BUDITE NA PRAVNOJ STRANI

online@paragraf.rs
www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O PRIVREDNIM DRUTVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015)

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE

PREDMET ZAKONA
lan 1
Ovim zakonom ureuje se pravni poloaj privrednih drutava, a naroito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene,
promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od znaaja za njihov poloaj, kao i pravni poloaj preduzetnika.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na oblike obavljanja privredne delatnosti koji su osnovani i posluju u skladu sa
posebnim zakonom, osim ako je tim zakonom drugaije propisano.

1. Osnovni pojmovi

Pojam privrednog drutva

lan 2
Privredno drutvo (u daljem tekstu: drutvo) je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.

Sticanje svojstva pravnog lica

lan 3
Drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata (u
daljem tekstu: zakon o registraciji).

Delatnosti

lan 4
Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a moe obavljati i sve druge delatnosti
koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su odreene osnivakim aktom, odnosno statutom.
Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja,
saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa.

Registracija

lan 5
Registracija drutava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih ovim zakonom obavlja se u
skladu sa zakonom o registraciji.

Dejstvo registracije prema treim licima

lan 6
Trea lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne mogu snositi tetne pravne posledice proistekle iz
netano registrovanih podataka.
Smatra se da su trea lica upoznata sa registrovanim podacima poev od narednog dana od dana objavljivanja registracije
tih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.
Trea lica mogu dokazivati da je za njih bilo nemogue da se tokom perioda od 15 dana od dana objavljivanja registrovanih
podataka upoznaju sa tim podacima.
Drutvo moe dokazivati da su trea lica bila upoznata ili su morala biti upoznata sa dokumentima drutva i podacima o
drutvu i pre njihove registracije u skladu sa zakonom o registraciji.

Mesna nadlenost suda

lan 7
U parninim i vanparninim postupcima pokrenutim u sluajevima predvienim ovim zakonom, kao i u sporovima koji
proizlaze iz ovog zakona, nadlean je sud odreen zakonom kojim se ureuje nadlenost sudova prema seditu privrednog
drutva ili preduzetnika, odnosno prema mestu poslovanja ogranka stranog pravnog lica, osim ako je ovim zakonom
predviena mesna nadlenost drugog suda.

Pravne forme

lan 8
Pravne forme drutva su:
1) ortako drutvo;
2) komanditno drutvo;
3) drutvo s ogranienom odgovornou;
4) akcionarsko drutvo.

lanovi drutva

lan 9
Lica koja osnivaju drutvo i lica koja mu naknadno pristupe su:
1) u ortakom drutvu - ortaci;
2) u komanditnom drutvu - komplementari i komanditori;
3) u drutvu s ogranienom odgovornou - lanovi drutva s ogranienom odgovornou;
4) u akcionarskom drutvu - akcionari.
Zajedniki naziv za lica iz stava 1. ovog lana je lan drutva.
lan drutva moe biti fiziko i pravno lice.
Ortaci, komplementari, komanditori i lanovi drutva s ogranienom odgovornou i podaci o njima, registruju se u skladu sa
zakonom o registraciji.

Vreme trajanja drutva

lan 10
Drutvo se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme.
Smatra se da je drutvo osnovano na neodreeno vreme ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno, drutvo koje je osnovano na odreeno vreme moe
produiti vreme trajanja drutva ili nastaviti poslovanje kao drutvo osnovano na neodreeno vreme ako do isteka vremena
na koje je osnovano, odnosno do okonanja postupka likvidacije u skladu sa ovim zakonom:
1) u sluaju ortakog drutva i komanditnog drutva o tome odluku donesu svi ortaci, odnosno komplementari jednoglasno i
ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji;
2) u sluaju drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva o tome odluku donese skuptina dvotreinskom
veinom glasova svih lanova drutva i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

2. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom

Osnivaki akt i statut

lan 11
Osnivaki akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o osnivanju ako drutvo osniva jedno lice ili ugovora o
osnivanju ako drutvo osniva vie lica.
Prilikom osnivanja drutva, potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
U ortakom drutvu, komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom odgovornou osnivakim aktom se ureuje upravljanje
drutvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom za svaku pojedinu pravnu formu drutva.
Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa
ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.
Lice koje naknadno pristupi drutvu osnivaki akt drutva, odnosno statut drutva obavezuje od dana sticanja svojstva lana
drutva u skladu sa ovim zakonom.
Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Izmene osnivakog akta i statuta

lan 12
Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou menja se odlukom ortaka,
komanditora i komplementara, odnosno skuptine, u skladu sa ovim zakonom.
Odluku iz stava 1. ovog lana potpisuju lanovi drutva koji su za nju glasali, a ta odluka overava se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje overa potpisa, ako je to predvieno osnivakim aktom i ako je ta obaveza registrovana u skladu sa zakonom
o registraciji.
Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se.
Statut akcionarskog drutva menja se odlukom skuptine, odnosno drugog organa odreenog ovim zakonom, u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Zakonski zastupnik drutva je u obavezi da nakon svake izmene osnivakog akta, odnosno statuta saini i potpie preieni
tekst tih dokumenata.
Izmene osnivakog akta i statuta, kao i preieni tekstovi tih dokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu
sa zakonom o registraciji.

Nitavost osnivakog akta

lan 13
Osnivaki akt nitav je ako:
1) nema formu propisanu ovim zakonom ili
2) je delatnost drutva koja se navodi u osnivakom aktu suprotna prinudnim propisima ili javnom poretku ili
3) ne sadri odredbe o poslovnom imenu drutva, ulozima lanova, iznosu osnovnog kapitala ili pretenoj delatnosti drutva
ili
4) su svi potpisnici, u trenutku zakljuenja osnivakog akta, bili pravno ili poslovno nesposobni.
Osim iz razloga propisanih u stavu 1. ovog lana, osnivaki akt ne moe se oglasiti nitavim po drugom osnovu.

Postupak za utvrenje i dejstvo nitavosti

 lan 14
Nitavost osnivakog akta utvruje nadleni sud.
Ako razlozi nitavosti ne budu otklonjeni do zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom utvrditi nitavost osnivakog akta.
Ako je privredno drutvo registrovano, presudu kojom se utvruje nitavost osnivakog akta drutva sud po pravnosnanosti
dostavlja registru privrednih subjekata, radi pokretanja postupka prinudne likvidacije drutva u skladu sa ovim zakonom.
Nitavost osnivakog akta drutva nema dejstvo na pravne poslove drutva sa savesnim treim licima.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari duni su da uplate, odnosno unesu upisani kapital i
izvre druge obaveze preuzete prema drutvu, u meri u kojoj je to potrebno radi izmirenja obaveza drutva prema savesnim
treim licima.
Ortaci i komplementari odgovaraju solidarno i neogranieno za obaveze drutva prema savesnim treim licima.

Ugovori u vezi sa drutvom

lan 15
lan drutva moe zakljuiti ugovor sa jednim ili vie lanova istog drutva kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi u vezi
sa drutvom, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanoj formi.
Ugovorom iz stava 1. ovog lana lanovi drutva koji su ga zakljuili mogu urediti:
1) posebne obaveze tih lanova prema drutvu;
2) prava i obaveze tih lanova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija;
3) kako e glasati u skuptini, po odreenim ili svim pitanjima;
4) nain preraspodele dobiti izmeu tih lanova;
5) nain reavanja blokade u odluivanju;
6) druga pitanja od znaaja za njihove meusobne odnose.
Ugovor iz stava 1. ovog lana proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili.
Ugovor iz stava 1. ovog lana u sluaju ortakog drutva naziva se ugovor ortaka, u sluaju komanditnog drutva i drutva s
ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u sluaju akcionarskog drutva ugovor akcionara.

Povraaj trokova u vezi sa osnivanjem drutva

lan 16
Drutvo moe lanovima izvriti povraaj trokova u vezi sa osnivanjem drutva iskljuivo ako je to predvieno osnivakim
aktom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana osnivakim aktom se mora odrediti ili proceniti iznos tih trokova.

3. Odgovornost za obaveze drutva

Odgovornost lanova

lan 17
lanovi drutva odgovaraju za obaveze drutva u skladu sa odredbama ovog zakona koje ureuju pojedine pravne forme
drutva, kao i u sluajevima iz lana 18. ovog zakona.

Probijanje pravne linosti

lan 18
Komanditor, lan drutva s ogranienom odgovornou i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno
nesposobno fiziko lice, koji zloupotrebi pravilo o ogranienoj odgovornosti odgovara za obaveze drutva.
Smatrae se da postoji zloupotreba iz stava 1. ovog lana naroito ako to lice:
1) upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen;
2) koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina imovina;
3) koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva;
4) radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva, iako je znalo ili moralo znati da drutvo nee moi da
izvrava svoje obaveze.
Poverilac drutva moe podneti tubu protiv lica iz stava 1. ovog lana nadlenom sudu prema seditu drutva u roku od est
meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.
U sluaju da potraivanje poverioca iz stava 3. ovog lana nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od est
meseci poinje da tee od dana dospea potraivanja.

4. Sedite drutva i prijem pote

Sedite

lan 19
Sedite drutva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem drutva i koje je kao takvo odreeno
osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Ako drutvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu razliitom od svog sedita, trea lica mogu protiv drutva zasnovati
nadlenost suda i prema tom mestu.
Odluku o promeni sedita donosi skuptina, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Dostavljanje i adresa za prijem pote

lan 20
Dostavljanje se vri na adresu sedita drutva.
Izuzetno, drutvo moe da ima posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju
se vri dostavljanje.
Ako je dostava pismena drutvu na adresu za prijem pote, odnosno na adresu sedita drutva ako drutvo nema
registrovanu adresu za prijem pote, putem preporuene poiljke u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge bila
bezuspena, smatrae se da je dostava te poiljke uredno izvrena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te
poiljke, pod uslovom da je izmeu ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana.
Dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vri se u skladu sa posebnim zakonima.

Adresa za prijem elektronske pote

lan 21
Drutvo moe da ima adresu za prijem elektronske pote, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta drutvu odreuje se u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski dokument.

5. Poslovno ime

Poslovno ime

lan 22
Privredno drutvo posluje i uestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo u skladu sa zakonom o
registraciji.
Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedite drutva.
Naziv je karakteristini deo poslovnog imena po kome se to drutvo razlikuje od drugih drutava.
Pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na sledei nain:
1) za ortako drutvo: "ortako drutvo" ili skraenicom "o.d." ili "od".
2) za komanditno drutvo: "komanditno drutvo" ili skraenicom "k.d." ili "kd".
3) za drutvo s ogranienom odgovornou: "drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicom "d.o.o." ili "doo".
4) za akcionarsko drutvo: "akcionarsko drutvo" ili skraenicom "a.d." ili "ad".
Uz poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije dodaje se oznaka "u likvidaciji".
Poslovno ime moe da sadri i opis predmeta poslovanja drutva.
Poslovno ime sadri i druge elemente ako je to propisano zakonom.

Skraeno poslovno ime

lan 23
Drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojima koristi
poslovno ime.
Skraeno poslovno ime obavezno sadri naziv i pravnu formu i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Jezik i pismo poslovnog imena drutva

lan 24
Poslovno ime drutva je na srpskom jeziku, na irilikom ili latinikom pismu.
Izuzetno, naziv drutva moe biti na stranom jeziku ili moe da sadri pojedine strane rei ili karaktere, na latinikom pismu
engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.
Drutvo moe u poslovanju koristiti prevod poslovnog imena ili prevod skraenog poslovnog imena na jeziku nacionalne
manjine ili stranom jeziku, pri emu se naziv ne prevodi.
Prevod poslovnog imena iz stava 3. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumentima

lan 25
Poslovna pisma i drugi dokumenti drutva, ukljuujui i one u elektronskoj formi, koji su upueni treim licima sadre
poslovno ili skraeno poslovno ime, sedite, adresu za prijem pote ako se razlikuje od sedita, matini broj i poreski
identifikacioni broj drutva.
Drutvo moe uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane
drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, meunarodne organizacije, uz saglasnost nadlenog organa te
drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne organizacije.
Drutvo nije duno da upotrebljava peat u poslovnim pismima i drugim dokumentima drutva, ako zakonom nije drugaije
propisano.
Drutvo ne moe isticati prema treim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata
propisane ovim lanom.

Ogranienja prenosa i korienja naziva

lan 26
Naziv drutva ne moe se preneti na drugo drutvo, osim kao posledica statusne promene u kojoj taj naziv preuzima drutvo
sticalac od drutva prenosioca koje statusnom promenom prestaje da postoji.
Ako pravno lice lan privrednog drutva iji je naziv sadran u nazivu drutva prestane da bude lan tog drutva, naziv tog
drutva moe nastaviti da sadri taj naziv samo uz saglasnost tog lica.

Ogranienja u pogledu poslovnog imena

lan 27
Poslovno ime drutva ne moe biti takvo da:
1) vrea javni moral;
2) moe izazvati zabludu u pogledu pravne forme drutva;
3) moe izazvati zabludu u pogledu pretene delatnosti drutva.
Poslovno ime koje ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana ne moe se registrovati u registru privrednih subjekata.
U sluaju povrede odredbe iz stava 1. taka 1) ovog lana republiki javni pravobranilac moe tubom nadlenom sudu protiv
drutva koje vri tu povredu (u daljem tekstu: drutvo prekrilac) zahtevati promenu naziva drutva prekrioca.
Postupak po tubi iz stava 2. ovog lana je hitan.
Presudu kojom se nalae promena naziva drutva prekrioca sud po pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata
radi registracije.
Ako drutvo prekrilac u roku od 30 dana od pravnosnanosti presude iz stava 4. ovog lana ne izvri promenu naziva,
registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti pokree postupak prinudne likvidacije drutva prekrioca.

Zatita naziva drutva

lan 28
Naziv drutva ne sme biti istovetan nazivu drugog drutva.
Naziv drutva mora se razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim drutvom.
U sluaju povrede odredaba st. 1. i 2. ovog lana zainteresovano lice moe tubom protiv drutva koje vri tu povredu (u
daljem tekstu: drutvo prekrilac) zahtevati:
1) promenu naziva drutva prekrioca i/ili
2) naknadu nastale tete.
Tuba iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od tri godine od dana registracije naziva drutva prekrioca u skladu sa
zakonom o registraciji.
Postupak po tubi iz stava 3. ovog lana je hitan.
Presudu kojom se nalae promena naziva drutva prekrioca sud po pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata
radi registracije.
Ako drutvo prekrilac u roku od 30 dana od pravnosnanosti presude iz stava 6. ovog lana ne izvri promenu naziva,
registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti pokree postupak prinudne likvidacije drutva prekrioca.
Odredbe ovog lana ne utiu na prava zainteresovanog lica iz stava 3. ovog lana po osnovu propisa o nelojalnoj
konkurenciji i propisa o zatiti intelektualne svojine.

Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova

lan 29
Poslovno ime drutva moe da sadri naziv Republike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, uz
prethodnu saglasnost nadlenog organa, u skladu sa zakonom.
Poslovno ime drutva moe da sadri naziv strane drave ili meunarodne organizacije, uz saglasnost nadlenog organa te
drave ili meunarodne organizacije.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na nazive na stranom jeziku, kao i na pridevske oblike istih.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, saglasnost nije potrebna ako poslovno ime osnivaa sadri naziv te drave, domae
teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne organizacije.
Na zahtev drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne organizacije iji je naziv sastavni deo
poslovnog imena drutva, u registru privrednih subjekata izvrie se brisanje njenog naziva iz poslovnog imena drutva.

Ogranienja korienja linih imena

lan 30
Poslovno ime drutva moe da sadri lino ime fizikog lica uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo uz saglasnost
njegovih zakonskih naslednika.
Ako lan privrednog drutva ije je lino ime sadrano u nazivu drutva prestane da bude lan tog drutva, naziv tog drutva
moe nastaviti da sadri to lino ime samo uz saglasnost tog lica, a ako je to lice umrlo uz saglasnost njegovih zakonskih
naslednika.
U sluaju povrede odredbe st. 1. i 2. ovog lana, fiziko lice, a ako je to lice umrlo njegovi zakonski naslednici, ostvaruju
zatitu u skladu sa lanom 28. ovog zakona.
Bez obzira na postojanje saglasnosti iz stava 1. ovog lana, ako drutvo svojim poslovanjem ili na drugi nain povreuje ast
i ugled lica ije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, a ako je to lice umrlo njegovi zakonski naslednici, moe tubom
nadlenom sudu da zahteva brisanje njegovog imena iz poslovnog imena drutva i naknadu eventualne tete koja mu je
priinjena.

6. Zastupanje i zastupnici

6.1. Zastupnici

Zakonski (statutarni) zastupnici drutva

 lan 31
Zakonski (statutarni) zastupnici drutva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva odreena za svaki
pojedini oblik drutva.
Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ili drutvo registrovano u Republici Srbiji.
Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice.
Drutvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vri preko svog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice ili
fizikog lica koje je za to ovlaeno posebnim punomojem izdatim u pisanoj formi.
Zakonski zastupnici drutva i lica iz stava 4. ovog lana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Ostali zastupnici

lan 32
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadlenog organa
drutva ovlaena da zastupaju drutvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako drutvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastupnik na nain kojim trea lica dovodi u uverenje da ima
pravo na zastupanje, smatrae se da je drutvo konkludentno to lice ovlastilo na zastupanje, osim ako drutvo ne dokae da
je tree lice znalo ili moralo znati za nepostojanje ovlaenja za zastupanje tog lica.

Ogranienja ovlaenja zastupnika

lan 33
Zastupnik je duan da postupa u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja koja su utvrena aktima drutva ili odlukama
nadlenih organa drutva.
Ogranienja ovlaenja zastupnika ne mogu se isticati prema treim licima.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ogranienja ovlaenja zastupnika u vidu obaveznog supotpisa mogu se isticati prema
treim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Punomonici po zaposlenju

lan 34
Lica koja kao zaposleni u drutvu rade na poslovima ije obavljanje u redovnom poslovanju ukljuuje i zakljuenje ili
ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji, ovlaena su da kao punomonici drutva zakljuuju i
ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju te pravne radnje u granicama poslova na kojima rade bez posebnog
punomoja.
Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra se fiziko lice koje je u radnom odnosu u drutvu, kao i lice koje nije u
radnom odnosu u drutvu, ako obavlja funkciju u drutvu.

6.2. Prokura

Pojam prokure

lan 35
Prokura je poslovno punomoje kojim drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica (u daljem tekstu: prokurista) da u njegovo
ime i za njegov raun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje.
Izuzetno, prokura se moe izdati i samo za ogranak drutva.
Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe dati punomoje za zastupanje drugom licu.

Izdavanje prokure

lan 36
Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, ako osnivakim aktom odnosno
statutom nije drugaije odreeno.
Prokurista se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Vrste prokure
 lan 37
Prokura moe biti pojedinana ili zajednika prokura.
Ako je prokura izdata za dva ili vie lica bez naznake da se radi o zajednikoj prokuri, svaki prokurista postupa samostalno.
Ako je prokura izdata kao zajednika prokura, pravni poslovi koje zakljuuju ili pravne radnje koje preduzimaju prokuristi
punovani su uz izriitu saglasnost svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za punovanost dovoljna saglasnost
tano odreenog broja prokurista.
Saglasnost iz stava 3. ovog lana moe biti data kao prethodna ili naknadna.
Izjava volje ili pravna radnja uinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je uinjena prema svim
prokuristima.

Ogranienja prokure

lan 38
Prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja da:
1) zakljuuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuenjem ili optereenjem nepokretnosti i udela
i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) preuzima menine obaveze i obaveze jemstva;
3) zakljuuje ugovore o zajmu i kreditu;
4) zastupa drutvo u sudskim postupcima ili pred arbitraom.
Ogranienja prokure koja nisu izriito predviena ovim zakonom nemaju dejstvo prema treim licima.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, dozvoljeno je ograniiti ovlaenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika drutva ili
drugog prokuriste (zajednika prokura).

Opoziv i otkaz prokure

lan 39
Drutvo moe opozvati prokuru u svako doba.
Drutvo ne moe da se odrekne prava da opozove prokuru, niti se to pravo na bilo koji nain moe ograniiti ili usloviti.
Prokurista moe otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30 dana raunajui od dana dostave otkaza
drutvu zakljuuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka tete za
drutvo.

Prokura preduzetnika

lan 40
Preduzetnik izdaje prokuru lino i ne moe preneti ovlaenje za izdavanje prokure na drugo lice.

6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike po zaposlenju i prokuriste

Prekoraenje ovlaenja

lan 41
Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za tetu koju nanesu drutvu prekoraenjem granica
svojih ovlaenja.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lica iz stava 1. ovog lana ne odgovaraju za tetu ako su postupala u skladu sa odlukom
nadlenog organa drutva, odnosno ako su njihove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Ogranienja zakljuenja ugovora u ime drutva

lan 42
Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja nastupati kao druga ugovorna
strana i sa drutvom zakljuivati ugovore u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime a za raun drugog lica, niti u ime i za raun
drugog lica.
Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim ako je osnivakim
aktom, odnosno statutom drugaije odreeno.
Ogranienje iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na zakonskog zastupnika koji je istovremeno i jedini lan drutva.

Potpisivanje

lan 43
Svaki zastupnik drutva i prokurista prilikom potpisivanja dokumenata u ime drutva duan je da uz svoj potpis navede svoju
funkciju u drutvu.
Navoenje funkcije u skladu sa stavom 1. ovog zakona nije formalni uslov za validnost potpisanog dokumenta.

7. Imovina i kapital drutva

7.1. Osnovni pojmovi

Imovina, neto imovina i osnovni kapital

lan 44
Imovinu drutva u smislu ovog zakona ine stvari i prava u vlasnitvu drutva, kao i druga prava drutva.
Neto imovina (kapital) drutva u smislu ovog zakona jeste razlika izmeu vrednosti imovine i obaveza drutva.
Osnovni (registrovani) kapital drutva je novana vrednost upisanih uloga lanova drutva u drutvo koja je registrovana u
skladu sa zakonom o registraciji.

7.2. Ulozi u drutvo

Vrste uloga

lan 45
Ulozi u drutvo mogu da budu novani i nenovani i izraavaju se u dinarima.
Ako se uplata novanog uloga vri u stranoj valuti u skladu sa zakonom koji ureuje devizno poslovanje, dinarska
protivvrednost uloga obraunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.
Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako ovim zakonom za pojedine forme drutava nije drugaije odreeno.

Obaveza uplate, odnosno unosa uloga

lan 46
Lica koja su osnivakim aktom ili na drugi nain preuzela obavezu da uplate odnosno unesu u drutvo odreeni ulog
odgovaraju drutvu za izvrenje te obaveze i u obavezi su da naknade tetu koja mu je prouzrokovana proputanjem ili
kanjenjem izvrenja te obaveze.
Novani i nenovani ulog prilikom osnivanja drutva ili poveanja osnovnog kapitala mora se uplatiti, odnosno uneti u roku
odreenom u osnivakom aktu, odnosno odluci o poveanju kapitala, s tim da se taj rok rauna od dana donoenja
osnivakog akta, odnosno odluke o poveanju kapitala i ne moe biti dui od:
1) u sluaju poveanja kapitala akcionarskog drutva koje je javno drutvo po osnovu uspeno izvrene javne ponude akcija,
ili ije su akcije ukljuene u trgovanje na regulisanom tritu, odnosno na multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona
kojim se ureuje trite kapitala (u daljem tekstu: javno akcionarsko drutvo) novanim ulogom putem javne ponude - odmah
po okonanju roka za upis akcija, u skladu sa zakonom koji ureuje trite kapitala, a u ostalim sluajevima dve godine;
2) pet godina za ostala drutva osim u sluaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se
ureuje trite kapitala kojom akcionarsko drutvo postaje javno akcionarsko drutvo, kada se ulog mora uplatiti odmah po
okonanju roka za upis akcija.
Drutvo ne moe da oslobodi lica iz stava 1. ovog lana obaveze da uplate odnosno unesu ulog u drutvo, osim u postupku
smanjenja kapitala uz primenu odredaba lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim ako je drugaija
veina, ali ne manja od obine veine glasova svih lanova drutva, predviena osnivakim aktom, odnosno statutom, moe
se obaveza lica iz stava 1. ovog lana uz njegovu saglasnost zameniti drugom obavezom i to:
1) obaveza na uplatu novanog uloga u drutvo obavezom na unos nenovanog uloga iste vrednosti, osim u sluaju javne
ponude akcija;
2) obaveza na unos nenovanog uloga u drutvo obavezom na uplatu novanog uloga iste vrednosti;
3) obaveza na unos jednog nenovanog uloga u drutvo obavezom na unos drugog nenovanog uloga iste vrednosti.
 Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga

lan 47
Po osnovu preuzete obaveze lica iz lana 46. stav 1. ovog zakona stiu udeo u drutvu, odnosno akcije drutva.
Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju imovina drutva.

Posledice neuplate, odnosno neunoenja uloga

lan 48
Osnivakim aktom, odnosno statutom u sluaju akcionarskog drutva moe se predvideti i obaveza plaanja ugovorne kazne
za sluaj neblagovremenog izvrenja, odnosno neizvrenja obaveze iz lana 46. stav 1. ovog zakona kada je u pitanju
nenovani ulog.
U sluaju da lan drutva propusti da izvri svoju obavezu iz lana 46. stav 1. ovog zakona, drutvo moe da ga pozove
pisanim putem da tu obavezu izvri u naknadnom roku koji ne moe biti krai od 30 dana od dana slanja tog poziva.
Izuzetno, javno akcionarsko drutvo je duno da uputi poziv iz stava 2. ovog lana u roku od 90 dana od dana isteka roka za
izvrenje obaveze lana drutva iz lana 46. stav 1. ovog zakona, ako krai rok nije odreen osnivakim aktom, odnosno
statutom.
Ako vie lanova drutva nije izvrilo svoju obavezu iz lana 46. stav 1. ovog zakona, istovremeno im se dostavlja poziv iz st.
2. i 3. ovog lana kojim se odreuje isti rok za izvrenje obaveze.
U pozivu iz st. 2. i 3. ovog lana drutvo je u obavezi da upozori tog lana da e u sluaju da propusti da svoju obavezu izvri
i u tom naknadnom roku biti iskljuen iz drutva.
Drutvo je duno da poziv iz st. 2. i 3. ovog lana u roku od tri dana od dana slanja poziva objavi i na internet stranici registra
privrednih subjekata, u trajanju najmanje jednakom duini trajanja roka iz st. 2. i 3. ovog lana.
Ako lan drutva iz st. 2. i 3. ovog lana propusti da svoju obavezu izvri i u naknadnom roku, drutvo moe doneti odluku o
iskljuenju tog lana iz drutva, a javno akcionarsko drutvo je u obavezi da donese tu odluku.

Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija

lan 49
U sluaju prenosa udela, odnosno akcija, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno prema drutvu za obaveze prenosioca
u vezi sa ulogom nastale do tog prenosa, u skladu sa odredbama ovog zakona za svaku pojedinu formu drutva.
Prava drutva iz stava 1. ovog lana ostvaruju se tubom nadlenom sudu, koju osim drutva mogu podneti i lanovi drutva
koji poseduju ili predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.

Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga

lan 50
Vrednost nenovanog uloga utvruje se:
1) sporazumno od strane svih lanova drutva;
2) putem procene, u skladu sa l. 51. do 58. ovog zakona.
U javnim akcionarskim drutvima vrednost nenovanog uloga utvruje se iskljuivo putem procene u skladu sa l. 51. do 58.
ovog zakona.

Procena vrednosti nenovanog uloga

lan 51
Vrednost nenovanog uloga u drutvo procenjuje ovlaeni sudski vetak, revizor ili drugo struno lice koje je od strane
nadlenog dravnog organa Republike Srbije ovlaeno da vri procene vrednosti odreenih stvari ili prava.
Procenu iz stava 1. ovog lana moe vriti i privredno drutvo koje ispunjava zakonom propisane uslove da vri procene
vrednosti stvari ili prava koja su predmet procene.
Procena vrednosti iz stava 1. ovog lana ne moe biti starija od godinu dana od dana unosa nenovanog uloga.
Procena vrednosti iz st. 1. do 3. ovog lana registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.

Sadraj procene vrednosti

 lan 52
Procena vrednosti iz lana 51. ovog zakona sadri naroito:
1) opis svake stvari odnosno prava koji ine nenovani ulog;
2) koriene metode procene;
3) izjavu da li je procenjena vrednost najmanje jednaka:

(1) nominalnoj vrednosti udela koji se stiu, u sluaju ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva
s ogranienom odgovornou ili
(2) nominalnoj vrednosti akcija koje se stiu, odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti, uveanoj za premiju koja se plaa za te akcije ako ona postoji, u sluaju
akcionarskog drutva.

Izbor procenitelja

lan 53
U sluaju procene vrednosti nenovanog uloga prilikom osnivanja drutva, lice iz lana 51. st. 1. ili 2. ovog zakona biraju
sporazumno lanovi drutva, a u ostalim sluajevima to lice bira odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.

Izmenjene okolnosti

lan 54
U sluaju da su od dana vrenja procene iz lana 51. ovog zakona pa do momenta unoenja nenovanog uloga u drutvo
nastupile okolnosti koje umanjuju vrednost tog nenovanog uloga, drutvo je u obavezi da pre unosa tog uloga izvri novu
procenu vrednosti u skladu sa l. 51. do 53. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana lan drutva koji unosi nenovani ulog u obavezi je da drutvu izvri doplatu razlike u
vrednosti u novcu u roku za unos nenovanog uloga.

Prava lanova drutva ako nova procena nije izvrena

lan 55
Ako drutvo ne postupi u skladu sa lanom 54. ovog zakona, lanovi drutva koji su posedovali udele ili akcije koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva na dan donoenja odluke o upisu udela odnosno izdavanju akcija
putem tog nenovanog uloga imaju pravo da sve do njegovog unosa u drutvo pisanim putem od drutva zahtevaju da izvri
procenu vrednosti tog nenovanog uloga u skladu sa l. 51. do 53. ovog zakona, pod uslovom da i u trenutku podnoenja tog
zahteva poseduju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog lana u roku od 15 dana od dana prijema tog zahteva, lanovi
drutva iz stava 1. ovog lana imaju pravo da zahtevaju da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost
predmetnog nenovanog uloga.
Zahtev nadlenom sudu iz stava 2. ovog lana moe da se podnese do isteka roka od 90 dana od dana unosa nenovanog
uloga u drutvo.

Izuzetak od obaveze procene vrednosti nenovanog uloga koji ne ine hartije od vrednosti i instrumenti
trita novca

lan 56
Izuzetno od lana 51. ovog zakona, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili drugi
organ odreen osnivakim aktom, odnosno statutom, moe doneti odluku da se ne vri procena vrednosti nenovanog uloga
koji ne ine hartije od vrednosti i instrumenti trita novca, ako se trina vrednost pojedinanih stvari i prava koje ine
nenovani ulog moe utvrditi iz godinjih finansijskih izvetaja lica koje unosi ulog, pod uslovom da su ti izvetaji bili predmet
revizije, sa pozitivnim miljenjem revizora, za godinu koja prethodi godini u kojoj se unosi nenovani ulog.
U sluaju da su od datuma finansijskih izvetaja iz stava 1. ovog lana pa do momenta unoenja nenovanog uloga u
drutvo nastupile okolnosti koje znaajno menjaju vrednost tog nenovanog uloga, shodno e se primeniti lan 54. ovog
zakona.
lanovi drutva nesaglasni sa odlukom o nevrenju procene vrednosti nenovanog uloga iz stava 1. ovog lana, koji su
posedovali udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva na dan donoenja odluke o upisu udela
odnosno izdavanju akcija putem nenovanog uloga imaju pravo da od drutva odnosno nadlenog suda zahtevaju procenu
vrednosti nenovanog uloga shodnom primenom odredaba lana 55. ovog zakona.
 Utvrivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata trita novca

lan 57
Ako nenovani ulog ine hartije od vrednosti ili instrumenti trita novca, vrednost tog uloga utvruje se najkasnije 60 dana
pre dana unosa tog nenovanog uloga u drutvo.
Vrednost nenovanog uloga iz stava 1. ovog lana utvruje se kao ponderisana prosena cena tih hartija od vrednosti,
odnosno instrumenata trita novca ostvarena na regulisanom tritu, odnosno multilateralnoj trgovakoj platformi u smislu
zakona kojim se ureuje trite kapitala, u periodu od est meseci koji prethodi danu utvrivanja ove vrednosti, pod uslovom
da je:
1) u tom periodu ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata trita novca ija se vrednost utvruje,
iznosio najmanje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja;
2) u najmanje tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata trita novca iznosio
najmanje 0,05% njihovog ukupno izdatog broja na mesenom nivou.
Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana ili ako su u periodu od dana utvrivanja vrednosti iz stava 1. ovog lana do
dana unosa nenovanog uloga u drutvo nastupile okolnosti koje znaajno menjaju vrednost tog nenovanog uloga, drutvo
je u obavezi da izvri procenu njegove vrednosti u skladu sa lanom 51. ovog zakona.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog lana, lanovi drutva koji imaju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje
5% osnovnog kapitala drutva imaju pravo da do isteka roka od 90 dana od dana unosa nenovanog uloga u drutvo
zahtevaju da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost tog nenovanog uloga.
Drutvo moe odluiti da vrednost nenovanog uloga iz stava 1. ovog lana utvrdi procenom u skladu sa lanom 51. ovog
zakona i kada su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana.

Obaveze drutva ako procena vrednosti nenovanog uloga nije vrena

lan 58
Ako po osnovu l. 56. i 57. ovog zakona nije vrena procena vrednosti nenovanog uloga, predsednik odbora direktora,
odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da izda potvrdu koja sadri:
1) opis predmetnog nenovanog uloga;
2) njegovu vrednost, nain na koji je ta vrednost utvrena i metode njene procene, ako je primenjivo;
3) izjavu da li je vrednost utvrena primenom tih metoda najmanje jednaka ukupnoj nominalnoj, odnosno u odsustvu
nominalne raunovodstvenoj vrednosti uloga, odnosno akcija koje se stiu, uveanoj za premiju koja se plaa za te akcije
ako ona postoji; i
4) izjavu da nisu nastupile okolnosti koje znaajno menjaju vrednost tog nenovanog uloga.
Potvrda iz stava 1. ovog lana registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.

Pobijanje sporazumno utvrene vrednosti nenovanog uloga

lan 59
Ako je vrednost nenovanog uloga utvrena sporazumno od strane lanova drutva u skladu sa lanom 50. stav 1. taka 1)
ovog zakona, a drutvo nije u mogunosti da izmiruje svoje obaveze u redovnom toku poslovanja, poverilac drutva ima
pravo da zahteva da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost nenovanog uloga u vreme unoenja tog uloga.
Ako sud u postupku iz stava 1. ovog lana utvrdi da je vrednost nenovanog uloga bila manja od sporazumno utvrene, sud
e naloiti lanu drutva koji je uneo taj nenovani ulog da razliku do sporazumno utvrene vrednosti tog uloga isplati drutvu
i da solidarno sa drutvom snosi trokove sudskog postupka iz stava 1. ovog lana.
lan drutva koji je uneo nenovani ulog za koji je sporazumno utvrena vrednost, snosi teret dokazivanja vrednosti tog
nenovanog uloga.
Zahtev nadlenom sudu iz stava 1. ovog lana ne moe se podneti po isteku roka od pet godina od dana unosa nenovanog
uloga u drutvo.

Zabrana povraaja uloga

lan 60
lanovima drutva ne moe se izvriti povraaj uplaenih, odnosno unetih uloga, niti im se moe platiti kamata na ono to su
uloili u drutvo.
Plaanje cene kod sticanja sopstvenih udela odnosno akcija, kao ni druga plaanja lanovima drutva koja se vre u skladu
sa ovim zakonom, ne smatraju se vraanjem uloga lanovima drutva.
 8. Posebne dunosti prema drutvu

Lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu

lan 61
Posebne dunosti prema drutvu imaju:
1) ortaci i komplementari;
2) lanovi drutva sa ogranienom odgovornou koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu drutva ili lan drutva
sa ogranienom odgovornou koji je kontrolni lan drutva u smislu lana 62. ovog zakona;
3) akcionari koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu drutva ili akcionar koji je kontrolni akcionar drutva u
smislu lana 62. ovog zakona;
4) direktori, lanovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;
5) likvidacioni upravnik.
Osnivakim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu.

Povezana lica

lan 62
Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na odreeno fiziko lice smatra se:
1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobonoj liniji zakljuno sa treim stepenom srodstva, suprunik i
vanbrani partner ovih lica;
2) njegov suprunik i vanbrani partner i njihovi krvni srodnici zakljuno sa prvim stepenom srodstva;
3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;
4) druga lica koja sa tim licem ive u zajednikom domainstvu.
Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na odreeno pravno lice smatra se:
1) pravno lice u kojem to pravno lice poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da takvo uee stekne iz konvertibilnih
obveznica, varanata, opcija i slino;
2) pravno lice u kojem je to pravno lice kontrolni lan drutva (kontrolisano drutvo);
3) pravno lice koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom treeg lica;
4) lice koje u tom pravnom licu poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da takvo uee stekne iz konvertibilnih
obveznica, varanata, opcija i slino;
5) lice koje je kontrolni lan tog pravnog lica;
6) lice koje je direktor, odnosno lan organa upravljanja ili nadzora tog pravnog lica.
Znaajno uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno,
poseduje vie od 25% prava glasa u drutvu.
Veinsko uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno,
poseduje vie od 50% prava glasa u drutvu.
Kontrola u smislu stava 2. ovog lana podrazumeva pravo ili mogunost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa
njim zajedniki deluju, da vri kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem uea u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava
na imenovanje veine direktora, odnosno lanova nadzornog odbora.
Smatra se da je odreeno lice kontrolni lan drutva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje veinsko
uee u osnovnom kapitalu drutva.
Zajedniko delovanje postoji kada dva ili vie lica, na osnovu meusobnog izriitog ili preutnog sporazuma, koriste glasaka
prava u odreenom licu ili preduzimaju druge radnje u cilju vrenja zajednikog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog lica.

8.1. Dunost panje

Pojam

lan 63
Lica iz lana 61. stava 1. ta. 4) i 5) ovog zakona duna su da u tom svojstvu izvravaju svoje poslove savesno, sa panjom
dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva.
Pod panjom dobrog privrednika u smislu stava 1. ovog lana podrazumeva se stepen panje sa kojom bi postupalo
razumno paljivo lice koje bi posedovalo znanje, vetine i iskustvo koje bi se osnovano moglo oekivati za obavljanje te
dunosti u drutvu.
Ako lice iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) poseduje odreena specifina znanja, vetine ili iskustvo, prilikom ocene stepena
panje uzee se u obzir i ta znanja, vetine i iskustvo.
Smatra se da lica iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) ovog zakona mogu da svoje postupanje zasnivaju i na informacijama i
miljenjima lica strunih za odgovarajuu oblast, za koje razumno veruju da su u tom sluaju savesno postupala.
Lice iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) koje dokae da je postupalo u skladu sa ovim lanom nije odgovorno za tetu koja iz
takvog postupanja nastane za drutvo.

Tuba zbog povrede dunosti panje

lan 64
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) ovog zakona za naknadu tete koju mu to lice
prouzrokuje povredom dunosti panje iz lana 63. ovog zakona.

8.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lini interes

Pojam

lan 65
Lice iz lana 61. ovog zakona duno je da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno
obavesti o postojanju linog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica) u pravnom poslu koji drutvo zakljuuje, odnosno
pravnoj radnji koju drutvo preduzima.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju drutva koje ima jednog direktora obavetenje iz stava 1. ovog lana upuuje se
skuptini, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Smatrae se da postoji lini interes lica iz lana 61. ovog zakona u sluaju:
1) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i tog lica (ili sa njim povezanog lica) ili
2) pravne radnje (preduzimanje radnji u sudskim i drugim postupcima, odricanje od prava i slino) koju drutvo preduzima
prema tom licu (ili prema sa njim povezanim licem) ili
3) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i treeg lica, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva prema treem licu,
ako je to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se moe oekivati da postojanje tog
odnosa utie na njegovo postupanje ili
4) zakljuivanja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva iz koje tree lice ima ekonomski interes, ako je
to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se moe oekivati da postojanje tog odnosa
utie na njegovo postupanje.

Odobrenje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa

lan 66
U sluajevima iz lana 65. ovog zakona, kao i u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom, zakljuivanje pravnog posla,
odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugaija veina nije odreena osnivakim aktom, odnosno statutom:
1) u sluaju ortakog drutva, odnosno komanditnog drutva, veinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji
nemaju lini interes;
2) u sluaju drutva s ogranienom odgovornou, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih lanova
drutva, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a ako postoji lini interes lana
nadzornog odbora, odnosno lana drutva, obinom veinom glasova svih lanova drutva koji nemaju lini interes, odnosno
obinom veinom glasova svih lanova nadzornog odbora koji nemaju lini interes;
3) u sluaju akcionarskog drutva, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih direktora koji nemaju lini
interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a ako postoji lini interes lana
nadzornog odbora, obinom veinom glasova svih lanova nadzornog odbora koji nemaju lini interes.
U sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana, ako usled broja lanova odbora direktora koji nemaju lini interes u predmetnom
poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova lanova odbora direktora, odnosno nadzornog
odbora odluka ne moe doneti, predmetni posao odobrava skuptina obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji
nemaju lini interes u tom poslu.
Osnivakim aktom, odnosno statutom moe se odrediti da odobrenje iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana daje skuptina.
U sluaju da u skladu sa stavom 1. taka 3) ovog lana odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri pravni posao u kome
postoji lini interes, o tome se obavetava skuptina na prvoj narednoj sednici.
Obavetenje iz stava 4. ovog lana mora sadrati detaljan opis pravnog posla, kao i prirode i obima linog interesa.
U pogledu donoenja odluke iz stava 1. ovog lana za potrebe utvrivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzee se
ukupan broj glasova onih lanova drutva koji nemaju lini interes iz predmetnog posla.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana nije potrebno u sluaju:
1) postojanja linog interesa jedinog lana drutva;
2) postojanja linog interesa svih lanova drutva;
3) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava preeg upisa, odnosno prava pree kupovine lanova
drutva;
4) pribavljanja sopstvenih udela, odnosno akcija od strane drutva, ako se to pribavljanje vri u skladu sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se ureuje trite kapitala.

Tuba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes

lan 67
Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa lanom 66. ovog zakona, ili ako
nadlenom organu drutva prilikom donoenja odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje u
skladu sa lanom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve injenice od znaaja za donoenje takve odluke, drutvo moe
podneti tubu za ponitaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu tete od lica iz lana 61. ovog zakona koje je imalo
lini interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, pored lica iz lana 61. ovog zakona za tetu drutvu neogranieno solidarno odgovaraju:
1) sa njime povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema njemu preduzeta pravna
radnja;
2) tree lice iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona, ako je znalo ili moralo znati za postojanje linog interesa u vreme
zakljuenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona pravni posao, odnosno pravna radnja
nee biti ponitena ako tree lice iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona nije znalo niti je moralo znati za postojanje
linog interesa u vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.

Izuzetak od postojanja povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes

lan 68
Nee se smatrati da je dolo do povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes ako se u postupku po
tubi iz lana 67. ovog zakona dokae:
1) da je pravni posao, odnosno pravna radnja bila u interesu drutva ili
2) da nije postojao lini interes u sluaju iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona.

8.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa

Pojam

lan 69
Lica iz lana 61. ovog zakona ne mogu da u svom interesu ili u interesu sa njima povezanih lica:
1) koriste imovinu drutva;
2) koriste informacije do kojih su doli u tom svojstvu, a koje inae nisu javno dostupne;
3) zloupotrebe svoj poloaj u drutvu;
4) koriste mogunosti za zakljuenje poslova koje se ukau drutvu.
Dunost izbegavanja sukoba interesa postoji nezavisno od toga da li je drutvo bilo u mogunosti da iskoristi imovinu,
informacije ili zakljui poslove iz stava 1. ovog lana.

Izuzetak od povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 70
Izuzetno od lana 69. ovog zakona, lice iz lana 61. ovog zakona moe postupati suprotno odredbama lana 69. stav 1. ta.
1), 2) i 4) ako je pribavilo prethodno ili naknadno odobrenje u skladu sa lanom 66. ovog zakona.

Tuba zbog povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 71
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona koje povredi dunost izbegavanja sukoba interesa iz lana
69. ovog zakona, kao i protiv sa njim povezanog lica iz lana 69. stav 1. ovog zakona, kojom moe traiti:
1) naknadu tete;
2) prenos na drutvo koristi koju je to lice, odnosno povezano lice iz lana 69. stav 1. ovog lana, ostvarilo kao posledicu te
povrede dunosti.

8.4. Dunost uvanja poslovne tajne

Pojam

lan 72
Lica iz lana 61. ovog zakona, kao i lica zaposlena u drutvu, duna su da uvaju poslovnu tajnu drutva.
Lica iz stava 1. ovog lana duna su da poslovnu tajnu uvaju i nakon prestanka tog svojstva, u periodu od dve godine od
dana prestanka tog svojstva. Osnivakim aktom, statutom, odlukom drutva ili ugovorom zakljuenim sa tim licima moe se
predvideti da taj period bude dui, ali ne dui od pet godina.
Poslovna tajna je podatak ije bi saoptavanje treem licu moglo naneti tetu drutvu, kao i podatak koji ima ili moe imati
ekonomsku vrednost zato to nije opte poznat, niti je lako dostupan treim licima koja bi njegovim korienjem ili
saoptavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane drutva zatien odgovarajuim merama u cilju uvanja
njegove tajnosti.
Poslovna tajna je i podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom drutva odreen kao poslovna tajna.
Aktom drutva iz stava 4. ovog lana se:
1) kao poslovna tajna moe odrediti samo podatak koji ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana i
2) ne mogu kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje drutva.
Podatak iz stava 3. ovog lana moe biti proizvodni, tehniki, tehnoloki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat
istraivanja, kao i dokument, formula, crte, objekat, metod, postupak, obavetenje ili uputstvo internog karaktera i slino.

Izuzeci od dunosti uvanja poslovne tajne

lan 73
Ne smatra se povredom dunosti uvanja poslovne tajne saoptavanje podataka iz lana 72. ovog zakona ako je to
saoptavanje:
1) obaveza propisana zakonom;
2) neophodno radi obavljanja poslova ili zatite interesa drutva;
3) uinjeno nadlenim organima ili javnosti iskljuivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kanjivog zakonom.

Posledice povrede dunosti uvanja poslovne tajne

lan 74
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona koje povredi dunost uvanja poslovne tajne, kojom moe
traiti:
1) naknadu tete;
2) iskljuenje tog lica kao lana drutva, ako je to lice lan drutva;
3) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u drutvu.
Podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje i ne uslovljava mogunost otkaza radnog odnosa u skladu sa zakonom
kojim se ureuju radni odnosi.
Drutvo je duno da prui potpunu zatitu licu koje postupajui savesno u dobroj veri ukazuje nadlenim organima na
postojanje informacije iz lana 73. stav 1. taka 3) ovog zakona.
 8.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije

Pojam

lan 75
Lice iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona ne moe bez pribavljenog odobrenja u skladu sa lanom 66. ovog zakona:
1) imati svojstvo lica iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona u drugom drutvu koje ima isti ili slian predmet poslovanja
(u daljem tekstu: konkurentsko drutvo);
2) biti preduzetnik koji ima isti ili slian predmet poslovanja;
3) biti zaposlen u konkurentskom drutvu;
4) biti na drugi nain angaovan u konkurentskom drutvu;
5) biti lan ili osniva u drugom pravnom licu koje ima isti ili slian predmet poslovanja.
Osnivakim aktom, odnosno statutom:
1) moe se zabrana iz stava 1. ovog lana proiriti i na druga lica, ime se ne moe dirati u steena prava tih lica;
2) moe se odrediti da zabrana iz stava 1. ovog lana vai i posle prestanka svojstva iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog
zakona ali ne due od dve godine;
3) mogu se odrediti poslovi, nain ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju povredu dunosti potovanja zabrane
konkurencije.
Zabrana iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na jedinog lana drutva.

Tuba zbog povrede pravila o zabrani konkurencije

lan 76
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona koje povredi pravila o zabrani
konkurencije iz lana 75. ovog zakona za:
1) naknadu tete;
2) prenos na drutvo koristi koju je to lice, odnosno konkurentsko drutvo iz lana 75. ovog zakona ostvarilo kao posledicu te
povrede;
3) iskljuenje tog lica kao lana drutva, ako je to lice lan drutva;
4) meru zabrane obavljanja delatnosti za to lice, odnosno konkurentsko drutvo iz lana 75. ovog zakona;
5) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u drutvu.

8.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti

Rok za podnoenje tubi

lan 77
Tuba iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona moe se podneti u roku od est meseci od dana saznanja za uinjenu povredu,
a najkasnije u roku od pet godina od dana uinjene povrede.

Tuba lana drutva zbog povrede posebnih dunosti (individualna tuba)

lan 78
lan drutva moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom
posebnih dunosti prema drutvu.

Derivativna tuba

lan 79
Jedan ili vie lanova drutva mogu podneti tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona u svoje ime, a za raun drutva (u
daljem tekstu: derivativna tuba), ako u trenutku podnoenja tube:
1) poseduju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, nezavisno od toga da li je osnov za
podnoenje derivativne tube nastao pre ili nakon sticanja svojstva lana drutva;
2) ako su pre podnoenja derivativne tube pisanim putem zahtevali od drutva da podnese tubu po tom osnovu, a taj
zahtev je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.
lan drutva koji je stekao udeo ili akcije u drutvu od lica koje je podnelo derivativnu tubu moe, uz saglasnost tog lica,
stupiti na njegovo mesto u sporu po toj tubi do njegovog pravnosnanog okonanja, kao i u postupku po vanrednom
pravnom leku.

