Antoni de Melo je danas legenda irom sveta,

najvie zahvaljujui svojim knjigama, preko kojih

se borio protiv dogmi i stereotipa svake vrste,
kako u razmiljanju, tako i u ponaanju, borio se
za hrabrost da budemo ono to jesmo, da traimo
to veu autentinost svoga bia i svog postojanja.

Rukopis ove knjige redigovao je do pred samu

sm'rt, i moe se rei da je on kroja i bojadija
knjige, dok je tkaninu i konac dobio. Jer, ove prie
pripadaju raznim zemljama, kulturama i religijama.
One pripadaju duhovnom nasledstvu i narodnom
humoru oveanstva.

Uprkos spontanoj tenji ljudskog srca za istinom,

kroz koju jedino nalazi slobodu i radost, prva
reakcija ljudskih bia na nju je, neoekivano,
odbojnost i strah. Moda su zato veliki duhovni
uitelji oveanstva, kao Isus ili Buda, reavali
ovaj problem saoptavanja istine kroz priu i tako
neutralisali negativnu reakciju onoga koji slua.
Kada se kae: Bio jednom jedan..., bez obzira
koliki je otpor prema istini, prii je nemogue
odoleti. Vjasa, pisac uvenog indijskog epa
Mahabharata, kae da posle paljivog itanja neke
prie nismo vie isti. Pria se usadi u srce i rui
barijere koje ga odvajaju od boanskog.
DAMARI I-II
A

O
 Naslov originala
THE PULSE OF WISDOM
Anthony de Melo

Preveo i priredio
Plavio Rigonat

Copyright za Jugoslaviju
Plavio Rigonat

Neovlaena proizvodnja ove knjige i trgovina istom

najstroe se kanjava. (Cl. 147 u vezi
sa cl. 172 krivinog zakona Srbije.)
 Mojim roditeljima
i svima koji ohrabruju druge
da uzlete kao orlovi
umesto da ostanu na zemlji
kao kokoi.

Kako iveti punim ivotom

i biti slobodni:
tako to veruje u nemogue,
tako to veruje u uda,
u ono to i ti moe da uini!
Antoni de Melo
 MOLITVA

TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj prii

Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima

preko mora. Tokom plovidbe, brod se pribliio os-
trvcetu na kome su, po prii nekih ribara, ivela tri
isposnika.
Vladika je poeleo da vidi isposnike, pa je baeno
sidro, amac sputen u more i veslai s vladikom za-
veslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri
isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a trei
sasvim mali; stajali su na obali i drali se za ruke. Sva
trojica imali su duge sede brade.
Vladika je izaao iz amca i blagoslovio ih, a oni
mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode
isposniki ivot i kako se mole Bogu. Najstariji ispo-
snik je rekao: Ovako se molimo - 'Vas trojica gore,
spasite nas trojicu dole'. Samo to je to izgovorio,
druga dva isposnika pogledae ka nebu i uglas rekoe:
Trojica vas, trojicu nas spasite!
Vladika se nasmejao i rekao im: To ste vi uli za
Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja u vas
nauiti po Svetom pismu, kako je Bog naloio ljudima
da se mole.
8 Antoni de Melo

I poeo je vladika da ih ui Oe na, i uio ih je

satima, sve do veeri, stotinu puta ponavljajui reci
molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva
trojica su ponovili itavu molitvu.
Ve se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada
je vladika poao natrag na brod. Isposnici su pali pred
njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio.
Zatim je seo u amac i zaplovio prema brodu, sluajui
kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se a-
mac primakao brodu, nisu se vie uli njihovi glasovi
-samo su se videli, obasjani meseinom, kako stoje na
obali, na istom mestu, i dre se za ruke.
Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno
iezli iz vida; videlo se samo jo ostrvce, da bi zatim i
ono nestalo; samo je more treperilo na meseini.
Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utih-
nulo. Vladika je, meutim, ostao kod krme, gledao u
pravcu ostrva i razmiljao o isposnicima. Najednom,
uinilo mu se kako neto svetluca na toj strani - kao da
se neto blista i belasa na meseini - moda galeb ili
jedro na amcu. To neto primicalo se sve blie, ali
nikako da razazna ta je.
Vladika je priao krmaru, upitavi ga staje to, a ve
je i sam video - tre po moru isposnici, bele se njihove
sede brade i sve su blie brodu. Prepao se krmar,
ostavio kormilo i povikao: Gospode! Isposnici jure za
nama po moru, kao da po zemlji idu! Svi su skoili
prema krmi i ugledali isposnike, koji su ve prili uz
sam bok broda, pogledali navie i uglas progovorili:
Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj
nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo to
smo zastali, promae nam jedna re i sve se rasprilo.
Sve smo zaboravili, naui nas opet!
 Molitva 9

Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i

rekao im: Usliie Bog vau molitvu, sluge boje.
Nemam ta da vas nauim. Molite se za nas, grene!
Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i
poli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na
onoj strani kuda su otili.

RABINOV
PLES Po
hasidskoj prii

Jevreji jedne poljske varoice nestrpljivo su ie-

kivali dolazak rabina. To je bio redak dogaaj, pa su
odavno pripremili pitanja koja su nameravali da posta-
ve uitelju.
Kada se rabin najzad pojavio i doao na skup u
veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost ver-
nika, nestrpljivih da uju odgovore na svoja pitanja.
Meutim, on nita nije rekao, samo ih je gledao pravo
u oi, zatvorenih usta, mumlajui neku melodiju. Ubr
zo, svi su poeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su
zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je
zaigrao, talasavim, sveanim, ritminim pokretima, a
vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-poma-
lo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju
zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je
uspostavio svoju celovitost, izleen od^ unutranje ras-
cepkanosti koja ometa sagledavanje istine. ~"
"
~
Proao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja
je bila proeta tiinom prepunom spokojstva. Svi su
posedali, kao osloboeni snane unutranje napetosti.
Tada je rabin izgovorio jedine reci itave te veeri:
Verujem da sam odgovorio na vaa pitanja.
10 Antoni de Melo

Jednog dervia pitali su zato plesom iskazuje svoju

ljubav prema Bogu. Zato, odgovorio je, to voleti
Boga znai umreti za samog sebe; ples ubija nae 'ja',
a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iezavaju.
Tamo gde nema naeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.

U jedno selo dola je putujua pozorina trupa.

Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim
uenicima, koji im je rekao: uli ste i izgovorili
mnoge molitve. Veeras hodu da vidite jednu.
U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je poeo.

OBUARE VA MOLITVA

Jedan obuar doao je rabinu Isaku od Gera i po-

stavio mu sledee pitanje: Kako da se posvetim ju-
tarnjim molitvama? Moje muterije su siromaan svet,
imaju samo po jedan par cipela. Obino ih donose
kasno uvee, i ja provedem skoro itavu no popravlja-
jui ih - u zoru uvek ostane jo poneto da se uradi ako
hou da svi imaju cipele pre nego to krenu na posao.
Zato pitam - ta u s jutarnjim molitvama?
Kako si do sada radio? upitao ga je rabin.
Ponekad ih izgovorim na brzinu i bacim se na po-
sao, ali od toga samo oseam krivicu. esto se uopte
ne pomolim, i tada me mui neko oseanje praznine, pa
mi se, s vremena na vreme, kad podignem eki, uini
kao da mi srce uzdie: 'kako sam nesreno, ne stiem
ak ni da izgovorim jutarnje molitve'.
Da sam Bog, taj uzdah bio bi mi mnogo dragoceni-
ji od molitve, odgovorio mu je rabin.
 Molitva 11

AZBUNA MOLITVA

Jedan seljak vraao se kasno uvee sa pijace. U jed-

nom trenutku zaustavio se da se pomoli, ali video je da
nije poneo svoju knjigu molitvi. Nalazio se usred ume,
toak na kolima mu se odvalio i titala ga je pomisao
da e mu dan biti okonan bez veernje molitve.
Tada, poeo je ovako da se moli: Napravio sam
veliku glupost, Gospode. Poao sam jutros od kue bez
moje knjige molitvi, a pamenje mi je tako slabo da bez
nje nita ne umem da kaem. Ali evo ta u uiniti
-polako u, jedno po jedno, pet puta izgovoriti svako
slovo azbuke, a ti, koji zna svaku molitvu, moi e da
rasporedi ova slova tako da od njih nastane molitva
koje ne mogu da se setim.

NARADINA MOLITVA

Indijski mudrac Narada bio je poklonik boga Hari.

Toliko mu je bio posveen da je jednog dana uobrazio
kako nigde na svetu ne postoji ovek koji toliko voli
Boga kao on.
Gospod je progovorio u njegovom srcu, naredivi
mu: Narada, idi na obalu Ganga i potrai grad u kome
ivi jedan od mojih vernika. Dobro e ti doi njegovo
drutvo.
Narada je uinio kako mu je reeno i pronaao se-
ljaka koji je ustajao u zoru, samo jednom izgovarao
Harijevo ime, zatim uzimao motiku i odlazio da itav
dan okopava zemlju. Uvee, pre nego to bi zaspao,
izgovarao je jo jednom Harijevo ime. Narada je po-
mislio: Kako je mogue da je ovaj paor pravi vernik,
ako po itav dan samo kopa?
12 Antom de Melo

Tada je Gospod naredio Naradi: Napuni do vrha

jednu iniju mlekom i s njom obii itav grad, ali ne-
moj ni kap mleka da prospe. Narada je tako i uinio.
Koliko si puta mislio na mene dok si obilazio
grad? upitao gaje Hari. Ni jednom, Gospode, od-
govorio je Narada. Kako bih i mogao, kad si mi na-
redio da ne prospem ni kap mleka iz inije?
Eto, ta inija je toliko obuzela tvoju panju da si
potpuno zaboravio na mene, rekao je Hari. ta da se
onda kae za tog seljaka, koji i pored toga to hrani
brojnu porodicu, dva puta dnevno pomisli na mene?

ZAKASNELI ODGOVOR

Kae se: ako molitva ne bude usliena u pravom

trenutku, gubi svoju svrhu.

U drevnoj Indiji poklanjala se velika panja ved-

skim ritualima, koji su se primenjivali s takvom ta-
nou da, kad bi sveci molili za kiu, sua bi odmah
prestajala. iveo je tada jedan ovek koji se molio po
ovim ritualima, preklinjui boginju Lakmi da ga uini
bogatim.
ovek se molio punih deset godina bez ikakvog
efekta, a onda je najednom postao svestan da je bogat-
stvo neto prolazno i nevano, pa se povukao u peinu
na padinama Himalaja i postao pustinjak.
Jednog dana, zadubljen u meditaciju, otvorio je oi
i pred sobom ugledao enu zadivljujue lepote, koja je
blistala i presijavala se kao da je od zlata. Ko si i ta
trai ovde? upitao je. Ja sam boginja Lakmi, kojoj
si se molio punih deset godina. Dola sam da ispunim
tvoju elju.
 ;,yv,\ Molitva 13

Ah, dobra moja boginjo! uskliknuo je ovek. U

meuvremenu sam spoznao lepotu meditacije i izgubio
svaku elju za bogatstvom. Prekasno si stigla. Reci mi,
zato toliko kasni?
Da budem iskrena, objasnila mu je Lakmi, ri-
tualima koje si tako verno obavljao, u potpunosti si
zasluio traeno bogatstvo, ali nisam ti usliila molbu
zbog ljubavi i elje da uinim ono to je najbolje za
tebe.

Ako bi mogao da bira, ta bi odabrao: da ti elja

bude ispunjena, ili da ti bude ukazana milost da ne
izgubi duevni mir?

DOSADAN KAO STENICA

Jedan starac molio se pet puta dnevno, a njegov

ortak u poslu nikada nije kroio u crkvu. Na svoj
osamdeseti roendan, starac se ovako molio Bogu: O
Svevinji! Jo od malena nisam propustio ni jedno jutro
da odem u crkvu i pomolim ti se po svim propisima.
Nikada nisam preduzeo neto, niti doneo ijednu odluku
u svom ivotu, a da prethodno nisam zazvao tvoje ime.
Sada, kad sam ostareo, udvostruio sam napore i mo-
lim ti se i danju i nou bez prestanka. Uprkos svemu,
evo me ovde, bedan sam kao to sam oduvek bio. Moj
ortak, meutim, pije, kocka se i, bez obzira na godine,
izlazi sa enama sumnjivog morala, pa i pored svega
toga pliva u zlatu. Pitam se da li je iz njegovih usta
ikada izala ijedna molitva. Ne traim od tebe,
Svevinji, da ga kazni, jer to ne bi bilo hrianski, ali
molim te, reci mi zato? Zato? Zato si uinio da nje-
mu sve ide od ruke, dok se ja ovako muim?
14 Antoni de Melo

Zato, odgovorio mu je Bog, to si dosadan fcao

stenica! v . v ., +*?
t \

U jednom manastiru nije vailo pravilo utanja, ali

vailo je pravilo: Ne govori osim ako je ono to
hoe da kae vrednije od utanja.

; MOLITVA ZA HITLERA

Progon Jevreja u Nemakoj postao je tako nepod-

noljiv da su dva mladia resila da ubiju Hitlera. Uzeli
su puke i sakrili se iza jednog zida, jer su znali da
firerovo vozilo svakodnevno prolazi tom ulicom. Dugo
su ekali, ali Hitler nikako da proe. Samjuel je protr-
nuo od uasne misli. Dzoua, rekao je svom drugaru,
moli Boga da mu se neto nije desilo!

MOLITVA ZA KIU

Jedna porodica je svake godine za Prvi maj vodila

svoju staru roaku na izlet. Meutim, jedne godine su
zaboravili i, kad su se konano setili da je pozovu, ona
im je odgovorila: Prekasno je. Ve sam se pomolila da
padne kia.

RAZJARENI BIK

Dva oveka prelazila su preko polja kada je pred

njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su poeli da
bee ka najbliem utoitu, dok je bik tutnjao za njima.
U trenutku, shvatili su da mu ne mogu utei. Jedan je
doviknuo drugome: Gotovo je! Nema nam spasa!
 Molitva 15

Brzo, reci neku molitvu! a ovaj mu je uzvratio: Ni-

kada se u ivotu nisam molio i ne znam kakva bi moli-
tva odgovarala ovoj situaciji.
Ma nije vano! Bik nas sustie, reci bilo ta!
Dobro onda, kazau ono to je moj otac govorio
pre svakog obroka: Gospode, hvala ti na onome to
nam sleduje.

Nema vee svetosti nego kod ljudi koji su nauili da bez

rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. ivot je
kao partija karata u kojoj se svaki igra trudi da to bolje
odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije
da igra s kartama koje mu sleduju, ve trai neke za koje
smatra da ih zasluuje, osuen je da propadne u ivotu.
Nas niko nije pitao elimo li da igramo. Tu nema
izbora, svi u tome uetvuju. Na - nama je da odluimo
kako.

Jedan rabin pitao je svog uenika ta ga mui. Mo-

je siromatvo, odgovorio je ovaj. ivim u takvoj
oskudici da gotovo ne uspevam da uim i molim se.
U ovom trenutku i konkretnoj situaciji, uzvratio
je rabin, najbolji nain za molitvu i uenje je da pri-
hvati ivot ba takav kakav je.

BOG NE GOVORI

Jedan starac je svakog dana satima nepomino se-

deo u crkvi. Svetenik ga je jednom prilikom upitao ta
mu Bog kazuje. ,
16 Antom de Melo

Bog ne govori, on sam siua, odgovorio je

starac.
A ti, ta mu ti govori?
Ja ne govorim, samo sluaia&* ' ' ... '*

>, i etiri stadijuma molitve?, , '

Ja govorim, ti slua.
Ti govori, ja sluam.
Niko ne govori, ali oboje sluamo.
Niko ne govori, niko ne slua - tiina.

LEDENA MOLITVA

Jednog hladnog zimskog jutra, rabin i njegovi ue-

nici stisnuli su se oko vatre. Jedan uenik, ponesen
uenjem svog uitelja, uskliknuo je: Tano znam ta
bih radio u ovako ledenom danu!
ta? upitali su ga.
Bio bih negde na toplom! A ukoliko to nije
mogue, opet bih znao ta.
ta?
Zaledio bih se!

Stvarnost koja nas okruuje ne moe biti prihvaena

niti odbaena. Pobei od nje isto je kao pobei od
sopstvenih nogu. Prihvatiti je isto je kao poljubiti
sopstvene usne. Moemo samo da je posmatramo,
shvatimo i ostanemo spokojni.
 Molitva 17

MOLITVA HODOASNICE

Gospode, molim te da mi oprosti tri velika greha:

prvi je to sam pola u hodoae po svetim mesti-
ma, ne pomislivi da si prisutan svuda i na svakom
mestu;
drugi je to sam esto traila tvoju pomo, zabo-
ravljajui da ti bolje zna od mene ta mi je potrebno;
i na kraju, jer te sada molim za oprotaj grehova,
iako znam da su mi oproteni pre nego to su i ui-
njeni.

ABINA MOLITVA

Jedne veeri, svetenik Sinon utonuo je u molitvu.

Najednom, uznemirilo ga je kreketanje abe. Koliko
god se upinjao, nije mogao da ignorie taj zvuk, tako da
se na kraju nagnuo kroz prozor i viknuo: Tiina! Sad
se molim!
On je bio svetac, i sve je smesta poslualo njegovu
naredbu. Sva iva bia su uutala, da bi stvorila tiinu i
mir neophodan molitvi.
Meutim, Sinon je ponovo prekinut, ovog puta
unutranjim glasom koji mu je rekao: Moda je kreket
te abe bio jednako ugodan Bogu kao i psalmi koje
izgovara.
ta bi to lepo mogle da uju Boje ui u kreketu
jedne abe? uzvratio je Sinon, ali glas je produio:
Zato bi onda Bog uopte izmislio takav zvuk?
Sinon je resio da to sam utvrdi. Ponovo se nagnuo
kroz prozor i viknuo: Pevaj!
18 Antoni de Melo

Vazduh se smesta ispunio ritminim kreketanjem

abe, uz podrku svih aba u okolini. Sinon je paljivo
sluao i ubrzo nije vie uo nikakvu larmu. Jer, kad su
ovi glasovi prestali da ga razdrauju, otkrio je da oni, u
stvari, pojaavaju tiinu noi.
Zahvaljujui ovom otkriu, svetenikovo srce sto-
pilo se u harmoniju sa itavim svetom i, prvi put u
svom ivotu, shvatio je znaenje molitve.

SKIDANJE POVEZA

Kada je jedan uitelj pozvao guvernera da se posveti

meditaciji, ovaj mu je odgovorio da je suvie zauzet.
Podseate me na oveka koji ulazi u dunglu s
povezom na oima i suvie je zauzet da bi skinuo
povez, rekao mu je uitelj.
Kada je guverner dodao da u stvari nema vremena,
uitelj je uzvratio: Pogreno je misliti da se ne moe
meditirati zbog nedostatka vremena; pravi motiv je
duevni nemir.

Jedan drvosea, sav znojav od napora, sekao je drvo

tupom sekirom. Kada su ga pitali zato je ne naotri,
odgovorio je: Nemam vremena!

BOJI ZANAT

Peruino, renesansni slikar, resio je da se ne ispove-

di sve dok ne bude siguran da to nee uiniti iz straha.
Jer, to bi za njega bilo svetogre i vreanje Boga.
 Molitva 19

Jednog dana, njegova ena, koja nije znala za ovaj

niegov stav, upitala ga je zar se ne plai da umre bez
ispovesti. Peruino joj je odgovorio: Draga moja,
ovako ja gledam na to. Moj zanat je da slikam i umeo
sam to da radim. Boji zanat je da oprata i, ako je on
dobar u tom poslu kao to sam ja bio u svom, ne vidim
zato bih se plaio.

NOGE NA STOLU

Jedan strunjak za organizaciju posla posetio je For-

dovu fabriku i rekao mu: Sve odlino funkcionie, je-
dino mi nije jasan onaj ovek to samo sedi i dri noge
na stolu. To je ist gubitak!
Ford je odgovorio: Taj ovek je jednom doao na
ideju koja nam je donela neizmeran profit. Mislim daje
zato najbolje da njegove noge ostanu tamo gde se sada
nalaze.

MOLITVA STAROG KRTCA

Jednom su zatekli starog krtca kako se ovako moli:

Ako bi mi Svevinji, neka je zauvek blagosloveno
Njegovo ime, darovao sto hiljada dukata, odmah bih
dao deset hiljada ubogima. Ako mi Svevinji moda ne
veruje, moe odmah da odbije tih deset hiljada i poalje
mi ostatak.
20 Antonide Melo

PRETVORI SE U PLAMEN *'

Jedan pustinjak obratio se drugom: Oe, koliko

god je u mojoj moi, posveen sam molitvi, razmilja-
nju, svojim sitnim svakodnevnim dunostima i trudim
se da odagnam rune misli iz svog srca. ta jo da ui-
nim?
Drugi pustinjak, stariji, ustao je da mu odgovori,
uzdigao ruku ka nebu, i njegovi prsti zablistali su kao
deset upaljenih svetiljki. Pretvori se u jedan veliki
plamen, rekao je.

MONAH I PTICA

Monah je iao ka manastiru kada je zauo cvrkut

ptice. Zastao je daje slua, oaran. Bilo je kao da nika-
da ranije nije uo ptiju pesmu. Kada je ptica uutala,
vratio se u manastir i otkrio da ga braa ne prepoznaju,
kao da ni on sam sebe ne prepoznaje.
Postepeno, otkrilo se da se on pojavio posle ve-
kovnog odsustva. Jer, dok je sluao celim svojim bi-
em, vreme je stalo i on je neosetno skliznuo u venost.

Molitva postaje savrena kada otkrije venost. Venost

se otkriva kroz jasnou opaanja. Opaanje postaje
jasno kada je slobodno od svake predrasude i brige o
linom gubitku ili dobitku. Samo tada deava se udo
i srce se preplavi zanosom.

v.
v^
 SVESNOST

LOVCI U AVIONU

Dva lovca iznajmila su avion da ih preveze u div

ljinu. Nakon dve nedelje pilot se vratio da ih ukrca;
pogledao je ivotinje koje su ubili i rekao: Avion mo
e da nosi samo jednog bizona, ostale ete morati da
ostavite.

v
-a

Ali prole godine pilot nam je dozvolio da utova-

rimo dva bizona u isti ovakav avion, pobunili su se
lovci.
Pokoleban, pilot je na kraju resio: U redu, ako ste
prole godine to uradili, pretpostavljam da e nam to i
ovog puta uspeti.
I tako, avion je uzleteo sa tri oveka i dva bizona, ali
nije uspeo da se digne u visinu, ve je udario u oblinje
brdo. Ljudi su se nekako izvukli iz olupine i pogledali
oko sebe. Jedan lovac upitao je drugog: Sta misli,
gde se nalazimo?
Razgledajui teren, ovaj je odgovorio: Mislim da
smo oko tri kilometra levo od take gde se sruio onaj
avion od prole godine.

PAPINA PANTOMIMA

Pre hiljadu godina, u srednjem veku, papini savetni-ci

insistirali su da se Jevreji proteraju iz Rima. Govorili
22 Antoni de Melo

su da nije u redu to ti ljudi bezbrino ive u samom

sreditu hrianstva. Formulisan je proglas o izgonu i
odmah izazvao veliki protest Jevreja, koji su znali da
e, kud god otili, sigurno doiveti jo gori tretman od
onog u Rimu. Zato, preklinjali su papu da povue ovaj
edikt. Papa, koji je bio pravedan ovek, predloio im je
da medu sobom izaberu oveka koji e se takmiiti s
njim u pantomimi. Ako taj pobedi, bie im dozvoljeno
da ostanu u Rimu.
Jevreji su se okupili da proue ovaj predlog. Uko-
liko bi ga odbacili, to bi znailo naputanje Rima.
Ukoliko bi ga prihvatili, bilo bi kao da su ve poraeni,
jer nije bilo mogue pobediti u izazovu gde je papa
istovremeno protivnik i sudija. Ipak, morali su da prih-
vate, i pored toga to nisu znali kako da nadu nekoga
ko bi izvrio taj zadatak. Odgovornost da bude kroja
sudbine svih Jevreja u Rimu svakome je bila prevelika.
Kada je uvar sinagoge saznao ta se zbiva, doao je
kod glavnog rabina i ponudio se da prihvati papin iza-
zov. uvar!? uzviknuli su ostali rabini kada su uli
za to. Apsolutno nemogue!
U redu, rekao je glavni rabin, poto niko od vas
nije spreman da to uini, ili on ili nita. I tako, kad ve
nije bilo boljeg, poslali su ga da se takmii s papom.
Doao je i veliki dan, papa je sedeo na prestolu koji
je postavljen na trgu Svetog Petra, okruen kardinali-
ma, ispred gomile svetenika i vernika. Ubrzo se poja-
vila mala delegacija Jevreja, svi u dugim crnim tuni-
kama, dugakih brada, a ispred njih je iao uvar sina-
goge. Papa se okrenuo da bi se suoio sa uvarom i
duel je poeo.
Papa je sveano podigao ruku i prstom ocrtao luk na
nebu. uvar je smesta pokazao prstom prema zemlji.
 Svesnost 23

Papa kao da se zbunio, i jo sveanije uzdigao je prst

pravo ka licu uvara. Ovaj je odluno uperio tri prsta u
pravcu pape, koji kao da je bio zapanjen tim gestom.
Na kraju, papa je zavukao ruku pod tuniku i izvadio
jabuku, na ta je uvar zavukao ruku u papirnu kesu
koju je nosio, i iz nje izvadio komad pogae. Papa je
tada glasno objavio: Predstavnik Jevreja je pobedio.
Ukaz o izgonu Jevreja se povlai.
Jevrejski poglavari okupili su se oko uvara i odveli
ga. Zbunjeni kardinali nagrnuli su oko pape. ta se
dogodilo, Vaa Svetosti? upitali su. Nismo uspeli da
pratimo tako brzu izmenu pitanja i odgovora. Papa je
obrisao znoj sa ela i odgovorio: Taj ovek je vrhun-
ski teolog, pravi majstor duhovnog dijaloga. Ja sam
poeo irokim pokretom ruke ka nebu, da bih pokazao
kako itav svet pripada Bogu, a on je pokazao prstom
prema zemlji, da bi me podsetio kako postoji mesto
koje se zove Pakao, koje pripada avolu. Tada sam
uzdigao prst da bih ukazao kako je samo jedan Bog.
Zamislite moje iznenaenje kada je on podigao tri prsta
da bi podsetio kako se taj jedini Bog pojavljuje u tri
oblika, ukazujui time da prihvata nae uenje o Sve-
tom trojstvu! Znajui daje gotovo nemogue pobediti
takvog genijalnog poznavalaca teologije, resio sam da
prebacim duel na drugo podruje. Izvadio sam jabuku
da bih pokazao kako je, prema nekim novim teorijama,
zemlja okrugla, a on je odmah izvadio komad pogae da
me podseti kako je, prema Svetom pismu, zemlja rav-
na. Tada sam morao da priznam da je pobedio.
U meuvremenu, Jevreji su stigli u sinagogu. ta
se dogodilo? preneraeno su pitali uvara, koji je
nemarno odgovorio: Kakvih li gluposti! Zamislite
-papa je prvo pokazao rukom da svi Jevreji treba da
napuste Rim. Zato sam pokazao dole, da bi shvatio
 l
24 Antoni de Melo

kako uopte ne nameravamo da se maknemo odavde, a

on je pokazao prst, kao da mi preti: 'Nemoj da se
poigrava sa mnom!' Tada sam podigao tri prsta da mu
objasnim kako nam je on ve tri puta nareivao da
odemo iz Rima. Na kraju, kad sam video da vadi uinu,
izvadio sam i ja svoju.
Stvarnost je uglavnom ono to mi resimo da jeste.

IJI JE UJAK?

Jedan brani par vraao se kui sa pogreba svog

ujaka, koji je dvadeset godina iveo sa njima i bio
takav da samo to im nije upropastio brak. Moram
neto da ti kaem, draga, rekao je mu. Da nije bilo
ljubavi koju sam oduvek gajio prema tebi, ne bih trpeo
tvog ujaka ni jedan jedini dan.
Mog ujaka! zgrozila se ena. Pa ja sam bila ube-
dena daje to tvoj ujak!

DA LI STE JEVREJIN?
>... (*>,>.. > v

Jedna stara Jevrejka sedela je pored velikog i debe

log veanina i uporno ga gledala. Na kraju ga je upi
tala: Oprostite, vi ste Jevrejin, zar ne?

1
Ne, odgovorio je on. Nekoliko minuta kasnije,
ona mu se ponovo obratila: Znate, meni moete slo-
bodno da kaete. Vi ste ipak Jevrejin?
Ne, ja zaista nisam Jevrejin, odgovorio je ve-
anin. Ona ga je pomno prouavala jo neko vreme, a
zatim rekla: Jeste li sigurni u to?
 Svesnost 25

Iznerviran, ovek je izjavio: U redu, ja sam Jevre-

jin! Stara gaje ponovo pogledala, odmahnula glavom
i rekla: Ne bi se ba reklo!

esto prvo izvodimo zakljuke, a zatim traimo put da

bismo stigli do njih.

CENA RIBE

Jedna ena sagnula se da uzme paradajz iz gajbe u

samoposluzi. U tom trenutku, osetila je jak bol u lei-
ma i jauknula. Kupac koji se naao blizu nje, dobacio
joj je: Ako mislite daje paradajz skup, pogledajte sa-
mo postoje riba!

Da li su nae reakcije povezane sa stvarnou ili sa

onim to mi smatramo da je stvarnost?

HIPIK S JEDNOM CIPELOM

ovek je uao u autobus i seo pored mladia koji je

izgledao kao hipik. Imao je samo jednu cipelu. Staje,
momak, izgubio si cipelu?
Naprotiv, odgovorio je ovaj. Naao sam je.

Ono to je nama potpuno oigledno, ne znai i da je

istinito.

INDIJANAC KOJI OSLUKUJE

Kauboj je jahao pustinjom kada je ugledao Indijan-

ca koji je leao na putu.
26 Antoni de Melo

ta radi tu? upitao gaje. >& -sr*, ; :.

Veliki bledoliki crvene kose u mercedesu SDT965
juri ka istoku, rekao je Indijanac.
Pa ti si udo - zar sve to uje kad oslukuje
zemlju!?
Ja ne oslukujem zemlju, taj voza me udario koli-
ma i pobegao.

UDOTVORNI PAS

ovek je poveo svog novog psa prvi put u lov.

Ubrzo, pogodio je divlju patku koja je pala u jezerce.
Pas je proetao po vodi, doepao patku zubima i doneo
je. Zapanjen, ovek je pucao na drugu patku i, na nje-
gove oi, pas je ponovo hodao po vodi da je donese.
Ne verujui u sve ovo, ovek je pozvao suseda da
poe sledeeg dana zajedno s njim u lov. I ovog puta
pas je pred njima hodao po jezeru da donese ulov.
Sused nita nije rekao. Na kraju, ne mogavi da izdri,
ovek je upitao suseda: Zar nisi primetio neto udno
kod ovog kera?
Sused se zamiljeno poeao po glavi. Da, rekao
je. Kad razmislim, ta tvoja dukela izgleda ne ume da
pliva!
ivot nije samo prepun uda, ve je mnogo vie: sam
po sebi je udo, i ko god prestane da ga uzima zdravo
za gotovo, odmah e se uveriti.

Kakva inteligentna zverka! rekao je jedan ovek

drugom, kada je video kako igra fcarte sa svojim psom.
 Svesnost 27

Pa i nije mnogo inteligentan, uzvratio je ovaj. Kad

god dobije dobre karte, odmah mae repom.

BABINO GUTANJE

Baba i deda su se posvaali, i baba se toliko naljuti-

la da nije vie htela da razgovara s muem. Sledeeg
dana deda je ve sve zaboravio, ali ga je baba i dalje
ignorisala, odbijajui da govori s njim. Koliko god se
trudio, deda nije uspevao daje natera da progovori.
Na kraju, poeo je da kopa po ormanu i fiokama.
Posle nekoliko minuta, baba nije izdrala. Moe li se
znati ta tamo trai? besno je upitala.
Hvala bogu, naao sam, rekao je deda, lukavo se
osmehnuvi. ta to? upitala je baba.
Tvoj glas!

Ako je Bog ono to trai, potrai ga na drugom

mestu.

TRAGALAC ZA ISTINOM

avo je video oveka koji se uputio u kuu du-

hovnog uitelja i resio je da uini sve stoje u njegovoj
moi da bi ga spreio u pronalaenju istine. I tako, pod-
vrgnuo je sirotog oveka svim moguim iskuenjima:
bogatstvu, uicima, slavi, moi, prestiu. Meutim, o-
vek je s lakoom proao kroz sva iskuenja, toliko je
velika bila njegova elja za duhovnim prosvetljenjem.
Kada je stigao kod uitelja, bio je iznenaen to ovaj
sedi u fotelji, dok uenici sede na podu, kraj njegovih
28 Antoni de Melo

nogu. Ovom oveku oigledno nedostaje osnovna vr-

lina svetih ljudi, skromnost, pomislio je. Uoio je za-
tim druge stvari koje mu se nisu dopale, pre svega to to
mu uitelj uopste nije poklonio panju. Pretpostavljam
daje tako zato to mu ne laskam kao ostali, rekao je u
sebi. Nije mu se dopala ni odea uitelja, kao ni nain
na koji je govorio uenicima. Sve ovo navelo ga je na
zakljuak da je doao na pogreno mesto. Kada je
izaao iz prostorije, uitelj, koji je video avola kako
sedi u oku, rekao mu je: Nije bilo neophodno da se
toliko trudi, taj ovek je bio tvoj od samog poetka.

Takva je sudbina onih koji su, u svojoj potrazi za

Bogom, spremni svega da se odreknu, osim ideje da
ih je on stvorio.

PEENE UI

Jedan pijanac iao je ulicom i naiao na prijatelja

koji gaje upitao: ta ti se desilo sa uima? Kako si ih
sprio?
Ma glupo - ena je ostavila ukljuenu peglu i, kada
je zazvonio telefon, zabunom sam uzeo peglu.
Shvatio sam, ali ta je bilo s drugim uvetom?
Taj kreten je ponovo zvonio!

Ljudi nikada ne bi greili kada bi shvatili da svaki put

kada uine greh povreduju sami sebe. Meutim, mno-
gi su obuzeti takvom apatijom da ni najmanje nisu
svesni patnje koju sebi nanose. '- * >
 Svesnost 29

TEST BEKOG KIRURGA

uveni beki hirurg rekao je svojim studentima da

su svakom hirurgu neophodna dva dara: da ne bude
gadljiv i da ume dobro da zapaa. Zatim je umoio prst
u neku odvratnu tenost i olizao ga, pozvavi studente
da uine isto to i on. Studenti su skupili hrabrost i
uradili to to je traio, a da nisu ni trepnuli.
Smejui se, hirurg je objasnio: Gospodo, estitam
vam to ste proli prvi test, ali ao mi je to niste proli
i drugi, jer niko od vas nije primetio da prst koji sam
olizao nije bio onaj koji sam umoio u tenost.

KO JE MESIJA?

Jedan pustinjak meditirao je u svojoj peini na Hi-

malajima. Kada je otvorio oi, ugledao je neoekivanog
posetioca kako sedi pred njim. To je bio poglavar
uvenog manastira. ta hoe? upitao gaje pustinjak.
Poglavar mu je ispriao tunu priu. Jedno vreme, nje-
gov manastir bio je uven u itavom svetu. elije su
bile prepune mladih iskuenika i u hramu bojem ne-
prekidno je odjekivala pesma monaha. Meutim, dola
su druga vremena, kod ljudi kao da se ugasila elja za
uzdizanjem duha, iskuenika je bilo sve manje i hram je
utihnuo. Ostala je samo grupica monaha koji ispunja-
vaju svoje dunosti, dok im je srce ispunjeno tugom. Na
kraju, upitao je pustinjaka: Da li je neki na greh raz-
log to je manastir u takvom stanju?
Da, odgovorio je pustinjak, greh neznanja.
O kakvom grehu je re?
Jedan od vas je prerueni Mesija, a vi to ne znate.
30 Antoni de Melo

Pustinjak je zatim sklopio oi i vratio se meditaciji.

Tokom itavog napornog puta natrag do manastira, srce
svetenika snano je kucalo na pomisao da se Mesija,
Mesija u ljudskom obliku, vratio na zemlju, i to ba u
njegov manastir. Kako ga nije prepoznao? Ko bi to
mogao da bude? Brat Kuvar? Brat uvar? Brat
Kljuar? Ne, imali su toliko mana. Ali pustinjak je rekao
da je Mesija prerusen. Moda su te mane nain
preruavanja? Ako bolje razmisli, niko u manastiru nije bio
savren, pa ipak, jedan od njih bio je Mesija!
Kad je stigao, okupio je monahe i obavestio ih o
svom otkriu. S nevericom su gledali jedni druge. Me-
sija? Ovde? Nemogue! Meutim, izgleda da je ovde
inkognito, krije se. Onda je, moda... A moda je onaj
tamo? Ili onaj drugi? Ili...
Jedno je bilo sigurno - ako je Mesija prerusen, nee
biti lako prepoznati ga. Zato je svako poeo prema
svakom da se odnosi obzirno i s potovanjem. Nikad
se ne zna, mislili su, kad bi se sreli s nekim od mo-
naha. Zato ne bi bio ovaj?
Na kraju, atmosfera u manastiru podrhtavala je od
radosti i sve vie ljudi dolazilo je s molbom da ih prime
u iskuenitvo, a boiji hram ponovo je odjekivao od
pesme monaha, iz kojih je zraio duh Ljubavi.

