TOPLICA

Posle povlaenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila podeljena
izmeu Austro-Ugarske i Bugarske. Granica izmeu ove dve okupacione zone je bila du Velike
Morave od Smedereva do Stalaa, a zatim linijom: Kruevac-Vukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-
Ogote-

Gnjilane-Betina-ar-planina-albanska granica. Zapadno od ove linije je pripalo Austro-Ugarskoj,

a istono Bugarskoj. Ovoj drugoj su jo pripale Vardarska Makedonija, pritinski i prizrenski
okrug. Od okupiranog dela Srbije Bugarska je stvorila dve zone: Moravsku vojno-inspekcijsku
oblast sa seditem u Niu i Makedonsko vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Skoplju.

Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vrile rekvizicije i

konfiskacije imovine stanovnitva. Rekvivirala se stoka, hrana, koa, vuna. Posledice smanjenog
broja goveda i konja odrazile su se na ishranu stanovnitva i smanjenje zasejanih povrina.
Prema izvorima Meunarodnog Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. od gladi je umrlo oko
8.000 lica.

Bugarska je vrila bugarizaciju Srba, ali i Albanaca, Turaka, Grka i Jevreja. Makedonsko
stanovnitvo je tretirano kao bugarsko. Nemaki izvor kae: Bugari ne proputaju da iskoriste
vreme svoje okupacije istone Srbije i Makedonije. Oni su svoju novu upravu uveli bezobzirno i
brutalno... Rad na bugarizaciji karakteriu dva osnovna pravca: unitenje gornjeg i srednjeg sloja
(inteligencije) i nasilno uvoenje bugarskog jezika

U nikom okrugu ubijeno je oko 100 svetenika. Pod izgovorom da ljude alju u Sofiju, Bugari su
vrili streljanja. Tako je u Vranju i okolini ubijeno 3.500 ljudi, a u Surdulici oko 3.000 lica. Uz
zabranu jezika i pisma, Bugari su menjali i imena porodicama, a svi udbenici na srpskom jeziku
su oduzeti od stanovnitva. U srpske crkve su dovoeni bugarski popovi, a srpske ikone su
zamenjivane bugarskim. Na kolskim sveanostima deca su morala da govore kako su
zadovoljna to su ponovo povratila svoju bugarsku nacionalnost. U zarobljenikim logorima
Bugarske poetkom 1917. je bilo 187 srpskih oficira i 31.492 vojnika to je bilo 20,5% svih
zarobljenih Srba od strane neprijateljskih drava.

Svi okupatorski zloini, pljakanja, glad, teror, unitenje bilo kakve nade u spas imali su samo
ogranien uspeh. Ve marta 1916. austro-ugarski izvori su zakljuili da je zabluda misliti kako
Srbi smatraju da su uniteni.

1
Poeci otpora okupatora su bili u formi linog bunta, esto i razbojnitva, ali od jeseni 1916.
otpor je skoro iskljuivo politiki, slobodarski. Prema procenama okupatora bilo je oko 50.000
ljudi sposobnih da nose oruje. Prve komitske ete u Crnoj Gori su organizovali braa Milinko i
Toko Vlahovi, Jovan Radovi i Miljan Drljevi. Prve sukobe sa komitama Austrijanci su imali
ve septembra 1916. Komite su inili uglavnom zaostali, sluajno ili namerno, srpski i crnogorski
vojni obveznici i izleeni ranjenici koji su izbegli zarobljavanje.

Okupator je odmah izvrio odmazdu; streljano je vie ljudi u optinama Bora, Draguica,
Guncati i Bumbarevo Brdo. I na teritoriji pod bugarskom okupacijom takoe su se pojavile
odmetnie grupe. U kopaonikom kraju i okruzima Kruevac i Kosovska Mitrovica dejstvovao je
odred Koste Vojinovia.

