Raunarske mree

Mreni hardver i softver

1
 Uvod
Osnovni elementi raunarske mrene komunikacije
komunikacioni kanal (vod)
hardver raunara
operativni sistem
korisniki procesi (aplikacije)

2
 Mrena oprema

Komunikacija krajnjih vorova moe biti

Posredna - odvija se preko jednostavnih mrenih ureaja koji se
sastoje od hardvera sa ugraenim funkcijama i interfejsima
Preko kompleksnih mrenih ureaja koji u sebi sadre
specijalizovani mreni operativni sistem
Pasivna mrena oprema
Komunikacioni kanali i elementi koji ih povezuju sa mrenim
interfejsima raunara/ureaja
Aktivna mrena oprema
Mreni ureaji koji u sebi sadre i hardver/firmver/softver sposoban
za analizu i modifikaciju noseih signala

3
 Pasivna oprema

Pasivna mrena oprema

utinice
kablovi
paneli za prespajanje i za
zavravanje kablova (patch panel)
kablovi za prespajanje (patch cabel)
rek ormani
kanalice za voenje kabla
...

4
19 rek
 Kablovi

Kablovi
Najraireniji nain povezivanja mree
Osnovne vrste kabla:
koaksijalni kablovi
kablovi sa upredenim paricama (twistedpair)
optiki kablovi

5
 Kablovi

Vani parametri kabla:

binarni protok
pouzdanost kabla
maksimalna duina izmeu vorova
zatita od elektrinih smetnji
poduno slabljenje
tolerancije u oteanim uslovima rada
cena i opta raspoloivost kabla
lako povezivanje i odravanje
...
6
 Koaksijalni kablovi
Koaksijalni kablovi
Jeftini
iroko primenjivi

Spoljanji omota Izolacija (PVC, teflon)

irm od upletenog Bakarni provodnik

bakra ili aluminijuma

7
 Koaksijalni kablovi

BNC konektori

10BASE2 kabl 10BASE2 kabl 10BASE2 BNC

sa BNC konektorom sa BNC T konektorom zavretak konektora

8
 Koaksijalni kablovi
Kategorije

Kategorija Impedansa primena

RG-59 75 W Kablovski TV
RG-58 50 W Thin Ethernet
RG-11 50 W Thick Ethernet

9
 Koaksijalni kablovi
Primena

Koaksijalni
kablovi

10
 UTP kablovi

Upredene parice - twisted pair cable

Konektor RJ45 i utinica

UTP,
FTP,
STP. 11
 UTP kablovi

(a) kategorija 3 UTP

(b) kategorija 5 UTP

12
 UTP kablovi

Raspored ica u
vezivanju
konektora sa
kablom je utvren
standardom 568A
i 568B

13
 UTP kablovi

Cat 3

Cat 3 ili Cat 5

14
 UTP kablovi

Primena:
ADSL
Ethernet mree
- 10BASE-T
- 100BASE-TX
- 1000BASE-T
- 1000BASE-TX (Cat5e)

15
 Optiki kablovi

Princip rada

16
 Optiki kablovi

Optiki kablovi
Malo slabljenje jezgro
omota

Visoka bitska brzina omota

17
 Optiki kablovi
Vrste

Multimode

Multimode

Singlemode

18
 Optiki kablovi
Konektori

MIC (FDDI) connector LuxCis connector SC connector

FC connector LC connector TOSLINK connector

19
ST connector
 Optika vs. UTP

Imunost na EM interferencije
Nema presluavanja
Umanjena je potreba za detekcijom i korekcijom
greke
Velika rastojanja kod povezivanja
Nema podunog slabljenja
Laka proirivost mrea
Omoguava kombinovanje razliitih servisa:
Internet, telefonija, TV,
20
 Kabliranje

Strukturno kabliranje
Jedinstven kablovski sistem za sve instalacije kojima se prenose
informacije u propusnom opsegu do 600 MHz
Osim kvalitetnog prenosa podataka, ovim sistemom se moe
obavljati i prenos
telefonskih, video, upravljakih i alarmnih signala
Realizacija se vri na tri hijerarhijska nivoa:
Kabliranje kampusa (kabliranje izmeu vie bliskih poslovnih zgrada
- Campus Distribution CD);
Kabliranje kime (vertikalno kabliranje - building distribution - BD);
Horizontalno kabliranje (kabliranje spratova - Floor Distribution FD)

