Proraun tokova snaga 108

Poglavlje 2

PRORAUN TOKOVA SNAGA

Proraun tokova snaga 109

Zadatak 2.1

Za jednostavan elektroenergetski sistem prikazan na sl. 2.1a:

a) Odrediti promenljive stanja posle druge iteracije prorauna tokova snaga Gaus-
Seidelovom metodom.
b) Koristei izraunate promenljive stanja iz prethodne take odrediti:
- aktivnu snagu generisanja u voru 2;
- tok aktivne snage po grani 1-2 (P12);
- gubitke aktivne snage na vodu 1-3.

1 gr
Z 12 = (10,708 + j160,62) 2

gr
Z 13 = j 69,143 gr
Z 23 = (9,584 + j95,84)

XL = 121

Sl. 2.1a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.1

Podaci o vorovima sistema dati su u tab. 2.1a.

Napomena: Za bazne vrednosti usvojiti SB = 100 MVA i UB = 220 kV.

Tab. 2.1a Podaci o vorovima sistema iz zadatka 2.1

vor U [kV] [rad] PG [MW] Pp [MW] QG [MVAr] Qp [MVAr]
1 220 / 350 100 / 30
2 231 0 / 250 / 100
3 / / / 150 / 50

Reenje:

a) Impedanse grana datog sistema u relativnim jedinicama dobijene prema formuli

Z ijgr Z ijgr
Z ijgr = = SB ,
ZB U B2
su:
gr
Z 12 = (0,02212 + j 0,33186) r.j. ;
= j 0,14286 r.j. ;
gr
Z 13
= (0,0198 + j 0,19802 ) r.j. ;
gr
Z 23
Proraun tokova snaga 110

Z L = j 0,25 r.j.
Odgovarajue admitanse u relativnim jedinicama, dobijene prema formuli

1
Y ij =
gr
gr
,
Z ij
su:

gr
Y 12 = (0,2 j 3) r.j. ;
gr
Y 13 = j 7 r.j. ;
Y 23 = (0,5 j 5) r.j. ;
gr

Y L = j 4 r.j.

Matrica admitansi vorova YV sistema je:

0,2 j10 0,2 + j 3 j7

Y V = 0,2 + j 3 0,7 j8 0,5 + j 5 .

j7 0,5 + j 5 0,5 j16

Promenljive pridruene pojedinim vorovima u relativnim jedinicama su:

vor 1: S1 = (2,5 + jQ1) r.j.; U1 = 1,0 r.j. 1 - PU vor

vor 2: S2 = (P2 + jQ2) r.j.; U2 = 1,05 r.j. 0 - Balansno-referentni vor
vor 3: S3 = (1,5 j0,5) r.j.; U3 = U3 3 - PQ vor

Izrazi za Gaus-Seidelov iterativni postupak, primenjeni na kompleksne relacije za snage

injektiranja i sve veliine izraene u relativnim jedinicama su:

( )* = 0
N
S i U i Y ij U j i = 2, 3,..., N ,
j =1

koji daju sledeu iterativnu emu:

S * i 1 N
( k +1) 1 i Y ij U (jk +1)
Ui =
Y ii U i( k ) j =1
ij j ;
Y U
(k )
i = 2, 3,..., N ; k = 0, 1,
j = i +1

2,...

Ovakva iterativna ema vai u sluaju da se svi ostali vorovi osim balansno-referentnog
vora mogu modelovati kao potroaki PQ vorovi. U sluaju da u sistemu postoje generatorski
vorovi, potrebno je u svakoj iteraciji proraunati unapred nepoznate reaktivne snage injektiranja

N
(k )
*
= mY ii U i + Y ij U j U i ;
2 (k )
Qi( k ) k = 0, 1, 2,... ,
j =1
j i
Proraun tokova snaga 111

gde U i predstavlja napon generatorskog vora 'i' u iteraciji 'k' iji je moduo unapred specifikovan,
(k )

dok je argument jednak argumentu fazora napona proraunatog u k-toj iteraciji. Iterativna ema tada
glasi:

(k )
*
i 1
Pi + jQi Y ij U (jk +1)
N
1
U i( k +1) = ij j ; k = 0, 1, 2,...
Y U (k )
Y ii U i( k ) j =1 j = i +1

U datom zadatku vor 1 je generatorski vor. Izraz za reaktivnu snagu u tom voru je

Q1( k ) = mY 11U 1 + Y 12 U 2 U 1 + Y 13U 3 U 1 =

2 ( k )* (k ) ( k )*

= m(0,2 j10) 12 + (0,2 + j 3) 1,05 U 1 + j 7U 3 U 1 ;
( k )* ( k )*
k = 0, 1, 2,...
(k )

Iterativna ema je:

*
( k +1) 1 P1 + jQ1( k ) (k )
U1 = Y 12U 2 Y 13U 3 =
Y 11 U 1( k )

2,5 jQ ( k )
=
1
1
1, 05 ( 0, 2 + j 3 ) j 7 U
(k )
;
0,2 j10 U ( k )*
3

1

*
( k +1) 1 P
3 + jQ ( k +1)
U3 = 3
Y 13U 1 Y 23U 2 =
Y 33 U 3( k )

1,5 + j 0,5
=
1
- j 7 U ( k +1)
1, 05 ( 0,5 + j 5 ); k = 0, 1, 2,...
0,5 j16 U 3( k )
1

Na osnovu prethodnog uz U 3 = 1,0 0 , dobijaju se sledee vrednosti za Q1( 0) i U 1 :

(0) (1)

{ }
Q1( 0) = m (0,2 j10) 12 + (0,2 + j 3) 1,05 1 + j 7 1 1 = 0,15 r.j. ;
2,5 + j 0,15
1,05 ( 0,2 + j 3) j 7 1 = (1,0051 + j 0,2509) r.j.
1
U1 =
(1)

0,2 j10 1

U polarnim koordinatama ovaj napon je:

U 1 = 1,0359 r.j. 14,0174 ,

(1)

te je korigovan napon ovog vora:

U 1 = 1,00 r.j. 14,0174 = (0,9702 + j 0,2422) r.j.

(1)
Proraun tokova snaga 112

Napon vora 3 u prvoj iteraciji je:

1,5 + j 0,5
j 7 (0,9702 + j 0,2422) 1,05 ( 0,5 + j 5) = (0,722 + j 0,0225) r.j.
1
U3 =
(1)

0,5 j16 1

U sledeoj iteraciji je:

{
Q1(1) = m (0,2 j10) 12 + (0,2 + j 3) 1,05 (0,9702 j 0,2422) +
+ j 7 (0,772 + j 0,0225) (0,9702 j 0,2422)} = 1,951 r.j. ;
2,5 j1,951
1,05 ( 0,2 + j 3) j 7 (0,722 + j 0,0225) =
1
U1 =
( 2)

0,2 j10 0,9702 j 0,2422
= (0,9553 + j 0,3074) r.j. = 1,00355 r.j. 17,8389 ,

odnosno

U 1 = 1,00 r.j. 17,8389 = (0,9519 + j 0,3063) r.j. ;

( 2)

1,5 + j 0,5
j 7 (0,9519 + j 0,3063) 1,05 ( 0,5 + j 5) =
1
U3 =
( 2)

0,5 j16 0,722 j 0,0225
= (0,7058 + j 0,0137) r.j. = 0,7059 r.j. 1,1134 .

c) Aktivna snaga generisanja u voru 2 je:

3

= Pp 2 + eY 22U 2 + Y 2 j U 2 U j =
2 *
PG 2
j =1
j2
{
= 2,5 + e (0,7 j8) 1,052 + (0,2 + j 3) 1,05 (0,9519 + j 0,3063) +
+ (0,5 + j 5) 1,05 (0,7058 + j 0,0137)} = 1,6645 r.j.

Tok aktivne snage po vodu 1-2 je

[ ]
P12 = U12G12gr U1U 2 G12gr cos(1 2 ) + B12gr sin (1 2 ) =
= 1 0,2 1 1,05 [0,2 cos(17,8389) 3 sin(17,8389)] = 0,9651 r.j.

U grani 1-3 zanemarena je aktivna otpornost voda, tako da su i gubici aktivne snage jednaki
nuli.
Proraun tokova snaga 113

Zadatak 2.2

Na sl. 2.2a prikazan je elektroenergetski sistem u kojem su admitanse svih vodova jednake i iznose
Y ij = (1 j10) r.j. (zanemarene su otone admitanse vodova).
gr

a) Izraunati elemente matrice nezavisnih vorova YV elektroenergetskog sistema na slici.

b) Usvajajui vor 1 za balansno-referentni vor mree, izvriti klasifikaciju preostalih
vorova na PU i PQ vorove.
c) Odrediti dimenzije i optu formu Jacobieve matrice za proraun tokova snaga u datom
elektroenergetskom sistemu, po Newton-Raphsonovoj metodi.
d) Izraunati poetne vrednosti elemenata Jacobieve matrice P2 2 , Q3 U 3 i
P4 U 4 , za prvu iteraciju Newton-Raphsonovog postupka. Na kojim pozicijama se nalaze ovi
elementi u Jacobievoj matrici?
Napomena: Za implicitno nepoznate promenljive u prvoj iteraciji usvojiti poetno pogaanje
(0) = 0 i U(0) = 1 (''Flat Start'').

~ Pp3 = 0,4 r.j.

Qp3 = 0,05 r.j.
1 U1 = 1,05 r.j. 3

2 U2 = 1,05 r.j. 4

PG2 = 1,1 r.j. ~ Pp2 = 0,5 r.j. Pp4 = 0,6 r.j.

Qp2 = 0,1 r.j. Qp4 = 0,2 r.j.

Sl. 2.2a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.2

Reenje:

a) Matrica admitansi nezavisnih vorova je:

2 j 20 1 + j10 1 + j10 0
1 + j10 3 j 30 1 + j10 1 + j10
Y V = .
1 + j10 1 + j10 3 j 30 1 + j10

0 1 + j10 1 + j10 2 j 20
Proraun tokova snaga 114

b) Klasifikacija vorova sistema, sa unetim numerikim vrednostima poznatih promenljivih

je:

vor 1: S1 = (P1 + jQ1) r.j. U1 = 1,05 r.j. 0 balansno-referentni vor

vor 2: S2 = (0,6 + jQ2) r.j. U2 = 1,05 r.j. 2 PU vor
vor 3: S3 = (-0,4 j0,05) r.j. U3 = U3 3 PQ vor
vor 4: S4 = (-0,6 j0,2) r.j. U4 = U4 4 PQ vor

c) Opti oblik Jacobieve matrice je:

P P
N 1
U
J= ,
Q Q
N PQ
U
N 1 N PQ

koji u konkretnom sluaju za sistem iz ovog zadatka (N = 4, NPU = 1, NPQ =2) ima oblik:

P2 P2 P2 P2 P2
3 4 U3 U4
2

P3 P3 P3 P3 P3
2 3 4 U3 U4 N 1 = 3
P P4 P4 P4 P4
J= 4
,
2 3 4 U3 U4
Q3 Q3 Q3 Q3 Q3
3 4 U3 U 4
2 N PQ = 2
Q4 Q4 Q4 Q4 Q4
2 3 4 U3 U 4
(5 5)
N 1 = 3 N PQ =2

pri emu se vrednosti traenih elemenata (na osenenim pozicijama u izrazu za J) nalaze preko
relacija:

P2 Q3 P4
J11 = ; J 44 = ; J 35 = .
2 U3 U 4

d) Poetne vrednosti traenih elemenata Jacobieve matrice (za 1( 0) = 2(0) = 3(0) =

= 4( 0) = 0 rad i U1 = U 2 = 1,05 r.j.; U 3(0) = U 4( 0) = 1,00 r.j su

U 2 U j [G2 j sin ( 2 j ) B2 j cos( 2 j )] ;

4
J11 =
j =1
j2
Proraun tokova snaga 115

( 0)
J11 [ (
= U 2 U1 G21 sin 2( 0) 1 B21 cos 2( 0) 1 + ) ( )]
+ U 2 U 3( 0) [G
23 sin ( 2( 0) 3( 0) ) (
B23 cos 2( 0) 3(0) + )]
+ U 2U 4( 0) [G24 sin ( (0)
2 4(0) ) B 24 cos( (0)
2 4( 0) )] =
= 1,05 1,05 [ 1sin(0) 10 cos(0)] +
+ 1,05 1 [ 1sin(0) 10 cos(0)] +
+ 1,05 1 [ 1sin(0) 10 cos(0)] = 32,025 ;

[ ( ) ( )] ;
4
J 44 = 2 B33 U 3 U j G3 j sin 3 j B3 j cos 3 j
j =1
j 3
( 0)
J 44 = 2 B33 U 3( 0) [ (
U1 G31 sin 3(0) 1(0) B31 cos 3(0) 1(0) ) ( )]
[ ( )
U 2 G32 sin 3( 0) 2( 0) B32 cos 3( 0) 2( 0) ( )]
[ ( )
U 4( 0) G34 sin 3(0) 4(0) B34 cos 3(0) 4(0) = ( )]
= 2 (30) 1 1,05 [ 1sin(0) 10 cos(0)]
1,05 [ 1sin(0) 10 cos(0)]
1 [ 1sin(0) 10 cos(0)] = 29 ;

[ ( ) ( )] ;
3
J 35 = 2 G44 U 4 U j G4 j cos 4 j + B4 j sin 4 j
j =1
(0)
J 35 [ (
= 2 G44 U 4( 0) U 2 G42 cos 4( 0) 2(0) + B42 sin 4( 0) 2(0) ) ( )]
[ ( )
U 3(0) G43 cos 4( 0) 3(0) + B43 sin 4( 0) 3(0) = ( )]
= 2 2 1 1,05 [ 1 cos(0) + 10 sin(0)]
1 [ 1 cos(0) + 10 sin(0)] = 1,95 .
Proraun tokova snaga 116

Zadatak 2.3

Za elektroenergetski sistem na sl. 2.3a izraunati poetnu vrednost elemenata na glavnoj dijagonali
Jacobieve matrice za Newton-Raphsonov postupak.

P1, Q1 P2, Q2

1 gr
Y 12 2

gr gr
Y 14 Y 23
gr
Y 24

gr
4 Y 34 3

P4, Q4 P3, Q3
Sl. 2.3a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.3a

Usvojene poetne vrednosti promenljivih su:

2(0) = 0 rad;
3(0) = 0,1 rad; U 3(0) = 0,95 r.j.
4(0) = 0,1 rad; U 4(0) = 0,90 r.j.

Podaci o vodovima:

gr gr gr
Y 12 = (1,0 j10,0) r.j.; Y 14 = (1,0 j5,0) r.j.; Y 23 = (0,5 j5,0) r.j.;
gr gr
Y 24 = (0,5 j10,0) r.j.; Y 34 = (1,0 j10,0) r.j.

Podaci o naponima i injektiranjima vorova:

U1 = 1,0 r.j.; 1 = 0 rad; U2 = 1,05 r.j.; PG2 = 1,0 r.j.; Pp3 = 0,5 r.j.; Qp3 = 0,0 r.j.;
Pp4 = 2,0 r.j.; Qp4 = 0,5 r.j.

