NLO 1

ZABLUDE 2
ALTERNATIVNA MEDICINA 3
ASTROLOGIJA 4
PROROANSTVA 5
UDA 6
TEHNIKE OBMANJIVANJA 7
PARAPSIHOLOGIJA 8
NAUKA I PSEUDONAUKA 9
 Voja Antoni

DA LI POSTOJE
STVARI KOJE
NE POSTOJE?

Vodi za kritiko razmiljanje

Beograd, 2000.
Prvo izdanje
oktobar 2000.
ISBN 86-902159-1-3

Recenzenti:
profesor dr Duan Ristanovi
profesor dr Dragan Popadi

Redaktor:
Marijana Anastasijevi

DTP:
Voja Antoni

Dizajn i obrada naslovne strane:

Voja Antoni
Metropolis - Beograd
Foto: Slavomir Mateji

Izdava:
Voja Antoni,
e-mail: vant@paralax.co.yu
vantonic@sezampro.yu

Elektronski slog:
Kua tampe - Zemun

tampa:
Publikum - Beograd

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu

knjigu uputite autoru i izdavau putem elektronske pote na adresu
vant@paralax.co.yu
Na sajtu http://www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvo-
rena javna diskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obrauju.
 SADRAJ

Re autora ....................................................................................................... 1
Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj? ............................................. 2
Ima li smisla iveti bez verovanja? ........................................................... 3
emu visak uz knjigu? ................................................................................ 4
Sistem verovanja i sistem vrednosti ......................................................... 4
Predgovor ........................................................................................................ 6
Uz malu pomo mojih prijatelja ................................................................ 8

1. NEIDENTIFIKOVANI LETEI OBJEKTI ..................................... 11

Utakmica koja jo uvek traje .................................................................... 14
injenice koje idu u prilog UFOlozima ................................................. 15
Logika radi za skeptike ............................................................................. 16
Zamke u koje UFOlozi najee padaju ................................................. 17
Postupak analize fotografija NLO-a ....................................................... 20
Hajde da se naalimo ................................................................................. 22
Rozvel - najvea NLO misterija ............................................................... 24
Probijanje zida utanja ili poetak obmane? .......................................... 25
Otkud se pojavio film? .............................................................................. 27
ta je projekat Mogul? ............................................................................... 29
Epilog ........................................................................................................... 30
Oblast koja ne postoji ................................................................................ 32
ivi prenos sa Marsa .................................................................................. 35
ta ima novo u gradu? .............................................................................. 39
Dokaz meren milionitim delovima milimetra ....................................... 40
Mit o dolasku stranaca .............................................................................. 42
ta dalje? ...................................................................................................... 44
2. ZABLUDE ................................................................................................... 47

Perpetuum mobile ....................................................................................... 48

