AutoCAD 2000

2D projektovanje
Skripta
Sadraj :

1 Podrka AutoCAD-u 2000 1

1.1 Radni deo 1

1.2 Tastatura 1
1.3 Specijalni tasteri 2
1.4 Funkcijski tasteri 2
1.5 Kombinacije sa Ctrl tasterom 2
1.6 Tasteri za upravljanje kursorom 2
1.7 Tasteri za upotrebu menija unutar AutoCAD a 2
1.8 Kakteristine "vezivne" ( snap ) take 3

2 Raznorazne linije 4

2.1 Crtanje linija 4

2.2 Crtanje beskonane linije 4
2.3 Crtanje viestruke "duple" linije 4
2.4 Editovanje viestruke "duple" linije 4
2.5 Definisanje stila viestruke "duple" linije 4
2.6 Iscrtavanje poli-linije i njihovo modifikovanje 4
2.7 Definisanje granice 5
2.8 Manipulisanje pojedinim segmentima poli-linije 5
2.9 Crtanje spline-ova 5
2.10 Editovanje spline krivih 5

3 Osnovni entiteti 6

3.1 Crtanje taaka 6

3.2 Crtanje lukova 6
3.3 Crtanje krunica 6
3.4 Crtanje elipsa 6
3.5 Crtanje ispunjenih krunica ili prstenova 6
3.6 Crtanje pravougaonika i kvadrata 6
3.7 Crtanje pravilnih poligona 6

4 Komande za editovanje 7

4.1 Stvaranje niza istovetnih likova 7

4.2 "Obaranje" ivica 7
4.3 Kopiranje elemenata 7
4.4 "Slika u ogledalu" 7
4.5 Pomeranje elemenata u okviru crtea 7
4.6 Paralelni elementi 7
4.7 Ponavljanje naredne komande 8
4.8 Rotiranje izabranih elemenata 8

5 Komande za modifikovanje 9

5.1 Brisanje jednog dela objekta 9

5.2 Izmena postojeih elemenata 9
5.3 Setovanje boje za elemente 9
5.4 Podela entitat na jednake delove 9
5.5 Brisanje elemenata na crteu 9
5.6 Odreivanje "debljine" elemenata 9
5.7 Produavanje lukova i linija 10
5.8 Razbijanje blokova na jednostavne entitete 10
5.9 Povezivanje dva elementa lukom 10
5.10 Podela entiteta na segmente jednake duine 10
5.11 Odbacivanje nepotrebnih elemenata 10
5.12 Menjanje veliine elemenata na crteu 11
5.13 Pomeranje elemenata koji ostaju meusobno povezani 11
5.14 Skraivanje linije do graninog elementa 11
5.15 Promena duine elementa 11
6 rafiranje i slobodoruno crtanje 12

6.1 rafiranje 12
6.2 Crtanje "slobodnom" rukom 12

7 Pisanje i modifikovanje teksta 13

7.1 Biranje eljenog fonta 13

7.2 Modifikovanje postojeeg teksta 13
7.3 Provera postojeeg teksta 13

8. Blokovi i "umetanje" u crte 14

8.1 Kreiranje i zapisivanje blokova 14

8.2 Insertovanje blokova u crte 14
8.3 Povezivanje izmeu crtea 14

9. Atributi 15

9.1 Kreiranje atributa 15

9.2 Kontrolisanje naina prikazivanja atributa 15
9.3 Modifikovanje postojeeg atributa 15

10 Kotiranje 16

10.1 Naini kotiranja 16

11 Vizualizacija i "muvanje" po crteu 17

11.1 Definisanje pogleda 17

11.2 "Osveavanje" ekrana 17
11.3 Regenerisanje crtea 17
11.4 "Kretanje" kroz crte 17

12 Layer 18

12.1 Definisanje sloja 18

13 Uslune komande za irformisanje 19

13.1 Izraunavanje povrine 19

13.2 Rasatojanje i ugao izmeu dve take 19
13.3 Prikazivanje koordinata specificirane take 19
13.4 Podaci o markiranom objektu 19
13.5 Informacije o crteu, memoriji i prostoru na disku 19

14 Usluni alati 20

14.1 Rekonfigurisanje AutoCAD a 20

14.2 Aktiviranje mree taaka na ekranu 20
14.3 Aktiviranje kretanja kursora odreenim koracima 20

15 Neki ulazi i izlazi ( I/O ) AutoCAD a 21

15.1 Uitavanje AutoLISP Aplikacija 21
15.2 Uitavanje i zapisivanje raznoraznih formata 21
15.3 Slajdovi 21
15.4 tampanje 22
Primer 1 23
Primer 2 24
Primer 3 25
Primer 4 26
Primer 5 27
AutoCAD 2000 2D 1

AutoCAD 2000 - 2D projektovanje

Tvorci programskog paketa za projektovanje AutoCAD organizovali su rad u programu da

zadovolje potrebe najireg kruga korisnika. Ovakva organizacija programskog paketa zahteva znaajnije
napore od strane korisnika u cilju obuke za korienje ovakvog paketa. Ovaj nedostatak se prevazilazi na
taj nain to AutoCAD moe lako da se prilagodi potrebama korisnika.

1.Podrka AutoCAD u 2000

Kada pilot poetnik ui da leti, prva stvar koju bi morao da uini je da upozna upravljaku
konzolu. Na taj nain ui ta je posledica aktiviranja pojedinih upravljakih dugmadi. Neke od opcija,
koje su ovde navedene, korisniku nee mnogo znaiti na ovom mestu, ali zbog kompletnosti, sve vanije
operacije sa tasterima.

1.1 Radni deo

Monitor je mesto gde se vidi korisnikov crte, bez obzira da li se radi jo na tom crteu ili je
gotov. Na slici 1 definisan je radni deo AutoCAD-a pod operativnim sistemom Windows ( Windows 95
i/ili Windows NT).