Reenje:

Newton-Raphsonov postupak za reavanje tokova snaga i naponskih stanja u sloenim

elektroenergetskim sistemima zahteva reavanje sledeih nelinearnih jednaina:

[ ( ) ( )]
N
Pi = Pi Gii U i2 U i U j Gij cos i j + Bij sin i j = 0 ;
j =1
j i
Proraun tokova snaga 117

[ ( ) ( )] = 0 ;
N
Qi = Qi + Bii U i2 U i U j Gij sin i j Bij cos i j i = 1, 2, ..., N ,
j =1
j i

primenjujui iterativnu emu:

x ( k +1) = x( k ) J k1f ( k ) ; k = 0, 1, 2, ... ,

koja se u k-toj iteraciji koristi samo za implicitne nepoznate i i Ui, (koje su elementi vektora x).
Jacobieva matrica prvih parcijalnih izvoda ima formu

P P
N 1
U
J= .
Q Q
N PQ
U
N 1 N PQ

Dijagonalni elementi Jacobieve matrice su

Pi
[ ( ) ( )]
N
= U i U j Gij sin i j Bij cos i j ;
i j =1
j i

Qi
[ ( ) ( )]
N
= 2 Bii U i U j Gij sin i j Bij cos i j ,
Ui j =1
j i

gde su Gij i Bij elementi matrice admitansi nezavisnih vorova YV = GV + jBV.

U posmatranom primeru, klasifikacija vorova je sledea:

1 balansno-referentni vor;
2 generatorski (PU) vor;
3, 4 potroaki vorovi.

(N = 4, NPU = 1, NPQ =2)

Matrice konduktansi i susceptansi sistema su:

2 1 0 1 15 10 0 5
1 2 0,5 0,5 10 25 5 10
G V = ; B V = .
0 0,5 1,5 1 0 5 15 10

1 0,5 1 2,5 5 10 10 25

Poetne vrednosti dijagonalnih elemenata Jacobieve matrice su:

Proraun tokova snaga 118

P2 P3 P4 Q3 Q4
J11 = ; J 22 = ; J 33 = ; J 44 = ; J 55 = ,
2 3 4 U3 U4
odnosno

U 2 U j [G2 j sin ( 2 j ) B2 j cos( 2 j )] ,

4
J11 =
j =1
j2
tako da je

(0)
J11 [ (
= U 2U1 G21 sin 2( 0) 1 B21 cos 2(0) 1 + ) ( )]
[ ( )
+ U 2U 3( 0) G23 sin 2( 0) 3(0) B23 cos 2( 0) 3(0) + ( )]
+ U 2U 4( 0) [G 24 sin ( ( 0)
2 4(0) ) B 24 cos( (0)
2 4(0) )] =
= 1,05 1 [ 1 sin(0) 10 cos(0)] +
+ 1,05 0,95 [ 0,5 sin(0,1) 5 cos(0,1)] +
+ 1,05 0,9 [ 0,5 sin(0,1) 10 cos(0,1)] = 24,962 ;

[ ( ) ( )]
4
J 22 = U 3 U j G3 j sin 3 j B3 j cos 3 j ;
j =1
j 3
(0)
J 22 [ ( )
= U 3( 0)U 2 G32 sin 3( 0) 2( 0) B32 cos 3( 0) 2(0) + ( )]
[ ( )
+ U 3( 0)U 4( 0) G34 sin 3(0) 4(0) B34 cos 3(0) 4( 0) ( )] =
= 0,95 1,05 [ 0,5 sin(0,1) 5 cos(0,1)] +
+ 0,95 0,9 [ 1sin(0) 10 cos(0)] = 13,463 ;

[ ( ) ( )]
3
J 33 = U 4 U j G4 j sin 4 j B4 j cos 4 j ;
j =1
(0)
J 33 = 22,293 ;

[ ( ) ( )]
4
J 44 = 2 B33 U 3 U j G3 j sin 3 j B3 j cos 3 j ;
j =1
j 3
(0)
J 44 [ (
= 2 B33 U 3(0) U 2 G32 sin 3( 0) 2( 0) B32 cos 3( 0) 2( 0) ) ( )]
[ (
U 4( 0) G34 sin 3(0) 4( 0) ) B 34 (
cos 3(0) 4(0) )] =
= 2 (15) 0,95 1,05 [ 0,5 sin( 0,1) 5 cos(0,1)]
0,9 [ 1 sin(0) 10 cos(0)] = 14,329 ;

[ ( ) ( )]
3
J 55 = 2 B44 U 4 U j G4 j sin 4 j B4 j cos 4 j ;
j =1
(0)
J 55 = 20,230 .
Proraun tokova snaga 119

Zadatak 2.4

Posmatra se jednostavan elektroenergetski sistem od dva vora prikazan na sl. 2.4a, gde su
dati i svi podaci za proraune.
a) Napisati jednaine injektiranja (vor 1 je balansno-referentni vor).
b) Definisati vektor nepoznatih promenljivih i iz jednaina napisanih u ta. a izdvojiti
jednaine iz kojih se proraunavaju te implicitne promenljive (x) i jednaine koje se naknadno
reavaju, radi dobijanja preostalih eksplicitnih nepoznatih (y).
c) Primenom Newton-Raphsonovog postupka, nai reenje svih promenljivih definisanih u
ta. b, ako je kriterijum konvergencije xi( k +1) xi( k ) 0,03 .
d) Koliki su gubici reaktivne snage u vodu 1-2?
e) Koliko se poveava tanost reenja problema, ako se naini jo jedna iteracija posle
zadovoljenja kriterijuma konvergencije iz ta. c.

~ 2

Y 12 = j10 r.j.
gr
1 Sp2 = (2 + j0,3) r.j.
U1 = 1,0 r.j.
Sl. 2.4a ema i osnovni podaci za sistem iz zadatka 2.4

Reenje:

a) Specifikacija vektora promenljivih i matrice parametara sistema:

P P P Q Q Q
P = 1 = G1 = G1 ; Q = 1 = G1 = G1 ;
P2 PP 2 2 Q2 QP 2 0,3
0 U 1
= 1 = ; U = 1 = ;
2 2 U 2 U 2
10 10
Y V = jB ; B= .
10 10

Jednaine injektiranja su:

P1 = U1U 2 B12 sin (1 2 ) = 10 U 2 sin 2 ;

Q1 = U12 B11 U1U 2 B12 cos(1 2 ) = 10 12 10 U 2 cos 2 = 10 (1 U 2 cos 2 ) ;
P2 = 2,0 = U 2U1B12 sin ( 2 1 ) = 10 U 2 sin 2 ;
Q2 = 0,3 = U 22 B22 U 2U 1B12 cos( 2 1 ) = 10 U 22 10 U 2 cos 2 ,

i u njima su promenljive stanja 1, U1, 2 i U2.

Proraun tokova snaga 120

b) Poto je vor 1 balansno-referentni vor, sa unapred zadatim vrednostima za 1 i U1, to se

reavaju samo poslednje dve jednaine po nepoznatim elementima 2 i U2 vektora x:

x= 2 ,
U 2

a naknadno se proraunavaju nepoznate:

P
y = 1 ,
Q1

iz jednaina za P1 i Q1. Poto je vod bez gubitaka, bie:

P1 = P2 = 2,0 r.j. ,

pa ostaje da se pronau samo nepoznate 2, U2 i Q1.

c) Iterativni postupak reavanja jednaina injektiranja za P2 i Q2, po nepoznatim 2 i U2

koristi emu:

2
[ ]
(k ) (k )
( k ) 1 P2

U = J Q ;
2 2

( k +1)
2
(k ) (k )

U = 2 + 2 ; k = 0, 1, 2, ...
2 U 2 U 2

Poetno pogaanje: 2( 0) = 0 rad i U 2(0) = 1 r.j. (''Flat Start''), daje:

P P ( 0 ) 2 0 2 ( 0 ) 2
( 0) ( 0)
( )
fx (0) P
= 2 = 2 2( 0) = = ; x = U
0
= .
Q2 Q2 Q2 0,3 0 0,3 2 1,0

Proraun elemenata Jacobieve matrice za prvu iteraciju daje:

d P2
= 10 U 2(0) cos 2(0) = 10 1 cos 0 = 10 ;
d 2 x (0)

d P2
= 10 sin 2( 0) = 0 ;
dU 2 x (0)

d Q2
= 10 U 2(0) sin 2( 0) = 0 ;
d2 x (0)

d Q2
= 20 U 2( 0) 10 cos 2( 0) = 20 1 10 1 = 10 .
dU2 x (0)
Proraun tokova snaga 121

Onda je:

( 0)
P2 P2
U2
J (0) = 2
10 0
= ; [J ]
( 0 ) 1 0,1 0
= ,
Q2 Q2 0 10 0 0,1
2 U 2

tako da se nepoznate u jednaini injektiranja u prvoj iteraciji dobijaju reenjem jednaine:

2(1) 2(0)
(1) = (0) + J
(0)
[ ] 1 0 0,1 0 2
f ( x ( 0) ) = + ,
U
2 2 U 1,0 0 0,1 0,3

odakle je:
0,2
2(1) = 0,2 rad = 11,46 ; U 2(1) = 0,97 r.j. , odnosno x (1) = .
0,97
Test konvergencije:

2(1) 2(0) = 0,2 0 = 0,2 - ne zadovoljava uslov 2(1) 2(0) 0,03 .

U 2(1) U 2(0) = 0,97 1,0 = 0,03 - zadovoljava uslov U 2(1) U 2( 0) 0,03 .

Kako test konvergencije nije zadovoljen za obe nepoznate, mora se nastaviti iterativni
postupak.

Elementi Jacobieve matrice za drugu iteraciju su:

d P2
= 10 U 2(1) cos 2(1) = 10 0,97 0,98 = 9,5066 ;
d 2 x ( 1)

d P2
= 10 sin 2(1) = 1,987 ;
dU 2 x (1)

d Q2
= 10 U 2(1) sin 2(1) = 10 0,97 0,1987 = 1,9271 ;
d2 x (1)

d Q2
= 20 U 2(1) 10 cos 2(1) = 20 0,97 10 0,98 = 9,5993 ,
dU2 x (1)

tako da su elementi linearne matrine jednaine u drugoj iteraciji:

(1)
( ) P
f x = 2 =
(1) 0,0729
;
9,5066 1,987
J (1) = ;
Q2 0,2024 1,9271 9,5993

[ ] 1
J (1) =
0,1098 0,0227
,
0,0220 0,1087
Proraun tokova snaga 122

koja ima formu:

2( 2) 2(1)
( 2) = (1) + J
(1)
[ ] f (x ) = 0,097,2 + 00,,1098
1 (1) 0,0227 0,0729

0,1087 0,2024
,
U 2 U 2 0220

odakle je reenje po nepoznatim 2( 2) i U 2( 2) :

2( 2) = 0,2126 rad = 12,18 ; U 2( 2) = 0,9464 r.j.

Test konvergencije ovde daje:

2( 2) 2(1) = 0,2126 + 0,2 = 0,0126 < 0,03 i zadovoljava uslov 2( 2) 2(1) 0,03 ;
U 2( 2) U 2(1) = 0,9464 0,97 = 0,0236 < 0,03 zadovoljava uslov U 2( 2) U 2(1) 0,03 ,

to znai da se reenje problema nalazi posle druge iteracije (k = 2):

0,2126 rad P ( 2) 2,0 r.j.

x= 2= ; y = 1( 2) = .
U 2 0,9464 r.j. Q1 0,749 r.j.

d) Reaktivni gubici u prenosnom vodu su onda

Q12gub = Q1 Q2 = 0,749 0,3 = 0,449 r.j. ,

ili

Q12gub = X 12
(P ) + (Q )
1
( 2) 2 ( 2) 2
1
= 0,1
2 2 + 0,749 2
= 0,4561 r.j. ,
(U ) ( 2) 2
1
12
ili

Q12gub = X 12
(P ) + (Q )
2
( 2) 2 ( 2) 2
2
= 0,1
2 2 + 0,32
= 0,4566 r.j.
(U ) ( 2) 2
2
0,9464 2

(uoavaju se male razlike izmeu rezultata ovih prorauna zbog zaokruivanja reenja jednaina
injektiranja u drugoj iteraciji).

e) Elementi Jacobieve matrice za treu iteraciju su:

d P2
= 10 U 2( 2) cos 2( 2) = 10 0,9464 0,9775 = 9,2508 ;
d2 x (2)

d P2
= 10 sin 2( 2) = 2,1101 ;
dU2 x ( 2)
Proraun tokova snaga 123

d Q2
= 10 U 2( 2) sin 2( 2) = 10 0,9464 0,21101 = 1,9969 ;
d 2 x ( 2)

d Q2
= 20 U 2( 2) 10 cos 2( 2) = 20 0,9464 10 0,9775 = 9,1529 .
dU 2 x ( 2)
Elementi linearne matrine jednaine u treoj iteraciji su onda:

( 2)
( ) P
f x = 2 =
( 2) 0,0031
;
9,2508 2,1101
J ( 2) = ;
Q2 0,0057 1,9969 9,1529

[ ] 1
J ( 2) =
0,1138 0,0262
,
0,0248 0,1150

tako da je reenje jednaina injektiranja u treoj iteraciji

2(3) 2( 2)
( 3) = ( 2 ) + J
( 2)
[ ] f (x ) = 00,9464
1 ( 2) ,2126 0,1138
+ 0,0248
0,0262 0,0031

0,1150 0,0057
,
U 2 U 2

odakle je:

2(3) = 0,2131 rad = 12,2097 ; U 2(3) = 0,9457 r.j.

Test konvergencije daje:

2(3) 2( 2) = 0,2131 0,2126 = 0,0005 ;

U 2(3) U 2( 2) = 0,9457 0,9464 = 0,0007 ,

odakle se vidi da se tanost reenja problema sa jo jednom dodatnom iteracijom (posle druge, iz
ta. c) poveava skoro za red veliine (osobina kvadratne konvergencije Newton-Raphson-ovog
postupka).
Proraun tokova snaga 124

Zadatak 2.5

Za elektroenergetski sistem, ija je jednopolna ema sa parametrima elemenata

sistema prikazana na sl. 2.5a, odrediti napone na sabirnicama 2 i 3. Sabirnice 1 su takozvane
balansne sabir-nice iji je napon 220 kV i uslovno postavljen u faznoj osi, sabirnice 4 su
generatorske na kojima je napon po modulu konstantan i jednak 231 kV i preko kojih se odaje u
sistem trofazna aktivna snaga od 240 MW, a sabirnice 2 i 3 su potroake sabirnice preko kojih se
uzimaju sledee trofazne aktivne i reaktivne snage: Pp2 = 100 MW; Qp2 = 40 MVAr i Pp3 = 200
MW; Q p3 = 50 MVAr.

