HERMAN HESE

Sreni smo samo onda kada od sutranjeg dana nita ne traimo, a od dananjeg sa
zahvalnou primamo ono to nam nosi.

to sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je ivot
pruao i sve jasnije sam shvatao gde treba traiti prave izvore radosti i smisla. Nauio sam
da biti voljen ne znai nita, a da je voleti sve, da je sposobnost da oseamo ono to daje
lepotu i vrednost naem postojanju.

Suze su otopljeni led iz due.

Blagost je jaa od strogosti. Voda je jaa od stene.

Svaki ovek neminovno postie ono to je prema svom pravom nagonu prinuen da trai.

Patnja zadaje bol samo zato to je se boji. Ona te proganja zato to bei od nje. Ne mora
beati, ne mora je se bojati. Mora voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj
beati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mrnjom.
Tvoja mrnja je to to ti nanosi bol i nita drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih
ti ne uini time.

Kad se drvetu potkree kronja, iz stabla izbijaju novi izdanci. Tako se esto i dua obolela
u cvatu vraa u proleno doba zaetka i detinjstva proetog slutnjama, kao da e tu otkriti
nove nade i nastaviti prekinutu nit ivota. Izdanci sono i naglo bujaju iz stabla, ali je to
samo prividni ivot i iz njega nikad nee izrasti kronja.

Bog nam ne alje oaj da bi nas ubio, ve da bi nov ivot u nama probudio.

to vie ljubimo i darujemo se, to vie na ivot dobija smisao i vrednost.i uprkos patnji,
prihvatiti sa zahvalnou svaki zrak sunca i ni u bolu ne zaboraviti na osmeh taj nauk
svake prave poezije nikada nee zastareti i danas je, vie nego ikada, potreban i
dobrodoao.

Postoji neko zlo meu ljudima koje ih spreava da se udruuju i nagoni ih da izmeu sebe
otvaraju ponor. Jedino ljubav moe da ih natjera da taj jaz premoste.
Silnik propada zbog sile, gramzivac zbog novca,
pokorni propada sluei, a onaj koji trai nasladu
propada zbog slasti.

Nita na svetu nije oveku odvratnije nego da

poe putem koji ga vodi njemu samome.

Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.

Samoa je put kojim sudbina eli oveka dovesti sebi samome.

Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je prieljkivao i stekao tokom dugog niza godina.

Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna.. udesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i
tihi prostor u kome se okreu zvezde.

Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo neto to je usaeno u nama samima.
Ono to nije u nama samima, to nas ne uzbuuje.

Mi moemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas moe da protumai samo sebe samog.

Ali srea je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i iveo za svoja oseanja. Ako ih je
negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne prua
radost onome ko je poseduje, ve onome ko ume da je voli i da joj se divi.

Imamo u dui sve ono to je ikada ivelo u ljudskim duama. Svi Bogovi i avoli koji su
ikada postojali svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogunosti, kao elje, kao izlazi.

Svako od nas je samo ovek, samo pokuaj, samo neko na proputovanju. Ali treba da putuje
onamo gde je savrenstvo, treba da tei ka sreditu, a ne ka periferiji.

Nije na cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se meusobno razlikujemo, da

nauimo da vidimo drugaije ljude od sebe i da ih potujemo zbog toga to su.

Mudrost se ne moe saoptiti. Mudrost koju mudrac pokuava da saopti, zvui uvek kao
ludost.