BUDITE NA PRAVNOJ STRANI

online@paragraf.rs
www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US,
50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja

lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja
objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje
prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u
smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju
objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima.

2. Pojmovi

lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
ta. 1)-3) (brisane)
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;
5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju objekata javne namene ili
javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog prostornog ili
urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili rekonstruie izgraeni deo
grada ili gradskog naselja;
9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za druge javne i
ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje osnovnog gabarita
objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica
sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog republikog
organa nadlenog za poslove statistike;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u nivou podova svih
delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);
13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine
graevinske parcele, izraen u procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili planiranog objekta i
ukupne povrine graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje;
15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju Infrastrukture prostornih
informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i
zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja odreen planskim
dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili
planom predviena za izgradnju;
20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina,
odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;
21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;
22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu
(zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska
kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture prikljuak na elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi
privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.) koji moe biti podzemni ili nadzemni;
22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po
osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi
za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraajni terminali, pote i
drugi objekti);
22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih prema zajednikim
karakteristikama u pogledu strukturne i tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati
njihovo izvoenje odnosno korienje;
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od
vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe,
opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve)
zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne
garae i sl.);
24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraen ili moe biti
sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti za gajenje
ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje
domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za
skladitenje stone hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi),
objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti
za maine i vozila, punice, suionice i sl.);
25) (brisana)
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod,
gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i kanalizaciona infrastruktura
i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom;
26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata, ijom izgradnjom
se ne naruava korienje zemljita na povrini terena postojee namene, uz eventualna tehnika ogranienja koje definie
planski dokument;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno graevinsku
dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmolokih prilika pri emu se deo stenovite ili
rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj povrini;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih objekata na
parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli, obezbeenje prostora za dopremu i
smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za
potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje
sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje
nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina
izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne
radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme;
32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utie
na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled
objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija sa poveanjem
kapaciteta;
32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih radova u zatitnom pojasu, u skladu sa
posebnim zakonom, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili oprema postojeeg objekta;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van postojeeg gabarita objekta,
kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena organizacije
prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i
sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja
i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost
susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno
njegove zatiene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;
35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na graevinskom, umskom,
poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi radovi obuhvataju raiavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao
posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnike dokumentacije, potrebnih graevinskih uslova i
izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju i zatitu od pojave novog klizita;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju
poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije;
36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja nastaju
upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih
mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na
tekuem odravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim
dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;
38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno
izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta;
40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se
osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;
41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac javnih ovlaenja u
okviru svoje nadlenosti kad planski dokument ne sadri uslove, odnosno podatke za izradu tehnike dokumentacije, koji
sadri odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito kapacitete i mesto prikljuenja na
komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i delovima podruja za koje se donosi;
42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i
druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa zakonom;
43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira
izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugih graevinskih odnosno investicionih radova
predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stie odreena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za
investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3
Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima:
1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;
2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;
3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;
4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja obnovljivih resursa;
5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka
koji izazivaju klimatske promene;
7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje;
8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja prostora;
9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonominosti rada javne uprave na
poslovima izgradnje;
10) uea javnosti;
11) ouvanja obiaja i tradicije;
12) ouvanja specifinosti predela;
13) horizontalne i vertikalne koordinacije.
Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih, socijalnih i ekolokih aspekata razvoja,
racionalno korienje neobnovljivih i obezbeenje uslova za vee korienje obnovljivih resursa, to sadanjim i buduim
generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota.
Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku
planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u prostornom razvoju
javnog i civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i
urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje,
saradnju i koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i dravnim planovima i akcijama.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta

lan 4
Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odrive
gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.
Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti projektovana, izgraena, koriena i odravana
na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva zgrada.
Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije koja zadovoljava razliite potrebe koje su
u vezi sa standardizovanim korienjem, a odnose se naroito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlaenje,
ventilaciju i osvetljenje.
Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlaena organizacija
koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje
upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5
Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati,
graditi i odravati tako da svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omoguavaju
nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladu sa odgovarajuim tehnikim propisima iji su sastavni deo
standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano
kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a
naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi

lan 6
Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, koji se proizvode i isporuuju na
trite radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i ija svojstva imaju uticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih
zahteva za objekte.
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju ispunjavati zahteve
propisane ovim zakonom i posebnim propisima.
Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava graevinskih proizvoda koji su namenjeni za
trajnu ugradnju u objekte.

7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvoda

lan 7
Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i drugim propisima kojima se ureuje
priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti proizvoda, propisuju se uslovi i nain priznavanja inostranih isprava o
usaglaenosti graevinskih proizvoda.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za odgovarajuu oblast, koju obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva, ija se visina odreuje
reenjem kojim se odluuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog komisije iz stava 2. ovog
lana.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.
Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije ocenjivanje usaglaenosti graevinskih
proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima nije propisano domaim tehnikim propisom, priznaje se vaenje inostrane
isprave o usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela za ocenjivanje usaglaenosti prijavljenog Evropskoj
komisiji od strane zemalja potpisnica "EA MLA" sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke
ocenjivanja usaglaenosti u skladu sa vaeim propisima Evropske unije.
Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je posebnim propisom koji ureuju zatitu
ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine, odnosno zatitu kulturnih dobara, utvren nain stavljanja u promet, ve se ti proizvodi
mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim propisom.

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korienje

objekata

lan 8
Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice
lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), duni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu,
koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje graevinske dozvole; prijavu radova;
izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu
mreu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnju objekata,
odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i obezbeenje
uslova za prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za upis prava svojine na izgraenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena
procedura).
Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz lana 145. ovog zakona.
U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno reenja o graevinskoj dozvoli.
Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene procedure.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak sprovoenja objedinjene procedure.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

lan 8a
Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem.
Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci javnih ovlaenja, kao i podnesci i
dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, ukljuujui i tehniku dokumentaciju, dostavljaju se u formi
elektronskog dokumenta.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog lana i
formu u kojoj se dostavljaju tehnika dokumentacija i akta iz stava 2. ovog lana.

10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj proceduri

lan 8b
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima
javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvruju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev
za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.
Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva,
a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ e o tome obavestiti podnosioca
zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 211a ovog zakona.
Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih trokova za izdavanje traenih uslova,
saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje drugih radnji iz svoje nadlenosti.
Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za prikljuenje na infrastrukturnu mreu, kao i iznos
drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima.
Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova.
Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a naknade koje nisu u vezi sa
prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole, ako posebnim zakonom nije
propisano drugaije.
U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje objekta na odgovarajuu mreu,
nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje.
U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih ovlaenja duan je da izvri prikljuenje
objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
iz stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nije predvieno drugaije.
Odredbe st. 5-9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mreu (iznad 110 kv).

11. Registar objedinjenih procedura

lan 8v
Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku
svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole,
koja sadri i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura).
U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: registrator).
Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku
putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.
Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra objedinjenih procedura, u skladu sa ovim
zakonom.
Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlaenja i odgovornog
lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom sprovoenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlaenja ne postupa na
nain i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje
od strane imaoca javnih ovlaenja.
Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u nadlenom
organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura, obaveze i
ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadranih u registru.

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

lan 8g
Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz
svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadrana u tim registrima (u daljem tekstu:
centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije.
Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih dokumenata iz registara
objedinjenih procedura iz lana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog lana.
Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje o sprovoenju objedinjene procedure.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva dostavlja i druge
izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom.
Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu prijavu:
1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1. taka 3) ovog zakona;
2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa lanom 8v stav 6. ovog
zakona.

13. Sprovoenje objedinjene procedure

lan 8d
Nadleni organ:
1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih
uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa lanom 8b ovog zakona;
2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnoenja
zahteva za izdavanje graevinske dozvole;
3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo
obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeenja prijavu radova
potvruje, odnosno odbacuje reenjem, u roku od pet radnih dana;
4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja u roku od tri radna dana
od dana podnoenja zahteva;
5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnoenja
zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;
6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva.
Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve i prijavu, propisuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.
U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, u ime i za raun
podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za
sprovoenje objedinjene procedure.
Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji bez odlaganja.
Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno izvoenja radova, ne sprovodi odreena
faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovoenje pojednostavljene i preostalih faza objedinjene
procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana, ako drugaije nije propisano zakonom.

14. Granice ovlaenja nadlenog organa

lan 8
Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i
ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, ve
lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvruje, u skladu sa aktima i drugim
dokumentima iz lana 8b ovog zakona.
Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost sledeih formalnih uslova:
1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti podnosilac zahteva odnosno
prijave;
3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke;
4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim
na osnovu ovog zakona;
5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa
izdatim lokacijskim uslovima.
Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog
zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav 1. ovog zakona donosi reenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za
dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zakljukom.
Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema
zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zakljuka na internet strani nadlenog organa,
ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen od strane nadlenog organa, niti ponovo plaa administrativnu
taksu.
U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje je izdata graevinska dozvola ili
reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za tetu
solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehniku dokumentaciju, vrilac tehnike kontrole i investitor.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta aktom kojim se ureuje sprovoenje
objedinjene procedure.

lan 9
(Brisano)

II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja

lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i
podatke o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.
Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo
plana, ukoliko ministarstvo nadleno za poslove odbrane ne odlui drugaije.

1.1. Planski dokumenti

lan 11
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene.
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan;
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana.
3) (brisana)

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;
3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.

2. Prostorni planovi

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i
razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;
7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) (brisana)
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;
13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu odravanja
javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statistikog
karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti,
razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama.

lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;
5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;
8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od znaaja za
Republiku Srbiju;
10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje;
12) mere zatite ivotne sredine;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja, odnosno strateko
razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

 lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj
delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
1) obuhvat graevinskog podruja;
2) planirane namene prostora;
3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;
4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;
5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta;
6) ureajne osnove za sela;
7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine;
8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;
9) mere i instrumente za sprovoenje plana;
10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.
Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana, donose se prostorni
planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim
zakonom.

lan 20a
Ureajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnou koja je potrebna
za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela
za koja nije predviena izrada planskog dokumenta.
Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donoenje se vri u skladu
sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donoenje urbanistikog plana.
Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri naroito:
1) granicu prostornog obuhvata;
2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;
3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela);
4) prikaz povrina javne namene;
5) regulaciju i nivelaciju;
6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama;
7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata.
Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog odrivog razvoja, uvaavajui
tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito:
1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),
2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, naputena sela), kao i
3) druge razliitosti.
Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu optih
pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i
koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za:
1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata,
2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

 lan 21
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim organizacije, ureenja,
korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili za podruja odreena Prostornim planom Republike
Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za:
1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;
2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina;
3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala;
4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala;
5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju;
6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni
organ autonomne pokrajine.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.
Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske komunikacione mree i ureaja, koje su u funkciji
izgradnje objekata ili ureenja prostora predvienih prostornim planom podruja posebne namene, a nalaze se izvan
obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i 217. ovog zakona.

lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;
11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena
izrada urbanistikog plana;
12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
13) mere zatite ivotne sredine;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene moe se izraivati paralelno sa izradom
idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

3. Urbanistiki planovi

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 23
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja.
Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike
Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07), utvreno kao grad, odnosno grad Beograd.

lan 24
Generalni urbanistiki plan sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju;
3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;
4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko podruje;
5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25
Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se
doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno
prostornim planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne regulacije
se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.
Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i povrine javne namene.

lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione i graevinske linije;
5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donoenja;
9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;
10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije;
11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27
Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove,
infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim
dokumentom.
Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim planom jedinice lokalne samouprave
njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke nadlenog organa ili po zahtevu lica koje sa jedinicom lokalne samouprave
zakljui ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se izrauje istovremeno sa izradom idejnog
projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog
ureenja.
Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument ireg
podruja mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i
sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja plana detaljne regulacije.
Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog
planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana donoenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne
bude usvojen, lokacijski uslovi izdae se u skladu sa lanom 57. stav 5. ovog zakona.

lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone;
2) detaljnu namenu zemljita;
3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi;
4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;
9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog
ureenja.
Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju parcelaciju plan
detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih
planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30
Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i
urbanistikim planovima sadre naroito:
1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom prema morfolokim,
planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;
2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge
infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje;
3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban
za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;
4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine
i ivota i zdravlja ljudi;
5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima
pristupanosti;
6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera
tehnike zatite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom;
7) mere energetske efikasnosti izgradnje;
8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.
Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su pravila
usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.