21
Strukturno kabliranje

22
 Kabliranje

Strukturno kabliranje - standardi

ISO/IEC 11801 (jul 1995.)
EN50173 (avgust 1995.),
EIA/TIA 568A (oktobar 1995.)
Jedini interfejs ka korisniku je zidna utinica sa RJ 45
Kablovski sistem se vodi do odgovarajuih razdelnika i
aktivnih ureaja (telefonske centrale ili LAN switch-eva)
Prekonfiguracija mree se postie na razdelnicima
Npr. pri promeni kancelarije

23
 Kabliranje
Strukturno kabliranje - standardi
TIA/EIA-568
podsistem strukturnog kabliranja telekomunikacionog oienja u
poslovnim zgradama (Commercial Building Telecommunications
Cabling Standard)

TIA/EIA-569
Osnove dizajna podsistema telekomunikacionog oienja
(Commercial Bulding Standard for Telecommunications Pathways
and Spaces)

TIA/EIA-606
Administracija, oznaavanje i obeleavanje telekomunikacione
infrastrukture (Administration Standard for the Telecommunications
Infrastructure of Commercial Building)

TIA TSB 567

Atest strukturiranog kablovksog sistema
(System Test for Structured Cabling)
24
 Kabliranje

Primer sistema strukturnog kabliranja

25
 Kabliranje

Kanalice Plastino crevo Plafonske voice kablova

Raspredanje parica Radijus savijanja kabla Grupisanje kablova

26
 Kabliranje

Zahtevi kod horizontalnog kabliranja:

Promene u mrei (premetanje mrene opreme, radnih mesta
korisnika...)
Odravanje (jednostavnost i pristupanost)
Oprema (treba da zadovolji promene i proirenja u budunosti)
Aplikacije. Treba ispitati koje se aplikacije koriste u mrei i koje e
se korititi u budunisti kako bi obezbedili dovoljan propusni opseg.
Putanje kablova. Putanje kablova se tano moraju utvrditi i ispitati
da li postoji dovoljno prostora za postavljanje odreenog broja
kablova.
Dokumentacija. Svaki kabl i utunica trebaju biti oznaeni.
EMS. Treba obratiti panju da li postoje elektromagnetne smetnje u
blizini putanja kablova, kao to su liftovi, elektromotori i drugi
ureaji.
27
 Kabliranje

Bitne stavke kod horizontalnog kabliranja:

Topologiju zvezde.
Svaka raunarska utinica treba biti povezana sa razvodnim
panelom u telekomunikacionoj sobi.
Telekomunikaciona soba treba da se nalazi na istom spratu kao i
radni prostor.
Bakarni kablovi ne smeju biti nastavljani.
Minimum dve utinice trebaju biti obezbeene po radnom mestu.
Kabl kojim je povezana utinica na radnom mestu sa razvodnim
panelom u telekomunikacionoj sobi ne bi trebalo da bude dui od 90
metara;
Kabl koji povezuje radnu stanicu sa utinicom je duine do 5
metara;
Kabl koji povezuje razvodni panel sa mrenim ureajima (patch
kabl) takoe ne bi trebalo biti dui od 5 metara.
28
 Kabliranje

Zahtevi za okosnicu mree:

Performanse. Zadovoljavanje trenutnih zahteva raunarske mree,
potrebe u budunosti. Nekada se instaliraju dodatni kablovi koji se
trenutno nee koristiti a koji e omoguiti dobre performanse u
budunosti.
Vrsta kabla. Proraun inteziteta saobraaja u mrei kao i
maksimalne razdaljine u mrei koje treba povezati okosnicom.
Redudantnost. Ako u mrei postoje vani sistemi treba obezbediti
redudantne linkove, a kablovi tih linkova e se razvoditi razliitim
kanalima.
Uslovi sredine. Treba ispiati da li postoje EMS u blizini instalacionih
puteva. Takoe treba ispitati mogunost pojave poara. Treba
obezbediti da kablove okosnice kao i sama oprema ne budu
dostupni neautorizovanom osoblju.

