ivot u postmodernom drutvu nije lak. To je ivot bez jas

nih izbora, prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita
nje. Meutim, jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: kon-
zumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti
ljude koji u njemu ive. Paradoks je u sledeem: postmoderno
drutvo je iznad svega potroako drutvo; ipak, ono ne odgova
ra naim potrebama. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar
s kojim se sreemo kasnije u ovoj glavi.
Postmoderna etika
Bauman je zainteresovan za status etikog koda u postmoder
nom dobu. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa
pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Stari
etiki sistem nije adekvatan za postmoderno drutvo. To otvara mo
gunost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponaanja.
Oekivano, Bauman smatra da postmodernost nudi ansu i u obla
sti etike. Ona moe doneti renesansu morala, ali i njegov sumrak.
Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga
to predstavlja sastavni deo moderne etike. Ona mora da odbaci
koncepte kao to su prisilna normativna regulacija i potragu za
stvarima kao to su temelji, univerzalnost i apsolutno. Takode,
neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalen-
tnim i neprotivrenim etikim kodom. Ipak, to ne znai da ve
lika etika pitanja u postmodernosti gube svoj znaaj. ak i u
postmodernom svetu suoavamo se sa pitanjima ljudskih prava,
drutvene pravde, sukoba izmeu mirne saradnje i pojedinanog
samopotvrivanja", i konfrontacije izmeu individualnog po
naanja i kolektivnog bogatstva. Ti problemi opstaju, ali njiho
vom reavanju sada mora da se prie na drugaiji nain.
Moralni kod, posmatran iz potmodernistike perspektive,
pun je ambivalencija i protivrenosti. Evo kako postmoderna te
orija vidi neka od moralnih pitanja:
1. Ljudi nisu ni dobri ni loi, ve moralno ambivalentni. Ne
mogue je nai logino koherentan etiki kod koji bi iza
ao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom.
360 D O R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
2. Moralni fenomeni nisu ni regularni, ni ponavljajui. Ni

jedan etiki kod nije u stanju da se bavi moralnim feno
menima na jedan iscrpan nain, tj. nije u stanju da ih
potpuno objasni, pozivajui se iskljuivo na sopstveni
skup vrednosti.
3. Moralnost je inherentno pretrpana protivrenostima koje
ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se
rese.
4. Ne postoji univerzalna moralnost.
5. S racionalne take gledita, moralnost jeste, i uvek e
ostati, iracionalna.
6. Budui da Bauman odbacuje prisilne etike sisteme koji
proistiu iz drutva kao celine, on se zalae za jedan etiki
sistem koji izvire iz sebe samog. On je zasnovan na ideji
da jedan treba da bude za Drugog pre nego to se nade u
prilici da bude sa Drugim.
7. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik
morala, on ne prihvata ideju da je sve mogue - to je
ideja potpunog relativizma. Medu idejama koje su od
kljunog znaaja za postmodernu etiku orijentaciju na
lazi se i gledite da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci
onalnih drava (i plemena), te da e se autonomno sop-
stvo konano emancipovati, a moralno sopstvo konano
ustati protiv inherentne i neizbene ambivalencije.
Nerazreive moralne dileme. Uprkos ovim idejama, ni Bau
man, ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi
etiki kod koji bi zamenio moderni etiki kod. Kao rezultat toga,
osueni smo da ivimo sa nerazreivim moralnim dilemama. Bez
sveobuhvatnog etikog koda, ljudima ostaju samo sopstvene
individualne moralnosti. Uzimajui u obzir injenicu da u da
nanjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema, jedini kona
ni etiki autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. Izazov
postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokae kako se moe
iveti moralno u odsustvu etikog koda, a u prisustvu zbunjuju-
eg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Bez takvog sve
obuhvatnog koda, ivot u postmodernom svetu verovatno nee
biti laki, ali s raspadom represivnog i prisilnog etikog koda
koji povezujemo sa modernou mogue je da e barem postati

moralniji. Bauman, u stvari, s modernim etikim kodom pove
zuje najgnusnije zloine, kao to je holokaust. Ako nita drugo,
u postmodernosti emo biti sposobni da se suoimo s moralnim
problemima direktno, bez maski i deformiteta koji su doli s
modernim etikim kodom.
Umesto prisilnog i deformiueg etikog koda moderne,
nada se polae u svest moralnog pojedinca, pogotovo u njegovu
potrebu da bude za Drugog. Drugi podrazumeva odgovornost za
moralno sopstvo. Biti za Drugog ne odreuje ta je dobro, a ta
loe. Do toga e se doi vremenom u odnosu sa Drugim. Moral
no sopstvo e se definisati u svetu u kome nema izvesnosti, gde
nikada nee postojati jasna razdvajajua linija izmeu dobra i
zla. Otuda, vano je ta radimo a ta ne radimo, ali to mora da se
razradi u individualnoj svesti, a ne na nivou nekog kolektivnog
moralnog koda. Na taj nain Bauman usvaja postmodernu pozi
ciju izbegavajui da se preda relativizmu i nihilizmu. Bez obzira
na to, postoji fundamentalna tenzija izmeu bezuslovne potrebe
da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje
Bauman povezuje s postmodernom.
Postmoderno drutvo istovremeno je drutvo koje nudi veli
ku moralnu nadu i veliku linu zabrinutost: ljudi imaju potpuni
moralni izbor, ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni
moralni kod koji je nekada obeavala moderna. Drugaije ree
no, moralnost je, kao i mnogo ta drugo u postmodernom svetu,
postala privatizovana. Bez ireg etikog sistema koji e voditi lju
de, etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. U ta
kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronina neizvesnost. Pos
tmoderna moe biti izvor naih problema, ali i naa ansa. Sta e
biti od to dvoje, u ovom istorijskom trenutku nije mogue rei.
USPON POTROAKOG DRUTVA, SMRT

SIMBOLIKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA
Drutvenog mislioca Zana Bodrijara najee vezujemo za
postmodernu socijalnu teoriju, iako on lino nikada nije izjavio
da pripada tom teorijskom pravcu. Bodrijar je bio radikalan ne
samo po svojim idejama, ve i po svom stilu pisanja, pogotovo u

svojim kasnijim radovima. Kao i drugi postmodernisti, on odba
cuje ideju grand-teorije, a ini se da stil njegovih kasnijih rado
va - knjiga koje sadre itav niz naizgled nepovezanih aforizama
- spreava nastanak grand-teorije. Ipak, u njegovima radovima
mogue je identifikovati nekoliko takvih teorija.
Od proizvoakog do potroakog drutva

U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snanim
uticajem teorijske misli Karla Marksa i razliitih grana neomar-
ksistike teorije. Meutim, dok su se Marks i najvei deo neo-
marksista bavili proizvodnjom, Bodrijar se usredsredio na poja
vu potroakog drutva. Za nas je danas normalno da ivimo u
potroakom drutvu, ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme
na, Bodrijar je svoje prve radove o potroakom drutvu napisao
kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj
fazi i kada njegovo postojanje nije bilo ba tako oigledno.
Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksistikom teorijom,
njegova analiza potroakog drutva nalazi se pod snanim utica
jem te teorije. Na primer, uprkos usredsreenosti na potronju,
on je preuzeo tradicionalnu marksistiku poziciju koja najvei
znaaj dodeljuje proizvodnji. Drugim recima, proizvodne snage
upravljaju svetom potronje i kontroliu ga. Tako bi Bodrijar tvr
dio da Deneral motors i Tojota kontroliu potronju automo
bila isto kao to Majkrosoft kontrolie potronju kompjuterskih
softvera. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju vanosti potro
nje. Potroake snage (npr. reklamne agencije, trni centri, Mek-
donalds, Diznilend) igraju veoma vanu ulogu u potronji. Iako
se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga, ti entiteti
su sami po sebi od presudne vanosti za oblast potronje. Meu
tim, budui da jo uvek nije raskrstio s marksizmom, Bodrijar u
ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potroakog drutva
to jo uvek nije mogao da vidi.
Potronja kao jezik. Bodrijar se takoe nalazio pod utica
jem lingvistike koja ga je navela da o potronji objekata razmilja
kao o jednoj vrsti jezika. Unutar tog jezika svakom potroakom
objektu dodeljen je neki znak. Recimo, na dananjem tritu

automobila, kupovina ferarija" ili hamera" predstavlja znak
bogatstva i prestia, dok kupovina rumunske daije", opela
astre" ili fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu, pokazuje da
pripadate srednjoj klasi. Slino tome, odlazak na koncert Britni
Spirs ili Dastina Timberlejka upuuje na to da ste mladi. Ali,
ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj, verovatno ste u
srednjem ivotnom dobu, ako ne i malo stariji. U realnom smi
slu, kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorinu
predstavu, mi vie kupujemo znakove, a manje stvari koje za
dovoljavaju neku nau potrebu. Za Bodrijara, sutina potronje
nije u (materijalnim) proizvodima, ve u znakovima, odnosno
znaenjima tih proizvoda.
Ali, kako mi znamo ta svi ti znakovi znae? Bodrijar obja
njava da znakove moemo da protumaimo zbog toga to svi ra-
zumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Kod je,
u osnovi, sistem pravila koja nam omoguavaju da razumemo
znakove i, to je jo vanije, da razumemo u kakvoj su oni me
usobnoj vezi. Sledstveno, kod nam omoguuje da razumemo
znaenje hamera" i daije" i, jo vanije, injenicu da hamer"
znai vii status od daije". Budui da svi razumemo kod i da
se nalazimo pod njegovom kontrolom, svi razumemo znaenja
znakova i nain na koji su oni povezani jedni s drugima. Potro
nja je zasnovana na injenici da e drugi ljudi razumeti znaenja
onoga to mi troimo na isti nain kao i mi sami.
To dovodi do zakljuka da se svi mi, dok troimo (kupu
jemo) dobra, nalazimo u procesu samodefinisanja. Kategorije
dobara definiu kategorije ljudi. Ono to troimo odreuje nae
mesto u drutvenom poretku. Tako ferari" omoguuje viu pozi
ciju na drutvenoj lestvici, a fiat punto" sklopljen u Kragujevcu,
niu. Osim toga, mi moemo da promenimo svoju poziciju na
lestvici tako to emo poeti da kupujemo drugaije proizvode.
Recimo, ako elimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici,
Kod - sistem pravila koji nam omoguava da razumemo znakove i, to je jo
vanije, da razumemo u kakvoj su oni meusobnoj vezi.
Samodefinisanje - dok troimo dobra, nalazimo se u uprocesu samodefinisa
nja. Ono to troimo odreuje nae mesto u drutvenom poretku. Ljudi
su ono to kupuju i troe; oni time definiu sebe i time ih definiu drugi.
moemo da se zaduimo i, umesto fiata punta", kupimo novog

renoa vel satis". Takva kupovina nam omoguuje da utiemo na
nae kretanje kroz stratifikacijski sistem. Razume se, u tom kre
tanju postoje ogranienja. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro
mene socijalnu poziciju kada bi kupili ferari". Meutim, koliko
god da se potrude, nikada nee biti u stanju da priute sebi takav
automobil. Stratifikacijski sistem, stoga, esto deluje tako to
dri ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Sve u svemu,
u jednom veoma realnom smislu, ljudi su ono to kupuju i troe;
oni time definiu sebe i time ih definiu drugi.
Motivacija za potronju otuda nije ono to mi esto pret
postavljamo da jeste. Mi obino verujemo da se uzrok potronje
nalazi u ljudskim potrebama.
Drugim recima, verujemo da razliite stvari kupujemo zato
to su nam one potrebne: hranu da bismo preiveli; odeu da
nam bude toplo; automobile da bismo mogli da se prevezemo.
Meutim, Bodrijar smatra da je takvo objanjenje problematino
iz vie razloga. Kako potrebe mogu da objasne zato neki od nas
kupuju skupljeg hamera" od jeftinije daije"? Oba vozila mogu
da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. Kako potrebe
mogu da objasne neuobiajeno visok nivo potronje - hiperpo-
tronju - koja karakterie dananji razvijeni svet? Mnogi od nas
oigledno troe daleko vie nego to im je potrebno; u mnogim
sluajevima daleko vie nego to e ikada moi da upotrebe.
Bodrijar odbacuje teoriju potreba, barem kada su u pitanju
bogata drutva. Umesto toga, on tvrdi da potronja moe da se
objasni konceptom razlike. Mi troimo da bismo se razlikovali od
drugih ljudi. Ono to troimo i nain na koji to troimo defini-
e te razlike. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj, to vas
Potrebe - sve ono to je ljudima neophodno da bi preiveli i funkcionisali na
minimalnom nivou u savremenom svetu. Konceptom potreba esto se
objanjava potronja.
Hiperpotronja - izuzetno visok stepen potronje koji postoji u savremenom
svetu.
Razlika - koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno
objanjenje potronje. Mi ne troimo da bismo zadovoljili potrebe ve
da bismo se razlikovali od drugih. Ono to troimo i nain na koji to
troimo definie razlike.
razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ranatovi ili Seke Alek-

si. Kada na ulici vidite oveka kako ita Vreme, znate da on ima
razliit vrednosni sistem od onoga koji ita Kurir. Poto su razli
ke nebrojene, nema kraja potronji; postoji beskonaan broj proi
zvoda koje moemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih.
Otuda, potreba za razlikovanjem nikada ne moe da se zadovolji;
na kraju zavravamo s neprekidnom ivotnom potrebom da se ra
zlikujemo od onih koji u drutvu zauzimaju drugaiji poloaj od
nas. Troenje dobara, zapravo, predstavlja oblik komunikacije.
U toj komunikaciji, drugima prenosimo itav niz poruka, ukljuu
jui i poruku kojoj grupi pripadamo. Drugi razumeju ta elimo da
im kaemo", jer prepoznaju kod i razumeju znaenje znakova, to
jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku.
Ali to nas vraa na pomenuto pitanje: kako znamo ta da
kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku
povinu upisana su u kod; kada znamo kod, znamo ta treba da
troimo. To zapravo znai da kod ima mnogo veu funkciju od
prostog informisanja naeg izbora - on kotrolie na odabir. Mi
moda smatramo da imamo neke potrebe, ali one su, u stvari,
determinisane kodom. Nama je na kraju potrebno ono to in
formacija sadrana u kodu kae da nam je potrebno. Pojedina
ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod.
Veoma je znaajna i Bodrijarova tvrdnja da potronja nema
puno veze s onim to mi konvencionalno doivljavamo kao real
nost. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu, mi ga ne kupuje
mo samo da bismo jeli, ve i da bismo dobili ono to obedova-
nje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simboliki kazuju o
nama. Mi manje konzumirano hranu koja nas odrava u ivotu,
a vie znakove koji nam pomau da se razlikujemo od drugih
(big mek, Mekdonalds). Troei u Mekdonaldsu, mi se razlikuje
mo od onih koji ruaju klot pasulj u nekom od socijalistikih"
ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i aj slue u obinoj
beloj olji s plavim obrubom. I jedni i drugi razlikuju se od onih
koji veeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Da
kle, poseujui ta mesta, mi ne troimo hranu (realnu stvar), ve
znakove (dakle, neto nerealno) koji se za njih vezuju, kao i kod
koji ih definie i kontrolie.
Bodrijar istie jo jednu stvar koja je od velike vanosti za

drutveno ponaanje. U drutvu koje kontroliu znakovi i kod,
mi se mnogo vie povezujemo s proizvodima i okruenjima u ko
jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode)
nego s ostalim ljudskim biima. Sve vie vremena provodimo u
kupovini i troenju proizvoda, umesto u odnosima s drugim lju
dima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud
ske odnose. Ironija je u tome to mi te proizvode troimo zbog
naeg odnosa s drugim ljudima, tanije zbog onoga to oni treba
da kau o nama drugim ljudima, a zapravo provodimo sve ma
nje vremena s tim ljudima. To se najjasnije vidi po okruenjima
u kojima troimo. U tim okruenjima, od nas se sve vie zahte-
va da sami sebe usluimo (sami sipamo benzin, sami podignemo
novac iz bankomata, sami odnesemo obrok za sto, sami vratimo
tacnu i poistimo sto za kojim smo jeli itd), umesto da nas uslue
ivi ljudi. ak i kada uemo u odnos sa drugim ljudskim biima,
taj odnos je veoma nehuman, a zaposleni izgledaju kao automati
koji nam se obraaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva
za komunikaciju (Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vaim Big
Mekom", elim vam prijatan dan", Va raun iznosi 2.345 di
nara" itd.) koje su nauili kada su konkurisali za posao. Recimo,
u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko vie ulazimo u odnos
s restoranom i proizvodima (ukljuujui i igrake koje se u njima
reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju.
Od proizvodnje do potronje. U sve ovo smetena je jedna
grand-teorija. Najoptije reeno, ona poiva na argumentu da se
kreemo od drutva u kome dominira proizvodnja ka drutvu u
kome dominira potronja. Preciznije reeno, Bodrijar skicira pro-
menu od drutva u kome kapitalisti kontroliu svoje radnike ka
drutvu u kome se kontrola preusmerava na potronju i potroae.
U ranim danima kapitalizma potroai su uglavnom bili prepute
ni sami sebi. Meutim, u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da
se potroaima ne srne dozvoliti da sami odluuju o tome da li e
da troe, koliko e i na ta e da troe. Kapitalizmu sve vie trebaju
ljudi koji e sigurno kupovati kapitalistike proizvode, to jest ljudi
koji e aktivno uestvovati u potroakom drutvu. Kapitalistike
korporacije (Mekdonalds, Ferari) moraju da ubede ljude da posta
nu aktivni i redovni potroai njihovih proizvoda.
Gledano iz perspektive kapitalista, potroai, kao i radnici,

obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontrolie. Odlazak
u trni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada
isto kao i zarafljivanje felni na tokovima automobila u nekoj
automobilskoj fabrici. Ako potroae posmatramo na takav na
in, onda kapitalistima nije teko da o njima misle kao o grupi
koja mora da se eksploatie da bi se uveao kapitalistiki profit.
To je bio, i jo uvek jeste, nain na koji kapitalisti razmiljaju
o radnicima. Meutim, sada se takav nain razmiljanja proi
rio i na potroae. Potroai moraju da se namame da kupuju
proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju
dovoljno novca ako se prethodno ne zadue. Osim toga, kapi
talisti su zainteresovani da spree drutvenu revoluciju. Nekada
su kapitalisti spreavali proletarijat da se buni tako to su mu
nametali teke uslove rada. Danas kapitalisti pretpostavljaju da
potroai nee stii da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne
samo potronjom dobara, ve i zaraivanjem novca koji im je
neophodan da bi priutili sva ta dobra.
Smrt simbolike razmene i porast simulacije

U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu jo optiju i,
istorijski gledano, sveobuhvatniju grand-teoriju koja poiva na
gleditu o razlikama izmeu primitivnog i savremenog drutva.
Bodrijar tvrdi da primitivna drutva, koja karakterie simbolika
razmena, ustupaju mesto savremenim drutvima, koja su defini-
sana simulacijama.
Simbolika razmena. Bodrijar simboliku razmenu defi-
nie kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja ci
klinu razmenu poklona i uzvratnih poklona. On hvali takav tip
razmene, kao i primitivna drutva u kojima se ona pojavljuje.
Uzmimo, na primer, fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u
studiji Simbolika razmena i smrt (1976). U primitivnim dru
tvima, razmena sa ljudima ne mora da se zavri njihovom smru.
Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donosei darove na
Simbolika razmena - povratan proces davanja i primanja; ciklina razmena
poklona i uzvratnih poklona karakteristina za primitivna drutva.
368 D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
njihov grob, integriui groblja u ivot zajednice i obavljajui pe

riodine rituale u kojima mrtvi zauzimaju vanu ulogu, a koji se
esto izvode ba na grobljima. Drugim recima, mrtvi su integri-
sani u ivot primitivne zajednice. Nasuprot tome, u savremenim
drutvima mrtvi, njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat
ka drutva. Iako tu i tamo moe da se pronae poneki dar kojim
ljudi jedva pokazuju da se seaju mrtvih (na primer, stavljanje
cvea na grob), ivi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. Jed
nom reju, Bodrijar tvrdi da primitivna drutva karakterie sim
bolika razmena sa mrtvima, a da je takva vrsta razmene skoro
potpuno nestala iz savremenog sveta.
Odnos prema smrti, za Bodrijara, ima simboliki znaaj za
ono to se deava u itavom drutvu. Sledstveno, u oblasti privrede
simbolika razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. U pri
mitivnom drutvu razmena dobara bila je striktno ograniena. Po
stojao je obiaj davanja poklona i uzvratnih poklona, ali pojedinci
bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za
jednu pojedinanu razmenu okonao. Za razliku od toga, u savre-
menom svetu - svetu ekonomske razmene - nema kraja razmeni
dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. Zamisao
je da se proces ekonomske razmene odrava kroz potronju koja se
nastavlja u nedogled. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i,
konano, porast bogatstva onih koji kontroliu proizvodnju.
Iz ove perspektive takode je mogue istraivati svet rada.
U primitivnim drutvima rad je podrazumevao simboliku razme
nu izmeu radnika, sirovog materijala, orua itd. Na primer, rad
nici su uzimali od prirode (sirovi materijal), ali su takode vraali
prirodi (tako to su, na primer, sadili ume kako bi obnovili ono
to je bilo uzeto). U savremenim drutvima, radom dominira eko
nomska razmena. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi moe da
se kupi, ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna
prisila) da kupac pokua da obnovi ono to je uzeto iz prirode.
Osim toga, u savremenom drutvu radnik daje vlasniku radno
vreme a zauzvrat dobija novac. Tu nema simbolike razmene izme
u radnika i vlasnika. Stavie, u primitivnom drutvu nije bilo vla
snika u savremenom smislu te rei; postojala je samo simbolika
razmena izmeu ljudi koji su bili ukljueni u proces rada.
Simulacije. U vezi s tim, Bodrijar vidi preobraaj primitiv

nih drutava koja se karakteriu istinskim kulturnim svetovima,
kao to je simbolika razmena, u savremeni svet koji karakterie
nedostatak izvornosti, odnosno simulacija. Simulacije su lane
stvari. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve vie nalazi pod
njihovom dominacijom. On takode smatra da je izvorni kultur
ni svet, onaj koji karakterie simbolika razmena, pun opara-
nosti i magije. Meutim, tokom vremena drutvo se raaralo i
razmagijalo. Simulacije koje karakteriu savremeni svet nemaju
sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduevljenje, barem
ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. Taj si
mulirani svet potpuno je raaran (engleski, disenchanted) i goto
vo sraman u poreenju s primitivnim, izvornim svetom.
Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na ta, za
pravo, misli. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom
postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. (Pleme je
sve do polovine 20. veka ivelo na nivou organizacije plemena
iz kamenog doba.) Dananje pleme Tasadaj nije nita drugo do
simulacija tog primitivnog oblika. Njega titi vlast, vetaki je
zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminiu neka
od njegovih jedinstvenih karakteristika. Ono postoji i korisno je
antropolozima koji ele da ga studiraju ili turistima koji ele da
ga posmatraju, ali to zaista vie nije pleme Tasadaj.
Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu
je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Savremeni
zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga to je
svojevremeno bilo izvorna drutvena realnost. N a primer, u Di
znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. To je mali preureeni
trni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak
teristine za mnoge amerike gradove na poetku 20. veka. Ali
nije samo prolost ta koja se simulira u Diznilendu; postoji tako
de simulacija vonje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi vide-
li simulaciju podvodnog sveta. Upadljivo je to da mnogi turisti
ele da putuju" na takav nain umesto da odu u pravi akvari-
jum (koji i sam predstavlja simulaciju mora), a da ne priamo tek
Simulacije - imitacije; lane stvari. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve

vie pod njihovom dominacijom.
0 pravom okeanu i morskom ivotu koji se ne nalaze tako daleko

od ulaza u Diznilend.
Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne
stanka razlike izmeu realnog i imaginarnog, istinitog i lanog.
Praktino, svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog
1 imaginarnog. Pleme Tasadaj i danas postoji, ali se ponaanje
njegovih pripadnika radikalno promenilo. Ono izgleda onako
kako vladini slubenici i turisti zamiljaju da bi pleme Tasadaj
trebalo da izgleda. Nita nije realno u Diznilendu osim ljudi koji
tamo rade, a ak se i oni ponaaju na nerealne naine kada za
bavljaju muterije (Miki Maus, Paja Patak, Sneana, itd.) i pri
aju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Zapravo,
realno i istinito se sve tee mogu pronai. Pre se moe rei da su
oni potpuno nestali u lavini simulacija. Danas malo ko pokuava
da doe do sutine stvari. Ko god proba da istrai ta se nalazi
ispod i iza simulacije, mogao bi ubrzo da se razoara. Ako i uspe
da zae ispod simulacije, videe da ispod nje ne postoji nita
drugo osim simulacije. Drugim recima, u savremenom drutvu
nema istine i nema realnosti. A ako nema istine i realnosti, onda
moe da se tvrdi da ivimo u jednoj velikoj simulaciji.
Bodrijar vidi Ameriku kao drutvo koje se nalazi na elu ova
kvog razvoja dogaaja - to je najnerealnije, najlanije i najsimuli-
sanije drutvo na planeti. Ono postavlja standarde, a ostatak sveta
ih sledi. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih
i najpopularnijih simulacija. Najbolji primer je Las Vegas, na
roito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: Nju-
jork, Njujork", Pariz, Venecija, Mendelej Bej, Belao, Luksor,
da napomenemo samo neke od njih. Ali Bodrijar ide dalje od
oiglednih primera i raspravlja o itavim gradovima (Los Ane-
les), pa ak i o itavim narodima i njihovom odnosu prema si-
mulacijama. Tako se u dananjem Njujorku moe govoriti o ,,di-
znizaciji" Tajms skvera. Diznijeva obnova starog pozorita dovela
je do dramatine promene itavog prostora, nakon to su stare
pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene
itavim nizom franiza koje se mogu nai irom SAD. Moglo bi
se rei da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja
simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od
onoga to moemo nai na drugim mestima. Njujork se nalazi
u procesu gubitka svoje posebnosti i poinje da lii na mnoga
druga (obina) mesta.
Sjedinjene Drave su takode dom drugih kljunih centara
simulacije. One dominiraju svetskom filmskom industrijom.
Sve to se moe videti u filmovima proizvedenim u Americi
predstavlja simulaciju. Svetski televizijski programi nalaze se pod
dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Osim toga,
Internet i njemu slina sajbermesta takode su simulacije. N a pri
mer, ljudi sve vie poseuju Internet prodavnice i Internet trne
centre koji nisu nita drugo do simulacija realnih prodavnica ko
jih u S A D ima na pretek.
an Bodrijar
Biografska skica
an Bodrijar (1929-2007) bio je neobian socijalni teoretiar,

ak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih
teorija. Bodrijar se kolovao za sociologa,
ali je ubrzo poeo da zadire i u druge dis
cipline. Predavao je na univerzitetu, ali
je i to ubrzo napustio. Jedna od njegovih
ranih publikacija, pod nazivom Zabora
vite Fukoa (1977), kritikuje Fukoa koji
je tada bio vodea figura u francuskom
akademskom svetu. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike, pa je
Bodrijar nakratko pao u zaborav, to mu je kasnije otealo na
predovanje u francuskim akademskim i naunim krugovima.
Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksistikih ide
ja. Tokom godina, sve je manje bio politiki aktivan i sve bre
naputao marksistiku teoriju. Jedan od razloga za to jeste i
njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju,
dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je sutina u potronji, a ne
u proizvodnji. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi
onirski rad o potronji koji nastavlja da utie na sve vee po
druje sociolokog interesa.
Tokom 1970-ih godina i posle toga, Bodrijar je objavio itav
niz inovativnih i iznenaujuih radova koji su mu omoguili
da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretiar. Bodrijar

je odbijao da sebe naziva postmodernistom. Ipak, mnogi koji
su izuavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopte, na
elno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj sri te nove
teorijske orijentacije. Njegova opta perspektiva, kao i mnoge
pojedinane ideje (na primer, simbolika razmena, simulacije,
implozija) snano su uticale ne samo na postmodernu socijal
nu teoriju, nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji.
Bodrijarov uticaj nije ogranien samo na socijalnu teoriju;
mnoga umetnika dela nastala su pod uticajem njegovih ideja.
N a primer, u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga
iji je naslov Simulacije. ak se i pop kultura nala pod utica
jem Bodrijara, koji je sam postao neka vrsta pop ikone. Mali
je broj teoretiara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz
biljni socijalni teoretiari.
Bodrijar opisuje takav razvoj dogaaja kao hiperrealan, tj. kao

potpuno simuliran i, kao rezultat toga, realniji od realnog, lepi
od lepog, istinitiji od istinitog. To svakako vai za Diznilend, Las
Vegas, pa ak i za novi Tajms skver u Njujorku. Recimo, Dizni
lend je istiji nego svet van njegovih kapija, a zaposleni u njemu
daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje sreemo u naem
svakodnevnom ivotu. Uzmimo jedan drugi primer. Zamisli
te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u amerikim dravama
s prijatnom klimom (kao to su Arizona, Florida ili Kalifornija).
U tim zajednicama moe se nai vegetacija koja nuno ne pripa
da tim geografskim oblastima. Osim toga, ak i ono to izvor
no pripada tim podrujima tako je uzgojeno da izgleda bogatije
od onoga to se moe nai u prirodi. Rezultat toga je stvaranje
tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela,
koji moe da bude suv, pranjav i obrastao suvonjavim palmama.
Tropski raj tih luksuznih zajednica oigledno je hiperrealan.
Jo jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi
ja. enska pornografska filmska zvezda, sa svojim implantima,
dodatnom estetskom hirurgijom, tetovaama, telesnom min
kom i drugim dodacima, moe da se shvati kao objekat koji ima
Hiperrealno - potpuno simulirano i, kao rezultat toga, realnije od realnog,

lepe od lepog, istinitije od istinitog.
zadatak da simulira poudu. Ona predstavlja hiperrealan seksu
alni objekat, realniji od bilo koje ene koju bi prosean muka
rac mogao da sretne u stvarnom ivotu. Isto moe da se kae za
seksualne inove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi
ma. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doivi
na tako atletski savren nain koji moe da se vidi na ekranu.
Ljudi mogu pokuati da tako seksualno opte, ali onda sopstveni
seksualni ivot pretvaraju u simulaciju. Budui da su seksualni
inovi koje gledamo na ekranu hiperrealni, ljudi pokuavaju da
ih imitiraju, a rezultat toga je da se njihov seksualni ivot pretva
ra u jednu simulaciju. Ljudi mogu pokuati da podese svoj ivot
takvim hiperrealnim slikama, transformiui se tako da izgledaju
kao porno zvezde. ene uveavaju grudi ili pribegavaju vagino
plasties a mukarci odlaze kod hirurga da bi uveali duinu i
irinu svojih penisa. Na taj nain oni postaju simulirani ljubav
nici, a moda i simulirani ljudi.
Ne samo da su te simulirane realnosti vane po sebi, ve su
vane i zbog toga to slue kao modeli za transformaciju izvan
granica u kojima se nalaze. Pod uticajem tih hiperrealnih mo
dela ostatak sveta postaje sve vie simuliran, sve vie hiperrealan.
Otuda uticaj Diznilenda nije ogranien samo na ono to se de
ava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Mnoge
zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela, s ciljem da
simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . veka. U stvari, Dizni je sam
izgradio takav model zajednice, nazvan Celebration, na svom pla
cu u Floridi. Nove zajednice irom Amerike koriste Celebration
i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. Realnost je, prema
Bodrijaru, sve vie kontaminirana takvim simulacijama.
Sve u svemu, Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene
od primitivnog drutva, koje karakterie realna i humana simbo
lika razmena, kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom
sku razmenu, do savremenog sveta koji sve vie karakterie nere
alna i nehumana tehnologija. Dok se S A D nalaze u centru svega
toga, ostatak sveta je osuen da se kree u istom simuliranom
pravcu. Stavie, ak se i SAD nalaze na samom poetku procesa
simulacije. Budunost e doneti ne samo jo izuzetnije, ve i jo
sveobuhvatnije simulacije.
POTROAKO DRUTVO I NOVA SREDSTVA