Mona aktivna
U4 = 231 kV mrea
1 U1 = 220 kV
100 MW
200 km 200 km
~ 40 MVAr
240 MW 4 2
100 km
300 km 300 km

3 zv = (0,1 + j0,4) /km

50 MVAr 200 MW bv = 2,810-6 S/km

Sl. 2.5a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.5

Reenje:

Za usvojene bazne vrednosti SB = 100 MVA i UB = 220 kV, vrednosti pojedinih admitansi
grana u relativnim jedinicama iznose:

1 1 1 U B2 1 220 2
Y 12 = = = = (1,42353 j 5,69412) r.j. ;
gr
gr
Z 12 YB z v Lv12 S B (0,1 + j 0,4) 200 100
ot
B12 bL 1 2,8 10 6 200 220 2
= v v12 = = 0,13552 r.j. ;
2 2 YB 2 100
gr
Y 14 = (1,42353 j 5,69412) r.j. ;
ot
B14
= 0,13552 r.j. ;
2
Y 23 = Y 34 = (0,94902 j 3,79608) r.j. ;
gr gr

ot ot
B23 B34
= = 0,20328 r.j. ;
2 2
Y 13 = (2,84707 j11,38824) r.j. ;
gr
Proraun tokova snaga 125

ot
B13
= 0,06776 r.j.
2

Ekvivalentna ema mree admitansi prikazana je na sl. 2.5b.

ot ot ot ot
B14 2 B14 2 1 B12 2 B12 2
gr gr
Y 14 Y 12

4 2
ot
ot B13 2 ot
B34 2 B23 2
gr
Y 34 gr
Y 13
gr
Y 23
ot
B13 2
ot ot
B34 2 B23 2

3
Sl. 2.5b Ekvivalentna ema admitansi sistema sa sl. 2.5a

Na osnovu izraunatih admitansi grana, proraunavaju se i vrednosti elemenata matrice

admitansi nezavisnih vorova sistema YV:

Y ii = Y ijgr + Y ijot ;
j i

Y ij = Y ij ,
gr

tako da je matrica admitansi nezavisnih vorova sistema

gr B ot B ot B ot
Y 12 + Y 13 + Y 14
gr gr
+ j 12 + 13 + 14 Y 12
gr
Y 13
gr
Y 14
gr

2 2 2

B ot B ot
Y 12
gr gr
Y 12 + Y 23
gr
+ j 12 + 23 Y 23
gr
0
2 2
=
Y V
B ot B ot B ot
Y 13
gr
Y 23
gr gr
Y 13 + Y 23
gr
+ Y 34
gr
+ j 13 + 23 + 34 Y 34
gr
2 2 2

B ot
B
ot

Y 14
gr
0 Y 34
gr gr
Y 14 + Y 34
gr
+ j 14 + 34
2 2

5,69412 j22,43768 1,42353 + j5,69412 2,84706 + j11,38824 1,42353 + j5,69412

1,42353 + j5,69412 2,37255 - j9,1514 - 0,94902 + j3,79608 0
=
2,84706 + j11,38824 - 0,94902 + j3,79608 4,7451 - j18,45208 - 0,94902 + j3,79608

1,42353 + j5,69412 0 - 0,94902 + j3,79608 2,37255 - j9,1514
Proraun tokova snaga 126

Ako se moduli napona oznae sa Ui (i = 1,2,3,4), a njihovi argumenti sa i (i = 1, 2, 3, 4),

tada je potrebno odrediti 5 implicitnih nepoznatih: 2, 3, 4, U2 i U3. Ve je napomenuto da je
1 = 0. Prema tome, potrebno je formirati 5 jednaina. Prve tri jednaine su jednaine za aktivne
snage injektiranja koje se preko sabirnica 2, 3 i 4 odaju sistemu, a preostale dve su jednaine za
reaktivne snage injektiranja koje se odaju sistemu preko sabirnica 2 i 3. Poto je saglasno
prethodnom NPU = 2 i N = 4 to je, dakle, dimenzija problema 2N - (NPU + 1) = 5. U optem obliku,
jednaine debalansa aktivnih i reaktivnih injektiranja su:

[ ( ) ( )]
N
Pi = Pi Gii U i2 U i U j Gij cos i j + Bij sin i j , i = 1, 2, ..., N.
j =1
j i

[ ( ) ( )] ,
N
Qi = Qi + Bii U i2 U i U j Gij sin i j Bij cos i j i = 1, 2, ..., N.
j =1
j i

Aktivne i reaktivne snage injektiranja Pi i Qi u gornjim izrazima dobijaju se kao razlika

snaga generisanja i potronje u pojedinim vorovima, izraenim u relativnim jedinicama, dok su Ui
normalizovani naponi pojedinih vorova. U ovom konkretnom sluaju veliine injektiranja i napona
koje se pridruuju pojedinim vorovima su:

vor 1: S1 = (PG1 Pp1) + j(QG1 Qp1) = P1 + jQ1 ; U1 = 1,0 r.j. 0 ;

vor 2: S2 = (PG2 Pp2) + j(QG2 Qp2) = (-1 j0,4) r.j. ; U2 = U2 2 ;
vor 3: S3 = (PG3 Pp3) + j(QG3 Qp3) = (-2 j0,5) r.j. ; U3 = U3 3 ;
vor 4: S4 = (PG4 Pp4) + j(QG4 Qp4) = (2,4 + jQG4) r.j. ; U4 = 1,05 r.j. 4 .

Potrebno je sada reiti sistem algebarskih nelinearnih (ustvari transcedentnih) jednaina:

f(x) = 0 ,
f1 (x)
f (x)
gde je f(x) vektorska funkcija f (x) = vektorskog argumenta x = [x1, x2, ..., xn]T.
2
...

f n (x)
P2 (x) 2
P (x)
3 3
U konkretnom sluaju, ova funkcija je f (x) = P4 (x) , gde je x = 4 .

Q2 (x) U 2
Q3 (x) U 3

Razvijena forma elemenata funkcije f(x), sa zamenjenim numerikim vrednostima je:

P2 = 1 2,37255U 22 U 2 [ 1,42353 cos 2 + 5,69412 sin 2 ]

U 2U 3 [ 0,94902 cos( 2 3 ) + 3,79608 sin ( 2 3 )] ;
Proraun tokova snaga 127

P3 = 2 4,7451U 32 U 3 [ 2,84706 cos 3 + 11,38824 sin 3 ]

U 3U 2 [ 0,94902 cos( 3 2 ) + 3,79608 sin ( 3 2 )]
U 3U 4 [ 0,94902 cos( 3 4 ) + 3,79608 sin ( 3 4 )] ;
P4 = 0,21574 1,05[ 1,42353 cos 4 + 5,69412 sin 4 ]
1,05U 3 [ 0,94902 cos( 4 3 ) + 3,79608 sin ( 4 3 )] ;
Q2 = 0,4 9,1514U 22 U 2 [ 1,42353 sin 2 5,69412 cos 2 ]
U 2U 3 [ 0,94902 sin ( 2 3 ) 3,79608 cos( 2 3 )] ;
Q3 = 0,5 18,45208U 32 U 3 [ 2,84706 sin 3 11,38824 cos 3 ]
U 3U 2 [ 0,94902 sin ( 3 2 ) 3,79608 cos( 3 2 )]
U 3U 4 [ 0,94902 sin ( 3 4 ) 3,79608 cos( 3 4 )] .

Gornji sistem jednaina bie reen po Newton-Raphsonovoj iterativnoj metodi. Najpre se

usvoje prva priblina reenja za nepoznate veliine xi(0) . U sluaju reavanja tokova snaga u
elektroenergetskim sistemima uobiajeno je da se za prva priblina reenja za nepoznate uglove
usvoji i( 0) = 0 rad, odnosno za nepoznate module napona usvoji U i( 0) = 1,0 r.j. (''flat start''). Ako se
pretpostavi da su ova poetna pogaanja veoma bliska tanim reenjima, onda, da bi se izraunala
ta tana rerenja, priblina reenja treba korigovati sa xi(0) . Razvijanjem funkcije f(x) u Taylorov
red u okolini x(0) i uzimanjem u obzir samo prva dva lana tih redova, dobie se sistem linearnih
algebarskih jednaina iz kojeg se mogu izraunati xi(0) . Taj sistem linearnih jednaina, napisan u
matrinom obliku je:

J(0)x (0) = - f(x(0)) ,

jer je

f (x) f (x ( 0) ) + J (0) (x (1) x (0) ) ,

a
x (0) = x (1) x (0) ,
f i ( x1 , x2 ,..., x2 n ( N PV +1) )
gde je matrica J(0) Jacobieva kvadratna matrica, iji elementi
x j
0

predstavljaju vrednosti izvoda funkcije fi ( x1 , x2 ,..., x2 n ( N PV +1) ) po promenljivoj xj za x j = ( 0)

xj ,
odnosno, u optem sluaju:

f1 ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) ) f1 ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) ) f1 ( x1 ,..., x2 n ( N PV +1) )

...
x1 0
x2 0
x2 n( N PV +1)
0

f (
2 1 x ,..., x 2 n ( N PV +1) ) f 2 ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) ) f 2 ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) )
...
J ( 0) = x1 x2 x2 n( N PV +1)
0 0 0
...
f 2 n( N +1) ( x1 ,..., x2 n ( N +1) ) f 2 n( N PV +1) ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) ) f 2 n( N PV +1) ( x1 ,..., x2 n( N PV +1) )
PV PV
...
x x2 x2 n ( N PV +1)
1 0 0 0
Proraun tokova snaga 128

Ova matrina jednaina ima reenje za prirataje xi(0) ukoliko Jacobieva matrica nije
singularna. U sluaju da je ona singularna, onda za prvu priblinu vrednost bilo koje nepoznate
veliine treba usvojiti vrednost koja se malo razlikuje od prethodne usvojene vrednosti. Na taj nain
se izbegava singularitet Jacobieve matrice i omoguava se reenje te matrine jednaine. Posle
reenja predmetne matrine jednaine odreuju se druga priblina reenja jednaina f(x) = 0 iz
izraza:

x (1) = x (0) + x ( 0) .

Posle toga se proces iteracija nastavlja, reavajui matrinu jednainu

J(k)x(k) = - f(x(k)) , k = 1, 2, ...

gde je k indeks iteracije, s tim to se prethodno odrede nove vrednosti za elemente Jacobieve
matrice J(k) i nove vrednosti za funkcije f(x(k)), a zatim odrede nova priblina reenja

x ( k +1) = x ( k ) + x ( k ) .

Ukoliko proces reavanja nelinearnih jednaina konvergira, onda posle svake naredne
( k +1)
iteracije x treba da je po modulu sve manje, a vrednosti funkcije f(x(k+1)) treba da su sve blie
nuli. Proces raunanja se prekida kada se odrede nepoznate veliine sa eljenom tanou.
Potrebno je napomenuti da su neki elementi Jacobieve matrice jednaki nuli. Na primer, u
ovom sluaju

f1 ( x1 , x2 ,..., x2 n ( N PV +1) ) f 3 ( x1 , x2 ,..., x2 n ( N PV +1) )

= 0; = 0,
x3 x4

itd.

Poto su na ovaj nain izraunate implicitne nepoznate to se preostale (eksplicitne)

nepoznate nalaze shodno relacijama:

[ ( ) ( )] ; i = 1;
N
Pi = Gii U i2 + U i U j Gij cos i j + Bij sin i j
j =1
j i

[ ( ) ( )]
N
Qi = Bii U i2 + U i U j Gij sin i j Bij cos i j ; i = 1, 4.
j =1
j i

Kada su poznati svi naponi (po modulu i fazi), mogu se izraunati i tokovi snaga po
granama koristei se jednainama oblika:

[ ( ) ( )]
Pij = U i2Gijgr U i U j Gijgr cos i j + Bijgr sin i j ; i-j = 1-2; 1-3; 1-4; 2-3; 3-4.

[ )] ; i-j = 1-2; 1-3; 1-4; 2-3; 3-4.

ot
Qij = U i Bij U i
2 gr 2 Bij
2
( )
U i U j Gijgr sin i j Bijgr cos i j (
Proraun tokova snaga 129

Sistem jednaina je u konkretnom sluaju, uz usvojenu eljenu tanost od 10-6, reen u etiri
iteracije. Vrednosti nepoznatih u pojedinim iteracijama prikazane su u tab. 2.5a.

Tab. 2.5a Reenja jednaina injektiranja u pojedinim iteracijama

Broj iteracije 2 [] 3 [] 4 [] U2 [r.j.] U3 [r.j.]
0 0 0 0 1,0 1,0
1 -7,4631 -4,7766 11,0212 0,9556 0,9735
2 -8,0192 -5,1774 10,7922 0,9401 0,9582
3 -8,0322 -5,1855 10,7904 0,9398 0,9579
4 -8,0322 -5,1855 10,7904 0,9398 0,9579

Reenja implicitno nepoznatih su, prema tome:

2 = -8,0322 ;
3 = -5,1855 ;
4 = 10,7904 ;
U2 = 206,7553 kV ;
U3 = 210,7440 kV .

Korienjem prethodnog reenja, vrednosti eksplicitno nepoznatih su:

PG1 = 79,94 MW ;
QG1 = 24,77 MVAr ;
QG4 = 0,3 MVAr ,

dok su tokovi snaga po pojedinim vodovima dati u tab. 2.5b.

Tab. 2.5b Tokovi aktivnih i reaktivnih snaga po pojedinim vodovima

vor i vor j Pij [MW] Qij [MVAr]
1 4 -116,41 -3,47
4 1 122,05 -2,46
1 2 84,66 7,28
2 1 -81,52 -20,24
3 4 -109,77 -11,12
4 3 117,95 2,76
3 2 18,73 -15,88
2 3 -18,48 -19,76
1 3 111,69 20,95
3 1 -108,95 -23,00
Proraun tokova snaga 130

Zadatak 2.6

Jedan elektroenergetski sistem predstavljen je svojom matricom admitansi nezavisnih

vorova YV:

0,5 j14 j10 - 0,5 + j 4

Y V
= j10 - j15,8 j 6 .
- 0,5 + j 4 j6 0,5 - j10

a) Na osnovu poznate matrice YV izvriti rekonstrukciju topoloke strukture tog

elektroenergetskog sistema i upisati odgovarajue parametre.
b) Odrediti nepoznate promenljive stanja posle prve iteracije prorauna tokova snaga
Newton-Raphsonovom metodom. Podaci o vorovima datog sistema su predstavljeni u tab. 2.6a.

Tab. 2.6a Podaci o vorovima sistema iz zadatka 2.6

vor U [r.j.] [rad] PG [r.j.] Pp [r.j.] QG [r.j.] Qp [r.j.]
1 1,05 / 1,5 0 / 0
2 / / 0 2,0 0 1,0
3 1,00 0 / 0 / 0

c) Na osnovu podataka iz prethodne take odrediti ukupne gubitke aktivne snage u datom
elektroenergetskom sistemu.
Napomena: Bazna snaga je SB = 100 MVA, a bazni napon UB = 220 kV.

Reenje:

a) Rekonstrukcija topologije mree, ija je matrica admitansi nezavisnih vorova YV zadata,

prikazana je na sl. 2.6a.

1 Y 12 = j10 r.j.
gr 2

Y C 2 = j 0,2 r.j.
Y 13 = (0,5 j 4) r.j. = j 6 r.j.
gr gr
Y 23

3
Sl. 2.6a Rekonstrukcija topologije mree iz zadatka 2.6

b) Proraun elemenata za korienje Newton-Raphsonove metode u prvoj iteraciji, sa

poetnim pogaanjem tipa ''Flat Start'' (pretpostavlja se da su svi nepoznati uglovi 0 rad, a svi
nepoznati naponi 1,00 r.j.):
Proraun tokova snaga 131

vor 1: S1 = (1,5 + jQ1) r.j.; U1 = 1,05 r.j. 1; PU vor;

vor 2: S2 = (-2 j1) r.j.; U2 = U2 2; PQ vor;
vor 3: S3 = (P3 + jQ3) r.j.; U3 = 1,0 r.j. 0; balansno-referentni vor.

