BUDITE NA PRAVNOJ STRANI

online@paragraf.rs
www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 -
Ustavna povelja)

Deo prvi
OPTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAELA

Sadrina zakona

lan 1
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova,
poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.

Strane u obligacionim odnosima

lan 2
Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.

l. 3-9
(Brisano)

Autonomija volje

lan 10
Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje
odnose urede po svojoj volji.
 Ravnopravnost strana

lan 11
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naelo savesnosti i potenja

lan 12
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela
savesnosti i potenja.

Zabrana zloupotrebe prava

lan 13
(1) Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
(2) (Brisan)

Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja

lan 14
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava
monopolski poloaj na tritu.

Naelo jednake vrednosti davanja

lan 15
(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.
(2) Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.

Zabrana prouzrokovanja tete

lan 16
Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.

Dunosti ispunjenja obaveza

lan 17
(1) Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.
(2) Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava

lan 18
(1) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu
zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina).
(2) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s poveanom
panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka).
(3) Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo izvrenje
obaveze druge strane.

Reavanje sporova na miran nain

lan 19
Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.

Dispozitivni karakter odredaba zakona

lan 20
Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog
zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.

Primena dobrih poslovnih obiaja

lan 21
(1) Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima.
(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz
okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa optim aktima

lan 22
(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.
(2) Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za
to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.

Primena drugih saveznih zakona

lan 23
Na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu
ureena tim zakonom.

lan 24*
(Prestao da vai na osnovu odluke USJ)

Primena pojedinih odredaba

lan 25
(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije
izriito drukije odreeno.
(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu
delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost
zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim
delatnostima.
(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Glava II
NASTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
UGOVOR

Odsek 1
Zakljuenje ugovora

I Saglasnost volja

Kad je ugovor zakljuen

lan 26
Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora

lan 27
(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez
odlaganja zakljui.
(2) Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih
upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Izjava volje

lan 28
(1) Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa
sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.
(2) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje

lan 29
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora,
kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.
(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.

Pregovori

lan 30
(1) Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe.
(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora.
(3) Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez
osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.
(4) Ako se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje ugovora, a zajednike
trokove snose na jednake delove.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora

lan 31
(1) Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je
uinio ponudu.

Ponuda

lan 32
(1) Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se
njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne take za
docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredie sud
vodei rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.

Opta ponuda

lan 33
Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju
namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.

Izlaganje robe

lan 34
Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.

Slanje kataloga i oglasa

 lan 35
(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na
koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim
uslovima.
(2) Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio
njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

lan 36
(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz
okolnosti posla.
(2) Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje

lan 37
(1) Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma
oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti.
(3) U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.
(4) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno
potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

lan 38
(1) Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj formi.
(2) Isto vai i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

lan 39
(1) Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
(2) Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu
ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.
(3) Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

lan 40
(1) Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi
da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.
(2) Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

lan 41
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu
odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

utanje ponuenog

lan 42
(1) utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.
(2) Nema dejstva odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (na primer, ako ne odbije
ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatrati kao
prihvatanje.
(3) Ali, kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu
koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju
poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
(5) Ako u sluaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zakljuen u trenutku kad je
ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

lan 43
(1) Prihvatanje ponude izvreno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuenog.
(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a
ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakljuen.
(3) Ipak, ugovor u takvom sluaju nije zakljuen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po prijemu
izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenoga da se zbog zakanjenja ne smatra
vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

lan 44
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno
proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla.

Predugovor

lan 45
(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor.
(2) Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora.
(3) Predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke glavnog ugovora.
(4) Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to
uradi u roku koji e joj odrediti.
(5) Zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo
zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude
zakljuen.
(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuen da su
takve okolnosti postojale u to vreme.

II Predmet

Kakav mora biti predmet obaveze

lan 46
(1) Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
(2) Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva.

Nitavost ugovora zbog predmeta

lan 47
Kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav.

Naknadna mogunost

lan 48
Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze koji je u poetku bio nemogu
postao mogu pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedoputen

lan 49
Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

Kad je predmet odrediv

lan 50
(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su strane ostavile treem licu da
ga odredi.
(2) Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav.

III Osnov

Doputen osnov

lan 51
(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov.
(2) Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.
(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.

Nitavost ugovora zbog osnova

lan 52
Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav.

Pobude za zakljuenje ugovora

lan 53
(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost.
(2) Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara
znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva.
(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na
odluku njegovog saugovaraa.

IV Sposobnost

Ugovori pravnog lica

lan 54
(1) Pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.
(2) Ugovor zakljuen protivno odredbi stava 1 ovog lana nema pravno dejstvo.
(3) Savesna strana moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuenje ugovora

lan 55
(1) Kad je optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti odreeni ugovor
samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se moe dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako ta drugo nije upisano
u registar.
(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlaeni organ u primerenom roku izjasni da li daje
saglasnost, pa ako to ovaj ne uini, smatrae se da saglasnost nije data.
(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukije nije ugovoreno.
(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
(5) Kad se prema odredbama ovog lana smatra da ugovor nije zakljuen, savesna strana moe zahtevati od pravnog lica
pravinu naknadu.
(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluaju kad je optim aktom pravnog lica odreeno da zastupnik moe
zakljuiti neki ugovor samo zajedno s odreenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

lan 56
(1) Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog
ugovora.
(2) Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije
mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno.
(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi su, ali mogu biti osnaeni njegovim
naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovaraa poslovno nesposobnog lica

lan 57
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost moe odustati od ugovora koji
je zakljuio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.
(2) Isto pravo ima i saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio
prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.
(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo
odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego to taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

lan 58
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je zakljuio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika
moe pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.
(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava, smatrae se da je
odbio da d odobrenje.

Kad ugovara stekne poslovnu sposobnost posle zakljuenja ugovora

lan 59
Poslovno sposobno lice moe zahtevati da se poniti ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuilo za vreme svoje
ograniene poslovne sposobnosti samo ako je tubu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne
sposobnosti.

V Mane volje

Pretnja

lan 60
(1) Ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova
zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti.
(2) Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo znaajno
dobro ugovorne strane ili treeg lica.

Bitna zabluda

lan 61
(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s
obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja
je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
(2) Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupala
s panjom koja se u prometu zahteva.
(3) U sluaju ponitaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da trai naknadu pretrpljene tete bez obzira
na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
(4) Strana koja je u zabludi ne moe se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

lan 62
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odluna za preuzimanje obaveze.

Nesporazum

lan 63
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu
obaveze, ugovor ne nastaje.

Posredna izjava

lan 64
Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.

Prevara

lan 65
(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede na zakljuenje
ugovora, druga strana moe zahtevati ponitaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.
(2) Strana koja je zakljuila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene tete.
(3) Ako je prevaru uinilo tree lice prevara utie na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora
znala ili morala znati za prevaru.
(4) Ugovor bez naknade moe se ponititi i kad je prevaru uinilo tree lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u
vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Prividan ugovor

lan 66
(1) Prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama.
(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.
(3) Prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.

VI Forma ugovora

Neformalnost ugovora

lan 67
(1) Zakljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno.
(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.
(3) Ali su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno ukoliko
to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.
(4) Punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je
posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

lan 68
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to
drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj
formi.

Ugovorena forma

lan 69
(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora.
(2) Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i
neformalnim sporazumom.
(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu to drugo,
ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da
ugovoru dadu predvienu formu.

Sankcija nedostatka potrebne forme

lan 70
(1) Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne
proizlazi to drugo.
(2) Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost ugovora uslovile
posebnom formom.

Pretpostavka potpunosti isprave

lan 71
(1) Ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, vai samo ono to je u toj formi
izraeno.
(2) Ipak, bie punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita
reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.
(3) Punovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane ako je
posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave

lan 72
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim
obavezuju.
(2) Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa.
(3) Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka od strana potpie
primerak isprave namenjen drugoj strani.
(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom
koje omoguava da se sa izvesnou utvrde sadrina i davalac izjave.

Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma

lan 73
Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi ako su ugovorne
strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana
oigledno ne proizlazi to drugo.

VII Uslov

Uslovi i njihovo dejstvo

lan 74
(1) Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice.
(2) Ako je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuenja, osim ako iz
zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie neto drugo.
(3) Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.
(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei strana na iji je teret
odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u
iju je korist odreen.

Nedoputen ili nemogu uslov

lan 75
(1) Nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima.
(2) Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se nepostojeim.

Obezbeenje uslovnog prava

lan 76
Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovarajue obezbeenje
tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.

VIII Rok

Raunanje vremena

lan 77
(1) Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg
dana roka.
(2) Rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom
nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji
dan tog meseca.
(3) Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se sledei
radni dan.
(4) Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne
proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Primena pravila o uslovu

lan 78
Kad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu, a kad ugovor prestaje
da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX Kapara i odustanica

1. Kapara

Vraanje i uraunavanje kapare

lan 79
(1) Ako je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih
stvari kao znak da je ugovor zakljuen (kapara), ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije to drugo
ugovoreno.
(2) U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze.
(3) Ako to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui kaparu drugoj strani,
niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare.

Neizvrenje ugovora

lan 80
(1) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana moe po svom izboru traiti izvrenje
ugovora, ako je to jo mogue ili traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom
kaparom.
(2) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom izboru, traiti
izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili triti vraanje udvojene kapare.
(3) U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja.
(4) Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze

lan 81
(1) U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti ispunjenje ostatka
obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara
uraunava u naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu ostalih zahteva koji
pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge.

2. Odustanica

Uloga odustanice

lan 82
(1) Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.
(2) Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona vie ne moe zahtevati
izvrenje ugovora.
(3) Strana ovlaena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.
(4) Ako ugovarai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne
protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.
(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati svoje obaveze iz tog
ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.

Kapara kao odustanica

lan 83
(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana
moe odustati od ugovora.
(2) U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona
je udvojeno vraa.

Odsek 2
Zastupanje

I O zastupanju uopte

Mogunost zastupanja

lan 84
(1) Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.
(2) Ovlaenje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje
zastupanog (punomoje).

Dejstva zastupanja

lan 85
(1) Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaenja obavezuje neposredno zastupanog i
drugu ugovornu stranu.
(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.
(3) Zastupnik je duan obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi pravno
dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuiti da on istupa kao zastupnik.
 Prenoenje ovlaenja

lan 86
(1) Zastupnik ne moe preneti svoja ovlaenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.
(2) Izuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono
preduzimanje pravnog posla.

Prekoraenje granica ovlaenja

lan 87
(1) Kad zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje.
(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatrae se da
je odobrenje odbijeno.
(3) Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.
(4) Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovlaenja, moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne
ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.
(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako
ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja.

Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica

lan 88
(1) Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje neovlaeno
zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovlaeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li
ugovor odobrava.
(3) Ako neovlaeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
(4) U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao punomonik bez ovlaenja zakljuilo ugovor
traiti naknadu tete, ako u trenutku zakljuenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlaenje za
zakljuenje ugovora.

II Punomoje

Davanje punomoja

lan 89
(1) Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku.
(2) Postojanje i obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje dato.
(3) Punomonik moe biti i pravno lice.

Posebna forma punomoja

lan 90
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora,
odnosno za preduzimanje tog posla.

Obim ovlaenja

lan 91
(1) Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaen.
(2) Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.
(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomonik preduzeti samo ako je posebno ovlaen za preduzimanje
tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.
(4) Punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzeti meninu obavezu, zakljuiti ugovor o
jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade.
 Opozivanje i suavanje punomoja

lan 92
(1) Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.
(2) Opozivanje i suavanje svakog punomoja moe se uiniti izjavom bez posebne forme.
(3) Ako je opozivanjem ili suavanjem punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor,
punomonik ima pravo na naknadu time nastale tete.

Dejstvo prestanka i suavanja punomoja prema treim licima

lan 93
(1) Opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa
punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoje opozvano, odnosno sueno.
(2) U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomonika naknadu tete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad
punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suavanje punomoja.
(3) Isto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomoja.

Drugi sluajevi prestanka punomoja

lan 94
(1) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno.
(2) Punomoje prestaje smru punomonika.
(3) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smru lica koje ga je dalo, osim ako se zapoeti posao ne moe
prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom
na prirodu posla.

III Poslovno punomoje

Ko moe dati punomoje i njegova sadrina

lan 95
(1) Poslovno punomoje moe dati, u granicama zakona, preduzee, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti
punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti.
(2) Poslovni punomonik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti
zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoje za svaki takav posao.
(3) Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova ogranienja imaju
dejstvo prema treem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoje imaoca radnje

lan 96
(1) Odredbe o poslovnom punomoju shodno se primenjuju na poslovno punomoje imaoca radnje.
(2) Poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao ni kad on bude lien poslovne sposobnosti.

IV Ovlaenja trgovinskog putnika

lan 97
(1) Trgovinski putnik preduzea ovlaen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni
u punomoju koje mu je preduzee dalo.
(2) U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, nego samo da prikuplja
porudbine, ali e ipak ugovor koji je zakljuio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
(3) Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu, nije ovlaen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako
ima posebno ovlaenje za prodaju na kredit.
(4) Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa
izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje
njegovih prava iz tog ugovora.
 V Ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove

lan 98
(1) Lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora, kao to su
prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u poti, u
banci i sl. ovlaeni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora.
(2) (Brisan)

Odsek 3
Tumaenje ugovora
Primena odredaba i tumaenje spornih odredaba

lan 99
(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.
(2) Pri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku
nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim zakonom.

Nejasne odredbe u posebnim sluajevima

lan 100
U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na drugi nain pripremljen i
predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se u korist druge strane.

Dopunsko pravilo

lan 101
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom ugovoru u
smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumaenje ugovora

lan 102
(1) Ugovorne strane mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko
trei tumaiti ugovor.
(2) U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadlenim
organom dok prethodno ne pribave tumaenje ugovora, osim ako tree lice odbije da d tumaenje ugovora.

Odsek 4
Nevanost ugovora

I Nitavi ugovori

Nitavost

lan 103
(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne
upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo.
(2) Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to
drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice.

Posledice nitavosti

lan 104
(1) U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog
ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u
novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.
(2) Ali, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima, sud moe odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je drugoj strani dala a moe i
odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite,
odnosno prebivalite, ili boravite.
(3) Prilikom odluivanja sud e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili
interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Delimina nitavost

lan 105
(1) Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako
ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.
(2) Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kad je
nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje.

Konverzija

lan 106
Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi
ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi
oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.

Naknadni nestanak uzroka nitavosti

lan 107
(1) Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane.
(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.

Odgovornost lica krivog za nitavost ugovora

lan 108
Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau za tetu koju trpi zbog nitavosti
ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti.

Isticanje nitavosti

lan 109
(1) Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice.
(2) Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.

Neogranieno isticanje nitavosti

lan 110
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.

II Ruljivi ugovori

Kad je ugovor ruljiv

lan 111
Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u
pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.

Ponitenje ugovora

lan 112
(1) Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.
(2) Ali, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, izjasni da li ostaje pri
ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor poniten.
(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatrae se da je
ugovor poniten.

Posledica ponitenja

lan 113
(1) Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vraanje, a ako to nije mogue, ili
ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu.
(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke.

Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica.

lan 114
U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa, saugovara takvog lica moe
zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u
njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno.

Odgovornost za ponitenje ugovora

lan 115
Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako
ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora.

Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica

lan 116
Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog
saugovaraa da je poslovno sposobno.

Prestanak prava

lan 117
(1) Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti,
odnosno od prestanka prinude.
(2) To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.

l. 118-120
(Brisano)

Odsek 5
Dvostrani ugovori

I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

lan 121
(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.
(2) Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih
lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno.
(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne
nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora

Pravilo istovremenog ispunjenja

lan 122
(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da
istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz
prirode posla.
(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud e joj
naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

lan 123
(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja ugovora materijalne prilike druge
strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li e ona moi ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih
ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne
ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti.
(2) To vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre zakljuenja ugovora ako njen saugovara to
nije znao niti je morao znati.
(3) U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje prui u
primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, moe raskinuti ugovor.

III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

lan 124
U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe, ako nije to drugo odreeno,
zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid
ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

lan 125
(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku,
ugovor se raskida po samom zakonu.
(2) Ali, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje
ugovora.
(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida ugovor.
(4) Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da e se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude
ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

lan 126
(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka
ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.
(2) Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
(3) Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak
ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

lan 127
Poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dunikovog dranja proizlazi
da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

lan 128
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana
moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
 Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

lan 129
(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe, u razumnom roku,
raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene.
(2) Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako njihovo
ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
(3) Dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.

Dunost obavetavanja

lan 130
Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti duniku bez odlaganja.

Kad se ugovor ne moe raskinuti

lan 131
Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida

lan 132
(1) Raskidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne tete.
(2) Ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono to je dala.
(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraanje datog, uzajamna vraanja vre se po pravilima za izvrenje dvostranih
ugovora.
(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga to je duna vratiti, odnosno
naknaditi.
(5) Strana koja vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.

IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke za raskidanje

lan 133
(1) Ako posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne
moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluaju u toj meri da je oigledno da ugovor vie ne odgovara
oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je
oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe
zahtevati da se ugovor raskine.
(2) Raskid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme
zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati.
(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka
odreenog za ispunjenje njene obaveze.
(4) Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene.
(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani
pravian deo tete koju trpi zbog toga.

Dunost obavetavanja

lan 134
Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid
ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uinila, odgovara za tetu koju je
druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten.

Okolnosti od znaaja za odluku suda

 lan 135
Pri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog prometa, vodei
rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o interesima obeju
strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

lan 136
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa
naelom savesnosti i potenja.

V Nemogunost ispunjenja

Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

lan 137
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna
ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati
vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova.
(2) U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana
moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana
ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana

lan 138
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji odgovara druga
strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s tim to se smanjuje za onoliko koliko
je ona mogla imati koristi od osloboenja od sopstvene obaveze.
(2) Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treim licima u vezi sa predmetom svoje
obaveze ije je ispunjenje postalo nemogue.

VI Prekomerno oteenje

Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja

lan 139
(1) Ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna
nesrazmera, oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.
(2) Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja.
(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
(4) Ugovor e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
(5) Zbog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sreu, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data
via cena iz osobite naklonosti.

lan 140
(Brisano)

VII Zelenaki ugovor

lan 141
(1) Nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim
iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim
to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.
(2) Na zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama nitavosti i o deliminoj nitavosti
ugovora.
(3) Ako oteeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud e udovoljiti takvom zahtevu ako je to
mogue, a u tom sluaju ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi.
(4) Oteenik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja ugovora.

VIII Opti uslovi formularnih ugovora

Obaveznost

lan 142
(1) Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor
poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.
(2) Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.
(3) Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora.
(4) U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.

Nitavost nekih odredbi optih uslova

lan 143
(1) Nitave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i
ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa.
(2) Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na
osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj.

lan 144
(Brisano)

IX Ustupanje ugovora

Uslovi ustupanja

lan 145
(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru moe, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom treem licu, koje time
postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.
(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u asu kad je
druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u asu kad je obavetena o ustupanju.
(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.
(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno e se primeniti i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

lan 146
(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.
(2) On mu ne jemi da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.
(3) On ne jemi drugoj strani da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.

Prigovori

lan 147
Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne
i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odsek 6
Opta dejstva ugovora

I Stvaranje obaveza za ugovarae

Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim pravnim sledbenicima

 lan 148
(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.
(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to drugo
proizlazi iz prirode samog ugovora.
(3) Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist treeg lica.

II Ugovor u korist treeg lica

Neposredno pravo treeg

lan 149
(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist treeg, trei stie sopstveno i neposredno pravo prema duniku, ako
nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema treem ono to je ugovoreno u korist tog treeg lica.

Opozivanje koristi za treeg

lan 150
(1) Ugovara koristi za treeg moe je opozvati ili izmeniti sve dok trei ne izjavi da prihvata ono to je ugovoreno u njegovu
korist.
(2) Ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist treeg tek posle smrti ugovaraa, ovaj moe sve
dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za treeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi to
drugo.

Prigovori dunika prema treem

lan 151
Dunik moe istai treem sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za treeg.

Odbijanje treeg

lan 152
Ako trei odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripada ugovarau, ako to drugo nije
ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obeanje radnje treeg lica

lan 153
(1) Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara za tetu
koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju.
(2) Obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg da se ovaj obavee da neto uini
ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

Odeljak 2
PROUZROKOVANJE TETE

Odsek 1
Opta naela
Osnovi odgovornosti

lan 154
(1) Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice.
(2) Za tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim zakonom.

teta
 lan 155
teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome
fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta).

Zahtev da se ukloni opasnost tete

lan 156
(1) Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica,
kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete, ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne
moe spreiti odgovarajuim merama.
(2) Sud e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje nastanka tete ili
uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uini.
(3) Ako teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, moe se zahtevati
samo naknada tete koja prelazi normalne granice.
(4) Ali, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje nastupanja tete ili za
njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti

lan 157
(1) Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak radnje kojom se povreuje integritet
ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti.
(2) Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom plaanja izvesne novane svote,
odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreenog.

Odsek 2
Odgovornost po osnovu krivice
Postojanje krivice

lan 158
Krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.

Neodgovorna lica

lan 159
(1) Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, ne
odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.
(2) Ko drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokae da
nije svojom krivicom dospeo u to stanje.
(3) Ako je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika

lan 160
(1) Maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.
(2) Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri
prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.
(3) Maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog

lan 161
(1) Ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u sluaju prekoraenja nune odbrane.
(2) Kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti
tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vie od koristi koju su imala od toga.
(3) Ko pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one tete kojoj se razumno
izloio.

Dozvoljena samopomo

lan 162
(1) Ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duan naknaditi je.
(2) Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti
opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oteenika

lan 163
(1) Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane
tom radnjom.
(2) Nitava je izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena.

Odsek 3
Odgovornost za drugog
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju

lan 164
(1) Za tetu koju prouzrokuje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno
za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad
njim.
(2) On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta nastala i pri
briljivom vrenju nadzora.

Odgovornost roditelja

lan 165
(1) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, bez obzira na svoju
krivicu.
(2) Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira
na krivicu.
(3) Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu.
(4) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo sedam godina, osim ako
dokau da je teta nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost

lan 166
Ako pored roditelja odgovara za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

lan 167
(1) Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove, odgovara staratelj,
kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta nastala i pri
briljivom vrenju nadzora.
(2) Ako za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Posebna odgovornost roditelja

lan 168
(1) Ako dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve na nekom drugom licu, oteenik ima pravo da
zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili poronih navika koje
su mu roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.
(2) Lice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da mu naknade isplaeni iznos ako je ono
isplatilo naknadu oteeniku.

Odgovornost po osnovu pravinosti

lan 169
(1) U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je bilo
duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i
oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.
(2) Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud moe, kad to
pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oteenika, obavezati roditelje da naknade tetu,
potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi.

Odsek 4
Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem
Odgovornost preduzea

lan 170
(1) Za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu odgovara preduzee u kome je zaposleni radio
u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.
(2) Oteenik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao namerno.
(3) Odredbom stava 1 ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potie od opasne stvari ili opasne
delatnosti.

Odgovornost drugih lica

lan 171
(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za tetu koju zaposleni koji kod
njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.
(2) Lice koje je oteeniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, ima pravo od tog
zaposlenog zahtevati naknadu plaenog iznosa.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ

lan 172
(1) Pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija.
(2) Ako za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je tetu skrivilo
namerno ili krajnjom nepanjom.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odsek 5
Odgovornost za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti
I Opte odredbe

Pretpostavka uzronosti

lan 173
teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti,
izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.

Ko odgovara za tetu
 lan 174
(1) Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.
(2) (Brisan)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca

lan 175
Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu je
oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Predaja stvari treem licu

lan 176
(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome slui, ili lice koje je inae
duno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.
(2) Ali e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na
koje mu nije skrenuo panju.
(3) U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.
(4) Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno da njome rukuje, odgovara za tetu
koja potekne od te stvari.

Osloboenje od odgovornosti

lan 177
(1) Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo
nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti.
(2) Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju
on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti.
(3) Imalac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je oteenik delimino doprineo nastanku tete.
(4) Ako je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku solidarno sa imaocem stvari, a duno je
snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.
(5) Lice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se treim licem.

II Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu

lan 178
(1) U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuivom krivicom jednog imaoca,
primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.
(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje
krivice.
(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravinosti ne zahtevaju to drugo.
(4) Za tetu koju pretrpe trea lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom

lan 179
(1) Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost
tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.
(2) Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti,
sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.

Odsek 6
Posebni sluajevi odgovornosti
Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija
 lan 180
(1) Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica usled akata nasilja ili
terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su organi po vaeim propisima bili duni da
spree takvu tetu.
(2) Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje
su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu.
(3) Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo.
(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.

Odgovornost organizatora priredbi

lan 181
Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom
povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje masa, opti
nered i slino.

Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi

lan 182
(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje oigledno ugroeni, odgovara za tetu koja je otuda
nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti.
(2) Ako pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveze da naknadi tetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora

lan 183
Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez
odlaganja ne zakljui taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa

lan 184
Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez
opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu.

Odsek 7
Naknada
I Naknada materijalne tete

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

lan 185
(1) Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.
(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno je za ostatak tete dati naknadu u
novcu.
(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud e odrediti
da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete.
(4) Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluaja opravdavaju
uspostavljanje ranijeg stanja.

Kad dospeva obaveza naknade

lan 186
Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.

Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain

 lan 187
Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile, odgovorno lice duno je dati naknadu u
novcu.

Naknada u obliku novane rente

lan 188
(1) U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje po pravilu, u obliku novane rente, doivotno
ili za odreeno vreme.
(2) Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo.
(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo
opravdano.
(4) Ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna
ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih
kamata.
(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna
ukupna svota.

II Obim naknade materijalne tete

Obina teta i izmakla korist

lan 189
(1) Oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.
(2) Visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje
to drugo.
(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili
prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem.
(4) Kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu naknada prema
vrednosti koju je stvar imala za oteenika.

Potpuna naknada

lan 190
Sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban
da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja.

Snienje naknade

lan 191
(1) Sud moe, vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego to
iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi
ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
(2) Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju naknadu, vodei rauna o
briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Podeljena odgovornost

lan 192
(1) Oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno
smanjenu naknadu.
(2) Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei rauna o
okolnostima sluaja.

III Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja

Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane

 lan 193
(1) Ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.
(2) On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem,
kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdravao

lan 194
(1) Lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od
poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja.
(2) Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne
moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu.

Naknada tete u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja

lan 195
(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu trokove oko leenja i druge potrebne
trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leenja.
(2) Ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno poveane, ili su
mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je plaati povreenom
odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu.

Izmena dosuene naknade

lan 196
Sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije
promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.

Neprenosivost prava

lan 197
(1) Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja ne moe
se preneti drugom licu.
(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili
pravnosnanom sudskom odlukom.

IV Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda

lan 198
(1) Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o
emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu duan je naknaditi je.
(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je ono neistinito, ako
je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao je u tome ozbiljnog interesa.

V Naknada nematerijalne tete

Objavljivanje presude ili ispravke

lan 199
U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da
tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom.

Novana naknada

lan 200
(1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede
ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito
jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne
tete kao i u njenom odsustvu.
(2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rauna o
znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa
njenom prirodom i drutvenom svrhom.

Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta

lan 201
(1) U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice (brani drug, deca i roditelji) pravinu
novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(2) Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica ivota.
(3) U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima pravinu
novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i umrlog, odnosno povreenog
postojala trajnija zajednica ivota.

Satisfakcija u posebnim sluajevima

lan 202
Pravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom
nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je
izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala.

Naknada budue tete

lan 203
Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu nematerijalnu tetu ako je po redovnom toku izvesno da e ona
trajati i u budunosti.

Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete

lan 204
(1) Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnanom odlukom ili
pismenim sporazumom.
(2) Pod istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.

Podeljena odgovornost i snienje naknade

lan 205
Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu shodno se primenjuju i na
nematerijalnu tetu.

Odsek 8
Odgovornost vie lica za istu tetu
Solidarna odgovornost

lan 206
(1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.
(2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.
(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od drugog, ako se ne
mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.
(4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno
povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.

Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova

lan 207
Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem
tih radova.

Regres isplatioca

lan 208
(1) Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika da mu
naknadi ono to je platio za njega.
(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje s obzirom na teinu njegove krivice i teinu posledica koje su
proistekle iz njegovog delovanja.
(3) U sluaju nemogunosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se u
konkretnom sluaju drukije odlui.

Odsek 9
Pravo oteenika posle zastarelosti prava da zahteva naknadu
lan 209
Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu tete, oteenik moe zahtevati od odgovornog lica, po pravilima
koja vae u sluaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono to je dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta.

Odeljak 3
STICANJE BEZ OSNOVA

Odsek 1
Opte pravilo
lan 210
(1) Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u
nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih
koristi.
(2) Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se neto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji
je kasnije otpao.

Odsek 2
Pravila vraanja
Kad se ne moe traiti vraanje

lan 211
Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev ako je zadrao pravo da trai vraanje
ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Dvostruka isplata duga

lan 212
Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o
sticanju bez osnova.

Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti

lan 213
Ne moe se traiti ono to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili drutvene dunosti.

Obim vraanja

lan 214
Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac
nesavestan, od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva.
 Naknada trokova

lan 215
Sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne trokove mu pripada
samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja.

Kad se moe zadrati primljeno

lan 216
Ne moe se traiti vraanje neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti,
ukoliko je isplata izvrena savesnom pribaviocu.

Upotreba stvari u tuu korist

lan 217
Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio na korist treeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, trei
je duan vratiti stvar, odnosno, ako to nije moguno, naknaditi njenu vrednost.

Izdatak za drugog

lan 218
Ko za drugog uini kakav izdatak ili neto drugo to je ovaj po zakonu bio duan uiniti, ima pravo zahtevati naknadu od
njega.

Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist

lan 219
Kad je neko tuu stvar upotrebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu
ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Odeljak 4
POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Odsek 1
Opte pravilo
lan 220
(1) Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun onoga iji
su poslovi, a radi zatite njegovih interesa.
(2) Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta ili proputanje
oigledne koristi.

Odsek 2
Obaveze i prava poslovoe bez naloga
Obaveze poslovoe bez naloga

lan 221
(1) Poslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogue pre onog iji je posao i nastaviti zapoeti
posao ukoliko mu je to razumno mogue, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.
(2) Po svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je pribavio vrei njegov posao.
(3) Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Duna panja i odgovornost

lan 222
(1) Pri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama
onoga iji je posao.
(2) On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
(3) Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga
sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.
(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj
odgovornosti.

Prava poslovoe bez naloga

lan 223
(1) Poslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da
ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je
zakljuio u njegovo ime, da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu tetu, ak i ako
oekivani rezultat nije postignut.
(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao ili ako mu je pribavio korist koja
odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne

lan 224
Ko vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na
naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi postigao.

Odnoenje dodataka

lan 225
Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu a za koje mu se uinjeni izdaci ne
naknauju, ako se one mogu odvojiti bez oteenja stvari kojoj su dodate, ali lice u iji se posao bio umeao moe, ako hoe,
zadrati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost, no najvie do iznosa uinjenih izdataka.

Odsek 3
Vrenje tuih poslova protiv zabrane
lan 226
(1) Ko se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja
pripadaju poslovoi bez naloga.
(2) On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje dolo bez njegove krivice.
(3) Ali, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu
zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga.

Odsek 4
Nepravo poslovodstvo
lan 227
(1) Ko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao tu, duan je na zahtev onoga iji je
posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.
(2) Onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete.

Odsek 5
Odobrenje
lan 228
Ako onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je od
poetka radio po nalogu lica iji je posao.

Odeljak 5
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

Odsek 1
 Javno obeanje nagrade
Kad obavezuje

lan 229
(1) Javnim oglasom uinjeno obeanje nagrade onome ko izvri odreenu radnju, postigne neki uspeh, nae se u odreenoj
situaciji ili, ako je obeanje uinjeno pod nekim drugim uslovom, obavezuje obeavaoca da ispuni obeanje.
(2) Obeavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmienja duan je da odredi rok za takmienje, a ako ga ne odredi svako
ko eli da uestvuje u takmienju ima pravo da trai da sud odredi odgovarajui rok.

Opozivanje obeanja

lan 230
(1) Obeanje se moe opozvati onako kako je uinjeno, kao i linim saoptenjem ali onaj ko je izvrio radnju, a nije znao niti
je morao znati da je obeanje nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obeanu nagradu, a onaj ko je do opozivanja uinio
potrebne izdatke radi izvrenja radnje odreene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obeavalac
dokae da su oni uinjeni uzalud.
(2) Obeanje nagrade ne moe se opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje, odnosno za obavetenje o
postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije.

