Dr Nil Nidli

Izlaz iz
DEPRESIJE
Naslov originala: Depresion, the Way Out by Neil Nedley M.D.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: CPS

Izdava: Eden, Sremska Kamenica
Prevod: Svetlana Stamenov-Raeta
Struna recenzija teksta: Dr Jelena Lukovi
Tehniko ureenje: CPS
Dizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu
Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046
 Sadraj
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1. udesni um i nevidljiva bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. Skrivene opasnosti depresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3. ta izaziva depresiju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
4. Leenje depresije ishranom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
5. Stil ivota kao lek protiv depresije . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6. Lekovite biljke i lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
7. Stres i zabrinutost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
8. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
9. eoni reanj mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
10. Izleeni za 20 sedmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
 O autoru

Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angamanom u kardiologiji,

gastroenterologiji, hitnoj slubi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu
Endrus (Andrews) u Miigenu, na smeru biohemija. Specijalizaciju je zavrio 1986.
godine na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji, gde je bio rangiran meu prvih 10%
najboljih studenata u svojoj klasi.
Nastavio je sa svojim usavravanjem interne medicine u Ketering (Kettering) medi-
cinskom centru na Vrajt (Wright) dravnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste
godine je dobio sertifikat Amerike komisije za internu medicinu. lan je Amerikog
medicinskog udruenja, Amerikog koleda lekara i Alfa-omega-alfa medicinskog
udruenja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruenja. Postao je izuzetan
strunjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj slubi.
Godine 1989. doao je u Ardmor (Ardmore), u Oklahomi, zbog izuzetne mogunosti
da radi i sa akutnim sluajevima u internoj medicini sa naroitim angamanom na hit-
noj slubi, kao i na polju poboljanja naina ivota i preventivnoj medicini na Ardmor
institutu zdravlja. Dr Nidli radi od 1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor insti-
tutu zdravlja i njegovom centru za promovisanje pravilnog naina ivota. Takoe je ef
medicinskog odeljenja Mersi (Mercy) memorijalne bolnice i zdravstvenog centra, i
predsednik je medicinskog tima.
Dr Nidli je drao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu
ishrane, naina ivota i zdravlja. Drao je brojne seminare o ishrani, kole kuvanja (sa
svojom enom Erikom), seminare o stresu i programe za odvikavanje od puenja. Radio
je u produkciji serije obrazovnih video materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrau-
ju u ovoj knjizi, i u drugoj njegovoj knjizi Zakoni zdravlja i izleenja, od kojih su neki
emitovani na nacionalnoj satelitskoj televiziji. ivi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.
 Uvod
Zato knjiga o depresiji iz pera specijaliste interne medicine? Iskreno govorei, nisam
mnogo znao o depresiji kad sam zavrio specijalizaciju iz interne. Da, imao sam psihija-
triju kao predmet i tokom stairanja, kada sam i vodio psihijatrijske konsultacije pod
nadzorom. uo sam i nekoliko predavanja od uvaenih autoriteta na tu temu. Morao
sam da budem u toku sa delovanjem, uzgrednim efektima i moguim interakcijama
lekova koji se koriste u leenju depresije iz prostog razloga to su ih koristili mnogi paci-
jenti koji su mi dolazili. Ipak sam ostao okiran kada sam nakon zavretka specijalistike
prakse proitao lanak u asopisu Archives of Internal Medicine, koji prati najaktuelni-
ja istraivanja iz moje oblasti, u kom je utvreno da jedan od 3-6 pacijenata koji se
ambulantno lee kod interniste pati od depresije. Ako je ovo tano, razmiljao sam, onda
je to najea bolest kod mojih pacijenata; a oseao sam se nedovoljno potkovanim da
im pomognem da je prevaziu.
Stoga sam naumio da saznam to je mogue vie o depresiji: ta je izaziva, kako se
moe spreiti njen nastanak, kao i kako se najbolje lei. Poeo sam da nabavljam i itam
najnovije naune lanke od najeminentnijih psihijatara koji su se bavili ovom tematikom.
Veina ovih lanaka bavila se time kako najpreciznije dijagnostikovati ovu bolest ili je
obraivala efekte najnovijih lekova. Oni lanci koji su doticali mogue uzroke, obino bi
navodili genetike sklonosti i nekolicinu sociolokih faktora rizika.
Kao internista praktiar, svake sedmice sam po nekoliko sati odvajao da pratim tek
objavljene studije koje se bave internom medicinom. To je iroka oblast koja obuhvata
dijagnostikovanje i leenje bolesti unutranjih organa kod odraslih. Jedan od tih unu-
tranjih organa je i mozak. Oduvek sam gajio duboko interesovanje za prouavanje
mozga iz vie razloga, a jedan od njih je moje nastojanje da funkcionisanje sopstvenog
mozga dovedem na najvii mogui nivo.
Mnogi od mojih svakodnevnih pacijenata upueni su mi od strane drugih lekara koji
nisu uspeli da ustanove pravi uzrok koji izaziva njihove simptome. esto sam bivao za-
moljen da dijagnostikujem i leim ove teke pacijente. Nakon otkria da su oni u vei-
ni zapravo depresivni, ne samo da sam nastavio da pratim najnovija istraivanja mozga,
ve sam poeo da itam i lanke koji su se specifino bavili depresijom.
Malo po malo, poeo sam da shvatam da su potencijalni uzroci depresije prilino
brojni i mnogo ih je vie nego samo socijalni faktori i genetika. Kada su 90-te godine
otvorile pred naunicima saznanja o kljunoj ulozi frontalnog (eonog) renja mozga u
nastanku depresije, shvatio sam da veini ljudi koji pate od depresije nije reen pravi
uzrok njihovog stanja. Skoro niko nije radio na dijagnostikovanju samog uzroka koji je
doveo do depresije pacijenta. I ta je bio rezultat? Zavisnost od lekova i/ili psiholoko
savetovanje kako bi se preivelo. To je esto znailo zameniti simptom neobjanjive tuge
za itav niz fizikih i mentalnih sporednih efekata lekova. To je ponekad ak znailo
ispoljavanje raznih drutvenih posledica neadekvatnog savetovanja. Ovim poraava-
juim ishodima dodavana je injenica da je depresija postajala sve prisutnija u savre-
menom drutvu.
 Imajui sva ova saznanja poeo sam sa novim pristupom mojim depresivnim paci-
jentima. Umesto da ih samo precizno dijagnostikujem i odmah stavim na najnovije
lekove koji bi delovali protiv depresije, prvo bih istraio ta je dovelo do njihovog sta-
nja. Zatim bismo osmislili terapijski plan koji bi se pozabavio ovim uzronicima. Rezultati
su bili zaista fascinantni. Kroz svega 20 sedmica, velika veina mojih depresivnih paci-
jenata vie nije zavisila od lekova i savetovanja, pa ak nisu morali ni na internistike
kontrole kod mene. Da, bili su zaista izleeni od ovog mranog stanja. Kako sam poeo
da ova iskustva delim sa kolegama i javnou, esto sam bivao zamoljen da ove uzbud-
ljive informacije sloim u knjigu, tako da i mnogi koji me nikad nee sresti mogu imati
koristi od ovog pristupa depresiji.
elja mi je da i vi, itaoe, uivate u ovoj knjizi i da je naete za korisnu, praktinu
i motiviuu dok budete otkrivali PUT IZLASKA IZ DEPRESIJE.
 1. poglavlje
udesni um i nevidljiva bolest
A. L. je dobro znao ta znai biti poti-
ten. U jednom periodu ivota bio je zapao
u takvu depresiju koja ga je totalno
pgnetaralisala. Jednom drugom prilikom
izjavio je: Ja sam sada najnesreniji
ovek na svetu. Kada bi se ono to oseam
jednako raspodelilo na sve pripadnike
ljudske porodice, na itavoj zemaljskoj
kugli ne bi bilo nijednog nasmejanog lica.
A. L. je imao razloga da bude
neraspoloen. Rodio se u siromanoj
porodici, doiveo neuspeh na poslu, a
potom nije primljen na posao na kojem je,
kako je oseao, mogao da da sve od sebe.
ena koju je iskreno voleo prerano je
umrla. Kasnije je zaprosio jednu drugu
devojku i ona ga je odbila. Izgledalo je kao
da se zbog svojih iskustava iz prolosti i
sklonosti ka melanholiji A. L. nikada nee
uzdii iznad okolnosti i uiniti neto od
svog ivota.
Decenijama kasnije, na drugom kraju
sveta, dogodilo se neto slino. Ovoga pu-
ta osoba je pripadala drugom drutvenom
sloju. Iako se rodio u bogatoj porodici, V.
. se od malena suoavao sa izazovima na
fizikom, mentalnom i emocionalnom pla-
nu. Kada mu je bilo tri godine, pao je sa
magarca i dobio potres mozga. U jeda-
naestoj godini ivot mu je visio o koncu
kada je njegov lekar pokuavao da ga
spase od galopirajue upale plua. Kada je
imao 18 godina, rasprsnuo mu se bubreg
usled pada sa visine od skoro 9 metara,
nakon ega se sedmicama oporavljao.
esto se inilo da e ga mentalni i
emocionalni izazovi sa kojima se suoavao
dotui. Dva puta je pao na prijemnom
ispitu za koled na koji je eleo da se
upie. Otac nije umeo da utei V. . kada
su u pitanju bili njegovi neuspesi u koli.
Prebacivao je svom sinu da vodi dokon,
besciljan i beskoristan ivot i smatrajui
promenu smera u ivotu potpuno
nemoguom - prognozirao mu da e
postati obian lezilebovi, jedan meu
stotinama propalih uenika dravnih kola
koji e na kraju iveti jednim bednim,
nesrenim i jalovim ivotom. Ovi izazovi
sa kojima se suoavao mladi V. . ukratko
objanjavaju korene depresije koja e ga
muiti itavog ivota. inilo se da je V. .
osuen da ivi povuenim ivotom, usam-
ljen, nesrean i potpuno anoniman. Zaista,
ini se da depresija unitava nau
kreativnost, spontanost, nau sposobnost
da postiemo eljene ciljeve u ivotu, da
se radujemo i shvatimo sutinu naeg
bia.
Meutim, depresija ne mora da znai i
kraj neije ivotne prie. A. L., ije je puno
ime i prezime bilo Abraham Linkoln, mo-
gao je da se preda svojoj depresiji i da
nikada nita ne postigne u ivotu. Umesto
toga, on se probijao napred i postao jedan
od najcenjenijih amerikih predsednika
svih vremena. Njegov ivot je dokaz da
ljudski mozak ima ogroman potencijal. U
jednom trenutku njegovog ivota inilo se
da je Linkolnov um bio toliko optereen da
vie nije mogao da funkcionie, ali mu je
kasnije omoguio da sastavi i odri poznati
govor u Getizburgu.
Depresija mladog V. . mogla je da bu-
de poslednje poglavlje u tunoj biografiji
jo jednog oveka u svetskoj istoriji. Me-
utim, Vinston eril (kako je glasilo nje-
govo puno ime) se takoe uzdigao iznad
8 IZLAZ IZ DEPRESIJE
okolnosti i pokrenuo Britaniju u jednom od
njenih najteih perioda. Dravnik, Go-
vornik, Motivator, Voa sve su to vaniju strukturu koju je nauka ikada
atributi koji se pripisuju nekome ko je mo-
gao da se prepusti i preda oseanju poti-
tenosti.
Nada za rtve depresije
ivotna pria Abrahama Linkolna i
Vinstona erila daju nadu svima onima
koji zapadaju u depresiju. Obojica su
dolazila u mnoge otre sukobe na polju
ljudske misli. Ipak, najvaniji sukobi u nji-
hovom ivotu odigrali su se na nivou nji-
hovog sopstvenog uma. Zaista, bilo da se
borite sa depresijom ili nekim drugim iza-
zovima na polju mentalnog zdravlja ili ne,
vaa ivotna pria zavisi od toga koliko
uspeno umete da iskoristiti potencijal i
snagu vaeg mozga.
Meutim, iskoristiti tu snagu i potenci-
jal nije nimalo lak zadatak. Iako je na
mozak i udesan i snaan, to je, s naune
take gledita, organ o kojem, od svih
organa u naem organizmu, verovatno
najmanje znamo. Ironija je u tome to
bolest depresije i njeno leenje na ude-
san nain prikazuju potencijal ljudskog
mozga, ali i brojne tajne njegovog
funkcionisanja. Bez obzira da li ste ve
imali priliku da doivite estok napad
depresije ili ne, bolje razumevanje sutine
ove este bolesti moe vam pruiti nove
mogunosti da poboljate funkcionisanje
sopstvenog uma.
Kada pomislimo na sile koje su obliko-
vale svet i na ivot, zaista se treba zamis-
liti nad injenicom da jedan tako mali
organ teak samo 1360 grama moe u
potpunosti da odredi nau sudbinu. Zaista,
mozak igra glavnu ulogu u formiranju
naeg linog identiteta i od njega u
najveoj meri zavisi naa sposobnost
uspenog postavljanja i postizanja ciljeva
u ivotu.1 Mozak je pokreta celokupnog
ljudskog ponaanja. Nae uspomene, nae
elje, sposobnost donoenja razumnih
odluka, radostan smeh, duboka tuga, jeca-
ji i pla sve su to funkcije mozga.
Sloenost ljudskog mozga
Ljudski mozak predstavlja najkompliko-
istraivala. U tabeli 1 navedeno je neko-
liko zapanjujuih injenica o mozgu.
Zapazite da on procentualno predstavlja
vrlo mali deo nae ukupne teine, ali je za
njegovo funkcionisanje potrebna srazmer-
no mnogo vea koliina telesne energije.
On se sastoji bukvalno od milijardi nervnih
elija koje se nazivaju neuroni. Postoji veli-
ki broj razliitih tipova neurona. Svaki od
njih ima svoj specifian hemijski sastav,
oblik i veze.2 Te mnogobrojne veze izmeu
neurona i njihovo meusobno komunici-
ranje predstavljaju pravo udo. Ovim i-
njenicama smo, meutim, tek zagrebali
povrinu sloenosti mozga.
Tabela 1. Zapanjujue injenice o
mozgu
- ini samo dva procenta ukupne telesne
teine
- Koristi petnaest procenata ukupnog
telesnog metabolizm
- Sadri 100 milijardi nervnih elija (neu-
rona)
- Poseduje hiljade razliitih tipova elija (u
poreenju sa deset ili manje u ostalim
organima)
- Jedan neuron moe da komunicira sa,
ak, 200.000 drugih neuron
Funkcije zdravog mozga zavise od
sposobnosti neurona da efikasno komuni-
ciraju jedni sa drugima. U toku ovog
procesa komuniciranja elektrini signali se
prenose do drugih neurona u obliku hemij-
skih signala. Ove funkcije su detaljnije
objanjene u Dodatku I.
Mozak je sastavljen od delova koji se
zovu renjevi. Renjevi mozga su prikazani
na slici 1. Zadnji deo mozga, zvani okci-
pitalni (potiljani) reanj, nalazi se na sre-
dini na desnoj strani i najmanji je od svih
renjeva. Vezan je za ulo vida kao i za
poetne faze vizuelne obrade objekata
poput odreivanja njihove boje i oblika ili
UDESNI UM I NEVIDLJIVA BOLEST
njihovog poloaja u prostoru. Oteenja
na potiljanom renju mogu izazvati
vizuelne halucinacije, ogranieno vidno
polje, nesposobnost prepoznavanja lica i
mesta i razlikovanja boja ili nemogunost
razumevanja znaenja onoga to se vidi.3
Slika 1. Renjevi mozga
eoni reanj Temeni reanj
Potiljani
reanj
Slepooni reanj
Mali mozak
Odmah iza gornjeg centralnog dela
mozga, nalazi se parijetalni (temeni)
reanj. On tumai i integrie informacije iz
senzornih oblasti, omoguavajui nam da
odredimo ta ti objekti predstavljaju i
gde se nalaze. Zaduen je za dodir i
poetne faze obrade dodira, interpretira-
jui snagu pritiska i vrstu dodira. Neke od
njegovih funkcija obuhvataju itanje,
pisanje, matematike proraune, razume-
vanje rei i znaenje, razumevanje jezika i
prostorne odnose.4
Na gornjoj levoj strani (slike 1) je pri-
kazan frontalni (eoni) reanj, koji je zadu-
en za pokret. Frontalni reanj je najvei
meu modanim renjevima zauzimajui
jednu treinu ukupne povrine mozga.5
Prednji deo frontalnog renja, poznat kao
prefrontalni korteks, zaduen je za naj-
vanije funkcije mozga, ukljuujui
sposobnost planiranja i integrisanja poda-
taka, kako fizikih tako i emocionalnih, a
uestvuje i u kontrolisanju ponaanja.
Omoguava nam da tano procenimo nae
ponaanje i pravilno odreagujemo na
dogaaje i situacije.
Ljudi koji imaju oteenje frontalnog
(eonog) renja mogu uspeno reiti neke
testove inteligencije, ali se moe desiti da
9
u stvarnim ivotnim situacijama koje zah-
tevaju mentalnu fleksibilnost i planiranje
uopte ne umeju da se snau. Frontalni
reanj obavlja razliite funkcije poput finih
pokreta prstiju, kreativnog govora, muzi-
ke, pokreta oiju i apstraktnog miljenja.6
Temporalni (slepooni) reanj se nalazi
na donjoj levoj strani (slike 1) i obuhvata
hipokampus gde se zdruuju uspomene
vezane za ljude, mesta i predmete. On
kontrolie sluh i razumevanje zvukova, kao
i instinktivne i osnovne motorne funkcije
tela. Oteenje temporalnog renja moe
izazvati gluvou, nesposobnost interpreti-
ranja zvukova, auditivne halucinacije,
slabljenje pamenja, konfuznost u govoru
i slabije razumevanje jezika.7
Mali mozak, prikazan na donjoj desnoj
strani (slike 1) uestvuje u finoj koordi-
naciji pokreta i atletskim vetinama. Nalazi
se odmah iznad stabla mozga. On kon-
trolie pokrete tela, ravnoteu i pokrete
oiju. Oteenje malog mozga moe izaz-
vati loe dranje tela i poremeaje u hodu,
pokretanju ruku, nogu i oiju.
Iako predstavlja mali deo mozga u
oblilku badema, amigdala igra znaajnu
ulogu u emocionalnoj funkciji. Ona ues-
tvuje u davanju emotivnog znaenja do-
gaajima i predmetima, a igra i posebnu
ulogu u negativnim emocijama kao to je
strah naroito reakcija borba ili bekst-
vo. Osim toga, on kontrolie i uzimanje
hrane, seksualno ponaanje, agresivno
ponaanje i elju.8
Centar za emocije u mozgu poznat je
pod nazivom limbiki sistem. Dodatak II
predstavlja kratak pregled sastavnih delo-
va limbikog sistema mozga. On deluje
kao posrednik kada doivljavamo razliite
emocije, uestvuje u osnovnim reakcijama
i skladitenju uspomena. Oteenje lim-
bikog sistema moe dovesti do toga da
osoba zapadne u stanje sanjarenja ili du-
boke depresije, da ima nisko miljenje o
sopstvenoj linosti, da nepotrebno osea
strah ili preterano zadovoljstvo i da izgubi
pamenje.9
10
Mozak nije statian organ; njegova
struktura se neprestano menja. Te prome-
ne su objanjene u tabeli 2.
Tabela 2. Mozak se neprestano menja
- U toku uenja struktura mozga se menja.
- Formiraju se novi neuroni, stvarajui tako
nove uspomene.
- Alkohol, bolest i stres mogu unititi neu-
rone.
- Nain ishrane, stil ivota i odluke koje
svakog dana donosimo menjaju strukturu
mozga.
Ono to najvie zadivljuje i iznenauje
kada je u pitanju mozak jeste da on nije
statian, ni u fizikom ni u hemijskom smi-
slu. Mozak se stalno menja. Svaki put kada
osoba naui neto novo, bilo svesno ili
podsvesno, to iskustvo menja strukturu
mozga. Dakle, prenoenje putem nerava
(neurotransmisija) ne samo to sadri naj-
novije informacije, ve e, ako se uenje
odvija odgovarajuim intenzitetom i po
odgovarajuoj emi, ono promeniti sledee
prenoenje putem nerava. Ako je neko
iskustvo dovoljno znaajno da bi se zadr-
alo u memoriji, ono e dovesti do stva-
ranja novih sinaptikih veza, prekidanja
starih i jaanja ili oslabljenja postojeih
veza.
Doivljaj stresa, bolest ili konzumiranje
alkohola ili nekih drugih toksina mogu
unititi neurone. Savremeni podaci poka-
zuju da se novi neuroni mogu razviti ak i
u mozgu odraslih osoba,10 gde mogu
doprineti stvaranju novih uspomena. Kao
rezultat iskustva, informacija sada krui
drugaijom putanjom. Mnoge od ovih
promena mogu biti dugotrajne ili ak
stalne. Na ovaj nain mogu da postoje
razliita seanja na dogaaje koji su se
desili pre 20, 30 ili ak 50 i vie godina,
ukljuujui mnoga naa seanja iz detinj-
stva.
Veina od naih 35,000 gena11 ues-
tvuje u graenju ove zaista zadivljujue
strukture koju mi zovemo mozak, ali
svakako da nisu jedini koji uestvuju u
IZLAZ IZ DEPRESIJE
tome. Mozak se izgrauje i menja kroz
iskustvo i pod uticajem sredine. Stoga na-
in ishrane, stil ivota i mnogobrojne odlu-
ke koje donosimo svakog dana u ogromnoj
meri utiu na efikasnost funkcionisanja i
ponaanja naeg mozga. Uputstvo dato u
Bibliji pre skoro 2000 godina je ak i
znaajnije u svetlu moderne nauke: I da
se obnovite duhom uma svojega.12
Mentalni poremeaji
Uzimajui u obzir tako sloenu struktu-
ru i funkciju ljudskog mozga, ne bi trebalo
da nas iznenadi to u njemu ponekad doe
i do nekih poremeaja. Postoje dve osnov-
ne grupe mentalnih poremeaja. Poreme-
aji vezani za zavisnost, poput alkohola ili
droga, nazivaju se bolesti zavisnosti Svi
ostali se nazivaju mentalni poremeaji.
Zato se pravi ta razlika? Sve bolesti zavis-
nosti imaju u sebi komponentu mentalnog,
ali moda zahtevaju drugaiji pristup
leenju od mentalnog poremeaja koji u
sebi nema komponentu zavisnosti.
injenica je da mentalni poremeaji i
bolesti zavisnosti uzimaju veliki danak u
savremenom drutvu. Skoro 82% stanov-
nika Menhetna u Njujorku pokazuje neke
znake i simptome mentalne rastrojenosti.
Meutim, kod veine njih ti znaci i simpto-
mi nisu zastupljeni svi odjednom niti traju
toliko dugo da bi se mogla postaviti dijag-
noza mentalnog obolenja.13 Prema nedav-
no uraenim procenama, 28% stanovni-
tva SAD (44 miliona ljudi) ima neki men-
talni poremeaj ili bolest zavisnosti u bilo
kom periodu svog ivota kao to je
prikazano u tabeli 3.14,15 Zapazite da oko
22% ima neki mentalni poremeaj, dok
preostalih 6% pati od neke bolesti zavis-
nosti.16,17,18
Tabela 3. Zastupljenost mentalnih
poremeaja u SAD
Poremeaj Stanovnitvo SAD
Samo mentalni poremeaj 19%
Samo poremeaj zavisnosti 6%
Mentalni poremeaj uz zavisnost 3%
Ukupno 28%
UDESNI UM I NEVIDLJIVA BOLEST
Mnogi ljudi koji zaista imaju neko men-
talno obolenje nastavljaju da funkcioniu
skoro potpuno normalno poto ili ne bolu-
ju od neke teke mentalne bolesti ili naue
da dobro skrivaju svoje simptome i osea-
nja. Ipak, 9% stanovnitva SAD pati od
veoma tekih mentalnih bolesti koje ozbilj-
no ometaju njihovo funkcionisanje,19 one-
moguavajui redovan odlazak u kolu ili
na posao ili dovodei ak do toga da ti ljudi
moraju da odu u bolnicu.
Stigma mentalnog obolenja
Seli Loson je bila jedna od onih ena
koja se sama probila i uspela u ivotu.
Poevi skoro od nule, zapoela je veoma
uspean posao i izgledalo je da e sada,
nakon to je prodala svoju kompaniju po
prilino visokoj ceni, do kraja ivota uivati
u luksuzu bez ikakvih finansijskih briga.
Bila je isto tako preduzimljiva i odluna
kada su u pitanju bili i njeni hobiji. Njena
prva ljubav bilo je jahanje. Seli je bila
ponosna na svoju otroumnost i sposob-
nost reavanja problema ak i u tekim
situacijama.
Meutim, kako su godine prolazile,
neke stvari u Selinom ivotu su poele da
se menjaju. U poetku su se znaci inili
beznaajnim: nesanica, uznemirenost i
ei odlasci kod lekara zbog fizikih tego-
ba. Sada, u svojim 70-tim, Seli je imala
stvarnih zdravstvenih problema. Njen lekar
ju je, meutim, stalno uveravao da to nije
nita opasno i da ne treba da brine.
Naalost, ta uveravanja nisu umanjila
njenu sve veu zabrinutost. Seli je znala
da su njeni problemi postali zaista ozbiljni
kada je shvatila da je postala neodluna.
Ona je uvek bila ta koja je sklapala
poslove i donosila odluke na sastancima
upravnog odbora kompanije, ona je bila
ampion u jahanju. Re neodlunost nije Pogreno shvatanje depresije predstavlja
postojala u njenom reniku.
Seli se pitala moe li tu pomoi stru-
njak za mentalno zdravlje, ali je odbacila
takvu ideju. Ona je sama bez iije pomoi
uspela u ivotu. No, bilo je suvie mnogo
11
simptoma koji su ukazivali na to da treba
da poseti strunjaka za mentalno zdravlje.
Tek kada je bila hiljadama kilometara
daleko od kue, Seli se usudila da kae
lekaru da je zabrinuta zbog simptoma koje
je primetila kod sebe. ovek kome se
poverila nije bio psihijatar, ve specijalista
interne medicine. I on joj je zaista pomo-
gao. Postavljena je dijagnoza za njen pro-
blem depresija. Ona se suvie dugo bori-
la sa depresijom, a da toga nije bila ni
svesna. Ona se udaljila od reenja zbog
opteprihvaenog miljenja da je sramota
imati neko mentalno obolenje i ii kod
strunjaka za mentalno zdravlje.
Zato se toliko mnogo ljudi pali dijag-
noze mentalno obolenje? Da li ih sam taj
izraz asocira na ljude koji lieni ljudskih
kvaliteta besciljno lutaju po bolnicama na
ijim vratima i prozorima se nalaze reet-
ke? Da li mi to ne shvatamo da se veini
izazova na polju mentalnog zdravlja moe-
mo uspeno suprotstaviti ambulantnim
leenjem bolesnika tj. bez njegovog
zadravanja u bolnici?
Depresija esto mentalno obolenje
Depresija je jedno od najeih i naj-
opasnijih mentalnih obolenja kojeg se ljudi
najvie i plae. Moda nemamo neke tajne
strahove da emo poludeti i zapasti u
psihotino stanje gubei vezu sa real-
nou, ali smo svi mi ponekad
neraspoloeni ili se oseamo depresivno.
Promene raspoloenja predstavljaju
normalnu pojavu u ivotu oveka. Meu-
tim, kod nekih depresija traje veoma dugo
i moe imati ozbiljne posledice. Takvo sta-
nje nije normalno; tada treba ukazati me-
dicinsku pomo. Onaj ko pati od depresije
moda nije svestan da mu je potrebna
medicinska pomo ili ne eli to da prizna.
moda najveu opasnost za nas.
ta je, u stvari, depresija?
Dakle, ta je depresija? Koliko je ona
esta? Ko joj je sklon? Moe li ovek patiti
od depresije, a da to ni ne zna? Postoji li
12
vie vrsta depresija? Koji lekar se bavi
njenim leenjem? Da li je ona iskljuivo
psiholoke prirode? Moe li se postaviti
tana dijagnoza i moe li se ona uspeno
leiti? Moe li se izleiti? Da li je ona
vezana za stil ivota? Ako zapadnem u
depresiju, da li u morati da uzimam
lekove i da li u morati da ih uzimam do
kraja ivota? Ova knjiga je posveena
onima koji ele da znaju odgovore na ova
pitanja.
Neke od injenica o depresiji navedene
su u tabeli 4.
Tabela 4. Nekoliko injenica o depresiji
- Duboka depresija je najei vid pore-
meaja raspoloenja.
- Javlja se u svim kulturama i drutvenim
slojevima, i meu bogatima i meu siro-
manima.
- Veina ljudi nema pravilno miljenje o
njoj.
- Od depresije pati svaki trei pacijent koji
odlazi kod interniste.
- Pravilnim leenjem moe se u velikoj meri
ublaiti ili potpuno izleiti.
- U veini sluajeva pacijent ne mora da
ostaje u bolnici.
Oblik depresije koji se naziva teka
depresija je druga po zastupljenosti men-
talna bolest u Sjedinjenim Dravama. Na
prvom mestu su jednostavne fobije poput
straha od mnotva ljudi ili zatvorenog
prostora, itd. Teka depresija je daleko
najei oblik poremeaja raspoloenja.
ak 10% stanovnitva e u nekom periodu
ivota doiveti neki vid depresije.20 Ona
pogaa sve drutvene slojeve, sve materi-
jalne kategorije i sve oblasti drutva.
Veina ljudi ne razmilja o stanju dep-
resije na pravilan nain. Potrebno je da
shvatimo ta je depresija ne samo zato to
je ona danas veoma esta pojava, ve zato
to iz godine u godinu postaje sve ea.
Ja, kao internista, u svojoj ordinaciji viam
sve vie pacijenata koji pate od depresije.
Internisti se bave fizikim obolenjima unu-
tranjih organa kod odraslih kao to su
bolesti srca, plua, eluca i creva koja ne
IZLAZ IZ DEPRESIJE
zahtevaju operaciju. To je oblast koju sam
uvek najbolje znao. No, jednoga dana sam
u jednom strunom medicinskom asopisu
proitao lanak u kojem je pisalo da, kada
se malo detaljnije analizira, otprilike svaki
trei pacijent koji odlazi kod interniste pati
od depresije.21
Poto je ova bolest tako esta pojava u
mojoj oblasti, smatrao sam da je moja
dunost da o njoj nauim to je vie mo-
gue. Nisam eleo samo da prepoznam tu
bolest, ve i da umem da na pravilan nain
leim svoje pacijente koji od nje boluju.
Ve sam znao za mnoge uobiajene lekove
kojima se depresija uspeno lei, ali sam
eleo da odem dalje od samo standardne
dijagnoze i metode leenja.
Kao i kod svake bolesti, mora postojati
uzrok. Cenjeni i sada pokojni doktor medi-
cine Albert Brast (Albert Brust) uio me je
da mi se nikada ne desi da samo postavim
dijagnozu da neko boluje, na primer, od
kongestivne srane mane (CSM). Prvo je
trebalo da odredim njen uzrok. Da li je to
srani zalistak ili problem sprovoenja
impulsa u srcu, ili je u pitanju moda
obolenje koronarne arterije (najei
uzrok) ili ak problem sa glavnim sranim
miiem? Moda je u pitanju i problem sa
hormonima nastao negde drugde u orga-
nizmu koji, meutim, utie na srce. Prvo
to sam morao da uradim je da pronaem
odgovore. Zato? Da bih na najuspeniji
mogui nain leio pacijenta.
No, zar se CSM ne lei na isti nain bez
obzira na uzrok? Da i ne. Neki od stan-
dardnih metoda leenja se, bez obzira na
to koji je uzrok, meusobno ne razlikuju,
kao to su ishrana siromana natrijumom i
medikamenti diuretici. No, ako elimo da
pronaemo najbolji nain leenja, moramo
ustanoviti uzrok. Osim toga, u zavisnosti
od uzroka, mogue je izleiti pacijenta ta-
ko da on posle odreenog vremena moda
nee morati da uzima nikakve lekove niti
da se pridrava odreenog reima ishrane.
Pitao sam se da li moemo razmiljati
na isti nain i kada je u pitanju depresija.
Tako sam poeo da prouavam ovu oblast,
UDESNI UM I NEVIDLJIVA BOLEST
to se kasnije pokazalo kao veoma korisno
za moje pacijente koji su bili rtve ove
bolesti. To se pokazalo korisnim i za one
koje sam imao priliku da pouavam putem
predavanja i seminara.
Rezultati mog istraivanja ine osnovu
ove knjige. Pristup koji ovde ukratko opi-
sujem jedinstven je u ovom trenutku, no
ne verujem da e dugo ostati takav, i to iz
dva razloga: (1) Kod veine mojih pacije-
nata koji su bili depresivni rezultati su bili
odlini, i (2) ima smisla sa naune i klinike
take gledita.
Otkad sam itao o depresiji u lanku
posveenom internoj medicini i postao
svesniji njenih simptoma, kod otprilike
svakog etvrtog mog pacijenta vidim bar
neke elemente depresije. Znai, depre-
sivne pacijente viam svakodnevno, a
esto i po nekoliko puta na dan. alosno je
to vrlo mali broj depresivnih osoba trae
medicinsku pomo. Za svaku osobu koja
doe kod lekara sa ovom boleu postoji
mnogo vie onih koji pate od njenih
posledica, ali ne odlaze kod lekara, psi-
hologa ili bilo kog drugog specijaliste.
Mnogi ne trae pomo zato to ne shvata-
ju da je njihova bolest nastala zbog men-
talne traume.
Depresija je sve ea pojava
Depresija je sve ea pojava svuda u
svetu i sve vie mladih ljudi danas boluje
od nje, kao to je prikazano u tabeli
5.22,23,24,25
Tabela 5. Depresija je sve ea pojava
- Od 1915. godine poveao se broj onih koji
zapadaju u depresiju.
- Izgleda se da ova bolest napada u ranijem
ivotnom dobu nego ranije.
- Glavne epizode depresije se danas esto
odigravaju u periodu do 25. godine ivota.
- Sveukupno gledano, rizik obolevanja od
depresije se tokom vremena poveao.
Zapazite da se glavne epizode depresi-
je danas odigravaju u periodu do 25. godi-
ne ivota, dok se ranije javljala kod ljudi
13
otptilike oko 40. godine ivota (takozvana
kriza srednjeg doba). Rizik obolevanja od
ove bolesti se tokom godina takoe
poveao.
Povean rizik obolevanja od depresije
je zapanjujua injenica kada se uzme u
obzir drutvo u kojem ivimo, posebno u
SAD i razvijenom svetu. Nema sumnje da
ivimo u vremenu u kojem imamo vie
onih koji se zabavljaju i vie zabave nego
ikada ranije u ljudskoj istoriji. Imamo sve,
od zabavnih parkova do bioskopa i sport-
skih dogaaja i bezbroj drugih oblika
zabave i razonode, da ne spominjemo kon-
stantno ukljuen televizor koji se nalazi u
99% amerikih domova. Ipak, sve je vie
depresivnih i tunih ljudi. Da li moda pos-
toji veza izmeu potrage za zabavom i
nepronalaenja trajne sree? Ovo izuzetno
zanimljivo pitanje razmotriemo u 9. pog-
lavlju.
Veliki broj ljudi koji pati od ove bolesti
i tetne posledice posmatrane iz klinikog
ugla su ogromne, kao to je prikazano u
tabeli 6.26,27
Tabela 6. Uticaj depresije
-Pogaa 200 miliona ljudi irom sveta
- Od nje trenutno boluje vie od 19 miliona
Amerikanaca
- Njeno leenje, onesposobljenost obolelih i
izgubljena produktivnost kota SAD 70 mili-
jardi dolara godinje.
Vidimo da ona pogaa 200 miliona lju-
di irom sveta, to znai svaku 30. osobu
na svetu. Ove godine e u SAD od nje obo-
leti 19 miliona Amerikanaca ili svaka 16.
osoba. Trokovi leenja od ove bolesti sa-
mo u Americi iznose 70 milijardi dolara go-
dinje.28 To je priblino sumi koja se troi
na leenje sranih obolenja koja su prva
na listi uzroka smrti u SAD. Prodaja anti-
depresiva porasla je za 800% na 10,2 mili-
jarde dolara od 1990. godine.29 Broj osoba
koje uzimaju lekove protiv depresije tako-
e se postepeno poveavao, kao to se
vidi u tabeli 7.30 Mi se zaista suoavamo
sa jednom ozbiljnom boleu.
14
Tabela 7. Stalni porast
25
Antidepre-
20
sivi prepisi-
vani Ame-
rikancima 15
starosti od
18 do 65 10
godina,
izraeno u
milionima.
5
1996 1997 1998
0
Godina
ta nije depresija?
Neke vrste depresije se ne smatraju
boleu. U ivotu svih nas javie se ose-
anja depresije kao posledica nekih trau-
matinih dogaaja ili drugih situacija, no
to su normalne reakcije koje se ne povezu-
ju sa boleu. Neki od ovih uzroka tuge
navedeni su u tabeli 8.
Tabela 8. Situacije koje izazivaju
normalna oseanja depresije
- Gubitak posla
- Razvod braka
- Smrt voljene osobe
- Razoarenje u ljubavi
- Turobni ponedeljak
Oseanja depresije vezana za ove situ-
acije popustie tokom vremena kada nau-
imo kako da nastavimo sa ivotom. Takva
depresija se naziva situacionom depresi-
jom. Iako mnoge od metoda leenja nave-
denih u ovoj knjizi uspeno deluju i u slu-
ajevima situacione depresije, to nije glav-
ni predmet naeg interesovanja.
Pored traumatskih dogaaja, na ovoj
listi se nalazi i Turobni ponedeljak. S vre-
mena na vreme, skoro svako e doiveti
jedan Turobni ponedeljak ak i kada nije
ponedeljak. Tih dana energija vam nee
biti na zavidnom nivou i nee vam biti lako
da se na neto skoncentriete. Komentari
koje biste obino shvatali kao alu mogu
IZLAZ IZ DEPRESIJE
se initi kao uvreda. Ponekad su ovi loi
dani posledica nekih stvarnih potekoa
kao to je nesanica. Katkada dou bez
upozorenja i bez ikakvog vidljivog razloga.
Sreom, mogue je spreiti bar veinu tih
loih dana, kao to emo objasniti u 5.
poglavlju Leenje depresije stilom ivota.
Meutim, povremeno loe raspoloenje
oigledno ne predstavlja mentalno obole-
nje.
1999 2000
Simptomi depresije
Koji su to, onda, simptomi ozbiljne
depresije kada se ona ve smatra boleu?
Da li zahteva komplikovane lekarske pro-
vere? Videemo da esto nije potrebna
formalna provera da bi se postavila dijag-
noza, niti je potreban lekar ili psiholog,
mada jedno od njih dvoje moe biti od
velike pomoi kada treba potvrditi posto-
janje bolesti. Oni e svakako biti od pomo-
i u nastojanju da se pronae uzrok i naje-
fikasniji metod leenja. Neki ljudi imaju
problem kada depresiju treba nazvati
boleu poto su je, svesno ili nesvesno,
sami izazvali. Meutim, okarakterisati neko
stanje kao bolest ne oslobaa dotinu
osobu odgovornosti. Na primer, obolenje
koronarne arterije prvi na listi uzroka
sranih obolenja i prerane smrti u Americi
ovek esto sam izazove konzumiranjem
namirnica sa visokim sadrajem holestero-
la i/ili puenjem, pa je to ipak bolest koja
moe da izazove smrt. Isto vai i za depre-
siju. Proglasiti je boleu ne mora da znai
da je ovek nije sam prouzrokovao.
Postoji devet simptoma koji se povezu-
ju sa tekim oblikom depresije, kao to se
vidi u tabeli 9.31 Kada nije u pitanju emo-
cionalna trauma, depresija se moe dijag-
nostikovati tako to e se utvrditi koliko se
od sledeih simptoma javlja kod dotine
osobe:
- Osoba kod koje je prisutno najmanje
pet od ovih devet simptoma i to u trajanju
od najmanje dve sedmice boluje od, kako
je to kliniki definisano, tekog oblika
depresije.
UDESNI UM I NEVIDLJIVA BOLEST
- Osoba kod koje su prisutna dva od
ova etiri simptoma u trajanju od najma-
nje dve sedmice pati od, klinikim jezikom
reeno, blagog oblika depresije nazvanog
subdeprsija.
Tabela 9. Glavni simptomi depresije
1. Duboka tuga
2. Apatija
3. Uznemirenost
4. Poremeaj sna
5. Promene u telesnoj teini ili apetitu
6. Nedostatak koncentracije
7. Oseaj bezvrednosti
8. Morbidne misli
9. Umor
Osoba koja boluje od teke depresije u
retkim sluajevima e imati svih devet
simptoma; meutim, video sam neke paci-
jente kod kojih je prisutno svih devet.
Emocionalna trauma bi, naravno, mogla
da prouzrokuje svih devet simptoma, no
oni ne bi ukazivali na to da je u pitanju
bolest depresije, kao to je to ranije
objanjeno.
Blai oblik depresije, nazvan subdepre-
sija, moda i ne mora negativno da se
odrazi na kvalitet ivota. Ipak, ne treba
umanjiti vanost dijagnostikovanja bolesti
zato to postoji veliki rizik od prelaska
ovog blaeg oblika u oblik teke depresije.
Pogledajmo sada svaki od ovih devet
simptoma teke depresije kako su ukratko
prikazani u tabeli 9.31
Duboka tuga je, kao prvi simptom, ono
to veina ljudi poistoveuje sa oseanjem usporena u veoj meri. Takva osoba mo-
depresije. Ovaj simptom je prisutan ako
osoba sama prizna da se skoro svakog
dana i to tokom veeg dela dana osea
tuno ili prazno ili ako neka pouzdana
osoba primeti to isto. Na primer, neko
moe da primeti da se dotina osoba ras-
plae bez nekog vidljivog razloga. esto se
deava da moji pacijenti koji pate od
depresije tokom naeg razgovora u ordi-
naciji odjednom izgube kontrolu i ponu
da plau govorei da ne znaju zato to
ine. Ako se postide zbog toga, to se
15
esto deava, ja ih uveravama da nemaju
ega da se stide. Imam veliko pakovanje
papirnih maramica u svakoj ordinaciji i
uvek im ponudim maramicu uveravajui ih
da nemaju ega da se stide. Ovaj simptom
se javlja kod dece i adolescenata ak i ako
nisu tuni, ve samo razdraljivi.
Vano je zapaziti da ja esto viam
depresivne ljude koji ne pokazuju simptom
duboke tuge, te stoga ne ele da priznaju
da su depresivni; za njih je depresija isto
to i tuga, a poto ne oseaju tugu, misle
da ne mogu biti depresivni. S druge stra-
ne, jednako je vano shvatiti i to da se ne
moe rei da svako ko doivi stanje dubo-
ke tuge ili se ak lako rasplae ima men-
talnu bolest. Ako se kod njih takav simp-
tom ipak javi, on je esto posledica nji-
hovog oseanja praznine, neispunjenosti.
Treba napomenuti i to da oni koji ne
pokazuju ovaj simptom ili simptom broj
dva, apatiju, nemaju teak oblik depresije,
bez obzira na to koliko mnogo simptoma je
kod njih prisutno.
Apatija se opisuje kao izraen nedos-
tatak interesovanja za gotovo sve aktiv-
nosti tokom veeg dela dana kao i nena-
laenje zadovoljstva u njima, i to skoro
svakodnevno. Apatina osoba ak vie ne
uiva ni u zabavnim stvarima, i esto
nema nikakvu motivaciju.
Trei simptom, uznemirenost, pred-
stavlja oseanje nemira bez nekog odree-
nog razloga koje se esto opisuje kao
nespokojstvo. Osoba takoe pokazuje ovaj
simptom ako je opta aktivnost organizma
da nee primetiti da sporije hoda osim ako
ne bude posmatrala samu sebe na kunom
videu. esto se i ostale uobiajene aktiv-
nosti mnogo sporije obavljaju.
etvrti simptom, poremeaj sna, moe
se razlikovati od osobe do osobe. Neki
imaju nesanicu gotovo svake noi, dok su
drugi pospani ili moda skoro stalno
spavaju, ak i u toku dana. Za ove ljude je
karakteristino da ne ele ujutru da
ustanu, ve moraju da se izvuku iz
kreveta.
16
Peti simptom, promene u telesnoj tei-
ni ili apetitu, takoe mogu da budu
ekstremno razliite. Ako je u pitanju moj
stalni pacijent, proveriu kolika je njegova
teina bila na prethodnom pregledu. Ako
osoba u toku mesec dana izgubi ili dobije
vie od 5% svoje telesne teine ne ulaui
nikakve napore u tom pravcu, u pitanju je
ovaj simptom. Ovaj simptom je u pitanju i
onda kada takve osobe skoro svakog dana
primete kod sebe izrazito pojaan, odnos-
no slab apetit. Ovaj simptom je prisutan i
kada deca ne dobijaju na teini koliko se
oekuje u odreenom periodu ivota.
esti simptom, nedostatak koncentra-
cije, najvie se zapaa kod studenata ili
umnih radnika. Oni koji imaju potekoa u
donoenju odluka ili kau da je teko jasno
i trezveno razmiljati svaki dan takoe
pokazuju ovaj simptom.
Sedmi simptom, oseaj bezvrednosti,
ini da se osoba skoro svakog dana osea
tako kao da nikome nije ni od kakve
koristi. Preteran ili neprimeran oseaj krivi-
ce takoe ukazuje na ovaj simptom. Ako
ovek sebi prebacuje zbog neega ili osea
krivicu zato to se razboleo, ne moemo
rei da je u pitanju ovaj simptom.
Osmi simptom, morbidne misli, obuh-
vata esto razmiljanje o smrti ili samo-
ubistvu, bilo da je dotina osoba smislila
plan kako da to sprovede u delo ili ne.
Oigledno je da osoba koja je ve
pokuala da izvri samoubistvo pokazuje
ovaj simptom.
Deveti i poslednji simptom je onaj sa
kojim se najee susreem u svojoj prak-
si umor i nedostatak energije skoro
svakog dana. Mnogi ljudi dolaze u moju
ordinaciju alei se na ovo. Obino im
postavim pitanja vezana za ostale simp-
tome da bih video da li je depresija
osnovni uzrok. Iako uzrok umora kod
veine mojih pacijenata koji se ale na
njega nije depresija, kod mnogih jeste;
kod onih kod kojih to jeste sluaj, prime-
njujem pristup opisan u 3. poglavlju da bih
pronaao stvarni uzrok njihove depresije
dok sastavljam profil njihovog stanja. Ako
IZLAZ IZ DEPRESIJE
simptom umora nije praen simptomom
duboke tuge, esto je potrebno ubeivati
takve pacijente da se kod njih ipak radi o
depresiji. Pacijent to mora da shvati ako
eli da bude izleen. To je onaj znaajan
prvi korak koji treba nainiti kako bi se
postigao cilj trajnog izleenja.
Detaljnije objanjenje teke depresije
nalazi se u Dodatku III. Za one koje
moda zanimaju simptomi jo jednog bla-
gog oblika depresije poznatog pod nazi-
vom distimini poremeaj, nai ete ih u
Dodatku IV.
Zakljuak
Ljudski mozak je udesan organ po
svojoj strukturi i funkciji. Njegove neve-
rovatne meukomunikacije koje povezuju
elektrine i hemijske signale veiti su pred-
met naunih studija. Meutim, kao i svaki
drugi telesni organ, i mozak moe da
oboli, to se deava ljudima svih uzrasta u
SAD i u svim delovima sveta. Depresija je
jedna od tih bolesti.
Broj stanovnika SAD koji pate od dep-
resije u stalnom je porastu, a procenat je
mnogo vei meu onima starim izmeu
15. i 25. godina. rtva depresije se, zbog
takve vrste poremeaja funkcije mozga,
osea neprijatno, pa ne eli da prizna da je
u pitanju depresija ili skriva bolest, tako da
se uopte i ne lei.
Dobra vest je ta to su nedavna otkria
vezana za dijagnostikovanje i leenje
depresije u ogromnoj meri poveala mo-
gunost ozdravljenja. Novina je u tome to
se naputa metoda leenja ove bolesti
uobiajenim lekovima. Taj novi pristup se
pokazao kao veoma koristan i blagotvoran
za moje pacijente, to bi trebalo da ohrabri
sve one koji pate od depresije ili znaju
nekog ko boluje od nje. Cilj ove knjige je
da ukratko opie uspenost ove jedin-
stvene metode leenja.
 2. poglavlje
Skrivene opasnosti depresije
Depresija je dobro poznata re kojom
se opisuje bolest koja oveka esto zbu-
njuje i nije mu sasvim jasna, a koja se
ogleda na licima mnogih.
Ed Haris je bio jedan od tih mnogih.
Iako je bio uspean biznismen i potovan
stareina svoje crkve, Ed je imao zdrav-
stvenih problema. uo je da uspeno leim
pacijente zato to traim identitet (porek-
lo) i osnovni uzrok bolesti umesto da samo
leim simptome lekovima, pa je zakazao
pregled kod mene. Ed i njegova ena, Keri,
doli su u moju ordinaciju. Nakon to smo
se pozdravili i popriali malo o uobiajenim
temama, upitao sam ga za jake glavobole
koje je naveo kao glavni problem.
Javljaju mu se gotovo svakodnevno
ve skoro dve godine. Ed je ve bio kod
svog porodinog lekara koji mu je prepisao
neke lekove i MR (magnetnu rezonancu,
koja se koristi u dijagnostike svrhe)
skup i savremen niz trodimenzionalnih
slika mozga, lobanje i sinusa. I pored leko-
va, Edove glavobole nisu prole. Njegov
lekar ga je poslao kod specijaliste, jednog
uvaenog neurologa. Kada je video Edove
dobre rezultate MR, neurolog mu je
prepisao jai lek protiv bolova. U poetku
su Edove glavobolje bile slabije, ali se bol
kasnije pojaao poto je Ed postao otpo-
ran na taj jai lek.
Kada mi je Ed opisao svoje glavobole,
upitao sam ga: Da li ikada osea umor?
Odgovorio mi je da uopte nema energije
i rekao: ak mi je teko i da ustanem
ujutru.
Upitao sam ga: Da li se ikada osea
jako tuno i bezvredno? i Da li ima
problema sa spavanjem i koncentracijom?
Ed je odgovorio da se nikada ne osea
tako i da nema problema sa spavanjem i
koncentracijom, ali je Keri klimanjem
glavom pokazala da Ed ne govori istinu.
Uvukavi Keri u razgovor, rekao sam:
Ede, tvoja ena se, oigledno, ne slae sa
tobom. Potom sam je upitao: Keri, zato
klima glavom? Kada je opisala neka od
Edovih iskustava, on je uporno tvrdio da
ona nisu vana. Meutim, kada je Keri
nastavila da navodi primere, Ed je kona-
no rekao: Doktore, nisam ranije o tome
razmiljao na takav nain, ali u morati da
priznam da je ona u pravu.
Kada je Edova istorija bolesti bila goto-
va, priznao je da se sedam simptoma
teke depresije (navedenih u 1. poglavlju)
odnose na njega. Preostala dva, mor-
bidne misli i promene u apetitu, bili su
jedini simptomi koje nije nerado priznao.
Nakon fizikog pregleda, pogledao sam
Edove rezultate analize krvi i rendgenski
snimak i potom mu objasnio moju dijag-
nozu. Rekao sam mu da je verovatno
teka depresija uzrok njegove hronine
jake glavobole. Predloio sam mu da oba-
vimo specijalan razgovor i pregled kako
bismo utvrdili uzrok njegove depresije
(tema 3. poglavlja). Pored medicinskog
leenja, preporuio sam mu i promenu
naina ishrane i ivota uopte.
Izgleda da je Edu bilo neprijatno, pa je
i dalje izraavao sumnju po pitanju dijag-
noze. Pronalazei neke logine argumente,
tvrdio je da ima fiziku bolest sa stvarnim,
fizikim bolom zbog kojeg ponekad ne
moe nita da radi. Nije se dao ubediti da
bi njegov fiziki bol mogao biti posledica
depresije, mentalne bolesti. Na kraju, Keri
18
je bila uporna: Sluaj, Ed, nita to si do
sada uinio nije te oslobodilo glavobolje.
Mislim da ovo to doktor predlae vredi
makar pokuati!
Edu i mnogim drugim depresivnim
osobama teko je da poveruju da depresi-
ja nije prosto mentalna bolest sa mental-
nim simptomima (ukratko izneseno u 1.
poglavlju, tabela 9). Ovakvo gledite je
delimino rezultat pogrenog, vekovima
starog shvatanja kojem su nas uili staro-
grki filozofi, a to je da su um i telo odvo-
jeni. Pojam mentalna bolest esto otea-
va iroj javnosti da pravilno razume o
emu je re, kao to je to bilo u Edovom
sluaju.
Ako ovek ne shvati usku povezanost
izmeu uma i tela, imae pogreno shva-
tanje o zdravlju i bolesti. Pogreno je mi-
ljenje da mentalna bolest nije povezana sa
fizikim zdravljem i da fizika bolest nije
povezana sa mentalnim zdravljem. U
stvarnosti, mentalni i fiziki aspekt zdravlja
i bolesti nerazdvojno su povezani.1 Budui
da je depresija i uzrok i posledica, ona
ume da iskomplikuje ostale bolesti.
Da izaziva samo mentalne simptome,
depresija bi bila dovoljno ozbiljna bolest.
Meutim, depresija moe da bude i
osnovni uzrok simptoma koji su opasni po
ivot. Kada je osoba fiziki bolesna, depre-
sija moe drastino da pojaa tu bolest,
ak dotle da izazove smrt. Nekoliko ozbilj-
nih bolesti na koje depresija utie u velikoj
meri navedene su u tabeli 1.2,3
Tabela 1. Uticaj depresije na
smrtonosne bolesti
Depresija poveava rizik od:
- Kobnog modanog udara za 50 odsto.
- Iznenadne srane smrti 2,5 puta uestali-
je meu onima koji su preiveli srani udar.
- Umiranja od raka.
- Umiranja od upale plua.
Depresija i modani udar
Modani udar je prvi na listi bolesti koje
se mogu pogorati pod uticajem depresije.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Najei fiziki faktor kod modanog udara
je ateroskleroza ili stvaranje suenja -
plakova u arterijama koje snabdevaju mo-
zak. Arterije se na kraju zaepe izazivajui
smrt tkiva u mozgu koje se snabdeva
krvlju putem ovih oteenih arterija.
Zapazite da se kod ljudi koji pate od
depresije za 50% poveava rizik od kob-
nog modanog udara.4 Zato? Depresija
menja krvne ploice koje cirkuliu u krvo-
toku, na taj izazivajui njihovu hiperak-
tivnost, to, opet, poveava rizik od zaep-
ljenja arterija u kojima postoje naslage
holesterola. Verovatnoa dobijanja moda-
nog udara poveava se i oslobaanjem
hormona stresa iz adrenalnih lezda6 koje
se nalaze iznad bubrega.
Depresija i srano obolenje
Srani udar, druga po redu bolest na
listi onih na koje utie depresija, pred-
stavlja najei uzrok smrti u SAD i celom
svetu.7 Pacijenti koji su doiveli srani udar
mogu da se, nakon oporavka od fizikih
simptoma, oseaju nesposobnima da se
vrate uobiajenim ivotnim obavezama.
Mogu da oseaju neki nemir i tugu ili
nedostatak energije koji ne umeju da
objasne. Normalno je da se pacijenti koji
su doiveli srani udar oseaju tuno zbog
svoje bolesti. Meutim, nije normalno da
ta tuga traje due od dve sedmice, naroi-
to ako su se, u fizikom smislu, uspeno
oporavili. Produeno stanje oaja treba
leiti na odgovarajui nain, kao to je
objanjeno u tabeli 2.
Tabela 2. Depresija nakon sranog
udara
Ako pacijent koji se oporavlja od sranog
udara postane depresivan:
- Depresija ometa ozdravljenje.
- Depresija u velikoj meri poveava rizik
umiranja u roku od dve godine.
- Depresija se mora leiti.
Istraivanja pokazuju da je kod pacije-
nata koji pate od umora, ali ne depresije,
rizik od umiranja u roku od dve godine
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
nakon sranog udara za 50% vei nego
kod zdravih ljudi.8 Kod pacijenata koji su
imali srani udar, a pate od teke depresi-
je verovatnoa da e umreti u roku od dve
godine nakon udara vea je za 150% nego
kod pacijenata koji su doiveli srani udar,
ali ne pate od depresije.9 Ovaj alarmantni
porast smrtnosti moe se delimino objas-
niti fizikim faktorima vezanim za depresi-
ju. Depresija izaziva poremeaj sranog
ritma, umanjujui sposobnost srca da kuca
bre u toku neke aktivnosti odnosno da
kuca sporije u stanju mirovanja.10,11 Ove
pretee brojke govore da je pronalaenje
adekvatne metode leenja depresije ili
umora moda ak vanije od uzimanja
pravog leka nakon sranog udara.
Kada se dijagnostikuje zaepljenje
koronarne arterije, pacijentu se obino
operacijom ugradi bajpas kako bi se
poboljao protok krvi do srca. Kada se
oporave od operacije, pacijenti obino mis-
le da je problem reen i da vie ne moraju
da brinu za svoje srce. Kao to sam opisao
u svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlee-
nja, ako se ne koriguje nivo holesterola u
krvi, krvni pritisak i zavisnost od duvana,
bajpas e se zaepiti za 1-10 godina.
Ono to nije bilo poznato u vreme kada
sam pisao knjigu Zakoni zdravlja i izle-
enja jeste da postoji mnogo vaniji fak-
tor od nivoa holesterola, krvnog pritiska i
puenja raspoloenje pacijenta kojem je
ugraen bajpas. Istraivanja pokazuju da
je depresivnost nakon operacije ugradnje
bajpasa dobar pokazatelj da e dotina
osoba, za jednu do pet godina, ponovo
osetiti bolove u grudima i dobiti zaeplje-
nje koje ih je i izazvalo.12 Ta istraivanja
pokazuju da je u sluaju ponovnog zaep-
ljenja koronarne arterije depresija mnogo
znaajniji faktor rizika od onih dobro poz-
natih faktora.
Jedno drugo istraivanje pokazuje da
depresija utrostruuje rizik od obolevanja
od neke bolesti srca kod mukaraca koji
nikada nisu imali sranih tegoba.13 Ovaj
rizik je nezavisan od ostalih poznatih rizika
od bolesti srca, ukljuujui puenje, nivo
19
holesterola u krvi, dijabetes i visok krvni
pritisak.
Kod starijih osoba, depresija poveava
rizik dobijanja koronarnog sranog obole-
nja. Nedavno je zavreno opseno istrai-
vanje vezano za depresivne mukarce i e-
ne starije od 65 godina. Ovih 4.493 mu-
karaca i ena, koji nisu bolovali ni od jedne
poznate bolesti srca, bilo je analizirano
radi utvrivanja prisutnosti simptoma dep-
resije. Neki od njih su pokazivali veliki broj
simptoma depresije, dok drugi nisu imali
nijedan. Za one koji su pokazivali veliki
broj simptoma depresije rizik obolevanja
od bolesti srca poveao se za 40%, a rizik
umiranja za 60%. Autori ovog istraivanja
su zakljuili da meu starijim Amerikanci-
ma simptomi depresije upuuju na dodat-
ni rizik obolevanja od koronarne bolesti
srca i umiranja od te bolesti.14
Kada su u pitanju dijabetiari, depresi-
ja u ogromnoj meri poveava rizik obole-
vanja od bolesti srca u sluaju ovisnika o
insulinu,15 no izgleda da ne poveava rizik
kod ena mlaih od 65 godina koje nema-
ju dijabetes.16
Depresija i rak
ta rei o uticaju depresije na rak,
drugi po redu uzrok smrti u SAD? Kada se
rak proiri sa prvobitno zahvaenog na
ostale organe, u velikom broju sluajeva
pacijent umire. Da li e pacijent umreti ili
ne i koliko dugo e iveti nakon ulaska u
terminalnu fazu bolesti zavisi od nekoliko
faktora u koje spadaju: (1) tip raka, (2)
mesto gde se proirio, (3) vrsta prepisane
terapije i (4) mentalno zdravlje pacijen-
ta.17,18,19
Istraivanja pokazuju da dobro mental-
no zdravlje moe da povea anse za
izleenje od raka kao to je pokazano u
tabeli 3. Dobro mentalno zdravlje moe
da sprei negativan uticaj depresije na
imuni sistem.20
Jedno istraivanje koje je izvrio
Nacionalni institut za starenje u Betezdi
(Bethesda), u dravi Merilend, pokazuje da
kod osoba starijih od 70 godina koje pate
20
Tabela 3. Depresija poveava rizik
dobijanja raka
- Dobro mentalno zdravlje moe poboljati
anse za izleenje od raka
- Depresija slabi imuni sistem u borbi protiv
elija raka
- Stariji ljudi koji imaju depresiju tokom 6
godina imaju vei rizik od dobijanja raka.
od hronine depresije najmanje est godi-
na postoji dva puta vei rizik da e oboleti
od raka nego kod njihovih mentalno zdra-
vih vrnjaka.21 Ovaj vei rizik se odnosi na
sve tipove raka.
Depresija i upala plua
Pored raka i sranog udara, upala plua
predstavlja jedan od pet glavnih uzroka
smrti u SAD.22 Ba kao i kod raka i sranog
udara, depresija moe da dovede do
ozbiljnih komplikacija i u sluaju upale
plua (pneumonije). Iako se veina ljudi
uspeno oporavi od upale plua, istrai-
vanja pokazuju da se rizik od umiranja od
ove bolesti znatno poveava ako je paci-
jent depresivan.23
Smrtnost
Kada je u pitanju smrt, depresija moe
da bude faktor rizika u svim ivotnim dobi-
ma, ali to naroito vai za starije odrasle
osobe. Jedno estogodinje istraivanje
koje je obuhvatilo 5.200 Amerikanaca sta-
rih 65 godina i vie bavilo se ispitivanjem
veze izmeu simptoma depresije i smrti.24
Rizik od umiranja bio je za 25 do 43% vei
meu osobama koje su patile od teke
depresije. Dalja istraivanja podataka
pokazala su da ak i blai oblici depresije
kod odraslih osoba poveavaju rizik od
smrti.
Poremeaj telesnih funkcija pod
uticajem depresije
U tabeli 1, videli ste na koje sve nai-
ne depresija moe pogubno da utie na
etiri glavne bolesti. Depresija moe da
bude tetna i za veliki broj telesnih funkci-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
ja koje mogu ili ne moraju da poveaju
rizik od smrti, ali koje svakako umanjuju
kvalitet ivota. Ukupno 11 moguih tetnih
efekata koje depresija moe da ima na
telesne funkcije navedeno je u tabeli 4.
Hajde da malo detaljnije razmotrimo
ovih 11 telesnih funkcija.
Tabela 4. Uticaj depresije
- Smanjuje hipokampus
- Poveava nivo hormona stresa
- Osteoporoza
- Hipertenzija (povien krvni pritisak)
- Astma
- Glavobolja
- Fizika nesposobnost, malaksalost
- Mogua vea uestanost napada (infarkt,
epilepsija)
- Neplodnost
- Smanjuje nivo polnih hormona
- Tekoe u kontrolisanju nivoa eera u
krvi kod dijabetiara
Depresija smanjuje veliinu mozga
Prvi tetni efekat na naoj listi odnosi
se na mozak. Prema jednom istraivanju
obavljenom u Medicinskoj koli Univerzi-
teta Vaington (Washington University
School of Medicine) u St. Luisu, depresija
ne samo to izaziva ve poznate privre-
mene promene u strukturi i funkciji
mozga, ve moe dovesti i do trajnih
promena. Upotrebom MR nainjena je
trodimenzionalna slika mozga depresivnih
i zdravih ena. Kod ena koje su esto
patile od depresije, hipokampus je bio
manji za 9 do 13%.27
Ovaj deo mozga (hipokampus) ues-
tvuje u procesu uenja i pamenja, kao to
je objanjeno u 1. poglavlju. ene u grupi
obuhvaenoj ovim istraivanjem izjavile su
da su imale u proseku pet depresivnih
epizoda u svom dotadanjem ivotu, dok
je jedna od njih imala 18. Kod ena koje su
prijavile najvie takvih epizoda, hipokam-
pus je bio manji nego kod onih ispitanica
koje su prijavile manji broj istih. ene koje
su esto patile od depresije imale su
manje poena na testu koji je merio verbal-
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
no pamenje, glavnu funkciju hipokam-
pusa. Ovo istraivanje je, takoe, otkrilo
da je i amigdala, deo mozga vezan za
emocije, bila manja kod ena koje su
ee patile od depresije.
Jedan od autora ovog istraivanja, dok-
tor (medicinskih nauka), Ivet L. elin (Y. L.
Sheline), izjavila je: Otkrie da depresija
smanjuje veliinu pojedinih modanih
struktura i da uestale depresivne epizode
mogu jo vie smanjiti njihovu veliinu,
govori koliko je vano leiti i spreiti
depresiju. Adekvatno leenje moe
spreiti patnju, obnoviti kvalitet ivota i
ograniiti dugotrajno oteenje odreenih
delova mozga.
Povean nivo hormona stresa
Drugi tetan uticaj prikazan u tabeli 4
jesu hormoni stresa. Dok depresija zaus-
tavlja odreene umne i telesne funkcije,
ona, zapravo, poveava proizvodnju naj-
manje tri hormona: hipotalaminog hor-
mona, jednog od hormona hipofize i
krvnog kortizola, hormona stresa koji
proizvode adrenalne lezde. Ba kao u igri
domina, poveana proizvodnja prvog hor-
mona moe da izazove poveanu
proizvodnju drugog hormona itd.28 Ovaj
povean nivo hormona stresa predstavlja
objanjenje za dugotrajno smanjenje
veliine i poremeaj u funkcionisanju
odreenih delova mozga.
Kod zdravih osoba koje doive stres,
visok nivo kortizola moe stvoriti oseaj
poveane energije, pomaui im na taj
naina da se bore protiv stresa, dok kod
depresivnih osoba, visok nivo kortizola
smanjuje energiju i ini da depresija traje
due. Zbog visokog nivoa kortizola, posto-
ji vea verovatnoa da e se nakon prvo-
bitnog ozdravljenja depresija opet vratiti.29
Visok nivo kortizola u krvi koji traje
due od par dana nije poeljan kako za
zdrave tako i za depresivne osobe. U
stvari, u nekim sluajevima kortizol moe
biti vezan za postepeno smanjivanje onih
delova mozga koji su odgovorni za verbal-
no pamenje.30,31 U 7. poglavlju, Stres i
21
zabrinutost, detaljnije emo razmotriti
ovaj vaan hormon. Govoriemo i o tome
kako smanjiti nivo kortizola. Ovo znaajno
smanjenje (kortizola) takoe moe da u
izvesnoj meri ublai efekat starenja
mozga.32
Osteoporoza
Re osteoporoza (stanjivanje kostiju)
potpuno se odomaila. Od ove bolesti
oboli svaka trea ena na svetu starija od
50 godina.33 Iako ova bolest napada
naroito belkinje u periodu nakon meno-