Stupanje lana drutva u parnicu

lan 80
Ako je drutvo podnelo tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona, lan drutva koji je od drutva zahtevao podnoenje te
tube, moe od suda pred kojim se vodi postupak zahtevati da mu dozvoli da stupi u parnicu kao umea na strani tuioca.
Ako je lan drutva podneo tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona, u skladu sa lanom 79. stav 1. ovog zakona, drugi
lan drutva koji ispunjava uslov iz lana 79. stav 1. taka 1) moe od suda pred kojim se postupak vodi zahtevati da stupi u
parnicu kao umea na strani tuioca.

9. Pravo na informisanje lanova drutva

Pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima

lan 81
lan drutva ima pravo na pristup aktima i dokumentima drutva u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan drutva moe pisanim putem zahtevati od drutva pristup aktima ili dokumentima drutva, pri emu je u obavezi da u
tom zahtevu navede:
1) svoje line podatke i podatke koji ga identifikuju kao lana drutva;
2) dokumente, akte i podatke koji se trae na uvid;
3) svrhu radi koje se trai uvid;
4) podatke o treim licima kojima lan drutva koji trai uvid namerava da saopti taj dokument, akt ili podatak, ako postoji
takva namera.
Drutvo moe uskratiti pristup svim ili nekim od traenih akata ili dokumenata iz razloga propisanih ovim zakonom za svaku
pojedinu pravnu formu drutva.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa zahtevom iz stava 2. ovog lana u roku od osam dana od dana prijema tog zahteva, lan
drutva u narednom roku od 30 dana moe traiti nadlenom sudu da u vanparninom postupku naloi drutvu da mu
omogui pristup tim aktima ili dokumentima.
Postupak iz stava 4. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.

Korienje akata ili dokumenata drutva

lan 82
lan drutva koji u skladu sa lanom 81. ovog zakona ostvari pristup aktima ili dokumentima drutva duan je da ih koristi
iskljuivo u svrhe navedene u zahtevu iz lana 81. stav 2. taka 3) ovog zakona.
lan drutva ne moe da objavi ili saopti treim licima akte odnosno dokumente iz stava 1. ovog lana, suprotno svrsi radi
koje mu je pristup omoguen, niti na nain koji nanosi tetu drutvu, osim ako je na to obavezan zakonom.
Ako lan drutva iz stava 1. ovog lana akte, odnosno dokumenta drutva kojima je ostvario pristup koristi suprotno toj svrsi
ili ih saopti treim licima suprotno ogranienjima iz stava 2. ovog lana, odgovara za tetu koju je time naneo drutvu.
Ne smatra se povredom odredbe stava 2. ovog lana objavljivanje ili saoptavanje treim licima akata odnosno dokumenata
iz stava 1. ovog lana ako je to saoptavanje obaveza propisana zakonom.

Deo drugi
PREDUZETNIK

Pojam preduzetnika

lan 83
Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo
registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim propisom, smatra se
preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to odreeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije drugaije ureeno.

Vreme na koje se preduzetnik registruje

lan 84
Preduzetnik se registruje na neodreeno ili na odreeno vreme.

Imovina i odgovornost za obaveze

lan 85
Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu
imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog lana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Poslovno ime preduzetnika

lan 86
Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.
Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku "preduzetnik" ili
"pr" i sedite.
Poslovno ime iz stava 2. ovog lana moe da sadri i poseban naziv kao i oznake kojima se blie odreuje predmet
poslovanja preduzetnika.
Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa
drugim preduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.
Poslovno ime preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odredbe l. 23. do 27. i l. 29. i 30. ovog zakona.

Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti

lan 87
Sedite preduzetnika je mesto iz koga upravlja obavljanjem delatnosti.
Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita, u skladu sa zakonom (izdvojeno mesto).
Izdvojeno mesto registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnik moe obavljati delatnost i van odreenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.) kada je po prirodi
same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino mogue ili uobiajeno.
Preduzetnik je duan da istakne svoje poslovno ime u svom seditu, kao i na svakom izdvojenom mestu, osim u sluaju iz
stava 4. ovog lana.
Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrene propisima za obavljanje te delatnosti.
Adresa sedita preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Delatnost preduzetnika

lan 88
Na delatnost preduzetnika shodno se primenjuje lan 4. ovog zakona o delatnostima drutva.
Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove, ukljuujui i
stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti.
Ministar nadlean za poslove privrede blie odreuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju starim i umetnikim
zanatima, odnosno poslovima domae radinosti, nain sertifikovanja istih i voenje posebne evidencije izdatih sertifikata.

Poslovoa i ostali zaposleni

lan 89
Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu (u daljem tekstu:
poslovoa).
Poslovoenje iz stava 1. ovog lana moe biti opte ili ogranieno na jedno ili vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.
Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, kolovanje, izbor na
funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovou, on moe opte poslovoenje poveriti lanu svog porodinog domainstva za
vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Poslovoa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu linih kvalifikacija preduzetnika, poslovoa
mora da ispunjava te uslove.
Poslovoa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angaovana od strane preduzetnika po
drugom osnovu u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 8. ovog lana, lan porodinog domainstva preduzetnika moe raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja
radnog odnosa:
1) povremeno tokom dana i to iskljuivo u seditu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika
(da se trgovaka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se oistio poslovni
prostor i sl.);
2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetnikih zanata, odnosno poslova domae radinosti,
ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
3) u vreme kada preduzetnik koristi godinji odmor u skladu sa zakonom.

Prekid obavljanja delatnosti

lan 90
Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obavetenje na mestu u kome obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe se utvrivati retroaktivno.

Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja delatnosti od strane naslednika

lan 91
Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.
Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja delatnosti.
Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.
Preduzetnik odjavu ne moe izvriti sa danom koji je raniji od dana podnoenja prijave o prestanku rada nadlenom
registracionom organu.
Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.
Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima:
1) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;
2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme;
3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji
podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;
4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika;
5) ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen
izreena mera zabrane obavljanja delatnosti;
6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa koji je u skladu sa lanom 4. stav 2.
ovog zakona posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;
7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.
U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno lan njegovog porodinog domainstva
(brani drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fiziko lice moe nastaviti obavljanje
delatnosti na osnovu reenja o nasleivanju ili meusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi
naslednici, odnosno lanovi porodinog domainstva.
Lice iz stava 7. ovog lana duno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti
registru u skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za ivota preduzetnika ako to pravo vri na
osnovu raspodele zaostavtine za ivota u skladu sa propisima kojima se ureuje nasleivanje.

Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva

lan 92
Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva, pri emu se shodno primenjuju
odredbe ovog zakona o osnivanju date forme drutva.
Ako dva ili vie preduzetnika obavlja delatnost zajedniki u smislu lana 83. stav 2. ovog zakona, odluku iz stava 1. ovog
lana donose jednoglasno.
Na osnovu odluke iz stava 1. ovog lana vri se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i
registracija osnivanja privrednog drutva iz stava 1. ovog lana koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz
poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog drutva.
Nakon gubitka svojstva preduzetnika u skladu sa stavom 3. ovog lana, to fiziko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom
imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Deo trei
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA

Glava I
ORTAKO DRUTVO

1. Pojam i osnivanje

Pojam i odgovornost za obaveze

lan 93
Ortako drutvo je drutvo dva ili vie ortaka koji su neogranieno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za
obaveze drutva.
Ako ugovor o osnivanju drutva ili drugi ugovor izmeu ortaka sadri odredbu o ogranienju odgovornosti ortaka prema
treim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.

Ugovor o osnivanju

lan 94
Ugovor o osnivanju ortakog drutva sadri naroito:
1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite ortaka koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili drugi
identifikacioni broj i prebivalite ortaka koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime, matini broj i sedite ortaka koji je
domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite ortaka koji je strano pravno
lice;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ugovor o osnivanju moe da sadri i druge elemente od znaaja za drutvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom odlukom svih ortaka drutva, ako ugovorom o osnivanju
nije drugaije odreeno.

Ugovor ortaka

lan 95
Izuzetno od lana 15. ovog zakona, ugovor ortaka zakljuuju svi ortaci drutva.
 2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela

Ulog i udeo

lan 96
Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Izuzetno od lana 45. stav 3. ovog zakona, nenovani ulog ortaka moe biti i u radu i uslugama.
Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak nije duan da povea ulog iznad iznosa odreenog ugovorom o osnivanju, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.
Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

Prenos udela

lan 97
Udeo se prenosi pisanim ugovorom zakljuenim izmeu prenosioca i sticaoca, kao i na drugi nain propisan zakonom.
Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa.
Sticalac udela stie udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.

Prenos udela izmeu ortaka

lan 98
Prenos udela izmeu ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Prenos udela treim licima

lan 99
Ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno, ortak ne moe bez saglasnosti ostalih ortaka:
1) preneti svoj udeo treem licu, to obuhvata i unos tog udela kao nenovanog uloga u drugo privredno drutvo;
2) dati svoj udeo u zalogu treem licu.
Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela treem licu, ortak kome je saglasnost za prenos udela uskraena moe istupiti
iz drutva, u skladu sa lanom 121. ovog zakona.

Odgovornost kod prenosa udela

lan 100
Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neogranieno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema drutvu na dan
registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugaije.
Zahtev drutva iz stava 1. ovog lana, zastareva u roku od tri godine od dana registracije prenosa udela u skladu sa
zakonom o registraciji.

3. Poslovoenje

Opte pravilo

lan 101
Svaki ortak ima ovlaenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju drutva (poslovoenje).
Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje drutva nisu obuhvaene ovlaenjem iz stava 1. ovog lana i mogu se
obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka odreeno da su jedan ili vie ortaka
ovlaeni za poslovoenje, ostali ortaci nemaju ovlaenje za poslovoenje.

Poslovoenje od strane vie ortaka

lan 102
Ako ovlaenje za poslovoenje ima vie ortaka, svaki ortak je ovlaen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlaen
za poslovoenje moe usprotiviti preduzimanju odreene radnje u kom sluaju ta radnja ne moe biti preduzeta.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da ortaci ovlaeni za poslovoenje postupaju zajedno:
1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortaka ovlaenih za poslovoenje, osim ako bi nepreduzimanje
radnje usled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati tetu drutvu;
2) svaki ortak je duan da postupa po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlaenih za poslovoenje.
U sluaju iz stava 2. taka 2) ovog lana, ako ortak smatra da instrukcije drugog ortaka nisu primerene, o tome obavetava
sve ortake ovlaene za poslovoenje radi zajednikog odluivanja, osim ako bi odlaganje radnje prouzrokovalo tetu
drutvu, kada moe postupati samostalno, o emu je duan da bez odlaganja obavesti sve ostale ortake ovlaene za
poslovoenje.

Prenos ovlaenja na poslovoenje

lan 103
Ortak ovlaen na poslovoenje moe preneti svoje ovlaenje na poslovoenje na tree lice ili drugog ortaka, ako se sa tim
saglase svi ortaci drutva.
Ortak koji prenese ovlaenje na poslovoenje na tree lice odgovara za radnje tog lica u vrenju poslovoenja kao da ih je
sam preduzeo.

Otkazivanje ovlaenja za poslovoenje

lan 104
Ortak ovlaen za poslovoenje moe otkazati ovlaenje za poslovoenje ako za to postoji opravdan razlog.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ortak pisanim putem blagovremeno obavetava sve ostale ortake drutva o nameri da
otkae ovlaenje za poslovoenje, kako bi omoguio ostalim ortacima da preduzmu ili organizuju preduzimanje radnji iz
redovnog poslovanja drutva.
Ako ortak otkae ovlaenje za poslovoenje suprotno st. 1. i 2. ovog lana, duan je da drutvu nadoknadi time
prouzrokovanu tetu.

Oduzimanje ovlaenja za poslovoenje ortaka

lan 105
Ovlaenje za poslovoenje ortaka moe se oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog od ortaka ako se
utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, a naroito:
1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslove drutva;
2) tea povreda dunosti prema drutvu.

4. Prava ortaka

Pravo na naknadu trokova

lan 106
Ortak ima pravo na naknadu od drutva svih trokova koje je imao u vezi sa poslovanjem ortakog drutva, a koji su s
obzirom na okolnosti sluaja bili neophodni.

Raspodela dobiti

lan 107
Dobit drutva se raspodeljuje izmeu ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Pravo na informisanje

lan 108
Ortak ovlaen za poslovoenje obavezan je da:
1) obavetava sve druge ortake o poslovanju drutva;
2) na zahtev drugog ortaka drutva prui informacije o poslovanju drutva; i
3) preda finansijske izvetaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortacima.
Ortak ima pravo da se lino informie o stanju i poslovanju drutva, kao i na pristup i kopiranje poslovnih knjiga i druge
dokumentacije drutva, o svom troku.
Na ostvarivanje prava ortaka na pristup i kopiranje knjiga i druge dokumentacije drutva sudskim putem shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o ostvarivanju prava na informisanje lana drutva s ogranienom odgovornou.

Izuzetak od pravila o zabrani konkurencije

lan 109
Ne postoji povreda pravila o zabrani konkurencije iz lana 75. ovog zakona ako je ostalim ortacima pri stupanju ortaka u
drutvo bilo poznato da taj ortak ima svojstvo lana u konkurentskom drutvu ili drugi pravni odnos sa konkurentskim
drutvom, a pristupanje drutvu mu nije bilo uslovljeno prestankom svojstva lana u konkurentskom drutvu, odnosno
prestankom drugog pravnog odnosa sa konkurentskim drutvom.

Odluivanje ortaka drutva

lan 110
Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da se odreene ili sve odluke donose veinom glasova, svaki ortak ima jedan glas,
ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Za donoenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kao i odluke o prijemu novog ortaka u drutvo
neophodna je saglasnost svih ortaka.

5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima

Zastupanje drutva

lan 111
Svaki ortak je ovlaen da samostalno zastupa drutvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ako su dva ili vie ortaka ovlaeni da zastupaju drutvo zajedno:
1) oni mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka da zastupaju drutvo u odreenim poslovima ili odreenoj vrsti poslova; i
2) izjava volje treih lica uinjena bilo kom od ortaka ovlaenih da zastupaju drutvo zajedno smatrae se da je uinjena
drutvu.
Ugovorom o osnivanju moe se odrediti da svaki ortak koji je ovlaen da zastupa drutvo moe zastupati drutvo samo
zajedno sa prokuristom.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako je izjava volje treeg lica uinjena prokuristi ili ortaku koji zastupa drutvo zajedno sa
prokuristom smatrae se da je uinjena drutvu.

Otkaz ovlaenja za zastupanje

lan 112
Ortak moe otkazati ovlaenje za zastupanje drutva, ako za to postoji opravdan razlog.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ortak pisanim putem blagovremeno obavetava sve ostale ortake drutva o nameri da
otkae ovlaenje za zastupanje, kako bi omoguio ostalim ortacima da preuzmu poslove zastupanja drutva.
Ako ortak otkae ovlaenje za zastupanje suprotno st. 1. i 2. ovog lana, duan je da drutvu nadoknadi time
prouzrokovanu tetu.

Oduzimanje ovlaenja za zastupanje

lan 113
Ovlaenje za zastupanje moe se oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da za
to postoje opravdani razlozi, kojima se naroito smatra:
1) nesposobnost ortaka da zastupa drutvo;
2) tea povreda dunosti prema drutvu.

Zastupanje drutva u sporu sa ortakom koji je ovlaen za zastupanje

 lan 114
Ortak koji je ovlaen za zastupanje ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je
suprotna strana, a u sluaju da drutvo nema drugog ortaka koji je ovlaen za zastupanje to punomoje izdaju svi preostali
ortaci zajedniki.

Prigovori i kompenzacija

lan 115
Ako poverilac drutva zahteva od ortaka ispunjenje obaveze drutva:
1) ortak moe istai line prigovore kao i prigovore koje moe istai i samo drutvo;
2) ortak moe odbiti ispunjenje obaveze ako poverilac moe namiriti svoje potraivanje kompenzacijom sa drutvom.

Odgovornost novog ortaka

lan 116
Lice koje posle osnivanja drutva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze drutva kao i postojei ortaci, ukljuujui i
obaveze nastale pre njegovog pristupanja drutvu.
Odredbe ugovora o osnivanju koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana nemaju pravno dejstvo prema treim licima.

6. Prestanak ortakog drutva i svojstva ortaka

lan 117
Ortako drutvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u sluaju:
1) likvidacije drutva usled:

(1) isteka vremena na koje je osnovano;

(2) odluke ortaka;
(3) sudske odluke;
(4) otvaranja steaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno;
(5) ako je u drutvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u drutvu ostao
jedan ortak drutvu ne pristupi novi ortak;
(6) nastupanja bilo kojeg drugog razloga odreenog ugovorom o osnivanju.
2) zakljuenja steaja drutva;
3) statusne promene.
Svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje u sluaju:
1) smrti ortaka;
2) brisanja ortaka koji je pravno lice iz nadlenog registra, kao posledice likvidacije ili zakljuenja steaja;
3) istupanja ortaka;
4) iskljuenja ortaka;
5) u drugim sluajevima odreenim ugovorom o osnivanju.

Sudska odluka o likvidaciji drutva

lan 118
Po tubi nekog od ortaka nadleni sud donosi odluku o pokretanju postupka likvidacije drutva kada za to postoji opravdan
razlog.
Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog lana postoji ako sud nae da:
1) je ortak, sa namerom ili grubom nepanjom, povredio svoju obavezu prema drutvu ili drugim ortacima, to je imalo uticaja
na poslovanje drutva;
2) je ispunjenje obaveze iz take 1) ovog stava faktiki nemogue;
3) nije mogue da drutvo drugaije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o
osnivanju.
Nitav je sporazum kojim se iskljuuje ili ograniava pravo ortaka na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana.
Tuba iz stava 1. ovog lana podnosi se protiv drutva i svih preostalih ortaka.

Nastavljanje drutva sa naslednicima

lan 119
U sluaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleuje ve se rasporeuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o
osnivanju nije odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, a naslednici se
sa time ne saglase, udeo ortaka se rasporeuje srazmerno na preostale ortake.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici se sa
time mogu saglasiti tako da stupe na mesto preminulog ortaka ili da zahtevaju da ortako drutvo promeni pravnu formu u
komanditno drutvo, a da oni steknu status komanditora.
Ako naslednici zahtevaju da ortako drutvo promeni pravnu formu u komanditno drutvo u skladu sa stavom 3. ovog lana,
a preostali ortaci drutva to odbiju, naslednici stupaju na mesto preminulog ortaka i mogu istupiti iz drutva u skladu sa
odredbama ovog zakona o istupanju ortaka.
Ako naslednici istupe iz drutva u skladu sa stavom 4. ovog lana, oni odgovaraju za do tada nastale obaveze drutva po
propisima koji ureuju odgovornost naslednika za dugove ostavioca.
Ugovorom o osnivanju moe se ugovoriti visina udela u dobiti za komanditore, u sluaju nastavljanja drutva sa naslednicima
i promene pravne forme drutva u komanditno drutvo, koja moe biti razliita od visine udela u dobiti koju je ostavilac imao
kao ortak.

Iskljuenje ortaka

lan 120
Na iskljuenje ortaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o iskljuenju lana drutva s ogranienom odgovornou.

Istupanje ortaka

lan 121
Ortak moe da istupi iz drutva podnoenjem pisanog obavetenja o istupanju ostalim ortacima.
Pisano obavetenje iz stava 1. ovog lana podnosi se najmanje est meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o
osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak koji podnese pisano obavetenje o istupanju u skladu sa ovim lanom istupa iz drutva istekom poslovne godine u
kojoj je obavetenje dato (dan istupanja).
Pravo ortaka iz ovog lana ne moe se ograniiti niti iskljuiti.

Posledice istupanja ortaka iz drutva

lan 122
Udeo ortaka koji istupi iz drutva rasporeuje se srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.
Drutvo je u obavezi da u roku od est meseci od dana istupanja, osim ako je drugi rok odreen ugovorom o osnivanju,
isplati ortaku koji istupa iz drutva u novcu ono to bi on primio u sluaju likvidacije drutva na dan istupanja, ne uzimajui u
obzir tekue i nezavrene poslove.
Ako je vrednost imovine drutva na dan istupanja nedovoljna za pokrie obaveza drutva, ortak koji istupa iz drutva je u
obavezi da isplati drutvu deo nepokrivenog iznosa srazmerno svom udelu u drutvu u roku od est meseci, ako ugovorom o
osnivanju nije odreen drugi rok.
Solidarna odgovornost ortaka koji istupa iz drutva za obaveze drutva nastale do dana istupanja prestaje po isteku perioda
od pet godina od dana istupanja, ako ugovorom o osnivanju nije odreen dui period.

Uee ortaka koji je istupio iz drutva u nezavrenim poslovima

lan 123
Ortak koji istupa iz drutva uestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja jo nisu bili zavreni, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak koji je istupio iz drutva moe na kraju svake poslovne godine zahtevati da se napravi obraun o poslovima zavrenim
u toj godini, da mu se isplati ono to mu iz toga pripada i da mu se podnese izvetaj o stanju poslova koji jo nisu zavreni.

Zatita poverilaca ortaka

lan 124
Poverilac koji ima dospelo potraivanje prema ortaku po osnovu pravnosnane i izvrne presude ima pravo da u pisanoj
formi zahteva od drutva da mu isplati u novcu ono to bi ortak primio u sluaju likvidacije drutva, ali samo do visine svog
potraivanja.
Drutvo je duno da bez odlaganja obavesti ortaka o prijemu zahteva iz stava 1. ovog lana.
Danom isplate poverioca od strane drutva u skladu sa stavom 1. ovog lana ortak gubi svojstvo ortaka, a njegov udeo
raspodeljuje se ostalim ortacima na jednake delove.
Ortak koji je izgubio to svojstvo u skladu sa stavom 3. ovog lana zadrava pravo na isplatu u novcu onoga to bi primio u
sluaju likvidacije drutva umanjeno za iznos isplaen njegovom poveriocu.
U sluaju da u roku od est meseci od dana dostave zahteva iz stava 1. ovog lana drutvo ne izvri isplatu poveriocu
ortaka, poverilac ortaka moe zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije drutva u skladu sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju.
U postupku likvidacije iz stava 5. ovog lana poverilac ortaka ima pravo na isplatu likvidacionog ostatka koji bi pripao ortaku,
ali samo do visine svog potraivanja, a ortak zadrava pravo na isplatu likvidacionog ostatka u meri u kojoj prelazi iznos
potraivanja tog poverioca.

Glava II
KOMANDITNO DRUTVO

1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka o lanovima drutva

Pojam i odgovornost

lan 125
Komanditno drutvo je privredno drutvo koje ima najmanje dva lana, od kojih najmanje jedan za obaveze drutva odgovara
neogranieno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ogranieno do visine svog neuplaenog, odnosno
neunetog uloga (komanditor).

Primena odredaba o ortakom drutvu

lan 126
Na komanditno drutvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortakom drutvu, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.
Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva, u skladu sa ovim zakonom.

Ugovor o osnivanju

lan 127
Pored elemenata iz lana 94. ovog zakona, ugovor o osnivanju komanditnog drutva obavezno sadri i oznaku koji je lan
drutva komplementar, a koji je komanditor.

Evidencija podataka o lanovima drutva

lan 128
Komanditno drutvo duno je da vodi evidenciju podataka o lanovima drutva, u skladu sa lanom 144. ovog zakona.

2. Ulog, udeo i dobit i gubitak

Ulog, udeo i prenos udela

lan 129
Na uloge i udele komplementara u drutvu shodno se primenjuju odredbe lana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka iz l. 97. do 100. ovog zakona.
Komanditor moe slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na tree lice.

Dobit i gubitak

lan 130
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva srazmerno svojim udelima u drutvu, ako
osnivakim aktom nije drugaije odreeno.

3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora

lan 131
Komlementari vode poslove drutva i zastupaju ga.
Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, komanditor se moe usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zakljuenju poslova od strane
komplementara koji su van redovnog poslovanja drutva, u kom sluaju komplementar ne moe preduzeti tu radnju odnosno
zakljuiti taj posao.
Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih komplementara.

Komanditorovo pravo nadzora

lan 132
Komanditor ima pravo da zahteva kopije godinjih finansijskih izvetaja drutva radi provere njihove ispravnosti, kao i da mu
se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta drutva.
Ako komanditoru nije omogueno vrenje prava iz stava 1. ovog lana u roku od osam dana od dana kada je podneo
odgovarajui zahtev, komanditor moe traiti da sud u vanparninom postupku naloi drutvu da postupi po njegovom
zahtevu.
Postupak iz stava 2. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.
Komanditor nema pravo na informisanje iz lana 108. ovog zakona.
Komanditor moe imati i druga prava u pogledu pristupa dokumentima drutva ako je to odreeno ugovorom o osnivanju.

Isplata dobiti komanditoru

lan 133
Udeo u dobiti isplauje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o osnivanju drugaije
odreeno, a u roku koji je odreen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom komplementara ako taj rok nije odreen
ugovorom o osnivanju.
Ako u skladu sa stavom 1. ovog lana o roku za isplatu dobiti odluuju komplementari, taj rok ne moe biti dui od 90 dana
raunajui od dana usvajanja godinjih finansijskih izvetaja drutva.

4. Odgovornost komanditora

Odgovornost komanditora

lan 134
Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju.
Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa
komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo.
U pogledu visine uplaenog odnosno unetog uloga u drutvo u smislu stava 1. ovog lana merodavna je vrednost tog uloga
koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Odredba ugovora izmeu komplementara, odnosno komplementara i komanditora, kojom se komanditor oslobaa u celosti ili
delimino obaveze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlae, bez dejstva je prema poveriocima drutva.

Sluajevi odgovornosti komanditora kao komplementara

lan 135
Komanditor odgovara kao komplementar prema treim licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno
ime komanditnog drutva.

Odgovornost novog komanditora

lan 136
Lice koje pristupi drutvu kao komanditor odgovara u skladu sa odredbama lana 135. ovog zakona i za obaveze koje su
nastale do trenutka njegovog pristupanja drutvu.

5. Prestanak statusa lana drutva i prestanak drutva

Prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme

lan 137
Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je pravno lice.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici, ako je u
pitanju pravno lice.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od est
meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni
pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo, u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu
pokree se postupak prinudne likvidacije drutva.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od
dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme
u ortako drutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan komplementar on moe odluiti i da postane preduzetnik, u skladu
sa ovim zakonom.
Ako komplementari ne donesu odluku iz stava 5. ovog lana u roku propisanom u tom stavu pokree se postupak prinudne
likvidacije drutva.
Izvrene promene iz st. 3. do 6. ovog lana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Prestanak komanditnog drutva

lan 138
Na prestanak komanditnog drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortakog drutva.

Glava III
DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU

1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja

Pojam i odgovornost

lan 139
Drutvo s ogranienom odgovornou je drutvo u kome jedan ili vie lanova drutva imaju udele u osnovnom kapitalu
drutva, s tim da lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva osim u sluajevima predvienim lanom 18. ovog
zakona.

Naelo slobode ugovaranja

lan 140
lanovi drutva s ogranienom odgovornou svoje meusobne odnose u drutvu, kao i odnose sa drutvom, ureuju
slobodno, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

1.1. Sadrina i izmene osnivakog akta

Sadrina osnivakog akta

lan 141
Osnivaki akt drutva sadri naroito:
1) lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) ukupan iznos osnovnog kapitala drutva;
5) iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva;
6) vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital drutva;
7) udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima;
8) odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.
Ako osnivaki akt ne sadri odredbe o nadlenostima organa drutva, organi drutva imaju nadlenosti predviene ovim
zakonom.

Izmene osnivakog akta

lan 142
Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou menja se obinom veinom glasova svih lanova drutva, ako
osnivakim aktom nije predviena vea veina.
Odluka o izmenama osnivakog akta kojom se umanjuju prava nekog lana drutva moe biti doneta samo uz saglasnost tog
lana, a naroito u sluaju:
1) ukidanja ili ograniavanja prava preeg upisa ili prava pree kupovine udela;
2) izmene veine potrebne za odluivanje u skuptini;
3) uvoenja ili poveanja obaveze dodatnih uplata;
4) izmene pravila o povlaenju i ponitenju udela;
5) izmene pravila o iskljuenju lana drutva;
6) izmene pravila o imenovanju direktora, kao i lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, kojim se
menjaju prava lana drutva na predlaganje odreenog broja tih lica.

1.2. Sticanje svojstva lana drutva i evidencija podataka o lanovima drutva

Sticanje i prestanak svojstva lana drutva

lan 143
Svojstvo lana drutva stie se danom registracije vlasnitva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji.
Svojstvo lana drutva prestaje danom registracije prestanka svojstva lana drutva u skladu sa zakonom o registraciji.

Evidencija podataka o lanovima drutva i dostavljanje lanovima drutva

lan 144
Drutvo je duno da vodi evidenciju o adresi koju svaki od lanova, svaki od suvlasnika udela i zajedniki punomonik
suvlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem pote od drutva i o kojoj obavesti drutvo, s tim da ta lica mogu kao
svoju adresu za prijem pote oznaiti adresu za prijem elektronske pote (evidencija podataka o lanovima drutva).
Direktor odgovara drutvu i licu iz stava 1. ovog lana za tanost i blagovremenost unosa u evidenciju podataka o lanovima
drutva, a o izvrenom unosu ili stanju te evidencije izdaje potvrdu na zahtev tog lica.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da o svojoj adresi za prijem pote, kao i o svakoj promeni te adrese, obavesti drutvo
bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana nastupanja promene.
Dostavljanje lanovima drutva se vri na adresu iz
evidencije podataka o lanovima drutva shodnom primenom lana 20. stav 3. ovog zakona, osim ako je drugaije ureeno
ovim zakonom.

2. Osnovni kapital

Minimalni osnovni kapital

lan 145
Osnovni kapital drutva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos osnovnog kapitala
za drutva koja obavljaju odreene delatnosti.

Poveanje osnovnog kapitala

lan 146
Osnovni kapital poveava se:
1) novim ulozima postojeih lanova ili lana koji pristupa drutvu;
2) pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital;
3) pretvaranjem (konverzijom) potraivanja prema drutvu u osnovni kapital;
4) statusnim promenama koje imaju za posledicu poveanje osnovnog kapitala;
5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital.
Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine.
lanovi drutva imaju pravo preeg upisa udela prilikom poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u srazmeri sa svojim
udelima, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Smanjenje osnovnog kapitala

lan 147
Osnovni kapital drutva moe se smanjiti odlukom skuptine lanova drutva, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz
lana 145. ovog zakona.

lan 148
(Brisano)

Shodna primena i registracija

lan 149
Odredbe ovog zakona o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog drutva shodno se primenjuju i na
poveanje i smanjenje osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou.
Drutvo je duno da jednom godinje, uz registraciju godinjih finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom koji ureuje
raunovodstvo i reviziju, registruje visinu osnovnog kapitala ako je u prethodnoj poslovnoj godini dolo do promene osnovnog
kapitala, u skladu sa zakonom o registraciji.

3. Udeli

3.1. Osnovna pravila

Pravna priroda udela

lan 150
Udeli nisu hartije od vrednosti.
Udeli se ne mogu sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite
kapitala.

Sticanje udela

lan 151
lan drutva stie udeo u drutvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu drutva, osim ako je
osnivakim aktom pri osnivanju drutva ili jednoglasnom odlukom skuptine odreeno drugaije.
lan drutva moe imati samo jedan udeo u drutvu.
Ako lan drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju i zajedno ine jedan udeo.

Prava po osnovu udela

lan 152
lan drutva po osnovu udela ima sledea prava:
1) pravo glasa u skuptini;
2) pravo na uee u dobiti drutva;
3) pravo na uee u likvidacionom ostatku;
4) druga prava predviena ovim zakonom.
Prava lana drutva iz stava 1. ovog lana srazmerna su ueu udela tog lana u osnovnom kapitalu drutva, osim ako je
osnivakim aktom odreeno drugaije.

Suvlasnitvo na udelu

lan 153
Udeo moe pripadati veem broju lica (suvlasnici udela).
Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, o ijem identitetu su
duni da obaveste drutvo.
Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatraju jednim lanom i neogranieno solidarno odgovaraju drutvu za sve
obaveze u vezi sa tim udelom.
Pravne radnje i obavetenja koje drutvo preduzme, odnosno uputi zajednikom punomoniku iz stava 2. ovog lana imaju
dejstvo prema svim suvlasnicima udela.
Do dana dostavljanja drutvu obavetenja o imenovanju zajednikog punomonika iz stava 2. ovog lana:
1) udeo suvlasnika nee se raunati za potrebe glasanja i utvrivanja kvoruma na skuptini lanova drutva;
2) pravne radnje koje drutvo preduzme prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.

Finansijska podrka drutva za sticanje udela u drutvu

lan 154
Drutvo ne moe, neposredno ili posredno, pruati finansijsku podrku bilo koje vrste svojim lanovima, zaposlenima ili
treim licima za sticanje udela u drutvu, a naroito davati zajmove, garancije, jemstva, obezbeenja i slino.
Pravni posao koji je suprotan odredbi stava 1. ovog lana nitav je.

Povlaenje i ponitenje udela

lan 155
Drutvo moe povui i ponititi udeo lana drutva samo u sluajevima i na nain izriito predvien osnivakim aktom, koji je
vaio na dan kada je lan drutva iji se udeo povlai i ponitava stekao taj udeo.
Drutvo moe povui i ponititi udeo lana drutva i ako nije ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana, ako je izmenom
osnivakog akta za koju je glasao taj lan drutva to predvieno.
Odluku o povlaenju i ponitenju udela lana drutva donosi skuptina.
Odluka o povlaenju i ponitenju udela lana drutva sadri:
1) osnov povlaenja i ponitenja;
2) injenice iz kojih proizlazi da su ostvareni uslovi za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju udela;
3) iznos i rok za isplatu naknade za udeo lanu drutva iji se udeo povlai i ponitava, koji ne moe biti dui od dve godine;
4) dejstvo ponitenja udela na osnovni kapital drutva.
Prilikom povlaenja i ponitenja udela sprovodi se postupak smanjenja osnovnog kapitala drutva, u kome nije potrebno
donositi posebnu odluku o smanjenju kapitala.

Zabrana zalaganja udela u korist drutva

lan 156
Drutvo ne moe uzeti u zalogu udeo lana drutva u tom drutvu.

3.2. Sopstveni udeli drutva

 Sticanje sopstvenog udela

lan 157
Sopstvenim udelom drutva u smislu ovog zakona smatra se udeo ili deo udela koji drutvo stekne od svog lana.
Drutvo moe sticati sopstvene udele na osnovu odluke skuptine:
1) besteretnim pravnim poslom;
2) po osnovu iskljuenja lana drutva;
3) po osnovu istupanja lana drutva;
4) otkupom udela ili dela udela od lana drutva;
5) prinudnim otkupom udela preminulog lana, ako je to pravo drutva predvieno osnivakim aktom;
6) po osnovu statusne promene, u skladu sa ovim zakonom.
Drutvo moe sticati sopstveni udeo samo ako je udeo koji stie u celosti uplaen, osim u sluaju iz stava 2. ta. 2), 5) i 6)
ovog lana, kada drutvo moe stei udeo koji nije u celosti uplaen.
Isplatu naknade po osnovu sticanja sopstvenog udela u sluaju iz stava 2. taka 4) ovog lana drutvo moe vriti samo iz
rezervi koje se mogu koristiti za te namene.
Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako da ostane bez lanova drutva.
Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni udeo.
Sticanje udela drutva od strane njegovog kontrolisanog drutva smatrae se sticanjem sopstvenog udela u smislu ovog
zakona.
Pravni posao kojim drutvo stekne sopstveni udeo suprotno odredbama ovog lana nitav je.

Prava drutva po osnovu sopstvenog udela

lan 158
Drutvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli raunaju u kvorum skuptine.
Sopstveni udeo ne daje pravo na uee u dobiti.

Raspolaganje sopstvenim udelom

lan 159
Drutvo moe sopstveni udeo:
1) raspodeliti lanovima drutva srazmerno ueu njihovih udela u osnovnom kapitalu drutva, u skladu sa odlukom
skuptine;
2) preneti lanu drutva ili treem licu uz naknadu, u kom sluaju svaki lan drutva ima pravo pree kupovine srazmerno
visini svog udela u drutvu;
3) ponititi, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Odluku o raspolaganju sopstvenim udelom skuptina donosi obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.
Izuzetno, sopstveni udeo se moe raspodeliti lanovima drutva nesrazmerno ueu njihovih udela u osnovnom kapitalu
drutva samo na osnovu jednoglasne odluke skuptine, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

3.3. Sloboda prenosa udela

Osnovno pravilo

lan 160
Prenos udela je slobodan, osim ako je ovim zakonom ili osnivakim aktom drugaije odreeno.

Pravo pree kupovine

lan 161
lanovi drutva imaju pravo pree kupovine udela koji je predmet prenosa treem licu, osim ako je to pravo iskljueno
osnivakim aktom ili zakonom.

Postupak u vezi sa pravom pree kupovine

lan 162
Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela treem licu svoj udeo ponudi svim drugim lanovima drutva.
Ponuda iz stava 1. ovog lana daje se u pisanoj formi i sadri sve bitne elemente ugovora o prenosu udela, adresu na koju
lan drutva koji vri pravo pree kupovine upuuje prihvat ponude, rok za zakljuenje i overu ugovora o prenosu udela, kao i
druge elemente predviene osnivakim aktom.
Smatrae se da ponuda koja ne sadri sve elemente iz stava 2. ovog lana nije ni uinjena.
lan drutva koji koristi pravo pree kupovine obavezan je da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju
ponude iz stava 1. ovog lana u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, osim ako je drugi rok, ali ne krai od
osam dana, niti dui od 180 dana, predvien osnivakim aktom.
Ako dva ili vie lanova drutva prihvati ponudu i ako se izmeu prenosioca udela i tih lanova ne postigne sporazum o
nainu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vri tako to svaki lan koji je prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je
srazmeran ueu njegovog udela u zbiru udela svih drugih lanova drutva koji su prihvatili ponudu.
Osnivakim aktom moe se postupak u vezi sa pravom pree kupovine urediti i na drugaiji nain.

Povreda prava pree kupovine

lan 163
lan drutva koji ima pravo pree kupovine kome prenosilac udela nije dostavio ponudu u skladu sa ovim zakonom, odnosno
na nain odreen osnivakim aktom, moe tubom nadlenom sudu zatraiti:
1) ponitaj ugovora ili drugog akta o prenosu udela;
2) obavezivanje tuenog lana drutva na prenos udela tuiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o prenosu udela
izmeu tuioca i tuenog lana drutva.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za zakljuenje ugovora o prenosu udela,
ali najkasnije istekom estog meseca od dana registracije prenosa udela u registru privrednih subjekata.
Sud moe u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana, na zahtev tuenog, naloiti tuiocu da poloi odgovarajue
obezbeenje za isplatu kupoprodajne cene za sluaj uspeha u sporu u formi sudskog depozita, bankarske garancije ili
drugog sredstva obezbeenja koje se izdaje u skladu sa zakonom.
Ako tuilac ne postupi po nalogu suda iz stava 3. ovog lana, tuba se odbacuje.

Prenos udela ako postoji vie prihvatilaca ponude

lan 164
Ako postoji vie lanova drutva koji su prihvatili ponudu, od kojih neki naknadno odbiju ili propuste, iz razloga za koje nije
odgovoran prenosilac udela, da pristupe zakljuenju i overi ugovora o prenosu udela u roku koji je u ponudi naveden,
prenosilac udela zakljuuje ugovor o prenosu udela sa lanovima drutva koji su pristupili zakljuenju i overi, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.
Ako niko od lanova drutva koji su prihvatili ponudu ne pristupi zakljuenju i overi ugovora o prenosu udela u roku koji je
naveden u ponudi iz lana 162. ovog zakona, iz razloga za koje nije odgovoran prenosilac udela, prenosilac udela svoj udeo
moe preneti treem licu pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji za to lice od uslova iz ponude iz lana 162. ovog zakona,
osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, prenosilac udela moe umesto prenosa udela na tree lice, tubom nadlenom sudu protiv
jednog ili vie lanova koji su prihvatili ponudu, po svom izboru, zahtevati da sud donese presudu kojom e:
1) utvrditi da je svaki od tuenih stekao srazmerni deo udela koji je predmet prenosa koji odgovara ueu udela tog tuenog
u zbiru udela svih tuenih;
2) svakog od tuenih obavezati na isplatu srazmernog dela cene udela koji je predmet prenosa koji odgovara steenom delu
tog udela u skladu sa takom 1) ovog stava.
Tuba iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana isteka roka koji je u ponudi iz lana 162. ovog
zakona naveden kao rok za zakljuenje i overu ugovora o prenosu udela.

Prenos udela treem licu

 lan 165
Ako ni jedan lan drutva koji ima pravo pree kupovine ne iskoristi to pravo u skladu sa odredbama ovog zakona i
osnivakog akta, prenosilac udela moe u roku od 90 dana od dana isteka roka za prihvat ponude zakljuiti ugovor o
prenosu udela sa treim licem, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od uslova iz ponude koja je dostavljena drugim
lanovima drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Izuzetak u sluaju postupka javne prodaje

lan 166
Ako se udeo prodaje putem javnog prikupljanja ponuda, licitacije ili slinog postupka (javna prodaja), lan drutva koji eli da
koristi pravo pree kupovine to pravo moe ostvariti samo u tom postupku, osim ako je osnivakim aktom drugaije
odreeno.

Prenos udela uz saglasnost drutva

lan 167
Osnivakim aktom moe se predvideti da se udeo u drutvu moe preneti na lice koje nije lan drutva samo uz prethodnu
saglasnost drutva.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, prenosilac udela u obavezi je da drutvu podnese zahtev za saglasnost koji, osim identiteta
lica na koje se prenosi udeo, sadri i sve bitne elemente ugovora o prenosu udela koji namerava da zakljui.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je osnivakim
aktom odreena druga veina.
Ako u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti drutvo ne obavesti prenosioca udela o uskraivanju
saglasnosti, prenosilac udela je ovlaen da udeo prenese u skladu sa uslovima iz tog zahteva.
Osnivakim aktom prenos udela uz saglasnost drutva moe se urediti i na drugaiji nain.
U sluaju prenosa udela protivno odredbama ovog lana, shodno se primenjuje lan 163. ovog zakona.

Pravo drutva na odreivanje kupca udela

lan 168
Drutvo je ovlaeno da umesto davanja saglasnosti iz lana 167. ovog zakona odredi tree lice na koje prenosilac udela
moe preneti udeo pod istim uslovima, u kom sluaju prenosilac udela moe svoj udeo preneti iskljuivo na to tree lice pod
tim uslovima.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina u skladu sa lanom 167. stav 3. ovog zakona.
Ako tree lice iz stava 1. ovog lana ne pristupi zakljuenju i overi ugovora o prenosu udela pod uslovima koji su navedeni u
zahtevu iz lana 167. stav 2. ovog zakona u roku od 15 dana od dana kada je prenosilac udela obaveten o toj odluci
drutva, iz razloga za koje nije odgovoran prenosilac udela, prenosilac udela ima pravo da udeo proda treem licu po svom
izboru pod istim uslovima.
Ako tree lice odreeno od strane drutva zakljui i overi ugovor o prenosu udela, drutvo odgovara prenosiocu udela
solidarno za isplatu kupoprodajne cene zajedno sa tim licem.
U sluaju da drutvo donese odluku iz stava 1. ovog lana, ako se udeo prenosi u postupku javne prodaje, shodno se
primenjuje lan 166. ovog zakona.
U sluaju prenosa udela protivno odredbama ovog lana, shodno se primenjuje lan 163. ovog zakona.

Presuda koja zamenjuje saglasnost

lan 169
Ako drutvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskrauje traenu saglasnost, pri emu ne odredi tree lice u skladu sa
lanom 168. ovog zakona, prenosilac udela moe tubom protiv drutva nadlenom sudu zahtevati donoenje presude koja
e zameniti saglasnost drutva.
Sud e prilikom ocene zahteva iz stava 1. ovog lana naroito uzeti u obzir da li su postojali opravdani razlozi na strani
drutva za uskraivanje traene saglasnosti, ukljuujui i mogunost nastanka tete za drutvo, ostale lanove drutva ili
poverioce drutva.
Ako sud donese presudu koja zamenjuje saglasnost drutva, drutvo ima pravo na odreivanje kupca udela iz lana 168.
ovog zakona, pri emu se rok iz lana 168. stav 3. ovog zakona rauna od dana pravnosnanosti te presude.

Druga ogranienja za prenos udela

 lan 170
Osnivakim aktom mogu se predvideti i druge vrste ogranienja za prenos udela.

Prodaja udela u izvrnom postupku ili postupku vansudskog namirenja

lan 171
U sluaju prodaje udela u izvrnom postupku, ili u postupku sudskog ili vansudskog namirenja u skladu sa zakonom koji
ureuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u registar:
1) lanovi drutva koji imaju pravo pree kupovine u odnosu na taj udeo zadravaju to pravo;
2) ako je osnivakim aktom predvieno pravo drutva na davanje prethodne saglasnosti na prenos udela, saglasnost drutva
za prodaju udela nije potrebna ali drutvo ima pravo na odreivanje kupca udela u skladu sa lanom 168. ovog zakona.

Prenos udela putem naslea

lan 172
U sluaju smrti lana drutva naslednici tog lana stiu njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se ureuje nasleivanje.
Na zahtev drutva ili jednog od naslednika preminulog lana drutva, sud nadlean za sprovoenje ostavinskog postupka iza
preminulog lana drutva moe postaviti privremenog staraoca zaostavtine koji e u ime i za raun naslednika preminulog
lana drutva vriti lanska prava u drutvu.

Prinudni otkup udela od naslednika

lan 173
Osnivakim aktom moe se predvideti pravo drutva ili jednog ili vie lanova drutva da u roku od est meseci od smrti
lana drutva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog lana drutva kao lanova
drutva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.
Ako je pravo na prinudni otkup utvreno u korist drutva, odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina obinom veinom
glasova svih lanova drutva, pri emu se za potrebe raunanja kvoruma ne uraunava udeo preminulog lana, osim ako je
osnivakim aktom odreena vea veina.
Ako je pravo na prinudni otkup utvreno u korist jednog ili vie lanova, taj lan odnosno lanovi u obavezi su da drutvo u
roku iz stava 1. ovog lana obaveste pisanim putem o vrenju tog prava.
Direktor je duan da odluku iz stava 2. ovog lana odnosno obavetenje iz stava 3. ovog lana odmah dostavi registru
privrednih subjekata radi zabelebe vrenja prava na prinudni otkup u tom registru.
Od dana upisa zabelebe iz stava 4. ovog lana pa do dana isplate naknade za udeo naslednici preminulog lana ne mogu
vriti pravo glasa u skuptini.

Naknada za prinudni otkup udela

lan 174
Ako je osnivakim aktom predvien prinudni otkup udela u skladu sa lanom 173. ovog zakona, tim aktom mora se propisati i
nain utvrenja naknade za otkup udela, kao i rok za njenu isplatu, a u suprotnom smatrae se da ovo pravo ne postoji.
Ako drutvo ili lan odnosno lanovi drutva odlue da vre pravo na prinudni otkup udela, naslednici preminulog lana
drutva imaju pravo na isplatu naknade utvrene u skladu sa osnivakim aktom, u roku utvrenom tim aktom.
Drutvo ne moe doneti odluku iz lana 173. stav 1. ovog zakona ako bi isplata naknade u skladu sa tom odlukom bila u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona o ogranienjima plaanja.
Ako osnivakim aktom ili odlukom iz lana 173. stav 1. ovog zakona nije drugaije odreeno, rok za isplatu naknade za otkup
udela preminulog lana drutva poinje da tee od dana dostavljanja drutvu pravnosnanog ostavinskog reenja kojim su
oglaeni naslednici preminulog lana u pogledu njegovog udela.

Uslovi i posledice prenosa udela

lan 175
Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, a moe se preneti i na drugi nain u
skladu sa zakonom.
Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema drutvu po osnovu svog neuplaenog odnosno
neunetog uloga u osnovni kapital drutva, kao i za obavezu dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan
prenosa udela.
Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o
registraciji u pogledu tog udela ili odnosa u drutvu smatraju se radnjama preduzetim prema, odnosno od strane sticaoca
udela, osim ako je to nespojivo sa prirodom preduzete pravne radnje.

Deoba udela

lan 176
Udeo lana drutva moe se podeliti:
1) po osnovu ugovora o prenosu dela udela;
2) po osnovu pravnog sledbenitva;
3) ugovorom o podeli udela izmeu suvlasnika;
4) u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom.
Osnivakim aktom drutva moe se iskljuiti deoba udela, osim u sluaju nasleivanja, ili se moe dozvoliti samo u
odreenim sluajevima.
Odredbe ovog zakona o raspolaganju udelom shodno se primenjuju i na raspolaganje delom udela.

Zalaganje udela

lan 177
lan drutva moe zaloiti udeo ili deo udela, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Ako je osnivakim aktom odreeno da se prenos udela treem licu moe izvriti samo uz prethodnu saglasnost drutva,
takva saglasnost neophodna je i za zalaganje udela ili dela udela, ali ne i za naknadnu prodaju udela u postupku naplate
potraivanja iz vrednosti zaloenog udela.
Zalaganje udela vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar.