Ko ima pravo na nagradu

lan 231
(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana.
(2) Ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva drukiju
podelu.

Sluaj konkursa

lan 232
(1) O dodeljivanju nagrade u sluaju konkursa odluuje organizator konkursa ili jedno ili vie lica koja on odredi.
(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim optim propisima koji vae za odreeni konkurs postavljena pravila po kojima
nagrada treba da bude dodeljena, svaki uesnik u konkursu ima pravo zahtevati ponitenje odluke o dodeljivanju nagrade
ako nagrada nije dodeljena saglasno tim pravilima.
(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraenom na konkursu stie organizator konkursa samo ako je to navedeno u
oglasu konkursa.

Prestanak obaveze

lan 233
Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u oglasu, da je izvrio radnju, ili postigao
uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreen, istekom jedne godine do oglasa.

Odsek 2
Hartije od vrednosti
I Opte odredbe

Pojam

lan 234
Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom
zakonitom imaocu.

Bitni sastojci

lan 235
(1) Hartija od vrednosti mora sadravati sledee bitne sastojke:
 1) oznaenje vrste hartije od vrednosti;
2) firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti;
3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da
hartija glasi na donosioca;
4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;
5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj;
6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u
seriji.
(2) Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci.
(3) Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti.
(4) Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.

Na koga hartija od vrednosti moe glasiti

lan 236
Hartija od vrednosti moe glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Nastanak obaveze

lan 237
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.

Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji

lan 238
Posebnim zakonom se odreuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.

II Ostvarivanje prava

Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti

lan 239
(1) Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.
(2) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.
(3) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice
na koje je uredno preneta.
(4) Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stie pravo na potraivanje upisano na
njoj i kad je hartija od vrednosti izala iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Ko moe traiti ispunjenje

lan 240
Ispunjenje potraivanja iz hartije od vrednosti moe zahtevati, uz njeno podnoenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice
koje on ovlasti.

III Prenos hartije od vrednosti

Prenos prava iz hartije na donosioca

lan 241
Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na ime

lan 242
(1) Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.
(2) Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom.
(3) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena
novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod
izdavaoca.

Prenos prava iz hartije po naredbi

lan 243
Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.

Vrsta indosamenta

lan 244
(1) Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca.
(2) Puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi
(indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a moe da sadri i druge podatke (mesto, datum i dr.).
(3) Blanko indosament sadri samo potpis indosanta.
(4) U sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se re "donosiocu".
(5) Indosament na donosioca vai kao blanko indosament.
(6) Nitav je delimini indosament.

Prenos punomoja i prenos za zalogu

lan 245
(1) Hartija od vrednosti moe se preneti i kao prenos punomoja, odnosno kao prenos za zalogu.
(2) Kod prenosa punomoja stavlja se klauzula "vrednost u punomoju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili
slino.

Dejstvo prenosa prava

lan 246
(1) Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.
(2) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vri putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu
dok on o tome ne bude pismenim putem obaveten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeleen u registar hartija od vrednosti
na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
(3) Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u sluaju drukije zakonske
odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu

lan 247
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao "prenos punomoja" ili "prenos za zalogu" moe vriti sva prava koja
iz te hartije od vrednosti proistiu, ali hartiju moe preneti na drugog samo kao prenos punomoja.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

lan 248
(1) Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.
(2) Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.

Zabrana prenosa

lan 249
(1) Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vri se izrazom "ne po naredbi" ili stavljanjem sline
klauzule koja ima isto znaenje.
(2) Pravo iz hartije od vrednosti iji je prenos indosamentom zabranjen moe se preneti samo cesijom.
(3) Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
(4) Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime moe se zabraniti svako njeno
prenoenje.

IV Promene kod hartija od vrednosti

Promene koje vri izdavalac

lan 250
(1) Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi moe izdavalac, na zahtev i o troku imaoca hartije, promeniti u hartiju na
ime.
(2) Ako promenu nije izriito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime moe je, na zahtev i o troku imaoca, promeniti u
hartiju na donosioca ili po naredbi.

Promene koje vri imalac pri prenosu

lan 251
(1) Hartiju od vrednosti po naredbi indosant moe preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukije
odreeno.
(2) Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant moe preneti samo na odreeno lice.
(3) Hartija od vrednosti na donosioca moe se indosamentom preneti i na odreeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti

lan 252
(1) Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o troku imaoca, sjediniti u jednu ili vie hartija od vrednosti.
(2) Hartija od vrednosti moe se, na zahtev i o troku imaoca, podeliti na vie hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne
mogu biti ispod iznosa najnieg apoena hartije izdate u toj seriji.

V Ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti

Prestanak obaveze

lan 253
(1) Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem od strane izdavaoca hartije zakonitom imaocu.
(2) Potraivanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije drukije
odreeno.
(3) Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije
zakoniti imalac hartije od vrednosti.

Zabrana ispunjenja

lan 254
(1) Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je
ovlaen od strane zakonitog imaoca, duan je odbiti ispunjenje, inae odgovara za tetu.
(2) Izdavalac hartije od vrednosti ne moe punovano ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadleni organ zabranio, ili kad je
znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili ponitenje hartije od vrednosti.

Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice

lan 255
Dunik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti duan je isplatiti kupone kamata, odnosno drugih prinosa sa iste
hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraivanja nisu zastarela.

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze

 lan 256
(1) Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac moe istai samo prigovore koji se tiu izdavanja same hartije, kao
to je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadraja hartije, kao to su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema
samom imaocu hartije, kao to su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i
odsustvo ovlaenja.
(2) Izdavalac moe protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istai nedostatke pravnog posla na osnovu
koga je prenos izvren, ali te nedostatke ne moe istai protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.
(3) Meutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajui hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje
hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac moe istai taj prigovor i prema imaocu
hartije.
(4) Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.

VI Legitimacioni papiri i znaci

Legitimacioni papiri

lan 257
Na eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre odreenu obavezu za njihovog
izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome,
shodno se primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.

Legitimacioni znaci

lan 258
(1) Garderobni ili slini znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki
broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obino ne sadri neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca, slue samo da
pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati.
(2) Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu, ali za donosioca ne vai
pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to svoje
svojstvo.
(3) Poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.
(4) U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju treba se drati zajednike volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga
to je uobiajeno.

VII Ostale odredbe

Zamena oteene hartije od vrednosti

lan 259
Imalac oteene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ija se istinitost i sadrina mogu tano utvrditi, ima
pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s tim da vrati oteenu hartiju i naknadi trokove.

Amortizacija hartije od vrednosti

lan 260
Izgubljena hartija od vrednosti moe se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije
drukije odreeno.

Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti

lan 261
Za zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti vae pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Glava III
DEJSTVA OBAVEZA
Odeljak 1
POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE
 Odsek 1
Pravo na naknadu tete
I Opta pravila

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

lan 262
(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan ispuniti je
savesno u svemu kako ona glasi.
(2) Kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu tete koju je
usled toga pretrpeo.
(3) Za tetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dunik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.
(4) Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu nemogunost nije skrivio ako je nastupila
posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.
(5) Ali se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet obaveze sluajno propala i da je on
svoju obavezu na vreme ispunio.

Oslobaanje dunika od odgovornosti

lan 263
Dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa
ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei.

Ugovorno proirenje odgovornosti

lan 264
(1) Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne odgovara.
(2) Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne moe zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom savesnosti i
potenja.

Ogranienje i iskljuenje odgovornosti

lan 265
(1) Odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju ne moe se unapred ugovorom iskljuiti.
(2) Ali sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju odgovornosti za obinu
nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih
strana.
(3) Punovana je odredba ugovora kojom se odreuju najvii iznos naknade, ako tako odreeni iznos nije u oiglednoj
nesrazmeri sa tetom i ako za odreeni sluaj nije to drugo zakonom odreeno.
(4) U sluaju ogranienja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogunost ispunjenja obaveze
prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom dunika.

Obim naknade

lan 266
(1) Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koje je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao
predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti
poznate.
(2) U sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo zahtevati od
dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to to dunik nije znao za posebne
okolnosti zbog kojih su one nastale.
(3) Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu e se prilikom odreivanja visine
naknade voditi rauna u razumnoj meri.
(4) Strana koja se poziva na povredu ugovora duna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila teta izazvana tom
povredom, inae druga strana moe zahtevati smanjenje naknade.
(5) Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od
njih nije ovim zakonom neto drugo predvieno.

Krivica poverioca

lan 267
Kad za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za oteanje dunikovog poloaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on
odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.

Odgovornost zbog proputanja obavetenja

lan 268
Ugovorna strana koja je duna da obavesti drugu stranu o injenicama koje su od uticaja na njihov meusobni odnos,
odgovara za tetu koju pretrpi druga strana zbog toga to nije bila na vreme obavetena.

Primena odredaba o prouzrokovanju tete

lan 269
Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukije propisano, na naknadu ove tete shodno se primenjuju odredbe ovog zakona
o naknadi vanugovorne tete.

II Ugovorna kazna

Opta pravila

lan 270
(1) Poverilac i dunik mogu ugovoriti da e dunik platiti poveriocu odreeni novani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu
korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
(2) Ako to drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem.
(3) Ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze.

Nain odreivanja

lan 271
(1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan
zadocnjenja, ili na koji drugi nain.
(2) Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje odnosi.

Akcesornost

lan 272
(1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje on odnosi.
(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara.

Poverioeva prava

lan 273
(1) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu
kaznu.
(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatraio isplatu ugovorne kazne.
(3) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, dunik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora,
izuzev ako je to bila namera ugovaraa kad su kaznu ugovorili.
(4) Kad je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i
ugovornu kaznu.
(5) Poverilac ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja
saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu.
 Smanjenje iznosa ugovorne kazne

lan 274
Sud e na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i
znaaj predmeta obaveze.

Ugovorna kazna i naknada tete

lan 275
(1) Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaa visinu tete koju je pretrpeo, kao i kad nije
pretrpeo nikakvu tetu.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune
naknade tete.

Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna

lan 276
Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreena visina naknade pod nazivom
penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac
nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom
dozvoljeno.

III Zatezna kamata

Kad se duguje

lan 277
(1) Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj
saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje.

Pravo na potpunu naknadu

lan 278
(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate,
on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete.

Kamata na kamatu

lan 279
(1) Na dospelu, a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novana davanja ne tee
zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreeno.
(2) Na iznos neisplaene kamate moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu
isplatu.
(3) Na povremena dospela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu.

Odsek 2
Pobijanje dunikovih pravnih radnji
Opte pravilo

lan 280
(1) Svaki poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, moe pobijati pravnu radnju svog
dunika koja je preduzeta na tetu poverilaca.
(2) Smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava
za ispunjenje poverioevog potraivanja.
(3) Pod pravnom radnjom podrazumeva se i proputanje zbog koga je dunik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za
njega nastala kakva materijalna obaveza.

Uslovi pobijanja

lan 281
(1) Teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili mogao znati da preduzetim
raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je treem licu sa kojim je ili u iju je korist pravna radnja preduzeta to
bilo poznato ili moglo biti poznato.
(2) Ako je tree lice dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili po tazbini do
istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima.
(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji smatra se da je dunik znao da preduzetim
raspolaganjem nanosi tetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je treem licu to bilo poznato ili moglo biti
poznato.
(4) Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Iskljuenje pobijanja

lan 282
Ne mogu se pobijati zbog oteenja poverilaca uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uinjeni iz
zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogunostima dunika.

Kako se vri pobijanje

lan 283
(1) Pobijanje se moe vriti tubom ili prigovorom.
(2) Tuba za pobijanje podnosi se protiv treeg lica sa kojim je, ili u iju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija,
odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.
(3) Ako je trei otuio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tuba se moe podii protiv
pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuio poslom bez
naknade, tuba se moe podii protiv pribavioca i ako on to nije znao.
(4) Tueni moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu.

Dejstvo pobijanja

lan 284
Ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tuiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje
njegovih potraivanja.

Rok za podizanje tube

lan 285
(1) Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz lana 281 stav 1 a za ostale sluajeve u
roku od tri godine.
(2) Rok iz prethodnog stava rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je
trebalo preduzeti proputenu radnju.

Odsek 3
Pravo zadravanja
Vrenje prava zadravanja

lan 286
(1) Poverilac dospelog potraivanja u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadrati je dok mu ne bude
isplaeno potraivanje.
(2) U sluaju da je dunik postao nesposoban za plaanje, poverilac moe vriti pravo zadravanja iako njegovo potraivanje
nije dospelo.
 Izuzeci

lan 287
(1) Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove dravine protiv
njegove volje, ili kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu.
(2) On ne moe zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge dunikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale
sline stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji.

Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze

lan 288
Poverilac je duan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja.

Dejstvo prava zadravanja

lan 289
Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti nain kao
zaloni poverilac, ali je duan pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dunika.

Odeljak 2
POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu

lan 290
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac, poto je prethodno o tome
obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili
zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete.

Kad se obaveza sastoji u injenju

lan 291
Kad se obaveza sastoji u injenju, a dunik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac moe, obavestivi o tome prethodno
dunika, sam o troku dunika uraditi ono to je dunik bio duan uraditi, a od dunika zahtevati naknadu tete zbog
zadocnjenja, kao i naknadu druge tete koju bi imao zbog ovakvog naina ispunjenja.

Kad se obaveza sastoji u neinjenju

lan 292
(1) Kad se obaveza sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo na naknadu tete samim tim to je dunik postupio protivno
svojoj obavezi.
(2) Ako je neto sagraeno protivno obavezi, poverilac moe zahtevati da se to ukloni o troku dunika i da mu dunik
naknadi tetu koju je pretrpeo u vezi sa graenjem i uklanjanjem.
(3) Sud moe, kad nae da je to oigledno korisnije, uzimajui u obzir drutveni interes i opravdani interes poverioca, odluiti
da se ne rui ono to je sagraeno, ve da se poveriocu naknadi teta u novcu.

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog

lan 293
(1) Ako dunik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreen pravnosnanom odlukom, poverilac ga moe pozvati da je
ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka nee primiti ispunjenje, nego e traiti naknadu tete
zbog neispunjenja.
(2) Po isteku naknadnog roka, poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog neispunjenja.

Sudski penali

lan 294
(1) Kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu pravnosnanom odlukom, sud moe, na traenje
poverioca, odrediti duniku naknadni primeren rok i izrei, a u cilju uticanja na dunika i nezavisno od svake tete, da e
dunik, ako ne izvri svoju obavezu u tom roku, biti duan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili
za koju drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka.
(2) Kad dunik naknadno ispuni obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei rauna o svrsi zbog koje je naredio
njeno plaanje.

Glava IV
PRESTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
OPTE PRAVILO
lan 295
(1) Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreenim sluajevima.
(2) Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

Odeljak 2
ISPUNJENJE

Odsek 1
Opta pravila o ispunjenju
I Ko moe ispuniti i trokovi ispunjenja

Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica

lan 296
(1) Obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice.
(2) Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i kad se
dunik protivi tom ispunjenju.
(3) Poverilac je duan primiti ispunjenje od treeg lica ako je dunik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi
same obaveze ovu treba da ispuni dunik lino.
(4) Poverilac moe primiti ispunjenje od treeg lica bez dunikovog znanja, pa i u sluaju kad ga je dunik obavestio da ne
pristaje da trei ispuni njegovu obavezu.
(5) Ali, ako mu je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne moe primiti ispunjenje od treeg lica.

Ispunjenje poslovno nesposobnog

lan 297
(1) I poslovno nesposobni dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo
rok za njeno ispunjenje.
(2) Ali se moe osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potie iz igre ili opklade.

Trokovi ispunjenja

lan 298
Trokove ispunjenja snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II Ispunjenje sa subrogacijom

Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)

lan 299
(1) U sluaju ispunjenja tue obaveze svaki ispunilac moe ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da
ispunjeno potraivanje pree na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.
(2) Poverioeva prava mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca, zakljuenog pre ispunjenja.
(3) U ovim sluajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u asu ispunjenja.
 Zakonska subrogacija

lan 300
Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u asu ispunjenja
poverioevo potraivanje sa svim sporednim pravima.

Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja

lan 301
(1) U sluaju deliminog ispunjenja poverioevog potraivanja, na ispunioca prelaze sporedna prava kojima je obezbeeno
ispunjenje tog potraivanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poverioevog potraivanja.
(2) Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da e koristiti garancije srazmerno svojim potraivanjima, a mogu ugovoriti i da e
ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Dokazi i sredstva obezbeenja

lan 302
(1) Poverilac je duan predati ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje ili obezbeuje.
(2) Izuzetno, poverilac moe predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dunika ili nekog drugog samo ako
zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod poverioca da je dri i uva za raun ispunioca.

Koliko se moe zahtevati od dunika

lan 303
Ispunilac na koga je prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie nego to je isplatio poveriocu.

Iskljuenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraivanja

lan 304
(1) Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme ispunjenja.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o sticanju bez osnova.

III Kome se vri ispunjenje

Ovlaeno lice

lan 305
(1) Ispunjenje mora biti izvreno poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeu poverioca i
dunika, ili od strane samog poverioca.
(2) Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

lan 306
(1) Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se
predmet ispunjenja jo nalazi kod njega.
(2) Poslovno nesposoban poverilac moe odobriti, poto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje
poslovne nesposobnosti.

IV Predmet ispunjenja

Sadrina obaveze

lan 307
(1) Ispunjenje se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze, te niti je dunik moe ispuniti neim drugim, niti
poverilac moe zahtevati neto drugo.
(2) Nema punovanog ispunjenja ako ono to je dunik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to u istinu
nije, i poverilac ima pravo da vrati ono to mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.
 Zamena ispunjenja

lan 308
(1) Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto drugo umesto onoga to mu se duguje.
(2) U tom sluaju dunik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga to je
dugovao.
(3) Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dunika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, moe zahtevati
od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje prvobitnog potraivanja i naknadu tete.

Predaja radi prodaje

lan 309
Ako je dunik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje
potraivanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Delimino ispunjenje

lan 310
(1) Poverilac nije duan priznati delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije ne nalae.
(2) Ali je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.

Obaveza davanja stvari odreenih po rodu

lan 311
(1) Ako su stvari odreene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe.
(2) Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, duan je dati stvari odgovarajue kakvoe.

V Uraunavanje ispunjenja

Red uraunavanja

lan 312
(1) Kad izmeu istih lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve,
onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dunika, uraunavanje vri onim redom koji odredi dunik najkasnije
prilikom ispunjenja.
(2) Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.
(3) Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeene, a kad su sve podjednako
obezbeene, prvo se namiruju one koje su duniku na najveem teretu.
(4) Ako su u svemu napred reenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale,
ono to je dato na ime ispunjenja rasporeuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Uraunavanje kamata i trokova

lan 313
Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se prvo otplauju trokovi, zatim kamate
i najzad glavnica.

VI Vreme ispunjenja

Kad rok nije odreen

lan 314
Ako rok nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac
moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Ispunjenje pre roka

lan 315
(1) Kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je duan
obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
(2) U ostalim sluajevima, kad dunik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac moe odbiti ispunjenje, a moe ga i primiti i
zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika.

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka

lan 316
Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje ili ako na njegov zahtev nije
dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuivo u njegovom interesu.

Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani

lan 317
Kad je odreivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dunika, druga strana moe, ako ovlaenik ne
odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi primeren rok za ispunjenje.

Novana obaveza

lan 318
(1) Ako se plaanje vri posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raun poverioca, smatrae se, ukoliko
ugovorne strane nisu drukije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi raun, stigne
novana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dunikove banke, odnosno organizacije da odobri raunu poverioca
iznos oznaen u nalogu.
(2) Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote pretpostavlja se da su se stranke saglasile da je uplatom dunog
iznosa poti dunik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav nain plaanja nije ugovoren, dug je izmiren kad
poverilac primi novanu doznaku.
(3) Ako je posebnim propisom ili ugovorom predvieno plaanje ekovnom uplatnicom na odreeni raun, pretpostavlja se da
su se strane saglasile da je isplata izvrena onda kad dunik uplati duni iznos ekovnom uplatnicom u korist oznaenog
rauna.

VII Mesto ispunjenja

Opta pravila

lan 319
(1) Dunik je duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreenom pravnim poslom ili zakonom.
(2) Kad mesto ispunjenja nije odreeno, a ne moe se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima,
ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a
u nedostatku prebivalita, svoje boravite.
(3) Ali, ako je dunik pravnog lica koje ima vie jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedite jedinice
koja treba da izvri radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakljuenju ugovora bila
poznata ili morala biti poznata.

Mesto ispunjenja novanih obaveza

lan 320
(1) Novane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita,
boravite.
(2) Ako se plaanje vri virmanom, novane obaveze se ispunjavaju u seditu organizacije kod koje se vode poverioeva
novana sredstva.
(3) Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedite, odnosno prebivalite u vreme kad je obaveza nastala te
su zbog toga poveani trokovi ispunjenja to poveanje pada na teret poverioca.

VIII Priznanica

Pretpostavke u vezi sa priznanicom

lan 321
(1) Ko ispuni obavezu potpuno ili delimino, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom troku.
(2) Dunik koji je novanu obavezu isplatio preko banke ili pote, moe zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako
za to ima opravdan razlog.
(3) Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaena glavnica, pretpostavlja se da su isplaene i kamate i sudski i drugi
trokovi, ako ih je bilo.
(4) Isto tako, ako dunik povremenih davanja, kao to su zakupnine, i drugih potraivanja koja se povremeno obraunavaju,
kao to su ona koja nastaju utrokom elektrine energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije
dospelo potraivanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

lan 322
Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dunik moe poloiti kod suda predmet svoje obaveze.

IX Vraanje obveznice

lan 323
(1) Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dunik moe, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.
(2) Kad poverilac ne moe da vrati obveznicu, dunik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je
obaveza prestala.
(3) Ako je duniku vraena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
(4) Dunik koji je ispunio obavezu samo delimino, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabelei na obveznici.

Odsek 2
Docnja
I Docnja dunika

Kad dunik dolazi u docnju

lan 324
(1) Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje.
(2) Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili
pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

II Docnja poverioca

Kad poverilac dolazi u docnju

lan 325
(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei.
(2) Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje
svoje dospele obaveze.
(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreeno za ispunjenje, dunik nije
bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni.

Dejstva poverioeve docnje

lan 326
(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, i na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari.
(2) Od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata.
(3) Poverilac u donjci duan je naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i trokove oko daljeg
uvanja stvari.

Odsek 3
Polaganje i prodaja dugovane stvari
 Polaganje kod suda

lan 327
(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno
nesposoban a nema zastupnika, moe dunik poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.
(2) Isto pravo imaju i trea lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.
(3) O izvrenom polaganju dunik je duan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravite.

Kod kog suda se vri polaganje

lan 328
(1) Polaganje se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla
zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi.
(2) Svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti stvar u depozit, a dunik je duan dati naknadu poveriocu ako je ovaj
polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu.

Predaja na uvanje drugom licu

lan 329
(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne moe uvati u sudskom depozitu, dunik moe zahtevati od suda da
odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i za raun poverioca.
(2) U sluaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladitu na uvanje za raun poverioca proizvodi
dejstvo polaganja kod suda.
(3) O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan obavestiti poverioca.

Uzimanje poloene stvari natrag

lan 330
(1) Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar.
(2) O uzimanju stvari dunik je duan obavestiti poverioca.
(3) Pravo dunika da uzme poloenu stvar prestaje kad dunik izjavi sudu da se odrie tog prava, kad poverilac izjavi da
prima poloenu stvar, kao i kad bude utvreno pravnosnanom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.

Dejstvo polaganja

lan 331
(1) Polaganjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze u asu kad je izvrio polaganje.
(2) Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje.
(3) Od asa kada je stvar poloena, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca.
(4) Od dana polaganja prestaje tei kamata.
(5) Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadunici i jemci ostaju u
obavezi.

Trokovi polaganja

lan 332
Trokove punovanog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze trokove ispunjenja koje je duan snositi
dunik.

Prodaja umesto polaganja stvari

lan 333
(1) Ako je stvar nepodesna za uvanje, ili ako su za njeno uvanje ili za njeno odravanje potrebni trokovi nesrazmerni sa
njenom vrednou, dunik je moe prodati na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako
je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda tog mesta.
(2) Ako stvar ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje, dunik je moe prodati iz
slobodne ruke.
(3) Ako je stvar takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je bez odlaganja na najpogodniji nain.
(4) U svakom sluaju, dunik je duan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to mogue, a po izvrenoj
prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Predavanje stvari poveriocu

lan 334
Sud e predati poveriocu poloenu stvar pod uslovima koje je dunik postavio.

Prodaja radi pokria trokova uvanja

lan 335
(1) Ako trokovi uvanja ne budu isplaeni u razumnom roku, sud e, na traenje uvara, narediti da se stvar proda i odrediti
nain prodaje.
(2) Od iznosa dobijenog prodajom odbie se trokovi prodaje i trokovi uvanja, a ostatak poloiti kod suda za poverioca.

Odeljak 3
OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA

Odsek 1
Prebijanje (kompenzacija)
Opti uslovi

lan 336
Dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje od njega, ako oba potraivanja glase
na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe i ako su oba dospela.

Izjava o prebijanju

lan 337
(1) Prebijanje ne nastaje im se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje.
(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za to.

Odsustvo uzajamnosti

lan 338
(1) Dunik ne moe izvriti prebijanje onoga to duguje poveriocu sa onim to poverilac duguje njegovom jemcu.
(2) Ali jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od poverioca.
(3) Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuu obavezu, moe zahtevati od poverioca da mu vrati zaloenu stvar kad se ispune
uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvri prebijanje.

Zastarelo potraivanje

lan 339
(1) Dug se moe prebiti sa zastarelim potraivanjem samo ako ono jo nije bilo zastarelo u asu kad su se stekli uslovi za
prebijanje.
(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik zastarelog
potraivanja istakao prigovor zastarelosti.

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem

lan 340
(1) Dunik ustupljenog potraivanja moe prebiti prijemniku ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o ustupanju
mogao prebiti ustupiocu.
(2) On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre obavetenja o ustupanju, a iji rok za
ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje
ustupljenog potraivanja ili u isto vreme.
(3) Dunik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne moe mu vie prebiti nikakvo svoje potraivanje
od ustupioca.
(4) Ako je ustupljeno potraivanje upisano u javne knjige, dunik moe izvriti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo
potraivanje upisano kod ustupljenog potraivanja ili ako je prijemnik izveten prilikom ustupanja o postojanju tog
potraivanja.

Sluajevi kad je prebijanje iskljueno

lan 341
Ne moe prestati prebijanjem:
1) potraivanje koje se ne moe zapleniti;
2) potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na posudu, ili koje je dunik uzeo bespravno,
ili ih bespravno zadrao;
3) potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete;
4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja.

Zabrana na potraivanju druge strane

lan 342
Dunik ne moe vriti prebijanje ako je njegovo potraivanje dospelo tek poto je neko trei stavio zabranu na poverioevo
potraivanje prema njemu.

Uraunavanje prebijanjem

lan 343
Kad izmeu dva lica postoji vie obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vri po pravilima koja vae za
uraunavanje ispunjenja.

Odsek 2
Otputanje duga
Sporazum

lan 344
(1) Obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjene i dunik se sa tim saglasi.
(2) Za punovanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz koga je obaveza
nastala.

Odricanje od sredstava obezbeenja

lan 345
Vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai poverioevo
odricanje od prava da trai njeno ispunjenje.

Otputanje duga jemcu

lan 346
(1) Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom duniku oslobaa jemca.
(2) Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za
deo koji otpada na osloboenog jemca.

Opte otputanje dugova

 lan 347
Opte otputanje dugova gasi sva poverioeva potraivanja prema duniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da
postoje u asu kad je otputanje izvreno.

Odsek 3
Prenov (novacija)
Uslovi

lan 348
(1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dunik saglase da postojeu obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima razliit
predmet ili razliit pravni osnov.
(2) Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o nainu ispunjenja, zatim naknadni
sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju
nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.
(3) Izdavanje menice ili eka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.

Volja da se izvri prenov

lan 349
Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeu obavezu kad su stvarale novu, ranija
obaveza ne prestaje, ve postoji i dalje pored nove.

Dejstva prenova

lan 350
(1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje.
(2) Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije ugovoreno.
(3) Isto vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Nedostatak ranije obaveze

lan 351
(1) Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena.
(2) Ako je ranija obaveza bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za nedostatak ranije obaveze.

Dejstvo ponitenja

lan 352
Kad je ugovor o prenovu poniten smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

Odsek 4
Sjedinjenje (konfuzija)
lan 353
(1) Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dunik.
(2) Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dunika ne prestaje.
(3) Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvri upis brisanja.

Odsek 5
Nemogunost ispunjenja
Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja

lan 354
(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue usled okolnosti zbog kojih dunik ne odgovara.
(2) Dunik treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost.

Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu

lan 355
(1) Ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak i kad sve to dunik ima od takvih stvari
propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.
(2) Ali, kad su predmet obaveza stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, obaveza prestaje
kad propadne cela ta masa.

Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja

lan 356
Dunik odreene stvari koji je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja duan je ustupiti poveriocu pravo
koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti.

Odsek 6
Protek vremena, otkaz
Rok u trajnom dugovinskom odnosu

lan 357
Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odreeno
da se posle isteka roka dugovinski odnos produava za neodreeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

Otkaz trajnog dugovinskog odnosa

lan 358
(1) Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreeno, svaka strana moe ga prekinuti otkazom.
(2) Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.
(3) Otkaz se moe dati u svako doba, samo ne u nevreme.
(4) Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako takav rok nije odreen ugovorom,
odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom primerenog roka.
(5) Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreeni sluaj zakon
ne nareuje to drugo.
(6) Poverilac ima pravo da zahteva od dunika ono to je dospelo pre nego to je obaveza prestala protekom roka ili
otkazom.

Odsek 7
Smrt
lan 359
Smru dunika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na line osobine koje od ugovornih strana ili
line sposobnosti dunika.

Odeljak 4
ZASTARELOST

Odsek 1
Opte odredbe
Opte pravilo

lan 360
(1) Zastarelou prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne moe obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao.
 Kad zastarelost poinje tei

lan 361
(1) Zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom
za pojedine sluajeve nije to drugo propisano.
(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost poinje tei prvog dana posle dana
kad je dunik postupio protivno obavezi.

Nastupanje zastarelosti

lan 362
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.

Uraunavanje vremena prethodnika

lan 363
U vreme zastarelosti rauna se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih prethodnika.

Zabrana promene roka zastarelosti

lan 364
(1) Pravnim poslom ne moe se odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom.
(2) Pravnim poslom ne moe se odrediti da zastarelost nee tei za neko vreme.

Odricanje od zastarelosti

lan 365
Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost.

Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze

lan 366
(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeenja za zastarelo potraivanje.

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze

lan 367
Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao, ak i ako nije znao da je obaveza
zastarela.

Poverilac ije je potraivanje obezbeeno

lan 368
(1) Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ije je potraivanje obezbeeno zalogom ili hipotekom moe se namiriti samo
iz optereene stvari, ako je dri u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.
(2) Meutim, zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz optereene stvari.

Sporedna potraivanja

lan 369
Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova, trokova,
ugovorne kazne.

Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti

lan 370
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluajevima kad su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da se podigne tuba ili
da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava.

Odsek 2
Vreme potrebno za zastarelost
Opti rok zastarelosti

lan 371
Potraivanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.

Povremena potraivanja

lan 372
(1) Potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena (povremena
potraivanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraivanjima, kao to je potraivanje kamata, bilo da se radi o
takvim povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao to je potraivanje izdravanja, zastarevaju za tri
godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
(2) Isto vai za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju glavnica i kamate, ali ne
vai za otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja.

Zastarelost samog prava

lan 373
(1) Samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg
neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja.
(2) Kad zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budua povremena
davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
(3) Ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.

Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu robe i usluga

lan 374
(1) Meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene u
vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.
(2) Zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu.

Potraivanje zakupnine

lan 375
Potraivanje zakupnine, bilo da je odreeno da se plaa povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

Potraivanje naknade tete

lan 376
(1) Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu i za lice koje je
tetu uinilo.
(2) U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kad je teta nastala.
(3) Potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreeno za zastarelost te
obaveze.

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom

lan 377
(1) Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu
tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja.
(2) Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu tete.
(3) Isto vai i za zastoj zastarevanja.

Jednogodinji rok zastarelosti

lan 378
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za odravanje
istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva;
2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja koja
se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima;
4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena.
(2) Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.

Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organima

lan 379
(1) Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa, ili
poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inae predvia
krai rok zastarelosti.
(2) Meutim, sva povremena potraivanja koja proistiu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubudue, zastarevaju u
roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja.

