GRA\EVINSKI ELEMENTI PUTA

Put kao gra|evinski objekat sastoji se iz dva dela:

Donji stroj puta
Gornji stroj puta.

DONJI STROJ PUTA

Pod donjim strojem puta podrazumeva se zemljani trup puta i ve{ta~ki objekti kao {to su:
mostovi, propusti, vijadukti, potporni i oblo`ni zidovi i sl. Donji stroj ima zadatak da preuzme
saobra}ajno optere}enje i celu konstrukciju gornjeg stroja. Donji stroj prima preko kolovozne
konstrukcije saobra}ajno optere}enje i prenosi ga na podlogu. Ima zadatak da obrazuje stabilnu,
ravnu povr{inu odre|ene {irine na koju }e biti postavljen gornji stroj puta tj. svi gra|evinski objekti
i ure|aji koji slu`e za odvijanje saobra}aja i pove}anje njegove bezbednosti.

Zemljani trup puta

Zemljani trup puta je deo puta na~injen od zemlje ili drugog materijala ({ljunka, peska, kamena
itd.).

Prema polo`aju terena zemljani trup mo`e biti u nasipu, useku, zaseku i galeriji.
Jedan od oblika zemljanog trupa mo`e biti i tunel. Me|utim, pri izradi tunela osim iskopa postoje
i mnogi drugi radovi, pa se zbog toga obi~no tunel smatra posebnim gra|evinskim objektom.

Nasip je jedan od naj~e{}ih oblika zemljanog trupa. Kod njega se kota nivelete nalazi iznad kote
terena. Treba ga izvesti tako da kasnije ne do|e do sleganja. Nagib kosina nasipa zavisi od
materijala. Da bi visoki nasipi bili stabilniji nagib nasipa se ubla`uje nakon visine od 6m. Najbolji
na~in izrade nasipa je u slojevima, a dobija se nasipanjem zemlje na samom terenu.

Usek je zemljani objekat dobijen iskopom odre|enog popre~nog profila u zemlji. Kod useka je
za razliku od nasipa niveleta budu}eg puta ispod povr{ine terena.

Zasek je specifi~an oblik zemljanog trupa. On mo`e biti izveden kao klasi~an (tipi~an) ili ~isti
zasek.
Klasi~an zasek sastoji se od useka i nasipa a ~ist zasek za razliku od useka ima samo jednu kosinu
i to onu na strani brda.

Galerije su specijalni oblik zaseka koji se izvodi u ~vrstim stenama. Kosine galerije izvode se u
kontra nagibu tj. lu~nim potkopavanjem mase brda. Postoje dve vrste galerija. Galerije se grade
i za za{titu puteva od sne`nih lavina ili od obru{avanja stenovitog materijala.

Zavr{ni sloj zemljanog trupa na koji direktno nale`e kolovozna konstrukcija naziva se
POSTELJICA.
Materijali za izradu zemljanog trupa

Zemljani trup mora biti izgra|en tako da osigura dobru stabilnost puta du`e vreme, tj. da nema
sleganja i deformacija koje bi mogle prouzrokovati o{te}enje konstrukcije kolovoza. Da bi se to
postiglo zemljani trup treba uraditi od kvalitetnog materijala i dobro ga sabiti odgovaraju}im
ma{inama. Dobro sabijen zemljani trup sle`e se sa vremenom do 1% a nenabijeni ~ak i 10%.

Materijali za izradu zemljanog trupa moraju biti odgovaraju}eg kvaliteta i dobrih fizi~ko-
hemijskih osobina. Za izradu zemljanog trupa ne sme se upotrebiti materijal organskog porekla
(treset, humus i mulj). Organski materijali podlo`ni su truljenju zbog ~ega dolazi do smanjenja
zapremine materijala te time i deformacija zemljanog trupa. Isto tako pri raspadanju organskih
materija javljaju se kiseline koje negativno deluju na konstrukciju kolovoza.

Materijali za izradu zemljanog trupa dele se na: neorganske i stene.