4. Dodatne uplate i zajam drutvu

Nain utvrivanja obaveze dodatne uplate

lan 178
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine moe se utvrditi obaveza lanova drutva da, pored uplate upisanog osnovnog
kapitala, izvre dodatne uplate drutvu srazmerno visini svog udela u drutvu. Osnivakim aktom ili odlukom skuptine moe
biti odreena drugaija srazmera.
Dodatnim uplatama ne poveava se osnovni kapital drutva.
Dodatne uplate mogu biti samo u novcu.
Odluka skuptine kojom se utvruje obaveza na dodatne uplate donosi se jednoglasno, osim ako je osnivakim aktom za
donoenje te odluke predviena druga veina.
Ako je osnivakim aktom predvieno da se odluka iz stava 4. ovog lana donosi i drugom veinom, ta odluka obavezuje
samo lanove koji su za nju glasali.
Osnivakim aktom, odnosno odlukom skuptine moe se, umesto odreivanja tanog iznosa dodatnih uplata, odrediti
maksimalan iznos tih uplata.
U sluaju iz stava 5. ovog lana, skuptina donosi odluku o tanom iznosu dodatnih uplata obinom veinom glasova svih
lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom odreena vea veina.

Posledice neizvrenja obaveze dodatne uplate

lan 179
lan drutva odgovara drutvu za izvrenje obaveze dodatne uplate na nain na koji odgovara za uplatu upisanog osnovnog
kapitala.
lan drutva koji je svoj udeo preneo pre izvrenja obaveze na dodatnu uplatu odgovara solidarno sa sticaocem udela za tu
obavezu u periodu od tri godine od dana registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.
lan drutva koji je u celosti uplatio, odnosno uneo svoj ulog moe se osloboditi obaveze dodatne uplate ako u roku od 30
dana od dana dospelosti te obaveze ovlasti drutvo da proda njegov udeo u postupku javnog nadmetanja ili na drugi nain.
Ako prodajom udela lana drutva na nain iz stava 3. ovog lana, drutvo ostvari cenu koja je, nakon odbitka trokova
prodaje, nia od iznosa njegove obaveze dodatne uplate, lan drutva ostaje u obavezi da drutvu doplati tu razliku, a ako
drutvo tom prodajom ostvari cenu koja, nakon odbitka trokova prodaje, prelazi iznos njegove obaveze dodatne uplate,
drutvo je duno da tu razliku isplati tom lanu drutva.
Ako lan drutva ne ovlasti drutvo da izvri prodaju njegovog udela u skladu sa stavom 3. ovog lana ili ako njegov udeo ne
bude prodat u roku od dve godine od dana dospea obaveze dodatne uplate, odnosno u roku odreenom osnivakim aktom
ili ugovorenom roku sa tim lanom drutva iz razloga za koje nije odgovorno drutvo, skuptina moe u roku od 180 dana od
dana isteka propisanog, odnosno odreenog ili ugovorenog roka doneti odluku o iskljuenju tog lana iz drutva bez prava
na naknadu vrednosti njegovog udela, shodnom primenom lana 195. ovog zakona.
Ako su uslovi iz stava 5. ovog lana ispunjeni u odnosu na vie lanova drutva koji su u docnji u pogledu obaveze na
dodatnu uplatu, odluka o iskljuenju donosi se za sve te lanove.
U sluaju iskljuenja u skladu sa ovim lanom, iskljueni lan drutva ostaje u obavezi prema drutvu na dodatnu uplatu.

Vraanje dodatnih uplata

lan 180
Dodatne uplate mogu se vratiti lanovima drutva samo ako nisu neophodne za pokrie gubitaka drutva ili za namirenje
poverilaca drutva.
Dodatne uplate se ne mogu vratiti lanu drutva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u drutvo.
Vraanje dodatnih uplata lanovima drutva vri se shodnom primenom odredaba ovog zakona o smanjenju osnovnog
kapitala drutva.
U sluaju steaja drutva, potraivanje lana drutva po osnovu dodatnih uplata namiruje se tek nakon punog namirenja
steajnih poverilaca drutva sa pripadajuim kamatama.

lan 181*
(Prestalo da vai)

5. Isplate lanovima drutva

Opte pravilo

lan 182
Drutvo moe vriti isplatu dobiti svojim lanovima, povraaj dodatnih uplata, zajma i slino, kao i druga plaanja po bilo kom
osnovu, iskljuivo u skladu sa osnivakim aktom i odredbama ovog zakona o ogranienjima plaanja.

Pravo na isplatu dobiti

lan 183
Na isplatu dobiti lanovima drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende i meudividende
akcionarima.
Osnivakim aktom moe se odrediti da se isplata dobiti ne vri u srazmeri sa udelom lanova u osnovnom kapitalu drutva.

Ogranienja plaanja

lan 184
Odredbe lana 275. st. 1. do 4. ovog zakona o ogranienjima plaanja za akcionarska drutva shodno se primenjuju i na
drutvo s ogranienom odgovornou.
Direktor, kao i lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, kojem je poznato da je u periodu izmeu kraja
prethodne poslovne godine i dana donoenja odluke skuptine o usvajanju godinjih finansijskih izvetaja, imovinsko stanje
drutva zbog gubitaka ili smanjenja vrednosti osnovnog kapitala znaajno i ne samo privremeno pogorano, duan je da o
tome obavesti skuptinu, koja je po prijemu takvog obavetenja u obavezi da iz raspodele dobiti iskljui dobit u visini nastalog
smanjenja imovine drutva.
Ako direktor, odnosno lan nadzornog odbora ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana, odgovoran je lanovima i
poveriocima drutva za tetu koja nastane usled izvrene raspodele dobiti.

Odgovornost za nedoputena plaanja

lan 185
lan drutva kome je drutvo izvrilo isplate suprotno odredbama lana 182. ovog zakona odgovoran je drutvu za povraaj
tih isplata i drutvo ga ne moe osloboditi te obaveze.
Povraaj isplata od savesnog lana drutva moe se zahtevati samo ako je to neophodno za podmirenje zahteva poverilaca
drutva.
Drugi lanovi drutva koji su te isplate odobrili putem glasanja na skuptini, kao i direktori, odnosno lanovi nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koji su ta plaanja odobrili, i koji su znali ili su prema okolnostima sluaja
mogli znati da su ta plaanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakona o ogranienjima plaanja, neogranieno solidarno su
odgovorni drutvu za povraaj tih isplata i drutvo ih ne moe osloboditi te obaveze.
Pored lica iz stava 3. ovog lana, neogranieno solidarno odgovaraju i drugi direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora,
kao i lanovi drutva, za koje se dokae da su namerno ili grubom nepanjom doprineli da drutvo izvri nedoputeno
plaanje.
Zahtev drutva prema licima iz ovog lana zastareva u roku od pet godina od dana izvrene isplate.
Zahtev drutva prema lanu drutva koji je primio isplatu zastareva u roku od deset godina ako drutvo dokae da je znao ili
morao znati da prima nedoputeno plaanje.

6. Prestanak svojstva lana

Razlozi za prestanak svojstva lana

lan 186
lanu drutva prestaje to svojstvo:
1) smru, ako je lan fiziko lice, odnosno brisanjem iz odgovarajueg registra, ako je lan pravno lice;
2) istupanjem iz drutva;
3) iskljuenjem iz drutva;
4) prenosom celokupnog udela;
5) povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela.

6.1. Istupanje lana drutva

Istupanje lana drutva bez potraivanja naknade za udeo

lan 187
lan drutva moe u svako doba istupiti iz drutva, bez navoenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj
udeo.
lan drutva ne moe istupiti iz drutva ako:
1) ima neizmirene obaveze prema drutvu po osnovu neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo ili po osnovu dodatnih
uplata ili
2) bi zbog tog istupanja, drutvo prema redovnom toku stvari pretrpelo tetu ili
3) bi istupanjem lan drutva izbegao primenu pravila o potovanju posebnih dunosti prema drutvu.

Istupanje lana drutva iz opravdanog razloga

lan 188
lan drutva moe istupiti iz drutva iz opravdanih razloga.
Opravdani razlog za istupanje lana drutva postoji naroito:
1) ako mu jedan ili vie ostalih lanova ili drutvo svojim radnjama ili proputanjem prouzrokuje tetu, ili ako je oigledno da
e takva teta, prema redovnom toku stvari, nastupiti;
2) ako je u znaajnoj meri onemoguen da ostvaruje svoja prava u drutvu;
3) ako mu drutvo namee nesrazmerne obaveze.
Osnivakim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje lana drutva, kao i propisati postupak istupanja i
nain odreivanja naknade lanu drutva koji istupa.
Osnivakim aktom ne moe se unapred iskljuiti pravo lana drutva da zahteva istupanje iz drutva iz opravdanog razloga,
niti se lan drutva tog prava moe unapred odrei.

Postupak istupanja
 lan 189
lan drutva koji eli da istupi iz drutva u skladu sa lanom 188. ovog zakona duan je da o tome dostavi pisani zahtev
drutvu, o kojem odluuje skuptina.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) razloge istupanja;
2) iznos koji se zahteva od drutva na ime naknade za udeo;
3) rok u kome se zahteva isplata naknade za udeo, osim ako je taj rok odreen osnivakim aktom.
Skuptina je duna da donese odluku o zahtevu iz stava 1. ovog lana u roku od 60 dana od dana prijema i da u istom roku o
tome obavesti lana drutva koji istupa, a u suprotnom smatrae se da je zahtev usvojen u celini.
Skuptina moe samo usvojiti ili odbiti zahtev iz stava 1. ovog lana u celini.
Odluka iz stava 3. ovog lana donosi se obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom
predviena vea veina.
Udeo lana drutva koji je istupio iz drutva postaje sopstveni udeo drutva.
Istupanje lana iz drutva i sticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Zaloga kao obezbeenje isplate naknade

lan 190
lan drutva moe zahtevom za istupanje iz opravdanog razloga da trai da drutvo prui obezbeenje za isplatu naknade
za njegov udeo putem ustanovljavanja zaloge na sopstvenom udelu koji e drutvo stei ako prihvati njegov zahtev za
istupanje iz drutva, u skladu sa zakonom koji ureuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
lan drutva iz stava 1. ovog lana duan je da nacrt ugovora o zalozi ije zakljuenje predlae dostavi drutvu u prilogu
zahteva za istupanje iz drutva.
U sluaju iz stava 1. ovog lana skuptina moe prihvatiti zahtev za istupanje samo ako istovremeno odobri zakljuenje
predloenog ugovora o zalozi u korist lana koji istupa ili, uz saglasnost lana drutva koji istupa, prui drugo odgovarajue
obezbeenje.

Isplata naknade

lan 191
Drutvo moe isplaivati naknadu za udeo lanu drutva koji je istupio samo iz:
1) sredstava rezervi drutva koje se mogu koristiti za te namene;
2) sredstava ostvarenih prodajom sopstvenog udela drutva steenog istupanjem tog lana drutva.
Do potpune isplate naknade udela lanu koji je istupio iz drutva, drutvo ne moe deliti dobit svojim lanovima i duno je da:
1) svu ostvarenu dobit rasporeuje u rezerve iz stava 1. taka 1) ovog lana;
2) sva sredstva drutva iz stava 1. ovog lana koristi iskljuivo za isplatu te naknade.

Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda

lan 192
Ako skuptina odbije zahtev za istupanje iz lana 189. ovog zakona, odnosno propusti da o njemu odlui u roku od 60 dana
od dana prijema zahteva, lan drutva moe tubom nadlenom sudu protiv drutva zahtevati prestanak svojstva lana
drutva zbog postojanja opravdanog razloga i isplatu naknade za svoj udeo.
Sud e presudom kojom odreuje prestanak svojstva lana drutva odrediti i:
1) da udeo lana drutva koji istupa postaje sopstveni udeo drutva;
2) visinu naknade koju je drutvo u obavezi da isplati lanu drutva koji istupa;
3) rok za isplatu naknade iz take 2) ovog stava;
4) ustanovljavanje zaloge u korist lana drutva koji istupa na sopstvenom udelu drutva iz take 1) ovog stava, ako je tuilac
to zahtevao i ako sud nae da je to nuno i opravdano radi obezbeenja isplate naknade iz take 2) ovog stava.
Naknadu iz stava 2. ovog lana sud e odrediti prema trinoj vrednosti udela lana drutva koji istupa na dan podnoenja
tube, ali ne manje od srazmernog dela vrednosti neto imovine drutva koji odgovara ueu udela tog lana u osnovnom
kapitalu drutva na dan podnoenja tube, osim ako je drugi nain odreivanja te naknade predvien osnivakim aktom.
Rok iz stava 2. ovog lana sud e odrediti uzimajui u obzir finansijsku situaciju u kojoj se drutvo nalazi i oekivane prihode
drutva u redovnom toku poslovanja, s tim to taj rok ne moe biti dui od dve godine od dana pravnosnanosti presude,
osim ako je osnivakim aktom predvien dui rok, ali ne dui od pet godina.
Sud presudu o istupanju iz drutva po nastupanju pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije
prestanka svojstva lana i registracije sopstvenog udela drutva.
Danom registracije prestanka svojstva lana u skladu sa stavom 5. ovog lana lanu drutva koji je istupio prestaje svojstvo
lana drutva.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od est meseci od dana saznanja za razlog za istupanje, a najkasnije u
roku od tri godine od nastanka razloga za istupanje.

Isplata naknade odreene od strane suda i naknada tete

lan 193
Na isplatu naknade odreene presudom u skladu sa lanom 192. stav 2. ovog zakona primenjuju se odredbe lana 191.
ovog zakona.
lanu koji je iz drutva istupio iz opravdanih razloga pripada i pravo na naknadu tete koju je eventualno pretrpeo injenjem
ili neinjenjem drutva, koje moe ostvariti tubom kod nadlenog suda u posebnoj parnici.
Ako drutvo ne isplati dosuenu naknadu lanu drutva koji je istupio u roku odreenom presudom, lan drutva koji je
istupio moe traiti prinudno izvrenje samo prodajom sopstvenog udela koji je drutvo od njega steklo, a za isplatu
dosuene naknade solidarno odgovaraju svojom imovinom i ostali lanovi drutva srazmerno svojim udelima u osnovnom
kapitalu drutva.

Obaveze lana drutva na uplatu odnosno unos uloga

lan 194
lan drutva koji je istupio iz drutva ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je
bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca drutva.

6.2. Iskljuenje lana drutva

Iskljuenje lana odlukom skuptine

lan 195
U sluaju iz lana 48. stav 7. ovog zakona, skuptina odluku o iskljuenju lana drutva donosi dvotreinskom veinom
glasova preostalih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom odreena druga veina.
Odluka iz stava 1. ovog lana moe se doneti samo u odnosu na sve lanove drutva koji nisu izvrili svoju obavezu iz lana
46. stav 1. ovog zakona ni u naknadno ostavljenom roku iz lana 48. st. 1. i 2. ovog zakona.
Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo drutva, a iskljueni lan nema pravo na naknadu
za svoj udeo.
Odluka iz stava 1. ovog lana predstavlja osnov za brisanje iskljuenog lana iz registra privrednih subjekata.
Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je
to neophodno za namirenje poverilaca drutva.
Za izvrenje obaveze iz stava 5. ovog lana drutvu odgovara i prethodni vlasnik udela lana drutva koji je iskljuen, u
smislu lana 175. stav 2. ovog zakona.
Drutvo zadrava pravo da tubom nadlenom sudu od iskljuenog lana drutva zahteva i naknadu tete.

Iskljuenje lana odlukom suda

lan 196
Drutvo moe tubom koju podnosi nadlenom sudu zahtevati iskljuenje lana drutva, iz razloga odreenih osnivakim
aktom ili iz drugih opravdanih razloga, a naroito ako lan drutva:
1) namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje tetu drutvu;
2) ne izvrava posebne dunosti prema drutvu propisane ovim zakonom ili osnivakim aktom;
3) svojim radnjama ili proputanjem, protivno osnivakom aktu, zakonu ili dobrim poslovnim obiajima, spreava ili u
znaajnoj meri oteava poslovanje drutva.
Odluku o podnoenju tube iz stava 1. ovog lana donosi skuptina veinom glasova prisutnih lanova, osim ako je
osnivakim aktom odreena vea veina.
Na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru suspenzije prava glasa lana drutva ije se iskljuenje trai, kao i
drugih prava tog lana drutva ili privremenu meru uvoenja prinudne uprave u drutvo, ako nae da je to nuno i opravdano
radi spreavanja nastanka tete za drutvo.
Osnivakim aktom ne moe se unapred iskljuiti pravo drutva da podnese tubu za iskljuenje lana drutva, niti pravo
iskljuenog lana drutva na naknadu vrednosti udela.
Tuba za iskljuenje lana drutva moe se podneti u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog za iskljuenje, a
najkasnije u roku od tri godine od nastanka razloga za iskljuenje.
Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo drutva.
Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je
to neophodno za namirenje poverilaca drutva.

Naknada za udeo u sluaju iskljuenja odlukom suda

lan 197
Iskljueni lan drutva moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti naknadu vrednosti svog udela.
Tuba iz stava 1. ovog lana se moe podneti u roku od 180 dana od dana pravnosnanosti presude o iskljuenju lana
drutva.
Osim ako je osnivakim aktom odreeno drugaije, sud e naknadu iz stava 1. ovog lana odrediti u visini vrednosti dela
likvidacionog ostatka koji bi pripao iskljuenom lanu srazmerno njegovom udelu u osnovnom kapitalu drutva, na dan
pravnosnanosti presude o iskljuenju tog lana iz drutva, na koju se obraunava kamata u visini eskontne stope Narodne
banke Srbije uveane za 2% poev od dana pravnosnanosti presude o iskljuenju.
Sud e prilikom odreivanja naknade iz stava 1. ovog lana odrediti i rok za isplatu te naknade, uzimajui u obzir finansijsku
situaciju u kojoj se drutvo nalazi i oekivane prihode drutva u redovnom toku poslovanja, s tim to taj rok ne moe biti dui
od dve godine od dana pravnosnanosti presude, osim ako je osnivakim aktom odreen dui rok, ali ne dui od pet godina.
Na isplatu naknade odreene presudom nadlenog suda iz stava 4. ovog lana primenjuju se odredbe lana 191. ovog
zakona.
Ako drutvo ne isplati dosuenu naknadu lanu drutva koji je iskljuen u roku odreenom presudom, lan drutva koji je
iskljuen moe traiti prinudno izvrenje samo prodajom sopstvenog udela koji je drutvo od njega steklo.
Ako sredstva ostvarena prodajom sopstvenog udela u izvrnom postupku nisu dovoljna za namirenje potraivanja lana
drutva koji je iskljuen u pogledu dosuene naknade, preostali deo tog potraivanja se gasi.
Drutvo ima pravo da od iskljuenog lana potrauje naknadu tete.

7. Upravljanje drutvom

Organi drutva

lan 198
Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) jedan ili vie direktora;
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) nadzorni odbor;
3) jedan ili vie direktora.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini lan drutva.
U sluaju iz stava 4. ovog lana kada je jedini lan drutva pravno lice osnivakim aktom moe se odrediti organ tog lana
drutva koji u ime tog lana vri funkciju skuptine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog
lana.
Osnivakim aktom odreuje se da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.

7.1. Skuptina

7.1.1. Sastav i delokrug

Sastav skuptine

lan 199
Skuptinu ine svi lanovi drutva.
Svaki lan drutva ima pravo glasa u skuptini srazmerno ueu njegovog udela u osnovnom kapitalu drutva, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.
Delokrug skuptine

lan 200
Ako osnivakim aktom nije drugaije ureeno, skuptina:
1) donosi izmene osnivakog akta;
2) usvaja finansijske izvetaje, kao i izvetaje revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;
3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora, ako je upravljanje drutvom jednodomno;
4) usvaja izvetaje nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
5) odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;
6) odluuje o raspodeli dobiti i nainu pokria gubitaka, ukljuujui i odreivanje dana sticanja prava na uee u dobiti i
dana isplate uea u dobiti lanovima drutva;
7) imenuje i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad odnosno naela za utvrivanje te naknade, ako je
upravljanje drutvom jednodomno;
8) bira i razreava lanove nadzornog odbora i utvruje naknadu za njihov rad, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
9) imenuje revizora i utvruje naknadu za njegov rad;
10) odluuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka od strane
drutva;
11) imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izvetaje likvidacionog upravnika;
12) odluuje o sticanju sopstvenih udela;
13) odluuje o obavezama lanova drutva na dodatne uplate i o vraanju tih uplata;
14) odluuje o zahtevu za istupanje lana drutva;
15) odluuje o iskljuenju lana drutva iz razloga neplaanja, odnosno neunoenja upisanog uloga;
16) odluuje o pokretanju spora za iskljuenje lana drutva;
17) odluuje o povlaenju i ponitenju udela;
18) daje prokuru;
19) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa prokuristom, kao i u sporu sa
direktorom, ako je upravljanje drutvom jednodomno, odnosno sa lanom nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom
dvodomno;
20) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu protiv lana drutva;
21) odobrava ugovor o pristupanju novog lana i daje saglasnost na prenos udela treem licu u sluaju iz lana 167. ovog
zakona;
22) odluuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;
23) daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lini interes, u skladu sa lanom 66. ovog zakona;
24) daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje imovinom velike vrednosti u
smislu lana 470. ovog zakona;
25) donosi poslovnik o svom radu;
26) vri druge poslove i odluuje o drugim pitanjima, u skladu sa ovim zakonom i osnivakim aktom.
 7.1.2. Sednice skuptine

Vrste i odravanje sednica

lan 201
Sednice skuptine mogu biti redovne i vanredne.
Na odravanje redovne sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 364. ovog zakona koje ureuju odravanje redovne
sednice skuptine akcionarskog drutva.
Na odravanje vanredne sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 371. ovog zakona koje ureuju odravanje
vanredne sednice skuptine akcionarskog drutva.
Sazivanje sednice

lan 202
Sednicu skuptine saziva:
1) direktor, ako je upravljanje drutvom jednodomno;
2) nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Osnivakim aktom moe se predvideti da skuptinu moe sazvati i lan drutva ili neko drugo lice.
Sednica skuptine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju lanovi drutva koji imaju ili zastupaju najmanje
20% glasova, ako osnivakim aktom nije odreeno da to pravo imaju i lanovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat
glasova.
Ako direktor ne sazove sednicu skuptine u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog lana, tako da dan
odravanja sednice bude najkasnije 15 dana od dana prijema zahteva, podnosioci tog zahteva mogu sami sazvati sednicu
skuptine u roku od osam dana od dana isteka tog roka za odravanje sednice skuptine.
Mesto odravanja sednice

lan 203
Na mesto odravanja sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 332. ovog zakona o mestu odravanja sednice
skuptine akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno.
Obavetenje i dnevni red

lan 204
Sednica skuptine saziva se pisanim pozivom upuenim svakom lanu drutva na adresu lana drutva iz evidencije
podataka o lanovima drutva, a poziv se smatra dostavljenim danom slanja preporuene poiljke potom, osim ako je
drugaiji nain pozivanja odreen osnivakim aktom ili se sa drugaijim nainom pozivanja lan drutva pisanim putem
saglasio.
Poziv za sednicu dostavlja se svakom lanu drutva najkasnije osam dana pre dana odravanja sednice skuptine, osim ako
je drugi rok predvien osnivakim aktom.
Poziv za sednicu sadri naroito:
1) dan slanja poziva;
2) vreme i mesto odravanja sednice;
3) predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim takama dnevnog reda se predlae da skuptina donese
odluku;
4) materijale za sednicu.
Odredbe l. 367. i 374. ovog zakona o materijalima za redovnu i vanrednu sednicu skuptine akcionarskog drutva
primenjuju se i na materijale za redovnu i vanrednu sednicu skuptine drutva s ogranienom odgovornou.
Na sednici se moe raspravljati i odluivati o pitanjima na dnevnom redu, a o drugim pitanjima samo ako svi lanovi
prisustvuju sednici i ako se nijedan lan tome ne protivi, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Pravo na stavljanje dodatnih taaka na dnevni red

lan 205
Jedan ili vie lanova drutva koji poseduju ili zastupaju najmanje 10% udela u osnovnom kapitalu drutva mogu putem
pisanog obavetenja drutvu staviti dodatne take na dnevni red sednice, osim ako je osnivakim aktom ovo pravo dato i
lanovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u osnovnom kapitalu drutva.
lanovi drutva iz stava 1. ovog lana mogu obavetenje iz stava 1. ovog lana dostaviti direktno i svim ostalim lanovima
drutva na adrese iz evidencije podataka o lanovima drutva.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana moe se uputiti najkasnije tri dana pre dana odravanja sednice skuptine, osim ako je
osnivakim aktom odreen drugi rok.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana direktor je duan da najkasnije narednog radnog dana od dana prijema uputi svim ostalim
lanovima drutva.
lan drutva koji nije prisustvovao sednici skuptine moe pobijati odluke skuptine donete po takama dnevnog reda iz
stava 1. ovog lana ako nije primio obavetenje iz st. 2. ili 4. ovog lana do dana odravanja sednice skuptine, u skladu sa
odredbama ovog zakona o pobijanju odluka skuptine.
Odravanje sednice bez sazivanja

lan 206
Sednica se moe odrati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi lanovi drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije
odreeno.
Punomoje za glasanje

lan 207
lan drutva ima pravo da putem pisanog punomoja ovlasti odreeno lice da u njegovo ime uestvuje u radu skuptine
drutva, ukljuujui i pravo da u njegovo ime glasa (punomoje za glasanje).
Punomonik iz stava 1. ovog lana moe biti svako poslovno sposobno lice.
Osnivakim aktom moe se predvideti da punomoje za glasanje mora biti overeno u skladu sa zakonom kojim se ureuje
overa potpisa.
lan drutva ne moe dati punomoje za glasanje tako to e ga ograniiti na deo svog prava glasa po osnovu udela.
Na punomoje za glasanje primenjuju se odredbe lana 344. st. 2. do 5. i st. 12 i st. 15. do 19. ovog zakona koje se odnose
na punomoje za glasanje.
Kvorum

lan 208
Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako osnivakim aktom nije
odreen vei broj glasova.
Ako se sednica skuptine nije mogla odrati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva sa istim predloenim dnevnim
redom najranije deset dana a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo da bude odrana (ponovljena sednica).
Kvorum za odravanje ponovljene sednice ini 1/3 od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako osnivakim aktom nije
odreen vei broj glasova.
Nain rada skuptine

lan 209
Skuptina moe doneti poslovnik kojim blie utvruje nain rada i odluivanja u skladu sa ovim zakonom i osnivakim aktom.
Sednicom skuptine predsedava predsednik skuptine.
Na izbor i rad predsednika skuptine shodno se primenjuju odredbe lana 333. st. 1. do 3. ovog zakona o predsedniku
skuptine akcionarskog drutva.
Zapisnik

lan 210
Svaka odluka skuptine drutva unosi se u zapisnik koji vodi predsednik skuptine, odnosno zapisniar ako ga imenuje
predsednik skuptine.
Predsednik skuptine je odgovoran za uredno sainjavanje zapisnika.
Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje je vodilo zapisnik;
3) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;
4) rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina odluivala, kao i nain glasanja svakog prisutnog
lana drutva;
5) druge elemente, u skladu sa osnivakim aktom.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice skuptine.
Zapisnik potpisuju predsednik skuptine, zapisniar ako je odreen, kao i sva lica koja su uestvovala u njenom radu, osim
ako je osnivakim aktom ili poslovnikom skuptine drugaije odreeno.
Ako lice koje je uestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili odbije da potpie zapisnik, lice koje vodi zapisnik e
to konstatovati u zapisniku uz navoenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu moe tu primedbu i samo
uneti u zapisnik prilikom potpisivanja.
Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog lana nema uticaja na punovanost odluka donetih na sednici skuptine, ako se
rezultat glasanja i sadrina tih odluka na drugi nain moe utvrditi.
Veina za odluivanje

lan 211
Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju, osim ako
je zakonom ili osnivakim aktom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova.
Skuptina odluuje veinom od dve treine od ukupnog broja glasova svih lanova drutva o:
1) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala;
2) statusnim promenama i promenama pravne forme;
3) donoenju odluke o likvidaciji drutva ili podnoenju predloga za pokretanje steaja;
4) raspodeli dobiti i nainu pokria gubitka;
5) sticanju sopstvenih udela drutva.
Skuptina jednoglasno odluuje o obavezi lanova na dodatne uplate, kao i o vraanju tih uplata.
Osnivakim aktom moe se predvideti i druga veina za donoenje odluka iz st. 2. i 3. ovog lana, ali ne manja od obine
veine od ukupnog broja glasova lanova drutva koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju.
Telefonske sednice, pisano glasanje i odluivanje bez sednice

lan 212
Sednice skuptine mogu se odravati korienjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako
da sva lica koja uestvuju u radu sednice mogu da meusobno istovremeno komuniciraju.
Smatra se da su lica koja na ovaj nain uestvuju u radu sednice lino prisutna.
lan drutva moe glasati i pisanim putem, osim ako je osnivakim aktom ili poslovnikom skuptine drugaije odreeno i u
tom sluaju, za potrebe izraunavanja kvoruma, smatra se da taj lan drutva prisustvuje sednici.
Svaka odluka moe se doneti i van sednice, ako je potpiu svi lanovi drutva sa pravom glasa po tom pitanju.
Nain glasanja

lan 213
Glasanje na sednici skuptine drutva je javno.
Iskljuenje prava glasa

lan 214
lan drutva ne moe glasati u skuptini kad se donosi odluka o:
1) njegovom oslobaanju od obaveza prema drutvu, ili o smanjenju tih obaveza;
2) njegovom istupanju ili iskljuenju iz drutva;
3) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega i angaovanju punomonika drutva za zastupanje u tim sluajevima;
4) odobravanju poslova izmeu njega i drutva u skladu sa lanom 66. ovog zakona;
5) u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom ili osnivakim aktom.
lan drutva ne moe glasati u skuptini ni kada se odluuje o pitanjima iz stava 1. ta. 1, 3) i 4) ovog lana ako se odluke
odnose na lica koja su povezana sa tim lanom drutva u smislu lana 62. ovog zakona.
Glasovi lana drutva ije je pravo glasa iskljueno ne uzimaju se u obzir prilikom utvrivanja kvoruma za odluivanje o
pitanjima iz st. 1. i 2. ovog lana.
Prisustvo drugih lica sednici

lan 215
Sednicama skuptine duni su da prisustvuju direktori i lanovi nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno,
ako ih blagovremeno pozove predsednik skuptine ili bilo ko od lanova drutva ili ako je tako odreeno osnivakim aktom.

7.1.3. Usvajanje finansijskih izvetaja

Shodna primena

lan 216
U pogledu posledica usvajanja odnosno neusvajanja godinjih finansijskih izvetaja shodno se primenjuju odredbe lana
370. ovog zakona o posledicama usvajanja odnosno neusvajanja finansijskih izvetaja akcionarskog drutva.

7.1.4. Pobijanje odluka skuptine

Shodna primena

lan 217
Odredbe l. 376. do 381. ovog zakona o pobijanju odluka skuptine akcionarskog drutva shodno se primenjuju i na
pobijanje odluka skuptine drutva s ogranienom odgovornou.

7.2. Direktori

Broj direktora

lan 218
Drutvo ima jednog ili vie direktora koji su zakonski zastupnici drutva.
Broj direktora odreuje se osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije odreen broj direktora, drutvo ima jednog direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje direktora

lan 219
Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Prilikom osnivanja drutva, direktor se moe imenovati osnivakim aktom.
Ako u odluci o imenovanju nije odreeno drugaije, mandat direktora poinje danom donoenja odluke o imenovanju.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva nije odreeno drugaije, smatra se da mandat direktora nije ogranien.
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi bilo imenovano za
direktora.

Razreenje i ostavka direktora

lan 220
Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, razreava direktora, pri emu nije duna da
navede razloge za razreenje osim ako je to izriito predvieno osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Na ostavku direktora drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 396. ovog zakona o ostavci
direktora akcionarskog drutva.

Zastupanje

lan 221
Direktor zastupa drutvo prema treim licima u skladu sa osnivakim aktom, odlukama skuptine drutva i uputstvima
nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori zastupaju drutvo zajedniki, ako osnivakim aktom ili odlukom
skuptine drutva nije drugaije odreeno.
Nezavisno od naina zastupanja iz stava 2. ovog lana, izjava volje uinjena prema jednom direktoru smatra se da je valjano
uinjena prema drutvu.
Ako drutvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje upuene bilo kom lanu nadzornog odbora, ako
postoji, odnosno bilo kom lanu drutva ako drutvo nema nadzorni odbor, obavezuju drutvo.
Drutvo stie prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zakljui direktor nezavisno od toga da li je posao
izriito zakljuen u ime drutva ili iz okolnosti proizlazi da je volja uesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao
zakljui u ime drutva.

Zastupanje drutva u sporu sa direktorom

lan 222
Direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna strana on ili sa njim
povezano lice.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, punomoje izdaje skuptina.

Nepotpun broj direktora

lan 223
Ako se broj direktora koji drutvo zastupaju pojedinano smanji ispod broja direktora koji je odreen osnivakim aktom ili
odlukom skuptine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju drutvo u okviru svojih ovlaenja.
Ako se broj direktora koji imaju ovlaenje na zajedniko zastupanje smanji ispod broja direktora koji je odreen osnivakim
aktom ili odlukom skuptine, preostali direktori duni su da bez odlaganja o tome obaveste skuptinu i nadzorni odbor, ako je
upravljanje drutvom dvodomno.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, vri imenovanje
nedostajuih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove, osim ako je osnivakim
aktom ili odlukom skuptine drugaije odreeno.

Voenje poslova drutva

lan 224
Direktor vodi poslove drutva u skladu sa osnivakim aktom i odlukama skuptine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora
ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori vode poslove drutva zajedniki, osim ako je osnivakim aktom ili
odlukom skuptine drutva drugaije odreeno.
Ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine odreeno da svaki direktor prilikom voenja poslova drutva postupa
samostalno, direktor ne moe preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki od preostalih direktora, ali je ovlaen
da u tom pogledu zahteva uputstvo skuptine drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
U drutvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine.
U drutvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine i nadzornog
odbora.

Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izvetaje i voenje evidencije o odlukama skuptine

lan 225
Direktor odgovara za uredno voenje poslovnih knjiga drutva.
Direktor odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva.
Direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skuptine, u koju svaki lan drutva moe izvriti uvid
tokom radnog vremena drutva.

Obaveza izvetavanja

lan 226
Na obavezu direktora da izvetava skuptinu, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno shodno se
primenjuju odredbe lana 399. ovog zakona.
Direktor drutva je duan da bez odlaganja obavesti svakog lana drutva koji ima udeo koji predstavlja najmanje 10%
osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno o nastalim vanrednim okolnostima koje
mogu biti od znaaja za stanje ili poslovanje drutva.

Naknada za rad direktora

lan 227
Na naknadu za rad direktora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona koje ureuju naknadu za rad direktora
akcionarskog drutva.

7.3. Nadzorni odbor

Nadlenost i sastav nadzornog odbora

lan 228
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutvo ima i nadzorni odbor, koji nadzire rad direktora.
Na pitanja ko moe biti lan nadzornog odbora i na sastav nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 432. i 433.
ovog zakona o tome ko moe biti lan i o sastavu nadzornog odbora akcionarskog drutva.

Imenovanje lanova nadzornog odbora, trajanje mandata i odnosi s drutvom

lan 229
lan nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za direktora akcionarskog drutva i ne sme biti
zaposlen u drutvu.
Predsednika i lanove nadzornog odbora bira skuptina.
Prilikom osnivanja drutva prvi predsednik i lanovi nadzornog odbora mogu se imenovati osnivakim aktom.
Na sva ostala pitanja koja se odnose na imenovanje, trajanje mandata i odnose sa drutvom lanova nadzornog odbora
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje, trajanje mandata i odnose sa drutvom lanova
nadzornog odbora akcionarskog drutva.
Predsednik i lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Naknada za rad lanova nadzornog odbora

lan 230
Na pitanja koja se odnose na odreivanje naknade za rad lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana
438. ovog zakona koje se odnose na naknadu za rad lanova nadzornog odbora akcionarskog drutva.

Razreenje i ostavka lanova nadzornog odbora

lan 231
Na razreenje lanova nadzornog odbora od strane skuptine i na podnoenje ostavke lanova nadzornog odbora shodno se
primenjuju odredbe l. 439. i 440. ovog zakona koje se odnose na razreenje i ostavku lanova nadzornog odbora
akcionarskog drutva.

Delokrug nadzornog odbora

lan 232
Nadzorni odbor:
1) odreuje poslovnu strategiju drutva;
2) bira i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad, odnosno naela za utvrivanje te naknade;
3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora;
4) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
5) vri nadzor nad zakonitou poslovanja drutva;
6) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
7) daje nalog revizoru za ispitivanje godinjih finansijskih izvetaja drutva;
8) predlae skuptini izbor revizora i nagradu za njegov rad;
9) kontrolie predlog raspodele dobiti i drugih plaanja lanovima;
10) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa direktorom;
11) vri i druge poslove odreene osnivakim aktom i odlukom skuptine.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno, nadzorni odbor daje prethodnu saglasnost za
zakljuenje sledeih poslova:
1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti, ukoliko to ne spada u redovno poslovanje drutva;
3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, davanje jemstava, garancija i obezbeenja za obaveze treih lica.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora ne mogu se preneti na direktore drutva.
Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa direktora u skladu sa lanom 66. ovog
zakona.

Podnoenje godinjeg izvetaja o poslovanju drutva

lan 233
Ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno, nadzorni odbor je duan da jednom godinje podnese skuptini u pisanoj
formi izvetaj o poslovanju drutva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Na ostala pitanja koja se odnose na podnoenje izvetaja o poslovanju drutva i godinjeg konsolidovanog izvetaja o
poslovanju shodno se primenjuju odredbe lana 442. ovog zakona koje se odnose na nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Nain rada i sednice nadzornog odbora

lan 234
Na nain rada nadzornog odbora, sazivanje sednica, prisustvovanje sednicama, odluivanje i zapisnik o radu nadzornog
odbora shodno se primenjuju odredbe l. 444. i 445. ovog zakona koje se odnose na nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Odgovornost lanova nadzornog odbora

lan 235
Na pitanja koja se odnose na odgovornost lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 447. ovog zakona
koje se odnose na nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Posebna i vanredna revizija po zahtevu lanova drutva

lan 236
Na pitanja koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu lanova drutva shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu akcionara akcionarskog drutva, osim ako je osnivakim
aktom drugaije odreeno.

8. Unutranji nadzor poslovanja

Shodna primena

lan 237
Drutvo s ogranienom odgovornou moe urediti nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja,
shodnom primenom odredaba o unutranjem nadzoru poslovanja kod akcionarskih drutava.

9. Prestanak drutva

Nain prestanka

lan 238
Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

Prestanak drutva na zahtev lana drutva

lan 239
Na prestanak drutva i druge mere na zahtev lana drutva shodno se primenjuju odredbe lana 469. ovog zakona o
prestanku akcionarskog drutva i drugim merama koje odreuje sud na zahtev manjinskih akcionara.

10. Akti i dokumenti drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata

lan 240
Drutvo uva sledee akte i dokumenta:
1) osnivaki akt;
2) reenje o registraciji osnivanja drutva;
3) opte akte drutva;
4) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine;
5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela drutva;
6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva;
7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
8) izvetaje direktora i nadzornog odbora drutva, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
9) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora;
10) evidenciju o adresama lanova drutva;
11) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno i lanovi drutva, ili sa njima
povezana lica u smislu ovog zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana uva u svom seditu ili na drugom mestu koje je poznato i
dostupno svim lanovima drutva.
Dokumenta i akte iz stava 1. ta. 1) do 7) i 11) ovog lana drutvo uva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog
lana najmanje pet godina, nakon ega se uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj grai.

Pristup aktima i dokumentima drutva

lan 241
Direktor je u obavezi da dokumente i akte iz lana 240. ovog zakona, finansijske izvetaje drutva, kao i druga dokumenta
vezana za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava lanova drutva, stavi na raspolaganje svakom lanu drutva, kao i
ranijem lanu drutva za period u kojem je bio lan drutva, na njegov pisani zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja o svom
troku, tokom radnog vremena.

Pravo na informisanje

lan 242
Svaki direktor je duan da bez odlaganja obavesti svakog lana drutva o relevantnim injenicama vezanim za poslovanje
drutva ili za ostvarivanje prava lanova drutva.
Svaki lan drutva duan je da po saznanju o injenicama iz stava 1. ovog lana obavesti direktora bez odlaganja.
Lica iz st. 1. i 2. ovog lana odgovaraju drutvu odnosno lanovima drutva za tetu koja nastane usled nepostupanja po
odredbama st. 1. i 2. ovog lana.
Svaki lan drutva ima pravo da mu direktor na njegov pisani zahtev i o njegovom troku bez odlaganja, a najkasnije u roku
od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi kopiju svake donete odluke skuptine.

Uskraivanje prava na pristup aktima i dokumentima drutva i prava na informisanje

lan 243
lanu drutva direktor moe uskratiti pravo iz l. 241. i 242. ovog zakona ako:
1) postoji opravdana bojazan da bi ovo pravo bilo iskorieno za svrhe suprotne interesima drutva, odnosno za svrhu koja
nije u vezi sa njegovim lanstvom u drutvu;
2) bi time drutvu ili njegovom povezanom drutvu mogla biti priinjena znatna teta.

Pristup aktima i dokumentima po odluci suda

lan 244
Ako direktor drutva propusti da postupi po zahtevu iz lana 241. ovog zakona u roku od pet dana od dana prijema zahteva,
podnosilac zahteva ima pravo da trai da sud u vanparninom postupku naloi drutvu da postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.

Glava IV
AKCIONARSKO DRUTVO

1. Osnovna pravila

Pojam i odgovornost za obaveze

lan 245
Akcionarsko drutvo je drutvo iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie akcionara koji ne odgovaraju za
obaveze drutva, osim u sluaju iz lana 18. ovog zakona.
Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Statut

lan 246
Statut akcionarskog drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i sedite drutva;
2) pretenu delatnost drutva;
3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj nominalnoj vrednosti odobrenih
akcija, ako postoje;
4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala, a kod akcija koje
nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su one izdate, odnosno raunovodstvenu vrednost,
ukljuujui i eventualne obaveze, ogranienja i privilegije vezane za svaku klasu akcija;
5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda;
6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;
7) postupak sazivanja skuptine;
8) odreivanje organa drutva i njihovog delokruga, broja njihovih lanova, blie ureivanje naina imenovanja i opoziva tih
lanova, kao i naina odluivanja tih organa;
9) druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom odreeno da ih sadri statut akcionarskog drutva.
Drutvo je duno da najmanje jednom godinje izvri izmene i dopune statuta radi usklaivanja podataka iz stava 1. ta. 3) i
4) ovog lana, ako je u prethodnoj godini dolo do promene tih podataka.

Donoenje statuta i njegovih izmena i dopuna

lan 247
Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skuptina obinom veinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako
je vea veina predviena statutom.
Prvi statut drutva donose akcionari koji osnivaju drutvo, i moe pored elemenata iz lana 246. sadrati i odredbu kojom se
imenuju direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora.

2. Akcije i druge hartije od vrednosti

Opta pravila
 lan 248
Akcije koje izdaje drutvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i
kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija,
prenosa prava iz akcija, ogranienja prava iz akcija i upis prava treih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim
se ureuje trite kapitala.
Akcija iz stava 1. ovog lana je nedeljiva.
Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti mora da sadri sve njihove bitne elemente, u skladu sa
propisima kojima se ureuje trite kapitala.
Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vri se u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
trite kapitala.

Jedinstvena evidencija akcionara

lan 249
Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom drutvu i treim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac akcije upisano u
Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije.
Centralni registar je duan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog radnog dana od dana podnoenja zahteva u
skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra, izda potvrdu o akcijama iji je on zakoniti imalac, sa svim podacima u
vezi sa tim akcijama o kojima evidenciju vodi Centralni registar.
Na izdavanje dokaza o vlasnitvu nad akcijama primenjuju se propisi kojima se ureuje trite kapitala.

Vrste i klase akcija

lan 250
Akcionarsko drutvo moe izdavati sledee vrste akcija: obine i preferencijalne akcije.
U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava ine jednu klasu akcija.
Sve obine akcije ine uvek jednu klasu akcija.
Drutvo moe izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti.
Ako drutvo izdaje akcije sa nominalnom vrednou, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a ako izdaje
akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije drutva moraju biti bez nominalne vrednosti.

Obine akcije

lan 251
Obina akcija je akcija koja imaocu daje:
1) pravo uea i glasanja na skuptini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;
2) pravo na isplatu dividende;
3) pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;
4) pravo preeg sticanja obinih akcija, i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije, iz novih emisija;
5) druga prava u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Obine akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge finansijske instrumente.

Delimino uplaene akcije

lan 252
Delimino uplaene akcije u smislu ovog zakona su obine akcije po osnovu kojih akcionar nije izvrio u celosti obavezu
uplate odnosno unosa uloga u drutvo.
Akcionar vri prava po osnovu delimino uplaenih akcija srazmerno uplaenom, odnosno unetom ulogu, ako statutom nije
drugaije odreeno.
Akcionar delimino uplaenih akcija javnog akcionarskog drutva ne moe, pre uplate odnosno unosa uloga po osnovu tih
akcija u celosti u drutvo:
1) te akcije prenositi ili njima na bilo koji nain raspolagati;
2) ostvarivati pravo glasa po osnovu tih akcija.

Preferencijalne akcije

lan 253
Preferencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili vie povlaenih prava utvrenih statutom i odlukom o izdavanju,
kao to su:
1) pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od njene nominalne vrednosti, koja se isplauje
prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija;
2) pravo da mu se neisplaena dividenda iz stava 1. taka 1) ovog lana kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima
obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija);
3) pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim sluajevima isplate dividende imaocima
obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova (participativna preferencijalna akcija);
4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce obinih akcija;
5) pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive preferencijalne akcije);
6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod drugim uslovima.
Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne moe biti vea od 50% osnovnog kapitala drutva.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo uea u radu skuptine, bez prava glasa, ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo preeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa obinim akcijama u pogledu pristupa aktima i
dokumentima drutva iz l. 465. i 466. ovog zakona.

Preferencijalne akcije sa pravom otkupa od strane drutva

lan 254
Odlukom skuptine o izdavanju preferencijalnih akcija moe se predvideti da drutvo ima obavezu i/ili pravo na njihov otkup
pod uslovima iz te odluke, ako su izdavanje ovakvih akcija i uslovi i nain sprovoenja njihovog otkupa utvreni statutom.
Drutvo moe otkupiti akcije iz stava 1. ovog lana pod sledeim uslovima:
1) da su akcije u celosti uplaene;
2) da se isplata cene za akcije vri iskljuivo iz rezervi formiranih za ove namene;
3) da je ispunjen uslov iz lana 282. stav 2. taka 2) ovog zakona.

Pravo glasa akcionara sa preferencijalnim akcijama

lan 255
Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju i pravo jednog glasa po akciji na bilo kojoj skuptini akcionara u okviru svoje
klase akcija o sledeim pitanjima:
1) poveanju ili smanjenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase;
2) izmeni bilo kog povlaenog prava akcija te klase;
3) utvrivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti drutva na zamenu ili konverziju njihovih hartija od vrednosti
u akcije te klase;
4) podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase;
5) novoj emisiji iste klase preferencijalnih akcija, ili izdavanju nove klase akcija koje daju vea prava u odnosu na prava koja
daju akcije te klase, ili izmeni prava iz akcija druge klase tako da daju jednaka ili vea prava u odnosu na prava koja daju
akcije te klase;
6) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava preeg upisa akcija te klase;
7) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava glasa iz akcija te klase ako je to pravo utvreno statutom u skladu sa stavom 2.
ovog lana.
Statutom akcionarskog drutva moe se odrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijama koje se mogu zameniti za obine
akcije imaju pravo glasa zajedno sa akcionarima koji imaju obine akcije, o svim ili o odreenim pitanjima, kada imaju broj
glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se mogu pretvoriti.
Statutom akcionarskog drutva moe se odrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo glasa zajedno sa
akcionarima koji imaju obine akcije ako dividenda koja im pripada po odluci skuptine nije isplaena, do isplate te dividende,
srazmerno ueu tih preferencijalnih akcija u osnovnom kapitalu drutva.

Akcije sa vie vlasnika

lan 256
Akcija moe pripadati veem broju lica (u daljem tekstu: suvlasnici akcije).
Suvlasnitvo na akciji stie se na osnovu:
1) zakona (nasleivanje i slino);
2) ugovora (poklon, kupoprodaja idealnog dela akcije i slino);
3) statusnih promena drutva.
Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom u odnosu prema drutvu i solidarno su odgovorni prema drutvu za obaveze
koje imaju po osnovu akcije.
Suvlasnici akcije ostvaruju pravo glasa i pravo na pristup aktima i dokumentima drutva iz lana 464. ovog zakona samo
preko zajednikog punomonika koji se odreuje sporazumom svih suvlasnika.
Potpisi suvlasnika na sporazumu iz stava 4. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Suvlasnici akcije o odreivanju zajednikog punomonika obavetavaju drutvo i upisuju zajednikog punomonika u
Centralni registar.
Pravne radnje preduzete prema zajednikom punomoniku imaju dejstvo kao da su preduzete prema svim suvlasnicima.
Do dana upisa zajednikog punomonika u Centralni registar:
1) pravne radnje koje su preduzete prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim suvlasnicima;
2) akcija na kojoj postoji suvlasnitvo ne daje pravo glasa i nee se raunati u kvorum za odravanje skuptine.