AutoCAD (Drawing.dwg)
File Edit View Insert Format Tabs Draw Dimension Modify Bonus Help

Mesto za Toolbar ove

Oblast za crtanje

Prompt oblast
Command:
Command:

Slika 1. Oblasti AutoCAD a 2000 pod Windows-ima na monitoru

1.2 Tastatura

Slovni tasteri se koriste za unoenje komandi AutoCAD-a i biranje potkomandi ili opcija unutar
komande. Na primer, ako korisnik eli pomone informacije o nekoj komandi, trebalo bi da otkuca HELP
u prompt oblasti ( komandnom promptu ) i da pritisne taster Enter.
AutoCAD 2000 2D 2

1.3 Specijalni tasteri

Postoji nekoliko znakova koji imaju specijalnu upotrebu unutar okruenja programskog paketa
AutoCAD.

znak pitanja ( ? ),
zvezdica ( * ),
apostrof ( ' ),
znak procenta (%),
znak "majmun" (@),
znak "manje od" (< ),
taka ( . ).

1.4 Funkcijski tasteri

Funkcijski tasteri partikularno kontroliu modove crtanja unutar programskog paketa AutoCAD.

1.5 Kombinacije sa Ctrl tasterom

Kada se radi o AutoCAD u 2000 za Windows taster Esc otkazuje, prekida komandu koja je u
progresu ( aktivna ).
Dodatne kombinacije sa Ctrl tasterom su sledee:
Ctrl+D - aktivira i/ili deaktivira prikazivanje tekuih koordinata kursora ( isto radi F6 );
Ctrl+E - aktivira i/ili deaktivira izometrijsku ravan ( ISOMETRIC ) od Top pre ko Right do Left, pa
nazad na T'op;
Ctrl+G - aktivira i/ili dekativira Grid ( isto radi F7);
Ctrl+B - aktivira i/ili dekativira Snap ( isto radi F9 );
Ctrl+T - aktivira i/ili dekativira Tablet ( isto radi F4 );

1.6 Tasteri za upravljanje kursorom

Ako korisnik ne poseduje mia ili grafiku tablu, on jo uvek moe da se "kree" po ekranu i da
radi u AutoCAD u. etiri tastera sa strelicama + CTRL omoguavaju kretanje kursora po ekranu
AutoCAD a.

1.7 Tasteri za upotrebu menija unutar AutoCAD a

Autodesk je omoguio korienje skraenica kada se upotrebljavaju meniji. Kada se ukucava

komanda, dovoljno je otkucati nekoliko slova da bi se aktivirao meni sa desne strane ekrana, i AutoCAD
e "osvetliti" traenu komandu. Korisnik bi morao da proveri da li je "osvetljena" ba komanda koju je on
traio. Ako u meniju figurie makro ( makro koji sadri vie od jedne komande AutoCAD a ) i ako ga
korisnik izabere, ceo makro e biti "osvetljen" ( sve njegove komande ).
AutoCAD 2000 2D 3

1.8 Karakteristine vezivne ( snap ) take

Mogunost vezivanja za neku od karakteristinih taaka u AutoCAD u naziva se objektno

orijentisanim snap-om ( Object Snap ), pa se zato i komanda, koja objedinjuje te funkcije, naziva
OSNAP.

Najee korieni kriterijumi, po kojima se moe pogaati taka na elementu, su sledei:

CENter;
ENDpoint;
INSertion;
INTersection;
APParent lntersection;
MlDpoint;
NEArest;
NODe;
PERpendicular;
QUAdrant;
TANgent;
QUlck.

E N D point From
M I D point Endpoint
Midpoint
INTersection Intersection
Apparent Intersection
APParent Intersection Center
Quadrant
CENter Perpendicular
Tangent
QUAdrant Node
PERpendicular Insertion
Nearest
TANgent Quick

NODe None
.X
INSertion .Y
.Z
NEArest .XZ
.YZ
QUIck .XY
Slika 2. Snap modovi
AutoCAD 2000 2D 4

2. Raznorazne linije

U ovom delu e se "zaviriti" malo dublje u linije i poli-linije i "pokrie" se komplikovaniji

koncepti i teorije (nastavljanje linija i poli-linija, njihovo modifikovanje, crtanje beskonane prave i
poluprave, crtanje "duple" linije, crtanje spline ova ).

2.1 Crtanje linija ( komanda LINE )

Pristup komandi : Draw Line ; LINE ; L ;

LINE komanda omoguava korisniku da iscrtava prave linije. Krajnje take linije mogu se
specificirati i pomou 2D i pomou 3D koordinata, ili njihovom kombinacijom. Ako se koriste 2D
koordinate, AutoCAD e upotrebiti tekuu elevaciju kao Z koordinatu take.

2.2 Crtanje beskonane linije ( komanda XLINE )

Pristup komandi : Draw Construction Line ; XLine ; XLINE ; XL ;

XLINE komanda omoguava korisniku da kreira beskonanu liniju koja e se koristiti kao
konstrukciona linija.

2.3 Crtanje viestruke duple linije ( komanda MLINE )

Pristup komandi : Draw MultiLine ; MLINE ; ML ;

MLINE komanda omoguava korisniku da kreira viestruku "duplu" liniju. Format ove komande
sledi:

2.4 Editovanje viestruke duple linije ( komanda MLEDIT )

Pristup komandi : MODIFY Multiline ; MLEDIT ;

MLEDIT komanda omoguava korisniku da edituje viesegmentne "duple" linije. Ova komanda
kontrolie preseke izmeu segmenata "duple" linije.

2.5 Definisanje stila viestruke duple linije ( komanda MLSTYLE )

Pristup komandi : FORMAT Multiline Style ; MLSTYLE

MLSTYLE komanda omoguava korisniku da definie stil za viesegmentne "duple" linije. Ove
linije mogu sadrati preko 16 linija koje se nazivaju elementi. Stil kontrolie broj elemenata i osobine
svakog elementa. Stil, takoe, kontrolie boju pozadine i "zavretak" svake linije.