ZA POTRONJU
Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h
ideja, k a o i ideja nekih teoretiara m o d e r n e (Marksa i Vebera), i
ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o a k i m d r u t v o m .
N a j o p t i j e reeno, ta teorija opisuje svet sve vee potronje k o j u
nazivam h i p e r p o t r o n j o m .
Sredstva za potronju: stara i nova. Sledei Marksa, potro
ake centre (trne centre, o p i n g molove, o g r o m n e prodavnice
itd.) nazvao s a m sredstvima za potronju. M a r k s koristi ovaj p o
j a m , ali o n to radi n a nain koji nije u skladu s n a i n o m n a koji
koristi svoj daleko poznatiji p o j a m - sredstva za proizvodnju.
Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (orua, maine,
sirovine, itd.) koje o m o g u a v a j u proizvodnju u kapitalistikom
drutvu. M e u t i m , sredstva za p o t r o n j u za njega su jednostavno
potroaka dobra. A k o b i s m o hteli d a se pridravamo definicije
sredstava za proizvodnju, o n d a bi sredstva za p o t r o n j u trebalo
d a se definiu k a o stvari koje ine p o t r o n j u m o g u o m . B a k a o
to fabrika o m o g u a v a proizvodnju, trni centri o m o g u a v a j u
potroau d a troi. M e u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a
ovakav nain jeste i Bodrijar, koji j e parike prodavnice (ali ne
s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o n j u .
J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a
to nazivam starim sredstvima za potronju (kao to su kafane,
krme, bifei, taverne, kafii i restorani) k a novim sredstvima za
potronju o k o j i m a u uskoro neto rei. Starija, tradicionalnija
sredstva za potronju bila s u (i j o uvek su) p o t p u n o materijal
na, to znai d a s u podrazumevala fiziku strukturu, interakciju
licem u lice i z m e u potroaa i zaposlenih, potronju stvari (kao
to su hrana i pie), i plaanje skoro iskljuivo u gotovini. Iako
materijalna, ta mesta s u m e u o n i m a koji su ih esto poseivali
stvarala itav niz nematerijalnih efekata k a o to j e , recimo, oseaj
zajednice (nemaki, Gemeinscha). N a r a v n o , postoje jo starija
Sredstva za proizvodnju - stvari koje omoguuju proizvodnju (orua, mai

ne, sirovine, fabrike itd.).
sredstva za potronju, kao to su bazari, arkade, zelene pijace, va
ari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova).
Novim sredstvima za potronju nazivam skup mesta koja
su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da
radikalno unaprede potronju. Nabrojau neka od najvanijih
sredstava za potronju s primerima i godinama kada su poela
da rade:
Franize (McDonald's, 1955)

Trni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956)
Mega trni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of
America, 1992)
Robne kue (Toys'R'Us, 1957)
Diskonti (Target, 1962)
Zabavni parkovi (Disneyland, 1955)
Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966)
Kazino-hoteli (Flamming, 1946)
Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)
Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako
od njih moe da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.
Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potronju postala su
mnogo fantastinija i spektakularnija. Razlog je u tome to je po
stalo neophodno da se potroai odueve da bi dolazili to ee
i u to veem broju. Konani cilj bio je da se progresivno uvea
nivo potronje, odnosno omogui hiperpotronja. Nova sredstva
za potronju bila su veoma uspena u postizanju tog cilja. Ona su
kroz ono to je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta
re strukture moraju da se unite da bi otvorile prostor za nasta
nak novih koje e funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara
sredstva za potronju kao to su restorani i sajmovi.
Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih
sredstava za potronju ve dolaze pod udar drugih, novijih, jo
dematerijalizovanijih sredstava za potronju, kao to su oping
Nova sredstva za potronju - skup potroakih mesta koja su uglavnom na

stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potronju.
Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni
te (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje e biti
efikasnije.
sredstva za potronju, kao to su bazari, arkade, zelene pijace, va
ari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova).
Novim sredstvima za potronju nazivam skup mesta koja
su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da
radikalno unaprede potronju. Nabrojau neka od najvanijih
sredstava za potronju s primerima i godinama kada su poela
da rade:
Franize (McDonald's, 1955)

Trni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956)
Mega trni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of
America, 1992)
Robne kue (Toys'R'Us, 1957)
Diskonti (Target, 1962)
Zabavni parkovi (Disneyland, 1955)
Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966)
Kazino-hoteli (Flamming, 1946)
Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)
Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako
od njih moe da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.
Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potronju postala su
mnogo fantastinija i spektakularnija. Razlog je u tome to je po
stalo neophodno da se potroai odueve da bi dolazili to ee
i u to veem broju. Konani cilj bio je da se progresivno uvea
nivo potronje, odnosno omogui hiperpotronja. Nova sredstva
za potronju bila su veoma uspena u postizanju tog cilja. Ona su
kroz ono to je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta
re strukture moraju da se unite da bi otvorile prostor za nasta
nak novih koje e funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara
sredstva za potronju kao to su restorani i sajmovi.
Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih
sredstava za potronju ve dolaze pod udar drugih, novijih, jo
dematerijalizovanijih sredstava za potronju, kao to su oping
Nova sredstva za potronju - skup potroakih mesta koja su uglavnom na

stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potronju.
Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni
te (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje e biti
efikasnije.
376 D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
televizija (roena 1985. godine), a posebno Internet trgovi

na svih vrsta (omoguena pojavom Interneta, 1988. godine). Ta
nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za
proizvodnju i, u jo veem obimu, s fantazmagorijom i svetom
snova. Njihova uveana nematerijalnost (percipirana i stvarna)
daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po
tronju u pogledu onoga to mogu da urade i efekata koje mogu
da naprave. Zbog svega toga, ona predstavljaju ozbiljnu pretnju
novim materijalnim sredstvima za potronju, pogotovo trnim
centrima, megamolovima i supermarketima.
Zato bismo uopte izlazili iz kue, ulazili u automobil i sa
obraajnu guvu, gubili vreme traei mesto za parkiranje i onda
traili sate etajui po ogromnim trnim centrima, kad sve to
nam je potrebno (a esto i mnogo vie od toga) moemo dobiti
udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na
eg raunara. Recimo, Amazon.com nudi na prodaju vie knjiga
nego najvei lanci ogromnih knjiara koji se nalaze irom Ame
rike kao to su Borders ili Barnes and Nobles. Umesto da fiziki
odete u te ogromne prodavnice, sada je dovoljno da dva-tri puta
kliknete miem, a pomou tastature ispiete broj svoje kreditne
kartice i adresu na koju elite da vam se roba isporui. Mnoga
druga nova (i stara) materijalna sredstva za potronju suoie se
sa slinom borbom u budunosti, u pokuaju da namame mu
terije da izau van svojih domova. Zato biste leteli u kazino-
-hotel u Las Vegasu kada ,,dek-pot" i ostale igre na sreu moete
da igrate onlajn? Zato da idete na konjske trke kada moete da
se kladite preko Interneta? Zato da idete u noni klub kada kod
kue, na ekranu svog raunara moete da gledate lap dens?
to je jo vanije, ta nova dematerijalizovana potroaka me
sta, pogotovo ona koja se nalaze na Internetu, imaju daleko vie
mogunosti da proizvedu fantazmagoriju, ili svet nalik snovima,
nego njihovi materijalni prethodnici. Mene interesuju razliiti
procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potronju uine jo
spektakularnijim, oaravajuijim, nestvarnijim i fantazmagori
n i m . Dematerijalizovana sredstva za potronju imaju daleko
veu sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlani svet
fantazije za potroae. Drugim recima, vea nematerijalnost nije
samo prednost po sebi, ve je prednost koja stvara niz drugih
prednosti za dematerijalizovana sredstva za potronju.
Spektakl i implozija. Jedan od naina na koji nova sredstva
za potronju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih
sredstava za potronju u jedno okruenje (koncept implozije po
zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica, spajanje
razliitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Recimo, Mall of
America istovremeno je trni centar i zabavni park. Postoje tako
de brodovi za krstarenje na kojima moete nai trni centar i ka-
zino. Ipak, budui da su u pitanju materijalne strukture, postoje
ogranienja za ono to moe da implodira u trni centar ili brod
za krstarenje. Ljudi moraju biti sposobni da fiziki upravljaju
trnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Ako bi, u tenji
da obuhvate to vie sredstava za potronju, trni centri i zabavni
parkovi postali preveliki, ljudi ne bi bili sposobni da se u njima
snau. Recimo, dolo se do zakljuka da kupovina u prevelikim
hipermarketima vie nije prijatna. Stariji potroai ne mogu da
peae petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj
samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na razliitim
krajevima prodavnice".
U sajberprostoru takva ogranienja ne postoje. Sajberprostor
moe da bude onoliko veliki koliko vaa mata i mata onih koji
ga stvaraju moe da zamisli. Naravno, kako sajbermesta i sajber
prostor postaju sve vei, sve je tee kretati se po njima. Zato tu u
pomo pristiu maine za pretraivanje (engleski, search engines) i
druge tehnologije koje odrauju posao za potroaa. Dobar pri
mer takve tehnologije jeste shop bot, poseban pretraivaki pro
gram koji, kreui se kroz razliite elektronske prodavnice (engle
ski, e-tailers), potroaima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda
koji trae. Potroa ne mora da prelazi sa Amazon.com na Barne-
sandnoble.com, niti odatle na Varsitybook.com da bi pronaao
neku posebnu knjigu; shop bot e sve to uraditi za njega. Potro
ae e moda iritirati duina celog tog procesa i potekoe prili
kom pronalaenja onoga to im je potrebno (budui da sastavni
Implozija - gubitak granica i spajanje razliitih stvari; dediferencijacija kao

suprotnost diferencijaciji.
378 DZORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i razliitiji), ali teko d a e se

neko zaista umoriti o d toga.
M n o g a sredstva za p o t r o n j u , nova i stara, g u b e svoju p o
sebnost, stapajui se n a Internetu u j e d n o . Neverovatan spektakl
sastoji se u t o m e to j e d n i m prostim pritiskom na mia m o m e n
talno moete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka
nje u sajberkazinu, a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda.
Spektakli i simulacije. J o jedan nain na koji sredstva za
p o t r o n j u sebe ine spektakularnim jeste stvaranje simulacija
koje su neverovatnije o d realnosti. R e c i m o , oblast u kojoj se na
lazi Las Vegas o b u h v a t a itav niz neverovatnih kazino-hotela koji
simuliraju razne svetove (npr., hotel N j u j o r k , N j u j o r k simulira
N j u j o r k sredine prolog veka). K a o fizike strukure, kazino-ho
teli m o r a j u d a funkcioniu unutar ogranienja k o j a su i m na
m e t n u t a n j i h o v o m materijalnou. R e c i m o , atrakcije koje m o g u
d a se n a d u u N j u j o r k , N j u j o r k u nisu date u razmeri, p a se stoga
beskrajno spajaju bez ikakvog reda. D o k je napolju, p o s m a t r a
nikada ne g u b i iz vida injenicu d a gleda u simulaciju, a d o k je
unutra, nikada ne g u b i oseaj d a se nalazi u kazino-hotelu. Z a
pravo, p o s m a t r a nikada ne osea d a se zaista nalazi u N j u j o r k u .
Sajbermesta su p o definiciji simulacije. Budui d a za njih ne
postoje ogranienja koja su karakteristina za fizika mesta, o n a su
slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije
ve, n a neki nain, i uverljivije o d realnosti. O t u d a bi u sajber-
prostoru, bar teorijski, m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat
u razmeri. K a d a i m a m o iri opseg za transmisiju digitalnih signala
i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora, dolazimo do vee spo
sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako pribliio
realnosti. Sajbermesta ak m o g u biti realnija o d samih realnih m e
sta; d r u g i m recima, m o g u biti hiperrealna (na primer, na sajber-
mestima n e m a guve i ubreta koji m o g u d a se vide po trnim
centrima). Poenta je u sledeem: budui da nisu ograniena fizi
ki, sajbermesta imaju vei potencijal da koriste simulacije p o m o u
kojih m o g u da stvore m n o g o fantastinije svetove o d onih koji su
mogui u Las Vegasu ili u Mall o f America.
Spektakl, vreme i prostor. V r e m e n o m i prostorom takode
se m o e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potronju
napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se oseaj za
vremenske periode. Hotel Luksor, sagraen po uzoru na stari
Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po
uzoru na graevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto
ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga,
unutranjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube
predstavu o tome koliko je sati i koje je uopte doba dana. U nji
ma, zbog toga, namerno nema asovnika i prozora. Prostorom se
manipulie tako to se, recimo, sredstva za potronju smetaju u
ogromne prostore dizajnirane tako da preplae potroae. Mali
of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata trni centar
i zabavni park. Luksor ima najvei atrijum na svetu. U njega bi
moglo da se parkira devet aviona tipa boing 747". Ali, ma ko
liko sve to bilo impresivno, ta veliina bledi u poreenju s onim
to potencijalno moe da se napravi u sajberprostoru, u kome
bukvalno nema ogranienja onome to moe da se uradi s vre
menom i prostorom. itav svemir i itavo vreme stoje na raspo
laganju sredstvima za potronju koja nalazimo u sajberprostoru.
Kljuni koncepti
Fantazmagorija i svet snova
Istraivanje starih sredstava za potronju moemo nai u radu

Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizikom struktu
rom i nematerijalnim oseanjima koja je ona trebalo da izazo
vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nema-
ki, Passagen-Werk). To je rasparan, nezavren rad koji se bavi
devetnaestovekovnim parikim arkadama. Arkade su predstav
ljale stara sredstva za potronju, ak i u vreme kada je Benjamin
Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastini nematerijalni efekti

koje proizvode fizike strukture kao to su arkade ili nova sredstva za
potronju.
Svet snova - koncept slian konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi
na upotrebu dekoracije i slinih metoda kojima se muterije mame u
radnju, a roba i usluge ine glamuroznim, romantinim i stoga privla
nim muterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju elje i osea-
nja potencijalnih kupaca.
o njima pisao (otprilike izmeu 1920-ih i 1940-ih). O n ih je

prouavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je iveo,
kao i u doba u kojem su one sagraene. Benjamin je sebe vi
deo kao teoretiara koji istrauje fragmente i ostatke masovne
kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvoene gradske ulice u
kojima su se s obe strane nalazile radnje razliitih vrsta. Ulice
su bile zatvorene za saobraaj, to je potroaima omoguavalo
da etaju od jedne do druge prodavnice kako bi neto kupili ili
samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr
vobitne hramove potronje kapitalistikih dobara. One su ne
posredno prethodile drugim hramovima za potronju dobara
- sajmovima i robnim kuama. Same arkade imale su svoje
prethodnike u crkvama (arkade su esto imale oblik krsta) i
orijentalnim bazarima.
O n o to je prvobitno bilo ogranieno na arkade, kasnije je
izletelo iz tih okvira, preplavivi Pariz s jo grandioznijim i
pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Znaajnu
ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu
Zoru Eenu Osmanu, koji je u Parizu stvorio itav niz fizi
kih strukutura, kao to su eleznike stanice, muzeji, zimske
bate, sportske hale, radnje, izlobene galerije (kao i bulevare
koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili znaaj original
nih arkada, ve su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su
delimino ili u potpunosti povezane s potronjom. Meutim,
Benjamin smatra da su sve fizike strukture, a ne samo arkade
predstavljale vie od materijalnih realnosti; one su proizvodile
nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov u
veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je
da je nova urbana fantazmagorija, koja zapoinje Osmanom,
zamenila arkade i da su nekada magine arkade, koje su stvori
le tu fantazmagoriju, postale sve manje vane.
Slian argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o
ranim sredstvima za potronju - izlobama i robnim kuama.
Vilijamsova tvrdi da su parike izlobe, pogotovo one izmeu
1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno
potroako okruenje i da su predstavljale novinu jer su spajale
imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za
jedno sa planiranim okruenjem stvara svet snova za potroa
e (jo jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]
i materijalnih [isplanirano okruenje] faktora). U tom kon

tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji,
pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsreuje
na takve pojave kao to je upotreba dekora kojim se muterije
mame u radnju, a roba i usluge ine glamuroznim, romanti
nim i stoga privlanim muterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta
kvih prodavnica bio je da probude elje i oseanja potroaa
za robom u njima. Cilj nije nuno bio da se probudi elja koja
bi morala da se zadovolji odmah, ve pre da se stvori latentna
elja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine.
Glavni zakljuak jeste da su stara sredstva za potronju u su
tini imala fiziku strukturu. Iako analitiari kao to su Be
njamin i Vilijamsova prihvataju tu injenicu i priznaju njen
znaaj, oni naglaavaju nain na koji su te strukture sluile da
podstaknu razliita oseanja vezana za provoenje vremena u
fantazmagorinom okruenju i svetu snova.
DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretiar od Fukoa, Bo-
drijara i njima slinih teoretiara. Bez obzira na to, on je dopri-
neo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra
dovima koji zasluuju ire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje
njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa
drome, a koji vezujemo za tranje ili atletsku stazu). Najvaniji
aspekat dromologije jeste brzina.
N a jednom irem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza
zvanim itavim nizom tehnolokih promena na polju transporta,
komunikacija, telekomunikacija, raunarstva itd. Rani oblici tih
promena vodili su do promena u ureenju prostora, pogotovo
do sloma fizikih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike izmeu
ovde" i tamo" vie nemaju znaaja. Drugim recima, danas vie
nije toliko vano da li ivite u gradu, predgrau ili ruralnoj oblasti.
Isto tako, nije presudno da li ivite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u post-

modernom svetu ima brzina.
382 DORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Vreme i brzina. Meutim, Virilio se vie interesovao za pro

blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga
to je u postmodernom svetu vreme vanije od prostora. Zapravo,
on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija,
zbog ega je sve tee napraviti razgranienje izmeu prostora i
vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze
u naim televizorima ili raunarima), jeste da ovek vie nije u
stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro
stor i vreme se sve manje meusobno razlikuju. Stavie, brzina je
pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine
koji ima za cilj da uniti fiziku i prostornu dimenziju. Taj pro
ces bio bi nemogu bez ogromnog napretka u sredstvima komu
nikacije i telekomunikacije.
Osim to je unitila prostor, brzina je stvorila zbunjujui
svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa
cija). Sve nam je tee da kaemo gde smo, koliko je sati ili ta bi
trebalo da radimo. Vizuelni obeleivai, referentne take i stan
dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suoavamo se sa krizom
konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih
slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne.
Nae referentne take sve manje poprimaju materijalan oblik;
one su sada samo malo vie od prolaznih slika. Sve manje smo u
prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari osea-
mo indirektno kroz medijatorske (posrednike) tehnologije kao
to su masovni mediji. Iako nam to prua mogunost da bude
mo u kontaktu s veim brojem pojava, sve nam je tee da razu-
memo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima.
Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suoavamo s krizom in-
teligibilnosti (shvatljivosti).
Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo
gu, tako to posreduju izmeu nas i stvari koje vidimo. U tom
razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa,
filmska kamera postala je posrednik izmeu nas i pojava koje vi
dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proirio s
pojavom televizije. Takve tehnologije nam oteavaju da istinski
razumemo ono to vidimo, delimino i zbog toga to ono to vi
dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontrolie kamerman,
o d n o s n o reiser. N a taj nain, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a -
i i neaktivni t u m a i o n o g a to v i d i m o . Prostorne i vremenske
granice i z m e u nas i posrednikih m e d i j a sve vie se uruavaju;
n e m a uoljivih ogranienja i jasne granice i z m e u televizijske
slike i nas. S d o l a s k o m raunara isti p r o b l e m prenosi se n a k u u
i na radno mesto.
Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je
ste o d n o s i z m e u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i pro-
menljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o eli d a se bavi
tehnikim aspektima savremenog drutva najbolji m o d e l za ana
lizu jeste rat. Razvoj razliitih tehologija za koje se Virilio inte-
resuje (raunari) usko j e povezan s v o j n i m istraivanjem i tehno
lokim razvojem. Sve vea brzina koja proizilazi iz tehnolokog
napretka p o g a a sve delove drutva, ukljuujui i vojsku. K a o i
u ostatku drutva, brzina vodi d o unitenja vremena koje j e p o
trebno za razmiljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oruje m o e d a
se lansira ne daje m o g u n o s t v o j n i m slubenicima d a razmisle
0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto
matski vodi d o lansiranja osvetnikih projektila. Rezultat toga je
nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m
polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan raunarima
1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa
o n i m to Virilio zove isto ratovanje.
Endokolonizacija. Tehnologija oigledno igra sredinju ulo
gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen
naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo
vanju iskustava i irenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri
lio istrauje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni
zacija. U m e s t o d a se usredsreuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi
j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi
prodiranjem tehnologije (mikromaina) u sredite ljudskog tela.
Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a i n a za kolonizaciju sveta
na mikromaine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje
telo. Revolucija u transplantaciji e naslediti revoluciju u k o m u
nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je
aktivno kretanje o d kue d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz
Endokolonizacija upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh

nologija koji stvaraju itav niz novih tehnologija kako bi odgo
vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja
nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno
sti kroz implantaciju razliitih mikrotehnologija koje im poma
u da bre misle i rade. Tenja je da se u postmodernom drutvu
od ljudskog tela stvori isto ono to se stvorilo od svega ostalog.
U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte
rie ostatak drutva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija
razliitih tehnologija takode otvara jo jedno poznato pitanje za
Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike izmeu unu
tranjosti i spoljanosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas
i unutar nas, a one koje su van nas stimuliu one koje su unutar
nas, onda moemo da se zapitamo gde se zavrava ovek, a gde
poinje tehnologija?
Jo jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita
nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima preme-
ta se na jedan potpuno novi nivo. U prolosti, kontrola se vrila
skoro iskljuivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon,
predstavlja dobar primer takve kontrole. Meutim, endokolo
nizacija otvara mogunost kontrole iznutra. Oigledno je da to
sobom nosi nove i zastraujue mogunosti.
Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu
dan znaaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazeom eksplozi
jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka
se okrenula pohodu na interne granice kao to su mentalne slike.
Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutra
nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokuava da kanalie
i kontrolie mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo
kontrole e, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato to ljudi
vie nee biti slobodni da konstruiu sopstvene mentalne slike. Vir
tuelna realnost takode e proizvesti druge probleme, kao, recimo,
nau sve veu nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro
storu. Nai emo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu.
Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka
zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan
tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.
Na kraju, moemo da kaemo da savremena socioloka te

orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo
postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi e, nesum
njivo, brzo postati istorija. Ali ne moemo razumeti kako e se
socioloka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo ta se u
njoj dogaalo u ne tako davnoj prolosti.
FEMINIZAM I POSTMODERNA
SOCIJALNA TEORIJA
Patria Madu Lengerman i Dilijen Nibruk
Iako se feministkinje sve vie ukljuuju u postmodernu misao,

one manje koriste postmodernizam kao teoriju o drutvu, a vie kao
epistemoloki pristup. Postmodernizam je vaan za feministiku te
oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija
kojom se moe dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje.
Pitanje ije znanje?" pokazalo se kao radikalno transforma-
tivno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne
samo o odnosu moi i znanja, ve i o osnovama prava na znanje.
Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne episte-
mologije po kome ljudi upotrebom istog razuma mogu dostii
potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava
realnosti, tj. ogledalo prirode.
Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajedni
kog:
1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome ije znanje ili ije
definicije treba da se prihvate.
2. Savremene feministike teoretiarke nalaze u postmoder-
nizmu osnaenje i legitimaciju za sopstveno insistiranje
na epistemolokoj politikoj nunosti udaljavanja od tra
dicionalnih centralnih pitanja u drutvenim naukama,
kao i za otru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova.
3. Postmoderna epistemologija omoguuje nekim feministi
kim teoretiarkama (recimo, liberalnim feministkinjama)
proirene mogunosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona
ne obuhvata nepromiljeno preuzimanje postmodernih
pojmova, ve prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad

zasniva na zadravanju, ponekad na spajanju, a ponekad
na menjanju originalnih znaenja.
4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu
da ukljui refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, ime
je omogueno da se feminizam ne pretvori u ono protiv
ega se bori - hegemonistiki diskurs koji ugnjetava lju
de kroz esencijalistike i univerzalistike kategorije. Taj
pravac bio je posebno znaajan zato to je koincidirao s
pitanjima koja su pokrenule obojene ene, ene koje ive
u nezapadnim drutvima, lezbijke i ene koje pripadaju
radnikim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom tala-
su feministikih, esencijalistikih pitanja koja se tiu se-
strinstva, ena, ena treeg sveta, seksualnosti, porodice,
majinstva i rada (vidi glavu 8).

Porast nadzora nad naim svakodnevnim ivota
Nadzor nad ljudima nije nita novo. Prve tragove nalazimo u

drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr
kve, drave, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri
kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme,
u proces nadgledanja takode su se ukljuile agencije iz privat
nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi
znisa, pogotovo preduzea koja se bave izradom kreditnih kar
tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa itavim nizom
novih tehnologija raunarima, video kamerama, ugraenim
ipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do
brovoljnim testiranjima itd. rapidno je uveala kapacitet da
nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja vie
ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao to je to
to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju itav niz
prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji
vi, manipulativni (a ne vie prisilni), jeftini (za svaku jedinicu
podataka koja se skupi) i pruaju podatke koji se lako mogu
organizovati i kojima se lako moe ponovo pristupiti.
Postoji mnogo toga to je pozitivno u toj novoj i uveanoj

sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju
informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me
tode im omoguuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma
kratko vreme. ak i porodice s malom decom imaju koristi od
nadzornih kamera koje posmatraju" ta rade vaspitaice u ob-
danitima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike
koristi policiji u njenim naporima da suzbije zloin i uhvati kri
minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred
nih nadzornih tehnologija moe da pomogne u odvraanju ili
ak spreavanju teroristikih napada. Evo jedne ilustracije: me
dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra
nih znakova ptijeg gripa u jugoistonoj Aziji. Paljivo posma-
tranje sluajeva u cilju opaanja ranih znakova irenja virusa,
moe da pomogne u spreavanju globalne epidemije ili barem
da nam omogui bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata.
Ipak, moemo s pravom da budemo uplaeni od tog ogro
mnog napretka u sposobnosti upadanja u na svakodnevni
ivot i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji
vo podsea na fiktivna drutva, kao recimo ono koje je opisao
Dord Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra,
zna sve o nama i, kao rezultat, moe da kontrolie ono to mi
slimo i radimo.
Ali feministiki odnos prema postmodernizmu vie je obe-

leen nezadovoljstvom nego prihvatanjem:
1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernistike

aspiracije iskljuive. Otuda one na postmodernizam gle
daju kao na antitezu feministikom projektu ukljuenja.
Dokaz za to je postmodernistiki teko razumljiv Voka
bular, kao i to to postmodernizam eli da se izbori za
hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se
bori za politiku i drutvenu emapncipaciju.
2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmo-
dernistikog izazova, pitajui se da li je on istinski oslo
bodilaki ili je deo politike znanja u kome privilegovana
akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od
govara sa tehniki sloenim argumentima po kojima niko
ne moe da polae pravo na autoritet. Nensi Hartsok

smatra udnim sledee: ba kada su ene i mnoge druge
grupe poele da redefiniu svoj identitet, teoretiu o sebi
i prave progres na razliitim podruijima, postmodernisti
su poeli da se bave prirodom subjekta, optom teorijom
i pojmom progresa.
3. Jo jedan izvor napetosti izmeu postmodernizma i fe
minizma lei u tome to postmodernistiki naglasak na
beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja
va ljude od kolektivnih oslobodilakih ciljeva i vodi ih
ka radikalnom individualizmu. Na osnovu takve vrste
individualizma moe da se zakljui da je svaiji problem
jedinstven budui da je svako jedinstven kao pojedinac.
Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv
kao celina trebalo da se bavi.
4. Iznad svega, postmodernistiki preokret udaljava femini
stike naunice od usredsredenosti na nejednakost, neprav
du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistkom stavu koji
svet vidi kao diskurs, predstavu i tekst. Oteavajui veze
s materijalnom nejednakou, postmodernizam udaljava
feminizam od posveenosti progresivnoj promeni - to
predstavlja osnovicu svake kritike drutvene teorije.
Saetak
1. Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrij-

skog drutva koje karakterie proizvodnja usluga umesto pro
izvodnje robe, profesionalni i tehniki rad umesto manuelnog
rada; teorijsko znanje umesto praktinog znanja; stvaranje i kon-
trolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi
ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.
2. U postindustrijskom drutvu nastaje sukob izmeu drutvenih
struktura (pogotovo ekonomije), kojom dominira racionalnost i
efikasnost, i kulture kojom dominira iracionalnost, samorealiza-
cija i samogratifikacija.
3. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo
rija po tome to ne traga za izvorom i uzrokom drutvenog raz
voja i to se usredsreuje na nekoherentnost i diskontinuitet.
POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389
4. Najvaniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem - sku

pom praksi i tehnika pomou kojih se vri kontrola nad ljudima.
5. Umesto da vidi progres i sve veu humanizaciju u tretiranju za
tvorenika, Fuko vidi porast u sposobnosti kanjavanja ljudi.
6. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima
koji kontroliu i nadziru druge. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili
sposobnost slubenika na vrhu organizacije da jednim pogledom
kontroliu sve podreene.
7. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na poloa
ju (na primer, zatvorskom slubeniku) omoguava potpun nad
zor nad grupom ljudi (zatvorenicima).
8. Drugi instrument disciplinujue moi jeste sposobnost da se do
nose normalizujui sudovi i kanjavaju se oni koji ih ne potuju/
naruavaju norme.
9. Trei instrument jeste upotreba ispitivanja kao naina posmatra-
nja potinjenih i prosuivanja o tome ta oni rade.
10. Iako se bavi kontrolom, Fuko priznaje da postoji neprekidan su
kob oko kontrole. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofizi-
ku moi.
11. Za razliku od prihvaenih grand-teorija, Fuko vidi poveanje spo
sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih
ugnjetavaju.
12. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam
doveo do potiskivanja seksualnosti, pogotovo do represije diskursa
o seksualnosti. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma dolo do
eksplozije diskursa o seksualnosti: u drutvu je poelo mnogo vie
da se pria o seksu. Dolo je do analiza, procena, klasifikacija, spe
cifikacija i uzronih i kvantitativnih studija o seksualnosti.
13. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnou da se
prihvati ambivalencija. Postmodernost, nasuprot tome, obeava
da moe da prihvati ambivalenciju.
14. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernou. Nova
plemena ili zajednice predstavljaju pribeite za strance i itav niz
etnikih, religioznih i politikih grupa. Drutvo tolerie te zajed
nice i njihove grupe.
15. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po
trebe da se bude za Drugog.
16. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvoakog u potroa
ko drutvo.
390 DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
17. Potronja se bolje objanjava eljom potroaa da se razlikuju jed

ni od drugih, nego njihovim stvarnim potrebama.
18. Kada konzumiramo (troimo) mi, u stvari, konzumiramo znako
ve, a ne dobra i usluge.
19. Budui da kod determinie znaenje znakova, on takode kontro-
lie potronju.
20. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon
trolu potroaa.
21. Bodrijar je takode tvrdio da simbolika razmena (povratan pro
ces davanja i uzimanja), karakteristina po svojoj originalnosti,
ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakterie nedo
statak originalnosti.
22. Po D. Riceru, svet je pod dominacijom hiperpotronje koja se
barem delimino podstie novim potroakim snagama.
23. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. Nova materijalna sredstva
za potronju dola su pod udar novih nematerijalnih sredstava za
potronju, kao to su npr. sajber trni centri ili kupovina iz fotelje.
24. D a bi privukle potroae, nova sredstva za potronju koriste ra
zliite mehanizme kao to su implozija, simulacija i manipulacija
vremena i prostora. Nematerijalna sredstava za potronju uspe-
nije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po
tronju.
25. Jedan od najinteresantnijih ivih socijalnih teoretiara, Pol Viri
lio, razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija,
kao i itav niz novih ideja i jednstvenih pojmova.
26. Izmeu feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan
nategnut odnos.
27. Feministkinje su veoma sumnjiave prema injenici da je, ba
kada su ene i mnoge druge grupe dole u poziciju da redefiniu
svoj identitet, teoretiu o sebi i napreduju u razliitim oblastima,
dolo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta, opte
teorije i pojma progresa.
Baudrilliard, Jean (2001). Simulacija i zbilja. Zagreb: Naklada Jesenski

i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.
Baudrilliard, Jean (2006). Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Zagreb:
Naklada Ljevak.
Bodrijar, Zan (1991). Simulacije i simulakrumi. Novi Sad: Svetovi.
Bodrijar, an (2007). Duh terorizma. Beograd: Arhipelag.