29
Testiranje kablova

30
 Aktivna oprema

Aktivna mrena oprema

Ripiter (Repeater)
Hab (Hub)
Mreni most (Bridge)
Svi (Switch) skretnica
Usmeriva (Router)
Mreni prolaz (gateway)
Bezbednosna barijera (firewall)
Proxy 31
 Ripiter

Ripiter (Repeater)
Jednostavni ureaji sa dva porta
Rade na fizikom nivou
Imaju tzv. 3R funkcionalnost:
Reamply
Reshape
Retime

32
 Hab

Funkcionie na prvom OSI sloju (fizikom sloju)

Omoguava povezivanje vie LAN segmenata
mree u jedan segment

33
 Hab (Hub) Hab
Postoji vie konektora (obino
su to RJ-45 konektori)
Svaki ureaj povezan na Hub
deli isti Broadcast domen i
Collision domen
Povezani segmenti moraju da
koriste istu tehnologiju
Dodavanjem raunara poveava
se optereenje segmenta mree,
sporije se komunicira
Uplink port - slui za meusobno
povezivanje dva haba
(uplink port jednog i obian port
34
drugog raunara)
 Mreni most

Mreni most (Bridge)

Povezuje udaljene mrene segmente
Radi u drugom sloju OSI modela (sloj veze podataka)
Most proverava sadraj zaglavlja primljenog paketa da bi
saznao MAC (fiziku) adresu izvora i odredita. Na
osnovu toga formira se tabela MAC adresa za svaki port
Pravilo u segmentiranju mree
80% saobraaja treba da se odvija u okviru kolizionih
domena, a 20% da ide preko mosta
Ukoliko neke dve stanice esto meusobno komuniciraju
(npr. neka radna stanica i odreeni server), ne treba
stavljati most izmeu njih
35
 Mreni most

a) Bez mrenog mosta (jedan kolizioni domen)

Bridge

b) Sa mrenim mostom (dva koliziona domena)

36
 Mreni most

Primer

37
 Svi

Svi (Switch)
skretnica, komutator
Radi u drugom sloju OSI modela
Na sebi ima vei broj portova
Upisuje MAC adrese u odgovarajuu
tabelu
Prosleuje okvire na odgovarajui port
(filtrira)

38
Svi

39
 Svi
Switch za Ethernet moe
da podrava:
10/100 Mbit/s
10/100/1000 Mbit/s
Veliki switch moe da
podrava i 10 Gb/s
Switch ima portove koji
podravaju razliite
brzine
Rade u punom dupleksu
Ne menja adresu
izvorita
Mulitilayer switch radi
u vie slojeva

40
 Svi
Samoobuavanje - switch formira svoju tabelu automatski, dinamiki i
autonomno
Pamti se (1) MAC adresa, (2) Interfejs sa kog je okvir doao i (3) vreme
upisa u tabelu
Zapis u tabeli se brie posle odreenog vremena (neaktivan raunar)
Switch je plug-and-play ureaj
Ako odredite nije u tabeli, alje se broadcast okvir
Kod slanja na izlazni interfejs moe da se koristi CSMA/CD tehnika

Adresa Interfejs Vreme

01-11-22-33-44-55 3 10:22
62-FE-F7-12-98-B4 1 10:19
7C-BA-B2-C3-82-11 2 10:25
... ... ...
..... .... .....
41
 Ruter

Usmeriva (Router)
Ruteri rade na treem nivou, odnosno mrenom
sloju
Rutiranje se vri na osnovu IP adresa
Statiko i dinamiko rutiranje

Odredite Sledei skok

A .....
B B
C C
D B
E C
F E

42
 Ruter

Usmeriva (Router)