2.6 Iscrtavanje poli linije i njihovo modifikovanje ( komanda PLINE )

Pristup komandi : DRAW Polyline ; PLINE ; PL ;

Poli-linije se kreiraju pomou komande PLINE i sline su "obinim" linijama,osim to poli-linije
mogu imati mnogo segmenata, a tretiraju se kao singl ( jedinstveni ) entitet. One, takoe, mogu imati
AutoCAD 2000 2D 5

"debljinu", kao kad se primeni komanda TRACE, ali "debljina" poli-linija moe da se suava od preseka
do preseka unutar poli-linije.
2.7 Definisanje granice ( komande BPOLY i BOUNDARY )

Pristup komandi : DRAW Boundary ; -boundary ( odziv opcija sa Command prompt )

BPOLY komanda kreira poli-linije iz delimino pokrivenih entiteta koji definiu granicu. Na
primer, ovo moe biti korisno kada se koristi komanda PSFILL da se ispuni neka oblast PostScript
rafurom, ili ako treba izraunati povrinu neke obalsti. Kada se startuje komanda BPOLY iz komandnog
prompta, na ekranu se pojavljuje "Polyline Creation" dialogue box.

2.8 Manipulisanje pojedinim segmentima poli linije ( komanda PEDIT )

Pristup komandi : MODIFY Object Polyline ; PEDIT ; PE ;
Za manipulisanje pojedinim segmentima poli-linije korisnik moe da koristi komandu PEDIT.
Pomou ove komande mogue je editovati 2D i 3D poli-linije i mrene poligone.

2.9 Crtanje spline ova (komanda SPLINE )

Pristup komandi : DRAW Spline; SPLINE ; SPL ;

SPLINE komanda omoguava korisniku da kreira krive pomou kvadratnog ili kubnog splajna
(NURBS). Ova komanda "pegla" krivu u takama unutar specificirane tolerancije.

2.10 Editovanje spline krivih (komanda SPLINEDIT )

Pristup komandi : MODIFY Spline ; SPLINEDIT ;

SPLINEDIT komanda omoguava korisniku da edituje splajn krivu. Ova komanda ima dosta
slinosti sa PEDIT komandom.
AutoCAD 2000 2D 6

3. Osnovni entiteti
Ovde e biti prezentirani osnovni entiteti.

3.1 Crtanje taaka ( komanada POINT )

Pristup komandi : DRAW Point; POINT ; PO ;

POINT komanda omoguava korisniku da nacrta 2D taku u crteu. Take su korisne da igraju
ulogu vornih taaka za komandu SNAP. Take mogu da se zadaju na tri naina: pomou apsolutnih,
relativnih i polarnih koordinata.

3.2 Crtanje lukova ( komanada ARC )

Pristup komandi : DRAW Arc; ARC ; A ;

ARC komanda omoguava korisniku da crta lukove, tj. delove krunice. AutoCAD dozvoljava
konstrukciju lukova na jedanaest razliitih naina.

3.3 Crtanje krunica ( komanada CIRCLE )

Pristup komandi : DRAW Circle ; CIRCLE ; C ;

CIRCLE komanda omoguava korisniku da crta krunice. Postoji pet naina da se koristi ova komanda da
bi se nacrtala krunica.

3.4 Crtanje elipsa ( komanada ELLIPSE )

Pristup komandi : DRAW Ellipse ; ELIPSE ; EL ;
ELLIPSE komanda omoguava korisniku da crta elipse.

3.5 Crtanje ispunjenih krunica ili prstenova ( komanada DONUT )

Pristup komandi : DRAW Donut ; DONUT ; DO ;

DONUT (ili DOUGHNUT) komanda omoguava korisniku da nacrta ispunjenu krunicu ili
ispunjeni prsten.

3.6 Crtanje pravougaonika i kvadrata ( komanada RECTANG )

Pristup komandi : DRAW Rectangle ; RECTANGLE ; REC ;

RECTANG komanda oguava korisniku da nacrta pravougaonik ili kvadrat na taj nain to
definie suprotna temena.

3.7 Crtanje pravilnih poligona ( komanada POLYGON )

Pristup komandi : DRAW Polygon ; POLYGON ; POL ;

Ova komanda omoguava crtanje pravilnih poligona sa proizvoljnim brojem stranica. Treba
izabrati broj stranica poligona, a zatim se moe odabrati jedan od dva naina crtanja poligona. Za prvi
AutoCAD 2000 2D 7

nain potrebno je navesti koordinate centra zamiljene krunice i njen poluprenik, kao i da li se radi o
opisanoj ili upisanoj krunici.
AutoCAD 2000 2D 8

4. Komande za editovanje

U ovoj glavi obrauju se mone tehnike editovanja koje omoguavaju dodatno kontrolisanje ve
nacrtanih objekata.

4.1 Stvaranje niza istovetnih likova ( komanada ARRAY )

Pristup komandi : MODIFY Array ; ARRAY ; AR ;

ARRAY komarida "uzima" markirane objekte i pravi viestruke opije istih objekata u matrinom
( n redova puta m kolona ) ili krunom ( x kopija u krug 360 stepeni ili manje ) rasporedu. I matrina i
kruna raspodela su vrlo sline. Ovo je jedan od najbrih naina da se napravi mnogo kopija odreenog
objekta.

4.2 Obaranje ivica ( komanada CHAMFER )

Pristup komandi : MODIFY Chamfer ; CHAMFER ; CHA ;

Ova komanda povezuje dva elementa pravom linijom ili ih produuje do preseka. Mogue je
odrediti distancu od kraja linije za svaki element posebno. Uneta veliina za distancu odmerava se uvek
od presene take odabranih linija. Ako se specificirane linije ne seku, CHAMFER e produiti linije da
se preseku i onda e obaviti posao.

4.3 Kopiranje elemenata ( komanada COPY )

Pristup komandi : MODIFY Copy ; COPY ; CO ;

COPY komanda se koristi za dupliranje jednog ili vie nacrtanih entiteta na drugu lokaciju (ili
lokacije), bez brisanja originala.

4.4 "Slika u ogledalu" ( komanada MIRROR )

Pristup komandi : MODIFY Mirror ; MIRROR ; MI ;

MIRROR kmanda omoguava korisniku da generie novi objekat ili objekte kao sliku u ogledalu
u odnosu na postojee. Originalni objekti mogu biti obrisani ( kao MOVE komanda ) ili "ostavljeni" ( kao
COPY komanda ).

