BUDITE NA PRAVNOJ STRANI

online@paragraf.rs
www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O STANOVANJU I ODRAVANJU ZGRADA
("Sl. glasnik RS", br. 104/2016)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja

lan 1
Ovim zakonom ureuju se: odrivi razvoj stanovanja, upravljanje zgradom, korienje i odravanje zgrade, zajednikih i
posebnih delova zgrade, postupak iseljenja i preseljenja, stambena podrka, registri i evidencije, nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona i druga pitanja od znaaja za stambenu politiku.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na raspolaganje, korienje, upravljanje i odravanje stambenih zgrada, stanova,
garaa i poslovnih prostora koji se koriste za potrebe ministarstva nadlenog za poslove odbrane i Vojske Srbije, kao i
objekata za privremeni smetaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u ministarstvu nadlenom za poslove
odbrane.

Naelo odrivog razvoja stanovanja

lan 2
Odrivi razvoj stanovanja u smislu ovog zakona predstavlja:
1) unapreenje uslova stanovanja graana i ouvanje i unapreenje vrednosti stambenog fonda uz unapreenje energetske
efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu i racionalno korienje resursa, odnosno usklaivanje
ekonomskog i socijalnog razvoja i zatite ivotne sredine prilikom razvoja stambenog sektora;
2) odravanje i upravljanje u stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne
namene ili zgradama koje su proglaene za kulturno dobro i zgradama u zatienim kulturno-istorijskim celinama, u cilju
spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti, odnosno u
cilju obezbeivanja sigurnosti zgrade i njene okoline.
Odrivi razvoj iz stava 1. ovog lana predstavlja javni interes.
U cilju ostvarivanja javnog interesa Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose strateke
dokumente za sprovoenje stambene politike i obezbeuju sredstva u svojim budetima za ispunjenje obaveza utvrenih
ovim zakonom i stratekim dokumentima.

Znaenje izraza
 lan 3
Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u mukom rodu podrazumevaju se i u enskom rodu i obrnuto.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) stambena politika je pravac delovanja u cilju unapreenja uslova stanovanja, obezbeivanja dostupnog stanovanja za
graane kroz stambenu podrku i ouvanje i unapreenje vrednosti i kvaliteta stambenog fonda, koji je usklaen sa optim
usmerenjima ekonomskog i socijalnog razvoja u Republici Srbiji;
2) zgrada je objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od
vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe,
motornih vozila, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali
nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita,
podzemne garae i sl.);
3) stambena zgrada je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najmanje tri stana;
4) porodina kua je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najvie dva stana;
5) stambeno-poslovna zgrada je zgrada koja se sastoji od najmanje jednog stana i jednog poslovnog prostora;
6) poslovna zgrada je zgrada koja je namenjena za obavljanje delatnosti i koristi se za tu namenu, a sastoji se od jednog ili
vie poslovnih prostora;
7) zgrada javne namene je zgrada namenjena za javno korienje i moe biti zgrada javne namene u javnoj svojini po
osnovu posebnih zakona (zgrada za potrebe dravnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave, itd.), kao i
zgrade javne namene koje mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, zgrade za
obrazovanje, zgrade za sport i rekreaciju, zgrade kulture, saobraajni terminali, pote i druge zgrade);
8) posebni deo zgrade jeste posebna funkcionalna celina u zgradi koja moe da predstavlja stan, poslovni prostor, garau,
garano mesto ili garani boks;`
9) stan je poseban deo zgrade koji ini funkcionalnu celinu, sastoji se od jedne ili vie prostorija namenjenih za stanovanje i
po pravilu ima zaseban ulaz;
10) poslovni prostor je deo zgrade koji ini funkcionalnu celinu, sastoji se od jedne ili vie prostorija namenjenih za obavljanje
delatnosti i ima zaseban ulaz;
11) pomoni prostor jeste prostor koji se nalazi izvan stana ili poslovnog prostora i u funkciji je tih posebnih delova zgrade
(podrum ili tavan, upa, toalet i sl.);
12) garaa je zatvoreni prostor u zgradi ili van nje, koji ini posebnu funkcionalnu celinu, a sastoji se od jednog ili vie
garanih mesta ili garanih boksova. Garaa koja se sastoji od vie garanih mesta, odnosno garanih boksova, sadri i
zajednike delove koji slue pristupu svakom garanom mestu, odnosno garanom boksu;
13) garano mesto je poseban deo garae koji ini prostor odreen obeleenom povrinom za parkiranje vozila;
14) garani boks je poseban deo garae koji ini prostorija namenjena za parkiranje vozila;
15) parking mesto je odgovarajui prostor odreen obeleenom povrinom za parkiranje vozila izvan zgrade;
16) zajedniki delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji slue za korienje
posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao to su: zajedniki prostori (stepenite, ulazni prostori i
vetrobrani, zajedniki hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, suionica za ve, zajednika terasa i druge
prostorije namenjene zajednikoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajedniki graevinski
elementi (temelji, nosei zidovi i stubovi, meuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i
zavrna obrada zida prema spoljanjem prostoru ili prema zajednikom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za
provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajednike instalacije, oprema
i ureaji (unutranje elektrine, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za
gaenje, otkrivanje i javljanje poara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni prikljuci koji su namenjeni
zajednikom korienju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne ine sastavni deo posebnog
dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i ureaja koji iskljuivo slui jednom posebnom delu, u smislu
ovog zakona;
17) prostori i objekti izvan zgrade koji ne predstavljaju pomoni prostor u smislu ovog zakona (platoi, trotoari, bazeni, igralita
i ostali prostori i objekti sa pripadajuim elementima i opremom), jesu prostori i objekti koji se nalaze na zemljitu za redovnu
upotrebu, odnosno katastarskoj parceli na kojoj se nalazi i zgrada i iju obavezu odravanja imaju vlasnici tih prostora ili
objekata u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na zajednike delove zgrade u sluaju da pripadaju svim
vlasnicima posebnih delova zgrade, odnosno u skladu sa odredbama ovog zakona vlasnici posebnih delova zgrade u sluaju
da ti prostori ili objekti pripadaju samo pojedinim vlasnicima zgrade ili licu koje nema nijedan poseban deo u zgradi;
18) samostalni delovi zgrade su prostorija sa tehnikim ureajima, prostorija transformatorske stanice i sklonita (kuna i
blokovska);
19) prostorija sa tehnikim ureajima je prostorija sa instalacijama i/ili opremom neophodnom za projektovano korienje i
funkcionisanje zgrade i predstavlja zajedniki deo zgrade, ukoliko posebnim propisom nije drugaije odreeno;
20) prostorija transformatorske stanice je tehnika prostorija koja slui za smetaj transformatora i ostale opreme i ureaja
koji su u funkciji transformatorske stanice, a korienje prostorije transformatorske stanice ureuje se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu njega;
21) sklonite je prostorija u zgradi ili porodinoj kui koja je u skladu sa zakonom kojim se ureuje postupanje u vanrednim
situacijama namenjena prvenstveno za zatitu stanovnitva od elementarnih nepogoda i drugih nesrea i koja se u
mirnodopskim uslovima moe koristiti i za druge potrebe, bez mogunosti adaptacije ili rekonstrukcije koje bi uticale ili bi
mogle uticati na ispravnost sklonita, kao i korienje u svrhe koje bi pogorale njihove higijenske i tehnike uslove;
22) upravljanje zgradom, u smislu ovog zakona, jesu svi organizacioni poslovi i aktivnosti koje kontinuirano obavlja izabrano
ili postavljeno lice (upravnik ili profesionalni upravnik), odnosno organ upravljanja, u svrhu rukovoenja zgradom, a to
podrazumeva odgovorno preduzimanje mera radi organizovanja odravanja zgrade, odluivanja o korienju finansijskih
sredstava i obezbeivanja korienja zgrade, odnosno njenih delova u skladu sa njenom namenom, kao i druga pitanja od
znaaja za upravljanje zgradom;
23) odravanje zgrade jesu sve aktivnosti kojima se obezbeuje ouvanje funkcija i svojstava zgrade u skladu sa njenom
namenom, a naroito u cilju redovnog korienja i funkcionisanja zgrade;
24) radovi kojima se ne menjaju gabarit i volumen zgrade su radovi na tekuem i investicionom odravanju, pripajanje,
pretvaranje i sanacija, kao i adaptacija i rekonstrukcija koje se vre u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje
izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega;
25) tekue odravanje je izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom zgrade ili
radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svih
radova kojima se obezbeuje odravanje zgrada na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju
stana ili poslovnog prostora jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;
26) investiciono odravanje jeste izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova u zavisnosti od vrste objekta u
cilju poboljanja uslova korienja zgrade u toku eksploatacije;
27) pripajanje je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se adaptacijom deo zajednikih delova zgrade dodaje
posebnom delu zgrade i u kom se menja povrina zajednikih i posebnih delova zgrade, u okviru gabarita i volumena
objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega;
28) pretvaranje je izvoenje graevinskih radova kojima se rekonstrukcijom deo zajednikih delova zgrade pretvara u
poseban ili samostalan deo zgrade, u okviru gabarita i volumena objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje
izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega;
29) sanacija je izvoenje radova na zgradi kojima se vri popravka postojeih elemenata zgrade, ureaja, postrojenja i
opreme istih, a kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i
ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim restauratorskih,
konzervatorskih i radova na revitalizaciji, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata i propisima
donetim na osnovu njega;
30) energetska sanacija zgrade jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeoj zgradi, kao i popravka ili zamena
ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne
menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost susednih objekata i saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu
ivotne sredine, ali kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju poveanja energetske efikasnosti
zgrade, odnosno smanjenja potronje svih vrsta energije primenom tehnikih mera i standarda na postojeim elementima
zgrade, ureajima, postrojenjima i opremi;
31) radovi kojima se menjaju gabarit i volumen zgrade su dogradnja i nadziivanje;
32) dogradnja je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor ispod zgrade, iznad zgrade
(nadziivanje) ili uz postojeu zgradu i sa njom ini graevinsku, funkcionalnu i/ili tehniku celinu;
33) nadziivanje je vrsta dogradnje kojom se poveava spratnost nadzemnog dela objekta (ili njegovog dela) za najmanje
jednu etau, raunajui i potkrovnu etau, i kojom se poveava povrina posebnih delova i/ili formiraju novi posebni i
zajedniki delovi objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu
njega;
34) registar nepokretnosti je katastar nepokretnosti, odnosno drugi odgovarajui registar nepokretnosti na podruju na kome
katastar nepokretnosti nije uspostavljen, u koji se upisuje pravo svojine, druga stvarna prava na nepokretnostima, injenice,
prava, tereti i drugi podaci u skladu sa zakonom;
35) zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod i oko objekta koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu i koje po
sprovedenom postupku u skladu sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, postaje katastarska parcela;
36) korisnik stambene podrke jeste fiziko lice koje je primalac stambene podrke i lanovi njegovog porodinog
domainstva;
37) beskunik je lice koje ivi na ulici bez zaklona, odnosno u prostoru koje nije stan, odnosno drugi oblik stambenog
smetaja u skladu sa ovim zakonom;
38) program stambene podrke je skup mera i aktivnosti koji se realizuje kroz stambene projekte i kojim se prua stambena
podrka korisnicima stambene podrke;
39) stambeni dodatak je subvencija koja je odobrena za pokrivanje dela utvrene zakupnine korisniku koji ne moe da plati
zakupninu, odnosno neprofitnu zakupninu sopstvenim raspoloivim primanjima, u skladu sa ovim zakonom;
40) stambeni projekat je skup aktivnosti kojima se sprovodi odgovarajui program stambene podrke, a koje se odnose na
pribavljanje stana i unapreenje uslova stanovanja, kroz izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, sanaciju, adaptaciju i dr. po
neprofitnim uslovima;
41) trokovi za korienje garanog mesta ili garanog boksa su trokovi isporuenih komunalnih usluga za korienje
garanog mesta ili garanog boksa i obraunavaju se odvojeno od trokova za korienje zajednikih delova garae;
42) lanom porodinog domainstva, u smislu ovog zakona, smatraju se suprunik i vanbrani partner, njihova deca, roena
u braku ili van njega, usvojena ili pastorad, njihovi roditelji i lica koja su oni duni po zakonu da izdravaju, a koji stanuju u
istom stanu ili porodinoj kui;
43) samohrani roditelj, u smislu ovog zakona, jeste onaj roditelj koji se sam stara o detetu u sluajevima kada je drugi roditelj
preminuo ili je nepoznat ili je lien roditeljskog prava, odnosno kada je drugi roditelj iv i nije lien roditeljskog prava, ali ne
vri svoja prava i dunosti roditelja;
44) osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete ili odrasla osoba koja ima dugorona fizika, mentalna,
intelektualna ili oteenja vida i sluha i koja, u interakciji sa raznim preprekama u okruenju, ima tekoe u punom i
efikasnom ueu u drutvu na jednakoj osnovi sa drugima;
45) nedostajue zanimanje, u smislu ovog zakona, jeste ono zanimanje koje je od interesa za jedinicu lokalne samouprave,
odnosno organ dravne uprave, a koje se ne moe obezbediti onda kada je ono potrebno i u obimu koji je potreban, kao i
kada u okviru tog zanimanja postoji nedostatak potrebnih znanja i vetina za obavljanje odreenih poslova ili za
obezbeivanje odgovarajueg kvaliteta proizvoda ili usluga.

II DELOVI ZGRADE
1. Posebni, samostalni i zajedniki delovi zgrade

Posebni deo zgrade

lan 4
Poseban deo zgrade je posebna funkcionalna celina u zgradi koja moe da predstavlja stan, poslovni prostor, garau,
garano mesto ili garani boks.
Delovi zgrade koji nisu odreeni kao posebni ili samostalni delovi u skladu sa ovim zakonom smatraju se zajednikim
delovima zgrade.

Svojina nad posebnim delom zgrade

lan 5
Na posebnom delu zgrade moe postojati iskljuiva svojina jednog lica, susvojina ili zajednika svojina u skladu sa zakonom.
Sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stie se i pravo svojine nad zajednikim delovima zgrade, pravo uea u
upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljitu na kome je zgrada izgraena, odnosno zemljitu koje slui
za redovnu upotrebu zgrade.

Pretvaranje posebnog dela zgrade u zajedniki deo

lan 6
Na osnovu ugovora zakljuenog izmeu vlasnika posebnog dela zgrade i stambene zajednice, poseban deo zgrade moe
biti pretvoren u zajedniki deo zgrade, u skladu sa propisima kojima se ureuju planiranje i izgradnja.
Potpisi ugovornih strana ugovora iz stava 1. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.

Promena namene posebnog dela zgrade

lan 7
Poseban deo zgrade moe da promeni namenu u skladu sa propisima kojima se ureuje planiranje i izgradnja.
O promeni namene odluuje se na zahtev vlasnika posebnog dela u postupku propisanim ovim zakonom i propisima kojima
se ureuju planiranje i izgradnja.

Zajedniki delovi zgrade i svojina nad njima

lan 8
Zajedniki delovi zgrade su delovi koji slue za korienje posebnih ili samostalnih delova zgrade.
Zajedniki delovi zgrade smatraju se jednom stvari, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Nad zajednikim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednike nedeljive svojine u skladu sa
zakonom kojim se ureuju svojinsko-pravni odnosi.

Raspolaganje zajednikim delovima zgrade

lan 9
Raspolaganje zajednikim delovima zgrade je prenos prava svojine nad zajednikim delovima zgrade u cilju dogradnje,
nadziivanja, pripajanja ili pretvaranja.
O raspolaganju zajednikim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odluuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se
odnose na rad i odluivanje stambene zajednice.
Prenos prava iz stava 1. ovog lana vri se na osnovu ugovora izmeu stambene zajednice i lica koje stie pravo nad delom
zajednikih delova.
Potpisi ugovornih strana iz stava 3. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Ugovorom iz stava 3. ovog lana odreuju se rok za zavretak svih radova na formiranju posebnog ili samostalnog dela
zgrade, koji ne moe biti dui od pet godina od dana zakljuenja ugovora, meusobna prava i obaveze za vreme formiranja
posebnog dela zgrade i sticanje prava svojine nad posebnim delom zgrade nakon zavretka odgovarajuih radova.
Ako poseban ili samostalni deo zgrade nije formiran u roku iz stava 5. ovog lana, rok se moe produiti uz saglasnost
stambene zajednice i lica koje stie pravo nad delom zajednikih delova, potpisivanjem aneksa ugovora kojim se produava
rok iz ovog lana. Ako se aneks ugovora ne potpie u roku od 30 dana od isteka prethodnog ugovora, ugovor o ustupanju
smatra se raskinutim, a sticalac prava je duan da deo zajednikih delova koji mu je bio ustupljen vrati u stanje pre
ustupanja, u roku od est meseci od dana raskida ugovora, ako ugovorom nije drugaije odreeno.
Na zajednikim delovima zgrade ne mogu se zasnivati hipoteka i drugi stvarnopravni tereti, osim ukoliko se hipoteka i drugi
stvarnopravni tereti ne uspostavljaju na zgradi kao celini.

Svojina nad delovima koji istovremeno pripadaju razliitim posebnim, odnosno zajednikim delovima
zgrade

lan 10
Ako je deo zgrade zbog svog poloaja istovremeno poseban i zajedniki deo zgrade, kao to su: nosei zid zgrade koji je
istovremeno i zid posebnog dela, nosei stub koji prolazi kroz posebni deo, krov iznad posebnog dela ili fasada zgrade, takav
deo smatra se zajednikim delom zgrade, dok vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo upotrebe tog dela bez prava da mu
menja fizika svojstva, kao to su: oblik, strukturu, ukljuujui i boju, osim ako je re o povrinama koje ine deo unutranjosti
tog posebnog dela ili kada se izvode radovi na unapreenju svojstava tog posebnog dela ili zgrade kao celine, pod uslovom
da se time ne ugroavaju funkcije tog dela kao zajednikog dela.
Na delu zgrade koji je sastavni deo dva ili vie posebnih delova, a ne slui zgradi kao celini, postoji susvojina vlasnika
posebnih delova sa jednakim delovima, srazmerno broju posebnih delova.

Svojina nad samostalnim delom zgrade i delovima mree

lan 11
Samostalan deo zgrade moe biti u zajednikoj nedeljivoj svojini vlasnika posebnih delova zgrade ili moe biti u svojini lica u
ijem je vlasnitvu transformatorska stanica, odnosno instalacija i oprema neophodna za projektovano korienje i
funkcionisanje zgrade.
Delovi mrea u zgradi do merila, ako merilo postoji, ukoliko nije drugaije odreeno, u svojini su subjekta koji prua usluge
tom mreom, a od merila ine deo posebnog, odnosno zajednikih delova ili samostalnog dela zgrade.
Delovi elektroenergetske mree u zgradi do merila, ukljuujui merilo, opremu i instalacije smetene u merno-razvodni
orman, odnosno razvodni orman, u svojini su operatora distributivnog sistema, a od merila ine deo posebnog, odnosno
zajednikih delova ili samostalnog dela zgrade.
Ako na mrei ne postoji merilo, delovi mree u zgradi u svojini su subjekta koji prua usluge tom mreom do mesta
prikljuenja posebnog dela, odnosno zajednikih delova ili samostalnog dela zgrade, a ako mesto prikljuenja nije mogue
precizno odrediti, deo mree inkorporiran u posebni deo zgrade smatra se sastavnim delom tog posebnog dela, odnosno
zajednikim delom zgrade ako je inkorporiran i slui u zajednikim delovima zgrade.
Vlasnici posebnih delova zgrade duni su da obezbede pristup samostalnom delu zgrade licima koja u skladu sa posebnim
propisima redovno odravaju i kontroliu funkcionalnost mree, odnosno transformatorske stanice, instalacija i opreme, kao i
sklonita koja se nalaze u zgradi (kuna i blokovska).
 2. Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade

Prava vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade

lan 12
Vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se ureuje pravo svojine, ima pravo i da:
1) iskljuivo vri svojinska ovlaenja na svom posebnom delu zgrade, osim kada je zakonom drugaije predvieno;
2) izvri popravku ili druge radove na zajednikim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od
prouzrokovanja tete na posebnom delu koji mu pripada ako to blagovremeno ne uini lice koje je duno da izvri popravku;
3) svoj poseban deo zgrade menja, odnosno adaptira u skladu sa zakonom, bez zadiranja u posebne delove zgrade drugih
vlasnika posebnih delova, zajednike delove zgrade, odnosno samostalne delove zgrade, osim po dobijenom ovlaenju za
takve radnje;
4) upotrebljava zajednike delove zgrade u skladu sa njihovom namenom u meri u kojoj to odgovara njegovim potrebama i
potrebama lanova njegovog domainstva, odnosno obavljanja delatnosti;
5) pokrene postupak pred nadlenim osnovnim sudom za utvrivanje nitavosti odluke skuptine stambene zgrade koja je
doneta suprotno ovom zakonu i podzakonskim aktima, u roku od 45 dana od saznanja za odluku, a najkasnije u roku od est
meseci od dana donoenja odluke.
Postupak za utvrivanje nitavosti odluke iz stava 1. taka 5) ovog lana vodi se prema odredbama zakona kojim se ureuje
parnini postupak.
Ukoliko na samostalnom delu zgrade nije uspostavljeno pravo zajednike nedeljive svojine vlasnika posebnih delova zgrade,
lice koje ima pravo svojine na samostalnom delu zgrade ima i prava propisana u stavu 1. ovog lana.

Pravo preeg prenosa

lan 13
Vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo da mu se prvom ponudi prenos prava svojine nad zajednikim delom zgrade radi
pripajanja, pretvaranja, dogradnje, odnosno nadziivanja (pravo preeg prenosa).
Ponuda iz stava 1. ovog lana, koja se dostavlja istovremeno svim imaocima prava preeg prenosa, mora da sadri podatke
o odreenom zajednikom delu koji je predmet prenosa, ceni, ako se prenos vri uz naknadu i ostalim uslovima prenosa.
Vlasnik posebnog dela zgrade ostvaruje pravo preeg prenosa ako u roku od 15 dana od dana prijema ponude o prenosu
pisano obavesti skuptinu stambene zajednice da e se koristiti svojim pravom preeg prenosa.
Ponuda iz stava 1. ovog lana i obavetenje o prihvatanju ponude iz stava 3. ovog lana moraju se uruiti preporuenim
pismom.
Ako ponudu za prenos prihvati vie vlasnika posebnih delova zgrade, prednost ima vlasnik iji je posebni deo u
graevinskom smislu susedni onom zajednikom delu koji se prenosi.
Ako ima vie vlasnika susednih posebnih delova zgrade, prednost ima vlasnik koji zajedniki deo koji je predmet prenosa
namerava da koristi za stanovanje porodice.
Ako ima vie takvih vlasnika posebnih delova zgrade koji bi zajedniki deo pretvarali u stan za stanovanje porodice, prednost
ima vlasnik posebnog dela koji ima vie lanova domainstva.
Ako ponudu za prenos prihvati vie vlasnika posebnih delova zgrade ije nepokretnosti nisu susedne sa zajednikim delom
koji se ustupa, stambena zajednica e doneti odluku o licu kome e se preneti pravo, vodei rauna pre svega o porodinim
stambenim prilikama ponudioca koje se procenjuju shodnom primenom kriterijuma za odreivanje odgovarajueg stana
utvrenih lanom 90. ovog zakona.
Ako se imalac prava preeg prenosa kome je uinjena ponuda u roku od 15 dana od dana prijema ponude ne izjasni na
nain iz stava 4. ovog lana da prihvata ponudu, prenosilac prava moe ustupiti ponueni zajedniki deo drugom licu, ali ne
pod povoljnijim uslovima.
Ako stambena zajednica prenese odreeni zajedniki deo zgrade, a nije ga prethodno ponudila imaocu prava preeg
prenosa ili je zajedniki deo prenela pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preeg prenosa moe
tubom da zahteva da se ugovor o prenosu zajednikog dela oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu
ustupi pod istim uslovima.

Obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade

lan 14
Vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, duan je da:
1) upotrebom, odnosno korienjem svog posebnog, odnosno samostalnog dela ne ometa korienje drugih delova zgrade;
2) svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade odrava u stanju kojim se ne oteava, ne onemoguava i ne remeti
uobiajena upotreba ostalih delova zgrade;
3) odrava zajedniki deo zgrade koji ini sastavni deo njegovog posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade u granicama
mogunosti vrenja ovlaenja upotrebe tog dela;
4) uestvuje u trokovima odravanja i upotrebe zajednikih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u
meri i na nain odreen ovim zakonom;
5) trpi upotrebu zajednikih delova zgrade u skladu sa njihovom namenom od strane vlasnika samostalnih delova ili lica koja
rade po njihovom nalogu, odnosno prolaenje treih lica radi dolaska do odreenog posebnog, odnosno samostalnog dela
zgrade;
6) dozvoli prolaz kroz svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren nain ako je to
nuno za popravku, odnosno odravanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze.
Pravo da zahteva ispunjenje obaveza od vlasnika posebnog dela zgrade imaju svaki vlasnik posebnog dela zgrade, vlasnik
samostalnog dela zgrade i stambena zajednica, u skladu sa svojim pravom koje proizlazi iz obaveze vlasnika posebnog dela
zgrade.
Vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade koji je duan da dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili
njegovu upotrebu na drugi primeren nain u skladu sa takom 6) stav 1. ovog lana ima pravo da zahteva da njegov posebni,
odnosno samostalni deo zgrade bude vraen u stanje u kome se nalazio pre nego to je dozvolio prolaz ili njegovu upotrebu,
odnosno ima pravo na naknadu tete koja je priinjena prolazom ili upotrebom na posebnom, odnosno samostalnom delu
zgrade.

III UPRAVLJANJE ZGRADAMA

1. Organizacija upravljanja

Nadlenost za vrenje poslova upravljanja

lan 15
Poslove upravljanja zgradom vre:
1) vlasnik, za zgrade bilo koje namene u kojima je jedno lice iskljuivi vlasnik svih delova zgrade;
2) vlasnici posebnih delova, za porodine kue;
3) stambena zajednica preko svojih organa ili profesionalni upravnik kome su povereni poslovi upravljanja, u stambenoj
zgradi koja ima zajednike delove zgrade i najmanje dva posebna dela iji su vlasnici razliita lica;
4) vlasnici posebnih delova preko svojih organa, u zgradama koje nemaju nijedan poseban deo namenjen za stanovanje.
U sluaju iz stava 1. taka 4) ovog lana, vlasnici posebnih delova osnivaju pravno lice u skladu sa odredbama zakona
kojima se ureuju osnivanje i pravni poloaj udruenja, dok se odredbe ovog zakona o nadlenostima, pravima i obavezama
skuptine i upravnika stambene zajednice u upravljanju zgradom shodno primenjuju na nadlenosti skuptine i zastupnika
tog udruenja.
U stambeno-poslovnim zgradama poslove upravljanja zgradom vre svi vlasnici posebnih delova zgrade. Vlasnici stanova i
vlasnici poslovnih prostora formiraju stambenu zajednicu u skladu s ovim zakonom.

Pojam i pravni status stambene zajednice

lan 16
Stambenu zajednicu ine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade.
Stambena zajednica ima status pravnog lica, koji stie trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela.
U javno-pravnim odnosima i postupcima u kojima je propisano da se vlasnik zgrade pojavljuje kao stranka, svojstvo stranke u
tim postupcima ima stambena zajednica.
Ako zgrada ima vie celina sa zasebnim ulazima, vlasnici posebnih delova svake od tih celina mogu formirati stambenu
zajednicu ulaza na koju se shodno primenjuju sve odredbe ovog zakona koje se odnose na stambenu zajednicu zgrade u
celini.
U situaciji kada su formirane zasebne stambene zajednice po ulazima, za radove na nadziivanju zgrade kao celine, kao i za
odluivanje o nainu korienja i odravanja zemljita za redovnu upotrebu zgrade potrebna je saglasnost veine od
ukupnog broja stambenih zajednica po ulazima.
U sluaju iz stava 5. ovog lana, saglasnost za nadziivanje u ime stambene zajednice ulaza potpisuje upravnik stambene
zajednice ulaza, a ugovor sa investitorom potpisuje lice koje za to ovlaste upravnici stambenih zajednica ulaza koji su dali
saglasnost.
Stambena zajednica se upisuje u registar stambenih zajednica.
Poslovno ime stambene zajednice pod kojim se ona pojavljuje u pravnom prometu obavezno sadri oznaenje "stambena
zajednica" i adresu zgrade za koju je formirana. Poslovno ime moe se registrovati i na jeziku nacionalne manjine tako to e
se pored poslovnog imena na srpskom jeziku upisati i poslovno ime na jeziku nacionalne manjine.
Stambena zajednica ima matini broj, PIB i tekui raun.

Pravila o meusobnim odnosima vlasnika posebnih delova u stambenoj zajednici

lan 17
Vlasnici posebnih delova zgrade u stambenoj zajednici svoja prava i obaveze u pogledu upravljanja i odravanja ostvaruju i
vre u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vlasnici posebnih delova zgrade mogu svoje meusobne odnose, prava i obaveze urediti i
pravilima o meusobnim odnosima vlasnika posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: pravila vlasnika), ukoliko ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Pravila vlasnika donose se jednoglasnom odlukom svih vlasnika posebnih delova zgrade i obavezno sadre obaveze koje
vlasnici posebnih delova imaju po ovom zakonu, kao i nain donoenja svih akata i odluka iz nadlenosti skuptine stambene
zajednice i upravnika, s tim to se pravilima vlasnika nadlenost i potrebna veina za donoenje tih akata i odluka mogu
urediti drugaije nego to je to propisano ovim zakonom.
Pored obaveznih elemenata iz stava 3. ovog lana, pravila vlasnika mogu urediti i druge odnose vlasnika posebnih delova u
zgradi, kao i nain upravljanja i odravanja zgrade, poveravanje pojedinih poslova iz nadlenosti skuptine stambene
zajednice profesionalnom upravniku, nain upotrebe zajednikih delova zgrade i utvrditi nain uea u trokovima
odravanja i upravljanja zgradom, kuni red zgrade, ouvanje spoljanjeg izgleda zgrade i sl.
Sastavni deo pravila vlasnika ini evidencija posebnih i zajednikih delova zgrade.
Svaki vlasnik posebnog dela zgrade moe pokrenuti inicijativu za donoenje pravila vlasnika.
Uvid u sadrinu pravila vlasnika moe izvriti svako zainteresovano lice.
Pravila vlasnika registruju se i objavljuju u Registru stambene zajednice u skladu sa ovim zakonom.

Registar stambenih zajednica

lan 18
Jedinica lokalne samouprave vodi Registar stambenih zajednica (u daljem tekstu: Registar) i organizuje rad Registra prema
svojoj teritorijalnoj nadlenosti i u skladu sa svojim ovlaenjima.
Nadlena optinska, odnosno gradska uprava odreuje zaposleno lice koje e voditi Registar (u daljem tekstu: Registrator).

Granice ovlaenja Registratora

lan 19
Registrator je lice koje je ovlaeno da vodi Registar i koje je duno da obezbedi zakonito, aurno i tano voenje Registra.
U postupku registracije Registrator iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podataka u Registar, koji su
predmet registracije i objavljivanja, na osnovu injenica iz prijave i priloenih dokumenata, bez ispitivanja tanosti injenica iz
prijave, verodostojnosti priloenih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti.
Registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana proverava ispunjenost sledeih uslova:
1) nadlenost za postupanje po prijavi;
2) da li je podnosilac prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti podnosilac takve prijave;
3) da li prijava sadri sve propisane podatke i dokumente;
4) da li su podaci navedeni u prijavi u skladu sa registrovanim podacima i dokumentima;
5) da li je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati propisane administrativne takse i takse za uslugu voenja jedinstvene
evidencije stambenih zajednica.

Sadrina Registra
 lan 20
Registar je elektronska javna baza podataka i dokumenata u kojoj su sadrani podaci o stambenim zajednicama propisani
ovim zakonom i podzakonskim aktima o Registru donetim na osnovu ovog zakona (u daljem tekstu: Akt o registru).
Registar naroito sadri sledee podatke koji se registruju, odnosno evidentiraju i objavljuju:
1) poslovno ime i adresu stambene zajednice;
2) podatke o broju posebnih delova zgrade (broj stanova, garaa van zgrade na katastarskoj parceli na kojoj je zgrada
izgraena, garanih mesta, garanih boksova, parking mesta i poslovnih prostora);
3) identifikacione podatke o upravniku, i to za domae fiziko lice: ime i prezime i JMBG, a za strano fiziko lice: ime i
prezime, broj putne isprave i drava izdavanja putne isprave;
4) identifikacione podatke o profesionalnom upravniku i organizatoru profesionalnog upravljanja, i to za fiziko lice: ime i
prezime i JMBG, za strano fiziko lice: ime i prezime, broj putne isprave i drava izdavanja putne isprave, a za pravno lice:
poslovno ime, adresu sedita, matini broj i PIB;
5) matini broj stambene zajednice;
6) PIB stambene zajednice;
7) broj tekueg rauna stambene zajednice i kontakt podaci (broj telefona i elektronska adresa za prijem pote, odnosno e-
adresa);
8) druge podatke u skladu sa zakonom i aktom o registru.
Registar sadri podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju.
Sadrinu Registra ine i podaci koje u Registar neposredno unose nadleni dravni organi.
Sadrinu Registra ine i podaci koji se unose u Registar preuzimanjem u elektronskoj formi od drugih registara i/ili evidencija
koje se, u skladu sa propisima, vode u zemlji. Registar sadri i dokumente na osnovu kojih je izvrena registracija ili
evidencija.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje nain razmene dokumenata i podataka koji su predmet registracije i
evidencije.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje sadrinu Registra i dokumentaciju potrebnu za registraciju i
evidenciju podataka o stambenim zajednicama iz stava 2. ovog lana, kao i nain podnoenja podataka i dokumenata.
U Registar se vre upis, promena i brisanje podataka i dokumenata koji su predmet registracije i evidencije, u skladu sa
zakonom i aktom o Registru.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u Registru ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
pristup informacijama od javnog znaaja, dok akt iz stava 7. ovog lana ne moe sadrati druge podatke o linosti osim
identifikacionih podataka iz stava 2. ovog lana.

Jedinstvena evidencija stambenih zajednica

lan 21
Republiki geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod) vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka u kojoj su
objedinjeni podaci o stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Jedinstvena
evidencija).
Razmena podataka, dokumenata i podnesaka izmeu jedinica lokalnih samouprava i Zavoda obavlja se elektronskim putem.
Rukovodilac organizacione jedinice Zavoda nadlene za poslove informatike i komunikacije je lice koje je odgovorno za
formiranje i voenje Jedinstvene evidencije i koje se stara o javnoj dostupnosti podataka i dokumenata iz Jedinstvene
evidencije.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u jedinstvenoj evidenciji ostvaruju se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje pristup informacijama od javnog znaaja.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje nain razmene podataka, dokumenata i podnesaka iz stava 2. ovog
lana.

Pokretanje postupka registracije

lan 22
Postupak registracije pokree se podnoenjem prijave Registru od strane upravnika ili drugog zakonom ovlaenog lica, a
moe da se pokrene i po slubenoj dunosti.
 Pokretanje postupka podnoenjem prijave

lan 23
Prijava se podnosi u formi podneska u kome se naroito navode:
1) oznaenje jedinice lokalne samouprave kojoj se prijava podnosi;
2) predmet (propisani podaci za registraciju i objavljivanje) i vrsta (upis, promena ili brisanje podataka i dokumenata)
registracije;
3) identifikacioni podaci podnosioca prijave (za domae fiziko lice: ime i prezime i JMBG, a za strano fiziko lice: ime i
prezime, broj putne isprave i drava izdavanja putne isprave);
4) na koji nain podnosilac zahteva da mu se dostavi odluka Registratora.
Uz prijavu se prilau propisani dokumenti u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, ako drugaije nije propisano,
kao i dokaz o uplati administrativne takse za registraciju i naknade za usluge Jedinstvene evidencije.
Nadlena optinska, odnosno gradska uprava koja vodi postupak registracije duna je da dokumente iz stava 2. ovog lana
pribavlja po slubenoj dunosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak, odnosno da od podnosioca
prijave moe da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvruju injenice o
kojima se ne vodi slubena evidencija.

Pokretanje postupka po slubenoj dunosti

lan 24
Postupak registracije pokree se po slubenoj dunosti, ako je takva registracija predviena ovim zakonom.

Zabeleba

lan 25
Upis zabelebe vri se na osnovu prijave ili po slubenoj dunosti, ako Registrator doe do saznanja o injenicama i
dokumentima koji su od znaaja za stambene odnose.

Nain podnoenja prijave

lan 26
Prijava u papirnoj formi podnosi se Registru neposredno ili potom. Kada se prijava podnosi potom, kao datum i vreme
podnoenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Registru.
Elektronska prijava se podnosi Registru putem korisnike aplikacije za prijem elektronske prijave kojom se obezbeuje prijem
elektronskih dokumenata i dokaza o uplati administrativne takse za registraciju i naknade za usluge evidencije.
Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih dokumenata, vri se u skladu sa propisima kojima se
ureuju elektronski potpis i elektronski dokument.

Rok za podnoenje prijave

lan 27
Podnosilac prijave je duan da Registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka
koji su predmet registracije.

Potvrda o primljenoj prijavi

lan 28
Potvrda o primljenoj prijavi izdaje se podnosiocu prijave, prilikom neposrednog podnoenja prijave Registru.
Potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavi.
Potvrda o primljenoj prijavi naroito sadri broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijema prijave, vrstu prijave
(upis, promena ili brisanje podataka i dokumenata), identifikacione podatke o podnosiocu prijave iz lana 23. stav 1. taka 3)
ovog zakona, kao i spisak priloenih dokumenata.

Izmena i odustanak od prijave

lan 29
Podnosilac prijave moe da izmeni prijavu ili da od nje odustane do donoenja odluke Registratora o prijavi.
Ako podnosilac prijave odustane od prijave, Registrator donosi reenje kojim se postupak obustavlja.

Provera ispunjenosti formalnih uslova i rok za odluivanje o prijavi

lan 30
Po prijemu prijave Registrator proverava da li su ispunjeni formalni uslovi za registraciju propisani lanom 20. stav 2. ovog
zakona za podatke koji se registruju i objavljuju i da li su dostavljeni propisani dokumenti.
Podaci koji su predmet objavljivanja ne podleu proveri ispunjenosti formalnih uslova, upisuju se u Registar na osnovu
registracione prijave, za njihovu tanost odgovara podnosilac prijave i o njihovoj objavi se ne izdaje poseban akt.
Registrator odluuje o prijavi donoenjem reenja o registraciji ili zakljuka o odbacivanju prijave u roku od pet radnih dana
od dana prijema prijave.

Reenje o registraciji

lan 31
Ako su ispunjeni formalni uslovi za registraciju i po izvrenoj kontroli ispravnosti unetih podataka i dokumenata u centralnom
informacionom sistemu, Registrator donosi reenje o registraciji.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana podnosilac prijave preko Registratora moe izjaviti albu optinskom, odnosno
gradskom veu u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet
stranici Registra.
alba ne odlae izvrenje reenja.

Odbacivanje prijave, pravo albe i pravo na podnoenje usaglaene prijave

lan 32
Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po prijavi, Registrator odbacuje prijavu zakljukom, uz navoenje svih
nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje, objavljuje ga kroz centralni informacioni sistem i pisani otpravak dostavlja
podnosiocu prijave na nain odreen u registracionoj prijavi.
Registrator e prijavu odbaciti zakljukom i kada nije mesno nadlean za postupanje po prijavi, kada podaci navedeni u
prijavi nisu predmet registracije i kada je podatak ili dokument koji je predmet prijave ve registrovan.
Protiv zakljuka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosilac prijave preko Registratora moe izjaviti albu optinskom, odnosno
gradskom veu nadlenog organa jedinice lokalne samouprave u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u
roku od 30 dana od dana objavljivanja.
Ako podnosilac prijave u roku od deset dana od prijema zakljuka iz st. 1. i 2. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana
njegovog objavljivanja, podnese usaglaenu prijavu i dokumente i otkloni sve utvrene nedostatke, ne plaa ponovo
administrativnu taksu i naknadu.
Podnosilac prijave moe samo jednom iskoristiti pravo na podnoenje usaglaene prijave bez obaveze ponovnog plaanja
administrativne takse i naknade iz stava 4. ovog lana.

Proputanje roka za odluivanje o prijavi

lan 33
Ako Registrator ne odlui o prijavi u roku iz lana 30. stav 3. ovog zakona, smatrae se da je prijava usvojena, o emu
donosi reenje i traenu registraciju, bez odlaganja, sprovodi u Registar, izuzev u sluajevima kada nisu ispunjeni uslovi
propisani lanom 32. stav 2. ovog zakona.

Brisanje registrovanog podatka ili dokumenta po slubenoj dunosti

lan 34
Kada utvrdi da je registrovan podatak, a da u momentu registracije nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu registraciju,
Registrator e ukinuti svoju odluku i brisati podatak najkasnije u roku od est meseci od narednog dana od dana objavljivanja
registrovanog podatka.
Reenje o brisanju registrovanog podatka ili dokumenta dostavlja se stambenoj zajednici iji je podatak brisan.
Istovremeno sa brisanjem registrovanog podatka uspostavlja se prethodno registrovano stanje.
Podnosilac prijave po osnovu koje je izvrena registracija podatka ili dokumenta koji je brisan u skladu sa odredbama ovog
lana ima pravo na albu u skladu sa lanom 32. stav 3. ovog zakona.
 Povraaj u preanje stanje

lan 35
U postupku registracije nije dozvoljen povraaj u preanje stanje.

Objavljivanje i dejstvo registracije

lan 36
Pre konanog odobravanja registracije i objave podataka i dokumenata, u Jedinstvenoj evidenciji se kroz centralni
informacioni sistem vri kontrola ispravnosti naina unetih podataka i dokumenata.
Ako se utvrdi da podaci i dokumenti koji su propisani kao predmet registracije i evidencije nisu uneti u Registar ili nisu uneti u
Registar na propisan nain, centralni informacioni sistem nee prihvatiti odobravanje registracije i o tome e obavestiti
Registratora.
Registrator ima obavezu da bez odlaganja otkloni utvrene nedostatke i unese, odnosno pravilno unese, podatke i
dokumente kroz registarsku aplikaciju u centralni informacioni sistem.
Po izvrenoj kontroli ispravnosti naina unetih podataka i dokumenata u centralnom informacionom sistemu, registrovani
podaci i dokumenti o stambenoj zajednici se javno objavljuju u Jedinstvenoj evidenciji stambenih zajednica.
Registracija proizvodi pravno dejstvo prema treim licima narednog dana od dana objavljivanja.
Trea lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz Registra ne snose tetne pravne posledice zbog netanih
podataka u Registru.

Ispravka greke

lan 37
Ako je prilikom registracije nainjena greka u pisanju, raunanju ili druga oigledna greka, Registrator e u roku od pet
dana od dana saznanja za greku ili od dana podnoenja zahteva za ispravku izvriti ispravku greke u Registru i o tome
doneti zakljuak.
Ako Registrator, odluujui o zahtevu za ispravku greke, utvrdi da greka nije nainjena, donosi reenje kojim se zahtev
odbija kao neosnovan.

Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora

lan 38
Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora vri se na nain odreen registracionom prijavom, i to:
1) potanskom poiljkom, na adresu podnosioca prijave;
2) potanskom poiljkom, na adresu sedita stambene zajednice;
3) slanjem na registrovanu adresu za prijem elektronske pote u skladu sa propisima kojima se ureuje elektronsko
poslovanje;
4) preuzimanjem u seditu Registra.
Ako je podneta elektronska prijava, otpravak odluke Registratora u elektronskoj formi dostavlja se na registrovanu adresu za
prijem elektronske pote ili na adresu za prijem elektronske pote koja je oznaena u prijavi.
Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora smatra se izvrenim danom slanja na adresu iz stava 1. ta. 1), 2) i 3)
ovog lana.

Shodna primena zakona

lan 39
Na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno ureena, primenjuje
se zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.

Organi stambene zajednice i njihovo formiranje

lan 40
Obavezni organi stambene zajednice su skuptina i upravnik.
Skuptina stambene zajednice moe da formira odbore, komisije i druga tela, a odlukom skuptine odreuju se njihov sastav,
zadaci i nain rada.
Stambena zajednica u roku od 60 dana od dana sticanja svojstva pravnog lica mora odrati prvu sednicu skuptine na kojoj
se bira upravnik, a saziva je lice koje je do donoenja ovog zakona vrilo dunost predsednika skuptine zgrade, odnosno
saveta zgrade, a ukoliko takvo lice ne postoji, bilo koji vlasnik posebnog dela zgrade.
Upravnik ili lice ovlaeno odlukom stambene zajednice duno je da podnese prijavu za upis stambene zajednice, upis ili
promenu upravnika, odnosno registraciju promene drugih podataka koji se registruju i objavljuju u Registru stambenih
zajednica, u roku od 15 dana od dana odravanja sednice skuptine, odnosno nastanka promene.
U sluaju poveravanja upravljanja profesionalnom upravniku na osnovu odluke skuptine stambene zajednice ili pravila
vlasnika, skuptina moe izabrati jedno ili vie lica koja e posredovati u poslovima izmeu stambene zajednice i
profesionalnog upravnika.

Skuptina stambene zajednice

lan 41
lanovi skuptine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova.
Kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skuptine uestvuje njegov zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.
Umesto vlasnika posebnog dela, osim za odluke propisane lanom 42. stav 1. ta. 1), 2), 4), 12) i 18) ovog zakona, na
sednici skuptine moe da uestvuje u radu i glasa i lan domainstva koji je poslovno sposoban ili lice koje je zakupac
posebnog dela, osim ako je vlasnik posebnog dela obavestio skuptinu ili upravnika da ne dozvoljava da umesto njega
uestvuje neko drugi.
Vlasnik posebnog dela koji je izdao svoj posebni deo u zakup treem licu, a ugovorio je da tree lice uestvuje u trokovima
odravanja i upravljanja zgradom, duan je da u roku od 30 dana od dana izdavanja posebnog dela u zakup obavesti
upravnika zgrade da e zakupac uestvovati u trokovima odravanja i upravljanja zgradom.
Izuzetno od stava 4. ovog lana zakupac na neodreeno vreme stana u javnoj svojini ima pravo da uestvuje u radu
skuptine, odnosno upravljanju i obavezan je da snosi trokove odravanja i upravljanja zgradom.
Skuptinom predsedava lice koje je izabrano za upravnika i koje je obavezno da prisustvuje svakoj sednici skuptine.
Sednica skuptine odrava se najmanje dva puta godinje, a zakazuje je upravnik.
Inicijativu za zakazivanje sednice skuptine moe podneti i svaki vlasnik posebnog dela. Ako upravnik ne zakae sednicu
skuptine na zahtev vlasnika posebnog dela u roku od deset dana, vlasnik posebnog dela je moe sam zakazati, o emu
obavezno obavetava upravnika.