pauzue, ona napada i mukarce i ene svih
rasa. Prelom kuka predstavlja jednu od
najeih i najopasnijih komplikacija
osteoporoze, meutim, prelom kime i
runih zglobova je takoe uobiajena
pojava u ovom procesu stanjivanja kostiju.
Verovatno znate jednu ili vie osoba
koje su slomile neku kost usled obinog
pada. U SAD se svake godine dogodi oko
1,3 miliona preloma povezanih sa osteo-
porozom. Vie od polovine ena koje su
izale iz menopauze imae u toku svog iv-
ota neki prelom nastao zbog osteoporoze.
Ovi prelomi mogu umanjiti kvalitet ivota i
pripremiti teren za preranu smrt kao
posledicu neke komplikacije poput upale
plua. Mediji prvenstveno istiu kalcijum
kao oruje u borbi protiv stanjivanja kosti-
ju, meutim, ovaj mineral je suvie pojed-
nostavljen, imajui u vidu da zemlje sa
najveom potronjom kalcijuma takoe
imaju i najvei broj obolelih od osteo-
poroze na svetu.34 Potpunije informacije o
ulozi ishrane i stila ivota na borbu sa
ovom boleu nai ete u mojoj knjizi
Zakoni zdravlja i izleenja.
Moda se pitate: Kakve veze ima
depresija sa osteoporozom? Istraivanja
pokazuju da su one usko povezane. U jed-
nom istraivanju, 24 depresivne ene
uporeene su sa 24 mentalno zdrave
ene. Prosena starost 41 godina.
Prosena gustina kotanog minerala kod
depresivnih ena bila je za 6% manja u
kimi i za 10 do 14% manja u kuku. Autori
ovog istraivanja su zapazili da je doiv-
22
otni rizik od preloma vezanog za depresiju
nepobitan.35 Ova zapaanja potvrdilo je
jo jedno istraivanje koje je obuhvatilo i
mukarce i ene, a bavilo se uporeiva-
njem onih koji pate od teke depresije sa
mentalno zdravim osobama. Ovo istraiva-
nje je pokazalo da je kod depresivnih paci-
jenata dolo do znaajnog gubitka kotane
mase u toku dvogodinjeg perioda. Stepen
gubitka kotane mase bio je vei kod dep-
resivnih mukaraca nego kod depresivnih
ena. Iako ovo novo istraivanje pokazuje
prilino iznenaujuu vezu izmeu dva na
prvi pogled nevezana sistema u naem te-
lu mozga i kostiju ini se da je Solo-
munu jo pre vie od 2.500 godina bila
otkrivena ova vezu. Tri od velikog broja
njegovih izreka navedene su u tabeli 5.37
Tabela 5. Izreke o mozgu i kostima
Vid oinji veseli srce, dobar glas goji kosti.
Prie Solomunove 15,30
Ljubazne su rei sae meda, slast dui i
zdravlje kostima.
Prie Solomunove 16,24
Srce veselo pomae kao lek, a duh
alostan sui kosti.
Prie Solomunove 17,22
(Biblija, Stari zavet)
Hipertenzija
etvrta telesna funkcija u tabeli 4 na
koju utie depresija jeste krvni pritisak. Od
hipertenzije (visokog krvnog pritiska) pati
svaki esti Amerikanac. Ona, vie od svega
ostalog, doprinosi stvaranju naslaga i
zaepljenju glavnih arterija u naem orga-
nizmu. Iako postoje mnogi drugi uzroci
visokog krvnog pritiska, depresija i stres se
najvie istiu meu njima. Mnogi depre-
sivni pacijenti su stalno zabrinuti, a ta kon-
stantna zabrinutost (anksioznost) je men-
talni poremeaj povezan sa depresijom.
Kombinacija depresije i zabrinutosti u
velikoj meri poveava rizik od hipertenzije,
kao to je prikazano u tabeli 6.38
U ovom istraivanju koje je obuhvatilo
vie od 3.000 ljudi, starosti od 25 do 64
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 6. Depresija moe da povisi
va krvni pritisak
Rizik od dobijanja hipertenzije kod 3,310
depresivnih i stalno zabrinutih osoba:
Grupa Povean rizik od hipertenzije
Mukarci 50%
ene (bela rasa) 70%
ene (crna rasa) 200%
godine, bilo bi razumno oekivati razliite
zdravstvene probleme, ukljuujui tu i stil
ivota i faktore rizika. Otkrio sam da, ako
elim da na pravilan nain leim nekog
pacijenta od visokog krvnog pritiska,
moram najpre da odredim uzrok njihove
depresije i zabrinutosti pa tek onda da
pokuam da im ponudim trajno reenje za
njihov problem.
eer u krvi
Dalekosene posledice depresije mogu
se videti i u borbi sa dijabetesom kod
insulin zavisnih pacijenata. Istraivanja
pokazuju da je eer u krvi tee kon-
trolisati kada je pacijent koji boluje od
dijabetesa pored toga i depresivan, zabri-
nut ili se nalazi pod jakim stresom.39 Na
primer, odreene terapije oputanja koje
se prepisuju za svakodnevno praktikovanje
u kui mogu da pomognu u sniavanju
nivoa eera u krvi kod pacijenta koji nije
depresivan. Meutim, terapija relaksacije
ne utie na nivo eera u krvi dijabetiara
koji pati od depresije ili se nalazi pod stre-
som. Depresija onemoguava delovanje
ove terapije. Kao i u prethodno pomenu-
tom istraivanju, ovo istraivanje potvru-
je da je najbolji pristup pronai i leiti
uzrok depresije.
Astma
Astma je na estom mestu na listi
bolesti koje se pogoravaju pod uticajem
depresije. Depresivnije odrasle osobe i one
koje su pod veim stresom imaju dva puta
veu ansu da obole od astme.40 U stvari,
ini se da depresija i zabrinutost u
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
najveoj meri doprinose pojavi astme,
naroito kod nepuaa. Adekvatna kontro-
la stresa i leenje depresije mogu ne samo
da spree nastanak astme, ve i da potpo-
mognu kontrolisanje pogoranja kod onih
koji ve imaju ovu bolest.
Glavobolja
Dva do tri procenta Amerikanaca ima
hroninu glavobolju praenu napetou
koja izaziva bol u obe strane glave i vratu,
koji moe da traje od pola sata do nekoliko
sedmica. Jedno istraivanje pokazuje da je
skoro polovina onih koji se ale na
hroninu glavobolju i napetost depresivna
i stalno zabrinuta. Mnogi pacijenti koji
imaju glavobolje ne pokazuju vidljive
znake depresije i zabrinutosti i lekar ih uoi
tek nakon razgovora i procene, kako kae
vodei pisac dr. Lipik (G. Lipchik) sa uni-
verziteta Ohajo (Ohio University).41
Mnoge od pacijenata obuhvaenih
istraivanjem koje je sproveo dr. Lipik
glavobolja je muila toliko dugo vremena
da nisu mogli da se sete koji simptom im
se prvi javio - glavobolja ili depresija.
Stoga oni koji su sprovodili ovo istraivanje
nisu mogli da odrede da li su se psiholoki
problemi javili pre nego to su poele gla-
vobolje ili su nastali kao posledica glavo-
bolja. Ja sam u svojoj lekarskoj praksi
otkrio da odgovarajui reim leenja esto
doprinosi otpunom prestanku glavobolja.
Upravo to sam rekao Edu Harisu, naem
pacijentu sa poetka ovog poglavlja.
Fizika onesposobljenost
Oko 20% starijih osoba pokazuje neke
znake depresije. Ako inae zdrave osobe
starije od 70 godina pokazuju makar samo
jedan simptom depresije, postoji vea
verovatnoa da e u naredne etiri godine
postati onesposobljene.42,43 to je vei
broj simptoma (lista simptoma se nalazi u
1. poglavlju), vei je i rizik. Istraivanja
pokazuju da je prevencija i leenje simp-
toma depresije moda jedan od najefikas-
nijih naina intervencije, iji je cilj sma-
njenje fizikog propadanja i produavanje
23
vremenskog perioda tokom kojeg stariji
ljudi nee biti onesposobljeni.44 Dakle,
leenje ak i blaeg oblika depresije kod
starijih osoba moe spreiti njihovo
propadanje, tako to e se prekinuti kru-
na iterakcija izmeu progresivne spirale
depresije i fizikog propadanja. To da li je
starijoj osobi potrebna kuna nega moda
je vie vezano za mentalno nego za fiziko
zdravlje. Rizici od onesposobljenosti sa
kojima se suoavaju starije osobe
prikazani su u tabeli 7.
Tabela 7. Depresija meu starijim
osobama
- Dovoljan je samo jedan simptom depresi-
je da bi se rizik od onesposobljenosti pove-
ao.
- to je vie simptoma, vei je i rizik.
- Leenjem simptoma rizik se smanjuje.
- Leenjem ak i blagog oblika depresije taj
rizik se moe smanjiti.
Napadi
Kao to je svima poznato, jo uvek
nismo otkrili sve naine na koje depresija
moe da utie na fiziko zdravlje. Osim
toga, neke od bolesti koje smo naveli kao
posledicu depresije mogu biti indirektna
posledica neeg drugog. Na primer, kao
to je ranije reeno, preterana koliina
kortizola, kojeg lue adrenalne lezde kao
odgovor na depresiju, moe da izazove
osteoporozu i visok krvni pritisak. Meu-
tim, jedna stvar je jasna depresija je
usko povezana sa mnotvom fizikih
bolesti i simptoma.
Potrebno je jo detaljnije istraivati ove
mnogobrojne ostale veze. Na primer, stari-
ji odrasli ljudi koji su depresivni imaju est
puta vee anse da dobiju epileptine
napade od njihovih srenijih vrnjaka.45
Ovo otkrie ukazuje na to da, bar u nekim
sluajevima, neki trei faktor moe da
bude osnovni uzrok i depresije i epilep-
tinih napada.
24
Neplodnost i polni hormoni
Preostaje nam da navedemo jo samo
dve stvari vezane za uticaj depresije na
telesne funkcije neplodnost i polni hor-
moni. Jo jedna povezanost koja ukazuje
na potrebu detaljnijeg istraivanja pokazu-
je da su ene koje ne mogu da raaju
esto depresivne. Prema nekim istraiva-
njima, one mogu biti isto tako depresivne
kao i oni koji boluju od raka, side ili sra-
nog obolenja. Neki od ovih sluajeva mogu
biti direktno povezani sa depresijom.
Jedno istraivanje je obuhvatilo 174
neplodne ene. Neke su bile depresivne, a
neke ne. Sve su pohaale desetosedmini
kurs za savladavanje stresa da bi se vide-
lo da li e to izleiti neplodnost. Oko 60%
depresivnih ena je dobilo bebu nakon
ovog kursa, dok je samo 24% onih koje
nisu bile depresivne dobilo bebu po
zavretku tog istog kursa.46 Zakljueno je
da je: (1) depresija bila uzrok neplodnosti
kod mnogih od ovih ena i da e (2) lee-
nje depresije reiti ovaj problem u mnogim
sluajevima.
Prema jednom drugom istraivanju,
depresija poveava rizik od steriliteta i kod
mukaraca.47 Kod mukaraca koji su imali
tako teku depresiju da su morali biti hos-
pitalizvoani, nivo testosterona je bio mno-
go nii u toku dana i noi. Povien nivo
kortizola u krvi, koji je povezan sa depre-
sijom, mogao bi predstavljati objanjenje
za to.
Depresija utie na ponaanje
Videli smo da depresija moe da na
razliite naine utie na ovekove telesne
funkcije. Ona moe loe uticati i na nae
ponaanje, kao to je delimino prikazano
u tabeli 8. Hajde da ispitamo tih pet obli-
ka ponaanja.
Ometa uenje i izglede za
zaposlenje
Kod mladih ljudi, depresija moe da na-
nese ozbiljnu, pa ak i nenadoknadivu
tetu, kao to je prikazano u tabeli 9.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 8. Oblici ponaanja pod
uticajem depresije
- Ometa uenje i izglede za zaposlenje
- Poveava anse da ete imati prob-
lematinu decu
- Ovisnost o nikotinu
- Alkoholizam
- Samoubistvo
Tabela 9. Depresija kod mladih
Kod mladih ljudi, depresija moe da izazove
ozbiljne posledice
- Umanjuje sposobnost uenja
- Ometa obavljanje posla
- Umanjuje tenju za sticanjem vieg obra-
zovanja
- Ima tendenciju da stvori drutvenu izo-
laciju
Studentima nezavisno od uzrasta
koji pate od depresije veoma je teko da
pravilno funkcioniu u koli i drutvenom
okruenju. Stariji studenti i odrasli ljudi
koji pate od depresije, koja bi se mogla
svrstati u onu izmeu srednjeg i jaeg
intenziteta, obino izostaju iz kole, odnos-
no sa posla. Depresija moe da sprei stu-
dente da uspeno zavre kolovanje i da
im otea da pronau i zadre posao u sve-
tu odraslih. Ako se ipak zaposle, obino taj
posao ne obavljaju kako treba. Konano,
izostajanje sa posla i neadekvatno obav-
ljanje istog pogubno utie na njihovo tre-
nutno zaposlenje i izglede za neki budui
posao.
Na alost, depresija se danas mnogo
ee javlja meu mladim ljudima u na-
em drutvu. to je osoba mlaa u trenut-
ku kada zapadne u depresiju, to je vea
verovatnoa da e ova bolest umanjiti nje-
nu sposobnost uenja i na kraju krajeva
izglede za zaposlenje. U jednom istraiva-
nju koje je obuhvatilo 500 depresivnih 30-
ogodinjaka, 43% je bilo u depresiji pre
svoje 22. godine ivota ili u ranoj mladosti.
Kod mukaraca i ena koji su patili od
depresije u ranoj mladosti postojala je
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
vea verovatnoa da e ostati neoenjeni,
odnosno neudate i manja verovatnoa da
e zavriti fakultet. Kod ena koje su patile
od depresije u ranoj mladosti postojala je
dva puta vea verovatnoa da e ostati
bez fakultetske diplome nego kod onih
ena koje su patile od depresije u kasni-
jem dobu. Ne samo da je ovo verovatno
ograniilo izbor posla, ve je umanjilo i
godinji prihod u periodu do 30. godine
ivota. Oigledno je da je, kada se depre-
sija javi u ranijim godinama, ak mnogo
vanije pronai uzrok i adekvatno ga leiti.
Problematina deca
Depresivne majke imaju vee anse da
imaju problematinu decu, kao to je
opisano u tabeli 10.
Tabela 10. Deca depresivnih majki
obino imaju:
- Slabu vetinu govora
- Drske stavove
- Vie problema u ponaanju
U jednom istraivanju na Univerzitetu u
Severnoj Karolini koje je obuhvatilo 1.215
majki i njihove dece,48 55% majki nikada
nije patilo od depresije, 38% su ponekad
bile depresivne, a 8% je patilo od klinikog
oblika teke depresije. Trogodinja deca
kliniki depresivnih majki nisu htela mnogo
da sarauju i ispoljavala su vie problema
u ponaanju od dece majki iz druge dve
grupe.
Ova deca su imala i loije rezultate na
testu kojim se ocenjivao jezik izraavanja i
verbalno razumevanje. Deca onih majki
koje nikada nisu patile od depresije imala
su najbolje rezultate, dok su rezultati dece
ije su majke bile ponekad depresivne, ali
nisu patile od tekog oblika depresije bili
negde izmeu druge dve grupe.
Na sreu, depresija kod majke nije bio
jedini faktor koji odreuje rezultat kod
deteta. Deca oseajnih mama koje potu-
ju svoju decu, podravaju ono to ona
rade i koje se ne meaju bez potrebe,
25
bolje su prola na testu inteligencije i je-
zikih sposobnosti i vie su pomagala svo-
jim mamama u sklanjanju igraaka.
Negativan uticaj klinike depresije bio je,
ini se, donekle oslabljen kada je depre-
sivna majka usto i oseajna.
Glavni autor ovog istraivanja upozora-
va: Jedna stvar na koju ono to smo
otkrili ukazuje jeste da bi bilo dobro da se
oni koji pokuavaju da pomognu depre-
sivnim majkama sa malom decom, osim
na samu depresiju, usredsrede i na neke
druge faktore. Nedostatak majinske ose-
ajnosti i lo odnos izmeu majke i deteta
vre negativan uticaj, naroito u porodica-
ma u kojima depresivna majka ne osea
podrku drutvenog okruenja i pod stal-
nim je stresom zbog finansijskih poteko-
a.
Ovisnost o nikotinu
Jedna od moguih posledica depresije
je ovisnost o nikotinu. Ljudi kod kojih je
dijagnostikovan tei oblik depresije imaju
tri puta vee anse da postanu puai.49
To (da depresivna osoba pone da pui) se
obino deava u periodu adolescencije.
Ipak, imamo dobru vest. Kada depresivni
puai ree da odbace ovu tetnu naviku,
nisu nita manje uspeni u tome od svojih
vrnjaka koji ne pate od depresije.50 O
tome kako uspeno proi kroz taj teak
proces odvikavanja od puenja moete
proitati u 16. poglavlju knjige Zakoni
zdravlja i izleenja.51
Ovisnost o alkoholu
Mnogi ljudi koji su u nekom periodu
svog ivota mnogo puili ili pili moraju da
izbegavaju sredinu koja podrava konzu-
miranje alkohola i cigareta. Veoma je
vano da shvate da kada se odbaci bilo
koja tetna navika koja izaziva zavisnost,
uvek postoji mogunost da joj se ovek
ponovo vrati. Da ne bi dolo do toga, bivi
alkoholiar ne bi smeo sebi dozvoliti da
popije u drutvu ak ni samo jedno pie,
ve se mora potpuno uzdravati od alko-
hola.
26
Depresija moe da oduzme oveku
moralnu snagu koja mu je potrebna da bi
pobedio bilo kakvu vrstu zavisnosti. Jedno
istraivanje obavljeno na ljudima koji su
leali u bolnici zbog ovisnosti o alkoholu
pokazalo je da su se nakon leenja depre-
sivni pacijenti tri puta bre vraali staroj
looj navici od onih koji nisu patili od
tekog oblika depresije.52 Ipak, neki paci-
jenti nisu ponovo poeli da piju. Ova inje-
nica ohrabruje i ne prua mnogo mogu-
nosti za izgovor onima koji se bore protiv
zavisnosti.
Lekovi protiv depresije nisu pomogli.
Depresivni pacijenti koji su uzimali lekove
protiv depresije vraali su se svojim loim
navikama gotovo u isto vreme kada i
depresivni pacijenti koji nisu pili lekove.
Ova injenica ponovo istie potrebu da
lekari u svom pristupu ovoj bolesti odu
dalje od pukog prepisivanja lekova i
pokuaju da pronau i lee uzrok depresi-
je.
Samoubistvo: Bliski roak depresije
Samoubistvo je odgovorno za 31.000
smrtnih sluajeva godinje i predstavlja
osmi po redu uzrok smrti u SAD.53 Svake
godine, pokuaj samoubistva dovede u
prostorije hitne pomoi te zemlje 500.000
ljudi.54 U SAD, vie smrtnih sluajeva ve-
zanih za vatreno oruje nastaje kao rezul-
tat samoubistva nego ubistva (50% vie
ljudi izvri samoubistvo nego to ih neko
drugi ubije).55 Kupovina vatrenog oruja
moe poveati rizik od samoubistva.56
Trenutno stanje po pitanju samoubistva u
SAD ukratko je prikazano u tabeli 11.
Tabela 11. Trenutno stanje po pitanju
samoubistva u SAD
- Pola miliona ljudi godinje pokua da izvri
samoubistvo.
- Manje od 10% njih uspe u tome.
- Oni koji pate od teke depresije predstav-
ljaju najriziniju grupu.
- Adolescenti i starije osobe su rizina
grupa.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Danas je samoubistvo etvrti po redu
uzrok smrti meu onima izmeu 10 i 15
godina, a trei po redu uzrok smrti meu
mladima izmeu 15 i 25 godina.57 Broj
mladih od 10 do 20 godina koji poine
samoubistvo dramatino se poveao u
poslednjih 50 godina.58,59 Iako se ovakve
nesree deavaju u svim starosnim grupa-
ma, depresivni adolescenti i stariji ljudi
izvre samoubistvo mnogo ee nego sve
ostale starosne grupe. Ovo nije problem
samo na Zapadu. Broj samoubistva je u
nekim zemljama u razvoju poput ri Lanke
naroito samoubistvo trovanjem pet
puta vei nego na Zapadu.60
Istraivanja pokazuju da filmovi, odre-
ene vrste muzike i vesti na televiziji esto
izazivaju depresiju i podstiu elju za sa-
moubistvom. Bolesti depresije (ukljuujui
i oblik teke depresije) predstavljaju glavni
uzrok samoubistva i prisutne su u oko
35% svih sluajeva samoubistva.61 Dalje,
to je depresija tea, vei je i rizik od
samoubistva.
U sluajevima depresije koja je dovolj-
no ozbiljna da se pacijent smesti u bolnicu,
ak 15% e na kraju uspeti da izvri
samoubistvo.62 Rizik od samoubistva se
poveava kada se depresija ne lei na
odgovarajui nain. U istraivanju koje se
bavilo ljudima koji su patili od tekog obli-
ka depresije, a koji su izvrili samoubistvo
u toku jedne kalendarske godine u Finskoj,
45% se leilo na psihijatriji u vreme kada
se ta nesrea dogodila. Oigledno je da
veina ovih pacijenata nije bila adekvatno
leena od depresije. Vie od polovine
samoubistava poinile su depresivne
osobe koje se uopte nisu leile. Ovo
zapaanje istie neophodnost pravilnog i
pravovremenog leenja depresivnih osoba.
Istraivanja pokazuju da postoji mnogo
faktora koji utiu na poveanje rizika od
samoubistva. Njih etrnaest prikazano je u
tabeli 12.63,64,65,66,67,68,69
Prouavajui ovu listu, primetiete da
se neki od ovih faktora rizika ne mogu
promeniti, kao to su pol, sluajevi samo-
ubistva u porodici i neki gubitak koji je iza-
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
Tabela 12. 14 faktora rizika od
samoubistva
- Muki pol
- Razliite mentalne bolesti
- Zloupotreba alkohola i droga
- Prethodni pokuaji samoubistva
- Sliajevi samoubistva u porodici
- Odbijanje da se potrai pomo
- Stresni dogaaj u ivotu
- Ozbiljna fizika bolest
- Godinjica gubitka neke drage osobe
- Povlaenje
- Homoseksualnost
- Hevi metal muzika
- Anomalije u fizikom izgledu
- Pristup smrtonosnim sredstvima, kao to
je oruje
zvao stres. Na sreu, neki se mogu prome-
niti, kao to su nespremnost da se trai
pomo, izbor muzike, upotreba alkohola ili
droge i poremeaj po pitanju spoljnog
izgleda. Pravilno tretiranje ovih faktora
predstavlja osnovu leenja i ozdravljenja.
Ispitajmo neke od ovih faktora rizika.
Pol
Mukarci imaju etiri puta vee anse
da izvre samoubistvo. ene imaju etiri
puta vee anse da budu depresivne i
etiri puta vee anse da pokuaju
samoubistvo,70 to znai da mukarci koji
pokuaju da oduzmu sebi ivot imaju 16
puta vee anse da u tome uspeju.71
Razliite mentalne bolesti
Panini poremeaj (epizode ozbiljnih
simptoma stresa kao to su bol u grudima,
ubrzano lupanje srca, crvenilo lica i snaan
oseaj zabrinutosti bez vidljivog razloga)
poveava rizik od samoubistva, naroito
ako je osoba usto i depresivna.72 Osim
toga, depresija u kombinaciji sa bilo kojom
drugom mentalnom boleu poput izofre-
nije moe da postane smtronosna kombi-
nacija.
Osoba koja pati od bipolarnog pore-
meaja je ona koja ima naizmenine peri-
ode euforije i depresije. Takva osoba je
27
podlonija samoubistvu nego osoba koja
ne pati ni od kakve mentalne bolesti. Ova
bolest je objanjena u Dodatku V.
Zloupotreba alkohola ili droge
Upotreba alkohola ili droge mogu da
dovedu do samoubistva ak i kada osoba
nije depresivna. Prema miljenju Ronalda
Keslera (Ronald Kessler), profesora zdrav-
stvene zatite na Medicinskom fakultetu
na Harvardu (Harvard Medical School) u
Bostonu: Ne morate biti alkoholiar; do-
voljno je to to za vas ne postoji zabrana
(upotrebom alkohola ili droge izgubili ste
normalne konice) u datom trenutku a to
je loa vest. Dok se privremena nemo-
gunost pravilnog rasuivanja izazvana
upotrebom alkohola ili droga esto smatra
sekundarnim uzrokom smrti, dr. Kesler je
otkrio da kada je osoba depresivna,
upotreba alkohola ili droga esto direktno
dovodi do pokuaja samoubistva.73
Neki tuni i zabrinuti ljudi piju alkohol ili
uzimaju droge da bi uguili svoj emo-
cionalni bol. Ono to mnoge od ovih osoba
ne shvataju je da ove droge na kraju
pogoraju njihovo raspoloenje i navode ih
da ee razmiljaju o samoubistvu. Ve
godinama psihoterapeuti shvataju da
upotreba alkohola ili droga poveava rizik
od samoubistva. Kod 30% rtava samo-
ubistva pronaen je alkohol u krvi.74 Svake
godine, mnogi zdravi ljudi umru tako to
izvre samoubistvo ljudi koji uopte nisu
patili od depresije ili neke mentalne
bolesti. esto je jedini faktor rizika kod
ovih ljudi konzumiranje alkohola.
Nova istraivanja potvruju da uzima-
nje supstanci koje menjaju stanje uma nije
povezan sa planiranjem samoubistva, to
se slae sa tradicionalnom pretpostavkom.
Meutim, on je tesno povezan sa suicid-
nim mislima i neplaniranim pokuajima.75
Ove misli i pokuaji mogu biti posledica
konzumiranja samo malih koliina alko-
hola. Dakle, preporuujem potpuno uzdr-
avanje od alkohola kako onima koji su
zdravi tako i onima koji pate od neke men-
talne bolesti kao to je depresija.
28
Mediji konstantno podstiu umereno
konzumiraje alkohola. Naii ete na toliko
izvetaja i istraivanja koja pokazuju da
alkohol u manjim koliinama smanjuje rizik
od sranog udara, no udno je to da kada
se objave istraivanja poput ovoga koje je
obavio dr. Kesler, mediji ute kao zaliveni.
Oni ne objavljuju da umereno konzumira-
nje alkohola ne samo to poveava rizik od
smrti samoubistvom, ve i ubistvom, nes-
renim sluajem, izazvanu rakom, hepatiti-
som C i gomilom drugih uzroka. Rizik od
samoubistva kod onih koji umereno konzu-
miraju alkohol objanjen je u tabeli 13.
Tabela 13. Osobe koje umereno
konzumiraju alkohol imaju povean
rizik od samoubistva
Posledice umerenog konzumiranja alkohola:
- ea pojava suicidnih misli i neplaniranih
pokuaja
- Privremeno remeti mo rasuivanja
- Moe direktno dovesti do pokuaja
samoubistva
- Alkohol je pronaen u krvi mnogih rtava
samoubistva
Kako mediji mogu da ute o ovim oi-
glednim tetnim posledicama, dok pokua-
vaju da ubede ljude u korisnost potencijal-
no smrtonosne supstance za koju postoje
vrsti dokazi da predstavlja trei po redu
uzrok smrti u Americi?76 Da nije po sredi
novac koji se dobija od reklama? Detaljnije
o opasnostima umerenog konzumiranja
alkohola moete itati u knjizi Zakoni
zdravlja i izleenja.77
Ovaj vaan podatak o alkoholu i samo-
ubistvu naglaava znaaj zakonodavne po-
litike. Mnoge drave su mudro postupile
pomerivi starosnu granicu za legalno
konzumiranje alkohola sa 18 na 21 godinu,
ali neke grupe zahtevaju od savezne vlade
da trai ponitenje ove odluke. Istraivanja
pokazuju da bi, ako bi se ta odluka poniti-
la, godinje bilo oko 125 samoubistava
vie meu mladima starim izmeu 18 i 20
godina, koji ne bi ni pokuali da oduzmu
sebi ivot da im nije dozvoljeno da konzu-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
miraju alkohol.78 Osim to alkohol odnosi
mnoge ivote putem samoubistva, on to
ini i putem ubistva i nesrenih sluaja u
ovoj istoj starosnoj grupi.
Moda se pitate: Ako alkohol nije
dobar za jednog 20-ogodinjaka, zato je
dobar za nekog ko ima 21 ili 40 ili ak 70
godina? Smatram da je vano pouavati
svaku generaciju da objektivno ispita
prednosti uzdravanja od alkohola. To
znanje moe u mnogome doprineti sma-
njenju bede, bolesti i smrti irom sveta.
Alkohol nije jedina supstanca koja
menja stanje uma, a koja poveava rizik
od samoubistva. U 6. poglavlju spominje-
mo da lekovi antidepresivi poput SSRI
(select serotonin reuptake inhibitors, to je
grupa antidepresivnih lekova ije se dej-
stvo sastoji na inhibiciji ponovnog preuzi-
manja serotonina, prim.red.) pa ak i bilj-
ka Kava-Kava poveavaju mogunost
samoubistva, no nedavno obavljena
istraivanja pokazuju da i neki stimulativne
droge isto toliko poveavaju rizik od
samoubistva.79 U 9. poglavlju emo istrai-
vati ovu vezu u sluaju frontalnog renja
mozga. Svima treba preporuiti uzdrava-
nje od supstanci koje menjaju stanje uma,
a naroito onima kod kojih su prisutni jo
neki faktori rizika kada su u pitanju depre-
sija i samoubistvo.
Odbijanje da se potrai pomo
Suicidne (samoubilake) misli su neto
krajnje lino i veini ljudi je neprijatno da
priaju o tome. Kao lekar, ja prvo uspos-
tavim odnos sa depresivnim pacijentom pa
ga tek onda uptam da li mu se javljaju sui-
cidne misli. Ovoj temi prilazim smireno, sa
saoseanjem i bez kritike. Depresivni paci-
jenti esto izbegavaju da priaju o samo-
ubistvu, no postaviti im pitanje o samo-
ubistvu ne znai staviti im tu ideju u glavu.
Naprotiv, zapazio sam da pacijenti koji
aktivno razmiljaju o samoubistvu esto
osete olakanje kada mogu da razgovara-
ju sa nekim o ovim neiskazanim mislima.
Pravilan pristup ozbiljnosti ovih misli
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
omoguava depresivnoj osobi da upravlja
njima.
Ja prvo utvrdim da li ove pacijente za-
nima budunost. Beznadenost je onaj
element depresije koji se najee vezuje
za suicidno ponaanje.80 Ja ne pokuavam
da odvratim ove pacijente od njihovih sui-
cidnih misli, ve ih razuveravam i nudim im
nadu. Ova ponuda se zasniva na mogu-
nosti da pronau i lee osnovni uzrok sui-
cidnih misli i na efikasnosti prilagoenih
programa leenja. Nakon razgovora sa
pacijentom, ako sam uveren da postoji
veliki rizik od samoubistva, ja interveniem
idui ak dotle da, ako je potrebno,
smestim pacijenta u bolnicu protiv njegove
volje. esto je potrebno odmah reagovati
kako bi se spreila smrt depresivne i sui-
cidne osobe.
Mnoge suicidne osobe nee svojevoljno
potraiti pomo, ve e neko drugi morati
da intervenie u njihovo ime. Njihovi
razlozi mogu biti razni i kreu se od bez-
naa do straha. Neki mogu da pou od
pogrene pretpostavke da se njihovo sta-
nje ne moe leiti ili se moda plae da e biseksualci ili homoseksualci) postoji pet
im ljudi staviti etiketu na kojoj pie men-
talno bolestan ili suicidan. Drugi se moda
plae finansijskog kraha zbog trokova
leenja. Neki drugi se, pak, nalaze u nekoj
vrsti drutvene izolacije, bez prisnih pri-
jatelja ili lanova porodice koji bi prepoz-
nali promene u njihovom mentalnom sta-
nju. Izolacija poveava rizik od samoubis-
tva kod onih ljudi koji ive sami, koji nisu
u braku ili se esto sele.81 Najvanije je da
depresivne i suicidne osobe dobiju pomo
koja im je potrebna. Njihovi prijatelji i
lanovi porodice moraju sa ljubavlju i
nenou insistirati da se ta pomo nae sluale hevi metal muziku razmiljalo o
kako bi se spasao ivot.
Stresni dogaaj u ivotu
Samoubistva se deavaju meu svim
starosnim grupama. Svaka faza ivota nosi
sa sobom svoje oblike stresa i gubitka.
Mladi ljudi doivljavaju stres zbog bolesti,
gubitka posla ili gubitka prijatelja. Stariji
esto doive viestruke gubitke i naroito
29
su osetljivi na samoubistvo. Stopa samo-
ubistva meu mukarcima bele rase stari-
jih od 84 godine est puta je vea od stope
samoubistva za celokupnu populaciju
uopte.82 Starost i bolest se esto udrue
sa depresijom, podstiui tako suicidne
misli. Osobe kojima je dijagnostikovan rak,
koje su preivele infarkt83 ili one koje su
onesposobljene zbog neke bolesti suoa-
vaju se sa veim rizikom od samoubis-
tva.84 Ovakve osobe esto oseaju da za
njih nema nade ili da su potpuno bezvred-
ne. Njih treba leiti ne samo od fizike
bolesti nego i od depresije. Duhovna sred-
stva su veoma znaajna za takve osobe.
Naroito je vano da oni koji su pretrpeli
neki gubitak ili su imali neku drugu stres-
nu situaciju u ivotu proitaju 7. poglavlje,
Stres i zabrinutost.
Homoseksualnost
Homoseksualnost je faktor koji je
prisutan u mnogim pokuajima samoubis-
tva. Kod odraslih mukaraca koji su bili u
vezi sa osobom istog pola (bilo da su
puta vea verovatnoa da e pokuati da
izvre samoubistvo nego kod mukaraca
heteroseksualaca.85 Srednjokolci koji su
homoseksualci, biseksualci ili koji nisu
sigurni kako su orjentisani imaju tri puta
vee anse da pokuaju da izvre
samoubistvo od svojih vrnjaka hetersek-
sualaca.86
Muzika
Jedno istraivanje koje je obuhvatilo
121 srednjokolca sa srednjeg zapada
pokazalo je da je 75% devojica koje su
samoubistvu u poreenju sa 35% onih ko-
je su sluale neku drugu vrstu muzike.
Skoro 50% deaka koji su sluali hevi
metal muziku razmiljalo je o samoubistvu
u poreenju sa 15% onih koji su sluali
muziku u kojoj nema elemenata hevi
metal muzike.87
Nasuprot tome, pokazalo se da ozbiljna
muzika poboljava raspoloenje, i iz sub-
30
jektivnog i iz objektivnog ugla. Ovu temu
istraujem u 5. poglavlju koje govori o
tome kako stil ivota moe da pomogne u
leenju depresije.
Spoljanji izgled
Mi smo deo drutva koje ceni privlano
lice i telo, a ismeva ono to smatra
neprivlanim. Ovakav stav moe da objas-
ni zato su ene sa prekomernom
telesnom teinom i mukarci sa nedo-
voljnom telesnom teinom skloniji depresi-
ji i suicidnim mislima. Ljudi koji se oseaju
depresivno esto su impulsivni i jedu pre-
velike koliine kalorine hrane u nadi da e
se oseati bolje.88
Jedno obimno istraivanje koje je
obuhvatilo vie od 40.000 odraslih stanov-
nika SAD otkrilo je da gojazne ene imaju
za 26% vee anse da razmiljaju o
samoubistvu i da kod njih postoji za 55%
vea verovatnoa da su u protekloj godini
pokuale da izvre samoubistvo nego to
je to sluaj sa enama normalne telesne
teine.89 Kod mukaraca imamo obrnutu
situaciju. Mravi mukarci imaju za 80%
vee anse da razmiljaju o samoubistvu
nego oni normalne telesne teine. Kod njih
je, takoe, postojala za 77% vea verovat-
noa da su ve pokuali da izvre samo-
ubistvo.
Autor ovog istraivanja, dr. Majls Fejt
(Myles Faith), izjavio je da postoje mnoge
predrasude usmerene protiv gojaznih ljudi,
naroito ena, tako da po mom miljenju
gojaznost (za ene) predstavlja veliki rizik
kada je u pitanju depresij. S druge strane,
on kae da zapadna kultura vie ceni izra-
zito muevne, miiave mukarce od onih
sitnije telesne grae, te da, po njegovom
miljenju, neki mravi mukarci mogu
smatrati sebe goljavim ili slabiima, to mogao da primenim taj program koji sam
moe umanjiti njihovo samopotovanje i
poveati rizik od depresije.
Kada osoba nije zadovoljna svojim fi-
zikim izgledom i te svoje nedostatke sma-
tra fizikim anomalijama, moemo govoriti
o dismorfinom obolenju. Ovaj problem
postaje sve uestaliji i poinje da mu se
IZLAZ IZ DEPRESIJE
pridaje sve vie panje. Iako moe biti
zabrinjavaju i kod odraslih osoba, poseb-
no je poguban za tinejdere i adolescente.
U nekim ozbiljnijim sluajevima, ovaj prob-
lem moe prerasti u anksiozni ili stresni
poremeaj, a to je ve mentalno obolenje.
Ovako nezdrava i preterana opsednu-
tost zapravo nepostojeim ili, pak, neznat-
nim fizikim nedostacima, kod tinejdera
dovodi do depresije, izolacije pa ak i
samoubistva.90 Osobe koje pate od ovog
poremeaja gotovo neprestano razmiljaju
o svom izgledu i stalno se gledaju u
ogledalo. Tako se poveava rizik od pore-
meaja u ishrani, kao to su anoreksija
(odbojnost prema hrani) ili bulimija (osoba
jede, pa posle samu sebe tera na povra-
anje). Pokazalo se da ovi poremeaji po-
veavaju rizik od samoubistva.91
Zakljuak
Posle ovakvih informacija, svima bi tre-
balo da bude jasno da e pronalaenje i
pravilno leenje uzroka depresije otkloniti
ogroman teret tuge i bede i sauvati
mnoge ivote. Milioni ljudi koji sada pate
mogli bi ponovo da ive punim ivotom
uspenim i produktivnim, bez patnje i
bolesti. Meutim, oni prvo moraju da nau
pomo koja im je potrebna i zaponu
odgovarajui program leenja. Ima nade.
Naalost, nema svaka pria srean
zavretak. Da li ste se pitali ta se dogodi-
lo sa Edom Harisom o kome sam vam
priao na samom poetku ovog poglavlja?
Doao je samo na jo jedan razgovor.
Preporuio sam mu izuzetno uspean pro-
gram leenja, ali je njemu bilo neprijatno i
nije hteo da prihvati dijagnozu tekog obli-
ka depresije. Posle toga, Ed vie nikada
nije zakazao pregled kod mene da bih
mu preporuio.
Iz nekih drugih izvora sam saznao da
on jo uvek ima jake glavobolje koje zah-
tevaju sve vee doze narkotinih lekova.
Izgledi za Eda nisu ba dobri. On sada ivi
jednim bednim ivotom ovisnika o narko-
ticima, ne znajui tano kakve jo tete
SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE
njegova depresija moe da mu nanese. I
dalje ne eli da veruje da on, u stvari, pati
od tekog oblika depresije koja ukljuuje
oseaj neke praznine u ivotu i nie vred-
nosti samog oveka.
Ova pria nema srean kraj. Ed ne
moe da poveruje da bi preuzimanje line
odgovornosti i primena odgovarajueg
programa leenja otklonila ne samo nje-
31
gove mentalne simptome, ve i one fi-
zike. On bi, uz malo (uloenog) napora,
mogao da otkloni mnoge od simptoma koji
komplikuju njegov ivot: umor, tekoe sa
spavanjem i koncentracijom i glavobolje.
Nastavite da itate da biste saznali ta
Ed i toliko mnogo drugih ljudi treba da
uini kako bi se oslobodili depresije i
njenih tetnih posledica.
 3. poglavlje
ta izaziva depresiju?
Kada je prvi put dola u moju ordinaci-
ju, Tanja mi je rekla da je umorna od toga
da bude umorna. Prola je ovakav rutinski
pregled ve mnogo puta pre toga. Kada se
nije oseala dobro, obino je odlagala
odlazak kod lekara, nadajui se da e se
problemi reiti sami od sebe. No, kada je
na kraju neki simptom postao takav da je
morala da obrati panju na njega, nerado
je zakazala pregled kako bi pronala dok-
tora koji bi mogao odmah da je primi.
U poslednje dve godine, posetila je
mnoge doktore zbog ovih simptoma, ali je
zbog svog odlaganja bila primorana da pri-
hvati bilo koji hitan pregled za koji je pos-
tojao slobodan termin. U veini sluajeva,
pregled se nije razlikovao od prethodnih i
zavrio bi se tako to bi joj doktor prepisao
neki lek.
Rekla mi je da je suvie zauzeta da bi
unela sve te komplikovane promene u svoj
ivot, kao to su promena naina ishrane,
vie fizikih vebi i uzimanje odmora s vre-
mena na vreme. Lake je uzeti lek.
Kada dijagnostikuju depresiju, lekari
danas gotovo automatski prepiu pacijen-
tu neki lek. To je tipina praksa i moe da
pomogne u leenju depresije. Ona, tako-
e, moe da povea rizik od samoubistva,
ali ne mora nuno da bude i propusnica za
ivot bez depresije. Jednostavno reeno,
lekovi mogu da izlee simptome depresije,
ali ne uspevaju da izlee njen osnovni
uzrok.
Tokom prve posete, Tanju je oito
boleo stomak. Bila je povijena unapred i
obema rukama je obuhvatala svoj struk.
Budui da je bila novi pacijent, Tanja jo
uvek nije poznavala moj metod leenja.
Oigledno je oekivala da joj dam neto
protiv bolova pre nego da je uim kako da
dobije psihiki podstrek.
Medicinska kola naglaava koliko je
vano nikada ne dati nekome lek protiv
bolova u stomaku bez obzira koliko je taj
bol jak pre nego to se obave detaljna
ispitivanja. Zato? Lek moe da zamaskira
bol i u mnogome otea lekaru da odredi
uzrok. Postoji itav niz razliitih uzroka za
ovu uobiajenu bolest. Isto vai i za depre-
siju. Lekovi antidepresivi, poput lekova
protiv bolova, mogu ukloniti simptome, ali
oteavaju lekaru da odredi uzrok depresi-
je. Ako se uzrok bola u stomaku ili depre-
sije ne otkriju, bol u stomaku esto nee
prestajati, ve e se ponovo javiti ili posta-
ti jo jai.
Osim toga, bol nije uvek vezan za ono
to se moe initi najoiglednijim uzrokom.
Stoga mi prvo postavljamo pitanja da
bismo shvatili o emu je re. Na kraju sam
otkrio da Tanjin bol nije direktno vezan za
deo tela koji je tako paljivo titila.
Po definiciji, teak oblik depresije
obuhvata kombinaciju simptoma, ali dijag-
nostikovanje simptoma ne odreuje uzrok
bolesti. Da bi se pronalo dugotrajno ree-
nje, neophodno je utvrditi uzroke depresi-
je i sistematino leiti svaki od njih. Na
alost, kao to je Tanja zapazila, taj proces
obino nije tako jednostavan kao prepisati
lek. Poput veine hroninih bolesti, depre-
sija je jedna sloena bolest i predstavlja
rezultat meusobnog delovanja vie
razliitih faktora. Najefikasnije metode
leenja na irokom frontu napadaju svaki
uzrok koji se moe odrediti.
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
Postoji osam glavnih faktora koji mogu
ili prouzrokovati depresiju ili u velikoj meri
tome doprineti. Ovi faktori su klasifikovani
u tabeli 1, koja nam daje okvir koji emo
koristiti u istraivanju komplikovanih
osobina depresije i njenog leenja.
Tabela 1. Faktori koji mogu uzrokovati
ili poveati rizik od dobijanja depresije
- Nepromenljivi faktori
- Faktori povezani sa ishranom
- Socijalni faktori
- Drugi faktori vezani za nain ivota
- Medicinski uslovi
- Neizbalansirana elektrina aktivnost
mozga
- Neuobiajevi uzroci depresije
- Nedokazani uzroci depresije
Nepromenljivi faktori rizika
Jasno je da postoje neki faktori rizika
koji se ne mogu promeniti. Kada ovek
postane svestan toga, plamen depresije se
ponekad moe ak jo vie razbuktati.
Uostalom, pomisliti da se stalni napadi
depresije uopte ne mogu izbei, moe biti
zaista obeshrabrujue.
Kada sam Tanji skrenuo panju na
njene nepromenljive faktore rizika, shvati-
la je da ih ja ne naglaavam da bih je
obeshrabrio. Naprotiv, ovaj podatak ju je
podstakao da se bori protiv bola i depresi-
je, usredsreujui se celim svojim biem
na faktore koje moe da promeni.
Tanjin sluaj ohrabruje niko nije
osuen na veitu depresiju. Usredsreu-
jui se na faktore koji se mogu promeniti,
esto ak i ona osoba sa najgorom kombi-
nacijom nepromenljivih faktora moe u
potpunosti otkloniti depresiju ili u velikoj
meri smanjiti njen intenzitet. Pogledajmo
paljivo faktore rizika navedene u tabeli
2. to je vie ovih faktora prisutno u
naem ivotu, to vie moramo razmiljati o
preventivnim strategijama pre nego to se
javi ovaj uobiajeni poremeaj raspoloe-
nja.
No, dozvolite mi da dodam jednu vanu
fusnotu. Ako vam se ini da ste izbegli sve
33
Tabela 2. Nepromenljivi faktori rizika
za depresiju
- Genetika
- Godine ivota
- Pol
- Etnike razlike
- Depresija preleana u periodu adoles-
cencije
- Istorija depresije u porodici
ove poznate, nepromenljive faktore, imaj-
te na umu dve stvari. Prvo, moda ste
nasledili sklonost ka depresiji koja nikada
nije primeena ni kod jednog bliskog lana
porodice. Drugo, u depresiju moe da
zapadne svako ukljuujui i one koji
nemaju nijedan od ovih nepromenljivih
faktora.
Ljudi ponekad zanemaruju injenicu da
poznavanje sopstvenih faktora koji se ne
mogu modifikovati moe da ih na vreme
upozori i pomogne im da spree ovu
bolest. Trideset grama prevencije vredi
isto koliko i 450 grama leenja. Tanja je
pronala mnogo trajnije reenje za mnoge
od svojih simptoma i sada smatra da je
zdravije opredeliti se za stil ivota koji
smanjuje rizik od depresije i komplikacija
koje ona moe izazvati nego ih privremeno
izleiti lekovima.
Genetika
Vano je istai da nasleene sklonosti
(nazvane genetika) mogu pripremiti
teren za depresiju. Meutim, samo nasled-
ni faktor, bez nekih drugih faktora, nije
uvek dovoljan da bi izazvao depresiju.
Ljudi koji imaju naslednu sklonost ka
depresiji mogu izbei ovo stanje obraajui
panju na druge faktore rizika.
Jedna od primena genetike je da iden-
tifikuje posebne gene koji su vezani za
svako postojee patoloko stanje. Naa-
lost, izgleda da ne postoji nijedan jedini
gen koji je odgovoran za sklonost ka
depresiji.1 Vea je verovatnoa da vie-
struki geni igraju razliite uloge u pripre-
34
manju terena za depresiju, pri emu su stil
ivota i drugi faktori glavni igrai.
U irem smislu, genetika je odgovorna
i vezana za nae etnike korene. Uprkos
tome, iako postoji veza izmeu gena i ovih
tzv. demografskih faktora kada su u
pitanju drutveni faktori i pol vani
drutveni faktori takoe imaju svoju ulogu.
Pogledajmo u sledeem odseku ove fak-
tore zajedno sa faktorom godina ivota.
Depresija meu omladinom
Depresija nije bolest koja pogaa samo
odrasle. Pojava ove bolesti meu naom
omladinom ukratko je opisana u tabeli 3.
Tabela 3. Depresija meu omladinom
- ak 20% adolescenata i odraslih pati od
depresije.
- 14% mladih do 15 godina starosti pokua-
lo je da izvri samoubistvo.
- 47% 17-ogodinjakinja i 18-ogodinjaki-
nja u Los Anelesu je bolovalo od tekog
oblika depresije u trajanju od 5 godina.
- Meu adolescentima iz June Amerike i
adolescentima crne rase zabeleeno je vie
sluajeva depresije nego kod njihovih vr-
njaka bele rase.
- ene su 2 do 3 puta depresivnije od
mukaraca.
- Depresivni adolescenti imaju za 60% vee
anse da ponovo zapadnu u depresiju kada
odrastu.
injenice navedene na ovoj slici su
zapanjujue. Poruka je jasna. Moramo
jasno i glasno rei da omladina predstavlja
visokorizinu grupu kada je u pitanju
depresija, a posledice njihove depresije
veoma su ozbiljne. Vidimo da ta brojka
kod adolescenata dostie 20%, ukazujui
na to da mladi odrasli ljudi pate od ovog
poremeaja skoro isto koliko i stariji
odrasli.2
Adolescenti koji su depresivni posebno
su skloni neemu to predstavlja verovat-
no najtraginiju posledicu depresije
samoubistvu. Broj pokuaja samoubistva
najvei je u periodu adolescencije. Zapre-
paujuih 14% adolescenata starih do 15
IZLAZ IZ DEPRESIJE
godina priznaje da je pokualo da izvri
samoubistvo.3
Tinejderke i mlade ene su sklonije
depresiji od mukaraca.4 Iako se ne moe
rei da su tipini za celokupno stanovni-
tvo SAD, nedavno dobijeni podaci za Los
Aneles veoma su zabrinjavajui. Istrai-
vai su tokom pet uzastopnih godina prou-
avali 155 mladih ena izmeu 17 i 18
godina. Skoro 50% ovih ena imalo je bar
jedan napad teke depresije u tom rela-
tivno kratkom vremenskom periodu.5 Iz-
gleda da su tekoe u koli ili ljubavni pro-
blemi poveali rizik od depresije kod pri-
padnika ove visokorizine starosne grupe.
U upravo navedenom istraivanju koje
su obavili Emsli (Emslie) i kolege, isposta-
vilo se da su uenici afriko-amerike i
juno-amerike etnike grupe mnogo dep-
resivniji od uenika bele rase.6 To je u
otroj suprotnosti sa statistikim podacima
za starije odrasle kod kojih, ini se, rasna
pripadnost nema nikakvog uticaja na
depresiju.7
Pol je neto drugo. ak i u odraslom
dobu, kod ena postoji vei rizik od depre-
sije.8 Primeeno je da ene pate od teke
depresije izmeu dva i tri puta ee od
mukaraca.9 Istraivanja na internacional-
nom nivou pokazuju da kod velikog broja
ovih ena depresija nije posledica delova-
nja iskljuivo kulturnog faktora. Dok pol i
kultura ne objanjavaju sve statistike
podatke, cifre jasno ukazuju na injenicu
da u mnogim narodima, uz neznatne
izuzetke, ene pate od depresije ee
nego mukarci.10
Depresija preleana u periodu
adolescencije
Bez obzira koliko su, moda, neprijatne
bile nae ranije borbe sa fizikim i duhov-
nim zdravljem, niko ne moe ponovo da
napie svoju istoriju bolesti. Ako ste kao
adolescent patili od depresije, postoji vei
rizik da ete zapasti u teku depresiju u
odraslom dobu. Vajsman (Weisman) i
kolege sa Univerziteta Kolumbija (Colum-
bia University) prikazali su ovu injenicu u
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
jednom istraivanju. Meu ljudima koje su
prouavali, skoro dve treine onih koji su
patili od depresije kao adolescenti bili su
depresivni i u odraslom dobu.11
Raniji sluajevi depresije u porodici
Postoji skoro opta saglasnost da se
rizik od depresije u velikoj meri poveava
kada je jo neko u porodici patio ranije od
ovog poremeaja, naroito ako su u pita-
nju najbliskiji roaci, kao to su roena
braa ili sestre ili roditelji.12,13 Sluajevi
depresije u porodici, ako ih ima, treba da
budu jasan znak upozorenja.
Mentalna bolest moe da se prenese sa
roditelja na dete. Jedno istraivanje je po-
kazalo da deca iji su roditelji patili od
tekog oblika depresije imaju devet puta
vee anse da budu depresivna nego deca
u ijim porodicama nije bilo sluajeva
depresije.14
Preporuujem ovim osobama da ozbilj-
no shvate mogunost dobijanja ove boles-
ti. Ako depresiju ne shvatite ozbiljno, sta-
tistika upozorava da ste vi, moda, sledea
rtva.
Strategija bi trebalo da ukljuuje ozbi-
ljan prilaz onim faktorima rizika kod kojih
moete da uinite neto. Meu faktorima
koji se mogu kontrolisati, a koje treba raz-
motriti jeste ishrana.
Ishrana
Ishrana ima tako dalekosean uticaj na
ovekov metabolizam da uopte ne izne-
nauje to to postoje mnoge veze izmeu
onoga to jedemo i rizika od obolevanja od
depresije. Meutim, poto svi mi imamo
razliito genetsko poreklo i ivimo u
razliitim sredinama, naa osetljivost na
uzroke depresije vezane za ishranu varira
od osobe do osobe.
Dakle, neke oblasti koje sam svrstao u
kategoriju vezano za ishranu moda e
zahtevati prisustvo odreenog genetskog
ili drugih faktora da bi dolo do ovog pore-
meaja. Ovakvo razmiljanje ne umanjuje
vanost ovih faktora ili njihovu povezanost
sa ishranom. Naprotiv, budui da osnovne
35
genetske ili metabolike sklonosti jedne
osobe esto nisu poznate, treba da izabe-
remo najraznovrsniju moguu ishranu.
Neke od oblasti vezanih za ishranu koje
mogu izazvati ili poveati rizik od depresi-
je nabrojane su u tabeli 4.
Tabela 4. Faktori ishrane koji utiu na
mentalno zdravlje
- Serotonin
- Omega-3 masti
- Folna kiselina
- Vitamin B12
- Homocistein
- Zastupljenost proteina u ishrani i rani
pubertet
Nedovoljne koliine serotonina i
depresija
Nizak nivo serotonina u mozgu dopri-
nosi nastanku depresije. Osim toga, sero-
tonin se proizvodi u veim koliinama u
predelu frontalnog renja (koji se naziva
prefrontalni korteks) vie nego u bilo kom
drugom delu mozga. I, kao to se moglo
oekivati, ako je frontalni reanj pasivan,
nivo serotonina e, takoe, biti nii. Visok
nivo serotonina u mozgu predstavlja vaan
faktor u leenju depresije, ali njega nema
ni u jednoj vrsti hrane niti u dodacima
ishrani. On se moe proizvesti samo u
naem organizmu.
Naem organizmu su potrebne
odreene sirovine da bi proizveo sero-
tonin. Jedna od tih sirovina je aminokiseli-
na (ili gradivni element proteina) tripto-
fan. Ishrana u kojoj su zastupljene adek-
vatne koliine triptofana stvara povoljne
uslove za nastajanje serotonina.
Jedno istraivanje obuhvatilo je 15 e-
na koje su ranije ve patile od depresije,
ali su se oporavile i bile mentalno zdrave i
srene bez upotrebe lekova. Ovim enama
sada je davana hrana siromana tripto-
fanom. Ovakav reim ishrane smanjio je
koncentraciju triptofana u plazmi za 75%.
Deset od petnaest ena imalo je privre-
mene, ali kliniki znaajne simptome dep-
resije.15 Neke od njih su tvrdile da im se
36
depresija u potpunosti vratila. Istraivai
su zapazili da je jedna ena doivela izne-
nadni napad tuge, oaja i nekontrolisanog
plaa.
Ovo istraivanje je bilo visoko cenjeno
kao prvo koje je pokazalo da postoji direk-
tna veza izmeu ishrane i raspoloenja.
Jedna od mojih pacijentkinja je primetila
da je dovoljno samo jedan dan uzimati
hranu siromanu triptofanom da biste
ponovo pali u depresiju i anoreksiju
odsustvo elje za hranom to njoj slui
kao veliki pokazatelj da je opet pala u
depresiju. Poglavlje 4 objanjava kako da
putem ishrane unesete dovoljno tripto-
fana.
Omega-3 masnoe i mozak
U novinama, asopisima i knjigama, pa
i na televiziji, esto se govori o tome kako
je riblje ulje zdravo. Ono sadri jednu
vanu masnou koje u velikim koliinama
ima u masnom tkivu riba koje ive u hlad-
nim vodama. Ta mast spada u vrstu
omega-3 (naziv koji se koristi da bi
ukazao na posebnu hemijsku strukturu te
masti).
Omega-3 masnoe imaju blagotvorno
dejstvo na organizam, poevi od sprea-
vanja pojave bolesti srca do toga da
smiruju mnoge upalne procese. One
zasluuju nau panju u ovom poglavlju
zato to su i te kako vezane za nae men-
talno zdravlje. Ozbiljne posledice koje
mozak trpi zbog ishrane siromane
omega-3 masnim kiselinama nabrojane su
u tabeli 5.17,18
Tabela 5. Kakao nedostatak omega-3
utie na mentalno zdravlje
Ishrana siromana Omega-3 masnim
kiselinama:
- Poveava rizik od depresije
- Povezuje se sa poveanom agresivnou
kod zatvorenika
- Kod beba e sniziti IQ (koeficijent
inteligencije) za 9 do 10 bodova do zrelog
doba
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Prema podacima sa slike, oigledno je
da omega-3 masne kiseline predstavljaju
hranljivu materiju koja igra veoma vanu
ulogu u smanjenju rizika od depresije.
Veza izmeu omega-3 masti i IQ zasluuje
da o njoj neto kaemo.
Neki istraivai se posebno bave
prouavanjem razvoja dejeg mozga.
Jasno je da su omega-3 masti neophodne
za optimalni razvoj mozga u toku kritinog
formativnog stadijuma u ranom periodu
ivota. Naalost, i kravlje mleko i uobiaje-
na hrana za bebe sadri vrlo malo omega-
3 masnih kiselina. S druge strane, majino
mleko sadri mnogo vee koliine. Zau-
ujue je to to ak ni na poetku treeg
milenijuma ove znaajne omega-3 masne
kiseline nisu postale jedan od sastojaka
hrane za bebe.
Ove veze nisu samo teorijske. Istra-
ivai su otkrili da, kada je u pitanju na
mozak, nedostatak omega-3 masnih kiseli-
na ostavlja trajne, doivotne posledice.
Dananji odrasli ljudi koje su hranili
kravljim mlekom i gotovom hranom za
bebe imaju, u proseku, za 9 do 10 bodova
nii IQ od onih koji su se hranili majinim
mlekom.
Ovo otkrie namee jo jedno pitanje.
Da li, moda, osobe kojima nije davano
majino mleko imaju vee anse da zapad-
nu u depresiju ak iako danas unose
dovoljne koliine omega-3? Budui da
nedostatak majinog mleka izaziva pote-
koe u uenju, moe li on smanjiti i otpor-
nost na depresiju? Ako istraivai otkriju
da nedostatak omega-3 ometa pravilan
razvoj frontalnog renja mozga, moemo s
pravom oekivati da e kod onih osoba
koje se nisu hranile majinim mlekom
tokom prve godine ivota postojati vei
rizik od depresije.
Kako se titimo od ishrane siromane
omega-3 mastima? Riba nije jedini izvor. U
stvari, ribu treba izbegavati zbog njenog
tetnog uticaja na zdravlje. Taj tetni uticaj
ukljuuje zagaenost vodenih basena
tekim metalima i drugim zagaivaima.
Opasnosti od zagaenosti tekim metalima
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
su objanjene kasnije u ovom poglavlju.
Ostali tetni uticaji ribe navedeni su u 4.
poglavlju.
Folna kiselina i mentalno zdravlje
Depresiju moe izazvati ili se ista moe
pogorati usled niske koncentracije vitami-
na B zvanog folna kiselina (ili folat). U
poslednje vreme, mediji mu poklanjaju
dosta panje. Ova panja predstavlja reak-
ciju na injenicu da jo neroene bebe
onih majki koje u trudnoi ne uzimaju
dovoljne koliine folne kiseline, mogu
dobiti bolest srca, modani udar ili
oteenje mozga ili kimene modine.
Opasnosti od niske koncentracije folne
kiseline u krvi navedene su u tabeli 6.
Tabela 6. Opasnosti od nedostatka
folne kiseline
- Poveava rizik od depresije i Alchajmerove
bolesti
- Neroeni fetus moe dobiti bolest srca,
modani udar i oteenje kimene modine dovoljne koliine B12 ne obezbeuje
- Standardni lekovi protiv depresije nee
pomoi
Lekovi prikazani na toj slici koji nee
uspeti da izlee oveka od depresije
nastale usled nedostatka folne kiseline su
Prozac, Zoloft, Paxil, Elavil i Imipramin (ili
potencijalno bilo koji trenutno dostupan
antidepresiv).19 Uili smo da ispravno
leenje bilo koje bolesti zavisi od pravilne
dijagnoze uzroka. Kada osoba ne reaguje
dobro na lantidepresiv, analiza krvi kon-
centracije folata u njoj moe da otkrije
zato nema nikakvog poboljanja. Povea-
nje koncentracije folne kiseline kroz ishra-
nu kao to je ukratko opisano u 4. pog-
lavlju u najveem broju sluajeva e izlei-
ti depresiju.
Otkriveno je da nizak nivo folne kise-
line u krvi ne samo to poveava rizik od
depresije, ve i od Alchajmerove bolesti.20
Vitamin B12 i depresija
Vitamin B12 je od presudnog znaaja za
optimalno zdravlje nervnog sistema.
37
Simptomi nedostatka ovog vitamina su
slaba koordinacija, esta zaboravnost i
depresija.21 Nedostatak vitamina B12 moe
ak tetno uticati i na ovekovu linost.
Kod mnogih pacijenata koji su imali
nedostatak ovog vitamina postavljena je
pogrena dijagnoza, naime mislilo se da
imaju Alchajmerovu bolest.
Informacije o ovoj vanoj hranljivoj
materiji nalaze se u tabeli 7.
Tabela 7. injenice o vitaminu B12
- Nalazi se u obogaenoj biljnoj hrani i
proizvodima ivotinjskog porekla.
- Nedostatak se moe javiti kod vegetari-
janaca i kod onih koji jedu meso.
- Obolelima se savetuje uzimanje dodatnih
koliina B12.
Ovaj preko potreban vitamin se naj-
pouzdanije moe nai u proizvodima ivo-
tinjskog porekla i obogaenoj biljnoj hrani.
Meutim, ak i ona ishrana koja sadri
dovoljnu koncentraciju ovog vitamina u
krvi. Vitamina B12 ima jedan od najkomp-
likovanijih procesa apsorpcije meu svim
hranljivim materijama. On zahteva odgo-
varajue interakcije u ustima i elucu pre
nego to se uspeno apsorbuje u tankom
crevu.
Sasvim je normalno da mo apsorpcije
digestivnog trakta sa godinama slabi.
Stoga, ako se do svoje 80. godine osloni-
mo samo na hranu kao izvor vitamina B12,
postoje jedna petina anse da emo imati
ozbiljnih problema i veliki nedostatak ovog
vitamina. U tom sluaju preporuljivo je
uzimanti dodatke (u vidu tableta) vitamina
B12, ali ih je bolje vakati nego cele progu-
tati.
Iako se nedostatak vitamina B12 esto
povezuje sa potpunim vegetarijancima
(veganima) ili vegetarijanskim nainom
ishrane, samo mali procenat ljudi koji
imaju nedostatak ovog vitamina ine
vegetarijanci.
38
Homocistein i depresija
Homocistein je aminokiselina (ili gra-
divni element proteina). Povien nivo
ovog jedinjenja se pouzdano povezuje sa
modanim udarom, infarktom i drugim
problemima vezanim za zaepljenje krvnih
sudova. ini se da osobe sa prekomernom
koncentracijom homocisteina imaju i vee
anse da obole od depresije.22,23 Meutim,
veoma je teko rei da li je homocistein
jedini krivac za to.
Ova zbunjenost dolazi otuda to su
mnogi poznati uzroci povienog nivoa
homocisteina istovremeno i uzroci depresi-
je. Kao to smo videli, nedovoljna koncen-
tracija vitamina B grupe, ukljuujui vita-
min B6, folnu kiselinu i B12, moe izazvati
depresiju, a nii nivo ovih vitamina u krvi
poveava, takoe, koncentraciju homocis-
teina. Ova injenica namee pitanje: Da li
homocistein predstavlja problem kada
doe do depresije ili je vea koncentraci-
ja homocisteina, jednostavno, indikator
prisustva jo nekih drugih faktora rizika?
Da bi ova stvar postala jo kompliko-
vanija, kao to emo kasnije videti,
modani udar ak i onaj koji ni ne pre-
poznate moe izazvati depresiju. Poto
povien nivo homocisteina, izgleda, izaziva
modani udar, imamo slino pitanje
vezano za uee vitamina B grupe u
svemu tome. Da li samo homocistein, bez
nekih drugih faktora, izaziva depresiju ili
su ti slabi modani udari koje on izaziva
glavni krivci? Dakle, veza izmeu niskog
nivoa homocisteina i depresije moda i nije
samo prosta uzrono-posledina veza.
Zastupljenost proteina u ishrani i
rani pubertet
Kod ena je rizik od depresije u kasni-
jem periodu ivota povezan sa ranim pu-
bertetom. Kod devojica koje su na polovi-
ni pubertetske faze razvoja, do 11 godine
ivota ili mlae, postoji povean rizik od
depresije. anse da e pokazati znake
depresije u svojim tinejderskim godinama
i u odraslom dobu dva puta su vee.24
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Poetak pubertetske faze vie nije mis-
terija. Nama su danas poznati mnogi fak-
tori koji utiu na to kada e devojice ui u
reproduktivni period ivota. Informacije o
ranom pubertetu kod devojica predstav-
ljene su u tabeli 8.25
Tabela 8. Rani pubertet kod devojica
- Japanke prvu menstruaciju dobiju u pro-
seku u 17. godini ivota
- U SAD, devojice prvu menstruaciju dobi-
jaju u proseku u 12. godini
- Ishrana u Japanu sadri manje proteina
ivotinjskog porekla nego u SAD
Izgleda da manje koliine proteina iv-
otinjskog porekla u ishrani, naroito pre
adolescencije, odlau poetak puberteta.
Jedno nedavno obavljeno istraivanje
pokazuje da je problem zaista u velikoj
koliini proteina ivotinjskog porekla u
ishrani SAD. Kao rezultat ispitivanja reima
ishrane 67 ena bele rase u SAD, otkriveno
je da to je vea zastupljenost proteina
ivotinjskog porekla u ishrani u periodu od
tree do pete godine ivota, to se i prva
menstruacija ranije javlja. Za razliku od
toga, devojice koje su unosile vee
koliine proteina biljnog porekla u periodu
izmeu svoje tree i pete godine, prvu
menstruaciju su dobile znatno kasnije.26
Nagli rast karakteristian za adolescen-
ciju javio se ranije kod devojica koje su
unosile hranu bogatu mastima u periodu
izmeu svoje prve i druge godine, a vee
koliine proteina ivotinjskog porekla
izmeu svoje este i osme godine. Rana
menstruacija sa sobom, naravno, nosi i
neke druge fizike i socijalne rizike, kao
to je vei broj sluajeva trudnoe meu
tinejderkama, a u velikoj meri poveava i
rizik od raka dojke.27 Kod ovih devojica,
takoe, postoji i vei rizik od pojave pore-
meaja u ishrani i paninog poremeaja.
Ove vane injenice bi trebalo da pod-
staknu stanovnike zapadne hemisfere da
preispitaju svoju ljubav prema hrani boga-
toj proteinima ivotinjskog porekla. Ovaj,
kao i mnogi drugi dokazi potvruju da
TA IZAZIVA DEPRESIJU? 39