Onda je vektor implicitno nepoznatih u matrinoj jednaini injektiranja:

x = [1 2 U 2 ]T ,

a opti izraz za Jacobievu matricu:

P1 P1 P1

1 2 U2
P2 P2 P2
J= ,
1 2 U2
Q Q2 Q2
2
1 2 U 2

tako da su njeni elementi za prvu iteraciju:

( 0)
J11 = U1U 2(0) B12 U1U 3 B13 = 1,05 1 10 1,05 1 4 = 14,7 ;
( 0)
J12 = U1U 2(0) B12 = 1,05 1 10 = 10,5 ;
( 0)
J13 = U1G12 = 0 ;
(0)
J 21 = U 2( 0)U1B21 = 1 1,05 10 = 10,5 ;
( 0)
J 22 = U 2( 0)U1B21 U 2( 0)U 3 B23 = 1 1,05 10 1 1 6 = 16,5 ;
( 0)
J 23 = 2U 2( 0)G22 U1G21 U 3G23 = 0 ;
( 0)
J 31 = U 2(0)U1G21 = 0 ;
( 0)
J 32 = U 2( 0)U1G21 U 2( 0)U 3G23 = 0 ;
(0)
J 33 = 2 U 2(0) B22 + U1 B21 + U 3 B23 = 2 (15,8) 1 + 1,05 10 + 1 6 = 15,1 .

Jacobieva matrica i njena inverzna matrica za prvu iteraciju su:

14,7 10,5 0

J = 10,5 16,5
(0)
0 ;
0 0 15,1
0,1247 0,0794 0
[ ]
J ( 0 ) 1
= 0,0794 0,1111 0 .
0 0 0,0662

Jednaine promena injektiranja koje daju veliine debalansa aktivnih snaga (u vorovima 1 i
2) i reaktivnih snaga (u voru 2), u prvoj iteraciji su:
Proraun tokova snaga 132

( ) (
P1 = P1 U12G11 + U1U 2(0)G12 + U1U 3G13 = 1,5 1,052 0,5 1,05 1 0,5 = 1,4738 ; )
P2 = P2 U 2( 0) G22 + U 2(0)U1G21 + U 2( 0)U 3G23 = 2 ;
2

(
Q2 = Q2 U 2(0) B22 U 2( 0)U1B21 + U 2( 0)U 3 B23 = 1 12 15,8 1,05 10 1 6 = 0,3 , )
tako da je:

1,4738
f (0)
= 2 .
0,3

Reenje matrine jednaine injektiranja u prvoj iteraciji, koja glasi

J (0) x ( 0) = f (0) ,

daje vektor prirataja nepoznatih x (0) , tako da je:

x (1) = x (0) + x ( 0) ,

odnosno:

1 1
(1) (0)
0 0,1247 0,0794 0 1,4738 0,0251

2 = 2 [ ]
J ( 0 ) 1 ( 0 )
f
= 0 0,0794 0,1111 0 2 = 0,1053

U 2 U 2 1 0 0 0,0662 0,3 0,9801
.

c) Injektiranja aktivne snage u sistemu korienjem reenja prve iteracije su:

( ) [ (
P1(1) = G11U12 + U1U 2(1) B12 sin 1(1) 2(1) + U1U 3 G13 cos 1(1) 3 + B13 sin 1(1) 3 ) ( )] =
= 0,5 1,05 2 + 1,05 0,9801 10 sin (0,0251 + 0,1053) +
+ 1,05 1 [ 0,5 cos(0,0251) + 4 sin (0,0251)] = 1,4692 r.j. ;

( )
P2(1) = U 2(1)U1 B21 sin 2(1) 1(1) + U 2(1)U 3 B23 sin 2(1) 3 = ( )
= 0,9801 1,05 10 sin ( 0,1053 0,0251) + 0,9801 1 6 sin ( 0,1053) = 1,9553 r.j. ;

[ (
P3(1) = G33U 32 + U 3U1 G31 cos 3 1(1) + B31 sin 3 1(1) ) ( )] + U U
3
(1)
2 B32 (
cos 3 2(1) =)
= 0,5 12 + 1 1,05 [ 0,5 cos( 0,0251) + 4 sin ( 0,0251)] + 1 0,9801 6 sin (0,1053) =
= 0,4877 r.j.

Onda su ukupni gubici aktivne snage u sistemu:

Proraun tokova snaga 133

3
P gub = Pi = 1,4692 1,9553 + 0,4877 = 0,0016 r.j.
i =1

ili, poto gubici aktivne snage postoje jedino na vodu 1 3, mogu se izraunati posle prorauna
tokova aktivne snage, na oba kraja tog voda, kao:

[ ( ) ( )]
P13 = G13grU12 U1U 3 G13gr cos 1(1) 3 + B13gr sin 1(1) 3 =
= 0,5 1,05 1,05 1 [0,5 cos(0,0251) 4 sin(0,0251)] = 0,1317 r.j. ;
2

P31 = G31 U 3 U1U 3 G31

gr 2 gr
[ ( )
cos 3 1(1) + B31
gr
(
sin 3 1(1) = )]
= 0,5 1 1 1,05 [0,5 cos(0,0251) 4 sin(0,0251)] = 0,1301 r.j. ,
2

tako da su gubici aktivne snage u sistemu:

P gub = P13 + P31 = 0,1317 0,1301 = 0,0016 r.j. ,

isti kao i prethodno proraunati.

Ti gubici se takoe mogu proraunati preko struje I13 i otpornosti R13:

I 13 = (U 1 U 3 )Y 13 = (1,0497 + j 0,0264 - 1) (0,5 j 4 ) = (0,1305 j 0,1856 ) r.j.

gr

I 13 = 0,2269 r.j.
1 1
R13gr = e gr = e = 0,03077 r.j.
Y 13 0,5 j4
2
P gub = R13gr I 13 = 0,03077 0,2269 2 = 0,0016 r.j.

Vidi se da se vrednost gubitaka u sistemu moe izraunati na razliite naine.

Proraun tokova snaga 134

Zadatak 2.7

Za elektroenergetski sistem prikazan na sl. 2.7a, kod kojeg se regulacionim transformatorom

odrava napon na sabirnicama 4 na vrednosti od 115 kV, izraunati:
a) Vrednosti elemenata Jacobieve matrice u prvoj iteraciji Newton-Raphsonovog iterativnog
postupka za proraun tokova snaga, ako se za poetnu vrednost promenljivih stanja usvoje vrednosti
U3 = 1 r.j.; 2 = 3 = 4 = 0 i = 1,05. ( = 1/t).
b) Proraunati tokove aktivnih snaga po granama mree primenom linearnog (DC) modela
za proraun tokova snaga.
Napomena: Za bazne vrednosti usvojiti SB = 100 MVA, UB = 220 kV.

1 gr
Z 12 = j 403,33 2
SG1 SG2 = (150 + jQG2) MVA

U1 = 231 kV0 U2 = 220 kV

gr
Z 13 = j121
gr
Z 23 = j161,33

3
SnT = 300 MVA
XT(n = 0) = 12,5 % (rT 0)
m = 220 kV 121,25 %/115 kV
4
Sp4 = (250 + j150) MVA
U4 = 115 kV

Sl. 2.7a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.7

Reenje:

a) Promenljive pridruene pojedinim vorovima sistema, u relativnim jedinicama su:

vor 1: S1 = (P1 + jQ1) r.j.; U1 = 1,05 r.j. 0 - Balansno-referentni vor

vor 2: S2 = (1,5 + jQ2) r.j.; U2 = 1,0 r.j. 2 - PQ vor
vor 3: S3 = (0 + j0) r.j.; U3 = U3 3 - PQ vor
vor 4: S4 = (2,5 j1,5) r.j.; U4 = 1,0 r.j. 4 - PUT vor

Admitanse grana elektroenergetskog sistema u relativnim jedinicama su:

( 0)
gr
Y 12 = j1,2 r.j. ; gr
Y 13 = j4 r.j. ; gr
Y 23 = j3 r.j. ; gr
Y 34 = j24 r.j.
Proraun tokova snaga 135

Matrica YV sistema je:

j 5,2 j1,2 j4 0
j1,2 - j 4,2 j3 0
Y V = .
j4 j3 - j 7 - j 24 2 j 24

0 0 j 24 - j 24

Jednaine debalansa injektiranja, sa zamenjenim numerikim vrednostima su:

P2 = P2 U 2U1B21 sin 21 U 2U 3 B23 sin 23 = 1,5 1,05 1,2 sin 21 3U 3 sin 23 ;

P3 = P3 U 3U1B31 sin 31 U 3U 2 B32 sin 32 U 3U 4 B34 sin 34 =
= 1,05 4U 3 sin 31 3U 3 sin 32 U 3 24 sin 34 ;
P4 = P4 U 4U 3 B43 sin 43 = 2,5 U 3 24 sin 43 ;
Q3 = Q3 + B33U 32 + U 3U1 B31 cos 31 + U 3U 2 B32 cos 32 + U 3U 4 B34 cos 34 =
= (7 24 2 )U 32 + 1,05 4U 3 cos 31 + 3U 3 cos 32 U 3 24 cos 34 ;
Q4 = Q2 + B44U 42 + U 4U 3 B43 cos 43 = 1,5 24 + U 3 24 cos 43 .

Oblik Jacobieve matrice, sa vrednostima elemenata u prvoj iteraciji, za usvojene poetne

vrednosti U3 = 1 r.j.; 2 = 3 = 4 = 0 i = 1,05. ( = 1/t) su:

P2 P2 P2 P2 P2
3 4 U3
2

P 3 P3 P3 P3 P3 4,26 3 0 0 0
2 3 4 U3 3 32,4 25,2 0 0
P P4 P4 P4 P4
J (0) = 4
= 0 25,2 25,2 0 0 .
2 3 4 U3
Q3 Q3 Q3 Q3 Q3 0 0 0 34,52 24
3 4 U3 0 0 0 25,2 24
2
Q 4 Q4 Q4 Q4 Q4
2 3 4 U3

b) Pri proraunu tokova snaga primenom linearnog (DC) modela mogue je smanjiti
dimenzije problema usvajanjem injenice da je P43 = P4 = -2,5 r.j. Pridruivanjem ove snage
(injektiranja u voru 4) snazi injektiranja vora 3, uz zanemarenje grane 3-4, izraz za izraunavanje
uglova 2 i 3 (na osnovu izraza Br = P ) je:

4,2 3 2 1,5 2 0,14706

= = 0,29412 .
3 7 3 2,5 3

Aktivne snage po granama mree, raunate preko izraza

Proraun tokova snaga 136

i j
Pij =
X ijgr
su:

P12 = -0,17647 r.j.;

P13 = 1,17647 r.j.;
P23 = 1,32353 r.j.

Ugao fazora napona u voru 4 je onda

2,5
4 = 3 P34 X 34
gr
= 0,29412 = 0,39829 rad .
24
Proraun tokova snaga 137

Zadatak 2.8

Na sl. 2.8a je prikazan jednostavan elektroenergetski sistem. Primenom Stottovog

raspregnutog postupka odrediti promenljive stanja posle druge iteracije. Osnovni podaci o sistemu
dati su na slici i u tab. 2.8a.
Napomena: Za bazne vrednosti usvojiti SB = 100 MVA i UB = 220 kV.

Z 13 = j 48,4
1 gr 3

Z C = j1210
= j 60,5
gr
Z 12 gr
Z 23 = j80,67

Sl. 2.8a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.8

Tab. 2.8a Podaci o vorovima sistema iz zadatka 2.8

vor U [kV] [rad] PG [MW] Pp [MW] QG [MVAr] Qp [MVAr]
1 220 0 / 100 / 50
2 220 / 100 50 / 50
3 / / 0 100 0 40

Reenje:

Odreivanje matrice admitansi nezavisnih vorova:

gr
Y 12 = j8 r.j. ; Y 13 = j10 r.j. ;
gr
Y 23 = j 6 r.j. ;
gr
Y C 3 = j 0,4 r.j. ;

- 18 8 10
Y V
= j 8 - 14 6 .
10 6 - 15,6

Specifikacija promenljivih pojedinih vorova, tipova vorova i implicitno i eksplicitno

nepoznatih:

vor 1: S1 = (P1 + jQ1) r.j.; U1 = 1,0 r.j. 0 balansno-referentni vor

vor 2: S2 = (0,5 + j(QG2 0,5)) r.j.; U2 = 1,0 r.j. 2 PU vor
vor 3: S3 = (1 j0,4) r.j.; U3 = U3 3 PQ vor
Proraun tokova snaga 138

Jednaine debalansa aktivnih i reaktivnih snaga u vorovima su:

P2 = P2 G22U 22 U 2U 1 [G21 cos( 2 1 ) + B21 sin ( 2 1 )]

U 2U 3 [G23 cos( 2 3 ) + B23 sin ( 2 3 )] =
= 0,5 8 sin 2 6U 3 sin ( 2 3 ) ;
P3 = P3 G33U 32 U 3U 1 [G31 cos( 3 1 ) + B31 sin ( 3 1 )]
U 3U 2 [G32 cos( 3 2 ) + B32 sin ( 3 2 )] =
= 1 10 U 3 sin 3 6 U 3 sin ( 3 2 );
Q3 = Q3 + B33U 32 U 3U 1 [G31 sin (3 1 ) B31 cos(3 1 )]
U 3U 2 [G32 sin (3 2 ) B32 cos( 3 2 )] =
= 0,4 15,6U 32 + 10U 3 cos 3 + 6U 3 cos(3 2 ).

Proraun matrica B i B:

14 6
[B ]1 =
0,0851 0,0319
B = ; ;
6 16 0,0319 0,0745
B = [15,2] ; [B]1 = 1
.
15,2

Iterativna ema reenja problema je:

(
P ( k ) = P ( k ) , U ( k ) ; )
P ( k )
( k +1) = ( k ) + [B ]
1
;
(U ) ( k )
(
Q ( k ) = Q ( k +1) , U ( k ) ; )
Q ( k )
U ( k +1) = U ( k ) + [B ]
1
; k = 0, 1, 2, ...
(U ) ( k )

Proraun posle prve iteracije pri ''Flat Start''-u:

(20) = 0 ; 3( 0) = 0 ; U 3(0) = 1 ;
P2(0) = 0,5 ; P3(0) = 1,0 .

P2(0)
U 0 0,5
(21) (20) 0 , 0851 0, 0319 0,01065
(1) = ( 0) + [B ] P (0) = +
1 2
1 = .
0 0, 0319 0 , 0745 1 0, 05855
3 3 3

U (0) 1
3

2
( )
Q3(0) = 0,4 15,6U 3( 0) + 10U 3(0) cos 3(1) + 6U 3( 0) cos 3(1) (21) =
= 0,4 15,6 12 + 10 1 cos(0,05855) + 6 1 cos(0,05855 0,01065) =
= 0,0315 ;
Proraun tokova snaga 139

Q3( 0) 1 0,0315
U 3(1) = U 3( 0) + [B ]
1
= 1+ = 0,9979 .
U 3(0) 15,2 1
P2(1) = 0,5 8 sin (21) 6U 3(1) ( )
sin (21) 3(1) =
= 0,5 8 sin(0,01065) 6 0,9979 sin(0,01065 + 0,05855) = 0,0008 ;
P3(1) (
= 1 10U 3(1) sin 3(1) 6U 3(1) sin 3(1) (21) = )
= 1 10 0,9979 sin(0,05855) 6 0,9979 sin(0,05855 0,01065) = 0,00207 .

Proraun promenljivih posle druge iteracije:

P2(1)
0,0008
(22) (21) 0,01065 0,0851 0,0319 0,010652
( 2) = (1) + [B ] P (1) =
1 U 2 1
+ = 0,05868
3 0,05855 0,0319 0,0745 0, 00207
3 3
(1) 0,9979
U
3

2
( )
Q3(1) = 0,4 15,6U 3(1) + 10U 3(1) cos 3( 2) + 6U 3(1) cos 3( 2) (22) =
= 0,4 15,6 0,9979 2 + 10 0,9979 cos(0,05868) + 6 0,9979 cos(0,05868 0,010652) =
= 0,00029 .