4.2. Pravila graenja

lan 31
Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima
generalne i detaljne regulacije sadre naroito:
1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama pod uslovima
utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama;
2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu graevinske
parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;
6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;
7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim dokumentom, organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole e ih pribaviti iz separata.
Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih ovlaenja, po potrebi, na sopstvenu
inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za izdavanje graevinske dozvole.
Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima podruja za koje se donosi je potrebno
pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom.
Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog ovlaenja, imaju istu
pravnu snagu i obavezujui su za sve uesnike u postupku.
Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog oblikovanja,
materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32
Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana.
Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i
potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih sistema, aurne georeferencirane
ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.
Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom
topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.
Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto
podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih informacionih sistema.
Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom
obliku.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa
dokumentom ireg podruja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda,
prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim
zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za
davanje saglasnosti.
Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog organa autonomne
pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana sa planskim dokumentima ireg znaaja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica proglaenog ili zatienog
prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg
podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana
prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne pokrajine, regionalnog prostornog plana za
podruje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanistikog plana i urbanistikog
plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene unutar granica zatienog podruja, sa aktom
o proglaenju zatienog podruja vri, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskog
dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske
dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine.
Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma obezbeuju se u
budetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine u budetu autonomne
pokrajine.
Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od osam dana od dana izvrene kontrole,
dostavlja ga ministru nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti
na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od
dana dostavljanja naloga.
Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da je saglasnost data.
U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja, propisani ovim zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34
Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog reenja ulica i javnih
povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja,
a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za
podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno druga
organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i
privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i
urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer

lan 37
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena (diplomske
akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet
godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu
u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi
najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.
 10. Odgovorni urbanista

lan 38
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom
kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na
izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi
najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu
pojedinih planskih dokumenata.
Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike Srbije u proces integracija finansirati izradu
nacionalnih programa kojima se ureuje politika urbanog razvoja, urbana obnova i sl.

12. Ustupanje podloga

lan 40
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee
kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno
ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca, osim posebnog priloga koji se
odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42
Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom glasilu donosioca
planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom
glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za
potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz stava 1. ovog lana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem
interneta, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata
(u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra.
Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument dostavi organu iz stava 2. ovog lana
u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministar nadlean za poslove prostornog
planiranja, odnosno urbanizma.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta,
bez naknade.

lan 44
(Brisan)

lan 45
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem
planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa naelima INSPIRE direktive.
Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom
obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe
odbrane zemlje.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16a Rani javni uvid

lan 45a
Posle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac izrade plana organizuje upoznavanje
javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim ciljevima i svrhom izrade plana, moguim reenjima za razvoj prostorne celine,
moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata
obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na ivotnu
sredinu.
Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na
internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana od dana objavljivanja.
Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i
sugestije mogu uticati na planska reenja.
Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska reenja.
Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska dokumenta iz nadlenosti
jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne planove u nadlenosti Republike Srbije koju
obrazuje ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadlenosti
autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje organ autonomne pokrajine nadlean za poslove prostornog
planiranja i urbanizma.
Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu.

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno pribavljenom miljenju
organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv planskog dokumenta;
2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;
3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak podloga;
4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora;
5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja;
6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa strukturom osnovnih namena prostora i
korienja zemljita;
7) rok za izradu planskog dokumenta;
8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava;
9) mesto i nain obavljanja javnog uvida;
10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata
u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve
traene podatke, bez naknade.
U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove odbrane,
nadleni organ za poslove dravnog premera i katastra ustupa postojee kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih
vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.
Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadlenog organa za poslove zatite
ivotne sredine miljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.
Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja miljenje nadlenog organa za poslove
zatite ivotne sredine o potrebi izrade strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji,
autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu,
odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih
dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Nacrt planskog dokumenta

lan 48
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog dokumenta.
Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama,
posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima
infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izvetaja o primedbama javnosti pribavljenim u
fazi ranog javnog uvida.
Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima.
Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.
Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni prilog.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o
izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog
plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana za podruja koja su u celini na
teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova
komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove, u roku od 15 dana od dana
podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole.
Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim
primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni
uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni
uvid stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean
za poslove prostornog i urbanistikog planiranja.
U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog dokumenta, javni uvid ne
moe da traje krae od 15 dana od dana oglaavanja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri
podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku od 30 dana od dana
dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 3. ovog lana.
Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu.

lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da
usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt
planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke.
Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli.

16.5a Glavni urbanista

lan 51a
Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada izmeu organa nadlenog za poslove
urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija ukljuenih u postupke izrade i donoenja planskih dokumenata.
Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.
Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od etiri godine.
Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim studijama drugog
stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije),
odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti arhitekture i odgovarajuom
licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i
arhitekture.
Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje poloaj, ovlaenja, kao i prava i
dunosti glavnog urbaniste.

16.6. Komisija za planove

lan 52
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, strune provere usklaenosti
urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih
organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje
su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom,
u skladu sa ovim zakonom.
Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa autonomne
pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.
Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se podzakonskim aktom koji donosi
ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije moe angaovati
druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na vie
katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnoenja
zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

17a Lokacijski uslovi

lan 53a
Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli koja
ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnike dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za
izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje graevinska dozvola, kao i za objekte koji se prikljuuju na
komunalnu i drugu infrastrukturu.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre
izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski
uslovi se mogu izdati za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre
izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom.
Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz lana 134. ovog zakona.
Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno dela objekta (skica, crte,
grafiki prikaz i sl.).
Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

lan 54
Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve
uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni organ te uslove pribavlja po slubenoj
dunosti, o troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih trokova izdavanja. Imaoci javnih ovlaenja duni su da te
uslove po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojee komunalne
infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine.

lan 55
Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za
graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, kao i podatke o:
1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;
2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski
uslovi i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;
4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre graenja;
5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od
imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove.
Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od
dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadleno ministarstvo ili nadleni organ autonomne
pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadlenog ministarstva.

lan 57
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne
samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviena izrada plana
detaljne regulacije.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je urbanistiki projekat izraen po zahtevu
investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.
Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova,
predviena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom lanom 27. stav 6. ovog
zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se ureuju opta pravila parcelacije, ureenja i
graenja, i na osnovu postojeeg planskog dokumenta koji sadri regulacionu liniju.
Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta, poloaj objekta u odnosu na regulacione
linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu graevinsku povrinu objekta (BRGP),
uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate u skladu sa tim
uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.
Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekta na
infrastrukturnu mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih uslova.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije

lan 58
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana
Republike Srbije za razdoblje od pet godina.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog
plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku od jedne godine
od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi godinje izvetaje o
ostvarivanju prostornog plana.
Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti
izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.

lan 59
(Brisan)

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat

lan 60
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe
urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.

lan 61
Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu.
Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i precizno definisanje
planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrivanje urbanistikog projekta
utvrenoj ovim zakonom.
Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana, dozvoljena je kada je planom predviena
bilo koja od kompatibilnih namena.

lan 62
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u
odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom.
 lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da urbanistiki projekat nije u suprotnosti sa
vaeim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog
projekta u trajanju od sedam dana.
Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.
Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistiki projekat sa svim primedbama i
sugestijama komisiji za planove.
Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne
prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je urbanistiki projekat u suprotnosti sa planom ireg podruja, o emu
sainjava pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanistikog projekta.
Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga komisije iz stava 5. ovog
lana potvrdi ili odbije potvrivanje urbanistikog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti podnosioca
zahteva.
Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana.
Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana potvrivanja projekta, taj projekat objavi
na svojoj internet stranici.

lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog
konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65
Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela na osnovu projekta
preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovae
se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.
Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do
minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojeoj
izgraenosti, odnosno, planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i
na nain propisanim u stavu 1. ovog lana.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik
koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog
obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10
dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim planskim
dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestie o
tome podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno gradskom veu, u
roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za
sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove
urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra,
donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.
Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj
upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.
 lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, kao i za graevinske parcele javne namene odreene na
osnovu plana parcelacije sadranog u planskom dokumentu, uz zahtev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat
preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela, na osnovu projekta
preparcelacije iz stava 1. ovog lana ili na osnovu plana parcelacije za graevinske parcele javne namene sadranog u
planskom dokumentu.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu zahteva.

20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela istog vlasnika

lan 68
Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje
susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa, vri se na osnovu elaborata
geodetskih radova.
Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog lana izrauje se u skladu sa propisima o dravnom premeru i katastru.
Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele reava imovinsko pravne odnose.
Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadleni pravobranilac.
Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadlenom
za poslove dravnog premera i katastra.
Uz zahtev iz stava 5. ovog lana, vlasnik podnosi i dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima.
Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja
susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja.
Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.

20.3a Urbanistiko-arhitektonski konkurs

lan 68a
Urbanistiko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanistiko, kompoziciono ili pejzano reenje za odreenu
lokaciju ili idejno arhitektonsko reenje za jedan ili vie objekata, kao i parterno ili pejzano ureenje delova ili celine
predmetne lokacije.
Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih reenja za lokacije koje su od znaaja za jedinicu
lokalne samouprave.
Nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa blie propisuje ministar nadlean za
poslove urbanizma.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69
Za graenje, odnosno postavljanje objekata iz lana 2. ta. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili
komunikacionih mrea i ureaja, moe se formirati graevinska parcela koja odstupa od povrine ili poloaja predvienih
planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja
kvarova ili havarije. Kao dokaz o reenom pristupu javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava
slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslunog dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potroaa,
elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteorolokih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne
primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom.
Za objekte iz stava 1. ovog lana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, graevinska parcela formira se za
nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog
objekta u trasi koridora ne formira posebna graevinska parcela.
Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna graevinska parcela.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, pre izdavanja
upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova
pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju kada je kao dokaz o reenim imovinsko-
pravnim odnosima u postupku izdavanja graevinske dozvole podnet ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom.
Objekti iz stava 1. ovog lana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom zemljitu,
mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih
parcela, kao i odredbe o odstupanju od povrine ili poloaja predvienih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog
lana.
Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati povrinu javne namene. Iznad podzemnog
infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu
sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog lana, moe se podneti i ugovor
o ustanovljavanju prava slubenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen
u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti zakljuen sa vlasnikom, odnosno
korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljita. Za izgradnju,
dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe se, umesto propisanih dokaza iz ovog lana i drugih dokaza
propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika
zemljita. Kada se kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava
slubenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje
pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ
nadlean za poslove dravnog premera i katastra.
Kada je Republika Srbija vlasnik zemljita na kome nije upisano pravo korienja u korist nekog drugog lica, Republika
direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zakljuuje ugovore o uspostavljanju prava
slubenosti na tom zemljitu.
Na zemljitu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog lana i na zemljitu ispod vodova visokonaponskih
dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljita, uz obavezu
sopstvenika, odnosno draoca tog zemljita da ne ometa izgradnju, odravanje i upotrebu tog objekta.
U sluaju iz stava 10. ovog lana, ne dostavlja se dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti
se formira graevinska parcela za predmetno zemljite.
Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljita koje je
u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnoloki postupak i na nain koji je u
skladu sa takvim tehnolokim postupkom.
Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani pristup gradilitu i trpe izvoenje radova
za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana.
Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude priinjena prolazom i
prevozom i vrati zemljite u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete, odluku o tome donosi
nadleni sud.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