prosean Amerikanac unosi previe pro- Ostale hranljive materije pomau u

teina kroz meso i mlene proizvode.28 borbi protiv depresije
Postoje neke pretpostavke, zasnovane
Vano je imati izbalansiranu ishranu
na vrstim naunim dokazima, vezane za
koja podrazumeva dovoljne koliine svih
pitanje zato ishrana bogata proteinima
osnovnih vitamina i minerala, ne samo
moe da izazove simptome depresije ak i
gore navedenih hranljivih materija. Na
kod odraslih osoba. Kao to je reeno,
primer, jedno istraivanje je otkrilo da je
triptofan je potreban u ishrani za stvaranje
ishrana prilino velikog procenta depre-
serotonina koji, sa svoje strane, moe da
sivnih pacijenata sadrala manje od PDP
sprei pojavu depresije ili da je ak izlei.
(preporuenih dnevnih potreba) jedne ili
Tirozin, valin, izoleucin, leucin, fenilalanin,
vie hranljivih materija.33 Ono o emu
a takoe i velike neutralne aminokiseline
vredi razmisliti jeste injenica da mnogi
takmie se sa triptofanom na svom puto-
depresivni pacijenti ne oseaju glad. To
vanju kroz arterije do tkiva mozga.29 Ovo
moe dovesti do nedovoljnog unoenja
su aminokiseline koje su u velikim koliina-
hrane, to, takoe, moe dovesti do ne-
ma zastupljene u proteinima ivotinjskog
potpune i nedovoljne ishrane i pogoranja
porekla.
depresije.
Istraivai sa Univerziteta u Milanu
(University of Milan) merili su i razmatrali Toksini oteuju mozak
proporcionalni odnos izmeu triptofana i
U oigledno sve zagaenijem svetu,
ovih pet aminokiselina u krvi. Otkrili su da
toksini se esto smatraju uzronicima
to je ta proporcija nia, to je vei rizik od
hroninih promena u ponaanju i mental-
depresije ili drugih mentalnih bolesti.30 U
nih bolesti. ovek je od prvih dana ljudske
budunosti emo, moda, morati da raz-
civilizacije dolazio u dodir sa metalima. O
matramo proporcionalni odnos ovih
toksinosti metala se vekovima govorilo i
aminokiselina u hrani da bismo utvrdili na
pisalo. Izloenost metalima nije ogranie-
koji nain hrana moe da utie na nae
na samo na industrijska postrojenja budu-
respoloenje. Jedna slika u 4. poglavlju
i da se zna da metali zagauju vodu i
pokazuje proporcionalni odnos ovih
ulaze u lanac ishrane.
aminokiselina u razliitim vrstama hrane.
Neki metali i toksini koji se povezuju sa
Osim to ubrzava nastupanje faze
mentalnim bolestima navedeni su u tabeli
puberteta, preterano unoenje proteina
9.34
moe na razliite naine indirektno uticati
na depresiju. Ishrana bogata proteinima,
Tabela 9. Metali i mentalne bolesti
bez bilo kojih drugih komplikovanih fakto-
ra, poveava rizik od raka dojke ak i ako - Olovo - Bizmut
pubertet nastupi kasnije.31 Druge hronine - iva - Organotin
bolesti, kao to su rak prostate, kamen u - Mangan - Trimetiltin-hlorid
bubregu i osteoporoza takoe su poveza- - Arsen
ne sa poveanim unoenjem proteina iv-
otinjskog porekla.32
Otkriveno je da u nekim sredinama
Ove i druge hronine fizike bolesti
postoji opasnost od trovanja olovom, kao
zapravo poveavaju rizik od depresije.
to je prikazano u tabeli 10.
Odravanje fizikog zdravlja zapravo
smanjuje rizik od depresije, a izbegavanje Olovo
hrane sa visokim sadrajem proteina moe
Trovanje olovom nalo se meu udar-
viestruko koristiti celokupnom organizmu.
nim vestima irom sveta u oktobru 2000.
godine kada je objavljeno da je izvrena
40
Tabela 10. Gde se krije opasnost od
trovanja olovom
- Praina - Boje na bazi olova
- Prljavtina - Sredine sa razvi-
- Voda za pie jenom industrijom
- Dodaci kalcijuma
(u vidu tableta)
analiza kose uvenog kompozitora Ludviga
Van Betovena. U njegovoj kosi nalazila se
tako visoka koncentracija olova da su
strunjaci smatrali da je bolovao (verovat-
no izgubivi sluh) i umro od trovanja olo-
vom.
Olovo je bio jedan od najranije istrae-
nih otrova koji deluju na nerve i mozak.
Danas se koristi uglavnom u nekoliko
industrijskih grana kao to je proizvodnja
baterija, a rizinu grupu ine uglavnom oni
radnici koji su najvie izloeni njegovom
dejstvu. Olovo se vie ne koristi u proiz-
vodnji boja, benzina, vodoinstalaterskih
delova i drugih proizvoda.
U nekim industrijskim granama, radnici
su jo uvek u velikoj meri izloeni tetnom
dejstvu ovog metala, tako da i dalje pos-
toji veliki rizik od trovanja. Poto su slua-
jevi ozbiljnog trovanja postali rei, panja
je preusmerena na suptilnije oblike tok-
sine izloenosti olovu.
Veliki broj istraivanja je otkrio da
izloenost olovu moe izazvati mnoge
poremeaje. Neki od njih su navedeni u
tabeli 11.
Kod onih koji su svakodnevno izloeni
dejstvu olova, nivo olova u krvi se povezu-
Tabela 11. Poremeaji izazvani
olovom
- Pojaana depresija
- Apatija
- Razdraljivost
- Umor
- Konfuznost
- Smanjena sposobnost kontrolisanja besa
- Oslabljena sposobnost mozga i negativne
promene u ponaanju
IZLAZ IZ DEPRESIJE
je sa tim koliki umor ti ljudi oseaju toga
dana.35 Kod ljudi sa vie od 40 mg olova
po decilitru krvi primeena je pojaana
depresija ba kao i konfuznost, umor i
bes.36,37
Kod dece se izloenost olovu ne pove-
zuje sa depresijom, ve sporijim reagova-
njem, antisocijalnim ponaanjem i oslab-
ljenom panjom.38 Kod dece izloene dej-
stvu olova moe doi i do sniavanja inteli-
gencije i gubitka sluha.
Upotreba olova u proizvodnji boja u
SAD zabranjena je 1975. godine, to je
dovelo do toga da je sve manje dece
izloeno dejstvu olova. Sa olovom se moe
doi u dodir i preko praine, prljavtine i
vode za pie, naroito ako voda prolazi
kroz olovne cevi.
Jo jedan nain da se izloite dejstvu
olova jeste da zapalite sveu sa metalnim
jezgrom u fitilju, kao to je miriljava ili
obredna svea. Dr. Derom Nriagu (Jero-
me Nriagu), profesor zdravstvene ekologi-
je na Univerzitetu u Miigenu (University
of Michigan), upozorava da se, kada
odreene vrste svea napravljene i u Kini i
u sad gore sat vremena u zatvorenoj pros-
toriji, koncentracija olova u vazduhu moe
u ogromnoj meri poveati. Ta koncentraci-
ja moe biti 30 puta vea od one koju je
Agencija za zatitu sredine Sjedinjenih
Drava (Environmental Protection Agency
(EPA)) proglasila nezdravom i nebezbed-
nom. Ako fitilj svee sija, postoji mogu-
nost da sadri olovo ili cink, pa je ne treba
paliti u zatvorenim prostorijama.
Zaini i vitamini iz Indije i verovatno iz
nekih drugih zemalja mogu biti izvor
veoma toksinih koncentracija olova.39 Jo
jedan zastupljeniji izvor jesu dodaci kalci-
juma u vidu tableta. Istraivai sa Univer-
ziteta u Floridi (University of Florida) u
Gejnsvilu nedavno su ispitali 22 vrste
dodataka kalcijuma i otkrili da njih osam
sadri previsoku koncentraciju ovog otrov-
nog metala, ukljuujui dodatak koji ljudi
najvie koriste Tums kalcijum karbo-
nat.40 Iako nijedan od tih dodataka nije
imao toliko visoku koncentraciju da bi mo-
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
gao da izazove probleme u nervnom siste-
mu prilikom kratkotrajne upotrebe, olovo u
dodacima kalcijuma jo uvek predstavlja
problem zato to mnogi ljudi svakodnevno
uzimaju te proizvode godinama.
Deca u siromanijim porodicama imaju
najvie anse da budu izloena dejstvu
olova, a jedno istraivanje koje je obuh-
vatilo 296 predkolske dece, stare izmeu
devet meseci i tri godine, pokazalo je da
kod onih maliana u ijoj je ishrani bilo
zastupljeno dosta masti postoji najvea
verovatnoa da e imati opasne koncen-
tracije olova u krvi.41 Deca izloena dej-
stvu olova e, u stvari, apsorbovati manje
olova ako budu unosila manje masnoa.
Koncentracija olova u krvi moe
pomoi u odreivanju skorije ili hronine
izloenosti olovu, ali ne i u odreivanju
izloenosti olovu u daljoj prolosti. Dete za
koje su roditelji nekada govorili da je
pravi mali aneo, a koje je kasnije posta-
lo agresivno, poelo da se tue, podmee
poare, pokazuje vandalske oblike pona-
anja i krade po prodavnicama, moda je
bilo izloeno dejstvu olova. Naalost, jedi-
no je skup rendgenski snimak koji moe
da pokae naslage olova u kostima u sta-
nju da ustanovi uzrok takve promene u
ponaanju.42 Za sada se jedino visoke
koncentracije olova u krvi mogu leiti (he-
lativna terapija), dok se posledice izloe-
nosti dejstvu olova u prolosti, jo ne mo-
gu leiti. Ove injenice naglaavaju koliko
je vano izbegavati izlaganje dejstvu olo-
va, naroito u detinjstvu.
Izlaganje olovu ne samo to moe tet-
no da utie i oteti mozak, ve i bubrege,
a moe i da povea rizik od oteenja zub-
nih upljina.43
iva
Istorija ve vekovima belei sluajeve
trovanja ivom na radnom mestu, od kojih
se najvie istiu sluajevi eirdija, koji su
koristili jedno strogo uvano hemijsko jedi-
njenje ivin nitrat u ukruivanju klobu-
ka eira. Od ove istorijske injenice potie
onaj izraz lude eirdije. Postoje etiri
41
mogue neuroloke posledice trovanja
ivom, kao to je prikazano u tabeli 12.
Tabela 12. Neuroloke posledice
trovanja ivom
- Slaba koordinacija
- Nesposobnost normalnog hodanja
- Oslabljena mo intelektualnog shvatanja
- Promene u emocijama i raspoloenju
U emocionalne simptome spadaju po-
veana osetljivost u odnosima sa drugim
ljudima, razdraljivost, povlaenje u sebe i
izbegavanje drutva, depresija, umor i
letargija.44 Klasian primer je osoba koja
postaje nervozna i stidljiva, lako pocrveni i
zbunjena je u drutvu. Takva osoba moe
da se ali da je drugi posmatraju i nastoji
da izbegava ljude ili moe da postane raz-
draljiva i svadljiva. Takva osoba na kraju
moe da napusti posao. Letargija, strep-
nja, slaba koordinacija i oslabljena mo
intelektualnog shvatanja makar u manjoj
meri obino prate ove simptome.45
Gde se krije opasnost od ive? Odgovor
se nalazi u tabeli 13.
Tabela 13. Izvori zagaenja ivom
- Uvozni zaini i vitamini
- Industrijska zona
- Odreene kreme za kou
- Odreene vakcine
- Riba
- Odreena vrsta govedine i druga mesa
Trovanje ivom nije uvek posledica bli-
zina industrijskih postrojenja. Ono moe
biti posledica konzumiranja odreenih za-
ina i vitamina proizvedenih u Indiji i Ki-
ni.46 Prema Savezu potroaa Hong Kon-
ga, otkriveno je da dve varijante kineskog
zaina Water Melon Frost sadre otrovnu
koncentraciju ive. Krema za lice proizve-
dena u Meksiku nedavno je u Teksasu i
Arizoni prouzrokovala trovanje ivom kod
ljudi koji su je koristili i kod lanova nji-
hovih porodica. Kontaminirana krema,
Crema de Belleza Manning, podstakla je
opsena zdravstvena ispitivanja u Arizoni,
42
istiui opasnost od kupovine odreenih
proizvoda u inostranstvu. Od 89 ljudi za
koje se otkrilo da su koristili ovu kremu,
mnogi su imali rane simptome trovanja
ivom, ukljuujui glavobole, slabost,
promene raspoloenja i vrtoglavicu.47
Niska koncentracija ive otkrivena je u
timerosalu (thimerosal), konzervansu koji
se stavljao u neke vakcine u SAD pre
2001. godine.48
iva u ribi
Jedan od najveih izvora ive u lancu
ishrane jeste riba. Godine 1996., Organi-
zacija za zatitu ivotne sredine (Environ-
mental Protection Agency (E.P.A.)) je
izjavila da se koncentracija unete ive vea
od 0,1 mikrograma po kilogramu telesne
teine smatra opasnom, naroito ako se
redovno unosi hranom. Ribe kao to su
brancin, karpina, delfin, velika ploa,
skua, tuka, sabljarka i tuna sadre 0,2
do 0,3 delova ive u milion (ppm) delova
svoje telesne teine.49
Odrasla ena teka oko 60 kg dostigla
bi prag bezbednosti za koncentraciju ive
jedui 113 grama takve ribe jedanput sed-
mino. Prema E.P.A. (Environmental Pro-
tection Agency), bilo koja vea koliina
ribe u ishrani bila bi opasna. Ova injenica
istie znaaj unoenja omega-3 masnoa,
koje spreavaju pojavu depresije, iz bilja-
ka umesto iz ribe. Poglavlje 4 objanjava
kako se to moe postii.
U jednom izvetaju iz Francuske od 30.
oktobra 2000. godine naglaeno je da je
ve poznato da zagaena govedina i druga
mesa takoe mogu sadrati otrovnu kon-
centraciju ive i drugih tekih metala.
Francuski dnevni list Le Parisien izvetava
da su krave unosile olovo, ivu, kadmijum,
nikl, hrom, bakar i cink pijui vodu iz
zagaenog kanala koji se stalno izlivao,
plavei panjake na kojima su ove ivotinje
pasle. Umesto da se rode crno-bela, neka
telad su bila crvenkasto-braon bele boje,
izjavio je za taj list vlasnik tog stada. U Le
Parisien-u pie da je od 84 krave koliko ih
je ivelo na tom panjaku izmeu 1998. i
IZLAZ IZ DEPRESIJE
2000. godine vie od 40 uginulo zbog
zagaenosti. Veina ostalih krava, od kojih
su neke poprimile braonkastu boju re
zbog bakra koji su unosile, prodate su
klanicama i postale govedina.
Mnogi zubari smatraju da amalgamske
plombe ne predstavljaju neku veliku opas-
nost za ljude. One su napravljene tako da
se ne rastvaraju, ve da ostanu kompak-
tne. Drugi ortomolekularni naunici kau
da treba koristiti samo cele plombe koje ne
sadre ivu ili zlatne plombe zato to sma-
traju da makar i mali rizik predstavlja
suvie veliki rizik.
Ako je ena u trudnoi izloena dejstvu
ive, postoji znatno vea verovatnoa da
e novoroene imati malu telesnu teinu
i visok krvni pritisak.50
Trovanje ivom koje se desilo u bliskoj
prolosti lei se helatnom terapijom. Ako
se smrtonosna koliina ive unese preko
koe ili oralno, terapija ispiranjem (helira-
njem) obino nee moi da sauva ivot
pacijenta.51,52
Mangan
Za razliku od olova i ive, mangan
predstavlja mineral u tragovima koji je
potreban organizmu u malim koliinama.
Mangan je u velikim koliinama otrovan i
povezuje se sa impulsivnim, hiperaktivnim
ponaanjem koje je slino maninim sim-
ptomima bipolarnog poremeaja.53 U os-
tale mogue simptome spadaju anoreksi-
ja, gubitak teine i nesanica. Tipina teka
depresija obino nije posledica trovanja
manganom. Meutim, dugotrajna izloe-
nost dejstvu mangana ili bakra na radnom
mestu moe prouzrokovati Parkinsonovu
bolest.54 Trovanje manganom je uglavnom
profesionalna bolest i mnogo je ree od
trovanja olovom ili ivom.
Arsen
Arsen se ve dugo koristi u kriminalne
svrhe. Do profesionalnog trovanja danas
moe doi u farmaceutskoj i agrohemijskoj
industriji, u preradi ruda, proizvodnji stak-
la i industriji krzna. Masovna trovanja su
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
se dogaala kada se arsen sluajno pome-
a sa hranom, kada je umirao vei broj
ljudi.
Neuroloke posledice hroninog trova-
nja arsenom su mnogobrojne, ukljuujui
slabost, letargiju, povremene vrtoglavice,
umor, sve veu zabrinutost, emocionalnu
nestabilnost, nesanicu, depresiju i, u
ozbiljnim sluajevima, psihozu koja se
odlikuje paranoinim mislima i privienji-
ma, naruenom sposobnou rasuivanja i ponovnom ispitivanju izmeu 9 i 34 mese-
brige o samom sebi.55 U ostale simptome
spadaju dijareja i naleti vruine.
Hronina izloenost dejstvu arsena mo-
e biti posledica zagaene vode za pie i
moe doprineti nastanku raka koe, bei-
ke, plua i prostate. Ona se, takoe, pove-
zuje sa anemijom, dijabetesom i sranim
obolenjima. Da li je voda koju pijete zaga-
ena arsenom ili drugim tetnim materija-
ma moete ustanoviti tako to ete poslati
12 dolara Institutu za kvalitet ivotne sre-
dine (Environmental Quality Institute
(EQI)) na univerzitetu Severne Karoline
(University of North Carolina) u Evilu.
Institut e vam poslati posude u kojima
ete im poslati uzorke, a oni vama izvetaj
o tome ta su pronali u vaoj vodi.
Filtracioni sistemi poput reverzne osmoze,
destilacije i filtera na principu razmene
anjona uklonie arsen.
Bizmut
Bizmut, kojeg ima u Pepto Bismol, ko-
risti se kao lek protiv loeg varenja, dijare-
je i u leenju eludane infekcije izazvane
bakterijom Helicobacter Pylori. Ako se
koristi redovno ili u velikim koliinama, biz-
mut moe izazvati depresiju, zabrinutost,
razdraljivost i podrhtavanje, koji mogu
trajati od nekoliko sedmica do nekoliko
meseci.56 Poznato je da do naglog
pogoranja moe doi bez ikakvog upo-
zorenja nekoliko godina nakon izlaganja,
pri emu se javljaju simptomi koji lie na
modani udar. Jedinstvena ema abnor-
malnosti na sivoj materiji moe se videti
na CT ili NMR skener i magnetna rezo-
nanca - dijagnostike metode.
43
Organotin
Organotini se koriste u proizvodnji
insekticida, rodenticida i sredstava za de-
zinfekciju. Kod radnika koji su bili izloeni
dejstvu organotina zabeleen je jedinstven
poremeaj raspoloenja uz naizmenine
napade besa i teke depresije koji su tra-
jali od nekoliko sati do nekoliko dana. Ove
promene raspoloenja mogu trajati veoma
dugo, budui da su bile prisutne na
ca nakon perioda izloenosti dejstvu
organotina. Jo uvek nije jasno da li su ove
promene direktna posledica organotina,
post-traumatskog stresa nakon izloenosti
ovim supstancama ili zavise od same
linosti i naina na koje se njen organizam
bori protiv tog tetnog dejstva.57
Trimetiltin-hlorid
Kod radnika u hemijskoj industriji izlo-
enim dejstvu trimetiltin hlorida primeeni
su simptomi zaboravnosti, umora, gubitka
motivacije, periodine pojave glavobolje i
poremeaja sna.58
Sumnjivi otrovi za iju toksinost,
meutim, nema dovoljno dokaza
Rastvarai sadre hemijska jedinjenja
koja se uglavnom koriste u industriji a
obuhvataju karbondisulfide, toluen, per-
hloroetilen i trihloroetilen. Iako je bilo
sluajeva koji ukazuju na to da neke ili sve
gore navedene hemijske supstance mogu
izazvati depresiju ili neku drugu mentalnu
bolest, ne postoji dovoljno dobrih i dos-
tupnih istraivanja koja navode specifine
posledice koje ove hemijske supstance
zapravo ostavljaju.59
Isto vai i za supstance koje ulaze u
sastav insekticida kao to su organofosfati.
Drutveni faktori koji poveavaju
rizik od depresije
Iako se mnogi uzroni faktori depresije
potcenjuju, drutveni faktori koji mogu do-
prineti pojavi depresije se, izgleda, uglav-
nom precenjuju. Iako su drutveni faktori
44
veoma vani, mislim da mnogi pacijenti
poinju da se usredsreuju na njih kao na
jedine uzronike njihove depresije. Na pri-
mer, jasno je da kod jedne ene koja se
razvela postoji vei rizik da e zapasti u
depresiju. Ako ova ena zaista zapadne u
depresiju, ja bih je podstakao da pored
drutvene zbrke razmotri i neke druge fak-
tore koji su mogli da izazovu njenu men-
talnu bolest.
Vano je zapaziti su drutveni faktori
vaan, ali ne nuno i neminovan uzrok
takve depresije. injenica da mnoge ene
koje se razvedu ne zapadnu u depresiju
pomae da se zauzme uravnoteen stav o
uticaju drutvenih faktora na depresiju.
Kako to, onda, dve osobe mogu da se
suoe sa naoko istim sociolokim izazo-
vom, a da ipak samo jedna od njih posta-
ne kliniki depresivna? Po mom miljenju,
drutveni faktori nikada ne deluju u vaku-
umu. Prisutni su i mnogi drugi faktori koji
utiu na rizik od depresije. Poruka ovog
poglavlja koje je usredsreeno na veliki
broj faktora glasi: Ne dajte se uhvatiti
u uobiajenu zamku usredsreujui
se samo na jedan uzrok depresije i
smatrajui ga jedinim faktorom sa
kojim morate da se uhvatite u ko-
tac.
Najbolji nain da se suoite sa depresi-
jom (ili vaom zabrinutou pre nego to koji prolazi kroz teak period esto je
simptomi depresije postanu jasni i oigled-
ni) jeste da sagledate irok dijapazon fak-
tora. Kada u potpunosti razmotrite sve fak-
tore koji, generalno, utiu na pojavu
depresije, tada moete krenuti u uspean
napad na one faktore koji se odnose ba
na vas.
Tabela 14 nabraja nekoliko drutvenih
okolnosti za koje se zna da poveaju rizik
od depresije.
Razmotrimo svaku od ovih sedam
drutvenih okolnosti koje mogu poveati
rizik od depresije. Prva meu njima je raz-
dvojenost roditelja.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 14. Drutveni faktori koji
poveavaju rizik od depresije
- Baba i deda odgajaju decu
- Razdvojenost roditelja
- Seksualno zlostavljanje
- Zavisnost od drugih
- Nia drutvena klasa
- Odsustvo drutvene podrke
- Negativni, stresni dogaaji
Razdvojenost roditelja
Kao to smo videli, rizik od depresije ne
zaobilazi ni adolescente. Naprotiv, oni
predstavljaju visokorizinu grupu, pri e-
mu ak mnogo vei rizik postoji kod onih
adolescenata koji ne ive sa svojim
biolokim roditeljima.60 Iz ovog i mnogih
drugih razloga, za mentalno zdravlje je
veoma vano da deca ive sa oba svoja
bioloka roditelja. Meutim, kada u domu
doe do sukoba i neslaganja, roditelji mo-
gu da koriste opravdanja za svoju razdvo-
jenost ili razvod koji ne odgovaraju inje-
nicama. Njihove klasine izjave se tako
lako pamte, poput one: Bolje je za nau
decu da potiu iz podeljenog doma nego
da ive u jednom takvom domu. No, kada
je u pitanju mentalno zdravlje njihove de-
ce, ova izjava ne mora uvek da bude ta-
na. Pokuati sauvati ili tolerisati brak
ono bolje reenje.
Baba i deda preuzimaju roditeljsku
odgovornost za malu decu
Baka je dovela svog unuka ejna u
ordinaciju. Zabrinula se zato to je deak
izgubio apetit, postao neraspoloen i po-
eo esto da izostaje iz kole. Kada sam
popriao sa ejnom i njegovom bakom i
izvrio rutinski pregled, vie sam bio zab-
rinut za zdravlje gospoe Latam nego za
ejnovo.
Naalost, razvod je u ovoj generaciji
pojava ea nego ikada u istoriji. To ne
samo to poveava rizik od depresije kod
dece, ve moe imati i mnoge druge ire
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
posledice. esto se deava da jedine
osobe koje su pouzdane i koje imaju vre-
mena da se brinu o deci razvedenih
roditelja nisu roditelji ve babe i dede.
Izmeu 1980. i 1990. godine broj dece
koja ive sa babom i dedom ili nekim
drugim roacima poveao se za skoro
44%. Do 1997. godine, skoro 4 miliona
dece u SAD, ivelo je, poput ejna, privre-
meno kod babe i dede. Statistika pokazuje
da babe i dede koje odgajaju svoje unuke
udvostruuju kod njih rizik od depresije.61
Takva deca su, takoe, nesigurnija od
druge dece. Dok je lako spekulisati zato
je to tako, istraivanje je ustanovilo da
dede i babe kao iskljuivi staraoci nad svo-
jim unucima poveavaju sopstveni rizik od
depresije.
Seksualno zlostavljanje
Danas psihoterapeuti podstiu svoje
pacijente da sami sebi pomognu (engl. do-
it-yourself psychoterapy). Mnogi sluajevi
sluajevi seksualnog zlostavljanja u pro-
losti mogu se smatrati uzrokom depresije.
Ako se seksualno zlostvaljanje ponavlja,
ono poveava rizik od depresije.62
Odsustvo drutvene podrke
Glavna stvar na koju se Linda alila bila
je depresija. Zadivljujue je bilo to koliko
je mnogo znala o tome kako sauvati
zdravlje. Osim toga to je uivala u sop-
stvenom vrtu, radila je fizike vebe, pra-
vilno se hranila i odvajala dovoljno vreme-
na za odmor. Meutim, esto je imala
promene raspoloenja nakon ega je bila
bezvoljna i demotivisana. Najgori od svega
bili su periodi kada je oseala neko bez-
nae. Kada smo prouili sve mogue
uzroke njenih simptoma, usredsredili smo
se na one najoiglednije da bismo ih
odmah poeli leiti. Linda je oznaila
usamljenost kao jedan od moguih razloga
za svoju depresiju. Nedavno je napustila
svoj posao i prela na drugo radno mesto.
Oigledno je da je, generalno gledano,
drutvena podrka izuzetno vana za men-
talno zdravlje ljudi. Zanimljivo je da se ona
45
pokazala kao faktor rizika koji utie na
depresiju i kod ivotinja. U Harloovim
(Harlow) klasinim eksperimentima, maj-
muni koji su bili odvojeni od svojih majki
pokazivali su simptome oaja.63 Vanost
drutvene podrke prikazana je u tabeli
15.64
Tabela 15. Depresija i drutvena
podrka
- Postoji izuzetno tesna veza izmeu depre-
sije i nedostatka drutvene podrke.
- Osobe koje smatraju da nemaju dovoljnu
drutvenu podrku suoavaju se sa veim
rizikom od depresije.
Zapazite da je vano osetiti snanu
drutvenu podrku. Da bi drutvena podr-
ka mogla da pomogne depresivnoj osobi,
ona se rtvi depresije mora otvoreno i
jasno pokazati. Mnogi psiholozi teoretiari
uvrtavaju nedostatak drutvene podrke
u svoj model uzroka depresije i naina
njenog leenja.65,66,67
Objasnio sam Lindi da ona, ba kao i
njeno presaeno cvee, ima oteen ko-
ren. Kada je shvatila da je njen novi posao
privremeno otetio korenje koje je ranije
usadila, napravila je listu aktivnosti i ljudi
koji bi joj mogli pomoi da ostvari nove
kontakte. Potom je razmislila o vrstama
stresa koji moda remete njeno mentalno
zdravlje.
Negativni stresni dogaaji u ivotu
U mnogim izvetajima, iznenadni
napad depresije se povezuje sa negativ-
nim stresnim dogaajima iz bliske pro-
losti.68,69 Teki stresni dogaaji kao to su
smrt branog druga ili gubitak posla mogu
prouzrokovati situacionu depresiju. Ona,
pak, moe izazvati teak oblik depresije.
Stres koji dugo traje takoe moe dovesti
do depresije. Istraivai sa univerziteta
Dons Hopkins (Johns Hopkins University)
ispitali su 905 stanovnika Baltimora koji
rade puno radno vreme, ukljuujui tu
sekretarice, nastavnike, graevinske rad-
nike i upravnike.70 Kada radnik nema mno-
46
go prava da odluuje na poslu, a nosi veli-
ki teret i odgovornost, poveava se ues-
tanost onoga to se naziva pritisak na rad-
nom mestu. Ustanovljeno je da pritisak na
radnom mestu predstavlja veliki faktor
rizika kada je u pitanju depresija, kao to
je prikazano u tabeli 16.
Tabela 16. Pritisak na radnom mestu
Radnici koji su izloeni velikom pritisku na
radnom mestu imaju pet puta vee anse
da zapadnu u depresiju nego oni koji nisu
izloeni tolikom pritisku.
Ako ef ne slua ono ta mu govorite a
posao se i dalje nagomilava, vrlo lako
moete zapasti u depresiju. Ovo moe biti
jedan od razloga zato se zabrinutost i
depresija u velikoj meri poklapaju. Ovaj
vaan razlog emo detaljnije razmotriti u
poglavlju 7.
Pasivno zavisno stanje
Svaki ovek je drutveno bie. U Bibliji
pie da je Tvorac, nakon to je stvorio
Adama, rekao: Nije dobro da je ovek
sam; da mu nainim druga prema nje-
mu.71 Potom je stvorio Evu, njegovu e-
nu. Dobro je da svako od nas zavisi od
drugih i da bude svestan da ta zavisnost
postoji. Svi smo mi stvoreni da budemo
drutvena bia. U irem smislu, svaka
osoba treba da zavisi od nekog drugog
poto je meusobna zavisnost meu ljudi-
ma najbitniji element zdravog ivljenja.
Upravo zato boravak u samici predstavlja
jednu od najgorih zatvorskih kazni.
U svetu psihologije, re zavisnost od
drugih ima drugaije znaenje. Njome se
oznaava nezdrava, preterana zavisnost
od drugih. Od sada pa nadalje, re zavis-
nost od drugih koristiu u njenom psi-
holokom znaenju nezdravo drutveno
stanje. Ljudi koji zavise od neega, poput
alkoholiara, esto se povezuju sa ljudima
koji zavise od drugih ljudi. Ta re se koristi
u opisivanju opsesije ili ak zavisnim veza-
ma, do koje esto dolazi zbog nepotpunog
ili nezdravog odnosa izmeu roditelja i
IZLAZ IZ DEPRESIJE
deteta.72 Ti roditelji su, moda, zlostavljali
dete i/ili nisu mogli da odgovore na nje-
gove emocionalne potrebe zbog alkoholiz-
ma, mentalne ili fizike bolesti.73
Svaki ovek ima onu Bogom danu pot-
rebu da voli i bude voljen. Kada deca ne
dobiju dovoljno ljubavi i panje od svojih
roditelja, mogu postati nesigurna i, u su-
tini, provesti svoj ivot traei ljubav. Oni
postaju bukvalno gladni ljubavi. U knjizi
Love Is A Choice (Ljubav je izbor) Hemfelt,
Minirt i Majer (Hemfelt, Minirth, Meier)
tvrde da je zavisnost od drugih proizvod
praznih rezervoara ljubavi.74 Ovim oso-
bama nedostaje ona psihika sigurnost
koja nastaje kao rezultat otvorenog poka-
zivanja ljubavi i nenosti od strane oba
emocionalno stabilna roditelja.
Nataa R. Lindli (Natasha R. Lindley) je
nedavno analizirala kakvo miljenje o sebi
imaju osobe koje zavise od nekog drugog.
Nakon viestrukih ispitivanja, dola je do
zakljuka da je nisko miljenje o sopstve-
noj linosti glavni razlog zato neko ne
moe da ostvari normalnu prijateljsku ve-
zu.75 Nimalo ne iznenauje injenica da
meu onima koji zavise od drugih ljudi ima
mnogo sluajeva depresije.76
Mnogi psiholozi se usredsreuju samo
na zavisnost od drugih ljudi kao na os-
novni uzrok bilo koje zavisnosti ili svih nez-
dravih drutvenih odnosa. Oni, takoe,
pretpostavljaju da bukvalno svaka depre-
sivna osoba ima taj problem zavisnosti od
drugih, bar u nekoj meri. Ovakvim stavom,
oni krajnje pojednostavljuju uzrok depresi-
je zbog ega pacijentima esto daju pog-
rene i pogubne psiholoke savete. Stvar
je u tome to su mnoge vrste zavisnosti,
kao i neki nezdravi drutveni odnosi, pos-
ledica loe procene, a ne nuno greaka
roditelja ili njihovog estog odsustvovanja
od kue. Meutim, tradicionalne terapije
za leenje zavisnosti od drugih stavljaju u
drugi plan lou procenu same osobe i pri-
pisuju krivicu sredini u kojoj je osoba
odrastala i, konano, roditeljima. Psiholog
tada zahteva od svog pacijenta da se vrati
u to vreme i izae na kraj sa ljudima
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
(starijim odraslim osobama) koji su
prouzrokovali ovo stanje. To, kako se misli,
doputa rtvi zavisnosti od drugih da nas-
tavi dalje i prevazie to alosno stanje
nezdravih drutvenih odnosa. Naalost,
psiholoko savetovanje usmereno na hva-
tanje u kotac sa problemima iz prolosti u
veini sluajeva se nije pokazalo kao
uspeno. U 5. poglavlju emo govoriti o
terapijama koje pomau u prevazilaenju
zavisnosti od drugih.
Ostali faktori stila ivota koji
poveavaju rizik od depresije
Nae svakodnevne odluke i ivotne
navike i te kako utiu na nae mentalno
zdravlje. Pravilne odluke mogu smanjiti
rizik od depresije. U isto vreme, pogrene
odluke mogu u ogromnoj meri poveati taj
rizik. Ve smo govorili o znaajnoj vezi
izmeu faktora ishrane i mentalnog zdrav-
lja. Razmotrimo jo nekoliko naina na
koje nae odluke mogu da utiu na nae
zdravlje. Loe ivotne navike koje povea-
vaju rizik od depresije navedene su u
tabeli 17.
Tabela 17. Navike koje poveavaju
rizik od depresije
- Nedovoljno fizike aktivnosti
- Poremeaj cirkadijalnog ritma
- Dozvoljeni lekovi
- Duvan
- Kofein
- Alkohol
- Nestruna upotreba lekova
- Povrede glave
Ispitajmo pet od ovih faktora.
Nedovoljno fizike aktivnosti
Postoji toliko mnogo dokaza koji poka-
zuju da fizike vebe predstavljaju monu
zatitu za nae mentalno zdravlje i da se
mogu koristiti u leenju depresije. Jedno
nedavno obavljeno istraivanje daje nam
korisne informacije o tome kako spreiti
depresiju.
47
Posebno rizinu grupu kada je u pita-
nju depresija ine oni koji su u skorijoj
prolosti doiveli infarkt. U ovom sluaju,
fizike vebe su od izuzetnog znaaja. Dr.
Riard Milani i njegove kolege sa klinike
Oksner (Ochsner Clinic) u Luizijani otkrili
su da osnovne vebe kao sastavni deo
oporavka posle infarkta uspeno suzbijaju
depresiju meu onim pacijentima koji su
nedavno imali srani udar (infarkt).78 Oni
su prouavali vie od 300 osoba koje su se
prijavile za program oporavka posle sra-
nog udara. Rezultati tog istraivanja ukrat-
ko su prikazani u tabeli 18.
Tabela 18. Vebe kao sastavni deo
oporavka nakon infarkta smanjuju
rizik od depresije
Istraivanje koje je obuhvatilo 300 osoba
koje su doivele srani udar, a iji je reha-
bilitacioni program ukljuivao fizike vebe
pokazalo je:
- 20% je patilo od depresije kada su tek
poele da rade fizike vebe.
- Na zavretku tromesenog programa koji
je ukljuivao 36 asova fizikih vebi, 2/3
osoba se potpuno oslobodilo depresije.
Kada se setimo da meu onima koji su
u bliskoj prolosti doiveli infarkt depresija
u velikoj meri poveava rizik od umiranja u
narednih est meseci, dobijeni podaci uk-
ratko prikazani na slici posebno nas ohrab-
ruju.79
Poremeaj cirkadijalnog ritma
Nae telo se upravlja prema jednom
unutranjem asovniku koji radi otprilike
24 sata dnevno. Ovo radno vreme ili red
vonje je toliko deo nas da bi, ak i kada
bismo bili hermetiki zatvoreni u nekoj
peini, bez ikakvih naznaka o vremenu, svi
nai vitalni procesi u organizmu nastavili
da se odvijaju prema istom 24-asovnom
ritmu.80 Ovaj prirodni ritam se naziva cir-
kadijalni ritam. Ta re u bukvalnom smislu
znai oko (lat. circa) jedan dan (lat.
dies), a oznaava ovaj vitalni, ali esto
zapostavljeni deo fiziologije.
48
Svi mi imamo nekakvo poimanje i
uvaavanje cirkadijalnog ritma. Da li ste
primetili da najefikasnije funkcioniete
kada se stalno drite utvrenog raspore-
da? Na primer, ako svakog dana ruate u
podne, va organizam e oekivati obrok u
to vreme i koordinirae vae telesne pro-
cese kako bi u to veoj meri olakale
varenje tano u 12 sati. ta se deava
kada preskoite ili samo odloite vae
uobiajeno vreme za ruak? Ako obino
redovno ruate u podne, vae telo e se
pobuniti protiv ove promene, obavetava-
jui vas kranjem creva i slinim znacima.
Poruka koju vam organizam na ovaj nain
alje jeste da mu se ne dopada kada
ignoriete va telesni asovnik.
Meutim, preskakanje obroka ili odla-
zak na spavanje kasnije nego obino ne
predstavljaju najvee zlo koje moete
naneti vaem cirkadijalnom ritmu. Najvee
zlo je, verovatno, totalno nepotovanje
ovih prirodnih asovnika do koga dolazi u
toku rada po smenama.81 Nedavno sam u
sopstvenoj lekarskoj praksi video oigle-
dan primer gore navedene situacije.
Jedna velika fabrika u kraju u kojem
ivim radi danju i nou bez prestanka. Novi
vlasnici su nedavno preuzeli ovu fabriku i
ustanovili rad po smenama. Umesto da
stalno rade u istoj smeni, radnici su u
obavezi da svake etiri nedelje potpuno
ignoriu svoj bioritam prelazei iz dnevne
u popodnevnu, a potom i u nonu smenu.
Bez ikakvih naunih istraivanja o uti-
caju ovih promena, primetio sam zapanju-
jue poveanje broja sluajeva depresije
meu zaposlenima. Pri takvom etvoro-
sedminom programu smena, organizam
ovih radnika nikada nije u stanju da se
uklopi u jedan predvidljiv ritam. Posle tre-
e sedmice rada u istoj smeni, oni poinju
da se oseaju bolje, ali se dve sedmice
kasnije njihov ciklus rada i odmora ponovo
menja. Svako ko ima ovakvo radno vreme
uskoro postaje svestan koliko je vano
odlaziti na spavanje i ustajati svakog jutra
u tano odreeno vreme, ukljuujui i
vikend. Mi se od ponedeljka do petka
IZLAZ IZ DEPRESIJE
oseamo bolje ako ustajemo i leemo u
isto vreme i tokom vikenda. Veina nas,
ak i oni koji stalno rade u prvoj smeni,
sklona je da odstupi od tog rasporeda za
vreme vikenda. Uobiajena posledica toga
je umanjena sposobnost funkcionisanja
ponedeljkom ujutru.
Neki od simptoma koji se javljaju usled
nepotovanja telesnog bioritma navedeni
su u tabeli 19.
Tabela 19. Simptomi naruavanja
cirkadijalnog ritma
- Depresija
- Stomane tegobe
- Zabrinutost
- Lo apetit
- Poremeaj sna
ak i mentalno zdravi ljudi kod kojih ne
postoji nijedan poznati faktor rizika od de-
presije mogu postati depresivni ako doe
do veeg poremeaja cirkadijalnog rit-
ma.82 Ova injenica ukazuje na to da pore-
meaj ovog ritma predstavlja jedan od
osnovnih uzroka depresije. Zanimljivo je to
da kod oko 50% depresivnih osoba men-
talni simptomi depresije privremeno nes-
tanu kada ostanu budni do kasno i ne spa-
vaju. Simptomi depresije e se vratiti i biti
jo jai kada se ove osobe probude, ak i
ako je u pitanju samo kratak dreme. Up-
ravo zato su neke depresivne osobe sklo-
ne da ostanu budne sve dok ne padnu od
umora. One se oseaju normalno nakon
ovih kasnih sati, ali esto ne ele da
ustanu kada se probude poto im se tada
simptomi depresije ponovo vraaju.83
Zimska depresija
Cirkadijalni ritam se moe poremetiti
usled uobiajene promene godinjih doba.
Depresiju mogu izazvati promene u ciklusu
dnevne svetlosti i mraka u toku zimskih
meseci, naroito u podrujima dalje od
ekvatora.84 Depresija ovog tipa moe se
leiti ili spreiti ili intervencijama koje podi-
u nivo serotonina u mozgu85 ili direktnim
izlaganjem jakom vetakom osvetlenju.86
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
Dozvoljene supstance i depresija
Puenje i alkohol se nalaze na samom
vrhu top liste faktora koji poveavaju rizik
od depresije. Puenje i alkohol su tesno
povezani kao to je prikazano u tabeli
20.87,88,89
Tabela 20. Alkohol i nikotin
poveavaju rizik od depresije
- Zavisnici od nikotinu imaju vee anse da
zapadnu u depresiju.
- Depresivni ljudi imaju vee anse da
ponu da pue.
- Na slian nain, oni koji konzumiraju alko-
hol imaju vee anse da postanu depre-
sivni.
- Depresivni ljudi imaju vee anse da se
odaju alkoholu.
Osoba koja ima bilo jedan ili drugi
par problema prikazanih na ovoj slici
zaista se nalazi u vrzinom kolu.
Vano je zapaziti da se zabrinutost
vezana za alkohol i depresiju ne svodi
samo na povremene sluajeve zloupotrebe
alkohola. ak i oni koji umereno piju imaju
vee anse da postanu depresivni nego oni
koji ne piju. Razlozi za to opisani su u 9.
poglavlju.
Poput upotrebe duvana i alkohola, ini
se da i kofein poveava rizik od depresije.
U uvenom istraivanju Tromzo srce
(Tromso heart study), ene koje su pile
kafu u veim koliinama u ogromnoj meri
su poveale sopstveni rizik od depresije.90
ak i neki lekovi mogu izazvati depresi-
ju. U uputstvu popularnog leka protiv akni,
Accutane, sada se nalazi i upozorenje
FDA u kojem pie da ovaj lek moe izazvati
suicidne misli, emocionalnu nestabilnost i
depresiju.91
Nestruna upotreba droga
Depresija se moe javiti i usled ne-
strunog uzimanja droga kao i prilikom
uzdravanja od istih. Dobro je poznato da
osoba koja se skida sa dve najraspros-
tranjenije vrste droga amfetamina i
kokaina moe zapasti u depresiju.92
49
Povreda glave
Poslednji faktor stila ivota naveden u
tabeli 17, a koji moe da pripremi teren
za depresiju jeste povreda glave. Ozbiljna
povreda glave koja oteuje mozak, to se
vidi na NMR esto dovodi do pojave tekog
oblika depresije. Nije opte poznato da ak
i manje povrede glave koje se ne mogu
videti na NMR mogu izazvati depresiju.
Osobe koje se onesveste ili izgube pame-
nje usled povrede glave imaju velike anse
da zapadnu u depresiju tokom oporavka.
Rizik od tekog oblika depresije postoji ak
i kod onih koji ne izgube svest ili pame-
nje, ve imaju samo glavobolje, vrtogla-
vice i tekoe u koncentraciji nekoliko da-
na nakon povrede.93,94
Video sam ovaj oblik depresije pre
nekoliko godina kod jedne osobe sa kojom
sam radio. Kada je kretala na posao, naa
upravnica, koja je uvek bila pozitivnog i
vedrog duha, uvek spremna da se uhvati u
kotac sa problemima i novim radnim
zadacima, okliznula se na tankom sloju
leda na trotoaru ispred svoje kue. Pala je
i povredila jednu stranu glave. Iako skener
nije pokazao nikakve vidljive povrede
mozga, ona je dugo vremena posle toga
imala estoke glavobolje. Dve sedmice
nakon pada, poela je da plae bez nekog
vidljivog razloga dok je razgovarala sa
pacijentima ili drugim zaposlenim osob-
ljem. Detaljni pregledi su pokazali da je
ona zaista zapala u teak oblik depresije.
Na sreu, drei se programa koji je
ukratko opisan u ovoj knjizi, ona se pot-
puno oporavila u roku od devet meseci.
Povrede glave u kontaktnim
sportovima
Nedavno obavljeno istraivanje otkriva
da do dugotrajnog oteenja mozga moe
doi nakon povrede glave koja izaziva pot-
res mozga. Rizik od potresa mozga je na-
roito velik kod kontaktnih sportova kao
to su ragbi ili fudbal. anse da igra rag-
bija nekog univerzitetskog tima dobije u
igri potres mozga, bilo pre ili dok je na
50
koledu, veoma su velike otprilike jedan
prema tri. Igrai koji su imali dva ili vie
potresa mozga imaju loije rezultate na
testovima koji proveravaju pamenje,
sposobnost uenja i druge funkcije mozga,
kao i brzinu obrade informacija.95 Sportovi
koji su doveli do potresa mozga kod nekih
igraa navedeni su u tabeli 21.96
Tabela 21. Sportovi u trauma mozga
- Odbojka 0,5%
- Hokej 1,1%
- Bejzbol 1,2%
- Meki bejzbol 2,1%
- Koarka (deaci) 4,2%
- Koarka (devojice) 5,2%
- Fudbal (deaci) 5,7%
- Fudbal (devojice) 6,2%
- Rvanje 10,5%
- Ragbi 63,4%
Trauma glave koju izaziva samo jedan
potres mozga moe da pokrene itav niz
biohemijskih dogaaja u mozgu, to e
vremenom dovesti do degenerativnih
promena na nervima slinim onima koje
viamo kod pacijenata koji boluju od
Alchajmerove bolesti.97,98
Postoji razlog zato je mozak sa svih
strana opasan vrstom kotanom graevi-
nom zvanom lobanja da bi ga ova zati-
tila od mehanikih povreda. To znai da
treba da veemo pojas kada god se vozi-
mo automobilom i izaberemo onaj vid rek-
reacije koji nee biti opasan za na mozak.
Medicinska stanja koja poveavaju
rizik od depresije
Istraivanja pokazuju da fizika bolest
moe biti snaan faktor koji moe da
poremeti nae mentalno zdravlje. U SAD
e se 4 do 10% ljudi u jednoj prosenoj
drutvenoj zajednici suoiti sa depresijom.
Prema statistikim podacima, taj procenat
se penje na ak 36% onih koji imaju bilo
kakvih zdravstvenih problema.99 Meutim,
u tom sluaju, rizik od depresije nije kod
svih grupa isti. Na primer, mlae osobe,
manje obrazovani ljudi i oni sa niim pri-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
manjima imaju vee anse da zapadnu u
depresiju kada su pod stresom zbog fizike
bolesti.100
Razlike u zdravstvenom stanju kada
se jave mogu se smatrati nepromenlji-
vim faktorom rizika kada je u pitanju
depresija. No, smatram da nema nikakve
svrhe klasifikovati zdravstvene probleme
na ovaj nain. Iskreno govorei, mnogi od
ovih zdravstvenih problema mogu se pot-
puno spreiti (ili bar odloiti ili popraviti)
ako ovek posveuje dovoljno panje zdra-
vom nainu ivota. U stvari, to predstavlja
osnovu moje knjige Zakoni zdravlja i
izleenja.
Svaki zdravstveni problem, naroito
ako je hronian, moe poremetiti emo-
cionalnu ravnoteu i gurnuti osobu u
depresiju. Meutim, neki zdravstveni prob-
lemi predstavljaju naroito veliki rizik kada
je u pitanju bolest depresije. Ovi zdrav-
stveni problemi su prikazani u tabeli 22.
Tabela 22. Zdravstveni problemi koji
mogu da izazovu depresiju
- Modani udar
- Infarkt
- Rak i teke bolesti
- SIDA
- Parkinsonova bolest
- Dijabetes
- Postporoajno stanje
- Predmenstrualni sindrom
- Poremeaj sna
- Poremej rada titne lezde
- Poremeaj rada adrenalne lezde
- Poremeaj rada paratiroidne lezde
- Lupus
Hajde da poblie razmotrimo neke od
zdravstvenih problema navedenih na slici.
Modani udar izaziva depresiju
Nedelje su proticale, a En je zapadala u
sve dublju depresiju. Primetila je i neke
druge jo neobjanjene simptome koji su
je, takoe, muili. Na kraju smo otkrili da
je imala blae modane udare. Ovi blai,
esto neregistrovani modani udari mogu
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
izazvati depresiju. Izgleda da normalno
funkcionisanje odreenih delova mozga
ima kljunu ulogu u spreavanju ili
leenju depresije. Jedan takav deo je
prefrontalni korteks mozga. Jo jedan
veoma vaan deo za mentalno zdravlje
smeten je duboko u unutranjosti mozga
i naziva se bazalna ganglija. Nedavna
istraivanja koja su obavili dr. Dejvid S.
Stefens (David C. Steffens) i njegove kole-
ge sa univerziteta Djuk (Duke University)
otkriva da kod depresivnih osoba postoji
vea ansa da e se na NMR videti tragovi
blaih modanih udara na bazalnoj gangli-
ji.101
Kada su u pitanju osobe koje su imale
prepoznatljive znake modanog udara,
40% e biti depresivno tri do etiri mese-
ca nakon modanog udara.102
Infarkt poveava rizik od depresije
Posle sranog udara se, takoe, pove-
ava rizik od depresije. Na primer, od 99
hospitalizovanih pacijenata koji pate od
bolesti koronarne arterije, 23% je imalo
simptome tekog oblika depresije.103 Ovi
statistiki podaci jo vie otvaraju oi kada
se setimo da depresija drastino poveava
rizik od kobnog zavretka meu pacijenti-
ma koji su doiveli infarkt, kako je obja-
njeno u 2. poglavlju.104
Modani i srani udar su odlini primeri
zdravstvenih problema koji se mogu spre-
iti. Bilo redovnijom kontrolom krvnog pri-
tiska, pravilnijom ishranom ili obraanjem
panje na itav niz drugih faktora rizika,
ove bolesti se esto mogu spreiti ili se
bar ozbiljnost tih bolesti moe svesti na
najmanju moguu meru. U knjizi Zakoni
zdravlja i izleenja, detaljno sam opisao
ovu izuzetno tesnu povezanost.105
Rak i druge teke bolesti se
povezuju sa depresijom
Nimalo nas ne iznenauje to to je
depresija povezana sa najteim bolestima
kao to je rak. ak 42% pacijenata koji
boluju od raka u isto vreme pati i od
51
tekog oblika depresije.106 Meutim, kada
su u pitanju najtee bolesti, lekar se tu,
svakako, suoava sa velikim izazovima.
Razmislite samo o raku. U tom sluaju,
lekaru nije nimalo lako da odredi da li paci-
jent pati od depresije zato to sama bolest
moe da izazove simptome koji spadaju u
simptome depresije, ak i kada pacijent
zapravo nije depresivan. Poremeaj sna,
gubitak teine, umor, promene u nainu
ishrane i esto razmiljanje o smrti mogu
se javiti ak i kod onih pacijenata koji se
psihiki uspeno nose sa svojom boleu.
Shvatiti injenicu da takvi bolesnici mogu
istovremeno patiti i od depresije i da dep-
resiju treba leiti ne samo to u velikoj
meri psihiki rastereuje ovakve bolesnike,
ve moe doprineti tome da oni mnogo
bolje reaguju na terapije leenja.107
SIDA i teak oblik depresije
Logino je da bi svako ko oboli od SIDE
(steeni sindrom nedostatka imuniteta)
postao potencijalni kandidat za teak oblik
depresije s obzirom na to da ova bolest
vremenom onesposobljava bolesnika za
normalno funkcionisanje. Nimalo ne izne-
nauje to su razliita istraivanja pokaza-
la da su SIDA i teak oblik depresije i te
kako povezane.108 Jedno istraivanje je ot-
krilo da pacijenti koji boluju od side imaju
sedam puta vee anse da izvre samo-
ubistvo nego ostali deo stanovnitva.109
Faktori stresa kao to su nezaposlenost
i nerazreena tuga zaista doprinose pojavi
depresije kod pacijenata koji imaju sidu,
ali istraivai kau da odreeni fiziki as-
pekti ove bolesti poinju da ostavljaju
svoje posledice. Kako bolest napreduje, tri
vrste posledica se udruuju, inei tako
faktore koji izazivaju teak oblik depresije.
Oni se nalaze u tabeli 23.
Osnovni uzrok side i neprevazieni
metod spreavanja ove bolesti vrlo su
jasni, kako su objanjeni u mojoj knjizi
Zakoni zdravlja i izleenja.110
Iako se moda ini da osobe koje bolu-
ju od side neminovno zapadaju u depresi-
ju, kada se psihiki poremeaj prepozna i
52
Tabela 23. Tri faktora koja izazivaju
depresiju kod pacijenata koji boluju
od side
- Posledice koje HIV virus ostavlja na cen-
tralni nervni sistem
- Direktne posledice toksinosti samog viru-
sa
- Posledice koje ostavljaju lekovi koji se ko-
riste u leenju ove bolesti
lei, u velikoj meri se smanjuje neizbean
fiziki i emotivni bol povezan sa ovom te-
kom boleu. Biblijsko savetovanje je uvek
znaajna opcija u sluajevima kada osobe
donose neke line odluke koje mogu uti-
cati na njihovu venu sudbinu.
Parkinsonova bolest i depresija
Parkinsonova bolest je progresivna bo-
lest nervnog sistema koja se odlikuje drh-
tanjem (tremorom) i smanjenom sposob-
nou kretanja. Od nje boluje vie od pola
miliona Amerikanaca. Ovi simptomi su po-
sledica smanjene proizvodnje dopamina,
veoma vane hemijske supstance u moz-
gu.
Istraivai jo uvek nisu uspeli da
odrede uzrok ili uzroke Parkinsonove bo-
lesti, mada napreduju u tom pravcu. Neki
od uzroka na koje se sumnja ukljuuju
izlaganje rastvaraima (kao to su boje i
lepkovi) na radnom mestu,111 dim koji se
javlja prilikom zavarivanja,112 pesticidi,113
izlaganje metalima na radnom mestu,114
prioni iz zaraenog mesa,115 taloenje
gvoa u mozgu116 pa ak i genetski
sklop.117
Kada je dola na svoj redovni pregled,
Megi mi je rekla da se nedavno, u par si-
tuacija, oseala neobjanjivo tunom. Po-
to je uvek bila aktivan tip osobe, jo uvek
se strogo pridravala svog rasporeda ak-
tivnosti uprkos drhtanju izazvanom Parkin-
sonovom boleu. Megi je uila kako da se
nosi sa drhtanjem, ali je elela da naui
kako da se nosi sa depresijom.
Skoro 50% osoba koje boluju od Par-
kinsonove bolesti zapae u teak oblik
IZLAZ IZ DEPRESIJE
depresije tokom ove dugotrajne boles-
ti.118,119 Strunjaci smatraju da se depresi-
ja javlja kao rezultat stvarnih promena u
elektrinoj nadraljivosti mozga koje prate
ovu bolest. Kasnije u ovom poglavlju govo-
riemo o odgovoru na Megino pitanje i o
tome koliko je pravilno penoenje nadra-
aja u mozgu vano za sve nas bez obzi-
ra da li patimo od Parkinsonove bolesti, od
depresije ili samo nastojimo da odrimo
nae mentalno zdravlje u najboljem sta-
nju.
Mnoge druge bolesti mozga, ukljuu-
jui tumore na mozgu, multipleks sklerozu,
Alchajmerovu bolest i infekcije mozga
mogu takoe izazvati depresiju.
Dijabetes i depresija
Istraivanja pokazuju da kod osoba
koje imaju dijabetes bilo da primaju
insulin ili ne postoji mnogo vei rizik od
obolevanja od depresije. Taj rizik moe da
bude i trostruko vei u odnosu na one koji
nemaju poremeaj eera u krvi. Naalost,
mnogi lekari ne povezuju ove dve bolesti,
zbog ega se kod dijabetiara depresija
gotovo uopte ni ne lei.120
Poroaj i depresija
Istraivanja pokazuju da odmah nakon
poroaja kod ena postoji vei rizik od
depresije.
Nekim novim majkama je, izgleda,
neprijatno da priznaju da su postale
depresivne nakon poroaja. Napad bebi
depresije nalon poroaja je toliko uobia-
jen i blag da ga veina smatra potpuno
normalnom pojavom, tako da mu se ne
pridaje mnogo panje. Depresija materin-
stva se javlja kod 50 do 80% majki i
odlikuje se blago depresivnim raspoloe-
njem u toku prve dve sedmice nakon
poroaja.121 Poto su se oigledno javili
usled nagle promene u hormonalnoj rav-
notei, ove napade nije potrebno leiti jer
prou sami od sebe.
Dok je izraz bebi depresija dobro poz-
nat, to se ne bi ba moglo rei za injenicu
da majke koje zapadnu u takvo stanje
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
imaju vee anse da doive jai napad
depresije u mesecima koji dolaze.
Takvo stanje, nazvano postporoajna
depresija, smatra se psihijatrijskim pore-
meajem koji se javlja kod otprilike 7 do
14% odraslih ena. On se obino javlja
izmeu druge i desete sedmice nakon po-
roaja, mada se to moe desiti i itave dve
godine nakon poroaja.122,123 Odlika post-
poroajne depresije je i promena
raspoloenja.124 Ako ena due vremena
ne uspeva da se prilagodi novim zahtevi-
ma materinstva, takva situacija moe loe
uticati i na nju i na bebu.125
Ako je ena ranije imala problema sa
predmenstrualnim sindromom (PMS) i ako
je ona sama ili neko u njenoj porodici rani-
je patio od depresije, naroito postporo-
ajne depresije, ona ima vee anse da
doivi ozbiljan napad depresije nakon
poroaja. U vie od 50% sluajeva, napad
postporoajne depresije kod ena pred-
stavlja njihov prvi susret sa teim oblikom
depresije. Logino je posumnjati da je
uzrok prvenstveno hormonalne prirode;
meutim, razliiti drutveni faktori i stil iv-
ota takoe su svrstani u faktore rizika.
ini se da su u najveem broju sluaje-
va uzronici brana tenzija, stresori vezani
za brigu o detetu i nedostatak snane
emocionalne i drutvene podrke.126,127
Osim toga, roditelji koji usvajaju dete ta-
koe ee pate od depresije tokom ovog
perioda prilagoavanja.128,129 Jo jedan
dokaz da su psihosocijalni stresori glavni
uzroni faktori kada je u pitanju depresija
jeste to da itavih 26% majki tinederki
pati od postporoajne depresije, to je
mnogo vie nego u bilo kojoj drugoj
grupi.130
Naalost, jedine opcije koje depresiv-
nim porodiljama stoje na raspolaganju su
savetovanje kod psihologa i uzimanje leko-
va. Uzdravanje od lekova u periodu doje-
nja, to je dobro i korisno, jo vie sma-
njuje broj opcija. Meutim, postoje i mno-
gi faktori naina ishrane i ivota koji zajed-
no sa poznatim drutvenim faktorima tre-
ba da smanje rizik od postporoajne
53
depresije i da je izlee ako do nje ipak
doe.
Majke koje su se tek porodile moda
nee u potpunosti moi da izbegnu bebi
depresiju. Faktori visokog rizika od depre-
sije kod ovih ena prikazani su u tabeli
24.
Tabela 24. Faktori visokog rizika od
depresije kod majki
- Raniji sluajevi mentalnih poremeaja u
porodici
- Majka tinejderka
- Brani problemi
- Nedostatak sistema drutevene podrke
Ako je majka koja se tek porodila sves-
na ova etiri rizika navedena u tabeli 24 i
dri se programa leenja koji su ukratko
opisani u narednim poglavljima ove knjige,
to e joj pomoi da se suoi sa izazovima
koje joj upuuje depresija.
Predmenstrualni sindrom (PMS) i
depresija
Za enu je toliko uobiajeno da bude
malo depresivna ili neraspoloena u
vreme kada treba da dobije menstruaciju
da se to smatra gotovo normalnim. Veko-
vima su lekari opisivali razliite simptome
vezane za menstrualni ciklus, no tek su u
poslednjih dvadeset godina sprovedena
neka istraivanja kako bi se ispitali pone-
kad onesposobljavajua fizika nelagod-
nost i emocionalni distres koji se uobia-
jeno nazivaju PMS.
PMS (predmenstrualni sindrom) se
odlikuje fizikim i psiholokim simptomima
i simptomima vezanim za ponaanje koji
su toliko ozbiljni da utiu na meusobne
odnose i onemoguavaju normalno funkci-
onisanje. Oko 80% ena u svom repro-
duktivnom periodu ivota moe da ima
blae simptome PMS-a, ukljuujui greve
u stomaku i nadutost, bolnu osetljivost
dojki ili depresivno raspoloenje dan, dva
pre poetka menstrualnog ciklusa. ak 8%
ena osea simptome slabosti u vreme
ovulacije, to traje oko dve sedmice, do
54
prvih par dana menstruacije. Ovaj tei
oblik PMS se naziva predmenstrualni dis-
forini poremeaj (PDP).131
Dok PMS zbog svoje uestanosti pred-
stavlja jednu veoma zabrinjavajuu poja-
vu, PDP jo vie zabrinjava zbog svojih
predvidljivih mesenih napada teke
depresije pored mnotva drugih potenci-
jalno opasnih simptoma. U te simptome
spadaju stalna zabrinutost, migrene,
manija (izraena hiperaktivnost), pa ak i
psihoza. Dijagnostikovanje i leenje i PMS
i PDP je veoma sloeno zato to priblino
50% ena koje imaju predmenstrualne
tegobe zapadaju zapravo u jedno ranije
uspostavljeno medicinsko i psihijatrijsko
stanje koje se tokom menstrualnog ciklusa
sve vie i vie pogorava. To ne ukljuuje
samo teak oblik depresije ve i alergije,
astmu, bulimiju, napade i genitalni her-
pes.132
ini se da su PMS i PDP povezani sa
hormonskim promenama do kojih dolazi
tokom menstrualnog ciklusa. Ispitani su
razliiti socijalni faktori i faktor naina i-
vota koji bi mogli da utiu na predmen-
strualni sindrom, ali nikakva povezanost
nije ustanovljena. Ako je ena ranije patila
od nekih mentalnih poremeaja, naroito
od tekog oblika depresije, velika je
verovatnoa da e patiti i od PDP. Jedno
istraivanje je, takoe, pokazalo da kod
ena koje su ranije patile od postporoaj-
ne depresije postoji vei rizik od PDP.132
Neke ene kau da su predmenstrualni
simptomi poeli da im se javljaju ili
pogoravaju nakon poroaja, zatim kada
su poele ili prestale da uzimaju pilule za
kontracepciju ili posle operacije u karlici
poput tubularne (vanmaterine) trudnoe.
Nisu obavljena nikakva istraivanja kojima
bi se utvrdilo da li ove posebne varijable
zaista predstavljaju faktore rizika kada je u
pitanju PMS ili ne. Ustanovljeno je da pos-
toji vea verovatnoa da e adolescentki-
nje imati PMS ako su ga imale i njihove
majke.133
Iako se PMS danas najee lei anti-
depresivima, pokazalo se da i neki prirod-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
ni naini mogu blagotvorno da deluju u
takvim situacijama. Male koliine vitamina
B6 ublaile su simptome PMS kod nekih
ena.134 Neka istraivanja ukazuju na pozi-
tivan efekat magnezijuma, vitamina B6 i
vitamina E, mada se dodatak kalcijuma
pokazao kao mnogo efikasniji u mnogim
sluajevima.135
Istraivanja pokazuju da se poremeaj
u regulaciji kalcijuma, koji izaziva pred-
menstrualne simptome, moe reiti uzi-
manjem 1.200 mg kalcijum-karbonata na
dan. Kod ena koje su uzimale dodatne
koliine kalcijuma, broj simptoma se
smanjio za skoro 50% u odnosu na 30%
kod onih koje su dobijale placebo (lani
lek).
Pria se da se simptomi PMS mogu
ublaiti upotrebom ulja nourka (evening
primrose oil) i ostalih proizvoda koji sadre
dugolanane masne kiseline. Uprkos nje-
govoj popularnosti, istraivanja su pokaza-
la da ono nije nita efikasnije od place-
ba.137 Nekim enama je bilo lake kada su
uzimale lekovito bilje poput biljke Cimici-
fuga racemosa (blaeni kalj ili eng. black
cohosh), enskog korena (blue cohosh),
korena divljeg jama ili aj od lista maline,
mada nisu izvrena nikakva istraivanja
koja bi se bavila njihovom efikasnou.
Paljivo osmiljen program koji se zas-
niva na pravilnoj ishrani i fizikim vebama
moe biti veoma uspean u reavanju
problema PMS. Promene raspoloenja se
mogu ublaiti i umanjiti promenom stila
ivota.
Dr. Nil Barnard (Neal D. Barnard),
predsednik Lekarske komisije za odgovor-
nu medicinu sa seditem u Vaingtonu
(Physicians Committee for Responsible
Medicine), i odsek za akuerstvo i gineko-
logiju na Medicinskom fakultetu univerzite-
ta Dordtaun (Georgetown University
School of Medicine) obavili su jedno istra-
ivanje. Rezultati tog istraivanja prikazani
su u tabeli 25.
Menstrualne greve mogu prouzroko-
vati prostaglandini koji se stvaraju pod uti-
cajem polnih hormona poput estrogena.
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
Tabela 25. Promene u ishrani
ublaavaju predmenstrualne
simptome
Vegetarijanska ishrana siromana mastima
ublaava predmenstrualne simptome koji,
osim toga, i krae traju.
Pokazalo se da vegetarijanska ishrana
siromana mastima (sa oko 10% masti)
smanjuje proizvodnju estrogena, a bogata
je i biljnim vlaknima koja pomau telu da
izbaci viak estrogena. Kada se stvaraju
manje koliine estrogena, smanjena je i
proizvodnja prostaglandina, a menstrualni
grevi krae traju i nisu tako jaki. Iako se
ovakav reim ishrane nije pokazao delo-
tvornim kod svih ena, mnogima je u veli-
koj meri ublaio predmenstrualne simp-
tome.138
Generalno gledano, osoba bolje podno-
si fiziki i emocionalni bol kada je odmor-
na, kada je unela dovoljno tenosti u orga-
nizam i kada je u dobroj fizikoj kondiciji.
Ove injenice kazuju da bi unoenje
dovoljnih koliina vode, dosta odmora i
odravanje fizike kondicije verovatno ko-
ristilo svim enama koje imaju fizike
tegobe i emocionalno su osetljive u pred-
menstrualnom periodu.
Depresija i titna lezda
Depresija i oslabljena funkcija titne
lezde su tako povezane da psihijatri ne
istupaju sa dijagnozom tekog oblika
depresije sve dok lekar specijalista ne
kae da titna lezda funkcionie normal-
no. Uprkos ovom kriterijumu dijagnostiko-
vanja, nema sumnje da postoje hiljade
onih kojima je dijagnostikovana depresija,
a kod kojih je zapravo u pitanju bio oslab-
ljen rad titne lezde (hipotiroidizam).
Oko 40% osoba koje imaju hipotiroidi-
zam pate i od depresije.139 Oigledno je da
se njihova depresija lei na isti nain kao i
njihov hipotiroidizam (obino je to oralna
primena tiroidnog hormona). Svako ko je
depresivan, a ne zna zato treba da se
podvrgne testovima kojima se utvruje
55
hormonski status titne lezde, treba da
ukljui analizu krvi na vrednosti TSH.
Potpuniju listu bolesti unutranjih
organa i nervnog sistema koje mogu biti
posledica depresije nai ete u Dodatku
VI.
Kada pogledate koliko bolesti moe iza-
zvati depresiju, nije ni udo to lekari
internisti kao to sam ja imaju toliko paci-
jenata koji pate od depresije. U stvari,
dobar internista je, moda, taj koji najbo-
lje moe da odredi pravi uzrok depresije,
dok psihijatar moe biti taj koji najbolje
moe da se uhvati u kotac sa najotporni-
jim i najteim sluajevima depresije.
Lekovi mogu izazvati depresiju
Postoji dugaka lista lekova koji mogu
poveati rizik od depresije. Ironija je u
tome to lek kojim se lei fizika bolest
moe prouzrokovati depresiju, a i sama fi-
zika bolest moe poveati rizik od depre-
sije. Jedan rizik se nadovezuje na drugi
rizik. Moda vam se ini da uvodim jednu
teku dilemu. Moda se pitate: ta da
radim? Da li da uzimate lek za sniavanje
krvnog pritiska koji moe da povea rizik
od depresije? Ili da izbegavate taj lek
nadajui se da va nekontrolisani krvni pri-
tisak nee izazvati srani ili modani udar
koji, sa svoje strane, mogu prouzrokovati
depresiju? Moda to i ne deluje kao neka
teka odluka uostalom, srani i modani
udar mogu izazvati mnogo ozbiljnije posle-
dice nego to je depresija. No, ta da ka-
emo za lek protiv hroninog bola u kole-
nu? Da li je olakanje koje on donosi vred-
no poveanog rizika od depresije?
Po mom miljenju, nijedna od ovih pri-
a, zapravo, ne spada u one ili/ili situacije.
Ukratko reeno, zdrav stil ivota i drugi
faktori koji ne ukljuuju uzimanje lekova
obino mogu da pomognu oveku da se
uhvati u kotac sa mnogim uobiajenim
bolestima. Lekovi esto ne moraju da budu
glavno sredstvo u borbi protiv bolesti. ak
i kada se ini da su lekovi potrebni, esto
postoji itav niz drugih opcija koje su isto
tako delotvorne. Ako znam da kod nekog
56
pacijenta postoji mnogo vei rizik od
depresije nego to je uobiajeno, verovat-
no mu neu prepisati lek koji e jo vie
poveati rizik od depresije.
S druge strane, ako vam je prepisan
lek koji moe izazvati depresiju, nemojte
oajavati. Va lekar moda misli da ne pos-
toje nikakva druga reenja, ali ako obratite
posebnu panju na ostale uzrone faktore
o kojima se govori u ovom poglavlju,
moete biti u prednosti i izbei depresiju.
Lista uobiajenih lekova koji se povezu-
ju sa napadom depresije nalazi se u tabeli
26.140 Ako elite da vidite celu listu lekova
za koje se govori da mogu da izazovu
depresiju, pogledajte Dodatak VII.
Tabela 26. Uobiajeni lekovi koji se
povezuju sa depresijom
1. Lekovi za srce i krvni pritisak:
- Klonidin (Clonidine)
- Diuretici iz grupe tiazida
- Digitalis npr. Digoxin i Lanoxin
2. Hormoni:
- Kontraceptivne pilule za oralnu upotrebu
- Kortizon i srodni lekovi
- Anabolini steroidi
3. Lekovi koji se koriste za mentalno
zdravlje:
- Lekovi protiv zabrinutosti iz porodice
Benzodijazepina (Benzodiazepine) npr. Vali-
um, Ativan, Xanax
4. Lekovi protiv upalnih procesa
- Uobiajeni lekovi koji se kupuju bez recep-
ta i oni koji se izdaju na recept
- NSAID-i (nesteroidni anti-inflamatorni
agensi)
5. Anti-infektivni agensi:
- Sulfa antibiotici
- Etambutol (lek protiv tuberkuloze)
- Interferon
6. Lekovi koji se koriste kod intestinalnih
problema:
- Lekovi koji pospeuju pokretljivost creva,
Metoklopramid (Reglan)
- Lekovi protiv eludane kiseline/ira
- Cimetid (Tagamet)
- Ranitidin (Zantac)
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Neuravnoteena elektrina aktivnost
mozga
Izgleda da se rizik od depresije povea-
va delovanjem bilo kojeg faktora koji uma-
njuje elektrinu aktivnost u glavnom kon-
trolnom centru mozga. Ovaj centar je poz-
nat kao prefrontalni korteks koji ini naj-
vei deo frontalnog renja mozga. Gotovo
sve osobe koje pate od depresije imaju i
smanjenu elektrinu aktivnost ovog
vitalnog dela mozga.141 Ta aktivnost moe
biti smanjena za 40 do 50%, a ponekad i
vie.
Moda se pitate kako se moe izmeriti
aktivnost neijeg mozga. Odgovor nam
daje savremeni dijagnostiki postupak koji
se zove PET (positron emission tomogra-
phy). Ovaj test, koji se popularno naziva
PET skener, vri se pomou opreme sline
NMR ili CT skeneru, ali nam prua izuzetno
vane informacije koje NMR ili CT skener
ne moe dati. NMR i CT testovi otkrivaju
grau mozga ili strukturu mozga, ali ne
mogu da ustanove aktivnost mozga. PET
skener pokazuje i strukturu mozga i nivo
aktivnosti svakog pojedinanog dela
mozga. PET skeniranje je savremena teh-
nika pomou koje moemo da ustanovimo
da je kod depresivnih osoba u velikoj meri
smanjena prefrontalna aktivnost.
Razgovor o aktivnosti frontalnog renja
postavlja, naravno, ono pitanje: ta je
starije, jaje ili kokoka? Da li depresija
izaziva nepravilnosti u prefrontalnom re-
nju ili problemi u aktivnosti prefrontalnog
korteksa doprinose razvoju depresije?
Istraivanja pokazuju da ima istine i u jed-
noj i u drugoj tvrdnji. U stvari, zbog va-
nosti ove teme, itavo 9. poglavlje se bavi
ovim izuzetno vanim delom mozga. U tom
poglavlju, ja inim sve to je mogue da
bih pojaao funkciju frontalnog renja.
Manje uobiajeni uzroci depresije
Iako smo prvenstveno stavili akcenat
na ee uzroke depresije, ne bismo mogli
da zakljuimo ovu diskusiju ako ne nave-
demo i neke manje uobiajene uzroke ove
TA IZAZIVA DEPRESIJU?
bolesti. Na neke od ovih faktora vredi
obratiti panju, a nalaze se u tabeli 27.
Tabela 27. Manje uobiajeni uzroci
depresije
- Sindrom bolesne zgrade (sick building)
- Uzroci vezani za metabolizam
- Infekcije: virus Borna, prioni, grip kod
odojadi
Sindrom bolesnih zgrada
Sindrom bolesne zgrade se obino jav-
lja u zgradama iji se ventilacioni sistem
ne zasniva na razmeni sveeg vazduha,
ve kruenju jednog te istog vazduha.
Meutim, ovaj sindrom se moe javiti ak
i kada se ventilacioni sistem zasniva na
razmeni sveeg vazduha. Glavni krivci su
tetne materije koje se taloe u vazduhu
izazivajui fiziku bolest. U te materije
spadaju alergeni, bu i graevinski mate-
rijali koji nisu jo otpustili inertne gasove iz
svog sastava kod novijih graevinskih ma-
terijala. Iako se sindrom bolesne zgrade
odlikuje razliitim simptomima kao to su
iritacija oka, glavobolje i problemi sa
sinusima, on, takoe, moe izazvati i
depresiju.142 Meutim, depresija se moe
javiti tek nakon mesec ili dva svakodnev-
nog izlaganja takvim uslovima. Pravilna
ventilacija zgrade, izlaganje ultraljubias-
tim zracima, bilo u ventilacionim kanalima
ili kroz velike prozore, kao i ienje zgra-
de od bui mogu ukloniti simptome koji se
javljaju kod stanovnika te zgrade.143
Infekcija i depresija
Odreene infektivne bolesti se povezu-
ju sa depresijom. Neki ljudi posmatraju te
bolesti kao zmije u dvoritu ili otrovne
pauke u ormaru. Ono to elim da kaem
je da oni smatraju da se ti faktori vrlo
retko javljaju (ako ne u svim, ono u veini
sluajeva) i da ih, ako su oni ak i prisut-
ni, nikada ne moete u potpunosti izbei.
Ja infektivne bolesti drugaije posmatram.
Kao prvo, mi esto moemo smanjiti ili
potpuno eliminisati rizik od izlaganja
57
odreenim vrstama mikroba. Drugo, ak i
kada se izlaganje tim mikrobima ne moe
izbei, na nain ivota moe u mnogome
da utie na to da li emo podlei ozbiljnoj
bolesti kada budemo izloeni klicama koje
je izazivaju. Knjiga Zakoni zdravlja i iz-
leenja objanjava na koje sve naine
moemo da ojaamo na imuni sistem.144
Iako mnogi ljudi povezuju dobar imuni sis-
tem samo sa prevencijom raka, bolesti od
kojih depresivan ovek oboleva treba da
nas podstaknu da i depresiju stavimo na
listu bolesti koje se mogu izbei dobrim
imunim mehanizmima.
Infekcija virusom Borna
Virus Borna predstavlja jedan od mno-
gih virusa koji se mogu preneti sa ivotinja
na ljude. On napada domae ivotinje,
ukljuujui konje, stoku, ovce i make, kao
to je prikazano u tabeli 28.
Tabela 28. Virus Borna
- Napada domae ivotinje, ukljuujui ko-
nje, stoku, ovce i make
- Napada krvne mononuklearne elije;
moe dugo da miruje u organizmu
- Izaziva promene u ponaanju
- Moe da izazove teak oblik depresije kod
ljudi
On, zapravo, moe izazvati depresiju i
kod zaraene ivotinje. Mnogi veterinari
sada znaju da promene u ponaanju kod
konja mogu da ukazuju na depresiju pove-
zanu sa boleu Borna.
Kao to je prikazano u tabeli 28, virus
Borna moe napasti mononuklearne krvne
elije kod ljudi (vrsta belih krvnih zrnaca).
Kada se useli u te elije, ovaj virus moe
mirovati i vie godina. Iz tog razloga, kod
oveka se simptomi ne moraju pokazati
odmah nakon izlaganja virusu Borna. Na
alost, ovaj virus moe kasnije da se
probudi i izazove veoma teku depresiju
kod ljudi.145
Kada je u pitanju ovaj neuobiajen uz-
rok depresije, dijagnoza je izuzetno vana.
Kada se otkrije virus Borna, moe se
58
prepisati antivirusni agens (amantadin)
koji e pomoi organizmu da se izbori sa
ovom infekcijom. ovek prestaje da bude
depresivan kada se ovaj virus ukloni iz
organizma.
Prioni
O prionima se mnogo pisalo u tampi
pre skoro deset godina kada su ovi tetni
proteini povezivani ne samo sa boleu
ludih krava, ve i sa neizleivom ljudskom
boleu poznatom pod nazivom nova vari-
janta Krojcfeld-Jakobove bolesti (nvKJB).
Ljudi mogu dobiti ovu bolest jedui meso
zaraenih krava. Prvi znaci ove bolesti kod
ljudi jesu promene u ponaanju i
raspoloenju poput depresije.
Dijagnostikovati ovu bolest ne predstavlja
neku veliku utehu zato to nvKJB brzo
napreduje i ovek umire obino u roku od
dve godine od trenutka kada je postavlje-
na dijagnoza.
Grip kod odojadi
Dodir sa virusom gripa u periodu trud-
noe moe u velikoj meri poveati rizik od
depresije.146 ena koja u trudnoi oboli od
gripa moe preneti tu bolest i na svoje
neroeno dete. Takvo dete ima vee anse
da kasnije tokom ivota oboli od depresije.
Prema tome, ak i prenatalni uticaji mogu
prouzrokovati depresiju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Zakljuak
Kada pogledamo ta sve moe da iza-
zove depresiju, pravo je udo to ak i vie
ljudi ne boluje od ovog veoma estog
mentalnog poremeaja. Otkrio sam da je
mozak, u veini sluajeva, izuzetno otpo-
ran. On se obino moe suoiti sa kombi-
nacijom od tri faktora rizika i osnovna
uzroka depresije, a ipak i dalje normalno
funkcionisati bez pojave depresije.
Meutim, kada se tu doda i etvrti faktor,
depresija, ak e i najzdraviji mozak esto
podlei tekom obliku depresije.
Dugaka lista faktora koji mogu prouz-
rokovati ili doprineti pojavi depresije uka-
zuje na to koliko je vano paljivo razmot-
riti viestruke uzrone faktore. Ne morate
biti lekar da biste bili u stanju da ustano-
vite da li patite od depresije, kao to je
opisano u ovoj knjizi. Ipak, pomo lekara
e vam biti potrebna u sledeoj fazi otkri-
vanja uzroka depresije i odreivanju odgo-
varajueg naina leenja.
Izuzetno je vano potraiti strunu
pomo kada je u pitanju depresija. Naj-
bolje bi bilo postaviti pravilnu dijagnozu i
odrediti pravi metod leenja, ali i paljivo
traiti sve osnovne uzroke. Dijagnoza i
leenje treba da ukljuuju jedan opsean
program koji se bavi to je mogue veim
brojem ovih osnovnih uzroka.
 4. poglavlje
Leenje depresije ishranom
Misti Lamberton, izuzetno dobra via
medicinska sestra, bila je deurna u posle-
podnevnoj smeni na odelenju za inten-
zivnu negu u bolnici Mersi (Mercy Hospi-
tal). Ona spada u one medicinske sestre
koje svi vole lekari, kolege na poslu i
pacijenti. A onda je njenu porodicu zadesi-
la tragedija. Njen mu je iznenada nastra-
dao u saobraajnoj nesrei.
Misti je nakon toga donela jednu pog-
renu odluku naavi novog deka koji ju
je ostavio nakon nekoliko sedmica. Medi-
cinske sestre koje su radile sa njom
primetile su da je ak godinu dana nakon
muevljeve smrti i dalje slabo jela i mravi-
la, a ipak govorila da je debela iako je
postala izuzetno mrava. Njene koleginice
su se toliko zabrinule da su insistirale na
tome da je odvedu kod doktora Bakstera
(Baxter), uvenog psihijatra u tom gradu.
Nimalo nas ne iznenauje to je njena
dijagnoza glasila: teak oblik depresije i
anorexia nervosa, to moe biti smrtonos-
na kombinacija. Kada joj se stanje nije
poboljalo nakon uzimanja lekova i raz-
govora, on ju je uputio na bolniko lee-
nje, pa joj je ak postavio i nazogastrinu
sondu, cevicu koja je ila od njenog nosa
do eluca, a kroz koju je primala hranu.
Nakon deset dana provedenih u bolnici,
njeno stanje se dovoljno poboljalo da je
mogla da ide kui. Meutim, ubrzo nakon
to je putena iz bolnice, njeno stanje se
ponovo pogoralo i ona je opet poela da
mravi, a uz to se oseala i veoma depre-
sivno. Dr. Bakster je potraio moj savet
jednostavno zato to internista i psihijatar
esto mogu da postignu mnogo vie ako
rade zajedno nego kada bi radili odvojeno.
Dogovorili smo se da e dr. Bakster voditi
rauna o njenim lekovima, a ja o njenoj
ishrani i nainu ivota.
Za nekoliko dana Mistino stanje je po-
elo da se poboljava u poetku polako,
a zatim sve bre i bre. Bila je srenija i
poela je da gleda u budunost sa nadom
i pozitivnim uzbuenjem. Ona je, zapravo,
ponovo poela da osea glad i dobija na
teini. U emu je bila razlika? Misti svoj
oporavak pripisuje reimu ishrane koji je
ukratko opisan u ovoj knjizi. Mesec dana
nakon to je poela da se osea bolje,
Misti se vratila svojim starim navikama u
ishrani i za nekoliko sedmica ponovo zapa-
la u depresiju.
Vratila se pravilnom reimu ishrane i
nikada se vie nije vraala na staro. Od tog
poslednjeg pada prolo je est meseci, a
ve etiri meseca je ponovo na poslu,
vesela i raspoloena kao nekad. Dokazala
je sebi da je promena u nainu ishrane
igrala odluujuu ulogu u njenom ozdrav-
ljenju. Ona sada izgleda dobro i ponovo je
ona ista izuzetna medicinska sestra kakva
je nekad bila.
Mnogim pacijentima se popravi
raspoloenje kada promene nain
ishrane
Mnogim mojim pacijentima a svaki
od njih je imao razliitu ivotnu priu
raspoloenje se popravilo jednostavno
kada su promenili svoje navike u ishrani.
Iako se svaki deo mog programa zasniva
na proverenoj nauci, moram vam rei da
pristup mentalnoj bolesti sa stanovita
stila ivota nije ba uobiajen u leenju
pacijenata koji pate od depresije i zabrinu-
60
tosti. Ja se nadam da e uskoro biti spro-
vedena opsena, kontrolisana klinika ispi-
tivanja u vezi sa pristupom koji se zasniva
na stilu ivota i da e taj pristup postati
opti standard ako to istraivanja potvrde,
a oekujem da e tako biti. Dok se to ne
dogodi, ja se uopte neu ustezati da
ukljuim pacijente u ovaj program zato to
(1) se on zasniva na potvrenoj nauci o
ishrani, (2) mnogo puta sam video da je
delotvoran i (3) ne ostavlja nikakve tetne
posledice po zdravlje.
Kada sam sve ovo rekao, moram dodati
i to da ovo ni u kom sluaju nije jedini
metod leenja koji treba primeniti kod
depresivnog pacijenta. Nadam se da sam
do sada dovoljno jasno stavio do znanja
da se depresija gotovo uvek javlja usled
istovremenog delovanja vie faktora, to
znai da tu postoji mnogo potencijalnih
uzroka. Faktori ishrane obino su samo
jedan od nekoliko uzroka koji zajednikim
dejstvom izazivaju mentalnu bolest.
Moramo istraiti i pozabaviti se to je
mogue veim brojem uzroka kako bismo
doveli do potpunog i trajnog izleenja.
Naalost, pacijenti koje pate od depresije,
zabrinutosti ili bipolarnog poremeaja
skoro nikada ne dobijaju savete o ishrani.
Smatram da se ovaj veliki propust u nainu
leenja mentalnih bolesti i te kako oseti.
Znaaj serotonina
Serotonin predstavlja znaajan neuro-
transmiter u mozgu, naroito u frontalnom
renju. To je deo mozga iju aktivnost tre-
ba naroito ojaati kod depresivnih pacije-
nata. Mozak uopte ne moe da stvara
serotonin ako tu prvo nije prisutan tripto-
fan. Veina depresivnih pacijenata pati od
gubitka apetita (apetit se poveava samo
u malom broju sluajeva).1 Stoga hrana
koju unose treba da sadri velike koliine
triptofana. Namirnice bogate triptofanom
navedene su na Slici 1.2
Zapazite da neobrano mleko sadri naj-
manje triptofana od svih namirnica na listi
iako mnogi ljudi smatraju da mleko pred-
stavlja jedan od najbogatijih izvora tripto-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 1. Sadraj triptofana u
namirnicama
(mg/100 gr)
Neobrano mleko 46
Pasulj 267
Orasi 290
Bademi 322
Susamovo seme 358
Glutensko brano 510
Seme bundeve 578
Tofu (sir od soje) 747
fana. Na sreu, postoje bolji izvori od kojih
je tofu (sojin sir) prvi na listi.
Kao to je reeno u prethodnom pog-
lavlju, neki depresivni pacijenti su veoma
osetljivi na ak vrlo malo, privremeno
smanjenje koliine triptofana, a ako samo
jedan dan ne bi uzeli umerenu ili veliku
dozu triptofana, oni bi ponovo zapali u
depresiju. Misti je jedan od mojih pacije-
nata koja je primetila da mora da uzima
dovoljno triptofana da bi sauvala svoje
mentalno zdravlje.
Meso u ishrani spreava dotok
triptofana u mozak
Unoenje dovoljnih koliina triptofana
nije jedini nutricionistiki faktor u stvara-
nju serotonina. Kao to je reeno u pret-
hodnom poglavlju, pet velikih aminokiseli-
na takmie se sa triptofanom elei da pre
njega stignu u mozak. Hrana koja sadri
veliku koliinu ovih pet aminokiselina sma-
njie dotok triptofana u mozak.3 Dakle,
ako su u naoj ishrani zastupljene umere-
ne koliine triptofana, a velike koliine tih
pet aminokiselina, u frontalnom renju
mozga ipak moe da se javi nedostatak
triptofana. Koliina triptofana uporeena
sa koliinom tih pet aminokiselina pred-
stavlja glavno merilo.
Namirnice koje sadre velike koliine
triptofana u odnosu na ovih pet aminoki-
selina prikazane su u tabeli 2.4
Tabela 2 pokazuje da neobrano mleko
sadri male koliine triptofana u poreenju
sa koliinom pet aminokiselina, a koliina
LEENJE DEPRESIJE ISHRANOM 61

ee susreemo sa tetnim posledicama

Tabela 2. Odnos izmeu triptofana i
ishrane siromane njima.
5 aminokiselina
Obino se deava da ovek unosi male
Neobrano mleko 40% / 60% koliine triptofana kada unosi i mali broj
Losos 40% / 60%
kalorija, no, kada su u pitanju omega-3
Govei but 46% / 54%
Pilea prsa 46% / 54%
masnoe, njih moe biti malo ak i kada
Integralni pirina 46% / 54% ovek unese vie kalorija nego to mu je
Pasulj 48% / 52% potrebno.6 ak i ishrana bogata mastima
Soja 53% / 47% moe sadrati male koliine omega-3, na-
Orah 55% / 45% roito kada omega-3 u ishrani ima malo u
Seme bundeve 56% / 44% odnosu na omega-6. Zanimljivo je to da je
Tofu 63% / 37% koliinski odnos ovih masnoa u krvi u
Bademi 68% / 32% direktnoj vezi sa koliinom depresije.7
Susamovo seme 81% / 19% to je koliina omega-3 manja u odnosu
na omega-6, koliina depresije je vea.
triptofana je sama po sebi, takoe, veoma Nedavno obavljena istraivanja pokazuju
mala, kao to je prikazano u tabeli 1. Ovi da se bipolarni poremeaj (manijakalna
faktori pokazuju da mleko nije tako vredan depresija), ba kao i teak oblik depresije
izvor triptofana za mozak. (unipolarni poremeaj) moe leiti pomou
Tofu je, meutim, suta suprotnost ne- ishrane bogate omega-3 masnoama.8
obranom mleku. On sadri veliku koliinu Veina ljudi poveava unos omega-3
triptofana u odnosu na koliinu tih pet masti jedui ribu. Ipak, veina riba ne
aminokiselina, a i sadraj samog triptofana predstavlja dobar izvor omega-3 masti.
je izuzetno visok. Zbog toga je on odlina Morska riba predstavlja dobar izvor, ali ne
namirnica za snabdevanje mozga tripto- zato to njihov organizam stvara omega-3
fanom, to opet poveava proizvodnju masti, ve zato to one pojedu veliku
serotonina, koji, sa svoje strane, pomae u koliinu morskog rastinja koje sadri veliku
borbi protiv depresije. koncentraciju omega-3 masti. Vano je
Kada mozak dobije dovoljnu koliinu zapaziti da su prvobitni izvori omega-3
triptofana, ostale stavke vezane za stil iv- masnoa biljke, a kada ih unosimo jedui
ota postaju veoma znaajne za stvaranje ribu, mi dobijamo hranljive materije iz dru-
serotonina. Leenje stilom ivota je ukrat- ge ruke. Sadraj omega-3 u odreenim
ko izloeno u narednom poglavlju. vrstama ribe nalazi se u tabeli 3.9