Podela i spajanje akcija

lan 257
Akcionarsko drutvo moe odlukom skuptine:
1) svaku akciju jedne klase podeliti na dve ili vie akcija te klase, uz istovremeno smanjenje njihove nominalne vrednosti tako
da osnovni kapital drutva ostane nepromenjen;
2) spojiti dve ili vie akcija jedne klase u jednu akciju te klase, uz istovremeno poveanje njene nominalne vrednosti tako da
osnovni kapital drutva ostane nepromenjen.
Drutvo je u obavezi da u sluaju podele ili spajanja akcija istovremeno izmeni statut.
Ako bi kao rezultat spajanja ili podele akcija pojedinim akcionarima preostao deo akcije, ti akcionari imaju pravo da od
drutva pisanim putem u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 1. ovog lana zahtevaju da dokupe nedostajui
deo akcije kako bi stekli jednu celu akciju ili da budu isplaeni od strane drutva za deo akcije koji bi im preostao.
Ako je akcionar zahtevao da dokupi nedostajui deo akcije kako bi stekao jednu celu akciju, u obavezi je da u roku iz stava 3.
ovog lana uplati drutvu trinu vrednost nedostajueg dela akcije.
Ako je akcionar zahtevao da bude isplaen od strane drutva za deo akcije koji bi mu preostao, drutvo je u obavezi da mu u
daljem roku od 30 dana od dana prijema tog zahteva isplati taj deo akcije po trinoj vrednosti.
Trina vrednost iz st. 4. i 5. utvruje se u skladu sa odredbama lana 259. stav 1. i stav 2. taka 1) ovog zakona.
Ako u sluaju iz stava 3. ovog lana dolazi do poveanja osnovnog kapitala, odnosno do smanjenja osnovnog kapitala, a
koje u oba sluaja ne prelazi 1% osnovnog kapitala, drutvo nije u obavezi da primeni odredbe ovog zakona o poveanju,
odnosno smanjenju osnovnog kapitala, osim odredaba o registraciji tih promena u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je drutvo izdalo finansijske instrumente koji se mogu zameniti za obine akcije, u sluaju iz stava 1. ovog lana u
obavezi je da istovremeno donese i odluku, odnosno preduzme drugu radnju koja e obezbediti da prava imalaca tih
finansijskih instrumenata ostanu nepromenjena.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 8. ovog lana, svaki imalac finansijskog instrumenta moe tubom nadlenom
sudu traiti da se odluka iz stava 1. ovog lana stavi van snage.
Tuba iz stava 9. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 1. ovog lana.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na akcije bez nominalne vrednosti.
 Nominalna vrednost akcija

lan 258
Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrena odlukom o izdavanju akcija.
Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.
Nominalna vrednost jedne akcije ne moe biti nia od 100 dinara.
Nominalna vrednost preferencijalnih akcija drutva ne moe biti nia od nominalne vrednosti obinih akcija tog drutva.

Utvrivanje trine vrednosti akcija

lan 259
Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se kao ponderisana prosena cena ostvarena na regulisanom
tritu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, u periodu od
est meseci koji prethodi danu donoenja odluke kojom se utvruje trina vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu
ostvareni obim prometa akcijama te klase na tritu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te
klase, i da je najmanje u tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija
te klase na mesenom nivou.
Izuzetno, trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva moe se utvrditi putem procene u skladu sa lanom 51. ovog
zakona pod uslovom da tako utvrenu trinu cenu prihvati skuptina na osnovu obrazloenog predloga odbora direktora,
odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno u kome se mora navesti i vrednost tih akcija utvrena u
skladu sa stavom 1. ovog lana.
Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se putem procene u skladu sa lanom 51. ovog zakona ako je
ispunjen jedan od sledeih uslova:
1) ako nije ostvaren obim prometa iz stava 1. ovog lana;
2) u sluaju izdavanja akcija nove klase.
Trina vrednost akcija utvrena u skladu sa stavom 1. ovog lana, odnosno procena vrednosti iz stava 2. ovog lana vae
tri meseca od dana utvrivanja trine vrednosti, odnosno od dana na koji je procena izvrena, i u oba sluaja moraju biti
vaee na dan donoenja odgovarajue odluke skuptine ako se trina vrednost utvruje za potrebe donoenja te odluke.
Trina vrednost akcija drutva koje nije javno akcionarsko drutvo utvruje se u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana.

Emisiona cena akcija

lan 260
Emisiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvruje se odlukom o izdavanju akcija.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, osim u sluaju izdavanja odobrenih akcija u skladu sa lanom 313. ovog
zakona kada tu odluku donosi odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, tom odlukom moe se utvrditi raspon emisione cene uz ovlaenje
odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno da posebnom odlukom utvrdi emisionu
cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena ne moe biti nia od trine vrednosti utvrene u skladu sa lanom 259. ovog zakona, osim u sluaju kada se
akcije izdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala kojom akcionarsko drutvo postaje
javno akcionarsko drutvo.
Emisiona cena ne moe biti nia od nominalne vrednosti akcije, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti.
Kada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije vea od njihove nominalne ili raunovodstvene vrednosti, razlika izmeu te
dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.
Drutvo moe odlukom o emisiji odrediti i popust na emisionu cenu, s tim da cena sa popustom ne moe biti manja od
nominalne vrednosti akcije, odnosno od raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti:
1) kod javne ponude, investicionom drutvu koje prua usluge pokroviteljstva u postupku te javne ponude akcija sa
obavezom otkupa u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala;
2) kod ponude koja nije javna ponuda, postojeim akcionarima radi ostvarivanja prava preeg upisa iz lana 277. ovog
zakona, ako statutom nije iskljuena mogunost ostvarivanja ovog prava pod povlaenim uslovima, pri emu taj popust ne
moe biti vei od 10% emisione cene.

Prenos akcija i prava iz akcija

 lan 261
Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom prenos akcija ogranien pravom pree kupovine ostalih akcionara ili
prethodnom saglasnou drutva.
Prenos akcija u drutvima koja nisu javna akcionarska drutva vri se ugovorom koji se zakljuuje u pisanoj formi i overava u
skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Prenos akcija u javnim akcionarskim drutvima vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Prava koja akcionaru daju akcije odreene klase (u daljem tekstu: prava iz akcija), osim prava glasa, mogu se slobodno
prenositi.
Statutom ili odlukom o izdavanju akcija moe se prenos prava iz akcija ograniiti ili ukinuti.
Prenos akcija i prava iz akcija javnog akcionarskog drutva ne moe se ograniiti.
Na ogranienja u prenosu akcija iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na
ogranienja u prenosu udela kod drutva sa ogranienom odgovornou.

Zamenljive obveznice i varanti

lan 262
Zamenljive obveznice su obveznice koje imaocu, pod uslovima utvrenim odlukom o izdavanju, daju pravo na zamenu za
obine akcije drutva.
Varanti su, u smislu ovog zakona, hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija
odreene vrste i klase po odreenoj ceni, odreenog dana ili u odreenom periodu.
Zamenljive obveznice i varanti koji daju pravo na sticanje obinih akcija ne mogu se izdati ako broj obinih akcija na koje daju
pravo, zajedno sa ukupnim brojem obinih akcija na koje daju pravo ve izdate zamenljive obveznice i varanti, prelazi ukupan
broj odobrenih obinih akcija.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, zamenljive obveznice i varanti mogu se izdati i ako broj obinih akcija na koje daju pravo,
zajedno sa ukupnim brojem obinih akcija na koje daju pravo ve izdate zamenljive obveznice i varanti, prelazi ukupan broj
odobrenih obinih akcija, ako je za tu razliku skuptina donela odluku o uslovnom poveanju osnovnog kapitala.
Odredbe st. 3. i 4. ovog lana shodno se primenjuju na varante koji daju pravo na sticanje preferencijalnih akcija.
Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata donosi skuptina.
Zamenljive obveznice i varanti mogu se upisati samo putem novanog uloga.
Pravo preeg upisa zamenljivih obveznica imaju akcionari sa obinim akcijama.
Pravo preeg upisa varanata imaju akcionari klase akcija na ije sticanje ti varanti daju pravo.
Odredbe lana 277. ovog zakona koje ureuju ostvarivanje prava preeg upisa akcija shodno se primenjuju i na ostvarivanje
prava preeg upisa zamenljivih obveznica i varanata.

Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata

lan 263
Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata je vrednost po kojoj se izdaju zamenljive obveznice i varanti i utvruje se
odlukom o njihovom izdavanju.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, s tim to se tom odlukom moe utvrditi raspon emisione cene uz ovlaenje
odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno, da posebnom odlukom utvrdi
emisionu cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena zamenljivih obveznica ne moe biti manja od:
1) nominalne vrednosti akcija za koje se mogu zameniti, odnosno u sluaju akcija bez nominalne vrednosti njihove
raunovodstvene vrednosti;
2) trine vrednosti akcija za koje se mogu zameniti, a koja se utvruje u skladu sa lanom 259. ovog zakona.

3. Osnivanje drutva

Osnivaki akt i prvi statut drutva

lan 264
Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju osnivaki akt drutva.
Potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Akcionari koji osnivaju drutvo prilikom osnivanja drutva potpisuju i prvi statut drutva.

Sadraj osnivakog akta

lan 265
Osnivaki akt sadri:
1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite akcionara koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili drugi
identifikacioni broj i prebivalite akcionara koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime, matini broj i sedite akcionara
koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite akcionara koji je
strano pravno lice;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) ukupan iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog od akcionara koji osnivaju
drutvo, rok uplate, odnosno unosa uloga;
5) podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva drutvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu, njihovu nominalnu
vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednost deo osnovnog kapitala za koji su one izdate; i
6) izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih
akcija.

Uplata, odnosno unos uloga kod osnivanja drutva

lan 266
Upisane akcije koje se u skladu sa osnivakim aktom uplauju u novcu uplauju se pre registracije osnivanja drutva na
privremeni raun otvoren kod poslovne banke u Republici Srbiji.
Pre registracije drutva akcionari koji osnivaju drutvo duni su da uplate, odnosno unesu uloge koji predstavljaju najmanje
25% osnovnog kapitala, pri emu uplaeni iznos novanog dela osnovnog kapitala ne moe biti nii od iznosa minimalnog
osnovnog kapitala iz lana 293. ovog zakona.

Trokovi osnivanja drutva i posebne pogodnosti

lan 267
Prvim statutom moe se odrediti da drutvo snosi odreene stvarno nastale trokove po osnovu osnivanja drutva, ili da
akcionari koji osnivaju drutvo imaju pravo na naknadu tih trokova od drutva, u kom sluaju se utvruje najvii iznos tih
trokova.
Drutvo nee biti u obavezi da nadoknadi bilo koji iznos trokova iz stava 1. ovog lana ako naknada tih trokova nije
predviena prvim statutom.
Ako se prilikom osnivanja drutva akcionarima koji osnivaju drutvo ili treim licima koja su uestvovala u osnivanju drutva ili
pribavljanju potrebnih saglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebne pogodnosti, u prvom statutu drutva se navodi vrsta
tih pogodnosti, period na koji se daju i lica kojima se daju.
Posebne pogodnosti mogu se ukinuti izmenom statuta.

Ugovori sa akcionarima nakon registracije drutva

lan 268
Ako javno akcionarsko drutvo sa akcionarima koji su osnovali drutvo u periodu od dve godine od dana registracije
osnivanja drutva zakljui ugovor na osnovu koga drutvo stie odreene stvari ili prava po ceni koja je jednaka ili vea od
10% vrednosti osnovnog kapitala:
1) vrednost tih stvari i prava mora se proceniti u skladu sa l. 51. do 58. ovog zakona; i
2) taj ugovor je podloan odobrenju skuptine, troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije
odreena vea veina.
Ugovor iz stava 1. ovog lana ne moe stupiti na snagu pre pribavljanja odobrenja iz stava 1. taka 2) ovog lana, i pravne
radnje koje drutvo preduzme u ispunjenju tog ugovora su bez pravnog dejstva do pribavljanja tog odobrenja.
Ugovor iz stava 1. ovog lana mora biti zakljuen u pisanoj formi.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na:
1) ugovore zakljuene u okviru redovnog poslovanja drutva;
2) sticanje stvari ili prava u okviru upravnog ili sudskog postupka;
3) transakcije na tritu kapitala u smislu zakona koji ureuje trite kapitala.

4. Odnos drutva i akcionara

Jednak tretman akcionara

lan 269
Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak nain.

Raspodela dobiti

lan 270
Po usvajanju finansijskih izvetaja za poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom:
1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za rezerve, ako su one predviene posebnim zakonom (zakonske rezerve).
Ako nakon rasporeivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog lana preostane deo dobiti, skuptina ga moe raspodeliti za
sledee namene:
1) za rezerve, ako ih je drutvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);
2) za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na dividendu

lan 271
Plaanje dividende akcionarima moe se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skuptine, kojom
se odreuje i iznos dividende (odluka o isplati dividende).
Posle donoenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaena dividenda postaje poverilac drutva za
iznos te dividende.
Drutvo je u obavezi da o odluci o isplati dividende obavesti akcionare kojima se isplauje dividenda u roku od 15 dana od
dana donoenja te odluke, shodnom primenom odredaba ovog zakona o obavetavanju akcionara o sednici skuptine.
Dividenda na akcije isplauje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase akcija koje poseduju na dan
dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju akcija te klase.
Sporazum ili akt drutva kojim se pojedinim akcionarima u okviru iste klase akcija daju posebne pogodnosti u pogledu isplate
dividende, nitav je.

Nain plaanja dividende

lan 272
Dividenda se moe plaati u novcu ili u akcijama drutva, u skladu sa odlukom o isplati dividende.
Ako se plaanje dividende vri u akcijama drutva:
1) takvo plaanje mora biti odobreno od strane akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri po pravilima o glasanju
akcionara u okviru klase akcija;
2) svakom akcionaru klase akcija koja ima pravo na dividendu plaanje se vri u akcijama te klase.
Izuzetno, dividenda se moe platiti u akcijama druge vrste ili klase samo ako je takvo plaanje odobreno troetvrtinskom
veinom glasova prisutnih akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri i istom tolikom veinom glasova akcionara klase
akcija u ijim akcijama se dividenda isplauje.
Drutvo je u obavezi da akcionare kojima se isplauje dividenda obavesti o takvoj isplati neposredno pre ili nakon izvrene
isplate, shodnom primenom odredaba ovog zakona o obavetavanju akcionara o sednici skuptine.

Privremena dividenda (meudividenda)

lan 273
Ako statutom nije drugaije odreeno, drutvo moe plaati privremenu dividendu (meudividenda) u bilo koje vreme izmeu
redovnih sednica skuptine ako:
1) izvetaji o poslovanju drutva i njegovim finansijskim rezultatima sainjeni za tu namenu jasno pokazuju da je drutvo u
periodu za koji se isplauje meudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloiva novana sredstva drutva dovoljna za plaanje
te meudividende;
2) iznos meudividende koji se isplauje nije vei od ukupne dobiti ostvarene nakon zavretka prethodne poslovne godine za
koju su sainjeni finansijski izvetaji, uveane za nerasporeenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a
umanjene za utvrene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.
Plaanje meudividende akcionarima moe se odobriti i odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, ako je to odreeno statutom ili odlukom skuptine.
Ako se plaanje meudividende odobrava odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, meudividenda se moe platiti samo u novcu.

Dan dividende

lan 274
Statutom moe se odrediti dan, ili metod njegovog odreivanja, na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na
dividendu, odnosno pravo na isplatu po osnovu smanjenja kapitala ili po osnovu likvidacionog ostatka (dan dividende).
Ako statutom nije odreen dan dividende, taj dan se odreuje odlukom o isplati dividende, u skladu sa metodom za njegovo
odreivanje ako je ona odreena statutom.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, javno akcionarsko drutvo kao dan dividende ne moe odrediti raniji dan od dana akcionara
utvrenog u skladu sa lanom 331. ovog zakona.
Ako statutom nije odreen dan dividende za isplatu privremene dividende, taj dan se odreuje odlukom iz lana 273. ovog
zakona kojom se odobrava njena isplata.
Akcionar koji prenese svoje akcije po osnovu kojih je stekao pravo na dividendu posle dana dividende, a pre isplate
dividende, zadrava to pravo.

Ogranienja plaanja akcionarima

lan 275
Drutvo ne moe vriti plaanja akcionarima ako je prema poslednjim godinjim finansijskim izvetajima neto imovina drutva
manja, ili bi usled takve isplate postala manja, od uplaenog osnovnog kapitala uveanog za rezerve koje je drutvo u
obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim u sluaju smanjenja osnovnog
kapitala.
Ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu godinu ne moe biti vei od dobiti na kraju te poslovne godine, uveane za
nerasporeenu dobit iz prethodnih perioda i iznose rezervi predvienih za raspodelu akcionarima, a umanjene za
nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i iznose rezervi koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili
statutom, ako takve rezerve postoje.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, drutvo uvek moe vriti plaanja svom akcionaru koji je fiziko lice po osnovu ugovora o
radu.
Akcionari kojima je izvreno plaanje suprotno odredbama ovog lana obavezni su da isti iznos vrate drutvu ako su znali ili
su morali znati da se plaanje vri u suprotnosti sa odredbama ovog lana.
Zahtev drutva iz stava 4. ovog lana zastareva u roku od pet godina od dana kada je isplata izvrena.
Svaki akcionar koji ispunjava uslove iz lana 79. ovog zakona moe podneti derivativnu tubu zbog povrede odredaba stava
5. ovog lana u svoje ime a za raun drutva.

Zajam i davanje obezbeenja drutvu od strane akcionara

lan 276
Na zajam i davanje obezbeenja drutvu od strane akcionara shodno se primenjuju odredbe lana 181. ovog zakona o
zajmu i davanju obezbeenja lana drutva s ogranienom odgovornou.

Pravo preeg upisa

lan 277
Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz nove emisije srazmerno broju u celosti uplaenih akcija te klase koje ima na dan
donoenja odluke o izdavanju akcija, u odnosu na ukupan broj akcija te klase.
Pravo iz stava 1. ovog lana akcionar ima i kod izdavanja hartija od vrednosti koje daju pravo na sticanje vrste i klase akcija
koje akcionar ima.
Statutom se moe utvrditi da akcionar ima pravo preeg upisa i kod izdavanja akcija druge vrste i klase od onih koje ima ali
samo po ostvarivanju tog prava od strane akcionara koji poseduju vrstu i klasu akcija koje se izdaju.
Postupak ostvarivanja prava preeg upisa utvruje se statutom, pri emu je drutvo u obavezi da:
1) svakog akcionara koji ima pravo preeg upisa obavesti o odluci o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti;
2) obezbedi da rok za ostvarivanje ovog prava ne bude krai od 30 dana od dana slanja obavetenja o odluci o izdavanju
akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti.
Obavetenje iz stava 4. taka 1) ovog lana upuuje se shodnom primenom odredaba lana 335. ovog zakona o slanju
poziva za skuptinu akcionara, i sadri naroito: broj akcija koje se izdaju, emisionu cenu, rok i nain korienja prava preeg
upisa.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se prilikom izdavanja novih akcija kada se one izdaju u postupku statusne promene
drutva.

Iskljuenje prava preeg upisa

lan 278
Pravo preeg upisa iz lana 277. ovog zakona moe se ograniiti ili iskljuiti samo u sluaju ponude kod koje nije obavezna
objava prospekta u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, i to odlukom skuptine donetom na pisani predlog odbora
direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koji obavezno sadri:
1) razloge ogranienja, odnosno iskljuenja prava preeg upisa;
2) detaljno obrazloenje predloene emisione cene.
Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara i registruje se u skladu sa
zakonom o registraciji.
Ako je emisiona cena utvrena putem procene u skladu sa lanom 259. stav 2. ovog zakona, akcionar koji smatra da ta
procena nije odgovarajua ima pravo da po tom osnovu pobija odluku iz stava 1. ovog lana u skladu sa lanom 376. ovog
zakona.
Odluka iz stava 1. ovog lana ne moe se sprovesti pre isteka roka za pobijanje te odluke u skladu sa lanom 376. ovog
zakona.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ima ovlaenje da izdaje odobrene
akcije, pravo pree kupovine moe se ograniiti ili ukinuti samo na osnovu odluke skuptine koja je doneta troetvrtinskom
veinom glasova prisutnih akcionara.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se prilikom izdavanja novih akcija kada se one izdaju u postupku statusne promene
drutva.

Finansijska podrka drutva za sticanje akcija

lan 279
Odredbe lana 154. ovog zakona o finansijskoj podrci drutva s ogranienom odgovornou za sticanje udela u drutvu
shodno se primenjuju na finansijsku podrku akcionarskog drutva za sticanje akcija u drutvu.

Iskljuenje akcionara zbog neuplate odnosno neunoenja uloga

lan 280
Na iskljuenje akcionara zbog neuplate odnosno neunoenja uloga shodno se primenjuju odredbe lana 195. ovog zakona o
iskljuenju lana drutva s ogranienom odgovornou.

5. Sopstvene akcije

Zabrana upisa akcija drutva

lan 281
Drutvo ne moe upisivati akcije koje samo izdaje.
Akcije drutva ne moe upisivati njegovo kontrolisano drutvo, niti te akcije moe upisati tree lice koje postupa u svoje ime,
a za raun kontrolisanog drutva.
Ako je akcije drutva upisalo tree lice u svoje ime a za raun drutva, smatrae se da je to lice upisalo akcije za svoj raun.
Akcionari koji osnivaju drutvo, a u sluaju poveanja osnovnog kapitala lanovi odbora direktora, odnosno izvrnog i
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, odgovorni su za uplatu odnosno unos uloga za akcije upisane
suprotno st. 1 i 2. ovog lana.
Sporazum o oslobaanju od odgovornosti ili obeteenju koji drutvo zakljui sa licima iz stava 4. ovog lana nitav je.
Lica iz stava 4. ovog lana mogu se osloboditi odgovornosti ako dokau da nisu znali niti su mogli znati da je dolo do
krenja odredaba st. 1. i 2. ovog lana.

Sopstvene akcije i uslovi sticanja

lan 282
Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje je drutvo steklo od svojih akcionara.
Drutvo moe sticati sopstvene akcije neposredno ili preko treeg lica koje akcije stie u svoje ime a za raun drutva pod
sledeim uslovima:
1) da je skuptina donela odluku kojom je dala odobrenje za sticanje sopstvenih akcija;
2) da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija neto imovina drutva nee biti manja od uplaenog osnovnog kapitala uveanog
za rezerve koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim rezervi
koje su statutom predviene za sticanje sopstvenih akcija;
3) da su akcije koje drutvo stie u celosti uplaene;
4) u sluaju javnog akcionarskog drutva, da ukupna nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija bez
nominalne vrednosti tako steenih akcija, ukljuujui i ranije steene sopstvene akcije, ne prelazi 10% osnovnog kapitala
drutva.
Odluka iz stava 2. taka 1) ovog lana sadri uslove sticanja i raspolaganja ovim akcijama, a naroito:
1) maksimalan broj sopstvenih akcija koje se stiu;
2) rok u kome drutvo moe stei sopstvene akcije, koji ne moe biti dui od dve godine;
3) minimalnu i maksimalnu cenu za sticanje sopstvenih akcija, ako se sopstvene akcije stiu uz naknadu;
4) nain raspolaganja i cenu po kojoj se steene sopstvene akcije otuuju, odnosno metod utvrivanja te cene, ako se
sopstvene akcije otuuju uz naknadu.
Izuzetno, drutvo moe sticati sopstvene akcije i bez odluke iz stava 2. taka 1) ovog lana, a na osnovu odluke odbora
direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno:
1) u sluaju javnog akcionarskog drutva, ako je to neophodno da bi se spreila vea i neposredna teta po drutvo, u kom
sluaju je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, obavezan da na prvoj sledeoj
sednici skuptine akcionare obavesti o razlozima i nainu sticanja sopstvenih akcija, njihovom broju i ukupnoj nominalnoj
vrednosti, odnosno ukupnoj raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, njihovom ueu u osnovnom
kapitalu drutva kao i ukupnom iznosu koji je drutvo za njih platilo;
2) ako se sopstvene akcije stiu radi raspodele zaposlenima u drutvu ili povezanom drutvu, ili za nagraivanje lanova
odbora direktora, odnosno izvrnog i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ali najvie do 3% bilo koje
klase akcija u toku poslovne godine, pod uslovom da je takva mogunost predviena statutom i da su izdvojene rezerve za
ove namene.
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, u obavezi je da prilikom svakog sticanja
sopstvenih akcija proveri da li su uslovi iz stava 2. ta. 2) do 4) ovog lana ispunjeni i da o tome saini pisani izvetaj.

Sticanje sopstvenih akcija kontrolnog drutva

lan 283
Ako akcije drutva stie njegovo kontrolisano drutvo, kao i ako te akcije stie tree lice koje postupa u svoje ime, a za raun
kontrolisanog drutva, smatra se da je te akcije steklo kontrolno drutvo i na takve akcije se primenjuju odredbe ovog zakona
o sopstvenim akcijama.
Ako je kontrolisano drutvo steklo akcije kontrolnog drutva pre uspostavljanja kontrole, po uspostavljanju kontrole ove akcije
ne smatraju se sopstvenim akcijama u smislu ovog zakona, ali prestaju da daju pravo glasa i njihova nominalna vrednost,
odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, dodaje se iznosu osnovnog kapitala i rezervi kod
utvrivanja ispunjenosti uslova iz lana 282. stav 2. taka 2) ovog zakona.

Izuzeci od uslova za sticanje sopstvenih akcija

lan 284
Odredbe lana 282. st. 2. do 5. ovog zakona ne primenjuju se ako drutvo stie sopstvene akcije:
1) kao posledicu ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara;
2) kao posledicu iskljuenja akcionara;
3) besteretno;
4) kao posledicu statusne promene;
5) po osnovu odluke suda;
6) ako se akcije stiu radi sprovoenja postupka smanjenja kapitala drutva.

Postupak sticanja sopstvenih akcija

lan 285
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno je duan da, u skladu sa odlukom o sticanju
sopstvenih akcija iz lana 282. stav 2. taka 1) ovog zakona i lana 282. stav 4. ovog zakona, uputi ponudu za otkup svim
akcionarima te klase akcija.
Ponuda iz stava 1. ovog lana sadri:
1) vrstu, klasu i broj akcija koje drutvo eli da stekne;
2) cenu koju je drutvo spremno da plati ili nain njenog utvrivanja;
3) nain i rok za isplatu cene;
4) postupak i rok u kojem akcionari mogu odgovoriti na ponudu drutva, koji ne moe biti krai od 15 dana.
Ponuda iz stava 1. ovog lana upuuje se shodnom primenom odredaba lana 335. ovog zakona o slanju poziva za
skuptinu akcionara.
Ako je ukupan broj akcija koje akcionari drutvu ponude na prodaju vei od broja akcija iz stava 2. taka 1) ovog lana,
drutvo e od svakog akcionara otkupiti srazmeran broj akcija koje akcionar ponudi na prodaju, s tim to e se prilikom
obrauna srazmernog broja akcija uzeti u obzir samo ceo broj akcija.
Izuzetno od stava 4. ovog lana, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, moe
odluiti da drutvo stekne i vei broj akcija, ali ne vie od broja akcija navedenih u odluci iz lana 282. stav 2. taka 1) ovog
zakona, a ako je broj akcija koje drutvo stie manji od ukupnog broja akcija koje akcionari ponude na prodaju, drutvo je u
obavezi da potuje princip srazmernosti iz stava 4. ovog lana.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se kod sticanja sopstvenih akcija u sluajevima iz lana 282. stav 4. taka 1) i lana 284.
ta. 1) do 5) ovog zakona.

Status sopstvenih akcija

lan 286
Sopstvene akcije ne daju pravo glasa.
Sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov za plaanja akcionarima osim u sluaju
smanjenja kapitala.

Obaveza otuenja sopstvenih akcija

lan 287
Ako je drutvo steklo sopstvene akcije suprotno odredbama l. 282. i 284. ovog zakona, ono je u obavezi je da ih otui ili
poniti u roku od godinu dana od dana sticanja.
Sopstvenim akcijama steenim u skladu sa lanom 282. stav 4. taka 1) ovog zakona drutvo raspolae u skladu sa
propisima koji ureuju trite kapitala.
Sopstvene akcije steene u skladu sa lanom 282. stav 4. taka 2) ovog zakona drutvo je u obavezi da raspodeli licima
utvrenim u odluci o sticanju u roku od godinu dana od dana sticanja.
Ako je drutvo steklo sopstvene akcije u skladu sa lanom 282. i lanom 284. ta. 1) do 5) ovog zakona ija je nominalna
vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti vea od 10% osnovnog kapitala, u obavezi
je da ih u roku od tri godine od dana sticanja otui tako da ukupna vrednost tako steenih sopstvenih akcija drutva ne bude
vea od 10% osnovnog kapitala.
Izuzetno, u sluaju akcionarskog drutva koje nije javno u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, ukupna vrednost
steenih sopstvenih akcija drutva, koje drutvo moe zadrati nakon isteka roka iz stava 4. ovog lana, ne moe biti vea od
20% osnovnog kapitala.
Ako drutvo ne raspodeli, odnosno ne otui sopstvene akcije u rokovima iz st. 3. i 4. ovog lana, odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno u obavezi je da ih, bez posebne odluke skuptine, odmah po isteku
roka poniti i po tom osnovu smanji osnovni kapital drutva.

Nain i postupak otuenja sopstvenih akcija

lan 288
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno donosi odluku o otuenju sopstvenih akcija,
u skladu sa uslovima raspolaganja utvrenim odlukom iz lana 282. stav 2. taka 1) ovog zakona.
Prilikom otuenja sopstvenih akcija lica koja su akcionari drutva na dan donoenja odluke iz stava 1. ovog lana imaju pravo
pree kupovine.
Ako po ispunjenju obaveze iz stava 1. ovog lana preostane odreeni broj sopstvenih akcija, drutvo ih moe otuiti treim
licima ili ponititi u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno, u sluaju akcionarskog drutva koje nije javno, pravo pree kupovine se moe ograniiti ili ukinuti samo odlukom
skuptine koja je doneta troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara.
Cena po kojoj drutvo moe otuiti sopstvene akcije utvruje se shodnom primenom lana 260. ovog zakona.
Na ostvarivanje, ograniavanje ili ukidanje prava pree kupovine iz ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 277. i 278.
ovog zakona.

Izvetavanje o sopstvenim akcijama

lan 289
Drutvo koje je tokom poslovne godine steklo ili raspolagalo sopstvenim akcijama duno je da u godinjim finansijskim
izvetajima za tu poslovnu godinu navede:
1) razloge sticanja;
2) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti,
sopstvenih akcija steenih i otuenih tokom te godine, kao i njihovo uee u osnovnom kapitalu;
3) cenu po kojoj su te akcije steene odnosno otuene;
4) vrstu, klasu, ukupan broj i nominalnu vrednost, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti,
sopstvenih akcija drutva na kraju te poslovne godine, kao i njihovo uee u osnovnom kapitalu drutva.

Sopstvene akcije javnog akcionarskog drutva

lan 290
Odredbe l. 281. do 289. ovog zakona primenjuju se i na javno akcionarsko drutvo ako zakonom kojim se ureuje trite
kapitala nije drugaije ureeno.

Uzimanje u zalogu akcija drutva

lan 291
Drutvo ne moe uzeti u zalogu akcije koje je samo izdalo, neposredno ili preko treeg lica koje te akcije uzima u zalogu u
svoje ime, a za raun drutva.

Sticanje sopstvenih zamenljivih obveznica i varanata

lan 292
Na sticanje zamenljivih obveznica i varanata shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o sticanju sopstvenih akcija iz lana
282. ovog zakona.
Ako drutvo stekne svoje zamenljive obveznice ili varante, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno u obavezi je da ih, bez posebne odluke skuptine, odmah po sticanju poniti.
Ponitavanjem zamenljivih obveznica i varanata u skladu sa stavom 2. ovog lana smanjuje se uslovno poveani osnovni
kapital drutva, pri emu se ne sprovodi postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Smanjenje uslovno poveanog osnovnog kapitala registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
 6. Kapital

6.1. Minimalni osnovni kapital

lan 293
Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom
predvien vei iznos.

6.2. Poveanje osnovnog kapitala

Donoenje odluke

lan 294
Odluku o izdavanju akcija radi poveanja osnovnog kapitala drutva donosi skuptina, osim u sluaju odobrenog kapitala
kada takvu odluku moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Odluka iz stava 1. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji u roku od est meseci od dana donoenja.
Odluka iz stava 1. ovog lana koja nije registrovana u skladu sa stavom 2. ovog lana nitava je.
Upis akcija po osnovu odluke iz stava 1. ovog lana ne moe poeti pre njene registracije u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Odluka iz stava 1. ovog lana moe se doneti tek nakon potpune uplate, odnosno unosa uloga za ranije izdate i upisane
akcije.
Ogranienje iz stava 5. ovog lana ne primenjuje se ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu:
1) poveanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne promene;
2) poveanja osnovnog kapitala nenovanim ulozima.

Naini poveanja

lan 295
Osnovni kapital drutva moe se poveati:
1) novim ulozima;
2) uslovno, u skladu sa lanom 301. ovog zakona (uslovno poveanje kapitala);
3) iz nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te namene (poveanje iz neto imovine drutva);
4) kao rezultat statusne promene.
Pod poveanjem osnovnog kapitala novim ulozima iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se i konverzija duga u osnovni
kapital.
U javnom akcionarskom drutvu poveanje osnovnog kapitala se ne moe sprovesti konverzijom duga u osnovni kapital.
Odredbe o poveanju osnovnog kapitala novim ulozima iz l. 296. do 300. ovog zakona primenjuju se i na izdavanje akcija
javnom ponudom ako zakonom kojim se ureuje trite kapitala nije drugaije ureeno.

6.2.1. Poveanje osnovnog kapitala novim ulozima

Sadraj odluke

lan 296
Odluka o poveanju osnovnog kapitala novim ulozima sadri naroito:
1) iznos poveanja osnovnog kapitala;
2) nain poveanja osnovnog kapitala, kao i prag uspenosti emisije akcija;
3) rokove za sprovoenje odluke;
4) emisionu cenu odreenu u skladu sa lanom 260. ovog zakona ili metod njenog utvrivanja;
5) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona, ili kriterijume na osnovu kojih e se ti elementi odrediti;
6) oznaku banke kod koje se vri uplata akcija.
Prag uspenosti iz stava 1. taka 2) ovog lana predstavlja odnos izmeu broja upisanih akcija i broja akcija ije je izdavanje
utvreno odlukom.
Ako se osnovni kapital poveava nenovanim ulozima odluka iz stava 1. ovog lana sadri i:
1) predmet ili pravo koje drutvo stie i procenu njegove vrednosti;
2) ime i druge podatke iz lana 265. ovog zakona o licu koje unosi nenovani ulog;
3) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost akcija, odnosno raunovodstvenu vrednost akcija kod akcija bez nominalne
vrednosti, koje se izdaju po tom osnovu.
Procena vrednosti iz stava 3. taka 1) ovog lana vri se u skladu sa lanom 51. ovog zakona.
Ako odluka o poveanju osnovnog kapitala nenovanim ulozima ne sadri podatke iz stava 3. ovog lana:
1) pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovanog uloga u drutvo ne proizvode pravno dejstvo prema drutvu;
2) lice koje je akcije upisalo na osnovu nenovanog uloga duno je da emisionu cenu tako upisanih akcija uplati u novcu.
Upis akcija po osnovu novih uloga

lan 297
Drutvo koje izdaje akcije u postupku poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u obavezi je da saini obrazac upisnice
koji sadri:
1) podatke o drutvu;
2) datum odluke o izdavanju akcija;
3) ukupan iznos za koji se osnovni kapital poveava;
4) vrstu, klasu i broj akcija koje se izdaju;
5) prava, ogranienja i ostale bitne elemente akcija koje se izdaju;
6) emisionu cenu akcije i prag uspenosti izdavanja;
7) nain i rokove plaanja, odnosno unosa uloga i druge obaveze ako su utvrene odlukom o izdavanju;
8) podatke o nenovanom ulogu iz lana 296. stav 3. ovog zakona, ako se poveanje kapitala vri nenovanim ulozima;
9) datum kada licu koje upisuje akcije prestaje obaveza koju je preuzelo upisnicom u sluaju neuspene emisije;
10) podatke o licu koje upisuje akcije iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
11) podatke o vrsti, klasi i broju akcija koje se upisuju.
Drutvo je duno da odlukom iz lana 296. ovog zakona utvrdi nain na koji e obrazac upisnice sa podacima iz stava 2. ta.
1) do 9) ovog lana biti uinjen dostupnim zainteresovanim licima.
Lice upisuje akcije unoenjem podataka iz stava 1. ta. 10) i 11) ovog lana u upisnicu i podnoenjem potpisane upisnice
drutvu ili licu koje je drutvo ovlastilo da sprovede postupak upisa akcija.
Drutvo moe odlukom iz lana 296. ovog zakona propisati i nain identifikacije lica koja podnose upisnicu drutvu.
Uplata akcija po osnovu novih uloga i unos nenovanih uloga

lan 298
Upisane akcije uplauju se u skladu s odlukom o njihovom izdavanju, s tim to se neposredno po isteku perioda za vrenje
upisa uplauje iznos koji ne moe biti manji od 25% njihove nominalne, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti, kao i celokupan iznos emisione premije, ako postoji.
Uplata preostalog iznosa upisanih akcija mora se izvriti u roku od pet godina od dana registracije odluke o poveanju
osnovnog kapitala, odnosno u roku od dve godine u sluaju javnog akcionarskog drutva, osim ako je odlukom o njihovom
izdavanju predvien krai rok.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, kod javnog akcionarskog drutva uplata akcija u sluaju poveanja kapitala putem javne
ponude vri se odmah po isteku roka za upis akcija.
Ako se poveanje osnovnog kapitala vri nenovanim ulozima, isti u celosti moraju biti uneti u drutvo u roku od pet godina
od dana registracije odluke o poveanju osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji, odnosno u roku od dve godine
ako je drutvo javno, osim ako je odlukom o njihovom izdavanju predvien krai rok.
Ako poveanje kapitala nije uspelo, a deo uloga je uplaen, odnosno unet, drutvo je u obavezi da vrati uplaeni, odnosno
uneti ulog najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za upis akcija.
Na postupak uplate akcija koje se izdaju javnom ponudom primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuje trite kapitala.
 Upis akcija i akcionara u Centralni registar

lan 299
Ako je poveanje kapitala po osnovu novih uloga uspelo u smislu l. 296. i 298. ovog zakona, drutvo podnosi zahtev za upis
novoizdatih akcija i njihovih imalaca u Centralni registar preko lana Centralnog registra, u roku od pet radnih dana od dana
okonanja upisa i uplate.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se:
1) odluka o izdavanju akcija;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) spisak lica koja su upisala i uplatila akcije, sa pojedinano oznaenim brojem upisanih i uplaenih akcija i ukupnim
iznosom uplaenih akcija, sa pisanom izjavom zakonskog zastupnika drutva o tanosti tih podataka;
4) potvrda lana Centralnog registra i banke kod koje je vrena uplata akcija o upisanim i uplaenim akcijama;
5) pisana izjava zakonskog zastupnika drutva o uspenosti emisije i ispunjenosti uslova iz lana 298. st. 1. i 3. ovog zakona;
6) primerak ugovora zakljuenog izmeu drutva i lana Centralnog registra u pogledu usluga u vezi sa tim poveanjem
kapitala.
Centralni registar donosi akt kojim propisuje formu zahteva iz stava 1. ovog lana i dokumentaciju koja se prilae uz taj
zahtev.
Ako su akcije izdate javnom ponudom, upis izdatih akcija i njihovih zakonitih imalaca u Centralni registar vri se u skladu sa
zakonom koji ureuje trite kapitala.
Registracija poveanja kapitala novim ulozima

lan 300
U roku od osam dana od dana upisa akcija izdatih u postupku poveanja osnovnog kapitala u Centralni registar u skladu sa
lanom 299. ovog zakona, drutvo je u obavezi da poveanje osnovnog kapitala registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnovni kapital drutva smatra se poveanim danom registracije poveanja osnovnog kapitala u skladu sa stavom 1. ovog
lana.

6.2.2. Uslovno poveanje osnovnog kapitala

Osnovi i iznos uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 301
Uslovno poveanje osnovnog kapitala drutva sprovodi se samo u obimu potrebnom za:
1) ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica na konverziju u akcije drutva;
2) ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija drutva;
3) ostvarivanje prava zaposlenih, direktora i lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, na kupovinu
akcija drutva, ako je to odreeno statutom;
4) sprovoenje postupka statusne promene.
Iznos poveanja osnovnog kapitala iz stava 1. ovog lana u momentu donoenja odluke ne moe biti vei od 50% osnovnog
kapitala drutva, osim u sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana kada ne moe biti vei od 3% osnovnog kapitala drutva.
Odluka skuptine o uslovnom poveanju osnovnog kapitala koja nije u skladu sa odredbama ovog lana nitava je.
Sadraj odluke

lan 302
Odluka o uslovnom poveanju osnovnog kapitala drutva sadri naroito:
1) iznos i namenu uslovnog poveanja osnovnog kapitala;
2) kategorije lica koja imaju pravo na upis akcija i uslove i rokove za ostvarivanje tog prava;
3) rok u kome se moe sprovesti poveanje osnovnog kapitala;
4) cenu po kojoj se stiu akcije ili metod po kojoj se ona moe odrediti;
5) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona.
 Upis i uplata akcija kod uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 303
Imaoci zamenljivih obveznica pravo upisa akcija kod realizacije uslovnog poveanja osnovnog kapitala ostvaruju
dostavljanjem pisane izjave drutvu o pretvaranju zamenljivih obveznica u akcije, pri emu ova izjava zamenjuje upis i
plaanje akcija.
Na postupak upisa akcija u sluajevima iz lana 301. stav 1. ta. 2) do 4) shodno se primenjuje lan 297. ovog zakona.
U sluajevima iz lana 301. stav 1. ta. 2) do 4) ovog zakona akcije se ne mogu izdati pre njihove uplate.
Akcije se mogu izdati u zamenu za zamenljive obveznice samo ako se razlika izmeu iznosa za koji su izdate te obveznice i
iznosa osnovnog kapitala koji predstavljaju te akcije pokrije iz rezervi raspoloivih za te namene ili uplatom odgovarajueg
novanog iznosa od strane imalaca tih obveznica.
Upis akcija i akcionara u Centralni registar i registracija uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 304
Na upis akcija i akcionara u Centralni registar, kao i na registraciju poveanja osnovnog kapitala u sluaju iz lana 303. ovog
zakona shodno se primenjuju odredbe l. 299. i 300. ovog zakona.

6.2.3. Poveanje osnovnog kapitala iz neto imovine drutva

Pretvaranje nerasporeene dobiti i rezervi u osnovni kapital

lan 305
Poveanje osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva vri se pretvaranjem nerasporeene dobiti i rezervi u osnovni
kapital drutva.
Nerasporeena dobit i rezerve drutva mogu se pretvoriti u osnovni kapital samo ako drutvo nije iskazalo gubitak u
finansijskim izvetajima na osnovu kojih se donosi odluka o poveanju osnovnog kapitala.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, drutvo moe, pod uslovom da prethodno izvri pokrie gubitka iz stava 2. ovog lana,
poveati osnovni kapital iz nerasporeene dobiti i rezervi koje preostanu po pokriu tog gubitka.
U osnovni kapital se mogu pretvoriti samo rezerve koje se mogu koristiti za te namene.
Finansijski izvetaji kao osnov za donoenje odluke

lan 306
U sluaju javnog akcionarskog drutva i drutva koje podlee obavezi revizije u skladu sa zakonom koji ureuje
raunovodstvo i reviziju, finansijski izvetaji na osnovu kojih se donosi odluka o poveanju osnovnog kapitala iz neto imovine
drutva moraju imati pozitivno miljenje revizora u smislu zakona koji ureuje raunovodstvo i reviziju.
U sluaju iz stava 1. ovog lana odluka o poveanju osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva moe se zasnivati na
finansijskim izvetajima za prethodnu poslovnu godinu pod uslovom da drutvo registruje takvu odluku u skladu sa zakonom
o registraciji u roku od est meseci od dana usvajanja tih finansijskih izvetaja od strane skuptine.
Sadraj odluke

lan 307
Odluka o poveanju osnovnog kapitala iz neto imovine drutva sadri naroito:
1) ukupan iznos poveanja osnovnog kapitala;
2) iznos i vrstu rezervi odnosno iznos nerasporeene dobiti koja se pretvara u osnovni kapital;
3) naznaku da li se izdaju nove akcije ili se postojeim akcijama poveava nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti;
4) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona, ako se poveanje osnovnog kapitala vri izdavanjem novih
akcija.
Ko ima pravo na sticanje akcija

lan 308
Pravo na akcije po osnovu poveanja osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva imaju akcionari drutva na dan
donoenja te odluke.
Akcionari iz stava 1. ovog lana imaju pravo na akcije po osnovu poveanja osnovnog kapitala u srazmeri sa njihovim
uplaenim odnosno unetim ulogom u odnosu na uplaeni odnosno uneti osnovni kapital drutva.
Pravo iz stava 1. ovog lana pripada i drutvu po osnovu sopstvenih akcija drutva.
Odluka skuptine koja nije u skladu sa odredbama ovog lana nitava je.
Prava imalaca zamenljivih obveznica

lan 309
Kod poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva srazmerno se poveavaju prava imalaca zamenljivih obveznica
drutva u pogledu broja akcija na koje imaju pravo ili njihove nominalne, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti.
Pravo na dividendu

lan 310
Akcije steene poveanjem osnovnog kapitala iz neto imovine drutva, odnosno iznos poveanja nominalne vrednosti ili
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, daju pravo na dividendu za celu poslovnu godinu u kojoj je
doneta odluka o poveanju osnovnog kapitala, ako tom odlukom nije drugaije odreeno.
Odlukom o poveanju osnovnog kapitala iz neto imovine drutva moe se odrediti da akcije steene poveanjem osnovnog
kapitala iz neto imovine drutva, odnosno iznos poveanja nominalne vrednosti ili raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti uestvuju u raspodeli dividendi i za prethodnu poslovnu godinu, ako se ta odluka donese pre odluke o
raspodeli dobiti za prethodnu poslovnu godinu.
Upis poveanja osnovnog kapitala u Centralni registar

lan 311
Uz zahtev Centralnom registru za upis novih akcija i njihovih imalaca, odnosno upis poveanja nominalne ili raunovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti po osnovu poveanja kapitala iz neto imovine drutva dostavlja se:
1) odluka o poveanju kapitala;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) pisana izjava zakonskog zastupnika drutva o ispunjenosti uslova iz l. 305. i 306. ovog zakona.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od pet radnih dana od dana registracije odluke o poveanju kapitala u skladu
sa zakonom o registraciji.
Javno akcionarsko drutvo duno je da istovremeno sa podnoenjem zahteva iz stava 1. ovog lana Komisiji za hartije od
vrednosti dostavi obavetenje o poveanju kapitala iz neto imovine drutva.
Registracija poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva

lan 312
Na registraciju poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva shodno se primenjuju odredbe lana 300. ovog zakona.

6.2.4. Odobreni kapital

Odobrene akcije

lan 313
Akcionarsko drutvo pored izdatih akcija moe da ima i odobrene akcije odreene vrste i klase, ako je to predvieno
statutom, s tim to broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih obinih akcija.
Odobrene akcije mogu se izdavati kod poveanja kapitala drutva novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih
obveznica i varanata.
Skuptina donosi odluku o odobrenim akcijama koja sadri bitne elemente odobrenih akcija, a moe da sadri i ovlaenje za
odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno da te odobrene akcije izda u roku
odreenom tom odlukom.
Rok iz stava 3. ovog lana ne moe biti dui od pet godina od dana donoenja odluke i moe biti produen izmenom statuta
ili odlukom skuptine, pre njegovog isteka, s tim to svako takvo produenje moe biti za period koji ne moe biti dui od pet
godina.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, odluka skuptine nije potrebna ako su svi elementi propisani stavom 3. ovog lana utvreni
statutom.
Odluka iz stava 3. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

6.3. Smanjenje osnovnog kapitala

Donoenje i sadraj odluke

lan 314
Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skuptina troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara svake klase
akcija koja ima pravo glasa po predmetnom pitanju.
Izuzetno, odluku o smanjenju osnovnog kapitala moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno, u sluaju ponitenja sopstvenih akcija drutva, ako je to ovlaenje dato odlukom skuptine iz lana
282. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz st. 1. i 2. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana
donoenja.
Odluka iz stava 1. ovog lana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog lana nitava je.
Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvruju se cilj, obim i nain tog smanjenja, a naroito da li se smanjenje osnovnog
kapitala sprovodi u skladu sa l. 320. ili 321. ovog zakona.
Ako se smanjenje osnovnog kapitala vri uz primenu odredaba lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca, odluka o
smanjenju osnovnog kapitala sadri i poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja radi obezbeenja.

lan 315
(Brisano)

Naini smanjenja osnovnog kapitala

lan 316
Osnovni kapital drutva moe se smanjiti:
1) povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara;
2) ponitenjem sopstvenih akcija drutva;
3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
Smanjenje osnovnog kapitala drutva vri se uz primenu odredaba ovog zakona o zatiti poverilaca, ako ovim zakonom nije
drugaije propisano.

Pretpostavke za povlaenje i ponitenje akcija

lan 317
Povlaenje i ponitenje akcija drutva moe se vriti samo ako je ta mogunost bila predviena statutom pre nego to je
izvren upis akcija koje se povlae i ponitavaju.
Izuzetno, povlaenje i ponitenje akcija moe se vriti i u sluaju kada ta mogunost nije bila predviena statutom pre nego
to je izvren upis akcija koje se povlae i ponitavaju, pod uslovom da se odluka o smanjenju osnovnog kapitala
povlaenjem i ponitenjem akcija donese uz saglasnost svakog akcionara ije se akcije povlae i ponitavaju, kao i treih lica
koja imaju prava na tim akcijama koja su upisana u Centralnom registru.
Odluka skuptine o smanjenju osnovnog kapitala povlaenjem i ponitenjem akcija iz stava 2. ovog lana obavezno sadri
uslove, rokove i nain na koji se sprovodi povlaenje i ponitenje akcija, ako isti nisu utvreni statutom.