lan 70
Zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava uslove za graevinsku
parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.
Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod objekta, a po zahtevu
podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadleni organ moe odrediti graevinsko zemljite ispod objekta kao zemljite
za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o
legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske parcele podnosi se organu jedinice
lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadleni organ) odnose ako:
1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat sagraen predstavlja samo zemljite ispod objekta, osim u sluaju
propisanim ovim zakonom;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije
ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je
ureivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Slubeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada
je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana
Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice iji su osnivai Republika Srbija,
autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice;
3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima
za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13), kada je takav
objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana Republika
Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice.
Uz zahtev iz stava 3. ovog lana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po
podnetom zahtevu organ nadlean za poslove legalizacije utvrdio mogunost legalizacije, odnosno doneo reenje o
legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra da li je izvreno
obeleavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu.
Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog lana nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa nadlenog za poslove
urbanizma izvetaj da li postojea katastarska parcela ispunjava uslove da bude odreena kao zemljite za redovnu
upotrebu objekta i uslove za graevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta
potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistiki uslovi za izradu ovih projekata,
odnosno pribavi miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta
preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta
preparcelacije, odnosno parcelacije, izvetaj sadri i predlog za formiranje graevinske parcele.
Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrauju se u skladu sa uslovima
sadranim u vaeem planskom dokumentu, a naroito sa uslovima koji se odnose na poloaj postojeeg objekta u odnosu
na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain pristupa katastarskoj parceli, opti minimum u pogledu povrine
koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i povrinu postojeeg objekta ili u skladu sa optim pravilima za formiranje
graevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se ureuju opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadleni organ
obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.
Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova za izradu projekta preparcelacije,
odnosno parcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana
dobijanja obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno gradskom veu.
Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu i formiranju graevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi
nadleni organ.
Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvruje se da
je postojea katastarska parcela istovremeno i graevinska parcela, a sastavni deo reenja je potvreni projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadri projekat geodetskog obeleavanja, odnosno konstataciju da je katastarska
parcela ve obeleena, odnosno formirana.
Reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se prestanak prava korienja, odnosno prava svojine dotadanjeg korisnika,
odnosno vlasnika graevinskog zemljita i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na graevinskom zemljitu stekne
neposrednom pogodbom, po trinoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva, u roku od 15
dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene kod organa nadlenog za poslove dravnog
premera i katastra.
Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadleni organ tu injenicu
prihvata kao steeno pravo u postupku odreivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta.

l. 71-81
(Brisano)

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita

lan 82
Graevinsko zemljite je zemljite koje je odreeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korienje objekata, kao
i zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom.

2. Korienje graevinskog zemljita

lan 83
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se obezbeuje njegovo
racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljita u graevinsko zemljite, vlasnici tog
zemljita stiu prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na
injenicu to organ nadlean za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i prava.
Graevinsko zemljite kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog lana, moe se koristiti i u druge svrhe, do
privoenja zemljita planiranoj nameni.
Za promenu namene zemljita u graevinsko zemljite plaa se naknada, ako je to predvieno posebnim zakonom.

3. Svojinski reim

lan 84
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.
Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave.

lan 85
Graevinsko zemljite je u prometu.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim propisima.
3.1. Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini

lan 86
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe graevinsko zemljite dati u zakup radi izgradnje objekta za koji se
izdaje privremena graevinska dozvola u skladu sa lanom 147. ovog zakona, u sluaju realizacije projekata od znaaja za
Republiku Srbiju, kao i u sluajevima predvienim u lanu 100. st. 2. i 3. ovog zakona.
Kada se graevinsko zemljite daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je zakonom predvieno izdavanje privremene
graevinske dozvole, ugovor o zakupu se zakljuuje na odreeno vreme, najdue do pet godina.

4. Vrste graevinskog zemljita

lan 87
Graevinsko zemljite moe biti:
1) izgraeno i neizgraeno;
2) ureeno i neureeno.
4.1. Promena namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite

lan 88
Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u graevinsko zemljite, organ nadlean za donoenje
planskog dokumenta je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadlenom za
poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabelebu o obavezi
plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list
nepokretnosti.
Poljoprivredno zemljite kojem je planskim dokumentom promenjena namena u graevinsko, do privoenja zemljita nameni
moe se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.
Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede i nadlenom
poreskom organu u roku od 15 dana od dana donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite duan je da plati
naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
poljoprivredno zemljite.
Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko izvrena na osnovu zakona, planskog
dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o
poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se naknada za promenu namene zemljita, bez obzira
to je kao kultura odreene klase tog zemljita upisana njiva, vinograd, vonjak, livada, panjak, trstik-movara ili neplodno
zemljite.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog lana u roku od 60
dana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene zemljita, za zemljite kome je namena promenjena
iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u stavu 6. ovog lana.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite ne plaa se prilikom izgradnje objekata od znaaja za
Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom ureivanja graevinskog zemljita kada
je obveznik plaanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove graevinarstva, utvruje projekte za izgradnju objekata od znaaja za
Republiku Srbiju.
4.2. Promena namene umskog zemljita u graevinsko zemljite

lan 89
Kada se planskim dokumentom promeni namena umskog u graevinsko zemljite, organ nadlean za donoenje plana je
duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadlenom za poslove umarstva
i organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je
promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabelebu o obavezi
plaanja naknade za promenu namene umskog zemljita-ume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list
nepokretnosti.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz umskog u graevinsko zemljite duan je da plati naknadu za
promenu namene zemljita pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno graevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se
ureuju ume.
Promena namene iz umskog u graevinsko zemljite sadrana u planskom dokumentu se smatra optim interesom u
skladu sa lanom 10. Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).
Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvrena promena namene umskog zemljita u graevinsko
zemljite, vlasnik takvog zemljita ostvaruje sva prava vlasnika na graevinskom zemljitu, u skladu sa ovim zakonom.
4.3. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite

lan 90
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u skladu sa
zakonom.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni objekti bez graevinske
dozvole i privremeni objekti.

4.4. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite

lan 91
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za graenje i
korienje (izgraen pristupni put, elektromrea, obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi uslovi).

4.5. Pripremanje i opremanje graevinskog zemljita sredstvima fizikih ili pravnih lica

lan 92
Graevinsko zemljite koje nije ureeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga
se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola, moe se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizikih ili
pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz lana 94. ovog zakona,
predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja graevinskog zemljita, po kome je nadleni organ duan da postupi
u roku od 15 dana od dana prijema predloga.
Nadleni organ, odnosno lice iz lana 94. ovog zakona moe sa licem iz stava 1. ovog lana zakljuiti ugovor o zajednikom
pripremanju, odnosno opremanju graevinskog zemljita, koji naroito sadri:
1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja graevinskog zemljita;
2) podatke iz planskog dokumenta i tehnike uslove za izgradnju;
3) podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita;
4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela;
5) dinamiku i rok izgradnje;
6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi struni nadzor u toku izvoenja radova;
7) odreivanje uea svake ugovorne strane u obezbeivanju, odnosno finansiranju izrade tehnike dokumentacije i strune
kontrole tehnike dokumentacije, izvoenju radova i izboru izvoaa radova, kao i drugih trokova u vezi sa opremanjem
graevinskog zemljita, ukljuujui visinu i rokove obezbeivanja finansijskih i drugih sredstava;
8) odreivanje objekata koji se grade i koji e prei u svojinu jedinice lokalne samouprave;
9) odreivanje iznosa uea lica iz stava 1. ovog lana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja graevinskog
zemljita koji e biti umanjen za iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;
10) sredstva obezbeenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.

5. Ureivanje graevinskog zemljita

lan 93
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih podloga, izradu planske i tehnike
dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim dejstvima, obavlja se i provera o postojanju
zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i ureenje povrina javne namene.

lan 94
Ureivanje graevinskog zemljita obavlja se u skladu sa vaeim planskim dokumentom prema srednjoronim i godinjim
programima ureivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zatiti, racionalnom i odrivom korienju
zemljita.
Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita, Republika Srbija,
autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee, odnosno drugu
organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa zakonom, odnosno statutom.

6. Izvori finansiranja ureivanja graevinskog zemljita

lan 95
Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva ostvarenih od:
1) doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja ili razmene graevinskog zemljita;
4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
6.1. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita

lan 96
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se doprinos jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji je planirana izgradnja
objekta.
Novana sredstva dobijena od doprinosa za ureenje graevinskog zemljita koriste se za ureivanje (pripremanje i
opremanje) graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita u javnu svojinu i izgradnju i odravanje objekata
komunalne infrastrukture.

lan 97
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Iznos doprinosa se utvruje reenjem o izdavanju graevinske dozvole tako to se osnovica koju ini prosena cena
kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, prema poslednjim
objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike, pomnoi sa ukupnom neto povrinom objekta koji je predmet
gradnje, izraenom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvruje jedinica
lokalne samouprave.
Koeficijent zone iz stava 2. ovog lana ne moe biti vei od 0,1, a koeficijent namene ne moe biti vei od 1,5.
Iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za trokove infrastrukturnog opremanja graevinskog
zemljita sredstvima investitora, na osnovu ugovora zakljuenog u skladu sa lanom 92. ovog zakona, kao i za vrednost
zemljita koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.
Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekue godine utvruje koeficijente iz stava 2. ovog lana.
Investitor koji dostavi odgovarajue sredstvo obezbeenja plaanja ima pravo da iznos doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita isplati u najmanje 36 mesenih rata, a onaj koji plaa naknadu jednokratno, pre podnoenja prijave
radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave.
Skuptina jedinice lokalne samouprave optim aktom utvruje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog lana, iznose
koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuu infrastrukturu kao i uslove i nain obrauna umanjenja iz
stava 5. ovog lana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u sluaju plaanja u ratama kao i druga pitanja od
znaaja za obraun i naplatu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, u skladu sa ovim zakonom, a svojim
pojedinanim aktom moe predvideti dodatne pogodnosti za plaanje doprinosa za objekte od posebnog znaaja za razvoj
jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu
propisanom u stavu 5. ovog lana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita ne obraunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte
komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladine objekte, podzemne etae objekata visokogradnje (prostor namenjen
za garairanje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, veernice i sl.), osim za delove podzemne etae koje se koriste za
komercijalne delatnosti, otvorena deja igralita, otvorene sportske terene i atletske staze.
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita se plaa kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne
namene u drugu namenu za koju je propisan vei iznos doprinosa.
Investitor koji uklanja postojei objekat koji je izgraen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji,
plaa doprinos za ureivanje graevinskog zemljita samo za razliku u broju kvadrata korisne povrine izmeu objekta koji
planira da izgradi i objekta koji se uklanja.
Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosenoj ceni kvadratnog metra stanova novogradnje, doprinos
iz stava 1. bie utvren na osnovu proseka iznosa prosenih cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim jedinicama
lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci
objavljeni.
Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od znaaja za lokalni ekonomski razvoj, Vlada Republike
Srbije moe odobriti visinu naknade u drugaijem iznosu od iznosa predvienog stavom 2. ovog lana.