Sta vrede oi ako je srce slepo?

SLEPI RABIN

Jedan stari rabin je oslepeo, tako da nije vie mogao

da ita, niti da vidi lik onoga ko mu dolazi u posetu.
 Svesnost 31

Jedan lekar mu je rekao da posebnim tretmanom moe

da mu vrati vid.
Nije potrebno, rekao je rabin. Vidim koliko mi
je dovoljno.

Ne spavaju svi kojima su oi zatvorene, niti umeju da

vide svi oni kojima su oi otvorene.

ROBIJA I MRAV

Robija je godinama iveo sam u izolovanoj eliji;

nikoga nije video, niti je sa bilo kim govorio, a hrana
mu je doturana kroz otvor u zidu. Jednog dana u eliju
je uao mrav. ovek gaje zadivljeno posmatrao, dok je
mrav iao gore-dole elijom. Pustio je da mu se popne
na dlan da bi ga bolje video, davao mu je po neku
mrvicu hrane i nou bi ga poklopio metalnom posu-
dom.
Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo
deset dugih godina izolacije da bi njegove oi primetile
lepotu obinog mrava.

EL GREKO

Kada je, jednog lepog prolenog popodneva, pan-

skom slikaru El Greku doao prijatelj u posetu, naao
ga je u mranoj sobi, kapci na prozorima bili su zatvo-
reni.
Izai napolje na sunce, pozvao gaje prijatelj.
Neu sad, odgovorio je El Greko. To bi uznemi
rilo svetlost koja blista u meni. ,(
 STANICA KRAJ PRUGE

Umorni putnik rekao je nosau: Zato su, pobogu,

izgradili elezniku stanicu itava tri kilometra daleko
od sela?
Verovatno su mislili kako bi trebalo da bude to
blie vozovima, gospodine.

eleznika stanica udaljena tri kilometra od pruge

isto je tako apsurdna kao i prepun boji hram udaljen
tri santimetra od ivota.

BUDA KAMAKURA

U jednom hramu bio je veliki kip Bude Kamakure.

Jednog dana, uragan je sruio krov hrama, tako da je
ogromni kip godinama ostao izloen suncu, vetru, kii
i vremenskim promenama.
Kada je jedan svetenik poeo da sakuplja priloge
za rekonstrukciju hrama, kip mu se pojavio u snu i
rekao mu: Taj hram je bio tamnica, a ne dom. Ostavi
me silama prirode - tu mi je mesto.
 Dov Ber je bio nesvakidanji ovek. Ljudi su drhtali
u njegovom prisustvu. Bio je uveni poznavalac Tal-
muda, nepokolebljiv u pitanjima doktrina. Nikada se
nije smejao. vrsto je verovao u vrednost samokanja-
vanja i znao je danima da posti. Na kraju, teko se
razboleo i doktori nisu uspevali da ga izlee. Kao po-
slednji izlaz, neko je predloio: Zato ne zatrai po-
mo od Bal em Tova?
Dov Ber je pristao, iako mu se u poetku nije svi-
dela ta ideja, jer je strogo osuivao ponaanje Bal
ema, koga je smatrao jeretikom. Dok je Dov Ber bio
ubeen da samo muka i patnja daju smisao ivotu, Bal
em se trudio da izbegava bol i javno je propovedao da
radost daje smisao ivotu.
Prola je pono kada se Bal em odazvao na poziv
i doao u lanenom ogrtau, sa skupocenom kapom na
glavi. Uao je u sobu bolesnika i dao mu Pesmu nad
pesmama, koju je Dov Ber otvorio i poeo naglas daje
ita.
Pria kae da je itao oko jedan minut, kada ga je
Bal em prekinuo.
Neto nedostaje, rekao je. Tvojoj veri neto
nedostaje.
ta? upitao je bolesnik. Dua,
odgovorio je Bal em Tov.

SPALJENI BUDA

U hladnoj zimskoj noi neki skita zatraio je

utoite u hramu. Siroti ovek tako je drhtao na snegu
34 Antoni de Melo

daje svetenik koji je uvao hram rekao: U redu, ui,

ali samo za ovu no. Ovo je hram, a ne sklonite, ujutro
e morati da ode.
Usred noi, svetenik je uo neki udan prasak,
izaao je iz svoje odaje i ugledao neverovatan prizor u
hramu. Stranac se grejao uz vatru koju je sam zapalio,
a nigde nije bilo drvenog kipa Bude. Gde je kip? upi-
tao je svetenik.
Skita je pokazao na vatru i rekao: Ubeen sam bio
da u umreti od zime.
Svetenik je viknuo: Jesi li ti lud? Zna li ta si
uinio? To je bio kip Bude. Spalio si Budu!
Vatra se postepeno gasila, a skita je poeo da raz-
gre pepeo svojim tapom.
ta sad radi? dreknuo je svetenik.
Traim kosti tog Bude to sam ga spalio.

Nekim ljudima vaniji je mrtvi Buda od ivog o-

veka.

NEVIDLJIVE SUTRE

Tecugen, japanski uenik ena, resio je da se lati

velianstvenog poduhvata - da odtampa sedam hilja-
da primeraka svetih budistikih spisa, sutri, koje su u to
vreme postojale samo na kineskom jeziku.
Proputovao je uzdu i popreko Japanom da bi saku-
pio neophodna sredstva za svoj projekat. Bilo je
bogatih ljudi koji su mu davali ak i po sto zlatnika, ali
najvie je sakupio sitnih novia od siromanih seljaka.
Tecugen je svakome odavao jednaku zahvalnost, neza-
visno od sume koju bi dobio.
 Religija 35

Nakon deset dugih godina ovog hodoaa najzad je

sakupio novac koji mu je bio potreban. Meutim, ba
tade se izlila reka Ui i na hiljade ljudi ostalo je bez
hrane i bez krova nad glavom. Tecugen je potroio sav
novac koji je sakupio za svoj voljeni projekat, samo da
bi pomogao sirotim ljudima u nevolji.
Zatim, ponovo je poeo da sakuplja novac. Prolo je
jo dosta godina dok nije doao do itave sume koja mu
je bila potrebna. Tada je izbila neka epidemija u itavoj
zemlji, pa je Tecugen dao sav taj novac da pomogne
unesreenim ljudima.
Jo jednom je poeo da sakuplja novac i, nakon
dvadeset godina, najzad je ostvario svoj san da odtam-
pa svete spise na japanskom.
tamparska presa iz koje je izalo prvo izdanje sutri
uva se u manastiru Obaku, u Kjotu. Japanci pripo-
vedaju svojoj deci daje Tecugen odtampao ukupno tri
izdanja sutri, i da su prva dva nevidljiva i daleko savr-
enija od treeg.

DVA BRATA

Dva brata, jedan neenja a drugi oenjen, imali su

imanje na plodnoj zemlji, s velikim prinosima ita. Sva-
ki od njih dvojice dobijao je polovinu etve.
U poetku, sve je ilo kako treba. Zatim, malo po
malo, oenjeni brat poeo je iznenada da se budi nou
i misli: Ovako nije pravo. Moj brat nije oenjen i uzi-
ma pola etve. Ja imam enu i petoro dece, ne moram
da brinem u starosti. Ali ko e se starati o mom bratu
kad ostari? On bi morao vie da odvaja za budunost
nego io to saaa ini; logino je aa su njegove potreoe
vee od mojih.
I, razmiljajui tako, ustajao je iz kreveta, kriom
odlazio u kuu svoga brata i praznio dak ita u njegov
ambar.
Ali, i neenja je poeo da se budi nou i govori u
sebi: Ovako dalje ne ide. Moj brat ima enu i petoro
dece, a dobij a polovinu prinosa. Ja izdravam samo se-
be. Zar je pravo da moj siroti brat, kome oigledno treba
vie od mene, dobija isto koliko i ja? I tako, ustajao je
iz kreveta i nosio dak ita u ambar svoga brata.
Jedne noi, ustali su u isto vreme i tako se sreli, sva-
ki sa dakom ita na leima!

Posle mnogo godina, kad su ve umrli, doznalo se

za njihovu priu. I tako, kad su njihovi sugraani resili
da sagrade hram, odabrali su mesto na kome su se dva
brata susrela, jer, po njima, nije bilo svetijeg mesta u
itavom kraju.

Razlika u religiji nije u tome ko odrava kult ili ga ne

odrava, ve ko voli a ko ne voli.

BOG JE NAPOLJU

Bila jednom jedna veoma religiozna ena koja je

mnogo volela Boga. Svakoga jutra ila je u crkvu dok
su joj du puta prilazili prosjaci, deca su joj pruala
ruku, ali ona je bila tako obuzeta svojim bogomolj-
stvom da ih nije ak ni primeivala.
 Jednog dana, presia je uooicajem pui i sngia na
slubu boju. Gurnula je vrata od crkve, ali ona se nisu
otvorila. Pokuala je jo jednom, a onda shvatila da su
zakljuana.
Oajna na pomisao da e, prvi put za sve te godine,
propustiti misu, ne znajui ta da uini, pogledala je
uvis.
A tamo, pred njenim oima, bila je cedulja na kojoj
je pisalo: Napolju sam!

SPAAVANJE IZ POARA

Nasradinova kua se zapalila i on se popeo na krov.

Susedi su se skupili na ulici ispred kue i razapeli i-
lim, dovikujui mu: Skai, hoda, skai!
A ne, na pamet mi ne pada, odgovorio je. Znam
ja vas. Samo ekate da skoim pa da mi izmaknete
ilim i tako napravite budalu od mene!
Ne budi lud, ovee, ne alimo se. Ovo je ozbiljna
stvar. Skai!
Ne, uporan je bio Nasradin. Ne verujem ja ni-
kome od vas. Stavite ilim na zemlju pa u skoiti.

Ba vam je lepo dete! rekli su jednom branom paru.

Ma to nije nita! Da ga vidite tek na fotografiji!

IZABRANI NAROD

Goldtajn, star devedeset dve godine, preiveo je

pogrom u Poljskoj, koncentracione logore i druga pro-
ganjanja Jevreja.
 U, LJOSpOUC: UZVIKJIUU je. I - NIOUHJ ii im <.-"->j i^
brani narod?
S neba se zauo glas: Da, Goldtajn, Jevreji su moj
izabrani narod.
Dobro, nije li ve vreme da izabere neki drugi?

DRUENJE SA ZMAJEM

ovek je doao kod psihijatra i ispriao mu da stal-

no sanja ogromnog zmaja sa tri glave, tako da su mu
ivci skroz popustili od nespavanja i ivot mu postao
nepodnoljiv.
Mogu da vam pomognem, rekao je psihijatar.
Ali samo da vas upozorim - trajae godinu-dve i sve
e vas kotati pet hiljada dolara.
Pet hiljada! uzviknuo je pacijent. Zaboravite me.
Idem kui da se malo druim sa zmajem.

PUSTI GRANU

Jedan ateista pao je s litice i, dok se kotrljao niz str-

minu, uspeo je da se uhvati za granu nekog buna, i
tako ostao izmeu neba i stena u dubini provalije, sves-
tan da nee jo dugo izdrati. Tada mu je sinula ideja.
Boe! prodrao se iz sveg glasa.
Tiina. Nije bilo odgovora.
Boe! ponovo se kriknuo. Ako postoji, spasi
me i obeavam da u verovati u tebe, a uiu i druge da
veruju.
 -i.JtjiiV-'AlM.VJ.U.,

dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor: Tako svi

govore kad su u nevolji.
Ne, Boe, ne! dreknuo je, ohrabren. Ja nisam
kao drugi. Zar ne vidi da sam ve poeo da verujem,
jer uspeo sam da ti ujem glas? Treba samo da me
spase i zazivau tvoje ime do na kraj sveta!
Dobro, rekao je glas. Spasiu te. Pusti granu. Da
pustim granu? dreknuo je ovek u pometnji.
Nisam valjda lud!

Pria se, kad je Moj sije bacio svoj tap u Crveno

more, da nije dolo do oekivanog uda. Tek kada je
prvi ovek skoio u talase, more se otvorilo na dve
strane da propusti jevrejski narod.

PIJANAC I MESEC

Reci i pojmovi samo ukazuju na stvarnost, nisu

njeno ogledalo. Ali kae se: Kada mudrac pokae ka
Mesecu, budala vidi samo njegov prst.

Jedan pijanac teturao se nou preko mosta i naiao

na drugog pijanca. Obojica su se nagnuli preko ograde
mosta i otpoeli razgovor.
ta je ono dole? upitao je pijanac, gledajui u
Meseev odraz na povrini reke.
Mesec, odgovorio mu je prijatelj.
Pijanac se zagledao, u neverici iskrivio vrat i rekao:
Dobro, nema problema. Ali kako sam dospeo ak ova-
mo gore?
40 Antoni de Melo

Mi gotovo nikada ne vidimo stvarnost. Ono to vidi-

mo samo je njen odraz, preruen u reci i pojmove,
koji zatim poistoveujemo sa stvarnou. Svet u
kome ivimo samo je konstrukcija naeg duha.

IZGUBLJENO GESLO

Ljudi se hrane recima, ive od reci, bez njih bi bili

potpuno izgubljeni.

Prosjak je traio od jednog prolaznika neku paru za

solju kafe i usput ispriao svoju tunu priu. Nekada
sam bio poslovan ovek kao i vi, radio sam od jutra do
mraka. Na radnom stolu drao sam geslo: MISLI KRE-
ATIVNO, POSTUPAJ ODLUNO, UPUSTI SE U RIZIKE.
To je bio moj ivotni program i pare su samo stizale. A
onda... onda... (tu je zajecao) istaica je poistila moje
geslo zajedno sa ostalim papirima.

Kada isti predvorje hrama, ne zastajkuj da proita

stare novine.
Kada isti svoje srce, ne poigravaj se recima.

SVETAKETUOVA MUDROST

Jedan od najuvenijih mudraca drevne Indije bio je

Svetaketu. Evo kako je postao mudar. Kada je napunio
sedam godina, otac ga je poslao da ui Vede, svete
spise. Zahvaljujui vrednom uenju i svojoj pameti,
deak je nadmaio sve svoje drugove, tako da je na
kraju postao najvei strunjak za svete spise, i to pre
svoje osamnaeste godine.
 Religija 41

Kada se vratio kui, otac mu je postavio tri pitanja,

da bi proverio njegove sposobnosti:
Jesi li nauio ono posle ega svako uenje postaje
nepotrebno? Jesi li otkrio ono posle ega prestaje svaka
patnja? Jesi li uinio ono emu nikoga ne moe na-
uiti?
Ne, odgovorio je zbunjeni Svetaketu.
Onda je sve to si nauio za tih deset godina besko-
risno, sine moj.
Svetaketua je tako pogodila istina ovih reci, da se
utanjem posvetio traenju mudrosti koja se recima ne
moe izraziti.

Kada ribnjak presui i ribe ponu da se koprcaju na

mulju, vlaiti ih dahom ili kvasiti pljuvakom nije
isto kao baciti ih u jezero.
Ne trudite se da oivite ljude uenjima - uronite ih
natrag u stvarnost, jer se tajna ivota krije u samom
ivotu, a ne u uenjima koja se zasnivaju na njemu.

Jedan mistiar, govorei o Bibliji, rekao je: Jelov-

nik, koliko god daje koristan, nije dobar za jelo.

VELIKO OTKRIE

Jedan guru obeao je ueniku otkrie mnogo vanije

od bilo ega to se moe nai u svetim spisima. Kada
je uenik izrazio elju da sazna ta je to, guru ga je
uputio da izae na kiu i uzdigne lice i ruke prema
nebu.
42 Antoni de Melo

Sledeeg dana, uenik se vratio i rekao mu: Po-

sluao sam tvoj savet i ula mi je voda za vrat. Mnogo
sam se glupo oseao.
Odlino, rekao je guru, za prvi dan, to je ba
veliko otkrie, zar ne?
Uenik: Kakva je razlika izmeu
spoznaje i pro-
svetljenja?
Uitelj: Kada si spoznao, koristi baklju da ti osvetli
put. Kada si prosvetljen, ti sam postaje baklja.

TA SVIRA?

Grupa gostiju u jednom restoranu uivala je u muzi-

ci orkestra. Iznenada, jedan muziar poeo je da svira
neku poznatu temu. Svi su prepoznali melodiju, ali ni-
ko nije mogao da se seti naziva pesme. Pozvali su zato
raskono odevenog konobara i zamolili ga da otkrije
ta svira taj muziar. Konobar je vano proetao preko
sale, da bi se vratio i trijumfalno rekao: Violinu!

DUHOVNA ELITA

Kada milion ljudi krene za vama, upitajte se u

emu ste pogreili.

Jedan jevrejski autor objanjava zato Jevreji ne

vole da stvaraju nove poklonike. Rabini moraju da
prou tri razliita iskuenja da bi eventualni sledbenici
bili obeshrabreni. Duhovnost je rezervisana za elitu. Ne
pristaje se ni na kakve kompromise i zato se ne sputa
 Religija 43

na nivo mase koja trai kocku eera umesto gorkog

leka. Jednom, kada je velika gomila ljudi pola za njim,
Isus im je rekao: Ako neko od vas hoe da sagradi
hram, prvo izrauna troak da bi video ima li dovoljno
novca da izvede radove do kraja. Ili, ako neki kralj
zarati sa drugim kraljem, prvo prorauna moe li se, sa
deset hiljada vojnika, suprotstaviti neprijatelju koji
broji dvadeset hiljada. Ako utvrdi da ne moe, alje
glasnike u susret neprijatelju i, dok je ovaj jo daleko,
pogaa se s njim o uslovima mira.
Isto vai i za vas - ko se ne odrekne svega to pose-
duje, ne moe biti moj uenik.

Ljudi ne ele istinu. ele samo sigurnost.

RABINOVA ELJA

U Belfastu, u Severnoj Irskoj, katoliki svetenik,

protestantski pastor i jevrejski rabin upustili su se u
otru teoloku diskusiju. Iznenada, spustio se aneo
meu njih i rekao im: Bog vam alje svoj blagoslov.
Izrazite svaki svoju elju u pravcu mira i Svevinji e
je usliiti.
Pastor je rekao: Neka svi katolici nestanu s naeg
lepog ostrva i zavladae mir.
Katolik je rekao: Kada i poslednji protestant ode s
nae svete irske zemlje, na ostrvu e biti mir.
A ti, rabi? upitao je aneo. Ima li neku elju?
Nemam, rekao je rabin. Dovoljno je da se ispune
elje ove veleasne gospode i biu zadovoljan.
44 Antoni de Melo

tetu ne pravi razlika naih dogmi, ve sam dogma-

tizam. Tako, kada bi svako od nas radio ono za ta je
vrsto ubeden daje volja boja, nastao bi totalni haos.
Problem je u samoj ubeenosti, u sigurnosti. Istinski
duhovna osoba zna ta je nesigurnost, stanje due ne-
poznato fanaticima.

SUPERIORNOST NEUKOG

Jedan duhovni uitelj iznenadio se kada je uo kako

se ljudi prepiru i viu u njegovom dvoritu. Kada je
saznao da je jedan od njegovih uenika umean u tu
svau, pozvao ga je da mu razjasni o emu se radi.
Dola je neka delegacija uenih ljudi da vas poseti,
a ja sam rekao da nemate vremena za ljude ija je glava
puna knjiga i zaludnih misli, a potpuno liena mudrosti.
To su ljudi koji, svojom superiornou, stvaraju dogme
i sukobe medu ljudima.
Uitelj se nasmeio: Kako je tano sve to, promr-
mljao je za sebe. Ali, reci mi, nije li moda tvoja supe-
riornost to si razliit od uenih uzrok ovog sukoba?

LISICA I PAS

Lovac je video kako neto prolazi kroz bunje i pos-

lao psa. Pasje ugledao lisicu i zagradio joj put, omogu-
ivi lovcu da puca u nju. Umirui, lisica je rekla psu:
Zar ti niko nije rekao da su lisica i pas braa?
Da, odgovorio je pas. Ali to odgovara samo ide-
alistima i budalama. Za one koji su praktini u ivotu,
bratstvo se rada iz istih interesa.
 Religija 45

Istu reenicu uputio je hrianin budisti. Za veinu

ljudi ima dovoljno religije koju mrze, ali premalo one
koju vole.

NEMOJ DA SE MOLI!

U jednoj jevrejskoj sinagogi sakupljali su neopho-

dne priloge tako to su prodavali ulaznice u dane veli-
kih praznika, jer su tada dolazili mnogobrojni vernici i
bili su iroke ruke. Na jedan takav praznik, do sinagoge
je doao deak, traei svoga oca, ali uvar ga nije pu-
stio, jer nije imao kartu. Ali, molim vas, veoma je va-
no, rekao mu je deak. U redu, ui na minut, rekao
mu je uvar. Ali nemoj ni sluajno da te vidim kako
se moli!

ZNAK KRSTA ILI LJUBAVI?

Jedan opat ispitivao je grupu iskuenika. Po kojem

e znaku drugi prepoznati da ste katolici? pitao je.
Kako niko nije znao odgovor, prekrstio se da bi im
pomogao. Jedan od kandidata iznenada se dosetio: Po
ljubavi! uskliknuo je.
Opat je bio zateen. Hteo je da kae: Pogreio si,
ali se na vreme zaustavio.

STRAH JEDNOG PADOBRANCA

Uroeno religiozne osobe svesne su zakona,

ali ne strahuju od njih...

ime se bavite? pitala je jedna ena mladia na

nekoj proslavi.
46 Antom de Melo

Ja sam padobranac.
Mora da je strano padati s tolike visine, rekla
mu je ena.
Pa jeste, ima trenutaka.
Ispriajte mi neku takvu epizodu.
Eto, rekao je padobranac, jednom sam se spus-
tio na poljanu gde je bio veliki znak na kome je pisalo:
ZABRANJENO GAZITI TRAVU!

OD EGA JE KUNDAK?
... ne kre ih...

Jedan vodnik pitao je grupu regruta od ega se pravi

kundak. Kako niko nije znao, rekao je da se pravi od
orahovine.
A znate li zato se kundak pravi od orahovine?
Zato to je tvrda od drugog drveta, odgovorio je
jedan regrut. Netano, rekao je vodnik.
Zato to bolje ublaava trzaj pri pucanju, rekao je
drugi regrut. Nije ni to. Zato stoje lepa... rekao je
trei.
E, treba vi jo dosta da uite. Kundak se pravi od
orahovine zato to tako pie u propisima!

RAD NA OBE LINIJE

... potuju red...

Nekoje pozvao 987 da bi saznao neiji broj, a en-

ski glas s druge strane odgovorio mu je: ao mi je,
 Religija 47

moraete da pozovete 988. Kada je okrenuo 988,

uinilo mu se da je uo isti enski glas, pa je upitao:
Zar nisam s vama razgovarao pre pola minuta?
Da, rekao je glas, momentalno radim na obe li-
nije.

GDE JE VEERA?
... ponekadpreteraju u tome...

Gospodin Smit ubio je svoju enu i u njegovu od-

branu izneto je privremeno duevno rastrojstvo. Pred
sudskim veem izjavio je: Uvaeni sude, ja sam miran
ovek, imam svoje svakodnevne navike i ivim u spo-
kojstvu sa itavim svetom. Svakog dana ustajem u se-
dam, dorukujem u pola osam, na poslu sam od devet
do pet, dolazim kui u est, veera me eka na stolu,
posle jela proitam novine, pogledam televiziju i zatim
idem na spavanje. Sve do toga dana... U tom trenutku
je zastao, a lice mu se zajapurilo od gneva.
Samo nastavite, spokojno mu je rekao advokat.
Recite veu ta se dogodilo.
Toga dana ustao sam kao i obino u sedam, do-
rukovao u pola osam, radio od devet do pet, vratio se
kui, i zapanjio se kad sam video da veera nije na
stolu, a ni ene nije bilo da me doeka. Poeo sam da
je traim po kui i naao je u spavaoj sobi, s nekim
ovekom u krevetu. Zato sam pucao u nju.
Opiite svoje emocije u trenutku kada ste je ubili,
predloio je advokat, nestrpljiv da doe do kljune
take svoje odbrane.
48 Antoni de Melo

Zahvatio me je nekontrolisani bes, bio sam pot-

puno van sebe... Potovani sude, dreknuo je, udariv-
i pesnicom po pultu ispred sebe, kada se vratim kui
u est, veera me mora ekati na stolu!

NASRADIN I DIJAMANT
... a ponekad izvuku neku korist.

Nasradin je naao dijamant na ulici, ali, po tada-

njem zakonu, svako ko neto pronae morao je to pret-
hodno da objavi na glavnoj pijaci, u tri razliita navra-
ta, pa tek onda zadri za sebe. Nasradin je bio suvie
religiozan da bi ignorisao zakon, ali i previe gramziv
da bi rizikovao gubitak dijamanta. Zato je, tri noi za
redom, kada je bio siguran da svi spavaju, odlazio na-
sred pijace i aputao: Pronaao sam dijamant na ulici
koja vodi ka centru grada. Ko god zna vlasnika neka
me obavesti.
Svi su, naravno, bili obaveteni koliko i ranije, osim
jednog coveka koji je tree noi sluajno izaao na pro-
zor koji je gledao na pijacu i video Nasradina kako
neto mrmlja. Kada ga je pitao o emu se radi, Na-
sradin je odgovorio: Nisam duan da ti kaem. Znaj
samo ovo - poto sam religiozan ovek, izaao sam
nou da kaem neke reci iz strahopotovanja prema
zakonu.

Zloinac ne mora obavezno da prekri neki zakon.

Dovoljno je da ga malo proui.
 Religija 49

> DVE VRSTE SABATA

f'

Jevreji potuju sabat kao dan posveen Gospodu i to

je nekada bio dan radosti, ali su, tokom mnogih stolea,
rabini insistirali na pravilima i obredima, ta je dozvo-
ljeno a ta nije, sve dok ljudi nisu prestali da izlaze iz
kue sabatom, samo da ne bi sluajno prekrili neto.
Bal em je esto razmiljao o tom problemu. Jedne
noi usnio je anela koji gaje poveo na nebo i tamo mu
pokazao dva prestola. Jedan je za tebe, rekao je
aneo, ako bude pametan, a drugi je za oveka ije
u ti ime dati. Zatim ga je poveo u pakao i tamo mu
pokazao dve stolice. Jedna je za tebe, rekao je aneo,
ako ne bude pametan, a druga je za oveka ije u ti
ime dati.
U snu, Bal em je posetio oveka koji bi trebalo da
bude sa njim u raju, i video je kako taj ivi meu ljudi-
ma koji ne nose jevrejsku odeu, i na sabat pravi itav
banket, sa mnogo veselja, na koji poziva mnotvo suse-
da i prijatelja. Kada gaje Bal em upitao emu taj ban-
ket, ovek mu je odgovorio: U detinjstvu su me uili
daje sabat dan odmora i radosti, moja majka spremala
je najukusnija jela, a za vreme ruka smo pevali, zatim
igrali i veselili se. Zato tako i danas radim.
Bal em je pokuao da naui oveka religioznim
obiajima koje je ovaj oigledno ignorisao, ali ostao je
bez argumenata kada je shvatio da bi radost tog oveka
u dan sabata bila potpuno unitena.
I dalje u snu, Bal em otiao je kod svog sabrala iz
pakla. Otkrio je da je to ovek kruto posveen zakoni-
ma jevrejske zajednice, koji svaki sabat teko proiv-
ljava, bojei se da neto ne pogrei, a za rukom sedi
kao na uarenom uglju. Kada je Bal em pokuao da
50 Antoni de Melo

mu objasni daje njegovo robovanje zakonu i obiajima

preterano, ostao je bez argumenata, jer je uvideo da taj
ovek nikada ne bi shvatio da ga potovanje religioznih
normi moe odvesti u greh.
Zahvaljujui otkriima u snu, Bal em Tov je stvo-
rio novi vid verske poslunosti, po kome se Bog potuje
radou koja dolazi iz srca.

Kada su ljudi radosni, uvek su dobri; kada su ljudi

dobri, nisu uvek radosni.

Indijski mistik Saraha kae: Oseti ukus ovog dara,

koji potie iz ukinutog saznanja.

Bog skriva stvari izlaui ih naim oima.

uj! Osluni pesmu ptica,
hujanje vetra medu drveem,
um morskih talasa;
pogledaj biljku, list koji pada, cvet,
kao da ih prvi put vidi.
Iznenada, mogao bi da stupi u dodir
sa Stvarnou,
sa tim rajem iz koga smo,
izgubivi nevinost,
zbog naeg saznanja izgnani.
 MILOST

TRI AMCA ZA SPAAVANJE

Jedan svetenik sedeo je kraj prozora, spremajui se

da napie propoved o Provienju, kada je uo buku kao
od eksplozije i video ljude kako panino bee na sve
strane. Ubrzo je uo da je brana popustila, da reka
nadolazi i da se ljudi evakuiu. Voda je uskoro poela
da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajui paniku, re-
kao je u sebi: Spremam propoved o Provienju i evo
mi prilike da u praksi sprovedem ono to savetujem
drugima. Neu pobei, ostau ovde i pouzdau se u
spas koji e doi bojim provienjem.
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i amac
pun ljudi. Uskaite, oe! povikali su. Ne, ne, deco
moja, smireno je rekao svetenik. Uzdam se u boje
provienje koje e me spasiti. Ipak, morao je da se
popne na krov i, kada je voda stigla gore, proao je jo
jedan amac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca.
Meutim, ponovo je odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je
voda stigla do kolena, poslali su patrolni amac da ga
spase. Ne, hvala vam, rekao je, spokojno se osmehu-
jui. Ja verujem u Boga. On me nee ostaviti.
Kada se konano udavio i stigao u raj, odmah je
poeo sa alopojkom upuenom Bogu: Verovao sam u
tebe! Zato me nisi spasao?
Ako emo pravo, rekao je Bog, poslao sam ti
itava tri amca!
52 Antoni de Melo

JAKO PIE

U toku jednog praznika u Japanu, neki turista je prvi

put probao uveni japanski ake - rakiju od pirina.
Posle dva-tri gutljaja, primetio je kako se nametaj u
sobi ljulja i pomera.
Ovo je neko mnogo jako pie, rekao je domainu.
Nije posebno jako, uzvratio je ovaj. Opet je
krenuo zemljotres.

POSEDOVANJE I ODRICANJE

Putovala zajedno dva monaha. Jedan je sprovodio

duh posedovanja, dok je drugi verovao u odricanje.
itavog dana raspravljali su o svojim stilovima ivota,
sve do veeri, kada ih je put naneo do obale reke.
Onaj stoje sprovodio odricanje nije imao para, pa je
rekao: Ne moemo da platimo skelu, ali zato bi se
brinuli o telu? Proveemo no ovde, slavei Boga, a
sutra emo ve nai neku dobru duu koja e nam po-
nuditi za prevoz.
Drugi monah je uzvratio: S ove strane reke nema
nijednog sela, nijedne kue, nikakvog sklonita. Mogli
bismo da postanemo plen divljih zveri, da nas izujeda-
ju otrovnice, ili se smrznemo od studeni. Na drugoj
strani moemo bezbedno da provedemo no. Ja imam
novac za skelu.
Kada su stigli na drugu obalu, okomio se na svog
sabrat: Vidi li sada vrednost novca? Spasao sam i
tvoj i moj ivot. ta bi bilo s nama da i ja sprovodim
duh odricanja kao ti?
 Milost 53

Ba zbog tvog odricanja stigli smo ovde ivi i

zdravi, rekao je prvi monah. I to tek kada si resio da
rtvuje svoj novac da bi platio skelediju! Jednom
reju, poto ja nisam imao ni prebijene pare, tvoj dep
je postao moj. Ja se nikada ne patim u ivotu, uvek se
nade neko ko misli na mene.

VEZI KAMILU

Jedan uenik doao je kamilom do atora svog

duhovnog uitelja i, kada je uao u ator, uitelj ga je
pitao da li je vezao kamilu. Zato bih to radio? rekao
je uenik. Bog titi interese onih koji ga vole - to ste
me jue uili.
Idi vei je, budalo! dreknuo je uitelj. Bog nema
vremena da ini za tebe ono to lako moe i sam da
uradi!

ORTAKLUK SA BOGOM

Goldberg je imao najlepi vrt u gradu i, kad god bi

proao tuda, rabin bi mu doviknuo: Kakav predivan
vrt! Bog se uortaio s tobom! Hvala, rabi, rekao bi
Goldberg, poklonivi se.
I tako je to teklo danima, nedeljama, mesecima. Kad
god bi iao u sinagogu i vraao se iz nje, rabin je govo-
rio isto: Bog se uortaio s tobom! sve dok Goldbergu
nije dozlogrdila ova fraza, kojom ga je rabin od srca
hvalio.
I tako, kada je rabin ponovo rekao: Bog se uortaio
s tobom! Goldberg je uzvratio:
54 Antoni de Melo

Moe biti, ali trebalo je da vidite ovo mesto onda

kad je u njemu bio samo Bog!

UVAR TUNIKE

Jednom je veliki sufi Habib Aami siao do reke da

se okupa i ostavio tuniku na obali. Tu je prolazio Hasan
Basorski, video je tuniku i resio da je priuva dok se
vlasnik ne pojavi. Kada je Habib doao po tuniku,
Hasan mu je rekao: Kome si poverio tuniku dok si se
kupao? Nekoje mogao daje odnese!
Poverio sam je Onom ko je tebe unajmio da je
priuva, rekao je sufi.

POMO U PUSTINJI

Jedan ovek se izgubio u pustinji. Kasnije, kada je

priao svoju stravinu pustolovinu, pomenuo je kako
je, u oajanju, kleknuo na pesak i zazvao Boga u po-
mo.
ta, znai daje Bog usliio tvoju molitvu? upitali
su ga.
Ma kakav Bog! Pre nego to je stigao da mi po-
mogne, naiao je neki istraiva i pokazao mi put.

BUDUI OEVI

Nekoliko buduih oeva nervozno je sedelo u hod-

niku. Babica je uperila prst u jednog od njih i rekla:
estitam, muko je!
 Milost 55

U tom trenutku, drugi je besno odbacio novine u

koje je buljio, skoio i viknuo: Ej, stani malo! ta se
ovde deava? Ja sam doao itava dva sata pre njega!

HOU BRATA

Mama, hou brata.

Ne ide to tako brzo. Treba dosta vremena da se
napravi brat.
Zato ne uradi kao tata u fabrici?
Kako?
Zaposli vie ljudi.

PLODOVI I SEME

Jedna ena sanjala je da ulazi u potpuno novu rad-

nju i, na njeno veliko udo, za tezgom je stajao Bog.
ta se ovde prodaje? upitala je. ta god srce eli,
rekao je Bog.
Ne verujui svojim uima, ena je resila da zatrai
ono najlepe to ljudsko bie moe da poeli. elela
bih duevni mir, mudrost i da zauvek nestane svaki
strah u meni, rekla je. Zatim, promislivi, dodala je:
Ne samo za sebe, ve za sve ljude na zemlji. Bog se
nasmeio: Mislim da si pogreno shvatila, draga moja.
Ovde se ne prodaju plodovi, ve samo seme.

MOCARTOV SAVET

Mladi kompozitor doao je jednog dana kod Mo-

carta po savet kako da razvije svoj talenat.
56 Antoni de Melo

Savetujem vam da ponete od neeg jednos-

tavnog, rekao je Mocart. Od pesama, na primer.
Ali vi ste jo kao dete komponovali simfonije!
protestovao je mladi.
Istina je, ali nije mi bio potreban savet drugih kako
da razvijem talenat.

BOG IGRA GOLF

Jednog nedeljnog jutra posle slube boje Bog i Sveti

Petar otili su da igraju golf. Bog je poeo prvi. Snano
je udario lopticu koja je zavrila daleko u travi, a tada je
iz bunja iskoio zec, dograbio ustima lopticu i odjurio
ka rupi. Iznenada, s neba se stutio jastreb, epao zeca
i vinuo se s njim u visinu. Tada se uo pucanj nekog lov-
ca u pravcu jastreba koji je ispustio plen. Zec je pao na
travu, loptica mu je ispala iz usta i otkotrljala se pravo u
rupu. Sveti Petar se iznervirano okrenuo ka Bogu i re-
kao: Staje ovo!? Igra li ti golf ili se zavitlava?

A ti? Jesi li resio da shvati i prihvati da uestvuje u igri

ivota ili vie voli da zabavlja sebe udima?

VODOINSTALATER NA NIJAGARI

Neke stvari bolje je ostaviti takvim kakve su.

Jedan mladi prepun entuzijazma, koji je ba za-

vrio za vodoinstalatera, otiao je da vidi vodopad
Nijagare.
Paljivo ga je prouavao nekoliko minuta, a onda
rekao: Mislim da bih mogao da ga sredim.
 SVETOST

VATROGASNA KOLA

Neko se rodi kao svetac,

neko to postigne,
a nekome biva nametnuto.

Na naftonosnim poljima zapalio se izvor nafte i

kompanija je pozvala sve strunjake u dravi da ugase
poar. Meutim, jara je bila tako nepodnoljiva da niko
nije mogao da prie blie od trista metara.
U panici, na kraju su pozvali lokalnu vatrogasnu
slubu u kojoj su bili sve sami volonteri. Nakon pola
sata dojurila su stara vatrogasna kola i zaustavila se na
tridesetak metara od poara. Vatrogasci su skoili s
vozila, polili sebe vodom, a onda krenuli da gase poar.
Posle nekoliko dana, organizovan je sveani koktel
za hrabre vatrogasce, a njihovom vodi je uruen ek na
poveu sumu novca.
Kada su ga novinari pitali kako e ga utroiti,
odgovorio je: Prvo u da oteram vatrogasna kola na
remont, da ve jednom poprave te konice!