Jednaki tretman akcionara iste klase

lan 318
Akcionari iste klase u sprovoenju postupka smanjenja osnovnog kapitala drutva imaju isti tretman.
Jednak tretman akcionara iz stava 1. ovog lana obezbeuje se srazmernim povlaenjem i ponitenjem akcija od svih
akcionara date klase akcija, ili srazmernim smanjenjem nominalne, odnosno raunovodstvene vrednosti akcija svih akcionara
date klase akcija.
Iznos smanjenja osnovnog kapitala mora se utvrditi u visini koja omoguava sprovoenje naela jednakog tretmana u skladu
sa stavom 2. ovog lana.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala koja je doneta suprotno naelu jednakog tretmana nitava je.
 Zatita poverilaca

lan 319
Registar privrednih subjekata objavljuje odluku o smanjenju osnovnog kapitala drutva u neprekidnom trajanju od tri meseca
poev od dana registracije u skladu sa lanom 314. stav 3. ovog zakona.
Drutvo je duno da poveriocima koji su poznati drutvu, a ija pojedinana potraivanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u
protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan registracije odluke o smanjenju osnovnog
kapitala u skladu sa lanom 314. stav 3. ovog zakona uputi i pisano obavetenje o toj odluci, najkasnije 30 dana po
sprovedenoj registraciji te odluke.
Poverioci ija su potraivanja, nezavisno od datuma dospea, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o
smanjenju osnovnog kapitala drutva u skladu sa stavom 1. ovog lana mogu pisanim putem traiti od drutva obezbeenje
tih potraivanja do isteka perioda objave te odluke iz stava 1. ovog lana.
Poverioci koji su traili obezbeenje potraivanja u skladu sa stavom 3. ovog lana i koji od drutva ne dobiju obezbeenje
tih potraivanja u roku od tri meseca po isteku roka iz stava 1. ovog lana, niti im drutvo izmiri ta potraivanja, mogu tubom
protiv drutva pred nadlenim sudom traiti ustanovljavanje obezbeenja svojih potraivanja, pod uslovom da dokau da je
izmirenje njihovih potraivanja ugroeno predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala.
Prilikom odluivanja po tubi iz stava 3. ovog lana sud e posebno voditi rauna o tome da li je traeno obezbeenje
neophodno u cilju zatite poverilaca imajui u vidu imovinu drutva.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, obezbeenje potraivanja ne mogu traiti:
1) poverioci ija potraivanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se ureuje steaj;
2) poverioci ije je potraivanje obezbeeno.
U sluaju smanjenja osnovnog kapitala drutvo moe vriti plaanja akcionarima samo po isteku roka od 30 dana od dana
registracije smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.

Izuzeci od primene odredaba o zatiti poverilaca kod ponitenja akcija

lan 320
Odredbe lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca ne primenjuju se u sledeim sluajevima:
1) kada se ponitavaju sopstvene akcije koje je drutvo besteretno steklo i koje su u potpunosti uplaene;
2) kada se akcije koje su u potpunosti uplaene povlae i ponitavaju isplatom na teret sredstava rezervi koje se mogu
koristiti za te namene, pri emu je drutvo u obavezi da potuje odredbe lana 275. ovog zakona o ogranienjima plaanja;
3) kada se kod akcija bez nominalne vrednosti njihovim povlaenjem i ponitenjem istovremeno poveava uee preostalih
akcija u osnovnom kapitalu drutva, odnosno kod akcija sa nominalnom vrednou poveava nominalna vrednost preostalih
akcija tako da ne doe do smanjenja osnovnog kapitala drutva;
4) kada se sa povlaenjem i ponitenjem akcija istovremeno izdaju nove akcije u nominalnoj vrednosti povuenih akcija,
odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

Izuzeci od primene odredaba o zatiti poverilaca kod smanjenja osnovnog kapitala bez promene neto imovine
drutva

lan 321
Na smanjenje osnovnog kapitala drutva koje nema za posledicu promenu neto imovine drutva ne primenjuju se odredbe
lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca.
Neto imovina drutva ne menja se u sluaju smanjenja osnovnog kapitala kojim se:
1) pokrivaju gubici drutva;
2) stvaraju ili poveavaju rezerve za pokrivanje buduih gubitaka drutva ili za poveanje osnovnog kapitala iz neto imovine
drutva.
Smanjenje osnovnog kapitala drutva iz stava 2. taka 1) ovog lana moe se vriti samo ako drutvo ne raspolae
nerasporeenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene i u iznosu koji ne moe biti vei od iznosa gubitaka
koji se pokrivaju.
Rezerve iz stava 2. taka 2) ovog lana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti vee od 10% osnovnog kapitala.
Smanjenje kapitala u skladu sa odredbama ovog lana ne moe biti osnov za isplate akcionarima ili oslobaanje akcionara
od obaveza uplate, odnosno unosa upisanih, a neuplaenih, odnosno neunetih uloga u drutvo.

Upis smanjenja osnovnog kapitala u Centralni registar

 lan 322
Nakon registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala drutva, drutvo podnosi Centralnom registru zahtev za upis
promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala uz koji podnosi:
1) odluku o smanjenju osnovnog kapitala;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) podatke o promenama koje se upisuju i akcionarima na ijim raunima se promene upisuju;
4) pisanu izjavu predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno,
o ispunjenosti zakonom propisanih uslova za smanjenje kapitala.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od pet radnih dana od dana registracije odluke o smanjenju osnovnog
kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju smanjenja kapitala koje je drutvo bilo duno da sprovede u skladu sa lanom 319. ovog zakona, drutvo zahtev iz
stava 1. ovog lana dostavlja nakon sprovedenog postupka zatite poverilaca, uz koji pored dokumentacije iz stava 1. ovog
lana podnosi i:
1) dokaz o objavljivanju odluke iz stava 1. taka 1) ovog lana u skladu sa lanom 319. ovog zakona;
2) pisanu izjavu predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno,
da su sva potraivanja ije obezbeenje ili izmirenje je traeno od strane poverilaca u skladu sa lanom 319. stav 3. ovog
zakona obezbeena odnosno izmirena, odnosno da ti poverioci u propisanom roku nisu podneli tubu nadlenom sudu,
odnosno da je nadleni sud odbio da naloi ustanovljavanje obezbeenja u korist tih poverilaca.
Direktori i lanovi nadzornog odbora odgovaraju solidarno poveriocima drutva za tetu koja nastane kao posledica
sprovedenog smanjenja osnovnog kapitala drutva ako je izjava iz stava 1. taka 4) ili izjava iz stava 2. taka 2) ovog lana
bila netana.

Registracija smanjenja osnovnog kapitala i dejstvo registracije

lan 323
Po izvrenom upisu promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala u Centralnom registru, drutvo je u obavezi da izvri
registraciju smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnovni kapital drutva smatra se smanjenim danom registracije iz stava 1. ovog lana.

Najvei iznos smanjenja

lan 324
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala drutva ispod minimalnog osnovnog kapitala iz lana 293. ovog zakona moe se
doneti samo pod uslovom da se istovremeno sprovede i poveanje osnovnog kapitala u skladu sa lanom 325. ovog zakona
tako da kao rezultat tog smanjenja i poveanja osnovni kapital drutva bude najmanje jednak minimalnom iznosu osnovnog
kapitala iz lana 293. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ako drutvo ne donese istovremeno i odluku o poveanju osnovnog kapitala u skladu sa tim
stavom i ne sprovede to poveanje, odluka o smanjenju osnovnog kapitala nitava je.

Istovremeno smanjenje i poveanje osnovnog kapitala

lan 325
Drutvo moe doneti odluku kojom se istovremeno osnovni kapital drutva smanjuje po jednom osnovu i poveava po
drugom osnovu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona o smanjenju i poveanju osnovnog kapitala drutva.

7. Upravljanje drutvom

Organi drutva

lan 326
Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora.
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) nadzorni odbor;
3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini akcionar drutva.
Statutom se odreuje da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.
Promena vrste organizacije upravljanja vri se izmenom statuta.

7.1. Skuptina

7.1.1. Opta pravila

Primena odredaba o skuptini

lan 327
Odredbe ovog zakona koje se odnose na skuptinu drutva primenjuju se na sva akcionarska drutva nezavisno od vrste
organizacije upravljanja.
Sastav skuptine i prava akcionara

lan 328
Skuptinu ine svi akcionari drutva.
Akcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine, to podrazumeva:
1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija;
2) pravo na uee u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skuptine, ukljuujui i pravo na podnoenje predloga,
postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skuptine i dobijanje odgovora, u skladu sa statutom i poslovnikom
skuptine.
Izuzetno, statutom se moe utvrditi minimalan broj akcija koje akcionar mora posedovati za lino uee u radu skuptine,
koji ne moe biti vei od broja koji predstavlja 0,1% ukupnog broja akcija odgovarajue klase.
Akcionari koji pojedinano ne poseduju broj akcija propisan u skladu sa stavom 3. ovog lana imaju pravo da u radu
skuptine uestvuju preko zajednikog punomonika ili da glasaju u odsustvu u skladu sa ovim zakonom.
Statutom ili poslovnikom skuptine mogu se uvesti samo ona ogranienja prava na uee u radu skuptine koja su
usmerena na obezbeivanje reda na sednici skuptine.
Nadlenost skuptine

lan 329
Skuptina odluuje o:
1) izmenama statuta;
2) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti;
3) broju odobrenih akcija;
4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija;
5) statusnim promenama i promenama pravne forme;
6) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;
7) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka;
8) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;
9) usvajanju izvetaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
10) naknadama direktorima, odnosno lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, odnosno
pravilima za njihovo odreivanje, ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti drutva;
11) imenovanju i razreenju direktora;
12) imenovanju i razreenju lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
13) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj drutva;
14) izboru revizora i naknadi za njegov rad;
15) drugim pitanjima koja su u skladu sa ovim zakonom stavljena na dnevni red sednice skuptine;
16) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Sednice skuptine

lan 330
Sednice skuptine mogu biti redovne ili vanredne.
Dan akcionara

lan 331
Dan akcionara je dan na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na uee u radu sednice skuptine i pada na
deseti dan pre dana odravanja te sednice.
Spisak akcionara iz stava 1. ovog lana drutvo utvruje na osnovu izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara Centralnog
registra.
Akcionar sa spiska iz stava 1. ovog lana koji nakon dana akcionara na tree lice prenese svoje akcije zadrava pravo da
uestvuje u radu te sednice skuptine po osnovu akcija koje je posedovao na dan akcionara.
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da svakom akcionaru sa spiska iz
stava 1. ovog lana na njegov pisani zahtev, koji moe biti poslat i elektronskim putem, bez odlaganja, a najkasnije narednog
radnog dana od dana prijema zahteva, dostavi taj spisak u pisanoj ili elektronskoj formi.
Izuzetno od stava 4. ovog lana, u sluaju javnog akcionarskog drutva koje ima preko 10.000 akcionara na dan akcionara,
smatrae se da je drutvo izvrilo obavezu iz tog stava ako akcionarima koji su podneli zahtev omogui uvid u spisak iz stava
1. ovog lana u prostorijama drutva poev od narednog radnog dana od dana akcionara pa do radnog dana koji prethodi
danu odravanja sednice skuptine, o emu je duno da obavesti akcionare u pozivu za sednicu skuptine.
Mesto odravanja sednice

lan 332
Sednica se po pravilu odrava u seditu drutva.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno moe odluiti da se sednica skuptine odri
i na drugom mestu ako je to potrebno radi olakane organizacije sednice skuptine.
Predsednik skuptine

lan 333
Sednicom skuptine predsedava predsednik skuptine odreen statutom, odnosno lice koje skuptina na svakoj sednici bira
u skladu sa statutom ili poslovnikom skuptine, a ako statut i poslovnik skuptine ne propisuju postupak za izbor predsednika
skuptine predsednik skuptine je lice koje poseduje ili predstavlja najvei pojedinani broj glasova obinih akcija u odnosu
na ukupan broj glasova prisutnih akcionara sa obinim akcijama.
Ako je statutom skuptine predvieno da predsednika skuptine bira skuptina, statutom ili poslovnikom skuptine moe se
odrediti da jednom izabran predsednik skuptine vri tu funkciju i na svim narednim sednicama skuptine, do izbora novog
predsednika u skladu sa statutom odnosno poslovnikom skuptine.
Izuzetno, sednicom skuptine predsedava lice koje je sud u skladu sa lanom 339. ovog zakona odredio da vri funkciju
predsednika skuptine.
Poslovnik skuptine

lan 334
Skuptina na prvoj sednici na predlog predsednika skuptine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10%
glasova prisutnih akcionara veinom glasova prisutnih akcionara usvaja poslovnik o radu skuptine (poslovnik skuptine),
osim ako je vea veina predviena statutom.
Poslovnikom skuptine blie se utvruje nain rada i odluivanja skuptine u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Skuptina na svakoj sednici moe, na predlog predsednika skuptine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje
10% glasova prisutnih akcionara, veinom iz stava 1. ovog lana usvojiti izmene i dopune poslovnika skuptine.
Poziv za sednicu

lan 335
Poziv akcionarima za sednicu skuptine (u daljem tekstu: poziv za sednicu) sadri naroito:
1) dan slanja poziva;
2) vreme i mesto odravanja sednice;
3) predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim takama dnevnog reda se predlae da skuptina donese
odluku i navoenjem klase i ukupnog broja akcija koja o toj odluci glasa i veini koja je potrebna za donoenje te odluke;
4) obavetenje o nainima na koji se mogu preuzeti materijali za sednicu;
5) pouku o pravima akcionara u vezi sa ueem u radu skuptine i jasno i precizno obavetenje o pravilima za njihovo
ostvarivanje, koja pravila moraju biti u skladu sa ovim zakonom, statutom i poslovnikom skuptine;
6) formular za davanje punomoja, ako je drutvo propisalo obaveznu upotrebu tog formulara u skladu sa lanom 344. ovog
zakona;
7) obavetenje o danu akcionara i objanjenje da samo akcionari koji su akcionari drutva na taj dan imaju pravo na uee
u radu skuptine.
Obavetenje iz stava 1. taka 7) ovog lana naroito sadri:
1) podatke o pravima akcionara na predlaganje dnevnog reda i pravima na postavljanje pitanja, uz navoenje rokova u
kojima se ta prava mogu koristiti, pri emu to obavetenje moe da sadri i samo te rokove pod uslovom da je u njemu jasno
navedeno da su detaljne informacije o korienju tih prava dostupne na internet stranici drutva;
2) opis procedure za glasanje preko punomonika, a naroito informaciju o nainu na koji drutvo omoguava akcionarima
dostavu obavetenja o imenovanju punomonika elektronskim putem;
3) opis procedure za glasanje u odsustvu, kao i za glasanje elektronskim putem ako je to predvieno statutom, ukljuujui i
formulare za takvo glasanje.
Poziv za sednicu upuuje se licima koja su akcionari drutva na dan na koji je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
doneo odluku o sazivanju skuptine, odnosno na dan donoenja odluke suda ako se sednica skuptine saziva po nalogu
suda, i to:
1) na adrese akcionara iz jedinstvene evidencije akcionara, a dostavljanje se smatra izvrenim danom slanja preporuene
poiljke potom na tu adresu, odnosno elektronskom potom ako je akcionar dao pisanu saglasnost za takav nain slanja ili
2) objavljivanjem na internet stranici drutva i na internet stranici registra privrednih subjekata.
Javno akcionarsko drutvo duno je da poziv za sednicu objavi i na internet stranici regulisanog trita, odnosno
multilateralne trgovake platforme gde su ukljuene njegove akcije, a objavu uvek vri i na svojoj internet stranici.
Objava u skladu sa stavom 3. taka 2) i stavom 4. ovog lana mora trajati najmanje do dana odravanja sednice.
Statutom drutva se moe predvideti da se poziv za sednicu upuuje i objavljivanjem u najmanje jednom visokotiranom
dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Drutvo nije duno da u pozivu za sednicu navede elemente iz stava 1. ta. 4), 6) i 7) ovog lana, ako u pozivu za sednicu
naznai internet stranice sa kojih se mogu preuzeti ti podaci, odnosno dokumenti.
Drutvo je u obavezi da snosi sve trokove objavljivanja i slanja poziva za sednicu.
Ako iz tehnikih razloga drutvo nije u mogunosti da formulare iz stava 2. taka 3) ovog lana objavi na svojoj internet
stranici, drutvo je u obavezi da na svojoj internet stranici naznai na koji nain se ti formulari mogu pribaviti u papirnoj formi,
u kom sluaju je u obavezi da te formulare dostavi putem pote i bez ikakve naknade svakom akcionaru koji to zatrai.
Materijali za sednicu skuptine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima istovremeno sa slanjem poziva:
1) linim preuzimanjem ili putem punomonika, u seditu drutva u redovno radno vreme ili
2) na internet stranici drutva, tako da ih akcionari mogu preuzeti u celosti.
Statutom se mogu predvideti i dodatni naini za stavljanje na raspolaganje materijala za sednicu akcionarima drutva.
Javno akcionarsko drutvo je duno da na svojoj internet stranici, uz poziv za sednicu, objavi i ukupan broj akcija i prava
glasa na dan objave poziva, ukljuujui i broj akcija svake klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda sednice.
Sednica skuptine drutva koje nije javno akcionarsko drutvo moe se odrati i bez primene odredaba ovog lana ako svi
akcionari prisustvuju sednici i ako se ni jedan akcionar tome ne protivi.
Dnevni red

lan 336
Dnevni red utvruje se odlukom o sazivanju sednice skuptine koju donosi odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno.
Skuptina moe odluivati i raspravljati samo o takama na dnevnom redu.
Pravo na predlaganje dopune dnevnog reda

lan 337
Jedan ili vie akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa moe odboru direktora, odnosno nadzornom
odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno predloiti dodatne take za dnevni red sednice o kojima predlau da se
raspravlja, kao i dodatne take o kojima se predlae da skuptina donese odluku, pod uslovom da obrazloe taj predlog ili da
dostave tekst odluke koju predlau.
Predlog iz stava 1. ovog lana daje se pisanim putem, uz navoenje podataka o podnosiocima zahteva, a moe se uputiti
drutvu najkasnije 20 dana pre dana odravanja redovne sednice skuptine, odnosno deset dana pre odravanja vanredne
sednice skuptine.
Javno akcionarsko drutvo je duno da predlog iz stava 1. ovog lana objavi na internet stranici drutva najkasnije narednog
radnog dana od dana prijema predloga.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, prihvati predlog iz stava 1. ovog lana,
drutvo je u obavezi da novi dnevni red bez odlaganja dostavi akcionarima koji imaju pravo na uee u radu skuptine na
nain predvien u lanu 335. st. 3. do 5. ovog zakona.
Dopuna dnevnog reda po nalogu suda

lan 338
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne prihvati predlog iz lana 337. ovog
zakona u roku od tri dana od dana prijema predloga, podnosilac predloga ima pravo da u daljem roku od tri dana zahteva da
nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da predloene take stavi na dnevni red skuptine.
Odlukom kojom usvaja zahtev iz stava 1. ovog lana sud odreuje nove take dnevnog reda i odluku odmah, a najkasnije
narednog radnog dana, dostavlja drutvu koje je duno da tu odluku bez odlaganja dostavi akcionarima koji imaju pravo na
uee u radu skuptine na nain predvien u lanu 335. st. 3. do 5. ovog zakona.
Sud moe, prema okolnostima sluaja, odluiti da se odluka iz stava 2. ovog lana objavi o troku drutva u najmanje jednom
visokotiranom dnevnom listu koje se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ako nove take dnevnog reda obuhvataju i predlog za donoenje odreenih odluka, odluka suda iz stava 2. ovog lana mora
sadrati i tekst tih odluka.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva u sudu.
alba na odluku iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje.
Odravanje sednice po nalogu suda

lan 339
Ako se redovna sednica ne odri u roku propisanom ovim zakonom, akcionar koji ima pravo na uee u radu skuptine,
direktor ili lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno moe u roku od tri meseca od isteka roka za
odravanje redovne sednice zahtevati da sud u vanparninom postupku naloi odravanje te sednice.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, propusti da donese odluku po zahtevu
akcionara za sazivanje vanredne sednice u roku od osam dana od dana prijema zahteva, odnosno ako u tom roku odbije
zahtev, i o tome u istom roku ne obavesti podnosioca zahteva, kao i ako se vanredna sednica ne odri u roku od 30 dana od
dana prijema zahteva, svaki podnosilac zahteva moe u daljem roku od 30 dana zahtevati da sud u vanparninom postupku
naloi odravanje te sednice.
Smatrae se da je zahtev iz stava 2. ovog lana primljen od strane drutva po isteku tri dana od dana slanja zahteva ako je
poslat na sedite drutva preporuenom potom.
Odluka suda kojom se nalae odravanje sednice iz st. 1 ili 2. ovog lana sadri mesto i vreme odravanja sednice, nain
oglaavanja odravanja sednice i pozivanja akcionara, kao i dnevni red sednice.
Ako nae da je to opravdano prema okolnostima sluaja, sud moe odlukom iz stava 4. ovog lana imenovati i lice koje e, u
skladu sa odlukom suda, oglasiti odravanje sednice, izvriti pozivanje akcionara na sednicu, te predsedavati sednicom.
Trokove preduzimanja radnji iz stava 4. ovog lana i trokove lica iz stava 5. ovog lana duan je da, prema odluci suda,
predujmi podnosilac zahteva.
Sud e odlukom iz stava 4. ovog lana obavezati drutvo da snosi trokove iz stava 6. ovog lana, kao i sve trokove
organizacije te sednice.
Postupak po zahtevu iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od
dana prijema zahteva.
 Glasanje u odsustvu

lan 340
Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu svog potpisa na formularu za glasanje u skladu sa
zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Statutom se moe iskljuiti obaveza overe potpisa iz stava 1. ovog lana.
Akcionar koji je glasao u odsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odluivanja o takama dnevnog reda po kojima je
glasao.
Uee u radu skuptine elektronskim putem

lan 341
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se omoguiti uee u radu skuptine i elektronskim putem i to:
1) prenosom sednice skuptine u stvarnom vremenu;
2) dvosmernim prenosom skuptine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omoguava obraanje akcionara skuptini sa
druge lokacije;
3) mehanizmom za glasanje elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice, bez potrebe da se imenuje punomonik koji je
fiziki prisutan na sednici.
Ako drutvo u skladu sa stavom 1. ovog lana omogui uee u radu skuptine elektronskim putem, takvo uee moe biti
ogranieno samo usled potrebe identifikacije akcionara i sigurnosti elektronske komunikacije, i to samo u meri u kojoj su
takva ogranienja potrebna za postizanje tih ciljeva.
Ako prilikom prenosa sednice skuptine iz stava 1. taka 1) ovog lana nastanu smetnje u prenosu, predsednik skuptine je
duan da prekine sednicu za vreme trajanja tih smetnji.
Pravo na postavljanje pitanja i dobijanje odgovora

lan 342
Akcionar koji ima pravo na uee u radu skuptine ima pravo da direktorima, i lanovima nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, postavi pitanja koja se odnose na take dnevnog reda sednice, kao i druga pitanja u vezi sa
drutvom samo u meri u kojoj su odgovori na ta pitanja neophodni za pravilnu procenu pitanja koja se odnose na take
dnevnog reda sednice.
Ako se na sednici skuptine matinog drutva raspravlja i o konsolidovanom finansijskom izvetaju, pravo na postavljanje
pitanja postoji i u odnosu na poslovanje povezanih drutava koja su ukljuena u konsolidovani finansijski izvetaj.
Direktor, odnosno lan nadzornog odbora duan je da akcionaru prui odgovor na postavljeno pitanje iz stava 1. ovog lana
tokom sednice.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, odgovor se moe uskratiti ako:
1) bi se razumno moglo zakljuiti da bi davanjem odgovora mogla biti naneta teta drutvu ili sa njime povezanom licu;
2) bi davanjem odgovora bilo uinjeno krivino delo;
3) je odgovarajua informacija dostupna na internet stranici drutva u formi pitanja i odgovora najmanje sedam dana pre
dana odravanja sednice.
Statutom i poslovnikom skuptine moe se urediti postupak za postavljanje pitanja iz stava 1. ovog lana iskljuivo radi
omoguavanja identifikacije akcionara, odravanja reda na sednici, odgovarajue pripreme sednice, kao i zatite poslovne
tajne i poslovnih interesa drutva.
Direktor, odnosno lan nadzornog odbora moe dati jedan odgovor na vie pitanja koja imaju istu sadrinu.
U sluaju da direktor, odnosno lan nadzornog odbora uskrati davanje odgovora akcionaru, ta injenica i razlog iz kojeg je
uskraeno davanje odgovora unee se u zapisnik sa sednice.
Davanje odgovora po nalogu suda

lan 343
U sluaju iz lana 342. stav 7. ovog zakona ako je po taki dnevnog reda u vezi sa kojom je postavljeno pitanje na koje je
uskraen odgovor doneta odluka skuptine, akcionar kojem je uskraen odgovor ima pravo da u roku od osam dana od dana
odravanja sednice zahteva da nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da mu dostavi odgovor na postavljeno
pitanje u roku od osam dana.
Pravo iz stava 1. ovog lana ima i svaki akcionar koji je na zapisnik izjavio da smatra da je odgovor neopravdano uskraen.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.
Punomoje za glasanje

lan 344
Akcionar ima pravo da putem punomoja ovlasti odreeno lice da u njegovo ime uestvuje u radu skuptine, ukljuujui i
pravo da u njegovo ime glasa (u daljem tekstu: punomoje za glasanje).
Punomonik iz stava 1. ovog lana ima ista prava u pogledu uea u radu sednice skuptine kao i akcionar koji ga je
ovlastio.
Drutvo ne moe da propie posebne uslove koje mora da ispunjava punomonik niti ograniiti njihov broj.
Ako je punomoje za glasanje izdato veem broju lica, smatrae se da je svako od punomonika ponaosob ovlaen za
glasanje.
Ako sednici pristupi vie od jednog punomonika istog akcionara po osnovu istih akcija, drutvo e kao punomonika
prihvatiti lice sa najkasnijim datumom na punomoju za glasanje, a ako ima vie od jednog punomoja za glasanje koja imaju
isti najkasniji datum drutvo je ovlaeno da kao punomonika prihvati samo jedno od tih lica.
Punomoje za glasanje daje se u pisanoj formi i sadri naroito:
1) ime, odnosno poslovno ime akcionara, sa svim podacima iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
2) ime punomonika, sa svim podacima iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
3) broj, vrstu i klasu akcija za koje se punomoje izdaje.
Ako fiziko lice daje punomoje za glasanje ono mora biti overeno u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa, osim
ako je ta obaveza iskljuena statutom.
Punomoje za glasanje moe se dati i elektronskim putem, ako je drutvo omoguilo takav nain davanja punomoja.
Javno akcionarsko drutvo je duno da omogui davanje punomoja za glasanje elektronskim putem.
Ako se punomoje daje elektronskim putem ono mora biti potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa
zakonom kojim se ureuje elektronski potpis.
Statutom javnog drutva mora se predvideti najmanje jedan nain na koji akcionar ili punomonik moe obavestiti drutvo o
datom punomoju za glasanje elektronskim putem, pri emu se mogu propisivati samo formalni zahtevi koji su neophodni za
identifikaciju akcionara i utvrivanje sadrine punomoja za glasanje.
Drutvo moe propisati obaveznu upotrebu odreenog formulara za davanje punomoja, pod uslovom da taj formular
omoguava davanje punomoja sa instrukcijama po svakoj taki dnevnog reda.
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se predvideti da su akcionar ili punomonik duni da kopiju punomoja dostave
drutvu pre dana odravanja sednice, s tim to kao poslednji dan za dostavu punomoja za glasanje ne moe biti odreen
dan koji prethodi danu odravanja sednice vie od tri radna dana.
Ako punomoje za glasanje sadri uputstva ili naloge za ostvarivanje prava glasa, punomonik je duan da postupa po
njima, a ako punomoje ne sadri uputstvo punomonik je duan da glasa savesno i u najboljem interesu akcionara.
Nalozi i uputstva iz stava 14. ovog lana moraju biti jasni i precizni i dati po takama dnevnog reda.
Nakon odravanja sednice, punomonik je duan da obavesti akcionara o nainu na koji je glasao na sednici.
Punomonik je odgovoran za tetu akcionaru ako pravo glasa vri u suprotnosti sa odredbom stava 14. ovog lana i ta
odgovornost se ne moe unapred ili naknadno ograniiti ili iskljuiti.
Ako je u punomoju za glasanje navedeno da se daje za jednu sednicu skuptine, ono vai i za ponovljenu sednicu.
Ako u punomoju za glasanje nije navedeno da se daje za jednu sednicu skuptine, ono vai i za sve naredne sednice
skuptine do opoziva, odnosno do isteka perioda na koji je dato.
Punomoje za glasanje nije prenosivo.
Ako je punomonik pravno lice, ono pravo glasa vri preko svog zakonskog zastupnika ili drugog za to posebno ovlaenog
lica, koje moe iskljuivo biti lan organa tog pravnog lica ili njegov zaposleni.
Ko moe biti punomonik

lan 345
Punomonik iz lana 344. ovog zakona moe biti svako poslovno sposobno lice.
Izuzetno, ako je upravljanje drutvom dvodomno punomonik ne moe biti lice koje je direktor ili lan nadzornog odbora
drutva.
U javnom akcionarskom drutvu punomonik akcionara ne moe biti lice koje je:
1) kontrolni akcionar drutva ili je lice koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili
2) direktor ili lan nadzornog odbora drutva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom drutvu koje je kontrolni akcionar drutva ili
u drutvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili
3) zaposleni u drutvu ili lice koje ima to svojstvo u drugom drutvu koje je kontrolni akcionar drutva ili u drutvu koje je pod
kontrolom kontrolnog akcionara ili
4) lice koje se u skladu sa lanom 62. ovog zakona smatra povezanim licem sa fizikim licem iz ta. 1) do 3) ovog stava ili
5) revizor drutva ili zaposleni u licu koje obavlja reviziju drutva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom drutvu koje je
kontrolni akcionar drutva ili u drutvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara.
Odredbe stava 3. ta. 1) do 4) ovog lana ne primenjuju se na punomonika kontrolnog akcionara.
Punomoje za vie akcionara

lan 346
Ako je jedno lice ovlaeno od strane vie akcionara kao punomonik za glasanje, ono moe vriti pravo glasa razliito za
svakog od tih akcionara.
Posebno pravilo za punomonike koje predlae drutvo

lan 347
Ako je u pozivu za sednicu akcionarima predloeno jedno ili vie lica kojima akcionari mogu dati punomoje za glasanje, za
svako od tih lica se u tom pozivu moraju navesti sve injenice i okolnosti od znaaja za utvrivanje postojanja sukoba
interesa iz lana 345. ovog zakona.
Lica iz stava 1. ovog lana duna su da odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno obaveste o svim injenicama i okolnostima iz stava 1. ovog lana odmah po saznanju o postojanju tih injenica ili
okolnosti.
Posebno pravilo za banke koje vode zbirne ili kastodi raune

lan 348
Banka koja vodi zbirne ili kastodi raune koja se u jedinstvenoj evidenciji akcionara vodi kao akcionar u svoje ime a za raun
svojih klijenata smatra se punomonikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente pod uslovom da prilikom pristupanja na
sednicu prezentuje pisano punomoje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje izdat od strane tih klijenata.
Banka iz stava 1. ovog lana moe vriti pravo glasa u odnosu na svakog od svojih klijenata posebno.
Punomoje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje mora se popuniti u celosti prilikom izdavanja i moe sadrati samo
elemente ili izjave koje se odnose na vrenje prava glasa.
Ako klijent ne izda odreena uputstva za glasanje, punomoje za glasanje moe dati pravo banci da glasa samo:
1) u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vrenja prava glasa ili
2) u skladu sa predlozima odbora direktora drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Banka iz stava 1. ovog lana je duna da najmanje jednom godinje sve klijente iz stava 1. ovog lana obavesti o tome da su
ovlaeni da punomoje za glasanje opozovu ili izmene u svako doba.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da klijentima iz stava 1. ovog lana omogui korienje formulara, koji mogu biti i
elektronski, za davanje punomoja za glasanje, odnosno naloga za zastupanje.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da tri godine od dana odravanja sednice uva kopije svih naloga za zastupanje i
datih punomoja za glasanje, u papirnoj ili elektronskoj formi, kao i da tokom tog perioda na zahtev akcionara koji je izdao
nalog za zastupanje, odnosno punomoje za glasanje izdaju pisanu potvrdu o tome da li su postupili u skladu sa nalozima,
odnosno uputstvima datim u punomoju.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da potuje i druge obaveze u pogledu postupanja na sednicama skuptine
akcionara i punomoja za glasanje propisane zakonom ili odreene odlukama Komisije za hartije od vrednosti.
Izmena ili opoziv punomoja za glasanje

lan 349
Akcionar moe da izmeni ili opozove punomoje u svakom trenutku do dana odravanja sednice pisanim putem, pod
uslovom da o tome do dana odravanja sednice obavesti punomonika i drutvo.
Izmena ili opoziv punomoja za glasanje vri se shodnom primenom odredaba ovog zakona o davanju punomoja.
Smatra se da je punomoje opozvano ako akcionar lino pristupi sednici skuptine.
Pristupanje na sednicu

lan 350
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se odrediti nain identifikacije akcionara i njihovih punomonika koja prisustvuju
sednici i koji uestvuju u njenom radu.
Procedura odreena u skladu sa stavom 1. ovog lana mora biti ograniena iskljuivo na utvrivanje identiteta lica i to samo
u meri u kojoj je to potrebno radi ostvarenja tog cilja.
Ako statutom i poslovnikom skuptine nije odreena procedura iz stava 1. ovog lana, identitet lica koja pristupaju na sednicu
utvruje se:
1) za fizika lica, uvidom u lini identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta;
2) za pravna lica, dokazom o svojstvu ovlaenog lica tog pravnog lica i uvidom u lini identifikacioni dokument sa slikom na
licu mesta.
Dokazom iz stava 3. taka 2) ovog lana smatra se izvod iz odgovarajueg registra, i posebno ovlaenje koje glasi na ime
tog lica ako to lice nije upisano u izvodu iz registra kao zastupnik drutva.
Kvorum

lan 351
Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom
pitanju, ako statutom nije odreena vea veina.
Sopstvene akcije date klase, kao i akcije date klase ije je pravo glasa suspendovano, ne uzimaju se u obzir prilikom
utvrivanja kvoruma.
U kvorum se raunaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili elektronskim putem.
Kvorum na sednici skuptine utvruje se pre poetka rada skuptine.
Skuptina moe odluivati po predmetnom pitanju samo ako sednici skuptine prisustvuju ili su na njoj predstavljeni akcionari
koji poseduju ili predstavljaju potreban broj glasova klase akcija sa pravom glasa po tom pitanju.
Ponovljena sednica

lan 352
Ako je sednica skuptine akcionarskog drutva odloena zbog nedostatka kvoruma, moe biti ponovo sazvana sa istim
dnevnim redom tako da se odri najkasnije 30, a najranije 15 dana raunajui od dana neodrane sednice (ponovljena
sednica).
Poziv za ponovljenu sednicu upuuje se akcionarima najkasnije deset dana pre dana predvienog za odravanje ponovljene
sednice.
Ako je dan odravanja ponovljene sednice unapred odreen u pozivu za neodranu sednicu, ponovljena sednica e biti
odrana na taj dan.
Dan iz stava 3. ovog lana ne moe biti dan koji pada ranije od osmog ni kasnije od tridesetog dana raunajui od dana
neodrane sednice.
Dan akcionara neodrane sednice vai i za ponovljenu sednicu.
Kvorum za ponovljenu sednicu

lan 353
Ponovljena redovna sednica moe biti odrana i ako nije ispunjen uslov kvoruma iz lana 351. ovog zakona, ako statutom
nije drugaije odreeno.
Kvorum za ponovljenu vanrednu sednicu ini jedna treina od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom
pitanju, ako statutom nije odreen vei broj glasova.
Ako na ponovljenoj sednici skuptine nema potrebnog kvoruma ili se ona ne odri u propisanom roku, odbor direktora,
odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno u obavezi je da sazove novu sednicu skuptine.
Veina za donoenje odluka na ponovljenoj sednici

lan 354
Odluke na ponovljenoj sednici donose se veinom propisanom ovim zakonom i statutom, koja u sluaju javnog akcionarskog
drutva ne moe biti manja od jedne etvrtine od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju.
Komisija za glasanje

lan 355
Predsednik skuptine imenuje zapisniara i lanove komisije za glasanje, ako statutom ili poslovnikom skuptine nije
drugaije odreeno.
Komisija za glasanje koja se sastoji od najmanje tri lana:
1) utvruje spisak lica koja uestvuju u radu sednice, a posebno akcionara i njihovih punomonika, pri emu posebno navodi
koje akcionare ti punomonici zastupaju, osim u sluaju akcionara ije akcije kastodi banka dri u svoje ime a njihov raun;
2) utvruje ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i punomonika, kao i postojanje kvoruma za rad
skuptine;
3) utvruje valjanost svakog punomoja i uputstva u svakom punomoju;
4) broji glasove;
5) utvruje i objavljuje rezultate glasanja;
6) predaje glasake listie odboru direktora, odnosno izvrnom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno na uvanje;
7) vri i druge poslove u skladu sa statutom i poslovnikom skuptine.
Komisija za glasanje duna je da postupa nepristrasno i savesno prema svim akcionarima i punomonicima i o svom radu
podnosi potpisani pisani izvetaj.
lanovi komisije za glasanje ne mogu biti direktori, lanovi nadzornog odbora, kandidati za te funkcije, kao ni sa njima
povezana lica.
Rezultati glasanja

lan 356
Predsednik skuptine je duan da za svaku odluku o kojoj su akcionari glasali utvrdi ukupan broj akcija akcionara koji su
uestvovali u glasanju, procenat osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ukupan broj glasova i broj glasova za i protiv
te odluke kao i broj glasova akcionara koji su se uzdrali od glasanja.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u javnim akcionarskim drutvima predsednik skuptine je ovlaen da utvrdi samo
postojanje potrebne veine za donoenje odreene odluke ako se tome ne protivi nijedan prisutni akcionar.
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da najkasnije u roku od tri dana od dana odrane sednice na svojoj internet stranici
objavi donete odluke i rezultate glasanja po svim takama dnevnog reda o kojima su akcionari glasali.
Informacije iz stava 3. ovog lana moraju da budu dostupne na internet stranici drutva najmanje 30 dana.
Drutvo koje ne postupi u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana duno je da svakom akcionaru na zahtev dostavi informacije iz
stava 3. ovog lana u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Ako drutvo propusti da postupi u skladu sa stavom 5. ovog lana, podnosilac zahteva moe u daljem roku od 30 dana traiti
da nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da dostavi predmetne informacije.
Glasanje posebnih klasa akcija

lan 357
Ako je po odreenim takama dnevnog reda potrebno da glasaju posebne klase akcionara, to glasanje se moe odrati u
okviru rada sednice skuptine ili na posebno sazvanoj sednici skuptine akcionara te klase (posebna sednica skuptine) ako
to zahtevaju akcionari posebne klase akcija koji predstavljaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova akcija koje imaju
pravo glasa po tom pitanju.
Statutom se moe iskljuiti mogunost odravanja posebne sednice skuptine.
Na sazivanje, odravanje, utvrivanje kvoruma i uestvovanje u radu u posebnoj sednici skuptine primenjuju se odredbe
ovog zakona o sazivanju, odravanju, utvrivanju kvoruma i uestvovanju u radu obine sednice skuptine.
Veina za odluivanje

lan 358
Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju, osim
ako je ovim zakonom ili statutom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova.
Prilikom utvrivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrivanja veine za odluivanje u obzir se uzimaju i
glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.
Ugovori o glasanju

lan 359
Ugovor kojim se akcionar ili punomonik akcionara obavezuje da e glasati po predlozima ili uputstvima drutva, direktora ili
lana nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, nitav je.
Ugovor kojim se akcionar obavezuje da e koristiti pravo glasa na odreeni nain ili da nee glasati, u zamenu za pogodnosti
ili druge usluge koje mu odobri drutvo, direktor ili lan nadzornog odbora, nitav je.
Nain glasanja

lan 360
Glasanje moe biti javno ili tajno.
Statutom, poslovnikom skuptine ili odlukom skuptine koja vai samo za tu sednicu predvidee se nain i postupak
glasanja.
Ako aktima iz stava 2. ovog lana nije predvien nain glasanja, odluke se donose javnim glasanjem.
U sluaju tajnog glasanja, glasaki listii bie sastavljeni tako da licima koja glasaju obezbede jasan izbor.
Komisija za glasanje je duna da, pored poslova iz lana 355. ovog zakona, utvrdi i ukupan broj glasakih listia, kao i broj
neiskorienih i nevaeih listia.
Ako glasaki listi sadri vie pitanja o kojima se glasa, nepunovanost glasa akcionara po jednom pitanju ne utie na
punovanost njegovih glasova po drugim pitanjima.
Akcionar je duan da po konkretnom pitanju glasa sa svim glasovima kojima raspolae na isti nain, osim u sluaju
kumulativnog glasanja iz lana 384. stav 4. ovog zakona.
Pravo glasa na osnovu zaloenih akcija

lan 361
Pravo glasa na osnovu akcija datih u zalogu ima akcionar kao zalogodavac.
Iskljuenje prava glasa

lan 362
Akcionar, kao i lica koja su sa njime povezana, ne mogu glasati na sednici na kojoj se odluuje o:
1) njegovom oslobaanju od obaveza prema drutvu, ili o smanjenju tih obaveza;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lini interes.
Glasovi akcionara ije je pravo glasa iskljueno u skladu sa stavom 1. ovog lana ne uzimaju se u obzir ni prilikom
utvrivanja kvoruma.
Zapisnik

lan 363
Svaka odluka skuptine unosi se u zapisnik.
Predsednik skuptine imenuje zapisniara koji vodi zapisnik i predsednik skuptine je odgovoran za uredno sainjavanje
zapisnika.
Ako drutvo ima sekretara on vodi zapisnik i odgovoran je za uredno sainjavanje zapisnika.
Zapisnik sa sednice skuptine sainjava se najkasnije u roku od osam dana od dana njenog odravanja.
Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje vodi zapisnik;
3) imena lanova komisije za glasanje;
4) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;
5) nain i rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina odluivala sa pregledom donetih odluka;
6) po svakoj taki dnevnog reda o kojoj je skuptina glasala: broj glasova koji su dati, broj vaeih glasova i broj glasova "za",
"protiv" i "uzdran";
7) postavljena pitanja akcionara i date odgovore, u skladu sa lanom 342. ovog zakona i prigovore nesaglasnih akcionara.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice skuptine, kao i dokazi o propisnom sazivanju
sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik skuptine, zapisniar, odnosno sekretar drutva ako postoji i svi lanovi komisije za glasanje.
Predsednik skuptine, odnosno sekretar drutva ako postoji, duan je da potpisani zapisnik u skladu sa stavom 6. ovog lana
u roku od tri dana od isteka roka iz stava 4. ovog lana:
1) dostavi svim akcionarima ili
2) objavi na internet stranici drutva ili internet stranici registra privrednih subjekata, u trajanju od najmanje 30 dana.
Nepostupanje na nain propisan ovim lanom nema uticaja na punovanost odluka donetih na sednici skuptine, ako se
rezultat glasanja i sadrina tih odluka na drugi nain moe utvrditi.

7.1.2. Redovna sednica skuptine

Odravanje sednice

lan 364
Redovna sednica skuptine odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne godine.
Neodravanje redovne sednice nema uticaja na pravnu valjanost pravnih poslova, radnji i odluka drutva.
Sazivanje sednice i poziv za sednicu

lan 365
Redovnu sednicu skuptine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Poziv za sednicu upuuje se najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice.
Prisustvo drugih lica sednici

lan 366
Redovnoj sednici skuptine po pravilu prisustvuju i uestvuju u raspravi direktori i lanovi nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, a na tu sednicu se poziva i revizor drutva u roku iz lana 365. stav 2. ovog zakona.
Materijali za sednicu

lan 367
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor je u obavezi da za sednicu skuptine akcionarima stavi na raspolaganje sledee
dokumente i informacije:
1) finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora ako je revizija finansijskih izvetaja obavezna za drutvo u skladu sa zakonom
koji se ureuje raunovodstvo i revizija;
2) predlog odluke o raspodeli dobiti, ako je ostvarena;
3) tekst predloga svake odluke ije se donoenje predlae, sa obrazloenjem;
4) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlae za odobrenje;
5) detaljan opis svakog pitanja koje se predlae za raspravu, sa komentarom ili izjanjenjem odbora direktora, odnosno
izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
6) u sluaju javnog akcionarskog drutva, izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora o stanju i poslovanju drutva
sainjen u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala (godinji izvetaj o poslovanju), kao i konsolidovani godinji
izvetaj o stanju i poslovanju drutva ako je drutvo duno da ga sastavi u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite
kapitala (konsolidovani godinji izvetaj o poslovanju);
7) u sluaju javnog akcionarskog drutva, izvetaj nadzornog odbora o poslovanju drutva i sprovedenom nadzoru nad
radom izvrnog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Materijali iz stava 1. ta. 1) do 4) i taka 6) ovog lana prethodno se utvruju od strane nadzornog odbora, ako je upravljanje
drutvom dvodomno.
Akcionarima se pored dokumenata i informacija iz stava 1. ovog lana na raspolaganje mogu staviti i drugi dokumenti i
informacije za koje odbor direktora, odnosno izvrni odbor ili nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, smatra
da su od znaaja za rad i odluivanje skuptine.
Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja

lan 368
Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godinjeg izvetaja o poslovanju javnog akcionarskog
drutva i sadri naroito:
1) obavetenje o kodeksu korporativnog upravljanja koji drutvo primenjuje kao i mesto na kojem je njegov tekst javno
dostupan;
2) sva bitna obavetenja o praksi korporativnog upravljanja koje drutvo sprovodi, a posebno one koje nisu izriito propisane
zakonom;
3) odstupanja od pravila kodeksa korporativnog upravljanja iz take 1) ovog stava ako takva odstupanja postoje i
obrazloenje za ta odstupanja.
Objavljivanje godinjih izvetaja o poslovanju drutva

lan 369
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da godinji izvetaj o poslovanju i konsolidovani godinji izvetaj o poslovanju objavi
u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala, kao i da ih registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Usvajanje godinjih finansijskih izvetaja i drugih izvetaja

lan 370
Usvajanje godinjih finansijskih izvetaja ili drugih izvetaja iz lana 367. stav 1. ovog zakona ne utie na prava akcionara
ako se kasnije pokae da su ti izvetaji bili netani.
Do usvajanja godinjih finansijskih izvetaja skuptina ne moe doneti odluku o raspodeli dobiti, a ako ti izvetaji nisu
usvojeni do isteka roka za odravanje redovne sednice skuptine iz lana 364. stav 1. ovog zakona po isteku tog roka odbor
direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno ne moe donositi odluku o raspodeli
meudividende.

7.1.3. Vanredna sednica skuptine

Odravanje sednice

lan 371
Vanredna sednica skuptine odrava se po potrebi, kao i kada je to odreeno ovim zakonom ili statutom.
U sluaju da se prilikom izrade godinjih ili drugih finansijskih izvetaja koje drutvo izrauje u skladu sa zakonom utvrdi da
drutvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutva postala manja od 50% osnovnog kapitala drutva,
vanredna sednica skuptine se obavezno saziva, a u pozivu za tu sednicu mora biti naveden razlog sazivanja te sednice,
kao i predlog dnevnog reda koji mora da sadri predlog odluke o likvidaciji drutva, odnosno predlog odluke o drugim
merama koje je potrebno preduzeti kada nastupi situacija zbog koje je sednica skuptine i sazvana.
Sazivanje sednice

lan 372
Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno:
1) na osnovu svoje odluke;
2) po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, odnosno akcionara koji imaju najmanje 5% akcija
u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae, osim ako je statutom predvieno nie uee
u osnovnom kapitalu drutva, odnosno manji broj akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se
predlae.
Zahtev iz stava 1. taka 2) ovog lana mora da sadri podatke o svakom podnosiocu zahteva u skladu sa lanom 265. ovog
zakona i obrazloeni predlog dnevnog reda sednice.
Podnosioci zahteva iz stava 1. taka 2) ovog lana mogu biti akcionari koji su to svojstvo stekli najmanje tri meseca pre
podnoenja zahteva i koji to svojstvo zadre do donoenja odluke po zahtevu.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, dnevni red vanredne sednice moe biti utvren iskljuivo prema predlogu dnevnog
reda iz zahteva, osim taaka koje nisu u delokrugu skuptine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vanrednu sednicu drutva u likvidaciji saziva likvidator drutva.
 Slanje poziva za sednicu

lan 373
Poziv za vanrednu sednicu alje se najkasnije 21 dan pre dana odravanja sednice.
Materijali za sednicu

lan 374
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor u obavezi je da za sednicu skuptine pripremi i akcionarima stavi na raspolaganje
sledee dokumente i informacije:
1) tekst predloga svake odluke ije se donoenje predlae, sa obrazloenjem;
2) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlae za odobrenje;
3) glasaki listi;
4) detaljan opis svakog pitanja koje se predlae za raspravu, sa obrazloenjem ili izjanjenjem odbora direktora, odnosno
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Vanredna sednica skuptine drutva koje nije javno akcionarsko drutvo

lan 375
U sluaju drutva koje nije javno akcionarsko drutvo, vanredna sednica moe se odrati i bez sazivanja, pozivanja
akcionara i dostavljanja materijala u skladu sa l. 373. do 374. ovog zakona ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa
po svim takama dnevnog reda i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, osim ako je statutom ili poslovnikom skuptine
drugaije odreeno.