lan 98
Iznos, nain plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja na rate su
sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli.
Kada nadleni organ po zahtevu investitora izda graevinsku dozvolu usled promena u toku graenja, sastavni deo tog
reenja je novi obraun doprinosa.
Sastavni deo reenja o upotrebnoj dozvoli je konani obraun doprinosa.
Najkasnije do podnoenja prijave radova, investitor je duan da izvri uplatu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita
u celosti, odnosno ako plaa na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeenja plaanja.
Kao sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa, investitor je duan da:
1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prigovora koja glasi na
ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti dui tri meseca od dana dospea poslednje rate, ili
2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% vie od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist jedinice lokalne
samouprave.
Investitor koji gradi objekat ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 200 m i koji ne sadri vie od dve
stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita na rate.
6.2. Otuenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje graevinskog zemljita u javnoj svojini

lan 99
Otuenje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda
javnim oglasom, po trinim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.
Otuenje graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini Republika
Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada je
vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina. Otuenje graevinskog zemljita, kada je vlasnik
graevinskog zemljita u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave sprovodi jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz
lana 94. stav 2. ovog zakona.
Pod otuenjem graevinskog zemljita smatra se i razmena nepokretnosti. U sluaju razmene izmeu vlasnika graevinskog
zemljita u javnoj, zadrunoj i privatnoj svojini, ne sprovodi se postupak javnog nadmetanja ni prikupljanja ponuda javnim
oglasom, imajui u vidu pravnu prirodu instituta razmene. Predmet razmene moe biti izgraeno i neizgraeno graevinsko
zemljite.
Uslove, nain i postupak razmene nepokretnosti utvruje Vlada.
Postupak, uslove, nain i program otuenja graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice
lokalne samouprave, ureuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se
izdaju lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola.
Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog lana, ne moe biti krai od
30 dana od dana javnog oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje licu koje ponudi najveu cenu za to zemljite, koja se naknadno ne moe
umanjivati. Pod umanjenjem najvee cene ne smatra se popust koji odobrava vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini
za jednokratno plaanje odreene cene, u skladu sa podzakonskim aktom ili optim aktom vlasnika zemljita kojim se
ureuje raspolaganje graevinskim zemljitem.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti neizgraeno graevinsko zemljite po
ceni koja je manja od trine cene ili otuiti graevinsko zemljite bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade,
ako se radi o realizaciji investicionog projekta kojim se unapreuje lokalni ekonomski razvoj.
Blie uslove i nain za otuenje graevinskog zemljita iz stava 10. ovog lana propisuje Vlada, u skladu sa propisima o
kontroli dravne pomoi.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave,
mogu otuiti graevinsko zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti bez naknade, kada se radi o ispunjavanju
ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna
od ugovornih strana, odnosno otuiti ili dati u zakup po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od trine cene ili otuiti ili dati
u zakup bez naknade kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i kada se
radi o meusobnom raspolaganju izmeu vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, nain i postupak
otuenja graevinskog zemljita propisuje Vlada.
O otuenju ili razmeni graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja
ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni organ donosi odluku, koja se dostavlja svim uesnicima u postupku javnog
nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini i lice kome se graevinsko zemljite otuuje, zakljuuju ugovor u roku od 30
dana od dana donoenja odluke iz stava 13. ovog lana.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup u sluaju iz lana 86. ovog zakona.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i veliini
budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja doprinosa za ureivanje zemljita, uslove
za ureivanje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome zemljite mora da se privede nameni,
prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveza, nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ili raskid
ugovora, kao i uslove pod kojima se zakupcu predmetno zemljite moe dati u svojinu. Kada je ugovorom o zakupu
predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja visine zakupa sa indeksom potroakih cena u
Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini blie ureuje uslove, postupak, nain i sadrinu ugovora o otuenju ili davanju
u zakup.
Uesnik javnog nadmetanja, odnosno uesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je graevinsko zemljite
otueno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, te da mu je na taj nain povreeno pravo, moe podneti
nadlenom sudu tubu za ponitaj ugovora u roku od osam dana od saznanja za zakljuenje ugovora, a najkasnije u roku od
30 dana od dana zakljuenja ugovora.
Graevinsko zemljite se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se odnose na
pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu.
Pribavljanje neizgraenog graevinskog zemljita u javnu svojinu za potrebe ureenja povrina javne namene, moe se,
osim u postupku propisanim zakonom kojim se ureuje eksproprijacija, sprovesti i sporazumom sa vlasnikom graevinskog
zemljita, na nain i u postupku koji se ureuje optim aktom jedinice lokalne samouprave.
Pribavljanjem graevinskog zemljita u javnu svojinu smatra se i razmena nepokretnosti.

lan 100
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini;
2) ispravke granica susednih katastarskih parcela;
3) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 70. ovog zakona;
4) otuenja iz lana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz lana 86.;
5) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima
o eksproprijaciji;
6) otuenja neizgraenog graevinskog zemljita u postupku vraanja oduzete imovine i obeteenja u skladu sa posebnim
zakonom;
7) razmene graevinskog zemljita.
U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, graevinsko zemljite se
moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvien ugovorom o koncesiji, odnosno na vremenski period na koji
je povereno obavljanje komunalne delatnosti.
Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup bez
naknade privatnom partneru na rok na koji je zakljuen javni ugovor u skladu sa zakonom kojim se ureuje javno-privatno
partnerstvo i koncesije, odnosno unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva, a vlasnik graevinskog zemljita u javnoj
svojini moe sa fizikim ili pravnim licem zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u javno preduzee.
Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog lana.

7. Izmena ugovora o zakupu graevinskog zemljita

lan 101
Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji je izgraen ili se gradi na graevinskom
zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na
zahtev zakupca, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto, odnosno pored dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik
objekta, odnosno dela objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi
pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je overen u skladu sa zakonom, sa potvrdom
poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobaanju od poreske
obaveze, odnosno pravnosnano reenje o nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja
osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Prava i obaveze za novog
zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima na njima.
Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili za koji je naknadno izdata graevinska i upotrebna dozvola u postupku
legalizacije na graevinskom zemljitu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa ovim zakonom,
na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu
sa vaeim propisima, kojim e regulisati nain i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o
zakupu.
Uslove, nain i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog lana (nain prenoenja preostalog duga, oslobaanje od
plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina vrednost graevinskog zemljita, davanje saglasnosti za pretvaranje
prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini.

8. Pretvaranje prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade

lan 102
Pravo korienja na graevinskom zemljitu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.
Pravo svojine iz stava 1. ovog lana stie se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vri organ
nadlean za poslove dravnog premera i katastra, po slubenoj dunosti.
Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se
nalaze na toj parceli, odnosno u vlasnitvu lica koje je upisano kao nosilac prava korienja na katastarskoj parceli na
neizgraenom graevinskom zemljitu, osim za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava korienja na
neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11.
septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09),
prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana
kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i
izgradnji, prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade.
Pod osnivaem iz stava 5. ovog lana smatra se i lan jednolanog privrednog drutva ili jedini akcionar u privrednom
drutvu.
Pravo svojine steeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana proizvodi pravno dejstvo od 11. septembra 2009. godine, kao dana
stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, ima deklarativni karakter.
Stranim dravama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnitva pravo korienja na izgraenom i
neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu prethodno pribavljene
saglasnosti ministarstva nadlenog za poslove pravde, na bazi reciprociteta.
Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na:
1) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, koja su bila ili jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja
su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i njihove pravne
sledbenike;
2) lica nosioce prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini koje je steeno radi izgradnje u
skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu
odluke nadlenog organa;
3) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i
udruenja;
4) drutvena preduzea, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu;
5) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i
bilateralnih meunarodnih ugovora kojima se ureuje sprovoenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list
SRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/02).
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz stava 9. ovog lana ureuju
se posebnim zakonom.

lan 103
Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu u javnoj svojini za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi
izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca
- vlasnika objekta ili dela objekta, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti isplaen
iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od
najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvruje se pravo
svojine na graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o
zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za
raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnano okona u njegovu korist.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu bez naknade u skladu sa
odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo zakupa pretvara se u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez
naknade, kada reenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgraen na tom zemljitu postane pravnosnano, ako je to
predvieno ugovorom o zakupu.
Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog lana, organu nadlenom za upis prava svojine dostavlja se dokaz
da je iznos zakupnine isplaen u celosti.
Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine ureuje vlasnik zemljita u javnoj svojini.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog lana, vri organ nadlean za poslove voenja evidencije nepokretnosti i
pravima na njima, po zahtevu tih lica.

lan 104
Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgraeno vie objekata, u vlasnitvu razliitih lica, organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a
da je udeo tih lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu povrinu objekata koji se nalaze na toj
parceli.
Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasnitvu razliitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih
delova koji su u vlasnitvu razliitih lica, organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da
je katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u odnosu na
ukupnu povrinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.
Po zahtevu lica koje stie pravo svojine na graevinskom zemljitu u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, organ iz stava 1. ovog
lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika
udela na toj parceli.
Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan postojei objekat, zahtev za upis prava
svojine na graevinskom zemljitu - katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagraen moe se podneti tek nakon upisa tog
novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na osnovu pravnosnane sudske odluke kojom se takav upis
nalae.

9. Zemljite za redovnu upotrebu objekta

lan 105
Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom
zemljitu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgraen, stie pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj
objekat izgraen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz lana 106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na
objektu steeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na
objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13).
Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog lana podnosi se organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi da povrina
katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik
postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi da je
zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita moe,
ako se od preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita otuiti vlasniku
objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi da je
zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita, ako se
od preostalog zemljita moe formirati posebna graevinska parcela, raspolae tim zemljitem u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, organ nadlean za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji
se nalazi predmetno zemljite, jednim reenjem utvruje zemljite za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava
korienja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 7. ovog lana, vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo na upis svojine na
graevinskom zemljitu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti

lan 106
Po okonanom postupku pretvaranja prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu, u skladu sa ovim
zakonom, katastarska parcela izgraenog graevinskog zemljita zajedno sa objektima sagraenim na njoj postaje
jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojea prava i tereti koji su postojali na
objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo
katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljitu ustanovljen dugoroni zakup u skladu sa ovim
zakonom.
U sluaju kada je vie objekata razliitih vlasnika izgraeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1.
ovog lana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira
posebna katastarska parcela.
U sluaju kada je na jednoj parceli upisano vie sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta
izgraenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije
za katastarsku parcelu na kojoj je sagraen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao katastarske parcele neizgraenog
graevinskog zemljita.
Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojeih objekata ili zemljita.
U sluaju da saglasnost iz stava 4. ovog lana ne bude postignuta, zainteresovano lice moe pokrenuti postupak za
razvrgnue suvlasnike zajednice kod nadlenog suda. Na osnovu pravnosnane sudske odluke, sprovodi se parcelacija iz
st. 2. i 3. ovog lana pred organom nadlenim za poslove dravnog premera i katastra.
Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnua suvlasnike zajednice u sudskom postupku, ne moraju se
primenjivati odredbe o minimalnoj povrini graevinske parcele, o pristupu javnoj saobraajnoj povrini, visini i udaljenju
objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.
Odredbe ovog lana koje se odnose na razvrgnue suvlasnike zajednice primenjuju se i na lica iz lana 102. stav 9. ovog
zakona u cilju razvrgnua sukorisnike zajednice i formiranja novih katastarskih parcela u skladu sa ovim zakonom. Na
novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korienja.