Reenja sa mnogo prednosti i samo jednom manom ........................... 48
1. Besplatna energija iz esme .................................................................. 49
2. Podvodni ringipil: US patent 3918827 od 11.11.1978 ...................... 50
3. ta je ovo (a uz to i ne radi): US patent 5146798 od 15.09.1992 ...... 50
4. to vie, to bolje: US patent 4698516 od 16.10.1987 ........................... 51
5. Motor budunosti: US patent 4151431 od 24.04.1979 ....................... 52
Perpetuum mobile u ekonomiji ............................................................... 54
Lanac razapet izmeu upljeg i praznog ............................................... 54
Opasnosti geometrijske progresije .......................................................... 55
avo mora da doe po svoje ................................................................... 57
Ko ui - znae, ko tedi - nastradae ....................................................... 58
Kockarske zablude ....................................................................................... 60
7 od 39? Nita lake! .................................................................................. 62
Igra protiv osvedoenog prevaranta ....................................................... 63
Da li je mobilni telefon tihi ubica? .......................................................... 65
Nije svako zraenje opasno ...................................................................... 65
Vodovi za napajanje elektrinom energijom ......................................... 67
Televizor i kompjuterski monitor ............................................................ 68
Mobilni telefon ........................................................................................... 69
Zakljuak ..................................................................................................... 70
Ko koristi 10% mozga? ............................................................................... 71
Pun Mesec i lunarni efekat ........................................................................ 73
Stoti majmun ................................................................................................. 75
Jo neke zablude .......................................................................................... 78
Da li su alfa talasi generator kreativnosti? ............................................. 78
Je li mogue hodati po vatri? .................................................................... 79
Moe li muva da leti? ................................................................................ 80
Da li je Mocart genijalni terapeut? ........................................................... 80
ta se dokazuje patentom? ....................................................................... 81
Da li je bermudski trougao ukleto mesto? ............................................. 81
Ima li zombi duu? .................................................................................... 83
Kakva je veza izmeu crne make i nesree? ....................................... 84
3. ALTERNATIVNA MEDICINA ........................................................... 85
Zato lekari ne ele saradnju? ................................................................. 92
Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka ............................... 92
Funkcija stvara organ ................................................................................ 94
udesni placebo ........................................................................................ 94
Kako prepoznati alternativni pristup? .................................................... 96
Pare i ivot umesto Pare ili ivot .................................................... 102
Da li ajkule obolevaju od raka? ............................................................. 103
Pljakai zdravlja ..................................................................................... 105
Fraze koje pobeuju ................................................................................. 108
Neke od grana alternativne medicine ................................................ 110
Bioenergija ................................................................................................ 110
Car je go ................................................................................................. 112
Kirilijanova fotografija ............................................................................ 114
Homeopatija .............................................................................................. 117
Akupunktura ........................................................................................... 122
Dijagnostike obmane ............................................................................. 129
Hipnoza ..................................................................................................... 133
Urinoterapija ............................................................................................ 136
Aromaterapija .......................................................................................... 139
Magnetoterapija ...................................................................................... 140
Terapija kristalima ................................................................................... 142
Alternativna psihoterapija ...................................................................... 147

4. ASTROLOGIJA ...................................................................................... 149

Astronomija i astrologija ......................................................................... 151
Tipovi astrologije ...................................................................................... 152
Principi delovanja astrolokih sila ........................................................ 153
Kad dobijemo duu, dobili smo i sudbinu .......................................... 153
Svemir iz ablje perspektive .................................................................. 155
ta su sazvea? ...................................................................................... 156
Precesija ..................................................................................................... 158
Tropska i sideralna astrologija .............................................................. 161
ta je to Novo doba? ........................................................................... 162
ta bi o astrologiji rekla nauka ............................................................. 164
Dobra vest se iri svemirom .................................................................. 165
Blizanci nam otkrivaju tajne .................................................................. 166
 Vreme i mesto roenja ............................................................................ 167
Sportski ampioni i efekat Marsa ......................................................... 170
Astrologija u eliji smrti .......................................................................... 173
Prognoze u osvit rata ............................................................................... 175
Prosto pitanje: kako? ............................................................................... 177
Epilog ........................................................................................................ 178

5. PROROANSTVA ............................................................................... 181

Biblijska proroanstva .............................................................................. 183

Neproroanstva ....................................................................................... 184
Neispunjena proroanstva .................................................................... 185
Ko je govorio kroz proroke? .................................................................. 190
Smak sveta .................................................................................................. 192
Nostradamusova proroanstva ............................................................. 198
Kremansko proroanstvo ........................................................................ 202
Autorska sloboda ili ignorisanje injenica ........................................... 202
Milo Tarabi ............................................................................................ 205
Mitar Tarabi ............................................................................................ 207
Na licu mesta ........................................................................................... 211
Savremeni proroci ..................................................................................... 214
Lav German ........................................................................................... 214
Efekat Dikson ........................................................................................ 216
Nije teko postati prorok ....................................................................... 217

6. UDA ........................................................................................................ 219

Jesu li maioniari udotvorci? ............................................................. 220
Crna i bela magija .................................................................................... 223
Mistika logika ......................................................................................... 224
Simpatetika magija ................................................................................. 225
Uri Geler ....................................................................................................... 227
Sai Baba ....................................................................................................... 231
1. Svemo i sveznanje ............................................................................. 231
2. Sposobnost vaskrsenja ........................................................................ 232
3. Telepatsko znanje ................................................................................. 233
4. Materijalizacija ..................................................................................... 235
 5. Spontano izvedena uda .................................................................... 236
6. Neobjanjiva izleenja ......................................................................... 238
7. Ispunjenje proroanstva ..................................................................... 240
Da li se uda deavaju? ........................................................................... 242