Neorganski materijali dele se na: nevezane (nekoherentne) i vezane (koherentne).
Nevezani materijali su: pra{ina, pesak, {ljunak, obluci i blokovi. Oni su postojani prema uticaju
vode i promeni temperature, pa su i dobar materijal za izradu zemljanog trupa. Razli~ite su
krupno}e zrna od 0,002mm (pra{ina) do 2000mm (blokovi).
Vezani materijali sastavljen je od vrlo sitnih ~vrstih zrnaca mineralnog porekla. Nastaje
hemijskim raspadanjem primarnog materijala. U taj materijal mo`emo ubrojati koloide i gline.
Vezani materijal zbog delovanja vode bubri i gubi koheziju. Krupno}a zrna iznosi 0,00002mm
do 0,002mm.
Stene kao kameni materijal mo`emo podeliti u dve grupe. U prvu spadaju masivne, ~vrste, jedre
i postojane stene koje pru`aju relativno veliki otpor pri ru{enju. One su postojane na promenu
temperature i atmosferske uticaje. Tu spadaju: granit, bazalt, ultrabazalet, diorit, gabro, vapnanec
i sl. U drugu grupu spadaju tro{ne stene koje nemaju dovoljnu ~vrsto}u i lako se raspadaju. Tu
spadaju: glinoviti {kriljci, meki vapnenci i sl.

Prema na{im normama materijali za izradu zemljanog trupa su podeljeni u sedam kategorija:
rastresita zemlja (pesak, {ljunak i sl.),
obi~na zemlja (pesak i {ljunak sa slabim primesama gline),
~vrsta i `ilava zemlja (glina, ilova~a, vezani {ljunak i pesak),
zemlji{te koje ~ini prelaz ka stenama (suva glina, kamena drobina, tro{ne stene isl),
meke stene,
~vrsta stena,
vrlo ~vrsta i `ilava stena (razbijaju se eksplozivom).
Ve{ta~ki objekti

Svi objekti koji ulaze u sastav donjeg stroja mogu se podeliti, zavisno od uloge koju obavljaju, u
~etiri osnovne grupe i to:
objekti za propu{tanje vode kroz zemljani trup,
objekti za ukr{tanje sa drugim saobra}ajnicama,
objekti za izvr{enje donjeg stroja i
objekti za obezbe|enje stabilnosti puta.

U objekte za propu{tanje vode kroz trup puta spadaju propusti i mostovi. Svi objekti otvora do
5m spadaju u propuste a preko toga su mostovi.
Mostovi mogu biti razli~ite konstrukcije, a prema na~inu izvo|enja dele se na: armirano-betonske,
~eli~ne, vise}e i kamene.

Propusta ima vi{e vrsta:

cevasti,
plo~asti,
paraboli~ni,
svodni.

U drugu grupu spadaju objekti koji slu`e za odvijanje saobra}aja u dva nivoa. Ovo dovodi do
pove}anja bezbednosti a naro~ito kod puteva vi{eg ranga. To su objekti sli~ni mostovima i
nazivaju se podvo`njaci i nadvo`njaci (ustvari denivelisana ukr{tanja). Mogu se graditi na
mestima gde se ukr{taju dva puta ili put i `elezni~ka pruga.
Ako je objekat za ukr{tanje ugra|en iznad puta naziva se nadvo`njak a onaj koji put prelazi je
podvo`njak (recimo put ide preko pruge to je putski nadvo`njak a `elezni~ki podvo`njak).

Objekti za izvr{enje donjeg stroja puta zamenjuju zemljani trup na mestima gde ovaj nije mogu}e
izgraditi zbog nepovoljnih terenskih uslova ili bi njegova izgradnja bila skuplja od jednog
ve{ta~kog zidanog objekta. Ovde spadaju: potporni zidovi, vijadukti i tuneli.