lan 106a
(Brisan)

11. Urbana komasacija

lan 107
Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojee katastarske parcele na podruju za koje je
donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (u daljem tekstu: komasaciono podruje) pretvaraju u graevinske parcele, u
skladu sa vaeim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korienja i ureenja graevinskog zemljita, uz istovremeno
reavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku.
Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.
Komasacija se sprovodi kada na odreenom podruju postoje katastarske parcele koje zbog povrine, oblika, poloaja ili
nemogunosti pristupa javnoj povrini ne ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, uz potovanje naela nepovredivosti
stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, naela jednake vrednosti i naela dodele novih katastarskih parcela.
Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom podruju koje ine komasacionu masu, osim katastarskih
parcela:
1) na kojima su izgraeni objekti u skladu sa vaeim planskim dokumentom;
2) neizgraenog graevinskog zemljita koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu u skladu sa vaeim planskim
dokumentom;
3) javne namene koje su ureene ili izgraene u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Komasaciona masa je graevinsko zemljite unutar komasacionog podruja, koju ine izdvojene povrine predviene za
izgradnju povrina ili objekata javne namene koje se dodeljuju u vlasnitvo nosiocima prava javne svojine u skladu sa
zakonom i izdvojene povrine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim nosiocima stvarnih prava.
Izdvojene povrine za javne namene iz stava 5. ovog lana utvruju se pre formiranja graevinskih parcela za preraspodelu
ostalim nosiocima stvarnih prava, a njihova ukupna povrina ne moe biti vea od 33% u odnosu na ukupnu komasacionu
masu.
U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasnitva, kao i tereti ako su bili upisani na
katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu.
Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na graevinskom zemljitu koje je predmet
komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo nije upisano u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, kao i jedinica lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu: komisija) koju obrazuje skuptina jedinice
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove urbanizma, obrazuje republiku komisiju za urbanu komasaciju.

lan 108
Pre donoenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih nosioca stvarnih prava na katastarskim
parcelama ija povrina predstavlja najmanje 51% povrine podruja za koje je donet plan generalne ili plan detaljne
regulacije utvruje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana podnoenja zahteva.
Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana, u daljem postupku pristupa utvrivanju granica komasacionog
podruja i odreuje stranke u postupku. Komisija za komasaciju o utvrenim injenicama sainjava izvetaj, koji je javno
dostupan svim zainteresovanim licima.
Po utvrivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlae skuptini jedinice lokalne samouprave
donoenje odluke o komasaciji. Po donoenju odluka se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje
jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji i osnov je za upis zabelebe o sprovoenju komasacije u javnoj
knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Nakon upisa zabelebe, promene na komasacionom podruju su mogue
samo uz saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do zavretka procesa komasacije,
odnosno do momenta brisanja zabelebe u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Po donoenju odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o komasaciji, na predlog komisije za komasaciju, organ
nadlean za poslove urbanizma sprovodi javni poziv za prijavljivanje i utvrivanje potrebnih podataka za sprovoenje
komasacije, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, koji se objavljuje u javnom glasilu jedinice
lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji.
Rok za prijavu podataka iz stava 4. ovog lana je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, u kom roku je komisija za
komasaciju duna da sprovede javno izlaganje i blie upozna zainteresovana lica sa naelima komasacije i principima
preraspodele graevinskog zemljita, o emu sainjava izvetaj. Po okonanju javnog izlaganja, komisija za komasaciju
pristupa izradi projekta komasacije.
Projekat komasacije izrauje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije sadranim u vaeem planskom
dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno prikazanim postojeim i novoplaniranim stanjem, sa svim faktikim, prostornim i
pravnim promenama koje e nastupiti na komasacionom podruju. Po izradi, komisija za komasaciju organizuje javni uvid u
projekat komasacije u trajanju od 30 dana.
Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predloena reenja iz projekta komasacije u roku od 30 dana od
dana isteka roka za javni uvid.
Komisija za komasaciju odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, a izvetaj koji sadri podatke o
javnom uvidu, sa svim primedbama i prigovorima, sa odlukama o prigovorima, dostavlja se obraivau projekta komasacije
koji je duan da u roku od osam dana izmeni i dopuni projekat komasacije, u skladu sa donetim odlukama komisije za
komasaciju. Projekat komasacije dostavlja se komisiji za komasaciju i organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za
poslove urbanizma na potvrivanje.
Po potvrivanju projekat komasacije se objavljuje u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za
imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi reenje o komasaciji.
Na reenje o urbanoj komasaciji moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove urbanizma u roku od 15 dana od
dana prijema reenja.
Pravnosnano reenje o komasaciji, sa dokazom o isplaenim naknadama u postupku komasacije je osnov za upis
novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

lan 108a
Preraspodela graevinskih parcela vri se tako to se, uvek kada je to mogue, vlasniku dodeljuje graevinsko zemljite sa
poloajem koji je isti ili slian zemljitu koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila povrine ili na osnovu merila
vrednosti.
Na osnovu merila povrine zemljita, svakom vlasniku pripada graevinsko zemljite u povrini parcele koja je uneta u
komasacionu masu, umanjeno za udeo u povrini koja e biti koriena za javne namene i koju je utvrdila komisija za
komasaciju.
Na osnovu merila vrednosti zemljita, svakom vlasniku pripada jedna ili vie graevinskih parcela, ija trina vrednost nakon
sprovedene komasacije (postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti graevinskog zemljita unetog u
komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost).
U sluaju da nastane razlika u povrini izmeu dodeljene i unete povrine, a nakon odbitka dela povrina za javne namene
(po kriterijumu unete povrine i unete vrednosti zemljita) ta razlika se nadoknauje u novcu.
Novane naknade utvruje komisija za komasaciju.
Trokove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski radovi i dr.) padaju na teret jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Po okonanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim reenjem utvruje visinu uea svih stranaka u
stvarnim trokovima.
Trokove komasacije snose uesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu inicijativu (najmanje 51% povrine).
Postupak sprovodi lokalna samouprava o troku vlasnika zemljita. Komisija je u obavezi da pre donoenja odluke o
komasaciji, svakom uesniku dostavi predraun trokova koje e snositi do okonanja postupka. Obraun stvarnih trokova
sainjava se prilikom izrade pojedinanih reenja o komasaciji, a stvarni trokovi mogu premaiti predraun trokova za
najvie 20%.

lan 108b
Danom pravnosnanosti reenja o komasaciji:
1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u komasacionu masu prenose se na
novoformiranu katastarsku parcelu koja preraspodelom pripadne novom imaocu prava svojine;
2) dospevaju sva plaanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako reenjem o komasaciji nije drugaije
odreeno;
3) po stavljanju zabelebe o komasaciji, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra moe vriti izmene u
registru nepokretnosti iskljuivo na zahtev komisije, na teritoriji koja je obuhvaena komasacijom.

l. 109-109v
(Brisano)

V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren ovim
zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije

1.1. Prethodni radovi

lan 111
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog zakona, za koje graevinsku dozvolu
izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budeta obavljaju se
prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne
izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih
strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski,
hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni
uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog
objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti

lan 113
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska
opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument,
kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost
investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za
projekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta.
Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti

lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu
strunog kadra.

lan 116
Tehnika dokumentacija izrauje se kao:
1) generalni projekat;
2) idejno reenje;
3) idejni projekat;
4) projekat za graevinsku dozvolu;
5) projekat za izvoenje;
6) projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

lan 117
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji
objekta; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u
prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena
sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta;
zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.4a Idejno reenje

lan 117a
Idejno reenje se izrauje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a moe biti deo urbanistikog projekta za potrebe
urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije.

1.5. Idejni projekat

lan 118
Idejni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata i izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, kao i za objekte iz
lana 133. ovog zakona, kada podlee strunoj kontroli od strane revizione komisije.

1.6 Projekat za graevinsku dozvolu

lan 118a
Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja reenja o graevinskoj dozvoli.
Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vrioca tehnike
kontrole, kojom se potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.
Za objekte za koje je zakonom kojim se ureuje zatita od poara propisana mera obavezne zatite od poara, sastavni deo
projekta za graevinsku dozvolu jeste i elaborat o zatiti od poara.
Elaborat o zatiti od poara izrauje lice sa odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita
od poara.

l. 119-122
(Brisano)

1.7. Projekat za izvoenje

lan 123
Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju.
Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za gradnju
objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata kojima se
potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, graevinskom dozvolom, projektom za graevinsku
dozvolu, propisima i pravilima struke.
Projekat za izvoenje se moe izraivati i u fazama, u kom sluaju se radovi izvode samo za onu fazu za koju je projekat za
izvoenje potvren u skladu sa stavom 3. ovog lana.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara pribavlja saglasnost na tehniki dokument, pre
izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvoenje.
Saglasnost iz stava 5. ovog lana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana podnoenja
zahteva, odnosno u roku od 30 dana u sluaju da se pribavlja za objekte iz lana 133. ovog zakona.

1.8. Projekat izvedenog objekta

 lan 124
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je projekat za izvoenje sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije objekata.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvoenje, investitor, lice koje vri struni nadzor i
izvoa radova potvruju i overavaju na projektu za izvoenje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

lan 125
(Brisano)

2. Izrada tehnike dokumentacije

lan 126
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno
preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa
licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i
namenu objekta.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u vrenju tehnike
kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje komisiju za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnike
dokumentacije u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donosi reenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije iz stava 4. ovog lana.
Reenje iz stava 5. ovog lana konano je danom dostavljanja reenja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova za izradu tehnike
dokumentacije (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog
lana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije snosi podnosilac zahteva.
Visina trokova za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije, sastavni je deo reenja iz stava 5. ovog
lana.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i lice koje je strani dravljanin pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima
propisanim ovim zakonom.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu stekao pravo na
izvoenje konkursnog rada i ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.

lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili
preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.
Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za preduzimanje mera
tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant

lan 128
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na akademskim
studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske studije) odnosno
na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno
smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike
dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva projekta.
Odgovorni projektant potvruje svojim potpisom i peatom line licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuu licencu.

lan 128a
Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklaenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za
graevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i peatom line licence potvruje usaglaenost svih pojedinanih delova projekta.
Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

3. Tehnika kontrola

lan 129
Projekat za graevinsku dozvolu podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik
koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.
Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno
koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i pravilima
sadranim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta,
kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih
istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-
tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala;
uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione
komisije.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajuim licencama koji su obavili
tehniku kontrolu pojedinanih delova projekta, a konani izvetaj potpisuje zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik iz
stava 2. ovog lana.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
Projekat za graevinsku dozvolu izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se proverava
usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta.
Projekat za graevinsku dozvolu iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

lan 129a
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehnike dokumentacije,
odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog nadzora ili tehnikog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za tetu
koju moe priiniti drugoj strani, odnosno treem licu.
Blie uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. uvanje tehnike dokumentacije

lan 130
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak dokumentacije na
osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije za izgradnju tog objekta.
Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike dokumentacije na
osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za
izvoenje radova.