7. TEHNIKE OBMANJIVANJA .......................................................... 243

Vidovnjaci .................................................................................................... 246

lag na torti: kako uloviti detalje .......................................................... 248
Barnumov (ili Forerov) efekat ............................................................... 250
Postanite i vi vidovnjak .......................................................................... 253
Raljari .......................................................................................................... 255
Nauka sa najvie teorija .......................................................................... 258
Da li raljarstvo radi? .......................................................................... 259
Interpretacija rezultata ............................................................................ 261
Ralje za 21. vek ....................................................................................... 265
Ideomotorni efekat ................................................................................... 268
Zato ne bismo pokuali sami? ............................................................. 268
Ouija tabla .................................................................................................. 271
Kako zaraditi milion dolara ................................................................... 273

8. PARAPSIHOLOGIJA .......................................................................... 277

Paranauka u svetu i kod nas .................................................................. 279
Telepatija i vidovitost ................................................................................ 283
Kako proveriti sposobnost telepatije ..................................................... 283
Eksperiment Ganzfeld ......................................................................... 286
Oseam da me neko posmatra .............................................................. 288
ta bi bilo kad bi bilo .............................................................................. 289
Telekineza i psihokineza ......................................................................... 290
Snovi .............................................................................................................. 293
etnja izvan tela ........................................................................................ 297
ta kau kritiari parapsihologije ......................................................... 300
9. NAUKA I PSEUDONAUKA ........................................................... 301
Znaaj dokaza .......................................................................................... 303
Gde je Istina? ........................................................................................... 304
Nauni metod .......................................................................................... 305
Ko je ko ..................................................................................................... 306
Pseudonauka .............................................................................................. 310
Pseudonauka odozdo i odozgo ...................................................... 312
Prevarant protiv prevaranta ................................................................. 314
Vetina kritikog razmiljanja ................................................................ 317
1. Oborivost .............................................................................................. 318
2. Logika .................................................................................................... 320
3. Sveobuhvatnost .................................................................................... 322
4. Potenje ................................................................................................. 323
5. Ponovljivost .......................................................................................... 324
6. Dovoljnost ............................................................................................ 325
Mehanizmi verovanja ............................................................................... 327
Ignorisanje matematike .......................................................................... 327
Ignorisanje psihologije ........................................................................... 328
Naivnost .................................................................................................... 330
Zatvorenost uma ..................................................................................... 331
Lino iskustvo .......................................................................................... 332
Pomeranje prioriteta ............................................................................... 333
Informaciono zagaenje ......................................................................... 334
Lakovernost .............................................................................................. 334
Okamova otrica ........................................................................................ 335
Ko je pojeo trenje? .................................................................................. 336
Malo matematike ....................................................................................... 337
Od pogrene procene do verovanja ...................................................... 338
Gausova kriva ............................................................................................. 340
Kako lagati uz pomo statistike ............................................................ 342
Kvantna mehanika .................................................................................... 344
Talas, estica ili i jedno i drugo? ............................................................ 345
Ajntajnova propala ideja ....................................................................... 345
Maka je, hvala na pitanju, iva i zdrava... i mrtva ........................... 346
Teorija Mnogo svetova ....................................................................... 348
Koji je odgovor na sve ove paradokse? ................................................ 349
Dva fronta traganja za istinom .............................................................. 350
Umesto epiloga .......................................................................................... 353
- Kaem ti da je uzaludno traiti ivot na put koji nema srca...
- Ali kako zna kad neki put nema srca, don Huane?
- Svako bi to znao. Nevolja je u tome to niko ne postavlja to
pitanje, a kad ovek najzad uvidi da je poao putem bez
srca, tad je taj put spreman da ga ubije. U to vreme veoma
mali broj ljudi moe da zastane i razmisli, pa da nastavi put.
- Na koji nain treba da postavim to pitanje, don Huane?
- Samo ga postavi.