Za neke druge ljude, meutim, svetost je obian ritual.

58 Antoni de Melo

SVETA SENKA

Bio jednom jedan ovek tako estit i poboan da su

mu se ak i aneli divili. Meutim, on uopte nije bio
svestan svoje svetosti. Radio je svakodnevne poslove,
spontano irei dobrotu oko sebe, kao to cvee iri
miris ili svetiljka daje svetlost. Njegova svetost bila je
u tome to je zaboravljao prolost drugih ljudi i video
ih onakve kakvi su u tom trenutku, tako da je preva-
zilazio njihovu pojavu i stizao do najintimnije sutine
njihovog bia, gde su bili nevini, isti i potpuno ne-
svesni onoga to ine. Zato je sve voleo i pratao sva-
kom koga bi upoznao, ne nalazei nita udno u tome,
jer je to proisteklo iz naina na koji ih je gledao.
Jednog dana, ukazao mu se aneo i rekao mu: Bog
me je poslao. Zatrai ta god hoe i dae ti se. eli li
dar da isceljuje ljude?
Ne, rekao je ovek, bolje neka to sam Bog ini.
eli li da vrati grenike na pravi put?
Ne, odgovorio je. Nije moj zadatak da dodiru-
jem srca drugih ljudi. To je posao za anele.
Da li bi voleo da bude takav primer vrline da ljudi
osete potrebu da te oponaaju?
Ne, rekao je sveti ovek, jer bih tako uvek bio u
centru panje.
ta onda eli? pitao je aneo.
Boju milost, odgovorio je ovek. Samo to.
Ne, mora da zatrai neki udotvorni dar ili e ti
biti nametnut.
Dobro, onda neka inim dobro, ali da o tome nita
ne znam.
 Svetost
^f
I tako, odlueno je da senka svetog oveka postane
udotvorna kad god se nalazi iza njegovih lea. Gde
god bi pala, bolesni bi se izleili, zemlja bi postala
plodna, iz presahlih fontana bi iknula, a lica ljudi na-
grena ivotnim mukama najednom bi se ozarila.

POL SEZAN

Svetost, kao i veliina, nije svesna same sebe.

Pol Sezan je trideset pet godina iveo u senci, slika-

jui remek-dela koja je poklanjao neukim susedima.
Toliko je voleo svoj posao da nije ak ni mislio o
nekom priznanju; nije ni sanjao da e ga jednog dana
smatrati ocem moderne umetnosti.
Svoju slavu za ivota dugovao je jednom galeristi iz
Pariza koji je video neke njegove slike i napravio prvu
Sezanovu izlobu. Svi su doiveli to iznenaenje da se
nau pred velikim majstorom. I on je bio jednako izne-
naen. Stigao je na izlobu oslonjen o ruku svoga sina
i, kada je video svoje slike, nije mogao da prigui zadi-
vljenost. Vidi, uramili su ih! rekao je sinu.

; SUBUTII PRAZNINA

Subuti, Budin uenik, iznenada je otkrio bogatstvo i

plodnost praznine - spoznajom da je sve nestalno,
nezadovoljavajue i lieno vrstine. U tom stanju
boanske praznine, blaeno je sedeo pod drvetom kada
je u jednom trenutku oko njega poelo da pada cvee.
Bogovi su aputali: Ushieni smo tvojim savrenim
uenjem o praznini. Subuti je odgovorio: Ali ja ni
reci nisam rekao o praznini.
60 Antoni de Melo

Istina je, rekli su bogovi. Ti nisi govorio o praz-

nini, nismo uli nikakav opis praznine. To je prava
praznina. Za to vreme, kia cvea nije prestajala.

Kada bih govorio o svojoj praznim, ili bar bio svestan

toga, da li bi to zaista bila praznina? Muzika ima
potrebu za flautom, pisma za belom hartijom, svetost
za odsustvom sebe.

RABINOVA SKROMNOST

Jedan stari rabin se razboleo i uenici su, sedei u

istoj sobi, aputali meu sobom o njegovim nepreva-
zienim vrlinama. Jo od Solomona nije bilo takvog
mudraca! rekao je jedan. A njegova vera? Ista je kao
Avramova! dodao je drugi. Njegovo strpljenje je kao
u Jova! izjavio je trei. Samo je Mojsije tako intim-
no razgovarao sa Bogom! oglasio se etvrti.
Rabin kao da se uznemirio. Kada su uenici otili,
ena gaje upitala: Jesi li uo kako hvale tvoje vrline?
Jesam, rekao je rabin.
Zato si onda tako nezadovoljan?
Moja skromnost, pobunio se rabin. Zato niko
nije pomenuo moju skromnost!?

Mora daje bio sveti ovek onaj koji je rekao: Ja sam

samo etiri prazna zida, bez iega unutra. Nema ve-
e ispunjenosti.
 Svetost

TESNI OREOL

Kod lekara je doao ovek koji se alio na nesnosnu

glavobolju koja ni jednog trenutka ne poputa. Mo-
ete li da mi pomognete? pitao je. Svakako, rekao
je lekar, ali recite mi prvo neke stvari. Da li mnogo
pijete?
Da li pijem? Taman posla. Ne konzumiram gadosti
kao stoje alkohol.
Puite li moda?
Preputam drugima da se truju duvanom. Nikad
me to nije privuklo.
Malo mi je nezgodno da vas pitam, ali... znate
ve... neki mukarci... imate li neke none avanture?
Naravno da nemam. Za koga me vi smatrate? Le-
em svake veeri najkasnije u deset.
Recite mi, nastavio je lekar, taj va bol u glavi,
da li je kao iznenadno otro probadanje.
E ba je takav.
Stvar je vrlo jednostavna. Va problem je u oreolu
koji vam je previe tesan. Treba ga malo popustiti.
Problem s naim idealima, ako hoemo da smo na vi-
sini svakog od njih, je to postajemo osobe s kojima
je nemogue iveti.

TITULA BARONA

Jedna uticajna linost iz engleskog politikog ivota

gnjavila je premijera Dizraelija da mu dodeli titulu
barona. Premijer nije znao kako da mu udovolji, pa mu
je na kraju rekao: Zao mi je to ne mogu da vam dode-
lim titulu, ali mogu da vam ponudim neto bolje - re-
cite svojim prijateljima da sam vam ponudio titulu, a da
ste je vi odbili.
62 Antoni de Melo

KANJAVANJE ASKETE

Jedan asketa iveo je itav svoj ivot bez ena i

posvetio se borbi protiv polnog nagona u sebi i drugi-
ma. Kada je umro, jedan njegov uenik umro je ubrzo
posle njega. Stigavi na drugi svet, uenik nije mogao
da poveruje oima - u krilu njegovog oboavanog ui-
telja sedela je najlepa ena koju je ikad video! Priao
je uitelju i doapnuo mu: Dobri uitelju, sada znam
daje Bog pravedan, jer nagrauje na nebu za odricanja
na zemlji.
Uitelj je mrzovoljno rekao: Idiote, ovo nije raj i ni-
sam ja taj koga nagrauju. Ona je ta koju kanjavaju.

Kada je cipela komotna, zaboravljamo na stopala;

kada je pojas dovoljno dug, zaboravljamo na struk.
Kada je sve harmonija, zaboravljamo na svoje ja.
emu onda slue odricanja?

BOG I LEPOTICA

Svetenik lokalne crkve esto je zastajao da popria

s jednom lepoticom sumnjivog morala i loe reputacije,
i to na javnom mestu, na veliko zgraanje vernika. Na
kraju je zavrio kod opata koji ga je poteno izgrdio.
Kada je opat uutao, svetenik mu je rekao: Veleasni,
uvek sam mislio daje bolje razgovarati sa lepom
enom dok su misli okrenute Bogu, nego moliti se
Bogu dok su misli okrenute lepoj eni.

Kad monah ue u krmu, ona postaje njegova elija;

kada pijanac ue u eliju, ona postaje njegova krma.
 Svetost
-
POBEDA NAD STRAHOM

Jedan grad je pogoen zemljotresom, a duhovni

uitelj se obradovao primetivi kako su uenici bili za-
ueni njegovom hladnokrvnou. Kada su ga, posle
nekoliko dana, pitali kako se pobeuje strah, on ih je
podsetio na sopstveni primer.
Seate li se kako sam, dok su svi jurili u panici,
mirno i dalje sedeo i popio vodu? Da li je iko video da
mi je ruka kojom sam drao au zadrhtala?
Ne, odgovorio je jedan uenik, ali to to ste po-
pili nije bila voda, ve soja-sos.

NISTERUS BEI OD ZMAJA

Veliki Nisterus, jedan od svetaca egipatske pustinje,

prelazio je pustinju sa grupom uenika koji su ga po-
tovali kao bojeg glasnika. Odjednom, pred njima je iz
peska iskrsnuo ogromni zmaj i svi su se razbeali.
Nakon mnogo godina, kada je Nisterus umirao,
jedan od uenika gaje upitao: Oe, jeste li se i vi upla-
ili onda kada smo videli zmaja? ' Ne, odgovorio
je samrtnik. ' Zato ste onda pobegli s nama?
Mislio sam daje bolje pobei od zmaja, nego posle
beati od svoje tatine.

UDOTVORAC

Kada je egipatska pustinja bila utoite svetaca koje

su nazivali Oevi pustinje, jedna ena bolesna od
64 Antoni de Melo

smrtonosne bolesti traila je Oca Longina, koji je bio

uven kao svetac i iscelitelj.
Dok je tako lutala du morske obale, naila je ba na
Longina, koji je skupljao drva za potpalu i rekla mu:
Oe, znate li gde ivi Otac Longin?
Longin je upitao: Zato trai tog starog prevaran-
ta. Ne idi kod njega, samo e ti nauditi. ta te mui?
Objasnila mu je o emu se radi, i on je poslao kui,
rekavi joj:
Idi sad, Bog e te sigurno izleiti. Longin ti nita
ne bi pomogao.
I tako je ena otila, uverena da e da ozdravi, kako
je i bilo, i ivela jo mnogo godina, ne znajui da je
Longin izleio.

BAHAUDIN KRIJE UDA

Jednom je neko pitao uenika uvenog mistika

Bahaudina: Reci mi, zato tvoj uitelj krije svoje
udotvorstvo? Lino sam prikupio dokaze koji neo-
borivo govore da je u istom trenutku bio prisutan na
razliitim mestima, daje izleio ljude snagom molitve,
govorei im da ih je sopstvena prirodna mo izleila,
da je pomogao ljudima u bezizlaznim situacijama, a
zatim je to pripisivao njihovoj vrlini. Zato se tako po-
naa?
Odlino znam o emu govorite, rekao je uenik.
I ja sam sve to primetio, i mislim da vam mogu objas-
niti. Pre svega, uitelj ne voli da bude u centru panje.
Osim toga, ako se ljudi zainteresuju za uda, ubeen je
da niko nee poeleti da bilo ta naui to je zaista
vredno s duhovne take gledita.
 Svetost 65

GRAMZIVI MONAH

Gesen je bio budistiki monah, a istovremeno izu-

zetno talentovan slikar. Pre nego to ma ta naslika,
traio je da mu unapred plate i traio je uvek mnogo.
Zato je postao uven kao Gramzivi monah.
Jednog dana, pozvala ga je jedna geja, traei od
njega da naslika neto. Gesen je doao i upitao je:
Koliko e mi dati? Devojka je tada radila kod nekog
bogatog klijenta, pa mu je rekla: Bilo koju sumu, ali
sliku mora da uradi sada i ovde, preda mnom.
Gesen je odmah poeo da slika i, kada je zavrio,
traio je veu cifru nego ikad. Kada mu je davala
novac, geja je rekla: Kau da je ovaj ovek monah,
ali on misli samo na pare. Neverovatno je talentovan,
ali dua mu je ogrezla u pohlepi. Kako uopte izlagati
slike tako gramzivog oveka? To to on radi prikladno
je samo za moj donji ve! Nakon tih reci, bacila mu je
podsuknju i traila da na njoj naslika bilo ta. Pre nego
stoje poeo, Gesen je uobiajeno pitao: Koliko e mi
dati?
Koliko god trai, rekla je geja. Gesen je rekao
cifru, naslikao sliku, ravnoduno uzeo novac i izaao.
Nakon mnogo godina, neko je pukim sluajem do-
znao zato je Gesen bio toliko gramziv. Provincija u
kojoj se rodio esto je bila ugroena strahovitom su-
om. Bogati ljudi nita nisu inili da bi pomogli siro-
manima, pa je Gesen sagradio tajne ambare s rezer-
vama ita. Niko nije znao otkud to ito, ni ko je taj
dobroinitelj. Osim toga, i put koji je vodio od sela do
grada bio je u tako loem stanju daje esto bio potpuno
neprohodan, na veliku patnju bolesnih i starih ljudi
kojima je bio potreban lekar. Gesen ga je popravio.
66 Antoni de Melo

Poslednji razlog bio je hram za meditaciju, o kome je

Gesenov uitelj oduvek matao. Gesen je izgradio
hram u znak zahvalnosti voljenom uitelju.
Kada je sve to uinio, monah je odbacio boje i kist,
povukao se u planine i nikada vie nije naslikao nijed-
nu sliku.

Osuda neke osobe uglavnom odraava ono to pos-

matra zamilja da vidi u njoj.

TANZAN I UNSO

U razdoblju Meii, ivela su u Tokiju dva potpuno

razliita uitelja. Jedan, Uno, strogo se pridravao
svakog budistikog propisa. Ustajao je u ranu zoru i
legao u sumrak, nita nije jeo kad sunce prede zenit i
nikada nije okusio nikakvo opojno pie. Drugi uitelj,
Tanzan, nije se drao nijednog propisa, jeo je u svako
doba i koliko mu se htelo a spavao je ak i tokom dana.
Jednog dana, Uno je posetio Tanzana i zapanjio se
kada je video da ovaj pije, jer je to svakom budisti stro-
go zabranjeno.
Zdravo, dragi prijatelju, rekao je Tanzan. Sedi,
popij malo sa mnom.
Uno se osetio uvreeno, ali je smireno rekao: Ja
nikada ne pijem.
Ko ne pije, taj nije ljudsko bie, uzvratio je
Tanzan.
Uno je tada izgubio strpljenje i rekao mu: Zar ti
meni kae da nisam ljudsko bie zato to ne dodirujem
ono stoje Buda izriito zabranio! ta sam ja, ako nisam
ovek?
Buda, veselo je rekao Tanzan.
 Svetost 67

Tanzan je umro isto tako prirodno kako je i iveo.

Poslednjeg dana svog ivota napisao je ezdeset
potanskih karti i na svakoj je pisalo:

Odlazim s ovoga sveta. Ovo

je poslednje od mene.
Tanzan, 27. jula 1982.

Zamolio je jednog prijatelja da odnese karte na

potu i zatim smireno izdahnuo.

Sufi Junaid iz Bagdada rekao je jednom prilikom:

Simpatian bekrija bolji mi je od antipatinog sveca.

STARICA NA PLAZI

Jedna porodica uivala je na plai. Deca su se ku-

pala u moru i pravila kule u pesku, kada se pojavila
neka starica u prljavoj i iscepanoj odei, njena seda i
raupana kosa vijorila je na vetru. Mumlajui nera-
zumljive reci, sakupljala je neto iz peska i trpala to u
kesu. Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone
ove starice. Kada je prola kraj njih, osmehnula im se,
ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav.
Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da
ta starica uvek skuplja komadie stakla po plai, da se
deca ne bi posekla.

SVESTENIK U RESTORANU

Bio jednom svetenik koji nikada nije mislio nita

;loe ni o kome.
68 Antoni de Melo

Jednog dana, sedeo je u restoranu i pio aj, jer je to

bilo jedino to moe sebi da priuti u vreme velikog
posta, kada je, iznenaen, za susednim stolom video
jednog mladia koji je prodirao ogroman biftek.
Nadam se da vas nisam skandalizovao, Oe, re-
kao je mladi, osmehnuvsi se.
Verovatno si zaboravio da se danas posti.
Ne, ne. Znam za to.
Moda si neto iscrpljen, pa ti je lekar zabranio da
posti?
Ni govora. Zdrav sam kao dren.
Svetenik je tada pogledao ka nebi u rekao: Kakav
divan primer, Gospode! Vidi li kako ovaj mladi ovek
radije priznaje svoj greh nego da kae neistinu?

RINZAJEV SMEH

Veliki uitelj ena, Rinzaj, svake veeri pred odla-

zak na spavanje grohotom se smejao, tako da su hodni-
ci hrama odjekivali, i taj smeh se nadaleko uo.
Isto je inio u zoru, toliko buno da je budio ak i
one monahe koji najtvre spavaju. Uenici su ga vie
puta pitali zato se smeje, ali nikad im nije odgovorio.
Kada je umro, u grob je poneo svoju tajnu.
 JA

TAJANSTVENO JA

Kolekcionar antikviteta uao je jednog dana u anti-

kvarnicu u gradu u kome nikada ranije nije bio. Dugo
je razgledao, i na kraju upitao vlasnika: ta je po
vama najudnije, najtajanstvenije od svega u ovoj rad-
nji?
Starac je pogledao na stotine retkih stvari, punjenih
ivotinja i ptica, arheolokih iskopina, lovakih tro-
feja... da bi na kraju rekao: Najudnija stvar u ovoj
radnji je, nesumnjivo, taj koji govori s vama.

NAJVEI PRONALAZAK STOLEA

Uiteljica je govorila o savremenim pronalascima i

upitala: Moe li neko da mi kae koji je najvei pro-
nalazak dvadesetog veka? Jedan deak bistrog izgleda
prvi je uzbueno podigao ruku i uskliknuo: Ja!

GDE SAM JA?

Bio jednom jedan glupak. Svakog jutra kad bi se

probudio toliko se muio da pronae odeu da je ve
poeo da strahuje od odlaska u krevet kad pomisli na
probleme koji ga oekuju pri buenju.
70 Antoni de Melo

Jedne veeri uzeo je papir i olovku i uporedo sa

svlaenjem beleio naziv i poziciju svakog dela odece.
Sutradan, uzeo je papir i proitao: Pantalone - i eto
ih. Navukao ih je. Koulja - eto i nje. Obukao je.
eir - spreman. Stavio gaje na glavu. Bio je veoma
zadovoljan reenjem svog problema dok mu nije sinula
uasna misao. A ja, gde sam ja!? Zaboravio je da
zapie. Poeo je da trai, ali uzalud. Nije uspeo da
pronae sebe.

ta mislite o onima koji kau: itam ovu knjigu da bih

saznao ko sam?

PROITAJ MI RE JA

Svakog dana, u uglu jedne japanske biblioteke, se-

deo je jedan stari monah, spokojno zadubljen u medi-
taciju. Nikad te nisam video da ita sutre, rekao mu
je bibliotekar.
Nikad nisam nauio da itam, uzvratio je monah.
Kakva sramota! Monah bi morao znati da ita.
Hoe li da te nauim?
Da, reci mi, kazao je monah, pokazavi na sebe,
ta znai ova re?

PUSTINJAK I NJEGOVO JA

Jedan pustinjak bio je toliko izmuen iskuenjima

svake vrste da nije vie mogao da izdri. Resio je da
napusti svoju eliju i ode kud ga noge nose i oi vode.
Dok je obuvao sandale da sprovede svoju odluku, pri-
 Ja 71

metio je drugog pustinjaka nedaleko od njega koji je

takode obuvao sandale.
Ko si ti? upitao je nepoznatog.
Tvoje ja, odgovorio je ovaj. Ako sam kriv to
odlazi, znaj da u ii s tobom kud god ti poao.

Oajni pacijent poverio se psihijatru: Kud god

poao, ta god radio, veito za sobom vuem sebe, i to
uvek sve pokvari.
Ono od ega bei i ono za ta se vezuje samo su dve
strane u tebi.

GURU I KROKODILI

Jedan mladi u potrazi za istinom, odgajan u kui

duhovnog uitelja koji ga je uputio na stazu svetosti,
stigao je kod jednog uvenog gurua koga je pratila
fama da je udotvorac, mada je bio obian prevarant,
to mladi nije znao.
Pre nego to te primim za svog uenika, rekao mu
je guru, moram da proverim tvoju poslunost. Ova re-
ka ovde puna je krokodila. Hou daje prepliva.
Mladievo poverenje bilo je tako veliko daje uinio
kako mu je reeno, preplivavi reku i viui usput:
Slava moi moga uitelja!
Na veliko zaprepaenje gurua, mladi se vratio
nepovreen. To je ubedilo gurua da je on mnogo vei
svetac nego to je mislio, pa je resio da svojim po-
klonicima pokae svoju mo. Uao je u reku, viui:
Slava meni! Slava meni! ali krokodil se bacio na nje-
ga i rastrgnuo ga.
72 Antoni de Melo

AVO PRERUEN U ANELA

avo, preruen u blistavog anela, pokazao se jed-
nom od svetih Otaca pustinje i rekao mu: Ja sam
arhanel Gabrijel i alje me Svevinji. Pustinjak mu je
odgovorio: Razmisli malo. Mora da te je poslao ne-
kom drugom, jer nita nisam uradio ime bih zasluio
da me poseti aneo. Na te reci, avo je iezao i nije
se vie ukazivao pustinjaku.

KAKAV UDARAC!
Jedan turista u Japanu otiao je da igra golf. Prvo to
je zapazio je da su skupljai lopti uglavnom devojke.
Ali, poto je zakasnio, zapao mu je jedan deak koji je
znao samo dve reci engleskog. Meutim, zahvaljujui
tim recima, deak je pune dve nedelje sakupljao lopte
turisti. Posle svakog udarca, kakav god bio, deak bi
lupio nogom u zemlju i oduevljeno govorio: Kakav
udarac!

UVREENA MAJKA
Jedna ena bila je duboko povredena ponaanjem
svog petnaestogodinjeg sina, koji je, kad god bi nekud
ili zajedno, uvek iao dva-tri koraka ispred nje, kao da
je se stidi.
Da li se ti mene stidi? upitala gaje najzad. Za-
to stalno ide ispred mene?
O ne, mama, u neprilici je odgovorio momak.
Problem je u tome to ako mlado izgleda, pa bi neko
od mojih prijatelja mogao da pomisli da si moja nova
devojka.
Njeno neraspoloenje nestalo je kao rukom odne-
seno.
 Ja 73

PETAO I KONJ
Jedan petao raskopavao je zemlju ba iza velikog
konja. Kada se konj uznemirio i poeo da tope noga-
ma, petao ga je pogledao i rekao mu: Mogli bi da pri-
pazimo malo, uskoro emo poeti da se gazimo.

Staje rekao mrav slonu dok su stajali u redu za ulazak u

Nojevu barku? Prestani da se gura!

SLON I BUVE

Jedna buva resila je da se sa porodicom preseli u

slonovo uho. Zato je viknula iz sve snage: Gosn Slo-
ne, doselila sam se sa familijom u vae uho. Razmislite
malo, pa mi recite moemo li da ostanemo. Slon, koji
uopte nije primetio prisustvo buva, spokojno je pro-
duio svojim putem. Kada je prolo nedelju dana, buva
je to shvatila kao pristanak.
Nakon mesec dana, ga Buva resila je da slonovo
uho nije tako prikladna lokacija za njihovu porodicu i
poela da tera mua da promene stan. Mu ju je zamo-
lio da saeka bar jo mesec dana, da ne bi povredili
slona.
Na kraju, pokuao je da mu, krajnje obzirno, obja-
sni: Gosn Slone, resili smo da se selimo, to nema ni-
kakve veze s vama, jer je vae uho toplo i gostoljubivo.
Ali moja ena ima neke prijateljice u kopitu bizona.
Ako nemate nita protiv, recite mi kad razmislite.
Kada slon ni posle dva dana nita nije rekao, buve
su mirne savesti promenile stan.

( Vasiona ne zna ak ni da ti postoji! Opusti se!

74 Antoni de Melo

RADNIK I HOR

Hor je pevao na poslednjoj probi pred premijeru

opere, usred velike guve, jer je ekipa radnika postav-
ljala scenu. Kada je jedan mladi radnik krenuo usrdno
da ekia, tako da je buka postala nepodnoljiva, diri-
gent je dao znak horu da prekine i upitno pogledao ka
proizvoau buke. Samo vi nastavite s probom, ve-
selo je rekao mladi, nita mi ne smetate.

PERA PROZORA

Jedna ena izala je ispod tua i, kad je pruila ruku

ka pekiru, na svoj uas videla je oveka na skeli koji
je prao prozore i sa simpatijom gledao u nju. Toliko je
bila zapanjena, daje samo stajala otvorenih usta.
U emu je stvar, gospoo? rekao je pera. Zar ni-
kada niste videli peraa prozora?

FELERINE KOPIJE

Jedan naunik koji se bavio kloniranjem uspeo je da

stvori desetak potpuno vernih kopija sebe. Kada je
Aneo Smrti doao po njega, nije znao koga da vodi.
Zato je razradio strategiju. Pojavio se i rekao: Vi ste
zaista genije kada ste uspeli da stvorite tako verne ko-
pije sebe. Meutim, otkrio sam mali feler u vaem opu-
su. Naunik je skoio, povikavi: Feler!? Nemogu-
e! Gde je feler?
Upravo ovde, rekao je aneo i odneo ga.
 Ja 75

PAUINA NA TURBANU

Jedan stari arapski sudija bio je uven po svojoj

mudrosti. Kada mu je duan poharan trei put za re-
dom, vlasnik se uputio kod sudije da mu se poali, jer
nikako nije mogao da uhvati lopova.
Sudija je naredio da se vrata duana skinu sa arki i
prenesu na glavni trg gde e biti ibana dok ne kau ko
je lopov. Na trgu se okupila velika gomila sveta da pri-
sustvuje ibanju vrata. Nakon pedeset iba, sudija je
priljubio uho vratima, da uje priznanje. Kada se uspra-
vio, objavio je: Vrata su priznala da ovek koji ih je
triput obio ima pauinu na turbanu.
Kad je to rekao, jedan ovek u gomili podigao je
ruku ka turbanu. Odmah su mu pretresli kuu i pronali
pokradenu robu.

Dovoljna je samo jedna re pohvale ili kritike i nae ja

se odmah pokae.

S ARGAREPA JE MOJA!

Jedna stara ena dospela je posle svoje smrti pred

Boji sud. Kopajui po registru, Sudija nije mogao da
pronae ni jedno delo milosra osim jedne argarepe
koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, mo jednog
jedinog ina ljubavi bila je dovoljna daje poalje u raj.
Sargarepa je doneta na sud i uruena eni. Kako ju je
uzela, poela je da se die uvis, kao da je vue ne -
vidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okaio se
za skut njene haljine, za njegovu nogu okaio se neko
trei, i ubrzo se formirao itav niz ljudi koji su se peli
ka raju, okaeni o argarepu. ena nije oseala nikakav
76 Antoni de Melo

teret, a poto nije gledala nanie, nije ni primetila ta se

deava.
Peli su se sve vie i vie, dok nisu stigli do samih
vratnica raja. U tom trenutku, ena se okrenula da baci
poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe itav
niz ljudi, okaenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula:
Mar! Dalje od rnene! Sargarepa je moja! Dok je
tako mahala rukom, argarepa joj je ispala i ona se
sunovratila sa itavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: Ovo je

moje!

DUBOREZAC ING

uveni duborezac ing nainio je noseu konstruk-

ciju za zvono lokalnog hrama. Svi su zadivljeno gledali
njegov rad, a uvaeni Lu je rekao: Kakav ste vi to
genije, ovo kao da su duhovi pravili!
ing je uzvratio: Vaa svetlosti, ja sam samo
obian zanatlija, nikakav genije. Ali ima jedna stvar
-pre svakog posla meditiram tri dana da bih postigao
duevni mir. Posle tri dana meditacije ne mislim vie na
nagradu i zaradu. Nakon pet dana razmiljanja, pohvale
i kritike postaju mi nevane, kao i vetina ili nesposob-
nost. Posle sedam dana meditacije, najednom zaborav-
ljam na svoje udove, na svoje telo, zaboravljam na
itavog sebe. Gubim svest o svemu to me okruuje.
Ostaje samo moja umetnost. U tom stanju due ulazim
u umu i gledam svako drvo, sve dok ne naem takvo
u kome se moj duborez ogleda u punoj lepoti. Tada
moje ruke poinju da rade. Poto je moje ja potpuno
 Ja 77

odsutno, u tom poslu priroda susree prirodu, i zato se

moda kae da je ono to uradim kao da su ga duhovi
pravili.

KO JE MARUF KARKI?

Jedan uenik doao je arapskom uitelju Marufu

Karkiju i rekao mu: Ljudi svata govore o vama.
Jevreji kau da ste njihov, hriani vas smatraju svojim
svecem, a muslimanima ste dokaz u slavu islama.
To je ono to priaju ovde u Bagdadu, uzvratio je
Maruf. Kada sam iveo u Jerusalemu, Jevreji su go-
vorili da sam hrianin, hriani da sam musliman, a
muslimani da sam Jevrejin.
A ta mi da mislimo o vama?
Smatrajte me onim koji o sebi kae: oni koji me ne
poznaju, potuju me, a oni to me preziru ne poznaju
me.

Ako mislite da ste takvi kako o vama priaju vai

prijatelji ili neprijatelji, tada apsolutno ne poznajete
sebe.

KO SI TI?

Jedna ena je pala u komu i najednom kao da se

nala pred bojim sudom. Ko si ti? upitao je Glas.
Ja sam gradonaelnikova ena. Ne
pitam ija si ena, ve ko si ti. Ja
sam majka etvoro dece. Ne pitam
ija si majka, ve ko si ti.
78 Antoni de Melo

Ja sam uiteljica u koli. Ne pitam ta radi, ve ko

si. I sve tako. ta god bi rekla, nikako da kae
pravi odgovor.
Ko si?
Hrianka.
Ne pitam koje si vere ve ko si.
Ja sam ona to je uvek ila u crkvu i pomagala
ubogima i sirotima.
Nisam pitao kakva si bila, ve ko si.
Na kraju, poto nije umela da odgovori, vraena je
nazad. Kada je ozdravila, resila je da otkrije koje i sve
se promenilo.

Tvoja dunost je postojanje. Ne da bude neko, niti da

bude niko, jer se za to kaci pohlepa i ambicija. Ne-
moj biti ovaj ili onaj, jer tako postaje uslovljen, treba
samo da postoji i to je sve.

KO JE HIPIK?

U psihijatrijsku ordinaciju uao je zabrinut tip duge

kose, s ogrlicom oko vrata, zvonastih pantalona, puei
marihuanu. Psihijatar mu je rekao: Vi tvrdite da niste
hipik, kako onda objanjavate svoju odeu, kosu, po-
naanje?
Objasnite vi to meni, zato sam i doao kod vas.

Poznavati stvari ovog sveta znai biti uen.

Poznavati druge ljude znai biti mudar.
Poznavati samog sebe znai biti prosvetljen.
 Ja 79

UDALAKINA LEKCIJA
Iz Upaniada

Svetac Udalaka uio je sina Svetaketu da vidi Jedno

iza mnogostrukih pojava, putem raznih parabola.
Jednog dana rekao je sinu da baci pregrt soli u
iniju s vodom. Sutradan mu je rekao: Donesi mi onu
so koju si jue stavio u vodu.
Nema je vie, rekao je deak. Istopila se.
Probaj vodu s ove strane inije, rekao mu je Udalaka.
Kakva je? Slana.
Probaj iz sredine. Kakva je?
Slana.
Stavi tu iniju na sunce. Deak je posluao i, kada
je voda isparila, ugledao je so. Tada je Udalaka za-
kljuio: Bog se ne vidi, ali postoji.

Oni koji trae prosvetljenje ne nalaze ga, jer ne shvataju

daje predmet traganja u stvari tragalac.
Bog, kao i lepota, unutra je za onog ko ume da gleda.
 ISTINA

OPLAKIVANJE

Na pogrebu jednog bogataa, svi su primetili nepo-

znatog oveka koji je stajao sa strane i plakao. Neko ga
je upitao: Jeste li vi roak pokojnika?
Ne.
Zato onda plaete?
Ba zato to nisam.
Ljudi skoro uvek oplakuju sami sebe.

DOPADANJE

Majka je pitala sina: ta kae tvoja devojka - zato

joj se svia?
Zato to misli da sam lep, pametan, talentovan i
odlino igram.
A zato se ona tebi svia?
Zato to misli da sam lep, pametan, talentovan i
odlino igram.

KOULJA ILI DEKO

Jedna devojka kupila je s puno entuzijazma dreavu

muku koulju, ali je sledeeg dana, razoarana, dola
daje vrati. Mom deku se ne dopada, rekla je.
 Istina 81

Posle nedelju dana radosno je ula u istu radnju i

traila da kupi istu koulju.
Sta, zar je va deko promenio miljenje? upitao
je prodava.
Ne, ja sam promenila deka.

NESRENI SIN I SRENA KI

Dve stare prijateljice srele su se nakon mnogo go-

dina. Reci mi, upitala je jedna, kako ti je sin?
Moj sin? Siroti mladi! Kako se nesreno oenio!
Ta opajdara nita ne radi po kui, ne ide u nabavku, ne
kuva, ne sprema za sobom, samo se izleava po ceo dan
i ita. Jadnik mora ak da joj donosi doruak u krevet.
Zamisli samo!
To je stvarno uasno. A tvoja ki?
E, ona je ba srene ruke. Udala se za pravog
anela. On joj ne da nita da radi po kui, uvek ide u
nabavku, kuva, a imaju i devojku koja im sprema. On
joj ak donosi doruak u krevet. Zar to nije divno?
Moe da spava do mile volje i da se izleava po ceo
dan!

DEVOJAKA ELJA

Mislite li da moete pruiti mojoj keri to to ona

eli?
Naravno, gospodine. Ona kae da eli mene.

Niko to ne bi nazvao ljubavlju da je novac to to ona

eli. Zato je to ljubav ako si ti to to ona eli?
82 Antoni de Melo

ODBEGLI MU

Jedna korpulentna ena ula je zadihano kod ma-

tiara i bacila mu venanicu na sto. Jeste li vi taj koji
je potpisao ovo kada ste me venali sa Jakobom Jakob-
sonom!?
Matiar je stavio naoare i prouio dokument. Ta-
no. Ja sam taj. Zato?
Zato!? besno je rekla ena. Zato to je utekao.
Da ujem, ta ete

PSI NA ISTOM LANCU

Posle estoke svae sa enom, ovek je rekao: Za-

to ne moemo da ivimo u miru, kao naa dva psa koji
se nikad ne kokaju?
Istina je da se lepo drue, priznala je ena. Ali
probaj da ih vee na isti lanac, pa e videti ta e da
se desi.

PRINCEZA ZALJUBLJENA U ROBA

Jedna arapska princeza zaljubila se u svog roba i

izrazila elju da se uda za njega. Koliko god se njen
otac suprotstavljao i ta god radio da je odvrati, nita
nije vredelo. Na kraju se pojavio jedan mudrac koji mu
je rekao: Na pogrenom ste putu. Ako joj zabranite da
se uda i da ga vida, samo e se jo vie zaljubiti.
Pa ta da inim? rekao je kalif.
Mudrac je predloio reenje. Kalif je bio skeptian,
ali je na kraju resio da pokua. Pozvao je princezu i
 Istina 83

rekao joj: Hou da stavim na probu tvoju ljubav pre-

ma tom mladiu. Bie zakljuana trideset dana i noi
u istoj eliji zajedno sa njim. Ako i posle toga bude
elela da se uda za njega, dobie moj pristanak.
Princeza je, van sebe od radosti, zagrlila oca i rados-
no prihvatila probu. Prvih nekoliko dana sve je bilo
dobro. Zatim, poela je da osea dosadu. Nakon ne-
delju osetila je potrebu za drutvom, dok su reci i po-
stupci roba poeli da je razdrauju. Nakon deset dana
bacila se na vrata elije, lupajui pesnicama i viui da
joj otvore. Kada su je najzad pustili, bacila se ocu oko
vrata, plaui, zahvalna to ju je oslobodio oveka
koga je sad mrzela.
Za pravi odnos i pravu ljubav ponekad je potrebna
distanca.

JEREMIJAI NAKOVANJ

. Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku enu.

Svake veeri pratio je kui posle posla i stalno se nadao
da e je poljubiti, ali je bio previe stidljiv da bi je upi-
tao. Jedne veeri skupio je hrabrost.
Smem li da te poljubim? upitao je. Pristala je. Ali
Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali
naokolo ne bi li nali neto na ta bi se popeo. U blizini
je bila naputena kovanica, pa se popeo na nako-
vanj, koji mu je omoguio daje poljubi.
Produili su dalje i, nakon stotinak metara, Jeremija
je opet upitao: Draga, smem li da te poljubim?
Ne, odgovorila je, dostaje bilo za veeras.
Zato mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim pro-
kleti nakovanj!?
Kada ljubav nosi teret, uopte ga ne primeuje.
84 Antoni de Melo

REVOLUCIONAR

Gomila ljudi okupila se oko ulinog govornika, na

uglu jedne ulice. Posle revolucije, svi e da voze
limuzine, posle revolucije svi e imati telefon u kuhinji
i vikendicu na planini, vikao je.
Jedan glas iz gomile se pobunio: Alija neu limu-
zinu, ne treba mi telefon u kuhinji ni vikendica na pla-
nini.
Posle revolucije, doviknuo mu je govornik, radi-
e ono to ti kau, nee moi da izvoljeva!