5. Revizija projekata

lan 131
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz lana 133. ovog
zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem
tekstu: reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133. ovog zakona koji se u celini grade na
teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine
nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu
objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i
drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika
objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa
razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija sainjava izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za izvoenje.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 30 dana, od dana podnoenja zahteva.
Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izvetaj iz stava 2. ovog lana u propisanom roku, smatrae se da komisija nema
primedbe.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole

lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u daljem tekstu:
Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje
radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za nauno-istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva
nadlenog za eksploataciju mineralnih sirovina, proizvodnju biogoriva i biotenosti u postrojenjima kapaciteta preko 100 t
godinje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bara ukoliko prelazi preko teritorije dve
ili vie optina, skladita nafte, tenog naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona koji se grade van
eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i geoloka istraivanja i magistralnih toplovoda;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koe i krzna, objekata
za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih mineralnih sirovina koji se
grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i geoloka istraivanja, osim objekata za
primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena;
5) stadiona za 20 000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m, objekata preko 50 m visine, silosa
kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvrenje krivinih sankcija, objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih
predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano
bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa vieporodinog stanovanja kada je investitor Republika Srbija;
6) termoelektrana snage 10 MW i vie, termoelektrana-toplana elektrine snage 10 MW i vie i drugih objekata za
proizvodnju elektrine energije snage 10 MW i vie, kao i elektroenergetskih vodova transformatorskih stanica napona 110 i
vie kV;
7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za pie kapaciteta
preko 200l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s;
8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha;
9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja sa odreenim granicama
katastarskih parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine,
objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan,
odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog
dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih
objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta vie od 70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fiziko-hemijskim, hemijskim postupcima, kao
i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada;
12) aerodroma za javni vazduni saobraaj;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na ove puteve i graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i
oni koji se grade na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;
19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa preko 200.000
stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i vie.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata odreenih u lanu 133. ovog zakona
koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu
133. ovog zakona.

3. Izdavanje graevinske dozvole

lan 135
Graevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole dostavi projekat za graevinsku
dozvolu, ima odgovarajue pravo na zemljitu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se
blie ureuje sadrina i nain izdavanja graevinske dozvole i platio odgovarajue administrativne takse. Sastavni deo
zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje graevinske dozvole potpisan i overen peatom line licence od strane glavnog
projektanta.
Kao odgovarajue pravo na zemljitu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, kao i
druga prava propisana ovim zakonom.
Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korienja na
graevinskom zemljitu koje je upisano u odgovarajuu evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donoenja posebnog
propisa kojim e biti ureeno pravo i nain sticanja prava svojine na graevinskom zemljitu za ova lica.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajuem pravu smatra se i pravnosnano ili konano
reenje o eksproprijaciji, zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom, zakljuen ugovor o zakupu na
zemljitu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani lanom 69. ovog zakona.
Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u skladu sa faktikim stanjem na terenu, ne
dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu, odnosno objektu.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, kao dokaz o
odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziivanju, prilae se i ugovor
zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja upisano lice iz lana
102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom
korienja u korist podnosioca zahteva.
Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih
drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom,
investitor nema obavezu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, ako postoji reciprocitet sa tom stranom
dravom, o emu potvrdu izdaje ministarstvo nadleno za spoljne poslove.
Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja graevinske dozvole, investitor pribavlja energetsku dozvolu, u skladu sa
posebnim zakonom.
Ako je zahtevom za izdavanje graevinske dozvole predvieno prikljuenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja
u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, to je utvreno lokacijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje
graevinske dozvole se podnosi ugovor izmeu investitora i odgovarajueg imaoca javnih ovlaenja kojim se utvruju
obaveze ugovornih strana da, najkasnije do isteka roka za zavretak radova na objektu za koji se trai graevinska dozvola,
izgrade infrastrukturu potrebnu za prikljuenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje graevinske dozvole vri proveru
dostavljene dokumentacije u skladu sa lanom 8 ovog zakona.
Graevinska dozvola se izdaje na osnovu vaeih lokacijskih uslova nezavisno od toga po ijem zahtevu su lokacijski uslovi
izdati.
Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine pre izdavanja
graevinske dozvole, potrebno je pribaviti izvetaj revizione komisije.

lan 135a
Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen ugovor izmeu
investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac
prava i obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer.
Finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema treim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u
skladu sa ovlaenjima koja su mu preneta ugovorom iz stava 1. ovog lana.

4. Sadrina graevinske dozvole

lan 136
Graevinska dozvola sadri naroito podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se uklanja ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva. Sastavni deo reenja su
lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz lana 97. stav 2. ovog zakona, izvod iz projekta i projekat za graevinsku dozvolu.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne
moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku i funkcionalnu
celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli

lan 138
Nadleni organ dostavlja reenje o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je reenje
izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, reenje se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi
objekat, radi informisanja.
Reenje o graevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlaenja nadlenim za utvrivanje uslova za projektovanje,
odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu, radi informisanja.

lan 138a
Graenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog
zakona.
Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog
zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa graenjem objekta do pravnosnanosti
reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tuba
neosnovana.

6. Odluivanje po albi

lan 139
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja
radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne
samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na prvostepeno reenje o
odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne
pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli donetoj za graenje
objekta do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana
145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole

lan 140
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve
godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata
graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona, objekte komunalne
infrastrukture koji se izvode fazno i porodine stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja svojih stambenih potreba.
Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana graevinska dozvola ostaje
na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor prui dokaz da je stepen
zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom
stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija koje omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu
infrastrukture.
Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun Poreske uprave naknadu u visini poreza
na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u
skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana donosi organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se
nalazi predmetni objekat.

8. Izmene reenja o graevinskoj dozvoli usled promene investitora

lan 141
Ako se nakon pravnosnanosti reenja o graevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je duan da u roku od 15
dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu radi izgradnje objekta,
odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u
izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljitu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog lana dostavlja se ugovor o
kupovini graevinskog zemljita, odnosno objekta u izgradnji, zakljuen u obliku javnobelenikog zapisa, odnosno drugi
pravni osnov o sticanju prava svojine na graevinskom zemljitu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet graevinskog
zemljita, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske dozvole je zakupac
na tom zemljitu, uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa
upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na graevinskom
zemljitu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zakljuen u obliku
javnobelenikog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o
plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet
objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom
graevinskog zemljita u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u stan ili poslovni
prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov
sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu
sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja
zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa
posebnim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se
izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata
graevinska dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni
privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje graenje objekta.
Reenje o izmeni reenja o graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva i sadri
podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na projektu za graevinsku dozvolu upie i peatom
organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac
reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni spor.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno
se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama
ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli

lan 142
Po izdavanju reenja o graevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima,
izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglaavanja sa projektom za izvoenje i iz drugih razloga,
moe podneti zahtev za izmenu graevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u
odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za graevinsku dozvolu, investitor je duan da
obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i
drugih parametara i uslova utvrenih u graevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi projekat za graevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za graevinsku
dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog lana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadleni organ e u objedinjenoj
proceduri od imaoca javnih ovlaenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti reenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim planskim
dokumentom i lokacijskim uslovima, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana
prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja shodno e se
primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama
ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske dozvole

lan 143
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljene graevinske dozvole,
ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih
posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije na energetskim objektima ili
telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti.
U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu
da odmah obavesti organ nadlean za poslove graevinske inspekcije o nastaloj havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana
145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje, odnosno
izvoenje radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u propisanom roku, duan je da takav objekat
ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola

lan 144
Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za gradnju, odnosno akt za
izvoenje radova jesu: radovi na tekuem odraavanju objekta ili stana; postavljanje iane ili drvene ograde; graenje
objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je
sagraen glavni objekat, a koji se izvode na nain da ne ometaju redovno korienje susednih objekata (vrtna senila do 15
m2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m2, deja
igralita, dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne
prikljuuju na elektrodistributivnu mreu); stone jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; peake staze,
ploe za obavetavanje povrine do 6 m2 i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog drutva,
javnog preduzea, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosai antena sa antenama na
postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na
odgovarajuim nosaima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama
elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu linijsku infrastrukturu
elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske
opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge kablove, tipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj
opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na odravanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se
izvode bez graevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena odreenih ureaja i njihovih delova); stubii
katodne zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na
ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

lan 145
Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju
prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne infrastrukture u okviru
postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru postojee regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija,
sanacija, promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, promena namene uz izvoenje graevinskih radova,
izvoenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja,
voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova
elektronske komunikacione mree, pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske
elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv
naponski nivo i deo elektrodistributivne mree od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do
mesta prikljuka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci
na izgraenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za isporuku gasa,
elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni prikljuci, graenje zidanih ograda,
vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Reenje o odobrenju izvoenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajue pravo u skladu sa lanom 135. ovog
zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje sadrina tehnike dokumentacije
prema klasi objekta, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na investicionom odravanju, odnosno
uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i platio odgovarajuu administrativnu taksu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova na
objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama
nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje
radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se
nalazi predmetni objekat.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, u
roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena namene u roku od pet dana od dana
podnoenja zahteva.
Na reenja iz st. 3. i 4. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu investitora, nadleni organ
moe izdati upotrebnu dozvolu.
Pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje upis u
javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta,
odnosno dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvoenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za
upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva odredie za koje objekte, odnosno radove, se pre izvoenja radova obavezno
izrauje projekat za izvoenje.

lan 146
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim povrinama (kiosci, bate
ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u
javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju renih agregata i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu,
obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.
Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog lana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zatienoj okolini nepokretnog
kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vri uz uslove nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture.
Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene obezbeuje i ureuje jedinica lokalne
samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja
spomenika i spomen obeleja izvan povrina javne namene.

12. Privremena graevinska dozvola

lan 147
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojeih,
ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraajnice i prikljuci,
prikljuci na komunalnu mreu za potrebe graenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvoenje istranih radova na lokaciji, u
cilju utvrivanja uslova za izradu projekta za izvoenje i za izmetanje postojeih instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje
reenja iz lana 145. ovog zakona.
Privremena graevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog lana, moe se izdati i za izvoenje radova na
proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovoenja
objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa. Po zavretku radova na
investicionom odravanju, adaptaciji, rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u obavezi da organu nadlenom za poslove
legalizacije dostavi tehniki opis i popis radova na investicionom odravanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvoenje,
zavisno od radova koji se izvode.
Za radove iz stava 3. ovog lana privremena graevinska dozvola se moe izdati ako je investitor upisan kao vlasnik na
graevinskom zemljitu na kome je taj objekat sagraen.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni period u kome se
objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja privremene
graevinske dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo privremenu graevinsku
dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.
Na zahtev investitora, reenje o privremenoj graevinskoj dozvoli moe se jednom produiti za jo tri godine. Istekom
naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog lana o uklanjanju privremenog objekta.