4.5 Pomeranje elemenata u okviru crtea ( komanada MOVE )

Pristup komandi : MODIFY Move ; MOVE ; M ;

MOVE komanda omoguava fiziko pomeranje nacrtanih elemenata u okviru crtea. Korisnik e
ovu komandu da iskoristi za pomeranje elemenata sa crtea koji stoje na pogrenom mestu.

4.6 Paralelni elementi ( komanada OFFSET )

Pristup komandi : MODIFY Offset ; OFFSET ; O ;
AutoCAD 2000 2D 9

OFFSET komanda konstruie entitet paralelan drugom entitetu i to specificirajui rastojanje ili
markirajui krajnje take eljenog rastojanja. Ova komanda se moe primeniti na liniju (LINE), luk
(ARC), krunicu (CIRCLE) ili 2D poli-liniju (POLYLINE). Ako se vri offset "debele" poli-linije,
eljeno rastojanje se meri od centralne linije poli-linije. Markirani objekat se osvetli i prividno se iscrtava
isprekidanom linijom. Sintaksa ove komande je:

4.7 Ponavljanje naredne komande ( komanada MULTIPLE )

MULTIPLE komanda daje instrukciju AutoCAD - u da ponavlja narednu komandu, sve dok se ne
prekine rad pritiskom na taster Esc. U komandnom promptu ukucava se komanda MULTIPLE, iza toga
prazno mesto, pa onda naziv komande koju korisnik hoe da koristi.

4.8 Rotiranje izabranih objekata ( komanada ROTATE )

Pristup komandi : MODIFY Rotate ; ROTATE ; RO ;

ROTATE komanda omoguava korisniku da rotira izabrane elemente oko bazne take. Ova
komanda se koristi za korekciju orijentacije objekata. Obino je lake kompleksnije objekte konstruisati
horizontalno, koristei ORTHO i SNAP, i onda ih rotirati za eljeni ugao: Treba napomenuti da se ugao
meri u pozitivnom matematikom pozitivnom smeru.
AutoCAD 2000 2D 10

5. Komande za modifikovanje

Ovde su obraene komande koje se bave modifikovanjem ve nacrtanih entiteta. U te modifikacije

spada brisanje, odreivanje boje, popunjavanje entiteta, skaliranje, itd.

5.1 Brisanje jednog dela objekta ( komanda BREAK )

Pristup komandi : MODIFY Break ; BREAK ; BR ;

BREAK komanda omoguava korisda obrie jedan deo linije, luka, krunice, elipse ili poli-
linije. Za razliku od komande ERASE, koja brie ceo element, komanda BREAK omoguava da se preko
poloaja dve take na elementu odredi deo koji treba obrisati. Brisanje dela elementa moe se vriti na
dva naina. Prvi nain bira prvu taku prekida samom takom izbora objekta, a druga taka se naknadno
bira.

5.2 Izmene postojeih elemenata ( komanda CHANGE, CHPROP, DDCHPROP )

CHANGE komanda omoguava izmene na postojeim objektima na crteu.

5.3 Setovanje boje za elemenate ( komanda COLOR )

COLOR komanda setuje boju za nove entitete. Brojevi boja od 1 do 7 imaju standardno znaenje,
i to:
1. crvena boja,
2. uta boja,
3. zelena boja,
4. svetlo plava boja,
5. tamno plava boja,
6. roze boja i
7. bela boja.

5.4 Podela entiteta na jednake delove ( komanda DIVIDE )

Pristup komandi : DRAW Point Divide ; DIVIDE ; DIV ;

DIVIDE komanda omoguava korisniku da podeli entitet u zadati broj jednakih delova. Ova
komanda postavlja markere ( take ) na mestima gde su granice segmenata.

5.5 Brisanje elemenata na crteu ( komanda ERASE )

Pristup komandi : Modify Erase ; ERASE ; E ;

ERASE komanda omoguava korisniku da obrie nepotrebne elemente na crteu.

5.6 Odreivanje "debljine" elemenata ( komanda ELEV )

AutoCAD 2000 2D 11

ELEV komanda omoguava korisniku da specificira tekuu elevaciju i "debljinu" elemenata koje
treba nacrtati. Elevacija je Z ravan na kojoj je osnova objekta nacrtana, dok je "debljina" visina iznad
osnovne elevacije. Negativna vrednost za "debljinu" iscrtava se na dole.

5.7 Produavanje lukova i linija ( komanda EXTEND )

Pristup komandi : Modify Extend ; EXTEND ; EX ;

EXTEND komanda omoguava korisniku da produi specificirani element do nekog drugog
nacrtanog elementa. Ova komanda ima efekta na sledee entitete: linije (LINE), lukove (ARC), krunice
(CIRCLE) i 2D polilinije (POLYLINE), i to do figuriu kao granice. Sledei elementi mogu da se
produe: lukovi, eliptini lukovi, linije, otvorene 2D i 3D poli-linije i beskonane prave.

5.8 Razbijanje blokova na jednostavne entitete ( komanda EXPLODE )

Pristup komandi : Modify Explode ; EXPLODE ; X ;

EXPLODE komanda omoguava korisniku da zameni Block kopijama jednostavnih entiteta, i to:
Polylines zamenjuje "obinim" linijama i lukovima ,
30 Polygon mree zamenjuje sa 3D Face,
Polyface mree zamenjuje sa 3D Face, "obinim" linijama i takama,
3D Solid zamenjuje sa regionima,
regione zamenjuje linijama, lukovima i splajnovima,
krunice, koje su skalirane van centra, zamenjuje elipsama,
"duple" linije zamenjuje obinim linijama i
lukove, koji su skalirani van centra, zamenjuje eliptinim lukovima.

5.9 Povezivanje dva elementa lukom ( komanda FILLET )

Pristup komandi : Modify Fillet ; FILLET ; F ;

FILLET komanda povezuje dva elemeta ( linije, lukove ) na taj nain to izmedu njih crta luk
zadatog poluprenika. Ako je za veliinu poluprenika uneta vrednost 0, linije e biti spojene u presenoj
taki. Kada treba "zaobliti" poli-liniju, treba odabrati opciju Polyline, odrediti poluprenik i sva temena
poli-linije bie "zaobljena".