Znaaj omega-3 masnoa u borbi Tabela 3. Sadraj omega-3 u ribi

protiv depresije (mg/100gr)
Omega-3 masnoe postaju znaajan Crnjelj (komad) 810
nutricionistiki element u nauci o mozgu.5 Tunj (u vodi) 930
Postoji, zapravo, dva tipa masnoe koje Pastrmka (30 grama) 1180
Slatkovodni luben (100 grama) 1190
igraju apsolutno najvaniju ulogu u naoj
Losos (100 grama) 1710
ishrani omega-6 i omega-3 masnoe.
Haringa (100 grama) 3000
Omega-6 masti ima u velikim koliinama u Svoja (100 grama) 3160
mnogim namirnicama, tako da se veoma Skua (100 grama) 3930
retko deava da neki fiziki ili mentalni
problemi nastanu usled nedostatka ome-
Zapazite koliko sadraj omega-3 masti
ga-6. Omega-3 masnoa nema ba u tako
varira od jedne vrste ribe do druge. Na
velikim koliinama, tako da se mnogo
primer, sadraj omega-3 u crnjelju, gde je
62
on najmanji, predstavlja samo 25% ukup-
nih omega-3 u skui.
Ishrana bogata omega-3 mastima vie-
struko je korisna, ali negativna strana sve-
ga toga je to te masti ljudi unose jedui
ribu. U knjizi Zakoni zdravlja i izleen-
ja navodim est glavnih zdravstvenih pro-
blema koji mogu nastati unoenjem ome-
ga-3 masnoe iz ribe.10 Da ne bih bio
mnogo opiran, ovde u razmotriti samo
jedan od njih.
Riba je zagaena
Ribe sakupljaju i nagomilavaju otrove u
svom masnom tkivu. U te otrove spadaju
pesticidi, hlorni ugljo-vodonici, dioksini i
iva. Poevi od 1996, u 47 zemalja posto-
jao je zvanini dokument u kojem se
graani upozoravaju da ne jedu odreene
vrste riba. Ta zvanina upozorenja pokri-
vaju 1.740 reka i jezera (ukljuujui sva
jezera iz grupe Velikih jezera) i veliki deo
priobalnog podruja.11 Najei razlog za
izdavanje ovakvih upozorenja je iva, koja
moe da izazove oteenja na mozgu i
nervima, naroito kod jo neroene, a i
kod male dece. Velike ribe poput tune,
sabljarke i ajkule sadre najveu koncen-
traciju ive.12
Uprkos uvreenom miljenju da voe i
povre predstavlja najveu opasnost kada
je u pitanju trovanje pesticidima, istrai-
vanja koja je sprovela FDA pokazuju da
domai proizvodi od ribe sadre mnogo
veu koncentraciju pesticida nego domae
voe, itarice ili povre.13 Plava riba kao i
jezerska pastrmka ulovljena u jezerima u
unutranjosti imaju najvie anse da budu
zagaene kancerogenim materijama kao
to su dioksini ili PHB polihlorni bifenili.14
Zagaena riba iz zagaenih voda
Pesticidi predstavljaju izuzetno vano
pitanje. U celom svetu, danas se koristi
vie od 900 razliitih pesticida u nekih
40.000 razliitih formulacija.15 U SAD se
koristi oko 600 sastojaka za pesticide koji
ovu dravu kotaju nekih 800 miliona do
milijardu dolara godinje.16 Haf i Hejsmem
IZLAZ IZ DEPRESIJE
(Huff and Haseman) su pregledali oko 200
istraivanja koja su se bavila glodarima.
Zakljuili su da postoje snani dokazi da
izlaganje dejstvu odreenih pesticida za-
ista moe prouzrokovati rak kod ljudi.17
Kako ribe dolaze u dodir sa pesticidi-
ma? Jedan od glavnih razloga je spiranje
tla sa obradivih povrina. Kada ratar prska
svoje zasade, jedan deo hemijskih sup-
stanci ode u susedne reice i potoke da bi
na kraju dospeo u reke i okeane. Izlivanje
kanalizacije, loi septiki sistemi, otpad sa
brodova i otrovna oticanja sa gradskih
ulica takoe doprinose zagaenosti voda.
Ponekad se ove vode smatraju toliko opas-
nim da je na nekim plaama postavljen
znak na kojem, kao na ovom prikazanom
u tabeli 4, pie Zabranjeno plivanje.
Tabela 4. Zabranjeno plivanje,
opasno po zdravlje
Gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i druge
bolesti nastaju kao posledica:
- Izlivanja kanalizacije
- Loih septikih sistema
- Otpada sa brodova
- Otrovnih oticanja sa gradskih ulica
Ako je plivanje u toj vodi opasno za
ljude, prava je ironija to ljudi jo uvek
odlaze na pecanje u ta podruja. Ti znaci
nisu tu bez razloga. Bolesti kao to su gas-
troenteritis, dizenterija, hepatitis i mnoge
druge posledica su plivanja u zagaenoj
vodi.
Rak kod riba je sve ea pojava
Jedna zabrinjavajua, a sve ea poja-
va kod riba ukazuje na to koliko je opasno
provoditi vreme u jezerima i morima nae
planete. Danas ribe mnogo ee oboleva-
ju od raka nego pre 50 godina.18 Jedan
kanadski biolog, Ron Sonstegard, ispitao
je ribe koje ive na dnu Velikih jezera i nji-
hovih pritoka. Otkrio je sluajeve tumora
kod svih vrsta riba esto malignih.19 Na
primer, 30% ribe glavoa u jezeru Iri (Erie)
imalo je rak jetre.
LEENJE DEPRESIJE ISHRANOM 63

Komentariui ovo otkrie, nutricionista

Tabela 6. Broj prijavljenih uginulih riba
i pisac prof. dr. Vinston Kreig (Winston
prouzrokovan zagaenjem
Craig), dodao je jo tri otrenjujue i-
njenice: (1) Sluaj Velikih jezera nije Alabama 24 Montana 4
jedistven u svetu ribe bolesne od raka Arizona 1 Nebraska 16
Arkanzas 16 Novi Meksiko 2
pojavljuju se na celom podruju SAD, od
Konektiket 3 Oklahoma 69
Padet Saunda (Puget Sound) do Kalifor- Florida 50 Oregon 9
nijskog zaliva i od reke Hadson do Floride; Dordija 40 Pensilvanija 121
(2) Prema podacima Nacionalnog instituta Ilinois 8 Rod Ajlend 1
za rak (National Cancer Institute), sve vie Ajova 6 Juna Karolina 24
ljudi umire od raka u onim podrujima gde Kanzas 42 Juna Dakota 1
ribe u ogromnom broju boluju od neke Kentaki 17 Teksas 40
vrste tumora; (3) toksinost onoga to Luizijana 52 Juta 7
pronalazimo u nekim od naih vodenih Mejn 2 Vermont 2
tokova je prosto zapanjujua. Kada su Merilend 35 Virdinija 44
Masausets 7 Zap. Virdinija 21
sedimentima sa dna jezera Iri premazali
Miigen 9 Viskonsin 6
kou mieva, ovi mievi su dobili rak
Minesota 2
koe.20
Iako ono to je Kreig zapazio kod mie-
va ne mora nuno da se odnosi i na ljude, Svaka uginula riba na ovoj slici moe
ova njegova zapaanja svakako pruaju predstavljati bukvalno hiljade riba. E.P.A.
razlog za zabrinutost kada je u pitanju priznaje da ovi statistiki podaci u ogrom-
opasnost koju epidemija raka kod riba noj meri umanjuju stvarni broj uginulih
predstavlja za ljudsko zdravlje. riba poto 15 drava nije prijavilo ili vodilo
Mogua veza izmeu raka i zagaene evidenciju o broju uginulih riba na nji-
ribe ukratko je prikazana u tabeli 5. hovom podruju. Osim toga, za mnoge
uginule ribe se ne moe sa sigurnou
Tabela 5. Dokazi koji ukazuju na vezu tvrditi da su uginule usled zagaenosti
izmeu zagaenosti ribe i raka vode.22 Utvreno je da su u najveem bro-
- U tkivu pacijentkinja koje boluju od raka ju sluajeva pesticidi bili ti otrovni zagai-
dojke pronaena je poveana koncentracija vai koji su izazvali pomor riba, a za njima
nekih sastojaka pesticida. slede nafta i naftni derivati, hlor, amonijak,
- Prema podacima Nacionalnog instituta za teki metali i ostale otrovne supstance.
rak, sve vie ljudi umire od raka u onim Naalost, veinu tih riba obolelih usled
podrujima gde ribe u ogromnom broju dejstva ovih zagaivaa ribari ulove i
boluju od neke vrste tumora.
odnesu na pijacu, a onda ih ljudi jedu mis-
- Danas ribe mnogo ee obolevaju od
lei da se hrane zdravo.
raka nego pre 50 godina. Primer: 30% ribe
glavoa u jezeru Iri bolovalo je od raka
jetre.
Ne postoji nikakva zvanina
inspekcija
Svake godine, itava jata riba irom Dr. Kreig je ukazao na jo jedan veliki
SAD uginu zbog zagaenosti vode. Agen- problem vezan za to koliko je riba bezbed-
cija za zatitu ivotne sredine (E.P.A. The na za ljudsku ishranu. Vlada jo uvek (u
Environmental Protection Agency) pri Vladi vreme pisanja ove knjige) nije izdala
SAD pokuava da prati koliko ribe ugine nikakav zvanian program za inspekciju
zbog zagaenosti kao i iz nekih drugih ribe i ribljih proizvoda. Kreig kae da samo
razloga. Tabela 6 prikazuje broj uginulih oko 10% ribe biva podvrgnuto bilo kakvoj
riba po dravi usled zagaenosti vode u vrsti inspekcije i da se sve to vri na dob-
1993. godini.21 rovoljnoj osnovi.23 Oigledno je da ne pos-
64
toji potreba za pravilno ureenim siste-
mom za inspekciju ribe.
Kada bismo mogli da pronaemo neki
drugi izvor korisnih omega-3 masnoa, zar
ne bi bilo pametnije da, nakon svega to
smo saznali, u potpunosti izbacimo ribu iz
naeg jelovnika? Taj drugi izvor ne bi pred-
stavljao potencijalni uzrok raka, infektivnih
i drugih bolesti. Takva hrana zaista posto-
ji, kao to emo videti kasnije.
Srednje zagaena voda daje
izuzetno zagaenu ribu
Budui da rak predstavlja najvei prob-
lem vezan za izlaganje dejstvu pesticida i
drugih otrova, moramo saznati koji otrovi
predstavljaju najveu opasnost za oveka
pri duem izlaganju njihovom dejstvu. Dve
glavne osobine otrova koji, pri duem izla-
ganju njihovom dejstvu, predstavljaju
najveu pretnju za ovekovo zdravlje jesu
tendencija akumuliranja u organizmu
(bioakumulacija) i sklonost ka biomag-
nifikaciji. Oba ova procesa dovode do toga
da ribe iz srednje zagaenih voda imaju
visoku koncentraciju otrova u tkivu.
Bioakumulacija je proces putem kojeg
se koliina otrova postepeno poveava u
odreenim organima kod ljudi ili drugim
ciljnim organizmima.
Biomagnifikacija oznaava proces kada
otrovi, kako ulaze u sve vie sfere lanca
ishrane, postaju sve koncentrovaniji.24
Klasian primer biomagnifikacije otkri-
ven je u jezeru Klir (Clear) u Kaliforniji, oko
145 kilometara severno od San Fran-
ciska.25 Jezero je nekoliko puta bilo prska-
no insekticidom DDD kako bi se kon-
trolisala populacija insekata. (DDD, slabiji
roak ozloglaenog DDT, halogeni ugljo-
vodonik.) Rezultati prskanja ovim insekti-
cidom prikazani su u tabeli 7.
Zapazite da je u jezerskoj vodi otkrive-
na jedva primetna koncentracija ovog pes-
ticida, samo 0,02 ppm (2 kapljice DDD na
svakih 100 miliona kapljica jezerske vode).
Ipak, biomagnifikacija je dovela do dras-
tinog poveanja koncentracije ovog pesti-
cida u tkivima organizama koji ive u
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 7. Biomagnifikacija DDD
insekticida
Mesto uzimanja uzorka DDD (ppm)
Jezerska voda 0,02
Fitoplankton (koji ivi u DDD
kontaminiranoj vodi) 5
Biljojedne ribe (jedu plankton) 40-300
Ribe mesoderi vie od 2.500
(jedu biljojedne ribe)
U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji
jezeru. Koncentracija DDD u fitoplanktonu
iznosila je 5 ppm, to je 250 puta vie
nego u samoj jezerskoj vodi. Idui ka viim
stupnjevima lanca ishrane, koncentracija
DDD se pribliila 2.500 ppm to je itavih
125.000 puta vie nego u samoj jezerskoj
vodi.
Jedno od najeih pitanja koja mi ljudi
postavljaju nakon nekog mog javnog pre-
davanja o zdravlju vezano je za kvalitet
vode u naim domainstvima. Mnogi ljudi
su veoma zabrinuti kada je u pitanju mo-
gua zatrovanost vode koja tee iz njihovih
esmi. Trebalo bi da ih mnogo vie brine
kvalitet vode u rekama, jezerima, potoci-
ma i okeanima odakle potie riba koju
jedu. Niska koncentracija otrova, kao u
jezeru Klir u Kaliforniji, dovodi do visoke
koncentracije otrova u tkivu ribe koju ljudi
svakodnevno konzumiraju.
Takvi primeri biomagnifikacije nisu
izuzetak, ve pravilo. EPA dalje navodi da
koncentracija zagaivaa ivotne sredine
u tkivu riba moe biti milion puta vea
nego koncentracija istih izmerena u samoj
vodi ...26
Sumnja se da riba izaziva rak i
srani udar
Imamo sve vie dokaza u prilog tvrdnji
da postoji veza izmeu otrova i hroninih
bolesti kao to su rak i srani udar koje
pogaaju stanovnike razvijenih zemalja u
epidemijskim razmerama. Jedan od tih do-
kaza vezan je za halogene ugljo-vodonike,
koji predstavljaju jednu grupu hemijskih
LEENJE DEPRESIJE ISHRANOM
jedinjenja za koje se zna da se biomag-
nifikuju (akumuliraju) kroz lanac ishrane.
U ljudima se takoe bioakumuliraju
halogeni ugljovodonici. U tkivu pacijenata
koji su oboleli od raka dojke naene su po-
viene vrednosti ovih jedinjenja. Istraiva-
i koji su indetifikovali ovu vezu sa rakom
dojke zakljuili su da: Ovi rezultati, iako
preliminarni, navode na zakljuak da u na-
stanku raka dojke izvesnu ulogu imaju kar-
cinogeni koji potiu iz ivotnog okruenja.
Meutim, rak nije jedini problem.
Jedan istraiva je, u svom pregledu litera-
ture, utvrdio postojanje korelacije izmeu
DDT i DDE (dva druga halogena ugljovo-
donika) u krvi osoba koje su se tokom na-
rednih godina alile na hipertenziju, arte-
riosklerozu i dijabetes.28
Sa aspekta biomagnifikacije i bioaku-
mulacije, riba predstavlja jedan od najve-
ih razloga za zabrinutost. Ona nije
zagaena samo PCB-om i razliitim tekim
metalima poput ive, ve i naftnim ugljo-
vodonicima i halogenim organskim jedi-
njenjima.29,30 U jednom poznatom medi-
cinskom udbeniku o uticaju ivotne sre-
dine na zdravlje, dr. Kenet Rozenman
(Kenneth Rosenman) sa dravnog uni-
verziteta u Miigenu (Michigan State
University) kae: Glavni nain na koji
stanovnitvo moe da doe u dodir sa
PCB-om jeste konzumiranje ribe.31 Osim
to se sumnja da izazivaju rak, postoje
neki preliminarni dokazi koji povezuju i
PCB i dioksine sa poveanim nivoom hole-
sterola i triglicerida u krvi.32 Ostali podaci
ukazuju na to da PCB mogu da utiu na
broj spermatozoida kod mukaraca i steri-
litet.33
Istraivanja koja pokazuju da ovi
zagaivai mogu da otete fetus u razvoju
samo jo vie proiruju listu tetnih pos-
ledica PCB-a. Dr. Teo Kolborn (Theo Col-
born) istie da literatura nastala na osnovu
istraivanja ukazuje da prisustvo PCB u
materici moe tetno da utie na razvoj
nervnog sistema embriona, fetusa i nov-
oroeneta.34 Nedavno je na naslovnoj
strani medicinskog asopisa New England
65
Journal of Medicine objavljena vest da su
dr. Dozef i Sandra Jakobsen (Joseph i
Sandra Jacobsen) pronali nove dokaze da
izlaganje dejstvu PCB-a tetno utie na
razvoj.35 Primeeno je da se deca ije su
majke u periodu trudnoe bile izloene nji-
hovom dejstvu, u jedanaestoj godini ivo-
ta, sporije intelektualno razvijaju od osta-
lih svojih vrnjaka. Iako ta deca nisu bila
retardirana, ona koja su bila najvie izloe-
na dejstvu PCB-a imala su tri puta vee
anse da imaju nizak IQ i dva puta vee
anse da budu najmanje dve godine u
zaostatku kada je u pitanju sposobnost
itanja.
Kisele kie agens zagaenja
otrovnim metalima
Akumulacija otrovnih metala u tkivu
riba nedavno je izazvala velilku zabrinutost
vezano za problem kiselih kia. Kisele kie
izazivaju pojavu zakieljavanja voda. Ova
voda izmenjenog hemijskog sastava moe
potom da rastvori aluminijum, mangan,
olovo, cink, kadmijum i ivu iz donjih sedi-
menata ili zemlje u vodu. Kada se ovi ot-
rovni metali oslobode, oni se ukljuuju u
lanac ishrane i imaju tendenciju da se
bioakumuliraju u tkivu riba.
Strunjaci upozoravaju i savetuju
to manje ribe u ishrani
ak i na ivopisnom podruju Mejna,
ene u reproduktivnom dobu i deca ispod
osam godina se upozoravaju da ne jedu
ribu ni iz jednog ribnjaka ili jezera sa pod-
ruja ove drave. Ostalima se savetuje da
ne jedu vie od est velikih ili 22 manje
ribe godinje, a sve to zbog sadraja ive
u ribi.36 Unoenje velikih koliina ive mo-
e otetiti razvoj ljudskog fetusa i dece i
prouzrokovati poremeaje nervnog sis-
tema i oteenje bubrega kod dece i odra-
slih.
Osim Mejna, Miigen je jedina drava
koja je izdala jedno takvo opte upozore-
nje. Meutim, prema reima Marte Kiting
(Martha Keating) iz naunog tima EPA, os-
66
tala jezera i reke u SAD nisu nita manje
opasne od onih u Mejnu. Grupa za pobolj-
anje istoe vode na nivou grada Bostona
(Clean Water Action Group) je ak ila
dalje i javno izjavila da 90% ribe ulovljene
u vodama Nove Engleske ima previsok
sadraj ive, olova, PCB-a ili dioksina koji
su opasni po zdravlje kada se riba konzu-
mira vie od jedanput sedmino. Iako je
ova grupa sakupila mnogo manje podata-
ka o morskoj ribi (tako da nije mogla da
izda slinu kategorinu izjavu), ona je ipak
upozorila na to da je morska riba koja je
bila testirana sadravala visok nivo PCB-a i
ive.
Najverovatnije najpoznatiji sluaj tro-
vanja tekim metalima putem konzumira-
nja ribe nije imao nikakve veze sa kiselim
kiama. U pitanju je tragian sluaj trova-
nja ivom putem konzumiranja ribe iz ja-
panskog zaliva Minamata. Problem je izaz-
valo isputanje metil ive iz japanske fab-
rike u ovaj zaliv. Usled biomagnifikacije do
koje je dolo preko lanca ishrane, ljudi koji
su jeli tu ribu izloili su se opasnoj kon-
centraciji ive.37
Poznati zdravstveni problemi
izazvani zagaenom ribom
Konzumiranje ribe je moda najopasni-
je za male bebe. Jedno istraivanje je po-
kazalo da su trudnice koje su konzumirale
zagaenu ribu iz Velikih jezera (Great
Lakes) imale komplikacija u trudnoi. U te
komplikacije spadaju promene u veliini
bebe pri roenju, vreme gestacije, pro-
mene u zdravstvenom stanju bebe u prvih
nekoliko dana nakon roenja i uticaji koji
traju i u ranom periodu bebinog ivota.38
Zbog svih ovih rizika, neki su predlagali da
bebe ne treba dojiti zato to postoji i rizik
od raka. Iako se moda ini da, budui da
ivimo u zatrovanom i zagaenom svetu,
ovaj predlog ima smisla, moda bi bolje
reenje bilo da izbegavamo glavne izvore
ovih toksina. Druga istraivanja ukazuju na
to da hranjenje bebe na cuclu moe imati
suprotan efekat. Postoje dokazi da dojenje
samo po sebi smanjuje rizik od obolevanja
IZLAZ IZ DEPRESIJE
od raka dojke. Jedno istraivanje obav-
ljeno 1994. godine otkrilo je da meu er-
kama koje su se hranile majinim mlekom
postoji 25% manje sluajeva raka dojke.
Dojenje ima i mnoge druge prednosti.
Radi lake analize, kratak pregled
prethodno pomenutih zagaivaa prona-
enih u ribi prikazan je u tabeli 8.
Tabela 8. Kratak pregled zagaivaa
ribe
- Koncentracija otrova u ribi iz srednje zaga-
enih voda je ak vie od milion puta vea
od koncentracije tih otrova u samoj vodi.
- U otrove koji su naeni u masnom tkivu
riba spadaju pesticidi, hlorni ugljo-vodonici,
iva i dioksini.
- Riba moe biti zagaena i PCB-om,
razliitim tekim metalima, petroleum ugljo-
vodonicima, halogenim organskim jedinje-
njima i olovom.
Zato je riba korisna, a zato tetna
Neki nutricionisti kau da konzumiranje
ribe, zbog visokog sadraja omega-3 mas-
noa, kod nekih ljudi moe da bude vie
korisno nego tetno, naroito za srce i
mentalno zdravlje. Ishrana bogata omega-
3 masnoama moe da pomogne i kod
reumatoidnog artritisa i ulceroznog koliti-
sa.40
Sreom, postoji nain na koji ovek
moe da unese korisne omega-3 masnoe,
a da se ne izlae rizicima konzumiranja
ribe, ribljeg ulja i skupih dodataka na bazi
ribe. Postoji nain da se izbegnu holesterol
i toksini koji potiu od omega-3 ivoti-
njskog porekla. Taj nain je toliko jednos-
tavan, a ipak mu se u javnosti ne poklanja
dovoljno panje koliko zasluuje. Moemo
uivati blagodati omega-3 masnih kiselina
iz biljne masnoe koja se naziva linolein-
ska kiselina. Odreene biljne vrste su ve-
oma bogate omega-3 mastima i mogu da
zadovolje sve potrebe organizma za ovim
esencijalnim jedinjenjima. Lista namirnica
biljnog porekla bogatih omega-3 masnoa-
ma data je u tabeli 9.
LEENJE DEPRESIJE ISHRANOM 67

ui ovo istraivanje, dr. Dozef Kalabrez

Tabela 11. Biljne namirnice koje sadre
(Joseph Calabrese) i njegove kolege sa
omega-3 masne kiseline (linoleinsku
kiselinu)
univerziteta Case Western Reserve u Kliv-
lendu u dravi Ohajo nazivaju ovo otkrie
Namirnica Koliina Omega-3 (mg) izuzetno vanim pokuajem u pravcu
Ulje semena lana 1 supena kaika 7526 pronalaenja leka za bipolarni poremeaj.
Orasi, engleski 1/4 olje 1703 Slaem se da je ovo veoma znaajno
Ulje kanole 1 supena kaika 1094
Crni orasi 1/4 olje 1034 istraivanje. Ipak, nisu korieni nikakvi
Ulje peninih klica 1 supena kaika 938 lekovi, ve samo dodaci omega-3.
Sojino ulje 1 supena kaika 927 Preporuujem da bar jedan obrok u
Zelena soja 1 olja 637
Spana, konzerviran 1 olja 353
toku dana ukljuuje namirnice bogate
Bademi 1/4 olje 136 omega-3. Takoe preporuujem mini-
Avokado 1/2 olje 99 malan dodatak od 9 grama omega-3 mas-
Repa 1 olja 74 nih kiselina na dan najbolje iz namirnica
Ulje afranika 1 supena kaika 55
Batata (krompir) 1 komad 38 biljnog porekla.
Banana 1 komad 38 Neki nutricionisti smatraju da nije
Jabuka 1 komad 25 vano samo to da u ishrani bude zastu-
Peeni krompir 1 komad 17
pljeno dovoljno omega-3 ve i da bude
Krike krastavca 10 komada 12
Integralni hleb 1 komad 11 vie onih namirnica koje u sebi sadre vie
omega-3 u odnosu na omega-6 masne
kiseline. Ishrana prosenog Amerikanca
I mesojedi i vegetarijanci mogu da sadri vie omega-6 masti nego omega-3.
unose nedovoljne koliine omega-3 mas- U Dodatku VIII nalazi se lista namirnica
noa. Osobama koje pate od depresije ili koje sadre vie omega-3 masti u odnosu
bipolarnog poremeaja preporuujem sva- na omega-6.
kodnevno konzumiranje njima bogate
hrane. Osim toga, preporuujem jedan lek Majino mleko, polinezasiene masti
iz kune apoteke koji je mnogim pacijenti- i vitamini poboljavaju sposobnost
ma obolelim od neke mentalne bolesti po- uenja
mogao da ozdrave. Jedan od omiljenih re- Bez obzira to iznosim snane dokaze u
cepata nalazi se u tabeli 10. prilog tome da su pravilne navike u ishrani
vane za mentalno zdravlje i za leenje i
Tabela 10. Recept od lana i oraha spreavanju depresije, svestan sam kako
(Visok sadraj Omega-3) izgleda naa realnost. Na samom poetku
- olje mlevenih oraha ivota, mi zapravo ne moemo sami da
- olje samlevenog lana biramo kako emo se hraniti. Oni koji su
- 1 sup. kaika urminog eera ili urme imali tu sreu da su majke odluile da ih
- 1/8 sup. kaike soli
doje nasledili su blago od neprocenjive
Sve pomeati i time posuti preko tosta, vrednosti - zdrav frontalni reanj mozga.
itarica itd. Istraivanja pokazuju da deca koju majke
doje imaju mentalnu otrinu koja traje naj-
Zapazite visok sadraj omega-3 masti u manje nekoliko godina, a verovatno i ceo
ovom receptu. On je gotovo jednak dnev- ivot.42,43
noj koliini koju pacijenti sa bipolarnim po- Nedavno izvrena analiza 20 razliitih
remeajem uzimaju putem ribljeg ulja, a istraivanja na tu temu potvrdila je pret-
koja je pokazala veoma pozitivan efekat u postavku da su, kada je u pitanju mental-
istraivanju koje je sproveo Medicinski fa- ni razvoj, deca koju su majke dojile u
kultet na Harvardu (Harvard Medical prednosti nad decom koja nisu hranjena
School) (9,6 grama na dan).41 Komentari-
68
majinim mlekom.44 Vano je i to da su,
kada govorimo o mentalnom zdravlju,
prednosti koje se stiu dojenjem, izgleda,
jo vanije za prevremeno roene bebe
i/ili one bebe koje su pri roenju imale
malu telesnu teinu nego za bebe roene
na vreme i sa normalnom teinom.
Deca koja nisu dojena mogu biti pod-
lonija i socijalnim i emocionalnim proble-
mima kasnije u ivotu. U jednom klasi-
nom evropskom istraivanju, devojice ko-
je su bile hranjene iskljuivo na flaicu i
cuclu testirane su kada im je bilo 16 godi-
na. One ne samo to su imale slabiju spo-
sobnost uenja i postizale loije rezultate u
koli, nego su imale potekoa i u pri-
lagoavanju u drutvu.45 Iako takvo istra-
ivanje ne potvruje postojanje veze izme-
u hranjenja na cuclu (umesto dojenjem)
i depresije u kasnijem ivotu, ono svakako
daje povoda za sumnju da neka veza ipak
postoji.
Jo uvek nam nisu jasni svi razlozi
zato je majino mleko bolje i korisnije za
pravilno funkcionisanje mozga. Ipak, izgle-
da da je jedan od faktora sadraj masnoe
u majinom mleku. Dr. Jokota (Yokota) iz
Japana je pokazao da su tek roenim
mladuncima pacova neophodne dovoljne
koliine omega-3 masti. Bez tih masnoa
oni slabije ue.46 Drugi meunarodni istra-
ivaki timovi poput Boura (Bourre) i nje-
govih kolega iz Francuske47 doli su do
slinih otkria prouavajui ivotinje. Sva pokuao da objasni zato nije svejedno
ta istraivanja su pokazala da su omega-3
masti od presudnog znaaja za razvoj
mozga kod sisara.
Meu istraivaima je jako dobro poz-
nato da tradicionalna formula za odojad
ne prua dovoljnu koliinu omega-3 mas-
noa u poreenju sa majinim mlekom.48
Hrana koja se daje kao dodatak bebama
pored ove formule ne moe nadoknaditi
nedostatak omega-3 masti. Jedna grupa
istraivaa je dola do zapanjujueg
zakljuka: Doli smo do zakljuka da za-
ista ne postoji zdrava hrana koja nam je
danas dostupna, a koja bi se mogla dodati
ishrani bebama koje se ne doje sa ciljem
IZLAZ IZ DEPRESIJE
da se koliina polinezasienih masnih
kiselina izjednai sa onom koju putem
majinog mleka unesu dojene bebe.49
Bolje se ui kada se unose masnoe
biljnog, a ne ivotinjskog porekla
Prednost dojenja je oigledno vana
informacija za roditelje koji oekuju pri-
novu. Meutim, ini se da je odgovarajua
vrsta masnoa neophodna i za kratkotraj-
no uenje kod odraslih. Dr. Koscina
(Coscina) i saradnici su jo pre nekih 15
godina ukazali na ovu injenicu.50 Oni su
dvema grupama odraslih pacova davali
hranu koja je sadrala istu koliinu mas-
noa, ali razliitih vrsta.
Nakon samo tri sedmice, pacovi u ijoj
ishrani su bile zastupljene umerene kolii-
ne biljnih masti (20% polinezasienog soji-
nog ulja) pokazali su poboljanu sposob-
nost uenja u odnosu na one ija se ishra-
na zasnivala na 20% zasienih masti
(svinjska mast). Autori ovog istraivanja
smatrali su ovo vrstim dokazom u prilog
tvrdnji da kratkotrajne varijacije u kvalite-
tu masnoa u ishrani mogu poboljati ue-
nje kod sisara. Izraelski istraivai su ot-
krili i to da ivotinje u ijoj su ishrani bile
zastupljene dovoljne koliine biljnih masti
poput alfa linolne kiseline i linoleinske kise-
line mogu imati bolje pamenje i da njihov
mozak moe bolje podnositi bol.51
Dr. Bernel Boldvin (Bernell Baldwin) je
koju vrstu masti unosimo u organizam. Za-
siene masti koje se obino nalaze u
namirnicama ivotinjskog porekla mogu da
oteaju meusobnu komunikaciju nerava
u mozgu. Prema njegovoj hipotezi, ishrana
bogata zasienim mastima ini da sinapse
u mozgu postanu krue, dok nezasiene
masti iz povra, semenja i oraastih plodo-
va stvaraju mnogo fleksibilnije membrane
koje omoguavaju mnogo efikasniju ko-
munikaciju izmeu nerava.52 Druga mo-
gunost je da neke nezasiene masti ima-
ju, zapravo, pozitivan efekat koji moe biti
spreen delovanjem njihovih zasienih
roaka. Ako je to tano, nezasiene mas-
LEENJE DEPRESIJE ISHRANOM 69