Ako hoe savreni svet, eliminii ljude.

PROSJAK KOJI JE MRZEO BOGA

Jednom je Avram primio u svoj ator prosjaka i

ponudio ga rukom. Kada je Avram poeo da se moli,
prosjak je tako uasno psovao na svako pominjanje
imena bojeg, da gaje Avram na kraju izbacio napolje.
Te veeri, dok se molio, Bog mu se javio recima:
Taj ovek me ve pedeset godina proklinje, pa ga ipak
ni jednog dana nisam ostavio bez hrane, a ti ne moe
ni jedan obrok da mu da.

ZABRINUTI DEAK

Uiteljica je primetila da je jedan deak tuan i za-

miljen. ta te brine? upitala ga je. Moji roditelji,
rekao je. Tata po ceo dan radi da me nahrani, kupi mi
odeu, igrake i knjige, i da plati za mene najbolju
kolu u gradu, a morae jo vie da radi ne bih li upisao
najbolji fakultet. Mama po ceo dan kuva i sprema po
 Istina 85

kui, pere i pegla, ide u nabavku, sve samo da meni

bude potaman.
ta te onda brine?
Bojim se da ne pobegnu od mene.

POKLON ZA DOMAICU

Kada je jedna osmogodinja devojica sakupila no-

vac i kupila majci poklon, ena je bila veoma izne-
naena i zahvalna, jer domaice mnogo daju a malo
dobijaju. Devojica kao da je to shvatila, rekavi joj:
To je zato to tako puno radi, mama, a niko to ne ume
da ceni.
ena je uzvratila: Pa i tvoj otac puno radi.
Da, rekla je devojica, ali on tome ne pridaje
znaaj.

AL-MAMUNOV KONJ

Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelepog arap-

skog konja. Bogati Omah eleo je tog konja i nudio je
mnogo kamila za njega, ali kalif nije hteo da se rastane
od konja. Omah je resio da doe do konja po svaku
cenu, makar i prevarom.
Znao je kuda e proi Al-Mamun, pa se preruio u
prosjaka, legao nasred puta i ekao. Al-Mamun je bio
ovek mekog srca i, im gaje video, sjahao je s konja
da vidi ta mu je.
Avaj! zavapio je lani prosjak. Danima gladu-
jem i nisam u stanju da hodam.
86 Antoni de Melo

Al-Mamun gaje paljivo popeo na konja i Omah je

to smesta iskoristio da krene u galop, dok je kalif trao,
viui mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko
pobegao, zastao je i okrenuo se. Ukrao si mi konja!
vikao je Al-Mamun. Moram da te zamolim neto.
ta? upitao je Omah.
Da nikom ne kae kako si doao do konja.
Zato?
Ako se rairi glas o tvojoj prevari, moe se desiti
da jednog dana niko ne zastane da pomogne nekome ko
lei nasred ulice i zaista umire.

MANGO ZA POTOMKE

Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u

svojoj bati. Sta radi? pitao ga je sused. Sadim
mango, odgovorio je starac.
Zar misli da e stii da proba plodove?
Ne, tako dugo neu poiveti, ali drugi hoe. Palo
mi je na pamet da sam itavog ivota jeo mango koji su
drugi sadili. Ovo je moj nain da im zahvalim.

KAMEN NASRED PUTA

Jednom je Diogen stajao na ulici i smejao se kao

lud.
Zato se smeje? pitao ga je prolaznik.
Vidi li onaj veliki kamen nasred puta? Otkako sto-
jim ovde, ve se desetoro njih spotaklo o njega, ali niko
se od njih nije setio da ga ukloni, kako se drugi ne bi
spotakli.
 Istina 87

KADA JE DAN, A KADA NO?

Jedan guru pitao je svoje uenike kako znaju kad

prestaje no i poinje dan. Jedan je odgovorio: Kada
izdaleka mogu da razaznam konja od krave.
Ne, nije to, rekao je guru.
Kada izdaleka mogu da vidim da li je neko drvo
smokva ili mango. : I to je pogreno.
Pa kako onda? upitali su uenici.
Kada gleda u oi bilo kog oveka i prepozna
brata; kada gleda u oi bilo koje ene i prepozna ses-
tru. Ako to jo ne zna, tada je i dalje no, ak i kada je
sunce visoko na nebu.

RABINOVA TAJNA

Svakog sabata lokalni rabin je nekud iezavao.

Vernici su ve poeli da se pitaju ne sree li se on u
tajnosti sa Svevinjim, pa su izabrali jednoga izmeu
sebe da prati rabina.
Evo staje ovek video: rabin se preruavao u selja-
ka i odlazio da pomae jednoj paralizovanoj eni,
istei joj kuu i kuvajui joj sabatnji ruak. Kada se
uhoda vratio, pitali su ga: Kuda je otiao rabin? Da li
se popeo na nebo?
Ne, odgovorio je ovek. Popeo se mnogo vie.

MONETA BEZ VREDNOSTI

Jedan stari sufi prodavao je sve i svata da bi zara-

dio za ivot. Ostavljao je utisak priglupog oveka, jer
88 Antoni de Melo

su mu ljudi esto plaali lanim novcem, ili su mu go-

vorili da su ve platili, iako to nije bilo istina, ali on je
uvek verovao ljudima na re.
Kada mu je kucnuo sudnji as, pogledao je ka nebu
i rekao: Gospode, toliko sam lanih para primio od
ljudi, ali nikad ih nisam osudio zbog toga; ograniio
sam se na misao da ne znaju ta ine. I ja sam moneta
bez vrednosti, zato, molim te, nemoj me osuivati.
Tada je zauo glas: Kako je mogue osuditi nekog
ko nije osuivao druge?

Lako je nai nekog ko dela s ljubavlju; tee

je pronai onog ko misli s ljubavlju.

IVOT U PORODICI

Porodica se okupila za veerom. Najstariji sin je

objavio da hoe da se oeni devojkom iz susedne kue.
Ali njeni joj nita nisu ostavili, prigovorio je otac.
A ona nita nije utedela, dodala je majka.
Pojma nema o fudbalu, rekao je mlai brat.
Nikad nisam videla devojku sa smenijom frizu-
rom, javila se sestra.
Ta samo ita romane, rekao je stric.
Nema ba mnogo ukusa u oblaenju, dosolila je
strina.
I ne tedi na puderu i karminu, oglasila se baba.
Sve je to tano, rekao je mladi. Ali ona ima
jednu ogromnu prednost nad svima nama.
Koju? upitali su svi u horu.
Nema porodicu.
 Istina 89

MAJSTOR ENA I LOPOV

Jedan lopov uunjao se u kuu majstora ena i po-

eo tiho da pretura naokolo, to je probudilo majstora.
Kada je video o emu se radi, dobacio je lopovu:
Novac je na polici u kuhinji, i okrenuo se na drugu
stranu.

SAMAR ZA PESNIKA

itoku je bio poznati pesnik i resio je da prouava

zen. Zakazao je da doe kod majstora Ekeja u Kjotu.
Doao je prepun nade, meutim, im je uao, dobio je
amar koji gaje zgranuo i ponizio. Niko ga do tada nije
udario. Ali, poto pravila ena obavezuju da nita ne
sme da kae ili uini bez dozvole majstora, samo je
utke izaao.
Otiao je zatim kod Dokuna, duhovnog poglavara, i
upoznao ga sa onim to mu se desilo, kao i o svojoj
nameri da izazove Ekeja na dvoboj.
U sutini, majstor je pokazao ljubaznost prema
tebi, rekao je Dokun. Praktikuj malo zazen pa e i
sam uvideti.
itoku je posluao savet. Uloio je takav napor
tokom tri dana i tri noi da je dospeo u stanje eksta-
tinog prosvetljenja, daleko iznad svega to je oeki-
vao. Vratio se zatim kod Dokuna, zahvalio mu na save-
tu i rekao mu: Da nije bilo vaeg razumnog saveta,
nikada ne bih dozi veo takav duhovni preobraaj. A to
se tie majstora Ekeja, sada shvatam daje trebalo jae
da me udari!
90 Antom de Melo

MUSOVO STRPLJENJE

Muso, jedan od najuvenijih uitelja svog vremena,

putovao je s jednim svojim uenikom. Kada su stigli do
reke, ukrcali su se u barku. Pred sam polazak, uskoio
je pijani samuraj i tako je zaljuljao da se umalo nije
prevrnula. Zatim je poeo da tetura po njoj, klatei je
sve vie, tako da ga je amdija upozorio da se smiri.
Stisnuti smo kao sardine! otro se pobunio samuraj.
Iznenada, uoio je Musoa i dreknuo: Napred! Bacimo
matorog u vodu!
Strpi se, rekao je Muso. Uskoro emo stii.
ta? Ja da se strpim!? zaurlao je samuraj. Sluaj
ti mene - ako ne skoi sam, momentalno u te baciti
u reku!
Hladnokrvnost uitelja u odnosu na njegove pretnje
toliko je izazvala samuraja daje priao i udario Musoa
pesnicom u lice. Uenik tada nije vie mogao da iz-
dri. Bio je visok i krupan, i besno je viknuo samuraju:
Posle ovog to si uradio, nee ostati iv!
Zato se toliko uzbuivati zbog obine gluposti?
rekao je Muso, smeei se. Ba u sluajevima kao to
je ovaj stavlja se na probu sve to smo nauili. Ne za-
boravimo da se strpljenje ne praktikuje samo na re-
cima.
Kasnije, zapisao je ovaj haiku:

Napada i napadnuti:
obini glumci drame
koja traje koliko i san.
 Istina 91

TA JE IVOT?
Istina nije u formulama...

Dva prijatelja pila su aj u restoranu. Jedan je du-

boko uzdahnuo i rekao: Eh, drue moj, ivot ti je kao
olja aja.
Drugi se zamislio, zurei u solju, a onda ga upitao:
Zato? Zastoje ivot kao olja aja?
Otkud znam? Nisam ti ja filozof!

175 GODINA ROBIJE

... ni u brojkama...

Okrivljeni, rekao je sudija, osueni ste po dva-

deset i tri take optube, na ukupnu kaznu u trajanju od
sto sedamdeset pet godina robije.
Osueni, stariji ovek, briznuo je u pla. Strogost na
licu sudije je popustila. Nisam nameravao da budem
okrutan, rekao je. Znam da je kazna prilino stroga,
ali ne morate elu da izdrite.
U oima osuenog javila se iskrica nade.
Najozbiljnije, dodao je sudija. Izdrite koliko
moete.

PEDESET GODINA

Jedan opat izdao je naredbu da spremaice kod

svetenika moraju imati najmanje pedeset godina. Bio
je vrlo iznenaen kada je otkrio, prilikom jednog obi-
laska parohije, da jedan svetenik, pod izgovorom po-
tovanja naredbe, dri dve spremaice stare po dvade-
set pet godina.
92 AntonideMelo

KOJI AMIDA?
... ni u imenima...

Mu i ena posvaali su se oko imena koje e dati

prvom detetu. Ona je zelela da dete nosi ime njenog
oca, a on njegovog. Na kraju su otili kod rabina po
savet.
Kako se zove tvoj otac? upitao je rabin mua.
Amida.
A tvoj? upitao je majku.
Amida.
U emu je onda problem? zbunjeno je upitao
rabin.
Evo u emu, rabi, rekla je ena, moj otac je bio
obrazovan ovek, a njegov konjokradica. Ne pristajem
da se zove kao njegov otac.
Rabin se zamislio nad ovim problemom, koji je u
osnovi bio vrlo delikatan, jer nije hteo da neko od njih
dvoje pomisli daje dobilo, a drugo daje izgubilo. Zato
je na kraju rekao: Evo ta vam je moj savet. Dajte
detetu ime Amida, a onda priekajte da vidite hoe li
postati obrazovan ovek ili konjokradica. Tako ete
saznati po kome je dobio ime.

RADNA MOTIVACIJA
...ni u teorijama...

Direktor jedne fabrike, nakon seminara o motivaciji,

pozvao je jednog zaposlenog u svoju kancelariju i re-
kao mu: Od danas ste slobodni da planirate i kon-
troliete svoj rad. Siguran sam da e doi do porasta
produktivnosti.
 Istina 93

Znai li to veu platu? upitao je radnik.

Ne, naprotiv. Novac nije pravi podsticaj, a pove-
anje plate ne daje posebno zadovoljstvo.
Da, ali ako se produktivnost povea, znai li to
veu platu?
Sluajte, razdraeno mu je rekao direktor, vi oi-
gledno ne razumete teoriju motivacije. Ponesite kui
ovu knjigu i proitajte je - objasnie vam gde je vaa
prava motivacija.
Odlazei, radnik je zastao i upitao: Ako proitam
knjigu, znai li to veu platu?

TEORIJA O MEDVEDIU

Jedan brani par nije znao ta da uini s ljubomorom

njihovog trogodinjeg sina u odnosu na brata koji se
tek rodio. Zato su uzeli prirunik o infantilnoj psiho-
logiji, da nau neko reenje.
Jednog dana, kada je mali bio posebno nervozan,
majka mu je rekla: Uzmi ovog medvedia i pokai mi
ta osea prema malom bratu.
Po priruniku, trebalo je da tue i gazi medvedia,
meutim, uzeo ga je za noge i, s blaenim izrazom na
licu, priao bebi i mlatnuo je medvediem po glavi.

DAH NA RASPOLAGANJU
... ni u recima...

Teim duhovnom putu, poverio se jedan sused

Nasradinu. Da li biste doli kod mene da popriamo o
tome?
94 Antqyi de Melo

Nasradin nita nije obeao. Video je da je taj ovek

inteligentan, ali shvatao je da gaji iluziju kako se mis-
ticizam moe objasniti recima.
Posle nekoliko dana, sused mu se javio: Hoda,
treba mi vaa pomo da raspalim vatru. Samo to se
nije ugasila.
Svakako, rekao je Nasradin. Moj dah ti je na ra-
spolaganju. Doi i dau ti koliko god ti je potrebno.

DIRIGENT I TRUBA

Dirigent je drao probu orkestra i rekao trubau:

Stalo mi je da se ovaj deo interpretira vagnerijanski.
Shvatate ta hou da kaem? Neto odlunije, upeat-
Ijivije, s vie dubine i...
Muziar ga je prekinuo: Mislite, da sviram glas-
nije?
Siroti dirigent rekao je samo: Da, to sam mislio.

FILOZOFSKA LJUBAV
... ni u razlikovanju...

Jedan ovek spremao je doktorat iz filozofije. Nje-

gova ena je primetila koliko je ozbiljno shvatio svoje
studije tek onog dana kada ga je upitala: Zato me
toliko voli?
Mu je munjevito odgovorio: Kada kae 'toliko',
misli li na intenzivnost, dubinu, uestalost, kvalitet ili
trajanje?
 Istina 95

DVA POSTO DRVOSEA

... ni u statistikama...

Velika grupa drvosea radila je est meseci duboko

u umama, a sa njima su bile dve ene koje su im ku-
vale i prale. Kada je posao bio zavren, dvojica drvo-
sea uzeli su ih za svoje ene.
U lokalnim novinama izala je vest da se dva posto
drvosea oenilo sa sto posto ena.

STRAH OD MIA
... ni u logici...

ovek se spremao da ode iz kafane u deset sati.

Gde si pourio? reklo mu je veselo drutvo.
eka me ena.
Zar se i ti boji ene? Sta si ti: ovek ili mi?
Jedno sam siguran - nisam mi, jer se moja ena
mnogo boji od njih.

NAJVANIJI OVEK NA SVETU

Jedan profesor filozofije u Parizu izjavio je da je

najvaniji ovek na svetu i to je dokazao
studentima tako to ih je upitao: Koja je
najvanija nacija na svetu?
Francuska, naravno, slono su odgovorili. A
koji je najvaniji grad u Francuskoj? Pariz.
96 Antoni de Melo

Da li je moda univerzitet najvanije i najsvetije

mesto u Parizu? A postoji li vanija i uzvienija katedra
od filozofije? J recite mi onda, ko je va rektor?
Vi, horski su odgovorili studenti.

PING-TING TRAI VATRU

... ni u apstrakcijama...

Jedan uenik rekao je majstoru ena Hogenu: Kada

sam uio kod drugog uitelja, delimino sam shvatio
ta je zen.
I ta si shvatio? upitao je Hogen.
Kada sam pitao uitelja ko je Buda, a mislio sam
ko je on bukvalno bio u stvarnom ivotu, on mi je
rekao: 'Ping-Ting trai vatru'.
Lep odgovor, priznao je Hogen. Bojim se da si
ga moda pogreno shvatio. Reci, kakvo si znaenje
pridao njegovim recima?
Evo, poeo je uenik da objanjava. Ping-Ting
je bog vatre. Prema tome, ako se kae da bog vatre trai
vatru to je jednako apsurdno kao kad i ja, ija je prava
priroda Buda, pitam koje Buda. Kako moe neko koje,
makar i nesvesno, u sutini Buda, postaviti pitanje o
Budi?
Ha, ha! smejao se Hogen. Ba kako sam i mis-
lio! Potpuno si promaio temu! Zato mene ne upita?
U redu. Ko je Buda?
Ping-Ting trai vatru, odgovorio je Hogen.
 Istina 97

GENIN ODGOVOR

uveni mudrac Gena pozvao je nekog ministra na

aj. Posle ritualnih zdravica, ministar je rekao: Ne bih
da propustim ovu jedinstvenu priliku za razgovor sa
tako velikim uiteljem. Da li biste mi rekli ta znai
kada se kae: 'Ne vidimo ga iako je deo svakodnevnog
ivota'?
Gena mu je ponudio pare torte, zatim je posluio
aj. Posle jela i pia, velikodostojnik je, mislei da ga
uitelj nije uo, ponovio pitanje.
Da, naravno, rekao je uitelj. Evo ta znai: iako
je deo svakodnevnog ivota, ne vidimo ga.

Oni koji znaju, ne govore;

oni koji govore, ne znaju.
Mudri ute. Pametni
govore.

DANAS JEDNO, SUTRA DRUGO

Istina je promenljiva...

Sudija: Koliko vam je godina? Okrivljeni:

Dvadeset i dve. Sudija: To ste rekli i pre deset
godina. Okrivljeni: Tano. Ja nisam od onih koji
priaju danas jedno, sutra drugo.
98 Antoni de Melo

GROZNA PUBLIKA
... moe biti relativna...

Jednom je poznati pisac Oskar Vajld doao u klub

posle premijere svog komada, koja je bila totalni fi-
jasko. Na pitanje: Kako je prola premijera, Oskare?
odgovorio je: Predstava je bila glamurozna, a publika
grozna.

PTICE U JUNOJ KINI

... / konkretna...

Jedan monah pitao je Fukecua: Rekli ste neto to

me zbunilo - da se sa istinom moe stupiti u kontakt
bez reci i bez utanja. Da li biste mi objasnili ta to
znai?
Fukecu je odgovorio: Kada sam bio deak u junoj
Kini, kako su pevale ptice meu prolenim pupolj-
cima!

Mislim,
znai nesvestan sam -
u trenutku kada mislim
boravim u nestvarnom svetu
apstrakcije
ili prolog
ili budueg.
 Istina 99

ABA I OKEAN
... pa i neuporediva...

aba je provela itav svoj ivot u bunaru. Jednog

dana doivela je da sretne drugu abu. Otkud dola-
zi? pitala je.
S okeana. Tamo ja ivim, odgovorila je druga
aba.
Kakav je taj okean? Da lije velik kao moj bunar?
aba s okeana prsla je u smeh. Ne moe se ni po-
rediti, rekla je. aba iz bunara pravila se da se zanima
za ono to je druga aba priala o okeanu, ali je u sebi
mislila: Od svih laura koje sam u ivotu srela, ova je
ubedljivo najgora!

Kako priati o okeanu abi koja ivi u bunaru, ili o

stvarnosti nekom ideologu?

PRAVI NASLEDNIK

Peti patrijarh ena, Hung-jun, medu pet stotina mo-

naha, izabrao je Hui-nenga za svog naslednika. Kada
su ga pitali za razlog takvog izbora, rekao je: Ostalih
etiri stotine devedeset i devet monaha pokazali su da
savreno poznaju budizam. Samo Hui-nung nita ne ra-
zume. To je tip oveka koji ne tone u uobiajene eme,
zato je pravi naslednik.
700 AntonideMelo

UE NAD AMBISOM
... istina je ono to neko ini...

Jedan kralj imao je dva prijateja koji su oglaeni

krivim zbog veleizdaje i osueni na smrt. Iako ih je
voleo, kralj nije imao srca da ih pomiluje, da ne bi dao
lo primer svom narodu. Zato je izdao sledeu naredbu:
Neka se razapne ue nad dubokim ambisom i svaki
osuenik neka pree preko njega, ka slobodi ili ka
smrti.
Prvi je uspeo da stigne iv i zdrav na drugu stranu
ambisa. Drugi je povikao: Prijatelju, kako si to iz-
veo?
Otkud znam? rekao je ovaj. Kad god sam se nag-
nuo na jednu stranu, odmah sam se nagnuo na drugu.

Ne ui se u koli da vozi bicikl.

GDE JE ISTINA?
... u svakodnevnim poslovima...

Jedan ovek pitao je sufija da ga uzme za svog

uenika. Ako trai istinu, rekao je sufi, postoje za-
daci koje treba resiti i dunosti koje treba ispuniti.
O emu se konkretno radi?
Morae da dovlai vodu iz bunara, da cepa
drva, isti kuu i kuva.
Ali ja traim istinu a ne posao! rekao je ovek,
odlazei.
 Istina 101

Nakon smrti rabina Mokea, rabin Mendel di Kotik

pitao je jednog od pokojnikovih uenika: emu je
tvoj uitelj najvie pridavao znaaja?
Uenik je malo razmislio, zatim odgovorio: Onom
to je u tom trenutku radio.

SRCE NA PLANINI

Jedan stari hodoasnik prelazio je usred zime preko

mosta u podnoju Himalaja, kada je poela kia. uvar
prelaza mu je rekao: Kako e, dobri ovee, stici
gore po ovakvom nevremenu?
Starac mu je veselo odgovorio: Moje srce je ve
tamo, ostatku mene lako je da ga prati.

Kada tvoje srce bude instinktivno uestvovalo u radostima i

patnji drugih, tada e znati da si se oslobodio i" svoga
'ja', uivae u iskustvu 'jedinstva' s ljudskim rodom i
najzad e upoznati ljubav.

DAU TI SR
... pre svega u tiini...

Bodidarma se smatra rodonaelnikom ena. On je u

estom veku preneo budizam iz Indije u Kinu. Kada je
resio da se vrati kui, okupio je svoje kineske uenike,
da odabere sebi naslednika. Da bi proverio. njihovu
sposobnost, svakog je upitao: ta je istina?
Dolfuku je odgovorio: Istina je ono to se ne moe
negirati niti potvrditi.
102 Antoni de Melo

Dobie moju kou, rekao je Bodidarma.

Monahinja Soi je izjavila: Ona je kao vizija
Budine zemlje kako je video Ananda - munja koja
odmah iezne.
Dobie moje meso, rekao je Bodidarma.
Doiku je odgovorio: etiri elementa - vetar, voda,
zemlja i vatra - prazni su. Istina je nitavilo.
Dobie moje kosti, uzvratio je Bodidarma.
Na kraju, uitelj se okrenuo ka Ekeju, koji je legao
na zemlju, osmehnuo se i samo utao.
Tebi u dati moju sr, rekao je Bodidarma.

DAMARI U SRCU
... istina zahteva onu retku osobinu ljudske due:
otvoreni duh i neukroeno srce...

Tragalac je osetio snano lupanje u svom srcu. Ko

je? uplaeno je upitao.
Ja sam, Istina.
Ne budi smena, uzvratio je. Istina govori uta-
njem.
I to je, na njegovo veliko olakanje, uklonilo um. Ono
to nije znao je da su ti udarci damari njegovog srca
ispunjenog strahom.

Istina koja nas oslobaa gotovo je uvek istina koju ne

elimo da ujemo.
Zato, kada tvrdimo da neto nije istina, to najee
znai da nam se ne dopada.
; 103
Istina

TATA, VRATIO SAM SE! ... ponekad je maskirana

iskrenou, a ponekad je otkrivaju lai... jednog vojnika
hitno su poslali sa fronta, jer mu je javljeno da mu
otac umire. Napravljen je izuzetak, poto je bio jedini
preostali lan porodice.
Kada je doao u ok-sobu, odmah je video da ovek u
stanju polusvesti nije njegov otac. Neko je uinio
nepopravljivu greku i poslao kuci pogrenog oveka.
Koliko mu jo ostaje da ivi? pitao je doktora. Jo
nekoliko sati moda. Stigli ste u zadnji as. Vojnik je
mislio o sinu umirueg daleko na frontu. Mislio jeo
starcu koji jo ivi u nadi da e videti svog sina pre
nego to umre. Onda je resio. Nagnuo se ka
samrtniku, uzeo ga za ruku i blago rekao: Tata, ovde
sam. Vratio sam se.
Samrtnik je stisnuo ruku koja mu je ponuena, pre-
vrnuo oima koje ve nisu vie gledale, lice mu se
opustilo u spokojan osmeh, i tako je ostao sve do smrti,
sat docnije.

OTAC NASTRADALOG
... ali uvek na sopstveni rizik...

U jednoj varoici dolo je do saobraajnog udesa.

rtva je bila okruena velikom grupom ljudi, tako da
novinar nije uspevao da prie i vidi je. Tada mu je si-
nula ideja.
Ja sam otac nastradalog! viknuo je. Molim vas,
pustite me da proem! Ja sam otac!
Gomila se razmakla, i on je ugledao nastradalog. To
je bio magarac.
90 Antoni de Melo

MUSOVO STRPLJENJE

Muso, jedan od najuvenijih uitelja svog vremena,

putovao je s jednim svojim uenikom. Kada su stigli do
reke, ukrcali su se u barku. Pred sam polazak, uskoio
je pijani samuraj i tako je zaljuljao da se umalo nije
prevrnula. Zatim je poeo da tetura po njoj, klatei je
sve vie, tako da ga je amdija upozorio da se smiri.
Stisnuti smo kao sardine! otro se pobunio samuraj.
Iznenada, uoio je Musoa i dreknuo: Napred! Bacimo
matorog u vodu!
Strpi se, rekao je Muso. Uskoro emo stii.
ta? Ja da se strpim!? zaurlao je samuraj. Sluaj
ti mene - ako ne skoi sam, momentalno u te baciti
u reku!
Hladnokrvnost uitelja u odnosu na njegove pretnje
toliko je izazvala samuraja daje priao i udario Musoa
pesnicom u lice. Uenik tada nije vie mogao da iz-
dri. Bio je visok i krupan, i besno je viknuo samuraju:
Posle ovog to si uradio, nee ostati iv!
Zato se toliko uzbuivati zbog obine gluposti?
rekao je Muso, smeei se. Ba u sluajevima kao to
je ovaj stavlja se na probu sve to smo nauili. Ne za-
boravimo da se strpljenje ne praktikuje samo na re-
cima.
Kasnije, zapisao je ovaj haiku:

Napada i napadnuti:
obini glumci drame
koja traje koliko i san.
 Istina 91

TA JE IVOT?
Istina nije u formulama...

Dva prijatelja pila su aj u restoranu. Jedan je du-

boko uzdahnuo i rekao: Eh, drue moj, ivot ti je kao
olja aja.
Drugi se zamislio, zurei u solju, a onda ga upitao:
Zato? Zastoje ivot kao olja aja?
Otkud znam? Nisam ti ja filozof!

175 GODINA ROBIJE

... ni u brojkama...

Okrivljeni, rekao je sudija, osueni ste po dva-

deset i tri take optube, na ukupnu kaznu u trajanju od
sto sedamdeset pet godina robije.
Osueni, stariji ovek, briznuo je u pla. Strogost na
licu sudije je popustila. Nisam nameravao da budem
okrutan, rekao je. Znam da je kazna prilino stroga,
ali ne morate elu da izdrite.
U oima osuenog javila se iskrica nade.
Najozbiljnije, dodao je sudija. Izdrite koliko
moete.

PEDESET GODINA

Jedan opat izdao je naredbu da spremaice kod

svetenika moraju imati najmanje pedeset godina. Bio
je vrlo iznenaen kada je otkrio, prilikom jednog obi-
laska parohije, da jedan svetenik, pod izgovorom po-
tovanja naredbe, dri dve spremaice stare po dvade-
set pet godina.
92 Antoni de Melo

KOJI AMIDA?
... ni u imenima...

Mu i ena posvaali su se oko imena koje e dati

prvom detetu. Ona je elela da dete nosi ime njenog
oca, a on njegovog. Na kraju su otili kod rabina po
savet.
Kako se zove tvoj otac? upitao je rabin mua.
Amida.
A tvoj? upitao je majku.
Amida.
U emu je onda problem? zbunjeno je upitao
rabin.
Evo u emu, rabi, rekla je ena, moj otac je bio
obrazovan ovek, a njegov konjokradica. Ne pristajem
da se zove kao njegov otac.
Rabin se zamislio nad ovim problemom, koji je u
osnovi bio vrlo delikatan, jer nije hteo da neko od njih
dvoje pomisli daje dobilo, a drugo daje izgubilo. Zato
je na kraju rekao: Evo ta vam je moj savet. Dajte
detetu ime Amida, a onda priekajte da vidite hoe li
postati obrazovan ovek ili konjokradica. Tako ete
saznati po kome je dobio ime.

RADNA MOTIVACIJA
...ni u teorijama...

Direktor jedne fabrike, nakon seminara o motivaciji,

pozvao je jednog zaposlenog u svoju kancelariju i re-
kao mu: Od danas ste slobodni da planirate i kon-
troliete svoj rad. Siguran sam da e doi do porasta
produktivnosti.
 Istina 93

Znai li to veu platu? upitao je radnik.

Ne, naprotiv. Novac nije pravi podsticaj, a pove-
anje plate ne daje posebno zadovoljstvo.
Da, ali ako se produktivnost povea, znai li to
veu platu?
Sluajte, razdraeno mu je rekao direktor, vi oi-
gledno ne razumete teoriju motivacije. Ponesite kui
ovu knjigu i proitajte je - objasnie vam gde je vaa
prava motivacija.
Odlazei, radnik je zastao i upitao: Ako proitam
knjigu, znai li to veu platu?

TEORIJA O MEDVEDIU

Jedan brani par nije znao ta da uini s ljubomorom

njihovog trogodinjeg sina u odnosu na brata koji se
tek rodio. Zato su uzeli prirunik o infantilnoj psiho-
logiji, da nadu neko reenje.
Jednog dana, kada je mali bio posebno nervozan,
majka mu je rekla: Uzmi ovog medvedia i pokai mi
ta osea prema malom bratu.
Po priruniku, trebalo je da tue i gazi medvedia,
meutim, uzeo ga je za noge i, s blaenim izrazom na
licu, priao bebi i mlatnuo je medvediem po glavi.

' DAH NA RASPOLAGANJU

' ... ni u recima...

' Teim duhovnom putu, poverio se jedan sused

Nasradinu. Da li biste doli kod mene da popriamo o
tome?
94 Anto&i de Melo

Nasradin nita nije obeao. Video je da je taj ovek

inteligentan, ali shvatao je da gaji iluziju kako se mis-
ticizam moe objasniti recima.
Posle nekoliko dana, sused mu se javio: Hoda,
treba mi vaa pomo da raspalim vatru. Samo to se
nije ugasila.
Svakako, rekao je Nasradin. Moj dah ti je na ra-
spolaganju. Doi i dau ti koliko god ti je potrebno.

DIRIGENT I TRUBA

Dirigent je drao probu orkestra i rekao trubau:

Stalo mi je da se ovaj deo interpretira vagnerijanski.
Shvatate ta hou da kaem? Neto odlunije, upeat-
Ijivije, s vie dubine i...
Muziar ga je prekinuo: Mislite, da sviram glas-
nije?
Siroti dirigent rekao je samo: Da, to sam mislio.

FILOZOFSKA LJUBAV
... ni u razlikovanju...

Jedan ovek spremao je doktorat iz filozofije. Nje-

gova ena je primetila koliko je ozbiljno shvatio svoje
studije tek onog dana kada ga je upitala: Zato me
toliko voli?
Mu je munjevito odgovorio: Kada kae 'toliko',
misli li na intenzivnost, dubinu, uestalost, kvalitet ili
trajanje?
 Istina 95

DVA POSTO DRVOSEA

;
... ni u statistikama...

Velika grupa drvosea radila je est meseci duboko

u umama, a sa njima su bile dve ene koje su im ku-
vale i prale. Kada je posao bio zavren, dvojica drvo-
sea uzeli su ih za svoje ene.
U lokalnim novinama izala je vest da se dva posto
drvosea oenilo sa sto posto ena.

STRAH OD MISA
... ni u logici...

ovek se spremao da ode iz kafane u deset sati.

Gde si pourio? reklo mu je veselo drutvo.
eka me ena.
Zar se i ti boji ene? ta si ti: ovek ili mi?
;, Jedno sam siguran - nisam mi, jer se moja ena
mnogo boji od njih.

NAJVANIJI OVEK NA SVETU

Jedan profesor filozofije u Parizu izjavio je da je

najvaniji ovek na svetu i to je dokazao studentima
tako to ih je upitao: Koja je najvanija nacija na
svetu?
Francuska, naravno, slono su odgovorili.
A koji je najvaniji grad u Francuskoj?
Pariz.
96 Antoni de Melo

Da li je moda univerzitet najvanije i najsvetije

mesto u Parizu? A postoji li vanija i uzvienija katedra
od filozofije? I recite mi onda, ko je va rektor?
Vi, horski su odgovorili studenti.

PING-TING TRAI VATRU

... ni u apstrakcijama...

Jedan uenik rekao je majstoru ena Hogenu: Kada

sam uio kod drugog uitelja, delimino sam shvatio
ta je zen.
I ta si shvatio? upitao je Hogen.
Kada sam pitao uitelja ko je Buda, a mislio sam
ko je on bukvalno bio u stvarnom ivotu, on mi je
rekao: 'Ping-Ting trai vatru'.
Lep odgovor, priznao je Hogen. Bojim se da si
ga moda pogreno shvatio. Reci, kakvo si znaenje
pridao njegovim recima?
Evo, poeo je uenik da objanjava. Ping-Ting
je bog vatre. Prema tome, ako se kae da bog vatre trai
vatru to je jednako apsurdno kao kad i ja, ija je prava
priroda Buda, pitam koje Buda. Kako moe neko koje,
makar i nesvesno, u sutini Buda, postaviti pitanje o
Budi?
Ha, ha! smejao se Hogen. Ba kako sam i mis-
lio! Potpuno si promaio temu! Zato mene ne upita?
U redu. Ko je Buda?
Ping-Ting trai vatru, odgovorio je Hogen.
 Istina 97

GENIN ODGOVOR

uveni mudrac Gena pozvao je nekog ministra na

aj. Posle ritualnih zdravica, ministar je rekao: Ne bih
da propustim ovu jedinstvenu priliku za razgovor sa
tako velikim uiteljem. Da li biste mi rekli ta znai
kada se kae: 'Ne vidimo ga iako je deo svakodnevnog
ivota' ?
Gena mu je ponudio pare torte, zatim je posluio
aj. Posle jela i pia, velikodostojnik je, mislei da ga
uitelj nije uo, ponovio pitanje.
Da, naravno, rekao je uitelj. Evo ta znai: iako
je deo svakodnevnog ivota, ne vidimo ga.

Oni koji znaju, ne govore;

oni koji govore, ne znaju.
Mudri ute. Pametni
govore.

DANAS JEDNO, SUTRA DRUGO

Istina je promenljiva...

Sudija: Koliko vam je godina? Okrivljeni:

Dvadeset i dve. Sudija: To ste rekli i pre deset
godina. Okrivljeni: Tano. Ja nisam od onih koji
priaju danas jedno, sutra drugo.
98 Antoni de Melo

GROZNA PUBLIKA
... moe biti relativna...

Jednom je poznati pisac Oskar Vajld doao u klub

posle premijere svog komada, koja je bila totalni fi-
jasko. Na pitanje: Kako je prola premijera, Oskare?
odgovorio je: Predstava je bila glamurozna, a publika
grozna.

PTICE U JUNOJ KINI

... ; konkretna...

Jedan monah pitao je Fukecua: Rekli ste neto to

me zbunilo - da se sa istinom moe stupiti u kontakt
bez reci i bez utanja. Da li biste mi objasnili ta to
znai?
Fukecu je odgovorio: Kada sam bio deak u junoj
Kini, kako su pevale ptice meu prolenim pupolj-
cima!

Mislim,
znai nesvestan sam -
u trenutku kada mislim
boravim u nestvarnom svetu
apstrakcije
ili prolog
ili budueg.
 Istina 99

ABAIOKEAN
... pa i neuporediva...

aba je provela itav svoj ivot u bunaru. Jednog

dana doivela je da sretne drugu abu. Otkud dola-
zi? pitala je.
S okeana. Tamo ja ivim, odgovorila je druga
aba.
Kakav je taj okean? Da li je velik kao moj bunar?
aba s okeana prsla je u smeh. Ne moe se ni po-
rediti, rekla je. aba iz bunara pravila se da se zanima
za ono to je druga aba priala o okeanu, ali je u sebi
mislila: Od svih laura koje sam u ivotu srela, ova je
ubedljivo najgora!