5.10 Podela entiteta na segmente jednake duine ( komanda MEASURE )

Pristup komandi : Draw Point Measure ; MEASURE ; ME

MEASURE komanda omoguava korisniku da "izmeri" enititet, stavljajui markere du objekta
na intervalima specificiranog rastojanja. Ova komanda moe da se primeni na sledee entitete: liniju (
LINE ), luk ( ARC ), krunicu ( CIRCLE ) i poli-liniju ( POLYLINE ).

5.11 Odbacivanje nepotrebnih elemenata ( komanda PURGE )

Pristup komandi : File Drawing Utilities Purge ; PURGE ; PU

PURGE komanda smanjuje veliinu fajla sa crteom na taj nain to brie neupotrebljene
blokove, vrste linija, stilove dimenzionisanja, slojeve, Shape fajlove i stilove teksta iz crtea. Na ovaj
AutoCAD 2000 2D 12

nain korisnik pravi vie mesta na hard-disku, ili smanjuje veliinu fajla da bi mogao da ga upie na
disketu. Takoe, na ovaj nain se poveava brzina editovanja crtea.

5.12 Menjanje veliine elemenata na crteu ( komanda SCALE )

Pristup komandi : Modify Scale SCALE ; SC

SCALE komanda omoguava korisniku da promeni veliinu postojeeg entiteta. Treba
napomenuti da se primenjuje isti faktor skaliranja i za X i za Y dimenzije.

5.13 Pomeranje elemenata koji ostaju vezani ( komanda STRETCH )

Pristup komandi : Modify Stretch STRETCH ; S

STRETCH komanda omoguava pomeranje elemenata crtea, ali na takav nain da oni ostanu
fiziki medusobno povezani. Ova komanda se moe primeniti na veze ostvarene pomou elemenata koji
su kreirani od strane komandi: LINE, ARC, TRACE, SOLID, 3DFACE i POLYLINE.

5.14 Skraivanje linija da graninog elementa ( komanda TRIM )

Pristup komandi : Modify Trim TRIM ; TR

TRlM komanda slui za skraivanje elemenata do nekog graninog objekta.

5.15 Promena duine elemenata ( komanda LENGHTEN )

Pristup komandi : Modify Lenghten LENGHTEN ; LEN

LENGTHEN komanda omoguava koriniku da promeni duinu objekata i da promeni
unutranji ugao luka. Ova komanda nema uticaja na "zatvorene" objekte. Splajn objekti mogu biti
produeni linearno.
AutoCAD 2000 2D 13

6. rafiranje i slobodoruno crtanje

Ovde su opisane dve komande kofe mogu korisnikov crte ulepati ili "unakaziti", to zavisi od
sposobnosti i ukusa korisnika. Ako se komande SKETCH i HATCH koriste neoprezno zaas crte moe
postati prevelik da bi se zapisao na disketu ili, ak, i na disk.

6.1 rafiranje ( komande BHATCH, HATCH )

Pristup komandi : Draw Hatch BHATCH HATCH ; BH; H

Pomou komande BHATCH korisnik moe rafirati oblast koja je ograniena zatvorenim
krivama, markirajui tu oblast samo takom unutar nje. Ova komanda automatski definie granicu, i
ignorie neku "rupu" ili parcijalne entitete koje nisu deo granice. Uz pomo ove komande korisnik ne
mora da selektuje svaki entitet da bi definisao granicu oko oblasti koju eli da rafira, kao to to mora da
radi kada se primeni komanda HATCH. BHATCH definie granicu i formira poli-liniju od entiteta koji
definiu granicu. Po default - u, AutoCAD brie ove poli-linije, a korisnik moe da specificira i drugaije.

6.2 Crtanje slobodnom rukom ( komanda SKETCH )

Pristup komandi : Sketch

SKETCH komanda omoguava korisnika da ubaci slobodoruni crte u tekui crte. Ova
komanda zahteva, kao ulaz, ili digitizirajuu tablu ili mia.
AutoCAD 2000 2D 14

7. Pisanje i modifikovanje texta

Ovde su predstavljeni razni koncepti i komande koji pomau korisniku da "unese" tekst u Auto
CAD.
Pristup komandi : Text
TEXT komanda "crta" slova, brojeve i raznorazne simbole. Korisnik moe da koristi ovu
komandu da bi postavio tekst ili simbole u svoj crte.

Pristup komandi : Draw Text Single Line Text DTEXT DT

Pored komande TEXT, u AutoCAD-u postoji jo i komanda DTEXT. Jedina razlika izmeu ove
dve komande je u tome to se pri korienju DTEXT komande tekst na ekranu pojavljuje istovremeno sa
unosom sa tastature.

Pristup komandi : Draw Text Multiline Text MTEXT MT; T

MTEXT kreira tekstualne paragrafe koji se prilagoavaju unutar granica teksta, koje nisu margine
za tampu. Na samom poetku definiu se granice teksta i na taj nain se specificiraju duina i ureenje
paragrafa. Svaki Mtext objekat je singl objekat, bez obzira na broj linija koji sadri. Trebalo bi
napomenuti da se zadate granice ne tampaju.

7.1 Biranje eljenog fonta ( komanda STYLE )

Pristup komandi : Format Text Style ; STYLE ; ST

STYLE komanda omoguava korisniku da kreira novi tekstualni stil i da modifikuje postojei.
Svaki tekstualni stil koristi partikularni font kome se moe odrediti fiksna visina _28_, faktor ekspanzije
ili kompresije irine 2 i ugao kosine (nagiba) 3. Takoe, moe se selektovati font koji je obrnut
unazad ( mirror sa leva udesno ) 4 ili koji je obrnut naopako, "okrenut glavom nadole" ( mirror
odozgo na dole ) 5. Brojevi u uglastim zagradama odnose se na narednu sintaksu.