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju

lan 380
(1) Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za pet, a iz ostalih
ugovora o osiguranju za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje
nastalo.
(2) Ako zainteresovano lice dokae da do dana odreenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani sluaj dogodio,
zastarevanje poinje od dana kad je za to saznalo, s tim da u svakom sluaju potraivanje zastareva kod osiguranja ivota za
deset, a kod ostalih za pet godina od dana odreenog u prethodnom stavu.
(3) Potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.
(4) Kad u sluaju osiguranja od odgovornosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega,
zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je oteeno lice trailo sudskim putem
naknadu od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obetetio.
(5) Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev
prema osiguraniku odgovornom za tetu.
(6) Zastarevanje potraivanja koje pripada osiguravau prema treem licu odgovornom za nastupanje osiguranog sluaja
poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika prema tom licu i navrava se u istom roku.

Odsek 3
Zastoj zastarevanja
Potraivanja izmeu odreenih lica

lan 381
Zastarevanje ne tee:
1) izmeu branih drugova;
2) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) izmeu tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu poloeni
rauni;
4) izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Potraivanja odreenih lica

 lan 382
Zastarevanje ne tee:
1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti;
2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice
koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje.

Nesavladive prepreke

lan 383
Zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem
zahteva ispunjenje obaveze.

Uticaj uzroka zastoja zastarevanja

lan 384
(1) Ako zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje tei kad taj uzrok prestane.
(2) Ako je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da tee kad
prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.

Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja

lan 385
(1) Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog
zastupnika ili ne.
(2) Meutim, zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika,
ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila
zastupnika.
(3) Ako je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema
zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraivanja poinje tei od kad je
poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka

lan 386
Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti dok ne proteknu tri
meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.

Odsek 4
Prekid zastarevanja
Priznanje duga

lan 387
(1) Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug.
(2) Priznanje duga moe se uiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, kao to su davanje otplate,
plaanje kamate, davanje obezbeenja.

Podizanje tube

lan 388
Zastarevanje se prekida podizanjem tube i svakom drugom poverievom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili
drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube

lan 389
(1) Prekid zastarevanja izvren podizanjem tube ili kojom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv dunika pred
sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja, smatra se da nije nastupio
ako poverilac odustane od tube ili radnje koju je preduzeo.
(2) Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili
preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena.

Odbacivanje tube zbog nenadlenosti

lan 390
(1) Ako je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tie sutine stvari, pa
poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se da je
zastarevanje prekinuto prvom tubom.
(2) Isto vredi i za pozivanje u zatitu, i za isticanje prebijanja potraivanja u sporu, kao i u sluaju kad je sud ili drugi organ
uputio duniku da svoje prijavljeno potraivanje ostvaruje u parninom postupku.

Pozivanje dunika

lan 391
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

Rok zastarelosti u sluaju prekida

lan 392
(1) Posle prekida zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni
rok za zastarelost.
(2) Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja.
(3) Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prebijanja potraivanja u sporu,
odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana kad je spor
okonan ili svren na neki drugi nain.
(4) Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana
okonanja ovog postupka.
(5) Isto vai i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja.
(6) Zastarevanje koje poinje tei iznova posle prekida, navrava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom
odreeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Zastarelost u sluaju prenova

lan 393
Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet
obaveze, novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost.

Glava V
RAZNE VRSTE OBAVEZA
Odeljak 1
NOVANE OBAVEZE

Odsek 1
Opte odredbe
Naelo monetarnog nominalizma

lan 394
Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev
kad zakon odreuje to drugo.

Valuta obaveze
 lan 395
Ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu
prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze.

lan 396
(Brisano)

Klizna skala

lan 397
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete dozvoljeno je ugovoriti da e cena
zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme na
odreenom tritu.

Plaanje pre roka

lan 398
(1) Dunik novane obaveze moe je ispuniti pre roka.
(2) Nitava je odredba ugovora kojom se dunik odrie ovog prava.
(3) U sluaju ispunjenja novane obaveze pre roka, dunik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od
dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlaen ugovorom ili to proizlazi iz obiaja.

Odsek 2
Ugovorna kamata
Stopa ugovorne kamate

lan 399
(1) Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na
tedne uloge po vienju.
(2) U pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.
(3) Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai kamatna stopa
koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga
bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni
sluaj nije predvieno to drugo.
(4) Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate.

Kamata na kamatu

lan 400
(1) Nitava je odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti tei kamata, ako ne bude
isplaena.
(2) Ali se moe unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Kad kamata prestaje tei

lan 401
(Brisan)

Kamata u nenovanim obavezama

lan 402
Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreene po rodu.

Odeljak 2
OBAVEZE SA VIE PREDMETA
 Odsek 1
Alternativne obaveze
Pravo izbora

lan 403
Ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora,
ako nije to drugo ugovoreno, pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.

Neopozivost i dejstvo izvrenog izbora

lan 404
(1) Izbor je izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala, i od tog asa izbor se
vie ne moe menjati.
(2) Izvrenjem izbora smatra se da je obaveza od poetka bila jednostavna i da je njen predmet od poetka bila izabrana
stvar.

Trajanje prava izbora

lan 405
(1) Dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimino
predata poveriocu po njegovom izboru.
(2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreenom za ispunjenje, dunik ga moe pozvati
da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika.

Izbor poveren treem licu

lan 406
Ako izbor treba da izvri neko tree lice, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud.

Ogranienje na preostali predmet

lan 407
Ako je jedan predmet obaveze postao nemogu usled nekog dogaaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se
ograniava na preostali predmet.

Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane

lan 408
(1) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se ograniava na
preostali predmet u sluaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru
traiti preostali predmet ili naknadu tete.
(2) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac, dunikova obaveza
prestaje, ali u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim
predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.

Odsek 2
Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja
I Fakultativne obaveze

Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi

lan 409
Dunik ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je doputeno da se oslobodi svoje obaveze dajui neki drugi odreeni
predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino
predmet obaveze.

Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi

 lan 410
(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dunik,
ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu.
(2) Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji dunik odgovara, poverilac moe traiti samo naknadu
tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati umesto dugovanog predmeta.

II Fakultativna potraivanja

lan 411
(1) Kad je ugovorom ili zakonom predvieno da poverilac moe umesto dugovanog predmeta zahtevati od dunika neki drugi
odreeni predmet, dunik je duan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.
(2) U ostalom, za ovakva fakultativna potraivanja vae prema nameri ugovaraa i prema prilikama posla odgovarajua
pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

Odeljak 3
OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA

Odsek 1
Deljive obaveze
Deljenje obaveze i potraivanja

lan 412
(1) Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i
ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti, inae obaveza je nedeljiva.
(2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena drukija
podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.
(3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na jednake delove, ako nije to drugo
odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja.

Pretpostavka solidarnosti

lan 413
Kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su
ugovarai izrino otklonili solidarnu odgovornost.

Odsek 2
Solidarne obaveze
I Solidarnost dunika

Sadrina solidarnosti dunika

lan 414
(1) Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje od koga
hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju.
(2) Od vie solidarnih dunika, svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopte sa razliitim
odstupanjima.

Prebijanje

lan 415
(1) Svaki solidarni dunik moe se pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik.
(2) Solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, ali samo za
onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi.

Otputanje duga
 lan 416
(1) Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike.
(2) Ali, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je izvreno, solidarna obaveza smanjuje
se za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak
obaveze.

Prenov

lan 417
(1) Prenovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom oslobaaju se i ostali dunici.
(2) Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se
samo smanjuje za taj deo.

Poravnanje

lan 418
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dunicima, ali ovi imaju
pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ogranieno na dunika sa kojim je zakljueno.

Sjedinjenje

lan 419
Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih dunika smanjuje
se za iznos dela koji na njega pada.

Docnja poverioca

lan 420
Kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima.

Docnja jednog dunika i priznanje duga

lan 421
(1) Docnja jednog solidarnog dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima.
(2) Isto vai i za priznanje duga koje bi izvrio jedan od solidarnih dunika.

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

lan 422
(1) Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike i moe se navriti,
ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika prema
kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.
(2) Odricanje od navrene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dunicima.

Pravo ispunioca na naknadu

lan 423
(1) Dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.
(2) Pri tome nije od uticaja okolnost to je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.
(3) Deo koji pada na dunika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dunike.

Podela na jednake delove i izuzetak

lan 424
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili inae ne proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, na svakog dunika dolazi jednak
deo.
(2) Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, on je duan naknaditi ceo
iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.

II Solidarnost poverilaca

Solidarnost se ne pretpostavlja

lan 425
Kad na poverilakoj strani ima vie lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom odreena.

Sadrina solidarnosti

lan 426
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dunika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren,
obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.
(2) Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje.

Prebijanje

lan 427
(1) Dunik moe izvriti prebijanje svoje obaveze sa potraivanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.
(2) Prebijanje sa potraivanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dunik moe izvriti samo do visine dela
solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu.

Otputanje duga i prenov

lan 428
Otputanjem duga i prenovom izmeu dunika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi
deo tog potraivanja poverioca.

Poravnanje

lan 429
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca sa dunikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi
imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zakljueno.

Sjedinjenje

lan 430
Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dunika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca moe od njega
zahtevati samo svoj deo potraivanja.

Docnja

lan 431
(1) Kad dunik doe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima.
(2) Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Priznanje duga

lan 432
Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Zastarelost

lan 433
(1) Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne tee zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i
prema njima zastarevanje tee i dalje.
(2) Odricanje od zastarelosti izvreno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Odnosi izmeu poverilaca posle ispunjenja

lan 434
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu preda deo koji mu
pripada.
(2) Ako iz odnosa meu poveriocima ne proistie to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.

Odsek 3
Nedeljive obaveze
lan 435
(1) Za nedeljive obaveze u kojima ima vie dunika shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama.
(2) Kad u nedeljivoj obavezi ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreena solidarnost, jedan
poverilac moe zahtevati da dunik ispuni njemu samo ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inae
svaki poverilac moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je poloi sudu.

Glava VI
PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
Odeljak 1
USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)

Odsek 1
Opte odredbe
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom

lan 436
(1) Poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim preneti na ovoga svoje potraivanje, izuzev onog iji je prenos zabranjen
zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.
(2) Ugovor o ustupanju nema dejstvo prema duniku, ako su on i poverilac ugovorili da ovaj nee moi preneti potraivanje
na drugoga ili da ga nee moi preneti bez dunikovog pristanka.

Sporedna prava

lan 437
(1) Sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao to su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz
ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.
(2) Ipak, ustupilac moe predati zaloenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod
ustupioca da je uva za raun prijemnika.
(3) Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaene kamate ustupljene sa glavnim potraivanjem.

Obavetavanje dunika

lan 438
(1) Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali je ustupilac duan obavestiti dunika o izvrenom ustupanju.
(2) Ispunjenje izvreno ustupiocu pre obavetenja o ustupanju punovano je i oslobaa dunika obaveze, ali samo ako nije
znao za ustupanje, inae obaveza ostaje i on je duan da je ispuni prijemniku.

Viestruko ustupanje

lan 439
Ako je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima, potraivanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio
dunika, odnosno koji se prvi javio duniku.
 Odsek 2
Odnos prijemnika i dunika
lan 440
(1) Prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja.
(2) Dunik moe istai prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istai ustupiocu do
asa kad je saznao za ustupanje.

Odsek 3
Odnos ustupioca i prijemnika
Predaja i isprava o dugu

lan 441
(1) Ustupilac je duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupljenom
potraivanju i sporednim pravima.
(2) Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraivanja, on je duan predati mu overen prepis obveznice ili
koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraivanja.
(3) On je duan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Odgovornost za postojanje potraivanja

lan 442
Kad je ustupanje izvreno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu kad je izvreno
ustupanje.

Odgovornost za naplativost

lan 443
(1) Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine onoga to je
primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika.
(2) Vea odgovornost savesnog ustupioca ne moe se ugovoriti.

Odsek 4
Posebni sluajevi ustupanja potraivanja
Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja

lan 444
(1) Kad dunik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraivanje, ili jedan njegov deo, zakljuenjem
ugovora o ustupanju dunikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraivanja.
(2) Ali, kad dunik ustupi svome poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno
smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraivanje.
(3) U oba sluaja prijemnik je duan predati ustupiocu sve to je naplatio preko iznosa svog potraivanja prema ustupiocu.
(4) U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, ak
i kad je obaveten o ustupanju.

Ustupanje radi obezbeenja

lan 445
Kada je ustupanje izvreno radi obezbeenja prijemnikovog potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je duan da se stara sa
panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina o naplati ustupljenog potraivanja i da po izvrenoj naplati, poto
zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraivanja prema ustupiocu, ovome preda viak.

Odeljak 2
PROMENA DUNIKA
 Odsek 1
Preuzimanje duga
I Opte odredbe

Ugovor o preuzimanju duga

lan 446
(1) Preuzimanje duga vri se ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.
(2) O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih moe poverilac saoptiti svoj pristanak
na preuzimanje duga.
(3) Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj
uinio u svoje ime.
(4) Ugovarai, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odreenom roku izjasni da li pristaje na
preuzimanje duga, pa ako se poverilac u odreenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.
(5) Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj
pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da d pristanak.

Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom

lan 447
(1) Kad je prilikom otuenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno izmeu pribavioca i otuioca da e
pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o
preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.
(2) U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti panja na ovu posledicu, inae e se smatrati kao da poziv nije upuen.

II Dejstva ugovora o preuzimanju duga

Promena dunika

lan 448
(1) Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze.
(2) Ali, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezaduen, a poverilac to nije
znao niti je morao znati, preanji dunik ne oslobaa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o
pristupanju dugu.
(3) Izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu preanjeg dunika i poverioca.

Sporedna prava

lan 449
(1) Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraivanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala trea lica
prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dunika.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do preuzimanja.

Prigovori

lan 450
(1) Preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa izmeu preanjeg dunika i poverioca,
iz koga potie preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.
(2) Preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog odnosa sa preanjim dunikom, a koji
odnos je bio osnov preuzimanja.

Odsek 2
Pristupanje dugu
Ugovor o pristupanju dugu
 lan 451
Ugovorom izmeu poverioca i treeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo potraivanje od dunika, trei
stupa u obavezu pored dunika.

Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine

lan 452
(1) Lice na koje pree na osnovu ugovora neka imovinska celina fizikog ili pravnog lica, ili jedan deo te celine, odgovara za
dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen deo, pored dotadanjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti
njene aktive.
(2) Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuivala ili ograniavala odgovornost utvrena
u prethodnom stavu.

Odsek 3
Preuzimanje ispunjenja
lan 453
(1) Preuzimanje ispunjenja se vri ugovorom izmeu dunika i nekog treeg kojim se ovaj obavezuje prema duniku da
ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.
(2) On odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai ispunjenje od dunika.
(3) Ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

Deo drugi
UGOVORI
Glava VII
PRODAJA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 454
(1) Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu
preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.
(2) Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dravinu
stvari, da mu i preda stvar.

Forma prodaje nepokretnosti

lan 455
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti.

Rizik

lan 456
(1) Do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na
kupca.
(2) Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili traio zamenu stvari.

Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje

lan 457
(1) Ako predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje, rizik prelazi na kupca u asu kad je doao u docnju.
(2) Kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari oigledno
namenjene za izvrenje predaje i o tome odaslao obavetenje kupcu.
(3) Ali, kad su stvari odreene po rodu takve prirode da prodavac ne moe da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da je
prodavac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome odaslao obavetenje kupcu.

Odeljak 2
SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI

Odsek 1
Stvar
Opte pravilo

lan 458
(1) Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, te je nitav ugovor o prodaji stvari koja je van prometa.
(2) Za prodaju stvari iji je promet ogranien vae posebni propisi.
(3) Prodaja se moe odnositi i na buduu stvar.

Kad je stvar propala pre ugovora

lan 459
(1) Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o kojoj je ugovor bila propala.
(2) Ako je u asu zakljuenja ugovora stvar bila samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz
srazmerno snienje cene.
(3) Ali e ugovor ostati na snazi i kupac e imati samo pravo na snienje cene ako delimina propast ne smeta postizanju
svrhe ugovora, ili ako za odreenu stvar postoji takav obiaj u pravnom prometu.

Prodaja tue stvari

lan 460
Prodaja tue stvari obavezuje ugovarae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tua, moe, ako se usled
toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete.

Prodaja spornog prava

lan 461
(1) Sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji.
(2) Ali je nitav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo ije mu je ostvarivanje povereno, ili
ugovorio za sebe uee u podeli iznosa dosuenog njegovom nalogodavcu.

Odsek 2
Cena
Kad cena nije odreena

lan 462
(1) Ako ugovorom o prodaji cena nije odreena, a ni ugovor ne sadri dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla
odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.
(2) Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla
odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove
razumnu cenu.
(3) Pod razumnom cenom smatra se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cena
koju utvruje sud prema okolnostima sluaja.

Propisana cena

lan 463
Kad je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni organ, kupac duguje samo iznos
propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.

Kad je ugovorena tekua cena

lan 464
(1) Kad je ugovorena tekua cena, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme
kad je trebalo da usledi ispunjenje.
(2) Ako takve evidencije nema, tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima trita
utvruje cena.

Kad je odreivanje cene povereno treem

lan 465
Ako tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi, a ugovarai se ne sloe naknadno o
odreivanju cene niti ugovor raskinu, smatrae se da je ugovorena razumna cena.

Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau

lan 466
Odredba ugovora kojim se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau smatra se kao da nije ni ugovorena i tada
kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena.

Odeljak 3
OBAVEZE PRODAVCA

Odsek 1
Predaja stvari
I O predaji uopte

Vreme i mesto predaje

lan 467
(1) Prodavac je duan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvienom ugovorom.
(2) Prodavac je izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar urui ili preda ispravu kojom se stvar moe preuzeti.

Predmet predaje

lan 468
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je duan predati stvar kupcu u ispravnom stanju,
zajedno sa njenim pripacima.
(2) Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duan da mu ih preda.

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

lan 469
Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvrena u toku izvesnog perioda vremena, a nije odreeno koja e strana imati
pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja proizlazi da
je odreivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.

Kad datum predaje nije odreen

lan 470
Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodavac je duan izvriti predaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora,
s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom

 lan 471
(1) Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je prodavac u asu zakljuenja
ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga, svoje boravite, a ako je prodavac zakljuio ugovor u vrenju svoje
redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedita.
(2) Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora ugovaraima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude
izraena, predaja se vri u tom mestu.

Predaja prevoziocu

lan 472
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja, predaja je
izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.

Organizovanje prevoza

lan 473
Ako je prodavac duan poslati stvar kupcu, mora zakljuiti na uobiajen nain i pod uobiajenim uslovima ugovore potrebne
za izvrenje prevoza do odreenog mesta.

Trokovi

lan 474
Trokove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a trokove odnoenja stvari i sve ostale trokove posle predaje
snosi kupac, ako nije to drugo ugovoreno.

II Istovremeno izvrenje predaje stvari i isplate cene

Odlaganje predaje do isplate cene

lan 475
Ako nije to drugo ugovoreno ili uobiajeno, prodavac nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili
nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar.

Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari

lan 476
(1) Kad se predaja stvari ostvaruje uruenjem prevoziocu, prodavac moe odloiti odailjanje stvari do isplate cene, ili poslati
stvar tako da zadri pravo da raspolae njom za vreme prevoza.
(2) Ako je zadrao pravo da raspolae stvarju za vreme prevoza, prodavac moe zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u
mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar.
(3) Meutim, kad ugovor predvia plaanje uz predaju odgovarajue isprave, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog
toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar.

Spreavanje izruenja otposlate stvari

lan 477
(1) Ako se posle odailjanja stvari kupcu pokae da su njegove materijalne prilike takve da se osnovano moe posumnjati da
e on moi isplatiti cenu, prodavac moe spreiti izruenje stvari kupcu ak i kad ovaj ve ima u rukama ispravu koja ga
ovlauje da zahteva izruenje stvari.
(2) Meutim, prodavac ne moe spreiti izruenje ako ga zahteva neko tree lice koje je uredan imalac isprave koja ga
ovlauje da zahteva izruenje stvari, osim ako isprava sadri rezerve u pogledu dejstva prenosa, ili ako prodavac dokae da
je imalac isprave kad ju je pribavljao postupio svesno na tetu prodavca.

Odsek 2
Odgovornost za materijalne nedostatke
I O materijalnim nedostacima uopte

Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara

 lan 478
(1) Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u asu prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da
li mu je to bilo poznato.
(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka
koji je postojao pre toga.
(3) Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.

Kad postoje materijalni nedostaci

lan 479
Nedostatak postoji:
1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet;
2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je
morala biti poznata;
3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane;
4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi
obavetenja.

Nedostaci za koje prodavac ne odgovara

lan 480
(1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz ta. 1) i 3) prethodnog lana, ako su u asu zakljuenja ugovora bili poznati
kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
(2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica
istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobiajenom pregledu stvari.
(3) Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke
ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

lan 481
(1) Kupac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je to prema redovnom toku stvari
mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inae
gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
(2) Kad je pregled izvren u prisustvu obeju strana, kupac je duan svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saoptiti
prodavcu odmah, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
(3) Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata
mogunost takve dalje otpreme, pregled stvari moe biti odloen do njenog prispea u novo mesto opredeljenja, i u tom
sluaju kupac je duan da prodavca obavesti o nedostacima im je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih
klijenata.

Skriveni nedostaci

lan 482
(1) Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim
pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je duan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom
nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana raunajui od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi
bez odlaganja.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci od predaje stvari, izuzev kad je
ugovorom odreen dui rok.

Rokovi u sluaju opravke, zamene i sl.

lan 483
Kad je zbog nekog nedostatka dolo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i slino, rokovi iz prethodna dva
lana poinju tei od predaje opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino.
 Obavetenje o nedostatku

lan 484
(1) U obavetenju o nedostatku stvari kupac je duan blie opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.
(2) Ako obavetenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuenim pismom, telegramom ili na
neki drugi pouzdan nain zadocni ili uopte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvrio svoju obavezu da obavesti
prodavca.

Znaaj injenice da je prodavac znao za nedostatak

lan 485
Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvrio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili
obavezu da u odreenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku
est meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke

lan 486
(1) Ugovarai mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti prodavevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.
(2) Odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari nitava je ako je nedostatak bio poznat
prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban monopolski
poloaj.
(3) Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadrava ostala prava zbog tih nedostataka.

Prinudna javna prodaja

lan 487
Imalac ija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II Prava kupca

Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete

lan 488
(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe:
1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora);
2) zahtevati snienje cene;
3) izjaviti da raskida ugovor;
(2) U svakom od ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete.
(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za tetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na
drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Neispunjenje ugovora u razumnom roku

lan 489
Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadrava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.

Kad kupac moe raskinuti ugovor

lan 490
(1) Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora.
(2) Kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obavetenja o nedostacima
saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog sluaja oigledno proizlazi da prodavac nee moi ispuniti
ugovor ni u naknadnom roku.

Neispunjenje ugovora u naknadnom roku

 lan 491
Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac moe odrati ako bez
odlaganja izjavi prodavcu da ugovor odrava na snazi.

Delimini nedostaci

lan 492
(1) Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad je predat samo deo stvari, odnosno manja koliina od ugovorene,
kupac moe raskinuti ugovor u smislu prethodnih lanova samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili samo u pogledu dela
ili koliine koji nedostaju.
(2) Kupac moe raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koliina ili predata stvar ini celinu, ili ako kupac inae ima
opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliinu u celini.

Kad je prodavac dao kupcu veu koliinu

lan 493
(1) Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreenih po rodu dao kupcu veu koliinu nego to je ugovoreno,
a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio i taj viak, te je duan platiti ga po istoj ceni.
(2) Ako kupac odbije da primi viak, prodavac je duan naknaditi kupcu tetu.

Kad je odreena jedna cena za vie stvari

lan 494
(1) Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato vie stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju
nedostatke, kupac moe raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.
(2) Meutim, ako one ine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo tetno, kupac moe raskinuti ceo ugovor, ili ako on
ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane moe raskinuti ugovor i u
pogledu ostalih stvari.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka

lan 495
(1) Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogue da vrati stvar ili da je vrati u stanju u
kome ju je primio.
(2) Ipak, kupac moe raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena
usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili usled nekog dogaaja koji ne potie od njega ni od nekog lica za koje
on odgovara.
(3) Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled obaveze kupca da pregleda stvar, ili ako je kupac
pre nego to je otkriven nedostatak potroio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kao i ako je
oteenje ili izmena bez znaaja.

Ouvanje ostalih prava

lan 496
Kupac koji je zbog nemogunosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome je primio izgubio pravo da raskine ugovor,
zadrava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka.

Dejstva raskida zbog nedostatka

lan 497
(1) Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja.
(2) Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogue da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je
ipak raskinut.

Snienje cene

lan 498
Snienje cene se vri prema odnosu izmeu vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme
zakljuenja ugovora.
 Postupno otkrivanje nedostataka

lan 499
Kupac koji je postigao snienje cene zbog postojanja nekog nedostatka moe raskinuti ugovor ili zahtevati novo snienje
cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.

Gubitak prava

lan 500
(1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine,
raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, izuzev ako je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih
upotrebi.
(2) Meutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe posle proteka ovog roka, ako jo
nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor protiv prodavevog zahteva da
mu se isplati cena.

III Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

Odgovornost prodavca i proizvoaa

lan 501
(1) Kad je prodavac neke maine, motora, kakvog aparata, ili drugih slinih stvari koje spadaju u takozvanu tehniku robu
predao kupcu garantni list kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku odreenog vremena, raunajui
od njene predaje kupcu, kupac moe, ako stvar ne funkcionie ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvoaa
da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu umesto nje preda stvar koja funkcionie ispravno.
(2) Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.

Traenje opravke ili zamene

lan 502
(1) Kupac moe zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvoaa opravku ili zamenu stvari
u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.
(2) On ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo usled toga to je bio lien upotrebe stvari od trenutka traenja opravke ili
zamene do njihovog izvrenja.

Produenje garantnog roka

lan 503
(1) U sluaju manje opravke, garantni rok se produava onoliko koliko je kupac bio lien upotrebe stvari.
(2) Meutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvrena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok poinje tei
ponovo od zamene, odnosno od vraanja opravljene stvari.
(3) Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poinje tei ponovo samo za taj deo.

Raskidanje ugovora i snienje cene

lan 504
Ako prodavac ne izvri u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac moe raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati
naknadu tete.

Trokovi i rizik

lan 505
(1) Prodavac, odnosno proizvoa je duan da o svom troku prenese stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno
zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.
(2) Za to vreme prodavac, odnosno proizvoa snosi rizik za propast ili oteenje stvari.

Odgovornost kooperanata

lan 506
Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvrenju pojedinih radnji uestvovalo vie samostalnih proizvoaa, njihova
odgovornost prema finalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje stvari koje potie od tih delova ili od tih radnji prestaje
kad prestane odgovornost finalnog proizvoaa prema kupcu stvari.

Gubitak prava

lan 507
Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine raunajui od dana kad je traio
od njega opravku ili zamenu stvari.

Odsek 3
Odgovornost za pravne nedostatke (zatita od evikcije)
Pravni nedostaci

lan 508
(1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo
pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom.
(2) Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.

Obavetavanje prodavca

lan 509
Kad se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, kupac je duan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to
prodavcu ve poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg ili, kad su predmet
ugovora stvari odreene po rodu, da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka.

Sankcije pravnih nedostataka

lan 510
(1) Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a
u sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog prava, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno
snienje cene.
(2) Ako prodavac ne udovolji kupevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija treeg, kupac
moe raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne moe ostvariti.
(3) U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene tete.
(4) Meutim, ako je kupac u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo
bude smanjeno ili ogranieno, nema pravo na naknadu tete ako se ta mogunost ostvari, ali ima pravo zahtevati vraanje,
odnosno snienje cene.

Kad kupac ne obavesti prodavca

lan 511
Kupac koji se, ne obavetavajui prodavca, upustio u spor sa treim i spor izgubio, moe se ipak pozvati na prodavevu
odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev treeg
lica.

Kad je pravo treeg oigledno osnovano

lan 512
(1) Kupac ima pravo pozvati se na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obavetenja prodavca i bez
spora priznao oigledno osnovano pravo treeg.
(2) Ako je kupac isplatio treem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oiglednog prava, prodavac se moe osloboditi
svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaenu svotu i pretrpljenu tetu.

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti

lan 513
(1) Odgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti.
(2) Ali, ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u
njegovom pravu, odredba ugovora o ogranienju ili o iskljuenju odgovornosti za pravne nedostatke je nitava.

Ogranienja javno-pravne prirode

lan 514
Prodavac odgovara i za posebna ogranienja javno-pravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je
znao da se mogu oekivati, a nije ih kupcu saoptio.

Gubitak prava

lan 515
(1) Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje prava treeg.
(2) Ali, ako je tree lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umea, pravo kupca se
gasi tek istekom est meseci po pravnosnano okonanom sporu.

Odeljak 4
OBAVEZE KUPCA

Odsek 1
Isplata cena
Vreme i mesto isplate

lan 516
(1) Kupac je duan platiti cenu u vreme i na mestu odreenom u ugovoru.
(2) U nedostatku ugovorne odredbe ili drukijih obiaja, plaanje se vri u asu i u mestu u kome se vri predaja stvari.
(3) Ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno seditu prodavca.

Kamata u sluaju prodaje na kredit

lan 517
Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kad mu je stvar predata bez obzira
na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka

lan 518
(1) U sluaju uzastopnih isporuka kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, izuzev ako je
to drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplauju se iz predujma, ako
nije to drugo ugovoreno.

Odsek 2
Preuzimanje stvari
lan 519
(1) Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila mogua, kao i u odnoenju stvari.
(2) Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili uobiajen nain
i na vreme, prodavac moe, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.

Odeljak 5
OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVARAA
Sluajevi obaveze uvanja

lan 520
(1) Kad je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari, prodavac je duan uvati stvar sa panjom dobrog
privrednika, odnosno dobrog domaina i u tom cilju preduzeti potrebne mere.
(2) Isto vai i za kupca kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je raskinuo ugovor, bilo to je
zahtevao drugu stvar umesto nje.
(3) I u jednom i u drugom sluaju ugovara koji je duan preduzeti mere za ouvanje stvari ima pravo na naknadu trokova
potrebnih radi ouvanja stvari.

Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena

lan 521
Kupac koji nee da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, duan je da je
preuzme za raun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi je za njega preuzeo, a
pod uslovom da je to mogue bez isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih trokova.

Prava strane dune da uva stvar

lan 522
Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama duna preduzeti mere za uvanje stvari moe je, pod uslovima i sa
posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, poloiti kod suda,
predati na uvanje nekom drugom ili prodati je za raun druge strane.

Odeljak 6
NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE
Opte pravilo

lan 523
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, druga strana ima pravo na naknadu tete koju
zbog toga trpi, prema optim pravilima o naknadi tete nastale povredom ugovora.

Kad stvar ima tekuu cenu

lan 524
(1) Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, a stvar ima tekuu cenu, druga strana moe
zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je posao
obavljen.
(2) Ako na tritu mesta u kome je posao obavljen nema tekue cene, za izraunavanje visine naknade uzima se u raun
tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju, kojoj treba dodati razliku u trokovima prevoza.

Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria

lan 525
(1) Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne izvri svoju obavezu na vreme,
druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno kupovinu radi pokria, i zahtevati razliku izmeu cene odreene
ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokria.
(2) Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u razumnom roku i na razuman nain.
(3) O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je duan obavestiti dunika.

Naknada ostale tete

lan 526
Pored prava na naknadu tete prema pravilima iz prethodnih lanova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu vee
tete, ukoliko ju je pretrpela.

Odeljak 7
SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA

Odsek 1
Prodaja sa pravom pree kupovine
 Pojam

lan 527
Ugovornom odredbom o pravu pree kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari
odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene

lan 528
(1) Prodavac je duan obavestiti kupca na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine u roku od
mesec dana, raunajui od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji treem licu.
(2) Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duan isplatiti cenu dogovorenu sa treim licem, ili je poloiti kod
suda.
(3) Ako je u ugovoru sa treim predvien rok za isplatu cene, prodavac se moe koristiti tim rokom samo ako prui dovoljno
obezbeenje.

Mogunost nasleivanja i otuenja

lan 529
Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukije odreeno.

U sluaju prinudne javne prodaje

lan 530
(1) U sluaju prinudne javne prodaje prodavac se ne moe pozivati na svoje pravo pree kupovine.
(2) Ali, prodavac ije je pravo pree kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moe zahtevati ponitenje javne prodaje, ako nije
bio posebno pozvan da joj prisustvuje.