Kako priati o okeanu abi koja ivi u bunaru, ili o

stvarnosti nekom ideologu?

PRAVI NASLEDNIK

Peti patrijarh ena, Hung-jun, medu pet stotina mo-

naha, izabrao je Hui-nenga za svog naslednika. Kada
su ga pitali za razlog takvog izbora, rekao je: Ostalih
etiri stotine devedeset i devet monaha pokazali su da
savreno poznaju budizam. Samo Hui-nung nita ne ra-
zume. To je tip oveka koji ne tone u uobiajene eme,
zato je pravi naslednik.
700 AntonideMelo

UE NAD AMBISOM
... istina je ono to neko ini...

Jedan kralj imao je dva prijateja koji su oglaeni

krivim zbog veleizdaje i osueni na smrt. Iako ih je
voleo, kralj nije imao srca da ih pomiluje, da ne bi dao
lo primer svom narodu. Zato je izdao sledeu naredbu:
Neka se razapne ue nad dubokim ambisom i svaki
osuenik neka pree preko njega, ka slobodi ili ka
smrti.
Prvi je uspeo da stigne iv i zdrav na drugu stranu
ambisa. Drugi je povikao: Prijatelju, kako si to iz-
veo?
Otkud znam? rekao je ovaj. Kad god sam se nag-
nuo na jednu stranu, odmah sam se nagnuo na drugu.

Ne ui se u koli da vozi bicikl.

GDE JE ISTINA?
... u svakodnevnim poslovima...

Jedan ovek pitao je sufija da ga uzme za svog

uenika. Ako trai istinu, rekao je sufi, postoje za-
daci koje treba resiti i dunosti koje treba ispuniti.
O emu se konkretno radi?
Morae da dovlai vodu iz bunara, da cepa
drva, isti kuu i kuva>
Ali ja traim istinu a ne posao! rekao je ovek,
odlazei.
 Istina 101

Nakon smrti rabina Mokea, rabin Mendel di Kotik

pitao je jednog od pokojnikovih uenika: emu je
tvoj uitelj najvie pridavao znaaja?
Uenik je malo razmislio, zatim odgovorio: Onom
to je u tom trenutku radio.

SRCE NA PLANINI

Jedan stari hodoasnik prelazio je usred zime preko

mosta u podnoju Himalaja, kada je poela kia. uvar
prelaza mu je rekao: Kako e, dobri ovee, stii
gore po ovakvom nevremenu?
Starac mu je veselo odgovorio: Moje srce je ve
tamo, ostatku mene lako je da ga prati.

Kada tvoje srce bude instinktivno uestvovalo u radostima i

patnji drugih, tada e znati da si se oslobodio t, svoga
'ja', uivae u iskustvu 'jedinstva' s ljudskim rodom i
najzad e upoznati ljubav.

DAU TI SR
... pre svega u tiini...

Bodidarma se smatra rodonaelnikom ena. On je u

estom veku preneo budizam iz Indije u Kinu. Kada je
resio da se vrati kui, okupio je svoje kineske uenike,
da odabere sebi naslednika. Da bi proverio. njihovu
sposobnost, svakog je upitao: Sta je istina?
Dolfuku je odgovorio: Istina je ono to se ne moe
negirati niti potvrditi.
102 Antoni de Melo

Dobie moju kou, rekao je Bodidarma.

Monahinja Soi je izjavila: Ona je kao vizija
Budine zemlje kako je video Ananda - munja koja
odmah iezne.
Dobie moje meso, rekao je Bodidarma.
Doiku je odgovorio: etiri elementa - vetar, voda,
zemlja i vatra - prazni su. Istina je nitavilo.
Dobie moje kosti, uzvratio je Bodidarma.
Na kraju, uitelj se okrenuo ka Ekeju, koji je legao
na zemlju, osmehnuo se i samo utao.
Tebi u dati moju sr, rekao je Bodidarma.

DAMARI U SRCU
... istina zahteva onu retku osobinu ljudske due:
otvoreni duh i neukroeno srce...

Tragalac je osetio snano lupanje u svom srcu. Ko

je? uplaeno je upitao.
Ja sam, Istina.
Ne budi smena, uzvratio je. Istina govori uta-
njem.
I to je, na njegovo veliko olakanje, uklonilo um. Ono
to nije znao je da su ti udarci damari njegovog srca
ispunjenog strahom.

Istina koja nas oslobaa gotovo je uvek istina koju ne

elimo da ujemo.
Zato, kada tvrdimo da neto nije istina, to najee
znai da nam se ne dopada.
 Istina 103

TATA, VRATIO SAM SE!

... ponekad je maskirana iskrenou, a
ponekad je otkrivaju lai...

Jednog vojnika hitno su poslali sa fronta, jer mu je

javljeno da mu otac umire. Napravljen je izuzetak, po-
sto je bio jedini preostali lan porodice.
Kada je doao u ok-sobu, odmah je video da ovek
u stanju polusvesti nije njegov otac. Neko je uinio
nepopravljivu greku i poslao kui pogrenog oveka.
Koliko mu jo ostaje da ivi? pitao je doktora.
Jo nekoliko sati moda. Stigli ste u zadnji as.
Vojnik je mislio o sinu umirueg daleko na frontu.
Mislio je o starcu koji jo ivi u nadi da e videti svog
sina pre nego to umre. Onda je resio. Nagnuo se ka
samrtniku, uzeo ga za ruku i blago rekao: Tata, ovde
sam. Vratio sam se.
Samrtnik je stisnuo ruku koja mu je ponuena, pre-
vrnuo oima koje ve nisu vie gledale, lice mu se
opustilo u spokojan osmeh, i tako je ostao sve do smrti,
sat docnije.

OTAC NASTRADALOG
... ali uvek na sopstveni rizik...

U jednoj varoici dolo je do saobraajnog udesa.

rtva je bila okruena velikom grupom ljudi, tako da
novinar nije uspevao da prie i vidi je. Tada mu je si-
nula ideja.
Ja sam otac nastradalog! viknuo je. Molim vas,
pustite me da proem! Ja sam otac!
Gomila se razmakla, i on je ugledao nastradalog. To
je bio magarac.
 MUDROST

VISOKA I MRANA KULA

Polazei od prirode duhovnog traganja...

Jedan ovek naao se pred visokom kulom, uao je

unutra i izgubio se u potpunom mraku. Nasumce je iao
napred i otkrio zavojito stepenite. Radoznao da sazna
kuda stepenice vode, poeo je da se penje. Sa svakim
korakom oseao je sve veu muninu. Na kraju se
okrenuo i s uasom video da se sa svakim novim ste-
penikom prethodni odvaja i iezava. Pred njim, ste-
penite se pelo sve vie i vie, i nije mu se mogao
sagledati kraj niti kuda vodi, dok je pod njim zjapio
ogroman crni ponor.

UENICI LIN IA

... malobrojni su zaista posveeni...

Kada je car obilazio manastire velikog uitelja ena

Lin ia, bio je iznenaen otkriem da tu ivi preko
deset hiljada monaha. Radoznao da dozna taan broj
monaha, car je upitao:
Koliko uenika imate?
Najvie etiri ili pet, rekao je Lin Ci.
 Mudrost 105

HRABROST JEDNOG MIA

.. .jer nedostaje jedna sutinska stvar...

' Po indijskoj basni postojao je mi koji je iveo u

neprestanom strahu od maaka. Jedan arobnjak saa-
lio se na njega i pretvorio ga u maku. Tada je on poeo
da strahuje od pasa. arobnjak ga je pretvorio u psa,
posle ega je ovaj poeo da se boji pantera. Kada je
pretvoren u pantera, poeo je da se boji lovaca. a-
robnjak se predao, ponovo ga pretvorio u mia i rekao
mu: Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek za-
drava srce jednog mia.

AVANTURISTA

U jednoj maloj varoi iveo je starac koji je ve pe-

deset godina stanovao u istoj kui. Jednog dana izazvao
je opte iznenaenje svojim preseljenjem u kuu preko
puta njegove. Kada su ga novinari lokalnih novina pi-
tali iz kog razloga je to uradio, on je izjavio, zadovoljno
se smekajui: Oduvek sam bio avanturista.

RAJ MOE DA SAEKA

Jedan svetenik uao je u lokalnu kafanu i bio je ne-

prijatno iznenaen kada je video koliko vernika sedi u
njoj. Pozvao ih je u crkvu i tamo im rekao:
Svi koji ele u raj neka istupe korak napred.
;
Svi su istupili osim jednog oveka.
706 Antom de Melo

Svetenik ga je otro pogledao i rekao mu:

ta, zar ti ne eli u raj? Ne, odgovorio je
ovek.
Da li je mogue!? Ti zaista ne eli da ode u raj
kada umre?
Nemam nita protiv da se to desi kada umrem, ali
moda je sada jo rano za to.

BUDISTIKA MONAHINJA RJONEN

uvena monahinja Rjonen roena je 1779. godine.

Bila je unuka slavnog japanskog vojskovoe ingena i
smatrana je za jednu od najlepih ena u itavom
Japanu. Izuzetno talentovana, pisala je poeziju, tako da
je u sedamnaestoj godini izabrana za dvorsku damu i
postala veoma privrena carici.
Kada je carica umrla, Rjonen je duboko potresena
njenom smru, doivela duhovni preokret. Postala je
bolno svesna nepostojne prirode sveta i okrenula se pro-
uavanju ena, japanske kole budizma.
Meutim, njena porodica nije se sloila s tim i na-
terala ju je da se uda. Ipak, uspela je da od porodice i
budueg mua dobije obeanje da e biti slobodna da
se zamonai im bude rodila troje dece. To se i ostvarilo
kada je napunila dvadeset pet godina. Tada je obri-jala
glavu, uzela ime Rjonen, to znai jasnog uma, i
otpoela svoje hodoae.
Kada je stigla u grad Edo, zamolila je uitelja Te-
cugjua daje uzme za uenicu. Ovome je, meutim, bilo
dovoljno da je pogleda. Nije pristao, uz izgovor da je
previe lepa. Rjonen je tada otila kod drugog uitelja
 Mudrost 107

po imenu Hakuo, koji ju je odbio iz istog razloga - nje-

na lepota stvarala bi samo nevolje.
Rjonen je zato resila da unakazi svoje lice usijanim
gvodem, i tako je jednom zauvek unitila svoju fizi-
ku lepotu. Kada se vratila kod Hakuotf, jn ju je prihva-
tio za uenicu.
Rjonen je napisala jednu pesmu na pozadini malog
ogledala:
Kad sam bila u cariinoj slubi
palila sam tapie
da namiriem svoju lepu odeu.
Sada kad lutam i prosjaim
palim svoje lice
da uem u svet ena.

Pred smrt, napisala je ovu pesmu:

ezdeset est puta su ove oi
upijale lepotu jeseni. Ne pitaj
nita. Osluni drhtaj borova kad
utihne vetar.

PLES BEZ NOGU

Karijera poznate indijske balerine, Sudhe andran,

bila je bukvalno preseena kada je doivela nesreu
posle koje joj je amputirana desna noga. Meutim, ka-
da je dobila veslaku nogu i prohodala, nastavila je da
igra i, to zvui zaista neverovatno, nakon nekoliko go-
dina ponovo je postala velika zvezda.
Kada su je pitali kako je postigla tako neto, jedno-
stavno je odgovorila: Za ples nisu potrebne noge.
108 Antoni de Melo

RUPA

Jedan krtac sakrio je svoje zlato u podnoju dr-

veta u svom vrtu. Svake nedelje vadio ga je iz zemlje i
satima ga s uivanjem gledao. Neko je ipak doznao za
to i pokrao mu zlato. Kada je krtac doao da ga gleda,
zatekao je samo praznu rupu u zemlji i poeo tako da
urla i jaue da su susedi doli da vide ta se deava.
Jedan od njih upitao ga je: Da li si ikad upotrebio to
zlato?
Ne, odgovorio je krtac. Samo sam ga vadio i
gledao.
Onda je sve u redu, rekao mu je sused. Zato bi
kukao? Po onom to si imao od tog zlata nee se nita
bitno promeniti ako i dalje bude dolazio i gledao u
rupu.

Nije novac koji posedujemo, ve naa sposobnost da

ga upotrebimo ono to nas ini bogatim ili siroma-
nim. Namuiti se da bi se obogatili a onda ne znati da
se uiva u tome, isto je kao biti elav i sakupljati
eljeve.

BISERI U PUSTINJI

Jedne noi dva zlatara stigla su gotovo istovremeno

u odmorite za karavane usred pustinje. Tom prilikom,
jedan od njih nije odoleo iskuenju i, pretvarajui se da
to ne zna, pustio je da mu ispadne jedan biser dok je
skidao tovar s kamile. Biser se otkotrljao ka drugom
zlataru koji gaje ceremonijalnom gestom podigao i vra-
tio vlasniku, rekavi: Imate prekrasan biser, uvaeni,
prekrasan! Izuzetno je velik i blistav.
 Mudrost 109

Vrlo ljubazno s vae strane, uzvratio je prvi zla-

tar. Mada je, u stvari, ovo jedan od najmanjih bisera u
mojoj kolekciji.
Beduin koji je sedeo pored vatre i posmatrao ovu
scenu digao se i pozvao oba zlatara da veeraju s njim.
Kada su poeli da jedu, ispriao im je sledeu priu: I
ja sam, dragi prijatelji, nekad bio zlatar kao i vi. Jednog
dana doiveo sam stravinu peanu oluju u pustinji
koja me je potpuno odvojila od karavana i mojih pri-
jatelja, tako da sam bio izgubljen. Dani su prolazili i
ubrzo je poela da me hvata panika kad sam shvatio da
se samo vrtim u krug, nemajui nikakvu ideju gde se
nalazim, ni u kom pravcu da se uputim. Izgladneo, ski-
nuo sam sav tovar sa kamile i po ko zna koji put otva-
rao jednu vreu za drugom, oajniki traei neto to
bih pojeo. Moete zamisliti moje uzbuenje kada sam
na kraju pronaao jednu torbicu koju pre toga uopte
nisam zapazio. Ruke su mi drhtale a voda krenula na
usta dok sam je otvarao, meutim, na moje neizmerno
razoaranje, unutra su bili samo biseri!

KARAVAN-SARAJ

Jedan sufi-mudrac strogog izgleda uao je mimo

strae u kraljevsku palatu i uputio se pravo ka prestolu
na kome je sedeo slavni Ibrahim ben Adam.
Sta hoe? upitao je kralj mudraca.
Treba mi mesto za spavanje u ovom karavan-sa-
raju.
Ovo nije odmorite za karavane, ve moja palata.
, A kome je ovo mesto pripadalo ranije?
Mome ocu, koji je umro.
110 Antoni de Melo

A pre njega?
Mome dedi. I on je mrtav.
Kako onda moe da tvrdi za ovo mesto, u koje se
ljudi sklone neko vreme a zatim odu, da nije karavan-
saraj ?
Svi mi ekamo da odemo!

BOGATSTVO ZA SAT IVOTA

Jedan ovek je dugo radio i tedeo, i tako sakupio

veliko bogatstvo, matajui kako e lepo da se provodi
godinu dana, kada nita nee da radi, ve e samo da
uiva i smilja kako najbolje da uloi novac.
Najednom, pred njega je stupio Aneo Smrti koji je
doao po njegov ivot.
ovek je zaplakao, oajan, i istakao hiljadu razloga
da jo malo produi svoje postojanje, ali aneo je bio
neumoljiv.
Podari mi samo jo tri dana i dau ti polovinu mog
bogatstva, preklinjao ga je ovek, ali je aneo
ignorisao njegove reci i povukao ga za ruku.
Pokloni mi samo jo jedan dan, molim te, i sve ono
to sam stekao s toliko napora i znoja bie tvoje.
Meutim, aneo uopte nije obraao panju na njegove
reci.
ovek je na kraju uspeo da izmoli za ustupak od
nekoliko minuta da bi napisao sledeu poruku: Ko
god nae ovu poruku, ako ima dovoljno za ivot neka
ne gubi vreme na gomilanje blaga, ve neka uiva! S
tolikim mojim bogatstvom nisam uspeo da kupim ni
jedan sat ivota!
 Mudrost 111

Kada umre milioner i ljudi pitaju: Koliko je osta-

vio? logian odgovor je: Sve.
Moe se dodati i ovo: On to nije ostavio, njemu je
oduzeto.

KADA SE BOG SMEJE

Ovako je govorio Ramakrina.

Bog se smeje u dva sluaja. Prvi sluaj je kad uje
kako neki lekar govori neijoj majci: Ne bojte se.
Izleiu vae dete. Bog tada misli: Resio sam da
uzmem ivot tog deteta, a taj ovek misli da ga moe
spasiti!
Drugi sluaj je kad vidi kako dva brata dele zemlju,
crtaju meu i govore: Ova zemlja je moja, a ova je
tvoja. Bog tada misli: Meni pripada itav svet a oni
uobraavaju daje neto njihovo!

NISI GOSPODAR AK NI SAMOG SEBE

Buda je govorio: 'Ova zemlja je moja, ova deca su

moja' - eto reci budale koji ne shvata da ak ni on nije
svoj.

Stvari se nikada ne mogu stvarno posedovati. Samo

su neko vreme na raspolaganju, i to je najvie mogu-
e. Ko nije sposoban da ih se lii, u njihovoj je vlasti,
one imaju njega.
Koliko god daje tvoje blago, dri ga na dlanu kao da
je voda. Ako ga stegne, pobei e ti.
Kad neto prisvaja, zagauje ga. Ako ga ostavi slo-
bodnim, tvoje je zauvek.
112 Antoni de Melo

BLAGO PEINE KOJA NESTAJE

Ovo je pria koju je jedan uitelj ispriao svojim

uenicima da bi im pokazao kakvu tetu moe da
nanese ak i namanja vezanost za stvari onome ko je
duhovno uzdignut.
Stanovnik nekog sela prolazio je pored peine u
planini ba u jednom od onih maginih trenutaka kada
se ona otvarala da pokae svoja blaga onima koji bi
eleli da se obogate. ovek je uao u peinu i otkrio
gomile zlata, nakita i dragog kamenja koje je odmah
poeo da trpa u torbe koje je nosio njegov magarac, jer
je znao za legendu po kojoj peina veoma kratko osta-
je otvorena i zato je trebalo brzo raditi.
Magarac je natovaren i ovek je urno poao ka
izlazu, radostan zbog sree koja ga je snala, kad se
iznenada setio da je u peini zaboravio svoj tap.
Okrenuo se i pojurio natrag, ali nastupio je momenat u
kome je peini bilo sueno da iezne i tako je i on
iezao zajedno s njom. Nakon dugog i uzaludnog
ekanja da se ovek pojavi, stanovnici sela prodali su
blago koje su nali na magarcu i tako uivali u srei tog
sirotog bednika.

Kada vrabac gradi sebi gnezdo u umi, zauzme samo

jednu granu. Kada jelen izae na reku, pije samo ono-
liko koliko mu stane u stomak.
Ljudi gomilaju samo zbog praznine u svojim srcima.
 Mudrost 113

NONOKO I LOPOV

U jednoj brvjjari na obronku planine iveo je u sa-

moi stari majstor ena po imenu Nonoko. Jedne noi,
dok je Nonoko bio zadubljen u meditaciju, nepoznati
ovek upao je u brvnaru i, pretei isukanim maem,
zatraio od Nonoka da mu preda sav novac koji ima.
Nonoko se, ne prekidajui meditaciju, ovako obratio
oveku:
Sav novac koji imam je u iniji na polici. Uzmi ga,
ali ostavi mi pet jena jer sledee nedelje dolaze da
naplate porez.
ovek je ispraznio iniju, ostavio unutra pet jena, a
zatim uzeo i dragocenu vazu sa iste police.
Pripazi na tu vazu, rekao je Nonoko. Prilino je
krta i lako moe da se slomi.
Nepoznati se poslednji put osvrnuo oko sebe, a
zatim poao ka izlazu.
Nisi rekao hvala, podsetio ga je Nonoko.
ovek se zahvalio i nestao.
Sutradan je u itavom selu bila uzbuna. Mnogi su se
alili da su te noi pokradeni. Jedan posetilac zapazio
je da Nonoko nema vie vazu i upitao ga da li je i on
bio rtva lopova.
O, ne, odgovorio je Nonoko. Vazu sam dao jed-
nom hodoasniku zajedno s neto novca, on mi je zah-
valio i otiao. Bio je prilino simpatian, mada pomalo
nespretan kad vitla maem.
114 Antoni de Melo

KRADLJIVAC CIPELA

Jedan bogati musliman poao je u damiju posle

neke proslave i ostavio svoje elegantne cipele napolju.
Kada je nakon molitve izaao iz damije, cipela vie
nije bilo.
Kakva sam budala, pomislio je, kad sam ostavio
napolju takve cipele bez uvara. Tako sam nekog stavio
na iskuenje i pruio zgodnu priliku da ih ukrade, a
inae bi mu ih rado poklonio da mi ih je traio. Sada
sam odgovoran to sam od oveka napravio lopova.

SOKRAT NA PIJACI

Pravi filozof kakav je bio, Sokrat je bio uveren daje

mudrac instinktivno usmeren na to da nema nikakve
potrebe. to se njega tie, on je uvek iao bos, ali ipak
nije mogao da odoli arima pijace i esto je iao da
gleda izloenu robu. Kada ga je jedan prijatelj upitao
zato to ini, Sokrat mu je odgovorio:
Volim da gledam koliko je stvari bez kojih ko-
motno mogu da ivim.

Mudrost nije u tome da znamo ta hoemo, ve

u spoznaji ta nam je sve nepotrebno.

MAJMUN I HIJENA

Majmun i hijena ili su kroz dunglu i hijena je

rekla: Kad god prolazim pored onog cestara, iz njega
iskoi lav koji me zlostavlja, a nikad ne znam zato.
 Mudrost 115

Sada sam ja s tobom, rekao je majmun, i odbra-

niu te od tog lava.
Kada su doli do cestara, lav se bacio na hijenu i
gotovo je usmrtio kandama. Za to vreme, majmun je
sve posmatrao s visoke grane drveta na koje se popeo
im je ugledao lava.
Zato mi nisi pritekao u pomo? upitala ga je
izmrcvarena hijena kad se lav udaljio.
Toliko si se smejala, odgovorio je majmun, da
sam pomislio kako si mu pokazala zube.

POZLAENO ANE

Veliki budistiki svetac Nagaruna iao je naokolo

go, samo s pregaom oko bedara i, paradoksalno, s po-
zlaenim anetom za sakupljanje milostinje, poklo-
nom od cara koji je bio njegov uenik.
Jedne noi spremio se da spava medu ruevinama
jednog drevnog manastira, kad je opazio lopova koji ga
je uhodio, skriven iza jednog stuba. Evo ti, uzmi, re-
kao je Nagaruna, pruajui mu ane. Tako me nee
buditi kad zaspim.
Lopov je zgrabio ane i pobegao, da bi se, meu-
tim, vratio sledeeg jutra s anetom i jednim za-
htevom: Kada si mi sino tako dareljivo poklonio
ovo ane, uinio si da se osetim veoma bedno. Naui
me kako stvara bogatstvo koje ti omoguuje da ima
tu spokojnu distancu od materijalnih stvari.

Niko nam ne moe oduzeti ono to nikad nismo

prisvojili.
116 Antoni de Melo

JUNAID ODBACUJE ZLATO

Jedan od poklonika uvenog Junaida odneo mu je

punu torbu dukata.
Ima li jo tih dukata? upitao je Junaid. Da,
mnogo. I voli ih? Da.
Onda zadri i ove, jer su tebi potrebniji nego meni.
Poto nita ne posedujem i nita ne elim, mnogo sam
bogatiji od tebe.

Srce prosvetljenog je kao ogledalo: nita ne grabi i

nita ne odbija; prihvata, ali ne zadrava.

GURU I BISERI

Jedan guru sedeo je i meditirao na obali reke kada

mu je priao jedan njegov uenik i pred noge mu spu-
stio dva velika bisera u znak divljenja i dubokog po-
tovanja.
Guru je otvorio oi, uzeo jedan biser i drao ga tako
olako medu prstima da je biser pao i otkotrljao se u
reku.
Uasnut, uenik je skoio u vodu, ali, i pored uza-
stopnog ronjenja, nije uspeo da nae biser.
Na kraju, potpuno iscrpljen, prekinuo je gurua u
meditaciji i rekao mu: Uitelju, vi ste videli gde je
pao. Pokaite mi tano mesto i ja u ga izroniti.
Guru je uzeo drugi biser, bacio ga u reku i rekao:
Ba tamo!
 Mudrost 117

Ne trudite se da posedujete stvari jer ih nikad ne

moete istinski posedovati.
uvajte se da one ne budu te koje poseduju vas, i tek
tada ete biti ivi i svesni sebe i itavog sveta.

KVEKEROV PLAC

Jedan kveker stavio je tablu na plac pored svoje ku-

e, s natpisom: Ovaj teren bie poklonjen onome ko do-
kaze daje zaista zadovoljan u ivotu.
Jedan bogati seljak koji je tuda prolazio proitao je
natpis i rekao u sebi: Ako je na prijatelj kveker resio
da se otarasi tog komada zemlje, bolje da ga ja uzmem
pre nego to se doseti neko drugi. Bogat sam i sve mi
je potaman u ivotu, to znai da odgovaram traenom
opisu.
Zazvonio je na vrata i objasnio zato je doao. Za-
ista si zadovoljan? upitao gaje kveker.
Naravno, sve imam, sve mi je potaman.
Prijatelju, uzvratio je kveker, ako si toliko za-
dovoljan, ta e ti onda ta zemlja?

Dok se drugi mue da steknu bogatstvo, prosvetljeni,

zadovoljan onim to ima, bogat je bez imalo muke.
Zadovoljan malim, bogat je kao neki car. I car je
esto bedni siromah kad mu njegovo carstvo postane
nedovoljno.

DVA DOLARA

Jedan ovek poao je sa enom u posetu prijateljima

koji su iveli u drugom gradu i ovi su ih poveli na
hipodrom. Fascinirani prizorom konja koji jure po
118 Antom de Melo

trkakoj stazi, poeli su da se klade i to su radili sve do

veeri, kada im je ostalo samo dva dolara u depu.
Sutradan, ovek je ubedio enu da ga pusti samog
na trke. U prvoj trci uestvovao je konj na koga se
dobijalo pedeset prema jedan. On se kladio na njega i
dobio. U sledeoj trci kladio se u sav novac na konja
koji se dobro kotirao i ponovo dobio. Zatim se ponovo
kladio na autsajdera i dobio. Nastavio je s ovim siste-
mom sve dok nije dobio ukupno pedeset sedam hiljada
dolara.
Pri povratku kui prolazio je pored kockarnice i
ponovo uo neki glas u sebi, koji kao da je prethodno
rukovodio izborom konja na koje se kladio. Glas mu je
rekao: Ui.
Uao je i stao kod ruleta, a glas mu je predloio:
Broj sedamnaest. ovek je stavio sav novac na broj
sedamnaest, toak se obrnuo a krupije objavio: Broj
osamnaest.
ovek se vratio kui, a ena mu je s verande do-
viknula: Kako si proao?
ovek je slegnuo ramenima i odgovorio: Izgubio
sam dva dolara.

Kad bolje razmislimo, niko ne gubi vie od onog to

moe da izgubi.

SVAA GLUVONEMIH

U jednom domu za gluvoneme, dvojica su se e-

stoko posvaali. Nadzornik je zatekao jednog od njih
kako se previja od smeha, okrenut leima onom dru-
gom. ta te toliko zasmejalo? Zato je tvoj drugar
toliko besan? upitao je nadzornik, sluei se prstima.
 Mudrost 119

1
Zato, odgovorio je ovek na isti nain, to hoe
da me vrea a ja neu da ga pogledam!

VREBANJE BUDE

Buda je izgledao potpuno ravnoduan na uvrede

nekog oveka koji je doao da ga vidi. Kada su ga
uenici kasnije pitali u emu je tajna njegovog spokoj-
stva, odgovorio je:
Zamislite ta bi se dogodilo da vam neko donese
poklon a vi ga ne uzmete, ili vam poalje pismo a vi ga
ne otvorite. Ono to je unutra ne bi imalo nikakvog
efekta u odnosu na vas. Ponaajte se na isti nain kad
god vas uvrede i nikad neete izgubiti svoj unutranji
mir.

Jedini autentian oblik dostojanstva je kad vas nedo-

statak potovanja kod drugih nimalo ne dotie. Kad
! neko pljune na vodopad Nijagare, njegova velian-
i stvenost ostaje nepromenjena.

LETEI ILIMI

Jednog dana Hasan iz Basre video je Rabija al Ada-

vija na obali reke. Hasan je poloio svoj ilim za mo-
litve na povrinu vode, seo na njega i doviknuo: Oj,
Rabija, doi da se pomolimo zajedno!
Rabija je odgovorio: O, Hasane, zato si se tako
namestio, kao neki trgovac na vaaru? Moe ti i bo-
lje. Nakon tih reci uzleteo je visoko na svom ilimu i
uzviknuo odozgo: Doi gore, Hasane, neka nas ceo
svet vidi!

L
720 Antoni de Melo

Ali to je prevazilazilo Hasanove moi, i on je

uutao. Rabija, koji je eleo da ga utei, rekao mu je:
O, Hasane, ak i riba ili muva mogu da ine ono to
mi radimo. Pravi rad je u neemu to je vie od toga,
time treba da se pozabavimo.

BUDA I RAZBOJNIK

Budu je jednom presreo razbojnik po imenu An-

gulimal i rekao mu da se pripremi za smrt. Ispuni mi,
molim te, poslednju elju, rekao je Buda. Odseci
granu onog drveta.
Jednim zamahom sablje, razbojnik je to uinio, da
bi zatim upitao: A ta sad?
Vrati je natrag, rekao je Buda.
Razbojnik se nasmejao: Lud si ako misli da to iko
moe da uini.
Ti si taj koji je lud, jer smatra da si moan zbog
svoje sposobnosti da nanosi bol i unitava. To su
stvari za malu decu. Istinska snaga je u stvaranju i isce-
livanju.

Bik namenjen koridi moe posluiti samo za ruenje

zidova.

LULU

Posetilac jedne ludnice zatekao je jednog od luaka

kako se neprestano klati na stolici i sav srean bes-
konano ponavlja: Lulu... Lulu...
ta je tom oveku? upitao je posetilac doktora.

_J
 Mudrost 121

Lulu je ena koja gaje ostavila, odgovorio je dok-

tor.
Obojica su zatim doli do elije u kojoj je bio ovek
koji je neprestano udarao glavom u zid i jeao: Lulu...
Lulu...
ta, zar i ovaj ima sindrom Lulu? upitao je po-
setilac.
Da, odgovorio je doktor. On je ovek za koga se
Lulu udala.

Samo su dva razloga za tugu u ivotu:

kad ne postignemo ono to arko elimo
i kada to postignemo.

KAKO DOSTII TAO

Uenik pita: ta je tao?

Uitelj: Tao je sve.
Uenik: Kako ga dostii?
Uitelj: Ako se trudi da ga nae, izgubie ga.

Onaj ko se trudi da bude spontan nikada to nee biti, kao

ni onaj koji pokuava da se ne trudi.

MUNJEVITA UPUTSTVA

Jedan mladi direktor telefonirao je svom predstav-

niku u inostranstvu i uurbano mu rekao: Imam uput-
stva za vas. Ovaj razgovor trajae samo tri minuta. Ja
u govoriti a vi me ne prekidajte. Bilo kakav komentar
poaljite telegramom.
722 Antoni de Melo

Odmah posle toga izdeklamovao je svoju poruku,

ali takvom brzinom da je zavrio neto ranije. Imamo
jo dvadeset sekundi, rekao je svom sagovorniku.
Hoete li neto da mi kaete?
Da, uo je odgovor. Govorili ste tako brzo da
nita nisam razumeo.

SVE JE RELIGIJA

Jedan ameriki propovednik na proputovanju Ki-

nom pitao je kelnera jednog restorana ta je kineska
religija.
Kelner gaje poveo na terasu i upitao ga: ta vidite,
gospodine?
Vidim ulicu s mnogo kua, puno ljudi, autobusa i
automobila.
I ta jo?
Vidim drvee.
I ta jo? Vetar
koji duva.
Kinez je rairio ruke i uskliknuo: To je religija,
gospodine!

Trai je kao to neko trai pogled otvorenih oiju!

Toliko je oigledna da je teko videti je.

TRIDESET GODINA ZA PROSVETLJENJE

Jedan mladi upitao je duhovnog uitelja: Koliko

vremena treba da se postigne prosvetljenje?
 Mudrost 123

Deset godina, odgovorio je uitelj. Zar toliko!?

zabezeknuo se mladi. Ne, pogreio sam, rekao
je uitelj. Trebae dvadeset godina.
Zato ste udvostruili cifru? upitao je mladi.
Kad bolje razmislim, objasnio je uitelj, u tvom
sluaju bie potrebno bar trideset.

Ima ljudi koji nikad nita ne naue jer sve grabe u trku
i urbi. Mudrost, na kraju krajeva, nije_cilj na koji
treba stii, ve nain na koji se putuje. Ako previe
urimo, gubimo lepote pejzaa.
Kada tano znamo kuda smo se uputili, to moe biti
najbolji nain da se izgubimo. Ponekad je bolje kru-
iti bez cilja.

MONAHOVO ISKUENJE

U Kini je ivela jedna stara ena koja je izdravala

jednog monaha punih dvadeset godina. Sagradila mu je
malu kolibu i davala mu da jede dok je on provodio
gotovo sve vreme u meditaciji.
Na kraju, resila je da otkrije koliko je napredovao, i
to tako to e ga podvrgnuti iskuenju uz pomo jedne
devojke koja je gorela od udnje za njim.
Ui u njegovu kolibu, rekla je devojci, i zagrli
ga. Zatim ga upitaj: 'ta emo sad da radimo?'
Devojka je predvee ula u monahovu kolibu i za-
tegla ga zadubljenog u meditaciju. Bez posebnog uvo-
da poela je da ga grli i miluje, upitavi ga: Sta emo
sad da radimo?
124 Antoni de Melo

Monah je pobesneo zbog takvog bezobrazluka, uzeo

je metlu i isterao je napolje.
Kada je devojka ispriala ta se dogodilo, starica je
razoarano rekla: Eh, kad samo pomislim da sam ga
izdravala punih dvadeset godina! JNije gokazao ni
traak razumevanja za tvoje .potrebe, nije uloio ni naj-
manji napor da ti pomogne u tvom posrnuu. Nije bilo
neophodno da se prepusti strasti, ali Je"posTe toliko god-
ina provedenih u molitvi, mogao da pokae bar malo
saoseanja!

OTKRIVANJE MANIRE

Iskuenik je kleknuo pred uiteljem radi inicijacije u

uenika. Guru mu je proaputao svetu mantru, upo-
zorivi ga daje ne srne otkriti nijednom ivom biu.
ta bi se desilo da to uinim? upitao je iskuenik.
Onaj kome bi otkrio mantru, odgovorio je guru,
bio bi osloboen ropstva neznanja i patnje, ali bi ti
zato bio zauvek lien statusa uenika i bio bi proklet.
Tek to je uo ove reci, iskuenik je otrao na trg,
okupio gomilu ljudi oko sebe i ponovio im svetu man-
tru, tako da svi mogu daje uju.
Kasnije, uenici su ispriali ovaj dogaaj uitelju,
zahtevajui da iskuenik bude isteran iz manastira.
Guru se samo nasmeio i rekao: Njemu nije po-
trebno moje uenje. To stoje uradio pokazuje daje ve
postao guru.
 Mudrost 125

KAKO JE BUDA NAAO ZLATNU SREDINU

Na poetku svog duhovnog traganja, Buda je esto

praktikovao asketsku vebu umrtvljavanja, potpuno
negirajui svoje telo, telesne potrebe i svet oko sebe.
Jednog dana, dok je sedeo pod drvetom, utonuo u me-
ditaciju, prola su dva muziara i jedan je rekao dru-
gom: Ne zatei previe strune tvoje citre da ne puknu.
Ali nemoj ni previe da ih olabavi, jer nee dobiti
zvuk. Nai zlatnu sredinu.
Te reci su tako snano delovale na Budu, da je iz
korena izmenio svoj put duhovnog traganja. Uveren je
bio da nisu sluajno izreene ba tada i na tom mestu.
Od tog trenutka, odbacio je surovi asketizam i krenuo
lakim i skromnijim putem. Zato se njegov put do pro-
svetljenja naziva zlatna sredina.
 VASPITANJE

SAKUPLJANJE KAMENJA NA MESECU

Jedan od malobrojnih ljudi koji su ikad kroili na

Mesec pria kako je, stupivi na Mesecevo tle, morao
da suzbije svaki estetski poriv u sebi. Seao se kako je
pogledao ka Zemlji i ostao potpuno zapanjen. Nije mo-
gao da se pokrene i samo je mislio: Majko moja, kako
je lepa!
Onda se naglo trgnuo iz zanosa i rekao sebi:
Nemoj da gubi vreme - poni da sakuplja ka-
menje.

Postoje dve vrste vaspitanja: ono koje te ui kako da

zaradi za ivot i ono koje te ui kako da ivi.