Potporni zidovi se grade na vrlo strmim terenima, kod kojih bi do{lo do klizanja zemljanog trupa.
U zavisnosti od polo`aja u odnosu na niveletu, zovu se donji i gornji.
Vijadukti su objekti mostovske konstrukcije kojima put prelazi preko neke duboke jaruge ili
doline, na mestima gde je niveleta visoko iznad terena, tako da se ne bi isplatila izgradnja nasipa
ili bi njegova visina bila ve}a od maksimalno dozvoljene (10-14m). U ovim dolinama mo`e se
na}i neki manji vodeni tok, ~ija je {irina veoma mala u odnosu na {irinu doline. Prema tome,
bitna razlika izme|u mosta i vijadukta je u tome, {to mostom put prelazi preko vodenog toka
relativno velike {irine, dok se vijaduktom prelazi preko relativno suvih dolina.
Tuneli su podzemni objekti koji se grade iskopom materijala u obliku svoda. Grade se obi~no u
planinskim terenima kada nije mogu}e obi}i neki planinski masiv ili bi njegovo obila`enje
zahtevalo veliko produ`enje puta koje bi bilo skuplje od izgradnje tunela. Tuneli moraju biti
osvetljeni i sa mogu}no{}u provetravanja, pogotovo ako su dugi.

Za obezbe|enje stabilnosti puta primenjuju se razni objekti kao {to su: potporni zidovi, oblo`ni
zidovi i ve{ta~ke galerije.
Potpornim zidovima se obezbe|uje stabilnost kosina nasipa odnosno useka na popre~no nagnutim
terenima. Oni su obi~no manjih dimenzija od onih za izvr{enje donjeg stroja jer nose i manje
optere}enje.
Oblo`ni zidovi slu`e za za{titu kosina useka, ako je ve} izgra|en u steni koja je podlo`na
raspadanju pod atmosferskim uticajem.
Kada se put nalazi u planinskim terenima gde postoji opasnost od zatrpavanja sne`nim lavinama
ili materijalom koji se osipa sa kosina useka, za{tita puta se izvodi izgradnjom ve{ta~kih galerija,
odnosno put se prekriva betonskom plo~om kojom se materijal prevodi na drugu stranu.

Slika 1 Potporni zid

Destvo mraza na put
Put je izlo`en dejstvu raznih atmosferskih uticaja a u zimskim mesecima i dejstvu mraza. Dejstvo
mraza mo`e biti vrlo {tetno. [tete mogu nastati zbog povr{inskog smrzavanja i smrzavanja u tlu.
Povr{insko smrzavanje nastaje u pukotinama, sastavcima ili neravnostima kolovoza. Tom su
smrzavanju najvi{e izlo`eni zastori od tucanika, tamni zastori koji imaju pukotine, zastori od
kocke ako nemaju zalivene sastavke i sl.
Povr{insko smrzavanje je naro~ito opasno u vreme kada nastaju velike razlike temperature.
Preko dana voda se otapa i ulazi u {upljine a no}u se smrzava i led razorno deluje na zastor.
Kod puteva koji su du`e izlo`eni uticaju niskih temperatura dolazi do prodiranja mraza u tlo.
Dubina prodiranja mraza zavisi od temperature, vremena trajanja i vrste tla a kre}e se od 30 do
80cm (u na{im uslovima oko 50cm) a ako su jake zime ta dubina mo`e biti i do 150cm.
Ako je debljina godnjeg stroja manja od dubine prodiranja mraza, mraz }e prodreti u zemljani
trup puta i do}i }e do zale|ivanja vode u zemljanom trupu.
Smrzavanje u tlu mo`e se podeliti u dve faze:
Faza zale|ivanja
Faza otapanja.

Smrzavanje u tlu razli~ito deluje kod nevezanih materijala (nekoherentni) i kod vezanih
(koherentnih) materijala.