noe kao to su omega-3, mogu biti ishrane koja se zasniva na namirnicama

naroito znaajne i za proces uenja kod biljnog porekla, kao to se vidi u tabeli.57
odraslih osoba.
Sreom, odraslima na raspolaganju Tabela 11. Izvor folata
stoje i neki drugi izvori visokokvalitetnih
Vrsta namirnice Koliina Folat (g)
masnoa osim majinog mleka. Mnogi
Leblebije 1 olja 1114
itaoci e moda odmah pomisliti na ribu.
Soivo 1 olja 831
Tano je da je riba hladnih mora bogata Crveni pasulj 1 olja 725
omega-3 mastima. Meutim, riba posedu- Okra mahune 1 olja 269
je mnogo nepoeljnih osobina sa zdrav- Pasulj 1 olja 255
stvene take gledita. U stvari, ja sam u Spana 1 olja 109
knjizi Zakoni zdravlja i izleenja itavo Kikiriki olje 88
jedno poglavlje posvetio temi Istina o Sok pomorande 1 olja 75
ribi. Ja i dalje preporuujem isto, naime, Govei butoko 150 grama 16
da blagotvorno dejstvo omega-3 masti na
organizam moe osetiti i unosom linolein- Pacijenti koji su depresivni usled ne-
ske kiseline biljnog porekla. dostatka folata uglavnom ne mogu da oz-
Kada je u pitanju ishrana, unoenje drave primenom standardnih antidepresi-
polinezasienih masti nije jedini klju opti- va. Onaj pravi nain leenja je sasvim jed-
malnog funkcionisanja mozga. Izgleda da nostavan ishrana bogata folnom kiseli-
je unoenje adekvatnih koliina vitamina i nom.
minerala takoe od presudnog znaaja za
funkcionisanje ljudskog mozga. Neki od Veza izmeu vitamina B12 i
mikroelemenata koji doprinose boljem depresije
funkcionisanju mozga su tijamin, ribofla- Jo jedan hranljivi element koji je ve-
vin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antiok- oma znaajan za optimalno funkcionisanje
sidantni vitamini A, C i E i gvoe.53,54,55 mozga, ukljuujui tu i spreavanje depre-
Sve dua lista takvih hranljivih materija je- sivnog raspoloenja, jeste vitamin B12.58
dan je od razloga zato treba prihvatiti Namirnice biljnog porekla koje nisu obo-
pravilno izbalansiranu ishranu bogatu iro- gaene dodatkom B12 ne sadre ovaj vita-
kim spektrom ovih jedinjenja. min osim ako biljke nisu gajene na zem-
ljitu tretiranom organskim ubrivima koja
Nedostatak folne kiseline izaziva su bogata vitaminom B12.59 Namirnice bo-
depresiju gate B12 navedene su u tabeli 12.60
Nedostatak folne kiseline (ili folata)
moe biti direktan uzrok depresije.56 Ot-
Tabela 12. Izvor B12
krio sam da to vai mnogo ee za meso-
jede nego za vegetarijance. (ini se da Vrsta namirnice Koliina B12 (g)
meu onima koji imaju nedostatak omega- Cele itarice 85 g 6,00
3, a pate od depresije ima proporcionalan posne nicle 85 g 2,85
broj mesojeda i vegetarijanaca). PDD Jaje 1 kom 1,00
(preporuena dnevna doza) za folat iznosi Sojino mleko 200 g 1,00
Obrano mleko 200 g 0,38
400 mikrograma. Kao to moete videti u
Punomasno mleko 200 g 0,36
tabeli 11, koja navodi sadraj folata u
Pilea prsa 1 kom 0,32
namirnicama, bilo bi potrebno uneti Belance jajeta 1 kom 0,20
enormne koliine mesa da bi se dobilo tih Spana 1 olja 0,02
400 mikrograma. S druge strane, veoma je Soja 1 olja 0,01
lako dobiti tih 400 mikrograma putem Voe, povre, oraasti plodovi, itarice 0,00
70
Po mom miljenju, obogaene namir-
nice biljnog porekla predstavljaju najbolji
izvor vitamina B12. Ako vegetarijanci ne
mogu da dou do biljnih proizvoda obo-
gaenih vitaminom B12, preporuujem im
redovnu upotrebu obranog mleka.
Vegetarijanska ishrana i depresija
Kada je dr. Din Orni (Dean Ornish)
poeo da prouava kako se stanje zae-
pljenih koronarnih arterija (bolest koja
dovodi do sranog udara glavnog uzroka
smrti u SAD) moe poboljati zdravim ve-
getarijanskim nainom ishrane, mnogi
ljudi su smatrali da bi takva ishrana lako
mogla izazvati depresiju ili zabrinutost.
Poto je samo mali broj Amerikanaca pok-
lonik vegetarijanskog naina ishrane, sma-
tralo se da e se, ako prihvate takav reim
ishrane, ljudi manje meusobno druiti i
biti optereeni ovim strogim reimom, da
e ovakva hrana biti manje ukusna i da
nee zadovoljiti njihove potrebe. Da bi
pomogla u utvrivanju da li su ove pret-
postavke tane ili ne, istraivaka grupa dr.
Ornia je nadzirala i grupu koja se leila
vegetarijanskim nainom ishrane i kontrol-
nu grupu koja je jela proizvode ivotinj-
skog porekla. Od svakog uesnika se trai-
lo da i pre i posle ovog istraivanja popuni
jedan upitnik o svojim psiholokim prob-
lemima i potekoama. Od njih se trailo
da procene koliko su zabrinuti, depresivni,
koliko pate od nesanice i koliko su sposob-
ni odnosno nesposobni da osete zado-
voljstvo (anhedonija). Ova etiri poreme-
aja, kada se saberu, trebalo je da pokau
opte stanje svakog od ovih uesnika. Pro-
seno stanje je prikazano u tabeli 13.
Mnogi su bili iznenaeni videvi da je
nakon godinu dana vegetarijanska grupa
bila ta koja se oseala bolje ne samo fizi-
ki, ve i mentalno. Bili su manje depresivni
i zabrinuti; nisu imali mnogo problema sa
stresom i poboljali su svoje odnose sa
drugim ljudima.61 Mnogi su u zabludi kada
misle da e manje uivati u ivotu ako us-
voje zdrav stil ivota, naroito ako postanu
vegetarijanci. Naprotiv, sve je vie dokaza
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 13. Promene u psiholokim
tegobama zapaene u istraivanju
uticaja stila ivota na srce
Nivo zabrinutosti, depresije,
nesanice i anhedonije
Vegetarijanci
30 Ne-vegetarijanci
27,2
25 23,9
24,1
20 19
15
10
5
0
Na poetku Godinu dana
kasnije
koji pokazuju da vegetarijanci vie uivaju
u ivotu i imaju ak bolji drutveni ivot
nego pre nego to su postali vegetarijanci.
Osim toga, pokazalo se da je pojava
depresije i zabrinutosti mnogo rea kod
vegetarijanaca nego kod onih koji jedu
proizvode ivotinjskog porekla.62
Zakljuak
Pacijentkinja koja nam je posluila kao
primer u ovom poglavlju, Misti Lamberton,
shvatila je koliko je ishrana vaan faktor u
savladavanju depresije. To joj je postalo
jo jasnije kada je prestala da se pridrava
programa ishrane koji je joj je bio prepisan
i ponovo poela da zapada u depresiju. Na
Mistinom primeru smo videli da depresija
moe da izazove anoreksiju koja liava
organizam potrebnih hranljivih sastojaka i
pojaava taj krug depresije. Poput Misti,
skoro svako ko pati od depresije moe
popraviti svoje stanje drei se jednostav-
nih pravila ukratko izloenih u ovom
poglavlju. Raznovrsna hrana biljnog porek-
la obezbeuje sve hranljive sastojke pot-
rebne za normalno funkcionisanje mozga.
 5. poglavlje
Stil ivota kao lek
protiv depresije
Amanda je ve etiri sedmice imala
krvarenje iz anusa i teke bolove u stoma-
ku. ekala je da lekovi koje je pila uklone
te njene simptome, ali se, umesto toga,
oseala mnogo gore, a i krvarenje je biva-
lo sve obilnije. Nekoliko godina pre toga
dijagnostikovaan joj je razjedajua upala
debelog creva (ulcerativni kolitis) i lekovi
koje je pila postepeno su ublaili njene
simptome. Od tada je imala nekoliko man-
jih napada bola i krvarenja i svaki put bi joj
se stanje popravilo upotrebom leka koji joj
je na poetku prepisan. Kada je postalo
jasno da joj lekovi vie ne pomau, poslali
su je kod mene na dalja ispitivanja. Aman-
da je u razgovoru rekla da ve vie od
deset godina pati od depresije i da bez
Prozaka i sada Zolofta (lekovi antidepre-
sivi) ne bi mogla da funkcionie. Gotovo
stalno uzima Advil protiv raznih bolova u
miiima i tekih glavobolja, ne znajui da
te tegobe predstavljaju pratee probleme
depresije. Bilo je perioda kada se sa razlo-
gom oseala srenom i kada je htela da
prekine sa upotrebom antidepresiva,
meutim, nakon nekoliko dana bi dobila
napade nekontrolisanog plaa koje njen
mu nije mogao da podnese, pa se
ponovo vraala svojim lekovima.
Bila je gojazna, a rekla je da nije imala
problema sa kilogramima sve dok nije pos-
tala depresivna i poela da pije Prozac.
Ugojila se 9 kilograma za nekoliko meseci
i nastavila da se goji tokom godina. Nekoli-
ko puta je menjala lekove, no ni to joj nije
pomoglo da regulie telesnu teinu. U pos-
lednjih mesec dana, bol u stomaku se toli-
ko pojaao da ak ni narkotik za ublaava-
nje bolova nije mogao da joj pomogne.
Dok sam je pregledao, video sam da su
levi i donji deo njenog stomaka izuzetno
osetljivi i to toliko da su joj suze krenule na
oi. Ona je skoro skoila sa stola za pre-
gled dok sam joj vrlo blago rukama pri-
tiskao stomak.
Reio sam da se prvo pozabavim nje-
nim najizraenijim i najakutnijim simpto-
mima krvarenjem i bolom u stomaku.
Analiza krvi je pokazala da je Amanda pri-
lino anemina, mada jo uvek ne do te
mere da joj je potrebna transfuzija krvi.
Toga dana je uraeno ienje creva a na-
rednog dana sam joj uradio kolonoskopiju.
Taj postupak je otkrio da Amanda ima veli-
ke ireve, a da je okolno tkivo debelog cre-
va crveno i nateklo. Biopsija debelog creva
je pokazala da ona ima ozbiljnu upalu.
Prepisao sam joj odgovarajuu medicinsku
terapiju i ishranu bogatiju omega-3 mas-
noama (koja moe da pomogne i u slua-
ju depresije i ulceroznog kolitisa) i naloio
da prestane da pije Advil i sline lekove
protiv bolova i upalnih procesa.
Dve nedelje kasnije, Amandini simpto-
mi upale debelog creva su se u velikoj meri
ublaili, ali je sada imala problema sa
glavoboljama, naroito kada je prestala da
pije Advil. Postalo je jasno da moramo nai
jo neke naine da izleimo Amandinu
depresiju, naine koji prevazilaze antide-
presive koje je tada uzimala. Rekao sam
joj da prihvati stil ivota ukratko opisan u
ovom i u prethodnom poglavlju ove knjige.
Nakon mesec dana, Amanda se toliko
oseala bolje da je prestala da uzima
lekove protiv depresije. Ja obino ekam
da proe etiri do est meseci od poetka
primene novog naina ivota pre nego to
72
pokuam da uklonim veinu lekova koje je
neko godinama koristio u leenju mental-
nih bolesti. Amanda je bila toga svesna, ali
je sama reila da eksperimentie i presta-
la je da uzima lekove.
Prolo je godinu dana, a Amanda i da-
lje ne uzima antidepresive i osea se bolje
nego ikada u svom odraslom dobu. Svela
je kilau skoro na normalu i vie ne osea
potrebu za Advilom ili bilo kojim drugim
lekom u slobodnoj prodaji protiv bolova u
glavi i miiima. Jo uvek su joj potrebni
blagi lekovi protiv ulceroznog kolitisa.
Meutim, ona sada daje mnogo manje
novca na lekove i lekarske preglede i pres-
rena je to je mentalno zdrava bez leko-
va za koje je mislila da e ih morati uzimati
do kraja ivota. Jedino joj je bilo krivo to
nije ranije shvatila da se depresija, zapra-
vo, moe leiti nainom ishrane i stilom
ivota.
Stil ivota kao lek protiv depresije
Koliko god da je ishrana vaan faktor u
leenju depresije, moje iskustvo pokazuje
da su kod veine ljudi neke druge metode
leenja u okviru stila ivota ak mnogo
vanije. Postoje mnoge metode leenja
stilom ivota koje e biti od koristi svako-
me ko ih primenjuje, bilo da dotina osoba
pati od depresije ili ne. Gotovo svima pre-
poruujem da unesu ove promene u svoj
stil ivota, dok kod svojih depresivnih paci-
jenata insistiram na tome. Te promene su
ukratko prikazane u tabeli 1.
Istraiu svaku od ovih sedam metoda
leenja u okviru stila ivota navedenih u
Tabela 1. Opte metode leenja
depresije stilom ivota
- Boravite na dnevnom svetlu i u svetlim
prostorijama
- Izbegavajte negativne misli
- Upranjavajte redovan san nakon kojeg se
oseate odmornim
- Svakodnevne duhovne vebe
- Redovne fizike vebe
- Vebe dubokog disanja
- Sluajte klasinu muziku
IZLAZ IZ DEPRESIJE
tabeli 1, a potom u opisati jo est
metoda leenja depresije nainom ivota
koje prepisujem u posebnim sluajevima.
Redovne fizike vebe
Ne treba da nas iznenadi to to fizike
vebe mogu da pomognu u savladavanju
depresije. Kada poboljavaju toliko mnogo
funkcija u naem organizmu, zato ne bis-
mo oekivali da se pobolja i funkcionisa-
nje uma?
ak i ako niste depresivni, fizike vebe
su dobre za um. Jedno veoma obimno is-
traivanje Nacionalnog instituta za zdravlje
(National Institute of Health) obuhvatilo je
1.900 zdravih osoba. Ono je pokazalo da
kod ena koje rade fizike vebe samo
povremeno ili ih uopte ne rade postoji
dva puta vei rizik od obolevanja od te-
kog oblika depresije tokom sledeih osam
godina (koliko je trajalo praenje) nego
kod onih ena koje su umereno vebale
nekoliko puta nedeljno.1
Fizika aktivnost ne samo to spreava
pojavu depresije, nego predstavlja i dobar
nain leenja za one koji od nje pate. Osim
toga, aktivnost je korisna u leenju drugih
mentalnih bolesti, ukljuujui tu epizode
zabrinutosti, stalnu zabrinutost i panini
poremeaj.2 Novi dokazi ukazuju na to da
redovne intenzivne fizike vebe mogu da
budu isto toliko uspene u ublaavanju
duboke tuge kao i lekovi protiv depresije.3
Koje vebe treba raditi i u kojoj meri?
Odgovor se nalazi u tabeli 2.
Istraivai sa univerziteta Djuk Univer-
ziteta testirali su osobe koje pate od te-
kog oblika depresije i otkrili da je program
Tabela 2. Vebe - koje i u kojoj meri
Aerobne vebe:
- Zahteva ritmike pokrete velikih grupa
miia
- Primeri: etnja, tranje, plivanje, vonja
bicikla
- Najmanje po 30 minuta 3 puta sedmino
- Bolje je vebati po 30 minuta 6 puta sed-
mino
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
umerenog vebanja (po 30 minuta tri puta
sedmino) ublaio depresiju isto tako us-
peno kao i lekovi protiv depresije. Lekovi
su delovali bre od vebi, ali je nakon 16
sedmica, prema rezultatima istraivanja,
uinak fizikih vebi sustigao uinak le-
kova. Ako ne potpuno, ono bar delimino
objanjenje za pozitivno delovanje fizikih
vebi na mentalno zdravlje jeste to da ve-
be podstiu mozak da proizvodi vie sero-
tonina i norepinefrina, neurotransmitera u
mozgu koji mogu da ublae depresiju.4
Pregledavi sve studije o fizikim
vebama i mentalnom zdravlju objavljene
od 1981. godine, kanadski istraivai su
otkrili da fizike vebe bilo da su u pita-
nju treninzi snage, tranje, etnja ili neke
druge forme aerobika mogu da ublae
srednje teak (umeren) oblik depresije.
One pomau i u leenju nekih drugih men-
talnih poremeaja ukljuujui zabrinutost,
poremeaje zavisnosti, poremeaje vezane
za lini fiziki izgled, pa ak i poremeaj
nedostatka panje i hipreaktivnosti
(ADHD).5 Fizika rekreacija u ovim istrai-
vanjima trajala je od 20 minuta do sat vre-
mena i to najmanje tri puta sedmino.
Fizike vebe donose mnogo bolje re-
zultate od veine pristupa zasnovanih na
psiholokom savetovanju, a svakako su i
mnogo jeftinije.6 Jedno drugo istraivanje
je pokazalo da ak samo osam minuta
intenzivnog iscrpljujueg vebanja na traci
za tranje ublaava simptome depresije
kao i napetost, srbu i umor.7 Pozitivan
uinak aerobnih vebi u savladavanju
mentalnih poremeaja prikazan je u tabe-
li 3.
Izuzetno je vano da depresivni paci-
jenti shvate da se verovatno nee oseati
ba mnogo bolje nakon samo prvih neko-
liko treninga. To se, meutim, ne moe
rei za one koji oseaju napetost, zabrinu-
tost, srdbu ili umor. Kod njih se simptomi
depresije ublaavaju ve nakon prvog
treninga. To ne vai za osobe koje pate od
tekog oblika depresije. Zbog toga depre-
sivna osoba esto prestane da radi fizike
vebe ve nakon prvih nekoliko treninga,
73
Tabela 3. Aerobno vebanje pobeuje
depresiju
Redovne vebe aerobika:
- poveavaju nivo serotonina u mozgu
- predstavljaju dobar lek za ublaavanje de-
presije
- uspenije su u ublaavanju depresije od
psiholokog savetovanja
- ublaavaju zabrinutost, poremeaje veza-
ne za zloupotrebu supstanci (zavisnosti) i
hiperaktivnost
- spreava pojavu depresije, ako je ona ve
tu, potpomae njeno leenje
mislei da joj one uopte ne pomau. Po
mom iskustvu, veina ljudi treba svakod-
nevno da radi fizike vebe najmanje se-
dam dana pre nego to osete neko
poboljanje. To nije jedina dobra vest.
Kada depresivna osoba oseti poboljanje,
njeno stanje se obino i dalje postepeno
poboljava u periodu od etiri do est
meseci kada se postie i maksimalan efe-
kat.
Fizike vebe pozitivno utiu na men-
talno zdravlje i na jo neke druge naine.
Istraivai koji su otkrili da fizike vebe
spreavaju pojavu depresije otkrili su i to
da se nakon etiri meseca redovnih vebi
aerobika poboljavaju memorija i ostale
mentalne sposobnosti.8
Fizike vebe nisu korisne samo za
mlade. Jedno istraivanje pratilo je vie od
900 starijih odraslih osoba (prosene sta-
rosti od 70 godina) 11 godina i pokazalo
da oni koji su redovno vebali na poetku
tog istraivanja, ali su kasnije prestali,
imaju vie izgleda da zapadnu u depresiju
nego oni koji su ostali aktivni do kraja. Ti
koji su prestali da rade vebe i oni koji nisu
nikada vebali imali su najvie poena na
testu depresije na kraju ovog istraivanja.9
Raspoloenje se popravilo naroito kod
onih koji su redovno i to intenzivno
vebali. ak su i oni koji su radili bilo kakve
vebe samo tri puta sedmino imali manje
anse da budu depresivni i neraspoloeni.
Zanimljivo je to da se starijim uesnicima
74
koji su poeli da vebaju tokom istraiva-
nja raspoloenje popravilo na slian nain
kao i onima koji su radili fizike vebe od
poetka do kraja istraivanja. Drugim rei-
ma, bez obzira koliko ste stari, dobar pri-
gram fizikih vebi e vam sigurno koristi-
ti.
Ja svojim depresivnim pacijentima go-
vorim da fizike vebe moraju raditi redov-
no tokom celog svog ivota (a ne samo
povremeno). Oni mogu da rade razliite
vebe kako im ne bi bilo monotono. Na
primer, jedan od mojih pacijenata se brzim
hodanjem bavi utorkom, etvrtkom i subo-
tom; tri ponedeljkom i petkom; pliva sre-
dom i ide u teretanu nedeljom.
Ako elite, moete da povedete sa so-
bom nekog prijatelja i vebate zajedno, ali
vae vebanje ne treba da zavisi od toga
da li je on tu ili ne; u protivnom ete na
kraju prestati da vebate. Prijatno okrue-
nje moe biti od velike pomoi.
Na sreu, fizike vebe nisu korisne sa-
mo za mentalno zdravlje. U tabeli 4 vide-
ete zato je jo korisna fizika aktiv-
nost.10,11,12,13
Tabela 4. Jo neke pozitivne strane
fizikih vebi
- Poveava nivo HDL holesterola
- Sniava krvni pritisak
- Jaa kosti
- Pomae u spreavanju gojaznosti
- Smanjuje rizik od kamena u ui
- Pomae u spreavanju osteoartritisa
- Poboljava fibromijalgiju
- Smanjuje rizik od odreenih tipova raka
Potpunije informacije o ovim i drugim
pozitivnim stranama fizikih vebi nai e- kom.17 Kontrolisano disanje od 3 do 15
te u knjizi Zakoni zdravlja i izleenja.
Vebe dubokog disanja
Miiima je tokom vebanja potrebna
velika koliina kiseonika. Zbog toga je to-
kom intenzivnih fizikih vebi potrebno du-
boko disati.14 Ipak, veina ljudi ne smatra
da je potpuno oigledno da duboko disa-
nje u ogromnoj meri utie na mentalno
IZLAZ IZ DEPRESIJE
zdravlje. Ovaj odeljak se, meutim, bavi
pozitivnim uticajem dubokog disanja
nevezano za fizike vebe.
Jednostavan test koji se moe uraditi u
mnogim lekarskim ordinacijama je test
zasienosti kiseonikom. Sonda se postavi
na prst ili unu resicu i meri se zasienost
krvi kiseonikom. Zasienost krvi kiseoni-
kom manja od 95 povezuje se sa sma-
njenom sposobnou obavljanja sloenih
mentalnih zadataka.15 Kada osoba sedi u
uionici, restoranu ili samo na kauu u
drutvu prijatelja ili gledajui televiziju,
zasienost krvi kiseonikom esto pada na
manje od 95%. To se moe dogoditi ak i
ako oni moda imaju savreno zdrava plu-
a. Zato se to deava? Zato to ljudi ne
diu duboko, to se, opet, esto povezuje
sa loim dranjem tela.
Jedno istraivanje je pokazalo da nii
nivo kiseonika tetno utie na raspoloe-
nje, a ima i neke druge posledice kao to
je ukratko prikazano u tabeli 5.16
Tabela 5. Posledice niskog nivoa
kiseonika
Nizak nivo kiseonika:
- ometa funkciju miia
- ometa metabolike funkcije
- izaziva atrofiju miia
- dovodi do netolerantnog ponaanja
Jedno drugo istraivanje bavilo se ispi-
tivanjem nivoa kiseonika u krvi kod sranih
pacijenata i zdravih osoba, i tokom spon-
tanog disanja i u periodima kontrolisanog
disanja da bi utvrdili kako intenzitet disa-
nja utie na arterijsku zasienost kiseoni-
udisaja u minuti poveavalo je nivo kiseo-
nika u krvi, ali je idealan nivo kiseonika u
krvi dostignut jedino tokom dubokog disa-
nja od 3 do 6 udisaja u minuti. Da ne bi
dolo do kratkog daha kada se udahne
samo tri puta u minuti, ti udisaji zaista
moraju biti veoma duboki.
Poto je, izgleda, nemogue odrati taj
ritam od tri udisaja u minuti tokom uobia-
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
jenih dnevnih aktivnosti, dr. Bernardi,
glavni autor ovog istraivanja, predloio je
svojim pacijentima da diu sporo i duboko
tako to e tokom jednog sata u danu
disati u ritmu od est udisaja u minuti. To
ne samo to je povealo nivo kiseonika u
krvi tokom fizikih vebi, ve tokom ita-
vog dana. Jo jedan propratni pozitivan
efekat ovakvog naina disanja bila je i
vea podnoljivost vebanja kod pacijena-
ta sa sranim smetnjama kod pacijenata
sa sranim tegobama. Ovo poboljanje bi-
lo je dodatak drugim oblicima leenja.
Interesantno je to to je vrednost i
vanost dubokog disanja koje mu pripisu-
ju moderni istraivai bilo konstatovano
jo pre 100 godina: Oni koji sede i stoje
ispravljenih lea mogu pravilno da diu za
razliku od onih koji nemaju pravilno dra-
nje tela. Meutim, nastavnik treba svojim
uenicima da ukae na vanost dubokog
disanja. Pokaite im kako pravilno funkcio-
nisanje organa za disanje, koje pospeuje
cirkulaciju krvi, osveava itav organizam.
Ono poboljava apetit, potpomae varenje
i daje sladak i miran san, okrepljujui na
taj nain nae telo i umirujui na um. Dok
im govorite o vanosti dubokog disanja,
traite od njih da to praktino i provere.
Dajte im da rade vebe koje e podstai
duboko disanje i postarajte se da im to
pree u naviku.18
Veoma je vano imati pravilno dranje
tela, naroito za one koji su depresivni i ne
umeju da se izbore sa stresom. Ja svoje
pacijente podstiem da tokom fizikih
vebi primenjuju tehnike dubokog disanja,
a da tokom preostalog dela dana, kada
svesno razmiljaju o svom disanju, poku-
aju da diu duboko, ritmom od est udi-
saja u minuti. U poetku e im za to biti
potreban sat pomou kojeg e meriti uzi-
manje vazduha svakih deset sekundi, no
nakon nekog vremena, moi e to da rade
i bez gledanja na sat. Ja preporuujem
duboko disanje i tokom sprovoenja jo
jedne mere vezane za stil ivota terapi-
je klasinom muzikom.
75
Terapija klasinom muzikom
Terapija muzikom u cilju popravljanja
raspoloenja i poboljanja mentalne fun-
kcije ne predstavlja nita novo. Pre vie
hiljada godina, car Saul je imao problema
sa depresijom. Taj problem je bio toliko
ozbiljan da ga je ak ometao i u obavljanju
njegovih vladarskih dunosti. Njegovi leka-
ri su mu preporuili sledee: Neka gospo-
dar na zapovedi slugama svojim koji stoje
pred tobom, da potrae oveka koji zna da
svira harfu, pa kad te napadne zli duh
Boji, neka svira rukom svojom, i olakae
ti.19
U istorijskom izvetaju dalje pie: I
kad bi duh Boji napao Saula, David uzevi
harfu svirao bi rukom svojom, te bi Saul
odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh
otiao od njega.20
injenice o pozitivnom uticaju muzike
u borbi protiv mentalnih poremeaja nave-
dene su u tabeli 6.
Tabela 6. ta treba znati o terapiji
klasinom muzikom
- Postoje vrsti dokazi o pozitivnom uticaju
muzike na mentalno zdravlje.
- Nije svaka vrsta muzike korisna za zdrav-
lje.
- Klasina muzika se pokazala najefikasni-
jom ak i meu onima koji ne poznaju tu
vrstu muzike, niti je ak vole.
Nee svaka vrsta muzike popraviti
ovekovo raspoloenje. Svaka osoba ima
neku svoju omiljenu vrstu muzike, no ta
omiljena vrsta muzike nee moi uvek da
im popravi raspoloenje.
Muzika psihoterapija, u okviru koje se
ljudima predlae da slike u svom umu
poveu sa klasinom muzikom, moe da
popravi raspoloenje i smanji stres. Nakon
est seansi terapije usmerenih slika i
muzike (USM) odranih u toku 12 sedmica,
14 zdravih odraslih dobrovoljaca, starosti
izmeu 23 i 45 godina, pokazalo je bolje
rezultate na testovima opteg raspoloe-
nja i izjavilo da se osea manje umorno i
76
depresivno.21 To poboljanje nije bilo sa-
mo subjektivan oseaj. Kod ovih pacijena-
ta je u velikoj meri opao i nivo steroidnog
hormona kortizola u krvi ija koncentracija
se, inae, poveava kada je osoba pod
stresom.
Na seansama USM terapije, dobrovoljci
su sluali posebne, odabrane deonice kla-
sine muzike, ukljuujui delove Respii-
jevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovih
kompozicija. Da bi uesnici ozbiljnije preis-
pitivali svoje misli za vreme sluanja muzi-
ke, od njih se trailo da odrede jednu, dve
ili tri znaajne stvari u njihovom ivotu.
Nakon toga su rekli psihoterapeutu koje
slike iz ivota su im spontano dole na um
tokom sluanja muzike i razgovarali o
tome sa njim.
Nakon dvanaest sedmica primenjivanja
ove terapije, testovi su pokazali reu poja-
vu poremeaja raspoloenja i znatno
smanjen oseaj umora i depresije u pore-
enju sa testovima iz perioda pre USM te-
rapije. Te promene nisu bile kratkog veka,
kao to je pokazao ponovljeni test est
sedmica kasnije. Meutim, meu onih 14
dobrovoljaca (kontrolna grupa) koji nisu
bili podvrgnuti klasinoj USM terapiji nisu
zabeleene neke znaajne promene rezul-
tata na testu ili u nivou kortizola.
Ova studija nije dozvoljavala ljudima
da sami biraju svoju omiljenu muziku. Ve-
ina ljudi u ovoj grupi izmeu 23 i 45 godi-
na starosti nikada nije dovoljno sluala
klasinu muziku da bi mogla da je izabere
kao svoju omiljenu vrstu muzike. Ipak, do
sada se pokazalo da je tradicionalna
klasina muzika jedina vrsta muzike koja
popravlja mentalno zdravlje, posmatrano i
subjektivno i objektivno.22
Preporuujem ljudima da paljivo
sluaju klasinu muziku najmanje sat vre-
mena svake dve sedmice. Moete je sluati
na koncertu uivo, na muzikom ureaju u
vaoj kui ili u automobilu. Jedino to
treba da radite je da tokom sluanja
muzike razmiljate o vanim dogaajima i
stvarima u vaem ivotu i ukljuite svoju
imaginaciju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Redovan okrepljujui san
Jo jedan opti nain leenja depresije
stilom ivota jeste redovan okrepljujui
san. Kao to je spomenuto u 4. poglavlju,
konstantan nedostatak okrepljujueg sna
moe izazvati depresiju. Depresija onda,
sa svoje strane, moe izazvati nesanicu.
Sreom, mnoge od optih metoda leenja
stilom ivota koje preporuujem meusob-
no su povezane i esto se mogu primenji-
vati zajedno.
Prema istraivanju koje je sproveo
Nacionalni institut za mentalno zdravlje
(National Institute of Mental Health),
neprospavane noi i oseanje oaja veo-
ma su tesno povezani. Institut je uporedio
razliite probleme sa spavanjem i simp-
tome depresije kod oko 8.000 ispitanika.
Rezultati tog istraivanja su navedeni u
tabeli 7.
Tabela 7. Poremeaj sna i depresija
- 10% ispitanika je izjavilo da ima nesanicu.
- Oko 40% onih koji su patili od nesanice
imali su i neki mentalni poremeaj.
- Rizik od tekog oblika depresije je meu
onima koji su patili od nesanice bio 40 puta
vei nego kod onih koji nisu imali nesanicu.
- Kod onih koji su povremeno patili od nesa-
nice postojala je za 60% vea verovatnoa
da e dobiti napad depresije.
Zapazite na slici da su mentalni pore-
meaji tesno povezani sa nesanicom. U
ovom istraivanju, nesanicom se smatra
problem sa spavanjem koji traje najmanje
godinu dana. Rizik od novog tekog oblika
depresije bio je izuzetno visok itavih 40
puta vei kod onih koji pate od hronine
nesanice nego kod onih koji obino dobro
spavaju. Meutim, zapazite da je i meu
onima koji povremeno imaju nesanicu
postojala za 60% vea verovatnoa da e
dobiti napad depresije.23
ak vei procenat onih koji pate od
hipersomnije (preterano spavanje) imalo
je neki mentalni poremeaj u odnosu na
16% onih koji su normalno spavali.
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
Otkriveno je i to da ene pate od
nesanice za 30% ee nego mukarci i da
se taj problem pogorava sa godinama.24
Kod starijih odraslih osoba, nesanica ne
samo to doprinosi pojavi depresije, ve
tetno utie i na pamenje.
Prema miljenju dr. Pitera Haurija
(Peter Hauri) i njegovih kolega iz Centra za
poremeaj sna Mejo (Mayo Sleep Disorder
Center), dobra fizika kondicija moe spre-
iti pojavu neredovnog i isprekidanog sna.
Ljudi koji rade fizike vebe lake zaspe,
ree se bude tokom noi i bolje se odmore
od onih koji ne vebaju.25 To se moe po-
vezati sa onim to se naziva cirkadijalni
(dnevno-noni) ritam, to je objanjeno u
3. poglavlju. Ubrzan metabolizam, bri
puls i poviena telesna temperatura se
povezuju sa nedostatkom sna.26
Fizike vebe u poetku ubrzaju meta-
bolizam, ali nekoliko sati nakon vebanja
telesna temperatura postane nia, a
metabolizam sporiji nego da osoba uopte
nije ni vebala. Upravo zato fizike vebe
ne treba raditi pred odlazak na spavanje,
naroito ako je mogue uraditi ih u kasnim
poslepodnevnim ili ranim veernjim sati-
ma.27 Moete raditi sasvim jednostavne
vebe, na primer, obii nekoliko krugova
oko zgrade brzim hodom. Preporuljivo je
vebati napolju po sunanom vremenu ka-
da god je to mogue.
Jedan od faktora koji utie na nesanicu
jeste to to sa godinama na organizam
proizvodi sve manje melatonina, hormona
koji podstie spavanje.28 Nivo melatonina
poinje da pada u 10. godini ivota i nas-
tavlja u tom pravcu do 70. godine kada
nivo ovog hormona predstavlja samo 2%
koliine koja se stvara kod mladih.
Koliina ovog hormona se smanjuje de-
limino zbog ivotnih navika koje ometaju
stvaranje ove vane supstance koja potpo-
mae spavanje. Neki ljudi prave greku
kada ostaju budni do kasno mislei da e,
kada postanu dovoljno umorni, lake zas-
pati, no izlaganje vetakom osvetljenju
tokom nonog uenja ili obavljanja nekog
drugog posla, zapravo, ometa proizvodnju
77
melatonina. Nedovoljno izlaganje sunevoj
svetlosti tokom dana takoe moe smanji-
ti proizvodnju melatonina. Vie informacija
o ovoj temi nai ete u poglavlju
Melatonin u knjizi Zakoni zdravlja i iz-
leenja.29
Mnogi koji prestanu da pue imaju pro-
blema sa nesanicom, meutim to bi treba-
lo da traje samo dve do tri sedmice nakon
ostavljanja cigareta.30 Nepostojanje tano
utvrenog vremena kada se lee i ustaje
moe prouzrokovati nesanicu kod nekih
ljudi. Drugi, opet, koriste stimulanse poput
kafe da bi ostali budni tokom dana ili alko-
hol da bi zaspali kasnije, no pokazalo se da
ova vetaka sredstva za stimulisanje bud-
nosti ili sna samo dodatno komplikuju
problem.31
Veliki broj lekova, takoe, moe da iza-
zove nesanicu. Skoro svaki lek koji deluje
na mozak moe da izazove ili pogora
nesanicu kod nekih ljudi.32 Na toj listi leko-
va nalaze se lekovi protiv zabrinutosti, pro-
tiv napada, antidepresivi, stimulansi i anti-
psihotici.
Mnogi drugi lekovi koji nisu specijalno
namenjeni leenju mentalnih obolenja
mogu da izazovu nesanicu. Na ovoj listi se
nalaze odreeni antibiotici kao to su Cipro
i Floksin, hormoni poput Prednizona, leko-
vi za disajne puteve kao to su teofilin,
antihistamini i mnogi drugi lekovi.
Veera pred spavanje ili obilan obrok u
veernjim satima esto izaziva goruicu ili
vraanje kiseline, to moe prouzrokovati
nesanicu. Ako odete na spavanje punog
stomaka, ujutru neete biti odmorni. Kada
se veera zavri tri do etiri sata pred spa-
vanje, ta hrana e se obino za to vreme
svariti, i vi ete moi bolje i potpunije da
se odmorite za sutranji dan.
Problem nesanice e delimino biti re-
en kada obrnete redosled obroka, naime
kada su vam doruak i ruak obilniji i
kaloriniji dok se veera sastoji od manje
kalorine i lako svarljive hrane. Jednosta-
van voni obrok je odlino reenje za trei
obrok. Kod nekih osoba, izbacivanje vee-
re se moe pokazati kao veoma korisno
78
sredstvo u reavanju problema nesanice.
Ako uvee osetite glad, probajte da popi-
jete od 2,5 do 3,5 decilitra vode. Kada se
eludac odmara tokom noi, i um i telo e
ujutru biti odmorniji.
Kada je osoba pod stresom i pretrpana
obavezama do pred sam odlazak na spa-
vanje, teko je zaspati i imati zdrav, dobar
san. esto se deava da ovek, iz oseaja
nesigurnosti i manje vrednosti, sam sebi
namee preveliki stres i pritisak.33 U tom
sluaju, ono to treba uraditi je posmatrati
stvari sa jednog zdravog duhovnog aspek-
ta, iako to moda nee biti tako jednos-
tavno poput onog poznatog saveta da
ovek treba da razmilja o tome koliko je,
u stvari, srean umesto o negativnim stva-
rima u svom ivotu. Ono to nas lino doti-
e, moda, treba sagledati u svetlu Boje
ljubavi i brige za nas, to se moe postii i
linim prouavanjem Biblije ili psiholokim
savetovanjem. U 8. poglavlju emo se
detaljnije baviti ovim pitanjem. Kada ljudi
zauzmu jedan zdraviji stav prema ivotu,
odrede ta prvo treba uraditi a koje
dunosti mogu da saekaju, kada se
opuste i osete unutranji mir, oni tada
obino lake zaspe.
Zanimljivo je da i oni koji puno rade i
oni pasivni koji se dosauju imaju isti
problem sa nesanicom. Tano je da hiper-
aktivne i stalno zabrinute osobe ne mogu
lako da zaspe. Meutim, s druge strane,
dokolica, koja se esto javlja kada osoba
ode u penziju, takoe moe da izazove
besane noi.34 Neki novi hobi, dobrovolj-
na sluba u nekoj organizaciji za pruanje
razliitih usluga moe pomoi oveku da se
ponovo osea vrednim i korisnim. Ispuniti
dan zanimljivim i korisnim aktivnostima
takoe moe pomoi u reavanju proble-
ma nesanice.
Ponekad je, da bi se reio problem
nesanice, dovoljno samo zamraiti sobu i
leati koliko god je mogue mirno u kreve-
tu. Lake se zaspi i kada iznesete budilnik
iz spavae sobe da ne biste stalno mislili o
tome koliko ve dugo ne moete da zaspi-
te.35 To moda nije praktino za one ije
IZLAZ IZ DEPRESIJE
obaveze su striktno vezane za odreeno
vreme, ali ako je izvodljivo, moe biti
veoma korisno.
Jo jedan nain da lake zaspite je da
15 do 30 minuta pre spavanja radite neto
to vas umiruje, na primer da itate neku
knjigu duhovnog sadraja ili sluate
laganu, smirujuu muziku. Molitva, koja
se, svakako, ne preporuuje samo u cilju
reavanja problema nesanice, takoe
moe imati umirujue dejstvo. Ove aktiv-
nosti vas nee samo relaksirati, ve e
vam pomoi da odvratite svoje misli od
stalnih pokuaja da zaspite. Naini na koje
moete reiti problem nesanice a koji su
spomenuti u ovom odeljku navedeni su u
tabeli 8.36
Tabela 8. Kako reiti problem
nesanice?
- Fizike vebe napolju po dnevnoj svetlosti,
u poslepodnevnim ili ranim veernjim sati-
ma.
- Ako uopte veerate, neka to bude lak
obrok u ranim veernjim satima.
- Izbegavajte kofein, alkohol i nikotin.
- Izbegavajte uenje i obavljanje bilo kakvih
aktivnosti do kasno u no.
- Efikasno reavanje (upravljanje) stresom.
- Nemojte se preopteretiti poslom.
- Iznesite budilnik iz spavae sobe.
- Spavajte u zamraenoj sobi daleko od bilo
kakve buke.
- Kada odete na spavanje, pokuajte da
jedno vreme leite potpuno mirno.
- Imajte ustaljeno vreme odlaska na spava-
nje i ustajanja.
- Izbegavajte preterano besposlienje i pa-
sivnost tokom dana.
- Umirujua muzika, duhovna literatura,
molitva.
Poremeaj sna moe biti ili uzrok ili
posledica depresije. I u jednom i u drugom
sluaju, leenje tog poremeaja je najbolji
nain za spreavanje depresije. Neke i-
votne navike koje omoguavaju oveku da
se odmori tokom noi pozitivno utiu na
zdravlje uopte, reguliui, na primer, te-
lesnu teinu i udahnjujui organizmu novu
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
energiju. Pravilne navike u spavanju zajed-
no sa ovim ostalim faktorima koji pozitivno
utii na zdravlje uopte mogle bi biti od
velike pomoi u leenju depresije.
Terapija svetlou
Sezonska senzitivna bolest (eng. Sea-
sonal Affective Disorder (SAD)) predstavlja
sasvim uobiajenu pojavu na severnoj
polulopti, na primer u skandinavskim zem-
ljama i na Aljasci. Obino se javlja zimi
kada, ak ni u podne, nema mnogo sunca.
Ovo stanje ima potpuno iste simptome kao
i depresija i oni nestaju kada se osoba
izlae dejstvu jake svetlosti (2.000 do
10.000 luksa) najmanje pola sata na dan.
Ova koliina svetlosti se u prostoriji moe
postii tako to se osoba izlae posebnoj
jarkoj svetlosti (poput Hap-E svetlosti)37 ili
tako to, kada su u pitanju SAD, osoba
boravi napolju najmanje 30 minuta nakon
izlaska sunca i najmanje 30 minuta pre
njegovog zalaska. Jedini deo ljudskog
organizma koji, hteo ne hteo, mora da se
izlae svetlosti jesu oi.
Dnevna svetlost je neverovatno mnogo
jaa napolju nego unutra, u prostorijama.
Kada je dan izuzetno sunan, jaina
dnevne svetlosti napolju moe dostii
vrednost od 3.000 luksa.38 U izrazito svet-
lim prostorijama, ta vrednost iznosi samo
400 luksa, to je manje od 15% dnevne
svetlosti napolju.39 Jarka svetlost, poput
suneve svetlosti, poveava proizvodnju
serotonina tokom dana, to, sa svoje
strane, moe izleiti depresiju i umor.40
Izlaganje jarkoj svetlosti tokom dana mo-
e, takoe, poveati nivo melatonina u krvi
tokom noi, to moe uticati na vri i sredovene i starije odrasle osobe koje su
zdraviji san.41
Pomou terapije jarkom svetlou
organizam moe da povrati i svoj uobia-
jeni dnevni ritam poznat kao cirkadijalni
ritam. Ako se neko budi jako rano (izmeu
3 i 5 asova ujutru) a potrebno mu je jo
sna, izlaganjem jarkoj svetlosti u trajanju
od 30 minuta u ranim veernjim satima
moe se ponovo uspostaviti normalan
ritam spavanja. Mnogo ee se deava da
79
osoba ne moe da zaspi kada legne u
krevet (nesanica) i da ujutru dugo spava;
ovaj poremeaj normalnog ciklusa spava-
nja se, takoe, moe izleiti izlaganjem
jarkoj jutarnjoj svetlosti (od 6 do 8 sati
ujutru).42 Primena terapije jutarnjom svet-
lou u leenju depresije daje mnogo bolje
rezultate od terapije veernjom svetlou,
mada je bolje primenjivati i terapiju
veernjom svetlou nego ne izlagati se
nikakvoj svetlosti uopte.43
Ja obino preporuujem jutarnje vebe
na suncu. Meutim, zimi, kada sunce kas-
nije izlazi, ne moe svako da se pridrava
tog programa vebi. Tim osobama pre-
poruujem brzu (po)podnevnu etnju u
trajanju od 30 minuta. Oni koji imaju sree
da im kancelarija gleda na jug i tako dobi-
ja dovoljnu koliinu svetlosti da im nije
potrebno vetako osvetljenje esto ne
moraju da preduzimaju prethodno pome-
nute mere predostronosti u vidu fizikih
vebi na otvorenom. Meutim, treba uzeti
u obzir jo jednu pozitivnu stranu veban-
ja na otvorenom negativne jone. Sve
vazduh izvan gradskog podruja poseduje
negativne jone za koje se pokazalo i da
lee i da spreavaju pojavu depresije.44
Izbegavajte negativne misli
Ova mera u okviru stila ivota je od
naroitog znaaja. Mnogi moji pacijenti,
ukljuujui i Amandu, kau da im je ba
ova mera, moda, najvie pomogla da se
oslobode depresije bez upotrebe lekova.
Istraivanje koje je sproveo Dravni
univerzitet u Kolumbusu u dravi Ohajo
(Ohio State University) obuhvatilo je 224
doivljavale velike stresove. Uesnici ovog
trogodinjeg istraivanja su svake godine
podnosili izvetaj o tome koliko su opti-
mistini i pesimistini, koliko su depresivni,
stresirani i zabrinuti, o negativnim stvari-
ma koje su im se desile u tom periodu i
drugim pitanjima. Istraivai su otkrili da
su optimizam i pesimizam, za koje se rani-
je mislilo da su meusobno povezani,
zapravo potpuno odvojeni faktori koji
80
nezavisno jedan od drugoga utiu i na one
koji su pod stresom i na one koji nisu.
Jedan od ovih faktora vri snaniji uticaj
od onog drugog. Pesimizam je predskazao
i predvideo na zabrinutost, stres i slabije
fiziko zdravlje za narednu godinu, po
samoproceni ispitanika. Optimistini stav
nije predskazao nita. U tabeli 9 je prika-
zan zakljuak ovog istraivanja.45
Tabela 9. Izbegavajte pesimistiko
razmiljanje
Dok se pozitivno razmiljanje preporuuje veseo, ta muzika, u sutini, ne podstie
kao nain za poboljanje fizikog zdravlja i
stanja organizma uopte, ovo istraivanje
pokazuje da je mnogo vanije izbegavati
negativno razmiljanje.
To zahteva potpunu promenu u nainu
razmiljanja. Uvideo sam da su mnoge
depresivne osobe sklone da posmatraju
samo onu mraniju stranu ivota. Svi smo
mi svesni da emo u ovom nesavrenom
svetu uvek imati na ta da se alimo.
Mnoge loe stvari i dogaaji u ovom ivo-
tu ne zavise od nas i mi lino nita nee-
mo moi da uradimo po tom pitanju. Za
razliku od toga, ako usredsredimo svoje
misli na uivanje u predivnim blagoslovima
ivota, neemo biti samo boljeg
raspoloenja ve emo biti i zdraviji. im
postanete svesni da vam se javila neka
nekorisna negativna misao, odmah je
treba zameniti pozitivnom milju. To znai
da osoba treba unapred da isplanira kojom
e pozitivnom milju zameniti tu negativnu
misao da ne bi bilo odlaganja u prelasku
sa negativne na pozitivnu misao. Ljudski
mozak moe i da se prilagoava i da se
uvebava, tako da kada pozitivno razmil-
janje pree u naviku, depresija e verovat-
no postati stvar prolosti.
Jedan duhovni pisac je izjavio: Naa je
dunost da se odupremo potitenosti i
oseanju nezadovoljstva isto koliko i da se
molimo.46 Kada bi ljudi koji su skloni ne-
gativnom razmiljanju posetili planinski
predeo u vreme niske oblanosti u ranu
jesen, oni bi rekli da tu ne bi mogli ostati
IZLAZ IZ DEPRESIJE
jo jedan dan. Drugi bi uivali u velian-
stvenim planinama, dolini zaodenutoj u
predivnu zelenu boju i prekrasnom cveu.
Usput da kaemo, to bi mogao biti
jedan od razloga zato kantri muzika
(trenutno najsluanija vrsta muzike u SAD)
nije ta koja najvie doprinosi popravljanju
raspoloenja. Tekstovi ovih pesama, u
pratnji melanholinih gitara, uglavnom
govore o slupanom kamionetu, izgublje-
nom psu ili gubitku branog druga. Iako se
moe rei da je ritam te muzike brz i
pozitivno razmiljanje.
Svakodnevne duhovne vebe
Nekoliko istraivanja je pokazalo da
unutranje religijsko iskustvo doprinosi oz-
dravljenju od depreseije. Rezultati tih
istraivanja prikazani su u tabeli 10.
Tabela 10. Pozitivan efekat linog
religijskog iskustva
- Nekoliko istraivanja pokazuje da se
depresivni pacijenti koji su duboko u sebi
religiozni oporavljaju bre od nereligioznih
pacijenata.
- Potovanje religijskih formi bez prave
religije (povezanosti sa Bogom) ne donosi
mnogo koristi.
- Preporuuje se svakodnevno itanje
Svetoga pisma (Biblije) u cilju poboljanja
mentalnog zdravlja.
Istraivai sa Univerziteta Djuk (Duke
University) u Severnoj Karolini su u perio-
du od nepunih godinu dana obavili razgo-
vor sa 94 osobe starije od 60 godina sa ci-
ljem postavljanja dijagnoze i utvrivanja
njihovog emocionalnog stanja. Kod svih
njih dijagnostikovana je depresija nakon
izlaska iz bolnice.47
Neka njihova pitanja odnosila su se na
nivo religioznosti uesnika ovog istraiva-
nja. Da bi odredili koliko je svako od njih
duboko u sebi religiozan, istraivai su
koristili jedan test od deset pitanja koji su
sastavili uz pomo hrianskih svetenika i
jevrejskih rabina. Ustanovili su i nivo spo-
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
ljanje, formalne religioznosti svakog od
uesnika koliko esto odlaze u crkvu i
uestvuju u crkvenim aktivnostima. U toku
ovog istraivanja, 54% uesnika se opo-
ravilo od depresije.
Religija im je pomogla da se oporave.
Prema ovom istraivanju, depresivni paci-
jenti koji su imali vie poena na testu line
religioznosti oporavljali su se bre od onih
sa manje poena. U stvari, svakih 10 poe-
na vie na testu line religioznosti znailo
je 70% bri oporavak. Meutim, istraivai
su otkrili da spoljanja verska aktivnost
ima mnogo manje uticaja.
Tim sa univerziteta Djuk podstie psihi-
jatre da razgovaraju sa svojim pacijentima
o njihovoj veri, naroito ako su pacijenti
depressivni, zato to vera moe pruiti
oveku utehu i pomoi mu da se izbori sa
depresijom.
Neka druga istraivanja su okrila da
snana vera ne samo to pomae u lee-
nju ve i u spreavanju depresije.48,49,50
Mnoga istraivanja ukazuju na to da
potovanje verskih formi bez prave i iskre-
ne vere moe vrlo malo, ako i uopte, po-
zitivno uticati na opte mentalno zdravlje
oveka.51 Dakle, ja ne naglaavam povre-
meno povrno itanje Biblije, ve ozbiljno
prouavanje biblijskih tema. itanje i raz-
miljanje o jednom poglavlju Pria Solo-
munovih svakog dana (ima 31 poglavlje
po jedno za svaki dan u mesecu) pomoglo
je mnogim mojim depresivnim pacijenti-
ma. Uenje napamet jednog biblijskog
stiha na dan, stiha u kojem je saeto
izraena neka lepa biblijska misao, takoe
moe biti od velike pomoi. Jedan novi
program koji je imao mnogo uspeha u
postizanju ovih ciljeva irom sveta naziva
se FAST.52
Sa ovim zavravamo predstavljanje se-
dam optih elemenata vezanih za stil ivo-
ta, prikazanih u tabeli 1. Sada emo pog-
ledati nekoliko metoda leenja stilom iv-
ota koje se ne primenjuju u svim sluaje-
vima, ve pomau odreenim ljudima sa
posebnim potrebama.
81
est selektivnih metoda leenja
stilom ivota
Do sada sam govorio o optim princip-
ima naina ivota koji e koristiti praktino
svakoj depresivnoj osobi. ak i oni koji
nisu depresivni mogu, primenjivanjem
jednog ovakvog programa, smanjiti rizik
od obolevanja od depresije kao i popraviti
svoje raspoloenje i shvatanje ivota.
Sada emo ispitati mere vezane za stil
ivota koje mogu pomoi pojedinim osoba-
ma i, s pravom moemo rei, veini depre-
sivnih pacijenata. Ove posebne mere veza-
ne za stil ivota ukratko su prikazane u
tabeli 11.
Tabela 11. est selektivnih metoda
leenja depresije stilom ivota
- Drutvena podrka
- Kognitivna bihejvior terapija
- Terapija leenja zavisnosti od drugih ljudi
- Dranje kunog ljubimca
- Hidroterapija
- Mere kontrolisanja stresa
Znaaj drutvene podrke
I kod ivotinja i kod ljudi, izolacija izazi-
va depresiju i povlaenje u sebe, dok dru-
tvena podrka i oseaj pripadnosti pobolj-
ava raspoloenje i mentalno i fiziko
zdravlje.53 Ne bi trebalo potcenjivati zna-
aj snane drutvene podrke. Pozitivne
strane prikazane su u tabeli 12.
Tabela 12. Drutvena podrka je
izuzetno vana
- Oseaj pripadnosti poboljava raspoloe-
nje i mentalno zdravlje.
- Drutvena podrka smanjuje rizik od smrti
nakon preivljenog sranog udara.
- Aktivan drutveni ivot ne garantuje ose-
aj pripadnosti.
- oveku su potrebni bliski lanovi porodice
i/ili bliski prijateji.
Jedno istraivanje je pokazalo da sna-
na podrka porodice i prijatelja moe biti
spasonosna. Njime je obuhvaeno 887
82
pacijenata koji su preiveli srani udar, a
njihovo stanje je praeno u periodu od
godinu dana.54 Istraivai su testirali paci-
jente na depresiju odmah nakon to su ovi
prebaeni sa odelenja za intenzivnu negu.
Pacijentima su postavljena pitanja o tome
koliku im podrku prua porodica, prijatelji
ili neka posebna osoba.
Otprilike jedna treina pacijenata je
ubrzo nakon sranog udara zapala u blai
ili srednji oblik depresije. Kod depresivnih
pacijenata je postojala tri puta vea vero-
vatnoa da e umreti u toku naredne godi-
ne. Meutim, uticaj depresije na preiv-
ljavenje varirao je u zavisnosti od drutve-
ne podrke koju je osoba osetila.
Verovatnoa da e umreti bila je naj-
vea kod onih depresivnih osoba koje nisu
osetile dovoljno podrke od strane svojih
prijatelja, porodice i voljene osobe. Za raz-
liku od toga, kod depresivnih pacijenata
koji su osetili najsnaniju podrku od
strane svojih prijatelja i porodice, verovat-
noa da e umreti bila je ista kao kod
osoba koje nisu patile od depresije. Osim
toga, kod depresivnih pacijenata koji su
oseali snanu podrku postojala je
mnogo vea verovatnoa da e se simpto-
mi depresije ublaiti.
Jedno drugo istraivanje ukazuje na to
da postoji neto to je ak vanije od
oseaja drutvene podrke. Autori ovog
istraivanja poslali su upitnik 31 pacijentu
koji je bolovao od tekog oblika depresije i
379 studenata na lokalnom koledu u En
Arboru u dravi Miigen.55 Pitanja su se
odnosila na psiholoki oseaj pripadnosti,
broj prijatelja i poznanika, intenzitet
drutvenih aktivnosti i oseanja vezana za
konflikte sa drugima i usamljenost. Ovo
istraivanje je pokazalo da od svih nave-
denih drutvenih faktora, oseaj pripad-
nosti najbolje pokazuje koji simptomi dep-
resije mogu da se jave kod odreene
osobe.56 Sutina je u tome da osoba moe
da ima veliki broj prijatelja i vodi aktivan
drutveni ivot, a da i pored toga nema
oseaj da nekome pripada ili da neko njoj
pripada.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Preporuujem da se osobe koje nema-
ju bliske lanove porodice ili bliske prijate-
lje, naroito ako nemaju izraen oseaj da
nekom pripadaju, ukljue u odreene
lokalne i religijske projekte koji su u skladu
sa njihovim linim ciljevima. Oni e esto
uspostavljati bliske odnose sa drugim
ljudima tokom tih aktivnosti pa e, zbog
zajednikih ciljeva, uskoro oseati da zais-
ta nekome pripadaju.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Ve dui niz godina, psihoterapija (psi-
holoko savetovanje), kako je primenjuje
veina strunjaka za mentalno zdravlje,
predstavljala je nestrukturisan proces bez
definisanog zavretka, usmeren ka otkri-
vanju takozvanih nesvesnih razloga za
pojavu depresije. Psihoterapeuti su mnogo
vremena provodili ispitujui detinjstvo svo-
jih pacijenata i druge dogaaje iz prolosti
koji su mogli oblikovati oseanja i pona-
anje date osobe. Ovaj dugaak proces se
nikada nije pokazao naroito efikasnim u
leenju depresije ili bilo kog drugog pore-
meaja raspoloenja.
Iako se ovaj tip savetovanja nikada nije
pokazao nita boljim od uzimanja placebo
pilule protiv depresije, mnogi strunjaci za
mentalno zdravlje ga i danas praktikuju.
Sreom, pojavljuje se jedna relativno nova
forma psihoterapije koja se pokazala
mnogo boljom kognitivno-bihejvioralna
terapija (saznajno-ponaajna terapija).
Desetine kontrolisanih klinikih ogleda
izvrenih u proteklih 20 godina utvrdili su
efikasnost kognitivno-bihejvioralne terapi-
je u leenju tekog oblika depresije i dis-
timije.57,58,59,60,61 Ovaj poseban tip terapi-
je je vremenski ogranien i usmeren na
posebne potrebe date depresivne osobe.
Njen cilj je da prepozna i ispravi pogreno
tumaenje dogaaja i negativnih automat-
skih misli koje mogu izazvati ili produiti
ve postojeu depresiju. U ii intereso-
vanja je depresivna osoba i ono to ona
moe promeniti a ne pronalaenje okol-