Trajanje prava pree kupovine

lan 531
(1) Pravo pree kupovine prestaje posle pet godina od zakljuenja ugovora, ako nije ugovoreno da e ono prestati ranije.
(2) Ugovoren dui rok svodi se na rok od pet godina.

Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca

lan 532
(1) Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treeg ne obavetavajui prodavca, i ako je treem bilo poznato ili mu nije
moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo pree kupovine, prodavac moe, u roku od est meseci raunajui od dana
kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.
(2) Ako je kupac netano obavestio prodavca o uslovima prodaje treem, i ako je treem to bilo poznato ili mu nije moglo
ostati nepoznato, ovaj rok od est meseci poinje tei od dana kad je prodavac saznao za tane uslove ugovora.
(3) Pravo pree kupovine prestaje u svakom sluaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na treeg.

Zakonsko pravo pree kupovine

lan 533
(1) Za odreena lica pravo pree kupovine moe biti ustanovljeno zakonom.
(2) Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije ogranieno.
(3) Lica koja po samom zakonu imaju pravo pree kupovine moraju biti obavetena pismeno o nameravanoj prodaji i o
njenim uslovima, inae imaju pravo zahtevati ponitenje prodaje.
(4) Pravila o prodaji sa pravom pree kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo pree kupovine.

Odsek 2
Kupovina na probu
Pojam
 lan 534
(1) Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim eljama, duan
je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako takvog nema, onda u
primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je odustao od ugovora.
(2) Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odreenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi
prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

Objektivna proba

lan 535
Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreeno svojstvo ili da li je podobna za odreenu upotrebu,
opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja, ve od toga da li ova zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna
za odreenu upotrebu.

Rizik

lan 536
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru,
odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan vratiti stvar prodavcu.

Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja

lan 537
Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja.

Odsek 3
Prodaja po uzorku ili modelu
lan 538
(1) U sluaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna
uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim
sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model podneo kupcu samo radi obavetenja i
priblinog odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.

Odsek 4
Prodaja sa specifikacijom
lan 539
(1) Ako je ugovorom zadrano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvri
ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traenja da to uini,
prodavac moe izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome to mu je poznato o kupevim potrebama.
(2) Ako sam prodavac obavi specifikaciju, duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da
sam izvri drukiju specifikaciju.
(3) Ako kupac ne iskoristi ovu mogunost, obavezna je specifikacija koju je izvrio prodavac.

Odsek 5
Prodaja sa zadravanjem prava svojine
Uslovi

lan 540
(1) Prodavac odreene pokretne stvari moe posebnom odredbom ugovora zadrati pravo svojine i posle predaje stvari
kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.
(2) Zadravanje prava svojine ima dejstva prema kupevim poveriocima samo ako je uinjeno u obliku javno overene
isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari.
(3) Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige moe se zadrati pravo svojine samo ako je to predvieno
propisima o ureenju i voenju tih knjiga.
(4) (Brisan)

Rizik

lan 541
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kad mu je stvar predata.

Odsek 6
Prodaja sa obronim otplatama cene
Pojam

lan 542
(1) Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu odreenu
pokretnu stvar pre nego to mu cena bude potpuno isplaena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u
odreenim vremenskim razmacima.
(2) Odredbe ovog odseka o prodaji sa obronim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fiziko lice.

Forma ugovora

lan 543
Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.

Bitni sastojci ugovora

lan 544
(1) Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom nitavosti biti navedeni: ukupan
iznos svih obronih otplata, raunajui i onu koja je izvrena u asu zakljuenja ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i
njihovi rokovi.
(2) Isprava o ugovoru mora pod pretnjom nitavosti sadrati odredbu da kupac moe odustati od ugovora ako to pismeno
saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne moe odrei unapred.

Pravo kupca da isplati cenu odjednom

lan 545
(1) Kupac moe uvek isplatiti odjednom ostatak dune cene.
(2) Taj ostatak se isplauje ist, bez ugovornih kamata i bez trokova.
(3) Nitava je suprotna odredba ugovora.

Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene

lan 546
(1) Prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju sa poetnom otplatom.
(2) Posle isplate poetne otplate prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju s najmanje dve uzastopne
otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.
(3) Izuzetno, prodavac moe raskinuti ugovor kad kupac doe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene
nije predvieno vie od etiri otplate.
(4) U sluajevima predvienim u st. 2 i 3 ovog lana prodavac moe, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu
celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva duan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.

Sudsko produenje rokova otplate

lan 547
Na traenje kupca sud moe, kad to okolnosti sluaja opravdavaju, produiti rokove za isplatu zadocnelih otplata, ako kupac
da obezbeenje da e izvriti svoje obaveze, i ako usled toga prodavac ne trpi tetu.

Nitavost ugovorne kazne

 lan 548
Nitava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora, kao i za sluaj da kupac doe u docnju sa isplatom
nekog obroka cene.

Raskid ugovora

lan 549
(1) U sluaju raskida ugovora prodavac je duan vratiti kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je
primio i naknaditi mu nune trokove koje je uinio za stvar.
(2) Sa svoje strane kupac je duan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu naknadu za
njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.

Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene

lan 550
(1) Pravila o prodaji sa obronim otplatama cene vae i u sluaju drugih pogodbi koje imaju istu sutinu, kao to je, na primer
ugovor o zakupu sa odredbom da e stvar koja je data u zakup prei u svojinu zakupca ako bude plaao zakupninu za
odreeno vreme.
(2) Ona e se primenjivati i u sluaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu odreenih stvari ako su se zajmodavac i
prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplauje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru
zakljuenom izmeu kupca i prodavca.

Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca

lan 551
Nitave su odredbe ugovora o prodaji sa obronim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredbi ove glave,
osim odredbi o zadravanju prava svojine.

Glava VIII
RAZMENA
Pojam

lan 552
(1) Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovarau da prenese na njega svojinu neke stvari i
da mu je u tu svrhu preda.
(2) Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Dejstva ugovora o razmeni

lan 553
Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

Glava IX
PRODAJNI NALOG
Pojam

lan 554
(1) Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odreenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac
proda za odreenu cenu u odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.
(2) Prodajni nalog ne moe se opozvati.

Rizik za propast i oteenje stvari

lan 555
Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja, ali ne moe
raspolagati njom dok mu ne bude vraena.
 Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar

lan 556
(1) Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka niti je vrati u tom roku,
smatra se da je on stvar kupio.
(2) Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

Glava X
ZAJAM
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 557
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih drugih
zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu
stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Kamata

lan 558
(1) Zajmoprimac se moe obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.
(2) U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.

Odeljak 2
OBAVEZE ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari

lan 559
(1) Zajmodavac je duan predati odreene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen, onda kad to
zajmoprimac zatrai.
(2) Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u
svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja ugovora.

Loe materijalne prilike zajmoprimca

lan 560
(1) Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da vrati zajam,
zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obavezu predaje obeanih stvari, ako u vreme zakljuenja ugovora nije to znao, kao i
ako se pogoranje zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo posle zakljuenja ugovora.
(2) Ali, on je duan da izvri svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega prui dovoljno obezbeenje.

teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari

lan 561
(1) Zajmodavac je duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka
pozajmljenih stvari.
(2) Ali, ako je zajam bez naknade, duan je naknaditi tetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli
ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.

Odeljak 3
OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma
 lan 562
(1) Zajmoprimac je duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta.
(2) Ako ugovarai nisu odredili rok za vraanje zajma, niti se on moe odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je duan vratiti
zajam po isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se
zajam vrati.

Izbor prilikom vraanja zajma

lan 563
(1) Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlaen da po
svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom
odreeni za vraanje.
(2) Isto vai i u sluaju kad nije mogue vratiti istu koliinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Odustajanje od ugovora

lan 564
Zajmoprimac moe odustati od ugovora pre nego to mu zajmodavac preda odreene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve
tete za zajmodavca, duan je naknaditi je.

Vraanje zajma pre roka

lan 565
Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj
nameri i naknaditi mu tetu.

Odeljak 4
NAMENSKI ZAJAM
lan 566
Ako je ugovorom odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu
svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida ugovor.

Glava XI
ZAKUP
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 567
(1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odreenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da
mu za to plaa odreenu zakupninu.
(2) Upotreba obuhvata i uivanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukije ugovoreno ili uobiajeno.

Primena posebnih propisa

lan 568
Odredbe ove glave nee se primenjivati na zakupe ureene posebnim propisima.

Odeljak 2
OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari

lan 569
(1) Zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
(2) Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da moe posluiti za
upotrebu radi koje je ugovor zakljuen.

Odravanje stvari

lan 570
(1) Zakupodavac je duan odravati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vriti potrebne opravke na
njoj.
(2) On je duan naknaditi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio duan uiniti.
(3) Trokovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same upotrebe, padaju na teret zakupca.
(4) O upotrebi opravke zakupac je duan obavestiti zakupodavca.

Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki

lan 571
(1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme, zakupac moe raskinuti
ugovor.
(2) On ima pravo na snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih opravki.

Izmene na zakupljenoj stvari

lan 572
(1) Zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to
ometalo upotrebu stvari.
(2) Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari, smanjie se i zakupnina u
odgovarajuoj srazmeri.

Odgovornost za materijalne nedostatke

lan 573
(1) Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi,
bez obzira na to da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predvienih izrino ili preutno ugovorom.
(2) Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su manjeg znaaja.

Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara

lan 574
(1) Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu ili nisu
mogli ostati nepoznati.
(2) Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat, ako je
on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.

Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke

lan 575
Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.

Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti

lan 576
(1) Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom iskljuena ili ograniena.
(2) Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i
namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, kao i
kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj monopolski poloaj.

Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima

 lan 577
(1) Zakupac je duan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se
pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.
(2) On je isto tako duan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredvienoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila
zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.
(3) Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi
pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a duan je
naknaditi tetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak

lan 578
(1) Ako u asu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac moe, po svom izboru,
raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(2) Kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odreenom roku
nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili
snienje zakupnine.
(3) Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac moe
raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(4) U svakom sluaju zakupac ima pravo na naknadu tete.

Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo

lan 579
(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i u sluaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj stvari.
(2) One se primenjuju i u sluajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obiaju treba da ima ili kad
to svojstvo izgubi u toku zakupa.

Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke

lan 580
(1) Kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vri neko pravo i obrati se svojim zahtevom
zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je duan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj
ve zna, inae e odgovarati za tetu.
(2) Ako se utvrdi da treem pripada neko pravo koje sasvim iskljuuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se
raskida po samom zakonu, a zakupodavac je duan naknaditi zakupcu tetu.
(3) U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili
zahtevati snienje zakupnine, i u svakom sluaju naknadu tete.

Odeljak 3
OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru

lan 581
(1) Zakupac je duan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
(2) On je moe upotrebljavati samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari.
(3) On odgovara za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li
je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omoguio da
upotrebljava stvar.

Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru

lan 582
Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zaputa njeno
odravanje, te postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, ovaj moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.
 Plaanje zakupnine

lan 583
(1) Zakupac je duan plaati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako
je uobiajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
(2) Ako nije drukije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobiajeno, zakupnina se plaa polugodinje kad je stvar data u
zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae vreme, po isteku tog vremena.

Otkaz zbog neplaanja zakupnine

lan 584
(1) Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana poto ga je
zakupodavac pozvao na plaanje.
(2) Ali e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to mu otkaz bude saopten.

Vraanje zakupljene stvari

lan 585
(1) Zakupac je duan uvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoteenu.
(2) Stvar se vraa u mestu u kome je bila predata.
(3) Zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oteenja koja potiu od
njene dotrajalosti.
(4) Ako je za vreme zakupa izvrio kakve promene na stvari, duan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u
zakup.
(5) On moe odneti dodatke koje je uinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oteenja, ali ih zakupodavac moe
zadrati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja.

Odeljak 4
PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup

lan 586
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, zakupac moe zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom
drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi teta zakupodavcu.
(2) Zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.

Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu

lan 587
Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je moe odbiti samo iz opravdanih
razloga.

Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa

lan 588
Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova
prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredni zahtev zakupodavca

lan 589
Zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca
isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.

Prestanak podzakupa po samom zakonu

lan 590
Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup.

Odeljak 5
OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI
Otuenje posle predaje u zakup

lan 591
(1) U sluaju otuenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca
te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca.
(2) Pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako
trajanje zakupa nije odreeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Pravo na zakupninu

lan 592
(1) Ako nije to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na zakupninu poev od prvog narednog roka
posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, duan je da mu je ustupi.
(2) Od asa kad je obaveten o otuenju zakupljene stvari zakupac moe isplatiti zakupninu samo pribaviocu.

Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu

lan 593
(1) Kad je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto
zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuenja ugovora o otuenju znao za
postojanje ugovora o zakupu.
(2) Pribavilac koji u momentu zakljuenja ugovora o otuenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije duan predati
stvar zakupcu, a zakupac moe samo traiti naknadu tete od zakupodavca.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Otkaz ugovora zbog otuenja stvari

lan 594
Kad usled otuenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca preu na pribavioca, zakupac moe otkazati ugovor u
svakom sluaju, potujui zakonske otkazne rokove.

Odeljak 6
PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena

lan 595
(1) Ugovor o zakupu zakljuen za odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuen.
(2) Isto vai i u sluajevima kad je, u nedostatku volje ugovaraa, trajanje zakupa odreeno zakonom.

Preutno obnavljanje zakupa

lan 596
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac
se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zakljuen.

Otkaz

lan 597
(1) Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz okolnosti ili mesnih obiaja prestaje otkazom koji
svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni otkazni rok.
(2) Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima, ona iznosi osam dana, s tim da
otkaz ne moe biti dat u nevreme.
(3) Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, ak i ako je u
asu zakljuenja ugovora to znao.
(4) Zakupac se ne moe odrei prava iz stava 3 ovog lana.

Propast stvari usled vie sile

lan 598
(1) Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude unitena nekim sluajem vie sile.
(2) Ako zakupljena stvar bude delimino unitena ili samo oteena, zakupac moe raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu
i zahtevati odgovarajue snienje zakupnine.

Smrt

lan 599
U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukije ugovoreno.

Glava XII
UGOVOR O DELU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 600
Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) obavezuje se da obavi odreeni posao, kao to je izrada ili opravka
neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada i sl, a naruilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.

Odnos sa ugovorom o prodaji

lan 601
(1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao
ugovor o prodaji.
(2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naruilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.
(3) U svakom sluaju ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarai imali u vidu naroito poslenikov rad.

Kvalitet poslenikovog materijala

lan 602
(1) Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreen kvalitet, poslenik je duan dati materijal
srednjeg kvaliteta.
(2) On odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.

Odeljak 2
NADZOR
lan 603
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je duan
da mu to omogui.

Odeljak 3
ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM
 Poziv na nadmetanje o ceni radova

lan 604
(1) Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za izvrenje odreenih radova, pod odreenim
uslovima i uz odreene garancije, obavezuje pozivaoca da zakljui ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najniu cenu,
izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.
(2) U sluaju iskljuenja obaveze da se zakljui ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv zainteresovanima da oni
naprave ponude ugovora pod objavljenim uslovima.

Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova

lan 605
Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova
obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadranim u pozivu na nadmetanje zakljui ugovor sa uesnikom u nadmetanju ije
reenje prihvati komisija iji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.

Odeljak 4
OBAVEZE POSLENIKA
Nedostaci materijala

lan 606
(1) Poslenik je duan skrenuti panju naruiocu na nedostatke materijala koji mu je naruilac predao, a koje je primetio ili je
morao primetiti, inae e odgovarati za tetu.
(2) Ako je naruilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na ije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je duan
postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo ili ako bi izrada od
zahtevanog materijala mogla naneti tetu ugledu poslenika, u kom sluaju poslenik moe raskinuti ugovor.
(3) Poslenik je duan upozoriti naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je
morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme, inae e odgovarati za tetu.

Obaveza da izvri delo

lan 607
(1) Poslenik je duan izvriti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.
(2) On je duan izvriti ga za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve
poslove.
(3) On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga to mu naruilac nije predao materijal na vreme, ili zbog toga to je
traio izmene, ili to mu nije isplatio duan predujam i uopte za zadocnjenje nastalo ponaanjem naruioca.

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

lan 608
(1) Ako se u toku izvrenja dela pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i uopte da ne radi kako treba, te da e
izvreno delo imati nedostatke, naruilac moe upozoriti poslenika na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi
svojim obavezama.
(2) Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

lan 609
(1) Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa zapoinjanjem ili zavravanjem posla da je
oigledno da ga nee zavriti u roku, naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
(2) On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakanjenja naruilac oigledno ne bi imao
interesa za ispunjenje ugovora.

Poveravanje izvrenja posla treem

lan 610
(1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi to drugo, poslenik nije duan da posao obavi lino.
(2) Poslenik i dalje odgovara naruiocu za izvrenje posla i kad posao ne obavi lino.

Odgovornost za saradnike

lan 611
Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvri, kao da ga je sam izvrio.

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca

lan 612
Za naplatu svojih potraivanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naruiocu i zahtevati od njega da
im isplati ta potraivanja na teret svote koju u tom asu duguje posleniku, ako su ta potraivanja priznata.

Predaja izraene stvari naruiocu

lan 613
(1) Poslenik je duan predati naruiocu izraenu ili opravljenu stvar.
(2) Poslenik se oslobaa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara.

Odeljak 5
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika

lan 614
(1) Naruilac je duan pregledati izvreno delo im je to po redovnom toku stvari mogue i o naenim nedostacima bez
odlaganja obavestiti poslenika.
(2) Ako naruilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad
primljen.
(3) Posle pregleda i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti obinim
pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu.

Skriveni nedostaci

lan 615
(1) Ako se docnije pokae neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obinim pregledom, naruilac se ipak moe pozvati na
njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika to pre, a najdue u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja.
(2) Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruilac se vie ne moe pozvati na nedostatke.

Prestanak prava

lan 616
(1) Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne moe svoje pravo ostvariti sudskim
putem po isteku godine dana od uinjenog obavetenja.
(2) Ali i po isteku tog roka naruilac moe, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv
poslenikovog zahteva za isplatu naknada istai svoje pravo na snienje naknada i na naknadu tete.

Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove

lan 617
Poslenik se ne moe pozvati na neku odredbu prethodnih lanova kad se nedostatak odnosi na injenice koje su mu bile
poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu.

Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka

lan 618
(1) Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak moe zahtevati od njega da nedostatak
ukloni i za to mu odrediti primeren rok.
(2) On ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog toga.
(3) Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga izvri, ali u tom sluaju naruiocu
pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu tete.

Raskidanje ugovora u posebnom sluaju

lan 619
Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izriitim uslovima
ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla

lan 620
(1) Kad izvreni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvren u suprotnosti sa
izriitim uslovima ugovora, naruilac je duan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.
(2) Naruilac moe odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.
(3) Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naruilac moe, po svom izboru, izvriti otklanjanje nedostatka na
raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor.
(4) Kad se radi o neznatnom nedostatku, naruilac se ne moe koristiti pravom na raskid ugovora.
(5) U svakom sluaju on ima pravo i na naknadu tete.

Snienje naknade

lan 621
Snienje naknade vri se u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u vreme zakljuenja ugovora i
vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa nedostatkom.

Odeljak 6
OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad

lan 622
Naruilac je duan primiti rad izvren prema odredbama ugovora i pravilima posla.

Odreivanje i isplata naknade

lan 623
(1) Naknada se odreuje ugovorom, ako nije odreena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.
(2) Ako naknada nije odreena, utvrdie je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao,
kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada.
(3) Naruilac nije duan isplatiti naknadu pre nego to je pregledao izvreni rad i odobrio ga, izuzev ako je drukije
ugovoreno.
(4) Isto vai ako je ugovoreno izvrenje i predaja rada u delovima.

Proraun sa izriitim jemstvom

lan 624
(1) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna sa izriitim jemstvom poslenika za njegovu tanost, on ne moe da
zahteva poveanje naknade ak i ako je u posao uloio vie rada i ako je izvrenje posla zahtevalo vee trokove nego to je
bilo predvieno.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.
(3) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna bez izriitog jemstva poslenika za njegovu tanost, pa se u toku rada
prekoraenje prorauna pokae neizbenim, poslenik mora o tome bez odlaganja obavestiti naruioca, inae gubi svako
potraivanje zbog poveanih trokova.

Odeljak 7
RIZIK
Kad je poslenik dao materijal

lan 625
(1) U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje
naruiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.
(2) Ako je naruilac pregledao izvreni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na
uvanju.
(3) Ako je naruilac pao u docnju zbog neprimanja ponuene stvari, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na
njega.

Kad je naruilac dao materijal

lan 626
(1) Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac ako je on dao materijal za izradu.
(2) U tom sluaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila oteena posle dolaska naruioca u
docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

Rizik u sluaju predaje po delovima

lan 627
Ako je ugovoreno da e naruilac vriti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izraeni, poslenik ima pravo na naknadu
za izradu delova koje je naruilac pregledao i odobrio, ak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove krivice.

Odeljak 8
PRAVO ZALOGE
lan 628
Radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostalih potraivanja po osnovu
ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je
predao naruilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne prestane dragovoljno da ih dri.

Odeljak 9
PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca

lan 629
Sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, ali je u tom sluaju duan isplatiti
posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje bi bio duan uiniti da ugovor nije
raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.

Glava XIII
UGOVOR O GRAENJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 630
(1) Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u ugovorenom
roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, odnosno na ve postojeem objektu izvri
kakve druge graevinske radove, a naruilac se obavezuje da mu za to isplati odreenu cenu.
(2) Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Graevina

lan 631
Pod "graevinom", u smislu ove glave, podrzumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi,
eleznike pruge, bunari i ostali graevinski objekti ija izrada zahteva vee i sloenije radove.

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala

lan 632
Izvoa je duan omoguiti naruiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala.

Odstupanje od projekta

lan 633
(1) Za svako odstupanje od projekta graenja, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu saglasnost
naruioca.
(2) On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve saglasnosti.

Hitni nepredvieni radovi

lan 634
(1) Nepredviene radove izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u
mogunosti da pribavi tu saglasnost.
(2) Nepredvieni radovi su oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja
nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom prirodom zemljita, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i
neoekivanim dogaajima.
(3) Izvoa je duan bez odlaganja izvestiti naruioca o ovim pojavama i preduzetim merama.
(4) Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove koji su morali biti obavljeni.
(5) Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno poveana, o emu je duan
bez odlaganja obavestiti izvoaa.
(6) U sluaju raskidanja ugovora, naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo cene za ve izvrene radove, kao i
pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.

Cena radova

lan 635
Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat
(ukupno ugovorena cena).

Izmena cene

lan 636
(1) Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predvieno to drugo, izvoa koji je svoju obavezu ispunio u predvienom
roku moe zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja
poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude vea za vie od dva
procenta.
(2) U sluaju da izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienom ugovorom, on moe zahtevati poveanje
cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i dana kad je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni
poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih
elemenata, bude vea za vie od pet procenata.
(3) U sluajevima iz prethodnih stavova izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet
procenata.
(4) Izvoa se ne moe pozivati na poveanje cena elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do
poveanja cene dolo nakon njegovog dolaska u docnju.

Odredbe o nepromenljivosti cena

lan 637
(1) Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju cene elemenata
na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se
cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od deset procenata.
(2) Ali, i u ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do poveanja
cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju.

Raskid ugovora zbog poveane cene

lan 638
(1) Ako bi u sluajevima iz prethodnih lanova ugovorena cena morala biti znatno poveana, naruilac moe raskinuti
ugovor.
(2) U sluaju raskida ugovora naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo ugovorene cene za dotle izvrene
radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.

Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene

lan 639
(1) Ako su se u vreme izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa cene elemenata na osnovu kojih je
odreena cena radova snizile za vie od dva procenta, a radovi su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo da trai
odgovarajue snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta.
(2) Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo na snienje
ugovorene cene, u sluaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena smanjile za toliko da bi cena bila nia
za vie od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.
(3) U sluaju docnje izvoaa radova naruilac ima pravo na srazmerno snienje cene radova za svako snienje cene
elemenata na osnovu kojih je cena radova odreena.

Odeljak 2
UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM
lan 640
(1) Ako ugovor o graenju sadri odredbu "klju u ruke" ili neku drugu slinu odredbu izvoa se samostalno obavezuje da
izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celovitog objekta.
(2) U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje uticaj
manjkova radova na ugovorenu cenu.
(3) Ako u ugovoru "klju u ruke" uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova odgovornost prema naruiocu je
solidarna.

Odeljak 3
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Primena pravila ugovora o delu

lan 641
Ukoliko u ovoj glavi nije drukije odreeno, za odgovornost za nedostatke graevine primenjuju se odgovarajue odredbe
ugovora o delu.

Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke

lan 642
Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce graevine ili njenog dela ali s
tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodnika.

Posebna prava nosioca stanarskog prava

 lan 643
Nosilac stanarskog prava na stan u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostataka u
granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine prema naruiocu.

Odeljak 4
ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE
U emu se sastoji

lan 644
(1) Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za
vreme od deset godina od predaje i prijema radova.
(2) Izvoa odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta graevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina
od predaje i prijema radova, osim ako je specijalizovana organizacija dala struno miljenje da je zemljite podobno za
graenje, a u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog miljenja.
(3) Isto vai i za projektanta ako nedostatak graevine potie od nekog nedostatka u planu.
(4) Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naruiocu, nego i svakom drugom sticaocu graevine.
(5) Ova njihova odgovornost ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti.

Dunost obavetavanja i gubitak prava

lan 645
(1) Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima obavestiti izvoaa i projektanta u roku od est meseci od kad je
nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega.
(2) Pravo naruioca ili drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatke
prestaje za godinu dana raunajui od dana kad je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o
nedostatku.

Smanjenje i iskljuenje odgovornosti

lan 646
(1) Izvoa se ne oslobaa odgovornosti ako je teta nastala zbog toga to je pri izvoenju odreenih radova postupao po
zahtevima naruioca.
(2) Ali, ako je pre izvrenja odreenog rada po zahtevu naruioca upozorio ovog na opasnost od tete, njegova odgovornost
se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog sluaja moe se i iskljuiti.

Regresi

lan 647
(1) Kad su za tetu odgovorni izvoa i projektant, odgovornost svakog od njih odreuje se prema veliini njegove krivice.
(2) Projektant koji je izradio projekat graevine i kome je poveren nadzor nad izvrenjem planiranih radova odgovara i za
nedostatke u izvrenim radovima nastale krivicom izvoaa ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledanjem
radova, ali ima pravo zahtevati od izvoaa odgovarajuu naknadu.
(3) Izvoa koji je naknadio tetu nastalu usled nedostataka u izvrenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od
projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvrenim radovima potiu od nedostataka u projektu.
(4) Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvoa poverio obavljanje jednog dela posla, izvoa, ako hoe da od
njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka u roku od dva meseca, raunajui od dana kad je on
sam obaveten od naruioca o istom nedostatku.

Glava XIV
PREVOZ
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
 lan 648
(1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno
poiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreenu naknadu.
(2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako
i svako drugo lice koje se ugovorom obavee da izvri prevoz uz naknadu.

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu

lan 649
(1) Prevozilac koji obavlja prevoz na odreenoj liniji (linijski prevoz) duan je da redovno i uredno odrava objavljenu liniju.
(2) On je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim uslovima.
(3) Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvrenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili
stvari za koje je to posebnim propisima predvieno, a dalje prvenstvo se odreuje prema redu zahteva, s tim da se izmeu
istovremenih zahteva prvenstvo odreuje prema veoj duini prevoza.

Odustanak od ugovora

lan 650
(1) Poiljalac, odnosno putnik moe odustati od ugovora pre nego to pone njegovo izvrenje, ali je duan naknaditi tetu
koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.
(2) Kad prevozilac sa zapoinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana vie nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad
prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz, druga strana moe odustati od ugovora i traiti da se vrati plaena
naknada za prevoz.

Visina naknade za prevoz

lan 651
(1) Ako je visina naknade za prevoz odreena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom ne moe se ugovoriti
vea naknada.
(2) Ako iznos naknade za prevoz nije odreen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni ugovorom
prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
(3) U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadrane u glavi ovog zakona o ugovoru o delu.

Ogranienje primene odredbi ove glave

lan 652
Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drukije odreeno.

Odeljak 2
UGOVOR O PREVOZU STVARI

Odsek 1
Opte odredbe
Predaja stvari

lan 653
Prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreenom mestu poiljaocu ili odreenom licu
(primaocu).

O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca

lan 654
(1) Poiljalac je duan obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, i saoptiti mu kuda poiljka treba da
bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo to je potrebno da bi prevozilac
mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, poiljalac je duan obavestiti o tome
prevozioca u asu njihove predaje na prevoz i saoptiti mu njihovu vrednost.
(3) Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, poiljalac je duan da o tome
obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajue posebne mere.
(4) Ako poiljalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1 i 3 ovog lana ili mu ih da pogreno, odgovara za tetu koja bi usled toga
nastala.

Tovarni list

lan 655
(1) Ugovarai se mogu sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz saini tovarni list.
(2) Tovarni list treba da sadri: ime i adresu poiljaoca i prevozioca, vrstu, sadraj i koliinu poiljke, kao i vrednost
dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odnosno zabeleku da je naknada
plaena unapred, odredbu o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i dan izdavanja tovarnog lista.
(3) U tovarni list mogu biti unesene i druge odredbe ugovora o prevozu.
(4) Tovarni list mora biti potpisan od oba ugovaraa.
(5) Tovarni list moe sadrati odredbu "po naredbi" ili glasiti na donosioca.

Ugovor o prevozu i tovarni list

lan 656
Postojanje i punovanost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove tanosti.

Potvrda o prijemu za prevoz

lan 657
Ako nije izdat tovarni list, poiljalac moe zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu poiljke za prevoz sa
podacima koje treba da sadri tovarni list.

Odsek 2
Odnos poiljaoca i prevozioca
Pakovanje

lan 658
(1) Poiljalac je duan upakovati stvari na propisani ili uobiajeni nain kako ne bi dolo do nastanka kakve tete ili
ugroavanja sigurnosti ljudi ili dobara.
(2) Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae odgovara za
oteenje poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.
(3) Ali prevozilac ne odgovara za oteenje poiljke ako je poiljalac, iako mu je skrenuta panja na nedostatke pakovanja,
zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz sa tim nedostacima.
(4) Prevozilac je duan odbiti poiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da moe biti ugroena sigurnost lica ili
dobara ili prouzrokovana kakva teta.
(5) Za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe trea lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara
prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od poiljaoca.

Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom

lan 659
(1) Poiljalac je duan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom.
(2) Ako u tovarnom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale trokove u vezi sa prevozom,
pretpostavlja se da je poiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca.

Raspolaganje poiljkom

lan 660
(1) Poiljalac moe raspolagati poiljkom i menjati naloge sadrane u ugovoru, te moe naloiti prevoziocu da obustavi dalji
prevoz poiljke, da mu poiljku vrati, da je preda drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto.
(2) Pravo poiljaoca da menja naloge prestaje posle prispea poiljke u mesto opredeljenja kad prevozilac preda primaocu
tovarni list, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme poiljku, ili kad primalac sam zatrai njenu predaju.
(3) Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava poiljaoca iz prethodnog stava pripadaju iskljuivo
imaocu tovarnog lista.
(4) Ovlaeno lice koje se poslui pravom da daje nove naloge prevoziocu, duno je da mu naknadi trokove i tetu koje je
imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev prui jemstvo da e mu trokovi i teta biti naknaeni.

Pravac prevoza

lan 661
(1) Prevozilac je duan izvriti prevoz ugovorenim putem.
(2) Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan izvriti ga onim putem koji najvie
odgovara interesima poiljaoca.

Smetnje pri izvrenju prevoza

lan 662
(1) Prevozilac je duan obavetavati poiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvrenje prevoza i postupiti po
uputstvima koje od njega dobije.
(2) Prevozilac nije duan postupiti po uputstvima poiljaoca ije bi izvrenje moglo ugroziti sigurnost lica ili dobara.
(3) Ako bi sluaj bio takav da se ne bi mogla ekati poiljaoeva uputstva, prevozilac je duan postupiti kako bi postupio
dobar privrednik, odnosno dobar domain u istoj situaciji, i o tome obavestiti poiljaoca i traiti njegova dalja uputstva.
(4) Prevozilac ima pravo na naknadu trokova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.

Naknada u sluaju prekida prevoza

lan 663
(1) Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvreni
prevoz, ali je duan naknaditi tetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza.
(2) Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac ima pravo na razliku
izmeu ugovorene naknade za prevoz i trokova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja.
(3) Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza poiljka propadne usled vie sile.