Butler, Christopher (2007). Postmodernizam. Sarajevo: Sahinpai.
ordevi, Jelena [priredila] (2008). Studije kulture. Beograd: Slubeni
glasnik.
Horrocks, Christopher (2001). Baudrilliard i milenij. Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk.
Liotar, Zan Fransoa (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-
-jedinstvo.
Liotar, an-Fransoa (1991). Raskol. Sremski Karlovci: Izdavaka knji-
arnica Zorana Stojanovia i Novi Sad, Dobra vest.
Lyotard, Jean-Francois (2005). Postmoderno stanje. Zagreb: Ibis grafika.
Fuko, Miel (1971). Rijei i stvari. Beograd: Nolit.
Fuko, Miel (1997). Nadzirati i kanjavati: nastanak zatvora. Sremski
Fuko, Miel (2005a). Raanje biopolitike. Novi Sad: Svetovi.
Fuko, Miel (2005b). Psihijatrijska mo. Novi Sad: Svetovi.
Fuko, Miel (2006). Istorija seksualnosti I. Loznica: Karpos.
Fuko, Miel (2007). Poredak diskursa. Loznica: Karpos.
Foucalt, Michel (1994). Znanje i mo. Zagreb: Nakladni zavod Glo
bus.
Foucalt, Michel (2002). Rijei i stvari. Zagreb: Golden marketing.
Onore, Karl (2005). Pohvala sporosti. Beograd: Algoritam.
Spargo, Tasmin (2001). Foucalt i queer teorija. Zagreb: Naklada Jesen
ski i Turk.
Tomi, Zorica (2008). New$ Age. Beograd: Slubeni glasnik.
Milenkovi, Pavle i Marinkovi, Duan (2005). Miel Fuko. 1926
19842004. Hrestomatija. Novi Sad: Vojvoanska socioloka
asocijacija.
Virilio, Pol (2000). Informatika bomba. Novi Sad: Svetovi.
Virilio, Pol (1997). Kritini prostor. aak: Umetniko drutvo Gra
dac.
Virilio, Pol (2003). Rat i film 1. Beograd: Filmski centar Srbije.
GLAVA 10
TEORIJE GLOBALIZACIJE
Glavne savremene teorije o globalizaciji

Kulturna teorija
Ekonomska teorija
Politika teorija
Druge teorije
Saetak
Verovatno nijedna pojedinana tema u poslednjih nekoliko

godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka
demske panje kao tema globalizacije. U stvari, akademski inte
res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim
znaajem, interesom i zabrinutou koje stvaraju posledice glo
balizacije. Meutim, postoje i neki interni razlozi u akademskom
svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao to je, re
cimo, reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). Dru
tveni teoretiari, ukljuujui mnoge od onih koji se pominju u
ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi, nisu mogli da se
odupru trendu da za svoj osnovni predmet prouavanja izaberu
globalizaciju. Cilj ove glave nije da prui sveobuhvatan pregled
literature o globalizaciji koja je veoma obimna, a pogotovo ne
da se kritiki osvrne na itavu literaturu o globalizaciji. Ono to
sledi jeste kratak pregled nekih od najvanijih teoretskih radova
o globalizaciji. Meutim, pre nego to zaponemo, neophodno
je da globalizaciju definiemo kao irenje odreenih praksi, od
nosa, svesti i organizacije drutvenog ivota po elom svetu.
Globalizacija je proces koji svakodnevno, esto na jedan dra
matian nain, transformie nacije i ivote milijardi ljudi irom
sveta. Znaaj globalizacije i njenih posledica moe se uoiti na
svakom koraku, a moda je najvidljiviji po redovnim protestima
Globalizacija - irenje odreenih praksi, odnosa, svesti i organizacije drutve
nog ivota po elom svetu.
394 DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija, kao

to su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Meuna
rodni monetarni fond). Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga
nizacija pokazuju da ljudi irom sveta smatraju da je globalizacija
vana i da u velikoj meri utie na njihove ivote.
Teorija globalizacije pojavila se kao posledica odreenih
razvoja u drutvenoj teoriji. Tu se najpre misli na reakciju pro
tiv ranih verzija teorije modernizacije. Jedna od najvanijih ka
rakteristika te teorije jeste prozapadnjaka pristrasnost, to jest
davanje prednosti obrazcu razvoja karakteristinom za Zapad.
Po tom gleditu, ostatak sveta nema mnogo izbora ve pre ili ka
snije mora poeti da lii na Zapad. Iako postoje razliite teorije
globalizacije, skoro svima njima zajedniki je pokuaj da se uda
lje od prozapadnjakog diskursa i istrae transnacionalne procese
koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo
koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. (O tome e biti vie
rei u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.)
Globalizacija moe da se analizira kulturalno, ekonomski,
politiki i/ili institucionalno. Unutar svake od ovih perspektiva
moe se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. Sledstveno,
globalizacija kulture moe da se posmatra kao transnacionalna
ekspanzija optih kodova i praksi (homogenost), ili kao proces
u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadraji ulaze u inte
rakciju da bi stvorili neku vrstu pastia ili koktela iz kojeg e se
kasnije razviti itav niz kulturnih hibrida (heterogenost). Trend
homogenosti esto se vezuje za kulturni imperijalizam, tj. uti-
caj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Postoje
mnoge varijante kulturnog imperijalizma, ukljuujui i one koje
naglaavaju ulogu amerike kulture, Zapada ili centralnih zemalja
(engleski, core country). Roland Robertson se, iako ne koristi po
jam kulturnog imperijalizma, suprotstavio toj ideji kroz svoj u
veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u
interakciju s lokalnim da bi proizvelo neto posebno - glokalno.
Teoretiari koji se usmeravaju na ekonomske inioce, naglaa
vaju njihovu sve veu vanost, kao i homogeniui uticaj koji oni
imaju na savremeno drutvo. Oni globalizaciju vide kao proces
Kulturni imperijalizam - uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.
TEORIJE GLOBALIZACUE 395
irenja trine ekonomije na razliite regione sveta. Na primer,

neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. Nedav
no je Dozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i
bivi predsednik Vea ekonomskih savetnika, estoko kritikovao
Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organizaciju, a posebno Me
unarodni monetarni fond zbog toga to svojim delanjem vie
doprinose pogoravanju ekonomskih kriza irom sveta nego to
ih reavaju. Izmeu ostalog, Stiglic kritikuje MMF zbog njego
vog homogenizujueg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz
biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifinosti. MMF se
esto ponaa kao doktor koji propisuje jedan isti lek za razliite
bolesti: gde god da doe, na kakav god problem da naie, MMF
uvek nudi isto reenje. MMF i globalizacija su do sada uglavnom
ili u korist bogatim nacijama, posebno SAD (koje efektivno
imaju mo veta nad odlukama MMF-a), a na tetu siromanih
nacija. Jaz izmeu bogatih i siromanih poveao se upravo zbog
pojave globalizacije.
Iako ovi teoretiari uglavnom smatraju da je posledica glo
balizacije vea homogenost, oni priznaju da se na marginama glo
balne ekonomije moe uoiti izvesni stepen diferencijacije (hetero
genosti). Uistinu, Stiglic istie potrebu da MMF i druge globalne
ekonomske organizacije u svom radu ponu da primenjuju dife-
renciranije pristupe i politike. Drugi oblici heterogenosti u eko
nomskoj oblasti ukljuuju, na primer, porobnjavanje (engleski,
commodification) lokalnih kultura i uvoenje fleksibilne specijali
zacije koja omoguuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama
razliitih lokalnih zajednica. Jo optije, oni koji naglaavaju he-
terogenizaciju slau se da interakcija globalnog trita s lokalnim
tritima vodi do stvaranja jedinstvenog glokalnog" trita koje
integrie potrebe globalnog trita s realnostima lokalnog trita.
I kod politikih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo
genost ili heterogenost. Na primer, neke od ovih teorija koje se
opredeljuju za perspektivu homogenosti, usredsreuju se na ire
nje modela nacionalne drave po svetu i pojavu istovetnih oblika
upravljanja u elom svetu. Drugim recima, one ukazuju na to
da svetom jo uvek dominira manje-vie isti oblik upravljanja.
Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija
organizacija umanjuje mo kako nacionalnih drava, tako i lo
kalnih drutvenih struktura koje unose razliitost u ivote obi
nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledita o homogenizaciji u
politikoj oblasti dolazi od Bendamina Barbera i njegove teorije
o Mek svetu" (McWorld") ili rastu jedinstvene politike* ori
jentacije koja osvaja ceo svet.
Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna
tivne teorijske perspektive, artikulie ideju Dihada". Dihad je
proizvod angamana lokalizovanih, etnikih i reakcionarnih po
litikih snaga (ukljuujui tu odmetnike drave") koje imaju
cilj da raspale nacionalizme, to vodi do vee politike heteroge
nosti irom sveta. Interakcija Mek sveta i Dihada na lokalnom
nivou moe da proizvede jedinstvenu glokalnu politiku forma
ciju koja integrie elemente i jednog (na primer, upotreba In
terneta da bi se privukla podrka javnosti) i drugog (na primer,
upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).
Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlai
kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se oigledno ne iscr
pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani
cama videemo da vodee teorije globalizacije na razliite naine
dotiu pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode
osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija e biti pode-
ljena u etiri odeljka. Najpre emo videti kako o globalizaciji raz
miljaju neki od glavnih savremenih teoretiara sa kojima smo se
ve upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda emo
se okrenuti trima irim kategorijama teoretisanja globalizacije
- kulturnoj, ekonomskoj i politikoj/institucionalnoj.
Barberovo shvatanje Mek sveta nije ogranieno na politiku; on smatra

da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.
tetan po homogenost koncepta nacionalnih drava. Kao to

emo videti, neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i
organizacija umanjuje mo kako nacionalnih drava, tako i lo
kalnih drutvenih struktura koje unose razliitost u ivote obi
nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledita o homogenizaciji u
politikoj oblasti dolazi od Bendamina Barbera i njegove teorije
o Mek svetu" (McWorld") ili rastu jedinstvene politike* ori
jentacije koja osvaja ceo svet.
Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna
tivne teorijske perspektive, attikulie ideju Dihada". Dihad je
proizvod angamana lokalizovanih, etnikih i reakcionarnih po
litikih snaga (ukljuujui tu odmetnike drave") koje imaju
cilj da raspale nacionalizme, to vodi do vee politike heteroge
nosti irom sveta. Interakcija Mek sveta i Dihada na lokalnom
nivou moe da proizvede jedinstvenu glokalnu politiku forma
ciju koja integrie elemente i jednog (na primer, upotreba In
terneta da bi se privukla podrka javnosti) i drugog (na primer,
upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).
Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlai
kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se oigledno ne iscr
pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani
cama videemo da vodee teorije globalizacije na razliite naine
dotiu pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode
osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija e biti pode-
ljena u etiri odeljka. Najpre emo videti kako o globalizaciji raz
miljaju neki od glavnih savremenih teoretiara sa kojima smo se
ve upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda emo
se okrenuti trima irim kategorijama teoretisanja globalizacije
- kulturnoj, ekonomskoj i politikoj/institucionalnoj.
Barberovo shvatanje Mek sveta nije ogranieno na politiku; on smatra

da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.
TEORIJE GLOBALIZACIJE 397
GLAVNI SOCIJALNI TEORETIARI

O GLOBALIZACIJI
Entoni Gidens iodbegli svet" globalizacije

Gidensovi pogledi na globalizaciju oigledno su usko pove
zani i isprepletani s njegovim razmiljanjem o Molohu moder-
nosti (glava 5). Gidens smatra da postoji jaka veza izmeu glo
balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). Po njegovom
miljenju, najvei deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan
nae kontrole. Meutim, on nije potpuno pesimistian. Postoje
naini da ograniimo probleme koje je stvorio odbegli svet, ali
ne postoji nain da ga u potpunosti kontroliemo.
Gidens polae izvesnu nadu u demokratiju, pogotovo u
meunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao to je
Evropska unija.
Gidens smatra da Zapad i SAD igraju znaajnu ulogu u
procesu globalizacije. Meutim, on takode priznaje da je globali-
zacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje
nim snanim uticajem. Stavie, on tvrdi da se globalizacija nalazi
u procesu decentrizovanja, to znai da drutva, nacije i kultu
re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve znaajniju ulogu u
njoj. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture, ali
1 da ih je, s druge strane, osnaila i oivela. Konano, Gidens
donosi zanimljiv zakljuak da globalizacija gura postojee kultu
re na marginu, proizvodei nove oblasti koje mogu da presecaju
nacije. Kao primer, Gidens navodi podruje oko Barselone u se-
vernoj Spaniji koje zalazi u Francusku.
Po Gidensu, glavni sukob koji se danas odvija na globalnom
nivou jeste sukob izmeu fundamentalizma i kosmopolitizma. Na
kraju, Gidens predvia stvaranje globalnog kosmopolitskog dru
tva". ak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji - tradicionali
zam - sama njen proizvod. Stavie, fundamentalizam koristi glo
balne sile (na primer, masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve.
Fundamentalizam moe imati razliite oblike - religiozni, etniki,
nacionalistiki, politiki - ali kakav god oblik da ima, on je po Gi
densu problematian iz dva razloga. Prvo, zato to je u suprotnosti
s kosmopolitizmom i drugo, zato to je povezan s nasiljem.
Ulrih Bek i politika globalizacije

Sutina Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme
u globalizma i globalnosti. Globalizam je gledite da svetom
dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije
kapitalistikog svetskog trita i neoliberalne ideologije koja ga
podupire. Za Beka, takvo gledite podrazumeva monokauzalno
i linearno razmiljanje. Multidimenzionalnost globalnog razvoja
- ekologija, politika, kultura i civilno drutvo - pogreno se re-
dukuje na ekonomsku dimenziju, a ta ekonomska dimenzija se
ponovo pogreno vidi kao neto to se razvija u linearnom prav
cu sve vee zavisnosti od svetskog trita. Svet je za Beka mnogo
multidimenzionalniji i kree se u vie pravaca. Osim toga, Bek
ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita
listiko svetsko trite, ukljuujui i injenicu da na njemu po
stoji itav niz barijera slobodnoj trgovini, kao i veliki broj gubit
nika, a ne samo pobednika.
Dok je Bek kritikovao globalizam, on je podravao ide
ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori, pogotovo oni to se
vezuju za nacije, postaju sve iluzorniji. Oni postaju iluzorni jer
globalizacija, koja obuhvata procese u koje su ukljueni transna
cionalni akteri s razliitim koliinama moi, identitetima, itd.,
preseca i potkopava nacionalne drave. Ti transnacionalni proce
si nisu po prirodi samo ekonomski, ve obuhvataju i ekologiju,
kulturu, politiku i civilno drutvo. Takvi transnacionalni procesi
prelaze nacionalne granice inei ih poroznim, ako ne i potpuno
irelevantnim: nita to se dogaa na ovom svetu vie ne moe da
se ogranii na lokalno. Ono to se deava lokalno, bilo da su to
uspesi ili katastrofe, utie na itav svet.
Zigmunt Bauman
Biografska skica
Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan ivot i interesan

tnu akademsku karijeru. Roden kao Jevrejin u Poljskoj, izbegao
je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. Borio se u Poljskoj
armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. dobio in majora.
Meutim, za vreme talasa antisemitiz

ma Bauman je osloboen svih dunosti.
Nakon toga, okrenuo se drutvenim na-
ukama i 1968. postao profesor na Var-
avskom univerzitetu, ali je ponovo bio
prisiljen da napusti svoju poziciju zbog
antisemita. Konano, karijeru nastavlja
na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj, gde
objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najzna-
ajnih teoretiara svoga vremena.
Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. godi
ne. Iako je ve tada dobio znaajna priznanja za svoj akadem
ski rad, njegova akademska karijera istinski uzlee tek 1989.
godine kada je objavio uvenu studiju Modernitet i holokaust.
U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija, ve izraz
sutinske prirode modernosti. Ta kritika modernosti odvela je
Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije, pa je tokom
1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori
jentaciju. U poslednje vreme, sve vie je prisutan u javnom i
votu piui o irokom spektru tema ukljuujui i globalizaciju.
To ga, meutim, nije spreilo da u svojim knjigama ponudi
neke nove akademske koncepte, meu kojima je najvaniji
koncept likvidne modernosti" iz 2000. godine.
Dok transnacionalni procesi postoje jedno due vreme, glo-

balnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. Prvo, njen uticaj
kroz geografski prostor opseniji je nego ikada ranije. Drugo, njen
uticaj kroz vreme daleko je stabilniji; iako vreme prolazi, njen uticaj
neprekidno traje. Tree, postoji daleko vea gustina u njenim razlii
tim elementima, ukljuujui tu i transnacionalne odnose i mree.
Bek takode nabraja itav niz drugih karakteristika koje glo-
balnost ine specifinom u poredenju s ranijim manifestacijama
transnacionalnosti:
1. Svakodnevni ivot i interakcija preko nacionalnih grani

ca radikalno se menjaju;
2. Javlja se samoopaanje transnacionalnosti u oblastima
kao to su masovni mediji, potronja i turizam;
3. Zajednica, rad i kapital sve se manje vezuju za prostor;
4. Raste svest o globalnim ekolokim opasnostima i potrebi

da se neto preduzme da bi se one spreile;
5. U naim ivotima opaamo sve vee prisustvo transkul-
turalnih drugih;
6. Globalna kulturna industrija cirkulie na do sada nevie
nom nivou;
7. Transnacionalni sporazumi, akteri i institucije postaju sve
brojniji i moniji.
To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledita o
modernosti i pone da tvrdi da su globalnost i njena ireverzi-
bilnost povezani s onim to on naziva druga modernost". Nju
karakterie opadanje moi nacija i nacionalnih granica koje su
se nalazile u samoj sri prve modernosti". Glavna premisa prve
modernosti jeste da ivimo u izolovanim nacionalnim dravama.
Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Globalnost i druga mo
dernost znae denacionalizaciju, a Bek se nada u uspon transna
cionalnih organizacija i moda transnacionalne drave.
Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije

Bauman globalizaciju vidi kao prostorni rat". Po njegovom
gleditu, mobilnost (pokredjivost) je u dananjem svetu postala naj
vaniji i diferencirajui faktor drutvene stratifikacije. U prostornom
ratu pobeuju oni koji su mobilni, sposobni da se slobodno kreu
po celoj planeti i u tom procesu stvaraju znaenja za sebe. Oni se
kreu osloboeni prostornih prepreka, a kada negde moraju da se
prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograene zidovima i
obezbeene policijskim snagama. Tu mogu da se zatite od gubit
nika u prostornom ratu. Gubitnicima, na drugoj strani, ne samo da
nedostaje mobilnost, ve su oni degradirani i ogranieni na terito
rije liene znaenja ili ak sposobnosti da formuliu znaenje. Dok
elita preteruje u svojim mogunostima za kretanje, ostali se oseaju
zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre
tanje. Osim toga, gubitnici se oseaju ponienima zbog nedostatka
mobilnosti, ali i zbog injenice da mogu da vide elitu kako se slo
bodno kree gde god poeli. Kao posledica toga, teritorije postaju
bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava
ju; u tom sukobu oni nemaju jednake anse.
Dobitnici ive u vremenu, a ne u prostoru; oni veoma brzo,

ako ne i trenutno, mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Za razliku
od njih, gubitnici ive u prostoru. Taj prostor nalazi se izvan nji
hove kontrole. On je teak, otporan, elastian, nedodirljiv i spo
soban da sputa vreme. Meutim, vano je praviti razliku izmeu
onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. Turisti su u
pokretu zato to to ele. Njih neto privlai; oni smatraju da je to
neodoljivo i kreu se prema tome. Postoje i vagabundi. Oni su
u pokretu zato to smatraju da je njihova okolina nepodnoljiva i
neprijateljska. Pozitivni aspekti onoga to danas pozdravljamo kao
globalizaciju, jesu oni koje povezujemo s turistima. Ali neizbena
sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo
reni u vagabunde. Meutim, veina ljudi nalazi se negde izmeu
ove dve krajnosti. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tano
nalaze, ve nisu sigurni da li e na tom mestu ostati i sutra. Stoga,
globalizacija se za najvei broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost.
Meutim, ak i oni koji su naizgled pobednici u globali-
zaciji - turisti - imaju svoje probleme. Prvo, oni su optereeni
nesposobnou da uspore; teko je uvek biti u pokretu i kretati
se velikom brzinom. Drugo, mobilnost podrazumeva nepreki
dan niz izbora, a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti.
Tree, svaki od tih izbora takode sa sobom nosi itav niz rizika
i opasnosti. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku
donose nelagodu, ako ne i optereenje.
Poto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od
najznaajnijih savremenih socijalnih teoretiara, okreemo se
glavnim tipovima teorije globalizacije koje emo esto ilustrovati
primerima drugih glavnih socijalnih teoretiara.
KULTURNA TEORIJA
Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u
teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. Njega posebno in-
teresuje da li kulture irom sveta karakterie vena i nepremostiva
Turisti - oni koji se kreu po svetu zato to to ele.
Vagabundi oni koji se kreu po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne
podnoljiva i neprijateljska.
razliitost, da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju

jednu novu hibridnu formu" koja proistie iz jedinstvene kom
binacije globalnih i lokalnih kultura. Detaljnije emo posvetiti
panju svakoj od ovih paradigmi.
Kulturni diferencijaIizam
Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da izmeu kultu
ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi
bi-, inter-, multi- i transkulturalni procesi ne utiu. Time se ne
eli rei da nijedan od ovih procesa, a pogotovo globalizacija, ne
utie na kulture, ve da oni na njih ne utiu sutinski, to jest da
kulture najveim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. Po
tom shvatanju, globalizacija se pojavljuje samo na povrini, dok
je kulturni sadraj uglavnom, ako ne i potpuno, nedirnut globa-
lizacijom. Takode, smatra se da su kulture zatvorene ne samo za
globalizaciju, ve i za uticaj drugih kultura. Na jednoj slici, svet
je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. Jo vie zastrau
je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto, a kulture
kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. Ona upuuje na
mogunost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura.
Iako ova paradigma ima dugu istoriju, ona je tek poslednjih
godina privukla veu panju i vie pristalica (kao i kritiara). Dva
su razloga za to. Prvi je teroristiki napad od 11. septembra 2001.
godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledi-
li. Po miljenju mnogih, ti dogaaji bili su plod sukoba izmeu
zapadne i islamske civilizacije i veitih kulturnih razlika izmeu
njih. Drugi razlog je sve vei multikulturalizam SAD (uglavnom
porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav
nom porast muslimanske populacije), kao i velike razlike i animo
ziteti izmeu veinske i manjinske populacije u tim zemljama.
Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi
mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva
ranje svetskog poretka iz 1996. godine. Poreklo aktuelne svetske situ
acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon
zavretka hladnog rata, kada je diferencijacija poela da se zasniva
na kulturnim razlikama, a ne na politiko-ekonomskoj osnovi kao
ranije (demokratsko/kapitalistiko versus totalitaristiko/komu-

nistiko). Te kulturne razlike nisu nove, ali su uglavnom bile po
tisnute nadmonim politiko-ekonomskim razlikama iz vremena
hladnog rata (kao u sluaju bive Jugoslavije u kojoj su postojale
razlike izmeu Srba i Hrvata, ali o kojima se tokom vladavine
komunista nije smelo javno govoriti). U poslednje dve decenije
moemo videti da na povrinu ponovo izlaze drevni identiteti,
protivnici i neprijatelji. Hantington upotrebljava koncept civi
lizacije da bi opisao najiri nivo tih kultura i kulturnih identite
ta. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku izmeu pojmova
kultura i civilizacija.) Izmeu tih civilizacija ocrtavaju se linije
razgranienja, to je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski
animoziteti izmeu nekih od ovih civilizacija.
Hantington pravi razliku izmeu sedam ili osam svetskih ci
vilizacija - sinike (kineska), japanske (ponekad je kombinovana
sa sinikom kao dalekoistona), hindu, islamske, pravoslavne (sa
seditem u Rusiji), zapadnoevropske i severnoamerike, kojoj su
bliske Australija, Novi Zeland, Latinska Amerika i, moda, Afrika.
On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim
pretpostavkama, temeljnim vrednostima, drutvenim odnosima,
obiajima i sveoptim pogledom na ivot. Za Hantingtona, ljudska
istorija, u stvari, predstavlja istoriju civilizacija (naroito ovih sedam
civilizacija). Civilizacije dele niz zajednikih karakteristika, uklju
ujui injenicu da postoji veliko saglasje oko toga ta one pred
stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan poetak, a nema ni jasnih
granica izmeu civilizacija, one su, uprkos tome, sasvim realne).
Civilizacije su:
1. najdugovenija ljudska udruenja (iako se menjaju to
kom vremena);
2. najiri nivoi kulturnog identiteta;
3. najiri tip subjektivnog samoidentiteta;
4. uglavnom nepodudarne s dravnim granicama, budui
da se prostiru na teritoriji vie drava (iako ne obavljaju
dravne funkcije);
5. totaliteti;
6. usko povezane s religijom i rasom.
Civilizacija - najiri nivo kultura i kulturnih identiteta.
404 DZORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Svoju teoriju Hantigton je uobliio u moderni grand-nara-

tiv o odnosima medu civilizacijama. Vie od tri hiljade godina
(otprilike izmeu 1500. godine pre Hrista do 1500. posle Hri-
sta) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski, zbog ega
dodira meu njima skoro da i nije bilo. Ako bi do kontakata i
dolo, oni su bili veoma ogranieni i sporadini ali, po svoj prili
ci, veoma intenzivni.
Sledeu fazu, koja otprilike poinje posle 1500. godine i
traje sve do kraja Drugog svetskog rata, karakterie neprekidan
dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru
ge civilizacije. Hantington pripisuje taj uticaj razliitim struktu
ralnim karakteristikama Zapada, ukljuujui tu nastanak i ire
nje gradova, trgovine i dravne birokratije, kao i pojavu oseanja
nacionalne svesti. Meutim, najneposredniji uzrok tog uticaja
on vidi u tehnologiji, pogotovo u razvoju okeanske navigacije i
vojske, ukljuujui tu i superiornu vojnu organizaciju, discipli
nu i trening i, naravno, razvoj naoruanja. Naposletku, Zapad
je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja.
Na Zapadu se ta injenica ponekad zaboravlja, ali ne i u drugim
delovima sveta. Do 1910. godine, ba uoi Prvog svetskog rata,
razliite civilizacije su prile jedna drugoj blie nego ikada ranije
i zamalo se stopile u jednu civilizaciju - zapadnu civilizaciju.
Trea faza - multicivilizacijski sistem moe se pratiti od
kraja ekspanzije Zapada i poetka revolta protiv njega. Period
posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. godine ka
rakteristian je po sukobu ideja, pogotovo sukobu kapitalistikih
i komunistikih ideologija. S padom komunizma u svetu nastaju
novi sukobi, ali njihov predmet sada postaju religija, kultura i,
konano, civilizacija. Iako Zapad nastavlja da dominira, Han
tington je predvia opadanje njegove moi. To opadanje dea-
vae se sporo i neravnomerno i ogledae se u slabljenju resursa
na kojima Zapad temelji svoju mo - populaciji, ekonomskim
proizvodima i vojnoj moi. ( Recimo, opadanje moi amerike
vojske bie prouzrokovano injenicom da e, usled globalizacije
odbrambene industrije, u svim delovima sveta biti mogue ma-
sovnije naoruavanje i nabavka oruja koje je nekada bilo do
stupno samo Zapadu.) Druge civilizacije e sve vie odbacivati
Zapad, ali e prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja

e se razlikovati od vesternizacije.
Dok Zapad bude slabio, jaanje dve druge civilizacije imae
poseban znaaj. Prva je sinika civilizacija. Njen rast se ogleda
u rastu privredne moi azijskih drutava. Hantington predvia
neprekidan rast azijskih privreda koje e uskoro nadii zapadne
privrede. To e ojaati Istok i dovesti do slabljenja moi Zapada
da Istoku namee svoje standarde. Hantington smatra da uzroci
ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi
ornosti istone kulture, pogotovo u njenom kolektivizmu, koji
se otro suprotstavlja individualizmu Zapada. Od velike pomoi
privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajednike karak
teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer, reli
gija, naroito konfuijanizam). Uspeh azijskih privreda nee biti
vaan samo sam po sebi, ve i zbog uloge koju e one igrati kao
modeli za druga, nezapadna drutva.
Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena
ujui. Uostalom, prisustvovali smo dramatinom rastu postra-
tovske japanske ekonomije, a sada smo svedoci i neverovatne pri
vredne transformacije Kine. Retko ko se ne bi sloio da e Kina,
s obzirom na postojee privredne trendove, u ne tako dalekoj bu
dunosti postati najvea privreda sveta. Mnogo kontroverznija je
Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam
ske civilizacije. Dok je sinika dominacija ukorenjena u ekonomi
ji, jaanje islama ukorenjeno je u dramatinom rastu populacije
i mobilizaciji te populacije. Praktino, sva muslimanska drutva
prola su kroz taj proces, najpre kulturno, a onda socio-politiki.
Na rast islama moe se gledati kao na deo globalnog obnavljanja
religije. Takode, on se moe posmatrati kao posledica moderniza
cije, ali i kao pokuaj da se s modernizacijom izae na kraj.
Hantington je iao dalje od ovakvog razvoja dogaaja i poku
avao je da konstruie turoban portret budunosti odnosa izmeu
Zapada i druge dve civilizacije, pogotovo islama. Hladnoratovski
sukob izmeu kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji
se odvija du granica civilizacija, pogotovo du granica zapadne,
sinike i islamske civilizacije. Otuda on u budunosti predvia
opasne sukobe izmeu Zapada (i njegove arogancije"), islama
(i njegove netolerancije") i sinikog samopotvrivanja". Najve