nosti ili osoba koje su krive za pojavu
depresije.
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
Hronina depresija se sasvim opravda-
no smatra veoma tekom za leenje. Pre-
ma definiciji, depresija postaje hronina
kada traje due od dve godine. esto se
deava da ta depresivna osoba ne reaguje
na lekove, savetovanje ili neku drugu tera-
piju. Jedno veoma znaajno, nedavno
obavljeno istraivanje pokazalo je da kom-
binacija antidepresiva nefazodona (Serzo-
ne) i intenzivne psihoterapije uspeno
ublaava ili u potpunosti lei hroninu
depresiju kod rekordnih 85% pacijenata.62
Nikada do sada nijedno drugo istraivanje
nije pokazalo tako drastinu reakciju paci-
jenata na ovu kombinaciju. Uopte nas ne
iznenauje to je tip psihoterapije koji je
korien u ovom istraivanju bio kogni-
tivno-bihejvioralni sistem analize.
Bili smo zapanjeni, rekao je voa
istraivakog tima Martin Keler (Keller) sa
univerziteta Braun (Brown University). Ni-
ko od nas nije oekivao da e ak 85%
pacijenata pozitivno reagovati na ovu
kombinaciju. Pacijenti koji su koristili i lek
i ili na psiholoko savetovanje pokazali su
mnogo bolje rezultate nego oni koji su uzi-
mali samo lekove ili samo ili na psiholoko
savetovanje. Ovo istraivanje istie znaaj
primene kombinacije uspenih pristupa u
cilju uspenije borbe protiv depresije.
Zakljuci ovih istraivanja ukratko su
izloeni u tabeli 13.
Tabela 13. Psiholoko savetovanje u
kombinaciji sa lekovima
- Tradicionalni tip savetovanja koji je usme-
ren na dogaaje iz ivota pacijenta nije se
pokazao uspenim.
- Tip savetovanja usmeren na ono ta paci-
jent moe da promeni ublaava ili u pot-
punosti lei depresiju.
Terapija za leenje zavisnosti od
drugih ljudi
U 3. poglavlju opisani su nezdravo
mentalno stanje zavisnosti od drugih ljudi
i uzroci takvog stanja. Terapija koja us-
peno lei zavisnost od drugih ljudi treba
da bude usmerena ka glavnom uzroku
83
ovog stanja oseaju nie vrednosti.63
Oseaj nie vrednosti je, po mom milje-
nju, prvenstveno duhovni problem ovek
ne posmatra sebe onako kako ga posma-
tra njegov Stvoritelj.
Koliko neka osoba vredi?
Ono to neko drugi ili ak vi sami mis-
lite o vrednosti sopstvene linosti potpuno
je beznaajno u odnosu na ono ta Bog,
Vladar Univerzuma, misli o vama. Na
Stvoritelj vas toliko voli da je spreman sve
da rtvuje za vas da bi vas spasao, bez
obzira na va stav prema Njemu.64 Biblijski
tekst citiran u prethodnoj fusnoti govori da
bi Bog bio spreman da se rtvuje i za samo
jednog oveka.65
Dakle, jedna osoba je od neprocenjive
vrednosti! Nije nikakvo udo to je jedan
autor zapisao one uvene rei o jaini Bo-
je ljubavi, a te rei su iznesene u tabeli
14.67
Tabela 14. Izjava o Bojoj ljubavi
Jer znam sigurno da ni smrt, ni ivot, ni
aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje,
ni budue, ni visina, ni dubina, ni druga
kakva tvar ne moe nas rastaviti od ljubavi
Boje.
Poslanica Rimljanima 8,38.39.
Boja ljubav prema jednoj osobi je ne-
iscrpna tema. Kada ovek prouava tu
temu, on poinje da shvata da u Bojim
oima jedna osoba vredi vie od celo-
kupnog fizikog sveta. Onima koji su glad-
ni ljubavi ili zavise od drugih ljudi pre-
poruujem da svakoga dana pola sata raz-
miljaju i itaju o ivotu pobonih ljudi iz
Biblije. Postoje i druge knjige koje mogu
ljudima da pomognu u tom smeru.68
ta znai biti svestan sopstvene
vrednosti, a ta potovati sebe?
Nije isto biti svestan sopstvene vred-
nosti (beskonana vrednost) i onoga na
ta se obino ukazuje kao na samopoto-
vanje. Vebsterove (Webster) definicije su
navedene u tabeli 15.69 Ljudi koji zavise
84
od miljenja drugih ljudi esto nemaju
dovoljno samopotovanja,70,71 (kao ni na-
roito visoko miljenje o sebi). Zbog toga
mnogi psihoterapeuti pokuavaju da
podignu nivo samopotovanja kod svojih
klijenata tako to im nabrajaju njihove
dobre, pozitivne osobine, nakon ega nji-
hovim pacijentima sasvim prirodno raste
ego. Ponekad se ini da pacijentima to
koristi jedno kratko vreme, ali ja sam ot-
krio da se time ne postie trajan efekat.
Jedan autor koji je shvatao beskrajnu
vrednost svakog oveka rekao je: Nita
ne inite usprkos ili za praznu slavu; nego
poniznou inite jedan drugoga veim od
sebe.72
Tabela 15. ta znai biti svestan sop-
stvene vrednosti, a ta potovati sebe?
Prema definicijama u Vebsterovom New
Worlds Dictionary:
- Potovati sebe: biti ponosan, uobraen,
voleti sebe
- Biti svestan sopstvene vrednosti: vredno-
vati sebe
Uvideo sam da mnogi koji zavise od
miljenja drugih donose pogrene odluke
zasnovane na ponosu i onome ta bi drugi
ljudi mogli misliti o njima umesto da pre
donoenja odluke prvo odrede ta je is-
pravno. Osoba obino mora da shvati kon-
cept beskrajne vrednosti oveka zasno-
van na ljubavi venog Tvorca i onoga to
je On uinio za nju i koncept poniznosti
da bi izala iz beskonanog kruga pogre-
nih odluka koje esto proimaju ivot oso-
be koja zavisi od miljenja drugih ljudi.
Psiholoka literatura ne grei kada sa-
mopotovanje izjednaava sa ponosom.
Naalost, ona samopotovanje izjednaava
i sa sveu o sopstvenoj vrednosti; ova
dva izraza se koriste naizmenino. Jedini
nain da u toj literaturi uoite razliku izme-
u njih je da ih posmatrate u kontekstu ili
onako kako je samopotovanje defini-
sano u datom istraivanju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Uraditi pravu stvar
Ljubav mora da se upravlja po nekom
zakonu. Na primer, na Deset zapovesti se
esto ukazuje kao na Boji zakon. Ipak, na
te iste zapovesti se u celoj Bibliji ukazuje
kao na duboku i venu ljubav, a one kratko
i saeto glase: Ljubav prema Bogu i ove-
ku.73 Bog je rekao da emo, ako Ga
volimo, drati Njegove zapovesti.74 Ljubav
bez zakona (koja nije zasnovana na prin-
cipu) uopte nije prava ljubav.
Uzmimo, na primer, enu iji je mu
alkoholiar. Ona e, moda, esto pokua-
vati da ga zatiti. Razlozi za to mogu biti
od onoga to se od mene oekuje, preko
onog on moe izgubiti posao ako ga pri-
javim do onoga moda e odluiti da me
ostavi ako budem uradila ono to je najbo-
lje za njega. Poto se ini da bi posledice
ispravne odluke donele izvesne probleme,
ena koja zavisi od svog mua esto nes-
motreno pomae svom muu ovisniku da
nastavi da zavisi od alkohola.
Najvanije pitanje koje zavisna ena
treba da postavi jeste: Koja je ispravna
odluka? Ako ne zna odgovor, onda bi tre-
balo da potrai savet kako bi utvrdila ta je
ispravno. Potom bi trebalo da tu odluku
sprovede u delo. Na primer, voljena osoba-
ovisnik mora da se podvrgne jednoj inter-
venciji. To znai da mu se oni kojima je
stalo do njega moraju u isto vreme prib-
liiti da bi mu pomogli da prizna da prob-
lem postoji, kako bi on onda mogao dobiti
pomo koja mu je potrebna da bi se oslo-
bodio zavisnosti. Da bi se ta intervencija
uspeno izvrila, esto je potrebno da se
jedna takva odluka sprovede u delo i to uz
pomo saveta osobe koja ima iskustva u
pomaganju zavisnicima da priznaju svoje
pravo stanje kako bi onda bili spremni i
voljni da potrae pomo.
Veoma je vano da ena koja zavisi od
mua odluke u svom ivotu ne donosi na
osnovu svojih oseanja i emocija, ve da
ta svoja oseanja, ma kako snana ona
bila, podredi principu. Rezultat toga bie
ivot ispunjen istinskom ljubavlju voene
STIL IVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE
naelom, a ne ponosom, zaslepljenou,
strahom i morem neprijatnih posledica.
Dranje kunog ljubimca
Jedna od osnovnih potreba odrasle
osobe je da oseti da je nekome potrebna.
Kuni ljubimci pokazuju ljubav prema
oveku, a i zavise od njega. Posedovanje
kunog ljubimca popravilo je raspoloenje
kod starijih depresivnih pacijenata.75 Jed-
no nedavno obavljeno istraivanje je tako-
e pokazalo da je kod depresivnih osoba
obolelih od side koje su posedovale ku-
nog ljubimca smanjen rizik od obolevanja
od depresije.76 Pozitivan uticaj je naroito
izraen kada su ljudi jako vezani za svoje
ljubimce i imaju malo bliskih prijatelja koji-
ma se mogu poveriti. Dranje kunih ljubi-
maca preporuujem onima koji nemaju
porodicu ni bliske prijatelje i koji nisu u
stanju da uspeno primene ono to se pre-
poruuje u odeljku o drutvenoj podrci.
Hidroterapija
Mentalne bolesti se ve vie od 100 go-
dina lee kupanjem u toploj vodi prirodnih
vrela ili iz drugih izvora. Pre 50-tih godina
20. veka, specijalno tuiranje, kupke, vla-
ne obloge i drugi oblici hidroterapije koris-
tili su se irom SAD i Evrope. Ove metode
nisu primenjivane samo u leenju depresi-
je, ve i sluaju bunila, uznemirenosti, ne-
sanice, stomanih tegoba i bolnih sindro-
ma.
Nedavno obavljeno istraivanje sada
potvruje da zdrave osobe koje se pasivno
ugreju pred sam odlazak na spavanje ima-
ju kvalitetniji san, kako pokazuje analiza
modanih talasa (EEG). Poto ak 90%
osoba koje pate od tekog oblika depresi-
je ima problema sa nesanicom, da li tople
kupke zaista mogu da pomognu u leenju
depresije?
Prema preliminarnom istraivanja koje
je nedavno izvreno na dravnom uni-
verzitetu u Miigenu (Michigan State Uni-
versity), tople kupke zaista mogu da po-
mognu.77 Vie od 40% pacijenata od 18
do 62 godine starosti koji su bili primljeni
85
na bolniko leenje na psihijatrijsko ode-
ljenje zbog napada tekog oblika depresi-
je primenilo je metod tople kupke u traja-
nju od pola sata (39 do 41 stepen Celzi-
jusa) pred sam odlazak na spavanje. Do
poboljanja je dolo kod onih koji su
oseali napetost, zabrinutost, bes, nepri-
jateljstvo, koji su bili konfuzni, zbunjeni i
depresivni. Ova otkria vaila su i za mu-
karce i za ene.
Stres u kombinaciji sa depresijom
Stres je toliko esto propratna pojava
depresije da je ova kombinacija pre pravi-
lo nego izuzetak. esto se isti lekovi ko-
riste u leenju i jedne i druge pojave.78
Mnogi od preostalih depresivnih pacijena-
ta oseaju se iscrpljenima od prevelikog
stresa, nesposobnima da se uspeno
izbore sa stresom u svom ivotu. Ako je
stres vaan sastavni deo koji je, kako se
ini, povezan sa njihovom depresijom, ja
ih, takoe, podstiem da prihvate program
kontrole stresa ukratko izloen u 8. pog-
lavlju.
Zakljuak
Osoba mora da unese neke promene u
svoj stil ivota ako eli da se oslobodi
depresije i komplikacija koje mogu nastati
upotrebom lekova. Iskustvo srenog ivota
Amande bez upotrebe lekova protiv depre-
sije nije usamljen sluaj. Ogroman broj
njih je naao put ka trajnoj srei i smislu
ivota unoenjem pozitivnih promena u
svoj dotadanji nain ivota. Tri koraka
koja vode ka srenijem i zdravijem ivotu
navedena su u tabeli 16.
Tabela 16. Tri koraka ka srenijem
ivotu
1. Preispitivanje sopstvenog ivota
2. elja za promenom
3. Hrabrost da se okrene novi list u ivotu.
Iako se na poetku moe initi da je
neke promene teko uneti u ivot, krajnji
rezultat bie prijatniji ivot sa vie smisla i
manje komplikacija.
 6. poglavlje
Lekovite biljke i lekovi
Nakon prve godine na lokalnom ko-
ledu, Anela je odluila da napusti rodni
grad i drugu godinu pohaa na univerzite-
tu u Oklahomi. Tokom prve godine na
koledu Anela se ponekad oseala toliko
potiteno da je plaui odlazila na spava-
nje. Tog leta pred Anelin odlazak na uni-
verzitet u Oklahomu njeni roditelji su
primetili da je Anela povremeno vrlo
nagla, nakon ega im se izvinjava za svoje
ponaanje. Ona bi im tada priznala da ne
zna zato se nervira zbog sitnica.
Ona se, takoe, redovno alila da je
umorna, ponekad do te mere umorna da
nije uspevala ni da jede. Anela je bila
uzbuena zato to se upisuje na veliki uni-
verzitet gde joj se pruala mogunost da
upozna nove prijatelje slinih interesova-
nja. Njeni planovi vezani za obrazovanje
uspee jedino ako bude imala odline
ocene iz glavnih predmeta iz prirodnih na-
uka.
Tokom prve sedmice na novom univer-
zitetu Anela je zvala svoje roditelje skoro
svako vee. Poto joj je to bio prvi put da
je due vreme daleko od kue, njeni rodi-
telji su mislili da je u pitanju nostalgija.
Anelina cimerka je imala drugaiji ras-
pored predavanja i odlazila je na spavanje
tek posle ponoi. Anela je morala da
ustaje svakog jutra u 6 sati da bi stigla na
as u 7. Oseala je da ne spava koliko joj
je potrebno. ak i nakon to njena cimer-
ka legne da spava, Anela esto dugo nije
mogla da zaspi. Oseala je da ne moe da
naui onoliko koliko je nekad mogla za isto
vreme i skoro stalno se oseala iscrpljeno.
Kako se pribliavao jesenji raspust, An-
ela se radovala to e biti kod kue, tamo ovde ispitati ne samo sintetike lekove,
gde je znala da je svi vole i gde je mogla
da spava u svom krevetu i moda nadok-
nadi malo sna. Kada je stigla kui, Anela
je provela divno vee u krugu porodice, i
svi su bili vedri, nasmejani i raspoloeni.
Kada je njena majka ula u sobu da joj
poeli laku no, zatekla je Anelu kako
plae. Majka je pomislila da je moda rekla
neto to je uvredilo Anelu. Tada je An-
ela priznala da je na fakultetu plakala
svake noi.
Njeni roditelji su primetili da je pri
donoenju jednostavnih odluka, na primer
ta da obue kad ide na predavanje, pos-
tajala gotovo histerina pravei od naj-
jednostavnijih odluka krupne zadatke.
Anelini roditelji su mudro postupili insisti-
rajui na tome da me ona poseti tokom
jesenjeg raspusta. Anela je u poetku
odbijala da doe, ali kada je shvatila da
njeno emocionalno stanje ugroava njen
uspeh na fakultetu, dola je u moju ordi-
naciju.
Da, Anela je patila od tekog oblika
depresije. Meutim, za samo nekoliko da-
na, ona je prestala da plae, bolje je
spavala, imala mnogo vie energije i, to
je za nju najvanije, imala je bolju kon-
centraciju i uspenije savladavala gradivo.
Njena terapija ukljuivala je promene u
nainu ishrane i nainu ivota uopte.
Stav po pitanju lekovitih biljaka i
lekova
U mnogim sluajevima se sintetiki
lekovi moraju uzimati u poetnoj fazi
leenja da bi se depresija uspeno izleila
i da bi se spreile dalje komplikacije. Ja u
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
ve i leenje lekovitim biljkama koje posta-
je sve popularnije.
Ako je lek dobar, pa bilo da je u pitanju
sintetiki lek ili lek na bazi lekovitog bilja,
ja ljudima obino savetujem da ga ne uzi-
maju due od est meseci. Kada moji paci-
jenti zaponu leenje koje ukljuuje uzi-
manje lekova, ja preporuujem posebne
terapije ishranom i stilom ivota iji je cilj
da ih oslobodi zavisnosti od lekova u roku
od pet do est meseci. Lekovite biljke i
lekovi zaista imaju potencijalne nuspojave
i skupi su; dakle, ja elim da izleim glavni
uzrok depresije da bih postigao trajne
rezultate i da ljudi ne bi morali da uzimaju
lekove.
Lekovite biljke protiv depresije
Prirodni agensi
Do nedavno su ljudi, kada im spome-
nete lekove na bazi lekovitog bilja, uglav-
nom zamiljali neku staricu kako od raznih
trava kuva specijalan lekoviti napitak pro-
tiv prehlade ili gripa ili spravlja neku miri-
ljavu lekovitu mast kojom se smiruje i lei
uporni osip. Ne tako davno, mogli ste da
vidite i drevnog vraa kako plee oko
arobnog napitka koji je pripremio od
raznog lia i korenja iz dungle. ak i
danas, neki ljudi smatraju da leenje
lekovitim biljem spada striktno u domen
nju-ejd gurua.
U proteklih pedeset godina, savremeni
farmaceutski proizvodi su gotovo iskorenili
upotrebu lekovitih biljaka, ali je u posled-
njih deset godina leenje lekovitim biljem
ponovo postalo izuzetno popularno. Pove-
ana upotreba lekovitog bilja i dodataka
ishrani prikazana je u tabeli 1.
Taj trend se ponovo pojavio 70-tih i 80-
tih godina 20. veka nakon ega je, u peri-
odu izmeu 1990. i 1997. godine, dolo do
vrtoglavog poveanja upotrebe lekovitog
bilja u medicinske svrhe za itavih 380%.
U toku tog kratkog vremenskog perioda,
upotreba lekovitog bilja u terapijske svrhe
u irokoj populaciji popela se sa 2,5 na
12,1%.1
87
Tabela 1. Porast upotrebe dodataka
ishrani i lekovitog bilja
- 40% Amerikanaca koristi dodatke ishrani.
Upotreba se poveala za 380% u poslednjih
nekoliko godina.
- Na njih se potroi 1,5 milijarda dolara
godinje.
- Predvia se da e se u budunosti njihova
prodaja poveavati za 15% godinje.
- Upotreba lekovitog bilja u terapeutske
svrhe poveala se za 400% u periodu od
sedam godina.
Kada je u pitanju leenje depresije, za
mnoge lekovite biljke reeno je da
popravljaju raspoloenje. Ni za jednu nije
potreban lekarski recept. Nekoliko njih
navedeno je u tabeli 2.
Tabela 2. Lekovite biljke koje mogu
popraviti raspoloenje
- Matinjak (matoina)
- Pleva ovsa
- Kamilica
- Valerijana
- Brati
- Kava-kava (nije kafa)
- Boraina
- Kantarion
- SAMe
- 5-HTP
- Ulje jagorevine
- Lavanda
- Ginko biloba
- Plavi spori
Neke od ovih lekovitih biljaka mogu
ublaiti komplikacije ili uzrone faktore
depresije kao to su zabrinutost, nesanica
i slabljenje memorije. Zabrinjavajua ne-
gativna strana svega toga je to nije izvr-
eno gotovo nijedno istraivanje koje bi
potvrdilo blagotvorno dejstvo koje se pripi-
suje mnogim lekovitim biljkama i prepara-
tima koji se danas mogu kupiti ak i u
samoposluzi. Naalost, te tvrdnje o leenju
lekovitim biljkama se zasnivaju uglavnom
na dokazima tipa rekla-kazala umesto na
statistikim istraivanjima.
88
Kantarion lekovita biljka koja
pobeuje depresiju
Kada je u pitanju leenje depresije,
postoji jedna biljka koja je detaljno testi-
rana i ije blagotvorno dejstvo je pokazalo
pozitivne rezultate. kantarion ili lat.
Hypericum perforatum. Ova veoma ras-
prostranjena trava koja se ve vekovima
koristi u leenju nesanice i nervne
napetosti raste u mnogim krajevima sveta.
Njen neobian naziv na engleskom biljka
svetog Jovana (engl. St. Johns Wort) -
potie od staroengleskog izraza za biljku
(wort) i obiaja da se njeni uti cvetovi
beru za svetkovinu u ast Jovana Krsti-
telja.2 Istorija njene upotrebe prikazana je
u tabeli 3.
Tabela 3. Istorija kantariona
-Vekovima se koristi u leenju nesanice i
nervne napetosti.
- On je u Nemakoj ve godinama glavni
antidepresiv.
- U toku dve godine, godinja prodaja u
SAD desetostruko je vea.
Iako je u Nemakoj kantarion ve godi-
nama vodei antidepresiv, ova lekovita
biljka je u SAD postala neverovatno popu-
larna tek krajem 90-tih godina. U periodu
izmeu 1995. i 1997. godine, godinja pro-
daja popela se sa 20 miliona na 200 mili-
ona dolara.3
Brojna istraivanja pokazuju da se u
sluaju srednje teke (umerene) depresije
simptomi ublaavaju za ak 40 do 55%, u
poreenju sa 15% koliko se postie place-
bom.4,5,6 Ostala istraivanja pokazuju da
je kantarion isto toliko efikasan kao i sin-
tetiki hemijski farmaceutski proizvodi kao
to su Prozac i Imipramine.8
Iako se ini da rezultati ovih istraiva-
nja mnogo obeavaju, upotreba ove leko-
vite biljke-antidepresiva ostaje kontrover-
zna. Glavni argument kritiara je da su
istraivanja ove biljke trajala suvie kratko
i da su kod farmaceutskih proizvoda
korienih u tim istraivanjima postojale
suvie velike razlike u doziranju. Osim
IZLAZ IZ DEPRESIJE
toga, neki tvrde da ta istraivanja nisu
validna i fer zato to je preparat na bazi
kantariona uporeen sa malom dozom
nekog odreenog standardnog leka. Efi-
kasnost kantariona ukratko je opisana u
tabeli 4.
Tabela 4. Blagotvorno dejstvo
kantariona
- Pozitivni rezultati kod pacijenata koji pate
od blaeg oblika depresije.
- Nuspojave su retke i ne tako izraene.
- U nekim sluajevima je efikasan isto koliko
i Prozac i Imipramine.
- Simptomi srednje teke depresije se
ublae za oko 50%.
- O njegovom blagotvornom dejstvu se jo
uvek raspravlja; potrebno je izvriti vie sta-
tistikih istraivanja.
Jedna zapaena studija o kantarionu
obuhvatila je 200 depresivnih pacijenata u
11 glavnih medicinskih centara.9 Ona je
potpirila skeptinost prema ovoj samo
izvikanoj lekovitoj biljci-antidepresivu ka-
da su autori ove studije izjavili da
Kantarion nije efikasan u leenju tekog
oblika depresije. Meutim, promakla im je
injenica da se remisija depresije (bolest
dolazi u fazu kada se nalazi pod kontro-
lom) javlja skoro tri puta ee kod onih
koji upotrebljavaju kantarion. Osim toga,
ova lekovita biljka ima neverovatno malo
nuspojava. Pored svega toga, ja sam lino
video pozitivne rezultate kod nekih mojih
pacijenata koji su patilli od blagog oblika
depresije, a koristili su kantarion. Stoga
verujem da o ovoj lekovitoj biljci jo uvek
vredi paljivo razmisliti.
Jo uvek nije jasno na koji nain kan-
tarion pobeuje depresiju, mada neki
istraivai smatraju da on inhibira MAO
(monoamin oksidaza), to omoguava
sakupljanje veih koncentracija serotonina
i epinefrina u centralnom nervnom siste-
mu, to opet prua vei oseaj zadovolj-
stva. Kao i kod veine lekovitih biljaka, efe-
kat kantariona je blai od sintetikih leko-
va, a i nuspojave su mnogo blae. Nuspo-
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
jave se retko pojavljuju, a u njih spadaju
munina, osip, umor i nemir. Kada se uz-
mu prevelike doze, javlja se preosetljivost
na svetlost ili se desi da koa bre izgori
prilikom izlaganja ultraljubiastim zracima
(suneva svetlost).10,11
Lekovi protiv depresije koji se uzimaju
na recept mogu imati tetno dejstvo u
kombinaciji sa mnogim drugim lekovima.
Zbog toga je veoma vano da svaki paci-
jent koji se lei od depresije kae svom
doktoru koje sve druge lekove uzima. ak
i kantarion moe delovati tako u kombi-
naciji sa odreenim lekovima. Poto se on
esto koristi bez konsultovanja lekara, va-
no je zapaziti neke od potencijalnih opas-
nosti upotrebe ove lekovite biljke u kombi-
naciji sa lekovima koji se uzimaju na
recept.12
Studije raene na samom poetku
ukazuju na to da kantarion, izgleda, delu-
je stimulativno na enzime u jetri koji
spreavaju dejstvo lekova i potpomau nji-
hovo izbacivanje iz organizma. U nekim
sluajevima, to bi bilo poeljno. Nacionalni
institut za zdravlje (The National Institute
of Health) je izjavio da je, kada je osmoro
ljudi i ena dat inhibitor proteaze pod
nazivom indinavir (Crixivan), koji se koristi
u borbi protiv HIV virusa, zajedno sa kan-
tarionom, taj lek protiv HIV-a potpuno je
izgubio efekat.13
Ostali lekovi iji efekat se umanjuje
kada se koriste u kombinaciji sa ovom
lekovitom biljkom su: ciklosporin (koji
spreava organizam da odbaci presaeni
organ), digoksin ili Lanoksin (koji se koristi
u leenju stanja sranog udara), teofilin
(koji se koristi u leenju astme) i varfarin
(Coumadin), lek protiv zgruavanja krvi
koji na taj nain spreava srani i modani mitera u mozgu kao to su serotonin i
udar.14 U lekove ije dejstvo slabi u kombi-
naciji sa kantarionom spadaju jo oralna
kontraceptivna sredstva i lekovi koji se
koriste u leenju epileptinih napada,
odreeni lekovi protiv raka koji se koriste
u okviru hemoterapije i antidepresivi.15
Kombinacija kantariona i antidepresiva
moe imati razarajue posledice. Ona mo-
89
e izazvati ono to se naziva serotonin sin-
dromom, a to je nagomilavanje prevelike
koliine serotonina u neuronskim vezama.
Jednostavnije reeno, serotonin se ne
apsorbuje onako kako bi trebalo, pa neu-
roni postaju prezasieni. To dovodi do po-
jave ozbiljnih fizikih i mentalnih simptoma
koji se mogu pojaviti sasvim iznenada, a u
njih spadaju konfuznost, uznemirenost,
tromost, groznica, ubrzan srani ritam,
munina, povraanje, dijareja, proirene
zenice pa ak i koma.16
Ako razmiljate o tome da leite depre-
siju kantarionom, pogledajte mere opreza
navedene u tabeli 5. Uobiajena doza
kantariona je 900 mg dva ili tri puta na
dan.
Tabela 5. Mere opreznosti pri
upotrebi kantariona
- Moe oslabiti dejstvo nekih drugih lekova
- Ne treba ga uzimati zajedno sa antidepre-
sivima
- Izlaganje suncu moe izazvati opekotine i
osip
- Moe delovati kao sedativ
SAMe jo jedna lekovita
supstanca u borbi protiv depresije
Jo jedna prirodna terapija u leenju
depresije, za koju se tvrdi da poboljava
stanje obolelog bez mnogo nuspojava,
odobrena je u Americi u prolee 1999.
godine. Ponekad nazvan Semi, SAMe ili
S-adenozil-metionin je prirodna hemijska
supstanca u mozgu koja u velikoj meri
podie raspoloenje i podstie pozitivan
stav prema ivotu. Jo uvek je nejasno
kako SAMe zapravo funkcionie; smatra se
da on poveava proizvodnju neurotrans-
norepinefrin.17 U poetku se koristio u le-
enju tekog oblika depresije kod onih
pacijenata koji nisu reagovali ni na koji
drugi metod leenja ili kod onih koji su se
pokazali otpornima na antidepresive, a
danas se uspeno primenjuje kao glavni
metod leenja depresije.18
90
SAMe ima nekoliko pozitivnih i nega-
tivnih strana. Mnogobrojni testovi su poka-
zali da SAMe efikasno smanjuje broj sim-
ptoma depresije, ali se u gotovo svim tim
sluajevima davao putem injekcije.19
Rezultati vezani za oralnu primenu ovog
proizvoda nisu pruili nikakve dokaze,
moda zbog injenice da SAMe za oralnu
primenu nema naroitu hemijsku stabil-
nost, to znai da je njegov rok trajanja
prilino kratak. SAMe se, uopteno, veoma
dobro podnosi, a samo u nekim sluajevi-
ma se javljaju munina, nadimanje, gla-
vobolja i zabrinutost. Jo jedan razlog za
zabrinutost je i injenica da se SAMe pret-
vara u homocistein, koji se povezuje sa
sranim udarom.20
SAMe se ne preporuuje onima koji su
nekada patili od manije ili bipolarnog pore-
meaja zato to moe izazvati maniju i
uznemirenost kod nekih osoba. etiri
eksperimenta su potvrdila ovakav efekat
SAMe kod ak 30% pacijenata od kojih
niko ranije nije patio od manije.21
SAMe se, ba kao i sve ostale prirodne
lekovite supstance spomenute u ovom
poglavlju, ne smatra lekom koji se izdaje
na lekarski recept, tako da nije pokriven
osiguranjem niti regulisan od strane FDA
(Amerika agencija za hranu i lekove (U.S.
Food and Drug Administration)).
Naalost, otkriveno je da neki prodati
preparati uopte nisu sadrali SAMe.22 Tri
zasebna testa izvrena od strane Saveta
potroaa (Consumer Reports, consumer-
lab.com, i Farmavite (Pharmavite) pokaza-
la su da su samo etiri preparata prole
sva tri testa, naime da sadre najmanje
90% sastojaka navedenih na pakovanju.
Ta etiri preparata ovog proizvoda su GNC,
Natrol, Nature Made i TwinLab.23 SAMe je
ukratko opisan u tabeli 6.
Imam mnogo depresivnih pacijenata
ije stanje se neverovatno popravilo upo-
trebom SAMe. esto je potrebno uzimati
samo 400 mg na dan da bi se postiglo ovo
poboljanje. Po ceni od 50 dolara meseno
(za 400 mg na dan), on je, svakako,
mnogo skuplji od kantariona. SAMe se
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 6. injenice o SAMe
- Prirodni nain leenja depresije
- Manje nuspojava nego kod sintetikih
lekova.
- U velikoj meri podie raspoloenje i pod-
stie optimizam. Ne preporuuje se onima
koji su ranije patili od manije ili bipolarnog
poremeaja.
- Moe povremeno izazvati maniju i bipo-
larni poremeaj.
uzima u dozama od 200 - 1.600 mg na
dan.
Kao i kod upotrebe lekova koji se izda-
ju na lekarski recept, otkrio sam da e, ako
se ne otkriju i ne lee osnovni uzroci dep-
resije, pacijent iznenada ponovo zapasti u
depresiju kada bude prestao da uzima
SAMe.
5-HTP poveava nivo serotonina
Jo jedna lekovita supstanca koja ima
svojstva antidepresiva jeste 5-HTP. Ona
potie od afrike biljke Griffonia simplicifo-
lia i metabolie se u serotonin u tankom
crevu, poveavajui na taj nain nivo sero-
tonina u mozgu. Blagotvorno dejstvo viso-
kog nivoa serotonina u mozgu spomenuto
je u jo nekim poglavljima. Istraivanja
raena sa 5-HTP su potvrdila njegov pozi-
tivan efekat, mada su ta istraivanja ogra-
niena zbog neusklaenih standarda testi-
ranja.24 injenice o 5-HTP navedene su u
tabeli 7.
Tabela 7. injenice o 5-HTP
- Ekstrakt iz prirodnog biljnog semena
- Podie nivo serotonina
- Doprinosi uravnoteenom raspoloenju,
naroito kod bipolarnog poremeaja
- irai ne bi trebalo da ga koriste
- Treba izbegavati prevelike doze
Kada je u pitanju njegova pozitivna
strana, testovi koji su izvoeni pokazuju
da je 5-HTP efikasan isto koliko i neki sin-
tetiki antidepresivi. Nuspojave su mini-
malne, a pacijenti se najee ale na blai
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
poremeaj varenja. to se tie njegove
negativne strane, ljudi koji pate od pep-
tikog ulkusa (ira), poremeaja krvnih
ploica ili obolenja bubrega ne bi trebalo
da ga uzimaju. Njega, takoe, ne bi treba-
lo uzimati zajedno sa grupom antidepresi-
va, poznatom pod nazivom MAO inhibitori,
zato to moe doi do toksinog efekta,
budui da oba poveavaju nivo serotoni-
na.25
Jo jedan razlog za zabrinutost pred-
stavlja i injenica da neki od proizvoda na
bazi 5-HTP sadre Peak X kao neistou,
koja se povezuje sa vie od 1.500 sluaje-
va sindroma eozinofilija-mijalgije (jak bol u
miiima) i 38 smrtnih sluajeva u 1991.
godini. Sve u svemu, ja ne preporuujem
uzimanje 5-HTP sve dok detaljnija istrai-
vanja ne potvrde njegovu efikasnost i
bezbednost i dok se ne rei pitanje vezano
za ispravnost njegovih sastojaka.26
Pogledajmo neke od ostalih lekovitih
biljaka navedenih u tabeli 2. Nijedna od
njih nije bila podvrgnuta nekom detaljni-
jem istraivanju, ali ini se da neke od njih
imaju lekovito dejstvo koje moe doprineti
ublaavanju odreenih simptoma kod onih
koji pate od srednje teke (umerene)
depresije.
Kamilica je blagotvorna za depresivno
raspoloenje i gubitak apetita. Nije pozna-
to da ima bilo kakve tetne posledice.
Dnevna doza iznosi 4,5 grama.27
Biljka brati moe da pomogne u lee-
nju migrene. Moe da reaguje sa aspiri-
nom ili lekovima protiv artritisa. Njegova
dnevna doza se kree od 50 mg do 1,2
grama.28
Za biljku Ginko biloba se tvrdi da delu-
je pozitivno u sluaju organske disfunkcije
mozga, gubitka koncentracije i da pobolj-
ava pamenje.29 Primetio sam da se sta-
nje kod mojih depresivnih pacijenata koji,
osim toga, imaju potekoa i u donoenju
obinih, svakodnevnih odluka moe pop-
raviti upotrebom ovog leka. Kada su u
pitanju negativne reakcije na ovaj lek,
mogu se javiti blai problemi sa crevima
poput munine i u reim sluajevima
91
alergija, grevi ili probadanje u stomaku.
Moe se koristiti u kombinaciji sa lekovima
protiv zgruavanja krvi, ali ga ne treba
koristiti zajedno sa aspirinom. Njegova
dnevna doza iznosi 120 mg.
Biljka kava-kava (nije u pitanju kafa)
moe da pomogne u sluaju nervoze, stre-
sa i zabrinutosti.30 Nju ne bi trebalo da
koriste ljudi kod kojih postoje bioloki
razlozi za pojavu depresije i oni koji
razmiljaju o samoubistvu zato to ona
moe da povea rizik od samoubistva.31
Ne bi trebalo da je koriste trudnice i dojil-
je. Moe da izazove alergiju, utilo koe,
stomane tegobe, razliite one poreme-
aje i jutarnji umor. Moe da doe do
interakcije sa alkoholom, barbituratima i
antidepresivima. Dnevna doza se kree od
60 do 100 mg. Preporuujem upotrebu
kava-kava samo ako je depresija iskljuivo
posledica stresa i zabrinutosti, i stoga je ja
vrlo retko koristim u leenju depresije kod
mojih pacijenata. ee je preporuujem
onima koji pate od stresa i zabrinutosti, ali
ne istovremeno i od depresije.
Biljka lavanda se preporuuje u sluaju
gubitka apetita, nervoze i nesanice. Dnev-
na doza iznosi 3 do 5 grama.32 Neke od
mojih pacijentkinja su izjavile da miris
lavande u velikoj meri popravlja njihovo
raspoloenje.
Biljka matinjak se preporuuje u slu-
aju nervoze, nesanice i problema sa e-
lucem. Njegova doza iznosi 8 do 10 grama
dnevno.33
Biljka valerijana moe pomoi u slua-
ju nervoze, nesanice, stresa i zabrinutosti.
Ljudi se ree ale na intestinalne tegobe i
alergiju. Dugotrajna upotreba moe iza-
zvati glavobolje, nemir i nesanicu. Dnevna
doza koja se preporuuje iznosi 15 gra-
ma.34
Ako razmiljate o bilo kojoj lekovitoj
biljci ili leku kao sredstvu za ublaavanje
simptoma srednje tekog (umerenog) obli-
ka depresije, ja vas molim da imate u vidu
da prvo ime treba da se borite protiv
depresije uvek treba da bude va stil iv-
ota. Vi moete podstai va organizam da
92
se prirodnim putem bori protiv depresije,
stvarajui sopstvene lekovite supstance za
popravljanje raspoloenja. To se moe
postii pravilnim nainom ishrane, fizikim
vebama, umerenim izlaganjem suncu,
efikasnim upravljanjem stresom i ostalim
merama u okviru stila ivota ija primena
ne nosi sa sobom nikakav rizik, a koje su
ukratko opisane u 4. i 5. poglavlju. Ovaj
veoma vaan koncept je ukratko prikazan
u tabeli 8.
Tabela 8. Osnovni princip borbe
protiv umerenog oblika depresije
- Stil ivota treba da bude vae glavno sred-
stvo u borbi protiv depresije.
- Lekovite biljke i lekovi treba da budu
sporedno sredstvo u borbi protiv depresije.
- Preporuuje se kombinacija ova dva nai-
na.
U ovom poglavlju smo do sada govorili
o lekovitim biljkama, njihovoj efikasnosti,
bezbednosti za upotrebu i sve veoj popu-
larnosti meu irom populacijom. Sada e-
mo ispitati razliite vrste lekova koji se
izdaju na recept, a koji se danas upotreb-
ljavaju, nain na koji deluju, njihove pozi-
tivne i negativne strane.
Sintetiki lekovi protiv depresije
Depresija moe biti mraan i zastrau-
ju poremeaj koji moe prerasti u poten-
cijalno smrtonosnu bolest. elim da nag-
lasim da intenzivno leenje ne treba odla-
gati ni kod koga ko pati od srednjeg ka
tekom obliku depresije. Tradicionalno
intenzivno leenje ukljuuje upotrebu sin-
tetikih antidepresiva i specijalno kratko-
trajno psiholoko savetovanje.35,36,37 Kada
su u pitanju ljudi koji ne reaguju na takav
vid leenja, neki lekari preporuuju radi-
kalni vid leenja kao to je elektrokon-
vulzivna terapija (EKT).38,39 U zakljuku
ovog poglavlja, videete da ja preporuu-
jem drugaiji pristup.
Antidepresivi se proizvode od velikog
broja razliitih hemijskih sastojaka. Veina
njih je, kada se pravilno prepie pacijentu,
IZLAZ IZ DEPRESIJE
efikasna u leenju depresije. Oni mogu biti
od pomoi i u sluajevima paninog pore-
meaja, ostalih poremeaja vezanih za
zabrinutost, poremeaja u ishrani i pore-
meaja vezanih za nedostatka panje.
Neki od njih su se pokazali uspenima u
leenju nekih vrsta fizikog bola.40,41,42
Pomau ak i u odvikavanju od puenja
ako pua eli da ostavi cigarete. Neki
noviji antidepresivi su se pokazali veoma
uspenim u tom smislu.43
irok spektar pozitivnog delovanja anti-
depresiva u sluaju ovako velikog broja
razliitih poremeaja ne potie od fizike ili
mentalne povezanosti tih poremeaja.
Preciznije reeno, on odraava veliki broj
uloga koje ove hemijske supstance igraju
u nervnom sistemu oveka.
I dok istraivanja pokazuju da su
odreeni lekovi efikasni u borbi protiv de-
presije, pacijenti esto prave onu visoko-
rizinu greku prekidajui sa upotrebom
odreenog leka ako odmah ne vide pobolj-
anje ili ako oseaju njegovo neeljeno
dejstvo.
Kako deluju antidepresivi?
Pre nego to odgovorimo na ovo pita-
nje, bilo bi vrlo korisno da ukratko kaemo
neto o odreenim aktivnostima koje se
odvijaju unutar mozga. Opti pregled
mehanizma mozga prikazan je u 1.
poglavlju. Unutar mozga, hemijske sup-
stance zvane neurotransmiteri alju elek-
trine poruke preko aksonskih sinapsi.
Otkriveno je da se nedostatak dve sup-
stance-nurotransmitera, serotonina i nore-
pinefrina, povezuje sa depresijom. Nedos-
tatak jo dva neurotransmitera, dopamina
i epinefrina, takoe se povezuje sa depre-
sijom. Do nedostatka moe doi iz neko-
liko razloga, kao to su proizvodnja nedo-
voljnih koliina tih supstanci, njihovo
nepravilno oslobaanje, ubrzano propada-
nje, ubrzana apsorpcija ili oteenje recep-
tora (nedovoljan broj receptora ili blokirani
receptori) na primajuim neuronima. Us-
led nedostatka neurotransmitera oteuje
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
se mehanizam za prenoenje elektrinih
signala, to dovodi do pojave depresije.
Antidepresivi nadoknauju
nedostatak neurotransmitera
Cilj antidepresiva je da nadoknade
nedostatak neurotransmitera poveavajui
u naem organizmu zalihe jedne ili vie
ovih veoma vanih hemijskih supstanci u
mozgu. Kao to ete videti iz sledeeg
podatka, svaka vrsta leka nadoknauje
ove nedostatke na razliit nain.
Tri glavne grupe antidepresiva
Postoje tri glavne grupe sintetikih
antidepresiva koje lekari obino prepisuju.
One su navedene u tabeli 9.
Tabela 9. Tri grupe antidepresiva
- Triciklini antidepresivi oni poveavaju
zalihe norepinefrina i, u nekim sluajevima,
serotonina.
- Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI)
oni poveavaju koncentraciju serotonina i
epinefrina u centralnom nervnom sistemu.
- Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja
serotonina (SSRI) oni omoguavaju sero-
toninu da se selektivno akumulira u pros-
toru izmeu neurona mozga (sinapse), gde
se pre moe upotrebiti nego ponovo apsor-
bovati.
Ova klasifikacija se zasniva na hemij-
skoj strukturi kao i na vrsti efekta koji ove
hemijske supstance imaju na mozak. Sva-
ka od ove tri grupe zasluuje da bude de-
taljnije ispitana, to podrazumeva objek-
tivno razmatranje nekih preparata ovih
antidepresiva.
Triciklini antidepresivi
Triciklini antidepresivi poveavaju zali-
he norepinefrina u mozgu. U lekove za
koje ste verovatno uli spadaju Tofranil,
Dezipramin, Doksepin i Elavil. Njihovi uobi-
ajeni generiki nazivi su imipramin i ami-
triptilin. Ovi lekovi imaju veliki broj nee-
ljenih efekata, koji su navedeni u tabeli
10.
93
Tabela 10. Neeljeni efekti triciklinih
antidepresiva
- Poveanje telesne teine
- Pomuen vid
- Konstipacija (zatvor)
- Ubrzan ili nepravilan srani ritam
- Slaba beika
- Drhtanje
- Vrtoglavica
- Pospanost
- Suva usta
Suva usta i pospanost se jave kod
veine osoba kada ponu da uzimaju ove
lekove. To je samo jedan od razloga zato
uglavnom prepisujem uzimanje ovih leko-
va u veernjim satima pred spavanje.
Mnogo ozbiljnije je, meutim, to to uzi-
manje triciklinih antidepresiva moe
predstavljati faktor rizika kada je u pitanju
neizleiva bolest plua zvana idiopatska
pluna fibroza. Istraivanja pokazuju da se
delovanjem ovog faktora rizik od dobijanja
ove bolesti poveava dva do pet puta, u
zavisnosti od toga koji se triciklini antide-
presiv uzima.44 Imipramin se povezuje sa
najveim rizikom (pet puta) od obolevanja
od ove bolesti koja izaziva nedostatak
daha i suv kaalj. Oni koji odlue da kom-
binuju puenje marihuane sa uzimanjem
triciklinih antidepresiva mogu oekivati
delirijum, ubrzan rad srca i nesposobnost
razumnog rasuivanja.45
Od 60-tih do 90-tih godina 20-og veka,
triciklini antidepresivi su predstavljali
glavni farmaceutski proizvod u leenju
tekog oblika depresije u SAD.46,47 Iako su
oni u veini sluajeva zamenjeni sa SSRI
jedno nedavno zavreno dvadesetogodi-
nje istraivanje pokazalo je da su oni isto
toliko efikasni u kratkom vremenskom
periodu, ali da imaju vie neeljenih efeka-
ta od SSRI.48 Triciklini antidepresivi se
uglavnom koriste kao druga ili tek trea
opcija, u sluajevima gde noviji antidepre-
sivi ne deluju. Razlog za to nije samo vei
broj njihovih neeljenih efekata, ve i i-
njenica da mogu biti smrtonosni ako se
94
uzmu u prevelikoj dozi. Zbog toga ovaj lek
ne treba prodavati u velikim dozama kada
su u pitanju pacijenti koji mogu imati sui-
cidne misli.49
Postoje dokazi da u sluaju najozbiljni-
jih bolesnika (npr. hosptalizovanih) koji
pate od depresije triciklini antidepresivi
mogu biti efikasniji od SSRI.50,51,52,53
Zanimljivo je to to su se triciklini antide-
presivi pokazali veoma efikasnim u odvika-
vanju od puenja (u sluaju Nortriptilina)54
i u leenju sindroma bola55 kao to je peri-
ferna neuropatija kod dijabetiara. Druge
dve grupe antidepresiva nisu se pokazale
efikasnima u ovim sluajevima.56
Pacijenti mogu pozitivno reagovati na
tricikline antidepresive ve tokom prve
sedmice uzimanja leka, ali u sluaju hro-
nine depresije moe biti potrebno vie od
est sedmica da bi se pojavila neka vidlji-
va reakcija.57 Pacijenti koji pre toga nisu
patili od depresije mogu smanjiti dozu i u
potpunosti prekinuti sa uzimanjem leka
nakon etiri do devet meseci dranja
bolesti pod punom kontrolom.58 Od ove
vrste lekova se obino tee odvikava zbog
mogunosti javljanja vie kriznih simp-
toma.
Inhibitori monoamino oksidaze
U inhibitore monoamin oksidaze
(IMAO) spadaju preparati poput Parnate,
Nardil i Marplan. Oni deluju tako to
popravljaju raspoloenje poveavajui
koncentraciju serotonina i epinefrina u
centralnom nervnom sistemu. Listu neel-
jenih efekata nalazimo u tabeli 11.
IMAO se uglavnom zamenjuju sa SSRI,
iako se stanje mnogih pacijenata sa
tekom depresijom koji ne reaguju na tri-
cikline antidepresive poboljava upotre-
bom IMAO.60,61 Depresivni pacijenti sa ne-
uobiajenim simptomima kao to su pre-
vie spavanja, prekomerno unoenje
hrane tokom dueg vremenskog perioda,
preosetljivost na odbacivanje i napadi
panike, mogu poboljati svoje stanje
korienjem IMAO.62,63,64 IMAO su, tako-
e, efikasni u leenju Parkinsonove bolesti
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tabela 12. Neeljeni efekti IMAO
- Drhtanje
- Edemi
- Vrtoglavica
- Konstipacija (zatvor)
- Pospanost
- Suva usta
- Zamagljen pogled
- Poveanje telesne teine
- Seksualne disfunkcije
- Povien krvni pritisak
- Ubrzan ili nepravilan srani ritam
u ranoj fazi i to u manjim dozama od onih
koje mogu uspeno izleiti depresiju.
One koji uzimaju IMAO treba upozoriti.
U mozgu su prisutna dva tipa monoamin
oksidaze A i B. Tip A se nalazi jo i u
crevima i jetri, gde deluje tako to
metabolie organske forme amonijaka, po-
put tiramina, koje su prisutne u namirnica-
ma kao to su sir, jogurt, matoro i dimljeno
meso, vino, avokado i kiseli kupus.
Tri prethodno pomenuta IMAO inhibira-
ju MAO-A i MAO-B bez ikakve selekcije.
Stoga je od presudnog znaaja uzimati
namirnice koje ne sadre tiramin, budui
da e MAO spreiti obradu tiramina, to
moe izazvati hipertenziju opasnu po ivot,
ubrzan rad srca, epileptine napade, mo-
dani udar, komu ili smrt.65 IMAO selegilin
je izuzetak u tom smislu to, kada se daje
u malim dozama u sluaju Parkinsonove
bolesti, selektivno inhibira samo MAO-B,
to znai da u tom sluaju pacijenti ne
moraju da izbace iz ishrane namirnice koje
sadre tiramin.
Jo jedno upozorenje na kraju
meanje IMAO leka sa SIRS (SSRI) moe
prouzrokovati trovanje serotoninom, to
moe izazvati hiperaktivnost centralnog
nervnog sistema, delirijum, napade pa ak
i smrt.66
Selektivni inhibitori ponovnog
preuzimanja serotonina (SSRI)
Selektivni inhibitori ponovnog preuzi-
manja serotonina (SSRI) predstavljaju
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
najnoviju glavnu grupu antidepresiva. Oni
postiu eljeni efekat tako to selektivno
dozvoljavaju nagomilavanje serotonina u
prostorima izmeu neurona mozga (sinap-
se) gde se pre mogu upotrebiti nego po-
novo apsorbovati. Nedavno se dolo do
saznanja da SSRI negativno utiu na
novootkriveni prolaz u mozgu gde hemij-
ske supstance neurosteroidi uestvuju u
kontrolisanju zabrinutosti i depresije.67
Ova grupa ukljuuje popularni lek Prozac
(fluoxetine), koji je prodat u vrednosti od
1,5 milijarde dolara u 1999. godini, dok je
jedan slian lek, Zoloft (sertraline), prodat
u vrednosti od skoro 1 milijarde dolara.68
Sve vie se upotrebljavaju Praxil (paroxe-
tine) i Celexe (citalopram), najnoviji lekovi
iz grupe SSRI. Sada se u prodaji moe nai
i pakovanje jednosedmine doze Prozac
koje je odobrila FDA.69 Preporuuje se
pacijentima kod kojih su simptomi depre-
sije uli u stabilnu fazu, ali i dalje zahteva-
ju leenje da se depresija ne bi ponovo
javila. Neke injenice vezane za SSRI
navedene su u tabeli 12.
Tabela 12. ta treba znati o SSRI
- Najnoviji tip antidepresiva
- Manje neeljenih efekata od IMAO ili tri-
ciklinih antidepresiva
- Manje opasan u sluaju predoziranja
- Poveanje telesne teine nije tako izra-
eno
- Ne treba ga uzimati zajedno sa IMAO
Danas su najpopularniji antidepresivi
iz grupe SSRI zbog manjeg broja nee-
ljenih sporednih efekata, mada mogu iza-
zvati nesanicu, agitaciju, glavobolju, mu-
ninu i dijareju (proliv).70 Osim toga, oni su
daleko manje opasni od triciklinih antide-
presiva u sluaju uzimanja prevelike doze.
Prednost SSRI je i u tome to, za razliku
od veine triciklinih antidepresiva, ne do-
vode do tolikog poveanja telesne tei-
ne.71 Antidepresivi iz grupe SSRI uspeno
lee i opsesivno-kompulzivni poremeaj,
neke tipove zabrinutosti i panini pore-
meaj.
95
S druge strane, jedna britanska studija
je pokazala da oni koji uzimaju lekove iz
grupe SSRI ee pokuavaju da izvre
samoubistvo od pacijenata koji piju tricik-
line antidepresive, ali su u sluaju uzi-
manja prevelike doze antidepresivi iz gru-
pe SSRI manje toksini.72 Veina pacijena-
ta pokua da se ubije na neki drugi nain,
budui da je samo 17% pacijenata koji su
pokuali da oduzmu sebi ivot obuhvae-
nih ovom studijom pokualo to da uini
uzimanjem prevelike doze antidepresiva.73
Meutim, postoje ozbiljni sporedni
efekti kojih treba biti svestan, zbog ega
morate rei svom lekaru koje sve lekove
uzimate. Antidepresivi iz grupe SSRI ne
smeju se uzimati zajedno sa bilo kojom
drugom vrstom agenasa serotonina, poput
lekova iz grupe MAOI, jer moe doi do
trovanja serotoninom.74 Kada se lekovi iz
grupe SSRI kombinuju sa drugim vrstama
lekova, moe doi do njihove poveane
koncentracije u krvi i veoma opasnih pos-
ledica.75 Kao to je to sluaj sa bukvalno
svim antidepresivima, lekovi iz grupe SSRI
mogu uzrokovati maniju kod osoba sklonih
bipolarnom poremeaju.
Jedna nedavno obavljena studija upo-
zorava na trostruko vei rizik od krvarenja
gornjih delova gastro-intestinalnog trakta
prilikom uzimanja SSRI. Kada se SSRI uzi-
maju zajedno sa antipireticima, taj rizik je
jo vei.76 to je jo ozbiljnije, Britanska
uprava za kontrolu lekova zahteva da se u
informativnoj brouri koja se daje pacijen-
tima koji uzimaju ove lekove nalazi i upo-
zorenje o samoubistvu. Studije pokazuju
da su misli o samoubistvu i takvi oblici po-
naanja uestaliji naroito u ranim stadiju-
mima leenja.77 To se ne deava zbog po-
jaane depresije, ve zbog poveane
impulsivnosti jo jednog neeljenog
sporednog efekta antidepresiva iz grupe
SSRI. Jo jedan zabrinjavajui sporedni
efekat ove grupe lekova, vezan za mental-
no stanje pacijenta, predstavlja i stav ba
me briga. Taj efekat se moe pojaviti ak
i onda kada bi osobu zaista trebalo da
bude briga. Neki od mojih pacijenata koji
96
uzimaju lekove iz grupe SSRI kau da nisu
mogli da plau na sahrani neke njima
drage osobe zato to nisu imali onaj oseaj
duboke tuge zbog njihove smrti. udni,
ivopisni snovi takoe spadaju u mogue
sporedne efekte SSRI.
Predmet opsenih klinikih studija bile
su jo dve negativne pojave vezane za ovu
grupu antidepresiva sindrom seksualne
disfunkcije i povlaenja u sebe. Iako
depresija sama po sebi moe da umanji
libido (seksualni nagon) i ometa seksualnu
aktivnost, jasno je utvreno da lekovi iz
grupe SSRI mogu da izazovu seksualnu
disfunkciju i kod mukaraca i kod ena ne-
zavisno od naina na koji se lee.78,79,80,81
U najee probleme, koji mogu da se jave
kod vie od polovine odraslih osoba koje
uzimaju antidepresive iz grupe SSRI, spa-
daju odloena ili reverzna ejakulacija kod
mukaraca i odsustvo ili odloen orgazam
kod ena.
Iako prepisujem sve lekove iz grupe
SSRI, generalno gledano, najvie volim
Celeksu (Celexa), poto sam uvideo da
ima manje sporednih neeljenih efekata,
da se moe uzimati zajedno sa veinom
lekova koji se izdaju na lekarski recept i da
je bar isto toliko efikasan kao i ostali lekovi
iz te grupe. Kada je pacijent i depresivan i
izrazito anksiozan, ja obino prepisujem
Paksil (Paxil).
Velbutrin (bupropion) u leenju
tekog oblika depresije
Velbutrin (Wellbutrin) (bupropion) je
po svom sastavu srodan amfetaminu i po-
kazao se veoma efikasnim u leenju
tekog oblika depresije. On blokira reap-
sorpciju dopamina i norepinefrina i smatra
se adekvatnim reenjem u sluaju kada
SIRS ne deluju ili ih pacijent ne podnosi.82
Za razliku od nekih antidepresiva, ne izazi-
va sedaciju i moe poveati sposobnost
organizma da ostane budan. Osobe koje
uzimaju ovaj lek, a reile su da ostave
puenje imae vie uspeha u tome.83
Bupropion u formi Zibana (Zyban) se zbog
ovakvog svog efekta naroito preporuuje
IZLAZ IZ DEPRESIJE
puaima. Bupropion je efikasan i u lee-
nju dece i odraslih koji boluju od hiperak-
tivnog sindroma praenog nedostatkom
panje (ADHD).84
Bupropion, meutim, ne treba prime-
njivati kod pacijenata koji pate od anorek-
sije nervoze ili bulimije ili kod onih koji
imaju povean rizik od epilepsije. Dobro
se slae sa svim lekovima, osim to nije
kompatibilan sa lekovima iz grupe IMAO.
Jo jedna njegova prednost je u tome to
se, za razliku od SSRI i triciklinih antide-
presiva, ne povezuje sa seksualnom dis-
funkcijom. Neki moji pacijenti su mi rekli
da im je ovaj lek zapravo poboljao seksu-
alnu funkciju. Osim toga, bupropion se, za
razliku od SSRI i triciklinih antidepresiva
ee povezuje sa gubitkom nego sa pove-
anjem telesne teine.85
Neeljeni sporedni efekti se javljaju
kada se ovaj lek uzima u velikim dozama,
a u njih spadaju uzbuenost (agitacija),
nemir, nesanica i zabrinutost. Jo jedan
mogui neeljeni efekat je pad krvnog pri-
tiska pri ustajanju iz leeeg ili sedeeg
poloaja, to se moe povezati sa vrto-
glavicom u stajaem poloaju ili vrtoglavi-
com. Otkrio sam da se ovi neeljeni efekti
ree javljaju kada u poetku prepiem
manju dozu 100 mg dva puta na dan
a zatim je etvrtog dana poveam na 100
mg tri puta dnevno. Nakon dve do etiri
sedmice, poveam dozu na 150 mg tri pu-
ta na dan ako je potrebno.
Ostali antidepresivi
Jo jedan lek u novoj grupi antidepre-
siva jester reboksetin (reboxetine) i spada
u selektivne inhibitore reapsorpcije nora-
drenalina (SNRI). Dve studije obavljene
pod pokroviteljstvom Amerikog udruenja
psihijatara (American Psychiatric Associ-
ation) pokazale su da su pacijenti koji su
uzimali ovaj lek imali mnogo manje simp-
toma nego oni koji su pili lekove iz grupe
SSRI, ali su imali vie neeljenih sporednih
efekata zbog ega je vie njih prekinulo sa
uzimanjem leka.86,87 ini se da je jo
jedan SNRI, venlafaksin (Effexor) jednako
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI 97