ANEO KOJI TAPSE

Po drevnoj legendi, kada je Bog stvarao svet prila

su mu etiri anela.
Prvi je upitao: Kako to radi?
Drugi je upitao: Zato to radi?
Trei je rekao: Mogu li da ti pomognem? a etvrti
Koliko to vredi?
Prvi je bio naunik, drugi filozof, trei altruista a
etvrti trgovac nekretninama.
 Vaspitanje 127

Peti aneo gledao je prepun divljenja stvaranje sve-

ta, a zatim frenetino poeo da aplaudira. On je bio
mistik.

VIRLA S KEAPOM

Jedna porodica sela je za sto u restoranu. Konoba-

rica je sasluala porudbine odraslih da bi se zatim
obratila sedmogodinjem deaku.
ta bi ti? upitala gaje.
Deak se stidljivo osvrnuo i rekao: Hteo bih vir-
lu.
Konobarica je zapisala, ali se umeala deakova
majka. Ma kakva virla! rekla je. Donesite mu ni-
clu sa argarepom i pire krompirom.
Konobarica se napravila da nije ula i ponovo se
obratila deaku: Kako e virlu - s keapom ili sen-
fom?
S keapom.
U redu, rekla je konobarica i otila u kuhinju.
Svi za stolom zanemeli su od uda. Na kraju, deak
je sve redom pogledao i izjavio: Ona misli da sam ja
zaista dete!

NEUROTINO DETE

Mala Marija sedela je s majkom na plai.

Mama, mogu li da se igram s peskom?
Ne, duo, uprljae se. Mogu li da
etam po pliaku?
128 Antoni de Melo

Ne, prehladie se.

Mogu li da se igram s decom?
Ne, daleko su.
Mama, kupi mi sladoled.
Ne, mnogo je hladan za tebe.
Mala Marija je briznula u pla.
Majka se okrenula ka jednoj eni pored njih:
Gospode boe! Jeste li ikad videli tako neurotino
dete?

RIBLJE ULJE ZA PSA

Jedan ovek davao je velike doze ribljeg ulja svome

psu jer je uo daje to jako dobro za pse. Svakoga dana,
uprkos otporu, vrsto je drao glavu ivotinje meu
svojim kolenima, na silu joj otvarao njuku i sipao ulje
u grlo.
Jednoga dana pas se oteo i prolio ulje na pod.
Odmah posle toga, na veliko iznenaenje gazde, vratio
se da olie kaiku. Tako je ovek otkrio da nije ulje bilo
razlog opiranju psa, ve nain na koji mu je davano.

KARNEDIJEVA ZABORAVNOST

Jednom prilikom pitali su Karnedija, koji je bio

nezamislivo bogat: Da li je tano da ste mogli da se
zaustavite u bilo kom trenutku, jer ve odavno pose-
dujete daleko vie od svojih potreba.
Istina, odgovorio je. Ali nisam mogao da se za-
ustavim. Zaboravio sam kako se to radi.
 Vaspitanje 129

Mnogi ljudi su ubeeni da nee vie biti u stanju da

ponovo krenu ako zastanu da razmisle i zapitaju se
nad svojim ivotom.

UVENO OSTRVO

Jedan starac proiveo je gotovo itav ivot na jed-

nom od onih ostrva koja smatraju najlepim na svetu.
Pred kraj ivota vratio se da provede poslednje godine
u velikom gradu. Neko mu je rekao: Mora da je bilo
udesno proiveti tolike godine na tako arobnom
ostrvu.
Starac je malo razmislio, a zatim odgovorio: Pa,
pravo da vam kaem, da sam sluajno znao daje toliko
uveno, stvarno bih ga bolje pogledao!

Ljudima nije potrebno da se ue gledanju. Dovoljno

je da se dre podalje od kola koje ih ine slepim.

TO I SAD RADIM

Jedan ribar sedeo je na morskoj obali i pecao. Izne-

nada, u blizini se zaustavila limuzina iz koje je izaao
ovek u kome je ribar prepoznao svog prijatelja iz mla-
dosti.
Tolike godine su prole otkako smo se rastali, a ti i
dalje sedi na istom mestu i peca! uzviknuo je ovek
iz limuzine.
A gde si ti bio? upitao ga je ribar.
Napolju - radio sam i zaradio brdo para, rekao je
ovek. Glup si to nisi poao sa mnom.
Zato? rekao je ribar. ta si time dobio?
130 Antoni de Melo

Kako ta? Kupio sam kuu, automobil, omoguio

sebi da putujem.
A zato si doao ovamo? upitao je ribar.
Da pecam.
Zato bih onda iao ak tamo i muio se da bih na
kraju radio ovo to i sad radim?

VISTLEROVA DECA

uveni ameriki slikar Dems Vistler bio je na

kratko, bez veeg uspeha, pitomac Vojne akademije.
Pria se da je jednom prilikom dobio zadatak da nacrta
most, pa je naslikao veoma romantinu sliku kamenog
mosta, tu i tamo obraslog travom, na kome sede dva
deteta i pecaju.
Sklanjaj te dripce s mosta! dreknuo je oficir koji
je drao nastavu. Ovo je inenjerski zadatak!
Vistler je sklonio decu s mosta i prebacio ih na
obalu reke. Kada je video novu verziju mosta, oficir je
potpuno pomahnitao: Rekao sam ti da neu da vidim
te mamlaze! Ukloni ih!
U poslednjoj verziji, deca se zaista nisu videla.
Ostale su samo dve humke na obali reke.

SAVET ZA BUDUE PISCE

Obrazovanje ne bi trebalo da bude priprema za

ivot, ve sam ivot.

Grupa studenata zamolila je knjievnika Sinklera

Luisa da im odri predavanje, jer su svi eleli da
postanu pisci.
 Vaspitanje 131

Luis im je postavio sledee pitanje: Koji od vas

zaista ele da postanu pisci?
Svi su podigli ruke.
U tom sluaju, uopte nije potrebno da vam drim
predavanje. Moj savet glasi: vratite se kui i piite,
piite, piite...
Nakon toga, gurnuo je u dep beleke koje je pri-
premio i otiao.

UPOTREBA MOZGA

Jedna ena kupila je komplikovan aparat za doma-

instvo i satima se muila da ga sklopi prema pri-
loenom uputstvu. Na kraju je odustala i ostavila delove
aparata na kuhinjskom stolu.
Kad se vratila kui iz etnje, bila je zapanjena vi-
devi da je aparat montiran za upotrebu.
Kako si uspela? upitala je sluavku.
Eto, gospoo, kad je ovek nepismen, prinuen je
da upotrebi mozak, spokojno je odgovorila devojka.

ISTI KAO OTAC

Kada je jedan mladi rabin zauzeo mesto svoga oca,

svi su mu rekli da je previe razliit od njega.
Naprotiv, odgovovorio je mladi. Ja sam potpuno
isti kao otac. On nikoga nije imitirao, kao ni ja.

Budi ono to jesi!

uvaj se oponaanja velikih ljudi ako nema unutranje
preduslove koji su njih podstakli na velika dela.
132 Antoni de Melo

NOSA JE S OVE STRANE

Do, omiljeni tea malog Dimija, doao je u posetu

i trebalo je da spava u istoj sobi s njim. Kad su ugasili
svetio, Dimi se neeg setio. Auh! uzviknuo je.
Umalo da zaboravim!
Iskoio je iz kreveta i kleknuo na pod. Da ne bi
ispao lo primer za dete, tea je takoe kleknuo kraj
svog kreveta.
Ej! pobunio se mali, zabrinuto. Nastradao si kad
mama sutra vidi ta si radio! Nosa je s ove strane!

DEDINA ODELA

Volela bih kad bi se oblaio prikladnije svom sta-

tusu. Krivo mi je to si toliko zaputen.
Ali ja nisam zaputen.
Ma ta pria! Uzmi primer svog dede. Bio je uvek
tako elegantno odeven. Njegova odela su bila veoma
skupa, od najfinijih tkanina.
Tu sam te ekao! Pa ja stalno nosim dedina odela!

OPASNA MOLITVA

Uenici jednog poznatog duhovnog uitelja molili

su ga da im otkrije svetu molitvu koja moe da oivi
mrtve.
ta biste radili s tako opasnom molitvom? upitao
je uitelj.
Nita. Posluila bi samo da osnai nau veru,
odgovorio je jedan uenik.
 Vaspitanje 133

Prevremena spoznaja nosi veliki rizik, rekao je

uitelj.
Kada je spoznaja prevremena?
Onda kada daje mo onome koji jo nije u stanju
da kontrolie njenu upotrebu, odgovorio je uitelj.
Meutim, uenici su i dalje insistirali, tako da im je
na kraju, teka srca, sveti ovek poverio tajnu ove
molitve, opomenuvi ih da je ne upotrebe olako i bez
prethodnih priprema.
Posle nekog vremena, uenici su poli na izlet i,
idui kroz pustaru, videli su gomilu izbelelih kostiju. S
lakoom tipinom za ljude koji se nalaze u drutvu,
resili su da oprobaju mo svete molitve, mada se ona
koristi samo posle dugih meditacija.
Tek to su izgovorili magine reci, meso je prekrile
kosti i preobrazilo ih u dva izgladnela lava koji su
napali uenike i rastrgli ih.

STAJE CILJ?

Uitelj vetine gaanja lukom i strelom bio je po-

znat i kao uitelj ivota. Jednog dana, njegov najbolji
uenik uestvovao je na takmienju i tri puta za redom
pogodio u centar mete. Svi su odueljeno aplaudirali i
komplimenti su pljutali sa svih strana, kako za uenika
tako i za uitelja.
Meutim, uitelj kao da nije bio polaskan time.
Kada gaje, docnije, uenik upitao staje razlog njegov-
og skeptinog stava, uitelj je odgovorio: Morae
nauiti da cilj nije centar mete.
Staje onda cilj? zbunjeno je upitao uenik.
l34 Antoni de Melo

Ali uitelj nije odgovorio. To je bilo neto to je

mladi trebalo sam da otkrije, jer nije moglo da se
izrazi recima.

Jednog dana otkrio je da ono u ta je trebalo da cilja

nije rezultat, ve samo stav - poenta nije u pogaanju
centra mete ve u oslobaanju od samog sebe.
 AUTORITET

RAMAKRININA PRIA

Ramakrina, mistik iz Kalkute, ovako pripoveda.

Jedan kralj pozivao je svakoga dana svetenika da
mu ita Bhagavad Gitu, uveni indijski ep. Svetenik bi
uvek objanjavao proitani deo i govorio: Gospodaru,
da li ste razumeli ovo to vam govorim?
Kralj nikada nije odgovarao ni da ni ne. Samo bi
rekao: Prvo bi ti trebalo da shvati to to govori.
To je uvek pogaalo sirotog svetenika, koji je po-
sveivao sate i sate pripremanju svakodnevne lekcije
za kralja i dobro je znao da je svako njegovo obja-
njenje jasno, istinito i razumljivo.
Svetenik je bio ovek zaljubljen u Istinu i uvek u
potrazi za njom. Jednog dana, tokom meditacije, u
trenutku je dozi veo iskustvo iluzornosti sveta i rela-
tivnosti svih stvari: doma, porodice, bogatstva, prija-
telja, slave i svega ostalog. Sve je to sagledao tako
jasno daje u njegovom srcu iilela i najmanja elja za
tim stvarima. Tada je resio da napusti svoj dom i
postane lutajui monah.
Pre nego stoje otiao, poslao je sledeu poruku kra-
lju: Gospodaru, najzad sam shvatio.
136 Antoni de Melo

DOKTOR UNG SPAAVA IVOT

Zna li nekog dobrog lekara?

Idi kod doktora unga, taj mi je spasao ivot.
Kako?
Prosto. Bio sam teko bolestan, pa sam se obratio
doktoru ingu. Od njegovog leka bilo mi je samo gore,
pa sam otiao kod doktora anga. Posle toga sam ve
mislio da umirem. I tako sam na kraju otiao kod dokto-
ra unga, ali nije bio kod kue.

LEKAR ZNA BOLJE

lepa vera u autoritet

pomuuje na doivljaj stvarnosti.

Lekar se nagnuo nad nepominim telom na krevetu,

a zatim objavio: ao mi je to to moram da vam
saoptim, ali va suprug definitivno se preselio u bolji
svet.
Beivotno telo oglasilo se slabanim protestom:
Nije istina, jo sam iv.
uti vie, rekla mu je ena. Lekar zna bolje od
tebe.

KOME VERUJE ?

Jedan sused doao je kod Nasradina i zamolio ga da

mu pozajmi svog magarca.
Ve sam ga pozajmio, rekao je Nasradin. U tom
trenutku, magarac je poeo da njae iz tale. Pa eto
ga gde njae! pobunio se sused. Kome ti uopte
veruje - meni ili magarcu?
 Autoritet 137

LETEI KONJ

U drevnoj Indiji, jedan ovek osuen je na smrt.

Kada je kazna izreena, pao je pred noge svoga kralja i
zatraio milost. Gospodaru, ako mi potedite ivot,
rekao je, u roku od godinu dana nauiu vaeg konja
da leti.
Privremeno si slobodan, rekao je kralj. Ali ako u
roku od godinu dana konj ne poleti, presuda e biti
izvrena.
Kada su ga kasnije lanovi porodice zabrinuto pitali
kako misli da ostvari svoje obeanje, ovek je spoko-
jno odgovorio: Za godinu dana moe da umre kralj, ili
da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva,
moda taj konj stvarno i poleti!

RETARDIRANI PRINC

Jedan kralj imao je sina jedinca koji je bio mentalno

zaostao. Zato je resio da uzme najboljeg uitelja. Prva
lekcija poela je detaljnim objanjavanjem prve Eukli-
dove teoreme.
Da li vam je jasno, Vaa Visosti? upitao je uitelj.
Ne, odgovorio je princ.
Uitelj je ponovo objasnio, ali nita nije vredelo.
Kada je, nakon desetog objanjavanja, princ ponovio
da nita nije shvatio, siroti uitelj briznuo je u pla.
Verujte mi, Vaa Visosti, uzviknuo je, ova teore-
ma je istinita i tako se objanjava.
Kada je uo ove reci, princ je sveano rekao: Dra-
gi moj, apsolutno verujem u sve to mi govorite, pa ako
138 Antoni de Melo

kaete daje ta teorema istinita, prihvatiu je bez ikakve

ograde. ao mi je samo to to odmah niste rekli, da
preemo na drugu teoremu bez toliko bespotrebno
utroenih reci.

Na ovaj nain mogu se dobiti svi odgovori i bez po-

znavanja geometrije, kao to ljudi misle daje njihova
vera ispravna iako nita ne znaju o Bogu.
Kada kae nekome koje autoritet: Ja nita ne znam
i zato, molim te, misli ti umesto mene, isto je kao da
kaemo: edan sam, molim te pij ti umesto mene.

MARKONIJEVO NEZNANJE

Veliki pronalaza radio-aparata, Markoni, proveo je

itavu no u laboratoriji, diskutujui sa jednim pri-
jateljem o najkomplikovanijim aspektima beine ko-
munikacije.
Kada su pred jutro izali napolje, Markoni je na-
jednom izjavio: itavog ivota bavim se ovim pi-
tanjem, ali ima jedna stvar kod radio-aparata koju
zaista ne mogu da shvatim.
Ima neto to ne moe da shvati? zaueno je
rekao njegov prijatelj. A ta to?
Kako on uopte radi? rekao je Markoni.

RADIKALNO RESENJE

Kalif je nominovao Nasradina za glavnog savetnika,

tako da je Nasradin bio odgovoran samo njemu. Poto
je svoj autoritet izvodio iz kalifove zatite a ne iz line
 Autoritet 139

sposobnosti i znanja, Nasradin je postao opasan za sva-

kog ko bi doao s nekim problemom, to potvruje i
sledea epizoda.
Nasradine, ti si svata proao i puno toga zna,
obratio mu se jedan seljak. Zna li neki lek za bol u
oima. Mene moje oi mnogo bole.
Sluaj sad ta mi se jednom desilo, rekao je Na-
sradin. Muki me boleo zub i toliko me dugo boleo da
nita nije pomoglo sve dok mi ga nisu izvadili.

POSLEDNJA ZELJA

Lekar je odluio da je kucnuo as istine za pacijen-

ta: Oseam potrebu da vam kaem da ste najozbiljnije
bolesni i da vam ostaje najvie dva dana ivota. elite
li da vidite nekog?
Da, odgovorio je bolesnik muklim glasom.
Koga? upitao je lekar. Drugog lekara.

SLAVA MARKA TVENA

Jedan mladi pisac jadao se Marku Tvenu kako nema

vie poverenja u svoj knjievni dar. Da li se vama ikad
desilo da tako oseate? upitao je slavnog pisca.
Da, rekao je Tven. Jednom, posle ve petnaest
godina pisanja, iznenada mi se javilo oseanje da sam
potpuno lien knjievnog talenta.
Pa ta ste onda uradili? Prestali da piete?
Nisam mogao, ve sam bio slavan.
140 AntonideMelo

DIRIGENT

Impresariju jednog orkestra javio se prijatelj koji je

izrazio veliku i davnu elju da postane lan njegovog
orkestra.
Nisam znao da svira neki instrument, rekao je
impresario.
Pa i ne sviram, uzvratio je ovek. Ali vidim da
ima jednog koji samo mae tapiem dok ostali svira-
ju. Mislim da bi to bila prava stvar za mene.

ZABRANJEN PROLAZ

Jedan regrut dobio je zadatak da straari na ulazu u

kasarnu i ne proputa nikoga bez posebne propusnice.
U jednom trenutku naiao je automobil u kome se
vozio neki general, koji je naredio vozau da ignorie
strau i proe u kasaranu. Na to je regrut stao ispred
vozila i spokojno se obratio generalu:
Oprostite, nov sam u ovom poslu. U koga treba
prvo da pucam - u vas ili u vaeg vozaa?

Veliina se dostie kada zaboravimo rang onoga ko je

iznad nas i kad se isto desi u vezi s onim ko je ispod
nas - kada ovek nije nadmoan u odnosu na ponizne,
niti ponizan u odnosu na nadmone.

IZGUBLJENI KRITIAR

Bio jednom jedan rabin koga je narod oboavao kao

bojeg izaslanika. Nije bilo dana da se ne okupi gomila
sveta pred njegovim vratima u potrazi za blagoslo-
 Autoritet 141

vom ili savetom. Kad god bi rabin progovorio, masa je

udno upijala svaku njegovu re, kao da kroz njegova
usta progovara Bog.
Meu ovim ljudima bio je jedan prilino antipatian
ovek koji nikada nije proputao da se suprotstavi
rabinu. On je uoio rabinove slabe take i javno ukazi-
vao na njegove mane, tako da su uvreeni rabinovi
uenici poeli da govore kako ga je sam avo poslao u
njihov grad.
Jednog dana, avo se razboleo i umro. Svi su oda-
hnuli, duboko u srcu zadovoljni to taj neodgovorni
jeretik nee vie prekidati rabinove govore i kritikovati
njegovo ponaanje.
Zato, ljudi su bili iznenaeni videvi na sahrani da
je rabin duboko i iskreno oaloen.
Kada ga je kasnije jedan uenik upitao da li tuguje
za pokojnikom, on je odgovorio:
Ne, ne. Zato bih oplakivao naeg prijatelja koji je
sad na nebu? Sebe ja oplakujem. Taj ovek je bio jedi-
ni moj prijatelj. Okruen sam samo ljudima koji me
uvaavaju. On je bio jedini koji me je stavljao na pro-
bu; bojim se da u bez njega prestati da rastem.

KATINKA

Jedna ena dola je kod lokalnog rabina i poverila

mu tajnu koja ju je titala - bila je udata punih dvadeset
godina a jo nije imala dete. Kakva sluajnost! usk-
liknuo je rabin. Mojoj majci desila se ista nevolja.
Zatim joj je ispriao sledeu priu.
Njegova majka punih dvadeset godina nije imala
dece. Jednog dana ula je daje u varo stigao sveti Bal
142 Antoni de Melo

em Tov, pa je odmah otrala do kue u kojoj je

boravio i zamolila ga da se moli za nju, sve dok ona ne
dobije dete.
Sta si ti spremna da uini? upitao je sveti ovek.
A ta mogu da uinim? rekla je ena. Moj mu je
ubogi bibliotekar, ali ja imam neto to mogu da vam
ponudim.
Smesta je otrala kui i izvadila katinku iz kovega,
gde ju je godinama briljivo uvala. Katinka je poseban
veo koji mlada nosi na dan venanja, dragoceni deo
sveane odee koji se prenosi iz generacije u gene-
raciju.
Meutim, kad se vratila, rabin je ve otiao u drugi
grad, pa je pola za njim. Poto je bila siromana, ila
je peice i, kada je stigla u taj grad, rabin je ve bio
otputovao u drugom pravcu. Ila je tako za njim puna
dva meseca, od jednog mesta do drugog, i na kraju ga
je stigla. Rabin je prihvatio katinku i poklonio je sina-
gogi. Ona se zatim vratila itavim putem natrag i posle
godinu dana rodila je dete. To dete sam bio ja, dodao
je rabin.
Kakva koincidencija! uskliknula je ena. I ja
imam katinku kod kue. Ako je date sinagogi, Bog e
mi podariti dete!
Ne, draga moja, tuno je rekao rabin. To nita ne
bi vredelo. Razlika izmeu vas i moje majke je u tome
to ste vi samo uli njenu priu, dok je ona morala sve
sama da uradi.
 Autoritet 143

O DRAVNICIMA

Pitali su jednom uvenog kineskog mudraca Kon-

fucea: ta je najznaajnije za dobru dravu?
Hrana, oruje i poverenje naroda, glasio je odgo-
vor.
Kad bi drava morala da se neeg lii, ta bi bilo
prvo?
Oruje.
A zatim?
Hrana.
Ali narod moe poeti da umire bez hrane!
Smrt je oduvek neizbena sudbina ljudskih bia,
ali narod koji nema vie poverenje u svoje dravnike ,
zaista je izgubljen.
 LJUDSKAPRIRODA

SAMOOTROVANI

Ljudska bia ne reaguju toliko na stvarnost

koliko na ideje koje imaju o stvarnosti.

Jedna grupa kampera nepanjom je ponela konzerve

mesa iji je datum istekao. Poto je najblia prodavni-
ca bila daleko, resili su da ih pojedu. Radi svake si-
gurnosti prethodno su jednu dali psu, koji nije pokazao
nikakve znake trovanja.
Meutim, sutradan su nali psa mrtvog i sve ih je
zahvatila panika. Mnogi su poeli da povraaju i ale
se na groznicu i dijareju. Odmah su poslali po lekara,
ubeeni daje re o kolektivnom trovanju. Lekar je prvo
ispitao kako je uginuo pas. Jedan od metana oblinjeg
sela posvedoio je daje psa udario automobil i da su ga
nali u jarku kraj puta.

TURIZAM I EMIGRACIJA

Jedan ovek je umro i dospeo u raj. Meutim, u raju

mu je ubrzo postalo dosadno. Aneli su neprestano
pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno,
ali on je oduvek bio ovek od akcije. Zato se obratio
Svetom Petru i zamolio ga za premetaj.
 Ljudska priroda 145

Gde si to mislio da ode? rekao je Sveti Petar.

Osim ako nee u pakao? Ne bih ti preporuio.
Moe li bar na kratko? zamolio gaje ovek.
To se nikad nije radilo, ali napraviu izuzetak
-pustiu te na mesec dana. I Sveti Petar mu je otvorio
vrata pakla.
oveka je na ulazu saekala limuzina koja ga je
odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad
nije doiveo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pia,
prelepih devojaka, noni ribolov, itd, itd. Mesec dana
prolo je kao u snu.
Po povratku u raj, oveku je bilo jo dosadnije nego
pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio
da ga opet malo pusti u pakao.
Takve etnje tamo-amo nikad nisu praktikovane.
Ako toliko eli u pakao, moe da ode, ali bez mo-
gunosti povratka.
Pristajem! uskliknuo je ovek, ve se naslaujui
onim to ga je ekalo tamo.
Ali avaj! im su se teka vrata pakla muklo zalupila
iza njega, ovek je poeo da propada u ponor na ijem
dnu je ugledao gomilu uasnih avola, koji su ekali da
ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se ve ku-
vala gomila nesrenika iji su jauci sve glasnije dopi-
rali do njega.
Staje ovo!? kriknuo je.
Pakao, brate, odgovorio je jedan avo. Ti izgle-
da ne razlikuje turizam od emigracije.
146 Antoni de Melo

DEACI ILI DEVOJICE?

Ljudi ne vide toliko ono to postoji koliko ono
to su navikli da vide.

Tomi se igrao s decom na plai a onda se vratio kod

mame. Da li je tamo puno dece? upitala ga je majka.
Da.
Deaci ili devojice?
Otkud bih znao kad nisu obueni!

KUGAI STRAH

Kuga je krenula ka Damasku i prola pored jednog

karavana u pustinji.
Kuda tako uri? upitao je voda karavana.
U Damask, da uzmem bar hiljadu ljudskih ivota.
Pri povratku, Kuga se ponovo mimoila s karava-
nom, a voa joj je rekao: Uzela si pedeset hiljada
umesto hiljadu.
Ne, odgovorila je Kuga, uzela sam samo hiljadu.
Ostale je pokupio Strah.

LJUBAV JEDNOG SLEPCA

Ono to ljudi vole ili mrze nije sutina stvari ili

drugih osoba, ve samo njihov spoljanji izgled.

Jedan mladi, slep od roenja, zaljubio se i jednu

slepu devojku. Ali, kada mu je neki prijatelj rekao daje
devojka runjikava, on je potpuno izgubio intereso-
vanje za nju.
 Ljudska priroda 147

teta! On je nju jako dobro video. Pravi slepac je

bio njegov prijatelj.
Pokuajte da analizirate ono to mnogi ljudi smatraju
za slobodno i odgovorno ponaanje, i najverovatnije
ete otkriti samo mehanike reakcije i programirane
odgovore. Umesto da stupe u kontakt sa stvarnou,
ljudi se uglavnom dre unapred utvrenih stereotipa i
krutih principa.

KRADU IH KAD SU MALI

Dva Bumana upustila su se u ozbiljnu diskusiju o

lopovima i lopovluku. Danas se sve krade, rekao je
jedan. Kradu ak i avione.
Ma ta pria!? Ko moe da ukrade avion? Video
sam jednog, vei je od tri slona!
Budalo! Ne kradu ih oni na zemlji. Kradu ih gore,
kad su mali.

FAZAN ZA SUDIJU

Dva lovca vodila su sudski spor. Jedan od njih pitao

je svog advokata da li da poalje sudiji jednog lepog
fazana. Advokat se zgrozio. Nipoto, rekao je. Taj
sudija je poznat kao apsolutno nepodmitljiv. Takav
gest izazvao bi potpuno suprotan efekat od onog koji vi
elite.
Lovac je na kraju dobio spor i pozvao advokata na
veeru gde mu je posebno zahvalio za savet u vezi s
fazanom. Ipak sam ga poslao sudiji, rekao je. Ali od
strane mog protivnika.
148 AntonideMelo

CRNI BALON

Jedan mali crnac zagledao se u prodavca balona na

lokalnom vaaru. ovek je oigledno umeo da prodaje
balone, jer je pustio u visinu crveni balon, privukavi
time gomilu malih klijenata. Ubrzo je sledio plavi,
zatim uti i beli, koji su se peli sve vie u nebo, dok se
potpuno nisu izgubili iz vida. Mali crnac je i dalje
netremice piljio u crni balon i na kraju upitao: Ako
biste pustili taj crni, da li bi i on tako visoko odleteo
kao oni drugi?
Prodava se nasmeio deaku, zatim pustio balon i,
dok se balon peo sve vie i vie, objasnio mu: Nije
stvar u boji. Ono stoje u njemu die ga uvis.

LOSA REPUTACIJA

Ljudi se die svojim rezonovanjem koje iskazuju

na najneverovatnije naine.

Jedan guverner obilazio je robijanicu Sing-Sing i

zastao da porazgovara s jednim beskunikom koji je
uloio zahtev za premetaj.
ta vam se ne svia ovde? Bolje vam je nego na
ulici, rekao mu je guverner.
Istina, rekao je zatvorenik. Ali ipak bih voleo da
me premeste.
Zar je hrana loa?
Naprotiv. Nije u tome problem.
U emu je onda?
Vidite, ima jedna stvar koja mi stvarno ne odgo-
vara - ovaj zatvor ima veoma lou reputaciju.

J
 Ljudska priroda 149

GRADONAELNIKOV UGLED

Jedan novinar anketirao je stanovnike neke varoi

znaju li ko je njihov gradonaelnik.
Kako ne bih znao! To je jedan ovejani laov i pre-
varant! rekao je radnik na benzinskoj pumpi.
Nikad za njega nisam glasao, i prezirem one koji
su to uinili, izjavio je apotekar.
To je najkorumpiranija svinja koja se ikad rodila,
rekao je berberin.
Kada se novinar na kraju sreo sa gradonaelnikom,
pitao gaje kolika mu je plata.
Ma kakva plata! rekao je ovaj. Ne primam ni-
kakvu platu.
Pa zato ste onda prihvatili takvu odgovornu du-
nost?
Zbog ugleda, naravno.

PIJAN OD JEDNE AICE

Jedan pijanac obratio se oveku koji je sedeo pored

njega za ankom i poverio mu se: Ima neto to nikad
nisam uspeo da shvatim. Dovoljna je jedna aa, samo
jedna aica da se totalno obeznanim.
Najozbiljnije? Jedna aica!?
Da. I to obino trideset prva.

KAKO UTRAPITI KUIE

Jedan brani par nije znao kako da se resi pet lepih

kuia. Mu ih je vozio kolima po itavom gradu,
150 Antoni de Melo

pokuavajui da ih nekom pokloni, ali niko ih nije hteo.

Onda su dali oglas preko lokalnog radija, ali niko se
nije javio. Na kraju im je jedan sused dao savet koji su
posluali. Oglasili su da prodaju kuice, po dvadeset
dolara svakog. Ve sledeeg dana sve su ih prodali!

OPRATANJE NACISTIMA

Bivi zatoenik koncentracionog logora susreo se

posle mnogo godina sa svojim starim drugarom koji je
zajedno s njim preiveo to tragino iskustvo.
Jesi li oprostio nacistima? upitao gaje prijatelj.
Da, odgovorio je ovek.
E ja nisam, i nikad neu. Mrzim ih iz dna due i
rado bih se osvetio kad bi mi se pruila prilika.
U tom sluaju, blago je rekao prvi logora, ti si
i dalje njihov zatoenik.

Pravi neprijatelji nisu oni to nas mrze, ve oni koje mi

mrzimo.
 LJUDSKI ODNOSI

RUZVELT I LOVAC

Dijalog je ila kucavica svakog odnosa.

Mnoge su prepreke, meutim, do ostvarenja pravog
dijaloga, a malo je onih koji uspevaju da ih prebrode.
Najbolja stvar je, za poetak, nauiti
da manje govorimo a vie sluamo...

Ameriki predsednik Teodor Ruzvelt bio je strasni

ljubitelj lova na krupnu divlja. Kada je uo da se jedan
uveni engleski lovac nalazi u Vaingtonu, pozvao ga
je u Belu kuu da bi od njega izmamio poneki drago-
ceni savet.
Nakon razgovora koji je trajao vie od dva sata,
tokom koga su bili zatvoreni u jednoj sobi da ih niko ne
uznemirava, Englez je izaao, s nekim mesearskim
izrazom na licu.
ta ste rekli predsedniku? pitali su ga novinari.
Moje ime, zbunjeno je odgovorio.
752 Antoni de Melo

TEHNIKA IZVRENJA

... / izbegnemo da unapred znamo ta

e drugi da kae...

Jedan etrnaestogodinji deak saoptio je za ve-

erom da sutra treba da odri svojim vrnjacima as na
odreenu temu.
Otac, koji je bio strunjak za didaktike metode u
vojsci, iskoristio je ovu izvanrednu priliku da sinu uka-
e na svoju sposobnost i iskustvo.
U vojsci, dragi moj, ovako smo radili, poeo je da
objanjava. Prvo bismo postavili cilj u termine akcije,
situacije i operativnog nivoa. Ti, znai, treba odmah da
odlui koju akciju eli da predoi svojim uenicima,
u kojoj situaciji i na kom operativnom nivou. I upamti,
u bilo kom obrazovnom zahvatu jedino to vredi je
izvrenje, izvrenje i samo izvrenje.
Deak je ostao potpuno ravnoduan. Jedini njegov
komentar bio je: Ne, tata, nema anse.
Zato? Ova tehnika nikad nije omanula!
Zato to treba da odrim lekciju o seksu.

... /// ta eli...

REVNOSNI TRGOVAC

... kao i da ne uobraavamo da nam je uvek

poznato o emu neko govori...

Jedan trgovac uo je kako neki od njegovih proda-

vaa kae: Ne, gospodo, nema je, i ko zna kad e je
biti.
 Ljudski odnosi 153

Uasnut ovom izjavom, pritrao je eni koja je izla-

zila i rekao joj: Nije istina, gospoo. Bie, i to vrlo
skoro. Naruili smo prole nedelje.
im je ena izala, priao je prodavcu i zareao:
Nikad nemoj govoriti da neto nemamo. Nikad. Ako
neto nema, naruili smo i ubrzo e stii. ta je uopte
htela ta ena?
Pitala je da li je u naem kraju bilo kie.

ZLATNA SVADBA

...jer esto ne ujemo ni ta drugi govori...

Doao je dan proslave zlatne svadbe, punih pedeset

godina braka, i stari brani par imao je pune ruke posla
s gomilom roaka i prijatelja koji su doli da estitaju.
Neizmerno im je prijalo kad su predvee najzad ostali
sami na tremu, posmatrajui zalazak sunca i uivajui
u odmoru nakon tako napornog dana.
Starac je neno pogledao svoju enu i rekao:
Agata, ponosan sam na tebe!
ta si rekao? upitala je. Zna da sam malo na-
gluva. Govori glasnije.
Rekao sam da sam ponosan na tebe.
Ne brini, uzvratila je ena, s puno razumevanja u
glasu, i ja sam pomalo umorna od tebe.

Savreno sluanje je kada neko bolje uje sebe nego

druge. Savren vid je kad neko bolje vidi sebe nego
druge.
Jer, ne moemo razumeti drugoga ako ne razumemo
sebe, i ne moe se sagledati stvarnost drugoga ako se
prethodno nije sagledala svoja. Onaj ko stvarno ume
da slua, ue te i kad nita ne govori.
154 Antoni de Melo

KAKO POBOLJATI IVOT?

...a ponekad ak ne govorimo o istim stvarima...

Dragi, rekla je ena muu. Sramota je kako bed-

no ivimo. Moj otac plaa kiriju, brat nam donosi
hranu sa sela a daje nam ak i za odeu, stric s kojim
delimo stan plaa nam vodu i struju, a nai prijatelji
plaaju trokove izlazaka u grad. Nije da ti prigovaram,
ali stvarno bi trebalo uiniti neto da poboljamo na
ivot.
Naravno da bi trebalo, tu se potpuno slaem s
tobom, uzvratio je mu. I ja ve neko vreme raz-
miljam o tome. Pa ti ima jo dva brata i jednog stri-
ca koji nam nikad niim nisu pomogli!

N AS RADIN I MAJMUN

Nasradinova ena poelela je da ima kunog lju-

bimca i uzela je majmuna. Nasradin nije bio preterano
srean zbog toga. ta emo mu dati da jede? upitao
je.
Ono to i mi budemo jeli, odgovorila je ena.
A gde e da spava?
S nama u krevetu.
S nama!? A smrad?
Ako gaja trpim, moe i majmun.
 Ljudski odnosi 155

TABLETE ZA SMIRENJE

Najee vidimo ljude ne onakve kakvi

su, ve onakve kakve mi elimo da ih
vidimo.

Jedna mlada i vrlo aktivna ena naglo je poela da

osea umor i napetost, postala je razdraljiva i sve je
loije spavala. Na kraju je otila kod lekara koji joj je
prepisao tablete za smirenje i rekao joj da doe za dve
nedelje.
Kad je dola na kontrolu, lekar je upitao da li se
osea drukije.
Nimalo, odgovorila je. Ali primetila sam da su
se ljudi oko mene promenili. Nekako su mnogo opu-
teniji.

TA AKO ODBIJE?