i deo tih sukoba okree se oko (1) gledita Zapada da je zapad
na kultura univerzalna kultura", (2) elje Zapada da tu kulturu
izveze u ostatak sveta, kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da
to uradi. Meutim, ono to Zapad smatra univerzalnim, osta
tak sveta, pogotovo islamska civilizacija, doivljava kao imperi
jalizam. Jo preciznije reeno, Zapad eli da ogranii proliferaci-
ju oruja dok druge civilizacije ele oruje, pogotovo oruje za
masovno unitenje". Zapad takode pokuava da izveze demokra-
tiju ili da je ak nametne onim drutvima i civilizacijama koje se
esto opiru demokratskom ureenju kao sastavnom delu zapad
ne ideje o univerzalnoj kulturi. Zapad pokuava da kontrolie i
ogranii imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema
lja). Ipak, mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro
dru u zapadna drutva ili ele da ih se domognu. Budui da se
taj trend nastavlja i sve vie zahuktava, Hantington smatra da se
unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena drutva. (U Americi
nee doi samo do sukoba izmeu zapadnjaka i muslimana, ve i
izmeu anglo populacije i hispano populacije.)*
Hantingtona estoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih
gledita o islamskoj civilizaciji i muslimanima. Na primer, on
tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani ive jedni pored
drugih postoji velika ansa za nasilan sukob i intenzivni antago
nizam. Hantington za to najvie optuuje muslimane i njihovu
sklonost ka upotrebi nasilja. On smatra da je islam od poetka
bio religija maa, da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju
istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja.** Odnos izmeu
islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr
peljivosti. Naravno, zapadni imperijalizam kome je islam esto
bio meta - igrao je u tome presudnu ulogu. Islamu takode nedo
staje kljuna drava koja bi imala kontrolu nad elom islamskom
civilizacijom (kao to, na primer, Amerika ima kontrolu nad e
lom zapadnom civilizacijom). Ali ono to Hantingtona najvie
* Vie o ovome vidi Samuel Huntigton: The Hispanic Challenge", u: Fo
reign Policy, March/April 2004.
** Meutim, to je oigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za
padnih osvajanja.
zabrinjava i ima najvei znaaj za sukob, jesu pritisci koji su stvo

reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama.
Hantington je zabrinut zbog opadanja moi Zapada, pogotovo
Sjedinjenih Drava. On smatra da su SAD, ali i sva ostala drutva,
ugroena svojim sve veim multicivilizacijskim i multikulturalnim
karakterom. Za njega, opadanje moi SAD efektivno bi znailo opa
danje moi zapadne civilizacije u celini. Bez mone unicivilizacione
Amerike, Zapad e biti minoran. Da bi Zapad preiveo i prosperi
rao, Sjedinjene Drave moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmiu
svoj identitet kao zapadna, a ne kao multicivilizacijska nacija; 2) da
reafirmiu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne
civilizacije. Ponovno potvrivanje i prihvatanje zapadne civilizacije
(koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma), zapravo svih
civilizacija, predstavlja najsigurniji put za spreavanje rata izmeu
civilizacija. Realnu opasnost, po Hantingtonu, predstavlja multi
kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. Hantington je tako
protivnik kulturnog kontinuiteta i pribliava se gleditu o kulturnoj
istoti unutar civilizacija. Za njega, barem u jednom idealnom smi
slu, globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav
ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreu se na priblino
paralelan nain u godinama koje dolaze. To potvruje znaaj civili
zacije tj. kulture u epohi globalizacije.
Kulturna konvergencija
Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra
zlika izmeu kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globaliza-
ciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je
na ideji globalizacije koja vodi do sve vee identinosti (istovet-
nosti) u svetu. Dok mislioci kao to je Hantington smatraju da
se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji, teoretiari
konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra
stino) upravo pod uticajem globalizacije. Kulture iz razliitih
delova sveta poinju sve vie da lie jedna na drugu. Ovi teore
tiari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci
ji koja se odvija po upustvima dominantnih drutava i grupa u
svetu. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsreuju
se na procese kao to su kulturni imperijalizam, globalni kapi

talizam, vesternizacija, amerikanizacija ili mekdonaldizacija. Na
kraju, globalizacija esto postaje zbirni pojam za vesternizaciju,
amerikanizaciju i mekdonaldizaciju.
Ovde emo izloiti dve varijante tog osnovnog argumenta
koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. Meutim, pret
hodno elim da dam jedno upozorenje i jedno objanjenje. Iako
se moj rad bavi kulturnom konvergencijom, u njemu se svakako
ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne
kulture potpuno nestaju. U njemu se ne tvrdi ak ni to da se kul
ture nuno menjaju na jedan sutinski nain. Pre je re o tome
da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste
ili sline fenomene (na primer, Mekdonaldsove restorane koji se
danas nalaze u vie od 130 zemalja sveta), te da se u tom smislu
moe govoriti o kulturnoj konvergenciji. Meutim, rame uz rame
s tim globalnim fenomenima, postoje i lokalni fenomeni - lokalne
pijace ili sajmovi vetina, kao to je Sabor trubaa u Gui. koji,
uprkos globalizaciji i sve veoj uniformnosti, ostaju ivotni i vani.
Stavie, mogue je da e ti globalni fenomeni podstai obnovu ili
razvoj novih lokalnih kultura. Iako poslednja dva argumenta sva
kako imaju teinu, prihvatajui ih ne smemo iz vida gubiti inje
nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se ve dogaa
(primer je irenje Volmarta u Meksiku i drugim dravama).
Mekdonaldizacija". Iako je zasnovana na Veberovoj ideji
racionalizacije Zapada (videti glavu 2), teza o mekdonaldizaciji
usvaja drugaiji model racionalizacije (Veber se bavio birokra-
tijom; ja se bavim restoranima brze hrane). Taj koncept uvodi
socioloku teoriju u 21. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji
zadire u sve vei broj drutvenih oblasti i odnosa, te prevazilazi
znaaj koji mu je nekada pridavao Veber. Od najveeg znaaja je
injenica da je mekdonaldizacija, kao to emo videti, snaga glo
balizacije, a posebno sve vee kulturne homogenizacije.
Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja
restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor amerikog
Mekdonaldizacija proces u kome principi funkcionisanja restorana brze
hrane osvajaju jedan po jedan sektor amerikog drutva, kao i ostatak
sveta; u vezi s ovim poslednjim, mekdonaldizacija je oblik kulturnog
imperijalizma.
drutva, kao i ostatak sveta. Priroda procesa mekdonaldizacije

moe se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. To su: efi
kasnost, kalkulabilnost, predvidljivost, kontrola (putem zamene
ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti.
Prvo, mekdonaldizovano drutvo naglaava efikasnost, to jest
tenju da se pronae najbolji mogui nain za postizanje eljenog
cilja. Radnici u restoranima brze hrane oigledno moraju da rade
efikasno. Recimo, hamburgeri se pripremaju (sastavljaju" i peku)
na jednoj vrsti pokretne trake. Potroai ele (i oekuju) da svoj
obrok dobiju i pojedu efikasno. Tu im u susret izlaze Mekdonald-
sovi drive-through restorani, kao veoma efikasna sredstva da kupci
lako i brzo dobiju, a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. Sve u
svemu, u restoranima brze hrane primenjuje se itav niz normi,
pravila, procedura i struktura, koje treba da obezbede da se i zapo
sleni i potroai ponaaju na jedan efikasan nain. Stavie, efika
snost jedne strane pomae drugoj da se ponaa na slian nain.
Drugo, velika vanost pridaje se kalkulabilnosti, ili insisti
ranju na kvantitetu, koje esto moe da bude na tetu kvaliteta.
Razliiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik
taturom vremena. To insistiranje na brzini esto tetno utie na
kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom, otuenjem
i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonal-
dsu daju otkaz posle nekoliko meseci, to znai da uprava e
sto mora da troi vreme i novac da bi obuila nove zaposlene).
Slino tome, od potroaa se oekuje da u restoranu brze hrane
provedu (potroe) to je mogue manje vremena. Drive-through
usluga to vreme svodi na nulu. Ako potroa ipak eli da jede u
restoranu, stolice su tako neudobne da je on prinuen da do
brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta.
Naglasak na brzini oigledno ima negativan uticaj na ceo kvali
tet obedovanja u restoranu brze hrane. Osim toga, brzina i nain
pripreme obroka podrazumevaju da potroai nikako ne mogu
da dobiju hranu najvieg kvaliteta ije spremanje, po definiciji,
zahteva dosta vremena.
Efikasnost - tenja da se pronae najbolji mogui nain za postizanje eljenog
cilja; dimenzija mekdonaldizacije.
Kalkulabilnost naglaavanje kvantiteta koje esto moe da bude na tetu
kvaliteta; jedna od dimenzija mekdonaldizacije.
Dzordz Ricer
U svojoj akademskoj karijeri proao sam kroz veliki broj izne

naujuih obrta. Dugo uopte nisam ni razmiljao da piem o
globalizaciji. Kada sam prvi put pisao o
mekdonaldizaciji drutva, 1983. godine,
pa ak i deceniju kasnije, kada sam obja
vio prvo izdanje knjige pod tim naslo
vom, nisam bio sasvim svestan njene po
vezanosti s globalizacijom. Opisao sam
irenje Mekdonaldsovih restorana po
svetu i jedan iri proces koji je ono po
rodilo kako u S A D , tako i u svetu. Ali,
jo uvek nisam razmiljao o irem problemu globalizacije, niti
sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju socioloku
perspektivu kada sam zapoeo s radom na tom problemu.
Moja zainteresovanost za odnos izmeu mekdonaldizacije i
globalizacije porasla je kada sam 1995. godine objavio knjigu
pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog drutva kre
ditnih kartica. Kako se ve razaznaje iz naslova, ta knjiga imala
je globalnu orijentaciju - raspravljala je o mekdonaldizaciji i
fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica
postala mekdonaldizovana. Mogue da je za razvoj moje teo
retske orijentacije jo vaniji bio moj interes za kreditne kar
tice kao oblik amerikanizacije, a amerikanizacija je neizbeno
morala da podrazumeva iri proces globalizacije.
Uskoro sam se naao u situaciji u kojoj sam se istovremeno
bavio trima meusobno povezanim procesima mekdonaldi-
zacijom, amerikanizacijom i globalizacijom. Svaki od njih za-
htevao je iscrpnu analizu - kako sam po sebi, tako i analizu
odnosa jednog koncepta sa drugim. Postalo mi je jasno da su
mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije.
Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra
nienje izmeu mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokaem
da se prvo ne moe svesti na drugo. To je bilo neophodno iz
sledeeg razloga: mekdonaldizacija je ve zapoela van S A D i,
to je jo vanije, danas je uhvatila korena van S A D i ponovo
se uvozi nazad u Ameriku.
Vremenom se moja panja sve vie pomerala ka procesu globa
lizacije. U dve knjige koje sam objavio, 2004. i 2007. godine
poeo sam da se bavim globalizacijom niega (globalization of
nothing). U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza
cija predstavljaju dva kljuna aspekta globalizacije niega.
Takode sam, u pokuaju da naelno osvetlim globalizaciju,
povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. Po
gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi
s kulturom. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje
u kome sam se sve vie bavio globalizacijom, iako je ta tema,
kada sam zapoinjao akademsku karijeru, bila najdalje od mog
intelektualnog interesa.
Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. Drugim

recima, nain funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi
zvodi, okruenje, zaposleni, ponaanje potroaa itd.) uvek je isti,
bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Ako uete u bilo
koji Mekdonalds, nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi,
Srbiji ili Kini, zatei ete isti enterijer i atmosferu. Od zaposle
nih se oekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv nain, a od
potroaa da odgovore isto tako predvidivim ponaanjem. Kada
potroai uu u restoran, zaposleni ih, pratei uputstvo, pitaju
ta bi eleli da porue. Od potroaa se oekuje da uvek znaju ta
ele ili da barem znaju gde to da potrae. Kada narue to to ele
od njih se oekuje da plate raun i brzo napuste restoran. Na
kraju, od zaposlenih se oekuje da (pratei uputstvo) zahvale po
troaima kada odlaze. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se
u restoranima brze hrane - restoranima u kojima se slui hrana
predviivog ukusa i izgleda, koja se od jednog do drugog restora
na (gotovo) uopte ne razlikuje
Osim toga, u mekdonaldizovanom drutvu prisutna je ogro
mna kontrola, a najvei deo te kontrole omoguava tehnologija.
Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima, ona e ih vre
menom sve vie zamenjivati. Tehnologije oigledno kontroliu
zaposlene. Recimo, maine za pravljenje prenih krompiria prvo
zazvone kada su krompirii gotovi, a onda ih automatski izvuku
Kontrola - dominacija tehnologije nad zaposlenima i potroaima; jedna od
dimenzija mekdonaldizacije.
412 DZORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
iz vrelog ulja. S druge strane, potroaa kontroliu zaposleni (koji

su sami ogranieni tehnologijama) i, jo direktnije, same tehno
logije. Automatske maine za prenje krompiria jednostavno ne
dozvoljavaju potroau da zatrai re prene krompirie braon
boje. Svaki potroa uvek dobija jednako prene krompirie.
Konano, i potroai i zaposleni pate od iracionalnosti ra
cionalnosti koja, ini se, neizbeno prati mekdonaldizaciju. Na
ime, racionalnost, paradokasalno, esto vodi do svoje ute su
protnosti - iracionalnosti. Na primer, efikasnost restorana brze
hrane esto je zamenjena neefikasnou koja se povezuje s dugim
redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji
ekaju u drive-through restoranima. Iako postoje mnogi drugi
oblici iracionalnosti, najvea iracionalnost je dehumanizacija.
Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Potroa
i su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruenju i okolno
stima. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije, kako
za potroae, tako i za zasposlene.
Mekdonaldizacija, ekspanzionizam i globalizacija. Mekdo-
nalds je postigao ogroman uspeh na meunarodnom nivou. Oko
polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom
1980-tih bilo ih je svega 25%). Ogromna veina novih restorana
otvara se svake godine u inostranstvu. Mekdonalds ostvaruje preko
polovine profita van SAD. Starbaks, sve popularniji mekdonaldi-
zovani lanac kafia, postaje sve snanija globalna sila i ve se moe
nai u Latinskoj Americi, Evropi (naroito u Londonu), Srednjem
istoku i Pacifikom obodu. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi
koje posluju van industrije brze hrane, takode je postigao global
ni uspeh. Pored hiljadu klubova u SAD, Blokbaster sada ima i
oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Iako je Wal-
Mart otvorio svoju prvu meunarodnu prodavnicu 1991. godine
(u Meksiku), ve danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran
stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD, uklju
ujui i ogromne trne centre i Sam's Club).
Jo jedan pokazatelj globalizacije jeste injenica da su i dru
ge nacije razvile sopstvene varijante ove amerike institucije.
Iracionalnost racionalnosti - paradoks po kome racionalnost esto vodi do
svoje ute suprotnosti - iracionalnosti.
Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's

pre nekoliko godina) ve ima 2.200 prodavnica (od toga 160 u
SAD). Pariz, ija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da
vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu,
ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. Cenjeni francuski
hieb takode je postao mekdonaldizovan. U Indiji ete nai la
nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ov-
ije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne
jedu govedinu), kao i lokalne indijske specijalitete. Mos Burger
je japanski lanac od oko 1500 restorana koji, pored uobiajenog
obroka, prodaje terjaki pilee pljeskavice, pljeskavice od pirina i
oiruko (vrsta supe) sa kolaem od smedeg pirina. Bistro je ru
ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete
kao to su pirog (pita od mesa i povra), blini (tanke palainke),
kozak kola (voni kola od kajsije i usirenog mleka) i, narav
no, votka. Moda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane
brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto
rana pod nazivom Juicy Burger (soni hamburger). Umesto zlat
nih arkada, na zatitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda
Mekdonalda stoji J. B. klovn. Njegovi vlasnici nadali su se da
bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta.
Posle 2003. godine i rata u Iraku otvoren je itav niz Mekdonal-
dsovih klonova kao to su Madonal i Makbaks.
Mekdonaldizacija je sada obila pun krug. Druge zemlje su
poele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. Body
Shop, ekoloki orijentisan britanski kozmetiki lanac, 2003. go
dine imao je oko 1900 radnji u 50 drava, od ega 300 u SAD.
Osim toga, amerike firme sada otvaraju kopije tog britanskog
lanca, kao to su Bath and Body Works. Polio Campero, gvate-
malski lanac specijalizovan za peenu piletinu nalazi se trenutno
u est zemalja sveta i sve bre se iri kroz SAD.
Mekdonalds, kao model procesa mekdonaldizacije, zauzima
centralnu poziciju u itavom svetu. Na otvaranju Mekdonaldso-
vog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame
riku ikonu od najvee vanosti. Kada je 1990. godine u Moskvi
otvoren Pizza Hut, potroai su to videli kao mali deo Ameri
ke na ruskom tlu. Razmiljajui o rastu restorana brze hrane u
Brazilu, izvrni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora

na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje
dolaze iz Amerike.
Globalizacija niega". Globalizacija niega, kao i mek
donaldizacija, podrazumeva sve veu homogenizaciju sve veeg
broja nacija u pogledu razliitih oblika niega. Ja ne tvrdim da
je globalizacija isto to i nita. Jasno je da je globalizacija proces
od ogromnog znaaja. Zapravo, re je o tome da izmeu globa
lizacije i niega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim
pojam koji sam pozajmio od Vebera). Drugim recima, prvo ne
uzrokuje drugo, ve se i jedno i drugo menjaju zajedno.
Od sredinjeg znaaja za razumevanje koncepta niega jeste
ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu gloka-
lizacije; za definiciju vidi dole) ili imperijalistike ambicije, e
lje i potrebe nacija, korporacija, i organizacija da se nametnu u
razliitim delovima sveta. Njihov glavni interes jeste da njihovi
mo, uticaj, a u nekim sluajevima i profit, sve vie rastu (otuda
pojam grobalizacije; gro dolazi od engleske rei growth, to znai
rast) u svetskim okvirima. Grobalizacija obuhvata itav niz pot-
procesa od kojih su tri najvanija - kapitalizam, amerikanizacija
i mekdonaldizacija. Ta tri procesa nisu samo kljune pokretake
snage grobalizacije, ve takoe imaju veliki znaaj u irenju nie
ga po elom svetu.
Pod pojmom nita podrazumevam (uglavnom) prazan oblik,
oblik lien bilo kakvog posebnog sadraja. Suprotno tome, neto
bi moglo da se definie kao (uglavnom) pun oblik, to jest oblik
bogat posebnim sadrajem. Stoga, moglo bi se rei da je po svetu
lake izvoziti prazan oblik, nego oblik koji je napunjen sadrajem
(tj. neim). Naime, neka drutva i kulture najverovatnije e od
baciti neto usled injenice da se njegov sadraj nalazi u sukobu ili
protivrenosti sa lokalnim sadrajem. Nasuprot tome, prazni obli
ci se lake primaju u svim kulturama jer su uglavnom lieni bilo
kakvog posebnog sadraja. Pored toga, prazni oblici imaju druge
Grobalizacija - imperijalistike ambicije, elje i potrebe nacija, korporacija i
organizacija da se nametnu u razliitim geografskim oblastima.
Nita uglavnom prazan oblik, lien bilo kakvog posebnog sadraja.
Neto uglavnom pun oblik, to jest oblik ispunjen posebnim sadrajem.
prednosti sa stanovita globalizacije. Budui da nisu zahtevni, oni

se mogu lake duplirati i beskrajno umnoavati. U tom procesu
takode postoji trokovna prednost, budui da je takve proizvode
relativno jeftino proizvesti. Dobar primer niega jesu trni centri
(npr. bilo koji centar u vlasnitvu Mils korporacije) koji predstav
ljaju (uglavnom) prazne strukture ije se kopije lako mogu praviti
po elom svetu. Takvi trni centri mogu da se napune mnotvom
posebnih sadraja (na primer, lokalnim radnjama, lokalnom hra
nom itd. - tj. neim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog
do drugog lokala. Meutim, oni se sve vie pune ispostavama ra
zliitih vrsta, to jest niim. Sve vei broj zemalja irom sveta gradi
takve trne centre na svojim teritorij ama, to predstavlja primer
grobalizacije niega i sve vee globalne homogenizacije.
Postoje etiri podtipa niega. Svaki od njih je uglavnom li
en sadraja i nalazi se u procesu globalizacije. To su:
,,ne-mesta" ili okruenja koja su uglavnom liena sadraja

(na primer, trgovinski centri koje smo pomenuli ranije);
,,ne-stvari", kao to su kreditne kartice koje se gotovo
uopte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcioniu na
identian nain za sve one koji ih koriste irom sveta;
,,ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao to su recimo te-
lemarketi ili call centri), koji sa svim muterijama komuni
ciraju na gotovo identian nain, sluei se uputstvima;
,,ne-usluge", kao to su usluge koje za nas, umesto blagaj
nika, obavljaju bankomati (ATM maine koje svuda izgle
daju isto i na kojima muterija sama mora da obavi itav
posao da bi dobila uslugu).
Globalno irenje ne-mesta, ne-stvari, ne-ljudi i ne-usluga,

predstavlja jo jedan pokazatelj sve vee homogenizacije sveta.
Kulturna hibridizacija
Trea teorijska paradigma o globalizaciji naglaava meanje
kultura koje je posledica globalizacije, kao i proizvodnju novih i je
dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu,
niti na globalnu kulturu. Posmatrano iz ove perspektive, moda
se mekdonaldizacija i grobalizacija niega deavaju, ali to su

uglavnom povrne promene. Mnogo vanije jeste spajanje ovih
i drugih globalnih procesa sa razliitim lokalnim realnostima.
To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju
pokazatelje kontinuirane heterogenizacije, a ne homogenizacije.
Reju, hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan, moda
pomalo i romantian, pogled na globalizaciju kao jedan kreativ
ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do
poveane heterogenosti u razliitim delovima sveta.
Koncept koji lei u samoj sri kulturne hibridizacije jeste
glokalizacija. Glokalizacija moe da se definie kao uzajamno
proimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is
hodima u razliitim geografskim oblastima. Dok se grobalizaci
ja, kako je prethodno objanjeno, vezuje za umnoavanje niega,
glokalizacija se vezuje za neto, pa se, prema tome, barem deli-
mino nalazi u suprotnosti s procesom irenja niega.
Pratei Ronalda Robertsona, mogue je izdvojiti nekoliko
sutinskih elemenata glokalizacije:
1. Svet je sve vie pluralistiki. Teorija glokalizacije posveu
je veliku panju razlikama koje postoje izmeu (i unutar)
razliitih delova sveta.
2. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku mo prilagoava-
nja, inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve
ta. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i
grupe znaajni i kreativni dejstvenici.
3. Drutveni procesi su relacioni i kontingentni. Globali
zacija izaziva itav niz reakcija - poev od nacionalisti
kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja - koje
utiu na grobalizaciju i dovode do njene transformacije.
Tako nastaje glokalizacija.
4. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini; oni
obezbeuju materijal koji se koristi u pojedinanom i
grupnom stvaranju irom glokalizovanih predela sveta.
Glokalizacija - uzajamno proimanje globalnog i lokalnog koje, u razliitim
geografskim oblastima, rezultira jedinstvenim ishodima.
Oni koji naglaavaju glokalizaciju obino smatraju da ona

moe da sprei irenje grobalizacije niega stvarajui iroki spek
tar novih glokalnih" oblika neega. Za razliku od njih, oni koji
naglaavaju grobalizaciju smatraju da je ona moan inilac u i
renju niega po elom svetu.
Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim
primerima), bie od znatne pomoi da se bolje razume glokaliza
cija kao i iri problem kulturne hibridizacije. Razume se, termin
hibridizacija naglaava sve veu raznolikost koja karakterie jedin
stvene spojeve globalnog i lokalnog, nasuprot uniformnosti koja
se vezuje za grobalizaciju. Kulturni hibrid moe se definisati kao
kombinacija dvaju ili vie elemenata iz razliitih kultura i/ili de-
lova sveta. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije,
odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji poseuju Amsterdam
da bi gledali dve Marokanke koje uestvuju u taj-boksu; Argentin
ci koji gledaju azijski rep koji izvodi junoameriki bend u nekom
londonskom klubu iji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije
itd. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji
uivaju u takvim izmiljenim jelima kao to su: irski bagel, kine
ska tortilja, koer pica itd. Lista takvih hibrida veoma je dugaka i
uveava se uporedo sa sve veom hibridizacijom. Kontrast ovome
bila bi, naravno, takva uniformna iskustva kao to su jedenje ham
burgera u SAD, kia u Francuskoj ili suija u Japanu.
Jo jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je
ste kreolizacija. Pojam kreol naelno se odnosi na ljude koji do
laze iz rasno meovitih brakova. Meutim, njegovo znaenje vre
menom se proirilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se
definie kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni
drugima bili nezamislivi.
Svi ovi koncepti - glokalizacija, hibridizacija, kreolizacija
- trebalo bi itaocu da omogue jedan bolji uvid u ono o emu
se ovde diskutuje pod naslovom kulturna hibridizacija".
Hibridizacija - globalizacijska perspektiva koja naglaava sve veu raznolikost
koja karakterie jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog, nasuprot uni
formnosti koja karakterie grobalizaciju.
Kreolizacija - kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od
druge; koncept kreolizacije esto se upotrebljava naizmenino s hibridi
zacijom.
Apadurajevi predeli". Knjiga Arduna Apaduraja pod nazi

vom Modernost na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije, stavlja
naglasak na globalne tokove i take prekida (engleski, disjunctu-
res) izmeu njih. Ti tokovi irom sveta stvaraju jedinstvene kul
turne realnosti; njihov konani proizvod jesu kulturni hibridi.
Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). To su:
etnopredeli, medijski predeli, tehnopredeli, finansijski predeli i idej
ni predeli. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj eli da kae da ti
procesi imaju jedan fluidan, nestalan i promenljiv oblik i da su,
prema tome, sastavni deo koncepta heterogenizacije, a ne homo
genizacije. To to postoji itav niz ovih predela i to su oni neza
visni jedan od drugog, a moda ak i u sukobu jedan sa drugim,
dovodi ovo gledite u sklad sa teorijskom perspektivom koja je
usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. Stavie, ra
zliiti akteri, poev od pojedinaca do grupa licem u lice, podna-
cionalih grupa, multinacionalih korporacija, pa ak i nacional
nih drava, takve predele interpretiraju na razliit nain. Takode,
pojedinci i grupe uobliavaju i usmeravaju te predele na osnovu
sopstvene interpretacije. Drugim recima, to su zamiljeni sveto-
vi, a oni koji ih zamiljaju mogu biti oni koji ih kontroliu, oni
koji u njima ive, pa ak i oni koji kroz njih prolaze. Iako se mo
oigledno nalazi kod onih koji kontroliu predele, ova perspek
tiva mo dodeljuje i onima koji u njima ive ili samo kroz njih
prolaze. Oni su u stanju da ih redefiniu i naposletku osujete
njihovo postojanje.
U sreditu Apadurajeve teorije nalazi se pet ve pomenutih
predela:
1. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince
(turiste, izbeglice, gastarbajtere) koji igraju veoma va
nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. Po
kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje, ve i
fantazije o kretanju. Stavie, u stalno promenljivom sve
tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo
Etnopredeli - vrsta Apadurajevih predela. ine ih pokretljive grupe i poje
dinci (turisti, izbeglice, gastarbajteri). Mogu obuhvatati stvarno kreta
nje, kao i fantazije o kretanju.
ostanu nepromenjene, i stoga takve fantazije moraju odr

avati aktivnim.
2. Tehnopredeli su neprekidno fluidne, globalne konfigu
racije iroko rasprostranjenih mehanikih i informacio-
nih tehnologija (Internet, el. pota itd.) koje se sada kre
u slobodno i brzo po itavoj planeti, prelazei granice
koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem
mislilo da nisu).
3. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro
mne sume novca, putem spekulativnog kupovanja doba
ra na tritima novca i berzama, velikom brzinom kreu
po elom svetu.
4. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite
te za proizvodnju i prenos informacija irom sveta, tako i
slike sveta koje ti mediji stvaraju i ire. Tu nalazimo glo
balne proizodae i distributere filmova, televizijske sta
nice (CNN i Al-Dazira su posebno znaajni primeri),
novine i magazine.
5. Idejni predeli, kao i medijski predeli, predstavljaju skup
slika (engleski, image). Meutim, oni su uglavnom ogra
nieni na politike slike koje proizvodi drava u skladu sa
svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro
izvode pokreti koji pokuavaju da smene one koji su na
vlasti ili barem steknu deo te vlasti.
Kada govorimo o Apadurajevim predelima, posebno je va
no napomenuti tri stvari. Prvo, njih treba razumeti kao globalne
Tehnopredeli - neprekidno fluidne, globalne konfiguracije iroko raspro
stranjenih mehanikih i informacionih tehnologija (Internet, el. pota)
koje se kreu slobodno i brzo po itavoj planeti, prelazei sve mogue
granice; jedan od Apadurajevih predela.
Finansijski predeli procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi
nom kreu po elom svetu, ne obazirui se se na dravne granice.
Medijski predeli - elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija
irom sveta, kao i slike sveta koje oni stvaraju i ire; jedan od Apadura
jevih predela.
Idejni predeli - skup uglavnom politikih slika koje proizvodi drava u skla
du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo
de pokreti koji pokuavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste
knu deo te vlasti; jedan od Apadurajevih predela.
procese koji su delimino ili potpuno nezavisni od bilo koje na

cionalne drave. Drugo, globalni tokovi se ne javljaju samo unu
tar predela, ve sve vie i unutar taaka prekida izmeu njih.
Jedna takva taka prekida moe se nai u japanskom dru
tvu. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli, medijski pre
deli), ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli).
Uopteno govorei, slobodno kretanje nekih predela moe doi
u sukob sa zatvorenou drugih predela. Studije globalizacije
moraju da istrae te prekide i posledice koje oni imaju za pro
ces globalizacije. Tree, pet predela razliito utiu na teritorije a
prekidi izmeu njih dovode do vanih razlika meu kulturama.
Iako analiza predela i prekida izmeu njih usmerava studije o
globalizaciji u jednom pravcu, ona je sasvim u skladu s idejom
da je posledica globalizacije heterogeni, a ne homogeni svet.
EKONOMSKA TEORIJA
Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa
lizacije, najvanije perspektive, barem u sociologiji, vezujemo za
marksistiku teoriju. U ovom odeljku izloiemo dve takve teorije.
Transnacionalni kapitalizam
Lesli Skler pravi razliku izmeu dva sistema globalizacije.
Prvi - kapitalistiki sistem globalizacije - danas je dominantan.
Drugi je socijalistiki sistem koji jo uvek ne postoji, ali njegov
nastanak nagovetavaju narastajui antiglobalizacijski pokreti,
pogotovo oni koji su orijentisani ka unapreenju ljudskih prava
irom sveta. Antiglobalizacijski pokreti i mogunost nastanka so
cijalizma omogueni su problemima u sadanjem sistemu globa
lizacije, pogotovo klasnom polarizacijom i sve veom ekolokom
neodrivou kapitalistike globalizacije.
Iako nacionalna drava ostaje vana odrednica savremenog
svetskog poretka, Skler se usredsreuje na transnacionalne prak
se koje prevazilaze dravne granice, to za posledicu ima tvrdnju
da teritorijalne granice imaju sve manju vanost u kapitalisti
koj globalizaciji. Kao marksista, Skler daje prioritet ekonomskim
transnacionalnim praksama. Glavnu ulogu u njima imaju transna

cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od kljunih aspeka-
ta Sklerove analize. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me
unarodnog sistema (budui da nacionalne drave sve vie gube
znaaj) i da se pribliio globalizirajuem sistemu koji nije mogue
povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili dravom.
Drugi tip transnacionalih praksi politike je prirode. Glavnu
ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistika klasa. Meutim,
ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksisti
kom shvatanju tog pojma. Drugim recima, ona ne poseduje
nuno sredstva za proizvodnju. Skler pravi razliku izmeu etiri
frakcije" transnacionalne kapitalistike klase. Prva je korporativ
na frakcija koju ine izvrni organi transnacionalnih korporaci
ja i njihovi lokalni ogranci. Druga je dravna frakcija koju ine
globalizirajua drava i meudravne birokrate i politiari. Trea,
tehnika frakcija sastoji se od globalizirajuih profesionalaca. Ko
nano, postoji i potroaka frakcija koja obuhvata trgovce i izvr
ne organe velikih medija. Sve to zajedno ini oigledno veoma
razliitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je
konceptualizovao pojam kapitaliste.
Transnacionalna kapitalistika klasa moda nije kapitalisti
ka u klasinom smislu te rei, ali zato jeste transnacionalna na
vie naina. Najpre, njeni pripadnici" imaju identine globalne
i lokalne interese. Drugo, oni pokuavaju da uspostave razliite
vrste kontrole nad nacionalnim dravama irom sveta. Drugim
recima, novi kapitalisti vre ekonomsku kontrolu na radnom
mestu, politiku kontrolu u domaoj i meunarodnoj politici
i kulturno-ideoloku kontrolu u svakodnevnom ivotu. Svaki
Transnacionalne korporacije - korporacije koje dominiraju savremenom ka
pitalistikom globalnom ekonomijom. Njihovo delovanje uglavnom
nije sputano granicama nacionalnih drava.
Transnacionalna kapitalistika klasa - klasa koja nije sastavljena od kapitali
sta u tradicionalnom marksistikom shvatanju tog pojma; njeni lanovi
ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Obuhvata etiri frak
cije". Korporativnu frakciju ine izvrni organi transnacionalnih kor
poracija i njihovi lokalni ogranci; dravnu frakciju ine globalizirajua
drava i meudravni birokrate i politiare; tehnika frakcija sastoji se
od globalizirajuih profesionalaca dok potroaka frakcija obuhvata tr
govce i izvrne organe velikih medija.
od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih drava.