efikasan kao i triciklini antidepresivi, ali sa ta raditi kada nijedan lek ne

manje sporednih efekata nego SSRI. pomae?
Trazodon (Desyrel) ne samo to inhibi-
Pored svih metoda leenja, kod 30%
ra reapsorpciju serotonina, ve preko nus-
pacijenata koji pate od tekog oblika dep-
produkta koji proizvodi jetra tokom meta-
resije prvobitno prepisan lek ne dovodi do
bolisanja trazodona takoe stimulie delo-
poboljanja.92 ta lekari rade kada lek ne
vanje samog serotonina. On, meutim,
deluje? Terapija obino traje od etiri do
izaziva izraenu sedaciju i uglavnom se
est sedmica, a ako ne doe do pobolja-
uzima pred spavanje. Osim toga, on moe
nja, primenjuje se drugi lek, a trebalo bi i
da izazove i muninu i pad krvnog pritiska
ponovo ispitati mogue uzroke depresije.
u stajaem poloaju. Kod jednog u 6.000
Naalost, mnogi lekari u ovoj fazi leenja
mukaraca, moe da izazove neprirodno
uglavnom prepiu samo neki drugi lek ili
dugu i bolnu erekciju koja ak moe da
moda upute pacijenta kod psihologa ako
onemogui dovoljan dotok krvi u penis.88
to ve nije uraeno. Oni esto nisu ni sves-
U pokuaju da smanje broj neeljenih
ni da im na raspolaganju stoje predivne
sporednih efekata trazodona, strunjaci su
metode leenja depresije ishranom i stilom
formulisali novi lek, nefazodon (Serzo-
ivota, pa ih stoga i ne primenjuju.
ne).89 Nefazodon takoe inhibira reapsor-
U mojoj lekarskoj praksi, manje od
pciju serotonina, ali usto blokira i jedan
15% mojih depresivnih pacijenata ne rea-
receptor u mozgu srodan receptoru sero-
guje na prvobitno prepisanu terapiju. Ta
tonina (a zove se 5-hidroksitriptamin-2 re-
terapija ukljuuje promene u ishrani i stilu
ceptor). Izaziva sedaciju u manjoj meri ne-
ivota kao i upotrebu lekova u sluaju
go trazodon i manje je rizian kada su u
srednje tekog i tekog oblika depresije.
pitanju bolne erekcije kod mukaraca.
Kada neki pacijent ne reaguje ni na ovu
Jedan relativno novi antidepresiv, mir-
terapiju a takvih je vrlo malo ja traim
tazapin (Remeron), pospeuje i neurotran-
uzrok depresije koji smo moda prevideli
smisiju norepinefrina i serotonina, i to na
tokom prve procene. To mogu biti neki ne-
prilino jedinstven nain. On blokira jedan
uobiajeni uzroci poput nedostatka vitam-
specifian receptor (zvani presinaptiki 2-
ina B12, infekcije ili trovanja ivom.
adrenergiki autoreceptor) koji izaziva po-
Ako ne otkrijem nijedan drugi uzrok, a
veano luenje norepinefrina, koje, opet,
terapija ishranom i stilom ivota se ini
pospeuje luenje serotonina. Budui da je
prikladnom za dotinog pacijenta, ja esto
ovo jedinstven mehanizam, profil nee-
probam sa nekom drugom klasom lekova.
ljenih sporednih efekata mirtazapina je,
Druga opcija bi bila da maksimalno pove-
takoe, jedinstven. Pacijenti se, u 50%
am dozu antidepresiva koji pacijent tre-
sluajeva, najee ale na pospanost.90,91
nutno uzima ili prepiem drugi lek iz iste
Ostali izraeni neeljeni efekti su pojaan
klase budui da nije nita neobino da neki
apetit i poveanje telesne teine. Na sreu,
drugi lek iz iste klase u tom sluaju delu-
neeljeni sporedni efekti karakteristini za
je.93 alosna je injenica da zapravo ne
lekove iz grupe SSRI, poput munine,
postoji nijedno istraivanje koje pokazuje
dijareje i seksualne disfunkcije, nisu esti
kako na logian nain odrediti vrstu leka
prilikom upotrebe mirtazapina. Ja mirtaza-
koja e u datom sluaju delovati.94
pin (Remeron) prepisujem pacijentima koji
U situacijama kada lek nije potpuno,
pate od nesanice i anoreksije, i to jedan-
ve samo delimino efikasan u prvoj fazi,
put dnevno pred spavanje.
moda bi najbolje bilo zameniti taj antide-
presiv nekim drugim lekom, kao to su liti-
jum ili bupropion. Moda bi to bilo bolje
nego probati sa nekim drugim antidepre-
98
sivom, budui da u tom sluaju moe mno-
go bre doi do poboljanja nego kada bi
pacijent prekinuo da uzima jedan lek i
poeo da pije drugi. Detaljne i paljivo
obavljene studije i klinika praksa pokaza-
le su da je litijum veoma efikasan.95 Uobi-
ajene doze ovog leka kreu se od 600 do
800 miligrama na dan. Kada pacijent po-
ne da uzima litijum, anse da e i dalje
ostati depresivan smanjuju se za 56 do
96%.96
Kombinacija litijuma i antidepresiva ni-
je naroito tetna, ali je izraenija kod
starijih osoba.97 Uprkos njegovoj efikas-
nosti, litijum vremenom postaje sve manje
popularan, verovatno zato to se nivo liti-
juma u krvi mora redovno proveravati da
ne bi dolo do trovanja.
Bupropion (velbutrin), o kojem smo ra-
nije govorili, takoe se moe dodati lekovi-
ma iz grupe SSRI. Osim toga to pojaava
dejstvo SSRI, on moe da ublai njihove
neeljene efekte poput seksualne dis-
funkcije i apatije. Kada se bupropion ko-
risti u kombinaciji sa SSRI, njegova kon-
centracija u krvi se mora redovno kon-
trolisati da bi se spreilo trovanje.
ok-terapija kao poslednja solucija
Na kraju, poslednja solucija koja se
obino primenjuje kod pacijenata sa te-
kom depresijom jeste ok-terapija. Naa-
lost, ona se povezuje sa izvesnom merom
trajnog gubitka pamenja kod pacijenta.
Neki strunjaci smatraju da je ova vrsta
terapije danas dovoljno bezbedna da se
koristi i u poetnoj fazi leenja umesto
samo na kraju kada se ustanovi da nita
drugo ne pomae. Ja sam je primenjivao
samo kao poslednju soluciju i to samo
jedanput u poslednjih 15 godina. Otkada
sam poeo da primenjujem terapiju po-
sebnog naina ishrane i stila ivota opi-
sane u 4., 5. i 9. poglavlju, nisam imao
potrebe da bilo kojeg od mojih pacijenata
aljem na ok-terapiju. Ovaj nain leenja
e biti detaljnije objanjen u 9. poglavlju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Ostatak ovog poglavlja govori o nekim
specifinim grupama pacijenata koje zah-
tevaju posebne vrste terapija.
Kako leiti depresiju kada pacijent
boluje od jo neke bolesti?
Kada kod nekog pacijenta dijagnostiku-
jem depresiju, moram paljivo da proce-
nim da li bi prisustvo neke druge mentalne
ili fizike bolesti moglo da iskomplikuje
leenje depresije. Uvek se prvo treba
usredsrediti na leenje najtee bolesti, ali
kada god osoba boluje i od depresije, nje-
no leenje se ne sme zanemariti.
Veoma je vano tano odrediti vrstu
terapije i vreme njene primene, vodei ra-
una da ne doe do negativnih interakcija
izmeu razliitih vrsta lekova. Pacijenti koji
boluju od vie mentalnih poremeaja vero-
vatno e morati mnogo ee da odlaze
kod svog lekara i kupuju lekove.98,99
Meutim, ako se budu pridravali prepi-
sane terapije, trokovi njihovog leenja e
se na kraju ipak smanjiti.100,101
Kada pacijent istovremeno boluje i od
depresije i od neke druge bolesti, u nekim
sluajevima posebnu panju treba obratiti
na to kako njegov organizam reaguje na
date lekove. Na primer, pacijenti koji pate
od bolesti bubrega ili jetre esto pate i od
depresije. Treba strogo voditi rauna o
tome da li oboleli organ moe da podnese
antidepresive ili lekove za stabilizovanje
raspoloenja. Obolela jetra ili bubrezi mo-
da nisu u stanju da prerade odreene anti-
depresive, tako da dolazi do akumulacije
leka u organizmu ili njegovog izbacivanja
bez prethodnog metabolizovanja.102,103,104
Antibiotici105 ili steroidi106 kojima se lei
odreeno fiziko oboljenje mogu da iza-
zovu smetnje u mentalnom sistemu i is-
komplikuju njihovo leenje zbog nega-
tivnih interakcija antidepresiva sa ostalim
lekovima.
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
Leenje depresije tokom trudnoe i
u postporoajnom periodu
Tokom trudnoe, ena mora strogo da
vodi rauna o tome ta e uneti u svoj
digestivni trakt. Ovo naroito vai za one
ene koje uzimaju i lekove, bilo biljne ili
sintetike. U saradnji sa svojim lekarom,
ona tokom trudnoe treba da izbegava
svaki lek koji nije neophodan. Kada se kod
trudnice javi depresije, ona prvo treba da
pokua sa psiholokim savetovanjem,
promenom ishrane i naina ivota. Lekove
treba koristiti samo ako to ne uspe, ali i
tada uz veliku dozu opreza.
esto se deava da ene koje su neka-
da bolovale od tekog oblika depresije pre-
stanu da uzimaju lekove kada ostanu u
drugom stanju, i tada ponovo zapadnu u
depresiju. Polovina njih ponovo pone da
uzima lekove tokom trudnoe zbog ponov-
nog javljanja simptoma.107
S etike take gledita, nije mogue
nasumice odabrati nekoliko trudnica i
sprovesti na njihovim fetusima istraivanje
o lekovima. Najvei broj podataka o ovoj
temi potie iz iskustva trudnica. Ta iskus-
tva pokazuju da su mnogi antidepresivi re-
lativno bezbedni za trudnice i razvoj ploda.
Mogue pozitivno i negativno dejstvo svih
raspoloivih metoda leenja tokom i nakon
trudnoe mora se razmotriti za svaku enu
posebno, jer univerzalna pravila ne posto-
je.108,109,110
Jasno je da trudnica mora uzimati leko-
ve za simptome koji joj se javljaju, da su
SSRI, izgleda, bezbedni za fetus i da tricik-
lini antidepresivi nortriptilin i dezipramin
izazivaju manji broj negativnih efekata
nego ostali triciklini antidepresivi. Ipak, i
pri njihovoj upotrebi nivo plazme u krvi
treba kontrolisati jedanput u tri meseca.
Lekove iz grupe MAOI treba u potpunosti
izbegavati. to je najvanije, koji god lek
da je u pitanju, uvek treba uzimati naj-
manju moguu delotvornu dozu.112
Mere predostronosti koje bi trudnice
koje uzimaju lekove protiv depresije treba-
lo da preduzmu navedene su u tabeli 13.
99
Tabela 13. Trudnice - oprez!
- Izbegavajte sve lekove koji vam nisu ne-
ophodni.
- Leenje psiholokim savetovanjem, ishra-
nom i stilom ivota moe biti od velike
pomoi.
- Koji god da je lek u pitanju, uzimajte naj-
manju moguu dozu.
- Lekove iz grupe IMAO treba u potpunosti
izbegavati.
- Izgleda da su lekovi iz grupe SSRI bezbed-
ni za razvoj ploda.
ena moe da zapadne u depresiju i
nakon poroaja. Iako je tzv. bejbi bluz
(baby blues) uobiajena pojava nakon
poroaja, prava postporoajna depresija
predstavlja ozbiljan mentalni poremeaj
koji zahteva aktivnu intervenciju.113 Jedan
kontrolisani ogled je pokazao da je bihevi-
oralna terapija isto toliko efikasna u lee-
nju postporoajne depresije kao i ograni-
ena upotreba lekova.114
Leenje depresije kod starijih osoba
Kako se prosena starost stanovnitva
u SAD postepeno poveava, poveava se i
broj sluajeva depresije meu starijima
koja zahteva posebnu panju i metod
leenja. Godine donose nove i drugaije
stresove u na ivot. Gubitak dragih osoba
i nove, nepoznate situacije u ivotu pove-
avaju rizik od simptoma depresije.
Depresija ne treba da u nama stvara
oseaj straha ili neprijatnosti. Savremen
nain leenja gerijatrijske depresije je
bezbedan i efikasan. Uz danas dostupne
lekove i kognitivno-bihevioralnu terapiju,
najmanje 70-80% starijih pacijenata koji
pate od lakeg, povratnog oblika depre-
sije pozitivno reaguje na redovnu terapi-
ju.115,116 Pogledajmo metode leenja dep-
resije kod starijih osoba.
ini se da, sveukupno posmatrano,
stariji pacijenti bolje reaguju na tricikline
antidepresive nego na lekove iz grupe
SSRI. Meutim, blai sporedni efekti SSRI
esto poboljavaju kvalitet ivota tokom
100
terapije.117,118 Jedinstveni stresovi i gubici
u ivotu starijih osoba se esto smatraju
uzronicima blaih simptoma depresije, no
kada se javi tei oblik depresije, leenje je
neophodno i u velikom broju sluajeva us-
peno. U jednoj studiji, kombinacija nor-
triptilina i bihevioralne terapije proizvela je
stopu povlaenja bolesti od 69% kod stari-
jih pacijenata koji boluju od tekog oblika
depresije.119
Kod starijih pacijenata, epizode depre-
sije mogu potpuno da onesposobe osobu
ili ak da izazovu smrt. U njihovom slua-
ju, ba kao kad su u pitanju i mlai paci-
jenti, leenje depresije treba da traje naj-
manje etiri do est meseci. Standardna
dugotrajna terapija lekovima delotvorna je
kod starijih pacijenata ba kao i kod onih
sredovenih.120,121,122
Komplikovane sluajeve gerijatrijske
depresije mnogo je tee leiti. Depresija
izazvana nedovoljnim dotokom krvi u
odreene delove mozga ne moe se leiti
samo antidepresivim, ve zahteva malo
agresivniji pristup. I u ovom sluaju se
smatra da ok-terapija moe da spase
ivot starijim pacijentima, a kod onih koji
pate od teke depresije smanjuje rizik od
smrtnog ishoda.123
U nekoliko studija, upotreba antidepre-
siva meu stanovnicima starakih domova
povezuje se sa poveanim brojem padova
i frakture kuka.124,125,126 Ono to iznena-
uje je da lekovi iz grupe SSRI koji obino
imaju manje neeljenih sporednih efekata
nisu bili uspeniji od triciklinih antidepre-
siva u spreavanju pojave ovih komplikaci-
ja.127 Jo uvek nije poznato kako noviji
antidepresivi utiu na ove visokorizine
neeljene efekte.
Depresija kod dece
90-tih godina 20. veka, tokom rutinskih
lekarskih pregleda, zabeleena je povea-
na upotreba jednog ili kombinacije anti-
depresiva meu decom i adolescenti-
ma.128,129 U istom tom periodu, SSRI su
zamenili tricikline antidepresive kao lekovi
izbora u leenju tekog oblika depresije i
IZLAZ IZ DEPRESIJE
meu mlaim i meu odraslim pacijenti-
ma. Lekari su mladim osobama pisali vie
od milion recepata za ove lekove godinje,
ime su ti lekovi zauzeli drugo mesto na
listi medikamenata koji utiu na mozak,
odmah nakon stimulansa.130
Podaci dobijeni putem kontrolisanih is-
pitivanja potvruju efikasnost drugih SSRI
u leenju depresivne dece i adolescenata,
ukljuujui fluoksetin, sertralin i parok-
setin.131,132,133,134 Jedna studija je poka-
zala da se kod 40% dece i adolescenata
kojima se stanje poboljalo upotrebom
SSRI depresija vratila u veoma tekom ob-
liku ve nakon godinu dana.135 Ovaj poda-
tak jo jedanput istie koliko je vano pro-
nai pravi uzrok depresije kod dece i
usredsrediti se na promene u nainu is-
hrane i ivota uopte koje mogu trajno po-
boljati njihovo stanje.
Odvikavanje od antidepresiva
Kada se otkriju uzroci depresije, odmah
treba poeti sa unoenjem odgovarajuih
promena u nain ishrane i ivota uopte.
Prepisivanje sintetikih lekova kupuje vre-
me, odnosno daje osobi dovoljno vreme-
na da promeni svoj stil ivota. Te promene
treba uvoditi postepeno, kao to u
detaljnije opisati u 10. poglavlju. Kada pa-
cijent primeni sve ono to sam mu pred-
loio, ja obino ekam jo etiri sedmice
pre nego to mu kaem da prekine uzi-
manje lekova. Ovaj metod daje promena-
ma dovoljno vremena da postanu sastavni
deo ivota i pozitivno utiu na mozak.
Proces odvikavanja obino poinje
izmeu etvrtog i estog meseca od poet-
ka uzimanja antidepresiva, dok bi kod oso-
ba kojima nije bilo lako da unesu promene
u svoj nain ivota proces odvikavanja tre-
balo da ponje tek nakon godinu dana od
poetka terapije. Na sreu, mnogo je lake
i bezbednije odviknuti se od veine antide-
presiva nego od lekova protiv zabrinutosti.
Prilikom odvikavanja od SSRI i triciklinih
antidepresiva nema udnje karakteristine
za odvikavanje od narkotika, amfetamina,
alkohola ili nikotina.
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
Simptomi odvikavanja se ee javljaju
kod pacijenata koji su lekove uzimali u
duem vremenskom periodu i u veim
dozama. Naalost, neki pacijenti sami
odlue da naglo prekinu da uzimaju lekove
pre nego to se posavetuju sa svojim
lekarom. To se obino deava kada paci-
jent vie ne eli da trpi neeljene sporedne
efekte svog leka, kada se pojave veoma
ozbiljni neeljeni efekti ili neka druga
bolest, poput sranog napada ili pore-
meaja sranog ritma, kada osoba zatrud-
ni ili joj lekar prepie neki lek koji nije
dobar u kombinaciji sa ve postojeim
lekom. Kada lek ne daje rezultate nakon
mesec dana, pacijent esto pada u iskue-
nje da naglo prekine sa njegovom upotre-
bom bez ikakve prethodne pripreme.
Danas postoji veliki broj izvetaja o
simptomima odvikavanja (koji se u medi-
cinskoj literaturi esto spominju kao reak-
cije prekida (discontinuation reactions)
uzimanja triciklinih antidepresiva, SSRI i
drugih antidepresiva poput efeksora (ven-
lafaksina)). Simptomi odvikavanja se jav-
ljaju kod 30-50% pacijenata koji naglo
prekinu da uzimaju tricikline antidepre-
sive koje su uzimali u velikim doza-
ma.136,137 Neki lekovi iz grupe SSRI izazi-
vaju simptome odvikavanja, a neki ne.
Jedna studija koja je obuhvatila 242 paci-
jenta bila je naglo prekinuta na pet do
osam dana tokom kojih je ovim pacijenti-
ma davana placebo zamena kako bi se
zamaskirao nagli prekid uzimanja lekova iz
grupe SSRI.138 Pacijent i lekar su bili
zaslepljeni, odnosno nisu znali da li e i
kada placebo biti uveden. Simptomi odvi-
kavanja su se pojavili u roku od 24 do 72
sata i to najvie kod pacijenata koji su uzi-
mali Paksil (66%) i Zoloft (60%). Samo
14% pacijenata koji su uzimali Prozak
imalo je simptome odvikavanja. Budui da
Prozak i njegovi aktivni sporedni produkti
koje stvara jetra traju sedmicama, osmo-
sedmini prekid ne mora da proizvede
simptome povlaenja. Meutim, nakon
jednomesenog prekida, verovatnoa po-
101
jave simptoma povlaenja moe biti
vea.139
Najsreniji razlog za prekid uzimanja
antidepresiva je kada se depresija izlei
nainom ishrane i ivota, tako da lekovi
prestaju da budu neophodni. U takvim
sluajevima, ja retko savetujem pacijentu
da naglo prekine da uzima lek. Prvo poste-
peno smanjujem dozu dok ne doemo do
one najmanje koja moe da deluje, za ta
je uglavnom potrebno oko dve sedmice.
Tada savetujem pacijentu da preskae
svoju dozu svaki drugi dan i na kraju doe-
mo do toga da, pre nego to u potpunosti
izbaci lek, pacijent uzima najmanju delo-
tvornu dozu samo dva puta sedmino. Ceo
taj proces traje obino pet sedmica, mada
postoji mnogo varijacija. to je vea doza,
i period odvikavanja e trajati due; to su
simptomi odvikavanja izraeniji ili brojniji, i
proces odvikavanja e biti sporiji. Ako je
pacijent zaista primenio sve savete o zdra-
vom nainu ivota i pridrava se uputstava
o postepenom smanjenju doze, simptomi
odvikavanja nee se javljati esto. U stvari,
video sam da se veina ovih pacijenata
zapravo osea mnogo bolje kada prekine
da uzima lek zato to vie ne mora da
osea njihovo neeljeno dejstvo i na men-
talno i na fiziko zdravlje. Ako se simptomi
odvikavanja ipak pojave, to se obino do-
godi u toku prvih 48 sati od smanjenja
doze ili potpunog prestanka uzimanja leka.
Kada se lek potpuno izbaci, simptomi odvi-
kavanja e se obino izgubiti u roku od dve
sedmice, mada su kod nekih pacijenata
trajali i itav mesec.140
U tabeli 14 prikazani su mogui simp-
tomi odvikavanja od lekova iz grupe
SSRI.141,142,143 Ozbiljnije posledice se
obino javljaju kada pacijent koji uzima
velike doze leka naglo prekine da ga uzima
bez konsultacije sa lekarom.
Tabela 15 prikazuje mogue simpto-
me odvikavanja od triciklinih antidepresi-
va.144,145
Mnogo je lake odviknuti se od SSRI i
triciklinih antidepresiva nego od lekova iz
grupe IMAO. U stvari, odvikavanje od ove
102 IZLAZ IZ DEPRESIJE