Karlos Kastaneda, Uenje Don Huana

 RE AUTORA
s ove strane onostranog

Imao sam nepunih est godina kad sam se teko razboleo. Dugo sam bio u
kritinom stanju, a jedina moja seanja na to vezana su za dugi oporavak u
bolnici. Postoji ipak neto ega se dobro seam: na bolniki prozor esto mi je
dolazio beli golub kome je oko noge bilo vezano pare crvenog konca. Tokom
jedne posete, rekao sam majci i baki za goluba i tada mi je baka, inae pobo-
na ena, rekla da je ona vezala koni za njegovu nogu i da me sada taj go-
lub uva. Ja sam joj verovao i oseao se sigurnijim kad je on bio na prozoru.
Ubrzo sam poeo da ustajem i da ga hranim mrvicama hleba.
Mnogo kasnije, majka mi je priala da je baka do kraja verovala da je taj
golub bio moj uvar i da njemu dugujem ivot. Niko nije ni pokuao da je ra-
zuveri, jer je ljubav izmeu starijih osoba i unuia svetinja u koju se ne dira.
Od tada je prolo mnogo godina. U jesen 1994, graanski rat besneo je
u Bosni. Mada u njemu nisam direktno uestvovao, sticajem okolnosti naao
sam se u jednoj vojnoj jedinici gde mi je posao bio da osposobim i pustim u
pogon neke zaplenjene radio - ureaje. Stigao sam vojnim dipom kasno no-
u i, poto su ureaji bili u kui, na oko pola kilometra od garnizona, tu sam
se i smestio. Bio sam jedini stanar pored jednog vojnika i oficira koji su treba-
li da mi pomognu u poslu.
U vojsci se rano ustaje. Kad su moji domaini videli sa koliko napora
sam se probudio, obeali su mi jaku kafu. Izaao sam u dvorite, seo za ba-
tenski sto i ekajui kafu pokuao da shvatim gde sam se zatekao. Bili smo u
podnoju planine, daleko od grada. Jutro je bilo svee i ponegde je jo bilo
magle. U ratno vreme, kad uas postane deo svakodnevnice, oveka moe da
utei pomisao da postoji neto to je jae od ljudske gluposti: sunce koje ne-
kim udom jo uvek greje, nebo koje je ipak plavo i drvee koje i dalje lista i
donosi plodove.
Iza niske ograde bila je njiva sa nekoliko stabala ljive. Rodile su i pre-
rodile; metani su, verovatno, bili u izbeglitvu pa nikoga nije bilo da ih be-
re. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo ljive, ali tada sam osetio elju da ih
naberem i podelim sa svojim domainima.

1
 Napravio sam nekoliko koraka i stao kao ukopan. Iznad moje glave pre-
leteo je beli golub i sleteo na ogradu ispred mene. Nisam mogao da verujem
oima: oko noge bio mu je vezan crveni konac! Bio sam zbunjen kao nikada.
Hteo sam nekome da ga pokaem, upro sam prstom u njega i okrenuo se, ali
u dvoritu sam bio sam. Dugo sam ga gledao, neodluan ta da uradim. On
je izvijao glavu i gledao me jednim pa drugim okom, kao da je hteo neto da
mi kae. Pribliavao sam mu se korak po korak, da ga ne bih uplaio. Kad
sam stigao dovoljno blizu da mogu da ga dodirnem, vrata iza mojih lea su
se otvorila i oficir je viknuo: Ne idi iza ograde, tu je minsko polje!

Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj?