Q3(1)
+ [B ]
1 1 0,00029
U 3( 2) = U 3(1) = 0,9979 + = 0,99792 .
U 3(1) 15,2 0,9979
Proraun tokova snaga 140

Zadatak 2.9

Za elektroenergetski sistem na sl. 2.9a napisati jednaine za proraun modula i faznih

uglova napona u vorovima, usvajajui vor 1 za balansno-referentni. Zatim napisati jednaine za
proraun tokova aktivnih i reaktivnih snaga po granama 1-2, 1-3 i 2-3. Primenom raspregnutog
postupka ( sin ij ij ; cos ij 1 ; U i 1,0 ; Gij 0 ) proraunati fazne uglove u vorovima, tokove
aktivnih snaga po granama i aktivnu snagu referentnog vora, izraavajui ih u relativnim
jedinicama.

~ ~
SG1 SG2 = (3 + jQG2) r.j.
1 U1 = 1,0 r.j.; 1 = 0 2 U2 = 1,0 r.j.
gr
Y 12 = (0,25 j 2,5) r.j. Sp2 = (2 + j1) r.j.

gr
Y 13 = (0,5 j 4,0) r.j. gr
Y 23 = j5 r.j.

3
Sp3 = (4 + j2) r.j.

Sl. 2.9a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.9

Reenje:

Matrica admitansi vorova sistema YV je:

Y 12
gr
+ Y 13
gr
Y 12
gr
Y 13
gr 0,75 j 6,5 - 0,25 + j 2,5 - 0,5 + j 4,0
.
Y V = Y 12gr gr
Y 12 + Y 23
gr
Y 23
gr
= - 0,25 + j 2,5 0,25 - j 7,5 j5
Y gr Y 23
gr gr gr
Y 13 + Y 23 - 0,5 + j 4,0 j5 0,5 - j 9
13

Specifikacija promenljivih pojedinih vorova, na osnovu kojih se odreuje tip vora, a

shodno tome i implicitno i eksplicitno nepoznate:

vor 1: S1 = (P1 + jQ1) r.j. ; U1 = 1,0 r.j. 0 balansno-referentni vor;

vor 2: S2 = (1 + j(QG2 1)) r.j. ; U2 = 1,0 r.j. 2 PU vor;
vor 3: S3 = (-4 j2) r.j. ; U3 = U3 3 PQ vor.

Jednaine za proraun modula i faznih uglova napona u vorovima su:

P2 = P2 G22U 22 U 2U 1 [G21 cos( 2 1 ) + B21 sin ( 2 1 )] U 2U 3 [G23 cos( 2 3 ) + B23 sin ( 2 3 )] =

= 1 0,25 12 1 1 [ 0,25 cos 2 + 2,5 sin 2 ] 1 U 3 5 sin ( 2 3 ) ;
Proraun tokova snaga 141

P3 = P3 G33U 32 U 3U 1 [G31 cos( 3 1 ) + B31 sin ( 3 1 )] U 3U 2 [G32 cos( 3 2 ) + B32 sin ( 3 2 )] =

= 4 0,5U 32 U 3 1 [ 0,5 cos 3 + 4 sin 3 ] U 3 1 5 sin ( 3 2 ) ;

Q3 = Q3 + B33U 32 U 3U 1 [G31 sin (3 1 ) B31 cos(3 1 )] U 3U 2 [G32 sin (3 2 ) B32 cos(3 2 )] =

= 2 9U 32 U 3 1 [ 0,5 sin 3 4 cos 3 ] + U 3 1 5 cos(3 2 ).

Opte jednaine za proraun tokova aktivnih i reaktivnih snaga po granama su:

[ (
Pij =U i2 Gijgr U i U j Gijgr cos i j + Bijgr sin i j ) ( )] ;

Qij = U i2 Bijgr U i2
Bijot
2
[ (
U i U j Gijgr sin i j Bijgr cos i j , ) ( )]
dok su odgovarajui izrazi za aktivne i reaktivne snage po granama 1-2, 1-3 i 2-3:

[ ]
P12 = U 12 G12gr U 1U 2 G12gr cos(1 2 ) + B12gr sin (1 2 ) = 1 0,25 1 1 [0,25 cos 2 + 2,5 sin 2 ] ;
P21 =U G2
2 U U [G
gr
cos( ) + B sin ( )] = 1 0,25 1 1 [0,25 cos 2,5 sin ] ;
2 1
gr
2 1
gr
2 1 2 2

= U B U U [G sin ( ) B cos( )] = 1 2,5 1 1 [ 0,25 sin + 2,5 cos ] ;

12 12 12
2 gr gr gr
Q12 1 12 1 2 12 1 2 12 1 2 2 2

Q21 = U B U U [G sin ( ) B cos( )] = 1 2,5 1 1 [0,25 sin + 2,5 cos ]

2 gr
2 12 2 1
gr
12 2 1
gr
12 2 1 2 2

P13 = U G U U [G cos( ) + B sin ( )] = 1 0,5 1 U [0,5 cos + 4 sin ] ;

2
1
gr
1 3
gr
1 3
gr
1 3 3 3 3

= U G U U [G cos( ) + B sin ( )] = U 0,5 U 1 [0,5 cos 4 sin ] ;

13 13 13
2 gr gr gr 2
P31 3 13 3 1 13 3 1 13 3 1 3 3 3 3

Q13 = U B U U [G sin ( ) B cos( )] = 1 4 1 U [ 0,5 sin + 4 cos ] ;

2 gr
1 13 1 3 13
gr
1 3
gr
13 1 3 3 3 3

Q31 = U B U U [G sin ( ) B cos( )] = U 2,5 U 1 [0,5 sin + 4 cos ] ;

2 gr
3 13 3 1 13
gr
3 1
gr
3 1
2
3 3 3 3

= U G U U [G cos( ) + B sin ( )] = 1 U 5 sin ( ) ;

13
2 gr gr gr
P23 2 23 2 3 23 2 3 23 2 3 3 2 3

P32 = U G U U [G cos( ) + B sin ( )] = U 1 5 sin ( ) ;

2
3
gr
23 3 2
gr
23 3 2
gr
23 3 2 3 3 2

Q23 = U B U U [G sin ( ) B cos( )] = 1 5 1 U 5 cos( ) ;

2 gr
2 23 2 3
gr
2 3
gr
2 3 3 2 3

= U B U U [G sin ( ) B cos( )] = U 5 U 1 5 cos( ) .

23 23
2 gr gr gr 2
Q32 3 23 3 2 23 3 2 23 3 2 3 3 3 2

Redukovana matrica susceptansi Br za proraun tokova snaga raspregnutim postupkom je:

7,5 5
Br = .
5 9

Nepoznati uglovi fazora napona se dobijaju iz relacije

P = Br ,

odnosno

1
2 7,5 5 1 0,2588
= 5 =
9 4 0,5882
.
3
Proraun tokova snaga 142

Aktivna snaga referentnog vora je

P1 = P2 P3 P4 P5 = -1 + 4 = 3 r.j.

Tokovi aktivnih snaga po granama mree raunaju se preko formule

i j
Pij = ( )
= i j Bijgr ,
X ijgr

i iznose

P12 = 0,647 r.j. ;

P13 = 2,353 r.j. ;
P23 = 1,647 r.j.
Proraun tokova snaga 143

Zadatak 2.10

Za elektroenergetski sistem na sl. 2.10a, iji su parametri elemenata

T1: SnT = 100 MVA; xT = 12%; mT = 220/115 kV/kV;
T2: SnT = 150 MVA; xT = 11%; mT = 231/110 kV/kV;
V: xv = 0,42 /km; Lv1 = 100 km; Lv2 = 110 km; Lv3 = 60 km,

a) Nacrtati ekvivalentnu emu sa svedenim vrednostima parametara na naponski nivo

110 kV ako se za odgovarajui bazni napon usvoji UB = 115 kV.
b) Napisati jednaine tokova snaga sa zamenjenim numerikim vrednostima (datim u
relativnim jedinicama) ako se, pored napred usvojenog baznog napona, usvoji bazna snaga
SB = 100 MVA.
c) Primenom kompletno raspregnutog (DC) modela za proraun tokova snaga, proraunati
fazne uglove napona u vorovima (u rad.), tokove aktivnih snaga po granama i aktivnu snagu
referentnog vora u r.j. i MW.

~ ~
SG1 SG2 = (75 + jQG2) MVA
1 U1 = 225 kV 0 2 U2 = 220 kV

V1

V2 V3

4 5

T1 T2

Sp3 = (110 + j30) MVA

Sl. 2.10a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.10

Reenje:

Stvarne vrednosti reaktansi elemenata sistema, svedene na napon 220 kV, su:

1 = 42 ; X v 2 = 46,2 ; X v 3 = 25,2 ; X T 1 = 58,08 ; X T 2 = 39,13 .

X v220 220 220 220 220

Odgovarajue vrednosti admitansi su:

Y v1 = j 0,0238 S ; Y v 2 = j 0,0216 S ; Y v 3 = j 0,0397 S ; Y T 1 = j 0,017 S ; Y T 2 = j 0,026 S .

220 220 220 220 220
Proraun tokova snaga 144

a) Petlja koju ine vodovi 1, 2 i 3, kao i transformatori T1 i T2 se, za date odnose

transformacije transformatora, ne zakljuuje, tj. proizvod prenosnih odnosa svih transformatora u
petlji (u odreenom smeru) je razliit od jedinice i iznosi

220 110
m1 m2 = = 0,91097 .
115 231

Pri formiranju zamenske eme sa svedenim vrednostima parametara elemenata mree ova
injenica ne dozvoljava eliminisanje svih idealnih transformatora u emi. Neophodno je zadravanje
najmanje jednog idealnog transformatora prenosnog odnosa t : 1 kojim se modeluje postojanje
cirkulacione struje u petlji koja se ne zakljuuje, gde je

1
t= = 1,0977 .
m1 m2

Mesto ovog idealnog transformatora u petlji je proizvoljno. Pridruivanje ovog idealnog

transformatora stvarnom transformatoru sa fiksnim prenosnim odnosom omoguava zajedniko
modelovanje ovih transformatora modelom regulacionog transformatora gde je t nenominalni odnos
transformacije.

Umesto uvodjenja jedinstvenog idealnog transformatora kojim ce modeluje postojanje

cirkulacione struje, moe se odnos transformacije ovog transformatora pridruiti svakom
transformatoru u petlji iji je odnos transformacije razliit od baznog odnosa transformacije, gde je
bazni odnos transformacije definisan odnosom usvojenih baznih napona delova mrea koje dati
transformatori povezuju.

Za usvojene bazne napone UB1 = 220 kV i UB2 = 115 kV (odnos baznih napona je odreen
odnosom transformacije transformatora T1), je

U B1 220
mB = = ,
U B 2 115

odnosno mT 1 = m B i mT 2 mB , pa se transformator T2 modeluje kao regulacioni transformator, iji

se nenominalni odnos transformacije dobija iz jednakosti

mT 2 = t m B ,

gde je t = 1,0977 .

Ekvivalentna ema sa svedenim vrednostima na naponskom nivou 110 kV (na jedan od

moguih naina) na kojoj je prikazan dati idealni transformator data je na sl. 2.10b.
Proraun tokova snaga 145

1 -j0,087 S 2

j0,079 S j0,145 S

4 5

t:1

j0,062 S
j0,113 S

Sl. 2.10b Ekvivalentna ema sistema sa sl. 2.10a

Zamenjene numerike vrednosti na sl. 2.10b dobijene su korienjem relacija:

2
220
Y vsv1 = mT21 Y v220
1 = ( j 0,0238) = j 0,087 S ;
115
2
220
Y vsv2 = mT21 Y v220
2 = ( j 0,0216) = j 0,079 S ;
115
2
220
Y vsv3 = mT21 Y v220
3 = ( j 0,0397) = j 0,145 S ;
115
2
220
Y Tsv1 = mT21 Y T220
1 = ( j 0,017) = j 0,062 S ;
115
2
231
Y Tsv2 = mT2 2 Y T220
2 = ( j 0,026) = j 0,113 S .
110

Numerike vrednosti pojedinih parametara u relativnim jedinicama dobijaju se deljenjem

svedenih vrednosti sa vrednou bazne admitanse koja je na ovom naponskom nivou
YB = 0,00756 S. One iznose:

Y v1 = j11,5 r.j. ; Y v 2 = j10,45 r.j. ; Y v 3 = j19,18 r.j. ; Y T 1 = j8,2 r.j. ; Y T 2 = j14,94 r.j.

Ekvivalentna ema sistema sa parametrima u relativnim jedinicama, u kojoj je transformator

T2 prikazan nesimetrinom -zamenskom emom, prikazana je na sl. 2.10c.
Proraun tokova snaga 146

1 Yv1 2

Yv2 Yv3

4 5

Y2
YT1 Y1

3 Y3

Sl. 2.10c Ekvivalentna ema sa sl. 2.10b posle eliminacije nenominalnog

odnosa transformacije transformatora T2 u grani 3-5

Elementi zamenske eme transformatora T2 sa nenominalnim odnosom transformacije su:

Y T 2 j14,94
Y1 = = = j13,61 r.j. ;
t 1,0977
Y2 =
(1 t )Y T 2 = (1 1,0977 ) ( j14,94) = j1,21 r.j. ;
t2 1,0977 2
Y3 =
(t 1)Y T 2 = (1,0977 1) ( j14,94) = j1,33 r.j.
t 1,0977

b) Matrica YV sistema, na osnovu eme sa sl. 2.10c je:

j 21,95 j11,5 0 j10,45 0

j11,5 j 30,68 0 0 j19,18

Y V = 0 0 j 23,14 j8,2 j13,61 .

j10,45 0 j8,2 j18,65 0
0 j19,18 j13,61 0 j 31,58

Promenljive pridruene pojedinim vorovima u relativnim jedinicama su:

vor 1: S1 = (P1 + jQ1) r.j.; U1 = 1,023 r.j. 0 balansno-referentni vor;

vor 2: S2 = (0,75 + jQ2) r.j.; U2 = 1,0 r.j. 2 PU vor;
vor 3: S3 = (-1,1 - j0,3) r.j.; U3 = U3 3 PQ vor;
vor 4: S4 = (0 + j0) r.j.; U4 = U4 4 PQ vor;
vor 5: S5 = (0 + j0) r.j.; U5 = U5 5 PQ vor.
Proraun tokova snaga 147

Jednaine promene injektiranja u vorovima, sa zamenjenim numerikim vrednostima su:

P1 = P1 11,76 sin (1 2 ) 10,69U 4 sin (1 4 ) = 0 ;

Q1 = Q1 22,97 + 11,76 cos (1 2 ) + 10,69U 4 cos (1 4 ) = 0 ;
P2 = 0,75 11,76 sin ( 2 1 ) 19,18U 5 sin ( 2 5 ) = 0 ;
Q2 = Q2 30,68 + 11,76 cos ( 2 1 ) + 19,18U 5 cos ( 2 5 ) = 0 ;
P3 = 1,1 8,2U 3U 4 sin (3 4 ) 13,61 U 3U 5 sin ( 3 5 ) = 0 ;
Q3 = 0,3 23,14U 32 + 8,2U 3U 4 cos (3 4 ) + 13,61U 3U 5 cos (3 5 ) = 0 ;
P4 = 0 10,69U 4 sin ( 4 1 ) 8,2 U 4U 3 sin ( 4 3 ) = 0 ;
Q4 = 0 18,65U 42 + 10,69U 4 cos ( 4 1 ) + 8,2U 4U 3 cos ( 4 3 ) = 0 ;
P5 = 0 19,18U 5 sin (5 2 ) 13,61 U 5U 3 sin (5 3 ) = 0 ;
Q5 = 0 31,58U 52 + 19,18U 5 cos ( 5 2 ) + 13,61U 5U 3 cos (5 3 ) = 0 .

c) Matrica susceptansi Br za proraune tokova snaga primenom kompletno raspregnutog

(DC) modela dobija se iz YV matrice kada se zanemari idealni transformator odnosa t : 1 u grani
3-5 i precrtaju prva vrsta i prva kolona:

30,68 0 0 19,18
0 23,14 8,2 14,94
Br = .
0 8,2 18,65 0

19,18 14,94 0 34,12

Nepoznati uglovi fazora napona se dobijaju iz relacije:

P = Br = [Br ]1 P ,

odnosno

1
2 30,68 0 0 19,18 0,75 0,0027
0 23,14 8,2 14,94 1,1 0,0829
3 = = .
4 0 8,2 18,65 0 0 0,0365

5 19,18 14,94 0 34,12 0 0,0348

Aktivna snaga referentnog vora je

P1 = P2 P3 P4 P5 = -0,75 + 1,1 0 0 = 0,35 r.j.