Samjuel je bio vrlo potiten. Gazda mu je otkazao

stan i on nije znao kuda da ode. U jednom trenutku sin-
ula mu je ideja - mogao bi da se preseli kod svog
dobrog prijatelja Moea. Ova misao privremeno ga je
uteila, ali samo dok se nije javila druga: ta ti garan-
tuje da e te Moe primiti u svoju kuu?
A zato to ne bi uinio? rekao je sebi, ve pomalo
iznerviran. Na kraju krajeva, ja sam bio taj koji je pro-
naao kuu u kojoj on sad ivi i pozajmio mu novac da
plati prvih est meseci zakupa. Najmanje to moe da
uini za mene je da me primi na dve-tri nedelje dok se
ne
izvuem iz ove nevolje.
To ga je ponovo smirilo, ali je posle veere opet
Poela da ga mui ista misao: ta ako odbije?
756 Antoni de Melo

Da odbije!? uzviknuo je. Zato bi me, pobogu,

odbio? Taj ovek moe da mi zahvali za sve to ima. Ja
sam taj koji mu je naao posao, ja sam ga upoznao s
lepom enicom koja mu je podarila troje dece na koju
je toliko ponosan. Zar da odbije da me primi na nedelju
dana? Nemogue!
Ponovo se oraspoloio, dok nije legao i shvatio da
ne moe da zaspi, jer ga je i dalje muila ista misao:
Ali ta ako ipak odbije? ta e onda?
Samjuel se razbesneo. Kako se samo usuuje da
odbije!? uzviknuo je. Meni i samo meni duguje to
stoje uopte iv. Ja sam taj koji gaje spasio kad se, jo
kao dete, davio u reci. Zar e biti tako ne/ahvalan da
me usred zime ne primi u kuu?
Ali misao mu i dalje nije davala mira. ta ako... \
Siroti Samjuel se dugo borio s njom, da bi na kraju
skoio iz kreveta u gluvo doba noi, otiao do Moeove
kue i zvonio sve dok mu Moe nije otvorio vrata,
probuen iz sna, i zabrinuto ga upitao: Samjuele! ta
ti se dogodilo? Otkud ti ovde usred noi?
Samjuel je bio ve toliko besan da je mogao samo
da drekne:
Kazau ja tebi otkud ja ovde! Ako misli da sam
doao da te molim da me primi u goste, makar i na
jedan dan, ljuto se vara. Neu nita da imam s tobom,
s tvojom kuom, tvojom enom i tvojom porodicom.
Idite svi doavola!
Nakon toga se okrenuo i otiao.
 Ljudski odnosi 157

OBEAVAM DA U VAM VEROVATI

Mi vidimo druge pre svega kroz

prizmu sopstvenih predrasuda.

ef: Izgledate mi iznemoglo. ta vam se dogo-

dilo?
Sekretarica: Eto, ja... Ne, ako vam budem rekla,
neete mi poverovati.
Naravno da hou.
Ne, sigurna sam da neete.
Svakako u vam poverovati. Obeavam.
Pa eto, danas sam previe radila.
Ne verujem vam.

NASRADIN I DUG

Jedan prijatelj zamolio je Nasradina da mu pozajmi

novac. Nasradin je bio ubeen da mu ovaj nikada nee
vratiti dug, ali poto nije hteo da uvredi prijatelja, a
traena suma bila relativno skromna, dao mu je novac.
Na njegovo veliko iznenaenje, ovek mu je tano
za nedelju dana vratio dug.
Nakon mesec dana, ovek se ponovo pojavio i
zatraio neto veu sumu od prethodne. Nasradin je
odbio. Kada ga je ovek upitao zato, odgovorio je:
Prolog puta nisam oekivao da e mi vratiti novac,
ali prevario si me. Ovog puta oekujem da mi ga vrati
i zato ne elim da opet budem prevaren.
158 AntonideMelo

VERENIKI PRSTEN

Saznala sam da si raskinula veridbu s Tomom. ta

se desilo?
Nita tragino. Samo su se promenila moja ose-
anja u odnosu na njega.
Hoe li mu vratiti vereniki prsten?
O, ne! Nisam promenila miljenje u odnosu na
prsten.

PRVA OPOMENA

Jedan seljak resio je da se oeni, pa je osedlao

mazgu i krenuo u varo da nade enu. Posle nekog vre-
mena, naao je jednu za koju je procenio da mu odgo-
vara i venao se.
Nakon ceremonije, oboje su seli na mazgu i uputili
se ka seoskom imanju. U jednom trenutku, ivotinja je
stala, ne pokazujui nameru da ide dalje. Seljak je siao
i tukao je velikim tapom sve dok nije krenula.
Ovo ti je prva opomena, rekao je.
Posle dva-tri kilometra mazga je opet stala, a seljak
ponovo siao i mlatio je dok nije krenula.
Ovo ti je druga opomena, rekao je.
Meutim, mazga se i trei put zaustavila. Seljak je
siao, pomogao eni da sie, izvadio pitolj i pucao
mazgi u glavu, koja je na mestu ostala mrtva.
Glupi i okrutni ovee! uzviknula je ena. To je
bila lepa i snana ivotinja koja je mogla mnogo toga
da uradi na imanju, a ti si je, u nastupu besa, olako
ubio. Da sam znala kakav si ovek, nikad se ne bih
udala za tebe... i tako nastavila punih pet minuta.
 Ljudski odnosi 159

Seljak je samo sluao dok nije prekinula da bi po-

vratila dah. Onda je rekao: Ovo ti je prva opomena.
Pria se da su posle toga dugo i sreno iveli.
Nemogue je biti u srenom braku s nekim ako se
prethodno ne razvedemo od samih sebe.

KOJA JE CENA MIRA?

Danas si ba mraan, Dek. ta te mui?

Nita posebno. Doao sam kuci pred jutro i, dok
sam se svlaio, ena se probudila i rekla mi: Nisi li
malo poranio da ustane, Dek? I tako, da izbegnem
diskusiju, ponovo sam se obukao i vratio se na posao.

Koja je cena mira ?

DONIKAEDA

Jedan mladi bio je tako utljiv daje njegova devoj-

ka, nakon pet godina veze, shvatila da on nikad nee
pomenuti brak ako ona ne preuzme inicijativu.
Jednom prilikom, dok su sedeli u parku, rekla mu je:
Doni, hajde da se venamo. Hoe li?
Usledilo je dugo utanje.
Na kraju, Doni je rekao: Da.
Usledilo je jo jedno dugo utanje, da bi devojka
rekla: Kai neto, Doni. Zato uti?
Mislim da sam ve previe rekao!
Biti u nekoj vezi znai reagovati. Reagovanje je
razumevanje sopstvenog bia. Razumevati sebe
znai biti prosvetljen. Ljudske veze su kole
prosvetljenja.
 POMAGANJE

PITANJE INTERESA

Jedan zemljoradnik, ije je ito uvek dobijalo prvu

nagradu na lokalnom sajmu, imao je obiaj da najbolje
seme deli svim seljacima u okolini.
Kada su ga pitali zato to ini, odgovorio je:
To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s
jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali ito
loijeg kvaliteta, unakrsno opraivanje umanjilo bi
kvalitet mojih prinosa. Eto zato mi je stalo da uvek
sade najbolje seme.

Sve to dajemo drugima dajemo sami sebi.

Nemogue je pomoi drugome a da istovremeno ne
pomognemo sebi, kao stoje nemogue naneti zlo dru-
gome a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi.

TAKE GLEDITA

Guverner jedne kolonije objanjavao je zarobljenom

uroenikom poglavici: Duboko alim zbog tlaenja
kojem je tvoj narod podvrgnut od strane mog naroda.
Mora mi pomoi da resim tvoj problem.
U emu je problem? upitao je poglavica.
Sluaj, dragi moj. Ako bih ja tebe vezao za drvo i
zapalio te, ti bi imao problem, zar ne?

J
 Pomaganje 161

Ja? Ako me oslobodi, sve e biti na najbolji mo-

gui nain reeno. Ako me zapali, umreu. Onda e ti
imati problem!

VOZ NE STAJE U FORDHAMU

Putnik je u Njujorku seo u voz i rekao kondukteru

da silazi u Fordhamu.
Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu, objasnio
mu je kondukter. Ali, moe ovako: kada usporimo pri-
likom prolaska kroz stanicu u Fordhamu, otvoriu vam
vrata i vi iskoite. Ali pripazite - morate trati pored
voza, inae ete pasti na nos!
U Fordhamu, putnik je iskoio i trao pored voza. U
tom trenutku ga je spazio drugi kondukter, otvorio
vrata i povukao ga u voz, ba kad je ovaj poeo da
ubrzava.
Stvarno imate sree! uzviknuo je kondukter.
Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu!

Najmanje to moete da uinite da biste bili od koristi

drugima... je da se sklonite u stranu.

Ljudi koji se trude da po svaku cenu poboljaju stvari

esto pokazuju veliku sposobnost da ih pogoraju.
U konanoj analizi, reenje problema nije u akciji niti
u neaktivnosti, ve u razumevanju, jer tamo gde po-
stoji istinsko razumevanje problem vie ne postoji.
162 AntonideMelo

BEZIMO!

Jedan svetenik prolazio je ulicom i video dekia

koji je skakao, pokuavajui da dohvati zvono na jed-
noj kapiji. Bio je mali, a zvono previsoko.
Svetenik je priao i zazvonio umesto njega. Zatim,
nasmeivi se deaku, upitao ga je: ta emo sad?
Beimo! odgovorio je deak.

NENOST PREMA IVOTINJAMA

Uitelj je zatraio od dece u svom razredu da mu

ispriaju neki svoj nean postupak u odnosu na ne-
zatiene ivotinje.
Ispriano je puno dirljivih pria.
Kad je doao red na Tomija, on je ponosno izjavio:
Eto, jednom sam iutirao jednog deka koji je utirao
kera.

Isto je kada se izaziva rat da bi se rat okonao ili

koristi nasilje da bi se stiglo do ljubavi.

ZEC KOJI JEDE HRANU ZA PTICE

Jedna ptica jela je otrovne bobice koje joj ni naj-

manje nisu kodile.
Jednom prilikom, nabrala je dosta bobica i resila da
deo svog obroka rtvuje za svog prijatelja zeca, koji je,
da ne bi ispao nezahvalan, pojeo bobice i uginuo.

Ako bi optuba bila da smo u dobroj nameri provalili

vrata, koliki bi od nas mogli da istaknu svoju nevi-
nost?
 Pomaganje 163

DESET OLJICA KAFE

Jedan prosjak video je bankara koji je izlazio iz svo-

jih kancelarija i zamolio ga: Gospodine, imate li da mi
date deset centi za oljicu kafe?
Bankar se saalio na oveka koji je delovao potpuno
izgubljeno i propalo, pa mu je rekao: Evo ti dolar.
Uzmi ga i kupi sebi deset kafa.
Sutradan, jadnik se opet stvorio pred stepenicama
koje su vodile u banku i, kad je bankar izaao, lupio ga
je pesnicom u stomak.
Ti i tvojih prokletih deset oljica kafe, rekao je.
Nisam spavao itavu no!

Priznajem da sam ti pomogao. Moe li u svome srcu

nai snage da mi oprosti i pusti me da odem?

NOVAC ZA SLONA

Jednom je Nasradin traio novac od nekog boga-

taa.
A ta e ti? Da
kupim slona.
Ali ako nema novaca, nikad nee biti u stanju da
nahrani slona.
Traio sam novac, uzvratio je Nasradin. Nisam
traio savete.
164 Antoni de Melo

PILULA ZA SPAVANJE

Probudite se! viknula je bolniarka, drmajui

uspavanog pacijenta.
ta se deava? Gde sam? uplaeno je pitao pa-
cijent.
Nita se ne deava. Zaboravila sam da vam dam
pilulu za spavanje.

Jue je kod nas izbio poar. Sreom, ugaen je pre

nego to su stigli vatrogasci.

DOBROTVORKA I NEZAHVALNI DEAK

Kad ti pomaem, oseam se veoma vano;

ipak, oekujem da mi bude zahvalan.

Jedna bogata naslednica, sva u zlatu, izala je iz luk-

suznog londonskog hotela, gde je veerala i plesala i-
tavo vee na dobrotvornoj proslavi u korist naputene
dece.
Ba kad je ulazila u svoj Rols-Rojs, priao joj je
neki deki, cmizdrei: Dajte mi neku paru, gospodo,
smilujte se. Dva dana nisam jeo.
Dama se uasnula. Odvratni nezahvalnie! uzvi-
knula je. Shvata li ti da sam itave veeri plesala za
tebe!?
 Pomaganje 165

KONCERT ZA BEKSTVO OD ENE

Bogu hvala da su nae motivacije za

pomo drugima skrivene od oiju sveta.

Koncert u malom primorskom mestu bio je skroman

i lokalne novine nisu ak ni pisale o njemu. Nakon pr-
vog izvoenja, publika gotovo daje iezla. Meutim,
jedan oveuljak svakodnevno je dolazio.
Poslednje veeri, impresario je izaao na podijum i
obratio se publici: Dame i gospodo, pre nego to za-
hvalim vama, elim posebno da zahvalim naem pri-
jatelju u prvom redu na njegovoj dragocenoj podrki.
On nije propustio nijedno izvoenje!
oveuljak je ustao i promucao nekoliko reci za-
hvalnosti. To je jako lepo od vas, rekao je, ali mo-
ram da kaem istinu. Ovo je jedino mesto gde me moja
ena nikad ne bi potraila.

ZBOG TEBE!

Jedan diktator koji je opljakao svoj narod etao je

ulicom okruen brojnim policajcima. Iznenada, zastao
je kod jednog izloga sa luksuznom robom. Ah, siroti
penzioneri! licemerno ih je alio, lijui krokodilske
suze. Oni nikad ovo nee moi sebi da priute.
Jedan penzioner, koji nije uo ove reci, priao je
policajcu i upitao ga: Zato plae na Predsednik?
Zbog tebe, stoko! Zbog tebe! dreknuo je policajac
1
odalamio ga pendrekom.
166 Antoni de Melo

SLEDEI GOVORNIK

Ba lepo od vas to ste ostali do kraja mog preda-

vanja, kad su ve svi otili. Hvala vam! Nema na
emu, ja sam sledei govornik.

PET ZVONA

Jednom je postojala krma koja se zvala Srebrna

zvezda. Krmar je slabo poslovao, i pored toga to je
dao sve od sebe da privue goste. Lepo je opremio
lokal, poboljao uslugu i smanjio cene na razumnu me-
ru, ali nita nije pomoglo. Oajan, otiao je kod jednog
mudraca po savet.
Kad je sasluao njegovu tunu priu, mudrac je
rekao: Jednostavno je. Treba samo da promeni naziv
krme.
Nemogue! uzviknuo je krmar. Od davnina je
poznata kao Srebrna zvezda.
Mogue, odluno se usprotivio mudrac. Sada
mora da je nazove Pet zvona, i okai est zvona
na ulazu u krmu.
est zvona. Kakav je to apsurd? emu bi sluila?
Probaj i videe, s osmehom je zavrio mudrac.
I tako, krmar ga je posluao. Svi koji su prolazili
pored krme ulazili su da im ukazu na greku; svako je
bio ubeen da je samo on primetio jedno zvono vie.
Kad bi uli, prolaznici bi se obino iznenadili ambijen-
tom i uslunou osoblja, pa bi esto seli da se poslue
neim, dajui krmaru prihod na koji je tako dugo
ekao.
Nema mnogo stvari koje toliko mogu da ushite na
ego kao stoje ispravljanje tuih greaka.
 Pomaganje 167

PORUKA BUBNJEVA

Grupa misionara unajmila je lokalnog vodia da ih

prati na proputovanju niz reku Kongo.
Tokom plovidbe, zauli su ritmini zvuk bubnjeva u
dungli. Bubnjanje se stalno ponavljalo u odreenim
razmacima.
ta kau bubnjevi? uplaeno je zapitao jedan od
misionara.
Vodi je naulio uvo i preveo: Tam-tam kazati: Tri
bela ovek. Mnogo bogat. Dii sva cena.

Saadi, uveni pesnik iz iraza, esto je govorio: Svi

koje sam nauio da rukuju lukom i strelom, na kraju
su me upotrebili kao cilj.

KADA ZVATI LEKARA

Jedna ena iz gomile posmatraa nagnula se nad

rtvom saobraajnog udesa. Iznenada, neki ovek gru-
bo ju je odgurnuo, rekavi: Sklonite se, molim. Imam
diplomu prve pomoi.
V

ena ga je posmatrala neko vreme dok se on bavio

nastradalom osobom, da bi mu se spokojno obratila:
Kada doete do take na kojoj bi trebalo pozvati
lekara, ne morate da idete daleko, ve sam tu.

Mnogo ee nego to mislimo lekar je ve prisutan u

osobi kojoj pokuavamo da pomognemo.
onda zvati hitnu pomo? Pozovite lekara!
168 Antoni de Melo

KAKO STEI PRIJATELJE I NEPRIJATELJE

Na teaju pod nazivom Kako stei prijatelje i uti-

cati na druge, jedan mladi poslovni ovek objanjavao
je polaznicima teaja kako je primenio sve usvojene
principe u susretu s potencijalnim klijentom. Efekat je
bio udesan!
Uinio sam sve to mi je reeno da uinim, rekao
je. Prvo sam ga srdano pozdravio, zatim sam se na-
smeio i zamolio ga da mi pria o sebi i svom proble-
mu. Poklonio sam maksimalnu panju onom to je go-
vorio. Naterao sam sebe da po svaku cenu prihvatim
njegova miljenja i povremeno sam mu govorio da je
zaista izuzetna osoba. On je samo nastavio da govori,
vie od sat vremena.
Kada smo se konano rastali, znao sam da sam zau-
vek stekao prijatelja.
Polaznici su uljudno tapali. Nakon aplauza, govor-
nik je uzviknuo, s razoaranjem u glasu:
Ljudi moji, kakav je to neprijatelj postao!

Zato dati poklon nekome ako emotivno nisi sposoban

da daje?

SAVET STARIM LJUDIMA

Stari ljudi su esto sami, ne zato to nemaju

nikoga s kim bi podelili teret svojih godina, ve zato
to imaju samo svoj teret koji moraju da nose.

Na svoj osamdeset peti roendan, jedna starica do-

ivela je daje intervjuiu za lokalne novine. Reporter je
upitao koji bi savet mogla dati ljudima svojih godina.
 Pomaganje 169

U ovim godinama, izjavila je, veoma je vano

nastaviti da koristimo sav na potencijal, inae on pre-
sahne. Vano je biti sa drugima i, koliko je to mogue,
zaraivati svojim radom za ivot. Eto ta nas ini ivim
i budnim.
Da li biste mi rekli kojim se vi poslom bavite u
vaim godinama?
Pazim jednu stariju gospodu iz moje ulice, glasio
je neoekivani odgovor.

Ljubav svakoga leci, kako onog koji je prima, tako i

onog koji je daje.

UNITAVANJE VRABACA

Ministarstvo poljoprivrede donelo je uredbu po ko-

joj vrapci ugroavaju prinose i zato moraju biti istre-
bljeni.
Kada je uredba izvrena, rojevi insekata koje su
vrapci jeli oborila se na polja i poela da unitava pri-
nose, tako daje Ministarstvo poljoprivrede resilo da se
moraju primeniti skupi pesticidi, koji su podigli cenu
hrani a istovremeno je zagadili. Tako je suvie kasno
otkriveno da vrapci, iako pojedu deo prinosa, ine da
hrana bude zdrava i jeftina.

KAMEN-ORBA

ena u jednom selu bila je zauena kad je na njena

y
rata zakucao pristojno odeven ovek i zatraio malo
hrane od nje. ao mije, odgovorila je, trenutno ne-
mam nita u kui.
770 Antoni de Melo

To nije problem, ljubazno je uzvratio nepoznati.

U rancu imam kamen za orbu; ako dozvolite, staviu
ga u vodu i skuvau od njega najukusniju orbu na
svetu. Treba mi samo najvei lonac koji imate.
ena je bila zaintrigirana. Stavila je lonac na pe i
odmah pozvala susetku da bi joj saoptila tajnu kame-
na za orbu. Kada je voda prokljuala, ve su se okupili
svi susedi, radoznali da vide stranca i njegov kamen.
On je spustio kamen u lonac, zatim probao kaikom i
ozareno uskliknuo: Ah, kako je ukusno! Samo nedo-
staje krompir.
Imam ja krompira, rekla je jedna ena, i ubrzo se
vratila s punom inijom krompira, oljutenog i isee-
nog na kolutove, koji je odmah zavrio u loncu.
Stranac je ponovo probao orbu: Izvanredno!
uzviknuo je, da bi zatim potiteno dodao: Eh, da je i
malo mesa, bila bi vrhunska.
Druga ena otrala je do kue i donela meso, koje je
stranac oduevljeno ubacio u lonac. Zatim je ponovo
degustirao, uzdigao pogled ka nebu i rekao: Da je jo
i malo povra, bila bi savrena, apsolutno savrena.
Ubrzo je stigla korpa puna luka i argarepe. Kada je
i to ubacio, stranac je promeao orbu i zapovednikim
tonom rekao: Soli i paradajz-sosa.
Evo ih, rekla je gazdarica. Odmah je stigla nova
naredba: inije za sve.
Ljudi su potrali svojim kuama po inije. Neki su
doneli hleb. Onda su posedali za sto, a stranac podelio
velike porcije svoje neverovatne orbe. Sve ljude obu-
zela je neka udna razdraganost, smejali su se, razgo-
varali i uivali u neoekivanom obroku u drutvu.
Usred opteg veselja, stranac se neujno iskrao,
ostavivi udotvorni kamen, da ga upotrebe kad god
ele da skuvaju najbolju orbu na svetu.
 Pomaganje 171

BAVA PUNA VODE

U selu se pripremala velika proslava i svako je tre-

balo da donese po bocu vina i izrui je u ogromnu
bavu.
Kada je banket poeo, iz bave je potekla voda.
Jednom od seljaka pala je na um sledea ideja: Ako
umesto vina istoim bocu vode u toliku bavu, niko to
nee primetiti. Ali nije mu palo na um da e i svi ostali
doi na istu ideju.

KAKO UPOTREBITI NOVAC

Jedan uenik upitao je duhovnog uitelja: Bogat

sam, a sad sam nasledio jo jedno bogatstvo. Kako da
ga upotrebim za svoju duhovnu dobrobit?
Uitelj je rekao: Doi za nedelju dana po odgovor.
Kad se uenik vratio, uitelj je uzdahnuo, rekavi:
Stvarno ne znam ta da ti posavetujem. Ako ti budem
rekao da novac da rodbini i prijateljima, od toga nee
imati nikakve duhovne koristi. Ako ti kaem da ga pok-
loni hramu, to e samo posluiti kvarenju svetenika.
Ako ti kaem da ga da sirotinji, bie gord na svoj gest
milosra i tako poiniti greh samozadovoljstva.
Pa ta da uinim? rekao je uenik.
Uitelj mu je na kraju rekao: Ipak daj novac siro-
manima. Tebi nee biti bolje, ali njima hoe.

Ako ne slui drugima, oteuje ih. Ako im

slui, oteuje sebe. Ignorisanje ove dileme
pogubno je za duu. Osloboenje od nje sinonim
je za veni ivot.
172 Antoni de Melo

SLON ZAKAEN ZA SLONOVAU

Jedan uitelj prestao je da dri nastavu i zaposlio se

kao socijalni radnik. Kada su ga pitali zato je prome-
nio zanimanje, odgovorio je: Malo se moe uiniti u
koli ako se nita ne radi kod kue i u svetu. U koli
sam se oseao kao onaj ovek koji je poao u dunglu
da nade slonovau. Kada ju je najzad naao, iznenae-
no je otkrio daje zakaena za velikog slona.

KUA I SVET

ena govori muu, ije je lice zadubljeno u rairene

novine:
Da li si ikad pomislio da u ivotu ima jo neega
osim onog to se deava u svetu?

Ljudi uglavnom vole oveanstvo. Problem je to njihovi

najblii esto nisu ukljueni u taj pojam.
 PROSVETLJENJE

KAMENOREZAC

Bio jednom jedan kamenorezac i svakoga dana peo

se na planinu da razbija stene. Uvek je pevao dok radi
jer, bez obzira stoje bio siromaan, nije eleo nita vie
od onoga to ima, tako da ga nisu morile nikakve brige.
Jednog dana pozvali su ga da obavi posao u palati
nekog ministra. Kada je video lepotu i bogatstvo oko
sebe, prvi put je osetio kako ga mui elja i uzdahnuo:
Eh, da sam ovako bogat! Ne bi vie bilo potrebno da
radim u znoju lica svog da bih preiveo.
Najednom, uo je glas koji mu je rekao: Tvoja
elja je usliena. Od sada e imati sve to poeli.
Nije znao ta da misli, sve dok se nije vratio u svoju
kolibu i tamo zatekao velianstvenu palatu. Prestao je
da radi kao kamenorezac i iveo okruen bogatstvom.
Jednog sparnog dana video je kraljevsku povorku i
pomislio: Mora da je lepo u njegovoj nosiljci. Voleo
bih da sam kralj. elja mu je ispunjena, i bio je ne
malo razoaran to je unutra bilo toplije nego to je
mislio. Pogledao je napolje i zadivio se nad silom
sunca pred kojim nije bilo nikakvih prepreka.
Hou da budem sunce, rekao je u sebi. elja mu
Je jo jednom usliena i on je postao izvor toplote za
itav svet. Sve je bilo dobro dok nije naiao na debeli
sloj oblaka koji nije mogao da probije. Tada je poeleo
174 Antoni de Melo

da bude oblak, to mu je odmah ispunjeno, ali se na

kraju pretvorio u kiu i, na svoj veliki gnev, pao je na
stenu koja gaje naterala da tee pored nje.
ta? viknuo je. Zar je obian kamen moniji od
mene? Onda elim da budem kamen. I tako, obreo se
na vrhu planine. Meutim, uskoro je uo neki udan
um ispod sebe. Pogledao je nanie i video oveculjka
kako razbija stene.
ta!? Zar je tako bedno stvorenje monije od
ogromne stene kao to sam ja? elim da postanem
ovek! I tako je ponovo bio kamenorezac koji radi na
planini i zarauje za ivot u znoju lica svog, ali zato
peva od srca jer je zadovoljan to je opet onaj koji je
bio i to ivi s onim to je imao.

Nita ne izgleda tako privlano

kao ono to jo nismo dostigli.

TA ME SE TIE?

Svakog meseca uenik je upoznavao uitelja sa svo-

jim duhovnim napredovanjem
Prvog meseca napisao je: Oseam irenje svesti i
sjedinjavanje moga bia sa univerzumom. Uitelj je
pogledao zapis i bacio ga.
Sledeeg meseca pisalo je: Najzad sam otkrio daje
boansko prisutno u svim stvarima. Uitelj kao da je
bio razoaran.
U sledeoj poruci pisalo je: Mom usredsredenom
pogledu otkrila se tajna jedinstva i mnoine. Uitelj je
zevnuo.
r Prosvetljenje 175

U novoj poruci stajalo je: Niko se ne raa, niko ne

ivi, jer 'ja' ne postoji. Uitelj je u oajanju rairio
ruke.
Prolo je mesec dana, dva meseca, pet, itava go-
dina. Uitelj je pomislio da je moda vreme da podseti
uenika i pita ga kako njegov duhovni razvoj.
ta me za to briga? odgovorio je uenik.
Kada je uitelj proitao ove reci, lice mu je zablista-
lo od radosti, da bi uskliknuo: Hvala ti Boe, najzad je
shvatio!

ak je i osvajanje slobode vrsta robovanja. Nikad ne-

emo biti zaista slobodni dok ne prestanemo da bri-
nemo jesmo li slobodni ili nismo.
Slobodan je samo onaj ko je uvek spokojan i zado-
voljan.

KAKO SU NASTALE CIPELE

Jedan moni i glupi kralj, kome je smetalo to mu

neravnine na putevima uljaju stopala, naredio je da se
ela kraljevina obloi krznom.
Dvorska luda grohotom se nasmejala kad je ula za
ovu naredbu.
Kakva nemogua ideja, Vae Velianstvo! Zato
troiti toliki novac? Dovoljno je da odseete dva mala
pareta krzna i stavite ih na svoja stopala!
lj Je posluao savet i tako su nastale prve cipele.

Onaj koji je prosvetljen zna da se preobraaj sveta u

mesto lieno patnje moe izvesti samo pramenom u
srcu, nikad u itavom svetu.
176 AntonideMelo

ROB I OLUJA

Jedan pomorac isplovio je svojom laom i doiveo

veliko nevreme. Jedan od robova na lai poeo je da
jaue, izbezumljen od straha, jer nikad ranije nije bio
na brodu u oluji. Njegova kuknjava bila je tako glasna
i uporna da je to poelo da razdrauje putnike, a po-
morac hteo da baci roba u more.
Meutim, umeao se njegov prvi savetnik, koji je
bio vrlo mudar, rekavi: Pustite mene. Mislim da ga
mogu izleiti.
Naredio je da bace bednika u more a zatim naredio
da ga izvuku. Kad se ponovo naao na palubi, rob se
zavukao u jedan oak i vie ni re nije progovorio.

Nismo svesni koliko smo sreni sve dok se stvari ne

pogoraju.

BRODOLOMNIKOVA SREA

Tokom Drugog svetskog rata jedan ovek preiveo

je nakon brodoloma dvadeset i jedan dan na jednoj
barki, da bi ga na kraju spasili.
Kada su ga pitali da li ga je ovo iskustvo neemu
nauilo, odgovorio je: Da. Ako budem imao dovoljno
hrane i vode, biu ludo srean do kraja ivota.

Jedan starac pria da se samo jednom poalio u

ivotu: kada je bio bos, a nije imao novca za cipele.
Tada je video oveka bez stopala koji je delovao
bezbrino i od tada se nikad vie nije alio.
 Prosvetljenje 177

KLATNO

Jedan asovniar popravljao je klatno na zidnom

asovniku, kada ga je, na svoje veliko zaprepaenje,
uo kako govori:
Molim vas, ne dirajte me, reklo je klatno. Bilo bi
to vrlo ljubazno od vas. Pomislite koliko puta moram
da otkucavam, danju i nou. Koliko otkucaja u minutu,
ezdeset minuta na sat, dvadeset etiri sata na dan,
trista ezdeset i pet dana godinje. Godinu za godi-
nom... milioni otkucaja. Ne mogu vie.
Ali asovniar je mudro odgovorio: Ne misli na
budunost. Otkucavaj samo jedan po jedan otkucaj i
uivae u tome do kraja svog veka.
Klatno je to prihvatilo i jo uvek radosno otkucava
vreme.
4
Sadanji trenutak nikad nije nepodnoljiv ako se ivi do
kraja.
Teko je imati telo ovde u deset ujutro a duh u est
popodne; telo u Bombaju a duh u San Francisku.

NAJSLAA JAGODA

Evo parabole koju je Buda priao svojim uenicima:

Jedan ovek naiao je na tigra u polju, koji je krenuo ka
njemu. Pobegao je, doao do litice iznad jedne proval-
ije, okliznuo se i pao. U padu, uhvatio se za mali bun
jagoda koji je rastao na obronku.
Nekoliko trenutaka visio je tu, dok je gore reao
lz
gladneli tigar a dole ga ekala smrt na stenama u
dubini.
178 Antoni de Melo

Iznenada, opazio je lepu zrelu jagodu usred lia.

Drei se za bun, primakao je glavu i ustima ubrao
jagodu. Nikada u svom ivotu nije okusio tako slatku
jagodu!

Onom ko je prosvetljen, svest o smrti samo pojaava

slast ivota.

STARCI NEMAJU VREMENA ZA GUBLJENJE

Pred lekarskom ordinacijom ekala je gomila ljudi.

Jedan starac ustao je i priao pultu. Sestro, rekao je,
zakazano mi je u deset a sada je skoro jedanaest. Ne
mogu vie da ekam. Moete li da mi zakaete po-
novo?
Jedna ena je promrmljala drugoj: Ovaj ovek je
bar osamdeset godina star. Kakve li to hitne poslove
ima kad ne moe da ostane i saeka?
Starac je uo ove reci, okrenuo se i uzvratio: Imam
osamdeset est godina, gospodo. I ba zbog toga ne
mogu sebi dozvoliti da traim ni minuta dragocenog
vremene koje mi je ostalo u ivotu.

Prosvetljeni ne trae ni jedan trenutak, jer su shvatili da

sve to rade ima vrlo relativno znaenje.

ELJA ZA ZNANJEM

Sokrat se nalazio u zatvoru i ekao izvrenje smrtne

kazne. Jednog dana uo je jednog zatvorenika kako
peva neke stihove pesnika Stesihora.
Sokrat je zamolio oveka da ga naui ovim stiho-
vima.
 Prosvetljenje 179

Zato? pitao je peva.

Zato to tako mogu da umrem znajui jednu stvar
vie, uzvratio je filozof.

Uenik: Zato bi ovek uio neto novo nedelju

dana pred smrt?
Uitelj: Iz istog razloga iz koga bi voleo da naui
neto novo pedeset godina pre nego to umre.

LEKCIJA IZ MAEVANJA

Tadima no Kami bio je uitelj maevanja kod o-

guna. Jedan samuraj iz ogunove telesne strae doao
je jednog dana s molbom da ga naui maevanju.
Paljivo sam te posmatrao, rekao je Tadima no
Kami, i ini mi se da si pravi majstor ove vetine. Pre
nego to te uzmem za uenika, reci mi kod kog uitelja
si uio.
Nikad ni kod koga nisam uio, odgovorio je sa-
muraj.
Nee me prevariti, uzvratio je uitelj. Imam
oko koje nikad ne grei.
Ne elim da protivreim Vaoj Visosti, rekao je
samuraj, ali zaista se ne razumem u maevanje.
Uitelj je razmenio nekoliko udaraca s njim, zatim
mu je rekao: Kad ve tvrdi da nikada nisi uio ovu
vetinu, moram ti verovati na re. Ali ti si zaista majs-
tor. Priaj mi o sebi.
Postoji neto, objasnio je samuraj. Kad sam bio
dete, jedan samuraj mi je rekao da se mukarci ne
smeju nikada plaiti smrti. Zato sam odluno pristupio
tom problemu, sve dok u meni nije iezao i najmanji
traak strepnje.

_J
180 Antoni de Melo

Eto objanjenja, uskliknuo je Taima no Kami.

Prava tajna velikog maevaoca krije se u odsustvu
straha od smrti. Tebi nije potrebno da ui, ti si sam po
sebi majstor.
Ko je neprosvetljen, uvek je izloen strepnji. Kao
ovek koji pada u reku a ne zna da pliva. Strah ga
obuzme i on se davi. Pokuava da ostane na povrini,
ali samo i dalje tone. Kad bi prestao da se plai i pre-
pustio se da potone do dna, njegovo telo samo bi se
vratilo na povrinu.
Jednom je neki ovek, u napadu epilepsije, pao u re-
ku. Kada se osvestio, iznenaeno je video da se nalazi
na obali. Napad zbog koga je pao u vodu spasao mu
je ivot, oduzevi mu strah od davljenja... To je pro-
svetljenje.

VRA I ZMAJ

Jednom je u Kini postojao ogroman zmaj koji je

iao od sela do sela, bez razlike ubijajui stoku, pse,
ivinu i decu. Stanovnici su se obratili vrau da im po-
mogne u njihovoj nevolji.
Vra im je rekao: Ja ne mogu da ubijem zmaja, jer
i pored toga to znam vetinu magije, previe se bojim.
Ali nai u vam oveka koji e ubiti zmaja!
On se zatim pretvorio u zmaja i stao na most. Ne
znajui da je to vra, ljudi su se plaili da preu. Me-
utim, jednog dana je neki ovek mirno preao preko
mosta i proao pored zmaja. Vra je odmah poprimio
ljudsko oblije i pozvao oveka: Prijatelju, vrati se!
Ve nedeljama te ekam ovde!

Prosvetljeni ovek zna da strah proistie iz naina na

koji se gleda na stvari, a ne iz samih stvari.
 Prosvetljenje 181

DERVI I CAR

Jedan car sreo je dervia i, po istonjakom obiaju

u odnosu na podanike, obratio mu se recima: Sta
mogu da uinim za tebe?
Dervi je odgovorio: Meni bi bilo nezgodno da
traim uslugu od svog roba.
Kako se usuuje da tako odgovara caru? uzvi-
knuo je jedan doglavnik. Opravdaj se ili e umreti!
Imam jednog roba koji gazduje tvojim carem.
Koje taj?
Strah, odgovorio je dervi.

Kada telo umre, ivota vie nema. Otuda potie na-

opaki stav da je zadravanje ivota u telu isto to i
ivljenje.
Ui tamo gde metak zlikovca ne oduzima ivot; pro-
duavanje ivota nije isto to i produenje trajanja
sopstvenog postojanja.

DIOGEN I PIJACA ROBLJA

Kada je grki filozof Diogen uhvaen i odveden na

pijacu robija, pria se da se popeo na podijum prodavca
i gromkim glasom viknuo: Prodaje se gospodar! Ima
li medu vama neki rob koji eli da ga kupi?

Nemogue je od prosvetljenog nainiti roba, jer je on,

osloboen straha, jednako srean u ropstvu kao i na
slobodi.
182 Antoni de Melo

SMRT EKA U SAMARI

Jedan bagdadski trgovac poslao je slugu da obavi

neki posao na bazaru, ali se ovaj vratio tresui se od
straha. Gospodaru, dok sam iao bazarom, sudario
sam se s nekim neznancem. Pogledao sam ga u lice i
video sam da je to Smrt. Zapretila mi je i udaljila se.
Sada se bojim. Dajte mi konja, molim vas, da pobeg-
nem u Samaru i tako uteknem od nje.
Trgovac, zabrinut za svog vernog slugu, dao mu je
najbreg konja i ovaj je odmah odjahao. Kasnije, trgo-
vac je otiao na bazar i video Smrt kako krui u gomili.
Priao joj je i rekao: Zapretila si mom sirotom slugi
jutros. Sta je to znailo?
To nije bila pretnja, odgovorila je Smrt, ve iz-
nenaenje to ga vidim ovde u Bagdadu.
Zato ne bi bio u Bagdadu? Pa on ivi ovde.
Ne znam, ali reeno mi je da u ga veeras zatei
u Samari.

Veliki broj ljudi toliko se plai smrti da, samo da bi je

izbegli, nikada ne ive.