Nadlenost skuptine stambene zajednice

lan 42
Skuptina stambene zajednice:
1) bira i razreava upravnika;
2) donosi odluku o poveravanju poslova upravljanja zgradom, odnosno izboru profesionalnog upravnika;
3) donosi pravila vlasnika u skladu sa lanom 17. stav 2. ovog zakona;
4) donosi odluku o uzimanju kredita;
5) odreuje visinu mesenog iznosa koji plaaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvrenja poslova iz nadlenosti
stambene zajednice, i to na ime trokova odravanja, trokova za rad organa stambene zajednice i drugih trokova;
6) donosi program odravanja zajednikih delova zgrade;
7) donosi odluku o organizovanju poslova odravanja zgrade, odnosno o poveravanju poslova odravanja zajednikih delova
zgrade;
8) donosi odluku o preduzimanju radova na zajednikim delovima zgrade;
9) donosi odluku o odravanju zemljita za redovnu upotrebu zgrade;
10) donosi odluku o fiziko-tehnikom obezbeenju zgrade i stvari na zemljitu koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
11) donosi odluku o korienju zajednikih delova zgrade izdavanjem njihovih delova treim licima ili vlasnicima posebnih
delova;
12) donosi odluku o raspolaganju zajednikim delovima zgrade;
13) donosi odluku o nainu korienja zemljita koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
14) donosi odluku o unapreenju zajednikih delova zgrade;
15) donosi odluku o osiguranju iz lana 48. ovog zakona;
16) donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajednikim delovima zgrade i zemljitu koje slui za redovnu
upotrebu zgrade i visini naknade koju plaaju vlasnici tih stvari;
17) usvaja izvetaj o radu upravnika, odnosno profesionalnog upravnika, koji posebno sadri prikaz realizovanih aktivnosti u
odnosu na planirane, kao i iskorienju sredstava za realizaciju svake od aktivnosti;
18) donosi odluku o visini naknade za investiciono odravanje zajednikih delova zgrade i zemljita koje slui za redovnu
upotrebu zgrade;
19) odluuje i o drugim pitanjima od znaaja za stambenu zajednicu.
Skuptina stambene zajednice odluuje na sednici, ali se odluke mogu donositi i davanjem pisanih izjava van sednice.
O radu skuptine stambene zajednice vodi se zapisnik.

Pravo glasa u skuptini stambene zajednice

lan 43
Vlasnik posebnog dela ima jedan glas u skuptini stambene zajednice.
U sluaju da je jedno lice istovremeno vlasnik vie posebnih delova zgrade, to lice ima onoliko glasova u skuptini stambene
zajednice koliko ima posebnih delova u vlasnitvu.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, vlasnik garae, garanog mesta ili garanog boksa nema poseban glas po osnovu prava
svojine na tom posebnom delu osim u sluaju da je to jedini posebni deo koje jedno lice poseduje, u kom sluaju to lice ima
pravo glasa u skuptini samo u odnosu na odluke koje se tiu dela zgrade u kom se nalazi garaa, garano mesto, odnosno
garani boks.
Ukoliko je vlasnik posebnog dela nedostupan, njegov glas se ne uraunava u kvorum, odnosno ukupan broj glasova u
postupku odluivanja. Smatra se da je vlasnik posebnog dela nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na
sednicu skuptine stambene zajednice na koju je uredno pozvan, a da pri tome nije obavestio upravnika, odnosno stambenu
zajednicu o razlozima svog neodazivanja.
Smatra se da je vlasnik posebnog dela uredno pozvan isticanjem obavetenja o danu, asu i mestu odravanja sednice
skuptine sa predloenim dnevnim redom na vidljivom mestu u prostoru koji je zajedniki deo zgrade i koji je u svakodnevnoj
upotrebi vlasnika posebnih delova (ulaz, hodnik i sl.).
Obavetenje o odravanju sednice skuptine mora se istai najmanje tri dana pre dana odravanja skuptine, osim u hitnim
sluajevima u kojima se obavetenje moe istai i na dan odravanja skuptine.

Rad i odluivanje skuptine

lan 44
Skuptina stambene zajednice donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
O raspolaganju zajednikim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduivanju
stambene zajednice skuptina stambene zajednice odluuje veinom koju ine 2/3 ukupnog broja glasova.
U sluaju da su vlasnici posebnih delova doneli pravila vlasnika u skladu sa lanom 17. stav 3. ovog zakona, veina glasova
potrebna za donoenje odluka iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se tim aktom.
Vlasnik posebnog dela moe glasati i pisanim ili elektronskim putem, u kom sluaju se za potrebe izraunavanja kvoruma
smatra da taj lan stambene zajednice prisustvuje sednici.
U vrenju ovlaenja odluivanja, odnosno glasanja, kada je poseban deo zgrade u susvojini, suvlasnicima pripada
odgovarajui deo glasova za taj poseban deo srazmerno njihovom udelu u susvojini.
Vlasnik posebnog dela moe da glasa i preko zastupnika, odnosno punomonika. Punomoje se izdaje u pisanom obliku i
uva uz zapisnik o radu skuptine.
U sluaju raspolaganja zajednikim delovima zgrade za potrebe nadziivanja, saglasnost u smislu zakona kojim se ureuje
izgradnja objekata predstavlja saglasnost skuptine stambene zajednice koja se donosi veinom iz stava 2. ovog lana.
Na osnovu saglasnosti iz stava 7. ovog lana, upravnik stambene zajednice zakljuuje ugovor sa investitorom kojim se
reguliu svi bitni elementi ugovora, a posebno meusobna prava i obaveze, rokovi, obaveze investitora da na pogodan nain
obavetava vlasnike posebnih delova o poetku i zavretku izvoenja radova, potovanju kunog reda i dr.

Kvorum
 lan 45
Kvorum za odravanje i rad sednice skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova lanova koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju, ako odlukom stambene zajednice nije odreen vei broj glasova.
Ako se sednica skuptine nije mogla odrati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije tri, a najkasnije 30 dana
od dana kada je sednica trebalo da bude odrana, sa istim predloenim dnevnim redom (ponovljena sednica).
Kvorum za odravanje i rad ponovljene sednice ini 1/3 ukupnog broja glasova lanova, ako odlukom stambene zajednice
nije odreen vei broj glasova.

Zapisnik

lan 46
Svaka odluka skuptine stambene zajednice unosi se u zapisnik koji vodi upravnik, odnosno zapisniar koga imenuje
upravnik.
Upravnik je odgovoran za uredno sainjavanje zapisnika.
Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje je vodilo zapisnik;
3) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;
4) rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina odluivala, kao i nain glasanja svakog prisutnog
lana skuptine;
5) druge elemente, u skladu sa odlukom stambene zajednice.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice skuptine.
Zapisnik potpisuju upravnik, zapisniar ako je odreen, kao i sva lica koja su uestvovala u njenom radu.
Ako lice koje je uestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili odbije da potpie zapisnik, lice koje vodi zapisnik e
to konstatovati u zapisniku uz navoenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu moe tu primedbu i samo
uneti u zapisnik prilikom potpisivanja.
Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog lana nema uticaja na punovanost odluka donetih na sednici skuptine ako se
rezultat glasanja i sadrina tih odluka na drugi nain mogu utvrditi.

Odgovornost stambene zajednice

lan 47
Stambena zajednica odgovara za tetu koja proistekne usled neizvrenja ili nepravilnog izvrenja poslova koji su u njenoj
nadlenosti.
Stambena zajednica odgovorna je i za tetu koja nastane od dela zgrade kada nije mogue utvrditi od kog posebnog ili
samostalnog dela zgrade potie teta.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, zajedno sa stambenom zajednicom za tetu odgovaraju solidarno i svi vlasnici posebnih,
odnosno samostalnih delova.
Stambena zajednica, odnosno vlasnici posebnih i samostalnih delova, imaju pravo regresa prema licu koje je odgovorno za
tetu u roku od jedne godine od dana isplate, odnosno naknade tete oteenom.
Vlasnici posebnog, odnosno samostalnog dela su prema treim licima supsidijarno odgovorni za ispunjenje ugovorne
obaveze stambene zajednice ako se od stambene zajednice ne dobije ispunjenje obaveze, kao i za tetu zbog neispunjenja
obaveze.
U sluaju iz stava 5. ovog lana vlasnici posebnog i samostalnog dela odgovaraju solidarno.
Vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela koji ispuni obavezu stambene zajednice ima pravo regresa od ostalih vlasnika
posebnih, odnosno samostalnih delova.

Ugovor o osiguranju

lan 48
Stambena zajednica moe da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tete priinjene treim licima usled
neodravanja, odnosno nepravilnog odravanja zgrade, a na nain i pod uslovima utvrenim zakonom kojim se ureuje
delatnost osiguranja i zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi.
 Upravnik

lan 49
Stambena zajednica ima upravnika.
Upravnika bira skuptina stambene zajednice iz redova lanova skuptine stambene zajednice.
Mandat upravnika traje etiri godine, ako odlukom o izboru nije odreeno krae vreme, a po isteku vremena na koje je
izabran moe biti ponovo biran. Po isteku mandata upravnika, ako nije izabran novi upravnik, on je duan da vri ovu funkciju
jo 30 dana od dana isteka mandata.
Mandat upravnika prestaje i ostavkom i razreenjem.
Upravnik se razreava na nain predvien za izbor upravnika.
Ako skuptina stambene zajednice ne izabere novog upravnika u roku od 30 dana od dana kada je stambena zajednica
ostala bez upravnika, iz bilo kog razloga, svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva pokretanje postupka pred
nadlenim organom jedinice lokalne samouprave za imenovanje profesionalnog upravnika.
Mandat upravnika poinje, odnosno prestaje danom donoenja odluke o izboru, odnosno razreenju, ako samom odlukom
nije drugaije odreeno.
Upravnik se upisuje u Registar stambenih zajednica.

Prava i obaveze upravnika

lan 50
Upravnik:
1) zastupa i predstavlja stambenu zajednicu;
2) podnosi prijavu za upis stambene zajednice u Registar stambenih zajednica;
3) podnosi prijavu za registraciju pravila vlasnika u skladu sa lanom 17. stav 8. ovog zakona;
4) istie reenje o registraciji stambene zajednice na vidno mesto u stambenoj zgradi;
5) vri popis posebnih, zajednikih i samostalnih delova i vri njihovo oznaavanje;
6) uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajedniki ili
posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korienje po drugom osnovu (za fizika lica ime, prezime i JMBG, a za
pravna lica poslovno ime, adresa sedita i matini broj);
7) izvrava odluke stambene zajednice;
8) na osnovu odluke skuptine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice raspolae sredstvima sa
tekueg rauna stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se ureuje otvaranje, voenje i gaenje tekuih rauna;
9) predlae skuptini stambene zajednice program odravanja i stara se o njegovoj realizaciji;
10) organizuje radove hitnih intervencija;
11) organizuje izvoenje radova na zajednikim delovima zgrade i zemljitu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa
usvojenim programom odravanja i kontrolie da li se ovi radovi izvode;
12) vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice;
13) podnosi skuptini stambene zajednice izvetaj o radu koji posebno sadri prikaz ukupnih prihoda i rashoda stambene
zajednice, realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i iskorienja sredstva za realizaciju svake od aktivnosti;
14) vri i druge poslove odreene zakonom.

2. Profesionalno upravljanje

Organizator profesionalnog upravljanja

lan 51
Poslovima profesionalnog upravljanja mogu se baviti privredna drutva ili preduzetnici (organizator profesionalnog
upravljanja) angaovanjem lica koje ispunjava uslove za profesionalnog upravnika.
Osnivanje, pravni poloaj i druga pitanja od znaaja za poslovanje privrednih drutava i preduzetnika iz stava 1. ovog lana
ureuje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava i preduzetnika.
Organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima profesionalnog upravljanja ako ima najmanje jedno
lice u radnom odnosu na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom koje je upisano u registar profesionalnih upravnika
koji vodi Privredna komora Srbije.

Sticanje i prestanak ovlaenja za obavljanje poslova profesionalnog upravnika

lan 52
Fiziko lice stie kvalifikaciju profesionalnog upravnika ako:
1) ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju;
2) poloi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu u skladu sa ovim zakonom;
3) upie se u registar koji vodi Privredna komora Srbije.
Privredna komora Srbije izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika u skladu sa ovim zakonom.
Upis u registar profesionalnih upravnika vri se na zahtev lica koje ispunjava uslove predviene zakonom.
U registar profesionalnih upravnika iz stava 3. ovog lana ne moe se upisati lice koje je osuivano pravosnanom odlukom
na kaznu zatvora za krivino delo koje ga ini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.
Registar sadri line podatke o profesionalnom upravniku: ime prezime i JMBG, kao i podatke o licenci profesionalnog
upravnika.
Program ispita i nain polaganja ispita, uslove za sticanje i oduzimanje licence za profesionalnog upravnika i bliu sadrinu
registra propisuje ministar nadlean za poslove stanovanja.
Obuku za polaganje ispita iz stava 6. ovog lana organizuje Privredna komora Srbije, odnosno drugo pravno lice, po
dobijanju saglasnosti ministarstva nadlenog za poslove stanovanja na predloeni program obuke.
Profesionalni upravnik brie se iz registra usled:
1) smrti;
2) na lini zahtev;
3) protekom roka od deset godina od dana upisa u registar, ako ne zatrai obnavljanje upisa;
4) oduzimanja licence.
Pre izdavanja licence, odnosno podnoenja zahteva za obnavljanje licence, licencirani profesionalni upravnik je duan da
zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa periodom vaenja od najmanje tri godine i da primerak
navedenog ugovora dostavi Privrednoj komori Srbije uz dokumentaciju potrebnu za dobijanje, odnosno obnavljanje licence u
skladu sa ovim zakonom.
Licencirani profesionalni upravnik je duan da nakon izdavanja, odnosno obnavljanja licence, Privrednoj komori Srbije
najmanje jednom godinje dostavlja vaeu polisu osiguranja.
Licenciranom profesionalnom upravniku koji ne izvrava obaveze predviene stavom 10. ovog lana, Privredna komora
Srbije oduzima licencu.
Godinja suma osiguranja za ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti.

Nadlenost profesionalnog upravnika

lan 53
Profesionalni upravnik vri poslove iz nadlenosti upravnika zgrade.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, profesionalni upravnik vri i sledee poslove:
1) stara se o odravanju zemljita koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
2) prima prijave kvarova ili drugih problema (nepotovanje kunog reda, buka i drugi tetni uticaji u zgradi) svakim danom u
nedelji u periodu od 00-24 asa;
3) na osnovu primljene prijave iz take 2) ovog stava obavetava nadleni organ o problemu, odnosno zahteva preduzimanje
odgovarajuih mera od nadlenog organa;
4) evidentira svaku primljenu prijavu sa podacima o problemu i vremenu prijema, kao i sa drugim podacima ako su poznati
(ime i prezime podnosioca prijave, licu koje je uzrokovalo probleme i drugo);
5) obezbeuje izvrenje radova na hitnim intervencijama;
6) predlae skuptini stambene zajednice visinu naknade za odravanje zajednikih delova zgrade i zemljita na osnovu
najmanje tri prikupljene ponude od lica koja se bave odravanjem zajednikih delova zgrade i zemljita.
Profesionalni upravnik podnosi izvetaj o svom radu stambenoj zajednici najmanje dva puta godinje ako drugaije nije
ugovoreno, a u sluaju prestanka vaenja ugovora o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja, ovaj izvetaj podnosi
najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka vaenja ugovora.
Profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici za tetu koju ona trpi zbog njegovih propusta u radu, kao i svakom
vlasniku posebnog, odnosno samostalnog dela ukoliko zbog propusta u radu profesionalnog upravnika pretrpe tetu na svom
posebnom, odnosno samostalnom delu.
Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu ija se visina odreuje ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog
upravljanja.
U sluaju prinudne uprave, profesionalni upravnik ima pravo na naknadu ija je visina odreena odlukom jedinice lokalne
samouprave iz lana 64. stav 3. ovog zakona.
U sluaju spreenosti za rad ili odsustva, profesionalni upravnik moe u skladu sa zakonom izdati drugom licu koje ima
licencu za obavljanje poslova profesionalnog upravnika punomoje za preduzimanje hitnih i neodlonih poslova, koje mora
biti overeno u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa.

Registar profesionalnih upravnika

lan 54
Privredna komora Srbije ustanovljava i vodi registar profesionalnih upravnika koji je dostupan na njenoj internet strani.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, Privredna komora Srbije organizuje polaganje ispita za profesionalnog upravnika i:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova profesionalnog upravljanja;
2) po prethodno utvrenoj ispunjenosti uslova, izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika u skladu sa odredbama
ovog zakona;
3) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za
izricanje mera za te povrede;
4) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz st. 1. i 2. ovog lana blie se ureuje optim aktom Privredne komore Srbije.
Registar profesionalnih upravnika za svakog profesionalnog upravnika sadri:
1) spisak aktivnih ugovora sa stambenim zajednicama;
2) spisak isteklih ugovora sa stambenim zajednicama;
3) spisak raskinutih ugovora sa stambenim zajednicama.

Poveravanje upravljanja profesionalnom upravniku

lan 55
Poslovi upravljanja mogu biti povereni profesionalnom upravniku:
1) odlukom stambene zajednice ili
2) odlukom nadlenog organa jedinice lokalne samouprave u sluaju prinudne uprave predviene lanom 57. ovog zakona.

Poveravanje upravljanja profesionalnom upravniku na osnovu odluke stambene zajednice ili pravilima
vlasnika

lan 56
Skuptina stambene zajednica moe u svakom trenutku odluiti da za poslove upravljanja angauje profesionalnog
upravnika.
Odluka o poveravanju poslova profesionalnom upravniku moe se doneti i donoenjem pravila vlasnika.
Odluka iz stava 2. ovog lana donosi se u skladu sa lanom 44. stav 1. ovog zakona.
Poslovi upravljanja poveravaju se profesionalnom upravniku zakljuenjem ugovora izmeu stambene zajednice i
organizatora profesionalnog upravljanja.
Ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja zakljuuje lice koje za to ovlasti stambena zajednica i zastupnik
organizatora profesionalnog upravljanja.
Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi na odreeno ili neodreeno vreme.
Ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja zakljuen na neodreeno vreme moe otkazati svaka strana sa
otkaznim rokom od jednog meseca, koji poinje da tee od poslednjeg dana u mesecu u kome je otkaz dat, ako samim
ugovorom otkazni rok nije drugaije odreen, s tim da otkazni rok ne moe biti dui od tri meseca.
Stambena zajednica ima pravo da zahteva da odreeno lice koje angauje organizator profesionalnog upravljanja bude
odreeno za profesionalnog upravnika, kao i da odreeno lice prestane da obavlja poslove profesionalnog upravnika.
Naknada za poslove profesionalnog upravljanja isplauje se organizatoru profesionalnog upravljanja, a on izmiruje obaveze
plaanja naknade prema profesionalnom upravniku.

Prinudna uprava

lan 57
Prinudna uprava uvodi se poveravanjem poslova upravljanja profesionalnom upravniku u sluaju da:
1) prijava za upis stambene zajednice ne bude podneta u skladu sa lanom 40. stav 4. ovog zakona;
2) po isteku ili prestanku mandata iz bilo kog razloga nije izabran novi upravnik u skladu sa lanom 49. ovog zakona.
Postupak uvoenja prinudne uprave imenovanjem profesionalnog upravnika pokree se podnoenjem prijave nadlenog
inspektora ili vlasnika posebnog dela u skladu sa ovim zakonom.
Postupak iz stava 2. ovog lana vodi nadlena optinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se
ureuje opti upravni postupak, reenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih
upravnika.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom veu nadlene jedinice lokalne
samouprave u roku od osam dana od dana dostavljanja, ukoliko alba ne odlae izvrenje reenja.
Profesionalni upravnik vri poslove upravljanja sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne
zakljui ugovor o profesionalnom upravljanju.

IV ODRAVANJE ZGRADA
Odravanje zgrade i unapreenje svojstava zgrade

lan 58
Aktivnosti na odravanju zgrade vre se kroz:
1) hitne intervencije,
2) tekue odravanje i
3) investiciono odravanje.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie odreuje vrstu, obim i dinamiku aktivnosti iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana,
kao i nain sainjavanja programa odravanja zgrade.
Unapreenje svojstava zgrade ili dela zgrade jesu aktivnosti kojima se poboljavaju energetska ili druga svojstva zgrade
dogradnjom ili ugradnjom novih delova i sklopova, odnosno ureaja i instalacija.

Hitne intervencije

lan 59
Hitne intervencije su aktivnosti koje se bez odlaganja izvravaju radi zatite ivota i zdravlja ljudi, njihove sigurnosti, zatite
imovine od oteenja i dovoenje zgrade, njenih delova, ureaja, instalacija i opreme u stanje ispravnosti, upotrebljivosti i
sigurnosti.
Svaki vlasnik zgrade, odnosno vlasnik posebnog dela zgrade, duan je da odmah po saznanju o potrebi izvoenja hitnih
intervencija na zgradi, odnosno zajednikim delovima zgrade, o tome obavesti upravnika, odnosno profesionalnog upravnika
u stambenoj zgradi, odnosno nadleni organ u sluaju zgrade druge namene.
Upravnik, profesionalni upravnik, odnosno nadleni organ iz stava 2. ovog lana duan je da odmah po saznanju, a
najkasnije u roku od 48 asova od saznanja, ukoliko iz objektivnih razloga nije mogue ranije, preduzme odgovarajue mere
u cilju izvoenja hitnih intervencija, odnosno da o tome obavesti organizaciju koja izvodi ovu vrstu radova i da zahteva
preduzimanje potrebnih radnji, odnosno radova.
Za proputanje preduzimanja mera iz stava 3. ovog lana upravnik, profesionalni upravnik, odnosno nadleni organ iz stava
2. ovog lana odgovara za tetu.
 Obaveza odravanja zgrade

lan 60
Obavezu da odravaju zgradu na nain da od zgrade, odnosno zajednikih delova zgrade ne preti opasnost nastanka tete
imaju sva lica iz lana 15. ovog zakona.
Vlasnici ili korisnici samostalnih delova zgrade imaju obavezu da odravaju svoje delove zgrada na nain kojim se
obezbeuje funkcionalnost tog dela zgrade prema propisima koji blie odreuju njihovu funkcionalnost i na nain kojim se
eliminie opasnost od nastupanja tete ili nemogunosti korienja drugih delova zgrade.
Odravanje zgrade se moe ugovorom poveriti pravnim licima ili preduzetnicima koji se bave poslovima odravanja zgrade.
Ukoliko lica iz st. 2. i 3. ovog lana ne organizuju odravanje u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ jedinice lokalne
samouprave poverie posao odravanja zgrade organizaciji kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa.
Lica iz lana 15. ovog zakona duna su da ispune mere propisane zakonom kojim se ureuje oblast zatite od poara i
oblast zapaljivih i gorivih tenosti i zapaljivih gasova, u smislu dranja zapaljivih i gorivih tenosti i zapaljivih gasova i
ispunjenja minimalnih preventivnih mera koje se odnose na evakuaciju ljudi i tekue odravanje ureaja za otkrivanje i
javljanje poara i ureaja za gaenje poara.
Tekue i investiciono odravanje izvodi se u skladu sa programom odravanja.
Za tetu koja proistekne zbog proputanja obaveze odravanja iz stava 1. ovog lana odgovara lice iz lana 15. ovog zakona
koje je bilo duno da organizuje izvoenje odgovarajue vrste radova.