Prosto da prostije ne moe biti: sve sam izmislio.
Koliko puta je svako od nas uo slinu priu? A priznanje da je izmilje-
na? I ta nas navodi na to da rado verujemo da je ceo svet poeo da funkci-
onie po nemoguim pravilima, a odbijamo da sasluamo glas razuma koji za
svaku pojavu nudi i racionalno objanjenje?
Prvi razlog verovatno je taj to svi vie volimo da budemo uspeno za-
vedeni nego da se suoimo sa povrnou svakodnevnog ivota. Ako smo
nekome ve poklonili poverenje, rado emo uiniti sve da mu pomognemo
da ga odri, ak i kad pone da ga zloupotrebljava. U suprotnom, morali bi-
smo da priznamo da smo prevareni. Ova naa saradnja sa osobom koja
prodaje maglu vaan je inilac na koji raunaju imaoci natprirodnih moi.
Drugo, svi smo mi emotivna bia i ukljuivanje intimnih inilaca u rad-
nju (deca, voljene osobe, roditelji) smatra se nespojivim sa obmanjivanjem.
Pominjanje tako svetih stvari garancija je da se celoj stvari pristupa iskreno i
bez elje za zloupotrebom. Ovo naroito dobro znaju nadrilekari koji e nam
lako izvui i poslednju paru kad je neko od naih dragih teko bolestan.
Celog ivota neko nas zasipa neistinama da bi nas naveo da dobrovolj-
no radimo za njega. Svi smo pravili prve korake u ivotu uz prie da u po-
drumima ive strana bia, kako bismo bili posluniji i laki za uvanje. U
vojsci postajemo rtve psihoze straha i uverenja da su svi oko nas neprijate-
lji, jer emo tako manje razmiljati i biemo oprezniji. Kasnije sluamo patri-
otske prie iz kojih proizilazi da je najvea ast dati ivot za domovinu i da
je to vanije nego sauvati ga za sebe i svoju porodicu.
Zato nije nikakvo udo to postajemo rtve ljudi koji su eksploataciju
usavrili do te mere da se svi utrkujemo i strpljivo ekamo u redu kako bi-
smo platili za to to emo od njih dobiti. Alatka kojom oni ovo rade je vero-
vanje u onostrane sile, u nepostojee pojave i u mitska bia. Oni e nas,

2
naravno za pristojnu novanu naknadu, osloboditi od uroka, rei nam
neke tajne koje nama nisu ali njima jesu dostupne, ili e nas ak uveriti da
treba da upravljaju naim ivotima i da umesto nas donose vane odluke.
Onoga trenutka kad na to pristanemo, mi se ve nalazimo u njihovoj vlasti.
Da bih bolje odslikao ta pod ovom vlau podrazumevam, posluiu
se jednim dogaajem. Ovoga puta istinitim, a ne izmiljenim.
Sedeo sam na terasi restorana na morskoj obali i pio kafu. Jutarnji mor-
ski ambijent bio je savren, jedino to ga je remetilo bila je grupa cigania
koji su neumorno obilazili stolove i proknjiavali goste (da ne kaem pro-
sili). ak i kad bi im neko dao novac, time ne bi otkupio mir i slobodu nego
bi oni tek tada navaljivali, traei jo. ekalo se samo da najnervozniji gost
eksplodira, to se uskoro i dogodilo; svoj bes iskalio je na kelneru, grubo
mu zamerivi to ne udalji grupu koja prosi. Odgovor kelnera bio je kratak i
indikativan: Ne smem, jer kunu.
Tako je grupa nejake dece potinila sebi kelnera, upotrebivi njegovo ve-
rovanje u kletvu. Mada toga moda nije bio ni svestan, on se nalazio pod nji-
hovom nevidljivom vlau. Ovaj primer je bezazlen, ali ima i mnogo ozbiljni-
jih, ak i stranih primera u kojima su ljudi ostali bez imovine, slobode,
zdravlja, pa i ivota samo zato to nisu umeli da razmiljaju kritiki i to su
dozvolili nekome da zloupotrebi njihovo verovanje u nepostojee sile.

Ima li smisla iveti bez verovanja?

U narodu (ne samo naem) uvreeno je miljenje da onaj ko ne veruje u nat-
prirodne stvari ne veruje ni u ta. Duha imaju samo oni koji ive duhovnim
ivotom, a oni koji ne prihvataju takva verovanja dobijaju pogrdan epitet ne-
vernici.
Zaista, ta ostaje ljudima koji radije veruju svojim oima nego vraara-
ma, astrolozima, nadrilekarima, raljarima? Da li je njihov ivot siromaan,
lien duha, jesu li ti ljudi uskraeni za neto? Jesu li oni emocionalno hladni,
previe racionalni, neinteresantni? Ima li uopte smisla iveti bez ovakvih
verovanja?
ovek koji ini smislene stvari, provee ivot koji ima smisla. ivot je
neinteresantan samo ljudima koji su i sami neinteresantni; verovanje u
besmislene i nepostojee stvari moe da im oduzme vreme i da im suzi pros-
tor za neto to bi moda moglo da ih duhovno obogati. Samo slobodan
ovek moe da uiva u jednostavnom zadovoljstvu kao to je etnja obalom
reke, itanje dobre knjige, podizanje dece ili stvaralaki rad. Njemu nije
potrebna magija da bi pokrenuo svoje duhovno bie.