Ulazni port

1 2 3

Komutatorska Izlazni port

mrea
3 2 1

Procesor rutiranja

43
 Ruter

Princip rada

44
 Ruter

Tehnike komutiranja u ruteru

Preko memorije
Putem magistrale
Putem viestruko povezane mree
Odluka o izlaznom portu se donosi:
Centralizovano
Na linijskoj kartici
Redovi ekanja
Na ulaznim i izlaznim portovima
Zauzee izlaznog porta
Pronalaenje sledeeg skoka u tabeli rutiranja
Davanje prioriteta

45
 Ruter

Vrste rutera
Hardverski, sa sopstvenim OS, npr. Cisco IOS
Softverski (na raunaru koji ima bar dve mrene kartice)
NAT - Network Address Translation
46
 Ruter

Ruter

Wireless router
Samostalan ureaj Najea varijanta
47
 Ruter

Kanjenja kod rutiranja

48
 Ruter
Kanjenje u datagramskim mreama
host 1 node 1 node 2 host 2

propagation delay
transmission delay host 1 node1
of packet 1 at host 1 packet 1
packet 2
packet 3 packet 1
processing & queuing delay
packet 2 of packet 1 at node 2

packet 3 packet 1
packet 2
packet 3

time 49
 Svi vs Ruter

Svievi ne modifikuju MAC adrese u okvirima,

ruteri modifikuju. Adapteri kod svieva nemaju
MAC adrese
Svievi rade kao plug-and-play. Ruteri zahtevaju
konfiguraciju IP adresa na svojim interfejsima
Topologija povezivanja raunara na svi je tipa
stablo. Kod rutera je mogue da se povezivanje
vri u petlju.
Svi je pogodan za male mree. Ruter se koristi
kod veih mrea. 50
 Gateway

Mreni prolaz (gateway)

Povezuje dva razliita mrena okruenja - vri konverziju
protokola
Prevoenje podataka (npr. ASCII u EBCDIC,...)
Kompresija i dekompresija
ifrovanje i deifrovanje
Radi izmeu transportnog i aplikativnog sloja OSI
modela
Mreni prolaz je obino namenski raunar, koji mora biti
sposoban da podri oba okruenja koja povezuje kao i
proces prevoenja podataka iz jednog okruenja u
format drugog
Zahteva znaajne koliina RAM memorije za uvanje i
obradu podataka
51
 Gateway

Defoult gateway
vor (ruter) na koji je povezana druga mrea
Prihvata paket ija je IP adresa izvan date podmree
Npr. Mrea u kojoj su IP adrese raunara:
192.168.4.3
192.168.4.4
192.168.4.5
192.168.4.6
192.168.4.7
IP adresa rutera:
192.168.4.1
Mrena podmaska je:
255.255.255.0
Npr. Paket sa adresom 192.168.12.3 je izvan date podmree i bie kroz
ARP protokol usmeren na ruter sa IP adresom 192.168.4.1

52
 Firewall

Bezbednosna barijera (firewall)

Ureaj/softver, najee smeten izmeu lokalne mree
i javne mree (Interneta)
titi podatke u mrei od neautoriziranih korisnika
blokiranjem i zabranom pristupa po pravilima koje
definie usvojena bezbednosna politika
implementira bezbednosnu politiku
belei sumnjive dogaaje
upozorava administratora na pokuaje napada i
pokuaje kompromitovanja bezbednosne politike
u nekim sluajevima obezbeuje statistiku korienja
Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa 53
 Firewall

Bezbednosna barijera (firewall)

54
 Proxy

Proxy
Ureaj tj. mreni servis koji omoguava klijentima da prave
indirektne mree sa ostalim mrenim segmentima/servisima
Indirektan pristup - moe imati znaajnu ulogu kada je u pitanju
bezbednost, privatnost i/ili performanse mree
Uglavnom se koristi kod pristupa HTML resursima
Izlaze iz upotrebe usled sve veih kapaciteta komunikacionih
kanala
Zahtevi ostalim raunarima u mrei se mogu uputiti putem proksi
ureaja i na taj nain onemogui tano utvrivanje izvora zahteva -
zabranjuje se