Tokovi aktivnih snaga po granama mree raunaju se pomou formule

i j
Pij =
X ijgr
Proraun tokova snaga 148

i iznose:

P12 = -0,031 r.j. = -3,1 MW ;

P14 = P43 = 0,381 r.j. = 38,1 MW ;
P25 = P53 = 0,719 r.j. = 71,9 MW .

Do ovih vrednosti tokova snaga moe se doi i proraunima na redukovanom sistemu

(eliminisanjem prolaznih vorova 4 i 5). Zamenska ema sistema u tom sluaju prikazana je na
sl. 2.10d.
1 j11,5 r.j. 2
P1 P2 = 0,75 r.j.

j4,6 r.j. j8,4 r.j.

3
P3 = -1,1 r.j.

Sl. 2.10d Zamenska ema sistema za DC model prorauna,

posle eliminacije vorova 4 i 5

Odgovarajua matrica Br za ovaj redukovani sistem je:

19,9 8,4
Br = ,
8,4 13

pa se uglovi fazora napona u vorovima 2 i 3, 2 i 3 nalaze iz jednaine

1
2 19,9 8,4 0,75 0,0027
= 8,4 =
13 1,1 0,0829
,
3

a tokovi snaga po granama mree:

P12 = -0,031 r.j. = -3,1 MW;

P13 = 0,381 r.j. = 38,1 MW;
P23 = 0,719 r.j. = 71,9 MW.
Proraun tokova snaga 149

Zadatak 2.11

Dat je elektroenergetski sistem prikazan na sl. 2.11a. Primenom kompletno raspregnutog

(DC) modela izraunati:
a) Tokove snaga po granama mree.
b) Veliinu impedanse koju treba umetnutu u granu 1-2, tako da kroz grane 1-2, 2-3 i 1-3
teku snage, iji je odnos P21:P23:P13 = 1:2,9:3,6.
c) Nai matricu admitansi nezavisnih vorova YV za konfiguraciju mree u ta. b.
U proraunu usvojiti bazne vrednosti za proraun relativnih jedinica: UB = 220 kV;
SB = 100 MVA, a fazni ugao fazora napona u voru 1 usvojiti kao referentni (1 = 0).

1 X 12gr = 400 2

~ ~
PG1 = 160 MW PG2 = 240 MW
X 13gr = 160
X 23gr = 240

Pp3 = 400 MW
Sl. 2.11a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.11

Reenje:

a) Proraun admitansi za DC model:

U B2 220 2
ZB = = = 484 ;
SB 100
400 1
= jX 12gr = j = j 0,8265 r.j. ; Y 12 = = j1,21r.j. ;
gr gr
Z 12 gr
484 Z 12
160 1
= jX 13gr = j = j 0,3306 r.j. ; Y 13 = = j 3,025 r.j. ;
gr gr
Z 13 gr
484 Z 13
240 1
= jX 23 = j = j 0,4959 r.j. ; Y 23 = = j 2,017 r.j.
gr gr gr
Z 23 gr
484 Z 23

Jednaina aktivnih injektiranja nezavisnih vorova mree je:

P = B ,
Proraun tokova snaga 150

gde je:

1,6 4,235 1,21 3,025 1 = 0

P = 2,4 ;
B = 1,21 3,227 2,017 ; = 2 .
4 3,025 2,017 5,042 3

Razvojem osnovne jednaine nezavisnih vorova (za 1 = 0) dobijaju se dve linearne

jednaine sa nepoznatim uglovima napona vorova 2 i 3:

3,227 2 2,0173 = 2,4

2,017 2 + 5,0423 = 4 ,

ije je reenje:

2 = 0,331 rad ;
3 = -0,661 rad .

Uz 1 = 0 rad, tokovi aktivnih snaga po granama su:

1 2 0,331
P12 = gr
= = 0,401r.j. 40 MW ;
X 12 0,8265
0,661
P13 = 1 gr 3 = = 1,9994 r.j. 200 MW ;
X 13 0,3306
2 3 0,331 + 0,661
P23 = gr
= = 2,0004 r.j. 200 MW .
X 23 0,4959

b) Zahtevani odnos

P21:P23:P13 = 1:2,9:3,6

dobie se iz sledeih uslova:

2 3 2 3
P12 = ; P13 = ; P23 = .
X 12gr+ X 12
dod
X 13gr gr
X 23

Po I Kirchhoffovom zakonu je:

P2 = P21 + P23 = 240 MW, gde je P21:P23 = 1:2,9 ;

P1 = -P21 + P13 = 160 MW, gde je P21:P13 = 1:3,6 ;
-P3 = P13 + P23 = 400 MW, gde je P23:P13 = 2,9:3,6 .

Iz gornjeg sistema jednaina dobija se reenje:

P21 = 61,54 MW;

P23 = 178,46 MW;
P13 = 221,54 MW.
Proraun tokova snaga 151

Zamenom gornjih vrednosti u izraze za jednaine tokova snaga po granama izraenim u

relativnim jedinicama, nalaze se novi uglovi 2 i 3:

0,4959 P23 = 2 - 3 ;
0,3306 P13 = -3 ,

odakle je:

2 = 0,156 rad ;
3 = -0,7291 rad ,

dod
pa se iz izraza za P21 nalazi veliina dodatne reaktanse X 12 :

(
P12 X 12gr + X 12
dod
)
= 2 ;
(
0,6154 0,8265 + X 12
dod
)
= 0,156 ,

odakle je:

0,156 0,6154 0,8265

dod
X 12 = = 0,573 r.j. = 277,3 .
0,6154

Znai, na red sa X 12gr treba dodati kapacitivnu reaktansu X 12

dod
= 277,3 , tako da nova
impedansa grane 1-2 iznosi

novo
X 12 = X 12gr + X 12
dod
= 400 277,3 = 122,7 = 0,2535 r.j. ,

a nova admitansa grane 1-2 je B12gr = 3,945 r.j.

c) Nova matrica susceptansi nezavisnih vorova je onda:

6,97 3,945 3,025

Bnova = 3,945 5,962 2,017 .

3,025 2,017 5,042
Proraun tokova snaga 152

Zadatak 2.12

Dat je elektroenergetski sistem od etiri vora i pet grana prikazan na sl. 2.12a.

~ ~
PG1 = 1,0 r.j. PG2 = 2,0 r.j. Pp2 = 1,0 r.j.
1 gr
Y 12 = j10 r.j. 2
Grana 1
Grana 3 Grana 4
Y 13 = j10 r.j.
gr
gr
Y 14 = j10 r.j. Grana 2 gr
Y 23 = j10 r.j.

Grana 5
Y 34 = j10 r.j.
gr
4 3
PG4 = 1,0 r.j.

~ Pp3 = 3,0 r.j.

Sl. 2.12a ema sistema iz zadatka 2.12 u osnovnoj konfiguraciji

a) Napisati jednaine aktivnih injektiranja i nai tokove snaga po granama za normalno

(bazno) stanje, koristei kompletno raspregnuti (DC) postupak, uz pretpostavku da je U3 = 1,0 r.j.
b) Ponoviti zadatak iz ta. a, za sluaj ispada grane 4, koja povezuje vorove 2 i 3.
Proraunati koeficijente osetljivosti d l4 (l = 1, 2, 3, 5).
c) Ponoviti zadatak iz ta. a, za sluaj ispada generatora prikljuenog u vor 4 pod
pretpostavkom da se nastali deficit podjednako nadoknauje poveanjem snaga generatora
prikljuenih u vorove 1 i 2. Proraunati koeficijente osetljivosti al4 (l = 1 - 5).
d) Ponoviti zadatak iz ta. a, za sluaj simultanog ispada generatora iz vora 4 i grane 2-3.

Reenje:

a) Bazno stanje

Vektor injektiranja i redukovani vektor injektiranja aktivnih snaga su:

P1 PG1 PG1 PG1

P P P 2 1 1 1
P = 2 = G2 p2
= = ; Pr = 3 .
P3 Pp 3 3 3
1
P4 PG 4 1 1
Proraun tokova snaga 153

Matrica susceptansi i redukovana matrica susceptansi nezavisnih vorova su:

30 10 10 10
10 20 10 20 10 0
0
B = BV = ; Br = 10 30 10 .

10 10 30 10
0 10 20
10 0 10 20

Jednaine aktivnih injektiranja za bazno stanje su (vor 1 je referentni vor, tj. 1 = 0 rad ):

P1 = 10 sin 2 10U 3 sin 3 10 sin 4 = PG1 ;

P2 = 10 sin 2 + 10U 3 sin ( 2 3 ) = 1,0 ;
P3 = 10U 3 sin 3 + 10U 3 sin (3 2 ) + 10U 3 sin (3 4 ) = 3,0 ;
P4 = 10 sin 4 + 10U 3 sin ( 4 3 ) = 1,0 .

Jednaina injektiranja aktivnih snaga, prema DC modelu (za U3 = 1,0 r.j.) je:

PG1 30 10 10 10 0
1

10 20 10
0 2
P=
= B = ,
3 10 10 30 10 3

1 10 0 10 20 4

ije je reenje (uz 1 = 0 rad ):

1
2 20 10 0 1 0
r = 3 = Br Pr = 10 30 10
1 3 = 0,1 ;
PG1 = 1,0 r.j.
4 0 10 20 1 0

Kako je X 12gr = X 13gr = X 14gr = X 23

gr
= X 34
gr
= 0,1 r.j., tokovi snaga po granama su:

1 2 0 0
Pv1 = P12 = = = 0 r.j. ;
X 12gr 0,1
0 + 0,1
Pv 2 = P13 = 1 gr 3 = = 1,0 r.j. ;
X 13 0,1
00
Pv 3 = P14 = 1 gr 4 = = 0 r.j. ;
X 14 0,1
2 3 0 + 0,1
Pv 4 = P23 = gr
= = 1,0 r.j. ;
X 23 0,1
3 4 0,1 0
Pv 5 = P34 = gr
= = 1,0 r.j.
X 34 0,1
Proraun tokova snaga 154

b) Stanje posle ispada grane 2-3 (sve veliine su oznaene sa indeksom grana 'k')

Vektori injektiranja su isti kao u ta. a, dok su matrice B i Br ovde:

30 10 10 10
10 10 10 0 0
0 0
Bk = BVk = ; = 0
Brk 20 10 .
10 0 20 10
0 10 20
10 0 10 20

Jednaine aktivnih injektiranja su sada (za 1 = 0 rad ):

P1 = 10 sin 2 k 10U 3 sin 3k 10 sin 4 k = PG1k ;

P2 = 10 sin 2 k = 1,0 ;
P3 = 10U 3 sin 3k + 10U 3 sin (3k 4k ) = 3,0 ;
P4 = 10 sin 4 k + 10U 3k sin ( 4 k 3k ) = 1,0 .

Jednaina injektiranja aktivnih snaga, prema DC modelu je

PG1k 30 10 10 10 0
1 10 10 0 0 2 k
Pk = = Bk k = ,
3 10 0 20 10 3k

1 10 0 10 20 4 k

ije je reenje

1
2 k 10 0 0 1 0,1
rk = 3k = Brk Prk = 0 20 10
1 3 = 0,167 ; uz = 0 rad i P = 1,0 r.j.
1 G1k
4 k 0 10 20 1 0,033

Tokovi snaga po granama posle ispada grane 2-3 su:

1k 2 k 0 0,1
Pvk1 = P12k = = = 1,0 r.j. ;
X 12gr 0,1
1k 3k 0 + 0,167
Pvk2 = P13k = = = 1,67 r.j. ;
X 13gr 0,1
1k 4k 0 + 0,033
Pvk3 = P14k = = = 0,33 r.j. ;
X 14gr 0,1
Pvk4 = P23k = 0 r.j. ;
3k 4 k 0,167 + 0,033
Pvk5 = P34k = gr
= = 1,33 r.j.
X 34 0,1
Proraun tokova snaga 155

Na sl. 2.12b su ilustrovana reenja tokova snaga u sistemu sa sl. 2.12a za bazno stanje i
stanje posle ispada grane 2-3.

~ ~
1,0 0,0 2,0
PG1 = P12 = Pp2 = 1,0 PG 2 =
1 1,0 1,0 2
2,0
Grana 1
0,0 1,0 1,0 - Bazno stanje
P14 =
Grana 3 P13 = Grana 4
P23 =
0,33 Grana 2 1,67 0,0 - Posle kvara

Grana 5
1,0
4
1,0 P34 = 3
PG 4 = 1,33
1,0
~ Pp3 = 3,0

Sl. 2.12b Ilustracija reenja prorauna tokova snaga za bazno stanje i

stanje posle ispada grane 2-3 (k = 4)

Koeficijenti osetljivosti su:

Pvk1 Pv1 1 0 Pvk3 Pv 3 0,33 0

d14 = = = 1 ; d 34 = = = 0,33 ;
Pv 4 1 Pv 4 1
Pvk2 Pv 2 1,67 1 Pvk5 Pv 5 1,33 + 1
d 24 = = = 0,67 ; d 54 = = = 0,33 .
Pv 4 1 Pv 4 1

c) Stanje posle ispada generatora u voru 4

Vektori injektiranja aktivnih snaga su ovde promenjeni u odnosu na bazno stanje (a), dok su
matrice susceptansi iz ta. a nepromenjene:

PG1k PG1k
P P 1,5 1,5
Pk = G 2 k p2
= ; Prk = 3 .
Pp 3 3
0
0 0

Jednaine aktivnih injektiranja ovde su:

P1k = 10 sin 2 k 10U 3 sin 3k 10 sin 4 k = PG1k ;

P2 k = 10 sin 2 k + 10U 3 sin ( 2 k 3k ) = 1,5 ;
P3k = 10U 3 sin 3k + 10U 3 sin (3k 2 k ) + 10U 3 sin (3k 4 k ) = 3,0 ;
P4 k = 10 sin 4 k + 10U 3k sin ( 4 k 3k ) = 0 .
Proraun tokova snaga 156

Jednaina injektiranja aktivnih snaga, prema DC modelu (za U3 = 1,0 r.j.) je:

PG1k 30 10 10 10 0
1,5

10 20 10
0 2 k
Pk = = B k = ,
3 10 10 30 10 3k

0 10 0 10 20 4 k

ije je reenje:

1
2 k 20 10 0 1,5 0,0187
rk = 3k = Br Pk = 10 30 10
1 3 = 0,1125 ; uz = 0 rad i P =1,5 r.j.
1 G1k
4 k 0 10 20 0 0,0563

tako da su tokovi snaga po granama, posle ispada generatora vezanog na vor 4:

1k 2 k 0 0,0187
Pvk1 = P12k = = = 0,187 r.j. ;
X 12gr 0,1
1k 3k 0 + 0,1125
Pvk2 = P13k = = = 1,125 r.j. ;
X 13gr 0,1
1k 4k 0 + 0,0563
Pvk3 = P14k = = = 0,563 r.j. ;
X 14gr 0,1
2 k 3k 0,0187 + 0,1125
Pvk4 = P23k = gr
= = 1,312 r.j. ;
X 23 0,1
3k 4 k 0,1125 + 0,0563
Pvk5 = P34k = gr
= = 0,563 r.j.
X 34 0,1

Na sl. 2.12c ilustrovana su reenja tokova snaga u sistemu sa sl. 2.12a za bazno stanje i
stanje posle ispada generatora G4.