JOGIN I SLON

Jedan od slonova indijskog kralja pomahnitao je i

poeo da luta selima, unitavajui sve pred sobom, a
niko nije smeo da ga ubije, jer je pripadao kralju. Iz
jednog sela na put je poao neki jogin, ali svi su ga
nagovarali da ostane, jer je slon vien kako napada put-
nike na tom putu. Jogin, koga je guru uio da u svemu
vidi Ramu, s visine se obratio ljudima. Sirote buda-
 Prosvetljenje 183

le! uzviknuo je. Vama je duhovna stvarnost oigled-

no nepoznata. Zar vam nikad nisu rekli da u svemu
treba videti Ramu, i da svako ko tako ini uiva Rami-
nu zatitu? Pustite me da odem, ja se ne bojim slona.
Ljudi su pomislili da je ovek duhovno uzdignut
koliko i poludeli slon. Znali su da je nemogue disku-
tovati sa jurodivim ovekom i zato su ga pustili da ode.
Tek stoje izaao na put, dojurio je slon, podigao ga sur-
lom u vazduh i tresnuo ga o jedno drvo. Jogin je za-
urlao od bola, ali je, na njegovu sreu, neto odvuklo
panju slona, tako da se udaljio.
Proli su mnogi meseci pre nego to se jogin opo-
ravio da bi mogao da krene na put. Tada je otiao kod
gurua i rekao mu: Tvoje uenje je pogreno. Rekao si
mi da u svemu vidim Ramu i eto ta mi se dogodilo!
Kako si glup! rekao je guru. Zato nisi video
Ramu u stanovnicima sela, koji su te blagovremeno
upozorili na slona?

RAZLIKA KOSTIJU

Kod Plutarha ima jedna epizoda kada Aleksandar

Veliki sree Diogena koji s velikim interesovanjem raz-
gleda gomilu ljudskih kostiju.
Sta trai? pitao ga je Aleksandar.
Neto to ne mogu da otkrijem, odgovorio je fi-
lozof.
Sta je to?
Razlika kostiju tvoga oca od kostiju njegovih ro-
bova.
Prosvetljeni ne vide nikakvu razliku ak ni kada su
kosti prekrivene mesom.
184 Antoni de Melo

RAMINA VOLJA

U jednom zabaenom indijskom selu iveo je jedan

poboni kroja. Po itav dan pominjao je Boga i svet je
imao veliko poverenje u njega. Kada bi iskrojio neki
komad odee, odlazio je na bazar da ga proda. Tamo,
kad bi ga neko upitao za cenu, odgovarao je: Rami-
nom voljom, cena tkanine je 35 para, krojenje 10 i zara-
da je, Raminom voljom, 4 pare. Zato je cena, Raminom
voljom, ukupno 49 para.
Ljudi su mu uvek verovali i nikad se nisu pogaali
s njim.
Kroja je imao obiaj da uvee sedi u hramu na ivici
sela, gde se molio i pevao himne Bogu.
Jedne veeri, dok je bio zadubljen u molitvu, u hram
je upala banda razbojnika. Bio im je potreban neko da
im pomogne oko prenoenja ukradene robe, pa su rekli
krojau da poe s njima. Kroja je posluno krenuo, s
tovarom na glavi. Ubrzo su naili na policijsku patrolu
i poeli da tre. I kroja je trao, ali bio je stariji od
njih, tako da ga je patrola brzo uhvatila. Kad su kod
njega nali ukradene stvari, odveli su ga u zatvor.
Sledeeg jutra, kroja je izveden pred sudiju pod
optubom za krau. Kada ga je sudija upitao ta moe
da kae u svoju odbranu, izjavio je sledee:
Potovani, Raminom voljom veerao sam jue i oti-
ao u hram da se pomolim. Tada je, iznenada, Raminom
voljom, banda razbojnika upala u hram i, Raminom vo-
ljom, pozvali su me da im pomognem oko prenoenja
njihove robe. Stavio sam veliki teret na glavu i, kada me
je, Raminom voljom, patrola pojurila, nije im bilo teko
da me uhvate. Zatim sam, Raminom voljom, zavrio u
zatvoru. A jutros sam se, Raminom voljom, naao ovde,
pred vama.
 Prosvetljenje J 85

Sudija je naredio strai: Pustite ga da ode, ovaj

ovek je oigledno lud.
Kada su ga kod kue pitali ta mu se desilo, od-
govorio je: Raminom voljom sam uhapen i sudili su
mi, a onda sam, Raminom voljom, osloboen.

POLICAJAC I RABIN

U jednom ruskom selu iveo je rabin. Svakog jutra,

jo od rane mladosti, prelazio je preko seoskog trga,
idui na molitvu u sinagogu, i uvek ga je posmatrao
lokalni policajac koji je mrzeo Jevreje.
Na kraju, jednog jutra, policajac je priao rabinu i
upitao ga kuda ide.
Ne znam, odgovorio je rabin.
Kako to misli 'ne znam'? Ve godinama te pos-
matram kako ide u sinagogu preko ovog trga i ti mi
sad kae da ne zna! Pokazau ja tebi!
Potegao je rabina za bradu i odvukao ga u zatvor.
Dok je zakljuavao eliju, rabin mu je rekao:
Shvata li sad ta sam mislio kad sam rekao da ne
znam?

TAJNA SREE

Putnik: Kakvo e vreme biti danas? Pastir: Onakvo

kako meni odgovara. Kako zna da e biti vreme
kakvo tebi odgovara? Jer sam otkrio da ne mogu
uvek imati ono to mi dgovara, i nauio sam da
uvek budem zadovoljan
186 Antoni de Melo

onim to imam. Zato sam siguran da e biti vreme

kakvo meni odgovara.

Srea i nesrea kriju se u naem odnosu prema doga-

ajima, nikad u prirodi samih dogaaja.

BLAGO U KUHINJI
Hasidska pria

Jedne noi rabin Isak dobio je u snu naredbu da ode

u daleki Prag i kopa ispod mosta koji vodi do kral-
jevske palate, gde se, na odreenom mestu, krije
zakopano blago. Rabin nije ozbiljno shvatio ovaj san,
ali kada se san ponovio, resio je da krene u potragu za
blagom.
Kada je konano stigao u Prag i doao do mosta,
razoarano je otkrio da ga danju i nou uvaju nao-
ruani gardisti. Mogao je samo da ga gleda s pristojne
razdaljine. S obzirom daje dolazio svakog dana, priao
mu je kapetan garde i pitao ga za razlog. Zbunjen, rabin
Isak mu je ispriao svoj san. Kapetan se grohotom nas-
mejao.
Gospode boe! rekao je. Zar je mogue da jedan
rabin kao vi tako ozbiljno shvata snove? Kad bih ja
toliko poklanjao panju svojim snovima, sad bih bio
daleko u Poljskoj. Evo, ispriau vam jedan san koji mi
se vie puta ponovio. U tom snu ujem glas koji mi
govori da se uputim u Krakov i iskopam blago koje se
nalazi u uglu kuhinje nekog Isaka, Jezekijelovog sina!
Zamislite takvu budalatinu - mene kako lutam po
Krakovu u potrazi za nekim Isakom, ili Jezekijelom,
kad se verovatno pola muke populacije zove kao prvi
a druga polovina kao drugi!
 Prosvetljenje 187

Rabin je zanemeo. Zahvalio je kapetanu na savetu,

odmah se vratio kui u Krakov, kopao u uglu svoje ku-
hinje i otkrio veliko blago.

Duhovno traganje je kao putovanje u mestu. Odlazi se

tamo gde ve u tom trenutku jesmo i gde smo oduvek
bili. To je put od neznanja do spoznaje, jer se sve
svodi na to da prvi put vidimo ono to smo oduvek
gledali.
Da li ste ikad doiveli etnju koja vas vraa sebi,
metod koji vas pretvara u ono to ste oduvek bili? Na
kraju krajeva, duhovno prosvetljenje samo je u tome
da postanemo ono to stvarno jesmo.

ISTINA U ROENOJ KUI

Jedan mladi bio je tako opsednut ljubavlju za Isti-

nom da se oprostio sa porodicom i prijateljima i poao
u potragu. Putovao je preko planina i mora, suoivi se
sa velikim tekoama i patnjama.
Jednog dana se probudio i shvatio da ima sedam-
deset pet godina a da jo nije naao Istinu za kojom je
tragao. Zato je doneo tunu odluku da odustane od sve-
ga i vrati se kui.
Mesecima je putovao dok nije dospeo u rodni grad,
jer je ve bio veoma star. Kada je stigao kui i vrata se
otvorila, pronaao je Istinu, koja gaje tolike godine str-
pljivo ekala.

Pitanje: Da li su vam vaa putovanja pomogla da

naete Istinu.
Odgovor: Ne, ali su me pripremila da je prepo-
znam.
188 AntonideMelo

ZUBI ALIGATORA

Jedan turista na Amazonu s divljenjem je gledao

ogrlicu jednog Indijanca. Od ega je napravljena?
upitao je.
Od aligatorovih zuba, glasio je odgovor.
Da, shvatam. Verovatno za vas imaju istu vrednost
kao za nas biseri.
Nije ba tako. Svakim od njih moe se otvoriti
ostriga.

Prosvetljeni vidi dijamant kao obian kamen dok mu

ljudski um ne prida vrednost.
Stvari su velike ili male shodno onom kako ih na um
vidi.

VELIKI DAN

Jedan mladi Amerikanac dobio je zaposlenje u Beloj

kui i prisustvovao prijemu kod Predsednika, u ast
itavog osoblja. Pomislio je da e se njegova majka
odueviti ako je pozove iz Bele kue, pa je to odmah i
uinio.
Mama, ponosno je objavio, danas je veliki dan
za mene. Zna li da te zovem iz Bele kue?
Reakcija nije bila tako burna. Eh, sine, i za mene je
danas bio veliki dan.
Ozbiljno? ta se dogodilo?
Konano sam uspela da raistim tavan.
 Prosvetljenje 189

KO PRAVI SENDVI?
Oni koji nisu prosvetljeni nesposobni su da utvrde
poreklo svojih nevolja.

U jednoj fabrici, sirena je oglasila pauzu za ruak.

Tri radnika posedala su na skelu i uzela svoje sendvie.
Prvi je rekao: Ako opet naem unku, baciu ga! to
je i uinio, jer je sendvi bio sa unkom. Drugi radnik
je rekao: Ako opet naem sir, baciu ga! to je i
uinio, jer je sendvi bio sa sirom. Trei radnik je iz-
javio: Ako opet naem tunjevinu, baciu ga! stoje i
uinio, jer je sendvi bio s tunjevinom.
Kad je za ovo saznale njihove ene, ozbiljno su
prodiskutovale o tome. Ja nita ne shvatam mog mu-
a, rekla je prva. Uvek mu stavljam unku u sendvi,
jer znam da oboava unku.
Ne razumem ni ja mog, rekla je druga. Uvek mu
stavljam sir u sendvi, jer znam da oboava sir.
A staja da kaem!? uzviknula je trea. Moj mu
uvek sam pravi svoj sendvi!

PLAIM SE DA E ME POLJUBITI

Don i Meri ili su kasno uvee ulicom. Done,

uasno se plaim, rekla je Meri.
ega se plai?
Da e me poljubiti.
Kako da te poljubim s ovim kofama koje nosim i
kokokama ispod obe ruke?
Plaila sam se da e staviti kokoke pod kofe i
nda me poljubiti.
Ono to nam ljudi ine, proistie, mnogo ee nego to
mislimo, iz nae nesvesne elje da nam to uine.
190 AntonideMelo

TRKA RIKI

Dva vojnika na severu Indije vraali su se rikom u

kasarnu kad su pred sobom videli riku u kojoj su
sedela dva marinca.
Ubrzo su poeli meusobno da se izazivaju, da bi se
to na kraju pretvorilo u trku riki, u kojoj je ovek koji
je teglio riku sa vojnicima ubrzo zadobio prednost, jer
je njegov konkurent bio dosta stariji.
Vojnici su ve uivali u ukusu pobede kad su, na
svoje zaprepaenje, videli kako konkurentska rika
velikom brzinom prolazi pored njih. Jo vee je bilo
njihovo iznenaenje kad su videli da starac koji je
vukao riku sedi u njoj, a umesto njega vue jedan od
marinaca.

Neprosvetljenom pobeda uvek vie znai nego onom ko je

prosvetljen.

KAKO DOBITI OPKLADU

Oni koji nisu prosvetljeni duu bi prodali

samo da dokau kako su u pravu!

Pre nego to izaem uvee, uvek se kladim sa e-

nom u deset dolara da u se vratiti do ponoi.
I?
I onda je pustim da dobije opkladu.
 Prosvetljenje 191

ONO TO MISLE SUSEDI

Nepogreiv znak prosvetljenosti je kada ne

brinemo vie zbog onog to ljudi misle ili govore.

Jedna trgovina nametajem poslala je ovakvu po-

ruku jednom od svojih kupaca:
Potovani g. Dons,
ta e pomisliti vai susedi ako poaljemo kamion
da pokupi sav nametaj koji nam jo niste isplatili?
Odgovor je glasio:
Potovana gospodo,
prezentirao sam vau poruku mojim susedima da
bih video ta misle o tome, i svi su se sloili da bi to bio
mizeran potez s vae strane, dostojan samo neke pro-
pale firme.

ZAROBLJENI LAV

Jedan lav je ulovljen i zatvoren u logor gde je, na

svoje veliko iznenaenje, zatekao druge lavove koji su
ve godinama bili tu, neki od njih itav svoj ivot, jer
su tu i roeni. Pridoli lav ubrzo se upoznao sa dru-
tvenim aktivnostima lavova u logoru. Udruivali su se
u grupe. Jednu grupu inile su individue eljne dru-
enja; druga se bavila organizovanjem predstava; trea
se takoe bavila kulturom, utoliko to je radila na
ouvanju kostima, tradicije i pria iz vremena kada su
lavovi bili slobodni. Druge grupe su bile religiozne i
okupljale su se uglavnom da bi pevale dirljive pesme o
nekoj buduoj dungli u kojoj nee biti ograda; neke
grupe privlaile su one koji su po svojoj prirodi skloni
792 Antoni de Melo

knjievnosti i umetnosti; bilo je i revolucionarnih gru-

pa, u koje su se udruivali da bi digli pobunu protiv
onih koji ih dre u zatoenitvu ili da bi se borili protiv
drugih grupa pobunjenika. S vremena na vreme izbila
bi neka revolucija, jedna grupa unitila bi drugu, ili bi
strae bile pobijene i zamenjene drugim straama.
Gledajui oko sebe, pridolicaje zapazio jednog lava
koji kao daje bio stalno zadubljen u misli, usamljenika
koji nije pripadao nijednoj grupi i uglavnom se drao
podalje od ostalih. Bilo je u njemu neeg udnog to je
izazivalo divljenje i opte neprijateljstvo, jer je njegovo
prisustvo opominjalo i ulivalo strah. On se ovako obra-
tio pridolici: Ne pridruuj se nijednoj grupi. Ove
sirote budale ulau toliko napora u sve drugo, samo ne
u ono to je bitno.
A ta je bitno? upitao je pridoli lav.
Prouavanje porekla i sutine ograde.

Nita, ali zaista nita drugo nije vano!

PUSTITE ME NAPOLJE!

Ljudsko stanje savreno je prikazano u primeru

bednog pijanca koji se kasno u no obreo na ulici, pred
zatvorenom kapijom parka, i onda lupao na nju, derui
se: Pustite me napolje!

Samo vas vae iluzije spreavaju da vidite da ste slo-

bodni, i da ste to oduvek bili.
 Prosvetljenje 193

REKA U PUSTINJI

Jedan od najhitnijih elemenata u osvajanju sree je

svesnost koja se rada iz tekoa.

Izgubljeni putnik oajniki je traio vodu u pustinji.

S naporom se teturao od jedne dine do druge, sve u
nadi da e negde otkriti vodu. Gledao je u svim prav-
cima, ali uzalud.
Dok je tako hodao, zapeo je nogom o jedan suvi
bun i pao. Ostao je da lei, bez snage da ustane, bez
elje za borbom, bez nade da e preiveti to uasno
iskuenje.
Dok je tako leao, nepomian i nesrean, u trenutku
je postao svestan tiine pustinje. Na sve strane vladao
je velianstven mir koga nije naruavao ni najmanji
um.
Iznenada je podigao glavu. Neto je uo. Neki vrlo
slabaan zvuk koji se uo samo zahvaljujui vrlo oset-
Ijivom uhu i dubokoj tiini pustinje: uborenje vode.
Ohrabren nadom koju je taj zvuk probudio u njemu,
putnik je ustao i nastavio da hoda, sve dok nije stigao
do jednog potoia bistre i svee vode.

URAIMA TARO
Japanska pria

iveo jednom siromani mladi ribar po imenu

Uraima Taro. Jednog dana isplovio je na more, ali
nita nije ulovio osim sasvim male ribice, koja ga je
zamolila daje vrati u vodu i pozvala ga da poe s njom
194 Antoni de Melo

u morske dubine, do podvodnog carstva. Uraima nije

mnogo razmiljao - ivot mu je bio suvie teak da bi
preterano drao do njega. Bacio se u talase i zaronio za
ribicom.
Ubrzo su stigli do velelepnih palata kralja mora.
Ribica se pretvorila u prelepu devojku, uzela ga za ruku
i povela ga do kraljevskih odaja. Uraima je samo
gledao oko sebe irom otvorenih oiju - nikad nije ni
sanjao da postoji takav svet, takvo udo lepote. Nje-
govoj srei nije bilo kraja.
Sledeeg dana, trebalo je da se vena sa morskom
princezom i zauvek ostane tu. Meutim, muila ga je
jedna misao. Hteo je da jo jednom vidi i pozdravi se
sa svojim najbliima - sa ocem i majkom, sa enom i
decom. Ali princeza mu je rekla da, ako ode, nee vie
moi da se vrati. Osim toga, upozorila gaje da ga nita
dobro ne eka gore na zemlji. Ali Uraima nije
posluao, ve je izronio na povrinu, ubeen da e se
ipak vratiti. Princeza mora ispratila ga je sa suzama u
oima. Zbogom, rekla je. Nikad se vie neemo
videti. Ove reci su ga ujele za srce.
Kad je isplivao na obalu, doiveo je neto neobino.
To jeste bila obala sa koje je isplovio prethodnog dana,
ali ipak je bila drukija. Uputio se prema selu. I tu gaje
ekalo iznenaenje. Selo je bilo tu, bilo je to njegovo
selo, ali sve je bilo drukije. Nije ak mogao da nade
svoju kuu. Tamo gde je mislio da se nalazi nije bilo
niega - samo pusta ledina. Stanovnici sela bili su mu
potpuno nepoznati. Nikada ranije nije video te ljude, a
nigde nije bilo nekog od poznatih. Na kraju, poeo je
da se raspituje za svoju kuu, ali niko nije znao gde se
ona nalazi. Ljudi su ga gledali kao da je umobolan.
Ipak, neko gaje uputio kod najstarije ene u selu, ne bi
li mu ona moda pomogla.
 Prosvetljenje 195

Kae da se zove Uraima Taro? progovorila je

bezubim ustima. Neverovatno! Postojao je jedan ribar
sa tim imenom, ali davno, veoma davno. Moja prababa
mije priala o tome, a njoj njena. Taj Uraima Taro jed-
nom je isplovio na more i nikad se nije vratio. Ima
tome bar petsto godina.
Na te reci, mladi je najednom osedeo, noge su mu
zadrhtale, u trenutku je postao nemoni starac, da bi se
zatim rasuo u prah.

KRALJ JANAKA I ATAVAKRA

Nema drugog sveta osim ovog. Ali

postoje dva naina na koje se on vidi.

U drevnoj Indiji iveo je mudri kralj Janaka. Jednog

dana odmarao se na svojoj postelji posutoj laticama
cvea, dok su ga robovi hladili palmovim liem a
vojnici straarili pred vratima. Zaspao je i usnio da je
poraen u sukobu sa kraljem susedne zemlje. Sanjao je
da su ga zarobili i kako ga mue. Kad je muenje po-
elo, Janaka se naglo probudio i zatekao sebe kako lei
na postelji posutoj laticama, s robovima koji su ga hla-
dili i vojnicima koji straare pred vratima.
Onda je ponovo zaspao i usnio isti san, da bi se opet
probudio i zatekao sebe ivog i zdravog u svojoj palati.
Janaku je poela da mui jedna misao: dok je spa-
vao, svet njegovih snova inio mu se stvaran. Sada, kad
se probudio, inio mu se stvaran svet ula. Hteo je da
sazna koji je od ova dva sveta zaista stvaran.
Meutim, niko od mnogobrojnih filozofa, naunika
i mudraca koje je pitao nije znao ta da mu kae.
Godinama je uzalud traio odgovor, sve dok jednog
196 Antoni de Melo

dana ovek po imenu Atavakra nije zalupao na kapiju

kraljevske palate. Atavakra znai potpuno deformi-
san ili bogalj, jer je od samog roenja bio takav.
U poetku, kralj ga nije uzimao za ozbiljno. Kako
takva deformisana kreatura kao to si ti moe znati
mudrost koja je skrivena od tolikih naunika i filozo-
fa? rekao mu je.
Od samog roenja blokirani su mi svi veliki pu-
tevi, zato sam se poudno uputio stazom mudrosti,
odgovorio je Atavakra.
Govori, rekao je kralj. I
evo ta je Atavakra rekao:
O moj kralju, niti je budno stanje stvarno, niti su to
snovi. Kada smo budni, svet snova gotovo da ne posto-
ji, a kad sanjamo, ne postoji svet ula. Zato nijedan nije
stvaran.
Ali staje onda stvarno? upitao je kralj.
Postoji stanje koje je s one strane ova dva sveta.!
Otkrij ga. To je jedina stvarnost.

Ima ljudi koji sebe smatraju prosvetljenim ali, u svo-

joj ludosti, govore daje neko dobar a neko rav, da su
neki dogaaji veseli a drugi tuni.
Onaj koji stvarno prosvetljen napustio je kategorije
ivota i smrti, uspona i pada, uspeha i neuspeha, si-
romatva i bogatstva, slave i ponienosti.
Nad njim nemaju mo ak ni glad i e, toplota i
hladnoa, jer ih smatra prolaznim u ivotnom toku.
On je shvatio da nije neophodno da promeni ono to
vidi, ve samo nain na koji gleda svet oko sebe.
Tako, on poprima osobine vode, koja je savitljiva i
elastina, ali nezaustavljiva u svom toku. Ne umara
se, a ipak ini dobro svim ivim biima. Zahvaljujui
 Prosvetljenje J 97

njegovoj aktivnosti lienoj interesa i drugi bivaju pre-

obraeni; itav svet postaje bogatiji.
Vodu sprovode iz reke da bi zalivala polja. Ona je pot-
puno ravnoduna da li je u reci ili na poljima, a tako i
prosvetljeni ivi i dela, u skladu sa svojom sudbinom.
Takvi ljudi postaju zakleti neprijatelji drutva, koje
mrzi elastinost onoga to je ivo i namee disciplinu,
red, rutinu, kanone i konformizam.

MRTVI NE GOVORE

Mamija je postao uveni uitelj ena. Ali uenje

zena skupo se plaa. Dok je jo bio uenik, njegov
uitelj traio je od njega da objasni kako zvui glas
jedne ruke.
Mamija je dao sve od sebe, preskaui obroke i
vreme za spavanje, samo da bi doao do tanog odgo-
vora.
Ali uitelj nije bio zadovoljan ak mu je jednog
dana rekao:
Ne radi dovoljno. Previe voli udobnost, previe
si vezan za lepe stvari u ivotu, previe si zabrinut da
to pre nae odgovor. Bolje bi ti bilo da umre.
Kad je Mamija ponovo izaao pred uitelja, na-
pravio je dramatian gest. Na zahtev da objasni pljesak
jedne ruke, pao je na tle i ostao nepomian kao les.
Dobro, rekao je uitelj. Mrtav si. A pljesak jedne
ruke?
Otvorivi oi, Mamija je odgovorio: Jo nisam
resio taj problem.
Na to se uitelj razbesneo, dreknuvi: Idiote! Mrtvi
ne govore. Napolje odavde!
Ako ve nisi prosvetljen, bar se potrudi da bude
dosledan!
 SADRAJ

MOLITVA Hipik s jednom cipelom . . . 25

Tri isposnika ..................... 7 Indijanac koji oslukuje . . . 25
Rabinov ples ..................... 9 udotvorni pas.................... 26
Obuareva molitva.............. 10 Babino utanje..................... 27
Azbuna molitva ............... 11 Tragalac za istinom .......... 27
Naradina molitva................. 11 Peene ui .......................... 28
Zakasneli odgovor............... 12 Test bekog hirurga ............ 29
Dosadan kao stenica............ 13 Ko je Mesija?...................... 29
Molitva za Hitlera ............ 14 Slepi rabin........................... 30
Molitva za kiu ................ 14 Robija i mrav..................... 31
Razjareni bik....................... 14 EIGreko ........................... 31
Bog ne govori ................... 15
Ledena molitva ................. 16 RELIGIJA
Molitva hodoasnice ......... 17
Stanica kraj pruge ............. 32
abina molitva.................... 17
Buda Kamakura.................. 32
Skidanje poveza.................. 18
Boji zanat.......................... 18 Dov Ber i Bal en ............. 33
Noge na stolu...................... 19 Spaljeni Buda...................... 33
Molitva starog krtca.......... 19 Nevidljive sutre................... 34
Pretvori se u plamen ......... 20 Dva brata............................. 35
Monah i ptica...................... 20 Bog je napolju..................... 36
Spaavanje iz poara ......... 37
SVESNOST Izabrani narod ................... 37
Druenje sa zmajem............ 38
Lovci u avionu.................... 21
Pusti granu.......................... 38
Papirna pantomima ........... 21
Pijanac i mesec ................. 39
iji je ujak?....................... . 24
Izgubljeno geslo ............... 40
Da li ste Jevrejin? ............. 24
Svetaketuova mudrost . . . . 40
Cena ribe............................. 25
Veliko otkrie...................... 41
200 AntonideMelo

ta svira?............................. 42 Rabinova skromnost . . ' . . . . 60

Duhovna elita...................... 42 Tesni oreol........................... 61
Rabinova elja..................... 43 Titula barona ..................... 61
Superiornost neukog ......... 44 Kanjavanja askete.............. 62
Lisica i pas.......................... 44 Bog i lepotica...................... 62
Nemoj da se moli! ........... 45 Pobeda nad strahom............ 63
Znak krsta ili ljubavi? . . . . 45 Nisterus bei od zmaja . . . . 63
Strah jednog padobranca . . 45 udotvorac ....................... 63
Od ega je kundak?............. 46 Bahaudin krije uda............. 64
Rad na obe linije ............... 46 Gramzivi monah ............... 65
Gde je veera?..................... 47 Tanzan i Uno .................... 66
Nasradin i dijamant ........... 48 Starica na plai ................. 67
Dve vrste Sabata ............... 49 Svetenik u restoranu.......... 67
Rinzajev smeh..................... 68
MILOST

Tri amca za spaavanje . . . 51 JA

Jako pie............................. 52
Tajanstveno ja .................... 69
Posedovanje i odricanje . . . 52
Najvei pronalazak stolea . 69
Vei kamilu ......................... 53
Gde sam ja?......................... 69
Ortakluk sa bogom.............. 53
Priaj mi re ja................ 70
uvar tunike ..................... 54
Pustinjak i njegovo ja.......... 70
Pomo u pustinji ............... 54
Guru i krokodili................... 71
Budui oevi ..................... 54
avo preruen u anela . . . 72
Hou brata........................... 55
Kakav udarac! ................... 72
Plodovi i seme..................... 55
Uvredena majka.................. 72
Mocartov savet.................... 55
Petao i konj ....................... 73 j
Bog igra golf....................... 56
Slon i buve.......................... 73
Vodoinstalater na Nijagari . 56
Radnik i hor........................ 74'
Pera prozora...................... 74
SVETOST
Felerine kopije................... 74
Vatrogasna kola................... 57 Pauina na turbanu.............. 75
Sveta senka ........................ 58 Sargarepa je moja!............... 75
Pol Sezan............................ 59 Duborezac ing................... 76
Subuti i praznina ............... 59 KojeMarufKarki? ............ 77

Ko si ti?...............................
Ko je hipik?.........................
Udalakina lekcija................
ISTINA
Oplakivanje......................... 80
Dopadanje........................... 80
Koulja ili deko ............... 80
Nesreni sin i srena ki. . . 81
Devojaka elja................... 81
Odbegli mu ..................... 82
Psi na istom lancu ............. 82
Princeza zaljubljena u roba . 82
Jeremija i nakovanj ........... 83
Revolucionar....................... 84
Prosjak koji je mrzeo Boga . 84
Zabrinuti deak ................. 84
Poklon za domaicu............ 85
Al-Mamunov konj .............. 85
Mango za potomke.............. 86
Kamen nasred puta.............. 86
Kada je dan, a kada je
no?.............................. 87
Rabinova tajna.................... 87
Moneta bez vrednosti.......... 87
ivot u porodici................... 88
Majstor ena i lopov ......... 89
amar za pesnika ............. 89
Musovo strpljenje ............. 90
Staje ivot?......................... 91
175 godina robije................ 91
Pedeset godina.................... 91
Koji Amida?...................... 92
Radna motivacija................ 92
Teorija o medvediu............ 93
Od molitve do prosvetljenja 201
77 Dah na raspolaganju............ 93
78 Dirigent i truba.................. 94
79 Filozofska ljubav................. 94
Dva posto drvosea ............ 95
Strah od mia...................... 95
Najvaniji ovek na svetu . 95
Ping-I'ing trai vatru ......... 96
Genin odgovor................... 97
Danas jedno, sutra drugo . . 97
Grozna publika ................. 98
Ptice u junoj Kini............... 98
aba i okean ..................... 99
Pravi naslednik ................. 99
Ue nad ambisom .............100
Gde je istina?.......................100
Srce na planini.....................101
Dau ti sr...........................101
Damari u srcu......................102
Tata, vratio sam se! ...........103
Otac nastradalog..................103
MUDROST
Visoka i mrana kula...........104
Uenici Lin ia................... 104
Hrabrost jednog mia...........105
Avanturista...........................105
Raj moe da saeka ............105
Budistika monahinja
Rjonen .......................... 106
Ples bez nogu......................107
Rupa .................................108
Biseri u pustinji .................108
Karavan-saraj ...................109
Bogatstvo za sat ivota . . . . 110
Kada se Bog smeje..............111
202 Antom de Melo
Nisi gospodar
ak m samog sebe . . . . 111
Blago peine koja nestaje . . 112
Nonoko i lopov .................113
Kradljivac cipela ..............114
Sokrat na pijaci .................114
Majmun i hijena..................114
Pozlaeno ane...................115
Junaid odbacuje zlato..........116
Guru i biseri.........................116
Kvekerov plac ...................117
Dva dolara...........................117
Svaa gluvonemih .............118
Vredanje Bude.....................119
Letei ilimi.........................119
Buda i razbojnik..................120
Lulu.....................................120
Kako dostii Tao ...............121
Munjevita uputstva..............121
Sve je religija......................122
Trideset godina
za prosvetljenje .................122
Monahovo iskuenje............123
Otkrivanje mantre .............124
Kako je Buda naao
zlatnu sredinu................125
VASPITANJE
Sakupljanje kamenja na
Mesecu .......................126
Aneo koji tape ...............126
Virla s keapom ................127
Neurotino dete ..................127
Riblje ulje za psa.................128
Karnedijeva zaboravnost . . 128
uveno ostrvo.....................129
To i sad radim..................129
Vistlerova deca....................130
Savet za budue pisce..........130
Upotreba mozga..................131
Isti kao otac.........................131
Nosa je s ove strane.............132
Dedinaodela .....................132
Opasna molitva...................132
Staje cilj? ........................133
AUTORITET
Ramakrinina pria..............135
Doktor ung
spaava ivot.................136
Lekar zna bolje....................136
Kome veruje?.....................136
Letei konj...........................137
Retardirani princ..................137
Markonijevo neznanje.........138
Radikalno reenje................138
Poslednja elja.....................139
Slava Marka Tvena..............139
Dirigent...............................140
Zabranjeni prolaz................140
Izgubljeni kritiar................140
Katinka .............................141
O dravnicima.....................143
LJUDSKA PRIRODA
Samootrovani......................144
Turizam i emigracija .........144
Deaci ili devojice?..........146
Od molitve do prosvetljenja 203
Kuga i Nasradin i Nenost Unitavanj
strah................................ prema e vrabaca
majmun...........................
146
154 ivotinj ....
Ljubav
Tablete za ama ........................
169
jednog
smirenje........................... 162 Kamen-
slepca.. . .
155 Zec koji orba...............................
ta ako jede 169
Kradu ih
odbije?.......................... hranu Bava puna
kad su
155 za vode ...............................
mali . . .
Obeavam ptice..........................
171
da u vam 162 Kako
Fazan za
verovati Deset upotrebiti
sudiju..............................
oljica kafe......................
................................. novac. . .
147
157 163 171
Crni balon
Nasradin i Novac za Slon
........................................
slona................................
dug ................................. zakaen
148
157 163 za
Loa
Vereniki Pilula za slonova
reputacija........................
spavanje..........................
prsten.............................. u..............................
148
158 164 172
Gradonael
Prva Dobrotvor Kua i svet......................
nikov
ka i
opomena......................... 172
ugled . .
158 nezahvalni
Pijan od
Koja je deak.........................
jedne PROS
cena mira?....................... 164 VET
aice . . .
159 Koncert za LJEN
Doni kae bekstvo JE
Kako
da .................................od ene Kamenorez
utrapiti
159 ..................................
ac....................................
kuie . . . .
165 173
Zbog ta me se
Opratanje PO tebe!..............................
tie?.................................
nacistima MA
165 174
... GA
NJ Sledei Kako su
E govornik..........................
nastale
LJUD Pitanje 166 cipele. . .
SKI Pet zvona.........................
interesa............................ 175
ODN
160 166 Rob i oluja.......................
OSI
Take Poruka 176
Ruzvelt i bubnjeva..........................
gledita............................ Brodolomni
lovac............................... 167
160 kova
151 Kada zvati
Voz ne staje srea. . .
Tehnika lekara..............................
u 176
izvrenja..........................
Fordhamu. 167 Klatno.............................
152 Kako stei 177
Revnosni prijatelje
Beimo!.......................
trgovac............................
162 i
152 neprijat
Zlatna elje............................
svadba............................. 168
153 Savet
Kako starim
poboljati ljudima . . .
ivot? . . .
168
204 Antoni de Melo

Najslaa jagoda.................. 177 Istina u roenoj kui........... 187

Starci nemaju vremena
za gubljenje.................. 178
elja za znanjem................ 178
Lekcija iz maevanja.......... 179
Vra i zmaj ........................ 180
Dervi i car......................... 181
Diogen i pijaca robija . . . . 181
Smrt eka u Samari............ 182
Jogin i slon......................... 182
Razlika kostiju.................... 183
Kamina volja...................... 184
Policajac i rabin.................. 185
Tajna sree.......................... 185
Blago u kuhinji................... 186
Zubi aligatora..................... 188
Veliki dan............................ 188
Ko pravi sendvi ?.............. 189
Plaim se da e
me poljubiti.................. 189
Trkariki............................ 190
Kako dobiti opkladu........... 190
Ono to misle susedi........... 191
Zarobljeni lav ................... 191
Pustite me napolje! ........... 192
Reka u pustinji .................. 193
Uraima Taro .................... 193
Kralj Janaka i Atavakra . . 195
Mrtvi ne govore................... 197

izdava
LOM
Beograd
za izdavaa / oprema
Plavio Rigonat
Slaan Tasi
tampa
Caligraph / Beograd

Porudbine s popustom na tel. 011 / 638 730

CIP - KaTajiorr-saHHJa y nyf>JiHKaunJH

Haponna 6n6,'iner:Ka CpfiHJe, Beorpafl
82(73)-36

UJE Me.rco. AHTOHH

Od molitve do prosvetljenja. Ml. Damari : /
Antoni de Melo : (preveo i priredio Plavio Rigonat).
- Beograd : LOM. 2001 (Beograd : Caligraph).
- 204 str. ; 22 cm.
Prevod dela: The Pulse of VVisdom / Anthony.de Mello

ID =91955468
 Svaka od ovih pria je otkrie istine, koje
znai i istinu u odnosu na vas koji to itate.
Zato, kad god proitate neku od njih, pokuajte
iskreno da shvatite neto vie o sebi. To je kao
kada biste itali knjigu iz medicine i upitali se da
li oseate neki od opisanih simptoma. Ako se
oduprete iskuenju da, itajui ove prie,
razmiljate o drugima, one e vam otkriti neto
novo o vama, neto o emu moda niste ni
sanjali. ak i ako ih itate iz puke zabave, nita
ne garantuje da neka od njih nee probiti va
odbrambeni mehanizam i eksplodirati u vaem
biu kad se najmanje nadate.

U slobodnim trenucima moete se podsetiti neke

prie i razmisliti o njoj. Ako dopre do vaeg
nesvesnog, moe vam se otkriti njeno pravo
znaenje. Biete iznenaeni kako e vam ponekad
pasti na um kada se ukae potreba da razjasnite
neki dogaaj ili situaciju, ili pronaete unutranji
mir. Na taj nain, u kontaktu sa ovom knjigom,
prolazite kurs prosvetljenja u kome ste sami sebi
duhovni uitelj.

Druga izdanja
Anto So
ni de gjal
Melo Rin
po
B
e
U
KNJ
E IGA
N IV
J OT
E A
KN
P JIG
U A
T SM
RTI
U

U Tar
tan
B g
A Tul
V ku
I UV
OD
Flore U
ns NO
Skov VI
el IV
Sin OT
IGRA
IVO
TA l
KAK
O JE
IGRA
TI