Kod nevezanog materijala (pesak, {ljunak) voda se slabo zadr`ava. [upljine su kod tog materijala
velikog pre~nika i pravilno raspore|ene. Pri zamrzavanju vode ~itava povr{ina kolovoza se
jednoliko izdi`e za relativno malu visinu, te kolovoz zadr`ava svoju prvobitnu ravnost i nosivost.
Kod vezanog materijala {upljine su vrlo razli~itih polupre~nika od vrlo malih do relativno
velikih. Kod sitnih pora voda se kapilarno penje, dok se u ve}im {upljinama voda zamrzava dok
u sitnim porama ostaje nezamrznuta. Kristali leda koji se stvore u ve}oj {upljini privla~e vodu iz
susednih pora. Na taj na~in se prazne pore ponovo napune vodom koja se penje kapilarno iz
dubine pa se stvaraju veliki kristali leda. Oni pove}avaju svoj volumen i uzrokuju izdizanje
gornje povr{ine kolovoza. Ovo izdizanje mo`e da bude znatno naro~ito kod dugotrajnih mrazeva.
Po{to na niskim temperaturama kolovozna konstrukcija postaje krta, na takvim mestima dolazi
naj~e{}e do njenog pucanja ~emu poma`u dinami~ki udari to~ka.

Mnogo je nepovoljnije delovanje mraza u fazi otapanja. Zbog velikog broja sitnih {upljina voda
stvorena otapanjam kristala leda ne mo`e oticati te se na tim mestima materijal raskva{uje.
Raskva{eni materijal gubi nosivost, te konstrukcija kolovoza propada u zemljani trup. Zbog toga
je ova faza nepovoljnija od faze zamrzavanja a propadanje kolovoza je znatno ve}e u prole}e
nego u zimu.
Najbolja za{tita od mraza je sne`ni pokriva~. Zbog toga, na putevima sa manjom debljinom
kolovozne konstrukcije u zimskim uslovima treba zabraniti saobra}aj. Ukoliko ne postoje uslovi
za zabranu saobra}aja onda treba smanjiti dozvoljeno osovinsko optere}enje vozila.

Za osiguranje od smrzavanja u tlu potrebno je dobro re{iti odvodnjavanje.

GORNJI STROJ PUTA

Pod gornjim strojem puta podrazumeva se niz konstrukcija i ure|aja izgra|enih na gornjoj povr{ini
puta koji slu`e za direktno odvijanje saobra}aja ili za pove}anje njegove bezbednosti.
Gornji stroj je deo puta koji se izgra|uje preko izvr{enog i oformljenog donjeg stroja puta
(odnosno njegovog zavr{nog sloja koji se naziva posteljica).

Kolovoz je osnovni deo gornjeg stroja puta, koji direktno slu`i za odvijanje saobra}aja, odnosno
za kretanje vozila. U zavisnosti od veli~ine saobra}aja i od toga da li se saobra}aj odvija tokom
~itave godine, kolovoz mo`e biti sa ili bez specijalne konstrukcije koja se naziva kolovozna
konstrukcija. (za veoma slab intenzitet saobra}aja slu`e zemljani i sl. kolovozi).

Kolovozna konstrukcija

Kolovozna konstrukcija ima zadatak da primi optere}enje od vozila i da ga prenese na

donji stroj puta, sa smanjenim intenzitetom koji ovome odgovara.
Kolovozne konstrukcije za savremen saobra}aj moraju da omogu}e razvijanje velikih
brzina i potpunu bezbednost. Da bi to omogu}ile, kolovozne konstrukcije moraju da budu
dovoljno ravne, hrapave (zbog prianjanja koef. prianjanja), i postojane, odnosno da ne menjaju
svoj kvalitet i uslove eksploatacije za relativno du`i vremenski period i pod uticajem vremenskih
prilika.
Kvalitet i vek trajanja kolovozne konstrukcije zavisi od mnogih faktora koji imaju ve}eg
ili manjeg uticaja. Me|utim, tri faktora imaju presudan uticaj na kvalitet i vek trajanja kolovozne
konstrukcije, a to su:
Vrsta i kvalitet materijala,
Kvalitet ugradnje i
Uslovi eksploatacije.
Sve kolovozne konstrukcije sastoje se iz slede}ih delova:
kolovozni zastor (habaju}i sloj)
nose}i sloj (gornja podloga)
tamponski sloj ili sloj ~isto}e (donja podloga).