3
emu visak uz knjigu?
Uz ovu knjigu, kao poklon dobili ste i raljarski visak. Nije li to neobino,
da najpre iznosimo argumentaciju koja obara sve teorije po kojima visak ra-
di i da onda uzmemo u ruku isti taj visak i igramo se s njim? Ovo bi zaista
bio udan potez kad bi taj visak pripadao samo raljarima, ali u poglavlju Te-
hnike obmanjivanja / Ideomotorni efekat opisujemo psiholoki mehanizam koji
pokree visak ne samo u rukama raljara, nego i u rukama svakog od nas. I
to pod uticajem sila koje nemaju nikakve veze sa podzemnim vodama ili
nepostojeim tetnim zracima nego psihikih sila u naem nesvesnom
biu, a njihovo objanjenje je jo izazovnije i uzbudljivije. Tako emo sim-
bolino potvrditi tezu o kojoj smo upravo govorili, da ako ne prihvatimo
jedno verovanje, neemo biti duhovno siromaniji nego emo osloboditi polje
za drugo verovanje, u delatnosti i stvari koje zaista mogu da nas duhovno
obogate. Isti taj visak, ako se upotrebi bez predrasuda i mistifikacija, pomoi
e nam da zavirimo u nau podsvest i da doznamo nae tajne elje ili da
rasvetlimo sebi odnos prema nekim osobama i predmetima.

Sistem verovanja i sistem vrednosti

ivot posle smrti, Tajne vaeg dlana, Ezoterina astrologija, Ruke koje lee,
Poruke zagrobnog ivota, Tajne stepena zodijaka... ovo je samo mali broj naslo-
va od nekoliko stotina knjiga koje se nude poklonicima savremenog sujever-
ja. Stie se utisak da itaocu nije ostavljena mogunost da ne veruje u para-
normalne pojave, jer ne postoji ni jedna knjiga koja bi, kao protivtea nave-
denim naslovima, pruila pogled iz suprotnog ugla. Kao da su se svi borci
za racionalan pogled na svet predali i priznali poraz od raznih mistika i
strunjaka za lov na ljude u nevolji.
ta je razlog ovome? Da li to to u ovim dramatinim godinama teke
ekonomske i politike krize dolazi do pojave koju zovemo pomeranje siste-
ma vrednosti, kad se priznati ljudski kvaliteti (znanje, kreativnost, plemeni-
tost, potenje) zanemaruju na raun osobina zasnovanih na sebinosti? Ili to
to su mnoge unesreene porodice prinuene da napuste mesta u kojima su
ivele i da promene sredinu, ne uspevajui da ouvaju svoje navike i folklor-
ne obiaje, a ni da prihvate kulturu sredine u kojoj su se zatekli? Ovu prazni-
nu kod njih popunjavaju prepredeni ljudi koji tuu nesreu koriste da bi bez
mnogo truda ostvarili materijalnu korist.
Nimalo sluajno, isto krizno vreme praeno je i porastom verovanja u
natprirodne sile. U nemogunosti da pronau spas u ovozemaljskom svetu i
u racionalnom nainu razmiljanja, nesreni ljudi trae izlaz u ezoterinom