Tree, kapitalistika klasa na itav niz pitanja gleda iz jedne glo
balne, a ne lokalne perspektive. etvrto, njeni pripadnici dolaze
iz razliitih drava, ali na sebe sve vie gledaju kao na graane
sveta. Konano, gde god da se nalaze, u bilo kom vremenskom
trenutku, oni dele sline ivotne stilove, posebno kada se radi o
dobrima i uslugama koje konzumiraju.
Trea transnacionalna praksa je kulturno-ideoloka. U ovom
sluaju, Skler pridaje veliki znaaj kulturi i ideologiji potronje u
kapitalistikoj globalizaciji. Na taj nain, on tradicionalnom
marksistikom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po
tronju. Upravo u oblasti potronje moe se primetiti mo aktera
da vre ideoloku kontrolu nad ljudima koji se nalaze irom ze
maljske kugle. Ta mo dramatino se uveala u prvom redu kroz
savremeni i visokorazvijeni marketing, medije, kao i itav niz
potronih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju.
U krajnjoj instanci, sve navedeno nalazi se u slubi stvaranja glo
balnog potroakog raspoloenja koje transnacionalnim korpora
cijama, kao i reklamnim i medijskim korporacijama omoguava
da ubiru veliki profit.
Naposletku, Skler se interesuje za odnos izmeu transnacio
nalnih drutvenih praksi i ustanova, tvrdei da transnacionalne kor
poracije koriste transnacionalnu kapitalistiku klasu kako bi razvile
i uvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophod-
nija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalistikog sistema proizvodnje.
Zaista, taj odnos definie dananji globalni kapitalizam i ujedno
predstavlja najznaajniju snagu tekuih promena u svetu.
Kao marksista, Skler nije samo zainteresovan za to da kri
tiki analizira kapitalistiku globalizaciju, ve i za to da artikuli-
e njene alternative i zloupotrebe. On vidi obeavajue znake u
protekcionizmu nekih drava koje smatraju da ih transnacionalne
Kultura i ideologija potronje - ideologija pomou koje se vri kontrola nad
ljudima irom zemaljske kugle. Sredstva za vrenje te kontrole su savre
meni marketing, mediji, kao i itav niz potronih dobara koja se na tim
medijima reklamiraju i prodaju. U krajnjoj istanci, sve navedeno nalazi
se u slubi stvaranja globalnog potroakog raspoloenja koje transna
cionalnim korporacijama, kao i reklamnim i medijskim korporacijama
omoguava da ubiru veliki profit.
korporacije eksploatiu. Skler takode polae nadu u nove dru

tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokuava da se izbori
za ouvanje ovekovog okruenja, kao i u razliite antiglobaliza-
cijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. On
se posebno interesuje za razliite pokrete koji se bave unapree
njem ljudskih prava. U tim pokretima, kako on veruje, mogu se
nai zaeci alternative kapitalistikoj globalizaciji, to jest zaeci
socijalistike globalizacije. On predvia da e ovi i drugi pokreti
dobiti na znaaju u 21. veku ukoliko budu uspeli da se uspeno
odupru globalizaciji koju kontroliu transnacionalne korporaci
je. Zapravo, upotrebljavajui dobri stari marksistiki dijalektiki
metod, on tvrdi da uspeh kapitalistike globalizacije seje klice
sopstvenog unitenja. Drugim recima, kapitalistika ekspanzija
svojim protivnicima obezbeuje resurse (koji potiu iz privred
nog uspeha transnacionalnog kapitalizma), organizacione forme
(preslikane od uspenih organizacija u globalnom kapitalizmu)
i, to je glavno, jasan cilj. Drugim recima, kako transnacionalne
korporacije rastu, jaaju i bivaju sve uspenije, tako raste i jaa
njihova zloupotreba i potreba da se one, kao kljuni igrai u glo
balnom sistemu, uklone sa svetske scene.
Imperija
Najvaniji i najpoznatiji marksistiki pristup globalizaciji
nalazimo u knjizi Imperija, koju su napisali Majki Hart i An
tonio Negri. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena.
Iako su rezervisani prema postmodernoj drutvenoj teoriji, njih
dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. Oni
povezuju modernost s imperijalizmom. Njegova glavna karak
teristika jeste to da nacija iz centra (ili vie njih) kontrolie i ek-
sploatie veliki broj drugih drava irom sveta. Oslanjajui se se
na postmodernu misao, autori decentriu" taj proces, definiui
imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta
dominacije, ali bez neke pojedinane nacije (ili bilo kakvog dru
gog entiteta) u njenom centru. Drugim recima, suverenost je
Imperijalizam - kontrola i eksploatacija, posebno ekonomska, koju vri naci
ja iz centra nad velikim brojem oblasti.
mogue locirati u modernoj dravi, ali u postmodernoj imperiji

to nije mogue. U imperiji ne postoji centar; ona je deteritori-
jalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na
roito kroz medije), zbog ega se spektakl imperije nalazi svuda.
Jednom reju, ona je sveprisutna.
Imperija ne postoji u potpunosti. Ona je jo uvek u proce
su nastanka. Meutim, mogue je naslutiti njene parametre. Im
perija upravlja svetom logikom vladanja, ali u imperiji ne postoji
jedinstvena, centralna vlast. Umesto toga, u imperiji je vlast raspr
ena kroz drutvo i itavu zemaljsku kuglu. Cak ni SAD, uprkos
prividnoj homogenosti, nisu imperija u pravom smislu te rei i ne
mogu se podvesti pod ono to Hart i Negri nazivaju imperijom.
Meutim, suverenost SAD predstavlja veoma vanu preteu im
periji. SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da
nanjem svetu. Meutim, imperija ih polako uklanja s te pozicije.
Imperija nema geografske i teritorijalne granice. Takode, ona
nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspeno) da uki
ne istoriju i uspostavi se kao venost. Njoj nedostaje i donja gra
nica, jer pokuava da se proiri nanie, u dubinu drutva. To znai
da njoj nije dovoljno da kontrolie samo osnove drutva (milje
nje, delanje, interakciju i grupe), ve ide dalje od toga i pokuava
da koristi bioloku mo da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu
laciju; kako ljudske mozgove tako i njihova tela. Na neki nain,
imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma, jer pokuava da
kontrolie celokupnost ivota sve do njegovih najniih nivoa.
Klju globalne moi imperije lei u injenici da ona pred
stavlja novu sudsku vlast. Ona poiva na ustavu poretka (engle
ski, constitution of order), na normama, etikim istinama i optem
pojmu ispravnog; ona predstavlja izvor moi imperije. Imperija
moe, u ime onoga to je ispravno", da intervenie bilo gde u
svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi
ma, garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne
Imperija - dencentrizovana, postmoderna marksistika perspektiva o globali
zaciji. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja poiva na ustavu
poretka, normama, etikim istinama i optem pojmu ispravnog. Ona
moe u ime onoga to je ispravno" da intervenie bilo gde u svetu da
bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima, garantovala
sporazume i nametnula mir onima koji to ne ele.
ele (ili takav mir uopte i ne smatraju mirom). Jo preciznije

reeno, ona moe da povede pravedne ratove" u ime te sudske
vlasti; sudska vlast legitimise te ratove. Takvi ratovi postaju neka
vrsta svete aktivnosti. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo ta) koga
sudska vlast vidi kao pretnju etikom poretku u svetu. Otuda se
pravo na voenje pravednog rata vidi kao prostorno neogranie
no - ono obuhvata itavu civilizaciju. Pravo voenja rata takode
je neogranieno u vremenu; ono je permanentno, veito. U pra
vednom ratu, etiki zasnovana vojna akcija je legitimna, a njen
cilj je da se postigne eljeni poredak i mir. Imperija nije zasnova
na na sili, ve na sposobnosti da predstavi silu u slubi onoga to
je ispravno (pretee toga mogu se videti u amerikim ratovima
protiv Iraka, kao i u agresiji na Avganistan).
Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Prvo, ona
pokuava da obuhvati sve to moe. Ona eli da se predstavi kao
velikoduna i nastupa pod liberalnom maskom. Meutim, u pro
cesu ukljuivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike, ot
pori i sukobi eliminiu. Drugo, imperija pravi razliku i afirmie
razlike. Dok se razlike na kulturnom nivou slave, one se pravno i
sudski ignoriu (pripadnici razliitih kultura nemaju pristup sud
skoj vlasti). Tree, jednom kada se razlike uspostave, imperija po
kuava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Moi
hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moi imperije.
Imperija je, prema tome, jedna postmoderna marksistika
teorija o globalizaciji i vrenju moi irom sveta. Meutim, ume
sto kapitalista ili kapitalistikih nacija, sada tu mo vri naizgled
efikasna, ali u sutini konfuzna imperija. Ako nema vie kapi
talista u imperiji, kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i
Negrija, vreme proletarijata je prolo. Ali ako vie nema proleta
rijata koji moe da se suprotstavi imperijalistima, odakle e doi
snaga koja e im se suprotstaviti? S obzirom na to da piu iz
marksistike perspektive, Hart i Negri moraju da objasne odakle
e doi snaga koja e sruiti imperiju. Zapravo, oni imaju ree-
nje za taj problem. Tu drutvenu snagu oni nazivaju mnotvom
(engleski, multitude). To je interesantan izbor iz vie razloga.
Prvo, mnotvo je daleko optije i apstraktnije od proletarijata i
udaljava nas od marksistike usmerenosti na ekonomiju. Drugo,
426 DZORD RlCER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I NJENI K L A S I N I K O R E N I
jasno je da postoji veliki broj potencijalnih ruilakih snaga unu

tar imperije; zaista, oni koji kontroliu imperiju predstavljaju
samo malu manjinu vis-k-vis mnotva.
Mnotvo je skup ljudi iz celoga sveta koji odrava imperiju
na razliite naine, a najvie svojim radom (to je realna proizvod
na snaga u imperiji). Mnotvo takode odrava imperiju prihva-
tajui kulturu i ideologiju potronje i, to je jo vanije, prihva-
tajui itav niz njenih ponuda. Kao to se kapitalizam oslanja na
proletarijat, imperija parazitira na mnotvu i njegovoj kreativnosti
i produktivnosti. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno
nestao iz ove teorije), mnotvo je snaga kreativnosti unutar impe
rije. Takode, kao i proletarijat, mnotvo je sposobno da zbaci im
periju, stvarajui kontraimperiju. Kontraimperija, kao i imperija,
jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo
balnih tokova i razmena. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije
(mnotvo je takode deteritorijalizovano) koja ini pretpostavku
za globalno oslobadenje mnotva. Drugim recima, sa deteritori-
jalizacijom, drutvena revolucija prvi put moe da se odigra na
globalnom nivou (kao to je to predviao Marks).
Iako su Hart i Negri svakako kritiari globalizacije, bez ob
zira na to da li se radi o modernom kapitalistikom imerijalizmu
ili postmodernoj imperiji, oni u globalizaciji takode vide utopijski
potencijal. Stoga, globalizacija nije problem, ve pre oblik u kome
se danas javlja imperijalizam, odnosno imperija. Taj utopijski po
tencijal na kome poiva kontraimperija uvek je bio prisutan, ali je
u prolosti bio potisnut modernom suverenom vlau kroz ideo
loku kontrolu i vojnu silu. Imperija sada zauzima, ili e uskoro
zauzimati, kontroliuu poziciju, ali njenoj potrebi da suzbije taj
utopijski potencijal suprotstavlja se, u vidu kontratee, potreba
mnotva da ga izrazi. U krajnjoj instanci, globalizacija je ta koja
omoguava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. Stavie,
globalizacija nas spreava da se vratimo na partikularizam i izolaci
onizam koji su obeleili najvei deo ljudske istorije. Takvi procesi
bi, naravno, zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnotvo.
Mnotvo - skup ljudi iz celog sveta koji odrava imperiju na razliite naine,
ali koji takode ima, bar potencijalnu, mo da zbaci imperiju i stvori
kontraimperiju.
Jo pozitivnije, kako globalizacija napreduje, ona nas sve vie gura

u pravcu stvaranja kontraimperije. Ta usredsredenost na globalno,
razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksi-
sta koji nastoje da se usredsrede na lokalno, odnosno na probleme
i potencijal koji postoje u toj oblasti. Za razliku od njih, Hart i
Negri smatraju da usredsredenost na lokalno moe da prikrije i
njenicu da se nai glavni problemi, kao i nae osloboenje, ostva
ruju na globalnom nivou, tj. na nivou imperije.
Iako Hart i Negri predviaju nastanak kontraimperije, oni,
kao i Marks u sluaju komunizma, ne nude plan kako da sti
gnemo do nje, niti objanjenje kako bi ona mogla da izgleda.
Kao i Marksov komunizam, kontraimperija e izrasti iz aktuelne
prakse (nemaki, die Praxis), naroito aktuelne prakse mnotva.
Kontraimperija mora da bude globalna, mora da postoji svuda
i mora da se suprotstavi imperiji. Nastanak kontraimperije sve
je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontrolie
mnotvo. Otuda, imperija mora da udvostrui svoje napore (na
primer, kroz policijsku mo), to samo jo vie doprinosi mobili
zaciji mnotva i olakava nastanak kontraimperije. Kao postmo-
dernisti, Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog
tipa koji se moe nai u marksistikoj teoriji. Oni pogotovo od
bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve
svesniji svoje pozicije i naina na koji ga kapitalizam eksploatie.
Umesto toga, oni se usredsreuju na nedejstvene kolektivne ak
tivnosti mnotva. U njih spadaju dezerterstvo, migracija i noma-
dizam. U skladu sa svojom postmodernistikom orijentacijom i
njenom usmerenou na telo, Hart i Negri podravaju novi ,,var-
varizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u
oblasti roda, seksualnosti i estetskih izmena (kao to su tetovae
ili body piercing). Takva tela je tee podvri spoljnoj kontroli.
Ona su sposobnija da stvore novi ivot - ivot koji e predstav
ljati osnovu za nastanak kontraimperije. Revolucionarna snaga
nije svesni dejstvenik, ve nova telesna forma.
Iako Hart i Negri zadravaju marksistiki interes za proizvod
nju, oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne
materijalni, intelektualni i komunikativni rad postaju sve vaniji.
Kontrolisanje onih koji uestvuju u tom radu a to su najveim
i najvanijim delom pripadnici mnotva - dobij a sve vie na va

nosti. Meutim, iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju
(pogotovo kroz medije) mnotvo konrolie, revolucionarni poten
cijal mnotva takode e se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju.
Kljuna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano tee
po celoj zemaljskoj kugli. To olakava imperiji da vri kontrolu,
organizuje proizvodnju globalno, i pronae opravdanje za sebe i
svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Meutim, to
takoe predstavlja mehanizam pomou koga mnotvo naposletku
moe da stvori kontraimperiju.
POLITIKA TEORIJA
Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije, postoje razno
vrsne politike teorije globalizacije. Ovde izdvajamo jednu veoma
ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Dejms Rozenau
(iako ona nikako nije predstavnik svih politikih teorija globali
zacije). Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokuava
da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. Po tom
konceptu, ceo svet sve vie karakterie oseaj da je ono to se ini
udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom
konceptu distancijacije; videti glavu 5). Koncept udaljene blizine
povezan je sa jo jednim kljunim procesom (i konceptom) u Ro-
zenauovom radu - fragmegracijom. Fragmegracija podrazumeva
da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. Naj-
optije reeno, on je lokalan, decentralizovan i fragmentiran, iako
je istovremeno globalan, centralizovan i integrisan.
Rozenau nudi jedan veoma irok, sloen i apstraktan pristup
globalizaciji. Meutim, nas interesuje ta on ima da kae o politikoj
globalizaciji. Njegov najvaniji doprinos tom problemu predstavlja
identifikacija razliitih izvora fragmegracije savremenog sveta.
Udaljena blizina ceo svet sve vie karakterie oseaj da je ono to se ini
udaljenim zapravo veoma blizu.
Fragmegracija - koncept kojim Rozenau eli da kae da je svet istovremeno
fragmentiran (rascepkan) i integrisan. Najoptije reeno, on je lokalan,
decentralizovan i fragmentiran, iako je istovremeno globalan, centrali
zovan i integrisan.
1. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. Mikroelek-

tronske tehnologije, kao to su mobilni telefoni, Inter
net i elektronska pota, vode do suavanja sveta. U tom
procesu one ine teritorijalne granice, pa konano i same
drave, sve manje vanim. Mikroelektronske tehnologije
fragmegrativne su u smislu da integriu one koji ih ima
ju, ali istovremeno od njih sve vie razdvajaju one koji ih
nemaju, a posebno one koji ne mogu da ih priute (na
primer, zbog digitalne podeljenosti").
2. Revolucija vetine. Ovde Rozenau u prvom redu misli na
analitike vetine koje nekim ljudima pruaju sposob
nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s irom ili ak
globalnom situacijom. Naravno, ostali, uglavnom zbog
nedostatka informacija i obrazovanja, ne mogu sebi da
priute slian nivo unapreenja svojih vetina. Prvi e
verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju, dok e
drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. Oblasti sveta u
kojima ivi vei udeo onih s analitikim vetinama ima
ju mnogo vee izglede da budu uspene. Osim toga, oni
koji imaju takve vetine uglavnom lako prelaze dravne
granice, zbog ega je njihova privrenost bilo kojoj poli
tikoj grupi minimalna.
3. Organizaciona eksplozija. Ovde je Rozenau naroito za-
interesovan za masovno umnoavanje volonterskih orga
nizacija, pogotovo nevladinih organizacija (NVO), kao
to su organizacije za ljudska prava, zatitu ivotne sre
dine itd. Te organizacije integriu one koji su ukljueni
u njihov rad, razdvajajui istovremeno od njih one koji
u njega nisu ukljueni (fragmentacija). Politiki gledano,
uspon NVO doprinosi opadaj uoj vanosti drava i opa-
dajuem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da
ostvare razliite ciljeve. Opadajui uticaj drava ogleda se
u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu
narastajue vanosti nevladinih organizacija.
4. Grananje globalnih struktura (sve vea raznolikost organi
zacija i drava). U vezi sa prethodnom takom, Rozenau
uoava grananje izmeu drava na jednoj strani (dravni
430 DzORD RlCER - SAVREMEMA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
centrizam) i irokog spektra podnacionalnih, transnacio

nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam), na dru
goj strani. Interakcija izmeu tih dravnocentrinih i mul-
ticentrinih svetova moe imati razliite oblike (na primer,
sukob, saradnja). Meutim, to je jo vanije, videli smo
da dravnocentrini svet slabi od trenutka kada se suoio
s usponom razliitih organizacionih oblika. Iako se unutar
tih organizacija i drava javlja pojaana integracija, izmeu
ta dva sveta nastaje sve vea fragmentacija.
5. Porast pokretljivosti. Sve vee kretanje ljudi po svetu (uklju
ujui tu poslovna putovanja, turizam, terorizam, potra
gu za poslom, legalne i ilegalne migracije) takode ima
fragmegrativan efekat. Oigledno je da neki od ovih obli
ka kretanja - npr. putovanje i turizam - mogu da ima
ju preteno integrativne efekte, dok drugi - terorizam je
najbolji primer mogu da budu dezintegrativni. Ono to
najvie ugroava politike entitete jesu kretanja koja se
ne mogu kontrolisati, kao to je protok ilegalnih imigra
nata. Takode, politiki dezintegriue deluju velika kre
tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim dravama.
Dugogodinji politiki konsenzus o otvorenosti prema
imigrantima sada je na udaru. U nekim drutvima on je
ak potpuno uniten. To se posebno primeuje u Evropi
i liberalnim reimima koji se nalaze pod udarom desnih
politikih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima
populacije. Naravno, neki oblici mobilnosti koji su de-
zintegriui u jednom okruenju mogu biti integriui u
drugom. Na primer, iako teroristiki akti imaju dezinte-
griui efekat na drave protiv kojih su usmereni, njihov
uspeh moe da slui integraciji drava ili regiona u koji
ma se teroristiki pokreti raaju.
6. Slabljenje teritorijalnosti i dravne suverenosti; decentraliza
cija vlade. Ovde se direktno bavimo politikim implika
cijama globalizacije. Dravna mo oslabila je zbog svoje
nesposobnosi da kontrolie i usmerava itav niz globalnih
procesa. Ideje, poslovi, proizvodna postrojenja, novac,
droga, zagaivanje, a u nekim sluajevima ak i teroristi,
kreu se slobodno preko dravnih granica. Sve te procese

nacionalna drava vie ne moe efikasno da kontrolie, a u
nekim sluajevim ak ni da sprei. Osim toga, drava po
staje sve manje vana kako postaje jasnije da je sve manje
sposobna da izae na kraj sa fragmegrativnim procesima
koje pominje Rozenau. Sledstveno tome, veina drava je
iz razliitih razloga i na razliite naine ula u proces de
zintegracije. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da
budu lojalni svojim dravama, to, sa svoje strane, jo vie
doprinosi opadanju dravne moi. Meutim, uporedo sa
tim dezintegriuim procesima javljaju se i odreeni oblici
integracije. Primer za to su grupe migranata koje se kon-
centriu u nekoj gradskoj etvrti i stvaraju sopstvene lokal
ne ustanove (kole, medije, crkve).
7. Kriza vlasti izazvana sve veim podgrupisanjem, decentraliza
cijom. Dezintegracija drave deava se paralelno sa erozijom
njene vlasti i autoriteta. Tradicionalne lojalnosti i osno
ve autoriteta postaju sve slabije. Da bi dobila lojalnost,
drava mora da prui dokaze o tome da li je sposobna
da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. Slabljenje
dravne vlasti imalo je razliite reperkusije, kao to su ne
red u dravnoj birokratiji, pat pozicija izmeu izvrne i
zakonodavne grane vlasti i opta nesposobnost donoenja
odluka. Sve vie raste sumnja da niko vie nije sposoban
da kontrolie situaciju; niko vie nije sposoban da stvari
dovede u red i izae na kraj sa sloenim fragmegrativnim
procesom. To graane navodi da sve vie panje posveu
ju sopstvenim interesima.
Ti procesi su sve upadljiviji, jer slede iz sve vee decentra
lizacije drave, to jest injenice da se sve vei broj zadataka
prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove
proces devolucije). Za obavljanje ostalih vladinih zadata
ka trae se akteri na tritu. Sve vei broj vladinih zada
taka obavljaju profitne organizacije (na primer, neki od
zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po
sle 2003. godine dobila su da obave privatna preduzea),
kao i NVO koje smo ve pomenuli. To ima dezintegriue
posledice, jer ono to je nekada obavljala federalna vlada

sada obavlja itav niz vladinih agencija koje se nalaze na
razliitim nivoima, kao i itav niz organizacija i korpo
racija. Integracija medu njima je, meutim, mogua kao
rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. Na drugoj
strani, nesposobnost federalne vlade da vodi rauna o
mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno
doprinosi krizi njenog autoriteta. Sledstveno, kao i sve
drugo to Rozenau analizira, i decentralizacija vlade sve
vie je fragmentirana.
Jo jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste ,,pod-
grupisanje" (engleski, subgroupism). Postoji sve vei broj
podgrupa u drutvu, ukljuujui tu i mnoge entitete koje
smo ranije pomenuli, kao to su regionalne i lokalne vla
de, NVO, radikalne i etnike grupe itd. Ljudi sve vie
postaju privreni takvim podgrupama (integracija) ume
sto nacionalnim vladama. To vodi do krize autoriteta
(i fragmentacije). To se naroito vidi u iroko rasprostra
njenoj politici identiteta i injenici da se ljudi sve vie
identifikuju sa, recimo, svojom etnikom grupom ume
sto sa dravom. Dravi je sve tee da stvori iroki kon
senzus unutar drutva i mobilise graane kao kolektiv
kako bi mogla da ostvari drutvene ciljeve.
8. Globalizacija nacionalnih ekonomija. Sve vea vanost
transnacionalnih ekonomskih mrea svih vrsta u velikoj
meri doprinela je fragmegraciji i opadanju vanosti dra
ve. Ne samo da drava vie ne moe da kontrolie tran
snacionalne ekonomske tokove, ve mnogi smatraju da
su ti tokovi daleko vaniji od bilo ega to drava radi.
Meutim, iako je taj proces fragmentisao dravnu kon
trolu nad ekonomskim poslovima irom sveta, on je isto
vremeno doprineo veoj centralizaciji i integraciji meu
transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr., Evrop
ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od itavog
niza razliitih evropskih preduzea).
Iako veliki deo Rozenauove teorije ne moemo ovde da obra
dimo, najvei doprinos njegovog rada jeste u tome to nam pomae
da bolje razumemo odnos izmeu globalizacije, fragmegracije i

politike. Jasno je da se politiki izazov dravi sastoji u tome da
pronae nove naine upravljanja u globalizujuem i sve rascep-
kanijem svetu.
OSTALE TEORIJE
Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju
samo neke od naina na koje se moe teoretisati o globalizaciji.
Postoje mnoge druge, veoma poznate teorije globalizacije (npr.,
one koje se naslanjaju na teoriju mree i teoriju sloenosti ili one
koje se usredsreuju na religiju, sport ili grad). Meutim, teorije
koje smo ovde obradili daju itaocu barem neki uvid u najvani
je tipove teoretisanja o globalizaciji. Naravno, proces globaliza
cije se nastavlja. On se iri i neprekidno menja. Stoga, moemo
oekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji, kao i nove i ino
vativne pristupe toj temi.

Al-Dazira i globalizacija
Al-Dazira je postala za arapski svet ono to su CNN i BBC

za Zapad. Ona je poela svoje emirovanje u novembru 1996.
godine, s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od
katarskog emira. On nastavlja da je podravafinansijski,iako
ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih
izvora finansija. Al-Dazira je sve prisutnija u arapskom sve
tu, a od 2005. godine emituje svoj program i na engleskom
jeziku, u saradnji s amerikim biroom u Vaingtonu. Sazrela
je za vreme rata u Iraku 2003. godine, kada je njen program
emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada
su te dve stanice esto preuzimale program od nje. (Zapravo,
2003. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Dazirom o zajed
nikom korienju prostorija, informacija i programskih sni
maka). U mnogim sluajevima, prie koje kreira Al-Dazira
usredsreuju se na razliite aspekte dogaaja od onih na koje
se usmeravaju njeni zapadni rivali. Naravno, ona ima pristup
434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
dogaajima i ljudima u Iraku, to je za zapadne TV stanice

veoma teko ili ak neizvodljivo. Izmeu ostalog, Al-Dazira
je bila voljna da prikae makar neke od krvavih posledica rata
koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim.
Al-Dazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza
cije. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo
balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. (Zapravo mno
gi od prvih zaposlenih u Al-Daziri radili su ranije u ukinutom
svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). CNN i BBC jo
uvek su globalni izvori vesti, dok Al-Dazira popunjava rupu,
tj. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovnitva koje
smatra da ih medijski giganti ne informiu na ispravan nain.
Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a, kao
i nekoliko drugih medijskih giganata. Nezadovoljna time to
je medijska snaga iskljuivo u arapskom svetu, Al-Dazira je,
kako je ve napomenuto, proirila svoj program u delove sveta
u kojima se govori i koristi engleski jezik. Stoga, moemo da
oekujemo da e medu globalnim medijskim gigantima nastati
sve vee takmienje u cilju privlaenja svetske panje.
Imajui u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla
vi, interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Dazira bolje
odraava proces kulturnog diferencijalizma, kulturne konver
gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na
Al-Daziri moemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog
jezika, ve i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci
finog interesa za arapski svet) i nainu na koji o tim temama
izvetava (npr., krvavi detajji irakog rata koji nisu prikazani
na zapadnim televizijama). Ona odraava arapsku kulturu,
dok CNN i BBC odraavaju zapadnu kulturu (premda na ne
to drugaiji nain). Meutim, Al-Dazira takode demonstrira
kulturnu konvergenciju tako to imitira nain funkcionisanja
zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za
padu. Naposletku, moe se rei da Al-Dazira predstavlja hi-
brid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. Sluaj
Al-Dazire pokazuje da ne moramo nuno da biramo izmeu
ove tri paradigme, ve da je, u cilju analize datog globalnog
fenomena, mogue koristiti sve tri istovremeno. Bez obzira na
to u koju paradigmu se Al-Dazira najbolje uklapa, ona oi
gledno predstavlja vaan primer globalizacije.
Saetak
1. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena

u svetu, ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za
jednice.
2. Globalizacija moe da se analizira kulturalno, ekonomski, i poli
tiki/institucionalno. Unutar svake od ovih perspektiva moe se
govoriti o homogenosti ili heterogenosti.
3. U Gidensovoj teoriji globalizacije sredinje mesto zauzima tvrd
nja da drutvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da, kao
posledica toga, nastaje odbegli svet.
4. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne drave, u transna
cionalnim organizacijama i, mogue, nastanku transnacionalnih
drava.
5. Po Baumanu, globalni svet definisan je prostornim ratom" iz
meu onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. Meutim, ak i
oni koji jesu pokretljivi suoeni su s ogromnim problemima.
6. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme
- kulturni diferencijalizam, kulturna konvergencija i kulturna hi
bridizacija.
7. Kulturni diferencijalizam prihvata gledite da postoje dugorone
razlike izmeu kultura na koje globalizacija ne utie.
8. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma
sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnou
ekonomskog sukoba izmeu sinike i zapadne civilizacije, odno
sno rata izmeu islamske i zapadne civilizacije.
9. Kulturna konvergencija jeste gledite po kome globalizacija do
vodi do sve vee istovetnosti irom sveta.
10. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji
i ideja da svetom sve vie dominira grobalizacija" niega.
11. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva
meanje kultura; proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se
ne mogu svesti niti na globalno, niti na lokalno.
12. itav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom
ukljuujui tu i glokalizaciju, hibridizaciju i kreolizaciju.
13. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi
zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i takama prekida
meu njima.
14. Lesli Skler razvio je neomarksistiku ekonomsku teoriju globa
lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom, pogotovo
436 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
transnacionalnim korporacijama, transnacionalnom kapitalisti

kom klasom i kulturom-ideologijom potronje.
15. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeuje osnovu za
pojavu socijalistike globalizacije.
16. Po Hartu i Negriju, mi se nalazimo u sreditu tranzicije iz kapita
listikog imperijalizma ka vladavini imperije. Imperija je decen-
tralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti.
17. Mnotvo odrava imperiju, ali ono takode, barem potencijalno,
ima mo da srui imperiju i stvori kontraimperiju.
18. Rozenauovo shvatanje globalizacije, pogotovo politike globali
zacije, naglaava udaljenu blizinu" i fragmegraciju".
19. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utie na
politiku globalizaciju.
Bek, Ulrich (2001). Rizino drutvo. Beograd: Filip Vinji.