7.1.4. Pobijanje odluka skuptine

Pravo na pobijanje odluke

lan 376
Jedan ili vie akcionara koji su imali pravo na uee u radu sednice skuptine mogu tubom nadlenom sudu pobijati odluku
donetu na toj sednici skuptine i traiti naknadu tete ako:
1) ta sednica skuptine nije bila sazvana u skladu sa ovim zakonom i statutom;
2) je taj akcionar od strane drutva ili uz znanje bilo kog direktora ili lana nadzornog odbora bio onemoguen da uestvuje u
radu sednice na kojoj je odluka doneta;
3) odluka skuptine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom ili poslovnikom skuptine;
4) je odluka skuptine suprotna zakonu ili statutu;
5) bilo koji akcionar vrenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili tree lice pribavi korist na tetu drutva ili drugih
akcionara kroz donoenje ili izvrenje te odluke;
6) u drugim sluajevima u skladu sa ovim zakonom.
Tubu iz stava 1. ovog lana moe podneti i svaki direktor ili lan nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno,
ako bi izvrenjem te odluke:
1) uinio krivino delo ili drugo delo kanjivo po zakonu; ili
2) bio odgovoran za tetu prema drutvu ili treem licu.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skuptine, odnosno od dana
registracije ako je odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, ali ne kasnije od tri meseca od dana kada je
odluka doneta.
Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana nema akcionar koji je:
1) prestao da bude akcionar drutva nakon dana akcionara;
2) glasao za predloenu odluku, ako je tu injenicu mogue dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili izvetaj komisije za
glasanje;
3) prisustvovao sednici, ako odluku pobija u skladu sa stavom 1. taka 2) ovog lana.
Ako tokom postupka po tubi iz stava 1. ovog lana tuilac prestane da bude akcionar drutva, nadleni sud e odbaciti
zahtev za ponitaj odluke, a odluiti o zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev postavljen.
Posledice podnete tube za pobijanje odluke
 lan 377
Podnoenje tube za pobijanje odluke ne spreava njeno izvrenje, niti registraciju te odluke, odnosno registraciju promene
na osnovu te odluke, u skladu sa zakonom o registraciji.
Nadleni sud moe na zahtev tuioca odrediti privremenu meru zabrane izvrenja, odnosno registracije iz stava 1. ovog
lana.
Na zahtev lica koje je podnelo tubu za pobijanje odluke registruje se zabeleba spora u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupak po tubi

lan 378
Postupak po tubi za pobijanje odluke je hitan.
Ako je podneto vie od jedne tube za pobijanje iste odluke, postupci se spajaju.
Posledice odluke suda kojom se ponitava odluka

lan 379
Presuda u delu kojim se odluka ponitava ima dejstvo prema drutvu, akcionarima, direktorima i lanovima nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako je ponitena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadleni sud presudu iz stava 1. ovog lana po
pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju iz stava 1. ovog lana trea savesna lica zadravaju prava koja su stekla na osnovu ponitene odluke odnosno
njenog izvrenja.
Pobijanje odluke o usvajanju godinjih finansijskih izvetaja drutva

lan 380
Ako je presudom ponitena odluka o usvajanju godinjih finansijskih izvetaja drutva, smatrae se da je i odluka o raspodeli
dobiti za tu poslovnu godinu ponitena istom presudom i akcionari e biti u obavezi da svu dividendu primljenu po osnovu te
odluke vrate drutvu u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude.
Kada odluka nee biti ponitena

lan 381
Odluka skuptine nee biti ponitena:
1) ako se odlukom vri manje znaajna povreda statuta ili poslovnika skuptine, a kao rezultat odluke ili njenog izvrenja
pravo tuioca ili drugog lica koje ima pravo na podnoenje tube u skladu sa lanom 376. ovog zakona nije povreeno ili je
povreeno u manjoj meri;
2) ako su u radu skuptine uestvovali akcionari koji nisu imali pravo na uee u radu skuptine u skladu sa ovim zakonom,
osim ako je to uee bilo od odluujueg znaaja za formiranje kvoruma za rad skuptine ili donoenje te odluke;
3) u sluaju nevaeih pojedinanih glasova ili pogrenog brojanja glasova, osim ako su bili odluujui u smislu postizanja
kvoruma ili potrebne veine za donoenje odluke;
4) u sluaju nepotpunosti ili netanosti zapisnika, osim ako je time onemogueno utvrivanje sadrine donete odluke
odnosno utvrivanje osnova za njeno pobijanje;
5) ako je zamenjena drugom odlukom koja je doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom i poslovnikom;
6) u sluaju odluke o novoj emisiji hartija od vrednosti javnom ponudom, ako je emisija uspela u smislu zakona koji ureuje
trite kapitala;
7) u sluaju statusne promene, iz razloga nesrazmere u zameni udela, odnosno akcija.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e odluiti o zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev postavljen.
U sluaju iz stava 1. taka 5) ovog lana sud e presudom obavezati tueno drutvo da snosi trokove spora i odluie o
zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev postavljen, a trea savesna lica zadravaju prava koja su stekla na osnovu
zamenjene odluke, odnosno njenog izvrenja.

7.2. Jednodomno upravljanje

Uslovi i ogranienja za obavljanje dunosti direktora

lan 382
Direktor moe biti svako poslovno sposobno lice.
Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor.
Direktor ne moe biti lice:
1) koje je direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava;
2) koje je osueno za krivino delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravnosnanosti
presude, s tim da se u taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora;
3) kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva, za vreme
dok traje ta zabrana.

Broj direktora

lan 383
Drutvo ima jednog ili vie direktora, iji broj se odreuje statutom.
Ako drutvo ima tri ili vie direktora, oni ine odbor direktora drutva.
Na drutvo koje ima jednog ili dva direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odboru direktora, osim odredaba o
sednicama odbora direktora.
Javno akcionarsko drutvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje direktora

lan 384
Direktore imenuje skuptina.
Predlog kandidata za direktora moe dati:
1) direktor, odnosno odbor direktora;
2) komisija za imenovanje, ako postoji;
3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine.
U javnom akcionarskom drutvu predlog kandidata za direktora mogu dati komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo
na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine.
U javnom akcionarskom drutvu direktori se imenuju kumulativnim glasanjem, ako je to predvieno statutom.

Mandat direktora

lan 385
Direktori se imenuju na period odreen statutom, koji ne moe biti dui od etiri godine (mandat direktora).
Ako statutom ili odlukom skuptine o imenovanju direktora nije odreena duina trajanja mandata direktora, mandat traje
etiri godine.
Po isteku mandata, direktor moe biti ponovo imenovan.

Kooptacija direktora

lan 386
Ako se broj direktora smanji ispod broja direktora koji je odreen statutom, preostali direktori mogu imenovati lice, odnosno
lica koja e vriti dunost direktora do imenovanja nedostajuih direktora od strane skuptine (kooptacija), osim ako je
statutom drugaije odreeno.
Broj lica imenovanih u skladu sa stavom 1. ovog lana ne moe biti vei od dva.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se broj izabranih direktora smanji ispod polovine broja direktora koji je odreen
statutom, ili ako nije dovoljan za donoenje odluka ili zajedniko zastupanje, preostali direktori su duni da bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana, sazovu skuptinu radi imenovanja nedostajuih direktora.
Direktoru koji je imenovan kooptacijom mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skuptine, a ne moe biti angaovan pod
uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao direktor umesto koga je imenovan.
 Izvrni i neizvrni direktori

lan 387
Direktori mogu biti:
1) izvrni direktori;
2) neizvrni direktori.
Ako drutvo ima manje od tri direktora, svaki direktor je izvrni direktor.
Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore, iji broj mora biti vei od broja izvrnih direktora.

Nadlenost izvrnih direktora

lan 388
Izvrni direktori vode poslove drutva i zakonski su zastupnici drutva, osim ako je statutom odreeno da samo pojedini
izvrni direktori zastupaju drutvo.
Ako drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i zastupaju drutvo zajedniki, ako statutom ili odlukom
skuptine nije drugaije odreeno.
Pravni posao ili radnja preduzeta prema jednom izvrnom direktoru ovlaenom za zastupanje smatra se da je preduzeta
prema drutvu.
Izvrni direktori se u voenju poslova drutva moraju pridravati ogranienja koja su odreena ovim zakonom, statutom,
odlukama skuptine ili odlukama odbora direktora.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom odbora direktora mogu se pojedini ili svi izvrni direktori ograniiti u zastupanju
drutva i supotpisom prokuriste.
Izvrni direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna strana, a u sluaju
da drutvo nema drugog izvrnog direktora koji je ovlaen da zastupa drutvo, to punomoje izdaje skuptina.

Generalni direktor

lan 389
Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva.
Generalni direktor drutva koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
Statutom ili odlukom skuptine mogu se definisati uslovi koje direktor mora ispunjavati da bi mogao biti imenovan za
generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti.

Neizvrni direktori

lan 390
Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje.
Neizvrni direktori odluuju o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora drutva u skladu
sa lanom 66. ovog zakona.

Ogranienje za obavljanje dunosti neizvrnog direktora

lan 391
Neizvrni direktor ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu.

Nezavisni direktori

lan 392
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od drutva (nezavisni
direktor).
Nezavisni direktor je lice koje nije povezano lice sa direktorima i koje u prethodne dve godine nije:
1) bilo izvrni direktor ili zaposleno u drutvu, ili u drugom drutvu koje je povezano sa drutvom u smislu ovog zakona;
2) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na drugi nain angaovano u drugom drutvu koje je od drutva
ostvarilo vie od 20% godinjeg prihoda u tom periodu;
3) primilo od drutva, ili od lica koja su povezana sa drutvom u smislu ovog zakona, isplate odnosno potraivalo od tih lica
iznose ija je ukupna vrednost vea od 20% njegovih godinjih prihoda u tom periodu;
4) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala drutva koje je povezano sa drutvom u smislu ovog zakona;
5) bilo angaovano u vrenju revizije finansijskih izvetaja drutva.
Ako nezavisni direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana, tom licu prestaje svojstvo
nezavisnog direktora i ono nastavlja da obavlja dunost kao neizvrni direktor ako ispunjava uslove za neizvrnog direktora,
odnosno kao izvrni direktor ako ispunjava uslove za izvrnog direktora.
Ako lice iz stava 3. ovog lana ne ispunjava uslove da bude direktor drutva, smatra se da mu je prestao mandat direktora
danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Ako javno akcionarsko drutvo iz bilo kog razloga ostane bez najmanje jednog nezavisnog direktora, preostali direktori su u
obavezi da, ako ne imenuju nedostajueg nezavisnog direktora putem kooptacije, u roku od 30 dana od dana saznanja za
razlog prestanka svojstva nezavisnog direktora sazovu vanrednu sednicu skuptine radi njegovog imenovanja.
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana kada su preostali direktori saznali za razlog prestanka
svojstva nezavisnog direktora izabere novog nezavisnog direktora.

Naknada za rad direktora i stimulacija (bonus) putem dodele akcija

lan 393
Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno odreuju se naknada i
stimulacija iz stava 1. ovog lana ili nain njenog odreivanja.
Visina naknade i stimulacije iz stava 1. ovog lana moe zavisiti od poslovnih rezultata drutva, ali ta naknada ne moe biti
odreena kao uee u raspodeli dobiti drutva.
Stimulacija iz stava 1. ovog lana moe biti odreena i u akcijama, odnosno varantima drutva ili drugog drutva koje je
povezano sa drutvom.
U javnom akcionarskom drutvu naknada i stimulacija iz stava 1. ovog lana posebno se iskazuju u okviru godinjih
finansijskih izvetaja drutva, a u delu u kojem je stimulacija bila odreena u akcijama uz naznaku o vrsti, klasi, broju i
nominalnoj vrednosti akcija, odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, koje je direktor stekao,
odnosno na ije sticanje ima pravo po tom osnovu.

Prestanak mandata

lan 394
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan.
Ako direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da bude direktor drutva, smatra se da mu je prestao
mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Mandat direktora prestaje ako skuptina ne usvoji godinje finansijske izvetaje drutva u roku koji je predvien za
odravanje redovne sednice skuptine.
Ako statutom nije drugaije odreeno, imenovanje direktora po prestanku mandata vri se na prvoj narednoj sednici
skuptine, do kada direktor kome je prestao mandat nastavlja da obavlja svoju dunost, ako njegovo mesto nije popunjeno
kooptacijom.

Razreenje direktora

lan 395
Skuptina moe razreiti direktora i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navoenja razloga.

Ostavka direktora

lan 396
Direktor moe u svako doba preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem.
U drutvima koja imaju samo jednog direktora, direktor daje ostavku predsedniku skuptine ili akcionaru drutva koji
poseduje najvei broj akcija sa pravom glasa.
Ostavka proizvodi dejstvo u odnosu na drutvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.
Ostavka direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je jedini direktor drutva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do
imenovanja novog direktora ali ne due od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji.

Postavljanje privremenog zastupnika

lan 397
Ako je drutvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30
dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice moe traiti da sud u vanparninom postupku postavi privremenog zastupnika
drutva.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.

Nadlenost i odgovornost odbora direktora

lan 398
Odbor direktora:
1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva;
2) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;
3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;
6) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;
7) daje i opoziva prokuru;
8) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka;
9) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;
10) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i lanom 263. stav 3. ovog
zakona;
11) utvruje trinu vrednost akcija u skladu sa lanom 259. ovog zakona;
12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog zakona;
13) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama
akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data
statutom ili odlukom skuptine;
14) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog zakona;
15) predlae skuptini politiku naknada direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu, odnosno ugovore o
angaovanju direktora po drugom osnovu;
16) izvrava odluke skuptine;
17) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti odbora direktora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom odbora direktora, ako statutom nije drugaije odreeno.

Obaveza izvetavanja skuptine

lan 399
Odbor direktora na redovnoj sednici skuptine podnosi izvetaje o:
1) raunovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava, ako postoje;
2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom i drugim propisima;
3) kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora drutva u odnosu na drutvo, ako su finansijski izvetaji drutva bili predmet
revizije;
4) ugovorima zakljuenim izmeu drutva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana u smislu ovog zakona.
 Predsednik odbora direktora

lan 400
Ako drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora.
U javnom akcionarskom drutvu predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvrnih direktora.
Predsednik odbora direktora saziva i predsedava sednicama odbora, predlae dnevni red i odgovoran je za voenje
zapisnika sa sednica odbora.
Odbor direktora moe da razrei i izabere novog predsednika odbora u bilo koje vreme, bez navoenja razloga.
U sluaju odsutnosti predsednika odbora, svaki od direktora moe sazvati sednicu odbora, a veinom glasova prisutnih
direktora bira se jedan od direktora za predsedavajueg na poetku sednice, koji u javnom akcionarskom drutvu mora biti
neizvrni direktor.
U javnom akcionarskom drutvu, predsednik odbora direktora zastupa drutvo u odnosu sa izvrnim direktorima na nain
odreen statutom, odlukom skuptine ili jednoglasnom odlukom neizvrnih direktora.
Predsednik odbora direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Nain rada odbora direktora

lan 401
Statutom se moe urediti nain rada odbora direktora, a odbor direktora moe doneti i poslovnik o svom radu koji mora biti u
skladu sa ovim zakonom i statutom (u daljem tekstu: poslovnik o radu odbora direktora).
Odbor direktora javnog akcionarskog drutva mora na prvoj sednici doneti poslovnik o radu odbora direktora.

Sednice odbora direktora

lan 402
Odbor direktora javnog akcionarskog drutva odrava najmanje etiri sednice godinje.
Ako predsednik odbora direktora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev bilo kog direktora tako da ta sednica bude
odrana u roku od 30 dana od dana podnoenja tog zahteva, sednicu moe sazvati i taj direktor uz navoenje razloga za
sazivanje sednice i predlog dnevnog reda.

Sazivanje sednice odbora direktora

lan 403
Pisani poziv za sednicu odbora direktora sa navoenjem dnevnog reda i materijalima za sednicu dostavlja se svim
direktorima u roku predvienom statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora, a ako taj rok nije odreen poziv se
dostavlja najkasnije osam dana pre dana sednice, osim ako se svi direktori ne saglase drugaije.
Odluke donete na sednici odbora direktora koja nije sazvana u skladu sa ovim zakonom, statutom ili poslovnikom odbora
direktora nisu punovane, osim ako se svi direktori ne saglase drugaije.

Kvorum za odravanje i nain odravanja sednica odbora direktora

lan 404
Kvorum za rad sednice odbora direktora jeste veina od ukupnog broja direktora, ako statutom ili poslovnikom o radu odbora
direktora nije odreen vei broj.
Sednice odbora direktora mogu se odrati i pisanim ili elektronskim putem, telefonom, telegrafom, telefaksom ili upotrebom
drugih sredstava audio-vizuelne komunikacije, pod uslovom da se tome ne protivi nijedan direktor u pisanoj formi, ako
statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora nije drugaije odreeno.
Odsutni direktori mogu glasati i pisanim putem, kada se za potrebe kvoruma smatra da su prisustvovali sednici, ako statutom
ili poslovnikom o radu odbora direktora nije drugaije odreeno.

Prisustvo drugih lica sednicama odbora direktora

lan 405
Sednicama odbora direktora osim direktora mogu prisustvovati i lanovi komisija odbora direktora, ako su na dnevnom redu
pitanja iz nadlenosti odreene komisije.
Sednici odbora direktora na kojoj se raspravlja o finansijskim izvetajima drutva obavezno prisustvuje revizor drutva.
Sednicama odbora direktora mogu, po pozivu predsednika odbora direktora, prisustvovati i druga struna lica ako su
potrebna za raspravljanje po pojedinim pitanjima na dnevnom redu.

Odluivanje na sednicama odbora direktora

lan 406
Odbor direktora odluke donosi veinom glasova prisutnih direktora, osim ako je statutom ili poslovnikom o radu odreena
vea veina.
Ako su glasovi direktora pri odluivanju jednako podeljeni, odluujui je glas predsednika odbora direktora, ako statutom ili
poslovnikom o radu nije drugaije odreeno.

Zapisnik sa sednice odbora direktora

lan 407
Na sednicama odbora direktora vodi se zapisnik, koji sadri naroito mesto i vreme odravanja sednice, dnevni red, spisak
prisutnih i odsutnih direktora, bitan sadraj rasprave po svakom pitanju dnevnog reda, rezultat glasanja i donete odluke, kao i
eventualna izdvojena miljenja pojedinih direktora.
Zapisnik potpisuje predsednik odbora, odnosno direktor koji je u njegovom odsustvu predsedavao sednicom i dostavlja se
svakom direktoru.
Predsednik odbora direktora duan je da zapisnik sa sednice dostavi svim direktorima u roku od osam dana od dana odrane
sednice, osim ako je statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora odreen drugi rok.
Nepostupanje po odredbama ovog lana o voenju, potpisivanju i dostavljanju zapisnika sa sednica odbora direktora ne utie
na punovanost donetih odluka.

Komisije odbora direktora

lan 408
Odbor direktora moe obrazovati komisije koje mu pomau u radu, a naroito radi pripremanja odluka koje donosi, odnosno
nadzora nad sprovoenjem odreenih odluka ili radi obavljanja odreenih strunih poslova za potrebe odbora direktora.
lanovi komisija mogu biti direktori i druga fizika lica koja imaju odgovarajua znanja i radna iskustva od znaaja za rad
komisije.
Komisije ne mogu odluivati o pitanjima iz nadlenosti odbora direktora.
Komisije su dune da o svom radu redovno izvetavaju odbor direktora, u skladu sa odlukom o njihovom obrazovanju.

Komisije odbora direktora u javnom akcionarskom drutvu

lan 409
Odbor direktora javnog akcionarskog drutva obavezno obrazuje komisiju za reviziju.
Pored komisije iz stava 1. ovog lana odbor direktora javnog akcionarskog drutva moe obrazovati i:
1) komisiju za imenovanja;
2) komisiju za naknade;
3) druge komisije u skladu sa potrebama drutva, ako je to predvieno statutom.
Ako u javnom akcionarskom drutvu nisu obrazovane komisije iz stava 2. ovog lana, odbor direktora obavlja poslove iz
nadlenosti ovih komisija.

Sastav komisija odbora direktora

lan 410
Komisije odbora direktora imaju najmanje tri lana, a u sluaju javnog akcionarskog drutva jedan od tih lanova uvek mora
biti nezavisni direktor.
U odluivanju o obrazovanju komisija iz lana 409. ovog zakona ne uestvuju izvrni direktori, koji ne mogu ni predlagati
lanove tih komisija.
Izuzetno od lana 408. stav 2. ovog zakona, u javnom akcionarskom drutvu u komisiji za reviziju, komisiji za imenovanja i
komisiji za naknade veinu lanova moraju initi neizvrni direktori.
U javnom akcionarskom drutvu predsednik komisije za reviziju mora biti nezavisni direktor.
Najmanje jedan lan komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlaeni revizor u skladu sa zakonom kojim se ureuje
raunovodstvo i revizija ili koje ima odgovarajua znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i raunovodstva, a koje je
nezavisno od drutva u smislu lana 392. ovog zakona.
Lice koje je zaposleno ili na drugi nain angaovano u pravnom licu koje vri reviziju finansijskih izvetaja drutva ne moe
biti lan komisije za reviziju.
U sluaju javnog akcionarskog drutva, ako nijedan od neizvrnih direktora drutva ne ispunjava uslove iz stava 5. ovog
lana, lana komisije za reviziju koji ispunjava uslove iz tog stava bira skuptina.

Komisija za reviziju

lan 411
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlae i proverava sprovoenje raunovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;
2) daje predlog odboru direktora za imenovanje i razreenje lica nadlenih za obavljanje funkcije unutranjeg nadzora u
drutvu;
3) vri nadzor nad radom unutranjeg nadzora u drutvu;
4) ispituje primenu raunovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izvetaja i ocenjuje sadrinu finansijskih izvetaja;
5) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izvetaja drutva;
6) sprovodi postupak izbora revizora drutva i predlae kandidata za revizora drutva, sa miljenjem o njegovoj strunosti i
nezavisnosti u odnosu na drutvo;
7) daje miljenje o predlogu ugovora sa revizorom drutva i u sluaju potrebe daje obrazloeni predlog za otkaz ugovora sa
revizorom drutva;
8) vri nadzor nad postupkom revizije, ukljuujui i odreivanje kljunih pitanja koja treba da budu predmet revizije i proveru
nezavisnosti i objektivnosti revizora;
9) obavlja i druge poslove iz domena revizije koje joj poveri odbor direktora.
Komisija za reviziju sastavlja i odboru direktora podnosi izvetaje o pitanjima iz stava 1. ovog lana najmanje jedanput
godinje, osim ako statutom ili odlukom odbora direktora nije odreeno da se svi ili pojedini izvetaji sastavljaju i podnose u
kraim vremenskim intervalima.

Komisija za imenovanja

lan 412
Komisija za imenovanja:
1) daje predlog kandidata za direktora, sa svojim miljenjem i preporukom za imenovanje;
2) predlae uslove koje treba da ispunjava kandidat za direktora i postupak imenovanja direktora;
3) najmanje jedanput godinje sastavlja izvetaj o primerenosti sastava odbora direktora i broja direktora i daje preporuke s
tim u vezi;
4) razmatra kadrovsku politiku drutva u izboru lica na rukovodea mesta u drutvu i obavlja druge poslove u vezi sa
kadrovskom politikom drutva koje joj poveri odbor direktora.
Odbor direktora je duan da u dnevni red prve naredne sednice skuptine uvrsti razmatranje predloga i izvetaja iz stava 1.
ta. 1) do 3) ovog lana.

Komisija za naknade

lan 413
Komisija za naknade:
1) priprema nacrt odluke o politici naknada izvrnim direktorima;
2) daje predlog o iznosu i strukturi naknade za svakog pojedinog izvrnog direktora, kao i predlog naknade revizoru drutva;
3) najmanje jednom godinje sastavlja izvetaj za skuptinu drutva o oceni iznosa i strukture naknada za svakog direktora;
4) daje preporuke izvrnim direktorima o iznosu i strukturi naknada licima na rukovodeim mestima u drutvu i obavlja druge
poslove u vezi sa politikom naknada drutva koje joj poveri odbor direktora.
Odbor direktora je duan da u dnevni red prve naredne sednice skuptine uvrsti razmatranje predloga i izvetaja iz stava 1.
ta. 1) do 3) ovog lana.

Nain rada komisija odbora direktora

lan 414
Komisije odbora direktora donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.
U sluaju jednake podele glasova, glas predsednika komisije je odluujui.
Samo lanovi komisije mogu prisustvovati sednicama komisije, kao i struna lica koja su jednoglasno pozvana od strane
lanova komisije da prisustvuju pojedinoj sednici ako je njihovo prisustvo potrebno za raspravljanje pojedinih taaka dnevnog
reda.

Odgovornost direktora

lan 415
Direktor odgovara drutvu za tetu koju mu prouzrokuje krenjem odredaba ovog zakona, statuta ili odluke skuptine.
Izuzetno, direktor nee biti odgovoran za tetu ako je postupao u skladu sa odlukom skuptine.
Ako teta iz stava 1. ovog lana nastane kao posledica odluke odbora direktora, za tetu odgovaraju i svi direktori koji su za
tu odluku glasali.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, direktor koji je bio uzdran od glasanja smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu
postojanja odgovornosti za tetu.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, ako direktor nije bio prisutan na sednici odbora direktora na kojoj je odluka doneta, niti je za
nju glasao na drugi nain, smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu postojanja odgovornosti za tetu ako se toj odluci
nije pisanim putem usprotivio u roku od osam dana po saznanju za njeno donoenje.
Zahtev drutva za naknadu tete u skladu sa ovim lanom zastareva u roku od tri godine raunajui od dana nastupanja
tete.
Drutvo se ne moe odrei zahteva za naknadu tete, osim u skladu sa odlukom skuptine koja se donosi troetvrtinskom
veinom glasova prisutnih akcionara, ali se ta odluka ne moe doneti ako joj se usprotive akcionari koji poseduju ili
predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala drutva.

Izvetaji izvrnih direktora

lan 416
Ako statutom ili odlukom odbora direktora nije drugaije odreeno, izvrni direktori su duni da pisanim putem izvetavaju
odbor direktora o:
1) planiranoj poslovnoj politici i drugim naelnim pitanjima koja se odnose na postojee i budue voenje poslova, kao i o
odstupanjima od postojeih planova i projekcija uz navoenje razloga za to, najmanje jedanput godinje, osim ako
promenjene okolnosti ne nalau vanredni izvetaj;
2) rentabilnosti poslovanja drutva, za sednicu odbora direktora na kojoj se raspravlja o finansijskim izvetajima drutva;
3) poslovanju, prihodima i finansijskom stanju drutva, na kvartalnom nivou;
4) poslovima i poslovnim dogaajima koji su u toku ili su oekivani, a koji bi mogli biti od veeg znaaja za poslovanje i
likvidnost drutva, kao i na rentabilnost njegovog poslovanja, uvek kada takve okolnosti nastupe ili se oekuje da e
nastupiti;
5) drugim pitanjima u vezi sa njihovim radom za koja je odbor direktora ili bilo koji direktor zahtevao posebne izvetaje.
Izvetaji iz stava 1. ovog lana obuhvataju i kontrolisana drutva, ako postoje.
Predsednik odbora direktora duan je da preostale direktore obavesti o primljenim ili traenim izvetajima izvrnih direktora
odmah kada to bude praktino mogue, a najkasnije na prvoj narednoj sednici odbora direktora.
Svaki direktor ima pravo uvida u dostavljene izvetaje iz stava 1. ovog lana, kao i pravo na primerak izvetaja ako odbor
direktora nije drugaije odluio.
Odbor direktora moe odluiti da se pojedini izvetaji dostave i komisijama odbora direktora, ako direktori ocene da je to
potrebno za njihov rad.

7.3. Dvodomno upravljanje

Organi drutva
 lan 417
Drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili vie izvrnih direktora i nadzorni odbor.
Ako drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine izvrni odbor.
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora.

7.3.1. Izvrni direktori

Ko moe biti izvrni direktor

lan 418
Na izvrne direktore primenjuju se odredbe lana 382. ovog zakona o uslovima za imenovanje direktora u drutvu.
Broj izvrnih direktora

lan 419
Broj izvrnih direktora odreuje se statutom.
Izvrni direktori ne mogu imati zamenike.
Izvrni direktori registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Imenovanje izvrnih direktora

lan 420
Izvrne direktore imenuje nadzorni odbor drutva.
Predlog kandidata za izvrnog direktora daje komisija za imenovanje, ako postoji.
Ako u drutvu nije formirana komisija za imenovanje, predlog kandidata za izvrnog direktora moe dati svaki lan nadzornog
odbora.
Mandat direktora

lan 421
Na mandat izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 385. ovog zakona.
Nadlenost izvrnih direktora

lan 422
Na pitanja koja se odnose na nadlenost izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 388. ovog zakona, ako ovim
lanom nije drugaije odreeno.
Za obavljanje odnosno preduzimanje sledeih poslova potrebna je saglasnost nadzornog odbora:
1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti;
3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, uspostavljanje obezbeenja na imovini drutva, kao i davanje
jemstava i garancija za obaveze treih lica;
4) drugi poslovi za koje je ovim zakonom propisano da su u nadlenosti nadzornog odbora.
Statutom ili odlukom nadzornog odbora moe se odrediti:
1) da saglasnost nadzornog odbora nije potrebna za poslove iz stava 2. ta. 1) do 3) ovog lana ako se ti poslovi
preduzimaju u okviru redovnog poslovanja drutva; i
2) vrednost poslova iz stava 2. taka 3) ovog lana koji se mogu obavljati odnosno preduzimati i bez saglasnosti nadzornog
odbora.
Statutom ili odlukom nadzornog odbora mogu se odrediti i drugi poslovi za ije je obavljanje odnosno preduzimanje potrebna
saglasnost nadzornog odbora.
Izvrni direktori se u voenju poslova drutva moraju pridravati ogranienja za preduzimanje odreenih poslova ili vrste
poslova za koje je potrebna saglasnost nadzornog odbora ili skuptine, a koja su odreena ovim zakonom, statutom,
odlukama skuptine i odlukama nadzornog odbora.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora, ako je nadzorni odbor na to ovlaen statutom, mogu se pojedini
ili svi izvrni direktori ograniiti u zastupanju drutva i supotpisom prokuriste.
Izvrni direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna strana, a u sluaju
da drutvo nema drugog izvrnog direktora koji je ovlaen da zastupa drutvo, to punomoje izdaje nadzorni odbor.
Generalni direktor

lan 423
Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora
drutva.
Nadzorni odbor mora imenovati generalnog direktora ako u drutvu postoji izvrni odbor.
Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
U sluaju odravanja sednice izvrnog odbora, generalni direktor predsedava sednicom i predlae njen dnevni red.
U sluaju odsutnosti generalnog direktora, svaki od izvrnih direktora moe sazvati sednicu izvrnog odbora, a veinom
glasova prisutnih izvrnih direktora bira se jedan od izvrnih direktora za predsedavajueg na poetku sednice.
Statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora mogu se utvrditi uslovi koje izvrni direktor mora ispunjavati da bi
mogao biti imenovan za generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti.
Generalni direktor registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Naknada za rad izvrnih direktora

lan 424
Na naknadu za rad izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona.
Prestanak mandata i razreenje izvrnih direktora

lan 425
Mandat izvrnog direktora prestaje istekom perioda na koji je izabran.
Ako izvrni direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da bude izvrni direktor drutva, smatra se da mu
je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Nadzorni odbor moe razreiti izvrnog direktora i pre isteka mandata na koji je izabran, bez navoenja razloga.
Ostavka izvrnog direktora

lan 426
Izvrni direktor moe u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim putem.
Ostavka proizvodi dejstvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.
Ako je jedini izvrni direktor drutva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do
imenovanja novog direktora ali ne due od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako se u roku od 60 dana od dana kada je drutvo ostalo bez jedinog izvrnog direktora ne izabere novi izvrni direktor,
registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti ili po zahtevu zainteresovanog lica pokree postupak prinudne likvidacije
drutva.
Nadlenost i odgovornost izvrnog odbora

lan 427
Izvrni odbor:
1) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;
2) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;
3) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;
4) priprema sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru;
5) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama
akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data
statutom ili odlukom skuptine;
6) izvrava odluke skuptine;
7) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukama skuptine i odlukama nadzornog
odbora.
Pitanja iz nadlenosti izvrnog odbora ne mogu se preneti na nadzorni odbor drutva.
Drutvo sa jednim ili dva direktora

lan 428
Na drutvo koje ima jednog ili dva izvrna direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izvrnom odboru, osim
odredaba o sednicama izvrnog odbora.
Nain rada izvrnog odbora

lan 429
Izvrni odbor u voenju poslova drutva postupa samostalno.
Izvrni odbor odluuje i postupa van sednica.
Ako ne postoji saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, generalni direktor moe sazvati sednicu izvrnog odbora.
Na sednici iz stava 3. ovog lana odluka se donosi veinom glasova izvrnih direktora, a u sluaju jednake podele glasova
glas generalnog direktora je odluujui.
Na kvorum za odravanje i nain odravanja sednica iz stava 3. ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 404. ovog
zakona.
Statutom i odlukom nadzornog odbora moe se urediti nain rada izvrnog odbora, a izvrni odbor moe doneti i poslovnik o
svom radu koji mora biti u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama nadzornog odbora (poslovnik o radu izvrnog
odbora).
Odgovornost izvrnih direktora

lan 430
Na odgovornost izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 415. ovog zakona.
Izvetaji izvrnih direktora

lan 431
Na obavezu izvetavanja izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 416. ovog zakona.

7.3.2. Nadzorni odbor

Uslovi i ogranienja za lanstvo u nadzornom odboru

lan 432
Na uslove i ogranienja za lanstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe l. 382. i 391. ovog zakona.
Sastav nadzornog odbora

lan 433
Nadzorni odbor ima najmanje tri lana.
Broj lanova nadzornog odbora odreuje se statutom i mora biti neparan.
lanovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike.
lanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvrni direktori drutva niti prokuristi drutva.
lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Imenovanje lanova nadzornog odbora

lan 434
lanove nadzornog odbora imenuje skuptina.
Predlog kandidata za lana nadzornog odbora daju:
1) nadzorni odbor;
2) komisija za imenovanje, ako postoji;
3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda skuptine.
Mandat lanova nadzornog odbora
 lan 435
Na mandat lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 385. ovog zakona.
Kooptacija lanova nadzornog odbora

lan 436
Na kooptaciju lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 386. ovog zakona.
Nezavisni lan nadzornog odbora

lan 437
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je nezavisan od drutva (nezavisni lan
nadzornog odbora).
Na nezavisnog lana nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 392. ovog zakona o nezavisnom direktoru.
Naknada za rad lanova nadzornog odbora

lan 438
Na naknadu za rad lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona o naknadi za rad
direktora.
Prestanak mandata i razreenje lanova nadzornog odbora

lan 439
Na prestanak mandata i razreenje lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 394. i 395. ovog zakona.
Ostavka lana nadzornog odbora

lan 440
lan nadzornog odbora moe u svako doba preostalim lanovima nadzornog odbora dati ostavku pisanim putem.
Ostavka proizvodi dejstvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.
Nadlenost nadzornog odbora

lan 441
Nadzorni odbor:
1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje;
2) nadzire rad izvrnih direktora;
3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
5) utvruje finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje;
6) daje i opoziva prokuru;
7) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda;
8) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;
9) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i lanom 262. stav 3. ovog
zakona;
10) utvruje trinu vrednost akcija, u skladu sa lanom 259. ovog zakona;
11) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija, u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog zakona;
12) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog zakona;
13) predlae skuptini politiku naknada izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu, odnosno
angaovanju izvrnih direktora;
14) daje saglasnost izvrnim direktorima za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukom
skuptine i odlukom nadzornog odbora;
15) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom nadzornog odbora, ako statutom nije drugaije odreeno.
Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora drutva u skladu sa
lanom 66. ovog zakona.
Obaveza izvetavanja skuptine

lan 442
Na obaveze izvetavanja nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 399. ovog zakona.
Predsednik nadzornog odbora

lan 443
Na predsednika nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 400. ovog zakona.
Nain rada nadzornog odbora

lan 444
Na nain rada nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 401. ovog zakona.
Sednice nadzornog odbora

lan 445
Na sednice nadzornog odbora, njihovo sazivanje, kvorum za odravanje i nain odravanja, prisustvo drugih lica, odluivanje
i zapisnik sa sednice shodno se primenjuju odredbe l. 402. do 407. ovog zakona.
Komisije nadzornog odbora

lan 446
Na komisije nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 408. do 414. ovog zakona.
Odgovornost lanova nadzornog odbora

lan 447
Na odgovornost lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 415. ovog zakona.

7.4. Sekretar drutva

Imenovanje i status

lan 448
Akcionarsko drutvo moe imati sekretara drutva, ako je to odreeno statutom.
Sekretar drutva moe biti zaposlen u drutvu.
Sekretara drutva imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno i utvruje mu
visinu zarade, odnosno naknade za rad i druga prava.

Mandat sekretara drutva

lan 449
Mandat sekretara drutva traje etiri godine, osim ako je statutom ili odlukom o imenovanju drugaije odreeno.
Na posledice prestanka mandata sekretaru drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku mandata
direktoru drutva.

Nadlenost sekretara drutva

lan 450
Ako statutom ili odlukom o imenovanju sekretara drutva nije drugaije odreeno, sekretar drutva odgovoran je za:
1) pripremu sednica skuptine i voenje zapisnika;
2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i
voenje zapisnika;
3) uvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica iz ta. 1) i 2) ovog stava;
4) komunikaciju drutva sa akcionarima i omoguavanje pristupa aktima i dokumentima iz take 3) ovog stava u skladu sa
odredbama lana 465. ovog zakona.
Sekretar drutva moe imati i druge dunosti i odgovornosti u skladu sa statutom i odlukom o njegovom imenovanju.

7.5. Unutranji nadzor

Organizovanje unutranjeg nadzora

lan 451
Drutvo svojim aktima ureuje nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja.
U javnim akcionarskim drutvima najmanje jedno lice nadleno za unutranji nadzor poslovanja mora ispunjavati uslove
propisane za internog revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Javno akcionarsko drutvo statutom ili drugim aktom propisuje uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi poslovima
unutranjeg nadzora u pogledu profesionalnog i strunog znanja i iskustva koji ga ine podobnim za obavljanje ove funkcije u
drutvu.
Lice iz stava 2. ovog lana mora biti zaposleno u drutvu i obavljati samo poslove unutranjeg nadzora i ne moe biti direktor
niti lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a imenuje ga odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
ako je upravljanje drutvom dvodomno, na predlog komisije za reviziju.

Poslovi unutranjeg nadzora

lan 452
Poslovi unutranjeg nadzora naroito obuhvataju:
1) kontrolu usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i aktima drutva;
2) nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim izvetavanjem;
3) proveru sprovoenja politika upravljanja rizicima;
4) praenje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja;
5) vrednovanje politika i procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom nadzoru poslovanja redovno izvetava
komisiju za reviziju, a u drutvima koja nemaju komisiju za reviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno.

7.6. Spoljni nadzor

Revizija finansijskih izvetaja

lan 453
Godinji finansijski izvetaji javnih akcionarskih drutva obavezno su predmet revizije.
Revizor drutva duan je da pre zakljuenja ugovora o vrenju revizije, a nakon toga najmanje jednom godinje za vreme
trajanja tog ugovora, komisiji za reviziju javnog akcionarskog drutva dostavi:
1) pisanu izjavu kojom potvruje svoju nezavisnost od drutva;
2) obavetenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, pored revizije finansijskih izvetaja, pruio tom drutvu.
Revizor javnog akcionarskog drutva duan je da komisiju za reviziju tog drutva izvesti o svim okolnostima koje bi mogle
uticati na njegovu nezavisnost u odnosu na drutvo i merama koje su preduzete za otklanjanje tih okolnosti.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na sva akcionarska drutva koja su obavezna da vre reviziju finansijskih
izvetaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.

Ogranienje za otkaz ugovora sa revizorom u toku revizije

lan 454
Javno akcionarsko drutvo ne moe revizoru otkazati ugovor o vrenju revizije tokom vrenja revizije finansijskih izvetaja
zbog neslaganja sa miljenjem revizora o finansijskim izvetajima.

Posebna i vanredna revizija

lan 455
Posebna revizija u smislu ovog zakona je revizija kojom se moe proveravati:
1) procena vrednosti nenovanog uloga ili
2) vrednost i uslovi pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti iz lana 470. ovog zakona.
Vanredna revizija u smislu ovog zakona je revizija finansijskih izvetaja koji su ve bili predmet revizije, a koja se moe
preduzeti ako:
1) postoji sumnja da revizija finansijskih izvetaja nije sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim raunovodstvenim
standardima i postupcima ili
2) finansijski izvetaji ne sadre napomene propisane raunovodstvenim standardima ili su ove napomene nepotpune.
Posebna revizija moe se sprovesti u roku od tri godine od dana unosa nenovanog uloga, odnosno sticanja ili raspolaganja
imovinom velike vrednosti, a vanredna revizija u roku od tri godine od dana usvajanja finansijskih izvetaja koji su bili
predmet revizije.

Predlog za sprovoenje posebne ili vanredne revizije

lan 456
Predlog za sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10%
akcija sa pravom glasa.
Predlog iz stava 1. ovog lana sa obrazloenjem razloga iz kojih se predlae posebna ili vanredna revizija daje se pisanim
putem odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno, koji je duan da:
1) ovaj predlog uvrsti u dnevni red prve naredne redovne sednice skuptine akcionara ako je period do njenog odravanja
krai od est meseci i ako nije istekao rok za dopunu dnevnog reda iz lana 337. stav 2. ovog zakona ili
2) da sazove vanrednu sednicu skuptine akcionara u skladu sa lanom 371. ovog zakona ako je period do odravanja prve
naredne redovne sednice skuptine akcionara dui od est meseci ili je istekao rok za dopunu dnevnog reda iz lana 337.
stav 2. ovog zakona.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog
lana, akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu u skladu sa lanom 339. ovog zakona
podneti zahtev nadlenom sudu da naloi odravanje vanredne sednice skuptine na kojoj e se odluivati o predlogu iz
stava 1. ovog lana.
Ako predlog iz stava 1. ovog lana nije stavljen na dnevni red redovne sednice skuptine u skladu sa stavom 2. taka 1)
ovog lana, zahtev iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana odravanja te sednice.

Donoenje odluke o sprovoenju posebne ili vanredne revizije

lan 457
Odluku o sprovoenju posebne ili vanredne revizije donosi skuptina akcionara obinom veinom glasova prisutnih
akcionara.
Odlukom iz stava 1. ovog lana mora se odrediti revizor koji e izvriti posebnu ili vanrednu reviziju.
Za revizora iz stava 2. ovog lana ne moe biti izabran revizor koji je sproveo:
1) procenu nenovanog uloga koja je predmet posebne revizije;
2) reviziju finansijskih izvetaja za period u kojem je izvreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti koje je
predmet posebne revizije;
3) reviziju finansijskih izvetaja koji su predmet vanredne revizije.
Ako skuptina odbije predlog za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije, akcionari koji su ovaj predlog podneli
mogu u roku od 30 dana od dana odravanja sednice skuptine zahtevati da nadleni sud u vanparninom postupku odlui o
predlogu za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije.
Odlukom kojom usvaja predlog za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije sud imenuje i revizora, koji mora
ispunjavati uslove iz stava 3. ovog lana.
Drutvo mora uiniti dostupnom svu potrebnu dokumentaciju i obavetenja koje zatrai revizor koji sprovodi posebnu,
odnosno vanrednu reviziju.

Zabrana prenosa akcija tokom sprovoenja posebne ili vanredne revizije

lan 458
U sluaju iz lana 457. stav 4. ovog zakona na zahtev drutva sud u vanparninom postupku moe doneti reenje kojim
nalae Centralnom registru da izvri upis privremene zabrane prenosa akcija akcionara po ijem predlogu je doneta odluka o
sprovoenju posebne, odnosno vanredne revizije.

Trokovi sprovoenja posebne ili vanredne revizije

lan 459
Trokove sprovoenja posebne ili vanredne revizije snosi drutvo.
Ako se posebna ili vanredna revizija sprovodi po odluci suda, sud tom odlukom utvruje i iznos procenjenih trokova iz stava
1. ovog lana i nalae drutvu njegovu uplatu na odgovarajui depozitni raun suda.
Ako drutvo ne izvri uplatu iznosa procenjenih trokova za sprovoenje posebne ili vanredne revizije u roku odreenom
odlukom iz stava 2. ovog lana, sud e prinudno izvriti naplatu ovog iznosa.

Sadraj izvetaja o posebnoj reviziji

lan 460
Izvetaj o posebnoj reviziji mora se sainiti u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloene nalaze revizora.
U izvetaju iz stava 1. ovog lana revizor se mora izjasniti da li nalazi posebne revizije odstupaju od:
1) procenjene vrednosti nenovanog uloga ako je ona bila predmet posebne revizije ili
2) vrednosti i uslova pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti ako su oni bili predmet posebne
revizije.
Ako se revizor izjasni da su odstupanja iz stava 2. ovog lana znaajna, on to mora jasno naznaiti i predloiti mere za
otklanjanje njihovih posledica.
Ako se revizor izjasni da odstupanja iz stava 2. ovog lana nisu znaajna, predlog za sprovoenje posebne revizije smatra se
neosnovanim.

Sadraj izvetaja o vanrednoj reviziji

lan 461
Izvetaj o vanrednoj reviziji mora se sainiti u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloene nalaze revizora.
U izvetaju iz stava 1. ovog lana revizor se mora izjasniti da li se njegovo miljenje o finansijskim izvetajima koji su bili
predmet vanredne revizije razlikuje od miljenja koje je na te finansijske izvetaje dao revizor koji je prethodno vrio reviziju i
da navede razloge zbog kojih se miljenja razlikuju.
Ako se revizor izjasni da su razlike iz stava 2. ovog lana znaajne, on mora predloiti mere za otklanjanje njihovih posledica.
Ako se revizor izjasni da razlike iz stava 2. ovog lana nisu znaajne, predlog za sprovoenje vanredne revizije smatra se
neosnovanim.

Postupanje sa izvetajem o posebnoj ili vanrednoj reviziji

lan 462
Izvetaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji dostavlja se odboru direktora, odnosno izvrnom odboru i nadzornom odboru ako je
upravljanje drutvom dvodomno, akcionarima koji su predloili njeno sprovoenje i sudu ako je posebna ili vanredna revizija
sprovedena po odluci suda.
Ako se revizor u izvetaju iz stava 1. ovog lana izjasnio da postoje znaajna odstupanja u smislu lana 460. stav 2. i 461.
stav 2. ovog zakona odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da u roku od
osam dana od dana dostavljanja izvetaja sazove vanrednu sednicu skuptine akcionara radi razmatranja tog izvetaja, tako
da se ta sednica odri u roku od 30 dana od dana dostavljanja tog izvetaja.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da uz izvetaj iz stava 1. ovog
lana za sednicu skuptine pripremi i svoje pisano izjanjenje o nalazima iz tog izvetaja, sa predlogom odluka skuptine.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog
lana akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu u roku od 30 dana od dana dostavljanja
izvetaja podneti zahtev sudu da u vanparninom postupku naloi odravanje vanredne sednice skuptine akcionara iz stava
2. ovog lana.
Ako u sluaju iz stava 2. ovog lana skuptina akcionara ne usvoji izvetaj revizora koji je vrio posebnu, odnosno vanrednu
reviziju, ili mere koje je on predloio, akcionari koji su glasali za usvajanje izvetaja i mera koje je predloio revizor imaju
pravo pravo da budu nesaglasni u smislu lana 474. ovog zakona, kao i pravo na naknadu tete od drutva.
Ako se revizor u izvetaju iz stava 1. ovog lana izjasnio da ne postoje znaajna odstupanja u smislu lana 460. stav 2. i 461.
stav 2. ovog zakona odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da ovaj
izvetaj stavi na dnevni red prve naredne sednice skuptine akcionara.

Pravo drutva na naknadu tete

lan 463
Ako izvetaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji pokae da je predlog za njeno sprovoenje bio neosnovan, drutvo ima pravo na
naknadu trokova sprovoenja posebne, odnosno vanredne revizije od akcionara koji su predloili njeno sprovoenje.
Akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije neogranieno solidarno su odgovorni za naknadu
trokova iz stava 1. ovog lana.

8. Akti i dokumenti drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata drutva

lan 464
Drutvo uva:
1) osnivaki akt;
2) reenje o registraciji osnivanja drutva;
3) statut i sve njegove izmene i dopune;
4) opte akte drutva;
5) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine;
6) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela drutva;
7) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva;
8) zapisnike sa sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno;
9) godinje izvetaje o poslovanju drutva i konsolidovane godinje izvetaje;
10) izvetaje odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
11) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
12) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili sa njima povezana lica u
smislu ovog zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana uva u svom seditu ili na drugom mestu koje je poznato i
dostupno svim direktorima i lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Dokumente i akte iz stava 1. ta. 1) do 5), 8), 9) i 12) ovog lana drutvo uva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1.
ovog lana najmanje pet godina, nakon ega se uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj grai.

Pristup aktima i dokumentima drutva

lan 465
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da akte i dokumenta iz lana 464.
stav 1 ta. 1) do 5) i taka 9) ovog zakona, kao i finansijske izvetaje drutva, stavi na raspolaganje svakom akcionaru, kao i
ranijem akcionaru za period u kojem je bio akcionar, na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa lanom 81. ovog zakona,
radi vrenja uvida i kopiranja o svom troku, tokom radnog vremena.
Smatrae se da je obaveza iz stava 1. ovog lana izvrena u pogledu dokumenata iz stava 1. ovog lana za koje je drutvo
omoguilo slobodan pristup i preuzimanje sa internet stranice drutva, bez naknade.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je imenovan sekretar drutva on je odgovoran za izvravanje obaveze iz stava 1. ovog
lana.
Pravo akcionara iz stava 1. ovog lana moe biti ogranieno samo u meri u kojoj je to potrebno radi uobiajene identifikacije
akcionara.