Koeficijenti osetljivosti su:

Pvk1 Pv1 0,188 0 Pvk2 Pv 2 1,125 1

a14 = = = 0,188 ; a 24 = = = 0,125 ;
PG 4 1 PG 4 1
Pvk3 Pv3 0,563 0 Pvk4 Pv 4 1,312 1
a34 = = = 0,563 ; a 44 = = = 0,312 ;
PG 4 1 PG 4 1
Pvk5 Pv 5 0,563 + 1
a54 = = = 0,437 .
PG 4 1
Proraun tokova snaga 157

~ ~
1,0 0,0 Pp2 = 1,0 2,0
PG1 = P12 = PG 2 =
1
1,5 0,188 2
2,5
Grana 1
0,0 1,0 1,0 - Bazno stanje
P14 =
Grana 3 P13 = Grana 4
P23 =
0,563 Grana 2 1,125 1,312 - Posle kvara

Grana 5
1,0
4
1,0 P34 = 3
PG 4 = 0,563
0,0
~ Pp3 = 3,0

Sl. 2.12c Ilustracija reenja prorauna tokova snaga za bazno stanje i stanje posle ispada
generatora G4

d) Stanje posle simultanog ispada generatora 4 i grane 2-3

Redukovani vektor injektiranja aktivnih snaga i redukovana matrica susceptansi su:

1,5 10 0 0
Prk = 3 ;
= 0
Brk 20 10 .
0 0 10 20

Jednaina injektiranja aktivnih snaga, prema DC modelu je:

1,5 10 0 0 2 k
rk = 0 20 10 3k ,
Prk = 3 = Brk

0 0 10 20 4 k

ije je reenje

1
2 k 10 0 0 1,5 0,15
rk = 3k = Br Prk = 0 20 10
1 3 = 0,2 ; uz = 0 rad i P = 1,5 r.j.
1 G1k
4 k 0 10 20 0 0,1

Tokovi snaga po granama posle simultanog ispada generatora G4 i grane 4 koja povezuje
vorove 2-3 su

1k 2 k 0 0,15
Pvk1 = P12k = = = 1,5 r.j. ;
X 12gr 0,1
Proraun tokova snaga 158

1k 3k 0 + 0,2
Pvk2 = P13k = = = 2,0 r.j. ;
X 13gr 0,1
1k 4k 0 + 0,1
Pvk3 = P14k = = = 1,0 r.j. ;
X 14gr 0,1
Pvk4 = P23k = 0 r.j. ;
3k 4 k 0,2 + 0,1
Pvk5 = P34k = gr
= = 1,0 r.j.
X 34 0,1

Na sl. 2.12d ilustrovana su reenja tokova snaga u sistemu sa sl. 2.12a za bazno stanje i
stanje posle simultanog ispada generatora G4 i grane koja povezuje vorove 2-3.

~ ~
1,0 0,0 2,0
PG1 = P12 = Pp2 = 1,0 PG 2 =
1
1,5 1,5 2
2,5
Grana 1
0,0 1,0 1,0 - Bazno stanje
P14 =
Grana 3 P13 = Grana 4
P23 =
1,0 Grana 2 2,0 0,0 - Posle kvara

Grana 5
1,0
4
1,0 P34 = 3
PG 4 = 1,0
0,0
~ Pp3 = 3,0

Sl. 2.12d Ilustracija reenja prorauna tokova snaga za bazno stanje i

stanje posle simultanog ispada G4 i grane koja povezuje vorove 2-3
Proraun tokova snaga 159

Zadatak 2.13

Za elektroenergetski sistem, ematski prikazan na sl. 2.13a, za koji su osnovni podaci o

snagama generisanja i potronje u pojedinim vorovima, podaci o specificiranim naponima, kao i
podaci za pojedine vodove i transformatore, izraeni u relativnim jedinicama, dati u odgovarajuim
tabelama, odrediti napone pojedinih vorova, snage generatora, kao i tokove snaga po pojedinim
vodovima, korienjem:

a) Gauss-Seidelovog iterativnog postupka;

b) Newton-Raphsonovog iterativnog postupka;
c) Stottovog raspregnutog postupka.
Uporediti primenjene postupke za proraun tokova snaga.

~ ~
9 7 5 3

10 8 6 4
~
1

11 2

15
12

13 14 16

Sl. 2.13a Elektroenergetski sistem iz zadatka 2.13

Proraun tokova snaga 160

Podaci o vorovima sistema dati su u tab. 2.13a, podaci o vodovima sistema dati su u
tab. 2.13b, dok su podaci o transformatorima prikazani u tab. 2.13c, gde predstavlja recipronu
vrednost nenominalnog odnosa transformacije t odgovarajueg transformatora.

Tab. 2.13a Podaci o vorovima sistema iz zadatka 2.13

vor U [r.j.] PG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 1,00 - 0,00 0,00
2 - - 0,00 0,00
3 1,05 1,10 0,10 0,55
4 - - 0,00 0,00
5 - - 0,75 0,15
6 - - 0,00 0,00
7 - - 0,90 0,20
8 - - 0,00 0,00
9 1,05 2,20 0,15 0,40
10 - - 0,00 0,00
11 - - 0,00 0,00
12 - - 0,00 0,00
13 - - 0,50 0,02
14 - - 0,35 0,03
15 - - 0,00 0,00
16 - - 1,50 0,20

Tab. 2.13b Podaci o vodovima sistema iz zadatka 2.13

vor i vor j Rv [r.j.] Xv [r.j.] Bot [r.j.]
4 6 0,006650 0,035190 0,074580
8 10 0,006650 0,035190 0,074580
10 11 0,009980 0,052790 0,111900
2 4 0,016640 0,087980 0,186440
2 11 0,016640 0,087980 0,186440
5 7 0,008302 0,045550 0,008129
15 16 0,027680 0,151800 0,027100
11 12 0,006650 0,035190 0,074580
13 14 0,052100 0,177300 0,003707

Tab. 2.13c Podaci o transformatorima sistema iz zadatka 2.13

vor i vor j RT [r.j.] XT [r.j.]
1 2 0,003500 0,035000 1,000
15 2 0,002722 0,032670 1,000
12 13 0,002083 0,041670 1,025
3 4 0,0038460 0,038460 1,000
5 6 0,001667 0,041670 1,000
7 8 0,001667 0,041670 1,000
9 10 0,001200 0,024000 1,000
Proraun tokova snaga 161

Reenje:

Proraunati rezultati napona vorova i snaga generisanja i potronje prikazani su u

tab. 2.13d. Tokovi snaga po vodovima i kroz transformatore sistema dati su u tabelama 2.13e i
2.13f, respektivno.

Tab. 2.13d Proraunate vrednosti napona vorova i snaga generisanja i potronje

vor U [r.j.] [] PG [r.j.] QG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 1,0000 0 1,0995 0,0320 0 0
2 0,9958 -2,2084 0 0 0 0
3 1,0500 1,1695 1,1000 0,9612 0,1000 0,5500
4 1,0319 -0,7810 0 0 0 0
5 1,0150 -3,3868 0 0 0,7500 0,1500
6 1,0229 -1,9439 0 0 0 0
7 1,0154 -3,0868 0 0 0,9000 0,2000
8 1,0255 -0,7727 0 0 0 0
9 1,0500 3,6448 2,2000 0,4590 0,1500 0,0400
10 1,0391 1,0867 0 0 0 0
11 1,0204 -1,7172 0 0 0 0
12 1,0123 -3,3703 0 0 0 0
13 1,0326 -5,2714 0 0 0,5000 0,0200
14 1,0078 -8,6094 0 0 0,3500 0,0300
15 0,9677 -5,1876 0 0 0 0
16 0,8485 -20,9046 0 0 1,5000 0,2000

Tab. 2.13e Tokovi snaga po vodovima sistema iz zadatka 2.13

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]
4 6 0,6371 0,1105 0,6466
6 4 -0,6344 -0,1751 0,6581
8 10 -1,0181 -0,2275 1,0432
10 8 1,0249 0,1839 1,0413
10 11 1,0203 0,1397 1,0299
11 10 -1,0103 -0,2056 1,0310
2 4 -0,3548 -0,4303 0,5577
4 2 0,3589 0,2599 0,4431
2 11 -0,1464 -0,3427 0,3727
11 2 0,1478 0,1607 0,2183
5 7 -0,1163 0,0078 0,1166
7 5 0,1164 -0,0156 0,1174
15 16 1,5879 0,6595 1,7194
16 15 -1,5000 -0,2000 1,5133
11 12 0,8626 0,0449 0,8637
12 11 -0,8578 -0,0965 0,8632
13 14 0,3563 0,0477 0,3595
14 13 -0,3500 -0,0300 0,3513
Proraun tokova snaga 162

Tab. 2.13f Tokovi snaga kroz transformatore iz zadatka 2.13

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]
1 2 1,0995 0,0320 1,1000
2 1 -1,0953 0,0104 1,0953
15 2 -1,5879 -0,6595 1,7194
2 15 1,5965 0,7627 1,7693
12 13 0,8578 0,0965 0,8632
13 12 -0,8563 -0,0677 0,8590
3 4 1,0000 0,4112 1,0813
4 3 -0,9959 -0,3704 1,0626
5 6 -0,6337 -0,1578 0,6531
6 5 0,6344 0,1751 0,6581
7 8 -1,0164 -0,1844 1,0330
8 7 1,0181 0,2275 1,0432
9 10 2,0500 0,4190 2,0924
10 9 -2,0452 -0,3236 2,0707

Potreban broj iteracija za dostizanje reenja sa tanou 10-6 korienjem Newton-

Raphsonovog postupka je 5, korienjem Stottovog raspregnutog postupka 12 iteracija za proraune
uglova i aktivnih snaga i 11 za proraune modula napona i reaktivnih snaga, dok je korienjem
Gauss-Seidelovog postupka broj iteracija bio 198. Treba napomenuti da su krajnji rezultati
prorauna svim ovim metodama identini.
Proraun tokova snaga 163

Zadatak 2.14

a) Za elektroenergetski sistem iz zadatka 2.13 izvriti proraun tokova snaga za sluaj

postojanja ogranienja proizvodnje reaktivne snage generatora vezanih na vorove 3 i 9:
QGmin QG QGmax . Te granine reaktivne snage date su u sledeoj tabeli:

Tab. 2.14a Ogranienja proizvodnje reaktivne snage generatora

vor i QGmin QGmax
3 -0,4 0,8
9 -1 1,4

b) Za elektroenergetski sistem iz zadatka 2.13 odrediti potrebnu snagu kompenzatora kojeg

je potrebno vezati za vor 16, da bi se napon tog vora podigao na 1,00 r.j.

Reenje:

a) Pri postojanju ogranienja u proizvodnji reaktivnih snaga generatora potrebno je u svakoj

iteraciji izvriti proraun snaga injektiranja, odnosno snaga generisanja reaktivnih snaga svih
PU-vorova i proveriti naruenosti ogranienja. U sluaju da je neka granica naruena, vri se
promena tipa odgovarajueg PU-vora u PQ-vor, pri emu se za reaktivnu snagu injektiranja
usvaja dostignuto (aktivno) ogranienje. U narednim iteracijama vri se provera oslobaanja
granica, odnosno vraanja PQ tipa vora na originalni PU-vor. Prorauni tokova snaga, uz
usvojena gornja ogranienja, daju rezultate sreene u narednim tabelama.
Proraunate vrednosti napona vorova i snaga generisanja i potronje prikazani su u
tab. 2.14b, dok su odgovarajui tokovi snaga po vodovima i kroz transformatore dati su u tabelama
2.14c i 2.14d, respektivno.

Tab. 2.14b Vrednosti napona vorova i snaga generisanja i potronje iz zadatka 2.14a
vor U [r.j.] [] PG [r.j.] QG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 1,0000 0 1,1001 0,1324 0 0
2 0,9922 -2,1971 0 0 0 0
3 1,0318 1,3906 1,1000 0,8000 0,1000 0,5500
4 1,0194 -0,6525 0 0 0 0
5 1,0065 -3,3446 0 0 0,7500 0,1500
6 1,0122 -1,8652 0 0 0 0
7 1,0094 -3,0702 0 0 0,9000 0,2000
8 1,0218 -0,7429 0 0 0 0
9 1,0500 3,6604 2,2000 0,5324 0,1500 0,0400
10 1,0374 1,1028 0 0 0 0
11 1,0179 -1,7085 0 0 0 0
12 1,0098 -3,3695 0 0 0 0
13 1,0300 -5,2800 0 0 0,5000 0,0200
14 1,0051 -8,6350 0 0 0,3500 0,0300
15 0,9638 -5,1999 0 0 0 0
16 0,8436 -21,0761 0 0 1,5000 0,2000
Proraun tokova snaga 164

Tab. 2.14c Tokovi snaga po vodovima sistema iz zadatka 2.14a

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]
4 6 0,6387 0,0570 0,6412
6 4 -0,6360 -0,1199 0,6472
8 10 -1,0166 -0,2840 1,0555
10 8 1,0235 0,2418 1,0517
10 11 1,0216 0,1538 1,0331
11 10 -1,0115 -0,2186 1,0349
2 4 -0,3544 -0,3271 0,4823
4 2 0,3575 0,1546 0,3895
2 11 -0,1474 -0,3533 0,3828
11 2 0,1489 0,1730 0,2282
5 7 -0,1147 -0,0472 0,1240
7 5 0,1148 0,0396 0,1214
15 16 1,5889 0,6654 1,7226
16 15 -1,5000 -0,2000 1,5133
11 12 0,8626 0,0456 0,8638
12 11 -0,8578 -0,0968 0,8632
13 14 0,3564 0,0478 0,3595
14 13 -0,3500 -0,0300 0,3513

Tab. 2.14d Tokovi snaga kroz transformatore iz zadatka 2.14a

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]
1 2 1,1001 0,1324 1,1081
2 1 -1,0958 -0,0894 1,0995
15 2 -1,5889 -0,6654 1,7226
2 15 1,5976 0,7698 1,7734
12 13 0,8578 0,0968 0,8632
13 12 -0,8564 -0,0678 0,8590
3 4 1,0000 0,2500 1,0308
4 3 -0,9962 -0,2116 1,0184
5 6 -0,6353 -0,1028 0,6436
6 5 0,6360 0,1199 0,6472
7 8 -1,0148 -0,2396 1,0427
8 7 1,0166 0,2840 1,0555
9 10 2,0500 0,4924 2,1083
10 9 -2,0452 -0,3957 2,0831

Reenje tokova snaga sa zadovoljavajuom tanou kao u prethodnom zadatku postie se

nakon 5 iteracija Newton-Raphsonovog postupka. Broj iteracija pri korienju Stottovog
raspregnutog postupka je 14 za proraune uglova i aktivnih snaga i 13 za proraune modula napona
i reaktivnih snaga, dok je korienjem Gauss-Seidelovog postupka potrebno ak 197 iteracija.
Konani rezultati pokazuju da je reaktivna proizvodnja vora tri jednaka svojoj gornjoj granici, pa
je ovaj vor preveden u PQ-vor, te mu je i napon nii od specificiranog i iznosi U3 = 1,0318 r.j.,
dok se proizvodnja reaktivne snage generatora u voru 9 nalazi u dozvoljenim granicama i iznosi
QG3 = 0,5323 r.j. Ovo ograniavanje proizvodnje reaktivne snage u voru 3 sniava napone u svim
PQ vorovima, to se posebno negativno odraava na naponu vora 16 koji i ovako izlazi iz granica
dozvoljenog odstupanja napona.
Proraun tokova snaga 165

b) Potrebnu snagu kompenzatora u voru 16 je najlake odrediti promenom unapred

specificiranih veliina vezanih za taj vor. Fiksiranjem napona na eljenu vrednost od 1,00 r.j., uz
zadravanje odgovarajue potronje u tom voru, ovom voru se moe pridruiti nulto generisanje
aktivne snage i eljeno nepoznato generisanje reaktivne snage. Time ovaj vor menja tip i postaje
PU-vor, dok se nepoznata snaga kompenzatora javlja kao eksplicitno nepoznata promenljiva.
Rezultati prorauna daju napone vorova i snage generisanja i potronje vorova sistema
prikazane u tab. 2.14e.