VII GRAENJE
1. Prijava radova

lan 148
Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao graevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre poetka izvoenja
radova.
Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, u
skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaenoj administrativnoj taksi.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog lana, kada je reenje o graevinskoj dozvoli izdato na
osnovu konanog reenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed
nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
U prijavi iz stava 1. ovog lana investitor navodi datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova.
Nadleni organ o podnetoj prijavi obavetava graevinsku inspekciju.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje

lan 149
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih
linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom,
koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova,
poetku graenja i roku zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova

lan 150
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (u
daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da vri privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste
radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je
izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog strune komisije
koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova

lan 151
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na
studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske studije),
odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz
stava 5. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena
odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim
obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama
prvog stepena, sa strunim rezultatima na graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju
graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i lice koje ima
zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina
radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna
povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine, objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara,
lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i
elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i
radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama
prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa
vaeom licencom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 152
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie projekat za izvoenje;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu izjavu o zavretku izrade temelja i o zavretku objekta u
konstruktivnom smislu.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je
ureeno izvoenje geodetskih radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, obavetava o zavretku izrade temelja
nadlenu graevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvri inspekcijski nadzor i o tome obavesti
nadleni organ.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih temelja u odnosu na
graevinsku dozvolu, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi
obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o
nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu
tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava
arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda i sl.).
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno projektu za izvoenje, u skladu
sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim normativima i standardima kvaliteta koji vae za
pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu
okoline za vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i projekat za
izvoenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor

lan 153
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata graevinska
dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema tehnikoj dokumentaciji
po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i
tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina izvedenih radova; proveru da li postoje
dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa
projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja
koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog
izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom
pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja
rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

lan 153a
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisae na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o izvoau
radova, odgovornom izvoau radova, obavezi odreivanja strunog nadzora i tehnikom pregledu objekta.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta
 lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku
celinu i moe se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom
na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova,
odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155
Tehniki pregled objekata vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vrenje tih
poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom
donetim na osnovu ovog zakona, kojim se ureuje sadrina zapisnika o tehnikom pregledu, sastav komisije za tehniki
pregled, kao i nain vrenja tehnikog pregleda.
Kada je predmet tehnikog pregleda objekat za koji su utvrene posebne mere zatite od poara, lan komisije za tehniki
pregled je i inenjer protivpoarne zatite sa odgovarajuom licencom.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.
Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog lana, tehniki pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i moe se kao
takav samostalno koristiti, moe obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom sluaju to lice snosi trokove tehnikog
pregleda.
Lice iz stava 5. ovog lana nakon pribavljenog pozitivnog miljenja komisije za tehniki pregled objekta ima pravo da
podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog
projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je
struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na
studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje pet godina.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje
je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike
dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica
koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za
izdavanje graevinske dozvole.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo,
izgraen bez graevinske dozvole.

1.2. Probni rad

lan 157
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja,
postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili
druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili
drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom
da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadleni organ.
Probni rad moe trajati najdue godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku
probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izvetaj o tome dostavlja investitoru.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158
Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predvieno izdavanje graevinske dozvole moe se koristiti po prethodno
pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilae se izvetaj komisije za tehniki pregled kojim se utvruje da je objekat
podoban za upotrebu sa predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, projekat za izvoenje ili projekat izvedenog stanja,
elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne
instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o
energetskim svojstvima.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav
samostalno koristiti.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.
Ako objekat podlee obavezi pribavljanja integrisane dozvole moe se koristiti samo uz pribavljenu dozvolu iz stava 1. ovog
lana i integrisane dozvole propisane posebnim zakonom.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od
dana dostavljanja.
Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnoenja
zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priloen nalaz komisije za tehniki pregled kojim se utvruje da je objekat
podoban za upotrebu i predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, nadleni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je
reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.
U roku od pet radnih dana po pravnosnanosti izdate upotrebne dozvole, nadleni organ po slubenoj dunosti dostavlja
organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni
objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o kunom broju i vri upis prava svojine na objektu,
odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obavetava investitora i nadleni organ uprave u roku od sedam dana od
dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vri odgovarajui upis u katastar vodova.

3. Odravanje objekta

lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i tekuem odravanju
objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen na
elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU,

PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
1. Struni ispit

lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae se pred komisijom koju
obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat
zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 162
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inenjerska komora
Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije e reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja
poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih podataka.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inenjerska komora Srbije vodi registar inenjera koji sadri podatke o svim angaovanjima inenjera u svojstvu odgovornog
planera, urbaniste, projektanta, izvoaa radova, odnosno inenjera energetske efikasnosti, kao i podatke o pokrenutim
postupcima za utvrivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u skladu sa aktom koji donosi ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju
i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja,
projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u
obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih
ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne, tehnoloke i inenjeri
drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog zakona.

lan 164
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade planskih
dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i
odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za
izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima Komore.
Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie propisuje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno
miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i odgovorne
izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom Komore.

lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante,
odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana, uz prethodno pribavljenu saglasnost
ministra nadlenog za poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
 lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na
zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili veih
oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za
bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je nadleni graevinski inspektor prethodno doneo reenje o zabrani
korienja, odnosno upotrebe objekta.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika objekta, osim u sluaju
kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao reeno pitanje smetaja korisnika objekta
smatra se obezbeivanje nunog smetaja.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku
uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost
saobraaja.

lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, moe se pristupiti samo na
osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
1) projekat ruenja sa tehnikom kontrolom;
2) dokaz o svojini na objektu
3) uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee komunalne i druge infrastrukture,
zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne
dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30
dana od dana dostavljanja reenja.

lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i
za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava vlasnika
objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana utvruje se rok u kome se radovi na
rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti, odnosno odobrie reenjem, po
slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su
upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz graevinskog otpada, u
skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

lan 171
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava republiki,
pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske inspekcije.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvrenje.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e se izvriti preko
privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do naplate od izvrenika.
Ukoliko nadleni organ nema potrebna sredstva za izvrenje inspekcijskog reenja, zainteresovana strana moe obezbediti
trokove izvrenja do naplate od strane izvrnog dunika.
Na zahtev organa nadlenog za poslove graevinske inspekcije nadlena policijska uprava e, u skladu sa zakonom, pruiti
policijsku pomo radi omoguavanja izvrenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Graevinski inspektor po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor

lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji
autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor
nad radom gradskih i optinskih graevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju
graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada
Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine.
Ukoliko se u vrenju inspekcijskog nadzora nad radom graevinskog inspektora gradske optine u sastavu grada utvrdi da
optinski graevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora, gradski graevinski inspektor
ima pravo da u konkretnom sluaju preuzme vrenje inspekcijskog nadzora i okona postupak.
Protiv optinskog graevinskog inspektora, pored kazne propisane lanom 209. stav 1. taka 7) ovog zakona pokree se i
disciplinski postupak zbog tee povrede radne dunosti iz radnog odnosa.
U sluaju iz stava 6. ovog lana, po albi na reenje doneto u ovom postupku reava ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine kada se objekti grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture - master, odnosno diplomirani inenjer
arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer - master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine
radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke odnosno
smera na studijama drugog stepena graevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike
akademske studije, specijalistike strukovne studije) odnosno diplomirani inenjer graevinarstva, ili lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija,
master strukovnih studija, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno diplomirani inenjer
arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove
propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na
studijama prvog stepena graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu arhitektonske ili
graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, poloen struni ispit i koje ispunjava i druge uslove
propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 173
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge
poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove;
2) je planski dokument izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) su lokacijski uslovi i urbanistiki projekat izdati u skladu planskim dokumentom;
4) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
5) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje utvruje uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i
uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske uslove i objavilo separat o tehnikim uslovima za izgradnju
objekata, u propisanim rokovima.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove
odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u prostoru, kao i
nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da urbanistikom inspektoru omogue
potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 174
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje
izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da podnese prigovor nadlenom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistiki projekat, u roku koji ne moe biti
dui od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrivanja urbanistikog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu
u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora;
ta. 3) - 5) (brisan)
6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta i da predloi ministru
nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta ili
dela planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili odreeni deo planskog dokumenta nije donet u skladu sa
zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadlean
za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne objave separat, odnosno
ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i drugu infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik moe da nastavi sa
izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o
zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama ovog
zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani primene
planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean za njegovo donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava 3. ovog lana u roku od 15 dana od
dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri struni nadzor,
odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i potvrena prijava o poetku
graenja, odnosno izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema izdatoj graevinskoj dozvoli i projektu za izvoenje, odnosno tehnikoj dokumentaciji na osnovu
koje je izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim standardima,
tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korienjem
objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim
korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da obavezno izvri dva inspekcijska nadzora i to prilikom
dobijanja obavetenja od nadlenog organa o prijavi temelja i po zavretku objekta u konstruktivnom smislu.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u izgradnji, da trai isprave
u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao i da
preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja injeninog stanja.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da ue bez odluke suda i u posebni fiziki deo zgrade u
kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predvien inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi sumnje da e
prilikom vrenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera radi spreavanja opasnosti po
ivot i zdravlje ljudi, odnosno izvoenje radova koji predstavljaju izvrenje krivinog dela bespravne gradnje.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da
daje struna objanjenja, da preduzima preventivne mere, ukljuujui da obavetava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi
sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na mogue zabranjene, odnosno tetne posledice
njegovog ponaanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu
nastati u budunosti, kao i da neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora

lan 176
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo graenje
zavreno bez graevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno graevinskoj
dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;
1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi
bez reenja iz lana 145. ovog zakona;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu
graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvoenje, a ako investitor u
ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog
dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje graevinske dozvole, ako
utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a
ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog
dela;
5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu
graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa, graevinskom dozvolom i projektom za izvoenje a ako
investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje izgraenih temelja i vraanje
terena u prvobitno stanje;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno izvoenje radova i posle
donoenja reenja o obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se
objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u reenju o ruenju, a
nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.
Kada graevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajuom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno
pravilima struke, duan je da o tome obavesti nadleni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrivanja
odgovornosti.
Graevinski inspektor podnosi prekrajnu, odnosno krivinu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom
projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku
nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Nadleni organ i organizacija iz stava 3. ovog lana duni su da podnosioca obavetenja obaveste o preduzetim merama u
roku od 30 dana od podnoenja obavetenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi
informisanja.
U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obavetenje iz stava 3. ovog lana, prijava iz stava 4. ovog lana i konana
odluka iz stava 5. ovog lana.

lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine, naredie
reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i
obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret investitora,
odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima,
tehnikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni
nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, naloie reenjem obustavu radova i odredie rok za otklanjanje nedostataka,
koji ne moe biti dui od tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni
otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku od dana donoenja
usmenog reenja.
Pismeni otpravak reenja iz stava 1. taka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi.

lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje strunog nadzora
nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje
radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno
bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se ne
otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru pribavljanje upotrebne
dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee
reenje o zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena graevinskom i
upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u roku od 30
dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona u ostavljenom roku,
donee reenje o zabrani korienja objekta;
5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili
ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno dela objekta;
6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u prijavi poetka graenja objekta,
odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri
graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom roku, podnee prijavu za
uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno korienja objekta ne vri
propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku
objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore Srbije dostavi reenje koje u vrenju
inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez
graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno gradilite", peaenjem graevinskih
maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja nadlenoj policijskoj
upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja.

lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o
dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno
upotrebljava, to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno zakljuku o dozvoli
izvrenja.
Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili
izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim
identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili izvoaa radova, postupak iz stava 1. ovog lana
se ne prekida niti se produavaju rokovi odreeni u tom postupku.
Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu
nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta
potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku
odreenom reenjem o uklanjanju.
Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim
uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, ve e investitoru reenjem naloiti
vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.

lan 184
Na reenje republikog graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
alba na reenje iz stava 1. ovog lana se izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Na reenje urbanistikog inspektora moe se izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje urbanistikog inspektora prigovor se izjavljuje nadlenom izvrnom organu grada Beograda, autonomne
pokrajine, odnosno Vladi, preko organa nadlenog za poslove urbanizma autonomne pokrajine.
Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata alba se
izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora
u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u postupku
inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenja iz ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

l. 185-200**
(Prestalo da vai odlukom US)