4
pogledu na ivot i u okultnim delatnostima. I ne samo da tu ne nalaze spas,
nego upadaju u zamke raznih mistika koji im skupo naplauju svoje obma-
ne. U ovome im pomau i mediji, koji su takoe na udaru krize pa ustupaju
prostor svakome ko je u stanju da to plati. Tako se stvara kolo u kome izvor-
ni ljudski kvaliteti tonu sve dublje, a na povrinu isplivava zlo.
Cilj ove knjige nije da menja neto u ta neko veruje. To je lino pravo
svakog od nas i niko ne moe da nam ga oduzme. Mnogo je vanije da razvi-
jemo oseaj koji e nam rei gde prestaje verovanje a gde poinje zloupotre-
ba verovanja. Korak je samo jedan, najee neprimetan; da bismo mogli da
ga izbegnemo, moramo da razmiljamo kritiki, a to znai da razmiljamo
jasno, precizno, bez predrasuda i da napravimo razliku izmeu verovanja za
svoje zadovoljstvo i verovanja na koje nas je naveo neko drugi da bi zado-
voljio svoje interese. Ako ova knjiga moe da pomogne u tome, onda je
opravdala trud uloen u njeno stvaranje.

5
 PREDGOVOR

Sve to nije oduvek postojalo nee zauvek ni opstajati, uveravaju nas filozofi.
Tako i sopstvenu smrtnost, kao neto to je neminovno, prihvatamo gotovo
ravnoduno. Naunici tvrde da e i Sunce vremenom ostareti i umreti, a sa
njim i naa planeta. Razumno je pretpostaviti da i naa vrsta, ako je ve neka-
da nastala, takoe ima svoj ivot pa time i smrt. Ima li onda i detinjstvo,
deatvo, mladost, zrelost i starost? Ako ima, na kom smo sada uzrastu?
Kakvom bismo se odgovoru najvie obradovali? Verovatno bi mnogi,
po analogiji iz sopstvenog ivota, odabrali neki od ranijih perioda, moda
tinejdersko doba? Da li smo, po svom kolektivnom biu, najsliniji ovom
uzrastu?
Mladim ljudima prilii da pomalo ive u budunosti, da veruju kako je
srea mogua im se otklone smetnje koje stvarnost iznova namee. Samo u
mladosti svaki novi dan bolji je od prethodnog. Mladog oveka, i pored fasci-
nantnih stvari koje postoje, uglavnom vie zanimaju stvari koje se mogu jedi-
no zamisliti. Mi, zapravo, vie volimo da sluamo bajke nego to smo sprem-
ni da prihvatimo ivot kao nizbrdicu. Ne bismo se odrekli deakog poima-
nja pravde ili naivnog verovanja u istinu. Ne brinemo o stvarima o kojima
treba brinuti, ve o onima o kojima ne bi trebalo. Ovakav optimistiki pomak
svesti ini nam ivot podnoljivijim. Svako od nas i dalje je, makar koliko,
sujeveran, lakomislen, povodljiv, naivan...
oveanstvo je mlado i po drugim osnovama. Prosena starost svih
ivih ljudi, zbog visokog nataliteta na nivou planete, takoe odraava ovaj
uzrast. Mladi smo i zbog toga to su nam jo uvek neophodni politiari,
rukovodioci, idoli, pa i pripadnost raznim kolektivima; od plemena i nacija,
pa sve do navijaa sportskih klubova. Kad oveanstvo dovoljno odraste,
postae nemogua i sama vlast, ma koje vrste. Zrelom oveanstvu nisu neo-
phodni roditelji, a jo manje su potrebni tutori.
Nesposobni za istinsko potovanje, skloniji smo strahopotovanju, pa
stvaramo i takve religiozne autoritete. Gluposti koje smo kao vrsta uinili
ratovima i nasiljem, jedino se mogu objasniti kao nepromiljenost. Ponaanje
svake malo vee grupe ljudi, redovno je ispod ponaanja gotovo bilo kog nje-
nog pojedinca. Kada smo deo gomile, oslobaaju se neke od konica koje
smo sopstvenim obrazovanjem, vaspitanjem i odrastanjem ve stekli i tako
prerasli uzrast kome, kao vrsta, pripadamo.

6
 Ono to je oveanstvo stvorilo, stvorili su najpre oni najstariji medu
nama. Uz nau pomo, naravno. Ali nam je veina ugodnih dostignua data
onako kako to roditelji omoguavaju svojoj deci. Otuda i toliki raskorak iz-
meu onoga to smo postigli i onoga to uistinu jesmo. Tako je mogue objas-
niti kanjenje tzv. duhovnog ivota kao posledice odrastanja, i materijalnih
dostignua, koje su posledica nataloene marljivosti. Mi smo poput dece koja
su otkrila gde njihovi roditelji dre novac i koje su najbolje knjige u tatinoj
dosadnoj biblioteci. Ali, nau nezrelu kolektivnu linost jo uvek privlae
stvari koje ne postoje.