Beck, Ulrich (2001). Pronalaenje politikog. Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk.
Beck, Ulrich (2003). Sto je globalizacija? Luko: Vizura.
Beck, Ulrich (2003). Sto je globalizacija. Zagreb: Vizura.
Beck, Ulrich (2005). Mo protiv moi u doba globalizacije, Zagreb:
kolska knjiga.
Gidens, Entoni (1998). Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji.
Gidens, Entoni (2005). Odbegli svet. Beograd: Stubovi kulture.
Hantington, Samjuel P. (1998). Sukob civilizacija, Podgorica: C I D .
Klajn, Naomi (2003). Ne logo, Beograd: Re.
Ritzer, George (1999). McDonaldizacija drutva, Zagreb: Jesenski i Turk.
Vuleti, Vladimir [priredio] (2003). Globalizacija mit ili stvarnost.
Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Hard, Majki i Negri, Antonio (2005). Imperija. Beograd: Izdavaki
grafiki atelje.
Castels, Manuel (2000). Uspon umreenog drutva, Zagreb: Golden
marketing.
RENIK
Adaptacija - jedan o d etiri Parsonsova Baza - Marks je smatrao da je ekonomija

funkcionalna imperativa. Sistem m o osnova, jer ona uslovljava, ak u pot
ra da se adaptira na okolinu i da je punosti determinie sve to u dtutvu
prilagodi svojim potrebama. Sistem postoji.
mora uspeno da izae na kraj sa spo- Bifurkaciona svest - vrsta svesti karakte
ljanjim opasnostima i nepredvienim ristina za ene. Odraava injenicu
situacijama. da je svakodnevni ivot ena podeljen
Afektivno delanje - neracionalno delanje na dve realnosti: realnost linog, proi
koje je uzrokovano emocijama (Veber). vljenog, reflektovanog i realnost dru
Akt - osnovni koncept M i d o v e sociolo tvenih tipifikacija.
ke teorije; obuhvata impuls, percepci Biheviorizam prouavanje ponaanja,
ju stimulusa, manipulisanje percipira uglavnom povezano sa psihologijom.
nim objektom i zadovoljenje izvornog Biznis - novani pristup privrednim pro
impulsa. cesima, usmeren na dobit, novac i pro-
fitabilnost, a ne na interes ire zajedni
Altruistino samoubistvo - kada su ljudi
ce (Vehlen).
prejako integrisani u zajednicu, verovat-
C e n t a r - geografska oblast koja dominira
no e u veem broju izvravati samou-
kapitalistikom svetskom privredom
bistva, jer ib grupa podstie, ak i prisi
i eksploatie ostatak sistema (Voler-
ljava na takvo ponaanje (Dirkem).
stin).
A n o m i n o samoubistvo - vea je verovat-
Ciljno-racionalno delanje - tenja akte
noa da e ljudi izvriti samoubistvo
ra da ostvari cilj koji je sebi postavio;
kada ne znaju ta se od njih oekuje,
njegovo delanje nije odreeno nekim
kada je regulacija njihovog ponaanja
velikim vrednosnim sistemom, ve per
niska i kada su uglavnom slobodni da
cepcijom okruenja u kome se nalazi,
rade sve to poele. T a nekontrolisana
ukljuujui i ljude i predmete u njemu
i neobuzdana sloboda uskoro postaje
(Veber). Indeks pojmova i imena.
tetna za pojedince i rezultira povea
Civilizacija - najiri nivo kultura i kultur
n o m stopom anominih samoubista-
nih identiteta (Hantington).
va (Dirkem).
Definicija situacije - ako ljudi defmiu
A n o m i j a - p o D i r k e m u , stanje u kojem situacije kao realne, onda te definicije
pojedinci ne znaju ta se o d njih oe imaju realne posledice; one, drugim re
kuje i preputeni su s a m i m a sebi, bez cima, utiu na nae ponaanje (Tomas).
jasnog i sigurnog uporita (javlja se u Deinstitucionalizacija - proces, otpoeo
organskim drutvima). Po Mertonu, si 1960-ih godina, omoguen novim na
tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid inima leenja, t o k o m kojeg je veliki
izmeu drutvene strukture i kulture, broj psihijatrijskih ustanova zatvoren
tj. izmeu strukturalno stvorenih m o a veina pacijenata putena na slobo
gunosti ljudi da delaju u skladu s d u i time preputena s a m i m a sebi, na
kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla milost i nemilost drutva.
stitim n o r m a m a i ciljevima. Dejstvenost - sposobnost aktera da predu-
Asocijacija - odnosi m e u ljudima, ili in zimaju radnje koje menjaju strukture.
terakcija (Zimi). O n o to se dogaa ne bi se dogodilo
na taj nain da se akteri nisu umea- D o m i n a c i j a - p o (feministikim) teore-

li i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu tiarkama ugnjetavanja, bilo koji od
dejstvovali. nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana
D e l a n j e - ljudski postupci koji nastaju (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu,
svesno; ponaanje k o m e pojedinci pri podreenu stranu (pojedinca ili ko
pisuju smisao i znaenje. lektiv) da pretvori u instrument svoje
Diferencijacija - proces u k o j e m sistem volje, odbijajui pri tome da prihvati
unutar sebe preslikava razlike koje p o autonomni subjektivitet podreenog.
stoje izmeu njega i njegove okoline Dramaturgija - shvatanje drutvenog
(Luman). ivota kao niza dramskih nastupa sli
Diferentijacijacentar-periferija-diferen- nih pozorinim nastupima ( G o f m a n ) .
cijacija izmeu centra sistema i njego Dromologija - koncept kojim Virilio
vih perifernih elemenata (Volerstin). ukazuje na to da presudnu ulogu u
D i j a d a - grupa o d dva lana (Zimi). p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina.
D i n a m i k a gustina - broj ljudi i uesta Drutvena k o n s t r u k c i j a - p r o c e s kolektiv
lost njihove interakcije. Poveanje nog definisanja u kojem ljudi stvaraju
dinamike gustine dovodi do transfor drutvo koje se smatra stvarnim". Po
macije mehanike u organsku solidar ovom shvatanju, nita nije objektivno
nost (Dirkem). dato, ve je sve posledica ljudske inter
Disciplinujue drutvo - drutvo koje pretacije.
vri sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu
Drutvena stratifikacija - u struktural
nad ljudima (Fuko).
nom funkcionalizmu, hijerarhijski
Disfunkcije - p o Mertonu, uoljive p o -
organizovana struktura koja ima funk
sledice koje nepovoljno utiu na spo
ciju da podstakne prave ljude da ui
sobnost pojedinanog sistema da se
ne sve to je potrebno da bi stigli do
adaptita (prilagodi).
visokorangiranih poloaja koji su naj
Diskreditovana s t i g m a - stigma za ko
vaniji za preivljavanje i funkcionisa-
j u akter pretpostavlja da je poznata
nje drutva.
ili uoljiva lanovima publike (Gof-
Drutvena zajednica - p o Parsonsu, p o d -
man).
sistem drutva koji vri funkciju inte
Diskreditujua s t i g m a - stigma koja nije
gracije tako to koordinira razliite
ni poznata ni uoljiva lanovima pu
delove drutva.
blike ( G o f m a n ) .
Drutvene injenice - p o Dirkemu, dru
Diskriminacija - tendencija da se odre
tvene injenice predmet su prouava
eno ponaanje ponavlja samo pod
nja sociologije. Drutvene injenice
posebnim uslovima koji su se pokazali
treba tretirati kao stvari koje su za p o
uspenim u prolosti (teorija razmene).
jedince spoljne i prinudne, i treba ih
Diskurzivna svest - sposobnost da se
prouavati empirijski.
aktivnost (praksa) opie recima (Gi
dens). Drutveni kapital - obim vrednih i ko
Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a - nagoni risnih dtutvenih odnosa koje akter
oblikovani druvenim okruenjem poseduje
(Parsons). Drutveni sistem parsonsov sistem dela-
D i s t a n c a p r e m a ulozi - stepen u kojem nja koji vri funkciju integracije, tako
se pojedinci odvajaju o d uloga koje to kontrolie delove sistema; skup p o
igtaju ( G o f m a n ) . jedinaca koji ulaze u meusobne inter
Distancijacija - tendencija razliitih de- akcije u fizikom okruenju.
lova savremenog M o l o h a da se sve Drutveni sistemi - reprodukovane dru
vie udaljavaju o d nas u prostoru i vre tvene prakse, tj. odnosi izmeu aktera
menu (Gidens). ili kolektiva koji su reprodukovani,
RENIK 439
nakon ega postaju redovne drutvene Eksperimenti prekida - eksperimenti u

prakse. kojima se drutvena realnost nasilno
D r u t v o - u Parsonsovoj teoriji, relativno prekida da bi se osvetlili metodi ko
samodovoljna zajednica. jima ljudi konstruiu drutvenu real
D u a l i z a m - struktura (i kultuta) i dejstvenost (etnometodologija).
nost m o g u se razlikovati za analitike Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista
svrhe, iako su u socijalnom ivotu is- dobij a lavovski deo nagrade, a radnici
prepletane (Gidens, Arer). nadnicu koja im jedva omoguava da
Dualnost - svako drutveno delanje preive, iako bi p o radnoj teoriji vredno-
ukljuuje strukture, a sve drutvene sti trebalo da bude obrnuto (Marks).
strukture podrazumevaju drutveno Endokolonizacija - upotreba tehnologije
delanje. Dejstvenost i strukture su u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Vi-
neodvojivo isprepletane s postojeim rilio).
ljudskim aktivnostima i praksama (Gi E t n o m e t o d o l o g i j a - prouavanje pona
dens, Arer). anja obinih ljudi u svakodnevnim
D u h kapitalizma - na Z a p a d u , za razliku situacijama, kao i naina na koji oni
o d drugih delova sveta, motiv ljudi koriste zdravorazumsko znanje, proce
da postignu ekonomski uspeh nije bi dure i razmatranja koji im p o m a u da
la pohlepa ve moralni sistem koji je steknu razumevanje takvih situacija,
isticao neprekidnu tenju ka e k o n o m kako bi u njima mogli da se snau i
s k o m uspehu. D u h kapitalizma sadri da na njih reaguju.
niz komponenti ukljuujui racional Etnopredeli - vrsta Apadurajevih prede
nu i sistematinu tenju za profitom, la. i n e ih pokretljive grupe i pojedin
tedljivost, tanost, estitost i sticanje ci (turisti, izbeglice, gastarbajteri). M o
novca kao neto legitimno i to je sa gu obuhvatati stvarno kretanje, kao i
m o sebi cilj (Veber). fantazije o kretanju.
Evolucija - proces odabira iz raznovrsno
D v o s t r u k a hermeneutika - nauni kon
sti ( L u m a n ) .
cepti i shvatanja drutvenog sveta m o
Fantazmagorija - fantastini nematerijal
gu uticati na shvatanje aktera ije se
ni efekti koje proizvode fizike struk
prakse istrauju. Posledica toga moe
ture kao to su arkade ili nova stedsrva
biti da socijalni isttaiva izmeni svet
za potronju (Benjamin).
koji posmatra i na taj nain doe do
Fatalistiko s a m o u b i s t v o - u situacijama
pogrenih rezultata i zakljuaka.
prevelike regulacije (na primer, rop
Efekat b u m e r a n g a - rizik takoe pogaa stvo) ljudi su obino toliko utueni
vie slojeve i bogata drutva koji su i pritisnuti nedostatkom slobode da
najodgovorniji za njegovu proizvod ee sebi oduzimaju ivote nego p o d
nju (Bek). normalnim okolnostima (Dirkem).
Efikasnost - tenja da se pronae najbo Feministika teorija - uopten, irok si
lji mogui nain za postizanje elje stem ideja o drurvenom ivotu i ljud
nog cilja; dimenzija mekdonaldizacije s k o m iskusrvu koji se razvio iz enske
(Ricer). perspektive.
Egoistino samoubistvo - kada ljudi ni Figuracije - drutveni procesi koji podra
su vrsto integrisani u zajednicu i ka zumevaju isprepletanost ljudi koji se
da su preputeni sami sebi, oseaju se posmatraju kao otvoreni i nezavisni.
beskorisnim i beznaajnim. Veina ta M o ima kljuni znaaj za drutvene
kvih ljudi osea moralnu slobodu da figuracije; one su neprekidno u proto
izvri samoubistvo (Dirkem). ku. Figuracije nastaju i razvijaju se, ali
E k o n o m s k i kapital - ekonomski resursi uglavnom na jedan nevidljiv i neplani
koje akter poseduje (Burdije). ran nain (Elijas).
Finansijski predeli - procesi u kojima Genetiki strukturalizam - Burdijeov pri

se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi stup koji podrazumeva prouavanje
n o m kreu p o elom svetu, ne obazi objektivnih struktura koje se ne m o g u
rui se na dravne granice. Vrsta Apa odvojiti o d mentalnih struktura koje,
durajevih predela. sa svoje strane, podrazumevaju inter-
Fordizam p o j a m koji se odnosi na ide nalizaciju objektivnih struktura.
je, principe i sisteme koje je poet Gestovi - pokreti jednog uesnika interak
k o m 2 0 . veka postavio Henri Ford, cije (oveka ili ivotinje) koji slue kao
a iji je izraz stvarenje pokretne trake Stimulus d r u g o m uesniku (Mid).
u njegovoj fabrici automobila, nakon Globalizacija - irenje odreenih praksi,
ije upotrebe su automobili poeli ma odnosa, svesti i organizacije drutve
sovno da se proizvode. Uspeh Fordove nog ivota po elom svetu.
inovacije naveo je m n o g e druge proiz Globalizam - monokauzalno i linearno gle
voae da i oni uvedu mehanizam p o dite da svetom dominira ekonomija i
kretne trake kako bi mogli da ispune da prisustvujemo stvaranju hegemonije
potrebe proizvodnje i postignu masov kapitalistikog svetskog trita i neolibe-
nu proizvodnju svojih dobara. ralne ideologije koja ga podupire.
G l o b a l n o s t - gledite p o k o m e zarvoreni
F o r m a l n a racionalnost - izbor najpogod
prostori, pogotovo oni to se vezuju
nijeg delanja zasniva se na pravilima,
za nacije, postaju sve iluzorniji (u eri
propisima i zakonima koji se prime-
globalizacije).
njuju na svakoga. T a vrsta racional
Glokalizacija - uzajamno proimanje glo
nosti karakteristina je za moderni
balnog i lokalnog koje, u razliitim
Z a p a d (Veber).
geografskim oblastima, rezultira jedin
F o r m e - obrasci koje ljudi i naunici pri-
stvenim ishodima (Robertson).
menjuju na veliko i zbunjujue m n o
Grand-teorije - irok, veoma ambiciozan
tvo dogaaja i interakcija, kako bi lak
pokuaj da se ispria pria o velikom
e izali s njima na kraj.
vremenskom odseku ljudske istorije.
Fragmegracija - koncept kojim Rozenau
Grobalizacija - imperijalistike ambicije,
eli da kae da je svet istovremeno
elje i potrebe nacija, korporacija i or
fragmentitan (rascepkan) i integrisan.
ganizacija d a se nametnu u razliitim
Najoptije reeno, on je lokalan, de
geografskim oblastima (Ricer).
centralizovan i fragmentiran, iako je
Gvozdeni kavez racionalizacije - mona,
istovremeno globalan, centralizovan i
nevidljiva sila organizovanja drutve
integrisan.
nih oblika (pogotovo organizacija) na
Funkcije - po M e r t o n u , uoljive posledi- lik kavezu iz koje je skoro nemogue
ce koje p o m a u n e k o m pojedinanom pobei, a koja utie na drutvene od
sistemu da se adaptira (prilagodi). nose i drutveno ponaanje (Veber).
Funkcije - vidljive posledice koje o m o g u H a b i t u s - mentalne ili kognitivne struk
avaju svakom pojedinanom sistemu ture kroz koje ljudi deluju u drutve
da se adaptira (prilagodi). n o m svetu (Burdije).
Funkcionalna diferencijacija - najsloe H a r i z m a - izuzetne (nadnaravne) osobi
niji oblik diferencijacije i oblik koji ne koje drugi pripisuju nekoj osobi.
dominira savremenim drutvom. Sva Ta osoba ne m o r a zaista posedovati
ka funkcija unutar sistema dodeljena te osobine da bi bila tako definisana
je jednoj odreenoj jedinici sistema (Veber).
(Luman). H a r i z m a t s k a vlast - vlast koja se legitimi
Generalizacija - tendencija ponavljanja se verovanjem sledbenika u izuzetnu
ponaanja u slinim uslovima (teorija svetost, hrabrost ili nadnaravni karak
razmene). ter voe.
RECNIK 441
H e t e r o n o r m a t i v n o s t - snano kolektivno sudskoj vlasti koja poiva na ustavu
uverenje da potreba odraslih ljudi za poretka, n o r m a m a , etikim istinama i
porodicom, sigurnou i intimnou optem p o j m u ispravnog. O n a moe
moe da se zadovolji jedino u o d n o s u u ime onoga to je ispravno" da in
izmeu mukarca i ene, tj. izmeu tervenie bilo gde u svetu da bi resila
dvoje ljudi koji unutar rodno stratifl- pitanja koja smatra humanitarnim
kovanog patrijarhata imaju nejednaku problemima, garantovala sporazume i
m o , prava i status. nametnula mir onima koji to ne ele
Hibridizacija - globalizacijska perspekti ( H a n i Negri).
va koja naglaava sve veu raznolikost Imperijalizam - kontrola i eksploatacija,
koja karakterie jedinstvene spojeve posebno ekonomska, koju vri nacija
globalnog i lokalnog, nasuprot uni iz centra nad velikim brojem oblasti.
formnosti koja karakterie grobalizaci Implozija - gubitak granica i spajanje raz
ju (Piters). liitih stvari; dediferencijacija kao su
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost protnost diferencijaciji (Bodrijar).
slubenika na vrhu organizacije da jed I m p u l s - prva faza akta; akter reaguje na
nim p o g l e d o m nadziru sve podreene neki spoljanji stimulus i osea potrebu
(Fuko). da uradi neto po tom pitanju (Mid).
H i p e r p o t r o n j a - izuzetno visok stepen
Individualna kultura - sposobnost poje
potronje koji postoji u savremenom
dinca da stvori, usvoji i kontrolie ele
svetu (Ricer).
mente objektivne kulture (Zimi).
Hiperrealno - potpuno simulitano i, kao re
Industrija - razumevanje i produktivno
zultat toga, realnije od realnog, lepe od
korienje mehanizovanih procesa
lepog, istinitije od istinitog (Burdije).
svih vrsta u velikom o b i m u , prvenstve
Histereza - stanje koje nastaje kada po
no o d strane radnike klase (Vehlen).
jedinac ima habitus koji ne odgovara
Industrija znanja - p o j a m kojim kritika
situaciji u kojoj ivi.
teorija oznaava delove dtutva koji se
Idealni tip - jednostrano prenaglaavanje
bave proizvodnjom i irenjem znanja,
uglavnom racionalnih komponenti od
prvenstveno israivake institute i uni
reene pojave, slui kao koncept koji
verzitete. K a o i kulturna industrija, ta
se koristi za analizu drutva u svim nje
mesta su unutat dtutva obezbedila
govim istorijskim i savremenim varijan
sebi visok stepen autonomije koji im
tama. Idealni tip je jedinica mere koja
omoguava da se redefiniu. Umesto
se koristi za poredenje posebnih prime-
da slue intetesima celog drutva, oni
ra drutvenih fenomena bilo da se oni
se usredsreuju na sopstveni interes.
nalaze u razliitim kulturama ili u razli
Njihova jedina namera je da proire i
itim vremenskim periodima (Veber).
da uveaju svoj uticaj na drutvo.
Idejni predeli - skup, uglavnom politikih
slika, koje proizvodi drava u skladu sa Integracija - trei Parsonsov funkcional
svojom ideologijom ili skup slika i kon- ni imperativ koji se odnosi na potre
traideologija koje proizvode pokreti bu sistema da regulie odnose izme
koji pokuavaju da smene one koji su u svojih delova. Integracija takode
na vlasti ili barem steknu deo te vlasti; obuhvata i upravljanje m e u s o b n i m
jedan o d Apadurajevih predela. o d n o s i m a tri preostala funkcionalna
Imperativno koordinisana udruenja imperativa (APL).
- p o Darendorfu, udruenja pojedina Interesne g r u p e - za razliku o d kvazigru-
ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. pa, interesne grupe su prave grupe u
Imperija decentrizovana, postmoder- sociolokom smislu te rei; one ne p o -
na marksistika perspektiva o globa seduju s a m o zajednike interese, ve
lizaciji. Imperija se zasniva na novoj i strukturu, cilj i lanstvo. Interesne
grupe imaju sposobnost da uestvuju gube sposobnost da kritiki i negativ

u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . no razmiljaju o strukturama koje ih
Iracionalnost racionalnosti - ideja da ra kontroliu i ugnjetavaju.
cionalni sistemi neizbeno poraaju Kalkulabilnost - naglaavanje kvantiteta
itav niz iracionalnosti (Veber). Razlii koje esto moe d a bude na tetu kva
te neiazumne posledice racionalizacije liteta; jedna o d dimenzija mekdonaldi
(mekdonaldizacija), naroito dehuma zacije (Ricer).
nizacija zbog koje su zaposleni prisilje Kapitalisti - klasa ljudi koji u kapitali
ni da rade u nehumanim uslovima, a z m u poseduju sredstva za proizvodnju
potroai da jedu u dehumanizovanom i stoga su u poloaju d a eksploatiu
okruenju i okolnostima (Ricer). radnike (Marks).
Ispitivanje - nain nadziranja potinje- Kapitalistiki patrijarhat - koncept p o
nih i donoenja sudova o tome ta oni k o m e je ugnjetavanje ena proizvod
rade. Ispitivanje podrazumeva i hije zajednikog dejstva kapitalizma i patri
rarhijsko nadziranje i davanje norma- jarhata (feministika teorija).
lizujuih sudova. Pribegavaju m u oni Kapitalizam - p o Marksu, ekonomski

sistem, najveim delom sastavljen od
koji su na visokim poloajima i koji
kapitalista i proletarijata, u kojem jed
donose normalizujue sudove o tome
na klasa (kapitalisti) eksploatie drugu
ta je prihvatljivo a ta neprihvatljivo
klasu (proletarijat).
ponaanje (Fuko).
Kanjavanja - radnje kojima akteri pripi
Istorijski materijalizam - marksistiko
suju negativne vrednosti; to je kazna
shvatanje p o k o m e su materijalni uslo-
otrija, to je m a n j a verovatnoa da e
vi ljudskog ivota, ukljuujui aktivno
akter manifestovati neeljeno ponaa
sti i odnose koji proizvode te uslove,
nje (teorija razmene).
kljuni faktori koji detetminiu ljud
K l a s n a svest - sposobnost klase, prven
sko iskustvo, linost, ideje i drutvene
stveno proletarijata, da prevazie la
odnose; p o k o m e se ti uslovi menjaju
nu svest i istinski razume prirodu ka
t o k o m vremena usled dinamike koja
pitalistikog sistema (Marks).
je za njih karakteristina; i p o k o m e
K o d - p o Burdijeu, sistem pravila koji
se istorija svodi na promene u materi
nam omoguava da razumemo znako
jalnim uslovima ivota drutvenih gru
ve i, to je jo vanije, da razumemo u
pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u
kakvoj su oni meusobnoj vezi. Po Lu-
ljudskom iskustvu, linostima, ideja
m a n u , nain razlikovanja elemenata
m a i drutvenim odnosima. koji su deo sistema od elemenata koji
Izgled - nain na koji izvoa izgleda ka ne pripadaju sistemu; kod je osnovni
da nastupa pred publikom; posebno se jezik funkcionalnog sistema.
odnosi na one elemente koji otkrivaju Kolektivna svest - verovanja i oseanja
izvoaev drutveni status (Gofman). koja su zajednika lanovima neke
J a - p o M i d u , neposredna reakcija sop- grupe, plemena ili drutva (Dirkem).
stva na okolinu; nemiran, nepredvidiv Kolonizacija sveta ivota - budui da si
i kreativan aspekt sopstva. stem i njegove strukture postaju sve
J e d n o d i m e n z i o n a l n o drutvo - po M a r - diferenciranije, sloenije i samodovolj-
kuzeu, slom dijalektike povezanosti nije, njihova m o raste, a time raste i
ljudi i velikih struktura dovodi do sve njihova sposobnost da usmeravaju i
veeg potpadanja ljudi p o d kontrolu kontroliu o n o to se deava u svetu
tih struktura. G u b i se sposobnost lju ivota (Habermas).
di da stvaraju te strukture i aktivno K o m u n i z a m - drutveni sistem koji e
uestvuju u njima. Individualna slo ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji
boda i kreativnost postepeno blede omoguiti da izrazi svoj p u n potenci
u nitavilu. K a o rezultat toga, ljudi jal (Marks).
RENIK 443
Konfliktne g r u p e - grupe koje stvarno drutvu uini kulturu vanijim inio

uestvuju u sukobu (Darendorf). cem od ekonomije.
Konstruktivistika perspektiva - shvata- Kulturni feminizam - feministika teori
nje da percepcije, misli i aktivnosti stva ja razlike koja uzdie pozitivne aspek
raju drutvene strukture (Burdije). te enske linosti.
K o n t r o l a - dominacija tehnologije nad Kulturni imperijalizam - uticaj jedne
zaposlenima i potroaima; jedna o d kulture na veliki broj drugih kultura.
dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Kulturni kapital - razne vrste legitimnog
Konverzacija gestovima - gestovi jednog znanja koje akter poseduje (Burdije).
uesnika interakcije koji nesvesno iza Kulturni sistem - Parsonsov sistem dela-
zivaju odgovarajue gestove drugog nja koji vri funkciju latentnosti, tako
uesnika ( M i d ) . to obezbeuje norme i vrednosti koje
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest aktere motiviu na delanje.
preduzimanje konkretne mere kojom K v a z i g r u p a - mnotvo pojedinaca koji
se zadovoljava izvorni impuls (Mid). zauzimaju poloaje na osnovu kojih
Korisnost - preferencije ili vrednosti koje imaju isti interes (Darendorf).
imaju akteri (teorija razmene). Lanci zavisnosti lanci veza koji obuhva
Kreativna destrukcija - shvatanje p o ko taju one ljude o d kojih je pojedinac
m e stare strukture moraju d a se unite zavisan, kao i zavisnost ljudi o d dru
(i nestanu) kako bi otvorile prostor za gih ljudi (Elijas).
nastanak novih koje e biti efikasnije Latentne funkcije - nenameravane pozi
(Sumpeter). tivne posledice (Merton).
Kreolizacija - kombinacija kultura koje Latentni interesi - interesi kojih pripad
su prethodno bile odvojene jedna od nici grupe nisu svesni (Darendorf).
druge; ovaj koncept esto se upotre Latentnost - prvi aspekt Parsonsovog e
bljava naizmenino s k o n c e p t o m hi tvrtog funkcionalnog imperativa; odno
bridizacije. si se na potrebu sistema da stvara, odr
Krivino pravo - obeleje mehanike soli ava i obnavlja motivaciju pojedinaca.
darnosti. O b l i k prava u kojem e pre L a - oblik interakcije u kojoj pojedinac
stupnici verovatno biti otro kanjeni namerno prikriva istinu o d dragih
za svaki postupak koji vrsto integrisa- (Zimi).
na zajednica doivljava kao prekraj Lana svest - u kapitalizmu, i proleteri i ka
snane kolektivne svesti (Dirkem). pitalisti imaju lanu svest o sebi, o svom
K u l t u r a i ideologija potronje - ideologi meusobnom odnosu i nainu na koji
ja p o m o u koje se vri kontrola nad kapitalizam funkcionie (Matks).
ljudima irom zemaljske kugle. Sred Liberalni feminizam - feministika teori
stva za vrenje te kontrole su savreme- ja nejednakosti koja tvrdi da su ene
ni marketing, mediji, kao i itav niz jednake s mukarcima u tome to su
potronih dobara koja se na tim medi i one sposobne za donoenje razlo
j i m a reklamiraju i prodaju. U krajnjoj nih moralnih sudova. Po ovoj teoriji,
instanci, sve navedeno nalazi se u slu rodna nejednakost rezultat je patrijar
bi stvaranja globalnog potroakog halnih i seksistikih obrazaca podele
raspoloenja koje transnacionalnim rada, a rodna jednakost se moe ostva
korporacijama, kao i reklamnim i m e riti ako se preoblikuju obrasci podele
dijskim korporacijama omoguava da rada u kljunim drutvenim ustanova
ubiru veliki profit (Skler). m a , kao to su: pravo, rad, porodica,
Kulturna industrija - p o j a m kojim kri obrazovanje i mediji.
tiki teoretiari oznaavaju vrstu indu L i n a fasada - oprema koju publika p o -
strije u koju spadaju filmska, radijska istoveuje s izvoaima i oekuje o d
i njima sline industrije, s ciljem da u njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) .
444 D 2 0 R D 2 RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Linost p o Parsonsu, organizovan si M e k d o n a l d i z a m - proces koji se prvo