Kad poiljka ne moe da bude predata

lan 664
(1) Ako primalac ne moe da bude obaveten o prispeu poiljke, ili odbije da je primi, i uopte ako poiljka ne moe da bude
predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu dunu naknadu i ostale svote koje terete poiljku, prevozilac je duan obavestiti
o tome poiljaoca, traiti od njega uputstva i preduzeti za njegov raun potrebne mere za uvanje stvari.
(2) Ako u primerenom roku ovlaeno lice ne preduzme nita sa poiljkom, prevozilac ima pravo da je proda prema pravilima
o prodaji dugovane stvari u sluaju docnje poverioca, i da naplati svoja potraivanja iz postignute cene, a ostatak je duan
poloiti kod suda za ovlaeno lice.

Odgovornost prevozioca prema poiljaocu

lan 665
Ako je prevozilac predao poiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila optereena, duan je isplatiti tu svotu
poiljaocu, ali ima pravo da trai naknadu od primaoca.

Odsek 3
Odnos prevozioca i primaoca
Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke

lan 666
(1) Prevozilac je duan obavestiti primaoca bez odlaganja da je poiljka prispela, staviti mu je na raspolaganje kako je
ugovoreno i podneti mu tovarni list ako je izdat.
(2) U sluaju kad je izdat tovarni list po naredbi ili na donosioca, on je duan postupati po prethodnom stavu samo ako je u
tovarnom listu oznaeno lice u mestu opredeljenja koje treba obavestiti da je poiljka prispela.

Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista

lan 667
Prevozilac moe odbiti da preda poiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat tovarnog lista na kome je primalac
potvrdio da mu je poiljka predata.

Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka

lan 668
(1) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega zahtevati da mu preda tovarni list i poiljku
tek poto ona prispe u mesto opredeljenja.
(2) Prevozilac je duan na zahtev primaoca predati mu poiljku pre nego to ona prispe u mesto opredeljenja, samo ako je
na to ovlaen od poiljaoca.
(3) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju poiljke samo ako ispuni uslove
predviene u ugovoru o prevozu.

Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke

lan 669
(1) Ovlaeno lice ima pravo zahtevati da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke i, ako je poiljka oteena, u emu se
sastoji oteenje.
(2) Ako se utvrdi da poiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oteenje vee nego to je prevozilac tvrdio,
trokove utvrivanja snosi prevozilac.

Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz

lan 670
(1) Preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako
nije to drugo odreeno u ugovoru o prevozu ili u tovarnom listu, kao i da mu isplati svote kojima je poiljka optereena.
(2) Ako primalac smatra da nije duan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on moe vriti prava iz ugovora samo
ako kod suda poloi sporni iznos.

Odsek 4
Odgovornost prevozioca za gubitak, oteenje i zadocnjenje poiljke
Gubitak ili oteenje poiljke

lan 671
(1) Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje, osim ako
su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti, ni izbei ili
otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora o prevozu, optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima se ova
odgovornost smanjuje.
(3) Ali je punovana odredba kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da nije u oiglednoj nesrazmeri
sa tetom.
(4) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
(5) Ako drukije nije ugovoreno visina naknade odreuje se prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje za prevoz.

Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari

lan 672
(1) U sluaju gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari,
prevozilac je duan naknaditi tako nastalu tetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obaveten o prirodi tih
stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
(2) Ako su se sa navedenim stvarima u poiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak ili oteenje prevozilac odgovara po
optim pravilima o odgovornosti prevozioca.

Vraanje plaene naknade za prevoz

lan 673
U sluaju potpunog gubitka poiljke prevozilac je, pored naknade tete, duan da poiljaocu vrati naknadu za prevoz ako je
ista plaena.

Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora

lan 674
(1) Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraivanja, prestaje odgovornost prevozioca,
izuzev ako je oteenje zapisniki utvreno pre preuzimanja poiljke.
(2) Prevozilac ostaje odgovoran za oteenja poiljke koja se nisu mogla opaziti u asu predaje, ako ga je primalac obavestio
o tim oteenjima odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od osam dana od predaje.
(3) Prevozilac se ne moe pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oteenje prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

lan 675
Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje prouzrokovano nekom injenicom koja
iskljuuje njegovu odgovornost za gubitak ili oteenje stvari.

Odgovornost za pomonike

lan 676
Prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza.

Odsek 5
Uee vie prevozilaca u prevozu poiljke
Kad oni odgovaraju solidarno

lan 677
(1) Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimino izvrenje prevoza poiljke koju je primio na prevoz,
ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je
poiljku poverio.
(2) Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa poiljkom i tovarni list, on postaje ugovorna strana u ugovoru o
prevozu, sa pravima i dunostima solidarnog dunika i solidarnog poverioca, iji su udeli srazmerni njegovom ueu u
prevozu.
(3) Isto vai i kad se za izvrenje prevoza neke poiljke obavee jednim istim ugovorom vie prevozilaca koji e uestvovati u
prevozu jedan za drugim.
(4) Svaki od vie prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje poiljke u asu kad mu se predaje radi izvrenja
njegovog dela prevoza.
(5) Solidarni prevozioci uestvuju u snoenju tete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji dokae da teta
nije nastala dok je on prevozio poiljku.
(6) Prigovori uinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.

Podeljena odgovornost prevozilaca

lan 678
Kad u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio poiljalac, svaki od njih
odgovara samo za svoj deo prevoza.
 Odsek 6
Pravo zaloge
Kad prevozilac ima pravo zaloge

lan 679
(1) Radi obezbeenja naplate naknade za prevoz i nunih trokova koje je uinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo
zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu pomou
koje moe raspolagati njima.
(2) Kad je u izvrenju prevoza uestovalo vie prevozilaca jedan za drugim, njihova potraivanja u vezi sa izvrenjem
prevoza obezbeena su takoe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je duan, ako tovarni list ne sadri to drugo, naplatiti
sva potraivanja po tovarnom listu.
(3) Potraivanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je
isplatio ta potraivanja.
(4) To isto vai i ako prevozilac isplati otpremnikova potraivanja.

Sukob zalonih prava

lan 680
(1) Kad pored zalonog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalona prava komisionara, otpremnika i
skladitara, prvenstvo naplate imaju potraivanja ma kog od ovih poverilaca nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu
kojim su nastala.
(2) Ostala potraivanja komisionara i skladitara, kao i potraivanja otpremnika i prevozioca nastala davanjem predujmova,
naplauju se tek po isplati potraivanja navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.

Odeljak 3
UGOVOR O PREVOZU LICA
Opta odredba

lan 681
Prevozilac je duan da prevoz lica izvri bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je odreeno ugovorom o prevozu i uz one
uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim.

Pravo putnika na odreeno mesto

lan 682
Prevozilac je duan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

lan 683
(1) Prevozilac je duan prevesti putnika do odreenog mesta na vreme.
(2) On odgovara za tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja dolo iz uzroka koji nije
mogao otkloniti ni panjom strunjaka.

Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika

lan 684
(1) Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od poetka do zavretka prevoza, kako u sluaju prevoza uz naknadu, tako i u
sluaju besplatnog prevoza, te je duan naknaditi tetu koja nastane oteenjem zdravlja, povredom ili smru putnika, izuzev
ako je prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbei ili otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora, kao i optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima se ova odgovornost
smanjuje.

Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari

lan 685
(1) Prtljag koji mu je putnik predao, prevozilac je duan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po zavretku
prevoza.
(2) Za gubitak i oteenje prtljaga koji mu je putnik predao, prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari.
(3) Za oteenje stvari koje putnik dri sa sobom, prevozilac odgovara prema optim pravilima o odgovornosti.

Glava XV
UGOVOR O LICENCI
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 686
Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimino, pravo iskoriavanja
pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu
naknadu.

Forma

lan 687
Ugovor o licenci mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Trajanje licence

lan 688
Licenca za iskoriavanje patentiranog pronalaska uzorka ili modela ne moe biti zakljuena za vreme due od trajanja
zakonske zatite tih prava.

Iskljuiva licenca

lan 689
(1) Ugovorom o licenci sticalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja predmeta licence samo ako je to izriito
ugovoreno (iskljuiva licenca).
(2) Ostale mogunosti iskoriavanja predmeta licence zadrava davalac licence.
(3) Ako u ugovoru o licenci nije naznaeno o kakvoj je licenci re, smatra se da mu je data neiskljuiva licenca.

Prostorno ogranienje prava iskoriavanja

lan 690
(1) Pravo iskoriavanja predmeta licence moe biti prostorno ogranieno samo ako to nije protivno propisima o
jedinstvenom jugoslovenskom tritu.
(2) Ako ugovorom o licenci nije prostorno ogranieno pravo iskoriavanja predmeta licence, smatra se da je licenca
prostorno neograniena.

Odeljak 2
OBAVEZE DAVAOCA LICENCE
Predaja predmeta licence

lan 691
(1) Davalac licence je duan da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet licence.
(2) Davalac licence je duan da sticaocu licence preda i tehniku dokumentaciju potrebnu za praktinu primenu predmeta
licence.

Davanje uputstva i obavetenja

 lan 692
Davalac licence je duan da sticaocu licence daje sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za uspeno iskoriavanje
predmeta licence.

Obaveza garantovanja

lan 693
Davalac licence garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence.

Jemstvo

lan 694
(1) Davalac licence jemi da pravo iskoriavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije
ogranieno u korist nekog treeg.
(2) Ako je predmet ugovora iskljuiva licenca, davalac licence jemi da pravo iskoriavanja nije ustupio drugome, ni potpuno
ni delimino.
(3) Davalac licence je duan uvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva treih lica.

Obaveza davaoca iskljuive licence

lan 695
Ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe ni u kom vidu sam iskoriavati predmet licence, niti njegove
pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog vaenja licence.

Odeljak 3
OBAVEZE STICAOCA LICENCE
Iskoriavanje predmeta licence

lan 696
Sticalac licence je duan iskoriavati predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama.

Korienje naknadnih usavravanja

lan 697
Ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno, sticalac licence nije ovlaen da iskoriava naknadna usavravanja
predmeta licence.

uvanje predmeta licence u tajnosti

lan 698
Ako predmet licence sainjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehniko znanje i iskustvo, sticalac licence je duan da ga
uva u tajnosti.

Kvalitet

lan 699
(1) Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu iga, sticalac licence moe stavljati u promet robu sa tim
igom samo ako je njen kvalitet isti kao to je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.
(2) Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.

Obeleavanje

lan 700
Sticalac licence je duan robu obeleiti oznakom o proizvodnji po licenci.

Naknada

lan 701
Sticalac licence je duan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na nain kako je to odreeno ugovorom.

Podnoenje izvetaja

lan 702
Ako se naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoriavanja predmeta licence, sticalac licence je duan podneti davaocu
licence izvetaj o obimu iskoriavanja i izvriti obraun naknade svake godine, ako ugovorom nije za to odreen krai rok.

Izmena ugovorene naknade

lan 703
Ako je ugovorena naknada postala oigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od iskoriavanja
predmeta licence, zainteresovana strana moe zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Odeljak 4
PODLICENCA
Kad se moe dati

lan 704
(1) Sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).
(2) Ugovorom se moe predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu, ili mu je ne moe dati bez dozvole
davaoca licence.

Kad davalac moe odbiti dozvolu

lan 705
Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je moe odbiti sticaocu iskljuive licence samo iz
ozbiljnih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljene podlicence

lan 706
Davalac licence moe otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove dozvole, kad je ova
prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredan zahtev davaoca licence

lan 707
(1) Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos izmeu sticaoca podlicence i davaoca licence, ak ni
kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zakljuenje podlicence.
(2) Ali, davalac licence moe, radi naplate svojih potraivanja od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od
sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu podlicence.

Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena

lan 708
Ugovor o licenci zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuen, te nije potrebno da
bude otkazan.

Preutno obnavljanje licence

lan 709
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zakljuen sticalac licence produi da iskoriava predmet licence,
a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o licenci neodreenog trajanja, pod istim uslovima
kao i prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila zakljuena.

Otkaz

lan 710
(1) Ugovor o licenci ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni
otkazni rok.
(2) Ako otkazni rok nije ugovorom odreen, iznosi est meseci, s tim to davalac licence ne moe otkazati ugovor tokom prve
godine njegovog vaenja.

Smrt, steaj i redovna likvidacija

lan 711
(1) U sluaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukije nije ugovoreno.
(2) U sluaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produavaju njegovu delatnost.
(3) U sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence moe raskinuti ugovor.

Glava XVI
OSTAVA
Odeljak 1
O OSTAVI UOPTE

Odsek 1
Opte odredbe
Pojam

lan 712
(1) Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je vrati kad je ovaj bude
zatraio.
(2) Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.

Ostava tue stvari

lan 713
(1) Ugovor o ostavi moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je duan vratiti
stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.
(2) Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je duan saoptiti sudu od koga lica je
stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tubi.

Odsek 2
Obaveze ostavoprimca
Obaveze uvanja i obavetavanja

lan 714
(1) Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik, odnosno
dobar domain.
(2) Ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti samo ako to zahtevaju promenjene
okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili sluajno oteenje stvari.
(3) O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain ostavoprimac je duan
obavestiti ostavodavca.

Predaja stvari drugom na uvanje

lan 715
Ostavoprimac ne moe bez pristanka ostavodavca, ili bez nude, predati poverenu mu stvar drugome da je uva, inae
odgovara i za njenu sluajnu propast ili oteenje.

Upotrebljavanje stvari

lan 716
(1) Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na uvanje.
(2) U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuu naknadu i odgovara za sluajnu
propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
(3) Kad je u ostavu data neka nepotrona stvar i ostavoprimcu dozvoljeno da je upotrebljava, onda se na odnose ugovaraa
primenjuju pravila o ugovoru o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraanja stvari sudi se po pravilima o ugovoru o
ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.

Upotrebljavanje i predaja stvari drugome

lan 717
Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nude suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja mesto ili nain njenog
uvanja ili kad stvar preda na uvanje drugom licu, on ne odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari do kojih bi dolo i
da je postupao u skladu sa ugovorom.

Vraanje stvari

lan 718
(1) Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.
(2) Ako je odreen rok za vraanje stvari, ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad rok nije
ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca.
(3) Vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odreeno neko drugo mesto, u kom sluaju
ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova prenosa stvari.

Odsek 3
Prava ostavoprimca
Naknada trokova i tete

lan 719
Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano uinjene radi ouvanja stvari, kao i
tetu koju je imao zbog ostave.

Naknada

lan 720
Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem
stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla.

Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave

lan 721
(1) Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu pre isteka
ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo
prouzrokovati tetu.
(2) Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali je duan
ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari.

Odsek 4
Posebni sluajevi ostave
Neprava ostava

lan 722
Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroi i obavezom da vrati istu koliinu stvari iste
vrste, onda se na njegove odnose sa ostavodavcem primenjuju pravila ugovora o zajmu, samo e u pogledu vremena i
mesta vraanja vaiti pravila ugovora o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.

Ostava u nudi

lan 723
Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan je uvati je sa
poveanom panjom.

Odeljak 2
UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac

lan 724
(1) Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oteenje
najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom.
(2) Ova odgovornost je iskljuena ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti,
usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem lica koje je on doveo
ili koja su mu dola u posetu.
(3) Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako je teta nastala njegovom krivicom
ili krivicom lica za koje on odgovara.

Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje

lan 725
(1) Ugostitelj je duan primiti na uvanje stvari koje gosti donesu i hoe da mu predaju na uvanje, izuzev ako ne raspolae
podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz nekog drugog uzroka.
(2) Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na uvanje, duguje potpunu naknadu tete koju gost usled toga pretrpi.

Dunost gosta da prijavi tetu

lan 726
Gost je duan prijaviti nestanak ili oteenje stvari im dozna za njih, inae ima pravo na naknadu samo ako dokae da je
teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara.

Objave o iskljuenju odgovornosti

lan 727
Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljuuje, ograniava ili uslovljava
njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Pravo zadravanja

lan 728
Ugostitelj koji primi goste na noenje ima pravo zadrati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potraivanja za
smetaj i ostale usluge.

Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi

lan 729
Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za spavanje, organizovane kampove i sl.

Glava XVII
USKLADITENJE

Odeljak 1
OPTE ODREDBE
 Pojam

lan 730
(1) Ugovorom o uskladitenju obavezuje se skladitar da primi i uva odreenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene
mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaenog lica, a
ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.
(2) Prilikom predaje robe ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.

Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara

lan 731
(1) Skladitar odgovara za tetu na robi osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbei
ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalaom.
(2) Skladitar je duan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalau usled
kojih moe doi do tete na robi, im je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti.
(3) Ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne,
skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na
najpogodniji nain.
(4) Skladitar je obavezan da preduzima radnje radi ouvanja prava ostavodavca prema prevoziocu koji mu je predao robu
za raun ostavodavca u oteenom ili manljivom stanju.

Kad postoji dunost osiguranja

lan 732
(1) Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je to ugovoreno.
(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je duan da osigura robu od uobiajenih
rizika.

Ogranienje naknade tete

lan 733
Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe za vreme od njenog prijema do
predaje, ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.

Meanje zamenljivih stvari

lan 734
(1) Skladitar ne moe pomeati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe, osim ako je ostavodavac na
to pristao, ili ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete za ostavodavca.
(2) Ako su stvari pomeane, skladitar moe na zahtev ovlaenog lica bez sudelovanja ostalih ovlaenih lica iz smee
zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka

lan 735
Skladitar je duan dozvoliti ovlaenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.

Potraivanje skladitara i pravo zaloge

lan 736
(1) Pored naknade za uvanje, skladitar ima pravo na naknadu trokova koji su bili potrebni za ouvanje robe.
(2) Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa uvanjem robe on ima zalono
pravo na toj robi.

Podizanje robe i prodaja nepodignute robe

lan 737
(1) Ostavodavac moe robu podii i pre ugovorenog roka.
(2) Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za uvanje,
skladitar moe za njegov raun prodati robu na javnoj prodaji, ali je duan obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti
mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.

Nedostaci pri prijemu robe

lan 738
(1) Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
(2) Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o tome odmah upozori skladitara, inae se
smatra da je roba uredno primljena.
(3) O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je duan da na pouzdan nain obavesti
skladitara u roku od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra da je roba uredno primljena.

Primena pravila o ostavi

lan 739
Na ugovore o uskladitenju shodno se primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije drukije regulisano.

Odeljak 2
SKLADINICA
Dunost izdavanja skladinice

lan 740
Skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen da za robu primljenu na uskladitenje izda skladinicu duan ju je izdati
ostavodavcu na njegov zahtev.

Sastojci i sadrina skladinice

lan 741
(1) Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice.
(2) Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedite, odnosno
prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu, prirodu i koliinu robe,
navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene
vrednosti.
(3) Priznanica i zalonica moraju se pozivati jedna na drugu.

Skladinica za delove robe

lan 742
(1) Ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu
skladinicu.
(2) Ako je ve dobio skladinicu za celu koliinu robe, on moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da
mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki pojedini deo.
(3) Ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio kod
njega.

Prava imaoca skladinice

lan 743
(1) Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj.
(2) On moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.

Prenoenje priznanice i zalonice

lan 744
(1) Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.
(2) Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeleen datum.
(3) Na zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u registar skladita, gde e se ubeleiti i
njegovo sedite odnosno prebivalite.

Pravo imaoca priznanice

lan 745
(1) Prenos priznanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu
zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja.
(2) Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji
ima pravo imalac zalonice, s tim da se ostvareni viak preda njemu.
(3) Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da mu skladitar preda jedan deo
robe pod uslovom da poloi skladitaru za raun imaoca zalonice odgovarajui iznos u novcu.

Prava imaoca zalonice

lan 746
(1) Prenos zalonice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.
(2) Prilikom prvog prenosa, na zalonici moraju biti ubeleeni naziv odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno
sedite, odnosno prebivalite, iznos njegovog potraivanja raunajui i kamate, i datum dospevanja.
(3) Prvi prijemnik zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega izvren prenos zalonice, a skladite je
duno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj zalonici zabeleiti da je ovaj prepis izvren.
(4) Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom.
(5) Zalonica koja ne sadri iznos potraivanja zalonog poverioca, obavezuje u korist zalonog poverioca celokupnu
vrednost stvari navedenu u njoj.

Protest zbog neisplate i prodaje robe

lan 747
(1) Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje obezbeeno zalonicom, duan je, pod
pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podii protest prema Zakonu o menici.
(2) Imalac zalonice koji je podigao protest moe po proteku osam dana od dospelosti potraivanja zahtevati prodaju
zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu zalonice potraivanje obezbeeno zalonicom.
(3) Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje trokova prodaje, potraivanja skladitara iz
ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplauje obezbeeno
potraivanje imaoca zalonice, a ostatak pripada imaocu priznanice.

Zahtev isplate od prenosilaca zalonice

lan 748
(1) Imalac zalonice moe zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postii potpuno namirenje prodajom zaloene
robe.
(2) Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok poinje tei
od dana kad je izvrena prodaja robe.
(3) Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od
mesec dana od protesta.

Glava XVIII
NALOG
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 749
(1) Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene poslove.
(2) Istovremeno se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje tih poslova.
(3) Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukije ugovoreno ili proizlazi iz prirode meusobnog
odnosa.

Lica duna da odgovore na ponudu naloga

lan 750
Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova, duan je, ako nee da prihvati
ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi
ova pretrpela zbog toga.

Odeljak 2
OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi

lan 751
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog
domaina, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi.
(2) Kad nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od tete za nalogodavca, on je duan
skrenuti na to njegovu panju i traiti nova uputstva.
(3) Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je duan, rukovodei se interesima
nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim
okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.

Odstupanje od naloga i uputstava

lan 752
(1) Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac moe odstupati samo sa saglasnou nalogodavca, a kada mu zbog
kratkoe vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogue traiti saglasnost nalogodavca, on moe odstupiti od naloga i
uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.
(2) Ako nalogoprimac prekorai granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van sluaja predvienog u prethodnom
stavu, nee se smatrati za nalogoprimca, ve za poslovou bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknado odobri ono to je
uradio.

Zamena

lan 753
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog lino.
(2) On moe poveriti izvrenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinuen
okolnostima.
(3) U tim sluajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
(4) U ostalim sluajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili kod
zamenika.
(5) Nalogodavac moe u svakom sluaju zahtevati neposredno od zamenika izvrenje obaveze iz naloga.

Polaganje rauna

lan 754
O izvrenom poslu nalogoprimac je duan poloiti raun i predati bez odugovlaenja nalogodavcu sve to je primio na
osnovu obavljanja poverenih poslova, bez obzira na to da li je ono to je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.

Podnoenje izvetaja

lan 755
Nalogoprimac je duan na zahtev nalogodavca podneti izvetaj o stanju poslova i poloiti raun i pre odreenog vremena.
 Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca

lan 756
Ako se nalogoprimac sluio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, duan je platiti kamatu po najvioj
dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, zateznu
kamatu, raunajui od dana kad ga je bio duan predati.

Solidarna odgovornost nalogoprimaca

lan 757
Ako je vrenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedniki vre, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz
tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno.

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca

lan 758
Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviene izdatke.

Naknada trokova i preuzimanje obaveza

lan 759
(1) Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu, ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne
trokove koje je uinio za izvrenje naloga, sa kamatom od dana kad su uinjeni.
(2) On je duan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vrei u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji
drugi nain osloboditi njih.

Naknada tete

lan 760
Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vrenju naloga.

Visina naknade

lan 761
Ako drukije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu
naknadu.

Isplata naknade

lan 762
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu.
(2) Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.
(3) U sluaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama, nalogodavac moe
zahtevati njeno smanjenje.

Pravo zaloge

lan 763
Radi obezbeenja naknade i trokova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po
osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca.

Solidarna odgovornost nalogodavaca

lan 764
Ako je vie njih poverilo nalogoprimcu izvrenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.
 Odeljak 4
PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora

lan 765
(1) Nalogodavac moe odustati od ugovora.
(2) U sluaju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je duan isplatiti
nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, i naknaditi mu tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak
nije bilo osnovanih razloga.

Otkaz

lan 766
(1) Nalogoprimac moe otkazati nalog kad hoe, samo ne u nevreme.
(2) On je duan naknaditi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad su za otkaz
postojali osnovani razlozi.
(3) Nalogoprimac je duan produiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogunosti da
preuzme brigu o njima.

Smrt, prestanak pravnog lica

lan 767
(1) Nalog prestaje smru nalogoprimca.
(2) Naslednici nalogoprimca duni su da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i preduzmu to je potrebno za zatitu
njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.
(3) Nalog prestaje smru nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje
line odnose sa nalogodavcem.
(4) U tom sluaju nalogoprimac je duan produiti poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za naslednike, dok ovi ne
budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima.
(5) Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.

Steaj, lienje poslovne sposobnosti

lan 768
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti.

as prestanka naloga

lan 769
(1) Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod steaj, ili potpuno ili delimino lien poslovne
sposobnosti, nalog prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga nalog prestaje.
(2) Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje duan ga je vratiti po prestanku naloga.

Izuzeci

lan 770
Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postii ispunjenje nekog svog potraivanja od nalogodavca, nalogodavac ne
moe odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smru, ni steajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude
potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti.

Glava XIX
KOMISION
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
 Pojam

lan 771
(1) Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za raun komitenta jedan ili
vie poslova koje mu poverava komitent.
(2) Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.

Primena pravila o ugovoru o nalogu

lan 772
Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukije odreeno.

Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga

lan 773
(1) Ako je komisionar zakljuio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom kad to nije smeo, duan je
naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu tetu.
(2) U sluaju iz prethodnog stava komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, pod uslovom da o tome odmah obavesti
komisionara.
(3) Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokae spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi prouzrokovanu tetu.
(4) Ako je posao zakljuen po povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.

Prodaja robe prezaduenom licu

lan 774
Komisionar odgovara komitentu za tetu ako je prodao robu licu za iju je prezaduenost znao ili je mogao znati.

Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu

lan 775
(1) Komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tritu moe, ako mu je komitent to
dozvolio, zadrati robu za sebe kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvrenja poverenog posla.
(2) U tom sluaju izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.
(3) Ako se berzanska, odnosno trina cena i cena koju je odredio komitent ne slau, komisionar - prodavac ima pravo na
manju od ove dve cene, a komisionar - kupac duan je platiti veu.

Odeljak 2
OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje

lan 776
(1) Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika.
(2) On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio duan to uiniti.

Obavetenje o stanju primljene robe

lan 777
(1) Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je duan utvrditi njeno stanje i bez
odlaganja izvestiti komitenta o danu prispea robe, kao i o vidljivim oteenjima ili manjku, inae odgovara za tetu koja bi
zbog tog proputanja nastala za komitenta.
(2) On je duan preduzeti sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema odgovornom licu.

Obavetenje o promenama na robi

lan 778
Komisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, a
ako nema vremena za ekanje njegovih uputstava, ili ako on odugovlai sa davanjem uputstava, u sluaju opasnosti
znatnijeg oteenja robe, komisionar je duan prodati je na najpogodniji nain.

Saoptavanje komitentu imena saugovaraa

lan 779
(1) Komisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.
(2) Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih stvari koja se vri preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukije
ugovoreno.

Polaganje rauna

lan 780
(1) Komisionar je duan poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
(2) On je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla izvrenog za njegov raun.
(3) Komisionar je duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je obavio
posao u svoje ime i za njegov raun.

Delkredere

lan 781
(1) Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovaraa samo ako je posebno jemio da e on svoje obaveze
ispuniti (delkredere), u kom sluaju on odgovara solidarno sa njim.
(2) Komisionar koji je jemio za ispunjenje obaveza svog saugovaraa ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere
provizija).

Odeljak 3
OBAVEZE KOMITENTA
Naknada (provizija)

lan 782
(1) Komitent je duan isplatiti komisionaru naknadu kad bude izvren posao koji je komisionar obavio, kao i ako izvrenje
posla bude spreeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.
(2) U sluaju postupnog izvravanja, komisionar moe zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog deliminog
ispunjenja.
(3) Ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent, komisionar ima
pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
(4) Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.

Visina naknade

lan 783
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i
postignutom rezultatu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je moe, na
zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.

Naknada trokova

lan 784
(1) Komitent je duan naknaditi komisionaru trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga sa kamatom od dana kad su
uinjeni.
(2) Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnih sredstava, ako ona
nije obuhvaena naknadom za izvrenje posla.
 Predujmljivanje novca komisionaru

lan 785
Ako ugovorom o komisionu nije to drugo odreeno, komitent nije duan predujmiti komisionaru potrebna sredstva za
obavljanje poverenog posla.

Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 786
(1) Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, ili kod
nekog koji ih dri za njega ili dok on ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
(2) Iz vrednosti tih stvari komisionar moe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraivanja po osnovu svih
komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u
vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.
(3) Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraivanja koja je, izvravajui nalog, stekao za raun komitenta.

Odeljak 5
ODNOSI SA TREIM LICIMA
Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim

lan 787
(1) Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek poto
mu ih komisionar ustupi.
(2) Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraivanja od svog nastanka smatraju
kao komitentova potraivanja.

Ogranienje prava komisionarovih poverilaca

lan 788
Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere izvrenja na
pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komitenta, izuzev ako se radi o
potraivanjima nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.

Steaj komisionara

lan 789
(1) U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz steajne mase stvari koje je predao komisionaru radi
prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun.
(2) U istom sluaju komitent moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu, odnosno
njen jo neisplaeni deo.

Glava XX
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 790
(1) Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa
njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju zakljuuje
ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati
odreenu naknadu (proviziju).
(2) Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu poslova vie zastupnika.
(3) Jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu poslova radi
za drugog nalogodavca.

Forma

lan 791
Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca

lan 792
Zastupnik moe zakljuivati ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili generalno
ovlaenje.

Primanje ispunjenja

lan 793
Zastupnik ne moe zahtevati ni primiti ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen.

Izjave zastupniku za nalogodavca

lan 794
Kad je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, onda saugovara nalogodavca moe punovano initi zastupniku izjave
koje se tiu nedostataka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi sa tim ugovorom, u cilju ouvanja ili vrenja prava iz
ugovora.

Izjave u ime nalogodavca

lan 795
Zastupnik je ovlaen da u cilju ouvanja prava svog nalogodavca ini potrebne izjave njegovom saugovarau.

Mere obezbeenja

lan 796
U cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.

Odeljak 2
OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca

lan 797
(1) Zastupnik je duan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje preduzima duan je postupiti sa panjom
dobrog privrednika.
(2) Pri tome je duan drati se uputstava koja mu je dao nalogodavac.
(3) On je duan davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za svaki
pojedini posao.

Uestvovanje u zakljuivanju poslova

lan 798
Zastupnik je duan da uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova i to do njihovog potpunog okonanja.

uvanje poslovnih tajni

lan 799
(1) Zastupnik je duan uvati poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom.
(2) On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.
 Vraanje stvari datih na upotrebu

lan 800
Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na
upotrebu za vreme trajanja ugovora.

Poseban sluaj odgovornosti

lan 801
(1) Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je zakljuenje posredovao ili koje je po
ovlaenju on zakljuio u ime nalogodavca, samo ako je za to posebno pismeno jemio.
(2) U tom sluaju on ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija

lan 802
Kad je za obavljanje njegovih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili odreena dokumentacija, nalogodavac je
duan da mu to stavi na raspolaganje.

Dunost obavetavanja

lan 803
(1) Nalogodavac moe po svom nahoenju prihvatiti ili odbaciti zakljuenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je
duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci.
(2) Nalogodavac je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o potrebi da se obim poslova zakljuenih njegovim
posredovanjem svede na manju meru nego to je zastupnik mogao osnovano oekivati, kako bi ovaj blagovremeno smanjio
svoju preduzimljivost u odgovarajuoj meri, inae mu odgovara za pretrpljenu tetu.

Naknada (provizija)

lan 804
(1) Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore
koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio ovlaen.
(2) Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima koje je zastupnik
naao.

Sticanje prava na naknadu

lan 805
Ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, pravo na naknadu stie zastupnik kad ugovor bude izvren, ali mu
to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca.

Visina naknade

lan 806
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev nalogodavca sniziti
na pravian iznos.

Posebna naknada

lan 807
Zastupnik koji je po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja ima pravo na posebnu naknadu od
naplaene svote.

Trokovi
 lan 808
(1) Zastupnik nema pravo na naknadu trokova koji proizlaze iz redovnog vrenja posrednikih poslova, osim ako je drukije
ugovoreno.
(2) Ali, on ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu.

Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 809
Radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo zaloge na svotama
koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlaenju, kao i na svim nalogodavevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom
primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih dri za njega, ili dok ima u rukama
ispravu pomou koje moe raspolagati njima.

Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog za neodreeno vreme

lan 810
(1) Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije odreeno ugovorom niti se iz okolnosti posla moe odrediti, svaka
strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja.
(2) Otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako je ugovor trajao
tri godine, otkaz joj mora biti saopten dva meseca pre isteka kalendarskog tromeseja.
(3) Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i prestanka ugovora mora
biti ostavljen rok od najmanje mesec dana.

Raskidanje ugovora bez otkaznog roka

lan 811
(1) Iz ozbiljnih uzroka svaka strana moe navodei te uzroke raskinuti ugovor bez otkaznog roka.
(2) Ako je izjava o raskidanju uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom.
(3) Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu tete zbog izgubljene
provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu tete pripada nalogodavcu.
(4) Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.

Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme

lan 812
(1) Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno vreme, on prestaje samim istekom odreenog vremena.
(2) Ako se takav ugovor preutno produi, smatra se dalje kao ugovor zakljuen za neodreeno vreme.

Glava XXI
POSREDOVANJE
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 813
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim
pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor
bude zakljuen.

Primena odredbi zakona o ugovoru o delu

 lan 814
Kad je ugovoreno da e posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, o takvom
ugovoru sudie se prema odredbama koje vae za ugovor o delu.

Primanje ispunjenja

lan 815
(1) Nalog za posredovanje ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora
zakljuenog njegovim posredovanjem.
(2) Za to je potrebno posebno pismeno punomoje.

Opozivanje naloga za posredovanje

lan 816
Nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje kad god hoe, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da opozivanje nije
protivno savesnosti.

Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor

lan 817
Nalogodavac nije duan pristupiti pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik naao, ni zakljuiti sa njim
ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno savesnosti.

Odeljak 2
OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku

lan 818
(1) Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukazati na nju
nalogodavcu.
(2) Posrednik je duan posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to posebno
obavezao.
(3) On ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju.

Obaveza obavetavanja

lan 819
Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su
mu morale biti poznate.

Odgovornost posrednika

lan 820
(1) Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja bi se dogodila
zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je
znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom.
(2) Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez dozvole nalogodavca obavestio nekog
treeg o sadrini naloga, o pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora.

Posredniki dnevnik i list

lan 821
Posrednik u privredi duan je u posebnu knjigu (posredniki dnevnik) ubeleiti bitne podatke o ugovoru koji je zakljuen
njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane (posredniki list).

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
 Naknada

lan 822
(1) Posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena.
(2) Ako visina naknade nije odreena ni tarifom ili kojim drugim optim aktom, ni ugovorom, a ni obiajem, odredie je sud
prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi.
(3) Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preterano visoka s obzirom na
posrednikov trud i uinjenu uslugu.
(4) Snienje ugovorene naknade ne moe se traiti ako je isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je on
posredovao.

Kada posrednik stie pravo na naknadu

lan 823
(1) Posrednik stie pravo na naknadu u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ako to drugo nije ugovoreno.
(2) Ali, ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, posrednik stie pravo na naknadu tek kad se uslov ostvari.
(3) Kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu.
(4) U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok nevanosti nije bio poznat.

Naknada trokova

lan 824
(1) Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, izuzev kad je to ugovoreno.
(2) Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu naknadu i u sluaju kad ugovor nije
zakljuen.

Posredovanje za obe strane

lan 825
(1) Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana moe zahtevati od svake
strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova, ako je naknada trokova ugovorena.
(2) Posrednik je duan da se sa panjom dobrog privrednika stara o interesima obeju strana izmeu kojih posreduje.

Gubitak prava na naknadu

lan 826
Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na posredniku
naknadu i na naknadu trokova.

Glava XXII
OTPREMANJE (PEDICIJA)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 827
(1) Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da radi prevoza odreene stvari zakljui u svoje ime i za raun
nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, kao i da obavi ostale uobiajene poslove i
radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu.
(2) Ako je ugovorom predvieno, otpremnik moe zakljuivati ugovor o prevozu i preduzimati druge pravne radnje u ime i za
raun nalogodavca.

Odustajanje od ugovora
 lan 828
Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom sluaju duan naknaditi otpremniku sve trokove koje je
dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadanji rad.

Primena pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju

lan 829
Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ureeni u ovoj glavi shodno se primenjuju pravila o ugovoru o komisionu,
odnosno trgovinskom zastupanju.

Odeljak 2
OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga

lan 830
Otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naroito na one koji ga izlau veim trokovima
ili teti.

Upozorenje na nedostatke pakovanja

lan 831
Ako stvar nije upakovana ili inae nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na te
nedostatke, a kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od tete za njega, otpremnik je duan da ih ukloni na raun
nalogodavca.

uvanje interesa nalogodavca

lan 832
(1) Otpremnik je duan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa panjom dobrog privrednika.
(2) On je duan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenju stvari, kao i o svim dogaajima od znaaja za njega i da
preduzme sve potrebne mere radi ouvanja njegovih prava prema odgovornom licu.

Postupanje po uputstvima nalogodavca

lan 833
(1) Otpremnik je duan drati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od
nalogodavca.
(2) Ako nije mogue postupiti po uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan traiti nova uputstva, a ako za to nema
vremena ili je to nemogue, otpremnik je duan postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.
(3) O svakom odstupanju od naloga otpremnik je duan bez odlaganja obavestiti nalogodavca.
(4) Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno nain prevoza, otpremnik e ih odrediti kako zahtevaju
interesi nalogodavca u datom sluaju.
(5) Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za tetu nastalu usled vie sile, izuzev ako dokae da bi se
teta dogodila i da se drao datih uputstava.

Odgovornost otpremnika za druga lica

lan 834
(1) Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvrenju naloga zakljuio ugovor
(uskladitenje robe i sl.), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
(2) Otpremnik koji izvrenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvri, odgovara za njegov rad.
(3) Ako nalog sadri izriito ili preutno ovlaenje otpremniku da poveri izvrenje naloga drugom otpremniku ili ako je to
oigledno u interesu nalogodavca, on odgovara samo za njegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za njegov rad.
(4) Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog lana ne mogu se ugovorom iskljuiti ni ograniiti.

Carinske radnje i plaanje carine

 lan 835
Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadri obavezu za otpremnika da sprovede
potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za raun nalogodavca.

Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove

lan 836
(1) Otpremnik moe i sam izvriti potpuno ili delimino prevoz stvari ija mu je otprema poverena, ako nije neto drugo
ugovoreno.
(2) Ako je otpremnik sam obavio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevozioca i u tom sluaju pripada mu i
odgovarajua naknada za prevoz pored naknade po osnovu otpremanja i naknade trokova u vezi sa otpremanjem.
(3) Isto vai u pogledu drugih poslova obuhvaenih nalogom, obiajima ili optim uslovima.

Osiguranje poiljke

lan 837
(1) Otpremnik je duan da osigura poiljku samo ako je to ugovoreno.
(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je duan da osigura stvari od uobiajenih
rizika.

Polaganje rauna

lan 838
(1) Otpremnik je duan nakon zavrenog posla poloiti raun nalogodavcu.
(2) Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun i u toku izvravanja naloga.

Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade

lan 839
Nalogodavac je duan isplatiti otpremniku naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije ugovorena, onda naknadu odreenu
tarifom ili nekim drugim optim aktom, a u nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud.

Kada otpremnik moe zahtevati naknadu

lan 840
Otpremnik moe zahtevati naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.

Trokovi i predujam

lan 841
(1) Nalogodavac je duan naknaditi otpremniku potrebne trokove uinjene radi izvrenja naloga o otpremanju stvari.
(2) Otpremnik moe zahtevati naknadu trokova odmah poto ih je uinio.
(3) Nalogodavac je duan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za trokove koje zahteva izvrenje naloga o
otpremanju stvari.

Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari

lan 842
Ako je ugovoreno da e otpremnik naplatiti svoja potraivanja od primaoca stvari, otpremnik zadrava pravo da trai isplatu
naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.

Opasne stvari i dragocenosti

lan 843
(1) Nalogodavac je duan obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili
nanesena teta.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je duan obavestiti o
tome otpremnika i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.

Odeljak 4
POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA
Otprema sa fiksnom naknadom

lan 844
(1) Kad je ugovorom o otpremanju odreena jedna ukupna svota za izvrenje naloga o otpremanju stvari, ona obuhvata
naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih trokova, ako nije to drugo ugovoreno.
(2) U tom sluaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica kojima se putem ovlaenja iz ugovora posluio.

Zbirna otprema

lan 845
(1) Otpremnik moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to iskljueno.
(2) Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu
naknadu.
(3) U sluaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oteenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi dolo
da nije bilo zbirne otpreme.

Odeljak 5
ZALONO PRAVO OTPREMNIKA
lan 846
(1) Radi obezbeenja naplate svojih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na
stvarima predatim radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe
raspolagati njima.
(2) Kad je u izvrenju otpremanja uestvovao i drugi otpremnik, on je duan starati se o naplati potraivanja i ostvarenju
prava zaloge prethodnih otpremnika.
(3) Ako drugi otpremnik isplati otpremnikova potraivanja prema nalogodavcu, ta potraivanja i otpremnikovo pravo zaloge
prelaze na njega po samom zakonu.
(4) To isto biva ako drugi otpremnik isplati prevozioeva potraivanja.

Glava XXIII
UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA
Pojam

lan 847
(1) Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vrilac kontrole) se obavezuje da struno i nepristrasno obavi
ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naruilac kontrole) se obavezuje da za izvrenu kontrolu
isplati ugovorenu naknadu.
(2) Kontrola robe moe se sastojati u utvrivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.

Obim kontrole

lan 848
Vrilac kontrole je duan da izvri kontrolu u obimu i na nain koji su odreeni u ugovoru, a ako u ugovoru nije nita
odreeno, u obimu i na nain koji odgovaraju prirodi stvari.

Nitavost pojedinih odredaba ugovora

lan 849
(1) Nitave su odredbe ugovora koje vriocu kontrole nameu dunosti koje bi mogle uticati na nepristrasnost u vrenju
kontrole ili na ispravnost isprave o izvrenoj kontroli (certifikat).
(2) Kontrola se smatra izvrenom tek izdavanjem certifikata.

uvanje robe odnosno uzorka

lan 850
(1) Robu koju je naruilac kontrole predao vriocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, vrilac kontrole je duan
uvati i obezbediti od zamene.
(2) Vrilac kontrole je duan uvati predane mu uzorke najmanje est meseci, ukoliko nije drukije ugovoreno.

Obaveza obavetavanja naruioca

lan 851
Vrilac kontrole je duan da o svim znaajnim okolnostima u toku kontrole i uvanja robe blagovremeno obavetava
naruioca kontrole a naroito o nunim i korisnim trokovima uinjenim za njegov raun.

Naknada

lan 852
(1) Za obavljenu kontrolu i uvanje robe vrilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobiajenu naknadu.
(2) Vrilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nunih i korisnih trokova koji su uinjeni za raun naruioca kontrole.

Pravo zaloge

lan 853
Radi obezbeenja ugovorene ili uobiajene naknade i naknade nunih i korisnih trokova vrilac kontrole ima pravo zaloge
na robi koja mu je predata na kontrolu.

Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole

lan 854
(1) Vrilac kontrole moe obavljanje ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naruilac kontrole to izriito
zabranio.
(2) Vrilac kontrole odgovara naruiocu kontrole za rad drugog vrioca kontrole.

Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji

lan 855
(1) Na osnovu izriitog naloga naruioca kontrole, vrilac kontrole je ovlaen da pored izvrenja ugovorene kontrole robe
vri i pojedine pravne radnje u ime i za raun naruioca kontrole.
(2) Vrilac kontrole ima pravo na posebnu uobiajenu ili ugovorenu naknadu za obavljanje pojedinih pravnih radnji u ime i za
raun naruioca kontrole.

Kontrola robe sa garancijom

lan 856
(1) Vrilac kontrole moe da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom roku.
(2) Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vrilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili uobiajenu
naknadu.

Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu

lan 857
Ako se vrenje kontrole odnosi na usluge ili stvari koje nisu namenjene prometu, vrilac kontrole i naruilac kontrole imaju
ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.

Raskid ugovora
 lan 858
Naruilac kontrole moe izjaviti da raskida ugovor sve dok naruena kontrola nije izvrena, ali je u tom sluaju duan vriocu
kontrole platiti srazmerni deo naknade i uinjene nune i korisne trokove, kao i naknaditi mu tetu.

Glava XXIV
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 859
Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od
prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu
(paualnu) cenu.

Izdavanje potvrde o putovanju

lan 860
(1) Organizator putovanja prilikom zakljuenja ugovora izdaje putniku potvrdu o putovanju.
(2) Potvrda o putovanju treba da sadri: mesto i datum izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja; ime putnika;
mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka, nune podatke o prevozu, boravku kao i drugim uslugama koje
su obuhvaene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga predvienih ugovorom;
uslove pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora kao i druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadrani u
potvrdi.
(3) Ako je pre izdavanja potvrde o putovanju putniku uruen program putovanja u kome se nalaze podaci iz prethodnog
stava, potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na taj program.

Odnos ugovora i potvrde o putovanju

lan 861
(1) Postojanje i punovanost ugovora o organizovanju putovanja nezavisni su od postojanja potvrde o putovanju i njene
sadrine.
(2) Ali, organizator putovanja odgovara za svu tetu koju druga strana pretrpi zbog neizdavanja potvrde o putovanju ili njene
netanosti.

Pretpostavka tanosti potvrde

lan 862
Smatra se da je tano ono to stoji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.

Odeljak 2
OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA
Zatita prava i interesa putnika

lan 863
Organizator putovanja duan je da putniku prui usluge koje imaju sadraj i svojstva predviena ugovorom, potvrdom,
odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim obiajima u ovoj
oblasti.

Obaveza obavetavanja

lan 864
Organizator putovanja duan je da putniku prui potrebna obavetenja o cenama i uslovima prevoza, boravka i posebnih
usluga, kao i obavetenja koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i smetaja, na red vonje, veze, granine i carinske
formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise.
 Obaveza uvanja tajne

lan 865
Obavetenja koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator moe saoptavati treim licima samo
sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadlenog organa.

Odgovornost za organizovanje putovanja

lan 866
Organizator putovanja odgovara za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili deliminog neizvrenja obaveza koje se
odnose na organizovanje putovanja predvienih ugovorom i ovim zakonom.

Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge

lan 867
Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge usluge vezane za izvrenje organizovanog putovanja, organizator
odgovara za tetu priinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge.

Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga poverio treim licima

lan 868
(1) Organizator putovanja koji je poverio treim licima izvrenje usluga prevoza, smetaja ili drugih usluga vezanih za
izvrenje putovanja, odgovara putniku za tetu koja je nastala zbog potpunog ili deliminog neizvrenja ovih usluga, saglasno
propisima koji se na njih odnose.
(2) Ali, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose, organizator odgovara za tetu koju je
putnik pretrpeo povodom njihovog izvrenja, osim ako dokae da se ponaao kao paljiv organizator putovanja pri izboru lica
koja su ih izvrila.
(3) Putnik ima pravo da neposredno od treeg lica odgovornog za tetu zahteva potpunu ili dopunsku naknadu za pretrpljenu
tetu.
(4) U meri u kojoj je naknadio tetu putniku, organizator putovanja stie sva prava koja bi putnik imao prema treem licu
odgovornom za ovu tetu (pravo na regres).
(5) Putnik je duan da ustupi organizatoru putovanja isprave i sve to je potrebno za ostvarivanje prava regresa.

Snienje cene

lan 869
(1) Ako su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno izvrene, putnik moe zahtevati srazmerno
snienje cene pod uslovom da je stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od osam dana od dana zavretka putovanja.
(2) Zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva naknadu tete.

Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja

lan 870
(1) Nitave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se iskljuuje ili smanjuje odgovornost organizatora
putovanja.
(2) Ali je punovana pismena odredba ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da nije u
oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
(3) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je organizator tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.

Odeljak 3
OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene

lan 871
Putnik je duan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za putovanje u vreme kako je ugovoreno, odnosno
uobiajeno.
 Obaveza davanja podataka

lan 872
Putnik je duan da na traenje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a
posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smetaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.

Ispunjavanje uslova predvienih propisima

lan 873
Putnik je duan da se stara da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviene graninim,
carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.

Odgovornost putnika za priinjenu tetu

lan 874
Putnik odgovara za tetu koju priini organizatoru putovanja neizvravanjem obaveza koje za njega proizlaze iz ugovora i
odredbi ovog zakona.

Odeljak 4
POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Zamena putnika drugim licem

lan 875
Ako drukije nije ugovoreno, putnik moe odrediti drugo lice da umesto njega koristi ugovorene usluge pod uslovom da ovo
lice zadovoljava posebne zahteve predviene za odreeno putovanje i da putnik naknadi organizatoru putovanja trokove
prouzrokovane zamenom.

Poveanje ugovorene cene

lan 876
(1) Organizator putovanja moe zahtevati poveanje ugovorene cene samo ako je posle zakljuenja ugovora dolo do
promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje utiu na cenu putovanja.
(2) Pravo na poveanje ugovorene cene iz prethodnog stava organizator putovanja moe ostvarivati samo pod uslovom da je
ono predvieno u potvrdi o putovanju.
(3) Ako poveanje ugovorene cene pree deset odsto, putnik moe raskinuti ugovor bez obaveze da naknadi tetu.
(4) U tom sluaju putnik ima pravo na vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja.

Pravo putnika da odustane od ugovora

lan 877
(1) Putnik moe u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili delimino.
(2) Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovra u razumnom roku koji se odreuje s obzirom na vrstu aranmana
(blagovremeni odustanak), organizator putovanja ima pravo samo na naknadu administrativnih trokova.
(3) U sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe od putnika zahtevati naknadu u
odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje srazmerno vremenu preostalom do poetka putovanja i koji mora biti
ekonomski opravdan.
(4) Organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti
koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale opravdan razlog da ne
zakljui ugovor, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam organizator.
(5) Ako putnik odustane od ugovora nakon poetka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog stava ovog lana,
organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja.

Prava organizatora putovanja da odustane od ugovora

lan 878
(1) Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze na naknadu tete, ako pre ili za
vreme izvravanja ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle predvideti, ni izbei ili otkloniti, a koje bi, da su
postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale opravdan razlog za organizatora putovanja da ugovor ne zakljui.
(2) Organizator putovanja moe odustati od ugovora bez obaveze na naknadu tete i kad se minimalan broj putnika,
predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude obaveten u primerenom roku koji
ne moe biti krai od pet dana pre dana kad je putovanje trebalo da otpone.
(3) U sluaju odustanka od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini vratiti ono to je primio od putnika.
(4) Ako je organizator odustao od ugovora za vreme njegovog izvrenja, ima pravo na pravinu naknadu za ostvarene
ugovorene usluge, a duan je preduzeti sve nune mere za zatitu interesa putnika.

Izmena programa putovanja

lan 879
(1) Izmene u programu putovanja mogu se vriti samo ako su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator
putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti.
(2) Trokove koji su nastali usled izmene programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide u korist putnika.
(3) Zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret organizatora, upotrebom
objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu smetaja.
(4) Ako su u programu putovanja izvrene bitne izmene bez opravdanog razloga, organizator putovanja mora u celini vratiti
ono to je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovanja.
(5) Ako su bitne izmene u programu uinjene za vreme izvravanja ugovora, putnik u sluaju odustanka snosi samo stvarne
trokove ostvarenih usluga.

Glava XXV
POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU
Pojam

lan 880
Posrednikim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za raun putnika, zakljui bilo ugovor o
organizovanju putovanja bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguuju da se ostvari neko putovanje
ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.

Obaveza izdavanja potvrde

lan 881
(1) Kad se posrednikim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zakljuenja ugovora o organizovanju putovanja, posrednik
je duan da prilikom zakljuenja izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i
adrese organizatora putovanja, mora da sadri oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.
(2) Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja smatra se kao
organizator putovanja.
(3) U sluaju kad se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je
duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaen za uslugu.

Postupanje po uputstvima putnika

lan 882
(1) Posrednik je duan da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, ako su ona u skladu sa ugovorom,
uobiajenim poslovanjem posrednika i interesima drugih putnika.
(2) Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je duan da radi na nain koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika.

Izbor treih lica

lan 883
Posrednik je duan da savesno vri izbor treih lica koja treba da obave usluge predviene ugovorom i odgovara putniku za
njihov izbor.
 Shodna primena odredaba ugovora o organizovanju putovanja

lan 884
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, shodno se primenjuju na posredniki ugovor o
putovanju, ako odredbama ove glave nije drukije odreeno.

Glava XXVI
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA
(UGOVOR O ALOTMANU)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 885
(1) Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku odreenog vremena stavi na raspolaganje turistikoj agenciji
odreeni broj leaja u odreenom objektu, prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odreenu proviziju, a
ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrenim rokovima da to nije u mogunosti, kao i da plati
cenu pruenih usluga, ukoliko je koristila angaovane hotelske kapacitete.
(2) Ako ugovorom nije drukije odreeno, smatra se da su smetajni ugostiteljski kapaciteti stavljeni na raspolaganje za
jednu godinu.

Forma ugovora

lan 886
Ugovor o alotmanu mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Odeljak 2
OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE
Obaveza obavetavanja

lan 887
(1) Turistika agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja smetajnih kapaciteta.
(2) Ukoliko nije u mogunosti da popuni sve angaovane smetajne kapacitete, turistika agencija je duna da u ugovorenim
ili uobiajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obavetenju odredi rok do koga
ugostitelj moe slobodno raspolagati angaovanim kapacitetima.
(3) Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu oznaeni kao popunjeni, smatraju se slobodnim od dana prijema te liste od
strane hotela za period na koji se lista odnosi.
(4) Posle proteka toga roka turistika agencija ponovo stie pravo da popunjava angaovane smetajne kapacitete.

Obaveza pridravanja ugovorenih cena

lan 888
Turistika agencija ne moe licima koja alje u ugostiteljski objekat zaraunavati vee cene za ugostiteljske usluge od onih
koje su predviene ugovorom o alotmanu ili ugostiteljskim cenovnikom.

Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga

lan 889
(1) Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, cenu pruenih ugostiteljskih usluga plaa ugostitelju turistika agencija posle
izvrenih usluga.
(2) Ugostitelj ima pravo da zahteva plaanje odgovarajue akontacije.

Obaveza izdavanja posebne pismene isprave

lan 890
(1) Turistika agencija je duna da licima koja alje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu ispravu (posebna
pismena isprava).
(2) Posebna pismena isprava glasi na ime ili na odreenu grupu, neprenosiva je i sadri nalog ugostitelju da prui usluge
koje su u njoj navedene.
(3) Posebna pismena isprava slui kao dokaz da je lice klijent turistike agencije koja je sa ugostiteljem zakljuila ugovor o
alotmanu.
(4) Na osnovu posebne pismene isprave vri se obraun uzajamnih potraivanja izmeu turistike agencije i ugostitelja.

Odeljak 3
OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveza stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta

lan 891
(1) Ugostitelj preuzima konanu i neopozivu obavezu da u toku odreenog vremena stavi na korienje ugovoreni broj leaja
i prui licima koja upuuje turistika agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj ispravi.
(2) Ugostitelj ne moe ugovoriti sa drugom turistikom agencijom angaovanje kapaciteta koji su ve rezervisani na osnovu
ugovora o alotmanu.

Obaveze jednakog postupanja

lan 892
Ugostitelj je duan da licima koja uputi turistika agencija prui pod istim uslovima usluge kao i licima sa kojima je
neposredno zakljuio ugovor o ugostiteljskim uslugama.

Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga

lan 893
(1) Ugostitelj ne moe menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turistiku agenciju najmanje est meseci unapred,
osim u sluaju promene u kursu razmena valuta koje utiu na ugovorenu cenu.
(2) Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turistikoj agenciji.
(3) Nove cene nee se primenjivati na usluge za koje je ve dostavljena lista gostiju.
(4) U svakom sluaju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostitelj potvrdio.

Obaveza plaanja provizije

lan 894
(1) Ugostitelj je duan da turistikoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu.
(2) Provizija se odreuje u procentu od cene izvrenih ugostiteljskih usluga.
(3) Ukoliko procenat provizije nije odreen ugovorom, turistikoj agenciji pripada provizija odreena optim uslovima
poslovanja turistike agencije ili, ako ovih vie nema, poslovnim obiajima.

Odeljak 4
PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA
Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta

lan 895
(1) Turistika agencija moe privremeno odustati od korienja angaovanih smetajnih kapaciteta a da time ne raskine
ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade tete ugostitelju, ukoliko u ugovorenom roku poalje obavetenje o
odustanku od korienja.
(2) Ako rok obavetenja o odustanku nije odreen ugovorom, utvruje se na osnovu poslovnih obiaja u ugostiteljstvu.
(3) U sluaju da obavetenje o odustanku ne bude poslato u predvienom roku, ugostitelj ima pravo na naknadu tete.
(4) Turistika agencija moe odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi tetu ako obavetenje o odustanku poalje
u ugovorenom roku.
 Obaveza turistike agencije da popuni angaovane kapacitete

lan 896
(1) Ugovorom o alotmanu se moe predvideti posebna obaveza turistike agencije da popuni angaovane ugostiteljske
kapacitete.
(2) Ako u tom sluaju ne popuni angaovane ugostiteljske kapacitete, turistika agencija je duna da plati ugostitetelju
naknadu po neiskorienom leaju u danu.
(3) Turistika agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obavetenja otkae ugovor bilo delimino ili u celini.

Glava XXVII
OSIGURANJE
Odeljak 1
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA I OSIGURANJE LICA

Odsek 1
Opte odredbe
Pojam

lan 897
Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovara osiguranja da plati odreeni iznos organizaciji za osiguranje (osigurava), a
organizacija se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili nekom treem licu
naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo.

Osigurani sluaj

lan 898
(1) Dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje (osigurani sluaj) mora biti budui, neizvestan i nezavisan od iskljuive
volje ugovaraa.
(2) Ugovor o osiguranju je nitav ako je u asu njegovog zakljuenja ve nastao osigurani sluaj, ili je taj bio u nastupanju, ili
je bilo izvesno da e nastupiti, ili ako je ve tada bila prestala mogunost da on nastane.
(3) Ali, ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen odreen period koji prethodi zakljuenju ugovora, ugovor e biti
nitav samo ako je u asu njegovog zakljuenja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani sluaj ve dogodio,
odnosno da je ve tada bila prestala mogunost da se on dogodi.

Iskljuenje nekih osiguranja

lan 899
(1) Odredbe ove glave nee se primenjivati na plovidbeno osiguranje, kao ni na druga osiguranja na koja se primenjuju
pravila o plovidbenom osiguranju.
(2) Navedene odredbe nee se primenjivati ni na osiguranje potraivanja, kao ni na odnose iz reosiguranja.

Odstupanje od odredaba ove glave

lan 900
(1) Ugovorom se moe odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izriito doputeno, kao i od onih
koje pruaju ugovaraima mogunost da postupe kako hoe.
(2) Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, doputeno je samo ako je u
nesumnjivom interesu osiguranika.

Odsek 2
Zakljuenje ugovora
Kad je ugovor zakljuen

lan 901
(1) Ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokria.
(2) Pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio krai
rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravau, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme
od trideset dana.
(3) Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje,
smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen.
(4) U tom sluaju ugovor se smatra zakljuenim kad je ponuda prispela osiguravau.

Polisa i lista pokria

lan 902
(1) U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaen osiguranjem,
trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja ili da je osiguranje neogranieno; premija ili doprinos, datum izdanja
polise i potpisi ugovorenih strana.
(2) Polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koju se unose bitni sastojci ugovora.
(3) Osigurava je duan upozoriti ugovaraa osiguranja da su opti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati
mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu tampani na samoj polisi.
(4) Izvrenje obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi.
(5) U sluaju neslaganja neke odredbe optih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primenie se odredbe polise a u
sluaju neslaganja neke tampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primenie se ova poslednja.
(6) Prema sporazumu ugovaraa, polisa moe glasiti na odreeno lice, po naredbi ili na donosioca.

Osiguranje bez polise

lan 903
Uslovima osiguranja mogu biti predvieni sluajevi u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim plaanjem premije.

Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja

lan 904
(1) Ko zakljui ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlaenja, odgovara osiguravau za obaveze iz ugovora sve
dok ga onaj u ije je ime ugovor zakljuen ne odobri.
(2) Zainteresovani moe odobriti ugovor i poto se dogodio osigurani sluaj.
(3) Ako je odobrenje odbijeno, ugovara osiguranja duguje premiju za period osiguranja u kome je osigurava obaveten o
odbijanju odobrenja.
(4) Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovoa bez naloga koji je obavestio osiguravaa da istupa bez ovlaenja u
ime i za raun drugoga.

Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie

lan 905
(1) U sluaju osiguranja za tui raun ili za raun koga se tie, obaveze plaanja premije i ostale obaveze iz ugovora duan
je izvravati ugovara osiguranja, ali on ne moe vriti prava iz osiguranja, ak i kad dri polisu, bez pristanka lica iji je
interes osiguran i kome ona pripadaju.
(2) Ugovara osiguranja nije duan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu naknaene premije koje je isplatio
osiguravau, kao i trokovi ugovora.
(3) Ugovara osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraivanja iz dugovane naknade, kao i pravo da zahteva
njihovu isplatu neposredno od osiguravaa.
(4) Osigurava moe istai svakom korisniku osiguranja za tui raun sve prigovore koje po osnovu ugovora ima prema
ugovarau osiguranja.

Zastupnici osiguranja

lan 906
(1) Kad osigurava ovlasti nekoga da ga zastupa, a ne odredi obim njegovih ovlaenja, zastupnik je ovlaen da u ime i za
raun osiguravaa zakljuuje ugovore o osiguranju, da ugovara izmene ugovora ili produenje njihovog vaenja, da izda
polise osiguranja, da naplauje premije i da prima izjave upuene osiguravau.
(2) Ako je osigurava ograniio ovlaenja svog zastupnika, a to ugovarau osiguranja nije bilo poznato, smatra se kao da ta
ogranienja nisu ni postojala.

Odsek 3
Obaveza osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja
I Prijava okolnosti znaajnih za ocenu rizika

Dunost prijavljivanja

lan 907
Ugovara osiguranja duan je prijaviti osiguravau prilikom zakljuenja ugovora sve okolnosti koje su od znaaja za ocenu
rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.

Namerna netana prijava ili preutkivanje

lan 908
(1) Ako je ugovara osiguranja namerno uinio netanu prijavu ili namerno preutao neku okolnost takve prirode da
osigurava ne bi zakljuio ugovor da je znao za pravo stanje stvari, osigurava moe zahtevati ponitenje ugovora.
(2) U sluaju ponitenja ugovora iz razloga navedenih u prethodnom stavu, osigurava zadrava naplaene premije i ima
pravo zahtevati isplatu premije za period osiguranja u kome je zatraio ponitenje ugovora.
(3) Osiguravaevo pravo da zahteva ponitenje ugovora o osiguranju prestaje ako on u roku od tri meseca od dana saznanja
za netanost prijave ili za preutkivanje ne izjavi ugovarau osiguranja da namerava koristiti to pravo.

Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave

lan 909
(1) Ako je ugovara osiguranja uinio netanu prijavu ili je propustio dati duno obavetenje, a to nije uinio namerno,
osigurava moe, po svom izboru, u roku od mesec dana od saznanja za netanost ili nepotpunost prijave, izjaviti da raskida
ugovor ili predloiti poveanje premije srazmerno veem riziku.
(2) Ugovor u tom sluaju prestaje po isteku etrnaest dana od kad je osigurava svoju izjavu o raskidu saoptio ugovarau
osiguranja, a u sluaju osiguravaevog predloga da se premija povea, raskid nastupa po samom zakonu ako ugovara
osiguranja ne prihvati predlog u roku od etrnaest dana od kad ga je primio.
(3) U sluaju raskida, osigurava je duan vratiti deo premije koji otpada na vreme do kraja perioda osiguranja.
(4) Ako se osigurani sluaj dogodio pre nego to je utvrena netanost ili nepotpunost prijave, ili posle toga ali pre raskida
ugovora, odnosno pre postizanja sporazuma o poveanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri izmeu stope plaenih
premija i stope premija koje bi trebalo platiti prema stvarnom riziku.

Proirenje primene prethodnih lanova

lan 910
Odredbe prethodnih lanova o posledicama netane prijave ili preutkivanja okolnosti od znaaja za ocenu rizika primenjuju
se i u sluajevima osiguranja zakljuenih u ime i za raun drugoga, ili u korist treeg, ili za tui raun, ili za raun koga se
tie, ako su ova lica znala za netanost prijave ili preutkivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika.

Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na netanost ili nepotpunost prijave

lan 911
(1) Osigurava kome su u asu zakljuenja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate okolnosti koje su od
znaaja za ocenu rizika, a koje je ugovara osiguranja netano prijavio ili preutao, ne moe se pozivati na netanost prijave
ili preutkivanja.
(2) Isto vai u sluaju kad je osigurava saznao za te okolnosti za vreme trajanja osiguranja, a nije se koristio zakonskim
ovlaenjima.

II Plaanje premije
 Dunost plaanja i primanja premije

lan 912
(1) Ugovara osiguranja duan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurava duan primiti isplatu premije od svakog lica koje
ima pravni interes da ona bude plaena.
(2) Premija se plaa u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaa se prilikom zakljuenja ugovora.
(3) Mesto plaanja premije je mesto u kome ugovara osiguranja ima svoje sedite, odnosno prebivalite, ako ugovorom nije
odreeno neko drugo mesto.

Posledice neisplate premije

lan 913
(1) Ako je ugovoreno da se premija plaa prilikom zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati naknadu ili svotu
odreenu ugovorom poinje narednog dana od dana uplate premije.
(2) Ako je ugovoreno da se premija plaa posle zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati naknadu ili svotu
odreenu ugovorom, poinje od dana odreenog u ugovoru kao dana poetka osiguranja.
(3) Ali, ako ugovara osiguranja premiju koja je dospela posle zakljuenja ugovora ne plati do dospelosti, niti to uini koje
drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od dana od kada
je ugovarau osiguranja urueno preporueno pismo osiguravaa sa obavetenjem o dospelosti premije ali s tim da taj rok
ne moe istei pre nego to protekne trideset dana od dospelosti premije.
(4) U svakom sluaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaena u roku od godine dana
od dospelosti.
(5) Odredbe ovog lana ne primenjuju se na osiguranje ivota.

III Obavetavanje osiguravaa o promenama rizika

Poveanje rizika

lan 914
(1) Ugovara osiguranja duan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obavestiti osiguravaa o svakoj promeni okolnosti koja
moe biti od znaaja za ocenu rizika, a kad je u pitanju osiguranje lica, onda samo ako je rizik povean zbog toga to je
osigurano lice promenilo zanimanje.
(2) On je duan da bez odlaganja obavesti osiguravaa o poveanju rizika, ako je rizik povean nekim njegovim postupkom,
a ako se poveanje rizika dogodilo bez njegovog uea, on je duan da ga obavesti u roku od etrnaest dana od kad je za
to saznao.
(3) Ako je poveanje rizika toliko da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je takvo stanje postojalo u asu njegovog
zakljuenja, on moe raskinuti ugovor.
(4) Ali, ako je poveanje rizika toliko da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu premiju da je takvo stanje postojalo u
asu zakljuenja ugovora, on moe ugovarau osiguranja predloiti novu stopu premije.
(5) Ako ugovara osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od etrnaest dana od prijema predloga nove stope,
ugovor prestaje po samom zakonu.
(6) Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurava se vie ne moe koristiti ovlaenjima da predloi ugovarau osiguranja novu
stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovlaenja u roku od mesec dana od kad je ma na koji nain doznao za
poveanje rizika, ili ako jo pre isteka toga roka na neki nain pokae da pristaje na produenje ugovora (ako primi premiju,
isplati naknadu za osigurani sluaj koji se desio posle tog poveanja i sl.).

Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu

lan 915
Ako se osigurani sluaj dogodi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika ili poto je obaveten o poveanju
rizika, ali pre nego to je ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaraem osiguranja o poveanju premije, naknada se
smanjuje u srazmeri izmeu plaenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema poveanom riziku.

Smanjenje rizika

lan 916
(1) U sluaju kad se posle zakljuenja ugovora o osiguranju dogodilo smanjenje rizika, ugovara osiguranja ima pravo
zahtevati odgovarajue smanjenje premije, raunajui od dana kad je o smanjenju obavetio osiguravaa.
(2) Ako osigurava ne pristane na smanjenje premije, ugovara osiguranja moe raskinuti ugovor.

Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja

lan 917
(1) Osiguranik je duan izuzev u sluaju osiguranja ivota, obavestiti osiguravaa o nastupanju osiguranog sluaja najdalje u
roku od tri dana od kad je to saznao.
(2) Ako on ne izvri ovu svoju obavezu u odreeno vreme, duan je naknaditi osiguravau tetu koju bi ovaj zbog toga imao.

Nitavost odredaba o gubitku prava

lan 918
Nitave su odredbe ugovora koje predviaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja
osiguranog sluaja ne izvri neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

Odsek 4
Obaveze osiguravaa
Isplata naknade ili ugovorene svote

lan 919
(1) Kad se dogodi osigurani sluaj, osigurava je duan isplatiti naknadu ili svotu odreenu ugovorom u ugovorenom roku
koji ne moe biti dui od etrnaest dana, raunajui od kada je osigurava dobio obavetenje da se osigurani sluaj dogodio.
(2) Ali ako je za utvrivanje postojanja osiguravaeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok poinje tei
od dana kada je utvreno postojanje njegove obaveze i njen iznos.
(3) Ako iznos osiguravaeve obaveze ne bude utvren u roku odreenom u prvom stavu ovog lana, osigurava je duan, na
zahtev ovlaenog lica, isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime predujma.

Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare

lan 920
Ako je ugovara osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani sluaj namerno ili prevarom, osigurava nije obavezan ni
na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.

Prigovori osiguravaa

lan 921
(1) Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na nju poziva, osigurava moe istai sve
prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zakljuio ugovor o osiguranju.
(2) Izuzetno, protiv zahteva treeg lica u sluaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti, i zahteva nosilaca odreenih
prava na osiguranoj strani, ije je pravo prelo po samom zakonu sa unitene ili oteene osigurane stvari na naknadu iz
osiguranja, osigurava moe istai samo prigovore koji su nastali pre nego to se dogodio osigurani sluaj.

Odsek 5
Trajanje osiguranja
Poetak dejstva osiguranja

lan 922
(1) Ako drukije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od dvadeset etvrtog asa dana koji je u
polisi oznaen kao dan poetku trajanja osiguranja, pa sve do svretka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje
ugovoreno.
(2) Ako rok trajanja osiguranja nije odreen ugovorom, svaka strana moe raskinuti ugovor sa danom dospelosti premije,
obavetavajui pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.
(3) Ako je osiguranje zakljueno na rok dui od pet godina, svaka strana moe po proteku ovog roka uz otkazni rok od est
meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida ugovor.
(4) Ugovorom se ne moe iskljuiti pravo svake strane da raskine ugovor kako je napred izloeno.
(5) Odredbe ovog lana ne vae za osiguranje ivota.
 Uticaj steaja na osiguranje

lan 923
(1) U sluaju steaja ugovaraa osiguranja, osiguranje se nastavlja, ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o
osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja steaja, u kom sluaju steajnoj masi ugovaraa pripada deo plaene premije
koji odgovara preostalom vremenu osiguranja.
(2) U sluaju steaja osiguravaa, ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja steaja.

Odeljak 2
OSIGURANJE IMOVINE

Odsek 1
Opte odredbe
Interes osiguranja

lan 924
(1) Osiguranje imovine moe zakljuiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani sluaj, poto bi inae pretrpelo
neki materijalni gubitak.
(2) Pravo iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u asu nastanka tete imala materijalni interes da se osigurani sluaj ne
dogodi.

Svrha osiguranja imovine

lan 925
(1) Osiguranjem imovine obezbeuje se naknada za tetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupanja
osiguranog sluaja.
(2) Iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog sluaja.
(3) Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos tete utvruje se s obzirom na vrednost koju bi imali u
vreme sabiranja, ako nije drukije ugovoreno.
(4) Punovane su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograniava na manji iznos od iznosa tete.
(5) Pri utvrivanju iznosa tete uzima se u obzir izmakli dobitak samo ako je to ugovoreno.
(6) Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi vie osiguranih sluajeva jedan za drugim, naknada iz osiguranja za svaki
od njih odreuje se i isplauje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos ranije
isplaenih naknada u tom periodu.
(7) Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvrena, naknada se odreuje prema toj vrednosti,
izuzev ako osigurava dokae da je ugovorena vrednost znatno vea od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji
opravdan razlog (kao na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na vrednost takve nove stvari, ili osiguranje subjektivne
vrednosti).

Spreavanje osiguranog sluaja i spasavanje

lan 926
(1) Osiguranik je duan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se sprei nastupanje osiguranog
sluaja, a ako osigurani sluaj nastupi, duan je preduzeti sve to je u njegovoj moi da se ogranie njegove tetne
posledice.
(2) Osigurava je duan naknaditi trokove, gubitke, kao i druge tete prouzrokovane razumnim pokuajem da se otkloni
neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja, kao i pokuajem da se ogranie njegove tetne posledice, pa i onda
ako su ti pokuaji ostali bez uspeha.
(3) Osigurava je duan dati ovu naknadu ak i ako ona zajedno sa naknadom tete od osiguranog sluaja prelazi svotu
osiguranja.
(4) Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja osiguranog sluaja ili obavezu spasavanja, a za to nema
opravdanja, obaveza osiguravaa smanjuje se za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja.

Preputanje oteene osigurane stvari

lan 927
Ako drukije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog sluaja prepusti osiguravau oteenu
stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote osiguranja.

Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi

lan 928
(1) Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od odgovornosti propadne za vreme
perioda osiguranja usled nekog dogaaja koji nije predvien u polisi, ugovor prestaje da vai dalje, a osigurava je duan
vratiti ugovarau osiguranja deo premije srazmerno preostalom vremenu.
(2) Kad jedna od vie stvari obuhvaenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogaaja koji nije predvien u polisi,
osiguranje ostaje na snazi i dalje u pogledu ostalih stvari uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja.

Odsek 2
Ogranienje osiguranih rizika
tete pokrivene osiguranjem

lan 929
(1) Osigurava je duan naknaditi tete nastale sluajno ili krivicom ugovaraa osiguranja, osiguranika ili korisnika
osiguranja, izuzev ako je u pogledu odreene tete ova njegova obaveza izrino iskljuena ugovorom o osiguranju.
(2) On ne odgovara za tetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je nitava odredba u polisi koja bi predviala njegovu
odgovornost i u tom sluaju.
(3) Ali, ukoliko se ostvario osigurani sluaj osigurava je duan naknaditi svaku tetu prouzrokovanu od nekog lica za ije
postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je teta prouzrokovana nepanjom ili namerno.

teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari

lan 930
Osigurava ne odgovara za tetu na osiguranoj stvari koja potie od njenih nedostataka, osim ako je drukije ugovoreno.

tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama

lan 931
(1) Osigurava nije duan naknaditi tete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je drukije ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dokazati da je teta prouzrokovana nekim od ovih dogaaja.

Odsek 3
Nadosiguranje i ugovor sa vie osiguravaa
Nadosiguranje

lan 932
(1) Ako se pri zakljuenju ugovora jedna strana poslui prevarom i tako ugovori svotu osiguranja veu od stvarne vrednosti
osigurane stvari, druga strana moe traiti ponitenje ugovora.
(2) Ako je ugovorena svota osiguranja vea od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije postupila
nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se sniava do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se
srazmerno smanjuju.
(3) U oba sluaja savesni osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na nesmanjenu premiju za tekui period.

Naknadno smanjenje vrednosti

lan 933
Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugovorna strana ima pravo na odgovarajue snienje
svote osiguranja i premije, poev od dana kada je svoj zahtev za snienje saoptila drugoj strani.

Viestruko i dvostruko osiguranje

lan 934
(1) Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vie osiguravaa od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota
osiguranja ne prelazi vrednost te stvari (viestruko osiguranje), svaki osigurava odgovara za izvrenje u potpunosti obaveza
nastalih iz ugovora koji je on zakljuio.
(2) Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko osiguranje), a pri tome ugovara osiguranja
nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su punovana, i svaki osigurava ima pravo na ugovorenu premiju za period
osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osiguravaa naknadu prema ugovoru zakljuenom
sa njim, ali ukupno ne vie od iznosa tete.
(3) Kad se dogodi osigurani sluaj, ugovara osiguranja duan je obavestiti o tome svakog osiguravaa istog rizika i saoptiti
mu imena i adrese ostalih osiguravaa, kao i svote osiguranja pojedinih ugovora zakljuenih sa njima.
(4) Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurava snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota osiguranja na koju se on
obavezao prema ukupnom zbiru svota osiguranja, te osigurava koji je platio vie ima pravo zahtevati od ostalih osiguravaa
naknadu vie plaenog.
(5) Ako je neki ugovor zakljuen bez naznaenja svote osiguranja ili uz neogranieno pokrie smatra se kao ugovor
zakljuen uz najviu svotu osiguranja.
(6) Za deo osiguravaa koji ne moe da plati, odgovaraju ostali osiguravai srazmerno svojim delovima.
(7) Ako je ugovara osiguranja zakljuio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko osiguranje ne znajui za ranije
zakljueno osiguranje, on moe, bez obzira na to da li je ranije osiguranje zakljuio on ili neko drugi, u roku od mesec dana
od kada je saznao za to osiguranje, zahtevati odgovarajue snienje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja, ali
osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na premiju za tekui period.
(8) Ako je do dvostrukog osiguranja dolo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za vreme trajanja osiguranja, ugovara
osiguranja ima pravo na odgovarajua snienja svota osiguranja i premija, poev od dana kada je svoj zahtev za snienje
saoptio osiguravau.
(9) Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovara osiguranja postupio nesavesno svaki osigurava moe traiti
ponitenje ugovora, zadrati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekui period.

Saosiguranje

lan 935
Kad je ugovor o osiguranju zakljuen sa vie osiguravaa koji su se sporazumeli o zajednikom snoenju i raspodeli rizika,
svaki osigurava naznaen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.

Odsek 4
Podosiguranje
lan 936
(1) Kad se utvrdi da je u poetku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigurane stvari bila vea od svote osiguranja, iznos
naknade koju duguje osigurava smanjuje se srazmerno, izuzev ako je drukije ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je ugovoreno da odnos izmeu vrednosti
stvari i svote osiguranja nema znaaja za odreivanje iznosa naknade.

Odsek 5
Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugome
Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari

lan 937
(1) U sluaju otuenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od odgovornosti,
prava i obaveze ugovaraa osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako drukije nije ugovoreno.
(2) Ali, ako je otuen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osiguranja ne ine zasebnu celinu, ugovor o osiguranju
prestaje po samom zakonu u pogledu otuenih stvari.
(3) U sluaju kad se zbog otuenja stvari povea ili smanji verovatnoa nastupanja osiguranog sluaja, primenjuju se opte
odredbe o poveanju ili smanjenju rizika.
(4) Ugovara osiguranja koji ne obavesti osiguravaa da je osigurana stvar otuena, ostaje u obavezi na plaanje premija
koje dospevaju i posle dana otuenja.
(5) Osigurava i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana, s tim to su otkaz
duni podneti najdalje u roku od trideset dana od saznanja za otuenje.
(6) Ugovor o osiguranju ne moe se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi.
 Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava

lan 938
(1) Posle nastupanja osiguranog sluaja, zalona prava i ostala prava koja su ranije postojala na osiguranoj stvari imaju za
predmet dugovanu naknadu, kako u sluaju osiguranja sopstvene stvari, tako i u sluaju osiguranja tuih stvari zbog
obaveze njihovog uvanja i vraanja, te osigurava ne moe isplatiti naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca tih prava.
(2) Ova lica mogu zahtevati neposredno od osiguravaa da im u granicama svote osiguranja i prema zakonskom redu isplati
njihova potraivanja.
(3) Meutim, ako u asu isplate osigurava nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvrena isplata naknade osiguraniku
ostaje punovana.

Odsek 6
Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaa (subrogacija)
lan 939
(1) Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene naknade sva
osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu.
(2) Ako je krivicom osiguranika onemoguen ovaj prelaz prava na osiguravae, u potpunosti ili delimino, osigurava se
oslobaa u odgovarajuoj meri svoje obaveze prema osiguraniku.
(3) Prelaz prava sa osiguranika na osiguravaa ne moe biti na tetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio
od osiguravaa iz bilo kog uzroka nia od tete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica
isplati ostatak naknade pre isplate osiguravaevog potraivanja po osnovu prava koja su prela na njega.
(4) Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osiguravaa, ova prava ne prelaze na osiguravaa ako je tetu
prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za ije postupke osiguranik odgovara, ili koje ivi sa njim u
istom domainstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica tetu prouzrokovala namerno.
(5) Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurava moe zahtevati od
njegovog osiguravaa naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.

Odsek 7
Osiguranje od odgovornosti
Odgovornost osiguravaa

lan 940
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu nastalu osiguranim sluajem samo ako tree
oteeno lice zahteva njenu naknadu.
(2) Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranikovoj odgovornosti.

Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba

lan 941
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, oteeno lice moe zahtevati neposredno od osiguravaa naknadu tete koju je
pretrpelo dogaajem za koji odgovara osiguranik, ali najvie do iznosa osiguravaeve obaveze.
(2) Oteeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani sluaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja te je svaka
docnija promena u pravima osiguranika prema osiguravau bez uticaja na pravo oteenog lica na naknadu.

Odeljak 3
OSIGURANJE LICA

Odsek 1
Opte odredbe
Utvrivanje osigurane svote

lan 942
U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja) visina osigurane svote, koju je
osigurava duan isplatiti kad nastupi osigurani sluaj, utvruje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.
 Polisa osiguranja ivota

lan 943
(1) Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja ivota moraju biti naznaeni: ime i prezime lica na iji se
ivot odnosi osiguranje, datum njegovog roenja i dogaaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata
osigurane svote.
(2) Polisa osiguranja ivota moe glasiti na odreeno lice ili po naredbi, ali ne moe glasiti na donosioca.
(3) Za punovanost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadri ime korisnika, datum indosiranja i potpis indosanta.

Netana prijava starosti osiguranika

lan 944
Izuzetno od optih odredbi ove glave i posledicama netanih prijava i preutkivanja okolnosti od znaaja za ocenu rizika, za
netane prijave godina ivota u ugovorima o osiguranju ivota vae sledea pravila:
1) ugovor o osiguranju ivota je nitav, i osigurava je duan u svakom sluaju vratiti sve primljene premije, ako su prilikom
njegovog zakljuenja netano prijavljene godine ivota osiguranika a njegove stvarne godine ivota prelaze granicu do koje
osigurava po svojim uslovima i tarifama vri osiguranje ivota;
2) ako je netano prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine ivota ne prelaze granicu do koje
osigurava vri osiguranje ivota ugovor je punovaan, a osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premije i
premije predviene za osiguranje ivota lica osiguranikovih godina;
3) kad osiguranik ima manje godina nego to je prijavljeno prilikom zakljuenja ugovora, premija se smanjuje na odgovarajui
iznos, a osigurava je duan vratiti razliku izmeu primljenih premija i premija na koje ima pravo.

Posledice neplaanja premije i smanjenje osigurane svote

lan 945
(1) Ako ugovara osiguranja ivota ne plati neku premiju o dospelosti, osigurava nema pravo da njenu isplatu trai sudskim
putem.
(2) Ako ugovara osiguranja na poziv osiguravaa, koji mu mora biti dostavljen preporuenim pismom, ne isplati dospelu
premiju u roku odreenom u tom pismu, a koji ne moe biti krai od mesec dana, raunajui od kada mu je pismo urueno,
niti to uini koje drugo zainteresovano lice, osigurava moe samo, ako su dotle plaene bar tri godinje premije, izjaviti
ugovarau osiguranja da smanjuje osiguranu svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja, a u suprotnom sluaju da raskida
ugovor.
(3) Ako se osigurani sluaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane svote, smatra se kao da je osigurana svota
smanjena odnosno da je ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile plaene bar za tri godine ili ne.

Osiguranje treeg lica

lan 946
(1) Osiguranje ivota moe se odnositi na ivot ugovaraa osiguranja, a moe se odnositi i na ivot nekog treeg.
(2) Isto vai i za osiguranje od nesrenog sluaja.
(3) Ako se osiguranje odnosi na sluaj smrti nekog treeg, za punovanost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost
data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom potpisivanja polise, sa naznaenjem osigurane svote.

Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih poslovne sposobnosti

lan 947
(1) Nitavo je osiguranje za sluaj smrti treeg lica mlaeg od etrnaest godina, kao i lica potpuno lienog poslovne
sposobnosti, te je osigurava duan vratiti ugovarau osiguranja sve premije primljene po osnovu takvog ugovora.
(2) Za punovanost osiguranja za sluaj smrti treeg lica starijeg od etrnaest godina potrebna je pismena saglasnost
njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost svakog osiguranog lica.

Kumuliranje naknade i osigurane svote

lan 948
(1) U osiguranju lica, osigurava koji je isplatio osiguranu svotu ne moe imati ni po kom osnovu pravo na naknadu od treeg
lica odgovornog za zastupanje osiguranog sluaja.
(2) Pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja, pripada osiguraniku, odnosno korisniku,
nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na sluaj kad je osiguranje od posledice nesrenog sluaja ugovoreno kao
osiguranje od odgovornosti.

Odsek 2
Iskljueni rizici
Samoubistvo osiguranika

lan 949
(1) Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti nije obuhvaen rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u prvoj godini
osiguranja.
(2) U sluaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora osigurava nije duan da isplati
korisniku osiguranu svotu, nego samo matematiku rezervu ugovora.

Namerno ubistvo osiguranika

lan 950
Osigurava se oslobaa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguraniku, ali je
duan, ako su dotle bile uplaene bar tri godinje premije, isplatiti matematiku rezervu ugovora ugovarau osiguranja, a ako
je on osiguranik, njegovim naslednicima.

Namerno prouzrokovanje nesrenog sluaja

lan 951
Osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja ako je osiguranik namerno prouzrokovao
nesreni sluaj.

Ratne operacije

lan 952
(1) Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama, osigurava, ako to drugo nije ugovoreno, nije duan isplatiti
korisniku osiguranu svotu, ali je duan isplatiti mu matematiku rezervu iz ugovora.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja, ako je
nesreni sluaj prouzrokovan ratnim operacijama.

Ugovorno iskljuenje rizika

lan 953
Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti ili od nesrenog sluaja mogu biti iskljueni iz osiguranja i drugi rizici.

Odsek 3
Prava ugovaraa osiguranja pre nastupanja osiguranog sluaja
Otkup

lan 954
(1) Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, osigurava je duan isplatiti mu otkupnu
vrednost polise, ako su dotle plaene bar tri godinje premije.
(2) U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovara moe zahtevati isplatu njene otkupne vrednosti, kao i nain kako
se ta vrednost izraunava, saglasno uslovima osiguranja.
(3) Pravo zahtevati otkup ne mogu vriti poverioci ugovaraa osiguranja, kao ni korisnik osiguranja, ali e otkupna vrednost
biti isplaena korisniku na njegov zahtev, ako je odreivanje korisnika neopozivo.
(4) Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise moe zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu, ako potraivanja
radi ijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.

Predujam
 lan 955
(1) Na traenje ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, moe mu osigurava isplatiti unapred deo
osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovara osiguranja moe vratiti docnije.
(2) Na primljeni predujam ugovara osiguranja duan je plaati odreenu kamatu.
(3) Ako ugovara osiguranja zadocni sa plaanjem dospele kamate, postupie se kao da je zahtevao otkup.
(4) U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mogunost da se iznos primljen na ime predujma vrati
osiguravau, visina kamatne stope, posledice neplaanja dospele kamate, kako je odreeno uslovima osiguranja.

Zalaganje polise

lan 956
(1) Polisa osiguranja ivota moe biti data u zalogu.
(2) Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravau samo ako je pismeno obaveten da je polisa zaloena odreenom
poveriocu.
(3) Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vri indosamentom.

Odsek 4
Osiguranje ivota u korist treeg lica
Odreivanje korisnika

lan 957
(1) Ugovara osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom, odrediti lice kome
e pripasti prava iz ugovora.
(2) Ako se osiguranje odnosi na ivot nekog drugog lica, za odreivanje korisnika potrebna je i njegova pismena saglasnost.
(3) Korisnik ne mora biti odreen po imenu, dovoljno je ako akt sadri nune podatke za njegovo odreivanje.
(4) Kad su za korisnike odreena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su roeni docnije, a korist namenjena suprugu
pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u asu njegove smrti.

Podela koristi izmeu vie korisnika

lan 958
Kad su za korisnike odreena deca, potomci, i uopte naslednici, ako ugovara osiguranja nije odredio kako e se izvriti
podela izmeu njih, podela e se izvriti srazmerno njihovim naslednikim delovima, a ako korisnici nisu naslednici,
osigurana svota bie podeljena na jednake delove.

Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika

lan 959
(1) Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje odreenom licu, moe opozvati samo ugovara osiguranja, i to njegovo
pravo ne mogu vriti ni njegovi poverioci, ni njegovi zakonski naslednici.
(2) Ugovara osiguranja moe opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji nain da je prima, kad ona
postaje neopoziva.
(3) Ipak, ugovara moe opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik pokuao ubistvo
osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za opozivanje vae i odredbe o opozivanju poklona.
(4) Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovaraa osiguranja na poziv njegovih
naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima.

Sopstveno i neposredno pravo korisnika

lan 960
(1) Osigurana svota koja treba da bude isplaena korisniku ne ulazi u zaostavinu ugovaraa osiguranja, pa ni kad su za
korisnike odreeni njihovi naslednici.
(2) Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zakljuenja ugovora o osiguranju, i bez obzira na to kako je i
kada odreen za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika, te se moe obratiti
neposredno osiguravau sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.
(3) Ako je ugovara osiguranja odredio za korisnika svoju decu, svoje potomke, ili naslednike uopte, svakom tako
odreenom korisniku pripada pravo na odgovarajui deo osigurane svote i ako se odrekne naslea.

Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika

lan 961
(1) Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika nemaju nikako pravo na osiguranu svotu ugovorenu za korisnika.
(2) Ali, ako su premije koje je uplatio ugovara osiguranja bile nesrazmerno velike prema njegovim mogunostima u asu kad
su bile uplaene, njegovi poverioci mogu zahtevati da im se preda deo premija koji premaa njegove mogunosti, ako su
ispunjeni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijanje dunikovih pravnih radnji.

Ustupanje osigurane svote

lan 962
Svoje pravo na osiguranu svotu moe korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog sluaja, ali mu je zato potreban pismeni
pristanak ugovaraa osiguranja, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osiguranje odnosi na
ivot nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.

Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti

lan 963
Kad lice koje je bez naknade odreeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist iz osiguranja ne
pripada njegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije odreen, onda imovini ugovaraa osiguranja.

Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika

lan 964
Ako ugovara osiguranja za sluaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o odreivanju korisnika ostane bez dejstva zbog
opozivanja, ili zbog odbijanja odreenog lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovara osiguranja ne odredi drugog korisnika,
osigurana svota pripada imovini ugovaraa osiguranja i kao njen deo prelazi sa ostalim njegovim pravima na njegove
naslednike.

Savesna isplata osigurane svote neovlaenom licu

lan 965
(1) Kad osigurava isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovara osiguranja nije odredio korisnika, on se
oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u asu izvrene isplate nije znao niti je mogao znati da je korisnik odreen
testamentom, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a korisnik ima pravo da zahteva vraanje od lica koje je primilo
osiguranu svotu.
(2) Isto vai u sluaju promene korisnika.

Glava XXVIII
ZALOGA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 966
Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku
pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu
potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog
potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu.

lan 967
(Brisano)

Sticanje zalonog prava

 lan 968
Zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.

Sposobnost

lan 969
Za zakljuenje punovanog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolaganje stvarima koje daje
u zalogu.

Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome

lan 970
(1) Ugovor o zalozi moe biti zakljuen o stvari koja je ve zaloena nekome.
(2) U tom sluaju zalono pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakljuenju ugovora
o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja preda stvar ovome.

Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu

lan 971
Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu.

Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca

lan 972
Zaloga kojom je obezbeeno ispunjenje neke obaveze protee se i na ugovorne obaveze koje bi nastale izmeu
zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za ije je
obezbeenje zaloga data.

Zabranjene odredbe

lan 973
(1) Nitava je odredba ugovora o zalozi da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude
namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi po unapred odreenoj ceni prodati zaloenu stvar ili
je zadrati za sebe.
(2) Ali, ako je u zalogu data stvar ija je cena propisana, ugovarai se mogu sporazumeti da e poverilac moi prodati
zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj zadrati za sebe.

Odeljak 2
ZALAGANJE STVARI

Odsek 1
Obaveze zalogodavca
lan 974
(1) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ili treem licu koje su sporazumno odredili stvar koja je predmet ugovora ili
ispravu koja daje imaocu iskljuivo pravo raspolaganja njome.
(2) Ugovarai se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu.

Odsek 2
Obaveze zalogoprimca
uvanje zaloene stvari

lan 975
(1) Zalogoprimac je duan uvati stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
(2) On je duan vratiti je im mu dug bude namiren.

Upotrebljavanje zaloene stvari

 lan 976
(1) Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar, ili da je preda drugome na upotrebu, ili u zalogu podzaloga,
osim ako mu to dozvoli zalogodavac.
(2) Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogodavca ili je preda drugome na upotrebu, ili u zalogu, odgovara i
za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Plodovi zaloene stvari

lan 977
(1) Ako zaloena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome e oni pripasti posle odvajanja od stvari, poverilac, ako hoe,
moe ih zadrati za sebe.
(2) U tom sluaju iznos istog prihoda od plodova odbija se od trokova na iju naknadu poverilac ima pravo, zatim od dune
kamate i najzad od glavnice.
(3) Isto vai za koristi postignute upotrebom zaloene stvari.

Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca

lan 978
Na zahtev zalogodavca sud e narediti da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom treem licu da je dri
za njega, ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca, ili je daje
drugom na upotrebu, ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopte ako postupa sa njom protivno ugovoru i
zakonu.

Odsek 3
Prava zalogoprimca
Kad zaloena stvar ima neki nedostatak

lan 979
Kad se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavlja dovoljno obezbeenje naplate
potraivanja, zaloni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu odgovarajuu zalogu.

Prodaja zaloene stvari

lan 980
(1) Ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda odluku da se stvar proda
na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu.
(2) Ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti zaloene stvari, sud moe odluiti da poverilac
proda stvar po ceni utvrenoj procenom strunjaka, ili da je, ako hoe zadri za sebe po toj ceni.

Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi

lan 981
(1) Ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego
moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku kao i
zalogodavcu, kad to nije isto lice, da e tako postupiti.
(2) Poverilac je duan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.
(3) Ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, poverilac ih moe prodati po toj ceni, po isteku osam dana od
upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako postupiti.

Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili gubljenja vrednosti i njena zamena

lan 982
(1) Kad se zaloena stvar kvari ili kad inae gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeenje
poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po sasluanju druge strane, odluiti da se
stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene poloi kod suda
radi obezbeenja zalogoprimevog potraivanja.
(2) Sud e odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda umesto zaloene stvari neku drugu
stvar iste vrednosti ije uvanje ne zahteva vei trud i brigu od uvanja prvobitno zaloene stvari.
(3) Sud e pod istim uslovima, dozvoliti zamenu zaloene stvari na zahtev zalogodavca i u sluaju kad zalogoprimac ne trai
njenu prodaju.

Prodaja zaloene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca

lan 983
(1) Na zahtev zalogodavca sud moe dozvoliti da se zaloena stvar proda odreenom licu za odreenu cenu, ako nae da je
cena povoljna i ako su time ouvani opravdani interesi zalogoprimca.
(2) Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji e sud odrediti dozvoljavajui prodaju, stupa na mesto zaloene stvari i polae
se u sud za obezbeenje naplate poverioevog potraivanja.

Pravo prvenstvene naplate

lan 984
Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom zaloene stvari naplati pre ostalih poverilaca zalogodavca svoje
potraivanje, dunu kamatu, trokove uinjene za ouvanje zaloene stvari, kao i trokove oko ostvarenja naplate
potraivanja.

Redosled zalonih prava

lan 985
Kad je jedna stvar zaloena nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja iz vrednosti zaloene stvari
odreuje se prema datumu nastanka njihovih zalonih prava.

Odsek 4
Prestanak zalonog prava
Prestanak zalonog prava gubitkom dravine

lan 986
(1) Poverioevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zaloene stvari prestaje prestankom njegove dravine.
(2) Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati dravinu stvari.

Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja

lan 987
Kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan vratiti zaloenu stvar zalogodavcu.

Zastarelost meusobnih potraivanja

lan 988
Potraivanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu tete zbog pogoranja stvari kao i potraivanja zalogoprimca
prema zalogodavcu za naknadu trokova uinjenih radi poboljanja stvari, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je
stvar vraena.