Pristup aktima i dokumentima po odluci suda

lan 466
Ako odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili sekretar drutva, ako postoji, propusti
da postupi po zahtevu iz lana 465. ovog zakona u roku od pet dana od dana prijema zahteva, podnosilac zahteva ima pravo
da trai da sud u vanparninom postupku naloi drutvu da postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema
zahteva.

Ogranienje u pogledu objavljivanja akata i dokumenata drutva

lan 467
Lice koje ostvari pristup aktima i dokumentima drutva u skladu sa l. 465. i 466. ovog zakona ne moe da ih objavi na nain
kojim bi nanelo tetu drutvu ili njegovom ugledu.

9. Prestanak drutva

Nain prestanka

lan 468
Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

Prestanak drutva po odluci suda

lan 469
Po tubi akcionara koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje 20% osnovnog kapitala drutva protiv drutva nadleni
sud moe odrediti prestanak drutva ili druge mere ako:
1) odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne mogu da vode poslove
drutva, bilo zbog meusobnog neslaganja ili iz drugih razloga, a skuptina ne moe da prekine blokadu, to za posledicu
ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu akcionara;
2) su akcionari blokirani u odluivanju na skuptini na najmanje dve uzastopne sednice skuptine, to za posledicu ima da se
poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu drutva;
3) direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, deluju protivzakonito, nepoteno ili
prevarno, a protivno interesima akcionara koji podnose tubu;
4) se imovina drutva rasipa i umanjuje.
U postupku po tubi iz stava 1. ovog lana sud moe, ako su razlozi za podnoenje tube otklonjivi, ostaviti drutvu rok od
najvie est meseci za otklanjanje nepravilnosti.
Ako drutvo u roku iz stava 2. ovog lana ne otkloni nepravilnosti, sud e presudom odrediti prestanak drutva ili jednu ili vie
od sledeih mera:
1) razreenje direktora ili lana nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
2) uvoenje prinudne uprave u drutvo do imenovanja novih direktora, odnosno lanova nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno;
3) sprovoenje vanredne revizije finansijskih izvetaja drutva;
4) donoenje odluke o raspodeli dobiti ili o isplati uea u dobiti, odnosno dividende;
5) otkup akcija koje poseduju akcionari koji su podneli tubu od strane drutva po trinoj vrednosti u smislu ovog zakona.
Presudom iz stava 3. ovog lana sud moe odrediti i naknadu tete od strane drutva akcionarima koji su podneli tubu.
 Deo etvrti
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

Pojam i osnovne odredbe

lan 470
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom ija nabavna i/ili prodajna i/ili trina vrednost u momentu donoenja odluke
o tome predstavlja 30% ili vie od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine drutva iskazane u poslednjem godinjem
bilansu stanja, smatra se da drutvo stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na
bilo koji nain, ukljuujui naroito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje zalonog prava i hipoteke, zakljuenje
ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za
drutvo.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, nee se smatrati sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti kupovina ili
prodaja imovine koja je izvrena u okviru redovnog poslovanja drutva.
Pod imovinom u smislu st. 1. i 2. ovog lana smatraju se stvari i prava, ukljuujui i nepokretnosti, pokretne stvari, novac,
udele u drutvima, hartije od vrednosti, potraivanja, industrijsku svojinu i druga prava.
Jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatrae se i vie povezanih sticanja, odnosno
raspolaganja izvrenih u periodu od godinu dana, pri emu se kao vreme nastanka uzima dan izvrenja poslednjeg sticanja,
odnosno raspolaganja.
Sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti moe se sprovesti ako to sticanje, odnosno raspolaganje
prethodno ili naknadno odobri skuptina.
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti shodno se primenjuju pravila ovog zakona o pravima
nesaglasnih lanova.

Postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti

lan 471
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, priprema predlog odluke kojom skuptina
odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, sa:
1) obrazloenjem koje sadri razloge iz kojih se preporuuje usvajanje te odluke;
2) izvetajem o uslovima pod kojim se stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti.
Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog lana donosi je nacrt ugovora o sticanju,
odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se odlukom odobrava ve zakljuen ugovor o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom
velike vrednosti, taj ugovor se dostavlja uz materijal za sednicu skuptine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog lana donosi.
Odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti skuptina donosi troetvrtinskom veinom
glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa.

Posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti

lan 472
Ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa l. 470. i 471. ovog zakona, drutvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja
najmanje 5% osnovnog kapitala drutva moe podneti tubu za ponitaj pravnog posla, odnosno radnje sticanja ili
raspolaganja imovinom velike vrednosti.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, pravni posao, odnosno radnja nee biti ponitena ako lice koje je druga strana u pravnom
poslu, odnosno prema kome je radnja izvrena nije znalo niti je moralo znati za povredu odredaba lana 471. ovog zakona u
vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, solidarno su odgovorni drutvu za tetu
koju to drutvo pretrpi usled sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti ako je to sticanje, odnosno
raspolaganje sprovedeno bez odluke kojom ga skuptina odobrava.
Tube iz st. 1. i 3. ovog lana mogu biti podnete u roku od tri godine od dana sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike
vrednosti.

Shodna primena na drutvo s ogranienom odgovornou

lan 473
Odredbe o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti shodno se primenjuju i na drutvo s ogranienom
odgovornou, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.

Deo peti
POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA

Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija

lan 474
Akcionar moe da trai od drutva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdri od glasanja za odluku:
1) o promeni statuta drutva kojom se umanjuju njegova prava predviena statutom ili zakonom;
2) o statusnoj promeni;
3) o promeni pravne forme;
4) o promeni vremena trajanja drutva;
5) kojom se odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti;
6) kojom se menjaju njegova druga prava, ako je statutom odreeno da akcionar iz tog razloga ima pravo na nesaglasnost i
na naknadu trine vrednosti akcija u skladu sa ovim zakonom;
7) o povlaenju jedne ili vie klasa akcija sa regulisanog trita, odnosno multilateralne trgovake platforme u smislu zakona
kojim se ureuje trite kapitala.
Pravo na otkup akcija i isplatu iz stava 1. ovog lana ima i akcionar koji nije prisustvovao sednici skuptine na kojoj se
odluuje o pitanjima iz stava 1. ovog lana.
Akcionar koji zatrai od drutva da od njega otkupi akcije u skladu sa lanom 475. ovog zakona ne moe osporavati odluku
drutva na kojoj zasniva to svoje pravo.
Odluka iz stava 1. ovog lana mora sadrati odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane
predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora drutva ako je upravljanje drutvom dvodomno, da su svi
nesaglasni akcionari u celosti isplaeni za vrednost svojih akcija u skladu sa l. 475. i 476. ovog zakona.
Na povlaenje akcija iz stava 1. taka 7) ovog lana primenjuju se odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje trite
kapitala.

Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija

lan 475
Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se donosi odluka iz lana 474. stav 1. ovog zakona je:
1) obavetenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija i formular zahteva za ostvarivanje tog prava, koji
sadri polja u koja se unosi ime, odnosno poslovno ime akcionara i njegovo prebivalite, odnosno sedite, kao i broj i klasa
akcija iji otkup zahteva;
2) podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija, podatak o trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa lanom 259. stav 1.
ovog zakona i podatak o procenjenoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa lanom 51. ovog zakona, pri emu se te
vrednosti utvruju na dan donoenja odluke o sazivanju sednice skuptine.
Ako eli da ostvari pravo na otkup njegovih akcija, nesaglasni akcionar zahtev iz stava 1. ovog lana moe dostaviti drutvu:
1) na sednici skuptine na kojoj se donosi odluka iz lana 474. stav 1. ovog zakona i to predsedniku skuptine, odnosno licu
koga predsedavajui skuptine ovlasti ili
2) u roku od 15 dana od dana zakljuenja te sednice skuptine.
Drutvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 2. taka 2) ovog lana nesaglasnom akcionaru isplati
vrednost akcija koje su predmet zahteva iz stava 1. ovog lana, koja je jednaka najvioj od vrednosti iz stava 1. taka 2) ovog
lana.
Isplata iz stava 3. ovog lana izvrie se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.

Sudska zatita prava nesaglasnog akcionara

lan 476
Nesaglasni akcionar moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti isplatu:
1) razlike do pune vrednosti njegovih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. stav 3. ovog zakona, ako smatra da mu je
drutvo na ime otkupne cene za njegove akcije isplatilo iznos nii od te vrednosti usled toga to je bilo koja od vrednosti iz
lana 475. stav 1. taka 2) ovog zakona pogreno utvrena ili ako je drutvo izvrilo samo deliminu isplatu;
2) pune vrednosti njegovih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. stav 3. ovog zakona, ako mu drutvo nije izvrilo nikakvu
isplatu po tom osnovu, a podneo je zahtev u skladu sa lanom 475. stav 2. ovog zakona.
Tuba iz stava 1. ovog lana se podnosi najkasnije u roku od 30 dana od dana izvrene isplate u skladu sa lanom 475. stav
4. ovog lana, odnosno isteka roka za tu isplatu ako isplata nije izvrena.
Ako je podneto vie od jedne tube iz stava 1. ovog lana, postupci se spajaju.
Ako sud pravnosnanom presudom donetom u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana obavee drutvo da nesaglasnom
akcionaru isplati razliku do pune vrednosti akcija, odnosno punu vrednost akcija, drutvo je u obavezi da svim drugim
nesaglasnim akcionarima iste klase akcija prizna i isplati istu vrednost akcije, nezavisno od injenice da li su ti akcionari
podneli tubu iz stava 1. ovog lana.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 5. ovog lana u roku za izvrenje presude iz stava 4. ovog lana, svaki
nesaglasni akcionar moe tubom nadlenom sudu traiti isplatu razlike do pune vrednosti akcija, odnosno vrednost akcija
koja je utvrena tom presudom.

Shodna primena na drutvo s ogranienom odgovornou

lan 477
Odredbe o pravima nesaglasnih akcionara shodno se primenjuju i na lanove drutva s ogranienom odgovornou, osim
ako je osnivakim aktom tog drutva drugaije odreeno.

Deo esti
PROMENA PRAVNE FORME

Pojam promene pravne forme

lan 478
Promenom pravne forme drutvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u skladu sa ovim zakonom.
Promena pravne forme drutva ne utie na pravni subjektivitet tog drutva.
Na promenu pravne forme drutva primenjuju se shodno odredbe ovog zakona o osnivanju date forme drutva, ako ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Ako javno akcionarsko drutvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog drutva koji su
propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Drutvo ne moe da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u steaju, osim kao meru reorganizacije u skladu sa zakonom
kojim se ureuje steaj.

Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme

lan 479
Radi sprovoenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i dostavlja skuptini radi usvajanja sledee akte
i dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme drutva;
2) predlog izmene osnivakog akta radi usklaivanja sa odredbama ovog zakona koje se odnose na datu pravnu formu
drutva;
3) predlog statuta drutva, ako drutvo menja pravnu formu u akcionarsko drutvo;
4) predlog odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva u skladu sa odredbama ovog zakona koje reguliu datu pravnu
formu drutva;
5) izvetaj o potrebi sprovoenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadri:

(1) objanjenje pravnih posledica promene pravne forme;

(2) razloge i analizu oekivanih efekata promene pravne forme;
(3) obrazloenje srazmere konverzije akcija u udele, odnosno udela u akcije, odnosno konverzije
udela jedne pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne
promene pravne forme;
6) detaljno obavetenje o pravu lana drutva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni pravne forme u smislu lana 481.
ovog zakona.
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, akta i dokumente iz stava 1. ovog lana priprema izvrni odbor, a nadzorni odbor ih
utvruje i dostavlja skuptini radi usvajanja.

Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva

lan 480
Na obavetavanje lanova drutva i poverilaca o sprovoenju postupka promene pravne forme, na pozivanje na sednicu na
kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme i na postupak donoenja te odluke shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona koje se odnose na statusne promene, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Odluka o promeni pravne forme drutva

lan 481
Odluka o promeni pravne forme drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i adresu sedita drutva koje sprovodi postupak promene pravne forme;
2) oznaenje nove pravne forme drutva;
3) podatke o nainu i uslovima konverzije udela u drutvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije udela jedne pravne forme
drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme.
U akcionarskom drutvu odluka o promeni pravne forme donosi se troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako
statutom nije odreena vea veina.
Istovremeno sa odlukom iz stava 1. ovog lana lanovi drutva, odnosno skuptina usvaja:
1) izmene osnivakog akta;
2) statut, u sluaju promene pravne forme u akcionarsko drutvo;
3) odluku ili odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva.

Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice registracije

lan 482
Registracija promene pravne forme drutva vri se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako drutvo menja pravnu formu u
akcionarsko drutvo prethodno vri registraciju akcija u Centralnom registru u skladu sa ovim zakonom.
Ako drutvo menja pravnu formu i postaje javno akcionarsko drutvo ili prestaje da to bude, primenjuju se i odredbe zakona
kojim se ureuje trite kapitala koje se odnose na sticanje, odnosno prestanak svojstva javnog drutva.
Pravne posledice promene pravne forme drutva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa zakonom o
registraciji.
Promenom pravne forme drutva nastupaju sledee pravne posledice:
1) udeli lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jedne pravne forme drutva se pretvaraju u udele
druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme;
2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravima, osim
akcija, obezbeuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih
hartija od vrednosti drugaije odreeno ili ako je drugaije ugovoreno sa njihovim imaocima;
3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne forme postali lanovi drutva koji su ogranieno odgovorni ostaju
solidarno odgovorni sa drutvom za obaveze drutva nastale do registracije promene pravne forme u skladu sa zakonom o
registraciji.

Deo sedmi
STATUSNE PROMENE

1. Pojam i vrste statusnih promena

Pojam statusne promene

lan 483
Statusnom promenom se drutvo (u daljem tekstu: drutvo prenosilac) reorganizuje tako to na drugo drutvo (u daljem
tekstu: drutvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu stiu udele, odnosno akcije.
Svi lanovi drutva prenosioca stiu udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama
u drutvu prenosiocu, osim ako se svaki lan drutva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvri zamena udela
odnosno akcija u drugaijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u drutvu
sticaocu u skladu sa lanom 508. ovog zakona.
lanu drutva prenosioca se po osnovu statusne promene moe izvriti i novano plaanje, ali ukupan iznos tih plaanja
svim lanovima drutva prenosioca ne moe prei 10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje stiu lanovi
drutva prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne raunovodstvene vrednosti tih akcija.
Ako se statusnom promenom osniva novo drutvo, na osnivanje tog drutva primenjuju se odredbe ovog zakona koje se
odnose na osnivanje drutva u odgovarajuoj pravnoj formi, osim ako je drugaije propisano odredbama ovog zakona koje
reguliu statusne promene.
Ako se statusnom promenom javno akcionarsko drutvo pripaja drutvu koje nije javno akcionarsko drutvo ili se sa njim
spaja u novo drutvo koje nije javno akcionarsko drutvo, to drutvo mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog
drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Statusne promene se ne mogu vriti suprotno odredbama zakona kojim se ureuje zatita konkurencije.

Uesnici u statusnoj promeni

lan 484
U statusnoj promeni mogu uestvovati jedno ili vie drutava iste ili razliite pravne forme.
U statusnoj promeni ne moe uestvovati drutvo koje je u likvidaciji ili u steaju, osim ako se statusna promena sprovodi kao
mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.

Vrste statusnih promena

lan 485
Statusne promene su:
1) pripajanje;
2) spajanje;
3) podela;
4) izdvajanje.

Pripajanje

lan 486
Jedno ili vie drutava moe se pripojiti drugom drutvu prenoenjem na to drutvo celokupne imovine i obaveza, ime
drutvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije.

Spajanje

lan 487
Dva ili vie drutava mogu se spojiti osnivanjem novog drutva i prenoenjem na to drutvo celokupne imovine i obaveza,
ime drutva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovoenja postupka likvidacije.

Podela

lan 488
Drutvo se moe podeliti tako to e istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:
1) dva ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje) ili
2) dva ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovita podela).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije.

Izdvajanje

lan 489
Drutvo se moe podeliti tako to e preneti deo svoje imovine i obaveza na:
1) jedno ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje) ili
2) jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovito izdvajanje).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.

2. Redovni postupak sprovoenja statusne promene

2.1. Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom

Priprema akata i dokumenata u vezi sa statusnom promenom

lan 490
Radi sprovoenja statusne promene odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno,
priprema sledee akte i dokumente:
1) nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele ako samo jedno drutvo uestvuje u statusnoj promeni,
kao i sve dokumente iz lana 491. stav 3. ovog zakona;
2) finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, sa stanjem na dan koji prethodi danu donoenja odluke skuptine o statusnoj
promeni najvie est meseci;
3) izvetaj revizora o izvrenoj reviziji statusne promene;
4) izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, o statusnoj promeni;
5) predlog odluke skuptine o statusnoj promeni.
Drutvo moe kao finansijske izvetaje iz stava 1. taka 2) ovog lana koristiti:
1) poslednje godinje finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, ako od zavretka poslovne godine do dana donoenja
odluke skuptine o statusnoj promeni nije prolo vie od est meseci ili
2) polugodinje finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, ako je od zavretka poslovne godine do dana donoenja odluke
skuptine o statusnoj promeni prolo vie od est meseci.
Finansijski izvetaji iz stava 1. taka 2) ovog lana mogu da se zasnivaju na poslednjim godinjim finansijskim izvetajima,
ako su ti izvetaji bili predmet revizije, tako to e na osnovu knjigovodstvene dokumentacije uzeti u obzir promene nastale
od dana na koji su poslednji godinji finansijski izvetaji bili izraeni ukljuujui i znaajnije promene vrednosti sredstava, bez
sprovoenja posebnog popisa zaliha i osnovnih sredstava.
Izuzetno, finansijski izvetaji iz stava 1. taka 2) ovog lana nisu potrebni ako su se svi lanovi drutva koje uestvuje u
statusnoj promeni saglasili da se ti izvetaji ne pripremaju.
U drutvu koje nije javno akcionarsko drutvo, izvetaj revizora iz stava 1. taka 3) ovog lana nije potreban ako se svi
lanovi svakog drutva koje uestvuje u statusnoj promeni saglase da se taj izvetaj ne sainjava.
Izvetaj iz stava 1. taka 4) ovog lana za drutvo koje uestvuje u statusnoj promeni nije potreban ako se svi lanovi tog
drutva saglase da se taj izvetaj ne sainjava.
Ako drutvo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno priprema predlog odluke skuptine o izmeni osnivakog akta, odnosno statuta u sluaju
akcionarskog drutva.
Ako statusnom promenom nastaje novo drutvo, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, priprema predlog osnivakog akta tog drutva, a ako je to drutvo akcionarsko drutvo i predlog statuta tog
drutva.

Ugovor o statusnoj promeni

lan 491
Ugovor o statusnoj promeni zakljuuje se ako u statusnoj promeni uestvuju dva ili vie drutava.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) poslovna imena i sedita drutava koja uestvuju u statusnoj promeni;
2) cilj i uslove pod kojima se vri statusna promena;
3) oznaenje vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na drutvo sticaoca i njihov opis, kao
i nain na koji se taj prenos vri drutvu sticaocu;
4) podatke o zameni udela, odnosno akcija, a naroito:

(1) srazmeru u skladu sa kojom se vri zamena udela, odnosno akcija u drutvu prenosiocu za udele,
odnosno akcije u drutvu sticaocu i visinu novanog plaanja ako postoji;
(2) nain preuzimanja udela, odnosno akcija u drutvu sticaocu i datum od koga ti udeli, odnosno
akcije daju pravo uea u dobiti;
(3) podatke o posebnim pravima u drutvu sticaocu koja stiu lanovi drutva prenosioca sa posebnim
pravima;
5) datum od koga prestaju poslovne aktivnosti drutva prenosioca, ako ono prestaje po sprovedenoj statusnoj promeni;
6) datum od koga se transakcije drutva prenosioca smatraju, u raunovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime
drutva sticaoca;
7) sve posebne pogodnosti u drutvu sticaocu koje se odobravaju lanovima odbora direktora, odnosno izvrnog i nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutava koja uestvuju u statusnoj promeni;
8) uslove pod kojima e se nastaviti radni odnos zaposlenih u drutvu sticaocu;
9) ostala pitanja od znaaja za sprovoenje statusne promene.
Sastavni deo ugovora iz ovog lana ine:
1) predlog odluke o izmenama i dopunama osnivakog akta, odnosno statuta drutva sticaoca, a ako statusnom promenom
nastaje novo drutvo predlog osnivakog akta, kao i predlog statuta tog drutva ako je ono akcionarsko drutvo;
2) deobni bilans drutva prenosioca, u sluaju statusne promene podele ili izdvajanja;
3) spisak lanova drutva prenosioca, sa navoenjem nominalne vrednosti njihovih udela, odnosno akcija u drutvu sticaocu,
kao i udela, odnosno akcija koje stiu u drutvu sticaocu;
4) spisak zaposlenih u drutvu prenosiocu iji se radni odnos nastavlja u drutvu sticaocu.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se izmeu svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni u pisanoj formi i
overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Ako se statusnom promenom kontrolisano drutvo pripaja drutvu koje je njegov iskljuivi vlasnik, ugovor iz stava 1. ovog
lana ne sadri podatke o zameni udela, odnosno akcija, niti se sainjava dokument iz stava 3. taka 3) ovog lana.

Plan podele

lan 492
Ako samo jedno drutvo uestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, usvaja plan podele.
Plan podele iz stava 1. ovog lana sadri naroito podatke iz lana 491. stav 2. ovog zakona.
Sastavni deo plana podele iz stava 1. ovog lana ine akti i dokumenti iz lana 491. stav 3. ovog zakona.
Plan podele mora biti sastavljen u pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.

Izvetaj revizora o statusnoj promeni

lan 493
Nadleni sud u vanparninom postupku na zahtev drutva koje uestvuje u statusnoj promeni imenuje revizora radi revizije
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele, koji sainjava izvetaj o statusnoj promeni.
Ako u statusnoj promeni uestvuje vie drutava, nadleni sud moe na zajedniki zahtev svih tih drutava imenovati jednog
revizora koji sainjava zajedniki izvetaj o statusnoj promeni za sva drutva.
Revizor je duan da izvetaj iz stava 2. ovog lana saini i dostavi svim drutvima koja uestvuju u statusnoj promeni u roku
koji odredi sud, a koji ne moe biti dui od dva meseca od dana imenovanja.
Revizor sainjava izvetaj o statusnoj promeni u pisanoj formi, koji sadri miljenje o tome da li je srazmera u skladu sa
kojom se vri zamena udela, odnosno akcija pravina i primerena, kao i obrazloenje u okviru kojeg je duan da navede
naroito:
1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrivanja predloene srazmere zamene udela, odnosno akcija i koji
su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;
2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog
sluaja, kao i kakva bi srazmera zamene udela bila da su dodeljeni drugaiji ponderi;
3) koje okolnosti su oteavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.
Revizor je ovlaen da od svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni zatrai sve podatke i isprave potrebne za
uspenu pripremu izvetaja, kao i da preduzme sve ostale radnje potrebne za proveru istinitosti podataka i isprava dobijenih
od tih drutava.

Izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora o statusnoj promeni

lan 494
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutva koje sprovodi statusnu promenu
sainjava detaljan pisani izvetaj koji sadri naroito:
1) ciljeve koji se ele postii statusnom promenom, sa analizom oekivanih ekonomskih efekata na drutva koja uestvuju u
statusnoj promeni;
2) objanjenje pravnih posledica zakljuenja ugovora o statusnoj promeni, odnosno usvajanja plana podele;
3) obrazloenje srazmere zamene akcija ili udela;
4) podatke o izmenama ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele, ako su takve izmene izvrene na osnovu
izvetaja revizora o reviziji statusne promene;
5) podatke o znaajnijim promenama imovine i obaveza drutava koja uestvuju u statusnoj promeni do kojih je dolo nakon
datuma sa kojim su izraeni finansijski izvetaji.
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, izvetaj iz stava 1. ovog lana dostavlja se nadzornom odboru na usvajanje pre
podnoenja skuptini na odobrenje.

2.2. Obavetavanje o sprovoenju statusne promene

Obaveza objavljivanja

lan 495
Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele drutvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i
dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije mesec dana pre dana
odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.
Nacrti iz stava 1. ovog lana moraju biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana odravanja sednice skuptine na
kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti omoguen svim zainteresovanim licima bez
obaveze identifikacije i bez naknade.
Uz nacrt iz stava 1. ovog lana objavljuje se i obavetenje lanovima drutva o vremenu i mestu gde mogu izvriti uvid u
dokumente i akte iz lana 490. ovog zakona.
Drutvo koje nije javno akcionarsko drutvo nema obavezu objavljivanja obavetenja iz stava 3. ovog lana ako je to
obavetenje uputilo lino svakom lanu drutva.
Ako u statusnoj promeni uestvuje vie od jednog drutva, objavljivanje u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana moe se izvriti
zajedniki za sva ta drutva.
Objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana podele iz stava 1. ovog lana smatra se da su i
poverioci drutva obaveteni o statusnoj promeni.

Obaveza obezbeivanja uvida u akte i dokumente

lan 496
Drutvo koje sprovodi statusnu promenu duno je da svojim lanovima u seditu drutva omogui uvid u akta i dokumente iz
lana 490. ovog zakona, kao i u godinje finansijske izvetaje za poslednje tri godine za svako od drutava koje uestvuje u
statusnoj promeni, sa miljenjem revizora ako su bili predmet revizije, najmanje tokom perioda od mesec dana koji prethodi
danu odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.
Izuzetno, drutvo nije duno da omogui uvid u dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana u svom seditu ako su ti akti i
dokumenta objavljeni u skladu sa lanom 495. st. 1. i 2. ovog zakona.
Drutvo je duno da omogui svakom lanu drutva kopiranje, o troku drutva, dokumenata i akata iz stava 1. ovog lana.
Izuzetno, drutvo nije duno da omogui kopiranje dokumenata i akata iz stava 1. ovog lana ako je svim zainteresovanim
licima, bez obaveze identifikacije, omogueno da ta dokumenta i akte pribave sa internet stranice registra privrednih
subjekata bez naknade.

Obaveza linog obavetavanja poverilaca

 lan 497
Drutvo je duno da poveriocu koji je poznat drutvu, a ija potraivanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti
bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan objave iz lana 495. stav 2. ovog zakona, uputi i pisano
obavetenje o sprovoenju statusne promene, koje sadri elemente iz lana 491. stav 2. ovog zakona, najkasnije 30 dana
pre dana odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.
Predsednik odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da da pisanu
izjavu o tome da je obaveza upuivanja obavetenja iz stava 1. ovog lana izvrena.

2.3. Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo

Odluka o statusnoj promeni

lan 498
Odlukom o statusnoj promeni skuptina odobrava:
1) plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno;
2) ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor zakljuen do dana odravanja sednice skuptine;
3) nacrt ugovora o statusnoj promeni, ako taj ugovor nije zakljuen do dana odravanja sednice skuptine.
U sluaju akcionarskog drutva odluka o statusnoj promeni drutva donosi se troetvrtinskom veinom glasova prisutnih
akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Ako kao rezultat statusne promene odreeni lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva sticaoca koji neogranieno
solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj promeni moe se doneti samo uz njihovu saglasnost.
Skuptina je duna da istovremeno sa donoenjem odluke iz stava 1. ovog lana:
1) usvoji izmene i dopune osnivakog akta, odnosno statuta u sluaju akcionarskog drutva, ako drutvo nastavlja da postoji;
2) usvoji osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom promenom, kao i statut tog drutva ako je ono akcionarsko drutvo.
U sluaju akcionarskog drutva, odluka iz stava 1. ovog lana mora da sadri odredbu o tome da stupa na snagu davanjem
pisane izjave od strane predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, da su svi nesaglasni akcionari u celosti isplaeni za vrednost svojih akcija u skladu sa lanom 475. ovog zakona.

Stupanje na snagu

lan 499
Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada ga odlukom iz lana 498. ovog zakona odobre skuptine svih drutava koja
uestvuju u statusnoj promeni, odnosno danom zakljuenja tog ugovora ako je taj datum kasniji, ako ugovorom nije
predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Plan podele stupa na snagu kada ga odlukom iz lana 498. ovog zakona odobri skuptina drutva koje sprovodi statusnu
promenu, osim ako je tim planom predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom promenom, kao i njegov statut ako je ono akcionarsko drutvo, stupa na snagu
istovremeno sa stupanjem na snagu ugovora o statusnoj promeni.

Pobijanje odluke o statusnoj promeni

lan 500
Na pobijanje odluke o statusnoj promeni primenjuju se odredbe l. 376. do 381. ovog zakona.
U postupku po tubi za pobijanje odluke o statusnoj promeni sud e tuenom drutvu ostaviti primeren rok za otklanjanje
razloga za pobijanje, ako se radi o otklonjivim razlozima.
Nadleni sud je duan da odluku kojom se ponitava odluka o statusnoj promeni po pravnosnanosti dostavi registru
privrednih subjekata radi objavljivanja u skladu sa zakonom o registraciji.
Odluka iz stava 3. ovog lana nema uticaja na prava i obaveze drutva sticaoca u vezi sa statusnom promenom, koje su
nastale nakon nastupanja pravnih posledica statusne promene, a do dana objave odluke u skladu sa stavom 3. ovog lana, i
za te obaveze neogranieno solidarno odgovaraju sva drutva uesnici statusne promene.
Odluka o statusnoj promeni ne moe se pobijati zbog utvrene srazmere zamene akcija, odnosno udela.

3. Pojednostavljeni postupak sprovoenja statusne promene

Pojednostavljeni postupak u sluaju pripajanja kontrolnom drutvu

 lan 501
Ako je drutvo sticalac kontrolno drutvo sa najmanje 90% udela u osnovnom kapitalu drutva prenosioca, odnosno sa
najmanje 90% akcija sa pravom glasa u drutvu prenosiocu, statusna promena pripajanja sprovodi se bez odluke o statusnoj
promeni skuptine drutva sticaoca ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) ako je drutvo sticalac izvrilo objavu iz lana 495. ovog zakona najkasnije mesec dana pre dana odravanja sednice
skuptine drutva prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni;
2) ako je drutvo sticalac postupilo u skladu sa lanom 496. ovog zakona tokom perioda od mesec dana koji prethodi danu
odravanja sednice skuptine drutva prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni;
3) ako jedan ili vie akcionara drutva sticaoca koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje 5% njegovog osnovnog
kapitala ne zahtevaju da se sazove skuptina drutva sticaoca radi donoenja odluke o statusnoj promeni, u roku iz stava 1.
taka 1) ovog lana.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, drutvo prenosilac nije u obavezi da saini i dostavi na odobrenje skuptini izvetaje iz lana
490. stav 1. ta. 3) i 4) ovog zakona.
Ako je drutvo sticalac jedini lan drutva prenosioca, ugovor o statusnoj promeni ne sadri podatke iz lana 491. stav 2.
taka 4) ovog zakona.
Na pitanja pojednostavljenog postupka statusne promene koja nisu posebno ureena ovim lanom primenjuju se odredbe
ovog zakona o sprovoenju statusne promene u redovnom postupku.

4. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze

Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca

lan 502
Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na
poveanje kapitala za pravnu formu drutva sticaoca.
Na poveanje osnovnog kapitala javnog akcionarskog drutva kao drutva sticaoca ne primenjuju se odredbe Zakona o
tritu kapitala koje se odnose na odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, kao i druge odredbe tog zakona koje su
nespojive sa zamenom akcija u postupku statusne promene.
lanovi drutva prenosioca koji su u drutvu prenosiocu koje prestaje kao rezultat statusne promene upisali udele, odnosno
akcije, ali ih do trenutka zamene za udele, odnosno akcije drutva sticaoca nisu u celosti uplatili, duni su da ugovoreni ulog
uplate, odnosno unesu u drutvo sticaoca pod uslovima pod kojima su ih upisali, osim ako ugovorom o statusnoj promeni nije
drugaije odreeno.

Zabrana stvaranja prividnog kapitala

lan 503
Drutvo sticalac ne moe poveati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne promene po osnovu udela, odnosno akcija:
1) koje drutvo sticalac poseduje u drutvu prenosiocu;
2) koje drutvo prenosilac poseduje u drutvu sticaocu.
Drutvo sticalac ne moe da izdaje akcije u zamenu za:
1) akcije koje drutvo sticalac poseduje u drutvu prenosiocu, odnosno akcije koje za raun drutva sticaoca dri tree lice u
svoje ime;
2) sopstvene akcije drutva prenosioca, odnosno akcije koje za raun drutva prenosioca dri tree lice u svoje ime.
Udele, odnosno akcije koje drutvo prenosilac ima u drutvu sticaocu, a koji se kao rezultat statusne promene prenose
drutvu sticaocu, postaju sopstveni udeli, odnosno akcije drutva sticaoca.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, drutvo sticalac moe, ako je to predvieno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno
planom podele, da lanovima drutva prenosioca zameni njihove udele, odnosno akcije sa udelima, odnosno akcijama koje
drutvo prenosilac ima u drutvu sticaocu.

5. Registracija statusne promene i pravne posledice registracije

Registracija statusne promene

lan 504
Registracija statusne promene vri se u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na drutvo sticaoca i u odnosu na drutvo
prenosioca.
Registracija statusne promene ne moe se vriti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu ugovora o statusnoj
promeni, odnosno plana podele.
Poveanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u skladu sa zakonom
o registraciji.
Ako drutvo prestaje da postoji kao rezultat statusne promene, ono se brie iz registra privrednih subjekata u skladu sa
zakonom o registraciji.

Pravne posledice statusne promene

lan 505
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji i to:
1) imovina i obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno
planom podele;
2) drutvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa drutvom prenosiocem za njegove obaveze koje nisu prenete na drutvo
sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine drutva prenosioca koja mu je preneta i obaveza drutva prenosioca
koje je preuzeo, osim ako je sa odreenim poveriocem drugaije ugovoreno;
3) lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva sticaoca, tako to se njihovi udeli, odnosno akcije zamenjuju udelima,
odnosno akcijama u drutvu sticaocu, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele;
4) udeli, odnosno akcije drutva prenosioca, koji su zamenjeni udelima, odnosno akcijama u drutvu sticaocu, ponitavaju se;
5) prava treih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama drutva prenosioca koje se zamenjuju za udele,
odnosno akcije drutva sticaoca prelaze na udele, odnosno akcije koje lan drutva prenosioca stie u drutvu sticaocu, kao i
na potraivanje novane naknade na koju ima pravo pored ili umesto zamene za te akcije, odnosno udele u skladu sa ovim
zakonom;
6) zaposleni u drutvu prenosiocu koji su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele rasporeeni u drutvo
sticaoca nastavljaju da rade u tom drutvu u skladu sa propisima o radu;
7) druge posledice u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. taka 1) ovog lana, u pogledu stvari i prava iji je prenos uslovljen upisom u javne knjige, odnosno
pribavljanjem odreenih saglasnosti ili odobrenja, prenos te imovine na drutvo sticaoca vri se tim upisom na osnovu
ugovora o statusnoj promeni ili plana podele, odnosno pribavljanjem tih saglasnosti ili odobrenja.
Ako se statusnom promenom drutvo prenosilac gasi, nastupaju i sledee pravne posledice:
1) drutvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije;
2) uzajamna potraivanja izmeu drutva prenosioca i drutva sticaoca gase se;
3) obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele, i drutvo sticalac postaje novi dunik u pogledu tih obaveza, a ako postoji vie drutava sticalaca, svako od njih
supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele prele na
ostala drutva sticaoce do iznosa razlike vrednosti imovine drutva prenosioca koja mu je preneta i obaveza drutva
prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa odreenim poveriocem drugaije ugovoreno;
4) dozvole, koncesije, druge povlastice i osloboenja data ili priznata drutvu prenosiocu prelaze na drutvo sticaoca u
skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, osim ako je propisima kojim se ureuje njihovo davanje
drugaije odreeno;
5) direktorima, i lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i zastupnicima drutva prenosioca
prestaju dunosti i ovlaenja, kao i punomoja za glasanje u skuptini drutva prenosioca.
U sluaju pripajanja jedinom lanu drutva u skladu sa lanom 501. stav 3. ovog zakona ne nastupa posledica iz stava 1.
taka 3) ovog lana.
Izuzetno od stava 1. taka 2) i stava 3. taka 3) ovog lana, solidarna odnosno supsidijarna odgovornost drutva sticaoca
nee postojati u pogledu potraivanja za koje je poverilac u skladu sa odredbama lana 509. ovog zakona ostvario pravo na
odgovarajuu zatitu.

Nerasporeena imovina i obaveze drutva prestalog podelom

lan 506
Imovina drutva prenosioca prestalog podelom, koja ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele nije preneta
nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno plana moe odrediti kojem drutvu sticaocu se ta
imovina ima preneti, prenosi se svakom od drutava sticalaca srazmerno ueu imovine koja je na njih preneta, umanjenoj
za preuzete obaveze, u ukupnoj neto imovini drutva prestalog podelom.
Za obaveze drutva prenosioca prestalog podelom koje ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele nisu
rasporeene nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno plana moe odrediti kojem drutvu
sticaocu se imaju raspodeliti, solidarno odgovara svako drutvo sticalac do iznosa razlike izmeu vrednosti imovine koja je
na to drutvo preneta i obaveza koje je to drutvo preuzelo.

6. Zatita prava lanova drutva prenosioca

Pravo na doplatu

lan 507
lan drutva prenosioca koji smatra da je oteen utvrenom srazmerom zamene udela, odnosno akcija u drutvu
prenosiocu za udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu moe tubom nadlenom sudu protiv drutva sticaoca u roku od 30
dana od dana objave obavetenja iz lana 495. ovog zakona traiti isplatu novane naknade u skladu sa ovim lanom.
Ako sud u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana utvrdi da je trina vrednost udela, odnosno akcija koje je lan drutva
prenosioca stekao u drutvu sticaocu manja od trine vrednosti udela, odnosno akcija u drutvu prenosiocu koje su bile
predmet zamene, presudom e obavezati drutvo sticaoca da tom licu isplati novanu naknadu koja ne moe biti vea od
10% nominalne vrednosti njegovih zamenjenih udela, odnosno akcija u drutvu prenosiocu.
U postupku po tubi iz stava 1. ovog lana sud e, ako odredi sprovoenje vetaenja na okolnost odreivanja trine
vrednosti udela, odnosno akcija, naloiti tuenom drutvu sticaocu da predujmi trokove tog vetaenja.
Ako sud u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana obavee drutvo sticaoca na isplatu novane naknade, drutvo sticalac u
obavezi je da svim lanovima drutva prenosioca iji su udeli, odnosno akcije iste vrste i klase zamenjeni za udele, odnosno
akcije drutva sticaoca isplati srazmeran iznos na ime doplate.
Ako je podneto vie od jedne tube u skladu sa stavom 1. ovog lana, postupci se spajaju.

Pravo na isplatu

lan 508
lan drutva prenosioca koje je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj promeni u smislu lana 483. ovog zakona ima pravo
iz lana 474. ovog zakona, pri emu je otkupna cena njegovih akcija utvrena odlukom o statusnoj promeni.
Ako lan drutva prenosioca smatra da otkupna cena utvrena odlukom o statusnoj promeni ne odgovara trinoj vrednosti
tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaena, ima pravo podnoenja tube nadlenom sudu u skladu sa lanom 476. ovog
zakona.
Udeli, odnosno akcije otkupljene u skladu sa ovim lanom postaju sopstveni udeli, odnosno akcije drutva sticaoca.
lan drutva prenosioca ne moe isticati druge zahteve prema drutvu sticaocu.

7. Zatita treih lica

Zatita poverilaca

lan 509
Poverilac drutva koje uestvuje u statusnoj promeni ije je potraivanje nastalo pre registracije statusne promene u skladu
sa zakonom o registraciji i koji smatra da e statusna promena u kojoj uestvuje njegov dunik ugroziti namirenje njegovog
potraivanja, moe, u roku od 30 dana od dana objavljivanja obavetenja iz lana 495. ovog zakona od strane njegovog
dunika, zahtevati dobijanje odgovarajue zatite.
Zatita poverilaca u smislu stava 1. ovog lana obezbeuje se na sledei nain:
1) davanjem obezbeenja u vidu zaloge, jemstva i slino;
2) izmenama uslova ugovora po osnovu kog je nastalo potraivanje ili raskidom tog ugovora;
3) odvojenim upravljanjem imovinom drutva prenosioca do namirenja potraivanja;
4) preduzimanjem drugih radnji i mera koje obezbeuju poveriocu poloaj koji nije loiji u odnosu na poloaj koji je imao pre
sprovoenja statusne promene.

Uslovi za davanje zatite

lan 510
Poverilac drutva prenosioca, odnosno drutva sticaoca ima pravo da zatitu iz lana 509. ovog zakona zahteva od svog
dunika ili od drutva sticaoca, odnosno drutva prenosioca samo ako je finansijska situacija drutava koja uestvuju u
statusnoj promeni takva da sprovoenje statusne promene ugroava namirenje njegovog potraivanja pa je pruanje te
zatite neophodno radi obezbeivanja poloaja poverioca koji nee biti loiji od poloaja koji je imao pre sprovoenja
statusne promene.
Pravo da zahtevaju zatitu iz lana 509. ovog zakona nemaju:
1) poverioci ija potraivanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se ureuje steaj;
2) poverioci ije je potraivanje obezbeeno.

Zatita od strane suda

lan 511
Poverilac koji u roku od 15 dana od dana slanja zahteva za pruanje zatite ne dobije odgovarajuu zatitu ima pravo da
tubom nadlenom sudu protiv svog dunika zahteva dobijanje odgovarajue zatite, u smislu l. 509. i 510. ovog zakona.
Poverilac ima pravo na zatitu samo ako dokae da je namirenje njegovog potraivanja ugroeno usled statusne promene.
Na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru zabrane sprovoenja statusne promene, ako nae da je to nuno i
opravdano radi obezbeivanja odgovarajue zatite za poverioca koji je podneo tubu.

Zatita imalaca obveznica i drugih dunikih hartija od vrednosti

lan 512
Odredbe l. 509. do 511. ovog zakona primenjuju se i na zakonite imaoce obveznica i drugih dunikih hartija od vrednosti
koje je izdalo drutvo prenosilac, osim ako je drugaije odreeno u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti ili ako je drugaije
ugovoreno sa njihovim imaocima.

Zatita imalaca posebnih prava

lan 513
Zakoniti imaoci zamenljivih obveznica, varanata i drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravima, osim akcija, koje je izdalo
drutvo prenosilac koje prestaje usled statusne promene stiu najmanje jednaka prava prema drutvu sticaocu, osim ako je:
1) drugaije odreeno u odluci o izdavanju tih hartija od vrednosti ili
2) sa tim imaocem drugaije ugovoreno ili
3) drutvo sticalac ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele obavezano da, na zahtev tih lica, otkupi te hartije
od vrednosti po njihovoj trinoj vrednosti.
U sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana otkupna cena mora biti odreena u ugovoru o statusnoj promeni, odnosno planu
podele prema trinoj vrednosti tih hartija od vrednosti utvrenoj shodnom primenom lana 57. ovog zakona, to mora biti
potvreno i od strane revizora u izvetaju o reviziji statusne promene.
Lica iz stava 1. ovog lana imaju pravo da u roku od 30 dana od dana objave obavetenja iz lana 495. ovog zakona trae
da nadleni sud u vanparninom postupku odredi otkupnu cenu predmetnih hartija od vrednosti ako smatraju da njihova
vrednost utvrena ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele nije odgovarajua.

Odgovornost za tetu

lan 514
Direktori drutva, odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koje uestvuje u statusnoj
promeni solidarno su odgovorni lanovima, odnosno akcionarima tog drutva za tetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom
nepanjom prilikom pripreme i sprovoenja statusne promene.
Tuba za naknadu tete iz stava 1. ovog lana moe biti podneta u roku od tri godine od dana objavljivanja registracije
statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Za tetu ne odgovaraju lica iz stava 1. ovog lana ako se kontrolisano drutvo pripaja svom jedinom lanu.

Deo osmi
PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU AKCIJA

Uslovi za prinudni otkup

lan 515
Na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala drutva i koji ima najmanje 90%
glasova svih akcionara koji poseduju obine akcije (otkupilac) skuptina donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija
preostalih akcionara drutva uz isplatu cene koja se odreuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati
nesaglasnih akcionara.
Akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem smatraju se akcijama koje ima otkupilac u smislu stava 1. ovog lana, pod
uslovom da su ta lica povezana sa otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre donoenja odluke o prinudnom
otkupu.
Statutom se moe predvideti da prinudni otkup iz stava 1. ovog lana nije doputen ili se moe propisati vei procenat
uea otkupioca u osnovnom kapitalu drutva kao uslov za prinudni otkup.
Odluka o izmeni statuta kojom se menjaju odredbe statuta iz stava 3. ovog lana donosi se troetvrtinskom veinom glasova
prisutnih akcionara, ako statutom nije predviena vea veina.

Utvrivanje i isplata cene

lan 516
Cena akcija iz lana 515. stav 1. ovog zakona utvruje se prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi vie od tri meseca
danu donoenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajui u obzir njeno bilo kakvo oekivano poveanje ili smanjenje kao
posledicu te odluke.
Izuzetno, ako kao posledica donoenja odluke o prinudnom otkupu pojedinim akcionarima prestaju posebne pogodnosti na
koje su imali pravo, ta injenica se uzima u obzir prilikom utvrivanja trine vrednosti akcija.
Drutvo je duno da u skladu sa lanom 475. ovog zakona utvrdi cenu akcija koje treba da budu predmet otkupa u roku od
30 dana od dana donoenja odluke o prinudnom otkupu akcija i da o tome obavesti Centralni registar, u suprotnom odluka o
prinudnom otkupu prestaje da vai.
Otkupilac je u obavezi da na poseban raun kod Centralnog registra otvoren za tu namenu deponuje sredstva za isplatu
cene akcija iz stava 3. ovog lana najkasnije u roku od osam dana od dana obavetavanja Centralnog registra u skladu sa
stavom 3. ovog lana.
U sluaju da ne postupi u skladu stavom 4. ovog lana odluka o prinudnom otkupu prestaje da vai.
Akcionarima ije su akcije predmet prinudnog otkupa Centralni registar isplauje cenu iz stava 3. ovog lana iz deponovanih
sredstava u daljem roku od tri dana.

Materijali za sednicu skuptine

lan 517
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da u okviru materijala za sednicu
skuptine na kojoj se donosi odluka o prinudnom otkupu akcionarima dostavi:
1) obavetenje o nainu utvrivanja cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa u skladu sa lanom 475. ovog zakona;
2) sve vrednosti tih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. ovog zakona;
3) godinje finansijske izvetaje i godinje izvetaje o poslovanju, kao i konsolidovane godinje izvetaje o poslovanju ako
postoje, za tri poslednje poslovne godine.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana mora da sadri i podatak o pravu akcionara ije su akcije predmet otkupa na isplatu cene
utvrene u skladu sa lanom 516. ovog zakona, pravu na pobijanje odluke skuptine, kao i o pravu da trai da nadleni sud
ispita primerenost naknade u skladu sa lanom 521. ovog zakona, i to nezavisno od naina glasanja o odluci o prinudnom
otkupu.

Glasanje o odluci o prinudnom otkupu

lan 518
Prilikom glasanja o odluci o prinudnom otkupu ne primenjuju se odredbe ovog zakona o glasanju akcionara sa
preferencijalnim akcijama u okviru svoje klase.

Registracija odluke o prinudnom otkupu

lan 519
Odluka o prinudnom otkupu registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, a dostavlja se Centralnom registru u roku od
osam dana od dana donoenja.

Pobijanje odluke o prinudnom otkupu

lan 520
Izuzetno od odredaba ovog zakona o pobijanju odluka skuptine, rok za podnoenje tube za pobijanje odluke o prinudnom
otkupu je 30 dana od dana donoenja te odluke.
Odluka o prinudnom otkupu ne moe se pobijati zbog neprimerenosti cene za akcije koje su predmet prinudnog otkupa.

Ispitivanje primerenosti cene od strane suda

lan 521
Svaki akcionar drutva ije su akcije predmet prinudnog otkupa koji smatra da cena koju je utvrdilo drutvo u skladu sa
lanom 516. ovog zakona nije utvrena u skladu sa ovim zakonom moe u roku od 30 dana od dana registracije odluke o
prinudnom otkupu traiti da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost tih akcija u skladu sa ovim zakonom.
Ako je zahtev podnet u skladu sa stavom 1. ovog lana, nadleni sud e o tome odmah obavestiti Centralni registar radi
obustavljanja isplate cene akcionarima ije su akcije predmet prinudnog otkupa.
Nadleni sud odluku kojom se utvruje vrednost akcija koje su predmet prinudnog otkupa po pravnosnanosti dostavlja
Centralnom registru.
Ako je vrednost utvrena odlukom suda via od cene koju je utvrdilo drutvo, otkupilac je u obavezi da razliku sa
pripadajuom zakonskom zateznom kamatom obraunatom od dana donoenja odluke o prinudnom otkupu deponuje na
raun iz lana 516. stav 4. ovog zakona u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti odluke suda.
Ako otkupilac propusti da deponuje razliku u skladu sa stavom 4. ovog lana, drutvo postaje neogranieno solidarno
odgovorno za isplatu te razlike.
Zahtev akcionara ije su akcije bile predmet otkupa za isplatu razlike iz stava 4. ovog lana zastareva u roku od tri godine od
dana pravnosnanosti odluke suda iz stava 3. ovog lana.