Tab. 2.14e Naponi vorova i snage generisanja i potronje iz zadatka 2.14b

U [r.j.] [] PG [r.j.] QG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 1,0000 0 1,0738 -0,4533 0 0
2 1,0129 -2,2162 0 0 0 0
3 1,0474 1,3111 1,1000 0,8000 0,1000 0,5500
4 1,0352 -0,6707 0 0 0 0
5 1,0182 -3,2589 0 0 0,7500 0,1500
6 1,0261 -1,8252 0 0 0 0
7 1,0184 -2,9594 0 0 0,9000 0,2000
8 1,0283 -0,6582 0 0 0 0
9 1,0500 3,7515 2,2000 0,3439 0,1500 0,0400
10 1,0417 1,1926 0 0 0 0
11 1,0286 -1,6404 0 0 0 0
12 1,0206 -3,2672 0 0 0 0
13 1,0412 -5,1369 0 0 0,5000 0,0200
14 1,0166 -8,4185 0 0 0,3500 0,0300
15 1,0090 -5,0949 0 0 0 0
16 1,0000 -18,7886 0 0,5895 1,5000 0,2000

Iz date tabele se vidi da je za podizanje napona u voru 16 na vrednost od 1,00 r.j.

neophodno u taj vor injektirati reaktivnu snagu od QC = 0,5895 r.j., to je ekvivalentno vezivanju
kondenzatorske baterije reaktanse XC = 1,6964 r.j., odnosno snage oko 59 MVAr (za
SB = 100 MVA).
Proraun tokova snaga 166

Zadatak 2.15

Uproeni elektroenergetski sistem 400 kV i 220 kV EPS-a ematski je prikazan na

sl. 2.15a.

Subotica

11
Zrenjanin
Srbobran 20
14
12

10

Novi Sad
13 Panevo 7
19
Beograd 5 6 erdap

Beograd 8 5
16
15 18 8 Kostolac

Obrenovac
1

Bor

4
Kragujevac
2

17
Bajina Bata

Kruevac 22 3

Ni

23

9
21

Kosovo

Sl. 2.15a ematski prikaz uproenog elektroenergetskog sistema 400 kV i 220 kV EPS-a
Proraun tokova snaga 167

Ovim sistemom su obuhvaeni svi 400 kV vorovi (ukupno 11) i 12 vorova 220 kV
realnog sistema EPS-a, dok su svi vorovi niih naponskih nivoa zanemareni, kao i svi spojni
vodovi sa susednim elektroenergetskim sistemima. Snage generisanja u vorovima razmatrane
mree odgovaraju generisanjima ekvivalentnih generatora, formiranih na osnovu podataka svih
generatora vezanih u tim vorovima, kao i generatora prikljuenih na vorove odgovarajueg dela
nienaponske mree, ime su u razmatranje uzeti svi generatori sistema EPS-a. Snage potronje u
vorovima nienaponske mree pridruene su snagama potronje vorova razmatranog dela
sistema. Veze sistema sa susednim sistemima su modelovane konstantnim aktivnim i reaktivnim
injektiranjima u graninim vorovima sistema EPS-a. Svi podaci o snagama generisanja i potronje
u pojedinim vorovima razmatranog uproenog sistema, proraunati na osnovu realnog stanja na
dan 18.03.1997. god. u 16 asova, kao i odgovarajui podaci o specificiranim naponima, dati su u
tab. 2.15a.

Tab. 2.15a Podaci o vorovima sistema iz zadatka 2.15

Broj vora Naziv vora U [r.j.] PG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 Obrenovac 400 1,0075 - 0,000 0,000
2 Kragujevac - - 1,080 0,100
3 Ni 400 - - 0,468 0,290
4 Bor - - 1,377 0,500
5 erdap 1,05 6,75 1,000 0,300
6 Kostolac 1,005 3,49 2,398 0,980
7 Panevo 400 - - 0,240 0,070
8 Beograd 8 (400) - - 0,000 0,000
9 Kosovo 400 - - 1,080 0,120
10 Novi Sad 400 - - 0,910 0,310
11 Subotica - - 1,825 0,565
12 Novi Sad 220A - - 0,783 0,277
13 Novi Sad 220B - - 1,242 0,490
14 Srbobran - - 2,400 0,766
15 Obrenovac 220 0,975 5,53 2,735 1,210
16 Beograd 5 - - 5,586 1,430
17 Bajina Bata 0,97 11,11 4,760 1,570
18 Beograd 8 (220) - - 5,400 3,320
19 Panevo 220 - - 1,670 0,650
20 Zrenjanin - - 1,305 0,470
21 Kosovo 220 0,975 4,36 4,330 1,690
22 Kruevac - - 2,140 0,905
23 Ni 220 - - 0,000 0,000

Podaci za vodove i transformatore, izraeni u relativnim jedinicama za baznu snagu

SB = 100 MVA i bazni napon UB = 400 kV, dati u tab. 2.15b i tab. 2.15c, respektivno, u velikoj
meri, koju dozvoljava predloeno uproenje realnog sistema EPS-a, predstavljaju realne parametre
postojeih elemenata sistema.
Proraun tokova snaga 168

Tab. 2.15b Podaci o vodovima uproenog sistema EPS-a

vor i vor j Rv [r.j.] Xv [r.j.] Bot [r.j.]
400 kV
4 5 0,00153 0,01760 0,44710
5 6 0,00283 0,03282 0,83060
6 7 0,00090 0,01054 0,26050
6 8 0,00159 0,01824 0,46820
7 8 0,00043 0,00490 0,11870
1 8 0,00089 0,01038 0,26250
2 3 0,00286 0,02847 0,73780
1 2 0,00187 0,02150 0,54480
3 9 0,00233 0,02585 0,66990
3 4 0,00181 0,02106 0,53280
1 10 0,00084 0,00961 0,97260
10 11 0,00153 0,01704 0,43360
220 kV
13 14 0,00485 0,02618 0,05010
13 15 0,01399 0,07544 0,13010
12 20 0,00513 0,03461 0,06640
19 20 0,01100 0,06049 0,10460
18 19 0,00398 0,02842 0,05100
15 18 0,00549 0,03105 0,07570
15 17 0,00808 0,04413 0,29960
14 17 0,03121 0,16963 0,28880
17 18 0,02174 0,11872 0,20150
15 16 0,00079 0,00496 0,17120
17 22 0,01744 0,10157 0,31630
22 23 0,01087 0,05809 0,09930
21 22 0,01687 0,09143 0,15530

Tab. 2.15c Podaci o transformatorima uproenog sistema EPS-a

vor i vor j RT [r.j.] XT [r.j.]
10 12 0,00034 0,02970 1,0
10 13 0,00034 0,02970 1,0
7 19 0,00046 0,03100 1,0
8 18 0,00023 0,01550 1,0
1 15 0,00017 0,01481 1,0
9 21 0,00018 0,01485 1,0
3 23 0,00076 0,04200 1,0

Odrediti napone pojedinih vorova, snage generatora, kao i tokove snaga po pojedinim
vodovima i transformatorima za dato stacionarno stanje sistema.
Proraun tokova snaga 169

Reenje:

Reenja su dobijena posle etiri iteracije Newton-Raphsonovog iterativnog postupka.

Proraunati rezultati napona vorova i snaga generisanja i potronje prikazani su u tab. 2.15d.

Tab. 2.15d Proraunate vrednosti napona vorova i snaga generisanja i potronje

vor Naziv vora U [r.j.] [] PG [r.j.] QG [r.j.] Pp [r.j.] Qp [r.j.]
1 Obrenovac 400 1,0075 0 11,8644 4,6760 0 0
2 Kragujevac 1,0154 -1,5416 0 0 1,0800 0,1000
3 Ni 400 1,0132 -1,7801 0 0 0,4680 0,2900
4 Bor 1,0310 0,5790 0 0 1,3770 0,5000
5 erdap 1,0500 3,7661 6,7500 1,8351 1,0000 0,3000
6 Kostolac 1,0050 -0,0439 3,4900 1,0261 2,3980 0,9800
7 Panevo 400 0,9906 -1,2696 0 0 0,2400 0,0700
8 Beograd 8 (400) 0,9900 -1,2377 0 0 0 0
9 Kosovo 400 0,9897 -3,5214 0 0 1,0800 0,1200
10 Novi Sad 400 0,9824 -3,1688 0 0 0,9100 0,3100
11 Subotica 0,9727 -5,0008 0 0 1,8250 0,5650
12 Novi Sad 220A 0,9618 -5,8309 0 0 0,7830 0,2770
13 Novi Sad 220B 0,9483 -6,1291 0 0 1,2420 0,4900
14 Srbobran 0,9213 -8,0584 0 0 2,4000 0,7660
15 Obrenovac 220 0,9750 -2,1597 5,5300 1,9126 2,7350 1,2100
16 Beograd 5 0,9631 -3,7854 0 0 5,5860 1,4300
17 Bajina Bata 0,9700 4,6735 11,1100 0,9510 4,7600 1,5700
18 Beograd 8 (220) 0,9482 -4,3220 0 0 5,4000 3,3200
19 Panevo 220 0,9562 -4,9500 0 0 1,6700 0,6500
20 Zrenjanin 0,9452 -7,2429 0 0 1,3050 0,4700
21 Kosovo 220 0,9750 -3,6592 4,3600 0,9046 4,3300 1,6900
22 Kruevac 0,9482 -4,5186 0 0 2,1400 0,9050
23 Ni 220 0,9890 -3,0322 0 0 0 0

Na osnovu tih vrednosti proraunate su vrednosti tokova aktivnih, reaktivnih i prividnih

snaga po vodovima i transformatorima sistema, prikazani u tabelama 2.15e i 2.15f, respektivno.
Ovi rezultati prorauna tokova snaga bie korieni kao poetno radno stanje za proraune
kratkih spojeva i stabilnosti datog uproenog elektroenergetskog sistema EPS-a, u treoj i etvrtoj
glavi ove zbirke.

Tab. 2.15e Tokovi snaga po vodovima sistema

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]
4 5 -3,4818 -0,9512 3,6094
5 4 3,5000 0,6763 3,5647
5 6 2,2500 0,8588 2,4083
6 5 -2,2326 -1,5339 2,7087
6 7 2,1240 1,0817 2,3836
Proraun tokova snaga 170

7 6 -2,1187 -1,2786 2,4746

6 8 1,2005 0,4983 1,2998
8 6 -1,1974 -0,9284 1,5151
7 8 -0,0995 0,0758 0,1251
8 7 0,0995 -0,1920 0,2163
1 8 2,2071 1,4004 2,6139
8 1 -2,2007 -1,5884 2,7141
2 3 0,1568 -0,3170 0,3536
3 2 -0,1567 -0,4413 0,4683
1 2 1,2400 -0,7373 1,4426
2 1 -1,2368 0,2170 1,2557
3 9 1,2532 0,4821 1,3427
9 3 -1,2481 -1,0973 1,6619
3 4 -2,0964 -0,9095 2,2851
4 3 2,1048 0,4512 2,1526
1 10 5,8922 1,7838 6,1563
10 1 -5,8592 -2,3689 6,3200
10 11 1,8306 0,2130 1,8429
11 10 -1,8250 -0,5650 1,9105
13 14 1,2647 0,7393 1,4649
14 13 -1,2529 -0,7197 1,4449
13 15 -0,8751 -0,2024 0,8982
15 13 0,8873 0,1480 0,8996
12 20 0,7016 0,3364 0,7781
20 12 -0,6982 -0,3733 0,7917
19 20 0,6114 0,0273 0,6120
20 19 -0,6068 -0,0967 0,6145
18 19 0,3064 -0,3317 0,4516
19 18 -0,3056 0,2914 0,4223
15 18 1,2374 0,6087 1,3790
18 15 -1,2261 -0,6152 1,3718
15 17 -2,4206 0,5635 2,4853
17 15 2,4746 -0,5517 2,5354
14 17 -1,1471 -0,0463 1,1480
17 14 1,1957 0,0520 1,1968
17 18 1,2205 -0,0447 1,2213
18 17 -1,1860 0,0476 1,1870
15 16 5,6141 1,4459 5,7973
16 15 -5,5860 -1,4300 5,7661
17 22 1,4592 -0,0746 1,4611
22 17 -1,4197 0,0140 1,4197
22 23 -0,5242 -0,6083 0,8030
23 22 0,5314 0,5534 0,7672
21 22 0,1979 0,1770 0,2655
22 21 -0,1961 -0,3108 0,3675

Tab. 2.15f Tokovi snaga kroz transformatore

Proraun tokova snaga 171

vor i vor j Pij [r.j.] Qij [r.j.] Sij [r.j.]

10 12 1,4856 0,6962 1,6407
12 10 -1,4846 -0,6134 1,6064
10 13 1,6330 1,1497 1,9971
13 10 -1,6316 -1,0270 1,9279
7 19 1,9782 1,1329 2,2796
19 7 -1,9758 -0,9687 2,2005
8 18 3,2986 2,7088 4,2683
18 8 -3,2943 -2,4207 4,0881
1 15 2,5251 2,2291 3,3682
15 1 -2,5232 -2,0635 3,2596
9 21 0,1681 0,9773 0,9916
21 9 -0,1679 -0,9624 0,9769
3 23 0,5318 0,5786 0,7859
23 3 -0,5314 -0,5534 0,7672