55
Mreni ureaji

56
 Interfejsi raunara

Interfejsi raunara:
Mrena kartica
Modem
ISDN Terminal Adapter
ADSL/DSL modem

57
 Mrena kartica

Mrena kartica
Povezuje raunar sa raunarskom mreom
Odbacuje pogrene okvire bez opterecnja OS-a
Sadri MAC adresu koja ini da ovaj ureaj radi
na 2. sloju OSI modela
MAC adresa predstavlja 48-bitni (6 bajtova)
seriski broj koje IEEE dodeljuje proizvoau
Uglavnom imaju RJ-45 (UTP), BNC i/ili AUI
(Attachment Unit Interface) konektore
Najee brzine na kojima rade mrene kartice
su 10/100/1000 Mbit/s.
Glavni proizvoai mrenih kartica su 3Com,
Intel, Realtek, Novell, Marvell, VIA... 58
 Mrena kartica

MAC adresa

59
 Modem

Modem
Ureaj koji modulie nosei signal da bi
enkodirao digitalnu informaciju
Pristup Internetu putem telefonskih linija POTS
Mogu bit interni (za ISA ili PCI slot) ili eksterni

Interni 56K V.90

Eksterni 56K V.90
fax/modem
fax/modem
60
 Modem

ISDN Terminal Adapter

Ureaj koji povezuje terminal (npr. raunar) sa
ISDN mreom
Prenos je digitalan, a ne analogan
ISDN prenos komutacija veza
Sa stanovita OSI modela ISDN linije rade na
sledea tri sloja:
fizikom sloju
sloju podataka
mrenom sloju
61
 ADSL

ADSL/DSL modem
Ureaj koji povezuje jedan ili vie raunara na telefonsku
liniju u cilju korienja ADSL (DSL) usluge
Omoguava daleko bri prenos podataka putem
telefonske linije nego to je to sluaj sa standardnim
modemima
ADSL omoguava veu brzinu primanja podataka od
slanja
Dolazna brzina prenosa se kree od 256 kbit/s do 8
Mbit/s
Odlazna brzina prenosa se kree od 64 kbit/s do 1024
kbit/s
Prenos govora u standardnom opsegu
62
 Protokoli

Protokoli - utvrena pravila koja su poznata svim

uesnicima u komuniciranju
Kljuni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za
slanje, spremnost za prijem, format podataka i sl. su:
sintaksa - format podataka i nivoi signala,
semantika kontrolne informacije u prenosu i kontrola
greaka,
tajming brzina prenosa.
U mrei, vie protokola mora da radi zajedno - slojevitost
(layering)

63
 Protokoli

Funkcije protokola na predaji:

deli podatke u manje celine, nazvane paketi,
koje moe da obrauje
paketima dodaje adresne informacije tako da
odredini raunar na mrei moe da odlui da li
oni pripadaju njemu
priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu
i dalje kroz mreni kabl

64
 Protokoli

Funkcije protokola na prijemu:

preuzimaju se podaci sa kabla
kroz mrenu karticu unose se paketi podataka u raunar.
iz paketa podataka uklanjaju se sve informacije o
prenosu koje je dodao predajni raunar.
kopiraju se podaci iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer)
koja slui za ponovno sklapanje.
ponovno sklopljeni podaci prosleuju se aplikaciji u
obliku koji ona moe da koristi

65
 Protokoli

Osnovni tipovi protokla:

Bez uspostavljanja veze
Protokoli u kojima su bitne performanse
Sa uspotavljanjem veze
Protokoli u kojima je vaan pouzdan prenos podataka

66
 Standardi i organizacije

Omoguava korienje komponenti razliitih

proizvoaa i njihovu meusobnu
kompatibilnost
Standardi pozitivno utiu na razvoj trita i
cene proizvoda
Formalni i de facto standardi
Proposed standard
Draft standard
Established standard
67
 Standardi i organizacije

Vodee organizacije za standardizaciju su:

International Organization for Standardization (ISO)
www.iso.ch
International Telecommunications Union -
Telecommunications Group (ITU)
www.itu.int
Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE)
www.standards.ieee.org
Internet Engineering Task Force (IETF)
www.ietf.org
American Nationas Standards Institute (ANSI)
68
www.ansi.org
 Mreni hardver i softver

Pitanja ?

69