Preuzimanje poslova odravanja zgrada i unapreenja svojstava zgrade radi ostvarenja javnog interesa

lan 61
U sluaju kada lica iz lana 15. ovog zakona ne izvre potrebne aktivnosti na odravanju zgrade, a nesprovoenjem ovih
aktivnosti bi mogle da nastanu tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti,
radove na odravanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave.
U cilju spreavanja nastanka tetnih posledica iz stava 1. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe odlukom da utvrdi
urbanistike zone ili blokove za koje propisuje obavezu izvrenja odreenih aktivnosti u odravanju zgrade, odnosno
obavezno investiciono odravanje i unapreenje svojstava zgrada, uz mogunost da se obaveza preduzimanja tih aktivnosti,
ako ih ne preduzmu lica iz lana 15. ovog zakona, po osnovu naloga nadlenog organa ispuni prinudno na teret obaveznih
lica.
Jedinica lokalne samouprave moe odlukom da propie obavezu odravanja spoljnog izgleda zgrade (fasade) i zabranu
promene spoljnog izgleda (zabrana postavljanja klima-ureaja na vidljivom delu zgrade i sl.), uz propisivanje razliitih
stepena obaveznosti odravanja spoljnog izgleda zgrade, u zavisnosti od urbanistike zone ili bloka u kom se zgrada nalazi.
U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, jedinica lokalne samouprave ima pravo regresa prema licu koje je bilo duno da te
aktivnosti samo preduzme.
Jedinica lokalne samouprave moe doneti odluku kojom predvia bespovratno sufinansiranje aktivnosti na investicionom
odravanju i unapreenju svojstava zgrade iz stava 2. ovog lana, u kom sluaju jedinica lokalne samouprave obezbeuje
sredstva u budetu za uee u projektima finansiranja ovih aktivnosti i donosi odluku kojom propisuje postupak dodele
sredstava, procenat uea i uslove pod kojima jedinica lokalne samouprave uestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.
Sredstva za finansiranje radova iz st. 1. i 2. ovog lana obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.
Radi ostvarivanja javnog interesa u skladu sa lanom 2. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave donosi akt o minimalnoj
visini iznosa o tekuem odravanju zgrada, akt o visini iznosa naknade koju plaaju vlasnici posebnih delova u sluaju
prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, kao i akt o minimalnoj visini iznosa izdvajanja na ime trokova investicionog
odravanja zajednikih delova zgrade.
U cilju ostvarivanja javnog interesa u pogledu unapreenja svojstava zgrade, jedinica lokalne samouprave naroito je duna
da najmanje jednom nedeljno obezbedi licima iz lana 15. ovog zakona savetodavnu pomo za unapreenje energetske
efikasnosti zgrade.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje kriterijume za utvrivanje minimalnog iznosa koje odreuje jedinica
lokalne samouprave za plaanje trokova iz stava 8. ovog lana.

Organizacija kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja

lan 62
Jedinica lokalne samouprave moe osnovati pravno lice za obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja.

Obaveza uea u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade

 lan 63
Vlasnik posebnog dela zgrade duan je da uestvuje u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i zemljita za
redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom.
U trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i upravljanja zgradom vlasnici posebnih delova zgrade uestvuju prema
sledeim kriterijumima:
1) srazmerno broju svojih posebnih delova u odnosu na ukupan broj svih posebnih delova, za trokove radova tekueg
odravanja i upravljanja;
2) srazmerno ueu povrine svojih posebnih delova u odnosu na zbir povrina svih posebnih delova, za trokove radova
investicionog odravanja i unapreenja svojstava zgrade.
Lica iz lana 15. ovog zakona mogu odluiti da i za tekue odravanje primene kriterijume za investiciono odravanje, kao i
da za investiciono odravanje primene kriterijume za tekue odravanje, ukoliko se sa tim saglase 2/3 od ukupnog broja
vlasnika posebnih delova.
U sluaju da je jedno lice vlasnik vie posebnih delova, ukljuujui i garau, garano mesto i garani boks, za svaki takav
posebni deo se plaaju trokovi shodno kriterijumima iz stava 2. ovog lana.
Nain uea u trokovima odravanja iz st. 2. i 3. ovog lana moe se utvrditi i na osnovu pravila vlasnika iz lana 17. ovog
zakona.

Visina i nain utvrivanja trokova upravljanja i odravanja zgrade

lan 64
Odlukom stambene zajednice o prihvatanju trokova odravanja zajednikih delova zgrade i upravljanja zgradom, koja se
donosi u skladu sa lanom 44. stav 1, odnosno lanom 44. stav 3. ovog zakona, propisuje se iznos koji je svaki vlasnik
posebnog dela duan da plaa na ime svog uea u trokovima tekueg odravanja i trokovima upravljanja zgradom, a koji
ne moe biti nii od iznosa propisanog aktom o tekuem odravanju zgrada koji donosi jedinica lokalne samouprave.
Odluka stambene zajednice iz stava 1. ovog lana unosi se u zapisnik sednice skuptine, a posebno se sainjava izvod iz
zapisnika koji sadri tekst odluke koji potpisuje upravnik i na njemu overava svoj potpis u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa.
U sluaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, visina naknade koju e plaati vlasnici posebnih delova odreuje
se odlukom jedinice lokalne samouprave.
Profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave donosi odluku o trokovima odravanja i upravljanja zgradom,
u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave iz st. 1. i 3. ovog lana, uz prethodnu saglasnost nadlenog organa
jedinice lokalne samouprave.
Visina izdvajanja na ime trokova investicionog odravanja zajednikih delova zgrade odreuje se odlukom skuptine
stambene zajednice koja ne moe biti nia od iznosa propisanog aktom o investicionom odravanju zgrada koji donosi
jedinica lokalne samouprave, i predstavlja rezervni fond zgrade.

Nain plaanja trokova upravljanja i odravanja zgrade

lan 65
Vlasnik posebnog dela zgrade iznos utvren u skladu sa lanom 64. ovog zakona uplauje na tekui raun stambene
zajednice najkasnije do poslednjeg dana u mesecu za tekui mesec, osim ukoliko ugovorom zakljuenim sa licem koje
upravlja i/ili odrava zgradu nije odreeno da se naplata trokova upravljanja i/ili odravanja zgrade vri uplatom na tekui
raun tog lica ili preko sistema objedinjene naplate komunalnih i drugih usluga, u sluaju da je jedinica lokalne samouprave
uspostavila takav sistem.
Svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva od upravnika, odnosno profesionalnog upravnika da mu se omogui
elektronski ili drugi uvid u stanje i promene na tekuem raunu stambene zajednice.
Ukoliko lice koje u skladu sa ovim zakonom prua usluge odravanja i/ili upravljanja zgradom, a ne vri naplatu svojih
trokova preko sistema objedinjene naplate, to lice duno je da svakom vlasniku posebnog dela zgrade dostavi fakturu
(raun) za iznos utvren odlukom o prihvatanju trokova odravanja i ugovorom kojim mu je stambena zajednica poverila
poslove odravanja i/ili upravljanja zgradom.
Trokovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice, bez obzira na namenu sredstava.

Izvori finansiranja radova na odravanju zajednikih delova zgrade

lan 66
Pored naknade koju plaaju vlasnici posebnih delova, poslovi odravanja i unapreenja svojstava zgrade ili dela zgrade
finansiraju se i iz kredita, donacija i drugih izvora.
Stambena zajednica moe da, radi dobijanja kredita, zaloi potraivanja koja ima od vlasnika posebnih delova i druga svoja
potraivanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuju zalona prava na pokretnim stvarima upisanim u Registar.
U sluaju energetske sanacije zgrade finansiranje aktivnosti je mogue vriti i putem ugovaranja energetskih uinaka sa
preduzeima ili preduzetnikom registrovanim za pruanje energetskih usluga (ESCO) u skladu sa zakonom kojim se ureuje
oblast efikasnog korienja energije.

Pravo regresa stambene zajednice

lan 67
Stambena zajednica ima pravo regresa za trokove odravanja, odnosno popravke ako je potreba za popravkom nastala
oteenjem zajednikih delova zgrade radnjom ili proputanjem lica koje je odgovorno za oteenje.
Vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo na naknadu tete od lica koje je odgovorno za tetu na njegovom posebnom delu
zgrade po optim pravilima o odgovornosti za tetu.
Vlasnik samostalnog dela zgrade ima pravo na naknadu tete od lica koje je odgovorno za tetu na njegovom samostalnom
delu zgrade po optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Obaveza upravnika povodom prava na regres

lan 68
Upravnik, odnosno profesionalni upravnik duan je da preduzme potrebne radnje, ukljuujui i podnoenje tube, u cilju
regresa za trokove odravanja, odnosno popravke, protiv lica koje je odgovorno za oteenje zajednikih delova zgrade u
roku od dva meseca od saznanja za tetu i odgovorno lice.
Upravnik odgovara stambenoj zajednici zbog proputanja da podnese tubu ako je zbog toga izgubljena mogunost regresa
od lica odgovornog za nastalu tetu.
Profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici zbog proputanja da podnese tubu u roku propisanom stavom 1. ovog
lana solidarno sa licem odgovornim za nastalu tetu. Stambena zajednica moe otkazati ugovor o profesionalnom
upravljanju zbog proputanja profesionalnog upravnika da podnese tubu.

Odgovornost zbog neispunjenja obaveze odravanja

lan 69
Vlasnik posebnog dela zgrade odgovara za tetu koja potie od njegovog posebnog dela ako ne postupi u skladu sa lanom
60. ovog zakona, bez obzira na krivicu.
Vlasnik samostalnog dela zgrade odgovara za tetu koja potie od njihovog samostalnog dela ako ne postupi u skladu sa
lanom 60. ovog zakona, bez obzira na krivicu.
Za tetu koja proistekne od zajednikih delova zgrade odgovara stambena zajednica, a supsidijarno i vlasnici posebnih
delova zgrade ako stambena zajednica ne nadoknadi tetu u roku koji je odlukom nadlenog organa odreen za naknadu
tete.
Ako se ne moe odrediti da li teta potie od posebnog dela ili zajednikih delova zgrade, za tetu odgovaraju solidarno
stambena zajednica i vlasnici posebnih delova.
Profesionalni upravnik odgovoran je stambenoj zajednici, odnosno vlasniku posebnog dela zgrade ako je teta nastupila
usled njegove radnje ili proputanja.

V KORIENJE STANOVA I ISELJENJE

1. Opte odredbe o osnovama za korienje stana

lan 70
Stan se koristi po osnovu prava svojine i prava zakupa.
Ugovor o zakupu stana zakljuuje se u pisanoj formi izmeu vlasnika stana, odnosno nosioca prava javne svojine ili korisnika
stvari u javnoj svojini kao zakupodavca i lica kome se stan daje u zakup kao zakupca, pri emu zakupodavac, u skladu sa
lanom 41. stav 4. ovog zakona, obavetava upravnika stambene zajednice da e zakupac uestvovati u trokovima
odravanja i upravljanja zgradom ukoliko je tako ugovorio sa zakupcem, a primerak ugovora u roku od 30 dana od dana
zakljuenja zakupodavac dostavlja nadlenoj lokalnoj poreskoj administraciji.
Ugovor o zakupu stana naroito sadri:
1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;
2) podatke o stanu koji je predmet zakupa (adresa i broj stana, struktura i povrina stana, ureaji i oprema kojima je stan
opremljen i druge bitne karakteristike stana);
3) vreme trajanja zakupa;
4) iznos, nain i rokove plaanja zakupnine;
5) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana o korienju i odravanju stana i nainu plaanja trokova za
upravljanje i odravanje zgrade u kojoj se stan nalazi, u skladu sa ovim zakonom;
6) uslove za otkaz ugovora;
7) odredbe o korienju drugih prostorija koje se ne smatraju stanom, a date su na korienje zajedno sa stanom (garaa i
sl.).
Prava i obaveze zakupca i zakupodavca, kao i druga pitanja od znaaja za zakup koja nisu ureena ovim zakonom, ureuju
se u skladu sa zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, s tim to otkazni rok predvien tim ugovorom ne moe biti krai
od 90 dana.

Korienje stana za slubene potrebe

lan 71
Stan u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ije je korienje vezano za
vrenje odreene slubene dunosti ili funkcije (u daljem tekstu: stan za slubene potrebe), a koji je za te namene odredio
izvrni, odnosno upravni organ vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti u javnoj svojini, koristi se na osnovu odluke o
dodeli stana za slubene potrebe na privremeno korienje licu koje vri slubenu dunost ili funkciju izvan mesta svog
prebivalita.
Stan za slubene potrebe ne moe se otuiti iz javne svojine.
Stan za slubene potrebe se daje na korienje na osnovu pisanog zahteva i reenja o izboru, postavljenju i rasporeivanju
na odreenu slubenu dunost ili funkciju.
Odluku o davanju na korienje stana za slubene potrebe donosi stambena komisija Vlade, autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave, odnosno drugi nadleni organ za upravljanje imovinom Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave ukoliko nije obrazovana stambena komisija.
Ako je vie zaposlenih, izabranih ili postavljenih lica podnelo zahteve za davanje na korienje stana za slubene potrebe, u
tom sluaju reavanje zahteva se vri po osnovu prvenstva u podnoenju tog zahteva.

Trokovi korienja stana za slubene potrebe

lan 72
Zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korienje stan za slubene potrebe snosi trokove korienja stana
kao to su: potronja vode, struje, grejanja i drugi trokovi izazvani korienjem stana, kao i trokovi tekueg odravanja, dok
ostale trokove upravljanja i odravanja zgrade snosi vlasnik stana za slubene potrebe.
Zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korienje stan za slubene potrebe uestvuje u radu skuptine
stambene zajednice shodnom primenom lana 41. st. 2. i 3. ovog zakona.

Ugovor o korienju stana za slubene potrebe

lan 73
Na osnovu odluke o davanju na korienje stana za slubene potrebe zakljuuje se ugovor o korienju stana.
Ugovor iz stava 1. ovog lana, koji potpisuju predsednik stambene komisije i zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je
dobilo na korienje stan za slubene potrebe, pored podataka iz lana 70. stav 2. ovog zakona sadri i broj i datum odluke o
davanju stana na korienje.
U sluaju nastupanja uslova za raskid, odnosno prestanka ugovora, otkazni rok predvien tim ugovorom u kome je
zaposleno lice duno da se iseli i stan preda davaocu stana ne moe biti dui od 30 dana niti krai od 15 dana.
Ugovorne strane su dune da zajedniki pisano utvrde stanje u kome se nalazi stan u momentu predaje stana na korienje.

Prestanak ugovora o korienju stana za slubene potrebe

lan 74
Ugovor o korienju stana za slubene potrebe prestaje da vai danom prestanka vrenja slubene dunosti, odnosno
funkcije za ije vrenje je vezano korienje stana za slubene potrebe, u kom sluaju je korisnik stana za slubene potrebe
duan da se iseli iz stana.
Ugovor o korienju stana za slubene potrebe prestaje da vai i ako korisnik stana za slubene potrebe ili lan njegovog
porodinog domainstva za vreme korienja stana za slubene potrebe stekne u svojinu stan ili porodinu kuu ili na drugi
nain rei svoju stambenu potrebu u skladu sa ovim zakonom u mestu gde vri slubenu dunost, odnosno funkciju, osim
ako je korienje stana za slubene potrebe vezano neposredno za objekat i zahteva njegovo stalno prisustvo u vrenju
slubene dunosti.

Obaveze korisnika stana za slubene potrebe prilikom iseljenja

lan 75
Pri iseljenju, korisnik stana za slubene potrebe duan je da preda stan stambenoj komisiji u stanju u kome je primljen,
uzimajui u obzir promene do kojih je dolo usled redovne upotrebe stana i stvari.
Ugovorne strane su dune da zajedniki pisano utvrde stanje u kome se nalazi stan u vreme predaje.

Kuni red

lan 76
Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona, propie opta pravila
kunog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na svojoj teritoriji.
Odlukom o optim pravilima kunog reda iz stava 1. ovog lana, jedinica lokalne samouprave naroito odreuje dozvoljeni
nivo buke u korienju posebnih delova zgrade, kao i uslove pod kojima se mogu obavljati odreene privredne delatnosti u
stambenoj zgradi, odnosno stambeno-poslovnoj zgradi, kako se vlasnicima stanova ne bi remetio mir u korienju stanova.
Pravilima vlasnika moe se propisati i kuni red zgrade, koji ne moe biti u suprotnosti sa optim pravilima kunog reda iz
stava 1. ovog lana.

Bespravno useljenje

lan 77
Ako se neko lice useli u stan ili zajednike prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova,
upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadlenog
organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.
Postupak za iseljenje iz stava 1. ovog lana je hitan i na njega se ne odnose odredbe o postupku iseljenja i preseljenja iz l.
78-87. ovog zakona.
Protiv reenja o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajednike prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade
bez pravnog osnova moe se izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Na sva druga pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom u vezi s postupkom za iseljenje iz stava 1. ovog lana primenjuju se
odredbe zakona kojima se ureuje opti upravni postupak.

2. Iseljenje i preseljenje

Razlozi iseljenja

lan 78
Iseljenje lica iz objekta koji je izgraen suprotno zakonu kojim se ureuju planiranje prostora i izgradnja objekata i koji se
nalazi na zemljitu u svojini drugog fizikog ili pravnog lica (u daljem tekstu: iseljenje) sprovodi se kada je to neophodno i
opravdano radi ostvarenja javnog interesa, a prvenstveno radi zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite imovine, odnosno kada je
vaeim planskim dokumentom predvieno privoenje zemljita urbanistikoj nameni za izgradnju objekata za koje se, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje eksproprijacija objekata, utvruje javni interes.
Iseljenje se sprovodi naroito u sluajevima kada se:
1) radi o zemljitu koje je nepovoljno za gradnju (klizita, trajno zagaena zemljita, movarno tle i sl.);
2) vri u sklopu priprema za sprovoenje investicionog projekta i ukoliko je prethodno dokazano da ne postoji alternativa za
preseljenje;
3) naselje nalazi u prvom stepenu zatite prirodnog dobra, odnosno u zoni zatite kulturnog dobra;
4) naselje nalazi u zatitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene.
Iseljenje predstavlja izmetanje lica, odnosno lica i stvari iz nastanjenog objekta, odnosno naselja ili dela naselja u kojima se
nalaze objekti izgraeni suprotno zakonu kojim se ureuju planiranje prostora i izgradnja objekata, a u sluajevima
predvienim st. 1. i 2. ovog lana.
Iseljenje iz st. 1. i 2. ovog lana vri se samo u sluaju kada objekte, odnosno naselje ili deo naselja nije mogue zadrati na
postojeoj lokaciji.
Postupak iseljenja iz st. 1. i 2. ovog lana ne utie na postupak ozakonjenja nezakonito izgraenih objekata, u skladu sa
odredbama zakona kojim je ureeno ozakonjenje objekata.

Preseljenje u odgovarajui smetaj

lan 79
Ukoliko je neophodno izvriti iseljenje u sluajevima iz lana 78. st. 1. i 2. ovog zakona i ukoliko to lice sa lanovima svog
porodinog domainstva nema u svojini drugu nepokretnost za stanovanje i nema dovoljno sredstava da obezbedi drugi
smetaj, to lice sa lanovima svog porodinog domainstva ostvaruje pravo na preseljenje u odgovarajui smetaj (u daljem
tekstu: preseljenje) koje obezbeuje nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji to lice ima prebivalite i koji
je doneo reenje o iseljenju.
Ukoliko lice koje se iseljava i ispunjava uslove za preseljenje u odgovarajui smetaj nema prebivalite na teritoriji jedinice
lokalne samouprave koja je donela reenje o iseljenju, odgovarajui smetaj iz stava 1. ovog lana obezbeuje jedinica
lokalne samouprave na ijoj teritoriji to lice ima poslednje prijavljeno prebivalite, odnosno na ijoj teritoriji se nalazi ustanova
ili centar za socijalni rad ukoliko lice na toj adresi ima prijavljeno prebivalite, a po obavetenju jedinice lokalne samouprave
koja je donela reenje o iseljenju.
Odgovarajui smetaj za preseljenje iz stava 1. ovog lana treba da zadovolji:
1) odgovarajuu lokaciju, u smislu pristupa osnovnoj komunalnoj infrastrukturi, nezagaenosti zemljita, mogunostima
ostvarivanja prihoda i dostupnosti javnih usluga, a naroito u pogledu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite;
2) cenovnu dostupnost stanovanja, u smislu smanjenja uea u trokovima stanovanja u zavisnosti od visine primanja
domainstva, u skladu sa odredbama ovog zakona o stambenoj podrci, licima koja ne mogu da plaaju trokove stanovanja;
3) odgovarajue prostorne uslove stana, u smislu da korisna stambena povrina stana po lanu porodinog domainstva ne
moe biti manja od 8 m;
4) odgovarajue uslove opremljenosti osnovnim elektrinim, vodovodnim i sanitarnim instalacijama;
5) zadovoljavajue uslove sa stanovita sigurnosti i bezbednosti, u smislu fizike bezbednosti, kao i zatite od hladnoe,
vlage, toplote, kie, vetra i ostalih nepovoljnih klimatskih uticaja;
6) fiziku pristupanost objekta u skladu sa propisom koji ureuje nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom,
deci i starim osobama;
7) uvaavanje kulturne prikladnosti stanovanja lica koje se preseljava.
Lice iz stava 1. ovog lana samo jednom ima pravo na preseljenje u odgovarajui smetaj.
Prava i obaveze lica iz stava 1. ovog lana koje se odnose na nain korienja dodeljenog odgovarajueg smetaja ureuju
se ugovorom koji naroito sadri:
1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;
2) broj i datum reenja o preseljenju;
3) podatke o odgovarajuem smetaju (adresa, struktura i povrina smetaja, ureaji i oprema kojima je smetaj opremljen i
druge bitne karakteristike smetaja);
4) podatke o licima koja koriste smetaj;
5) obavezu plaanja trokova nastalih korienjem smetaja, odnosno udeo uea u plaanju ovih trokova;
6) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana o korienju i odravanju smetaja, u skladu sa ovim zakonom;
7) odredbe o korienju drugih prostorija koje su date na korienje zajedno sa smetajem;
8) rok u kome je preseljeno lice duno da se iseli i smetaj preda davaocu smetaja u sluaju nastupanja uslova za raskid,
odnosno prestanak ugovora.
Ugovor se zakljuuje sa oba suprunika, odnosno oba partnera u vanbranoj zajednici, kada je to mogue.
Lice koje ne izvrava svoje obaveze utvrene u ugovoru iz stava 5. ovog lana gubi pravo na korienje odgovarajueg
smetaja.
Ministar nadlean za stanovanje blie propisuje uslove koje treba da zadovolji objekat za odgovarajui smetaj, a u skladu sa
stavom 2. ta. 3), 4) i 5) ovog lana.

3. Postupak iseljenja i preseljenja

Obaveze subjekata prilikom sprovoenja postupka iseljenja i preseljenja

 lan 80
Dravni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji uestvuju u sprovoenju postupaka iseljenja i preseljenja, duni su da ga
sprovode u skladu sa sledeim principima:
1) zakonitosti, to znai da odluuju i postupaju na osnovu zakona i drugih optih akata, kao i opteprihvaenih pravila
meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora;
2) srazmernosti, koja znai korienje mera koje su za lica pogoena iseljenjem i preseljenjem najpovoljnija, ako se njima
postiu svrha i cilj zakona;
3) zatite dostojanstva, to znai da potuju i tite dostojanstvo lica koja su pogoena iseljenjem i preseljenjem;
4) zatite posebno ugroenih lica, to znai da prilikom sprovoenja postupaka tite prava posebno ugroenih lica, naroito
ena, dece, samohranih roditelja, porodica sa troje i vie dece, rtve porodinog nasilja, lica preko 65 godina starosti i osoba
sa invaliditetom;
5) meusobne saradnje, to znai da su dravni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji uestvuju u sprovoenju postupaka
iseljenja i preseljenja, duni da meusobno sarauju u cilju zatite ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja najboljih interesa
lica koja su pogoena ovim postupcima.