Odeljak 3
ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA

Odsek 1
Zalaganje potraivanja
Obavetavanje dunika i predaja isprave

lan 989
(1) Za sticanje zalonog prava na nekom potraivanju potrebno je da dunik bude pismeno obaveten o zakljuenom
ugovoru o zalozi.
(2) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ispravu o zaloenom potraivanju.
 Davanje u zalogu potraivanja iz hartije od vrednosti

lan 990
(1) Poverilac stie zalono pravo na potraivanju upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kad mu ona bude predata.
(2) Davanje u zalogu potraivanja iz hartije po naredbi vri se indosamentom u kome je naznaeno da je predata u zalogu.

Dunost ouvanja potraivanja

lan 991
Zalogoprimac je duan preduzimati mere potrebne za ouvanje zalonog potraivanja.

Naplaivanje i uraunavanje kamata

lan 992
(1) Ako zaloeno potraivanje daje pravo na kamate ili kakva druga povremena potraivanja, zalogoprimac je duan da ih
naplati.
(2) Tako postignuti iznosi prebijaju se sa trokovima na iju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa kamatom koja mu se
duguje i najzad sa glavnicom.

Naplaivanje zaloenog potraivanja

lan 993
(1) Kad zaloeno potraivanje dospe za naplatu, zalogoprimac je duan naplatiti ga.
(2) Ispunjenjem zaloenog potraivanja zalono pravo prelazi na stvar kojom je potraivanje ispunjeno.
(3) Kad je predmet zaloenog potraivanja novac, zalogoprimac je duan na zahtev zalogodavca poloiti naplaeni iznos kod
suda, ali ako je predmet njegovog potraivanja takoe novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac, moe zadrati
za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je duan predati zalogodavcu.

Prigovori dunika zaloenog potraivanja

lan 994
Dunik zaloenog potraivanja moe istai zalogoprimcu prigovore koje u sluaju ustupanja potraivanja moe dunik
ustupljenog potraivanja istai prijemniku.

Odsek 2
Davanje u zalogu drugih prava
Nain zalaganja

lan 995
(1) Osim potraivanja, u zalogu se mogu dati i druga prava.
(2) Davanje u zalogu tih prava vri se na nain predvien za njihovo prenoenje na drugoga, ako za odreeni sluaj nije
propisano to drugo.

Odsek 3
Primena odredbi o davanju u zalogu stvari
lan 996
Odredbe o davanju u zalogu stvari primenjuju se i na zaloge potraivanja i drugih prava, ukoliko za njih nije propisano to
drugo.

Glava XXIX
JEMSTVO
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
 lan 997
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako to ovaj
ne uini.

Forma

lan 998
Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemenju uinio pismeno.

Sposobnost za jemenje

lan 999
Ugovorom o jemstvu moe se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.

Jemenje za poslovno nesposobnog

lan 1000
Ko se obavee kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno
sposobnog lica.

Predmet jemenja

lan 1001
(1) Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu.
(2) Jemiti se moe i za uslovnu obavezu, kao i za odreenu buduu obavezu.
(3) Jemstvo za buduu obavezu moe se opozvati pre nego to obaveza nastane, ako nije predvien rok u kome ona treba
da nastane.
(4) Jemstvo se moe dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemev).

Obim jemeve odgovornosti

lan 1002
(1) Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea, ona se svodi na
meru dunikove obaveze.
(2) Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, ako njegova odgovornost nije ograniena na neki njen deo
ili na drugi nain podvrgnuta lakim uslovima.
(3) On je duan da naknadi potrebne trokove koje je poverilac uinio u cilju naplate duga od glavnog dunika.
(4) Jemac odgovara i za svako poveanje obaveze koje bi nastalo dunikovom docnjom ili dunikovom krivicom, ukoliko nije
drukije ugovoreno.
(5) On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakljuenja ugovora o jemstvu.

Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija)

lan 1003
Na jemca koji je namirio poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog
ispunjenja.

Odeljak 2
ODNOS POVERIOCA I JEMCA
Oblici jemstva

lan 1004
(1) Od jemca se moe zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon to je glavni dunik ne ispuni u roku odreenom u pismenom
pozivu (supsidijarno jemstvo).
(2) Poverilac moe traiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika na ispunjenje obaveze, ako je
oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj.
(3) Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dunik za celu obavezu i poverilac moe
zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).
(4) Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije to drugo ugovoreno.

Solidarnost jemaca

lan 1005
Vie jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema
poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost ureena drukije.

Gubitak prava na rok

lan 1006
Ako je dunik izgubio pravo na rok odreen za ispunjenje njegove obaveze, poverilac ipak ne moe zahtevati ispunjenje od
jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukije ugovoreno.

Steaj glavnog dunika

lan 1007
(1) U sluaju steaja glavnog dunika poverilac je duan prijaviti svoje potraivanje u steaj i o tome obavestiti jemca, inae
odgovara jemcu za tetu koju bi ovaj imao zbog toga.
(2) Smanjenje obaveze glavnog dunika u steajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlai sa sobom i
odgovarajue smanjenje jemeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika

lan 1008
Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemio i u sluaju kad bi se od dunikovog naslednika mogla zahtevati
isplata samo onog njenog dela koji odgovara vrednosti nasleene imovine.

Jemevi prigovori

lan 1009
(1) Jemac moe istai protiv poverioevog zahteva sve prigovore glavnog dunika, ukljuujui i prigovor prebijanja, a ne i
isto line dunikove prigovore.
(2) Dunikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poverioevog potraivanja, nema dejstva prema jemcu.
(3) Jemac moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, na primer, nitavost ugovora o jemstvu, zastarelost
poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraivanja.

Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju

lan 1010
Ako dunik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je duan obavestiti o tome jemca, inae e mu odgovarati za tetu
koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja

lan 1011
(1) Jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraivanja, ne zahteva ispunjenje od
glavnog dunika u roku od mesec dana od tog poziva.
(2) Kad rok za ispunjenje nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne
godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za odreivanje
datuma ispunjenja.

Osloboenje jemca zbog naputanja garantija

lan 1012
(1) Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeeno ispunjenje njegovog potraivanja, ili ga izgubi
svojom nepanjom i tako onemogui prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobaa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko
za koliko bi mogao dobiti vrenjem tog prava.
(2) Pravilo prethodnog stava vai kako u sluaju kad je pravo nastalo pre zakljuenja ugovora o jemstvu, tako i u sluaju kad
je nastalo posle toga.

Odeljak 3
ODNOS JEMCA I DUNIKA
Pravo zahtevati naknadu od dunika

lan 1013
(1) Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje moe zahtevati od dunika da mu naknadi sve to je isplatio za
njegov raun, kao i kamatu od dana isplate.
(2) On ima pravo na naknadu trokova nastalih u sporu sa poveriocem od asa kad je obavestio dunika o tom sporu, kao i
na naknadu tete ako bi je bilo.

Pravo jemca jednog solidarnog dunika

lan 1014
Jemac jednog od vie solidarnih dunika moe zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono to je isplatio poveriocu,
kao i trokove.

Pravo jemca na prethodno obezbeenje

lan 1015
I pre nego to namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dunika ima pravo zahtevati od dunika
da mu prui potrebno obezbeenje za njegove eventualne zahteve u sledeim sluajevima: ako dunik nije ispunio svoju
obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatraio sudskim putem naplatu od jemca i ako se dunikovo imovinsko stanje
znatno pogoralo posle zakljuenja ugovora o jemstvu.

Gubitak prava na naknadu

lan 1016
(1) Dunik moe upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu poverioevog potraivanja sva pravna
sredstva kojima je u asu te isplate mogao odbiti poverioev zahtev.
(2) Jemac koji je isplatio poverioevo potraivanje, a o tome nije obavestio dunika, te je i ovaj u neznanju za tu isplatu
ponovo isplatio isto potraivanje, ne moe zahtevati naknadu od dunika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati
ono to mu je isplatio.

Pravo na vraanje isplaenog

lan 1017
Jemac koji je bez dunikovog znanja isplatio poverioevo potraivanje koje je docnije na dunikov zahtev poniteno, ili
ugaeno prebijanjem, moe samo zahtevati od poverioca vraanje isplaenog.

Odeljak 4
REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA
lan 1018
Kad ima vie jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki
naknadi deo koji pada na njega.

Odeljak 5
ZASTARELOST
lan 1019
(1) Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca.
(2) Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine
od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dunikom.
(3) Prekid zastarevanja potraivanja prema glavnom duniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida dolo nekim
postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dunika.
(4) Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dunika nema dejstva prema jemcu.

Glava XXX
UPUIVANJE (ASIGNACIJA)
Odeljak 1
POJAM UGOVORA
lan 1020
Upuivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlauje drugo lice, upuenika (asignat) da za njegov raun izvri
neto odreenom treem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime.

Odeljak 2
ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA
Prihvatanje od strane upuenika

lan 1021
(1) Primalac uputa stie pravo da zahteva od upuenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput.
(2) Prihvatanje uputa ne moe se opozvati.

Prigovori upuenika

lan 1022
(1) Prihvatanjem uputa nastaje izmeu primaoca uputa i upuenika dugovinski odnos nezavisan od odnosa izmeu uputioca
i upuenika, kao i odnos izmeu uputioca i primaoca uputa.
(2) Upuenik koji je prihvatio uput moe istai primaocu uputa samo prigovore koji se tiu punovanosti prihvatanja, prigovore
koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja ili na sadrini samog uputa, kao i prigovore koje ima lino prema njemu.

Prenoenje uputa

lan 1023
(1) Primalac uputa moe uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upuenika, a ovaj ga moe preneti dalje, izuzev kad iz
samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv.
(2) Ako je upuenik izjavio primaocu uputa da prihvati uput, to prihvatanje ima dejstva prema svim licima na koja bi uput bio
uzastopno prenesen.
(3) Ako je upuenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne moe istai prijaviocu
prigovore koje ima prema primaocu uputa lino.

Zastarelost

lan 1024
(1) Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upuenika zastareva za godinu dana.
(2) Ako za ispunjenje nije odreen rok, zastarelost poinje tei kada upuenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio pre nego
to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.

Odeljak 3
ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA
Ako je primalac uputa poverilac uputioca

lan 1025
(1) Poverilac nije duan pristati na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je duan da o svom
odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu odgovarati za tetu.
(2) Poverilac koji je pristao na uput duan je pozvati upuenika da ga izvri.

Uput nije ispunjenje

lan 1026
(1) Kad je poverilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju ispunjenja obaveza, ta obaveza ne prestaje ako nije
drukije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane upuenika, nego tek ispunjenjem od strane
upuenika.
(2) Poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtevati od uputioca da mu ispuni ono to mu duguje
samo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u vreme odreeno u uputu.

Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca

lan 1027
Ako upuenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da nee da ga
izvri, primalac uputa je duan obavestiti odmah uputioca o tome, inae mu odgovara za tetu.

Odustanak od prihvaenog uputa

lan 1028
Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji nee da se koristi uputom moe odustati od njega, ak i ako je ve izjavio da
ga prima, ali je duan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca.

Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa

lan 1029
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog
svog duga prema njemu i uopte ako je uput izdao u njegovom interesu.

Odeljak 4
ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA
Ako je upuenik dunik uputioca

lan 1030
(1) Upuenik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako mu je to obeao.
(2) Ali, kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik je duan da ga izvri do iznosa tog duga, ako mu
to ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema uputiocu.
(3) Izvrenjem uputa izdatog na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik se oslobaa u istoj meri svoga duga prema
uputiocu.

Opozivanje ovlaenja datog upueniku

lan 1031
(1) Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput,
ili ga ne izvri.
(2) On ga moe opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem vreala neka
njegova obaveza prema primaocu uputa.
(3) Otvaranje steaja nad imovinom uputioca povlai po samom zakonu opozivanje uputa, izuzev sluaja kad je upuenik bio
ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i kad u asu prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj steaj.

Odeljak 5
SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
lan 1032
Smrt uputioca, primaoca uputa ili upuenika, kao i lienje poslovne sposobnosti nekoga od njih, nema uticaja na uput.
 Odeljak 6
UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA
lan 1033
(1) Pismeni uput moe biti izdat na donosioca.
(2) U tom sluaju svaki imalac hartije ima prema upueniku poloaj primaoca uputa.
(3) Odnosi koji uputom nastaju izmeu primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom sluaju samo izmeu svakog pojedinog
imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.

Odeljak 7
UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI
lan 1034
Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari moe biti izdat sa odredbom "po naredbi", ako
je upuenik lice koje se bavi privrednom delatnou i ako ono to treba da izvri ulazi u okvir te delatnosti.

Glava XXXI
BANKARSKI NOVANI DEPOZITI
Odeljak 1
NOVANI DEPOZIT
Pojam

lan 1035
(1) Ugovor o novanom depozitu je zakljuen kada se banka obavezala da primi, a deponent da poloi kod banke odreeni
novani iznos.
(2) Ovim ugovorom banka stie pravo da raspolae deponovanim novcem i duna je da ga vrati prema uslovima predvienim
u ugovoru.

Otvaranje rauna

lan 1036
(1) Na osnovu ugovora o novanom depozitu banka otvara raun u korist i na teret kojeg upisuje sva potraivanja i
dugovanja koja proizau iz poslova sa deponentom ili za njegov raun sa treim.
(2) Ne upisuju se u raun ona potraivanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih iskljue.

Otklanjanje dugovnog salda

lan 1037
(1) Banka je obavezna da vri isplate sa rauna u granicama raspoloivih sredstava.
(2) Ako je banka obavila jednu ili vie uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje ine raun pasivnim, o tome mora bez
odlaganja obavestiti deponenta koji je duan odmah da preduzme mere u cilju otklanjanja dugovnog salda.

Vrste novanih depozita

lan 1038
(1) Novani depozit moe biti po vienju ili oroen, s otkaznim rokom i bez otkaznog roka, sa posebnom namenom i bez
namene.
(2) Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se da je raun novanog depozita po vienju, te deponent rauna ima pravo da
raspolae delom ili celim saldom u svakom trenutku.

Stanje rauna

lan 1039
(1) Banka je duna da deponenta obavetava o svakoj promeni stanja na njegovom raunu.
(2) Banka je duna krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobiajeno i ee, poslati izvetaj o stanju rauna (saldo).

Mesto uplata i isplata

lan 1040
Ako meu ugovornim stranama nije drukije dogovoreno, nalozi za uplatu i isplatu sa rauna deponenta upuuju se u sedite
banke kod koje je raun otvoren.

Postojanje vie rauna

lan 1041
U sluaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod vie njenih poslovnih jedinica vie rauna, svaki od ovih rauna je
samostalan.

Plaanje kamate

lan 1042
(1) Banka plaa kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana, ukoliko zakonom nije drukije odreeno.
(2) Visina kamate utvruje se ugovorom o deponovanju sredstava, a ako ugovorom nita nije predvieno plaa se zakonska
kamata.

Odeljak 2
ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica

lan 1043
(1) Ako je novani depozit primljen kao ulog na tednju, banka, odnosno tedno-kreditna organizacija izdaje deponentu
tednu knjiicu.
(2) tedna knjiica moe biti izdata samo na ime odreenog lica ili na donosioca.

Upis u knjiicu

lan 1044
(1) U tednu knjiicu se unose sve uplate i podizanja novca.
(2) Upisi u knjiicu potvreni peatom banke i potpisom ovlaenog lica su dokaz o uplatama odnosno podizanjima u
odnosima izmeu banke i ulagaa.
(3) Suprotan sporazum je nitav.

Plaanje kamate

lan 1045
Na uloge na tednju plaa se kamata.

Vrste uloga na tednju

lan 1046
Ulozi na tednju mogu biti po vienju ili oroeni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka.

Glava XXXII
DEPONOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam

lan 1047
Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da e, uz naknadu, preuzeti hartije od vrednosti radi
uvanja i vrenja prava i obaveza koje se u vezi s tim zahtevaju.
 Vrenje prava

lan 1048
Ako nije drukije ugovoreno, banka moe vriti prava iz deponovanih hartija od vrednosti iskljuivo za raun deponenta.

Dunosti banke

lan 1049
(1) Banka je duna da obezbedi uvanje hartije od vrednosti sa briljivou koja se zahteva od ostavoprimca uz naknadu i da
za raun deponenta preduzima sve radnje radi ouvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije od vrednosti.
(2) Ukoliko izmeu ugovornih strana nije to drugo dogovoreno, banka je duna da naplauje dospele kamate, glavnicu i
uopte sve sume na koje deponovane hartije daju pravo, im one dospeju za isplatu.
(3) Banka je duna da stavi na raspolaganje deponentu naplaene sume, a ako ovaj ima kod banke raun sa novanim
depozitom, da ih upie u korist tog rauna.

Vraanje hartija od vrednosti

lan 1050
(1) Banka je duna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.
(2) Vraanje se, po pravilu, vri u mestu gde je izvreno deponovanje.
(3) Predmet vraanja su same hartije od vrednosti, ukoliko izmeu ugovornih strana nije dogovoreno da vraanje moe biti
izvreno plaanjem odgovarajueg iznosa.
(4) Vraanje se moe izvriti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje oni oznae, ak i kad je iz
samih hartija vidljivo da one pripadaju treim.

Zahtevi treih lica

lan 1051
O svakom zahtevu koji tree lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je duna da izvesti deponenta.

Glava XXXIII
BANKARSKI TEKUI RAUN
Pojam

lan 1052
Ugovorom o bankarskom tekuem raunu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban raun i da preko njega prima
uplate i vri isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.

Forma ugovora

lan 1053
Ugovor o otvranju tekueg rauna mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Sredstva na tekuem raunu

lan 1054
(1) Novana sredstva na tekuem raunu ostvruju se uplatama od strane deponenta i naplatama novanih iznosa izvrenih
za njegov raun.
(2) Banka je duna da preko tekueg rauna vri plaanje za deponenta i kad na raunu nema pokria i to u obimu koji je
predvien ugovorom o otvaranju tekueg rauna ili posebnim sporazumom.
(3) Ova obaveza banke moe se iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna.

Prebijanje izmeu salda vie rauna

lan 1055
Ako deponent kod iste banke ima vie tekuih rauna aktivni i pasivni saldo ovih rauna se uzajamno prebijaju, ukoliko nije
drukije ugovoreno.

Raspolaganje saldom

lan 1056
Korisnik tekueg rauna moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu pojavljuje u njegovu korist, osim ako
je ugovoren otkazni rok.

Primena pravila ugovora o nalogu

lan 1057
(1) Banka odgovara za izvrenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu.
(2) Ako nalog treba da se izvri u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona moe to obaviti preko druge banke.

Trajanje rauna

lan 1058
Ako u ugovoru o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja, svaka strana moe da ga raskine uz otkazni
rok od 15 dana.

Provizija i naknada trokova

lan 1059
(1) Banka ima pravo da zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene ugovorom o tekuem raunu, kao i
naknadu za posebne trokove uinjene u vezi sa tim uslugama.
(2) Ova svoja potraivanja banka upisuje u svoju korist u tekui raun, ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije
ugovoreno.

Dostavljanje izvoda

lan 1060
(1) Prilikom svake promene stanja tekueg rauna banka je duna da izda izvod sa naznaenjem salda i preda ga klijentu na
sporazumno utvreni nain.
(2) Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana.
(3) I nakon njegovog odobrenja, izvod rauna se moe osporavati zbog greaka u pisanju ili u obraunu, zbog isputanja ili
dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema rauna o likvidaciji salda po
zakljuenju tekueg rauna, inae se pravo gasi.

Glava XXXIV
UGOVOR O SEFU
Pojam

lan 1061
(1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odreeni period vremena, a korisnik se
obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu.
(2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.

Pristup sefu

lan 1062
(1) Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoniku.
(2) Banka ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili kljueva koji se predaju korisniku.

Predmeti koji se ne smeju staviti u sef

lan 1063
(1) Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji moe ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova.
(2) U sluaju da se korisnik ne pridrava ove obaveze, banka moe izjaviti da raskida ugovor o sefu.

Prava banke u sluaju neplaanja

lan 1064
(1) Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka moe raskinuti ugovor po isteku
mesec dana poto korisnika preporuenim pismom opomene na naplatu.
(2) Poto raskine ugovor, banka moe pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda klju, pa ako korisnik to ne uini, banka
moe zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadrina i naene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na
uvanje.
(3) Banka ima pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora o sefu iz novanog iznosa koji je pronaen u sefu,
kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti naenih u sefu.

Glava XXXV
UGOVOR O KREDITU
Pojam

lan 1065
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava, na
odreeno ili neodreeno vreme, za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaa ugovorenu
kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom.

Forma i sadrina

lan 1066
(1) Ugovor o kreditu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvruje se iznos, kao i uslovi davanja, korienja i vraanja kredita.

Otkaz davaoca kredita

lan 1067
(1) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korien u suprotnosti sa njegovom
namenom.
(2) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka i u sluaju insolventnosti korisnika ak i kad nije
utvrena sudskom odlukom, u sluaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim sluajevima davalac kredita
doao u bitno nepovoljniji poloaj.

Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka

lan 1068
(1) Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit.
(2) Korisnik kredita moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan o tome unapred obavestiti banku.
(3) U oba sluaja korisnik kredita duan je naknaditi tetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.
(4) U sluaju vraanja kredita pre odreenog roka, banka ne moe da zarauna kamatu za vreme od dana vraanja kredita
do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraen.

Glava XXXVI
UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam

lan 1069
Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u odreenom iznosu uz obezbeenje
zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili treem koji na to pristane.
 Forma i sadrina

lan 1070
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti mora biti zakljuen u pismenoj formi i sadrati naznaenje hartija od
vrednosti koje se zalau, naziv, odnosno firmu i sedite, odnosno prebivalite imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog
kredita, kao i iznos i vrednost hartija koja je uzeta u obzir za odobrenje kredita.

Kad banka moe prodati zaloene hartije

lan 1071
Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka moe prodati zaloene hartije od vrednosti.

Glava XXXVII
AKREDITIVI
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva

lan 1072
(1) Prihvatanjem zahteva nalogodavca za otvaranje akreditiva, akreditivna banka se obavezuje da e korisniku akreditiva
isplatiti odreenu novanu svotu ako do odreenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.
(2) Akreditiv mora biti sainjen u pismenoj formi.

Kada nastaje obaveza prema korisniku

lan 1073
(1) Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva saopteno.
(2) Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.

Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla

lan 1074
Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je akreditiv otvoren.

Dokumentarni akreditiv

lan 1075
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku akreditiva odreenu novanu svotu pod uslovom
da joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvrenim u akreditivu.

Dunost akreditivne banke

lan 1076
Banka koja otvara dokumentarni akreditiv duna je da izvri klauzule plaanja pod uslovima predvienim u akreditivu.

Vrste dokumentarnog akreditiva

lan 1077
(1) Dokumentarni akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv.
(2) Ukoliko nije izriito drukije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je otvoren za odreeni period vremena.

Opozivi akreditiv

lan 1078
Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga u svakom trenutku moe izmeniti ili opozvati na
zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu nalogodavca.

Neopozivi akreditiv
 lan 1079
(1) Neopozivi dokumentari akreditiv sadri samostalnu i neposrednu obavezu banke prema korisniku.
(2) Ova obaveza moe biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih strana.
(3) Neopozivi dokumentarni akreditiv moe biti potvren od neke druge banke, koja time, pored akreditivne banke preuzima
samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.
(4) Notifikacija akreditiva korisnika od strane neke druge banke nije sama po sebi potvrivanje ovog akreditiva.

Dunost banke u pogledu dokumenata

lan 1080
(1) Banka je duna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima nalogodavca.
(2) Kada dobije dokumente, banka mora u najkraem roku o tome obavestiti nalogodavca i ukazati mu na utvrene
nepravilnosti i nedostatke.

Granice odgovornosti banke

lan 1081
(1) Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti na izgled saobrazni sa uputstvima nalogodavca.
(2) Ona ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe koja je predmet otvorenog akreditiva.

Prenosivost i deljivost akreditiva

lan 1082
(1) Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ako je banka koja otvara akreditiv u korist korisnika koga je oznaio
nalogodavac ovlaena u uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili delimino jednom ili veem broju treih lica.
(2) Akreditiv moe preneti, na bazi izriitih uputstava, samo banka koja ga otvara i to samo jedanput, ukoliko nije suprotno
ugovoreno.

Glava XXXVIII
BANKARSKA GARANCIJA
Pojam

lan 1083
(1) Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne
ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
(2) Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.

Izmirenje obaveze iz garancije u novcu

lan 1084
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u sluaju da se garancijom obezbeuje nenovana obaveza.

Potvrda garancije (supergarancija)

lan 1085
Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik moe svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci koja je izdala
garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.

Ustupanje prava iz garancije

lan 1086
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik moe ustupiti treem samo sa ustupanjem potraivanja koje je obezbeeno
garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeenim potraivanjem.

Garancija "bez prigovora"

 lan 1087
(1) Ako bankarska garancija sadri klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri rei koje imaju isto znaenje, banka ne
moe isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po obezbeenoj obavezi.
(2) Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom iz prethodnog
stava.
(3) Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji inae ne bi imao pravo zbog
opravdanih prigovora nalogodavca.

Glava XXXIX
PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU
lan 1088
Odredbe l. 1035 do 1087 ovog zakona shodno se primenjuju i na druga pravna lica koja su, u skladu sa zakonom,
ovlaena za obavljanje odreenih bankarskih poslova.

Glava XL
PORAVNANJE
Pojam

lan 1089
(1) Ugovorom o poravnanju lica izmeu kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomou uzajamnih
poputanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze.
(2) Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje odreenog prava nesigurno.

U emu se sastoje uzajamna poputanja

lan 1090
(1) Poputanje se moe sastojati, izmeu ostalog, u deliminom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane ili u
odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produenju roka; u
pristajanju na delimine otplate; u davanju prava na odustanicu.
(2) Poputanje moe biti uslovno.
(3) Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne podlee pravilima o
poravnanju.

Sposobnost

lan 1091
Za zakljuenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja.

Predmet

lan 1092
(1) Predmet poravnanja moe biti svako pravo kojim se moe raspolagati.
(2) Punovano je poravnanje o imovinskim posledicama krivinog dela.
(3) Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiu statusnih odnosa.

Primena odredbe o dvostranim ugovorima

lan 1093
(1) Za ugovor o poravnanju vae opte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije to drugo predvieno.
(2) Kad pod nazivom poravnanja ugovarai obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se odredbe zakona
koje vae za poravnanje, ve one koje vae za stvarno obavljeni posao.

Prekomerno oteenje
 lan 1094
Zbog prekomernog oteenja ne moe se traiti ponitenje poravnanja.

Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima

lan 1095
(1) Ako je poravnanjem izvrena novacija obaveze, jemac se oslobaa odgovornosti za njeno ispunjenje, a prestaje i zaloga
koju je dao neko trei.
(2) Inae, jemac i trei koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost moe biti smanjena
poravnanjem, ali ne i poveana, izuzev ako su se saglasili sa poravnanjem.
(3) Kad dunik poravnanjem prizna sporno potraivanje, jemac i zalogodavac zadravaju pravo da istaknu poveriocu
prigovore kojih se dunik poravnanjem odrekao.

Poravnanje o poslu koji se moe ponititi

lan 1096
(1) Punovano je poravnanje o pravnom poslu ije je ponitenje mogla traiti jedna strana, ako je ona u asu zakljuenja
poravnanja znala za tu mogunost.
(2) Ali je nitavo poravnanje o nitavom pravnom poslu i kad su ugovarai znali za nitavost i hteli poravnanjem da je otklone.

Nitavost poravnanja

lan 1097
(1) Poravnanje je nitavo ako je zasnovano na pogrenom verovanju oba ugovaraa da postoji pravni odnos koji u stvari ne
postoji, i ako bez tog pogrenog verovanja ne bi meu njima bilo ni spora ni neizvesnosti.
(2) Isto vai i kad se pogreno verovanje ugovaraa odnosi na obine injenice.
(3) Odricanje od ove nitavosti nema pravnog dejstva i ono to je dato na ime izvrenja obaveza iz takvog poravnanja moe
se natrag traiti.

Nitavost jedne odredbe poravnanja

lan 1098
Odredbe poravnanja ine celinu, te ako je jedna odredba nitava, celo poravnanje je nitavo, izuzev kad se iz samog
poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.

Deo trei
MERODAVNO PRAVO U SLUAJU SUKOBA REPUBLIKIH ZAKONA
Primena ovog dela zakona

lan 1099
Odredbe ovog dela zakona primenjuju se na obligacione odnose koji su ureeni zakonima republika.

Merodavno pravo u pogledu nepokretnosti

lan 1100
Na prava i obaveze u pogledu nepokretnosti primenjuje se pravo republike, na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.

Merodavno pravo kod ugovornih odnosa

lan 1101
(1) Na prava i obaveze iz ugovora primenjuje se pravo republike, koje su ugovorne strane izabrale.
(2) Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo, primenjuje se pravo republike na ijoj teritoriji je ugovor zakljuen.

Merodavno pravo u sluaju prouzrokovanja tete

lan 1102
(1) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovornog odnosa primenjuje se pravo republike, na ijoj
teritoriji je izvrena tetna radnja ili su nastupile tetne posledice.
(2) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovora izvrene sukcesivnim radnjama ili sa viestrukim
posledicama merodavno je pravo republike, na ijoj je teritoriji radnja bar delimino preduzeta ili je posledica bar delimino
nastupila.
(3) Ako se kao oteeni u sluaju prouzrokovanja tete krivinim delom pojavljuje maloletnik ili drugo lice kome je bila ili mu
je tetnom radnjom bitno umanjena radna ili ivotna sposobnost za obavezu odgovornog lica da naknadi tetu moe biti
merodavno i pravo republike, na ijoj se teritoriji nalazi prebivalite oteenog, odnosno iji je on dravljanin.
(4) Organ nadlean da odluuje o naknadi tete pri izboru izmeu vie merodavnih prava, primenie pravo koje je za
oteenog najpovoljnije.

Merodavno pravo za ostale obligacione odnose

lan 1103
Na prava i obaveze koje proizlaze iz jednostrane izjave volje, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga i drugih pravnih
injenica primenjuje se pravo republike, na ijoj su teritoriji ti poslovi preduzeti, odnosno na ijoj su teritoriji te injenice
nastale.

Pravo merodavno za zastarelost

lan 1104
Na zastarelost prava i obaveza primenjuje se pravo koje je merodavno za sadrinu tih prava i obaveza.

Obligacioni odnosi nastali van SRJ

lan 1105
Na prava i obaveze koje nisu nastale na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ukoliko uesnici obligacionih odnosa nisu
izabrali merodavno pravo, primenjuje se pravo republike, na ijoj se teritoriji ta prava i obaveze ostvaruju, a ako se prava i
obaveze ostvaruju na teritoriji vie republika, ili se ostvaruju van Savezne Republike Jugoslavije, merodavno je pravo
republike, koje je u najblioj vezi sa ugovorom, odnosno drugim obligacionim odnosom.

Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena ovog zakona

lan 1106
Odredbe ovog zakona nee se primenjivati na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona.

Primena obiaja

lan 1107
(1) Odredba optih ili posebnih uzansi kojom se utvruje pretpostavka da su ugovorne strane pristale na primenu uzansi,
ukoliko ih nisu ugovorom iskljuile, nee se primenjivati posle stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Opte uzanse za promet robom ("Slubeni list FNRJ", broj 15/54) nee se primenjivati posle stupanja na snagu ovog
zakona u pitanjima koja su njime regulisana.
(3) Ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni dispozitivnim normama ovog zakona,
primenjivae se odredbe ovog zakona, osim ako su strane izriito ugovorile primenu uzansi, odnosno drugih trgovinskih
poslovnih obiaja.

Prestanak vaenja drugih propisa

lan 1108
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zastarelosti potraivanja ("Slubeni list FNRJ", br. 40/53 i
57/54).

Stupanje na snagu ovog zakona

lan 1109
Ovaj zakon stupa na snagu 1. oktobra 1978. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o obligacionim odnosima
("Sl. list SFRJ", br. 39/85)

lan 6
Odredbe lana 2. ovog zakona primenjuju se i na naknadu tete nastale od 1. januara 1981. godine.

lan 7
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o obligacionim odnosima
("Sl. list SFRJ", br. 31/93)

lan 58
lan 34. ovog zakona primenjivae se i na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona ukoliko
petogodinji rok zastarelosti nije istekao do njegovog stupanja na snagu.

lan 59
lan 36. ovog zakona primenjivae se i na novane obaveze koje su nastale pre stupanja na snagu ovog zakona ukoliko one
nisu bile ispunjene do njegovog stupanja na snagu.

lan 60
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".