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201
Vlada, prema klasi i nameni objekta, propisuje:
1) koji se uslovi za projektovanje i prikljuenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlaenja u postupku izdavanja
lokacijskih uslova;
2) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja uslova iz take 1) ovog stava;
3) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja lokacijskih uslova od strane nadlenog organa.
Vlada blie ureuje tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6), kao i uslove, nain i postupak otuenja i
razmene nepokretnosti u javnoj svojini (lan 99);
Vlada blie propisuje nain, uslove i postupak za ulaganje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini radi
ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno unoenja kao osnivakog uloga u javna preduzea i privredna drutva i
zakljuivanja ugovora o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata sa fizikim ili pravnim licem (lan 100).
Vlada blie propisuje sastav, delokrug i odgovornost republike komisije za komasaciju, postupak sprovoenja komasacije,
sadrinu odluke o komasaciji, sadrinu, uslove i nain izdavanja reenja o komasaciji, postupak izrade i sadrinu projekta
komasacije, nain procene vrednosti zemljita u postupku urbane komasacije, trokove i obveznike plaanja trokova (l.
109a-109g).
Ministar blie propisuje:
1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava zgrada, energetske zahteve za nove i postojee zgrade, kao
i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4);
2) tehnike propise iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove projektovanja, planiranja i
izgradnje, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (lan 5);
3) predmet i postupak sprovoenja objedinjene procedure, voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura i centralne
evidencije, kao i ovlaenja i obaveze registratora (l. 8, 8a, 8d, 8v i 8g);
4) sadrinu, nain, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata (l. 31a, 34, 41, 46, 48, 49, 50, 58. i 61);
5) sadrinu, nain i postupak izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja (l. 10-68);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);
7) uslove i nain rada komisije za strunu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklaenost planskih
dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave (l. 33, 49. i 52);
8) sadrinu i nain voenja i odravanja centralnog registra planskih dokumenata, informacionog sistema o stanju u prostoru
i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata, kao i digitalni format dostavljanja planskih dokumenata (l. 43. i 45);
9) sadrinu, postupak i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita (lan 94);
10) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruenje, s
obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju (lan 2);
11) sadrinu, nain i postupak izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekata (l. 117-
124, 129, 131. i 168);
12) uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti (lan 129a);
13) uslove i nain rada revizione komisije i sadraj izvetaja o strunoj kontroli (lan 132);
14) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole, (l. 135-138);
15) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehnike
dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);
16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);
17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku graenja i
upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehniki pregled
objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvruje da je objekat podoban za upotrebu; formu i
sadrinu predloga komisije za tehniki pregled o utvrivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga
pitanja od znaaja za vrenje tehnikog pregleda (l. 154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade tehnike
dokumentacije graenja i energetske efikasnosti (lan 161.);
21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, odgovornog
planera (lan 162);
22) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor;
23) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);
24) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181);
25) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (l. 31. i 57);
26) nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko - arhitektonskog konkursa (lan 68a);
27) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvoau radova, odgovornom izvoau radova i obavezi odreivanja
strunog nadzora u toku graenja i tehnikog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta (lan 153a);
28) sadrinu i nain objavljivanja podataka registra inenjera Inenjerske komore Srbije (lan 162).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi

lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice,
koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane
uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane
uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je
investitor, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 202a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice
koje izrauje tehniku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim
zakonom (l. 126. i 150).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice
koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat
gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177.).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje
gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 204
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice
koje je ovlaeno da utvruje uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, odnosno da prikljui objekat na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne objavi separat i/ili ne dostavi potrebne
podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili saglasnost na projekat, odnosno drugi akt
predvien ovim zakonom, kao i ako ne prikljui objekat na infrastrukturu (l. 8b i 46. stav 4).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno nosilac
izrade plana.

lan 204a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice
ako trai saglasnosti na tehniku dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom licu, novanom
kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

2. Prekraji

lan 205
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice,
ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom
kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje nije preduzetnik novanom kaznom od 50.000 do 100.000
dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-4. ovog lana podnosi nadleni graevinski, odnosno urbanistiki
inspektor.

lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta
ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti (lan 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom
kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje je investitor objekta, novanom kaznom od 20.000 do 100.000
dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1, 2. i 3. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje
dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne omogui
urbanistikom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od
10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor.

lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno druga organizacija,
odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava
propisane uslove (l. 151. i 152);
2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 2);
3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehnikoj
dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan 152. stav 7. taka 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi
objekat, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorni izvoa radova ako postupa suprotno
odredbama lana 152. stav 7. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-3. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208a
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat
gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);
4) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor, novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208b
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji izrauje tehniku dokumentaciju
i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (l. 126. i 150).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208v
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorni projektant
koji je izradio i potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehnike kontrole, suprotno odredbama
ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno
lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (lan 46);
2) ne izda lokacijske uslove, graevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 8d, 53, 56, 136. i 158);
3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);
4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska dozvola (lan
147);
5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);
6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l.
173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor, zahtev
iz stava 1. ta. 2) i 4) ovog lana graevinski inspektor, zahtev iz stava 1. taka 6) ovog lana urbanistiki, odnosno
graevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. ta. 5) i 7) ovog lana organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno
lice u nadlenom organu uprave ako:
1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (lan 53);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l. 135. i 136);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ nadlean za
sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.

lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u sluajevima iz l. 174, 176,
177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne
moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 211a
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u imaocu javnog ovlaenja, ako
imalac javnih ovlaenja tokom sprovoenja objedinjene procedure ne postupa na nain i u rokovima propisanim ovim
zakonom (lan 8b).
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ nadlean za
sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.

lan 211b
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj registrator, odnosno odgovorno lice u organu
nadlenom za sprovoenje objedinjene procedure ako nije imenovan registrator, ako ne podnese zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka u skladu sa lanom 8v stav 5. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi Registrator centralne evidencije.

lan 212
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje
obavlja poslove izrade i kontrole tehnike dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog nadzora ili
tehnikog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za tetu (lan 129a).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom
kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka
mandata utvrenim aktom o obrazovanju.

lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, duna su da
svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti
za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima
je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama
ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

lan 215
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedite jedinice
lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za donoenje
prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i urbanistiki
planovi.
Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i urbanistikih planova do dana
stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog zakona,
nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni uvid koji
e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog zakona, donee
odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama ovog zakona, u
roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog
zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi planova iz lana 20.
stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim zakonom,
prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika donee odluku o izradi plana
generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja
na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da vae generalni planovi, planovi detaljne
regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima
o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000 stanovnika, donee u roku od tri meseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose
na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom
graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe
generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u
skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja nisu sedite jedinice
lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne
regulacije.
Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog zakona koje se odnose
na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana.
Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog
plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.

lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih objekata, za koje
se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije
predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija
nadlenih za poslove telekomunikacija, na osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike
Srbije, u skladu sa zakonom.

lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinanim
pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219
(Brisan)

lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS",
br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu.

lan 221
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi ministar nadlean za
poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima
objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i
34/06).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu
zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 24/2011)

lan 88[s1]
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinim
pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci za prestanak prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini zapoeti u skladu sa
odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), koji nisu okonani do 11. septembra
2009. godine, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu tog zakona.
Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), moe se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po pravnosnanosti tog reenja izmenjen
planski dokument na osnovu koga se moe izdati graevinska dozvola za izgradnju objekta vee povrine od objekta ija je
izgradnja odobrena reenjem ije se ukidanje trai.
Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 89[s1]
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS",
br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine.
Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie kriterijume, merila, visinu, nain i rokove
plaanja naknade za korienje graevinskog zemljita, a moe ih propisati uzimajui u obzir i namenu korienja objekta.
Lica koja imaju bespravno sagraene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona,
lica kojima je pravnosnano okonan postupak legalizacije donoenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za
legalizaciju, kao i lica koja nisu zakljuila ugovor iz lana 185. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br.
72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do ruenja bespravno sagraenog objekta plaaju naknadu za korienje graevinskog
zemljita propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu.

lan 90[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 121/2012)

lan 2[s2]
Nosilac prava korienja iz lana 103. stav 1. Zakona moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i
rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom vaeim planskim dokumentom u roku od 12
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvrenoj konverziji zemljita u skladu sa
Zakonom.

lan 3[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 132/2014)
 lan 129[s3]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu:
Agencija), osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).
Danom prestanka rada Agencije poslove iz okvira nadlenosti Agencije preuzima ministarstvo nadleno za poslove
prostornog planiranja.
Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Agencije preuzima zaposlene, sredstva, imovinu, dokumentaciju i
arhivu Agencije.
Prava i obaveze Agencije preuzima Republika Srbija.
Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.
O izvravanju obaveza Agencije, preuzetih u skladu sa zakonom, starae se Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i
infrastrukture u okviru nadlenosti utvrenih Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/14).

lan 130[s3]
Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog zakona,
nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je doneta odluka o izradi,
a koji se mogu okonati po odredbama zakona po kojima su zapoeti.
Donosioci planskih dokumenata duni su da, prilikom izmene i dopune planskog dokumenta po stupanju na snagu ovog
zakona, sadrinu i postupak usvajanja planskog dokumenta usklade sa odredbama ovog zakona.
Vaei planski dokumenti, kao i planski dokumenti iji se postupak izrade i donoenja sprovodi po odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji, dostavljaju se centralnom registru planskih dokumenata u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od
12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, u skladu sa odredbama lana 43. ovog zakona se primenjuje i na planove
iz stava 2. ovog stava.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih i objekata
elektroprenosne i elektrodistributivne mree, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, odnosno reenje iz
lana 145. ovog zakona na podruju za koje nije donet planski dokument ili vaeim planskim dokumentom nije predviena
izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za
poslove telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godinjih planova razvoja tih mrea na teritoriji Republike Srbije, u
skladu sa zakonom.
Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi zemljite kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u
graevinsko zemljite, duna je da organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od 12 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena do 15. jula
1992. godine.

lan 131[s3]
Zapoeti postupci za reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, graevinske dozvole,
upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu
ovog zakona, okonae se po propisima po kojima su zapoeti.
Lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnanosti predstavlja osnov za izdavanje
graevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.
Ugovori o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona, predstavljaju
osnov za utvrivanje aktivne legitimacije zakupca u postupku izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.

lan 132[s3]
Odredbe lana 8, lana 8b, lana 8d, lana 8, l. 97, 98. i lana 211a ovog zakona primenjuju se od 1. marta 2015. godine.
Odredbe lana 8a, lana 8v, lana 8g, lana 176. stav 6, lana 211b i lana 212. ovog zakona primenjuju se od 1. januara
2016. godine.
Do 1. januara 2016. godine razmena dokumenata i podnesaka izmeu nadlenog organa i imaoca javnih ovlaenja u
sprovoenju objedinjene procedure moe se vriti i u papirnoj formi.
Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona bie doneti najkasnije do 15. februara 2015. godine,
osim podzakonskog akta iz lana 8a stav 3, lana 8v stav 7. i lana 8g stav 3. ovog zakona koji e biti doneti najkasnije do
15. novembra 2015. godine.
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu
Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz lana 102. stav 9. ureuju se
posebnim zakonom u roku ne duem od est meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

lan 133[s3]
Jedinice lokalne samouprave dune su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrde koeficijente iz
lana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opti akt iz lana 97. stav 7. ovog zakona.
Za ugovore kojima je utvreno plaanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita zakljuene pre stupanja na snagu
ovog zakona, po kojima naknada nije plaena u celosti, jedinica lokalne samouprave moe optim aktom propisati kriterijume
za preugovaranje visine i naina plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita u skladu sa odredbama ovog
zakona kojima je ureeno plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita.

lan 134[s3]
Odredbe drugih zakona kojima se na drugaiji nain ureuju pitanja koja su predmet ureivanja ovog zakona nee se
primenjivati, osim zakona i propisa kojima se ureuje zatita ivotne sredine.

lan 135[s3]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 145/2014)

lan 2[s4]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".