stem p o k o m e se pojedinac (akter) ori- javio u industriji brze ishrane i slian
jentie i motivie na delanje. je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e
Lokalne realnosti proivljenog iskustva nim proizvodima, rigidnim tehnologi
- mesta gde tealne linosti delaju i j a m a , standardizovanim tadnim ruti
provode svoje ivote (feministika te nama, dekvalifikaciji i homogenizaciji
orija). radnika i potroaa (Ricer).
Lumpenproletarijat masa jako siroma M e n e - p o M i d u , prihvatanje i percepci
nih ljudi koji se u kapitalistikom si ja uoptenog drugog od strane poje
stemu nalaze u loijem poloaju i o d dinca; konfotmistiki aspekt sopsrva.
s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . M e t o d o l o k i holisti - sociolozi koji se
Manifestne funkcije - svesne i namerava- bave m a k r o n i v o o m drutva i smatraju
ne pozitivne posledice (Merton). da on odreuje mikronivo.
Manifestni interesi - latentni interesi ko Metodoloki relacionizam - sociolozi
jih su pripadnici grupe postali svesni koji su usmereni na odnos izmeu fe
(Darendorf). n o m e n a na makronivou i mikronivou
M a n i p u l a c i j a - ttea faza akta; podra- (Ricer).
zumeva manipulisanje percipiranim Mikrofizika m o i - koncept p o k o m e
objektom ( M i d ) . m o postoji na mikronivou i uklju
M a n i r nain na koji se izvoa ponaa uje radnje kojima se ona vri kao i
pred publikom; govori publici koju vr radnje kojima se ona dovodi u pitanje
stu uloge izvoa namerava da igra u (spori).
odreenoj situaciji ( G o f m a n ) . Mistifikacija - nastojanje izvoaa da
M a s o v n a kultura - u kritikoj teoriji, kul- zbuni publiku ograniavajui kon
tuta koja je svima dostupna i popular takt koji ima s njom; prikrivanje sve
na m e u irokim m a s a m a (na primer, ga o n o g a to je prethodilo predstavi
razliiti T V kvizovi). (Gofman).
Materijalne drutvene injenice - p o Dir- M n o t v o - skup ljudi iz celog sveta koji
kemu, drutvene injenice koje imaju odrava imperiju na razliite naine,
materijalan (opipljiv) oblik (recimo, ali koji takode ima, bar potencijalnu,
amfiteatar). m o da zbaci imperiju i stvori kontra
Medijski predeli - Elektronski kapaciteti imperiju (Hart i Negri).
za proizvodnju i prenos informacija M o - prema Emersonu, potencijalni tro
irom sveta, kao i slike sveta koje oni ak koji jedan akter moe nametnuti
stvaraju i ire; jedan o d Apadurajevih drugome.
predela. M o l o h - Gidensova metafora k o j o m on
M e h a n i k a solidarnost - u Dirkemovoj opisuje moderni svet kao snanu silu
teoriji, ideja da primitivna druva na koja se kree napred ruei sve pred so
o k u p u dri nerazvijena podela rada b o m . Ljudi upravljaju M o l o h o m , ali
i injenica d a svi obavljaju istu vrstu uvek postoji mogunost da e se on
poslova. otrgnuti kontroli i unititi one koji su
Mekdonaldizacija - proces u k o m e prin ga stvorili, i njihovu okolinu.
cipi funkcionisanja restorana brze M r e a razmene - mrea drutvenih o d n o
hrane osvajaju jedan po jedan sektor sa koji ukljuuju odreeni broj indivi
amerikog drutva, kao i ostatak sve dualnih ili kolektivnih aktera. Razliiti
ta. N j e n i h pet osnovnih dimenzija su akteri imaju mnotvo razliitih resursa
efikasnost, kalkulabilnost, predvidlji- i mogunosti razmene, kao i razliite
vost, kontrola p u t e m zamene ljudi meusobne odnose razmene. M n o g i
tehnologijama i, paradoksalno, racio od ovih odnosa razmene postoje i m e
nalnost iracionalnosti. usobno su povezani, fotmirajui tako
RECNIK 445
pojedinanu mrenu strukturu (Emer N o v a sredstva za p o t r o n j u S k u p potro
son). akih mesta koja su uglavnom nasta
N a d n i c a za preivljavanje - nadnica ko la nakon 1950-ih godina u S A D , s ci
j u kapitalista plaa radniku a koja je ljem da unaprede potronju (Ricer).
taman tolika da radnik preivi i zasnu- Objanjavajue prakse - naini na koje
je porodicu, kako bi ga deca, kad one- neka osoba nudi objanjenje a druga
moa, zamenila na njegovom r a d n o m osoba prihvata ili odbacuje to obja
mestu (Marks). njenje (etnometodologija).
N a g r a d e - radnje kojima akteri pripisuju O b j a n j e n j a - naini na koje akteri defi-
pozitivne vrednosti; poveanje nagra niu (opisuju, kritikuju ili idealizuju)
d a verovatno e izazvati eljeno pona posebne situacije (etnometodologija).
anje (teorija razmene). O b j a n j e n j e - proces u kojem ljudi nude
Nefunkcije - posledice drutvenog dela- objanjenja kako bi svetu oko sebe da
nja koje su nevane za prouavani si li smisao (etnometodologija).
stem (Merton). Objektivna kultura - p o Z i m l u , sve ljud
N e m a t e r i j a l n e drutvene injenice - p o ske tvorevine koje se smatraju delom
D i r k e m u , drutvene injenice koje su kulture (umetnost, nauka, filozofija
spoljne i prinudne, ali koje imaju ne itd.).
materijalan oblik (na primer, norme i
O d n o s i vladanja - sloene, nemonolitne
vrednosti).
ali povezane drutvene aktivnosti koji
N e n a m e r a v a n e posledice - neoekivane
m a je m o g u e kontrolisati drutvenu
pozitivne, negativne i nevane posledi
proizvodnju (feministika teorija).
ce (Merton).
O d r a v a n j e obrasca - drugi aspekt Par-
N e o t r i b a l i z a m - postmoderno kretanje
sonsovog etvrtog funkcionalnog im
ka stvaranju itavog niza zajednica ko
perativa; odnosi se na potrebu sistema
je predstavljaju pribeita za strance,
da obezbeuje, odrava i obnavlja
o d n o s n o niz religioznih, etnikih i p o
kulturne obrasce koji stvataju i potkre
litikih gtupa.
pljuju individualnu motivaciju.
N e t o - uglavnom p u n oblik, to jest o b
Okruenje - fizika scena koja obino
lik ispunjen posebnim sadrajem (Ri
m o r a da postoji da bi akteri izveli
cer).
predstavu ( G o f m a n ) .
N e t o balans - razlika izmeu funkcija i
Ontoloka nesigurnost - nesigurnost
disfunkcija (Merton).
koja nastaje iz neprekidne refleksije,
Nita - uglavnom prazan oblik; oblik
o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a
lien bilo kakvog posebnog sadraja
menjaju svoje ivotne planove i ciljeve
(Ricer).
(Gidens).
N i v o i funkcionalne analize - funkcional
na analiza se moe sprovesti na bilo O p e r a n t n o uslovaljavanje - proces ue
kojoj standardizovanoj i ponovljivoj nja kroz koji posledice nekog ponaa
druvenoj pojavi, poevi od drutva nja modifikuju to ponaanje (teorija
u celini p a do organizacija, institucija razmene).
ili grupa (Merton). O r g a n s k a solidarnost - ditkemova ideja
N o r m a l i z u j u i sudovi - oni koji su na da u savremenom druvu, usled razvi
vlasti m o g u da odluuju ta je normal jene podele rada, solidarnost proizila-
no, a ta nenormalno u velikom broju zi iz razliitosti; d a bi drutvo funkcio-
oblasti. Ko god prekri norme koje su nisalo, pa ak i preivelo, potreban je
sadrane u normalizujuim sudovima, doprinos veeg broja pojedinaca.
smatra se nenormalnim i moe biti ka O s k u d n o s t resursa - nedovoljna koliina
njen o d strane slubenika ili njihovih sredstava koja vas spreava da ostvari
p o m o n i k a (Fuko). te eljeni cilj.
O t u e n j e slom prirodne povezanosti Polje - mrea odnosa izmeu objektivnih

ljudi s njihovim prozvodnim aktivno drutvenih pozicija (Burdije).
stima, proizvodima koje proizvode, Ponaajui o r g a n i z a m - Parsonsov si
radnicima s kojima ih proizvode i spo stem delanja koji rukovodi funkcijom
sobnostima koje bi potencijalno m o adaptacije, tako to prilagoava i me-
gli da razviju (Marks). nja spoljni svet.
P a n o p t i k o n - sttuktura koja nekome na Ponaanje - ljudski postupci koji se vie
vlasti ili na znaajnom poloaju (na ili manje javljaju nesvesno (Veber).
primer, zatvorskom uvaru) o m o g u a Posmatranje - metod, usko povezan s
va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi terenskim radom, kojim simboliki in-
(na primer, nad zatvotenicima). tetakcionista (ili neki drugi sociolog)
Patikizacija - kao to u savremenom prouava drutvo tako to posmatra
svetu postoji itav niz razliitih vrsta ta se u n j e m u deava. U sluaju sim
patika dostupnih potroau, postfor- bolikog interakcionizma, posmatra
distiko drutvo odlikuje slina vrsta nje istraivau o m o g u u j e da koristi
heterogenosti u m n o g i m drugim obla m e t o d saoseajne introspekcije i stavi
stima potronje. se u poloaj prouavanih aktera, kako
Patrijarhat - sistem u k o m e mukarci bi razumeo njihova znaenja i motive
potinjavaju ene. To je jedan univer i posmatrao nain na koji oni delaju.
zalan sistem, sveobuhvatan u svojoj
Postfordizam - sistem proizvodnje koji
drutvenoj organizaciji, trajan u vre
je, za razliku o d fordizma, orijentisan
menu i prostoru i sposoban da se od
na proizvodnju heterogenih, prilago
upre i odri uprkos povremenim izazo
enih proizvoda koji zahtevaju fleksi
vima (feministika teorija).
bilnije tehnologije i fleksibilnije radni
Percepcija - druga faza akta; pojedinci
ke i koji dovode do vee heterogenosti
putem ula teaguju na stimuluse koji
u potronji.
su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) .
Postindustrijsko drutvo - drutvo koje
Periferija - oblasti kapitalistike svetske
karakterie proizvodnja usluga ume
privrede koje snabdevaju centar siro
sto proizvodnje robe, profesionalni i
vinama i koje on uveliko eksploatie
tehniki rad umesto manuelnog rada;
(Volerstin).
teorijsko znanje umesto praktinog
Period igranja - prvi stadijum u razvoju
znanja; stvaranje i kontrolisanje novih
sopstva; deca se igraju tako to dode-
tehnologija i razvijanje intelektualnih
ljujti sebi uloge drugih ( M i d ) .
tehnologija koje su potrebne da bi se
Period igre - drugi stadijum u razvoju
upravljalo takvom kontrolom.
sopstva; umesto da preuzima ulogu
diskretnih drugih, dete preuzima ulo Postizanje cilja drugi Parsonsov funk
gu svih onih koji u igri uestvuju. Sva cionalni imperativ koji se odnosi na
ki o d tih uesnika ima posebnu ulogu potrebu sistema da definie i ostvari
u igri ( M i d ) . svoje osnovne ciljeve.
Politiki sistem - p o Parsonsu, podsi- Postmoderna sociologija - sociologija

stem drutva koji vri funkciju postiza koja se nalazi p o d snanim uticajem
nja cilja tako to ostvaruje drutvene postmodernih ideja i koja prihvata ne
ciljeve i mobilise aktere i resurse koji racionalan pristup prouavanju dru
su neophodni za njihovo ostvarenje. tva ( B a u m a n ) .
Poluperiferija - po Volerstinu, rezidualna Poststrukturalista - teoretiar, kao Bur
kategotija kapitalistike svetske ekono dije, koji je najpre bio pod uticajem
mije koja obuhvata skup regiona koji strukturalizma, ali je onda to znanje
se nalaze izmeu centra (eksploatato- sjedinio s drugim teorijskim perspek
ra) i periferije (eksploatisanih). tivama.
RECNIK 447
Potrebe - sve ono to je ljudima neop prihvatljivo, tokom vremena postaje
h o d n o da bi preiveli i funkcionisali sve neprihvatljivije. D a n a s m n o g o vi
na m i n i m a l n o m nivou u savremenom e obraamo panju na svakodnevna
svetu. K o n c e p t o m potreba esto se ob ponaanja drugih ljudi, bolje ih razu
janjava potronja. m e m o i, m o d a najvanije o d svega,
Pozornica - deo nastupa koji uglavnom m n o g a o d njih smatramo nepodno
funkcionie na jedan potpuno utvren ljivim. O n o to s m o nekada smatrali
i uopten nain, definiui situaciju za normalnim, sada nas uznemirava ili se
one koji posmattaju nastup (Gidens). moda toga stidimo; o n o to je neka
Prakse - po Burdijeu, ishod dijalektikog da bilo javno, sada se krije (Elijas).
odnosa izmeu strukture i dejstvenosti. Profit - u drutvenoj razmeni, profit na
Prakse nisu objektivno determinisane, staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho
ali nisu ni proizvod slobodne volje. va vrednost) nadmai trokove (teorija
Praksis - ideja da ljudi, naroito prole razmene).
teri, moraju da preduzmu konkretnu Proletarijat - klasa ljudi koji moraju da
akciju kako bi uspeli da prevaziu ka prodaju svoje radno vreme kapitalisti
pitalizam (Marks). ma jer je to jedini nain da pristupe
Praktina racionalnost o n o to svi sva sredstvima za proizvodnju (Marks).
kodnevno radimo kada pokuavamo Protestantska etika - budui da su vero-
da stignemo s jednog mesta na drugo vali u predestinaciju, kalvinisti nisu
(Veber). mogli d a znaju da li e ii u pakao ili
Praktina svest - obuhvata aktivnosti ko u raj niti su direktno mogli da utiu
je akteri uzimaju zdravo za gotovo, a na svoju sudbinu. M e u t i m , postojali
da nisu u stanju da recima izraze ono su odreeni znaci na osnovu kojih su
to ine (Gidens). mogli saznati da li su m e u spaenima
Predvidivost - ideja da su dobra i usluge ili nisu. Jedan o d glavnih pokazatelja
sutinski isti, bez obzira na to u k o m da pripadaju spaenima bio je uspeh u
delu sveta se nalazite; jedna o d dimen poslu (Veber).
zija mekdonaldizacije. Psihoanalitiki feminizam - pokuaj da
Primarne g r u p e - intimne grupe u ko se koncept patrijarhata objasni posred
jima se ljudi suoavaju licem u lice i stvom reformulacije teorije S i g m u n d a
koje imaju odluujuu ulogu u pove Frojda i njegovih sledbenika u psihoa
zivanju pojedinca s veim drutvom. nalitikoj teoriji.
Poseban znaaj imaju primarne grupe Racionalizacija - p o j a m kojim Gidens
iz perioda mladosti, prvenstveno poro oznaava razvoj rutina koje, ne samo
dica i prijatelji (Kuli). da akteru pruaju oseaj sigurnosti,
Privreda - p o Patsonsu, podsistem dru ve m u i omoguavaju da efikasno
tva koji za drutvo obavlja funkciju izae na kraj sa svojim drutvenim i
adaptacije oktuenju. votom.
Problem poretka - pitanje kako je u dru Racionalno-legalna vlast - racionalno-le-
tvu mogue eliminisati sukob, devija- galna vlast legitimise se injenicom da
nost i neslaganje i uspostaviti saradnju i je vodstvo svoj poloaj steklo tako to
reprodukciju. Pitanje poretka sutinski se pridravalo niza kodifikovanih pra
zavisi o d koncepta drutvene kontrole, vila i propisa (Veber).
odnosno zajednikih vrednosti koje pri- Radikalni f e m i n i z a m - teorija drutve
hvataju lanovi drutva (Parsons). ne organizacije, rodnog ugnjetavanja
Proces civilizovanja - dugotrajni proces i strategija promene drutva, koja
promene na Z a p a d u u manirima i afirmie pozitivnu vrednost ene kao
u svakodnevnom ponaanju. Svako takve i tvrdi da su ene u svim drutvi
dnevno ponaanje koje je nekada bilo m a nasilno ugnjetavane.
R a d n a teorija vrednosti - marksova teo svest i strukturalne uslove koji o m o g u

rija p o kojoj sva vrednost proizvoda avaju te prakse; aktet simultano stva
dolazi iz rada utroenog u procesu pro ra prakse, svest i strukture (Gidens).
izvodnje, iz ega proizilazi da je stva Restitutivno pravo - obeleje organske
ralac vrednosti u kapitalizmu - prole solidarnosti i slabe kolektivne svesti.
tarijat. Taj oblik prava o d prestupnika zahte-
Razlika - koncept koji su postmodernisti va d a se dre zakona ili da nadoknade
koristili da bi dali alternativno obja tetu o n i m a koje su povredili svojim
njenje potronje. M i ne troimo da bi postupcima (Dirkem).
s m o zadovoljili potrebe ve d a bismo Rod - drutveno konstruisan obrazac
se razlikovali o d drugih. O n o to troi mukosti i enskosti i drutveno kon-
m o i nain na koji to troimo definie sttuisan obrazac odnosa mukarca i
razlike. ene.
Razotkrivanje otkrivanje skrivenih na- Rutinizacija harizme - pokuaj sledbeni-
mera i stvarnih posledica neke ljudske ka hatizmatskog vladara da preobliku
radnje (Berger). ju izuzetne i revolucionarne karakteri
R a z u m - upotteba razuma omoguava stike svog teima kako bi on uspenije
ljudima da sredstva koja upotrebljava m o g a o da obavlja svakodnevne poslo
ju za osrvarenje svojih ciljeve procenju- ve. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji
ju u svetlu vrhunskih ljudskih vredno i d a bi se pripremili za dan kada e ha-
sti kao to su pravda, sloboda i srea rizmatski voda otii s politike scene i
(kritika teorija). omoguiti i m da ga naslede (Veber).
R a z u m e v a n j e (nem. verstehen) - meto Samodefinisanje - d o k troimo dobra,
doloka tehnika koja podrazumeva nalazimo se u procesu samodefinisa-
pokuaj istraivaa da razume misaoni nja. O n o to troimo odreuje nae
proces aktera, njegova znaenja i m o mesto u drutvenom poretku. Ljudi
tive, kao i to kako oni utiu na dela su o n o to k u p u j u i troe; oni time
nje (ili meudejstvo) koje se prouava definiu sebe i time ih definiu drugi
(Veber). (Bodrijar).
Refleksivna sociologija - upotreba teo Samostvarajui sistemi - samoreferentni
rijskih i empirijskih alata o d strane (autopoietiki) i zatvoreni sistemi koji
sociologa zarad boljeg razumevanja sami proizvode svoje osnovne elemen
sopstvene discipline (Burdije). te i sami odreuju svoje granice i svo
Refleksivnost p o M i d u , sposobnost d a j u strukturu ( L u m a n ) .
se stavimo u poloaj drugih, to jest da Saoseajna introspekcija - socioloki m e
mislimo kako oni misle i p o s t u p a m o tod koji od istraivaa zahteva da se
kako oni postupaju. Po Gidensu, spo uivi u poziciju aktera koje prouava.
sobnost pojedinaca da vode rauna o Istraiva treba da na jedan saoseajan
svom ponaanju i neprekidno ga pre nain shvati ko su ti akteri i o emu
ispituju, procenjuju i samokritikuju. oni razmiljaju, i tako pokua da razu
K a o rezultat toga sledi ispravljanje i m e znaenja i motive koji lee u osno
revizija ivotnih planova i ciljeva. vi ljudskog ponaanja.
Reifikacija - proces u kojem drutvenim S e g m e n t i r a n a diferencijacija razdvaja
strukturama dajemo sadrinu (Marks). nje delova sistema na osnovu potrebe
Rekurzivnost - stav da akteri ne srvaraju da neprekidno ponavljaju iste funkci
drutvene prakse, ni mentalno (ni na je ( L u m a n ) .
bilo koji drugi nain), niti ih srvaraju Seksizam - sistem diskriminatornih sta
strukturalni drutveni uslovi u kojima vova i praksi koji ima za cilj d a privi-
se akteri nalaze. U stvari, ljudi se izra leguje m u k o iskustvo a obezvredi en
avaju kao dejstvenici, stvarajui svoju sko iskustvo.
RENIK 449
Simbolika razmena - povratan proces ustanove drutva, njihove m e u s o b n e
davanja i primanja; ciklina razmena odnose i prinudno dejstvo koje o n e
poklona i uzvratnih poklona karakte imaju na aktere.
ristina za primitivna drurva (Bodri- Sociologija p o s t m o d e r n o s t i - sociologi
jar). ja koja odrava kontinuitet s moder
Simboliki interakcionizam - socioloka n o m sociologijom tako to se i dalje
kola koja se, sledei M i d a , prvenstve odlikuje racionalnim i sistematskim
no bavi simbolikom interakcijom. diskursom i pokuajem d a razvije m o
Simboliki kapital - potovanje i presti del postmodernog sveta. Meutim,
koje akter uiva u drurvu (Burdije). sociologija postmodernosti prihvata
Simboliko nasilje - blai oblik nasilja postmoderno drutvo k a o poseban i
(dejstvenik nad kojim se o n o sprovodi jedinstven tip drurva, a ne k a o skreta
ukljuen je u njegovo sprovodenje) ko nje o d m o d e r n o g drutva ( B a u m a n ) .
je se sprovodi indirektno, uglavnom Socioloka teorija - skup m e u s o b n o p o
kroz kulturne mehanizme (Burdije). vezanih ideja koji o m o g u u j e sistema
Simulacije - imitacije; lane stvari. Bodri- tizaciju znanja o drutvu, objanjenje
jar smatra da je savremeni svet sve vie drutva i predvianje njegove budu
p o d njihovom dominacijom. nosti.
Sistem - p o Habermasu, strukture (kao S o p s t v o - sposobnost da sebe vidimo kao
to su porodica, pravni sistem, drava objekt. Proizvod dramske interakcije
i privreda) koje imaju izvorite unutar izmeu aktera i publike ( G o f m a n ) .
sveta ivota, ali koje razvijaju zasebnu S o p s t v o u ogledalu - ideja da sliku o sebi
egzistenciju i postaju sve udaljenije i formiramo koristei druge ljude i nji
odvojenije o d sveta ivota. hove reakcije na nas k a o ogledalo koje
Sistem linosti - Parsonsov sistem dela- n a m govori k o s m o i kako se ponaa
nja koji vri funkciju postizanja cilja, m o (Kuli).
tako to definie ciljeve sistema i mobi Spoljanjost - prostor koji nije ni bina ni
lise resurse za njihovo ostvarenje. svlaionica; on se bukvalno nalazi van
Situacija idealnog govora - govorna situ d o m e n a performansa ( G o f m a n ) .
acija koja j e osloboena o d svih spolj- Sredstva za p o t r o n j u - u Marksovoj teo
nih uticaja, a pogotovo uticaja moi; riji, to su jednostavno potroaka d o
situacija u kojoj pobeuje bolji argu bra. U Ricerovoj teoriji - a u skladu
ment, a ne onaj iza koga stoji moniji s Marksovom definicijom sredstava
pojedinac ili monija grupa. Konsen za proizvodnju - to su stedstva koja
zus se stvara nakon rasprave takvim omoguavaju potronju. B a k a o to
argumentima, a takav konsenzus n a m fabrika omoguava proizvodnju, trni
uvek kazuje ta je istina. Istina nije ko centri omoguavaju potronju.
pija realnosti ve proizilazi iz konsen Sredstva za proizvodnju - stvari koje
zusa (Habermas). omoguavaju proizvodnju (orua, m a
Socijalistiki feminizam - pokuaj da se ine, sirovine, fabrike itd.).
stvori teorija koja se usredsreuje na ulo Stanovite - perspektiva aktera ukljue
gu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju nih u grupe koje su razliito pozicioni-
irih struktura koje ugnjetavaju ene. rane unutar drutvene strukture (femi
Socijalizacija proces u k o m e pojedinci nistika teorija).
prihvataju osnovne vrednosti neop Starateljski p o r e d a k - p o Parsonsu, p o d -
h o d n e d a bi se u dtutvu uspostavio sistem drutva koji vri funkciju la-
vrednosni konsenzus (Parsons). tentnosti i odravanja obrasca tako
Socijalni funkcionalizam - vrsta struktu to prenosi kulturu (norme i vredno
ralnog funkcionalizma koji se usred sti) na aktere i brine se o njenoj inter-
sreuje na velike drutvene strukture i nalizaciji.
Status - strukturalni poloaj unutar dru ekonomska osnova definie. I vie o d

tvenog sistema (Parsons). toga, ona ih p o t p u n o determinie (od
S t i g m a procep izmeu virtuelnog i reuje).
stvarnog drutvenog identiteta (Gof Svest - p o M i d u , razgovor koji ljudi vo
man). de sa s a m i m a s o b o m koristei jezik.
Stranac - jedan od Zimlovih drutvenih ti Svet snova - koncept slian konceptu
pova definisan distancom: neko ko nije fantazmagotije. Prvenstveno se od
ni ptevie blizu, ni ptevie daleko. nosi na upotrebu dekoracije i slinih
Stratifikacijska diferencijacija - vertikal m e t o d a kojima se muterije m a m e u
na diferencijacija prema kojoj se rang radnju, a roba i usluge ine glamuro
ili status u sistemu shvataju kao hije znim, romantinim i stoga privlanim
rarhija ( L u m a n ) . muterijama. Cilj takvih m e t o d a jeste
Struktura - p o Gidensu, u strukture spa da rasplamsaju elje i oseanja potenci
daju strukturni instrumenti (pre svih, jalnih kupaca.
pravila i resursi) koji slinim drutve Svet ivota - p o Sicu, svet zdravog razu
nim praksama daju sistemski oblik. ma, svet svakodnevnog ivota, obini
Strukturacija - delatnici i strukture m e svet; mesto gde se dogaa intersubjek-
u s o b n o su povezani do te mere da, u tivnost. H a b e r m a s a na p r v o m mestu
trenutku kada proizvedu aktivnost, de interesuju meupersonalni odnosi u
latnici u stvari p r o d u k u j u i reproduku- svetu ivota.
ju strukture u kojima ive; dijalektiki Svetski sistem ogroman privredni en
odnos izmeu struktute i dejstvenosti. titet koji poiva na podeli rada i koji
Struktura i dejstvenost ine dualitet; nije sputan politikim i kulturnim
jedno ne moe postojati bez drugog i granicama. To je drurveni sistem sa
obrnuto (Gidens). stavljen o d razliitih drutvenih struk
Strukturalistika perspektiva - shvatanje tura i drutvenih grupa. O n je uglav
da postoje skrivene ili potporne struk n o m samodovoljan, ima skup granica
ture koje detetminiu o n o to se dea i odreen vek trajanja (Vblerstin).
va u drutvenom svetu. Svlaionica - mesto na kojem d o izraaja
Strukturalni funkcionalizam - sociolo dolaze razni oblici neformalnog pona
ka teorija koja se usredsreuje na dru- anja koji na bini nikada ne m o g u da
rvene strukture i njihov funkcionalni se vide. Svlaionica se obino nalazi
znaaj (pozitivne ili negativne posledi blizu bine, ali je odvojena o d nje. Izvo
ce) za druge strukture. ai m o g u p o u z d a n o oekivati da se
Strukture - u drutvu, paternizovana nijedan lan publike koji sedi ispred
drutvena interakcija i stalni drutve bine nee pojaviti u svlaionici (Gof
ni odnosi. man).
Stvaranje d r u g o g - engl, othering. i n Tajnovitost - p o Z i m l u , situacija u kojoj
definistanja unutar podreene grupe jedna osoba namerno prikriva neto
kojim se odreuje koji lan grupe ni dok druga pokuava da otkrije ta je
je prihvatljiv, o d n o s n o koji lan grupe to.
je drugi". Takvo definisanje unitava Tehnokratsko miljenje - tenja ljudi da
potencijal za stvaranje koalicija i otpo postignu to veu efikasnost, tako to
ra (feministika teorija). pokuavaju da pronau najbolja sred
Stvarni drutveni identitet - o n o to p o stva za ostvarenje svojih ciljeva, ne raz
jedinac stvarno jeste ( G o f m a n ) . miljajui niti o ciljevima, niti o sred
Superstruktura - p o Marksu, superstruk stvima (kritika teorija).
turu ine sekundarne drutvene p o Tehnopredeli - neprekidno fluidne, glo
jave kao to su drava i kultuta koje balne konfiguracije iroko rasprostta-
izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje njenih mehanikih i informacionih
RECNIK 451
tehnologija (Internet, elektronska po Tradicionalna vlast - vlast koja se legi
ta) koje se kreu slobodno i brzo p o timise verovanjem sledbenika da su
itavoj planeti, prelazei sve m o g u e neki ljudi o d pamtiveka ovlaeni da
granice; jedan o d Apadurajevih pre vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
dela. predstavnici svetih i ptastarih pravila i
Tekstovi - pisani dokumenti proizali iz sila, a sledbenici u to veruju (Veber).
o d n o s a vladanja koji imaju m o d a Tradicionalno delanje - delanje p o navi
organizuju odnose proizvodnje u sva ci ili u skladu s obiajima (Veber).
k o d n e v n o m ivotu i karakter anonim Tragedija kulture - pojava koja nastaje
nosti i optosti tako d a ih je m o g u e usled toga to objektivna kultura ra
primeniti na veliki broj svakodnevnih ste velikom brzinom, a individualna
situacija; tekstovi obuhvataju dozvole, kultura i sposobnost d a se proizvodi
diplome, ugovore, narudbine, zako objektivna kultura rastu presporo.
ne, kataloge itd. N a e nedovoljne individualne sposob
Teorija intersekcionalnosti - teorija koja nosti ne m o g u d a prate korak s naim
smatra da su ene ugnjetavane u raz kulturnim stvaralatvom. K a o rezultat
liitim situacijama, razliitim istorij- toga, osueni s m o da sve manje razu
skim periodima i u razliitom stepenu m e m o svet koji s m o sami stvorili i da
intenziteta (feministika teorija). sve vie p o t p a d a m o p o d kontrolu tog
sveta ( Z i m i ) .
Teorije srednjeg o b i m a - teorije koje se
Transnacionalna kapitalistika klasa
bave delovima drutvenog sistema,
- klasa koja nije sastavljena o d kapita
kao na primer, drutvenim grupama,
lista u tradicionalnom marksistikom
drutvenom pokretljivou, fomira-
shvatanju tog p o j m a ; njeni lanovi
njem drutvenih normi itd (Merton).
ne moraju da poseduje sredstva za
Teorije svakodnevnog ivota - teorije
proizvodnju. O b u h v a t a etiri frakci
koje se bave svakodnevnim i naizgled
j e " . Korporativnufrakcijuine izvrni
trivijalnim aktivnostima kao to su
organi transnacionalnih korporacija i
individualno miljenje i delanje, in-
njihovi lokalni ogranci; dravnu frak
tetakcijom dvoje ili vie pojedinaca i
ciju ine globalizirajua drava i m e u
malim g t u p a m a koje nastaju kao po
dravni birokrati i politiari; tehnika
sledica takve interakcije.
frakcija sastoji se od globalizirajuih
Teorijska racionalnost - sposobnost da
profesionalaca dok potroaka frakcija
se realnost spozna kognitivno kroz
obuhvata trgovce i izvrne organe veli
tazvoj apstraktnih koncepata. Cilj je
kih medija (Skler).
tacionalno razumevanje sveta, a ne
Transnacionalne korporacije - korporaci
preduzimanje racionalnih radnji u nje
je koje dominiraju savremenom kapi
m u (Veber).
talistikom globalnom ekonomijom.
Terenski rad - m e t o d koji koriste simbo N j i h o v o delovanje uglavnom nije spu
liki interakcionisti, ali i ostali socio tano granicama nacionalnih drava
lozi. Podrazumeva odlaenje na teten (Skler).
(svakodnevni drutveni svet) kako bi Trijada - grupa o d tri lana (Zimi).
se uoili i prikupili svi relevantni p o Troak - nagrada koja je proputena zbog
daci. toga to nije utadeno neto to je m o
T i m - svaki skup pojedinaca koji saradu- glo da se uradi (teorija razmene).
je izvodei neku predstavu ( G o f m a n ) . Troak p r o p u t e n e prilike - troak koji
Tipovi - obrasci koje ljudi i naunici nastaje time to se aktet odrekao dru
primenjuju na veliki broj uesnika u g o g najprivlanijeg cilja i usredsredio
interakcijama, kako bi ih sveli na ogra se na ostvarenje prvog najprivlanijeg
nien broj kategorija (Zimi). cilja.
Turisti oni koji se kreu p o sveru zato Vektori ugnjetavanja i privilegija - razli
to to ele ( B a u m a n ) . ita presecanja brojnih struktura dru
Udaljena blizina - ceo svet sve vie karak tvene nejednakosti (kao to su: rod,
terie oseaj da je ono to se ini udalje klasa, rasa, globalni poloaj, seksualni
nim zapravo veoma blizu (Rozenau). afinitet i starosno doba) koja imaju za
U k u s - sklonost i sposobnost za (materi cilj da ugnjetavaju ene na drugaiji
jalno i/ili simboliko) prisvajanje jedne nain. Varijacija tih intersekcija kvali
odreene vrste klasifikovanih i klasifi- tativno menja iskustvo ena (femini
kujuih objekata ili praksi; generativna stika teorija).
formula koja predstavlja ishodite stila Virtuelni drutveni identitet - o n o to bi
ivota, objedinjenog sklopa distink- pojedinac trebalo da bude ( G o f m a n ) .
tivnih preferencija koje, u okviru spe V i a k vrednosti - razlika izmeu vredno
cifine logike svakog od simbolikih sti proizvoda kada se on proda na tr
potprostora, kao to su nametaj, ode- itu i vrednosti elemenata utroenih
vanje, jezik ili telesni bexis izraavaju u njegovu proizvodnju (ukljuujui
istu ekspresivnu nameru (Burdije). tu i ljudski rad) (Marks).

