Internet-kako to funkcionie

Branko Miloevo I-10

 Sadraj

Uvod
Internet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji je transformisao nain na koji
funkcioniu komunikacioni sistemi. Poeci interneta se veu za stvaranje ARPANET-a, 1969.
godine, mree raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje
milijarde raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja
medija, raunara i telekomunikacija. Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog
napretka, nego takoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunu zajednicu, politiku i
vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu
zajednicu, internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja.
Slika 1Vizualizacija koliine puteva na internetu.
Branko Miloevi Internet-kako to funkcionie

Istorija interneta

Prenoenje instrukcija izmeu raunskih maina se prvi put ostvareno 1940. godine kada
je Dord Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mainu za kucanje, pomou koje je poslao
instrukcije sa njegovog Model K sa univerziteta Dartmut u Nju Hempiru na njegov
kalkulator kompleksnih brojeva u Njujorku, te takoe primio rezultate istim putem. Tek
1964. godine, istraivai sa Dartmuta su izumili glavnu mainu sa deljenim vremenom sa
prikljuenim terminalima. U osnovi terminali su iskoritavali resurse glavnog raunara, te
pomou glavnog raunara na kojeg su prikopani dobijali rezultate nazad na terminal.

Slika 2Grafik korsnika interneta po dravi

4
Branko Miloevi Internet-kako to funkcionie

Analogna telefonska linija

Sistem analognih telefonskih linija podrazumeva infrastrukturu javne komutirane

telefonske mree (PTNS - Public Telephon Network System) ili jednostavnije reeno
upredeni parni kabal do telefonske centrale kakvu ima gotovo svako domainstvo. Ovim
sistemom se, kroz spojne vodove, vri prenos analognih signala (prvobitno namenjen
iskljuivo za govorne informacije) u vrlo uskom spektru od 300 do 3400Hz to je sasvim
dovoljno za prenos govora. Ako se izmeu raunara i ovakve linije postavi ureaj koji e
vriti konverziju digitalnih u analogne signale i obrnuto modem mogue je ostvariti
povezivanje raunara sa brzinom prenosa do 56 KBps. (Teoretski 64 KBps).

5
Branko Miloevi Internet-kako to funkcionie

Tehnologija
Protokoli
Komunikacionu infrastrukturu Interneta ine njegova hardverska komponenta i sistem
softverskih slojeva koji kontroliu razliite aspekte te arhitekture. I dok se hardver esto moe
koristiti da podri druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske
arhitekture odlikuju Internet i pruaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za
dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Operativna grupa za internet inenjering
(Internet Engineering Task Force - IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o
razliitim aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i
konani standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar
(Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi
umreavanja koji omoguavaju Internet se sadre u specijalnim zahtevima za komentare, koji
ine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su isto informativni,
eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji
internet tehnologija.