Pravo na prodaju akcija

lan 522
Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala drutva obavezan je da kupi akcije
svakog od preostalih akcionara drutva na njegov pisani zahtev.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri vrstu, klasu i broj akcija koje su predmet prodaje i dostavlja se drutvu, ime se smatra
da je zahtev dostavljen i kontrolnom akcionaru.
Cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije iz stava 1. ovog lana odreuje se shodnom primenom odredaba
ovog zakona o ceni po kojoj se isplauju nesaglasni akcionari.
Drutvo je duno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana utvrdi cenu iz stava 3. ovog lana
shodnom primenom lana 475. ovog zakona i da o tome u istom roku obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca
zahteva.
Kontrolni akcionar je duan da u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja iz stava 4. ovog lana izvri isplatu utvrene
vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, ime se vri prenos akcija na kontrolnog akcionara.
Akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrena od strane drutva nije utvrena u skladu sa ovim zakonom
moe u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja iz stava 4. ovog lana traiti da sud u vanparninom postupku utvrdi tu
vrednost akcija u skladu sa lanom 475. ovog zakona.
Ako sud postupajui po zahtevu akcionara podnosioca zahteva iz stava 6. ovog lana kao vrednost akcija utvrdi iznos koji je
vii od cene koju je utvrdilo drutvo, kontrolni akcionar je u obavezi da razliku do tako utvrene vrednosti doplati akcionaru
podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti odluke suda sa zakonskom zateznom kamatom poev od
isteka roka za isplatu iz stava 5. ovog lana.
Ako kontrolni akcionar propusti da postupi u skladu sa stavom 7. ovog lana, drutvo postaje neogranieno solidarno
odgovorno za obavezu kontrolnog akcionara iz stava 7. ovog lana.
Zahtev akcionara ije su akcije prodate kontrolnom akcionaru za isplatu razlike iz stava 7. ovog lana zastareva u roku od tri
godine od dana pravnosnanosti odluke suda iz stava 7. ovog lana.

Izuzetak u pogledu cene akcija u sluaju ponude za preuzimanje

lan 523
Izuzetno od l. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz lana 515. stav 1.
ovog zakona ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija po
uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se ureuje preuzimanje akcionarskih drutava:
1) iskljuivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upuene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao
najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude; ili
2) tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa lanom 522. ovog
zakona, po uslovima iz ponude, u roku od tri meseca od dana isteka ponuda za preuzimanje.
Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog lana, utvrivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i prava na prodaju
akcija vri se u skladu sa l. 515. i 516. ovog zakona.

Deo deveti
LIKVIDACIJA DRUTVA

1. Pojam i pokretanje likvidacije

Pojam

lan 524
Likvidacija drutva se moe sprovesti kada drutvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.

Odluka o likvidaciji

lan 525
Likvidacija drutva pokree se:
1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno;
2) odlukom skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou, u skladu sa lanom 211. ovog zakona;
3) odlukom skuptine akcionara, u skladu sa lanom 358. ovog zakona.

Registracija i objavljivanje

lan 526
Likvidacija drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu sa
zakonom o registraciji.

Postupci u toku i pokretanje steaja

lan 527
Pokretanje likvidacije ne spreava odreivanje i sprovoenje izvrenja protiv drutva u likvidaciji niti voenje drugih
postupaka koji se vode protiv ili u korist drutva u likvidaciji.
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje steaja podnet u skladu sa zakonom kojim se ureuje
steaj, a poverioci drutva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje steaja i tokom trajanja likvidacije iz razloga
propisanih zakonom kojim se ureuje steaj.

Ogranienja isplata lanovima drutva u likvidaciji

lan 528
Za vreme likvidacije drutva ne isplauje se uee u dobiti, odnosno dividende niti se imovina drutva raspodeljuje
lanovima drutva pre isplate svih potraivanja poverilaca.

2. Likvidacioni upravnik

Likvidacioni upravnik

lan 529
U odluci o pokretanju likvidacije drutvo imenuje likvidacionog upravnika.
Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima drutva prestaju prava zastupanja drutva.
Ako drutvo ne imenuje likvidacionog upravnika na nain predvien stavom 1. ovog lana, svi zakonski zastupnici drutva
postaju likvidacioni upravnici.
Drutvo moe imati vie likvidacionih upravnika.
Ako drutvo ima vie likvidacionih upravnika, oni zastupaju drutvo zajedno, ako odlukom kojom su imenovani nije drugaije
odreeno.
 Razreenje i ostavka likvidacionog upravnika

lan 530
Likvidacioni upravnik moe biti razreen odlukom donetom u skladu sa lanom 395. ovog zakona, a istom odlukom mora biti
imenovan novi likvidacioni upravnik.
Likvidacioni upravnik moe dati ostavku u skladu sa lanom 396. ovog zakona kojim se ureuje ostavka direktora drutva.

Registracija likvidacionog upravnika

lan 531
Imenovanje, razreenje i ostavka likvidacionog upravnika registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju iz lana 529. stav 3. ovog zakona, registracija likvidacionog upravnika sprovodi se po slubenoj dunosti u skladu
sa zakonom o registraciji.

Ovlaenja likvidacionog upravnika

lan 532
Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja drutva.
Likvidacioni upravnik moe preduzimati sledee aktivnosti:
1) vriti radnje na okonanju poslova zapoetih pre poetka likvidacije;
2) preduzima radnje potrebne za sprovoenje likvidacije, kao to su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata
potraivanja;
3) vri druge poslove neophodne radi sprovoenja likvidacije drutva.

3. Obavetavanje poverilaca i prijavljivanje potraivanja

Oglas o pokretanju likvidacije

lan 533
Oglas o pokretanju likvidacije iz lana 526. ovog zakona objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra
privrednih subjekata i sadri naroito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona na koju poverioci dostavljaju prijave
potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od
dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog lana.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije promeni adresu sedita ili adresu za prijem pote, rok od
90 dana iz stava 1. ovog lana ponovo poinje da tee od dana registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji, a
sve do tada prispele prijave potraivanja se smatraju uredno podnetim.
Ako drutvo tokom roka za prijavu potraivanja poverilaca iz stava 1. taka 3) ovog lana promeni adresu sedita ili adresu
za prijem pote, taj rok ponovo poinje da tee od dana registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji, a sve do
tada prispele prijave potraivanja se smatraju uredno podnetim.

Individualno obavetenje poznatim poveriocima

lan 534
Likvidacioni upravnik je duan da poznatim poveriocima koji po ovom zakonu prijavljuju potraivanje uputi i pisano
obavetenje o pokretanju likvidacije drutva, najkasnije u roku od 15 dana od dana poetka likvidacije drutva.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona, na koju poverilac dostavlja prijavu
potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanje poverioca biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od dana
isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili roka iz stava 1. taka 3) ovog lana za prijavu
potraivanja poverilaca promeni adresu sedita ili adresu za prijem pote, likvidacioni upravnik je u obavezi da ponovo uputi
obavetenje iz stava 1. ovog lana poznatim poveriocima koji do tada nisu dostavili svoje prijave potraivanja i to u roku od
15 dana od dana registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Poverioci ije je potraivanje utvreno izvrnom ispravom i poverioci u vezi sa ijim potraivanjem protiv drutva pone da
tee parnica do poetka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraivanja, a njihova potraivanja se smatraju prijavljenim,
u skladu sa ovim zakonom.

Prijava potraivanja

lan 535
Drutvo je duno da sve prispele prijave potraivanja, kao i potraivanja iz lana 534. stav 4. ovog zakona, evidentira u listu
prijavljenih potraivanja i da saini listu priznatih i osporenih potraivanja.
Drutvo moe, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraivanja, osporiti potraivanje poverioca, u kom sluaju je
obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloenje osporavanja potraivanja.
Drutvo ne moe osporavati potraivanja poveriocima ija su potraivanja utvrena izvrnom ispravom.
Ako poverilac ije je potraivanje osporeno ne pokrene postupak pred nadlenim sudom u roku od 15 dana od dana prijema
obavetenja o osporavanju potraivanja i u istom roku o tome pisanim putem obavesti drutvo, to potraivanje se smatra
prekludiranim.
Ako je do trenutka prijema obavetenja o osporavanju potraivanja poverilac protiv drutva ve pokrenuo postupak o tom
potraivanju pred nadlenim sudom, poverilac nije duan da pokree novi postupak po prijemu obavetenja o osporavanju
potraivanja.
Potraivanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okonanja likvidacije.

4. Likvidacioni bilansi i izvetaji, obustava likvidacije i pokretanje steaja

Poetni likvidacioni bilans i poetni likvidacioni izvetaj

lan 536
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana poetka likvidacije sastavlja poetni likvidacioni bilans kao vanredni
finansijski izvetaj u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija, i u istom roku ga podnosi ortacima,
komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog likvidacionog bilansa najkasnije
u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i poetni likvidacioni izvetaj koji sadri:
1) listu prijavljenih potraivanja;
2) listu priznatih potraivanja;
3) listu osporenih potraivanja sa obrazloenjem osporavanja;
4) podatak da li je imovina drutva dovoljna za namirenje svih obaveza drutva, ukljuujui i osporena potraivanja;
5) neophodne radnje za sprovoenje likvidacije;
6) vreme predvieno za zavretak likvidacije;
7) druge injenice od znaaja za sprovoenje likvidacije.
Poetni likvidacioni izvetaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od dana poetka
likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog likvidacionog izvetaja
najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Usvojeni poetni likvidacioni izvetaj registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik ne moe otpoeti sa plaanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama lanovima drutva pre
registracije poetnog likvidacionog izvetaja, osim plaanja obaveza iz tekueg poslovanja drutva.

Godinji likvidacioni izvetaji

lan 537
Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godinje likvidacione izvetaje o svojim radnjama, sa obrazloenjem razloga
zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije zavrena, ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje, najkasnije u
roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine.
Godinji likvidacioni izvetaji registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Obustava likvidacije

lan 538
U toku likvidacije drutvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine moe obustaviti likvidaciju i nastaviti sa
poslovanjem.
Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se veinom odreenom za donoenje odluke o likvidaciji.
Odluka o obustavi likvidacije moe se doneti samo u sluaju da je drutvo namirilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od
toga da li su tim poveriocima potraivanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom
zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpoelo sa isplatama lanovima drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci namireni u potpunosti i da
drutvo nije otpoelo sa isplatama lanovima drutva.
Ako drutvo ima vie likvidacionih upravnika, oni izjavu iz stava 5. ovog lana daju zajedniki.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju obustave likvidacije, potraivanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraivanja i poverilaca ija su potraivanja
osporena, a nisu u roku predvienom u lanu 535. stav 4. ovog zakona pokrenuli postupak pred nadlenim sudom, nee se
smatrati prekludiranim u smislu ovog zakona.

Pokretanje postupka steaja zbog prezaduenosti

lan 539
Ako se iz poetnog likvidacionog bilansa ili poetnog likvidacionog izvetaja utvrdi da imovina drutva nije dovoljna za
namirenje svih potraivanja poverilaca (prezaduenost), likvidacioni upravnik je duan da nadlenom sudu podnese predlog
za pokretanje steaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja poetnog likvidacionog bilansa, odnosno poetnog
likvidacionog izvetaja.
U sluaju iz stava 1. ovog lana likvidacioni upravnik ne moe namirivati potraivanja poverilaca, osim potraivanja nastalih iz
tekueg poslovanja drutva do dana pokretanja steajnog postupka.

Dokumenti koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca

lan 540
Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja:
1) zavrni likvidacioni bilans;
2) izvetaj o sprovedenoj likvidaciji;
3) pisanu izjavu da je uputio obavetenje svim poznatim poveriocima u skladu sa lanom 534. ovog zakona, kao i da su sve
obaveze drutva po osnovu prijavljenih potraivanja i potraivanja koja se u smislu lana 534. stav 4. ovog zakona smatraju
prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv drutva ne vode drugi postupci;
4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka drutva.
Zavrni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina usvaja dokumente iz stava 1. ovog lana i donosi odluku o okonanju likvidacije
na nain propisan lanom 525. ovog zakona.
Drutvo ne moe doneti odluku o okonanju likvidacije pre pravnosnanog okonanja svih postupaka koji za pravnu
posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu drutva i izmirenja svih tih obaveza.

5. Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu

Raspodela likvidacionog ostatka

lan 541
Imovina drutva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza drutva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se
lanovima drutva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka drutva.
Ako osnivakim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine nije
drugaije odreeno, raspodela iz stava 1. ovog lana vri se na sledei nain:
1) ortacima, komplementarima i komanditorima i lanovima drutva s ogranienom odgovornou srazmerno njihovim
udelima u drutvu;
2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a nakon njihove
isplate akcionarima sa obinim akcijama srazmerno ueu njihovih akcija u ukupnom broju obinih akcija u drutvu.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari koji su u likvidaciji savesno primili isplate duni su da
vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca drutva.
U sluaju spora izmeu lanova drutva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik odlae tu raspodelu do
pravnosnanog okonanja spora.

Naknada likvidacionom upravniku

lan 542
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade trokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i na isplatu naknade
za rad. Naknadu za rad i visinu trokova sprovoenja likvidacije odreuju ortaci, komanditori, odnosno skuptina, a u sluaju
spora ili kada to drutvo ne odredi, likvidacioni upravnik moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi iznos
naknade za rad i nadoknade trokova.
U pogledu potraivanja iz stava 1. ovog lana likvidacioni upravnik smatra se poveriocem drutva u likvidaciji.

Okonanje likvidacije

lan 543
Likvidacija se okonava donoenjem odluke o okonanju likvidacije iz lana 540. stav 3. ovog zakona.
Po okonanju likvidacije drutvo se brie iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako ortaci, komplementari, odnosno skuptina ne donesu odluku o usvajanju dokumenata iz lana 540. stav 1. ta. 2), 3) i 4)
ovog zakona u roku od 60 dana od dana podnoenja tih dokumenata na usvajanje od strane likvidacionog upravnika, tu
odluku moe zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o neusvajanju tih dokumenata.
Poslovne knjige i dokumenta drutva koje je brisano usled okonanja likvidacije uvaju se u skladu sa propisima kojima se
ureuje arhivska graa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na uvanje registruju se u skladu
sa zakonom o registraciji.
Ako odluku o imenu i adresi lica iz stava 6. ovog lana ne donesu ortaci, komplementari, odnosno skuptina, tu odluku moe
zameniti i pisana izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.
Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumenta brisanog drutva o svom troku.
Ako je nakon brisanja drutva iz registra potrebno preduzeti odreene radnje u pogledu imovine drutva prestalog brisanjem
ili druge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano lice moe traiti da nadleni sud u vanparninom
postupku odredi likvidacionog upravnika sa ovlaenjem za preduzimanje tih radnji.

Odgovornost likvidacionog upravnika za tetu

lan 544
Likvidacioni upravnik odgovara za tetu koju priini u vrenju svoje dunosti lanovima drutva i poveriocima drutva.
Potraivanje iz stava 1. ovog lana zastareva u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.

Odgovornost lanova drutva po okonanju likvidacije

lan 545
Ortaci i komplementari odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i nakon brisanja drutva iz registra
privrednih subjekata.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva odgovaraju solidarno za obaveze
drutva u likvidaciji i nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog
ostatka.
Potraivanja poverilaca iz st. 1. i 2. ovog lana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.

6. Prinudna likvidacija

Razlozi za pokretanje postupka

lan 546
Prinudna likvidacija pokree se ako:
1) je drutvu pravnosnanim aktom izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta dozvola, licenca ili
odobrenje za obavljanje odreene delatnosti, a drutvo ne registruje promenu pretene delatnosti ili ne otpone likvidaciju u
roku od 30 dana od dana pravnosnanosti tog akta;
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je drutvo osnovano drutvo ne registruje produenje vremena trajanja
drutva ili u istom roku ne otpone likvidaciju;
3) ortako drutvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno drutvo ostane bez komplementara ili bez komanditora, a
drutvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajui lan ili u istom roku drutvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu ije
uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom ili u istom roku ne otpone likvidaciju;
4) se osnovni kapital drutva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a drutvo u roku od est meseci ne
povea osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, ili u istom roku drutvo ne promeni
pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom, ili u istom roku drutvo ne donese odluku o
likvidaciji i takvu promenu u istom roku registruje u skladu sa zakonom o registraciji;
5) drutvo ne dostavi nadlenom registru godinje finansijske izvetaje do kraja poslovne godine za prethodnu poslovnu
godinu, odnosno ako ne dostavi poetni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija;
6) je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije osnivanja drutva u skladu sa zakonom o registraciji ili
nitavost osnivakog akta drutva u skladu sa lanom 14. ovog zakona;
7) je pravnosnanom presudom naloen prestanak drutva u skladu sa lanom 469. ovog zakona, a drutvo u roku od 30
dana od dana pravnosnanosti presude ne otpone likvidaciju;
8) drutvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog
zastupnika iz registra privrednih subjekata;
9) drutvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja
likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
10) usvojeni poetni likvidacioni izvetaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa lanom 536. stav 6.
ovog zakona;
11) u drugim sluajevima predvienim zakonom.

Pokretanje postupka prinudne likvidacije

lan 547
U sluajevima iz lana 546. ovog zakona registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti prevodi
drutvo u status "u prinudnoj likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra
privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od est meseci.
Oglas iz stava 1. ovog lana sadri:
1) dan objave oglasa;
2) poslovno ime i matini broj drutva;
3) razlog prinudne likvidacije;
4) obavetenje poveriocima da u roku od est meseci od dana objave oglasa mogu podneti predlog za pokretanje steaja
nadlenom sudu u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Nad drutvom u prinudnoj likvidaciji moe se otvoriti steaj u sluaju postojanja steajnog razloga u skladu sa zakonom kojim
se ureuje steaj.
Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa iz stava 1. ovog lana ne primi reenje
nadlenog suda o otvaranju steaja nad drutvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po
slubenoj dunosti brie drutvo iz registra.

Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne likvidacije

lan 548
Imovina brisanog drutva postaje imovina lanova drutva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu drutva, a u sluaju
ortakog drutva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove izmeu ortaka.
lanovi drutva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog lana ureuju ugovorom, pri emu svaki lan drutva moe
traiti da nadleni sud u vanparninom postupku izvri podelu te imovine.
Nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, lanovi brisanog drutva odgovaraju za obaveze drutva u skladu sa
odredbama lana 545. ovog zakona o odgovornosti lanova drutva u sluaju likvidacije.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, kontrolni lan drutva s ogranienom odgovornou i kontrolni akcionar akcionarskog
drutva odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva i nakon brisanja drutva iz registra.
Potraivanja poverilaca drutva prema lanovima drutva iz stava 4. ovog lana zastarevaju u roku od tri godine od dana
brisanja drutva iz registra.

Deo deseti
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA

1. Osnovna pravila

Naini povezivanja drutava

lan 549
Drutva se mogu povezivati putem:
1) uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom);
2) ugovora (drutva povezana ugovorom);
3) kapitala i ugovora (meovito povezana drutva).
Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisima kojima se ureuje zatita konkurencije.

Vrste povezanih drutava

lan 550
Privredna drutva povezivanjem u smislu lana 549. ovog zakona formiraju:
1) grupu drutava (koncern);
2) holding;
3) drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu.

Grupa drutava

lan 551
Grupa drutava postoji kada kontrolno drutvo pored upravljanja zavisnim drutvima obavlja i druge delatnosti.
Grupu drutava ine:
1) kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava kojima upravlja kontrolno drutvo (faktika grupa) ili
2) kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava koja su zakljuila ugovor o kontroli i upravljanju (ugovorna grupa) ili
3) drutva koja nisu u meusobno zavisnom poloaju, a kojima se upravlja na jedinstven nain (grupa sa odnosima
ravnopravnosti).

Holding drutvo

lan 552
Holding drutvo je drutvo koje kontrolie jedno ili vie drutava i koje za iskljuivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih
drutava.

Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu

lan 553
Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu su drutva od kojih svako od tih drutava poseduje znaajno uee u kapitalu
drugog drutva.

2. Ugovori o kontroli i upravljanju

2.1. Pojam, zakljuenje, izmene i prestanak

Pojam

lan 554
Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim drutvo poverava upravljanje i voenje poslova drugom drutvu.
Ako drutva koja ine grupu sa odnosima ravnopravnosti u smislu lana 551. stav 2. taka 3) ovog zakona zakljue ugovor
kojim se uspostavlja upravljanje na jedinstven nain, takav ugovor se ne smatra ugovorom o kontroli i upravljanju u smislu
ovog zakona.

Zakljuenje ugovora

lan 555
Ugovor o kontroli i upravljanju zakljuuje se u pisanoj formi i mora biti odobren od strane skuptine svakog drutva koje ga je
zakljuilo troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
U sluaju ortakog ili komanditnog drutva, ugovor o kontroli i upravljanju odobravaju svi ortaci, odnosno komplementari, ako
osnivakim aktom nije drugaije odreeno.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, sastavljaju izvetaj za skuptinu prilikom
podnoenja ugovora o kontroli i upravljanju na odobrenje skuptini, u kome moraju navesti i finansijske podatke i podatke o
poslovanju drutava sa kojima ugovor treba da bude zakljuen.
U izvetaju iz stava 3. ovog lana obrazlau se pravni i ekonomski razlozi za zakljuenje ugovora i njegov sadraj, ukljuujui
i iznos naknade za upravljanje, odnosno nain njenog odreivanja.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana moe biti sastavljen kao zajedniki izvetaj za sva drutva koja zakljuuju ugovor.
Ugovor o kontroli i upravljanju registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe stupiti na snagu pre dana
registracije.
Oglas o zakljuenju ugovora o kontroli i upravljanju objavljuje se na internet stranici registra privrednih subjekata danom
registracije tog ugovora, u trajanju od najmanje 90 dana od dana objavljivanja.

Izmena i prestanak ugovora

lan 556
Ugovor o kontroli i upravljanju menja se po postupku po kojem je i zakljuen.
Ako drugaije nije ugovoreno, a ugovor o kontroli i upravljanju je zakljuen na neodreeno vreme, svaka od ugovornih strana
ima pravo da ugovor raskine samo sa danom zavretka poslovne godine ili drugog ugovorenog obraunskog perioda,
obavetenjem o raskidu koje je u obavezi da svim ostalim ugovornim stranama dostavi u pisanoj formi najmanje 30 dana pre
isteka poslovne godine, odnosno drugog ugovorenog obraunskog perioda.
Prestanak ugovora o kontroli i upravljanju po bilo kom osnovu registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, i objavljuje se
na nain iz lana 555. stav 7. ovog zakona.
Oglas iz stava 3. ovog lana mora sadrati i obavetenje poveriocima o njihovom pravu da od kontrolnog drutva zahtevaju
odgovarajuu zatitu u pogledu naplate svojih potraivanja prema kontrolisanom drutvu.

2.2. Prava, obaveze i odgovornosti iz ugovora o kontroli i upravljanju

Obavezujua uputstva

lan 557
U sluaju postojanja ugovora o kontroli i upravljanju, kontrolno drutvo ima pravo da daje obavezujua uputstva zavisnom
drutvu o nainu voenja poslova, rukovodei se interesima grupe.
Ako je za sprovoenje odreenog uputstva iz stava 1. ovog lana potrebna odluka ili odobrenje odbora direktora
kontrolisanog drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje zavisnim drutvom dvodomno, a ta odluka ili odobrenje
nisu dati u razumnom roku, direktor, odnosno izvrni odbor kontrolisanog drutva duan je da o tome obavesti kontrolno
drutvo bez odlaganja, ako drugaije nije predvieno ugovorom o upravljanju i kontroli.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, uputstvo moe biti ponovljeno samo uz saglasnost odbora direktora kontrolnog drutva,
odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje kontrolnim drutvom dvodomno.

Odgovornost direktora kontrolnog drutva

lan 558
Direktori kontrolnog drutva duni su da uputstva kontrolisanom drutvu iz lana 557. ovog zakona daju sa panjom dobrog
privrednika, pri emu se odredbe l. 63. do 80. ovog zakona o posebnim dunostima direktora shodno primenjuju na
direktore kontrolnog drutva i u odnosu na kontrolisano drutvo.

Iskljuenje odgovornosti direktora kontrolisanog drutva

lan 559
Direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora ne odgovaraju za tetu koja je nastala kao posledica povrede posebnih
dunosti prema drutvu iz l. 63. do 80. ovog zakona ako su postupali po uputstvima iz lana 557. ovog zakona.

Odgovornost kontrolnog drutva

lan 560
Kontrolno drutvo odgovara za tetu koju je pretrpelo kontrolisano drutvo usled postupanja po obavezujuim uputstvima iz
lana 557. stav 1. ovog zakona.

2.3. Zatita akcionara i poverilaca kontrolisanog drutva

Isplata naknade

lan 561
Naknada po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju ne moe se isplatiti ako je kontrolisano drutvo poslovalo sa gubitkom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, naknada za period tokom kojeg je kontrolisano drutvo poslovalo sa gubitkom moe se
isplatiti u godini kada je kontrolisano drutvo ostvarilo dobit.
Na potraivanje naknade iz stava 1. ovog lana ne obraunava se kamata.

Primerena naknada spoljnim akcionarima

lan 562
Spoljni akcionar u smislu ovog zakona je svaki akcionar kontrolisanog drutva koji nije kontrolno drutvo, niti je akcionar
kontrolnog drutva.
Ugovorom o kontroli i upravljanju mora se odrediti primerena naknada po akciji koju je kontrolno drutvo duno da plaa
spoljnim akcionarima na godinjem nivou.
Naknada iz stava 2. ovog lana odreuje se prema proceni budue prosene oekivane dividende po akciji za naredne tri
poslovne godine, koju bi drutvo isplatilo kada ne bi bio zakljuen ugovor o kontroli i upravljanju, a najmanje u visini prosene
dividende po akciji za prethodne tri poslovne godine.
Ako je kontrolno drutvo jedini akcionar podreenog drutva ugovorom o kontroli i upravljanju ne predvia se naknada iz
stava 2. ovog lana.
Za izmene ili prestanak ugovora o kontroli i upravljanju kojim se menja naknada manjinskim akcionarima neophodna je
saglasnost tih akcionara koju oni daju kao posebna klasa akcija.

Ispitivanje primerenosti naknade od strane suda

lan 563
Spoljni akcionar podreenog drutva moe u roku od tri meseca od dana registracije ugovora o kontroli i upravljanju,
odnosno njegovih izmena, u skladu sa zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi
primerenu naknadu ako smatra da je naknada odreena ugovorom neprimerena.
Ako sud postupajui po zahtevu iz stava 1. ovog lana odredi naknadu u viem iznosu od ugovorene, kontrolno drutvo ima
pravo na raskid ugovora o kontroli i upravljanju u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke suda, bez otkaznog
roka.

Pravo na prodaju akcija

 lan 564
Ugovor o kontroli i upravljanju mora predviati pravo spoljnih akcionara da svoje akcije prodaju kontrolnom drutvu po ceni
koja odgovara trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa lanom 57. ovog zakona.
Umesto isplate cene iz stava 1. ovog lana, ugovor o kontroli i upravljanju moe predvideti pravo na zamenu akcija za akcije
kontrolnog drutva, u srazmeri koja je odreena ugovorom.
Srazmera iz stava 2. ovog lana mora odgovarati srazmeri u kojoj bi se vrila zamena akcija kontrolisanog drutva za akcije
kontrolnog drutva u sluaju pripajanja kontrolisanog drutva kontrolnom drutvu.
U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se predvideti i doplata u novcu spoljnim akcionarima, na koju se primenjuju odredbe o
doplati u novcu kod statusnih promena.
Ugovor o kontroli i upravljanju koji ne predvia pravo iz stava 1. ovog lana ili ne odreuje cenu iz stava 1. ovog lana nitav
je.

Ispitivanje primerenosti cene od strane suda

lan 565
Spoljni akcionar koji smatra da cena iz lana 564. stav 1. ovog zakona ili srazmera iz lana 564. stav 2. ovog zakona nije
primerena moe u roku od tri meseca od dana registracije ugovora o kontroli i upravljanju, odnosno njegovih izmena, u
skladu sa zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi primerenu cenu, odnosno srazmeru.
Ako sud po zahtevu spoljnog akcionara odredi viu cenu ili povoljniju srazmeru za spoljne akcionare, drutvo je u obavezi da
odluku suda odmah po pravnosnanosti objavi na svojoj internet stranici i da je dostavi registru privrednih subjekata radi
objavljivanja na internet stranici tog registra.
Odluka suda iz stava 2. ovog lana obavezuje drutvo u odnosu na sve spoljne akcionare.

Zatita poverilaca

lan 566
Ako ugovor o kontroli i upravljanju prestane da vai, kontrolno drutvo je u obavezi da poveriocu kontrolisanog drutva na
njegov pisani zahtev podnet u roku od est meseci po prestanku vanosti tog ugovora prui odgovarajuu zatitu za naplatu
njegovih potraivanja koja su nastala pre registracije prestanka vanosti tog ugovora u skladu sa zakonom o registraciji.
Pravo na odgovarajuu zatitu nemaju poverioci kontrolisanog drutva ija su potraivanja obezbeena ili koja bi u sluaju
steaja kontrolisanog drutva bila u prvom ili drugom isplatnom redu u smislu zakona kojim se ureuje steaj.

Deo jedanaesti
OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO STRANOG
PRIVREDNOG DRUTVA

1. Ogranak privrednog drutva

Pojam ogranka

lan 567
Ogranak privrednog drutva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog drutva preko koga drutvo
obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za raun privrednog drutva.
Privredno drutvo neogranieno odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Obrazovanje ogranka

lan 568
Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno
statutom nije drugaije odreeno.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) poslovno ime i matini broj drutva;
2) adresu ogranka;
3) pretenu delatnost ogranka, koja se moe razlikovati od pretene delatnosti drutva;
4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika, ako je zastupnik ogranka razliit od
zastupnika drutva.

Registracija ogranka

lan 569
Ogranak moe biti registrovan u skladu sa zakonom o registraciji.
Izuzetno od stava 1. ovog lana obavezno se registruje:
1) ogranak domaeg privrednog drutva, ako ima zastupnika razliitog od zastupnika drutva ili je to propisano posebnim
zakonom kao uslov za obavljanje delatnosti;
2) ogranak stranog privrednog drutva.
Ako je ogranak registrovan u skladu sa st. 1. ili 2. ovog lana, registruju se podaci o ogranku, promene tih podataka i
prestanak tog ogranka, u skladu sa zakonom o registraciji.

Dejstvo registracije zastupnika ogranka

lan 570
Ako je zastupnik ogranka registrovan u skladu sa zakonom o registraciji, to lice smatra se zastupnikom celog privrednog
drutva i na pitanja u vezi sa dejstvom ogranienja ovlaenja za zastupanje prema treim licima shodno se primenjuju
odredbe lana 33. ovog zakona.

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka

lan 571
U pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom drutva, uz navoenje:
1) da je re o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedita drutva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz lana 25. ovog
zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima drutva.

Prestanak ogranka

lan 572
Ogranak prestaje:
1) odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije
odreeno;
2) prestankom postojanja privrednog drutva u ijem je sastavu.

Specifinost u vezi sa ogrankom stranog privrednog drutva

lan 573
Ogranak stranog privrednog drutva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to drutvo obavlja delatnost u
Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Na delatnosti ogranka stranog privrednog drutva shodno se primenjuju odredbe lana 4. ovog zakona.
Odluka o obrazovanju ogranka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv i adresu ogranka;
2) pretenu delatnost ogranka;
3) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika;
4) naziv i sedite registra u kom je osniva ogranka registrovan;
5) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa ogranka;
6) matini/registarski broj osnivaa ogranka;
7) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa ogranka;
8) podatak o registrovanom kapitalu osnivaa, ako se prema pravu drave u kojoj je registrovan osniva takav podatak
registruje.
Prilikom registracije ogranka iz stava 1. ovog lana registruju se podaci iz stava 3. ovog lana, a u skladu sa zakonom o
registraciji registruju se i:
1) promene podataka iz stava 3. ovog lana;
2) finansijski izvetaji osnivaa koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava drave po kojem osniva
ima tu obavezu.
3) prestanak ogranka.

2. Predstavnitvo stranog privrednog drutva

Pojam predstavnitva stranog privrednog drutva

lan 574
Predstavnitvo stranog privrednog drutva (u daljem tekstu: predstavnitvo) je njegov izdvojen organizacioni deo koji moe
obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zakljuenja pravnog posla tog drutva.
Predstavnitvo nema svojstvo pravnog lica.
Predstavnitvo moe zakljuivati samo pravne poslove u vezi svog tekueg poslovanja.
Strano privredno drutvo odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavnitva.

Obrazovanje predstavnitva

lan 575
Predstavnitvo se obrazuje odlukom nadlenog organa stranog privrednog drutva.
Odluka iz stava 1. ovog lana obavezno sadri:
1) naziv i sedite registra u kom je osniva predstavnitva registrovan;
2) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa predstavnitva;
3) matini/registarski broj osnivaa predstavnitva;
4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa predstavnitva;
5) adresu predstavnitva;
6) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika predstavnitva.

Prestanak predstavnitva

lan 576
Predstavnitvo prestaje:
1) odlukom o prestanku predstavnitva;
2) prestankom postojanja osnivaa predstavnitva.

Registracija predstavnitva

lan 577
Predstavnitvo se obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Prilikom registracije predstavnitva registruju se podaci iz lana 575. stav 2. ovog zakona, a u skladu sa zakonom o
registraciji registruje se i:
1) promene podataka iz lana 575. stav 2. ovog zakona;
2) prestanak predstavnitva.

Deo dvanaesti
POSLOVNA UDRUENJA
 Poslovno udruenje

lan 578
Poslovno udruenje je pravno lice koje osnivaju dva ili vie privrednih drutava ili preduzetnika, radi postizanja zajednikih
interesa.
Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost radi sticanja dobiti, ve samo radi postizanja zajednikih interesa svojih
lanova.
Pravna forma poslovnog udruenja se u poslovnom imenu oznaava sa: "poslovno udruenje" ili "p.u." ili "pu".
Poslovno udruenje stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji.

Promena pravne forme poslovnog udruenja

lan 579
Poslovno udruenje ne moe promeniti pravnu formu u formu privrednog drutva.

Shodna primena propisa kojima se ureuje poloaj udruenja

lan 580
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruenjima koja nisu ureena ovim zakonom shodno se primenjuju propisi kojima se ureuje
poloaj udruenja.

Deo trinaesti
KAZNENE ODREDBE

Glava I
KRIVINA DELA

Davanje izjave neistinitog sadraja

lan 581
Zakonski zastupnik drutva ili lan organa drutva, kao i likvidacioni upravnik, ovlaeni sudski vetak, revizor ili drugo
struno lice koje da pisanu izjavu neistinitog sadraja, koja je propisana ovim zakonom kao uslov za sprovoenje konkretnog
postupka, sa namerom da taj postupak zapone i/ili sprovede i/ili okona ili kao uslov za stupanje na snagu ili sprovoenje
odluke drutva, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvrio u nameri da oteti poverioce drutva ili lanove drutva, a iznos za koji su oteena
ta lica prelazi deset miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa Krivinim zakonikom.

Zakljuenje pravnog posla ili preduzimanje radnje u sluaju postojanja linog interesa

lan 582
Ako lice iz lana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dunost prema drutvu ne prijavi drutvu pravni posao ili radnju u kojoj
ima lini interes, odnosno od tog drutva ne pribavi odobrenje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa iz
lana 66. ovog zakona, u nameri da to drutvo zakljui ugovor ili preduzme radnju u kojoj e pretrpeti tetu, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset miliona dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa Krivinim zakonikom.

Povreda dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 583
Ako lice iz lana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dunost prema drutvu, povredi dunost izbegavanja sukoba interesa iz
lana 69. ovog zakona, u nameri pribavljanja za sebe ili drugoga imovinske koristi, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset miliona dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa Krivinim zakonikom.

Povreda dunosti zastupnika da postupa u skladu sa ogranienjima ovlaenja za zastupanje

lan 584
Ako zastupnik drutva povredi dunost postupanja u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja, koja su utvrena aktima
drutva ili odlukama nadlenih organa drutva iz lana 33. stav 1. ovog zakona, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset miliona dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa Krivinim zakonikom.

Glava II
PRIVREDNI PRESTUPI

Privredni prestupi privrednog drutva i odgovornog lica

lan 585
Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ako:
1) obavlja delatnost bez prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa, ako je isto kao uslov za
obavljanje te delatnosti propisano posebnim zakonom (lan 4. stav 2. ovog zakona);
2) u poslovanju poslovno ime i druge obavezne podatke ne upotrebljava u skladu sa lanom 25. ovog zakona ili posluje pod
poslovnim imenom pod kojim kri ogranienja iz lana 27. stav 1. ovog zakona;
3) (brisana)
4) prua finansijsku podrku za sticanje svojih udela ili akcija (lan 154. stav 1. i lan 279. ovog zakona);
5) vri plaanja lanovima suprotno odredbama o ogranienju plaanja (l. 184. i 275. ovog zakona);
6) ako ne otui, poniti ili raspodeli sopstvene akcije u skladu sa obavezom otuenja sopstvenih akcija (lan 287. ovog
zakona);
7) ne dri i ne uva akta i dokumenta u skladu ovim zakonom (lan 240, lan 348. stav 7. i lan 464. ovog zakona);
8) smanjenje kapitala vri suprotno odredbama o zatiti poverilaca (lan 319. ovog zakona);
9) prilikom statusne promene povredi zabranu stvaranja prividnog kapitala (lan 503. ovog zakona);
10) za vreme likvidacije preduzima nove poslove ili lanovima isplauje dividende ili raspodeljuje imovinu (lan 531. i lan
535. stav 3. ovog zakona);
11) ne sastavi dokumente koje nakon isplate poverilaca treba da sastavi u skladu sa lanom 540. ovog zakona;
12) kao kontrolisano drutvo isplati, odnosno kao kontrolno drutvo primi naknadu po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju,
ako je kontrolisano drutvo poslovalo sa gubitkom (lan 561. ovog zakona);
13) ne prui odgovarajuu zatitu poveriocu kontrolisanog drutva, poto mu je prestalo svojstvo kontrolnog drutva, u skladu
sa lanom 566. ovog zakona;
14) se ne uskladi sa odredbama ovog zakona ili se ne uskladi u propisanom roku u skladu sa ovim zakonom.
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u drutvu novanom kaznom od 20.000 do
200.000 dinara.

Privredni prestupi privrednog drutva koje je javno akcionarsko drutvo i odgovornog lica

lan 586
Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo koje je javno
akcionarsko drutvo ako:
1) nastupe izmenjene okolnosti iz lana 54. ovog zakona, a drutvo ne izvri novu procenu vrednosti nenovanog uloga u
skladu sa l. 51. do 53. ovog zakona;
2) odredi emisionu cenu akcija ili popust na tu cenu u suprotnosti sa lanom 260. ovog zakona;
3) odredi emisionu cenu zamenljivih obveznica u suprotnosti sa lanom 263. ovog zakona;
4) sa akcionarima koji su ga osnovali, u periodu od dve godine od dana registracije osnivanja, zakljui ugovor u suprotnosti
sa lanom 268. ovog zakona;
5) akcionaru dividendu isplauje u suprotnosti sa lanom 272. ovog zakona;
6) akcionaru isplauje privremenu dividendu u suprotnosti sa lanom 273. ovog zakona;
7) ako ne vrati uplaeni, odnosno uneti ulog najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za upis akcija, u sluaju neuspelog
poveanja kapitala (lan 298. stav 5. ovog zakona);
8) ako ne omogui davanje punomoja za glasanje elektronskim putem u skladu sa lanom 344. stav 9. ovog zakona;
9) ako ne uini dostupnim akcionarima rezultate glasanja u skladu sa lanom 356. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u drutvu novanom kaznom od 40.000 do
400.000 dinara.

Glava III
PREKRAJI

Prekraji fizikih lica

lan 587
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako:
1) u svojstvu lana drutva zloupotrebi pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima drutva i iste objavi ili saopti
treim licima (lan 82. ovog zakona);
2) ponudi ili da novanu naknadu ili drugu korist:
(1) akcionaru javnog akcionarskog drutva u cilju pribavljanja punomoja za glasanje na skuptini tog drutva;
(2) za to da neko na skuptini javnog akcionarskog drutva glasa ili ne glasa na odreen nain.
Novanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako obavlja delatnost a to ne ini kroz
propisane oblike obavljanja privredne delatnosti, ukljuujui i privredno drutvo i preduzetnika;

Prekraji preduzetnika

lan 588
Novanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako:
1) on ili lice koja zapoljava ne ispunjavaju uslove utvrene propisom kojim se ureuje zatita stanovnitva od zaraznih
bolesti;
2) obavlja delatnost iz mesta koje nije registrovano u skladu sa zakonom o registraciji, osim u sluaju kada je po prirodi same
delatnosti obavljanje delatnosti van tog mesta jedino mogue ili uobiajeno (lan 87. ovog zakona);
3) ne istakne svoje poslovno ime u svom seditu, kao i na drugom mestu obavljanja delatnosti u skladu sa lanom 87. stav 5.
ovog zakona;
4) obavlja delatnost iz mesta koje ne ispunjava uslove utvrene propisom koji ureuje uslove za obavljanje te delatnosti (lan
87. stav 6. ovog zakona);
5) obavlja delatnost preko poslovoe koji nije registrovan u skladu sa zakonom o registraciji ili koji ne ispunjava posebne
uslove koji su propisani u pogledu linih kvalifikacija preduzetnika (lan 89. ovog zakona);
6) koristi rad lica koja nisu kod njega u radnom odnosu suprotno lanu 89. st. 9. i 10. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana oduzee se imovinska korist ostvarena izvrenjem prekraja, a moe se izrei i mera
zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od est meseci do godinu dana.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se na licu mesta naplatiti kazna u iznosu od 20.000 dinara.

Deo etrnaesti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Obaveza usklaivanja kapitala

lan 589
Postojea drutva duna su da svoj osnovni kapital usklade sa odredbama ovog zakona do 1. januara 2014. godine, osim u
pogledu uloga u radu i uslugama koji su upisani do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata e u roku od 90 dana od dana poetka primene ovog zakona po slubenoj
dunosti osnovni kapital postojeih drutava koji je registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata
("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) iskazati u dinarima po zvaninom srednjem kursu Narodne
banke Srbije vaeem na dan uplate odgovarajueg uloga, pri emu se udeli lanova drutva u osnovnom kapitalu drutva
ne menjaju, a u sluaju akcionarskih drutava u iznosu osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru.

Dodatni ulozi

lan 590
Ako osnivakim aktom drutva nije drugaije odreeno, dodatni ulozi u postojeim drutvima ugovoreni ili uplaeni do dana
stupanja na snagu ovog zakona smatraju se zajmom i na te uloge e se primenjivati odredbe ovog zakona koje ureuju
zajam drutvu.

Obaveza usklaivanja postojeih drutava s ogranienom odgovornou

lan 591
Postojea drutva s ogranienom odgovornou duna su da svoje organe usklade sa odredbama ovog zakona do dana
poetka primene ovog zakona.
Postojea drutva s ogranienom odgovornou duna su da izvrene promene iz stava 1. ovog lana registruju u skladu sa
zakonom o registraciji u roku od tri meseca od dana poetka primene ovog zakona.
Nad postojeim drutvima s ogranienom odgovornou koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 2. ovog lana
registrator koji vodi registar privrednih subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.

Obaveza usklaivanja postojeih akcionarskih drutava

lan 592
Postojea akcionarska drutva duna su da svoj osnivaki akt usklade sa odredbama ovog zakona do 30. juna 2012. godine.
Usklaivanje osnivakog akta iz stava 1. ovog lana vri se tako da taj akt sadri:
1) poslovno ime i sedite drutva;
2) pretenu delatnost drutva;
3) iznos novanog i nenovanog dela osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru, sa naznakom o ukupnom
iznosu novanih i nenovanih uloga koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo;
4) podatke o vrstama i klasama akcija koje je drutvo izdalo, sa bitnim elementima svake klase akcija u smislu zakona kojim
se ureuje trite kapitala.
Postojea akcionarska drutva duna su da svoj statut i organe usklade sa odredbama ovog zakona, do 30. juna 2012.
godine, odnosno da u istom roku donesu statut ako ga nisu donela do dana stupanja na snagu ovog zakona, a tim statutom
mogu imenovati direktore, kao i lanove nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Postojea otvorena i zatvorena akcionarska drutva usklauju se u smislu st. 1, 2. i 3. ovog lana sa odredbama ovog
zakona kojima se ureuju akcionarska drutva, a otvorena akcionarska drutva i sa odredbama ovog zakona kojima se
ureuju javna akcionarska drutva.
Postojea akcionarska drutva duna su da izvrene promene registruju u skladu sa zakonom o registraciji, a najkasnije do
15. jula 2012. godine.
Nad postojeim akcionarskim drutvima koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana registrator koji vodi
registar privrednih subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.
Na postojea akcionarska drutva do njihovog usklaivanja u smislu ovog lana primenjivae se odredbe ovog zakona pri
emu:
1) odredbe osnivakog akta, statuta i drugih optih akata tih drutava primenjivae se ako nisu u suprotnosti sa odredbama
ovog zakona;
2) postojei upravni odbori obavljae nadlenosti odbora direktora u smislu ovog zakona.

Brisani privredni subjekti

lan 593
lanovi, odnosno vlasnici privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata u skladu sa lanom 452. stav 4.
Zakona o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) danom stupanja na snagu ovog zakona postaju
suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasnikim udelima u
osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.
Lica iz stava 1. ovog lana mogu ugovorom urediti nain raspodele imovine iz stava 1. ovog lana, izmeu sebe, i na
drugaiji nain.
Postojei tereti na imovini iz stava 1. ovog lana ostaju na snazi.
Lica iz stava 1. ovog lana odgovaraju za obaveze brisanih subjekata iz stava 1. ovog lana do visine vrednosti imovine koja
je u skladu sa ovim lanom, odnosno ugovorom iz stava 2. ovog lana prela u njihovo vlasnitvo.

Postojei preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra optinskih jedinica lokalnih samouprava i
postojee ortake radnje

lan 594
Preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra optinskih jedinica lokalnih samouprava u registar privrednih subjekata u skladu
sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon), danom poetka
primene ovog zakona smatraju se brisanim iz registra u koji su upisani.
Vlasnici postojeih ortakih radnji duni su da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu privrednog drutva
propisanu ovim zakonom, najkasnije do 1. marta 2013. godine.
Ako vlasnici postojeih ortakih radnji registru privrednih subjekata ne prijave promenu pravne forme u roku iz stava 2. ovog
lana, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti e ih prevesti u pravnu formu ortakog drutva.

Izuzetak od primene odredaba o prinudnoj likvidaciji

lan 595
Odredbe ovog zakona o prinudnoj likvidaciji ne primenjuju se na postupak prinudne likvidacije propisan Zakonom o
privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 - dr. zakon i 30/10).

Postojea poslovna udruenja

lan 596
Danom poetka primene ovog zakona, poslovna udruenja koja su osnovana po Zakonu o preduzeima ("Slubeni list SRJ",
br. 29/96, 33/96 - ispravka, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 - SUS i 36/02 i "Slubeni glasnik RS", 125/04 - dr. zakon) i prevedena u
registar privrednih subjekata, nastavljaju da posluju po ovom zakonu.
Poslovna udruenja iz stava 1. ovog lana duna su da svoja osnivaka akta i poslovanje usklade sa odredbama ovog
zakona do dana poetka primene ovog zakona.
Postojea poslovna udruenja duna su da izvrene promene iz stava 2. ovog lana registruju u skladu sa zakonom o
registraciji u roku od tri meseca od dana poetka primene ovog zakona.
Nad postojeim poslovnim udruenjima koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 3. ovog lana registar privrednih
subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.

Prestanak vaenja postojeih propisa

lan 597
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04),
osim odredbe lana 456. tog zakona koja se primenjuje do okonanja privatizacije postojeih drutvenih preduzea i
privrednih drutava koja posluju drutvenim ili dravnim kapitalom.
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik SRS", br. 54/89 i
9/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93 - US, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 101/05 - dr. zakon, 55/04
- dr. zakon i 61/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na ortake radnje koje prestaju da vae 1. januara 2013.
godine.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 4. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni
glasnik RS", broj 36/09).

Izuzetak od primene zakona kojim se ureuje parnini postupak

lan 598
Od dana poetka primene ovog zakona odredba lana 214. taka 5) Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS",
br. 125/04 i 111/09) ne primenjuje se u pogledu postupaka likvidacije koji budu pokrenuti u skladu sa odredbama ovog
zakona.

Rok za donoenje podzakonskih akata

lan 599
Podzakonski akti za sprovoenje ovog zakona bie doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
 Stupanje na snagu i poetak primene

lan 600
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se
od 1. februara 2012. godine, osim lana 344. stav 9. i lana 586. stav 1. taka 8) ovog zakona, koji e se primenjivati od 1.
januara 2014. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o privrednim drutvima
("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

lan 24[s1]
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata e do 30. aprila 2012. godine, po slubenoj dunosti, poslovna imena
postojeih drutava i preduzetnika koja su registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Slubeni
glasnik RS", br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) uskladiti sa odredbama l. 22. i 86. Zakona o privrednim drutvima
("Slubeni glasnik RS", broj 36/11).

lan 25[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopuni

Zakona o privrednim drutvima
("Sl. glasnik RS", br. 5/2015)

lan 3[s2]
Odredbe l. 1. i 2. ovog zakona primenjuju se i na sopstvene akcije steene pre stupanja na snagu ovog zakona.

lan 4[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".