O aktiviranju ljudi sposobnih i spremnih za rat u samoj Srbiji mislila je i srpska Vrhovna komanda
Ulaskom Rumunije u rat, general Mihajlo ivkovi, komadant Srpskog dobrovoljakog korpusa u
Odesi, doao je na ideju da prebaci ceo korpus kod Turnu Severina i u datom trenutku ga
aktivira u Timokoj krajini. Taj trenutak je trebao da bude sinhronizovan sa probojem Solunskog
fronta. Dalji razvoj dogaaja, nepovoljan po Rumuniju onemoguio je bilo kakvo dejstvo po
ivkovievom planu.

Srpska Vrhovna komanda je napravila plan o pripremi pobune u Srbiji, ali koja bi planula na njen
znak. Ovaj zadatak je poveren poruniku Kosti Milovanoviu Peancu koji se avionom spustio
kod sela Mehane 28. septembra 1916. Peanac je naiao na problem jer je pobunjeniki pokret
rastao i preduzimao akcije bez njegovog znanja, a on je imao zadatak da pripremi ustanak kada
bude jasno da se Bugari povlae.

Peanac, voen moda linom ambicijom, moda uveren da e do proboja Solunskog fronta
doi vrlo brzo, moda da sauva primat prvog oveka pokreta, tek zajedno sa Kostom
Vojinoviem je obnarodovao proglas poziv na opti ustanak u kome je stojalo da je doao
momenat za osloboenje od germansko-bugarskog jarma.

Krajem 1916. i poetkom 1917. namnoio se veliki broj eta, afirmisao se niz etovoa, a
voene su borbe i arke. U austrijskom izvoru iz januara 1917. pie: U jesen prole godine su na

2
teritoriji vojne uprave u Srbiji uoene dve oblasti u kojima je bilo razbojnitava i etovanja... U
podrujima okruga Kruevac i Kurumlija (ovaj poslednji u oblasti bugarske uprave) dobila su
obelelje sistematski organizovanog ustanka.

Povod za izbijanje pravog ustanka je bilo regrutovanje srpskih mladia u bugarsku vojsku.
Nezadovoljstvo naroda se snano povealo i nalo izraz u sukobima i neredima. etovoe su 21.
februara veale i glasale za ili protiv dizanja ustanka. Jedino je Peanac bio protiv, ali morao
sloiti da se ide na ustanak i da mu bude na elu. Podeljene su i zone odgovornosti: Vojinovi je
bio odreen za Kopaonik i dolinu Ibra, Peanac za Toplicu, Milinko Vlahovi za Vranje, Toko
Vlahovi za Timoku krajinu, a Jovan Radovi za Pirot. U proglasu je kazano da e se dan opteg
ustanka i mesto mobilizacije odrediti kasnije. Karakteristino je da kada su etovoe dole na
teren, ustanak je (spontano) ve bio u toku. To potvruju u neprijateljski izvori; austro-ugarski
vojni atae u Sofiji je znao da se u regionu Prokuplja, Kurumlije, Lebana skoro u pitanju
ustanak.

Krajem februara i poetkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju izmeu reke
Rasine, Kopaonika, June Morave i unisa. I mimo ove teritorije okupator nije bio miran;
odmetnike ete su bile veoma aktivne i uspene kod Knjaevca, Zajeara i Svrljiga. Prvi odgovor
okupatora je bilo brojno jaanje sopstvene vojske, to su izveli prebacivanjem trupa sa
Solunskog, Italijanskog i Istonog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.

Obraun sa ustanicima je poeo 12. marta u reonu Dubci-Zlatari gde su Austrijanci opkolili
13.000 ljudi, borbe su trajale 20 dana. Protiv austro-ugarskih trupa, Vojnovi se prihvatio borbe
kod Blaca, Jankove klisure i Brusa. Vojinovi je imao uspeha te se ceni da su ove bitke bile i
najvee ustanike pobede.

Sa druge strane, Peanac je izbegavao borbe i male komitske ete prebacivao je u neprijateljevu
pozadinu, a braa Vlahovii, pritisnuti od nadmonijeg neprijatelja, povlaili i prelazili u gerilu.
Bugari su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrijanci Kurumliju (16. marta). Jo deset dana je
trajalo slamanje ustanka; 25. marta Bugari su proglasili kraj operacija.