Postupak donoenja odluke o neophodnosti iseljenja

lan 81
U postupku donoenja novog, odnosno izmene i dopune vaeeg planskog dokumenta (u daljem tekstu: donoenje plana),
kao i u sluaju sprovoenja odgovarajueg planskog dokumenta kroz program za ureivanje zemljita (u daljem tekstu:
sprovoenje plana), ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave
priprema nacrt odluke o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja i utvruje obuhvat naselja, odnosno dela naselja iz
kojeg je potrebno izvriti iseljenje i preseljenje iz razloga propisanih u lanu 78. st. 1. i 2. ovog zakona.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana u toku postupka pripreme nacrta odluke o neophodnosti iseljenja sa planom
preseljenja to ini uz konsultovanje i saradnju sa licima koja su pogoena preseljavanjem i organizacijama za zatitu ljudskih
prava, a zakljuci sa obavljenih konsultacija jesu obavezan deo nacrta odluke o neophodnosti iseljenja sa planom
preseljenja.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana u postupku izrade i donoenja planskog dokumenta organizuje rani javni uvid i javni
uvid i u nacrt odluke iz stava 1. ovog lana radi upoznavanja javnosti (pravnih i fizikih lica) sa planskim reenjem, odnosno
obuhvatom naselja ili dela naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje, kao i razlozima i moguim nainima iseljenja.
Nadleni organ evidentira sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica koje su date tokom ranog javnog uvida i javnog
uvida, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na odluku o neophodnosti iseljenja.
Rani javni uvid i javni uvid iz st. 3. i 4. ovog lana obavljaju se shodno odredbama zakona kojim se ureuje planiranje i
izgradnja objekata.
Nakon obavljenog javnog uvida, nadleni organ sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu sa svim
primedbama i odlukama po svakoj primedbi.
Lica koja ive u naselju, odnosno delu naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje i preseljenje, moraju biti pravovremeno i
na odgovarajui nain obavetena o odravanju ranog javnog uvida i javnog uvida objavljivanjem obavetenja na zvaninoj
internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave, postavljanjem tampanog obavetenja na tabli nadlenog organa,
objavljivanjem u mesnim javnim glasilima, ukoliko postoje, kako bi mogla da uestvuju u procesu odluivanja radi zatite i
ostvarivanja svojih prava.
U postupku ranog javnog uvida i javnog uvida obavezno uestvuju i predstavnici organa socijalne zatite radi pruanja
podrke licima koja mogu biti pogoena iseljenjem.

Odluka o neophodnosti iseljenja i plan preseljenja

lan 82
Vlada, odnosno skuptina jedinice lokalne samouprave, po obavljenoj proceduri ranog javnog uvida i javnog uvida u skladu
sa lanom 81. ovog zakona donosi odluku o neophodnosti iseljenja zajedno sa aktom o donoenju planskog dokumenta, a u
sluaju sprovoenja planskog dokumenta, zajedno sa programom za ureivanje zemljita.
Sastavni deo odluke o iseljenju je plan preseljenja.
Plan preseljenja je akt nadlenog organa koji se sainjava u postupku donoenja odluke o neophodnosti iseljenja, a kojim se
odreuju uslovi pod kojima se vri preseljenje lica, odnosno domainstava ili zajednice iz nastanjenog objekta i/ili sa zemljita
na kojem se nastanjeni objekat nalazi.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave ime se omoguava
upoznavanje javnosti sa razlozima i neophodnou iseljenja i preseljenja.
 Sadrina odluke o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja

lan 83
Odluka o neophodnosti iseljenja naroito sadri:
1) naziv planskog dokumenta u ijem obuhvatu se nalazi naselje, odnosno deo naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje i
preseljenje;
2) razloge iseljenja;
3) grafiki prikaz, koji obuhvata naselje ili deo naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje, sa opisom granica i popisom
parcela;
4) ukupan broj lica obuhvaenih planom iseljenja;
5) ukupan broj domainstava klasifikovan prema broju lanova domainstava koja se iseljavaju i adrese tih domainstava,
ukoliko postoje;
6) dinamiku i rokove za iseljenje.
Plan preseljenja naroito sadri:
1) ukupan broj lica obuhvaenih planom preseljenja;
2) identifikacione podatke lica obuhvaenih planom preseljenja (ime i prezime i JMBG);
3) ukupan broj domainstava klasifikovan prema broju lanova domainstava koja se preseljavaju;
4) mesto i nain stambenog zbrinjavanja u postupku preseljenja;
5) dinamiku i rokove za preseljenje.

Reenje o iseljenju

lan 84
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave donosi reenje o iseljenju na osnovu odluke iz lana 82. stav 1. ovog zakona.
U postupku donoenja reenja iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave duna je da licu koje ivi u naselju,
odnosno delu naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje i preseljenje po njegovom zahtevu obezbedi besplatnu pravnu
pomo.
Reenje iz stava 1. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da dostavi svim licima koja budu
identifikovana u postupku donoenja odluke o iseljenju.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
U toku postupka iseljenja licima pogoenim iseljenjem na raspolaganju su i svi drugi pravni lekovi u skladu sa odredbama
zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.

Nain izvrenja reenja o iseljenju

lan 85
Reenje o iseljenju se ne moe sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim prilikama, nedeljom, u dane dravnih i verskih
praznika, nou, pre izbora i neposredno pre poetka i kraja kolske godine.
Dravni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji su nadleni da uestvuju u sprovoenju postupaka iseljenja, duni su da vode
rauna o prilikama u kojima se nalaze lica koja se iseljavaju i preseljavaju i da u dogovoru sa njima odrede nain izvrenja
koji e biti najmanje tetan po njihova prava i pravne interese.
Trokove sprovoenja izvrenja snosi jedinica lokalne samouprave.
Izuzetno, u sluajevima u kojima se utvrdi da lice koje se iseljava i preseljava moe samo sebi da obezbedi odgovarajui
stan, bez podrke nadlenog organa, trokovi padaju na teret tog lica.

Postupanje tokom iseljenja i preseljenja

lan 86
Tokom trajanja postupka iseljenja i preseljenja, dravni i drugi organi, kao i subjekti koji uestvuju u sprovoenju ovih
postupaka, duni su da omogue:
1) prisustvo posmatraa i predstavnika organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava;
2) prisustvo nadlenih javnih slubi (hitne pomoi, vatrogasne slube, slube socijalne zatite, slube za prenoenje ivotinja)
i obezbeivanje pijae vode za lica koja se iseljavaju ili preseljavaju;
3) odgovarajue identifikovanje svih lica koja su pogoena postupkom iseljenja i preseljenja;
4) dokumentovanje i dokazivanje moguih teta i gubitaka na imovini do kojih dolazi prilikom sprovoenja postupka;
5) preuzimanje materijala od kojeg je objekat izgraen od strane lica kojima se rui objekat iz kojeg se iseljavaju.

Praenje postupaka iseljenja i preseljenja i mere socijalnog ukljuivanja nakon sprovedenog preseljenja

lan 87
U svrhu praenja iseljenja i preseljenja, jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju o nainu i uslovima pod kojima su
sprovedeni ovi postupci, a iji su sastavni deo i identifikacioni podaci o licima obuhvaenim postupkom iseljenja i preseljenja
(ime i prezime, JMBG i adresu prebivalita, odnosno boravita).
Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak preseljenja, kao i drugi subjekti koji su nadleni da
uestvuju u sprovoenju ovog postupka, duni su da samostalno ili u saradnji sa drugim nadlenim organima i subjektima
licima koja su pogoena postupkom preseljenja obezbede:
1) zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba, a najdue do mesec dana po preseljenju (osnovne ivotne namirnice i pijau
vodu);
2) adekvatan pristup zdravstvenoj i socijalnoj zatiti;
3) pristup izvorima prihoda i potencijalnim mestima zaposlenja ili radnog angaovanja;
4) pristup inkluzivnom sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Postupak preseljenja ne sme da dovede do razdvajanja lanova porodice ili zajednikog domainstva osim ukoliko to nije
uinjeno na njihov zahtev.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje sadrinu i nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u Registru ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
pristup informacijama od javnog znaaja, dok akt iz stava 4. ovog lana ne moe sadrati druge podatke o linosti osim
identifikacionih podataka iz stava 1. ovog lana.

VI STAMBENA PODRKA
1. Pojam stambene podrke i osnovni principi

lan 88
Stambena podrka je svaki oblik pomoi za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne moe
sopstvenim sredstvima da rei stambenu potrebu po trinim uslovima za sebe i svoje porodino domainstvo.
Stambena podrka ostvaruje se kroz programe koji se definiu u skladu sa sledeim principima:
1) racionalnosti, u smislu da se stambena podrka prua od nivoa koji moe obezbediti sam korisnik do nivoa zadovoljenja
njegove stambene potrebe, odnosno da se sa to manje sredstava postignu to bolji efekti po krajnjeg korisnika;
2) pravinosti, u smislu dodele pomoi proporcionalno socijalnoj ugroenosti, odnosno da obim stambene podrke bude vei
za korisnika koji je u teoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u sluaju osoba sa invaliditetom proporcionalno i stepenu
invaliditeta;
3) finansijske odrivosti, u smislu da se kroz program stambene podrke uloena sredstva u najveoj moguoj meri vrate
kako bi se mogla koristiti za budue programe stambene podrke;
4) socijalne odrivosti, u smislu obezbeivanja odgovarajuih mera socijalne zatite tako da plaanje svih trokova
stanovanja ne ugrozi egzistenciju korisnika;
5) institucionalne odrivosti, u smislu da se usled smanjenja trokova stanovanja korisnika ne ugrozi poslovanje neprofitne
stambene organizacije koja tu stambenu podrku prua;
6) transparentnosti tokova sredstava u programu stambene podrke, u smislu jasno prikazanih izvora finansiranja i uslova
povraaja sredstava po izvorima finansiranja, kao i prikaz svih subvencija i olakica;
7) prostorno-urbanistike adekvatnosti u smislu blizine stambenih zgrada i porodinih kua iz programa stambene podrke
postojeim stambenim zgradama i kompleksima, kao i drugim kompatibilnim namenama, saobraajne dostupnosti i
dostupnosti objektima javnih usluga, kao to su osnovne kole, deje ustanove, zdravstvene ustanove, centri snabdevanja i
drugo, kako ne bi dolo do prostorne segregacije stambenih zgrada i porodinih kua iz programa stambene podrke.

2. Korisnici i uslovi ostvarivanja stambene podrke

 Korisnici stambene podrke

lan 89
Lice koje je dravljanin Republike Srbije, a koje je bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana u smislu ovog zakona i koje
ne moe sopstvenim sredstvima da rei stambenu potrebu po trinim uslovima za sebe i svoje porodino domainstvo,
moe biti korisnik stambene podrke.
Lice bez stana je lice koje nema u svojini stan, odnosno porodinu kuu na teritoriji Republike Srbije.
Lice bez odgovarajueg stana je lice koje ima u svojini jedino stan ili porodinu kuu koja ne zadovoljava najmanje jedan od
uslova propisanih lanom 90. ovog zakona.
Kategorije korisnika stambene podrke prema kojima se definiu programi stambene podrke su naroito:
1) beskunik;
2) privremeni beskunik, odnosno lice koje je ostalo bez stana ili su mu znaajno narueni uslovi stanovanja usled
konstruktivne nestabilnosti objekta, odnosno usled elementarne ili druge nepogode, a koje nema dovoljno sredstava da
samostalno rei stambenu potrebu;
3) rtva porodinog nasilja bez stana ili odgovarajueg stana, koja nema dovoljno sredstava da samostalno rei stambenu
potrebu;
4) lice bez stana koje je korisnik prava na novanu socijalnu pomo u smislu zakona koji ureuje socijalnu zatitu;
5) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana koje ima svojstvo borca I kategorije, kao i korisnik prava iz oblasti
borako-invalidske zatite i zatite civilnih invalida rata;
6) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana koje je osoba sa invaliditetom;
7) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana, koje nema dovoljno sredstava da obezbedi stan na tritu za sebe ili za
sebe i svoje porodino domainstvo, odnosno da unapredi svoje uslove stanovanja;
8) lice sa zanimanjem koje je nedostajue zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ
dravne uprave.
U postupku utvrivanja da li je lice bez stana, pored dokaznih sredstava predvienih zakonom kojim se ureuje opti upravni
postupak, dostavlja se i izjava da podnosilac zahteva za stambenu podrku kao i lanovi njegovog domainstva nemaju u
svojini stan na teritoriji Republike Srbije, koja se daje pod krivinom i materijalnom odgovornou i na kojoj se potpis
podnosioca zahteva overava u skladu sa zakonom kojim se vri overa potpisa.

Odgovarajui stan

lan 90
Odgovarajui stan u smislu ovog zakona je stan koji ispunjava uslove prema kriterijumu prostornih uslova, opremljenosti
stana osnovnim instalacijama, konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, kao i zatite od spoljnih klimatskih uticaja i zadovoljenja
osnovnih higijenskih uslova stanovanja.
Prema kriterijumu prostornih uslova, u smislu stava 1. ovog lana, u zavisnosti od broja lanova porodinog domainstva
odgovarajui stan je:
1) za jednolano domainstvo - garsonjera ili jednosoban stan, neto korisne stambene povrine od 22 m do 30 m;
2) za dvolano domainstvo - jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan, neto korisne stambene povrine od 30 m do 48
m;
3) za trolano domainstvo - jednoiposoban, dvosoban ili dvoiposoban stan, neto korisne stambene povrine od 40 m do 56
m;
4) za etvorolano domainstvo - dvosoban, dvoiposoban ili trosoban stan, neto korisne stambene povrine od 50 m do 64
m;
5) za petolano domainstvo - dvoiposoban, trosoban ili troiposoban stan, neto korisne stambene povrine od 56 m do 77
m;
6) za estolano i vee domainstvo - trosoban, troiposoban ili etvorosoban stan, neto korisne stambene povrine od 64 m
do 86 m.
Prema kriterijumu opremljenosti stana osnovnim instalacijama, u smislu stava 1. ovog lana, odgovarajui stan je stan koji je
opremljen osnovnim vodovodnim, elektrinim i sanitarnim instalacijama, a kojima se obezbeuje snabdevanje vodom za pie,
elektrinom energijom i odvoenje otpadnih voda.
Prema kriterijumu konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, u smislu stava 1. ovog lana, odgovarajui stan je stan koji ne
predstavlja opasnost za ivot i zdravlje ljudi, odnosno nije sklon padu i nisu mu ugroeni konstruktivni elementi u smislu
zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.
Prema kriterijumu zatite od spoljanjih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja, u smislu
stava 1. ovog lana, odgovarajui stan je stan koji je zatien od uticaja hladnoe, kie, vetra i drugih nepovoljnih klimatskih
uticaja, kao i koji je snabdeven dotokom prirodne svetlosti i zatien od vlage.
Da bi lice ostvarilo pravo na stambenu podrku u odnosu na kriterijum prostornih uslova stana, jedini stan koji ima u svojini, u
zavisnosti od broja lanova porodinog domainstva, mora biti manje povrine od minimuma povrina navedenih u stavu 2.
ovog lana.
Stambena podrka u smislu obezbeenja odgovarajueg stana prema kriterijumu prostornih uslova stana moe se dati
najvie do maksimuma povrina navedenih u stavu 2. ovog lana.
U pogledu korisnika stambene podrke iz lana 89. stav 4. ta. 5) i 6), kao i u sluaju korisnika stambene podrke iji je lan
domainstva osoba sa invaliditetom, odgovarajui stan mora ispunjavati uslove i u pogledu kriterijuma pristupanosti stana s
obzirom na vrstu i stepen invaliditeta.

Granice prihoda kao uslov za ostvarivanje prava na stambenu podrku

lan 91
U zavisnosti od vrste stambene podrke, pravo na reavanje stambene potrebe ima jednolano domainstvo iji maksimalan
prihod ne prelazi iznos od:
1) 0,5 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapreenje uslova stanovanja i pomo za
ozakonjenje stana ili porodine kue;
2) 1,2 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodine
kue;
3) 1,5 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitnu kupovinu;
4) 0,7 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave radi unapreenja energetskih svojstava stana.
Maksimalan prihod za vielana domainstva, kao uslov za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog lana, obraunava se
mnoenjem maksimalnog prihoda jednolanog domainstvo za odgovarajuu vrstu stambene podrke iz stava 1. ovog lana
sa koeficijentom (K) koji se izraunava po formuli K=1+Ox0,7+Dx0,5, gde je 1 - lice koje ostvaruje pravo na stambenu
podrku, O - broj lanova domainstva starosti preko 14 godina, a D - broj dece starosti do 14 godina (na primer: 1 odrasla
osoba: K=1,0; 1 odrasla i 1 dete: K=1,5; 2 odrasle osobe: K=1,7; 2 odrasle osobe i 1 dete: K=2,2).
Prilikom utvrivanja maksimalnih prihoda porodinog domainstva osobama sa invaliditetom koeficijent se uveava za
dodatnih 0,5.
Pod prihodima iz stava 1. ovog lana smatraju se:
1) primanja i prihodi koji se ostvaruju u mesenim iznosima i to zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada
plate, ugovora o delu, penzija;
2) prihod od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva;
3) prihod po osnovu obavljanja registrovane preduzetnike delatnosti;
4) prihodi u vidu dobiti ili dividendi kroz lanstvo u privrednom drutvu;
5) drugi prihodi u skladu sa zakonom.
Pod prihodima iz stava 1. ovog lana ne smatraju se primanja koja se ostvaruju po osnovu invaliditeta.
Prilikom utvrivanja granice prihoda kao uslova za ostvarivanje prava na stambenu podrku uzima se prosean meseni
prihod porodinog domainstva ostvaren u periodu od est meseci koji prethode mesecu u kome je raspisan javni poziv za
dodelu stambene podrke.

3. Vidovi stambene podrke

lan 92
Stambena podrka se ostvaruje kroz:
1) zakup stana;
2) kupovinu i drugi nain sticanja prava svojine nad stanom ili porodinom kuom;
3) unapreenje uslova stanovanja;
4) pomo za ozakonjenje stana ili porodine kue;
5) stambeno zbrinjavanje.

Zakup stana kao vid stambene podrke

 lan 93
Stambena podrka kroz zakup stana predstavlja:
1) davanje stana u javnoj svojini u zakup pod uslovima neprofitnog zakupa (u daljem tekstu: neprofitni zakup);
2) subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine.
Stan iz stava 1. taka 1) ovog lana ne moe se otuiti iz javne svojine.

Zakup stana po uslovima neprofitnog zakupa

lan 94
Zakup stana po uslovima neprofitnog zakupa predstavlja davanje u zakup stana u javnoj svojini za ije korienje zakupac
plaa neprofitnu zakupninu, pod uslovima i na nain odreen ugovorom o neprofitnom zakupu, a u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Ugovor o neprofitnom zakupu zakljuuje se u pisanoj formi i, pored podataka iz lana 108. stav 1. ovog zakona, sadri i
visinu utvrene neprofitne zakupnine.
Ugovor iz stava 2. ovog lana zakljuuje se za period od najvie pet godina i na pisani zahtev zakupca zakup se moe
obnavljati sa istim rokom i pod istim uslovima, osim ukoliko:
1) zakupac ili lan njegovog porodinog domainstva rei stambenu potrebu na drugi nain;
2) se prihodi domainstva poveaju iznad najveih prihoda utvrenih u lanu 91. ovog lana za neprofitni zakup.
U sluaju da se prihodi domainstva poveaju iznad najveih prihoda utvrenih u lanu 91. ovog zakona za neprofitni zakup,
zakupodavac moe zakupcu produiti ugovor o zakupu stana pod uslovom da mu zakupninu obraunava mnoenjem
koeficijenta 0,00242 sa utvrenom poreskom osnovicom za plaanje poreza na imovinu na stan koji je predmet zakupa.
Zahtev iz stava 3. ovog lana zakupac podnosi stambenoj komisiji iz lana 104. ovog zakona najkasnije 30 dana pre isteka
ugovornog roka, uz koji dostavlja dokaze da nije dolo do promene statusa zakupca i lanova njegovog porodinog
domainstva na osnovu kojeg je ostvareno pravo na neprofitni zakup.
Zakupac je duan da u roku od 30 dana od dana promene bilo koje od okolnosti na osnovu kojih je ostvareno pravo na
neprofitni zakup (promena broja lanova porodinog domainstva, promena prihoda i dr.) zakupodavcu dostavi obavetenje
o tome.
U sluaju da zakupac prestane da ispunjava obaveze predviene ugovorom o neprofitnom zakupu, nadleni organ jedinice
lokalne samouprave raskinue ugovor iz stava 2. ovog lana zakljuen sa tim zakupcem.
U sluaju iz stava 7. ovog lana, rok za iseljenje iz stana ne moe biti krai od 90 dana.
Neprofitnu zakupninu ine: trokovi odravanja stana i zajednikih delova zgrade, trokovi upravljanja zgradom i amortizacija
stana.
Neprofitnu zakupninu ine i trokovi pribavljanja i izgradnje objekta u kome se stan nalazi, odnosno sredstava uloenih u
stan i pripadajue zajednike delove, kao i zemljita na kome je izgraen taj objekat.
Neprofitna zakupnina se obraunava na godinjem nivou u odnosu na vrednost stana na dan 31. decembar godine koja
prethodi godini obrauna zakupnine, utvrene u skladu sa zakonom i drugim propisima koji ureuju porez na imovinu za lica
koja ne vode poslovne knjige.
Izuzetno od stava 10. ovog lana, elementi obrauna neprofitne zakupnine stanova izgraenih nepovratnim (donatorskim) ili
povratnim finansijskim sredstvima koja su delimino subvencionisana, namenjenih odreenim kategorijama stanovnitva,
mogu biti smanjeni za deo sredstava obezbeenih kroz donaciju ili subvenciju.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje jedinstvenu metodologiju obrauna neprofitne zakupnine.

Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine

lan 95
Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine predstavlja pruanje stambene podrke ueem u plaanju
zakupnine ili neprofitne zakupnine za zakup stana (stambeni dodatak), najvie do povrine predviene lanom 90. ovog
zakona.
Uslov da bi se ostvarila subvencija na zakup stana u privatnoj svojini je da zakupnina ne prelazi najvii iznos neprofitne
zakupnine obraunate prema metodologiji iz lana 94. stav 13. ovog zakona.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, nain plaanja zakupnine regulie se ugovorom izmeu nadlenog organa jedinice lokalne
samouprave i lica koje koristi ovaj vid stambene podrke.
Za odobreni iznos stambenog dodatka zakupodavac stana (vlasnik stana u privatnoj svojini, odnosno neprofitna stambena
organizacija) smanjuje iznos zakupnine zakupcu, a taj iznos se refundira iz budeta jedinice lokalne samouprave.
Blii uslovi i postupak odobravanja stambenog dodatka utvruju se odlukom nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.
Po isteku perioda za koji je odobren stambeni dodatak, zakupac moe ponovo podneti molbu za stambeni dodatak ukoliko
ispunjava uslove.