7.2 Modifikovanje postojeeg teksta ( komande DDEDIT, MTPROP )

Pristup komandi : Modify Text ; DDEDIT ; ED

Tekst se moe ispravljati, modifikovati i dopunjavati korienjem komande DDEDIT. Ova
komanda zahteva da se odabere ( markira ) eljeni tekst, a potom se u formi maske za unos omoguava
promena eljenog teksta. DDEDIT se moe koristiti i u Paper i u Model prostoru, to zavisi od toga koji
je aktivan kada se upotrebi komanda. Pored teksta, mogu se editovati i atributi. Treba napomenuti da ova
komanda nema uticaja na tekst atributa koji je deo nekog bloka.

7.3 Provera postojeeg teksta ( komanda SPELL )

Pristup komandi : Tools Spelling ; SPELL ; SP

SPELL komanda omoguava korisniku da ekira tanost ispisa engleskih naziva na crteu.
AutoCAD 2000 2D 15

8. Blokovi i "umetanje" u crte

Ovde se opisuje jedan od najmonijih parova komandi u AutoCAD-u: komande BLOCK i
INSERT. Kada ove komande "rade" zajedno omoguavaju da se smanji vreme crtanja objekata koji se po
nekoliko puta pojavljuju na crteu

8.1 Kreiranje i zapisivanje blokova ( komande BMAKE, BLOCK, WBLOCK )

Pristup komandi : Draw Block Make ; BMAKE ; B

BLOCK komanda "uzima" jedan ili vie nacrtanih objekata i korisniku omoguava lagano
kopiranje, tih objekata, gde god eli na crteu pomou INSERT komande. Korienjem ove komande
korisnik ne mora da crta iste stvari vie puta.

8.2 Insertovanje blokova ( komande BASE, INSERT, MINSERT, DDINSERT )

Pristup komandi : Draw Block ; BASE

BASE komanda definie referentriu taku ( osnovnu taku za insertovanje ) za insertovanje i rotiranje
tekueg crtea u sledei crte.

MINSERT komanda predstavlja kombinaciju dve komande: INSERT i ARRAY. Pomou ove komande
mogue je izvriti viestruki unos bloka i pri tome se mogu koristiti mogunosti komande ARRAY za
odreivanje njihovog meusobnog poloaja. Uneti crtei, na ovaj nain, predstavljaju jedinine elemente.

Pristup komandi : Insert Block ; DDINSERT ; I

DDINSERT komanda je identina INSERT komandi, i ona insertuje ve definisani blok ili postojei
crte kao Block Definition u korisnikov crte.

8.3 Povezivanje izmeu crtea ( komande XBIND, XREF )

Pristup komandi : Modify Object External Reference Bind ; XBIND ; XB

XBIND komanda omoguava trajno vezivanje karakteristinih za sadraj tekueg crtea.

Pristup komandi : Insert External Reference ; XREF ; XR

AutoCAD 2000 2D 16

9. Atributi

Ovaj deo barata podacima koje korisnik moe da "smesti" u crte. Ti podaci se nazivaju
atributima. Komande koje imaju efekta na atribute u okviru AutoCAD-a su: ATTDEF DDATTDEF,
ATTDISP, ATTEDIT, DDATTE, ATTEXT i DDATTEX.

9.1 Kreiranje atributa ( komande ATTDEF, DDATTDEF )

Blokovi imaju mogunost da pamte i prenose tekstualne informacije. Takve karakteristike

blokova nazivaju se atributima. Komande ATTDEF i DDATTDEF omoguavaju definisanje
karakteristika atributa: ifre, upita za unos vrednosti podrazumevane vrednosti, kao i mesta, stila i
veliine teksta atributa. Kada se startuje ova komanda, pojavljuje se meni za podeavanje odreenih
karakteristika budueg atributa.

Pristup komandi : Draw Block Define Attributes ; DDATTDEF ; AT

Komanda DDATTDEF kreira Attribute Definition, i identina je komandi ATTDEF, samo to se
ovde barata podacima preko Attribute Definition dialogue box. Sintaksa za startovanje ove komande

9.2 Kontrolisanje naina prikazivanja atributa ( komanda ATTDISP )

Pristup komandi : View Display Attribute Display ; ATTDISP

Ova komanda kontrolie nain prikaza atributa na crteu. Sintaksa za ATTDISP komandu je:

9.3 Modifikovanje postojeeg atributa ( komanda ATTEDIT )

Pristup komandi : Modify Attribute Global ; ATTEDIT

Ako treba izmeniti poloaj, veliinu ili ugao ispisivanja vrednosti atributa, za to se koristi
komanda ATTEDIT. Pomou ove komande atributi mogu da se menjaju ili pojedinano, ili globalno.
AutoCAD 2000 2D 17

10. Kotiranje

Ovaj deo je posveen konceptima dimenzionisanja AutoCAD-a i DIM, DIM1 i DDIM pristup
dimenzionim komandama. Komande "otvaraju" mod dimenzionisanja i omoguavaju opcijama, da bi se
na eljeni nain izvrilo dimenzionisanje.