Debljina kolovozne konstrukcije zavise od vrste i veli~ine saobra}aja, karaktera terena,

atmosferskih i klimatskih uslova (dubina prodiranja mraza) i sl.

Pre postavljanja podloge izradi se posteljica na trupu puta. Preko posteljice nanosi se sloj ~isto}e
(tamponski sloj), na taj sloj postavlja se nose}i sloj (gornja podloga).
Preko podloge ugra|uje se kolovozni zastor.
Posteljica

Svaka kolovozna konstrukcija postavlja se preko pravilno izra|ene povr{ine koja se zove
posteljica. Da bi se obezbedilo {to efikasnije odvodnjavanje posteljice potrebno ju je raditi u
popre~nom nagibu najmanje 3-4% u istom smeru kao i kolovoz. U useku se odvodnjavanje vr{i
postavljanje drena`nih cevi.

Tamponski sloj (sloj ~isto}e)

Primenjuje se na svim savremenim putevima i izvodi se nano{enjem peskovito {ljunkovitog

materijala na zaravnjenu nabijenu gornju povr{inu zemljanog trupa (posteljicu). Njegova debljina
iznosi od 10 do 20cm a ako je ve}a debljina od 20cm onda se naziva tamponski sloj (za
koherentne materijale trupa puta), a ako je tanji od 20cm naziva se sloj ~isto}e (posteljica od
materijala koji je otporan na vodu i dobre nosivosti).

Zadaci ovog sloja su:

da {titi kolovoz od {tetnog dejstva mraza, tj svojom debljinom spre~ava uticaj
mraza,
da pove}a debljinu kolovozne konstrukcije i na taj na~in osposobi kolovoz za prijem
ve}ih optere}enja (stabilnost),
da omogu}i bolje preno{enje optere}enja na trup puta.

Nose}i sloj (gornja podloga)

Ima zadatak da primi saobra}ajno optere}enje od kolovoznog zastora i da ga ravnomerno prenese

na tamponski sloj. Izvodi se ve}e debljine i od manje kvalitetnog materijala nego {to je kolovozni
zastor. Izvodi se od razli~itog materijala u jednom, dva ili tri sloja ~ija ukupna debljina zavisi od:
saobra}ajnog optere}enja, nosivosti trupa puta i vrste materijala od kog se izvodi.

Podloga se izvodi od raznovrsnog materijala kao {to su: lomljeni kamen, tucanik, kamena sitne`,
{ljunkovito peskoviti materijali, betom i sl.

Ona se izra|uje od razli~itog materijala a kvalitet pojedinih slojeva opada po dubini. Gornji sloj
podloge obi~no se izvodi od kvalitetnog materijala uz primenu vezivnog sredstva. Donji sloj
podloge mo`e se izvesti kao za{titni sloj od {ljunka i peska i to je tzv. tamponski sloj.

Kolovozni zastor

Kolovozni zastor je zavr{ni sloj gornjeg stroja puta a naj~e{}e se sastoji od habaju}eg
povr{inskog sloja i veznog sloja. Kod puteva sa manjim saobra}ajnim optere}enjem zastor se
mo`e sastojati samo od habaju}eg sloja. Njegova debljina obi~no iznosi od 2,5cm kod asfaltnog
zastora do 22cm kod kolovoznog zastora od betona.
Kolovozni zastor je izlo`en direktno svim nepovoljnim uticajima saobra}aja i atmosferskih
prilika. Od kolovoznog zastora se zahteva da bude otporan prema vertikalnim silama koje
izazivaju to~kovi vozila, zatim prema tangencijalnim, popre~nim i uzdu`nim silama, izazvanih
centrifugalnom silom ili silom ko~enja itd. Dalje, kolovozni zastor mora biti otporan na
temperaturne promene, atmosferski talog, mraz itd. A da pri svemu tome ima {to manju debljinu,
jer je naskuplji deo kolovozne kosntrukcije. Stoga za izradu kolovoznog zastora mora biti
upotrebljen materijal najboljeg kvaliteta.