Kupovina i drugi naini sticanja prava svojine nad stanom ili porodinom kuom kao vid stambene
podrke

lan 96
Lice iz lana 89. ovog zakona moe na nain i pod uslovima predvienim ovim zakonom stei pravo svojine nad stanom ili
porodinom kuom kroz vid stambene podrke kojim se omoguava kupovina stana ili porodine kue po neprofitnim
uslovima ili dodelom stana ili porodine kue.
Dodela porodine kue iz stava 1. ovog lana treba da bude prioritetan vid stambene podrke u seoskim podrujima.
Porodina kua nad kojom se stie svojina u skladu sa stavom 1. ovog lana treba da ispuni uslove prema kojima se definie
odgovarajui stan iz lana 90. ovog zakona.

Kupoprodajna cena stana ili porodine kue

lan 97
Kupoprodajna cena stana, odnosno porodine kue utvruje se na osnovu cene izgradnje, odnosno pribavljanja stana ili
porodine kue, po metru kvadratnom (m) neto korisne povrine, uraunavanjem svih finansijskih i nefinansijskih uea za
izgradnju, odnosno pribavljanje stana ili porodine kue.
Za stanove ili porodine kue za koje se ne moe utvrditi kupoprodajna cena u skladu sa stavom 1. ovog lana, ova cena se
odreuje u visini trine vrednosti stana koju je utvrdila Poreska uprava, na nain kako se utvruje osnovica za prenos
apsolutnih prava u periodu koji prethodi zakljuenju ugovora ne duem od godinu dana, koju jedinica lokalne samouprave
moe umanjiti za 1,5% za svaku godinu starosti stana, a najvie do 30%.

Uslovi kupovine stana ili porodine kue

lan 98
Stan se kupuje po ceni iz lana 97. ovog zakona jednokratnom isplatom ili na rate, u skladu sa odgovarajuim uslovima
programa stambene podrke.
U sluaju da u toku otplate kupoprodajne cene kupac stana ne plati tri uzastopne dospele rate, odnosno ukupno etiri rate od
zakljuivanja kupoprodajnog ugovora, ugovor se raskida, a kupac stie susvojinu sa udelom koji je srazmeran udelu
isplaenog dela kupoprodajne cene stana.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, korisnik stambene podrke nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca dela stana na kojem
nije stekao svojinu, o emu se zakljuuje ugovor o zakupu.

Dodela stana ili porodine kue

lan 99
Dodela stana ili porodine kue je stambena podrka kojom korisnik stambene podrke bez naknade stie svojinu nad
stanom ili porodinom kuom sa jednim stanom, ija vrednost ne moe biti vea od 50% prosene trine vrednosti stana na
republikom nivou za stan koji je odgovarajui za domainstvo kojem se odobrava ovaj vid stambene podrke.
Pored lica bez stana, ovaj vid stambene podrke mogue je dodeliti i licu bez odgovarajueg stana u smislu ovog zakona,
ukoliko to lice svoju nepokretnost koja ne ispunjava uslove za odgovarajui stan prenese u javnu svojinu.

Ogranienje prava na otuenje stana

lan 100
Stan ili porodina kua steen kupovinom pod neprofitnim uslovima ne moe se otuiti pre isteka roka od pet godina od dana
konane isplate kupoprodajne cene.
Stan ili porodina kua steen dodelom ne moe se otuiti pre isteka roka od deset godina od dana sticanja prava svojine
nad tom nepokretnou.
O zabrani otuenja stana ili porodine kue iz st. 1. i 2. ovog lana vri se upis zabelebe u teretni list nepokretnosti koji vodi
registar nepokretnosti.

Unapreenje uslova stanovanja kao vid stambene podrke

lan 101
Lice bez odgovarajueg stana u smislu ovog zakona moe ostvariti pravo na stambenu podrku za unapreenje uslova
stanovanja dodelom graevinskog materijala i/ili strune podrke za sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju ili dogradnju stana,
odnosno porodine kue, ukoliko njegovi prihodi ne prelaze granice prihoda iz lana 91. stav 1. taka 1) ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, pravo na stambenu podrku za unapreenje energetskih svojstava stana, odnosno
porodine kue, moe ostvariti i lice iji prihodi ne prelaze granice prihoda iz lana 91. stav 1. taka 4) ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, korisnik ovog vida stambene podrke moe biti i vlasnik stana ili porodine kue, bez obzira
na visinu prihoda, ukoliko deo stambenog prostora izda u zakup licu koje ostvaruje pravo na stambenu podrku zakupa stana
u skladu sa ovim zakonom.

Pomo za ozakonjenje stana ili porodine kue kao vid stambene podrke

lan 102
Lice iji maksimalni prihod, raunajui i prihod lanova njegovog porodinog domainstva, ne prelazi granice utvrene u
lanu 91. stav 1. taka 1) i lanu 91. stav 2. ovog zakona, a koje stanuje u stanu, odnosno porodinoj kui na zemljitu u
njegovoj svojini izgraenoj suprotno zakonu kojim se ureuje izgradnja objekata, moe ostvariti pomo za izradu tehnike i
geodetske dokumentacije za ozakonjenje stana, odnosno porodine kue.
Lice iz stava 1. ovog lana ne moe ostvariti pomo za ozakonjenje stana, odnosno porodine kue, ukoliko on ili lan
njegovog porodinog domainstva poseduje u svojini drugu nepokretnost ijom prodajom moe ostvariti prihod u prosenoj
vrednosti odgovarajueg stana iz lana 90. ovog zakona na teritoriji lokalne samouprave u kojoj stanuje.
Pomo iz stava 1. ovog lana moe ostvariti i lice koje zadovoljava uslove iz st. 1. i 2. ovog lana, a koje stanuje u porodinoj
kui izgraenoj na zemljitu u svojini drugog lica, ukoliko prethodno sa vlasnikom zemljita na odgovarajui nain regulie
status na zemljitu neophodan za ozakonjenje njegove porodine kue.
Lice iz st. 1. i 3. ovog lana moe u postupku ozakonjenja porodine kue da ostvari i pravo na stambenu podrku kroz
oslobaanje od plaanja takse za ozakonjenje ukoliko:
1) je samac i stariji je od 60 godina;
2) ivi u dvolanom domainstvu ija oba lana imaju preko 60 godina;
3) je samohrani roditelj sa decom mlaom od 18 godina;
4) domainstvo ima lana koji je osoba sa invaliditetom, odnosno lana domainstva koji je trajno radno nesposoban;
5) ivi u domainstvu iji nijedan lan nije zaposlen.

Stambeno zbrinjavanje kao vid stambene podrke

lan 103
Stambeno zbrinjavanje predstavlja privremeni smetaj lica iz lana 89. stav 1. ovog zakona do reavanja njegove stambene
potrebe, a naroito lica:
1) koje je beskunik;
2) iji je stan ili porodina kua oteena ili unitena usled elementarne i druge nepogode;
3) ijem je stanu ili porodinoj kui usled dotrajalosti ili veeg oteenja ugroena stabilnost tako da predstavlja neposrednu
opasnost po ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja i koje iz ovih razloga ostvaruje pravo na
nuni smetaj u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata;
4) koje je kao rtva porodinog nasilja napustilo svoje porodino domainstvo i nema sredstava da samostalno rei svoju
stambenu potrebu.
Stambeno zbrinjavanje iz stava 1. ovog lana vri se po hitnom postupku, bez sprovoenja postupka za dodelu stambene
podrke propisanog ovim zakonom.

4. Postupak dodele stambene podrke

lan 104
Postupak dodele stambene podrke sprovodi stambena komisija koju formira jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se
stambena podrka dodeljuje.
Izuzetno od stava 1. ovog lana postupak dodele stambene podrke zaposlenom licu kod korisnika dobara u javnoj svojini
sprovodi stambena komisija koju formira rukovodilac korisnika dobara u javnoj svojini koja dodeljuje stambenu podrku.

Pokretanje postupka raspodele stambene podrke

lan 105
Postupak dodele stambene podrke licima koja imaju prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi
program stambene podrke pokree se na osnovu javnog poziva koji se objavljuje u lokalnom javnom glasilu i na zvaninoj
internet stranici jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 1. ovog lana postupak dodele stambene podrke zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini
pokree se na osnovu javnog poziva za dodelu stambene podrke, koji mora biti objavljen na nain da bude dostupan svim
zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini koji dodeljuje stambenu podrku.

Kriterijumi za utvrivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrke

lan 106
Utvrivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrke vri se prvenstveno prema stambenom statusu (lice bez stana),
odnosno uslovima stanovanja (lice bez odgovarajueg stana), a potom i prema sledeim kriterijumima:
1) broj lanova porodinog domainstva korisnika stambene podrke;
2) zdravstveno stanje korisnika stambene podrke i lanova njegovog domainstva;
3) invalidnost i telesno oteenje korisnika stambene podrke i lanova njegovog domainstva.
U odreivanju reda prvenstva prednost imaju: lica sa duim periodom stambene ugroenosti, odnosno loijim uslovima
stanovanja, duim radnim staom, porodice sa manjim brojem zaposlenih i veim brojem maloletnih lica i/ili sa lanom
domainstva koji je osoba sa invaliditetom, kao i korisnici usluga socijalne zatite.
Pratea dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dodelu stambene podrke sadri podatke i dokumenta koji obuhvataju:
1) identifikacione podatke lica koje podnosi zahtev i lanova njegovog porodinog domainstva sa kojima reava stambenu
potrebu (ime i prezime, JMBG, adresa prebivalita, odnosno boravita, dokaz o srodstvu);
2) podatke i dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma za ostvarivanja prava na stambenu podrku, a koji se
odnose na uslove stanovanja u skladu sa lanom 90. ovog zakona i prihode u skladu sa lanom 91. ovog zakona;
3) podatke i dokumenta koja slue za utvrivanje reda prvenstva, a koji se odnose na zdravstveno stanje, invalidnost, telesno
oteenje, duinu stambene ugroenosti, dokaz o nezaposlenosti i ostvarenom pravu na socijalnu zatitu.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje merila za utvrivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrke u
skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog lana.
Na predlog ministra nadlenog za poslove stanovanja Vlada blie ureuje merila za utvrivanje reda prvenstva i nain dodele
stambene podrke zaposlenima kod korisnika stvari u javnoj svojini, odnosno kod nosioca prava korienja stvari u javnoj
svojini u skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog lana.
Obrada podataka i korienje dokumenata iz stava 3. ovog lana vri se iskljuivo u svrhu dodele stambene podrke u
skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, dok akti iz st. 4. i 5. ovog lana ne mogu propisivati potrebu
davanja drugih podataka o linosti osim podataka iz stava 3. ovog lana.

Utvrivanje liste reda prvenstva

lan 107
Na osnovu programa stambene podrke, stambena komisija raspisuje javni poziv za dodelu stambene podrke kojim poziva
zainteresovana lica da u roku propisanim javnim pozivom podnesu pisani zahtev i odgovarajue dokaze predviene uslovima
javnog poziva koji su od znaaja za utvrivanje liste reda prvenstva za ostvarivanje stambene podrke.
Na osnovu sprovedenog postupka iz stava 1. ovog lana, stambena komisija utvruje predlog liste reda prvenstva, na koji
podnosilac zahteva moe uloiti prigovor optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana objavljivanja
predloga liste reda prvenstva.
U sluaju dodele stambene podrke licu iz lana 104. stav 2. prigovor na predlog liste prvenstva koji je utvrdila stambena
komisija korisnika dobara u javnoj svojini izjavljuje se komisiji Vlade zaduenoj za stambena pitanja u roku od 15 dana od
dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva.
Po donoenju odluke o svim prigovorima izjavljenim na predlog liste prvenstva, stambena komisija utvruje listu reda
prvenstva koju dostavlja skuptini jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se stambena podrka dodeljuje.
Predlog liste reda prvenstva i lista reda prvenstva objavljuju se na isti nain kao i javni poziv za dodelu stambene podrke.

Donoenje odluke i zakljuivanje ugovora o dodeli stambene podrke

lan 108
Na osnovu liste reda prvenstva skuptina jedinice lokalne samouprave, odnosno nadleni organ korisnika stvari u javnoj
svojini donosi odluku o dodeli stambene podrke koja naroito sadri:
1) spisak lica koja ostvaruju pravo na stambenu podrku sa svim linim podacima bitnim za zakljuenje ugovora o dodeli
stambene podrke (ime i prezime i JMBG lica koja su korisnici stambene podrke);
2) vid stambene podrke koja se dodeljuje;
3) naznaenje organa koji e biti nadlean za zakljuenje ugovora o dodeli stambene podrke i praenje njegove realizacije,
kao i kontrolu ispunjenosti uslova za dodelu tog vida stambene podrke za sve vreme dok ona traje.
Odluka o dodeli stambene podrke objavljuje se na nain kako se objavljuje javni poziv za dodelu stambene podrke.
Protiv odluke iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana
objavljivanja odluke.
U sluaju dodele stambene podrke licu iz lana 104. stav 2. alba protiv odluke stambene komisije korisnika dobara u javnoj
svojini moe se izjaviti komisiji Vlade zaduenoj za stambena pitanja u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke.
Na osnovu pravosnane odluke iz stava 1. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno korisnika stvari
u javnoj svojini zakljuuje ugovor o dodeli odgovarajue stambene podrke koji naroito sadri:
1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;
2) broj i datum odluke o dodeli stambene podrke;
3) podatke o vidu i bliim uslovima dodele i korienja stambene podrke;
4) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana u vezi sa korienjem stana u sluaju stambene podrke u vidu
zakupa stana, odnosno meusobne obaveze ugovornih strana u odnosu na konkretan vid stambene podrke;
5) druge bitne karakteristike dodeljene stambene podrke (period korienja stambene podrke, rokovi, raskidni uslovi i sl.).

5. Neprofitna stambena organizacija

lan 109
Pribavljanje, upravljanje i davanje u zakup stanova namenjenih za stambenu podrku, upravljanje i organizovanje izgradnje
stanova sa mogunou sticanja svojine putem kupovine po neprofitnim uslovima, kao i sprovoenje programa stambene
podrke mogu obavljati neprofitne stambene organizacije.
Neprofitne stambene organizacije mogu biti javne agencije koje osnivaju jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu:
stambena agencija), stambene zadruge osnovane i organizovane u skladu sa zakonom i druga pravna lica.
Viak prihoda nad rashodima koji stambena agencija ostvari u toku poslovne godine mora se u celini usmeriti za dalje
pribavljanje, gradnju, obnovu, rekonstrukciju i odravanje stanova u svojini lokalne samouprave koji se daju u neprofitni
zakup.
Stambena agencija za sprovoenje programa neprofitnog stanovanja koristi sredstva od otplate kredita za raspodeljene
stanove solidarnosti, osim ako aktom nadlenog organa jedinice lokalne samouprave nije drugaije odreeno.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, stambena agencija:
1) prikuplja podatke potrebne za izradu lokalne stambene strategije, akcionog plana i programa za njihovu realizaciju i
priprema predloge ovih dokumenata;
2) prati realizaciju akcionog plana lokalne stambene strategije i najmanje jednom godinje podnosi nadlenom organu
jedinice lokalne samouprave, odnosno ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja, izvetaj o sprovoenju akcionog
plana i programa stambene podrke;
3) vri nadzor u vezi sa korienjem i odravanjem stanova koji se izdaju pod neprofitni zakup, kao i ispunjavanjem obaveza
iz ugovora o kupoprodaji stanova po neprofitnim uslovima;
4) predlae nove programe finansiranja stanovanja po neprofitnim uslovima kroz javno-privatno partnerstvo;
5) obavlja i druge poslove u oblasti stambene podrke od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave moe svojom odlukom poveriti stambenoj agenciji voenje postupka dodele stambene podrke.
Ukoliko jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju, poslove iz stava 5. ovog lana obavlja nadlena
optinska, odnosno gradska uprava.
U sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju niti na teritoriji svoje mesne nadlenosti ima
registrovanu neprofitnu stambenu organizaciju, poslove iz stava 1. ovog lana obavlja nadlena optinska, odnosno gradska
uprava.
U sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju, ve je na teritoriji njene mesne nadlenosti
registrovano drugo pravno lice kao neprofitna stambena organizacija, jedinica lokalne samouprave i neprofitna stambena
organizacija ugovorom reguliu meusobne odnose i postupanja u realizaciji poslova iz stava 1. ovog lana.
 Licenca za rad neprofitne stambene organizacije

lan 110
Neprofitna stambena organizacija moe otpoeti obavljanje poslova iz lana 109. stava 1. ovog zakona po dobijanju reenja
o izdavanju licence za rad i po upisu u Registar neprofitnih stambenih organizacija.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje uslove i dokumentaciju za izdavanje i oduzimanje licence za rad
neprofitne stambene organizacije, kao i nain voenja i sadrinu Registra neprofitnih stambenih organizacija.
Ispunjenost uslova propisanih podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana za izdavanje, odnosno za oduzimanje licence za
rad neprofitne stambene organizacije proverava komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove stanovanja i koju ine
predstavnici ministarstava nadlenih za poslove stanovanja, finansija i dravne uprave i lokalne samouprave.
Predsednik komisije iz stava 3. ovog lana je predstavnik ministarstva nadlenog za poslove stanovanja.
Na predlog komisije iz stava 3. ovog lana, reenje o izdavanju licence za rad neprofitnoj stambenoj organizaciji koja uz
zahtev dostavi dokumentaciju propisanu podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana, kao i dokaz o uplati takse za izdavanje
reenja o ispunjenosti uslova, donosi ministar nadlean za poslove stanovanja.
Ukoliko u toku rada neprofitne stambene organizacije zainteresovano lice podnese prijavu da to pravno lice vie ne ispunjava
uslove za rad neprofitnih stambenih organizacija, odnosno da postoje drugi razlozi za oduzimanje licence za rad propisani
podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana, komisija iz stava 3. ovog lana proverava da li postoje uslovi za oduzimanje
licence toj neprofitnoj stambenoj organizaciji.
Na predlog komisije iz stava 3. ovog lana, reenje o oduzimanju licence za rad neprofitnoj stambenoj organizaciji donosi
ministar nadlean za poslove stanovanja.
Smatra se da je zainteresovano lice iz stava 6. ovog lana svako lice koje uestvuje u davanju ili korienju stambene
podrke.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja ustanovljava i vodi Registar neprofitnih stambenih organizacija i po slubenoj
dunosti, na osnovu reenja o izdavanju, odnosno oduzimanju licence za rad vri upis, odnosno brisanje neprofitne
stambene organizacije u Registru neprofitnih stambenih organizacija.

Podnoenje godinjeg izvetaja rada neprofitnih stambenih organizacija

lan 111
Neprofitna stambena organizacija duna je da do kraja februara tekue godine dostavi nadlenoj optinskoj, odnosno
gradskoj upravi i ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja godinji izvetaj o svom radu, koji obavezno sadri podatke
o realizaciji programa stambene podrke, kao i preduzetim merama za sprovoenje stambene podrke iz svoje nadlenosti.

VII DOKUMENTI I SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE STAMBENE POLITIKE

1. Dokumenti stambene politike

Nacionalna stambena strategija

lan 112
Radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja, odnosno radi utvrivanja i sprovoenja stambene politike, Vlada
donosi Nacionalnu stambenu strategiju (u daljem tekstu: Strategija) i akcioni plan za njeno sprovoenje (u daljem tekstu:
Akcioni plan).
Strategijom se utvruju ciljevi odrivog razvoja stanovanja u Republici Srbiji iz lana 2. stav 1. ovog zakona, kao i mere i
sredstva za njihovo ostvarivanje.
Akcionim planom se operativno razrauju mere za ostvarivanje ciljeva definisanih u Strategiji i utvruju aktivnosti, nosioci
aktivnosti, sredstva i dinamika za sprovoenje mera i aktivnosti.
Strategija se donosi za period od najmanje deset godina, a Akcioni plan za period od najmanje tri, a najvie pet godina.
Strategija i akcioni planovi se realizuju kroz programe i projekte koje pripremaju organi i organizacije Republike Srbije i/ili
jedinice lokalne samouprave nadlene za odreena pitanja stambene politike.

Izvetaj o sprovoenju Strategije

lan 113
O rezultatima sprovoenja Strategije ministarstvo nadleno za poslove stanovanja podnosi Vladi na svake tri godine izvetaj
o sprovoenju Strategije, uz koji se moe podneti i predlog izmena i dopuna tekueg akcionog plana.
 Program stambene podrke

lan 114
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja priprema Program stambene podrke u skladu sa Strategijom i Akcionim
planom i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Programom iz stava 1. ovog lana naroito se utvruju:
1) prioriteti u pogledu vrste stambene podrke, odgovarajuih stambenih projekata i ciljnih grupa korisnika;
2) planirani broj korisnika stambene podrke, kao i broj korisnika po razliitim ciljnim grupama;
3) vrsta i iznos sredstava za realizaciju pojedinanih programa i odgovarajuih stambenih projekata;
4) plan aktivnosti koje je mogue sprovesti u okviru budetske godine;
5) uslovi i kriterijumi za korienje sredstava;
6) uslovi vraanja sredstava;
7) drugi aspekti od znaaja za planiranje i realizaciju programa.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje uslove i normative za planiranje i projektovanje stambenih zgrada i
stanova u programima stambene podrke.

Lokalna stambena strategija

lan 115
Radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja i sprovoenja ciljeva i mera utvrenih Strategijom i Akcionim planom,
jedinica lokalne samouprave donosi lokalnu stambenu strategiju i akcioni plan za njeno sprovoenje.
Lokalna stambena strategija sprovodi se kroz programe i projekte stambene podrke, kao i druge stambene programe i
projekte kojima se ostvaruju ciljevi i mere stambene politike jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave duna je da do kraja februara tekue godine ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja
dostavi godinji izvetaj o rezultatima sprovoenja Strategije, lokalne stambene strategije i akcionog plana za njeno
sprovoenje.
Jedinica lokalne samouprave duna je da na svojoj internet prezentaciji objavi lokalnu stambenu strategiju i akcioni plan
njenog sprovoenja odmah po njihovom donoenju.

2. Finansiranje stambene podrke

Sredstva za finansiranje programa stambene podrke

lan 116
Sredstva za finansiranje stambene podrke obezbeuju se u budetu Republike Srbije na razdelu ministarstva nadlenog za
poslove stanovanja.
Izvori sredstava iz stava 1. ovog lana, pored budeta Republike Srbije, mogu biti i:
1) krediti meunarodnih finansijskih institucija;
2) donacije;
3) fondovi Evropske unije i drugi meunarodni fondovi;
4) drugi izvori u skladu sa zakonom.
Jedinica lokalne samouprave obezbeuje sredstva za finansiranje stambene podrke u svom budetu.
Izvori sredstava iz stava 3. ovog lana, pored budeta jedinice lokalne samouprave, mogu biti i:
1) transferi od drugih nivoa vlasti;
2) donacije;
3) fondovi Evropske unije i drugi meunarodni fondovi;
4) komercijalni krediti;
5) dobrovoljni transferi od fizikih i pravnih lica;
6) po osnovu ugovaranja energetskih usluga;
7) druga sredstva u skladu sa zakonom.

Korienje sredstava za finansiranje stambene podrke

lan 117
Sredstva za finansiranje stambene podrke koriste se za pripremu i realizaciju programa stambene podrke i odgovarajuih
stambenih projekata, kao i drugih aktivnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, stambenom strategijom i akcionim
planovima.
Sredstvima za finansiranje stambene podrke smatraju se i olakice ijom primenom se smanjuju trokovi stanovanja
korisnika stambene podrke, a koje se primenjuju u skladu sa zakonom ili odobrenim programom stambene podrke.
Sredstvima Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave za finansiranje stambene podrke, mogu se sufinansirati
i programi, projekti i druge aktivnosti na teritoriji Republike Srbije koje finansiraju meunarodne finansijske institucije ili se
finansiraju kroz bilateralnu pomo.