10.3 Naini kotiranja ( komande DIM, DIM1, DDIM )

HORizontal komanda generie horizontalne kotne linije i rastojanje meri po horizontalnom
pravcu.
VERtical komanda radi iste stvari kao prethodna komanda HORizontal, samo u vertikalnom
pravcu. Ovo isto postie se i iz Command prompta pomou komande DIMLINEAR.
ALigned komanda iscrtava kotne linije i meri odstojanja u pravcu koji je paralelan sa pravcem
elementa.
ROtated komanda iscrtava kotne linije i meri odstojanja pod zadatim uglom.
COntinue komanda nastvalja kotnu liniju na prethodno zavrenu. Komanda DIMCONTINUE
omoguava korisniku da stalno unosi drugu ekstenzionu liniju, bez izlaska iz komande, kao to je to
sluaj sa komandom COntinue u DIM promptu.
Baseline komanda iscrtava paralelne kotne linije od zajednike poetne linije ( take ) na zadatom
meusobnom rastojanju. Komanda DIMBASELINE omoguava korisniku da stalno unosi drugu
ekstenzionu liniju, bez izlaska iz komande, kao to je to sluaj sa komandom Baseline u DIM promptu.
OBlique komanda omoguava korisniku da horizontalnu kotnu liniju postavi pod nekim uglom u
odnosu na originalno stanje. DIMOBLIQUE komanda radi istu stvar to i komanda OBlique u DIM
promptu.
Diameter komanda omoguava kotiranje prenika krunice ili luka i ima mogunost da obelei
taku centra. DIMDIAMETER komanda radi istu stvar to i komanda Diameter u DIM promptu.
RAdius komanda omogaava kotiranje poluprenika krunice ili luka i ima mogunost da obelei
taku centra. DIMRADIUS komanda radi istu stvar to radi i komanda Radius u DIM promptu.
CEnter komanda omoguava korisniku da oznai poloaj centra ili centralne linije krunice ili
luka. DIMCENTER kornanda radi istu stvar to i komanda CEnter u DIM komandnom promptu.
ORdinate komanda omoguava korisniku da bira orijentaciju ordinata. Ova komanda, u okviru
sebe, ima tri opcije:
DIMORDINATE komanda,radi istu stvar to radi i komanda Ordinate u DIM promptu.
ANgular komanda generie kotni luk i meri veliinu ugla izmeu dva odabrana pravca.
Leader komanda omoguava izvodenje kotnog teksta na novu lokaciju i crta liniju kojom se tekst
vezuje za kotirani element.
TOLERANCE komanda omoguava korisniku da definie geometrijske tolerancijeExit - izlazi iz
Dim: menija i vraa korisnika na Command reim rada,
AutoCAD 2000 2D 18

11. Vizualizacija i "muvanje po crteu"

Ovaj deo se bavi deljenjem ekrana u zavisne oblasti prikazivanja, oporavljanjem sadrine ekrana i
zumiranjem.

11.1 Definisanje pogleda ( komande VPOINT, PLAN, VPORTS, VIEWRES )

Pristup komandi : View 3D Views VPOINT, ; -VP

Pristup komandi : View 3D Views Viewpoint Presets ; VP
VPOINT komanda trai od korisnika da setuje 3D taku i onda regenerie crte kao da korisnik
gleda na objekat iz te, specificirane, take. Svi objekti e biti iscrtani sa korektnom elevacijom i
"debljinom", i bie projektovani tako kako ih korisnik vidi iz date take

VPORTS ( ili VIEWPORTS ) komanda omoguava korisniku da podeli ekran AutoCAD-a u vie
delova ( pogleda ), gde svaki deo ekrana moe sadrati razliit pogled tekueg crtea.

VIEWRES komanda kontrolie fast zoom mod i setuje rezoluciju za crtanje krunica i lukova.

11.2 "Osveavanje" ekrana ( komande REDRAW, RADRAWALL )

Pristup komandi : View Redraw, REDRAW, REDRAWALL ; R; RA

REDRAW komanda vri osveavanje ekrana, i to samo uklanja pomone take ( krstie ) koji su
nastali unoenjem taaka, brisanjem elemenata i slino. Ova komanda se izvrava bez ponovnog
proraunavanja elemenata na crteu, tako da se brzo izvrava.
REDRAWALL komanda vri osveavanje ekrana u svim pogledima, bez obzira koji je aktivan,
a koji nije. Uopte nije bitno u kom pogledu se nalazi korisnik.

11.3 Regenerisanje crtea ( komande REGEN, REGENALL, REGENAUTO )

Pristup komandi : View Regen, Regenall REGEN, REGENALL ; RE, REA

REGEN komanda regenerie ceo crte preraunavajui sve entitete u bazi podataka crtea, i vri
osveavanje ekrana. Ova komanda se moe primeniti jedino u aktivnom pogledu. Regenerisanje crtea se
vri kada korisnik menja izgled crtea pomou komandi ZOOM ili PAN. Takode se regenerie crte kada
se aktiviraju i komande HIDE i SHADE.
REGENALL komanda omoguava korisniku da regenerie crte u svim pogledima. Neke
komande mogu da promene dosta entiteta odjednom. Onda crte mora da se regenerie da bi se
reflektovale te promene, i zbog toga neke komande automatski aktiviraju regenerisanje crtea, kada one
zavre sa radom. REGENAUTO komanda omoguava korisniku da "runo" kontrolie kada e se
primeniti regenerisanje, a kada ne.

11.4 "Kretanje" kroz crte ( komande PAN, ZOOM )

Pristup komandi : View Pan,Zoom PAN, ZOOM, ; P, Z;

PAN komanda omoguava korisniku da pomera ekranski prikaz u bilo kom pravcu bez izmene
razmere. Kada se izvrava ova komanda, AutoCAD zahteva unos dve take iji e meusobni odnos i
rastojanje odrediti veliinu i pravac pomeranja.
AutoCAD 2000 2D 19

ZOOM komanda ili uveava crte Na ekranu ( da se vidi vie detalja ) ili umanjuje crte na
ekranu (da se vidi vei deo crtea sa manjim detaljima).
AutoCAD 2000 2D 20

12. Layer

Ovaj deo prikazuje koncepte kreiranja i korienja slojeva.

12.1 Definisanje sloja ( komande LAYER, DDLMODES )

Pristup komandi : Format Layer LAYER, DDLMODES ; LA

Za svaki crte AutoCAD moe formirati vie slojeva ( layera ). Slojevi se mogu ukljuivati ili
iskljuivati, a svaki od njih moe imati boju i tip linije. AutoCAD slojeve prepoznaje i po nazivima. Kada
se pone novi crte, postoji samo jedan sloj i njegov naziv je 0. Njegovo prisusutvo se vidi u levom delu
statusne linije.
AutoCAD 2000 2D 21

13. Uslune komande za informisanje

Ovaj deo bavi se opisom uslunih komandi, koje su korisniku potrebne za neke pomone
informacije prilikom crtanja.

13.1 Izraunavanje povrine ( komanda AREA )

Pristup komandi : Tools Inquiry Area AREA ; AA

AREA komana izraunava povrinu i obim zatvorene povrine unutar specificiranih taaka ili
povrine specificirane krunicom ili poli-linijom.