Obraun sa ustanicima je bio svirep. Od 5-6.000 ustanika, polovina je pobijena. Ubijani u stariji
ljudi, ene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je 20.000 ljudi. Peanac i

3
Vlahovi su se sa 2.500 ljudi uspeli skoliniti i izbei smrt.

Bez obzira na sve mere okupatora, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu ni u druge delove Srbije.
Slino je bilo i u Crnoj Gori; etovanje se nastavilo sa prolea 1917. Uz stare ete su nicale nove.
Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i na sever do Negotina. Okupator je opet
vrio odmazdu nad civilnim stanovnitvom. Primenjena je i jedna novina: obrazovane su
takozvane protivete, iji je zadatak bio da goni odreenu etu do unitenja. U etovanju
najuspeniji su bili Vojinovi, Peanac, braa Vlahovii i Jovan Radovi. Meu njima nije bilo
dovoljno saradnje, a izmeu Vojinovia i Peanca su trajala meusobna optuivanja.

Akcije komitskih eta su trajale celu 1917. godinu, bez obzira na rtve. Okupator je uspeo da
nanese osetne gubitke i da likvidira neke voe, a trijumfovao je kada je decembra 1917. kod
sela Grgura ubijen Kosta Vojinovi. Oruani oblik otpora je trajao sve do proboja Solunskog
fronta.

Okupacione snage u Srbiji (u prvom redu Bugarska) tokom cele 1917. godine su vodile surovu
politiku prema srpskom stanovnitvu. Uz sve ve koriene mere, primenjivane su odmazde za
komitske akcije, a nastavljeno je i sa interniranjem civilnog stanovnitva. Sve je to dovodilo do
smanjenja brojnog stanja stanovnitva i njegove privredne snage. Prema podacima Crvenog
krsta Austro-Ugarske, krajem 1917. u Nemakoj je bilo 34.000 srpskih ratnih zarobljenika, u
Austro-Ugarskoj 93.500, a u Bugarskoj 35.000. Prema istom izvoru, broj interniranih civila u
Nemakoj je bio oko 2.000, u Austro-Ugarskoj oko 77.000 , a u Bugarskoj oko 100.000 lica.

http://prokuplje.info/index.php?opti...d=21&Itemid=30

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2...BD%D0%B0%D0%BA

ZAJEAR i KNJAEVAC

Zbog podele Makedonije Bugarska je napala Srbiju 1913. godine. Vodila se bitka na Bregalnici.
etrnaesti puk II poziva se istakao kod Krivolaka, dok se XIV puk I i III poziva borio na frontu
Pirot-Zajear. Bugari su uspeli da preko Kadibogaza uu u Knjaevac jula 1913. i tu ostanu samo
tri dana, a onda su se povukli ostavljajui za sobom pusto.

4
U Prvom svetskom ratu Timoka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915 godine kada
su Bugari poeli napad na Zajear. Borbe su trajale do 29. oktobra 1915. godine, kada su Bugari
uli u Zajear i konano okupirali ove krajeve.

Srpska II armija i konjika brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918. godine
oslobodile su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i poele se sputati u dolinu Timoka.
Knjaevac je osloboen 16. oktobra. U okolini Zajeara, 15. oktobra, seljaci su se digli na ustanak
protiv okupatora, ime su olakali dejstvo srpskih i saveznikih snaga na timokom pravcu.
Nakon niza borbi na prilazima Zajearu iz pravca Knjaevca, Konjika brigada generala Gambete
umarirala je 19. oktobra 1918. godine u Zajear.

Selo Planinica

, ,
, . .

18. 1915. ( ),
.
.

( ).

. , ,
, , .
,
. , .
, .

1915. ,
. ,
, ,
. ,
. 1918.
.

, 1915.
,

5
 18 .
, .
, .

, ,
:

,
. ,
, .
, .
, , ,
. ,
.

,
, , ,
. .
, , ,
. , .
. , ,
, ,
.

,
.

1915. - 1919. . ,
, , ,,
, , .

, ,
.
,
.
. , .
.
.

1916.
.
, . : ,

6
 - .

: -,
, () - ().
. , ,
,
.