Dodela sredstava za finansiranje stambene podrke

lan 118
Sredstva za finansiranje stambene podrke koja se obezbeuju iz budeta Republike Srbije realizuju se na osnovu programa
stambene podrke koji donosi Vlada.
Na osnovu programa Vlade iz stava 1. ovog lana sredstva za finansiranje stambene podrke prenose se jedinici lokalne
samouprave koja ispuni uslove iz objavljenog javnog poziva i sa kojom zakljui ugovor o korienju sredstava za sprovoenje
programa stambene podrke.
Jedinica lokalne samouprave sredstva za finansiranje stambene podrke koja se obezbeuju iz budeta jedinice lokalne
samouprave dodeljuje neprofitnoj stambenoj organizaciji, odnosno tim sredstvima sama sprovodi program stambene podrke
u sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju niti na teritoriji mesne nadlenosti te jedinice
lokalne samouprave postoji registrovana neprofitna stambena organizacija.

3. Institucionalni okvir za sprovoenje stambene politike

Stambeni savet

lan 119
Vlada obrazuje Stambeni savet za pripremu i nadzor nad sprovoenjem Strategije (u daljem tekstu: Stambeni savet), koji
naroito:
1) predlae osnovne pravce stambene politike i daje smernice za izradu Strategije i Akcionog plana;
2) predlae prioritetne mere, programe i projekte za realizaciju Strategije;
3) obezbeuje uee relevantnih aktera i omoguava meusektorsku saradnju u pripremi i sprovoenju Strategije.
lanove Stambenog saveta ine:
1) predstavnici ministarstva nadlenog za poslove stanovanja i drugih nadlenih ministarstava za pitanja stambene politike;
2) predstavnici jedinica lokalnih samouprava i neprofitnih stambenih organizacija;
3) predstavnici civilnog drutva, na predlog ministarstva nadlenog za poslove stanovanja;
4) strunjaci iz oblasti stanovanja, na predlog ministarstva nadlenog za poslove stanovanja.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja prua administrativnu i tehniku podrku Stambenom savetu.

Nadlenosti ministarstva za poslove stanovanja

lan 120
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja obavlja poslove koji se odnose na:
1) pripremu Strategije i Akcionog plana za njeno sprovoenje na osnovu smernica Stambenog saveta;
2) pripremu i praenje realizacije Programa stambene podrke iz lana 114. ovog zakona;
3) obezbeivanje sredstva za realizaciju Programa stambene podrke iz lana 114. ovog zakona i drugih programa kojima se
ostvaruju ciljevi i mere stambene politike, odnosno Strategije i Akcionog plana;
4) ocenu ispunjenosti uslova iz objavljenog javnog poziva za uee u Programu stambene podrke iz lana 114. ovog
zakona;
5) pripremu izvetaja o sprovoenju Strategije i Akcionog plana iz lana 113. ovog zakona;
6) praenje, analiziranje i vrenje nadzora nad realizacijom programa i projekata i korienjem sredstava za finansiranje
stambene podrke;
7) druge aktivnosti na utvrivanju ciljeva i mera za ostvarivanje stambene politike.

Nadlenosti jedinice lokalne samouprave

lan 121
Jedinica lokalne samouprave:
1) donosi lokalnu stambenu strategiju u skladu sa Strategijom, akcioni plan i program stambene podrke;
2) realizuje stambene projekte u skladu sa Programom stambene podrke iz lana 114. ovog zakona, kao i drugim
programima koje donosi Vlada u cilju ostvarivanja stambene politike, odnosno Strategije i Akcionog plana;
3) realizuje stambene projekte i druge mere i aktivnosti u skladu sa lokalnom stambenom strategijom i akcionim planom;
4) planira budetska sredstva za sprovoenje lokalne stambene strategije i stambenih projekata;
5) obezbeuje sredstva za subvencionisanje zakupnine iz lana 95. ovog zakona i druge oblike subvencionisanja;
6) planira, priprema i ureuje zemljite za realizaciju stambenih projekata iz ta. 2) i 3) ovog lana;
7) osniva neprofitnu stambenu organizaciju radi sprovoenja lokalne stambene strategije;
8) donosi akt o nainu raspolaganja stanovima u javnoj svojini koji se dodeljuju kao vid stambene podrke u skladu sa ovim
zakonom;
9) pomae realizaciju energetskih usluga u stambenom sektoru.
Jedinica lokalne samouprave duna je da uz izvetaj iz lana 115. stav 3. ovog zakona i u roku propisanom u lanu 115. stav
3. ovog zakona dostavi ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja i izvetaj na propisanom obrascu u vezi sa stambenim
potrebama i uslovima stanovanja, kao i programima stambene podrke na teritoriji svoje mesne nadlenosti.
Jedinica lokalne samouprave duna je i da na zahtev ministarstva nadlenog za poslove stanovanja u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva ministarstva dostavi izvetaj sa podacima i obavetenjima iz stava 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje obrazac izvetaja iz st. 2. i 3. ovog lana.

VIII NADZOR
Inspekcijski nadzor

lan 122
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vri ministarstvo nadleno za poslove stanovanja.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom, autonomna pokrajina
preko graevinske inspekcije, odnosno jedinica lokalne samouprave preko komunalne i graevinske inspekcije.
Inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja, da preduzima
preventivne mere, ukljuujui i to da obavetava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje
subjektu inspekcijskog nadzora na mogue zabranjene, odnosno tetne posledice njegovog ponaanja, opomene subjekta
inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budunosti.
Na postupanje, prava i obaveze republikog inspektora za komunalne delatnosti i graevinskog inspektora koja nisu ureena
ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se ureuje inspekcijski nadzor.
Na postupanje, prava i obaveze komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave koja nisu ureena ovim zakonom,
shodno se primenjuje zakon kojim se ureuje inspekcijski nadzor.

Ovlaenje republikog inspektora za komunalne delatnosti

lan 123
U vrenju inspekcijskog nadzora, republiki inspektor za komunalne delatnosti ovlaen je da:
1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju, da uzima izjave od odgovornih lica kod jedinice
lokalne samouprave, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor u cilju utvrivanja injeninog stanja;
2) zahteva od jedinice lokalne samouprave dostavu podataka i obavetenja u vezi sa sprovoenjem odredaba ovog zakona
iz svoje nadlenosti, u odreenom roku.
Ako jedinica lokalne samouprave u ostavljenom roku nije preduzela mere za otklanjanje nepravilnosti koje su joj naloene,
republiki inspektor za komunalne delatnosti nalae reenjem jedinici lokalne samouprave da preduzme odgovarajue mere
u cilju sprovoenja ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, odreuje rok za tu obavezu i podnosi zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave.
Republiki inspektor za komunalne delatnosti podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u
jedinici lokalne samouprave i u sluaju nepostupanja iz stava 1. taka 2) ovog lana.
Republiki inspektor za komunalne delatnosti izdaje prekrajni nalog za prekraj za koji je odreena novana kazna u
fiksnom iznosu.

Prava i obaveze komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave

lan 124
U vrenju poslova inspekcijskog nadzora komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave ima pravo i obavezu da:
1) proverava da li se stambena zajednica registrovala, odnosno izabrala i registrovala upravnika u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li se vlasnici posebnih delova i vlasnici samostalnih delova pridravaju obaveza propisanih lanom 14. ovog
zakona;
3) proverava da li upravnik, odnosno drugo odgovorno lice odreeno pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona ispunjava
obaveze propisane lanom 50. ovog zakona;
4) proverava da li skuptina stambene zajednice sprovodi svoju nadlenost u skladu sa lanom 42. ovog zakona, odnosno u
skladu sa donetim pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona;
5) proverava da li organizator profesionalnog upravljanja ispunjava uslove iz lana 51. ovog zakona;
6) proverava da li profesionalni upravnik ispunjava uslove iz lana 52. ovog zakona;
7) proverava da li profesionalni upravnik ispunjava obaveze propisane lanom 53. ovog zakona, odnosno u skladu sa
donetim pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona;
8) proverava da li je zakljuen ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja izmeu stambene zajednice i
organizatora profesionalnog upravljanja u skladu sa lanom 56. ovog zakona;
9) proverava da li se vlasnici posebnih delova pridravaju optih pravila kunog reda iz lana 76. stav 1. ovog zakona.
U vrenju inspekcijskog nadzora, komunalni inspektor ima ovlaenje da pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i
drugu dokumentaciju nadziranog subjekta u skladu sa ovim zakonom, koju nije mogao da pribavi po slubenoj dunosti,
saslua i uzima izjave od odgovornog lica stambene zajednice (upravnika ili profesionalnog upravnika), kao i da preduzima
druge radnje vezane za inspekcijski nadzor u cilju utvrivanja injeninog stanja.

Dunosti komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave

lan 125
Ukoliko nadzirani subjekat u ostavljenom roku nije preduzeo mere za otklanjanje nepravilnosti koje su mu naloene,
komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave duan je da:
1) naloi reenjem vlasnicima posebnih i samostalnih delova da se pridravaju obaveza propisanih lanom 14. ovog zakona;
2) naloi reenjem upravniku, odnosno drugom odgovornom licu odreenom pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona, da
ispunjava prava i obaveze propisane lanom 50. ovog zakona;
3) naloi reenjem organizatoru profesionalnog upravljanja da vri poslove u skladu sa lanom 51. ovog zakona;
4) zabrani reenjem profesionalnom upravniku koji ne ispunjava uslove propisane lanom 52. ovog zakona da obavlja
poslove profesionalnog upravnika;
5) naloi reenjem profesionalnom upravniku da vri poslove u skladu sa lanom 53. ovog zakona, odnosno u skladu sa
donetim pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona;
6) naloi reenjem stambenoj zajednici da zakljui ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja sa
organizatorom profesionalnog upravljanja u skladu sa lanom 56. ovog zakona;
7) naloi reenjem vlasnicima posebnih delova da se pridravaju optih pravila kunog reda iz lana 76. stav 1. ovog zakona;
U sluaju da se stambena zajednica nije registrovala u skladu sa ovim zakonom komunalni inspektor jedinice lokalne
samouprave nalae reenjem stambenoj zajednici da se registruje bez odlaganja.
Komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave izdaje prekrajni nalog za prekraj za koji je odreena novana kazna u
fiksnom iznosu.
Ukoliko stambena zajednica nije postupila po nalogu reenja iz stava 2. ovog lana, komunalni inspektor organu jedinice
lokalne samouprave nadlenom za stambene poslove podnosi prijavu za uvoenje prinudne uprave u skladu sa lanom 57.
ovog zakona.

Prava i obaveze graevinskog inspektora

lan 126
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i obavezu da:
1) proverava da li se zgrada i njeni delovi koriste u skladu sa svojom namenom;
2) proverava da li se korienjem zgrade dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost zgrade i imovine, saobraaja,
okoline i ivotne sredine;
3) proverava da li se zgrada odrava u skladu sa programom odravanja iz lana 60. stav 6. ovog zakona;
4) proverava da li na izgraenoj zgradi postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njenog korienja i okoline;
5) proverava da li se u posebnom delu zgrade u kom se obavlja poslovna delatnost ta delatnost obavlja na nain kojim se
ugroava bezbednost zgrade i graana, nanosi teta zgradi i ometaju drugi korisnici u mirnom korienju stanova;
6) proverava da li je vlasnik posebnog dela zgrade omoguio obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje
neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i materijalnih dobara.
Upravnik, profesionalni upravnik, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15. ovog zakona ili drugo odgovorno lice odreeno
pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona duno je da, ukoliko je to potrebno radi utvrivanja injenica, graevinskom
inspektoru omogui potpun i nesmetan uvid u dokumentaciju koju inspektor nije mogao da pribavi po slubenoj dunosti, kao
i ulazak u sve zajednike delove, odnosno samostalne delove zgrade, ukoliko oni predstavljaju zajedniku imovinu, i vrenje
uviaja u njima.

Dunosti graevinskog inspektora

lan 127
Ukoliko nadzirani subjekat u ostavljenom roku nije preduzeo mere za otklanjanje nepravilnosti koje su mu naloene,
graevinski inspektor duan je da:
1) zabrani reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz lana 15. ovog zakona, korienje zgrade,
odnosno dela zgrade ukoliko se ona ne koristi u skladu sa svojom namenom do pribavljanja odgovarajueg reenja
nadlenog organa;
2) naloi reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz lana 15. ovog zakona, donoenje odnosno
sprovoenje programa odravanja zgrade u skladu sa lanom 42. stav 1. taka 6) ovog zakona;
3) naloi reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz lana 15. ovog zakona, obavljanje radova u
meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i materijalnih dobara u skladu sa lanom
60. ovog zakona.
Graevinski inspektor izdaje prekrajni nalog za prekraj za koji je odreena novana kazna u fiksnom iznosu.

Dunosti graevinskog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora radi preduzimanja hitnih mera na
odravanju u cilju ostvarivanja javnog interesa

lan 128
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da zabrani reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom
odgovornom licu iz lana 15. ovog zakona, korienje zgrade ili dela zgrade i da naredi hitno izvoenje radova i
preduzimanje drugih mera ijim neizvrenjem bi mogle da nastanu tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu,
privredu ili imovinu vee vrednosti, u skladu sa lanom 60. ovog zakona.
Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruje se i nain izvrenja reenja u sluaju nepostupanja po nalogu inspektora, odnosno
preuzimanje radova na odravanju zgrade od strane jedinice lokalne samouprave na teret stambene zajednice, odnosno
drugog odgovornog lica iz lana 15. ovog zakona, u skladu sa lanom 61. stav 1. ovog zakona i nalae se vlasniku posebnog
dela da omogui nesmetano obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne opasnosti po ivot i
zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti.
Ukoliko graevinski inspektor po izvrenom kontrolnom nadzoru utvrdi da nije postupljeno po rokovima naloenim u reenju
iz stava 1. ovog lana, dostavie nadlenom organu jedinice lokalne samouprave akt kojim se dozvoljava izvrenje reenja, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Jedinica lokalne samouprave obezbeuje izvoenje radova i preduzimanje drugih mera iz stava 2. ovog lana preko
organizacije kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja, sa kojom meusobne odnose
ureuje ugovorom.
Organizacija kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja moe da izvri radove, odnosno
preduzme druge potrebne mere, samostalno ili angaujui struno lice.
Stambena zajednica, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15. ovog zakona, trokove za izvrene radove i druge
preduzete mere nadoknauje jedinici lokalne samouprave, u rokovima i na nain koji odredi nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.
Pravo na naknadu jedinica lokalne samouprave ostvaruje na osnovu fakture (rauna) o izvrenim radovima i drugim
preduzetim merama.
U sluaju da stambena zajednica, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15. ovog zakona u utvrenom roku ne isplati
jedinici lokalne samouprave naknadu trokova za izvrene radove i druge preduzete mere, nadleni organ jedinice lokalne
samouprave preduzee potrebne mere radi ostvarivanja regresa od stambene zajednice, odnosno drugog odgovornog lica iz
lana 15. ovog zakona.

Dostava reenja inspektora Privrednoj komori Srbije

lan 129
Komunalni odnosno graevinski inspektor dostavlja Privrednoj komori Srbije reenja kojima je upravniku, odnosno
profesionalnom upravniku, po izvrenom inspekcijskom nadzoru naloeno ispravljanje utvrenih nepravilnosti najkasnije u
roku od osam dana od dana pravosnanosti reenja.

Postupanje inspektora u sluaju da je odgovorno lice nepoznato

lan 130
Kad nadleni inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da je odgovorno lice nepoznato, reenje odnosno akt kojim se
dozvoljava izvrenje reenja dostavlja se pribijanjem na ulazna vrata objekta i oglasnu tablu nadlenog organa, to se
konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno aktu kojim se dozvoljava izvrenje.

Odluivanje po albi

lan 131
Protiv reenja republikog inspektora za komunalne delatnosti moe se u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja
izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja.
Protiv reenja komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave moe se izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom
veu u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Protiv reenja republikog graevinskog inspektora moe se u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja izjaviti alba
Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove stanovanja.
Protiv reenja graevinskog inspektora jedinice lokalne samouprave donetog u postupku inspekcijskog nadzora alba se
izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja graevinskog inspektora donetog u
postupku vrenja inspekcijskog nadzora na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine donetog u postupku vrenja
inspekcijskog nadzora graevinskog inspektora, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena protiv reenja inspektora odlae izvrenje, osim u sluaju iz lana 128. st. 1. i 2. ovog zakona.

IX KAZNENE ODREDBE
Prekraj fizikog lica kao vlasnika posebnog dela

lan 132
Novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice kao vlasnik posebnog dela, odnosno
vlasnik zgrade ako:
1) se nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora ne pridrava obaveza propisanih lanom 14. ovog zakona, a u vezi
sa l. 123, 125, 127. i 128. ovog zakona;
2) ne postupi u skladu sa odredbama lana 41. stav 4. ovog zakona;
3) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 128. stav 1. ovog zakona ne preduzme hitno izvoenje radova
i druge mere po hitnim intervencijama, odnosno u cilju spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti;
4) kao izabrani upravnik ne preduzme potrebne radnje, ukljuujui i podnoenje tube, u cilju regresa za trokove
odravanja, odnosno popravke, protiv lica koje je odgovorno za oteenje zajednikih delova zgrade u roku od dva meseca
od saznanja za tetu i odgovorno lice u skladu sa lanom 68. stav 1. ovog zakona;
5) se i pored reenja inspektora iz lana 125. stav 1. taka 7) ovog zakona ne pridrava optih pravila kunog reda iz lana
76. stav 1. ovog zakona;
6) i pored reenja inspektora ne omogui nesmetano obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne
opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i materijalnih dobara u skladu sa lanom 127. stav 1. taka 3) ovog zakona;
7) i pored reenja inspektora ne dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren nain
ako je to neophodno za popravku, odnosno odravanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze u skladu
sa lanom 128. stav 2. ovog zakona;
8) nastavi sa korienjem zgrade, odnosno dela zgrade nakon donetog reenja iz lana 127. stav 1. taka 1. ovog zakona.
9) u naloenom roku ne vrati deo zgrade u prethodno stanje u skladu sa lanom 128. st. 1. i 2. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se pravno lice kao vlasnik posebnog dela novanom kaznom od 50.000,00 do
2.000.000,00 dinara.
Novanom kaznom u fiksnom iznosu od 5.000,00 dinara kaznie se fiziko lice ako:
1) ne obezbedi pristup samostalnom delu zgrade licima koja u skladu sa posebnim propisima redovno odravaju i kontroliu
funkcionalnost mree, odnosno transformatorske stanice, instalacija i opreme, kao i sklonita koja se nalaze u zgradi u
skladu sa lanom 11. stav 5. ovog zakona;
2) kao izabrani upravnik ne podnese prijavu za upis stambene zajednice i upravnika u roku od 15 dana od prve sednice
skuptine, odnosno promenu upravnika i registraciju promene drugih podataka koji se registruju i objavljuju u registru
stambenih zajednica u roku od 15 dana od dana odravanja sednice skuptine, odnosno nastanka promene u skladu sa
lanom 40. stav 4. ovog zakona;
3) kao izabrani upravnik ne izvrava obaveze propisane lanom 50. ovog zakona;
4) kao profesionalni upravnik ne izvrava obaveze propisane lanom 53. st. 2. i 3. ovog zakona;
5) ne uestvuje u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i zemljita za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja
zgradom iz lana 63. stav 1. ovog zakona.

Prekraj stambene zajednice

lan 133
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj stambena zajednica ako:
1) se nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora ne izvri upis u registar stambenih zajednica, odnosno ne registruje
upravnika stambene zajednice u skladu sa lanom 40. stav 4. ovog zakona;
2) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 128. st. 1. i 2. ovog zakona ne sprovede izvoenje radova i
preduzimanje drugih mera ijim neizvrenjem bi mogle da nastanu tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu,
privredu ili imovinu vee vrednosti;
3) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 127. stav 1. taka 1) ovog zakona ne pribavi odgovarajue
reenje nadlenog organa za korienje zgrade, odnosno dela zgrade u skladu sa njenom namenom;
4) nakon isteka roka iz reenja inspektora iz lana 128. stav 1. ovog zakona ne preduzme hitno izvoenje radova i druge
mere po hitnim intervencijama, odnosno u cilju spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti;
5) nakon isteka roka iz reenja inspektora ne donese program odravanja u skladu sa lanom 127. stav 1. taka 2) ovog
zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00
dinara.

Prekraj privrednog drutva koje se bavi organizovanjem profesionalnog upravljanja

lan 134
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo koje se bavi
organizovanjem profesionalnog upravljanja, ukoliko:
1) se bavi organizovanjem profesionalnog upravljanja suprotno lanu 51. ovog zakona;
2) angauje kao profesionalnog upravnika lice koje ne ispunjava uslove iz lana 52. ovog zakona;
3) obavlja poslove organizatora profesionalnog upravljanja bez zakljuenog ugovora iz lana 56. stav 4. ovog zakona;
4) ne postupi po zahtevu stambene zajednice u skladu sa lanom 56. stav 8. ovog lana.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00
dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik koji se bavi organizovanjem profesionalnog upravljanja novanom
kaznom od 10.000,00 do 500.000,00 dinara.
Novanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara kaznie se za prekraj neprofitna stambena organizacija kao pravno
lice ako do kraja februara tekue godine ne dostavi nadlenom organu lokalne samouprave i ministarstvu nadlenom za
poslove stanovanja godinje izvetaje o svom radu, kao i preduzetim merama za sprovoenje stambene podrke iz svoje
nadlenosti u skladu sa lanom 111. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 4. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00
dinara.

Prekraj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave

lan 135
Novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave
ukoliko ne dostavi izvetaj sa podacima i obavetenjima ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja u skladu sa lanom
115. stav 3. i lanom 121. st. 2. i 3. ovog zakona.

X PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Rok za donoenje podzakonskih akata

lan 136
Nadleni organi donee podzakonske akte propisane ovim zakonom u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Nacionalna stambena strategija bie doneta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prelazak stambene zgrade u stambenu zajednicu

lan 137
Danom stupanja na snagu ovog zakona stambena zgrada u kojoj najmanje dva lica imaju pravo svojine na dva posebna dela
u toj stambenoj zgradi postaje stambena zajednica i stie svojstvo pravnog lica u skladu sa ovim zakonom.
Stambena zajednica obrazovana u skladu sa stavom 1. ovog lana je pravni sledbenik stambene zgrade u poslovima
nastalim prema propisima o odravanju stambene zgrade koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Registri i evidencije

lan 138
Registri i Jedinstvena evidencija propisani ovim zakonom uspostavie se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Skuptina ili savet zgrade formiran u skladu sa propisima koji su vaili do stupanja na snagu ovog zakona, odnosno vlasnici
posebnih delova zgrade u kojoj nije formirana skuptina ili savet zgrade, duni su da u roku od est meseci od dana poetka
rada Registra izvre registraciju stambene zajednice u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakup stana u javnoj svojini na neodreeno vreme

lan 139
Lica koja su stekla pravo zakupa na neodreeno vreme stana u javnoj svojini nastavljaju sa korienjem tog stana po osnovu
zakupa na neodreeno vreme u skladu sa ovim zakonom i odredbama l. 34-38. Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik
RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97,
46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju pravo na sticanje svojine nad stanom kupovinom u skladu sa odredbama l. 16-26. Zakona
o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94,
44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima upravljanja tekueg i investicionog odravanja i hitnih
intervencija zgrade u kojoj se nalazi stan, u skladu sa ovim zakonom, i za korienje stana plaaju zakupninu koja se
obraunava mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu (poreska osnovica) za tekuu godinu sa
koeficijentom 0,00242, koju obraunava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Lica iz stava 1. ovog lana koja su stekla pravo zakupa na neodreeno vreme stana u javnoj svojini na osnovu Zakona o
stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94,
44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11) nastavljaju da plaaju zakupninu pod uslovima iz
zakljuenih ugovora o zakupu do isteka roka od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakup na neodreeno vreme stana u svojini graana, zadubina i fondacija

lan 140
Zakupac na neodreeno vreme stana u svojini graana, zadubina i fondacija, koji je to pravo stekao u skladu sa zakonom,
odnosno po sili zakona i stan koristi po pravnom osnovu koji moe biti: ugovor o zakupu stana i/ili odluka nadlenog organa,
odnosno pravosnano sudsko reenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana (u daljem tekstu: ugovor o zakupu), nastavlja
sa korienjem tog stana u zakup na neodreeno vreme do donoenja reenja o iseljenju, odnosno reenja o preseljenju.
Za korienje stana, lice iz stava 1. ovog lana vlasniku stana plaa mesenu zakupninu koja se obraunava mnoenjem
vrednosti stana na koji se plaa porez na imovinu (poreska osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom 0,00242, koju
obraunava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da uestvuje u upravljanju i trokovima tekueg odravanja i hitnih intervencija zgrade u
kojoj se stan nalazi, u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju da u toku trajanja zakupa lice iz stava 1. ovog lana ne plati tri uzastopne mesene zakupnine, smatrae se da je
ugovor o zakupu raskinut, odnosno da je prestao pravni osnov za korienje stana.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog lana izda u podzakup stan treem licu, koristi ga za privrednu delatnost ili ako svojim
postupanjem dovede do njegovog uruavanja ili unitenja smatrae se da je ugovor o zakupu raskinut, odnosno da je
prestao pravni osnov za korienje stana.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da omogui vlasniku stana ulazak u stan najmanje dva puta godinje radi uvida o nainu
korienja stana.
U sluaju nastanka uslova za raskid ugovora iz st. 4 i 5. ovog lana, vlasnik stana podnosi zahtev za raskid ugovora o
zakupu nadlenom organu optinske, odnosno gradske uprave na ijoj teritoriji se stan nalazi.
Nadleni organ iz stava 7. ovog lana po dobijanju zahteva vlasnika stana za raskid ugovora o zakupu u hitnom postupku
proverava ispunjenost uslova za raskid ugovora, uz obavezno sasluanje zakupca stana, i ukoliko utvrdi da za to uslovi
postoje, obavetava to lice da je ugovor raskinut, uz istovremeno donoenje reenja o iseljenju sa rokom iseljenja u trajanju
od 90 dana.
U sluaju da se raskid ugovora trai zbog neplaanja tri uzastopne mesene zakupnine, ugovor o zakupu e ostati na snazi
ako zakupac isplati iznos duga za zakupninu pre nego to mu bude saopten raskid ugovora.
Protiv reenja o iseljenju zakupac stana moe izjaviti albu optinskom, odnosno gradskom veu u roku od osam dana od
dana prijema reenja.

Pokretanje postupka iseljenja i pravo na preseljenje iz stana u svojini graana, zadubina i fondacija

lan 141
Postupak preseljenja/iseljenja lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona iz stana u svojini graana, zadubina i fondacija pokree
se zahtevom vlasnika stana, odnosno zakupca ukoliko vlasnik ne podnese zahtev u roku od 30 dana po stupanju zakona na
snagu, koji se podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi stan iz kog se trai iseljenje.
Postupak iseljenja iz stava 1. ovog lana moe da pokrene i lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona podnoenjem zahteva za
preseljenje u odgovarajui stan.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o vlasnitvu stana i ugovor o zakupu stana ukoliko je takav ugovor zakljuen ili
2) dokaz o pokrenutom ili pravosnano okonanom postupku restitucije ukoliko je stan u postupku restitucije.
U zahtevu iz stava 1. ovog lana vlasnik stana je duan da navede podatke o licu koje koristi taj stan po osnovu zakupa na
neodreeno vreme, a ovaj podatak nadleni organ proverava i kroz podatke koje sadri Registar zakupaca na neodreeno
vreme u stanovima graana, zadubina i fondacija formiranom na osnovu zakona kojima je ureeno prijavljivanje i
evidentiranje zakupaca na neodreeno vreme u stanovima graana, zadubina i fondacija.
Ukoliko je lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona lice bez stana, odnosno ukoliko nema u svojini stan ili porodinu kuu na
teritoriji Republike Srbije, to lice ima pravo da u roku predvienom ovim zakonom podnese zahtev za preseljenje u stan u
javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Lice iz stava 4. ovog lana ne moe ostvariti pravo na preseljenje ukoliko on ili lan njegovog porodinog domainstva sa
kojim stanuje u stanu u svojini graana, zadubina i fondacija ima u svojini stan ili porodinu kuu na teritoriji Republike
Srbije.
Pravo na preseljenje u sluaju smrti lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona imaju lanovi porodinog domainstva tog lica.

Postupanje po zahtevu za iseljenje

lan 142
Po prijemu zahteva za iseljenje, nadleni organ jedinice lokalne samouprave proverava urednost dokumentacije i po
utvrivanju da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom donosi reenje o iseljenju lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona i
lanova njegovog domainstva iz stana u svojini graana, zadubine ili fondacije, sa rokom iseljenja u trajanju od 90 dana.
Reenje o iseljenju donosi se u roku od sedam dana od dana prijema zahteva i uredne dokumentacije i u roku od tri dana se
dostavlja licu iz lana 140. stav 1. ovog zakona.
Protiv reenja o iseljenju vlasnik stana i lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona mogu izjaviti albu optinskom, odnosno
gradskom veu u roku od osam dana od dana prijema reenja.
Ukoliko lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona ne izjavi albu na reenje o iseljenju, ima pravo da u roku od 30 dana od dana
prijema tog reenja podnese zahtev za preseljenje u stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Ako lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona izjavi albu na reenje o iseljenju i istovremeno podnese zahtev za preseljenje,
postupak za utvrivanje prava na preseljenje e se prekinuti do donoenja odluke o albi.
Uz zahtev za preseljenje podnosi se:
1) overena kopija ugovora o zakupu stana i/ili akta o dodeli stana u zakup na neodreeno vreme ili pravosnano sudsko
reenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana;
2) kopija identifikacionog dokumenta zakupca i lanova njegovog porodinog domainstva (kopija line karte ili pasoa);
3) dokaz o prebivalitu zakupca i lanova njegovog porodinog domainstva (uverenje o prebivalitu);
4) izjava lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona i lanova njegovog porodinog domainstva da nemaju u svojini stan, data
pod krivinom i materijalnom odgovornou, koja se overava u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Po prijemu zahteva za preseljenje nadleni organ jedinice lokalne samouprave proverava urednost dokumentacije i po
utvrivanju da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom donosi reenje kojim utvruje da lice iz lana 140. stav 1. ovog
zakona i lanovi njegovog domainstva imaju pravo na preseljenje u stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Protiv reenja o utvrivanju prava na preseljenje, lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona moe izjaviti albu optinskom,
odnosno gradskom veu u roku od osam dana od dana prijema reenja.

Odlaganje izvrenja, izvrenje reenja o iseljenju i donoenje reenja o preseljenju

lan 143
Reenje o iseljenju nee se izvravati do pravosnanog okonanja postupka kojim se utvruje da li su ispunjeni uslovi za
preseljenje lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona u stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave koji vodi postupak iz lana 141. ovog zakona, po obezbeivanju stana u javnoj
svojini za preseljenje lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona, a najkasnije u roku odreenom u lanu 146. ovog zakona,
donosi reenje o preseljenju koje naroito sadri sve bitne podatke o stanu i zgradi u kojoj se stan nalazi (adresa i kuni broj,
sprat i broj stana, struktura i povrina stana i sl.), kao i akt kojim se dozvoljava izvrenje reenja o iseljenju u skladu sa
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Reenje o iseljenju sprovee se:
1) po isteku 30 dana od dana donoenja, u sluaju da nije podneta alba niti zahtev za preseljenje iz lana 142. stav 4. ovog
zakona;
2) po pravosnanosti reenja o iseljenju, u sluaju da je podneta alba ali da nije podnet zahtev za preseljenje iz lana 142.
stav 4. ovog zakona;
3) po pravosnanosti reenja o preseljenju iz stava 2. ovog lana;
4) ukoliko se od dana donoenja reenja o utvrivanju prava na preseljenje do donoenja reenja o preseljenju raskine
ugovor o zakupu u skladu sa lanom 140. st. 4. i 5. ovog zakona;
5) ukoliko je ugovor o zakupu raskinut pre podnoenja zahteva za iseljenje.

Shodna primena zakona

lan 144
Na pitanja koja se odnose na postupak iseljenja, utvrivanja prava na preseljenje i preseljenje, a koja ovim zakonom nisu
posebno ureena, primenjuje se zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.
 Stan za preseljenje

lan 145
Stan za preseljenje po strukturi treba da odgovara stanu iz lana 90. stav 2. ovog zakona.
Najvea povrina stana za preseljenje iz stava 1. ovog lana iznosi 30 m, odnosno jednosoban stan za jednolano
domainstvo, koja se uveava za jo 15 m za svakog dodatnog lana porodinog domainstva, a najvie do 86 m, odnosno
etvorosoban stan, bez obzira na broj lanova porodinog domainstva.
Lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona moe da prihvati i manji stan od stana koji odgovara njemu i njegovom porodinom
domainstvu u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana.
Licu iz lana 140. stav 1. ovog zakona moe se ponuditi preseljenje i vei stan za preseljenje od stana koji odgovara njemu i
njegovom porodinom domainstvu. U sluaju preseljenja u vei stan, to lice plaa kupoprodajnu cenu po trinim uslovima
za razliku u povrini izmeu odgovarajueg stana u smislu ovog zakona i stana povrine vee od propisane.

Rokovi i prvenstvo prilikom preseljenja

lan 146
Jedinica lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi stan iz kog se preseljenje vri duna je da odmah po pravosnanosti
reenja o utvrivanju prava na preseljenje, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine, obezbedi stan za preseljenje
zakupca na neodreeno vreme stana u svojini graana.
Pravo prvenstva za obezbeenje stana vri se rangiranjem zakupaca po godinama starosti, od najstarijeg do najmlaeg, tako
da stariji zakupac ostvaruje pravo prvenstva u odnosu na mlaeg prilikom obezbeivanja stana za preseljenje.

Plan i program obezbeenja stanova u javnoj svojini za preseljenje

lan 147
Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalaze stanovi koje koriste lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona duna je da
pre usvajanja budeta za narednu kalendarsku godinu dostavi ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja predlog plana i
programa kojim e se obezbediti stanovi u javnoj svojini za preseljenje lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona koja su ostvarila
to pravo donetim reenjima o utvrivanju prava na preseljenje.
Predlog plana i programa iz stava 1. ovog lana priprema nadleni organ jedinice lokalne samouprave u saradnji sa
predstavnicima ministarstva nadlenog za poslove stanovanja, predstavnicima vlasnika stanova i predstavnicima lica iz lana
140. stav 1. ovog zakona.
Plan i program iz stava 1. ovog lana naroito sadre:
1) ukupan broj stanova kojima jedinica lokalne samouprave u posmatranom periodu raspolae u ove svrhe (adresa,
struktura, povrina, posebne napomene o kvalitetu stana, poloaju u zgradi i sl.);
2) ukupan broj lica kojima je u posmatranom periodu utvreno pravo na preseljenje;
3) ukupan broj lica iz take 2) ovog stava za koje je, u skladu sa raspoloivim kapacitetima i kriterijumima stana za
preseljenje iz lana 145. ovog zakona, mogue doneti reenje o preseljenju;
4) lista reda prvenstva pri reavanju pitanja preseljenja;
5) ukupan broj lica iz take 2) ovog stava za koje, u skladu sa raspoloivim kapacitetima i kriterijumima stana za preseljenje
iz lana 145. ovog zakona, nije bilo mogue doneti reenje o preseljenju;
6) plan za obezbeenje stanova za preseljenje lica iz take 5) ovog stava kojima nije bilo mogue obezbediti stan za
preseljenje u okviru raspoloivih kapaciteta i procena ukupnih sredstava potrebnih za pribavljanje ili izgradnju stanova za
preseljenje tih lica.

Sredstva za pribavljanje stana za preseljenje

lan 148
Sredstva za izgradnju stanova za preseljenje obezbeuju se u budetu Republike Srbije i budetu jedinice lokalne
samouprave na ijoj se teritoriji nalazi stan iz koga se preseljenje vri.
Republika Srbija obezbeuje i prenosi jedinici lokalne samouprave sredstva iz stava 1. ovog lana u iznosu od 50%, pri emu
jedinica lokalne samouprave obezbeuje ostalih 50% potrebnih sredstava i lokaciju za izgradnju.
Jedinica lokalne samouprave je duna da neopredeljene stanove u vlasnitvu jedinice lokalne samouprave prioritetno
usmerava za obezbeivanje stana za preseljenje lica iz lana 140. ovog zakona koja su ostvarila pravo na preseljenje.
Prilikom kupovine stana u javnoj svojini u koji se preselilo lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona, a koji je izgraen sredstvima
iz stava 1. ovog lana, sredstva dobijena prodajom ili sredstva od otplate tog stana uplauju se Republici Srbiji i jedinici
lokalne samouprave u istom odnosu u kome su uloena za izgradnju stana, raunajui i vrednost zemljita, s tim to vrednost
zemljita ne moe biti vea od 25% od kupoprodajne cene stana.

Prava i obaveze pri korienju stana u javnoj svojini

lan 149
Lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona koriste stan u koji su preseljena po pravu zakupa stana u javnoj svojini, o emu se
zakljuuje ugovor, i imaju pravo da kupovinom steknu pravo svojine nad tim stanom u skladu sa odredbama l. 16-26.
Zakona o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka,
48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima upravljanja i redovnog odravanja i hitnih intervencija u
zgradi u kojoj se nalazi stan, u skladu sa ovim zakonom, a za korienje stana plaaju zakupninu koja se obraunava
mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu (poreska osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom
0,00242, koju obraunava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

Pravo na stanu zadubine koji je u postupku vraanja oduzete imovine pred Agencijom za restituciju

lan 150
Zakupac stana na neodreeno vreme koji je pripadao zadubini kojoj je u postupku pred Agencijom za restituciju
pravosnano odbijen zahtev za vraanje imovine tj. vlasnitva nad tim stanom ima pravo da kupovinom stekne pravo svojine
nad tim stanom u skladu sa lanom 149. stav 1. ovog zakona.

Novana naknada za odgovarajui stan

lan 151
Ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi stan za preseljenje licu iz lana 140. stav 1. ovog zakona u roku
odreenom lanom 146. ovog zakona, u obavezi je da zakupcu na neodreeno vreme isplati novanu naknadu u vrednosti
odgovarajueg stana iz lana 145. ovog zakona.
Iznos novane naknade koja se isplauje u visini prosene trine vrednosti odgovarajueg stana utvruje Poreska uprava
na nain na koji se utvruje osnovica poreza na prenos apsolutnih prava, a iskazuje u evrima prema zvaninom srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan utvrivanja iznosa novane naknade. Iznos novane naknade isplauje se u dinarskoj
protivvrednosti prema zvaninom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaanja.
Jedinica lokalne samouprave je obavezna da naknadu iz stava 2. ovog lana isplati u roku od 30 dana od dana podnoenja
zahteva od strane ovlaenog lica.
Novanom isplatom iz stava 1. ovog lana prestaje pravo zakupa stana u svojini graana ili zadubine u skladu sa
odredbama ovog zakona, kao i prava na obezbeenje stana za preseljenje.
Vlada propisuje uslove, kriterijume i nain ostvarivanja prava na novanu naknadu iz stava 1. ovog lana.

Korienje stana u javnoj svojini u zakup na osnovu prava steenog po prethodnim propisima

lan 152
Lice koje koristi stan u javnoj svojini na osnovu pravosnane odluke o davanju stana u zakup na odreeno vreme, donete u
skladu sa Uredbom o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika dravne svojine
("Slubeni glasnik RS", br. 41/02, 76/02, 125/03, 88/04, 68/06 - US, 10/07, 107/07 i 68/09) i Uredbom o reavanju stambenih
potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", br. 102/10 i
117/12 - US), nastavlja sa korienjem tog stana u skladu sa ugovorom o zakupu, pod uslovima i na nain utvren ovim
zakonom.
Postupak za reavanje stambene potrebe lica iz stava 1. ovog lana zapoet po optem aktu, odnosno propisu po kome do
dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta pravosnana odluka, nastavie se u skladu sa propisima koji su bili na
snazi u vreme otpoinjanja postupka.
Lice koje po osnovu ugovora o zakupu privremeno koristi stan u javnoj svojini nastavlja sa korienjem tog stana do
konanog reenja njegove stambene potrebe u skladu sa ovim zakonom.
Lice, kao i lanovi njegovog porodinog domainstva u sluaju da je to lice preminulo, koji koriste stan u javnoj svojini po
osnovu potvrde o dodeli stana izdatoj do 20. jula 2002. godine, pod uslovom da nisu u meuvremenu reili svoju stambenu
potrebu na drugi nain, zakljuuju ugovor o zakupu tog stana na odreeno vreme sa korisnikom stvari u javnoj svojini (ili
davaocem stana).
Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima upravljanja i redovnog odravanja i hitnih intervencija
u zgradi u kojoj se nalazi stan, u skladu sa ovim zakonom, a za korienje stana plaaju zakupninu koja se obraunava
mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu (poreska osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom
0,00242, koju obraunava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Postupci za zakljuenje ugovora o kupoprodaji stana koji su zapoeti u skladu sa odredbama lana 53. stav 2. Uredbe o
reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni
glasnik RS", br. 102/10 i 117/12 - US), a koji nisu okonani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se u skladu
sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpoinjanja postupka.
Ukoliko je lice iz stava 1. ovog lana ostvarilo pravo na reavanje stambene potrebe dodelom stana u zakup na nain da
neodgovarajui stan ili porodinu stambenu zgradu (u daljem tekstu: neodgovarajui stan) koju ima ili je stekao u svojinu on
ili lan njegovog porodinog domainstva prenese u javnu svojinu, nastavlja sa korienjem tog stana u skladu sa ugovorom
o zakupu dela stana na kome je stekao pravo suvlasnitva, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.
Prenos neodgovarajueg stana u javnu svojinu se ureuje ugovorom o susvojini koji u ime Republike Srbije zakljuuje
direktor Republike direkcije za imovinu Republike Srbije ili drugo lice u Direkciji koje on za to ovlasti.
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog lana, van postupka i naina propisanog ovim zakonom moe se reiti stambena potreba lana,
odnosno lanova porodinog domainstva zaposlenog lica koje je izgubilo ivot za vreme vrenja slubenog zadatka dok je
bilo u radnom odnosu kod korisnika stvari u javnoj svojini, pod uslovom da isto nema stan, odnosno odgovarajui stan u
skladu sa ovim zakonom, lica sa invaliditetom preko 80%, ako je invaliditet nastao kao posledica vrenja slubenih zadataka
ili ratnih dejstava, kao i lica za koje je bezbednosnim proverama izvrenim na osnovu lana 16. stav 3. Zakona o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno tekih krivinih dela ("Slubeni
glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr.
zakon i 32/13), utvrena ugroenost njegove line bezbednosti po mestu stanovanja.
Odluku o reavanju stambene potrebe lica iz stava 7. ovog lana donosi stambena komisija korisnika stvari u javnoj svojini
na predlog rukovodioca nadlenog organa kod koga je to lice bilo zaposleno, odnosno kod koga je u radnom odnosu.
Ako je vie lica zainteresovano za reavanje stambenih potreba po osnovu navedenom u stavu 7. ovog lana izvrie se
rangiranje u skladu sa kriterijumima za utvrivanje reda prvenstva iz lana 106. ovog zakona.

Zakljuivanje i produenje ugovora o zakupu na odreeno vreme

lan 153
Ugovor o zakupu iz lana 152. stav 1. zakljuuje se na period od pet godina i moe se obnavljati na pismeni zahtev zakupca
stana sa istim rokom i pod istim uslovima, osim u sluajevima ako pre isteka perioda naznaenog u ugovoru o zakupu:
1) zakupcu stana prestane radni odnos kod zakupodavca;
2) zakupac ili lan njegovog porodinog domainstva rei stambenu potrebu na drugi nain.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se stambenoj komisiji najkasnije 30 dana pre isteka ugovorenog roka. Zakupac je
obavezan da uz zahtev podnese dokaze kojima se utvruje da se nisu stekli uslovi iz stava 1. ovog lana za nemogunost
obnavljanja zakupa.
Saglasnost za obnavljanje trajanja zakupa u smislu stava 1. ovog lana, daje stambena komisija po prethodnoj proveri
navoda u zahtevu zakupca i podnetih dokaza, to se regulie aneksom ugovora.

Postupci za reavanje stambenih potreba po odlukama donetim na osnovu prethodnih propisa

lan 154
Postupak za reavanje stambene potrebe, po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka
ili je odluka ponitena od strane suda, nastavie se po odredbama ovog zakona.
Ako je postupak za reavanje stambene potrebe okonan prvostepenom odlukom o dodeli stana donetoj do dana stupanja
na snagu Uredbe o izmenama Uredbe o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika
sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", broj 68/09), ugovor o zakupu i ugovor o kupovini stana, po
pravosnanosti te odluke, zakljuie se po odredbama l. 41. do 43. Uredbe o reavanju stambenih potreba izabranih,
postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", br. 102/10 i 117/12 - US).

Neprofitne stambene organizacije

lan 155
Neprofitne stambene organizacije osnovane u skladu sa Zakonom o socijalnom stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj
72/09) dune su da usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak rada Republike agencije za stanovanje

lan 156
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika agencija za stanovanje, osnovana u skladu sa
Zakonom o socijalnom stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09).
Danom prestanka rada Republike agencije za stanovanje poslove iz okvira nadlenosti Republike agencije za stanovanje
preuzima ministarstvo nadleno za poslove stanovanja.
Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Republike agencije za stanovanje preuzima zaposlene, sredstva,
imovinu, dokumentaciju i arhivu agencije.
Prava i obaveze Republike agencije za stanovanje preuzima Republika Srbija.
Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.
O izvravanju obaveza Republike agencije za stanovanje preuzetih u skladu sa zakonom starae se ministarstvo nadleno
za poslove stanovanja u okviru nadlenosti utvrenih zakonom.

Prestanak vaenja propisa

lan 157
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o stanovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 -
ispravka, 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11), osim odredaba l. 16. do 28, l.
34. do 38, l. 45a i 45b, kao i odredbe lana 32. koja prestaje da vai po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona;
2) Zakon o odravanju stambenih zgrada ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/01 - US, 101/05 - dr. zakon, 27/11 - US i
88/11);
3) Zakon o socijalnom stanovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09);
4) lan 54. st. 2, 3. i 6. Zakona o javnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13 i 105/14);
5) Uredba o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini
("Slubeni glasnik RS", br. 102/10 i 117/12 - US), osim odredaba l. 41. do 43.

Stupanje na snagu

lan 158
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".