Dejan Balinda

7
Uz malu pomo mojih prijatelja
Nekoliko ljudi zasluuje moju zahvalnost za nesebinu pomo koju su mi
pruali dok sam radio na ovoj knjizi. Osim to su me podrali u ideji da ot-
vorim front za borbu koju tek zapoinjem ovom knjigom, svako je pronaao
jo po neki nain da mi pomogne. To su:
Profesor dr Duan Ristanovi, s kojim sam neprekidno vodio ivu i
konstruktivnu raspravu. Mada sam od njega, kao profesora biofizike, zatra-
io samo struni stav povodom jednog univerzitetskog udbenika, neoeki-
vano sam dobio dragocenog saradnika i konsultanta za mnoge teme, poev
od medicine pa do teorije kvanta. Dr Ristanovi je jedan od retkih profesora
koji dozvoljavaju i miljenje koje se razlikuje od njihovog pa mi je, umesto da
mi namee svoj stav, pomogao da sam pronaem meru u najosetljivijem
pitanju - odreivanju granice izmeu religije i savremenog sujeverja. Tako mi
je u poglavlju o Biblijskim proroanstvima samo naznaio da on kao pravo-
slavni hrianin ne prihvata takav pristup kritikoj analizi Biblije, ali mi ni tu
nije uskratio svoju pomo oko stilske korekture teksta.
Profesor dr Dragan Popadi, jedini aktivista na polju borbe protiv sa-
vremenog sujeverja koga sam do sada imao prilike da upoznam. Uz to strp-
ljiv i dragocen sagovornik za struna pitanja koja objanjavaju psiholoki me-
hanizam i ljudsku potrebu da se veruje u paranormalno. Kad se utire put po
neutabanoj stazi, kao to je kod nas borba protiv zloupotrebe verovanja u
natprirodno, od velikog znaaja je pomo i podrka ovako uvaenog i stru-
nog istomiljenika.
Profesor dr arko Kora, iva enciklopedija za teme koje izuava para-
psihologija i za dela svetskih autora koji su je obraivali. Profesor Kora mi
je pruio na raspolaganje vrednu kolekciju knjiga iz ove oblasti.
Profesor Aleksandar Mandi, koji je nesebino podelio sa mnom svoje
veliko iskustvo i vetinu komunikacije sa italakim auditorijumom.
Dejan Balinda, iji analitiki duh i odmerenost u diskusiji mogu da
budu dobar primer svakome ko eli da izgradi svoj stil obraanja publici.
Osim to je svaki put bio od pomoi kad sam eleo da prodiskutujem neki
stav ili gledite izneto u ovoj knjizi, od njega sam nauio i neka zlatna pravi-
la, mada esto nije bio ni svestan toga da ih je izgovorio. Recimo, da kod sa-
govornika (ili itaoca) ne treba ostaviti utisak da neto zna, nego da ima ta
da kae.
Marijana Anastasijevi, koja nije alila vremena i truda da mi pomogne
oko finalne gramatike i stilske korekture teksta.

8
 Nenad Veljkovi, ovek za koga nema tajni kad treba pronai neki po-
datak, knjigu ili kad treba sklopiti kontakt sa ljudima. Bez tog njegovog dara,
mnoga gvozdena vrata ostala bi zatvorena i posao oko pripreme rukopisa
bio bi mnogo tei.
Korisnici kompjuterske mree Sezam Pro s kojima sam, u konferenciji
Civilizacija, preko monitora i kompjuterske tastature esto lomio koplja po
pitanjima koja obrauje ova knjiga. Mada sam ovde imao malo istomiljeni-
ka i mnogo oponenata, vatrena diskusija sa nevidljivim sagovornicima po-
mogla mi je da izotrim svoje stavove i da svaki pojedinano podvrgnem
proveri uivo.