13.2 Rastojanje i ugao izmeu dve take ( komanda DIST )

Pristup komandi : Tools Inquiry Distance DIST ; DI
Dist komanda izraunava rastojanje i ugao izmeu specificirane dve take

13.3 Prikazivanje koordinata specificirane take ( komanda ID POINT )

Pristup komandi : Tools Inquiry IDPoint ID ;

ID ( Identify ) komanda prikazuje koordinate specificirane take

13.4 Podaci o markiranom elementu ( komanda LIST )

Pristup komandi : Tools Inquiry List LI ; LS

LIST komanda izlistava podatke koji sadrani u markiranom elementu, a ne na celom crteu, to
je zadatak komande DBLIST.

13.5 Informacije o crteu, memoriji i prostoru na disku ( komanda STATUS )

Pristup komandi : Tools Inquiry Status STATUS

STATUS komanda, prikazuje relevantne informacije o crteu i upotrebljenim elementima za
crte, kao i informacije o memoriji i prostoru na disku. Ako, na primer, korisnik ima na ekranu nacrtane
samo luk i krunicu.
AutoCAD 2000 2D 22

14. Usluni alati

U ovom delu opisane su komande iz svih oblasti AutoCAD-a ( bez obzira da li se radi o 2D ili 3D
projektovanju ) koje korisnik moe da upotrebljava kao pomoni alat.

14.1 Rekonfigurisanje AutoCAD - a ( komanada CONFIG )

Pristup komandi : Tools Preferences ; PR ; PREFERENCES ; CONFIG

Kada se aktivira ova komanda iz komandne linije ili iz padajueg menija, AutoCAD e prikazati
tekuu konfiguraciju programskog paketa:

14.2 Aktiviranje mree taaka na ekranu ( komanada GRID )

GRID komanda omoguava korisniku da aktivira mreu taaka na ekranu.

14.3 Aktiviranje kretanja kursora odreenim koracima ( komanada SNAP )

SNAP komanda omoguava korisniku da specificira snap rezoluciju, koja predstavlja rastojanje
imaginarnih grid taaka, koje odreuje veliinu koraka kursora. Snap grid je nevidljiv. Da bi postao
vidljiv, trebalo bi aktivirati komandu GRID.
AutoCAD 2000 2D 23

15. Neki ulazi i izlazi ( I/O ) AutoCAD-a

Ovaj deo daje prikaz svih komandi koje omoguavaju ulaz u AutoCAD ili koje specificiraju nain
za izlaz iz AutoCAD-a.

15.1 Uitavanje AutoLISP aplikacija ( komanada APPLOAD )

Pristup komandi : Tools Load Application

APPLOAD komanda omoguava korisniku da pristupi AutoLlSP i ADS aplikacijama i omoguava
mu da:
kreira listu aplikacija,
uitava ili neutralie aplikacije iz liste i
doda ili ukloni aplikacije iz liste.
AutoCAD uva listu aplikacija u APPLOAD.DFS fajlu.

15.2 Uitavanje i zapisivanje raznoraznih formata

U okviru AutoCAD-a mogue je uitavati i zapisivati razliite grafike formate. Re je o sledeim

( najvanijim ) formatima:
DXF; komande DXFIN, DXFOUT
DXB, komanda DXBIN
3D Studio,
SAT,
PostScript,
PCX,
GIF,
TIFF,
WMF,
BMP.

15.3 Slajdovi (MSILDE, VSLIDE, RSCRIPT, DELAY, RESUME, SCRIPT )

Slajd, u AutoCAD-u, predstavlja snimak trenutnog prikaza na ekranu koji se uva u posebnoj
datoteci na disku ( sa ekstenzijom SLD ). Slide Show predstavlja prezentaciju pri kojoj se crtei, tj. slike
brzo smenjuju na ekranu. Komande, koje omoguuju ovaj Slide Show, su:

MSLlDE - slui za kreiranje slajdova. Korisnik mora da uita crte, startuje komandu i odredi novi
naziv za slajd;
VSLlDE - slui za prikazivanje kreiranog slajda. Kada se startuje dovoljno je navesti samo naziv
fajla ( bez ekstenzije ) i on e biti prikazan na ekranu. Ova komanda samo prikazuje crte tako da
nije mogua bilo kakva izmena elemenata slajda;
DELAY - odreuje vreme ( u milisekundama ) koliko e slajd "stajati" na ekranu pre nego to se
pojavi novi slajd na ekranu;
RESUME - ako korisnik eli da prekine prezentaciju slajdova dovoljno je pritisnuti tastere Ctrl-C
ili taster Esc. Ova komanda omoguava korisniku da nastavi prezentaciju na mestu gde je
zaustavljena ( prekinuta );
RSCRlPT - ako se ova komanda doda na kraj upravljake datoteke onda omoguava automatski
skok na poetak datoteke i uspostavlja ciklian tok prezentacije ( ponavlja je im se zavri ); i
AutoCAD 2000 2D 24

SCRIPT - ovom komandom korisnik aktivira komandni fajl sa diska koji otpoinje prezentaciju.
Treba napomenuti da ovaj fajl moe da se kreira u bilo kom editoru i mora da ima ekstenziju SCR.
Ako fajl nema ovu ekstenziju AutoCAD ga nee prepoznati kao specificirani fajl.

15.4 tampanje ( komanade PLOT, PLOTTER, PLOTID )

Pristup komandi : File Print ; PLOT, PRINT ;

PLOT komanda omoguava korisniku a "poalje" crte na ploter ili tampa ili u specificirani fajl.
CMDDIA sistemska promenljiva kontrolie da li e se na ekranu pojaviti odgovarajui dialogue box ili ne
kada se startuje PLOT komanda. Dialogue box dospeva na ekran kada CMDDIA ima vrednost koja je
raliita od nule. Kada je CMDDIA jednaka nuli, onda se PLOT prompt pojavljuje u komandnoj liniji.
Znai, kada je vrednost sistemske promenljive CMDDIA razliita od nule, PLOT komanda aktivira Plot
Configuration dialogue box.
Polje Device and Default Configuration omoguava korisniku da prikae opis tekueg uredaja (
plotera ili tampaa ). Da bi dodao novi ploter ili da bi se izvrila verifikacija drajvera korisnik bi trebalo
da koristi CONFIG komandu.