Vrednosna racionalnost - izbot najpo
U l o g a - ono to akter radi na n e k o m p o
godnijeg sredstva za ostvarenje cilja
loaju, posmatrano u kontekstu nje
voen je viim vrednostima, a ne sva
govog funkcionalnog znaaja za vei
kodnevnim iskustvima i praktinim
sistem (Parsons).
miljenjem (Veber).
U n u t r a n j i autsajder iskustvo koje d o
Vrednosno-racionalno delanje - delanje
ivljavaju lanovi grupe prilikom sva
koje se javlja kada akter najpogodnije
kog prelaska iz domaih grupa u ire
sredstvo za ostvarenje svog cilja bira
drutvo (feministika teorija).
oslanjajui se na skup nekih viih vred
U o p t e n i drugi - stav itave zajednice ili
nosti. Iako taj izbot ne mora nuno bi
bilo kog kolektiva u koji je akter uklju
ti i najbolji, on je racionalan sa stano
en ( M i d ) .
vita vtednosnog sistema kojem akter
Upadljiva dokolica - neproizvodno tro
pripada (Veber).
enje vremena; traenje vremena kao Zatvorski arhipelag - slika drutva koja
nain da se stvori zavist m e d u ljudima proizilazi iz ideje da disciplina proima
i podigne status onih koji su u m o g u drutvo na nejednak nain. To znai da
nosti da raspolau vremenom na taj ona pogaa neke delove druva, a neke
nain (Vehlen). ne, ili da neke delove drutva pogaa
Upadljiva potronja - potronja itavog u jednom, a dtuge delove u drugom
niza dobara (proizvoda) koja nije moti- trenutku. Tako nastaju brojni centri
visana potrebom za opstankom, ve p o discipline unutar sveta u k o m e je neko
stizanjem vieg statusa onih koji te pro okruenje manje ili vie pogoeno ire
izvode troe i tako stvaraju osnovu za njem disciplinskog drutva (Fuko).
zavist i razlike m e d u ljudima (Vehlen). Zavisnost - potencijalni troak koji je ak
Upravljanje - skup praksi i tehnika p o ter spreman da tolerie u razmenskom
m o u kojih se vri kontrola nad ljudi o d n o s u (teorija razmene).
m a (Fuko). Znaajni gestovi - gestovi koji nastaju
Upravljanje u t i s c i m a - tehnike koje ak kao posledica svesne misaone aktivno
teri koriste da odre odreene utiske sti; s a m o ljudi koriste znaajne gesto-
uprkos problemima s kojima se susre ve ( M i d ) .
u, kao i metode koje koriste d a bi Znaajni s i m b o l i - simboli koji k o d oso
prevazili te probleme ( G o f m a n ) . be koja ih koristi izazivaju istu ili sli
V a g a b u n d i - oni koji se kreu p o svetu nu vrstu odgovora koju nameravaju
jer smatraju d a je njihova okolina ne da izazovu k o d onih kojima su upue
podnoljiva i neprijateljska ( B a u m a n ) . ni ( M i d ) .
INDEKS
Adams, Dejn 301 Bernar, L. L. 305

Adaptacija sistema 123 Bi-Bi-Si (BBC) 433
Adorno, Teodor 202 Bifurkaciona svest 336
Afektivno delanje 74 Biheviorizam 71
Agresija, u teoriji razmene 249 definicija 220
Akt 106 i teorija razmene 240
Al-Diazira 433 socijalni 105
Altruistino samoubistvo 59 Bin Laden, Osama 168
Ambivalencija 313, 357 Biologija, i rodne razlike 305
American Sociological Review 119 Birokratija 82, 83, 160, 187, 212,
Ameriko ministarstvo unutranjih 346, 408, 431
poslova 168 Bler, Toni 207
Ameriko socioloko udruenje 29 Blokbasteri 211
Analitike vetine 429 Blumer, Herbert 220
Anomino samoubistvo 58-59 Bodrijar, an 361
Anomija 55 Body Shop 413
Antisemitizam 92 Bon marche 381
Anzaldua, Glorija 325 Borhes, Horhe Luis 157
Apaduraj, Ardun 418 Bovoar, Simon de 302
APIL shema 122 Brak 94, 304, 307
adaptacija 123 Brzina 381
integracija 124 Budon, Remon 279
latentnost i odravanje obrasca Budunost braka (Bernard) 307
125 Bumerang efekat 209
postizanje cilja 124 Burdije, Pjer 278
Arhipelag Gulag 58
Aron, Remon 279 Centar, svetskog sistema 166
Asocijacija 90 Centar-periferija 166
Azijska drutva 405 Centre de Sociologie Europeene 279
ikaka kola 217
Barber, Bendamin 396 Ciljno-racionalno delanje 74
Bath & Bodyworks 413 Civilizacije 402
Bauman, Zigmunt 398, 400 Civilizacijski proces 193
Baza 174
Bejrut, Liban 413 ovek jedne dimenzije (Markuze)
Bek, Ulrih 208 180
Bel, Danijel 339
Belo venanje (Ingrejam) 321 Darendorf, Ralf 148-155
Berger, Piter 145 Decentralizacija 430
Bernar, Desi 305 Definicija situacije 112
Deinstitucionalizacija 352 Diznilend 178, 362, 369, 370, 372,

Dejstvenici 275 373, 378
Dejstvenost 274 Diznizacija drutva 19, 23, 370
Dejstvenost-struktura, problem 14, Djui, Don 218
16, 270-271 Dokolica 102
Dejvis, Kingsli 119 Dominacija 81, 175-192
Delanje Dramaturgija 220-232
afektivno 74 Dromologija 381
vrednosno-racionalno 74 dromologija 381
drutveno 7173 Drugi
i ponaanje 71-73 i ena 302-303
i razumevanje {verstehen) 75 i moral 359-360
i rod 334 uopteni drugi 112
socijalni biheviorizam 71 Drugi pol (de Bovoar) 302
tipovi delanja 74 Drutvena konstrukcija 272, 280,
tradicionalno 74 300, 305
ciljno-racionalno 74 Drutvena stratifikacija 120
Deprivacija, u teoriji razmene 248 Drutvena sttuktura, u postindusttij-
Devijantnost 128, skom drutvu 340-341
Drutvena zajednica, APIL shema 134
132,146,238,300,346
Drutvene injenice 55
Diferencijacija
Drutveni identitet 229
definicija diferencijacije 162
Drutveni kapital 286
segmentirana 164
Drutveni sistem
stratifikacijska 165
Gidens 276
funkcionalna 166
Parsons 127, 129-139
centar-periferija 166
Drutveno delanje 71-73
Diferencijalizam, kulturni 402
Drutveno istraivanje 217-218
Digitalna podeljenost 429
Drutveno ponaanje (Homans) 2 4 2 -
Dijade 93
244
Dinamika gustina 50 Drutvo, Parsons 133
Disciplinujue drutvo 348 Dravna suverenost 423, 430
Disfunkcija 142 Du Bojs, V. E. B. 40
Diskreditovana stigma 229 Dualitet strukture i dejstvenosti (Ar
Diskriminacija (Homans) 246 er) 271, 275-276
Diskurzivna svest 274 Dualizam 277
Dispozicije potreba 131 Duh kapitalizma 78
Distanca Dvostruka hermeneutika 272
i vrednost 98
i stranac 96 Efikasnost 343, 409
od uloge 225 Egoistino samoubistvo 59
Distanca prema ulozi 225 Ekonomski kapital 286
distancijacija 206, 428 Eksperimenti prekida 236
Distinkcija 18, 287, 289 Elijas, Norbert 195
INDEKS 455
Emerson, Riard 266 Garfinkel, Harold 44, 323-240

Endokolonizacija 383 Gejts, Bil 125
Engels, Fridrih 318 Generalizacija 246
Epistemologija,feministi/postmoder- Genetiki strukturalizam 280
nisti 385 Gestovi 107
Estetske preferencije 287 Gidens, Entoni 14, 22, 26, 44, 45,
Etika, postmoderna 359 114, 204-210, 270-277, 397,
Etnometodologija 232 428
Etnopredeli 418 Gilman, Sarlot Perkins 301
Evolucija, u sistemima 163 Globalizacija
glavni teoretiari o globalizaciji
Fantazmagorija 379 397^01
Fatalistiko samoubistvo 59 ekonomska teorija 420
Feministika teorija i kapitalizam 16, 33
i postmoderna drutvena teorija kulturna teorija 401
385 politika teorija 428
kulturna 302 pregled 393-396
liberalna 304 homogenost versus heterogenost
osnovna pitanja 296 396
pregled feministikih teorija 299 Globalizacija niega 16, 23, 45, 411,
psihoanalitika 310 414^15
radikalna 314 Globalizam 398
socijalistika 318 Glokalizacija 416
socioloka teorija zasnovana na fe Gofman, Erving 21, 44, 221-232
minizmu 329 Grand-teorija {takode pogledaj: kla
teorija intersekcionalnosti 324 sine grand-teorije; savremene
Fenomenologija, i rodne razlike 302 grand-teorije; postmoderne grand-
Figuracije 197 teorije) 43
Filmovi 211 Grobalizacija 414
Finansijski predeli 419 Grupe
Ford, Henri 162, 177 interesne 154
Fordizam 185 kvazi 154
Formalna racionalnost 78 konfliktne 154
Forme interakcije 90 Guldner, Alvin 140
Fragmegracija 428
Frankfurtska kola 202 Habermas, Jirgen 202
Frist, Bil 335 Habitus 282
Frojd, Sigmund 310 Hantington, Samjuel 402
Fuko, Miel 350 Harizma 84
Fundamenatalizam 397 Hatizmatska vlast 84
Funkcije Hart, Majki 423
latentne 145 Hartsok, Nensi 388
manifestne 145 Heteronormativnost 322
Funkcionalna diferencijacija 166 Hibridizacija 457
Hijerarhijsko nadziranje 347 Iracionalnost racionalnosti 18, 184,

Hinduizam 80 409, 412
Hiperpotronja 364 Irigaraj, Lis 303
Hiperrealnost 372 Islam (vidi: muslimani)
Histereza 282 Ispitivanje, kao vid drutvene kontro
Holivudski blokbasteri 211 le 349
Holizam, metodoloki 287 Istoriju seksualnosti (Fuko) 350, 353
Homans, Dord 202, 243 Istorijski materijalizam 320
Homoseksualnost Istraivake delatnosti u drutvenim na-
i Fuko 350 ukama 279
lezbijski feminizam 317 Izlobe 780
queer teorija 41
Horkhajmer, Maks 202 Ja (I) 113
Husein, Sadam 168 Jedanaesti septembar, i stigmatizacija
muslimana 257
Idealni tip 75, 82 Jednodimenzionalno drutvo 180
Idejni predeli 419 Jezik
Imperativno koordinisana udruenja i znaajni simboli 108
152 potrnja kao jezik 362
Imperija (Hart i Negri) 423 Juicy Burger 413
Imperijalizam 423
Implozija 377 Kako se predstavljati u stvarnom ivotu
Impuls 106 (Gofman) 221
Indija 79, 81, 316, 413 Kalkulabilnost 409
Individualizam, metodoloki 287 Kalvinizam 78
Individualna kultura 99 Kanada 333, 413
Industrija 102-105 Kapital, Burdijeovi tipovi 285-286
Industrija znanja 182 Kapitalistiki patrijarhat 319
Industrijsko drutvo 342 Kapitalizam
Inram, Kris 321 definicija kapitalizma 63
Institucionalna objanjenja rodne ne duh kapitalizma 78
jednakosti 302 i venanje 321-322
Institut za drutvena istraivanja, i kritika teorija 175-179
Frankfurt 174 i kultura 175
Integracija, u sistemima 124 i protestantska etika 72, 78
Integrativne teorije {vidi: Savremene komunizam versus kapitalizam
integrativne teorije) 66-68
Interakcija ljudski potencijal 60-61
i rodne razlike 334 otuenje 61-63
forme i tipovi 90 principi kapitalizma 63-67
Interesi 153 transnacionalni kapitalizam 4 2 0 -
Interesne grupe 154 423
Internet 99,113,125,175-180,348, fordizam i postfordizam 185-191
371,376, 378,396,419, 429 Katolianstvo 80
INDEKS 457
Kanjavanje 247, 345-350 Kozer, Luis 155

Kendal, Patria 143 Kreativna destrukcija 375
Kenedi, Don 266 Kreolizacija 417
Kina 31, 69, 80, 405 Kritika teorija
Klasina socioloka teorija 4 2 4 3 kultura 175
Klasine grand-teorije pesimistian pogled na budunost
kontrola biznisa nad industrijom 184
100 tehnologija 179
od kapitalizma do komunizma Krivino pravo 54
63-68 Kuk, Karen 264
od organske do mehanike solidar Kuli, Carls Horton 219
nosti 49-52 Kultura
racionalizacija drutva 70 Burdije 287
tragedija kulture 99 diferencijalizam 402
Klasine teorije svakodnevnog ivota i dejstvenost 277
asocijacija 90 i kritika teorija 174-184
socijalni biheviorizam 105 konvergencija 407
Klasna svest 65 kulturni sistem u Parsonsovoj teo
Kod 363 riji 127
Kolektivna svest 52 tragedija kulture 89
Kolins, Patria Hil 323 u postindustrijskom drutvu 343
Kolins, Randal 231 uticaj kulture 176-177
Kolman, Dejms 254 hibridizacija 415
Kolok, Peter 269 Kultura i ideologija potronje 422
Komunizam Kulturna industrija 175
definicija 67 Kulturni feminizam 305
kapitalizam versus komunizam Kulturni imperijalizam 394
66-68 Kulturni kapital 286
ljudski potencijal 60-61 Kvazigrupe 154
principi komunizma 6768
Konfliktne grupe 154 Lanci zavisnosti 196
Konfuijanizam 79-81, 405 Las Vegas, Nevada 178, 370, 372,
Konstruktivistika perspektiva 281 376, 378-379
Kont, Ogist 22, 42 Latentne funkcije 145
Kontrola (vidi Nadzor) Latentni interesi 154
Kontrola biznisa nad industrijom 100 Latentnost, u sistemima 125
Konvencija na Seneka Folsu (1848) La 94
304 Lana svest 65
Konverzacija gestovima 107 Lengerman Madu, Patria 25, 45,
Konverzacijska analiza (vidi: etnome 295, 385
todologija) Levi-Stros, Klod 279
Konzumacija 107 Lezbijski feminizam 317
Korisnost 250 Liberalni feminizam 304
Kosmopolitizam 397 Lina fasada 223
Linost 136 i teorija razmene 268

Lin, Majki 236 mikrofizika moi 351
Ljudski potencijal 6061 vs. Situacija idealnog govora 203
Lokalna realnost proivljenog isku Mo-zavisnost 268
stva 330, 331,332, 335 Modernost
Londonska kola za ekonomiju i poli i posmodernost 204, 354-357
tike nauke 150, 207 Moloh modernosti 204-213
Lord, Odri 325 prva versus druga modernost 400
Ludilo i civilizacija (Fuko) 352 Modernost i holokaust (Bauman) 399
Luman, Niklas 164 Modernost u velikom (Apaduraj) 418
Lumpenproleterijat 155 Molm, Linda 268
Moloh modernosti 204-213
Mafezoli, Miel/ Majki 358 Molovi 376
Manifestne funkcije 145 Mos Burger 413
Manifestni interesi 154 Mree razmene 265
Manipulacija 106 Multikulturalizam 39
Manir 223 Multikulturalna drutvena teorija 39
Marks, Karl 64 Mur, Vilbert 119
Markuze, Herbert 179 Muslimani
Masovna kultura 175 i stigmatizacija 257
Masovna proizvodnja 185-190, 343 i sukob civilizacija 402
Materijalne drutvene injenice 56
Matriks {Rim) 211 Nacionalno geografsko drutvo 266
Mediji, uticaj medija 175-178 Nadnica za preivljavanje 64
Medijski predeli 419 Nadzirati i kanjavati 345
Meunarodni monetarni fond Nadzor [takode, vidi: kontrola)
(MMF) 394-395 Nagrade 120-121, 133, 242, 246
Mehanika solidarnost 50 Nasilje
Mekdonaldizacija 16-19, 45, 4 0 8 - i rodno ugnjetavanje 316
415 simboliko 286
Mene (Mid) 115 Nefunkcije 143
Merton, Robert 142 Negri, Antonio 423
Metodoloki holizam 287 Nejednakost, rodna 303
Metodoloki individualizam 20, 287 Nenameravane posledice 145
Metodoloki relacionizam 287 Neoklasina ekonomija 251
Mid, Dord Herbert 111 Neomarksizam
Mikroelektronske tehnologije 429 i Bodrijar 371
Mikrofizika moi 351 i teorija sukoba 148
Mikro-makro problem 271 kritika teorija 173-174
Mistifikacija 227 od fordizma do postfordizma 185
Mnotvo 425 Skler o transnacionalnom kapitali
Mo zmu 420
disciplinujua 348 Hart i Negri o imperiji 423
i teorija intersekcionalnosti 299 Neotribalizam 358
INDEKS 459
Neto 414 Period igre 111

Neto balans 144 Pica hat (Pizza Hut) 413-414
Nirulas 413 Pitets, Jan Nederven 401
Nita 414 Podela rada
Nivoi funkcionalne analize 144 organska solidarnost 49
Njutn, Isak 32 tragedija kulture 89
Nove potroake snage 362 Podgrupisanje 432
Pokretljivost (mobilnost) 139, 400,
O'Brajan Dodi 269 418,430
Objanjavajue prakse 234 Pokretna traka 181, 186, 191
Objanjenja 234 Politika sociolke teotije 37-39
Objektivizam 280 Polje 285
Objektivna kultura 99 Poluperiferija, u svetskom sistemu
Odbegli svet 397 192
Odnosi vladanja 330 Ponaajui organizam 126
Odravanje obrazaca, u sistemima Ponaanje, i delanje 71
125 Poreklo line svojine i drave (Marks i
Okruenje 123 Engels) 318
Okruenje, u sistemskoj teotiji 156 Posledice, nenameravane 145
Operantno uslovljavanje 240 Posmatranje 218
Organska solidarnost 49 Posmoderna sociologija 355
Orvel, 1984 387 Posmodernost
Orvel, Dord 387 etika u postmodernosti 359
Osnove drutvene teorije (Kolman) i ambivalencija 357
251 sociologija posmodernosti 355
Otuenje 61 Postizanje cilja, teorija sistema 124
Poststrukturalizam 281
Panoptikon 347 Potrebe 364
Pariz, Francuska 278, 370, 380, 413 Potroako drutvo 374
Park, Robert 217 Potronja
Parsons, Talkot 138 kao jezik 362
Parsonsov strukturalni funkcionali- kultura i ideologija potronje 422
zam masovna 175
APIL shema 122 nova vs. stara sredstva za potro
Lumanov odgovor na nju 374
sistem delanja 155 od proizvodnje do potronje 362
shema delanja 126, 128 upadljiva 102
Patikizacija 190 Pozornica, (Gofman) 222
Patrijarhat Prakse 280
i psihoanalitiki feminizam 310 Praksis 67
i radikalni feminizam 314 Praktina racionalnost 76
i heteronormativnost 322 Praktina svest 274
kapitalistiki 319 Pravedni tatovi 425
Percepcija 106 Pravila 345
Pravo, krivino vs. restitutivno 54 praktina 76

Predrasude 33 teorijska 77
Predvidljivost 411 u teoriji razmene 240
Preindustrijsko drutvo 340, 342 formalna 78
Primarne grupe 219 Radikalni feminizam 314
Privreda Radna teorija vrednosti 64
i APIL shema 133 Rat 383
i globalizacija 420-428 Rat terorizmu, i funkcionalizam 168
Problem dejstvenosti i strukture 242, Rationality and Society (asopis) 251
270 Ratovi zvezda (film) 211
Procesna sociologija 198 Razlika
Profit, u drutvenoj razmeni 248 i potronja 364
Prohujalo s vihorom (film) 211 rod kao osnova razlika 300
Projekat arkada (Benjamin) 379 Razotkrivanje 45
Proletarijat 63, 425 Razum 183
Promena 154
Razumevanje {Verstehen) 75
Prostor
Redukcionizam 241
Zimlova teorija o prostoru 97
Refleksivna sociologija 283
i Moloh modernosti 204
Refleksivnost
i spektakl 377
i teskoba koja iz nje nastaje 113
u teoriji strukturacije 270277
i sopstvo 272
Prostorni rat 400
Regan, Ronald 123
Protestantska etika 78
Reifikacija 92
Protestantska etika i duh kapitalizma
rekurzivnost 271
(Veber) 78
Relacionizam, metodoloki 287
Psihijatrija 352
Religija
Psihoanalitiki feminizam 310
katolianstvo 80
Queer teorija 39, 41 konfuijanstvo 80
Quo vadi (film) 211 protestantizam 80
hinduizam 80
Racionalizacija Restitutivno pravo 54
gvozdeni kavez racionalizacije Restorani brze ishrane 34, 191, 408
drutva 70, 86, 184 Rider, Dord 410
i kritika teorija 173-184 Rizik 208
i protestantizam 78 Robertson, Roland 394
i strukture autoriteta 148 Robne kue 375
i teorija strukturacije 270 Rod
mekdonaldizacija 408 definicija roda 300
sistema i sveta ivota 200 kao drutveno postignue 239
Racionalno-legalna vlast 85 nejednakost zasnovana na rodu
Racionalnost 303
vrednosna 76 razlike zasnovane na rodu 301
iracionalnost racionalnosti 184 sociologija roda 300
INDEKS 461
strukturalno ugnjetavanje zasnova Sistem delanja

no na rodu 318 drutveni sistem 127
ugnjetavanje zasnovano na rodu kulturni sistem 127
318 ponaajui organizam 126
Roenje nacije (film) 211 sistem linosti 127
Rosi, Alis 301 Sistem, Habermas o sistemu 199
Rozenau, Dejms 478 Sistemska teorija {vidi: opta teorija
Rusija 340, 398, 403 sistema)
Ruski bistro 413 Situacija idealnog govora 203
Rutinizacija harizme 84 Situacija, definicija situacije 112
Sjedinjene Amerike Drave
i globalizacija 394, 396
Saderland, Kifer 258 i imperija 424
Sajberprostot (vii: Internet) 377 simulacije u SAD 370
Samostvarajui sistemi 158 sukob civilizacija 405406
Samoubistvo 58/ Skiner, B. F. 242
Saoseajna introspekcija 220 Skler, Lesli 420
Savremene grand-teorije Sloboda, i veliina grupe 93
kolonizacija sveta ivota 199 Smit, Doroti 332
Moloh modernosti 204 Socijalistiki feminizam 318
neomarksizam 173 Socijalizam 420-421
opta teorija sistema 155 Socijalni biheviorizam 105
strukturalni funkcionalizam 118 Socijalni funkcionalizam 118
teorija sukoba 148 Sociologija postmodernosti 355
civilizacijski proces 193 Sociologija roda 300
Savremene integrativne teorije Socioloka teorija
kultura i dejstvenost 277 definisanje 76
simboliki interakcionizam 215 postmoderna 355
teorija tazmene 240 refleksivna sociologija 283
teorija racionalnog izbora 25 stvaranje 37
habitus i polje 278 feministika 329-336
Segmentirana diferencijacija 164 Solidarnost, mehanika vs. organska
Seksizam 306 49
Seksualnost 39, 239, 301, 321, 353 Sopstvo
Sidman, Stiven 41 dramaturgijsko shvatanje sopstva
Si-En-En (CNN) 419, 433 221
Siksu, Elen 303 i drugi 112
Simbolika razmena 361 Ja i mene 113
Simboliki interakcionizam 215 nastanak/razvoj sopstva 109, 219
Simboliki kapital 286 opsednutost sopstvom 113
Simboliko nasilje 286 sopstvo u ogledalu 219
Simulacije (Bodrijar) 372 u simbolikom interakcionizmu
Simulacije 396 215
Sinika civilizacija 403 Sopstvo u ogledalu 219
462 D2ORD2 RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI
Sorokin, Pitirim 20, 138, 305 praktina 276

Sovjetski Savez 58, 67, 68, 123, 134 Svest 91
Spektakl Svet snova 379
i vreme 378 Svet ivota 200
i implozija 377 Svetska banka 395
i simulacija 378 Svetska trgovinska organizacija (WTO)
Spoljanjost 228 394
Sputnjik 134 Svetski sistem 191
Sredstva za potronju 374 Svlaionica 228
Sredstva za proizvodnju 374 ic, Alfred 200
Stanovite 327-328 Sijavo, Teri 335
Starateljski poredak, APIL shema 134 Stiglic, Dozef 395
Starbaks (Starbucks) 412 Sumpeter, Jozef 375
Status 165
Stigma 229 Tajnovitost 94
Stimulus, u teoriji razmene 246 Tehnokratsko minjenje 181
Stranci 96 Tehnologija
Stratifikacija, teorija stratifikacije 119 i endokolonizacija 383
Stratifikacijska diferencijacija 165 i rat 383
Strukturacija 276 kritika teorija o tehnologiji 179
Strukturalistika perspektiva 280 mikroelektonska 429
Strukturalizam, genetiki 280 Tehnopredeli 419
Strukturalni funkcionalizam Tekstovi 331
definicija 111 Telo 307, 356, 383, 427
kritike na 119 Teorija igara 251
Mertonov 139 Teorija intersekcionalnosti 324
Parsonsov 122 Teorija konsenzusa 131, 149, 200
teorija stratifikacije 119 Teorija modernizacije 394
Strukturalno ugnjetavanje 318 Teorija opteg sistema
Strukture 118-119 diferencijacija 162
Stvaranje drugog 326 kod 169
Stvarni drutveni identitet 229 okruenje 156
Subjektivizam 280 samostvarajui sistemi 158
Subjektivnost, feministika teorija o Teorija racionalnog izbora 251
subjektivnosti 321 Teorija razmene
Sukob civilizacija i ponovno stvaranje Integrativna 263
svetskog poretka 402 Homansova 240
Superstruktura 174 Teorija strukturacije 270
Suverenost, drava 423, 430 Teorija sukoba
Svakodnevni ivot; pogledaj: Teorije vlast 151
svakodnevnog ivota grupe 154
Svest interesi 152
bifurkaciona 336 promena 154
diskurzivna 276 funkcije sukoba 155
INDEKS 463
Teorije srednjeg obima 139 Vehlen, Torsten 100

Teorijska racionalnost 77 Vektori ugnjetavanja i privilegija
Terenski rad 218 324
Terorizam, funkcije Rata terorizmu Veliina grupe 93
168 Vetina upravljanja 344
Tim 228 Vetine, analitike 429
Tim Hortons 413 Vilijams, Don 307
Tipovi uesnika u interakcijama 90 Vilijams, Rozalinda 380
Tomas, Doroti 112 Virilio, Pol 15, 381
Tomas, V. I. 112 Virtuelna realnost 384
Tradicionalizam 397 Virtuelni drutveni identitet 229
Tradicionalna vlast 82 Viak vrednosti 66
Tradicionalno delanje 74 Visoko obrazovanje 290
Tragedija kulture 99 Vlast
Transnacionalna kapitalistika klasa i globalizacija 431
421 i racionalizacija 8186
Transnacionalne korporacije 421 i teorija sukoba 151-152
Transnacionalni kapitalizam 420
racionalno-legalna 85
Trijada 93
tradicionalna 82
Troak
Volerstin, Imanuel 191
ponaanja 248
Volmart (Wal-Mart) 408
proputene prilike 252
Vrednosna racionalnost 77
Tren, Alen 279
Vrednosno-racionalno delanje 74
Turisti 40
Vrednost
i distanca 98
Udaljena blizina 428
radna teorija vrednosti 64
Ugnjetavanje
u teoriji razmene 247
rodno 309
Vreme
strukturalno 309
i erozija prostora 382
Ukus 287
i Moloh modernosti 204
Uloga 111, 130, 151,225,226, 296
i spektakl 377
Unutranji insajder 20
Uopteni drugi 112 u teoriji strukturacije 276-277
Upadljiva dokolica 102 Wendy's 413
Upadljiva potronja 102
Upravljanje utiscima 222 Zadovoljenje, u teoriji razmene 248
Uspeh, u teoriji razmene 245 Zapadna civilizacija 404
Utilitarizam 251 Zatvorski arhipelag 350
Zavisnost 268
Vagabundi 401 Zimerman, Don 302
Valter, Benjamin 379 Zimi, Georg 92
Variety (asopis) 211 Znaajni gestovi 107
Veber, Maks 70 Znaajni simboli 108
Dord Ricer
SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA
I NJENI KLASINI KORENI
Izdava
Javno preduzee Slubeni glasnik
Za izdavaa
Slobodan Gavrilovi
Direktor Izdavatva
Sanja Jovii
Dizajn
Milo Majstorovi
Izvrni urednik
Zorica Vidovi-Paska
Lektura
Danica Milosevic
Tehniko ureenje
Jasmina ivkovi

George Ritzer Savremena Sociološka Teorija I Njeni Klasični Koreni PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

George Ritzer Savremena Sociološka Teorija I Njeni Klasični Koreni PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dord Ricer

Copyright 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc.

Copyright J P Slubeni glasnik, 2 0 0 9

Predgovor srpskom izdanju 13

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13

3. KLASINE TEORIJE (2) 89

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 173

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263

Smrt simbolike razmene i porast simulacije . . . 367

Knjiga Dorda Ricera Socioloka teorija i njeni klasini ko-

Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori

niti koja objedinjuje sve feministike teorije iji je cilj dovoenje

Za Ricera, najvanija su poslednja dva procesa. Kulturna

ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokae kako prin

globalizuju jer ih svako moe lako razumeti, Ricer podupire svo

Navedene savremene teorije imaju svoje klasine korene"

na Veblenovu ideju upadljive potronje po kojoj ljudi ne kupuju

Zato je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u

ukazao na vezu izmeu sveta u kome ive i socioloke teorije

obraivale socioloke teorije. Njegova najvea mana sastoji se u

koja se pominje kod Peia jeste ona Fukoova, i to iz njegove

za poetni nivo i verovatno je pristupana samo studentima soci

misli, samo to ih je potrebno prevesti. Pored Ricerove trilogije

Jo nekoliko tehnikih napomena. Na kraju svake glave

Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. socioloka teorija i nje

Maksa Vebera, s njegovim konceptom racionalizacije - mogu se

Saetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj

Dord Ricer uvaeni je profesor na Univerzitetu Meriland

Kako nastaje socioloka teorija

Svakodnevno teoretiemo o savremenom svetu (kao i o mno

KAKO NASTAJE SOCIOLOKA TEORIJA

1. Socijalni teoretiari obino teoretiu na jedan disciplino-

primera. Za razliku od obinog oveka koji e verovatno

Iako drutveni teoretiari razmiljaju u optim crtama, to

predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretiari, kao i oni koji

on je doao do zakljuka da se, tokom vremena, praksa kopa

i vie se ne smatraju vanim socijalnim teorijama. Mnogi su po

DEFINISANJE SOCIOLOKE TEORIJE

teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju vane socioloke

NASTANAK SOCIOLOKE TEORIJE:

1. Teoretiari koji su uili zanat s priznatim sociolozima,

u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po

Tako dolazimo da zakljuka da socioloka teorija (pogotovo

Uopteno govorei, savremena socioloka teorija karakteristina

Multikulturalna socijalna teorija

moderna tela i moderna seksualnost. ekalo se sve do 1970-ih

Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Bukera T. Voingtona)

Stiven Sidman, meutim, tvrdi da ono to odlikuje queer

Multikulturalna teorija odbacuje univerzalistike teorije

Multikulturalni teoretiari pokuavaju da razrue jedinstvo

Multikulturalna teorija proizvod je rada atipinih teoretia

Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretiarima klasi

ili Bodrijar (drutvo proizvodnje koje ustupa mesto drutvu po

teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokuaj Mar

globalizaciji. Konano, kulturna hibridizacija vidi globalizaciju

1. Svi teoretiemo, ali postoji itav niz karakteristika koje odvajaju

8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta socioloke te

Literatura za dalje itanje

Barns, H . (1982). Uvodu istoriju sociologije. Ii II. Beograd: B I G Z .

Emil Dirkem: Od mehanike do organske solidarnosti

Dve vrste solidarnosti

i dri na okupu. Kljuni pojam za razumevanje tog problema

Promene u dinamikoj gustini