ta koji su prekinuli da uzimaju efeksor

Tabela 14. Simptomi odvikavanja od (venlafaksin). U ove simptome spadaju
SSRI
glavobolja, vrtoglavica, munina, dijareja i
- Bol u stomaku - Gubitak ravnotee doivljaj nalik na ok.147,148 Izgleda da se
- Lupanje srca - Drhtavica neki antidepresivi, kao to je velbutrin (bu-
- Zabrinutost - Bol u grudima propion), ne povezuju sa negativnim simp-
- Proliv - Zujanje u glavi tomima prilikom naglog prekida uzimanja
- Dezorjentisanost - Konfuzija leka.
- Apatija - Jeza
Cilj je uzimati lek kao privremeno sred-
- Suva usta - Halucinacije
- Vrtoglavica - Glavobolja
stvo dok se ne uvedu trajnije promene u
- Agresivnost - ivi snovi nain ivota koje e izleiti bolest.
- Povean apetit - Panika
- Nervoza - Umor Nisu ni lekovi svemogui
- Impulsivnost - Nesanica Jedna studija koja je ispitivala 1.001
- Munina - Vraanje depresije pacijenta koji uzimaju antidepresive poka-
- Povraanje - marci ili ok zala je da 25% njih ne smatra da su lekovi
- Pogoran vid - Klecanje kolena pozitivno uticali na njihov ivot. Oko 47%
njih alilo se na neeljena sporedna dej-
stva, a 55% onih koji su osetili neeljene
Tabela 15. Simptomi odvikavanja od
triciklinih antidepresiva
sporedne efekte prestalo je da uzima lek,
dok je 17% poelo da preskae doze.
- Bol u stomaku - Povraanje Jo jedno israivanje koje je obuhvatilo
- Glavobolja - Vrtoglavica blizu 1.400 razliitih pacijenata koji su ve
- Poremeaji sna - Panika due vreme uzimali antidepresive pokaza-
- Proliv - Jeza
lo je da skoro dve treine njih uopte nije
- Znojenje - Drhtanje
bilo zadovoljno svojom terapijom. To ne
- Zabrinutost - Umor
- Gubitak apetita - Narune mentalne znai da se njihovo stanje nije nimalo po-
- Lupanje srca funkcije boljalo uzimanjem leka, ve da se nije
- Depresija poboljalo onoliko koliko su oni to eleli.
Izmeu 70 i 80% pacijenata koji su uzimali
antidepresive rekli su da je depresija i
grupe lekova je tako muno i naporno da dalje nastavila negativno da se odraava
se povezuje sa odvikavanjem od opijata i na njihov drutveni i porodini ivot i ui-
amfetamina. Ono jeste mogue, ali ne bez nak na poslu.149
propratnih simptoma koji ponekad mogu Naalost, lekovi nisu svemogui u borbi
biti veoma izraeni. Zato ih retko i prepisu- protiv depresije. Tano je da e se
jem. Najei simptomi odvikavanja od raspoloenje kod oko 70% pacijenata
MAOI navedeni su na Slici 16.146 popraviti upotrebom lekova, dok mali broj
Simptomi odvikavanja (ponekad veoma njih doivi prividno izleenje tokom uzi-
izraeni) su se takoe javili i kod pacijena- manja leka. Naalost, ako se odmah ne
pone tragati za uzrocima i ne uvedu poz-
itivne promene u ivot, ili depresija nee
Tabela 16. Simptomi odvikavanja od
biti izleena na pravi nain ili e pacijent
IMAO
verovatno ponovo zapasti u depresiju.
- Glavobolja - Bunilo
- Zabrinutost - Halucinacije Zakljuak
- Drhtanje - marci ili peckanje
U ovom poglavlju sam izneo mnogo
- Psihoza koe
- Slabost u miiima podataka o lekovima koje bi trebalo sagle-
dati u perspektivi. Veoma je vano zapam-
LEKOVITE BILJKE I LEKOVI
titi da bez obzira koliko ovi lekovi mogu biti
efikasni, oni imaju mnogo neeljenih spo-
rednih efekata, od kojih neki mogu biti
ozbiljno ugroziti vae zdravlje. Ako ste
ikada zajedno sa lekom dobili i onu listu
podataka o njemu, sigurno ste videli da
neeljeni sporedni efekti zauzimaju skoro
itavu stranicu sitno tampanih slova.
Pomisliti da je pilula najbolje reenje za
brzo izleenje predstavlja zamku u koju je
vrlo lako upasti. I dok lek moe da ukloni-
ti simptome neke bolesti u ovom sluaju
depresije on zapravo ne reava problem
i esto izaziva itav niz neeljenih spored-
nih efekata. Veoma je vano otkriti pravi
uzrok problema i leiti ga na nain koji
donosi trajne rezultate.
Ipak, lekovi imaju svoje mesto u lee-
nju depresije ako se ne koriste kao krajnja
solucija. Njih treba koristitiu sluaju ume-
rene i teke depresije, a cilj i lekara i paci-
jenta bi trebalo da bude potpuni prekid
uzimanja leka u roku od est meseci ili naj-
due godinu dana u veini sluajeva.
Kada pratite stopu vraanja depresije
kod pacijenata koji koriste antidepresive,
neete dobiti ba ohrabrujuu sliku. Kod
77% onih koji su prekinuli da uzimaju lek
nakon tri meseca depresija se ponovo vra-
tila u naredne dve godine.150 Prema jed-
nom drugom istraivanju, 40% pacijenata
je ponovo zapalo u depresiju u narednih
godinu dana. ak i kod onih koji uzimaju
lekove, stopa ponovnog zapadanja u
depresiju kree se izmeu 20 i 40%.151
Kratak pregled glavnih taaka ovog
poglavlja prikazan je u tabeli 17.
103
Tabela 17. Devet kljunih taaka
1. Biljni i sintetiki lekovi imaju svoje mesto
u leenju depresije.
2. Nabrojani su delotvorni biljni i sintetiki
lekovi.
3. Takvi lekovi su u velikom broju sluajeva
potrebni u poetnoj fazi leenja.
4. Cilj je prekinuti uzimanje lekova nakon
est meseci ili najdue godinu dana.
5. Odvikavanje od veine lekova treba da
bude postepeno.
6. Ishrana i stil ivota su najznaajniji deo
terapije.
7. Bez pozitivnih promena u ishrani i nainu
ivota, velika je verovatnoa da e pacijent
ponovo zapasti u depresiju.
8. Sa promenama u ishrani i stilu ivota mo-
ete oekivati trajno reenje problema.
9. Opte poboljanje zdravstvenog stanja
bie dodatni rezltat.
Koliko god da vam ove injenice zvue
nejasno, elim da znate da postoji dobra
vest! Ako vi i va lekar budete prihvatili
pristup koji sledi standarde kratko izloene
u ovom poglavlju i standarde naina ivota
opisane u preostalom delu knjige, stopa
vraanja depresivnih epizoda smanjuje se
za oko 10%. Reenje je u tome da se itav
organizam vrati u prvobitnu ravnoteu ko-
ju je Bog namenio oveku, pravilnim nai-
nom ishrane i stilom ivota, i, to je naj-
vanije, prouavanjem Njegove Rei -
Biblije, i poverenjem u Njegovo vostvo.
 7. poglavlje
Stres i zabrinutost
Pacijenti su se prosto reali jedan za
drugim. Prvo je ula Dun, ena u svojim
60-tim koja je izgledala mnogo mlae za
svoje godine. Ona je, izmeu ostalog, bila
zabrinuta zbog svoje dugotrajne upotrebe
Ksanaksa (Xanax), leka protiv zabrinutosti
koji se izdaje na lekarski recept. Pre dva-
naest godina, njen lekar je kod nje dijag-
nostikovao mentalno stanje pod nazivom
panini poremeaj i od tada svakoga dana
pije Ksanaks tri puta dnevno.
Bezbroj puta je pokuala da se oslobo-
di zavisnosti od ovog leka. Svaki put dea-
vala joj se ista stvar. Simptomi odvikava-
nja, ukljuujui izraenu zabrinutost, vra-
ali su je ustaljenom reimu uzimanja leka.
Dun je na kraju dola do zakljuka da se
nikada nee moi osloboditi zavisnosti od
tog leka.
Potom je uao Ralf, mlad ovek od
nekih 35 godina. Ralf je ve dugo imao
psiholokih problema u koje je spadala i
zabrinutost. Jedan od mnogih lekova koje
je uzimao bio je Ativan, jo jedan lek za
leenje zabrinutosti, veoma srodan Ksa-
naksu. Ralf je bio u nedoumici da li treba
da uzima Ativan ili da se opredeli za neto
blae moda ak i neki vid leenja koji ne poremeaja. Kasnije u ovom poglavlju
podrazumeva upotrebu sintetikih lekova.
Na kraju je doao Bob, aktivan poslovni
ovek u svojim 50-tim. Bob je, izgleda, bio
veoma zabrinut zbog stresa koji brz tempo
njegovog naina ivota nosi sa sobom.
Upitao me je: Doktore, koji lek preporu-
ujete za stres?
Ova tri pacijenta koja su prola kroz
moju ordinaciju nisu usamljani sluajevi.
Prie poput njihovih mogu se svakodnevno
uti u lekarskim ordinacijama irom SAD.
Zato je stres tako zabrinjavajua pojava?
Zato su ljudi spremni da troe novac na
lekove, prevaljuju dugaak put do lekar-
skih ordinacija i ak rizikuju da postanu
zavisni od lekova protiv stresa ili zabrinu-
tosti?
Stres moe biti jednostavna, privreme-
na reakcija na neki neoekivani dogaaj u
ivotu. Na primer, voza koji vam je pre-
sekao put u saobraaju prole nedelje
mogao je doprineti da u tom trenutku
budete pod veim stresom. No, verovatno
se zbog toga neete nervirati i sedmicu
dana nakon tog dogaaja. Meutim, kod
nekih ljudi, stres i zabrinutost mogu pre-
rasti u trajan problem.
Kada je u jesen 1996. godine vlada
SAD zapoela jednu aktivnost pod nazivom
Program edukacije o poremeajima usled
zabrinutosti (Anxiety Disorders Education
Program), Nacionalni institut za mentalno
zdravlje (National Institute of Mental
Health) je podsetio ameriku naciju da
trenutno nekih 16% odraslih Amerikanaca
ispod 54 godine starosti1,2,3 (ili vie od 19
miliona Amerikanaca) boluje od nekog
oblika zabrinutosti. Postoji vie oblika ovog
emo se pozabaviti razliitim vrstama
poremeaja usled zabrinutosti i odrediti
njihove karakteristike.
Pre nego to obratimo panju na pore-
meaje usled zabrinutosti, pogledajmo pr-
vo stres. To su dva razliita, ali kao to
emo videti - meusobno povezana men-
talna stanja.
STRES I ZABRINUTOST
ta je stres?
Stres je naa reakcija na probleme i
brige na koje nailazimo u ivotu. Problemi
vezani za ispunjavanje odreenih vremen-
skih rokova, finansijski ili porodini proble-
mi mogu izazvati stres. Ovi problemi se
nazivaju stresorima, a naa reakcija na
njih se naziva stres. Jednostavnije reeno,
stresor je akcija, a stres je vaa reakcija,
kao to je prikazano u tabeli 1.
Tabela 1. Stresori i stres
Pritisci spolja - stresori
Stres je vaa reakcija na stresore
Svi mi imamo nekakve stresore u na-
em ivotu. Uobiajeni stresori su prika-
zani u tabeli 2.
Tabela 2. Uobiajeni stresori
- Preoptereenost poslom
- Neija smrt
- Veliki preokreti u ivotu
- Finansije dugovi
Moda e vam situacija biti mnogo jas-
nija kada sami odredite stresore u sop-
stvenom ivotu. To moe biti prvi korak u
reavanju problema stresa koji ste moda
bezuspeno pokuavali da reite, bilo sves-
no ili podsvesno. Da biste bili uspean
borac, morate dobro poznavati svog nepri-
jatelja. Najuspenije strategije u borbi pro-
tiv stresa esto ukljuuju usredsreivanje
na odreene stresore koji vas napadaju.
Kada su u pitanju neki nedefinisani stre-
sori, kasnije u vam objasniti mnogo koris-
nih tehnika kao to su duboko disanje, fi-
zike vebe i meditacija.
Stres je optereenje
Kod veine mojih pacijenata, uopte
nije potrebno da im ja kaem da bi shvatili
neto to je tako oigledno, a to je da
mnogima stres predstavlja sve vee opte-
reenje. Nivo stresa je sve vei u veini
drutvenih podgrupa u zapadnoj hemis-
105
feri, pogaajui sve starosne grupe u vei-
ni, ako ne i u svim razvijenim zemljama.5,6
Ironino je to to su se oni koji treba nama
da pomau da reimo probleme vezane za
stres i sami zapetljali u lepljivu mreu stre-
sa. Jedno nedavno obavljeno istraivanje
pokazalo je da su, u poreenju sa drugim
strunjacima, zdravstveni radnici, izgleda,
izloeni veem stresu, depresiji i zabrinu-
tosti kako na radnom mestu tako i van
njega.7
Veina ljudi na Zapadu je, zapravo,
potpuno svesna da je optereena stresom,
a ogroman broj naunih injenica samo
potvruje da je stres sve uestalija pojava
i da se neki od nas suoavaju sa veim
teretom nego to su u stanju da ponesu.
Svialo nam se to ili ne, za veinu nas
stres i zabrinutost predstavljaju sastavni
deo svakodnevnog ivota. I bez obzira da
li se krae ili due borimo sa zabrinutou,
ono to se naziva reakcija na stres odre-
uje kako e stres na kraju da utie na
nas. Hajde da odvojimo malo vremena i
pokuamo bolje da shvatimo kako stres
moe da doprinese razvoju zabrinutosti
kao i da izazove drastine fizike i men-
talne promene.
Tri faze reakcije na stres
Reakcija naeg organizma na stres je
jedan paljivo organizovan proces iji je
cilj da nam pomogne da se oslobodimo
opasnih okolnosti. Iznenadna reakcija na
stres moe se opisati kao reakcija tipa
borba ili beg, osmiljena da nam pomog-
ne da opstanemo u sluaju neposredne
opasnosti. Poto hemijske supstance u
naem organizmu igraju glavnu ulogu u
sluaju depresije, one isto tako utiu i na
nau reakciju na stres. Pogledajmo primer
jedne stvarne stresne situacije u ivotu i
nain na koji ljudski organizam reaguje na
stres.
Selena se jednom prilikom dugo zadr-
ala u kancelariji. Te veeri, kada je kona-
no krenula kui, u saobraaju je bila
izuzetno velika guva. Bilo je naporno vo-
106
ziti. Bila je umorna i morala je prosto da se
bori sa snom.
Nakon pola sata vonje, Selena je
odahnula sa olakanjem kada se parkirala
ispred kue. Dok je koraala ka ulaznim
vratima, skoro da uopte nije ni primetila
komijinu maku, no kada je ula duboko
reanje, shvatila je da u pitanju nije obian
kuni ljubimac. Poela je da razmilja brzi-
nom munje. Setila se upozorenja koje je
nedavno ula da besan rii ris smelo eta
po okolini. Njeno srce je automatski poe-
lo ubrzano da lupa i njen iscrpljeni organi-
zam je iznenada oiveo i dobio novu
snagu. Potrala je uza stepenice i utrala u
kuu u deliu sekunde.
Reakcija organizma na neku stresnu
situaciju poput ove osmiljena je tako da
bude intenzivna, ali privremena. U jednoj
veoma napetoj situaciji kao to je ova, uti-
caj hormona stresa je generalno pozitivan,
kada oni osposobljavaju organizam da se
snae u vanrednim situacijama kada treba
brzo reagovati.
Pionir u oblasti stresa, Dr Hans Seli
(Hand Selye), kae da naa prva reakcija
na neki dogaaj poput ovog koji je Selena
doivela predstavlja prvu fazu reakcije na
dogaaj koji izaziva stres. On objanjava
da naa reakcija ne zavisi od prirode stre-
sora. Postoji jedna slina reakcija koja se
javlja kao reakcija na sve tipove stresora.8
Reakcija jedne osobe na neki novi stresor
predvidiva je i progresivna i prolazi kroz tri
faze, kao to je prikazano u tabeli 3.9
Tabela 3. Reakcija na stresore
Faza 1: Reakcija uzbune
Faza 2: Pruanje otpora
Faza 3: Stanje iscrpljenosti
Prva faza je reakcija uzbune. Kada je
Selena ula reanje risa, njen organizam
se pripremio za odbranu, a to je bila reak-
cija uzbune. U drugoj fazi - fazi pruanja
otpora - Selena je morala brzo da odlui
kako e se zatititi. Morala je da odlui ili
da se bori protiv risa ili da pobegne, to bi
IZLAZ IZ DEPRESIJE
bila reakcija tipa bori se ili bei. Ona je
odluila da pobegne.
Kada su u pitanju drugi uzroci stresa,
kao to je stres na poslu, brani problemi,
finansijske potekoe ili stotine drugih
stresora, takav stres ne mora da bude
kratkotrajno, privremeno iskustvo. Mi smo
obino izloeni stresorima koji ostaju
prisutni u naoj sredini danima, sedmica-
ma, mesecima ili ak due. Kada se ovo
dogodi, ona na kraju moe da pree u fazu
3 stadijum iscrpljenosti.
Kada nastupi ova faza, ako stresori i
dalje nastave da deluju, bolest ili ak smrt
mogu biti neizbeni. Postoje klasini
primeri kada su ljudi umirali od sranog
udara prilikom suoavanja sa nekim
ozbiljnim stresorom. Za one koji imaju
slabo srce, ris ili neki drugi iznenadni stre-
sor mogu biti dovoljno intenzivni da iza-
zovu trenutnu smrt. Ipak, veina ljudi je
sposobna da se uhvati u kotac sa stre-
sorima bar u izvesnoj meri.
Fizike promene izazvane stresom
Jedan iznenadni stresor izaziva neko-
liko fizikih promena u organizmu. One su
navedene u tabeli 4.10
Tabela 4. Uticaj iznenadnog stresora
na fiziko zdravlje
- Povien krvni pritisak
- Ubrzan rad srca
- Ubrzane kontrakcije srca
- Proirene zenice
- Proirene bronhije
- Poveana miina snaga
- Oslobaanje glukoze iz jetre
- Pojaana mentalna aktivnost
- Ubrzan metabolizam
- Povean dotok krvi u aktivne miie
- Smanjen dotok krvi u one delove tela koji
nisu neophodni za brzu reakciju, kao to su
bubrezi i crevni trakt
Poveana miina snaga je oigledno u
velikoj meri pomogla Seleni da brzo po-
begne od risa. ta je dovelo do tog po-
veanja? Bilo je potrebno da se dogodi pet
iznenadnih promena u njenim telesnim
STRES I ZABRINUTOST
funkcijama da bi ono nastupilo. One su
navedene u tabeli 5.
Tabela 5. Uzrok poveanja miine
snage
- Ubrzan puls
- Snaniji otkucaji srca
- Povien krvni pritisak
- Povien nivo eera u krvi
- Povean dotok krvi u aktivne miie
Ovih pet faktora doprinose poveanju
energije u krvi koja dospeva u aktivne mi-
ie.
Koji telesni procesi su izazvali ova po-
veanja? Ona predstavljaju posledicu rada
nekoliko lezda koje su pojaano luile
hormone, koji se nazivaju hormoni stresa.
Ova poveanja su, sa svoje strane, pro-
uzrokovana signalima iz reakcije nervnog
sistema na prisustvo stresora.
Sve u svemu, vidimo da elektrini sig-
nali iz nervnog sistema podstiu odreene
lezde da pojaano lue hormone, to opet
poveava energiju u krvotoku, dajui mii-
ima dodatnu snagu koja im je potrebna
da bi ovek pobegao od opasnosti. Sve se
to deava u roku od nekoliko sekundi.
Jo jedna promena koja nastaje u krvi
jeste poveana tendencija ka zgruavanju
krvnih ploica. Da je Selena bila ranjena u
borbi sa ivotinjom, ova promena bi po-
mogla da gubitak krvi bude minimalan.
Ovaj sloeni sistem u ljudskom organizmu
na udesan nain spasava ivot u takvim
nepredvienim situacijama.
Konstantan stres nasuprot
iznenadnom stresu
Razmotrimo sada konstantne stresore
u ivotu za razliku od onog iznenadnog,
trenutnog stresora. Trenutne i kratkotrajne
promene sada postaju trajne. Te promene
sada pretvaraju prednosti u sklonosti i
mogu biti veoma tetne za zdravlje.
Ironino je, ali tano, da pojaan rad
nervnog sistema i poveano luenje hor-
mona koji nas mogu zatititi kada se stre-
sor prvi put javi predstavljaju one iste
107
promene koje nas na kraju mogu unititi
kada se suoimo sa trajnim i upornim stre-
som. Na sistem za stres je osmiljen tako
da nam pomogne da se uhvatimo u kotac
sa iznenadnim, kratkotrajnim situacijama.
On nije stvoren da bude neprestano akti-
van kada se suoi sa upornim stresorima.
Ove injenice idu u prilog mudrim saveti-
ma koje nalazimo u Bibliji, poput onog:
Sunce da ne zae u gnevu vaemu.11
Bilo da je u pitanju ljutnja ili neki drugi
stresori, za nas je najbolje da se suoimo
sa njima i reimo ih to je pre mogue.
Stalan i uporan stres moe da nakodi
naem organizmu na mnogo naina. Pog-
ledajmo, na primer, dijabetes. Amerikanci
se suoavaju sa pravom epidemijom dija-
betesa 800.000 novih sluajeva svake
godine! Cena koja se plaa u vidu
amputacija, oteenja bubrega, sranih i
modanih udara i slepila zapanjujue je
visoka.12 Za one koji imaju dijabetes ili su
izloeni dejstvu faktora rizika za ovu
bolest, konstantna aktivnost hormona
stresa moe biti pogubna zbog poveanja
nivoa eera u krvi.
Pogledajmo jo jedan primer bolest
krvnih sudova. Stimulacija koju vri kon-
stantan stres ne mora da bude praena i
poveanim dotokom krvi zbog suenja
arterija. Posledica toga moe biti srani ili
modani udar. Osim toga, povien krvni
pritisak izazvan konstantnim delovanjem
stresora moe da ima veoma tetne pa ak
i fatalne posledice. Poveana sklonost ka
zgruavanju krvi svakako nije zdrava, a
moe biti i veoma opasna kada osoba ima
i bolesne arterije. Ne bi bilo poeljno da
takvo stanje traje i nakon to proe stres-
na situacija.
Negativan uticaj kortizol hormona
Kao to je ranije reeno, povean nivo
nekih hormona u krvi titi nas kod izne-
nadnih stresova. Jedan od tih hormona je
kortizol. Meutim, konstantno visok nivo
kortizola izazvan hroninim prekomernim
stresom moe nakoditi organizmu i u fi-
zikom i u psihikom smislu. Lista tetnih
108
posledica vezanih za funkcije mozga nalazi
se u tabeli 6.13,14,15,16,17,18,19
Tabela 6. Povien nivo kortizola moe
otetiti funkcije mozga
1. Mentalna konfuzija
2. Opsesivno kompulzivni poremeaj
3. Anoreksija (odbojnost prema hrani)
4. Depresija
5. Panina zabrinutost
6. Narueno pamenje
7. Smanjenje mozga
Narueno pamenje, pod rednim bro-
jem 6, odnosi se na verbalnu deklrativnu
memoriju (pamenje imena, telefonskih
brojeva itd). Do slinog oteenja memori-
je moe doi kod osoba koje koriste lekove
tipa Kortizona.20 Dobar primer za to su
deca koja uzimaju Prednizon za astmu.21
Stavka broj 7, smanjenje povrine
mozga, moe biti posledica dugotrajnog
poveanja nivoa kortizola. Ovo je izuzetno
vano za starije osobe, ili ak i one mlae
koji moda primeuju da njihov um gubi
otrinu. Efikasnije strategije za upravljanje
stresom bez supstanci na bazi kortizola
mogu da uspore proces slabljenja pame-
nja.22
Visok nivo kortizola tetan je za organi-
zam i na neke druge naine. Neki od njih
navedeni su u tabeli 7.23,24,25,26,27,28,29,30
Tabela 7. Jo neke negativne
posledice visokog nivoa kortizola
1. irevi na organima za varenje
2. Visok krvni pritisak
3. Neuhranjenost
4. Hronini aktivni alkoholizam
5. Smanjen libido
6. Otpor prema odvikavanju od alkohola i
narkotika
7. Naruen imuni sistem
Stavka broj 7 na gornjoj slici je naru-
en imuni sistem. Povien nivo kortizola u
krvi ima tendenciju da oslabi imuni sistem
na dva naina. Prvo, on poveava nivo
eera u krvi, za ta se zna da negativno
IZLAZ IZ DEPRESIJE
utie na imuni sistem.31 Drugo, kortizol
sam po sebi umanjuje sposobnost odre-
enih belih krvnih zrnaca da ubijaju bak-
terije.
Jedno istraivanje vezano za imuni sis-
tem pokazalo je da povien nivo kortizola
u krvi smanjuje vreme preivljavanja e-
nama sa poodmaklim stadijumom raka
dojke. Ove ene su imale i manji broj, a i
slabije prirodne elije-ubice u krvi, pa je i
njihova odbrana protiv raka bila narue-
na.32
U jednom klasinom istraivanju koje
je obuhvatilo studente medicine pokazalo
se da je stres prilikom polaganja ispita
donekle umanjio broj belih krvnih zrnaca u
krvotoku.33 Kada je neki stresor prisutan
danima ili sedmicama, kao kada je u pita-
nju smrt neke drage osobe, optereeni
imuni sistem moe biti podloniji infektiv-
nim bolestima ili raku.
Jo jedno zanimljivo istraivanje veza-
no za imuni sistem obuhvatilo je dve grupe
radnika koji su promenili radno mesto.
Prva grupa je dobrovoljno napustila svoj
dotadanji posao i nala novo zaposlenje.
Oni u drugoj grupi su bili otputeni sa
posla kao tehnoloki viak, pa su bili pri-
morani da trae neki drugi posao, to je
bilo veoma stresno iskustvo. Pokazalo se
da je druga grupa bila izloena veem
riziku od raka plua.34 Jedno je jasno
konstantan stres ostavlja ozbiljne posle-
dice po na imuni sistem. Rak je obino
prisutan mesecima ili godinama pre nego
to se postavi dijagnoza. Dakle, imuni sis-
tem oslabljen konstantnim stresom pove-
ava rizik od ozbiljnih problema mnogo pre
nego to se rak dijagnostikuje.
Stres poveava rizik od sranog i
modanog udara
Postoji mnogo studija koje ukazuju na
tesnu vezu izmeu stresa i zaepljenja
arterija. Srani udar je i dalje glavni uzrok
smrti. Sve detaljnije poznavanje njegove
povezanosti sa stresom ne moe se
ignorisati. To vai i za one koji nikada nisu
imali problema sa srcem i za osobe koje
STRES I ZABRINUTOST 109

ve boluju od danas poznatih bolesti srca. Isto tako, primeeno je da pozitivne

Dokazi ukazuju da stres ne samo to moe emocije, poput sree i spokojstva, smanju-
da povea rizik od sranog udara, ve i da ju rizik od smanjenog dotoka krvi u srani
neleeni stres moe dovesti do mnogo go- mii. Istraivai sa Djuk Univerziteta su
rih posledica u periodu nakon sranog pokazali da ak i uobiajeni, i ne tako veli-
udara.35 Nekoliko studija koje pokazuju ki stresovi mogu smanjiti dotok krvi u srce.
postojanje te veze navedena su u tabeli Kao to je prikazano u tabeli 8, pro-
8.36 grami koji ue srane bolesnike kako da
upravljaju stresom mogu smanjiti ues-
Tabela 8. Stres i zaepljenje arterija tanost zaepljenja arterija. Dr Dejms A.
Studija Otkria
Blumental (Blumenthal) sa Univerziteta
Djuk u Durhamu u Severnoj Karolini i nje-
Univerzitet Djuk Svakodnevne negativne
emocije poveavaju rizik gove kolege sa univerziteta i drugih medi-
od smanjenog dotoka krvi cinskih ustanova prouavali su grupu paci-
u srani mii. Pozitivne jenata koji imaju oboljenje koronarne
emocije smanjuju taj rizik. arterije ((CAD) engl. coronary artery dis-
Univerzitet Djuk Poduavanjem sranih ease) i beleili zaepljenje arterija tokom
bolesnika da upravljaju testiranja na stres. Pacijenti koji su bili
stresom smanjuje se poduavani kako da upravljaju stresom
uestanost zaepljenja imali su daleko manje sranih tegoba nego
arterija. oni koji nisu pratili taj program. Dr
Holandski Poduavanjem sranih Blumental je doao do zakljuka da uput-
istraivai bolesnika da upravljaju stva za upravljanje stresom predstavljaju
stresom smanjilo je veoma vaan deo oporavka od sranog
smrtnost od sranih udara, poboljavajui zdravstveno stanje
oboljenja za 34%, a broj pacijenata i produavajui njihov ivot.
ponovljenih sranih udara
Holandski istraivai sa tabele 8 anali-
za 29%.
zirali su 37 studija koje su se bavile ispiti-
Holandski Poduavanjem sranih vanjem programa postinfarktne rehabili-
istraivai bolesnika da upravljaju
tacije koji su ukljuivali i uputstva za
stresom pozitivno je utica-
smanjenje stresa. Otkrili su da ovi progra-
lo na krvni pritisak, holes-
terol, telesnu teinu, mi pozitivno utiu na krvni pritisak, holes-
odvikavanje od puenja, terol, telesnu teinu, odvikavanje od pu-
fizike vebe i navike u enja, fizike vebe i navike u ishrani, da
ishrani. utiu na smanjenje smrtnosti od sranog
Dr T. Karmark Najvee poveanje krvnog udara za 34%, a na smanjenu uestanost
pritiska izazvanog stresom ponovnog dobijanja infarkta za 29%.
pokazalo je i najvei Kada je u pitanju modani udar, tok
stepen zaepljenja bolesti koji dovodi do udara veoma je
karotidnih arterija. slian sranom udaru. I u jednom i u dru-
gom sluaju, imamo zaepljenje krvnih
Istraivai sa univerziteta Djuk (Duke sudova koji dovode krv do vitalnih organa.
University) prouili su 132 pacijenta sa Kao to se dalo i oekivati, stres poveava
sranim udarom. Pokazalo se da uobia- rizik od modanog udara.37 U jednoj grupi
jene svakodnevne negativne emocije, kao mukaraca finske nacionalnosti, od 42 do
to su napetost, tuga i frustriranost, udvo- 60 godina, oni kojima je usled stresa najvi-
struuju ili utrostruuju rizik od prilino e skoio krvni pritisak imali su i najvei
smanjenjog dotoka krvi u srani mii. stepen zaepljenja karotidnih arterija.38
Studije u kojima se stres povezuje sa zae-
110
pljenjem vratnih arterija ukazuju na to da
zaepljenje krvnih sudova ne poveava
samo rizik od modanog udara, ve i od
drugih bolesti. Smatra se da takvo zae-
pljenje pokazuje stepen zaepljenja u
itavom organizmu, ukljuujui i arterije
koje snabdevaju srce i ostale vitalne
delove organizma.
Jedno istraivanje obavljeno na Univer-
zitetu u Ohaju (Ohio State University)
ukazuje na to da iznenadni stresori ne
utiu na sve ljude podjednako. Istraivai
su uesnike ovog istraivanja lano optuili
za krau u prodavnici, a potom im dali pet
minuta da kau neto u svoju odbranu.39
Stresor je bio istog intenziteta za sve ues-
nike. Svi su znali da se njihova odbrana
snima video-kamerom i kasnije procenju-
je. Kod onih uesnika u ijoj je porodici ve
bilo sluajeva sranog napada dolo je do
poveanja ukupnog i LDL holesterola (dva
faktora rizika za srani udar) kao reakcije
na ovo stresno iskustvo.
Iznenadni mentalni stres ne samo to
poveava broj faktora rizika za srani udar,
kao to su krvni pritisak i holesterol, ve
poveava i rizik od opasnih i ak smrto-
nosnih problema sa sranim ritmom.
Istraivanje izvedeno na Univerzitetu Jejl
(Yale University) pokazalo je da, meu
predisponiranim osobama, stresne emo-
cije mogu izazvati odreene potencijalno
fatalne probleme sa sranim ritmom.40
Kada se uporedi uticaj iznenadnog
mentalnog stresa sa posledicama koje
ostavlja hronini ili konstantan stres, dolazi
se do zakljuka da hronini stres pogubno
deluje i na zdravlje vaeg srca. Kao to je
ranije spomenuto u vezi sa rakom plua,
mnoga istraivanja pokazuju da je ovek,
kada ne moe da utie na svoje zaposle-
nje, izloen hroninom stresu. Ovaj pred-
skazatelj hroninog stresa utie i na
zdravlje srca. Jedno istraivanje koje je
ukljuivalo zaposlene u Britanskoj vladi
pokazalo je da je kod onih koji su oseali
da ne mogu skoro nimalo da utiu na svoje
zaposlenje smanjen nivo korisnog HDL
holesterola koji titi srce. Neki istraivai
IZLAZ IZ DEPRESIJE
smatraju da hormoni poput adrenalina i
kortizola moda direktno utiu na pore-
meaj u koncentraciji holesterola koji nas-
taje kao posledica stresa.41
Kao i u sluaju iznenadnog stresa,
smanjen nivo HDL holesterola nije jedini
poremeaj vezan za holesterol nastao kao
posledica hroninog stresa. Pod uticajem
konstantnih stresova dolazi i do poveanja
ukupnog holesterola. Istraivai su poka-
zali da kod osoba u ijoj je porodici ve
bilo sluajeva sranog udara postoji vea
mogunost da e na stres reagovati
poveanim nivoom holesterola.
Ispitali smo neke od dokaza koji
povezuju stres sa slabljenjem imunog sis-
tema, rizikom od raka i sranim udarom.
Meutim, postoje mnogi drugi zdravstveni
problemi koji mogu nastati kao posledica
stresa i njegovog negativnog uticaja na
imuni sistem, to je prikazano u tabeli 9.
Tabela 9. Ostale bolesti i zdravstveni
problemi izazvani stresom
- Herpes
- Astma
- HIV prerasta u sidu
- Ekcem
- Psorijaza
- Sindrom iritabilnih creva
- Reproduktivno zdravlje
- Lom kuka
Svaku od ovih bolesti treba detaljnije
razmotriti. Prva na listi je herpes.
Stres i herpes
Kada neko doe u dodir sa virusom
herpesa, ovaj virus se zauvek nastani u
nervnom sistemu dotine osobe. Dugo-
trajno izlaganje stresu moe poveati rizik
od izbijanja ove bolne genitalne bolesti. U
jednom estomesenom istraivanju, istra-
ivai u San Francisku su prouavali 58
ena izmeu 20 i 44 godine starosti, pri
emu se kod svih njih i ranije deavalo da
im se javi genitalni herpes.42 Izraena
zabrinutost i konstantan stres potpoma-
u ponovno javljanje herpesa. Interesan-
STRES I ZABRINUTOST
tno je to da istraivai nisu pronali nikak-
vu vezu izmeu herpesa i kratkotrajnih
stresnih iskustava.
Stres i astma
Druga bolest na listi je astma. Stres
moe da podstakne napade astme; to nas
nimalo ne iznenauje kada pogledamo
poznate faktore rizika koji se vezuju za
ovaj poremeaj. Oni koji ive u siromatvu
nalaze se u veoj opasnosti da e dobiti
astmu. Osim toga, oni koji imaju poro-
dinih problema (ukljuujui skori gubitak
posla ili smrt drage osobe), problema sa
alkoholizmom, koji pate od depresije i nisu
u stanju da izau na kraj sa finansijskim
potekoama, takoe predstavljaju visoko-
rizinu grupu.43
Jasno je da je astma neto vie od isto
nasledne bolesti. Identini blizanci pruaju
pravi primer za to. Kada jedan blizanac
ima astmu, samo u oko 20% sluajeva i
drugi blizanac ima ovu bolest. Stresni do-
gaaji koje prijave roditelji, potekoe
vezane za roditeljstvo, kao i nezadovolj-
stvo u braku sve je to povezano sa raz-
vojem astme u ranom detinjstvu.44
Pregled medicinskih istraivanja poka-
zao je da neki pacijenti mogu da pokrenu
napad astme kada pokuavaju da zadre u
sebi snane emocije poput agresivnosti i
straha. U isto vreme, otkriveno je da se
stanje kod nekih astmatiara popravlja
kada se poprave i poremeeni drutveni
odnosi.45 Sve u svemu, ovi i neki drugi
dokazi jasno ukazuju na to da konstantno
prisustvo stresora moe u velikoj meri da
doprinese razvoju astme kao i da pogora
stanje u sluaju da bolest ve postoji.
Stres moe poveati rizik od
prelaska HIV-a u sidu
Videli smo da stres moe da pogora
zdravstveno stanje u sluaju sranog i
modanog udara, raka, genitalnog herpe-
sa i astme tako to naruava imuni sistem.
Meutim, kada govorimo o bolestima
vezanim za oslabljen imuni sistem, ne
111
moemo a da ne spomenemo HIV (od
engl. human imunodeficiency virus).
Jedno nedavno obavljeno istraivanje ba-
vilo se prouavanjem pacijenata zaraenih
HIV virusom, od kojih su neki bili izloeni
stresorima koji su bili jai od obinih -
svakodnevnih stresora sa kojim se svi
suoavamo. Kod onih koji su bili izloeni
najjaim stresorima zabeleeno je dras-
tinije smanjenje broja belih krvnih zrna-
ca.46 Ovo istraivanje nam prua dokaze
koji ukazuju na to da stres moe da pove-
a rizik od razvoja HIV-a u sidu (AIDS).
Dobra vest je da istraivai nisu pronali
nikakvu vezu izmeu svakodnevnih streso-
ra i razvoja side.
Stres, ekcem i psorijaza
Istraivai sa Tafts Medicinskog fakul-
teta u Bostonu (Bostons Tufts School of
Medicine) otkrili su da povean nivo hor-
mona zvanog CRH moe biti posledica
stresa. Ovaj hormon stimulie odreenu
grupu belih krvnih zrnaca u organizmu.47
Ove elije doprinose pogoranju alergija
na koi kao to su ekcem i psorijaza.
Stres i varenje
Britanski istraivai su nedavno izjavili
da postoji veza izmeu stresa i estog
stanja creva koje se naziva sindrom iri-
tabilnih creva (iritabilni kolon). To stanje
ukljuuje razliite smetnje kao to su bol u
stomaku, naduvenost, dijareja ili zatvor.
Neverovatni podaci do kojih su ovi istrai-
vai doli pokazuju da je emocionalno ras-
trojstvo, izgleda, uzrok ovog poremeaja.
Vie od 70% osoba sa ovim tegobama
prethodno je prolo kroz stresne situacije
kao to su smrt drage osobe ili raskid
veze.48
Stres i reprodukcija
Sterilitet je vie nego ikada veoma zab-
rinjavajua pojava. Izgleda da stres na
mnogo naina utie na reproduktivno
zdravlje. Jedno istraivanje je pokazalo da
stres moe da izazove pojaano luenje
112
odreene grupe hormona koji naruavaju
plodnost kod mukaraca tako to umanju-
ju broj spermatozoida.49
U drugom istraivanju koje je obuhvati-
lo vie od 200 trudnica, neke su bile pod
stresom izazvanim kombinacijom preveli-
kih zahteva na radnom mestu i velikog
broja dunosti i poslova u domainstvu.
Kod njih je postojao pet puta vei rizik od
komplikacija u trudnoi nego kod onih e-
na koje nisu bile pod tolikim stresom.50
Detaljnija objanjenja ove veze data su u
ranijim istraivanjima. Prethodno istraiva-
nje je pokazalo da zaposlene ene koje
imaju makar jedno dete kod kue imaju
vei nivo kortizola u krvi. tetno dejstvo
ovog hormona opisano je ranije u ovom
poglavlju.51 U jednom zasebnom istraiva-
nju koje je obuhvatilo vie od 100 ena
koje su radile van kue, one koje nisu
imale decu imale su nii nivo kortizola u
krvi tokom celog dana. Moda nas je
najvie iznenadila injenica da vie od
jednog deteta ne znai i vii nivo kortizola
u krvi.
Kada je u pitanju oteenje ploda,
savremena istraivanja ukazuju na to da
stres naroito u vreme zaea i tokom
prva tri meseca trudnoe u velikoj meri
poveava verovatnou da e doi do takvih
problema.52 ak i ako doe do zaea, a
dete nema neko oteenje, stres moe da
izazove neke druge komplikacije u trud-
noi. Odreeni tipovi stresa, ukljuujui
izrazito stresnu situaciju na poslu, povezu-
ju se sa poveanim rizikom od prevre-
menog poroaja.53 Prevremeno roene
bebe su izloene veem riziku i od kratko-
trajnih i od dugotrajnih zdravstvenih prob-
lema. One, takoe, mogu zaostajati i u
intelektualnom razvoju.
Stres i fraktura kuka
Kada se primenjuju u leenju bolesti
kao to je astma, lekovi tipa kortizona
mogu negativno uticati na vrstinu kostiju.
Ne bi trebalo da nas iznenadi to to su
medicinski istraivai otkrili povezanost
izmeu stresa i fraktura kuka. Jedno
IZLAZ IZ DEPRESIJE
istraivanje koje je obuhvatilo nekih
18.000 Norveanki starosti najmanje 50
godina, pokazalo je da indikatori men-
talnog rastrojstva kao to su usamljenost i
nezadovoljstvo ukazuju na povean rizik
od frakture kuka.54
Istraivai su smatrali da uzrok ne lei
samo u povienom nivou kortizola. Ta po-
vezanost se delimino moe objasniti po-
vezanou izmeu mentalnog rastrojstva i
nezdravog naina ivota u drugim aspekti-
ma. Na primer, ene koje su izuzetno
optereene i rastrojene ee poinju da
pue i da se loe hrane.
Neke posledice stresa navedene u
tabeli 9 ne moraju biti tako drastine kao
neki drugi ozbiljni zdravstveni problemi
koje smo opisali. Ipak, ako pogledamo i te
druge naine na koje stres moe da utie
na zdravlje, doi emo do veoma znaaj-
nog zakljuka konstantan stres je veoma
snaan faktor koji na vie naina nanosi
ogromnu tetu ljudskom organizmu.
Pogledajmo sada neke od drutvenih
posledica stresa.
Drutvene posledice stresa
Kada vidimo kako stres negativno utie
na fiziko i mentalno zdravlje i finansijsku
situaciju, ne treba nimalo da nas udi to
on utie i na drutveni aspekt ivota. U
stvari, drutvene posledice stresa su tako
dobro prihvaene u naoj kulturi da se
stres veoma esto koristi kao izgovor za
naruene drutvene odnose. Razmislite
samo na trenutak o tipinim izgovorima
koje ujete: Izvini, imao sam teak dan
na poslu, ili: Oprosti mi. Cele noi ni oka
nisam sklopila zbog bebe.
Kada govorimo o ovim drutvenim pos-
ledicama stresa, treba rei da hronian
stres moe predstavljati razliitu opasnost
u razliitom periodu ivota. Takvo istrai-
vanje ima uznemirujue implikacije za
zaarani krug zlostavljanja koji se esto
moe videti u porodicama gde oni koji su
pod stresom zato to ih onaj drugi
zlostavlja i sami na kraju poinju da zlos-
tavljaju svog partnera i decu.
STRES I ZABRINUTOST
Stres i mozak
Stres pogaa sve aspekte ovekovog
bia fiziki, drutveni, duhovni i mental- verovatnoa da e ona kasnije imati prob-
ni. Poslednji od ova etiri aspekta aspekt
mentalnog zdravlja jeste taj gde pos-
ledice stresa esto predstavljaju najvei
razlog za zabrinutost. Nae mentalno
zdravlje odreuje ko smo. Bez dobrog
mentalnog zdravlja, kvalitet naeg ivota
trpi u fizikom, drutvenom i duhovnom
smislu.
Stres se, takoe, povezuje sa odree-
nim vrstama disocijativnih stanja, kao
kada, na primer, izgubite dodir sa svojom
okolinom sanjarei o neemu, ili ak, zbog
poremeaja pamenja, zaboravite itava
poglavlja svog ivota. U stvari, jedan
nedavno sainjen izvetaj ukazuje na
mogunost da su vantelesna iskustva na
samoj granici smrti manifestacije dra-
matinog disocijativnog stanja.55
Disocijativna stanja su obino posledi-
ca velikih stresova u ivotu. Dok je u tak-
vom stanju, osoba primeuje da njen um
deluje nezavisno od njenih emocija pa ak
i tela.56 U disocijativno stanje moe zapas-
ti svako kada se okolnosti nameste. To ne
mora da znai da je osoba i mentalno
nestabilna. Dokazi govore da vantelesna
iskustva na granici izmeu ivota i smrti
pre predstavljaju stanje izmenjene svesti
nego neku vrstu duhovnog iskustva.
Mozak moe doiveti zapanjujue prome-
ne pod uticajem ogromnog stresa, trauma
ili nedostatka kiseonika.
Razgovor o stresu i mentalnim procesi-
ma ne bi bio potpun kada ne bismo spo-
menuli zloupotrebu droga. Nema sumnje
da droga uzima najvei danak kada su u
pitanju mentalne sposobnosti. Iako je
problem droge uglavnom vezan za odrasle
osobe, ta pojava nije mnogo neuobiajena
ni meu decom. Zaista, roditelji su sve
vie zabrinuti za svoju decu kada je u
pitanju ova pojava. Iako postoji mnogo
programa za spreavanje narkomanije,
medicinska istraivanja govore da se jedna
veoma znaajna i korisna strategija esto
113
zanemaruje. Ako pomognemo deci da se
bolje suoe sa stresorima, manja je
lema sa zloupotrebom droge.57
Kratak pregled tetnih posledica
stresa
Videli smo kakve sve mogu biti posledi-
ce stresa. Ja sam samo dotakao opirnu
temu tetnog uticaja stresa na fiziko i
mentalno zdravlje i drutveni aspekt ove-
kovog ivota. U ovom poglavlju je spome-
nut samo mali deo opsenih istraivanja
na tu temu.
Medicinski radnici i strunjaci su skloni
da dozvole da zdravstveni problemi pove-
zani sa stresom budu potisnuti u drugi
plan, ali moja procena i iskustvo kau da
stres u najveoj meri doprinosi pogoranju
neke bolesti i smanjenju kvaliteta ivota
miliona ljudi.
Iz ove perspektive, izuzetno je vano
zapaziti do kakvih se saznanja dolo u jed-
nom nedavno sprovedenom istraivanju
koje je obuhvatilo preko 45.000 zaposle-
nih.58 Iako i puenje i neumerenost i visok
krvni pritisak i dijabetes doprinose povea-
nju prosenih godinjih trokova za zdrav-
stvenu zatitu, Dr Ron Z. Gecel (Goetzel) i
kolege su 1998. objavili jedno zapanjujue
otkrie. U jednoj studiji koja se bavila
istraivanjem trokova zdravstvene zatite,
dve oblasti su bile daleko ispred ostalih
faktora rizika obraenih ovim istraivanjem
depresija i stres. Radnici koji su se alili
na depresiju davali su u proseku ak
70,2% vie novca godinje na lekove i
leenje. Oni koji su bili izloeni veem stre-
su, davali su godinje 46,3% vie novca na
lekove i leenje od svojih manje isfrustri-
ranih vrnjaka.
Oni koji kontroliu ostvarenu zaradu u
oblasti zdravstva poinju da obraaju pa-
nju na istraivanja poput ovog. Osigurava-
jui zavodi, Ministarstva zdravlja, poslo-
davci i drugi koji ispiu mnogo ekova u
svrhu plaanja trokova leenja takoe
obraaju panju. Zaista, dalekosene pos-
ledice stresa naglaavaju jednu vanu
114
stvar svako od nas bi trebalo da bude
podstaknut da prihvati dvostruku strategi-
ju. Prvo, da uinimo sve to moemo kako
bismo mogli da kontroliemo stresore sa
kojima se suoavamo. Drugo, kada naie-
mo na stresore koje ne moemo da kon-
troliemo, nauimo da upravljamo stresom
na najkonstruktivniji mogui nain.
Poremeaji usled zabrinutosti 59
Do sada smo saznali da stres moe da
izazove ozbiljne promene u naem orga-
nizmu, i na polju naeg fizikog, men-
talnog, emocionalnog i duhovnog zdravlja.
Sada emo panju preusmeriti ka pore-
meajima usled zabrinutosti, grupu men-
talnih poremeaja izazvanih stresom. Kada
su stresori konstantno prisutni, mogu iza-
zvati zabrinutost (uznemirenost).
Seate se da je jedna od trenutnih
reakcija na iznenadni stresor pojaana
mentalna aktivnost (navedena na listi u
tabeli 4). Na mozak je programiran tako
da ima sposobnost da, kada smo pod stre-
som, u deliu sekunde donese izuzetno
vanu odluujuu odluku. Kada stresor
vie nije prisutan, on, ipak, dugo nakon
toga moe da se zadri u naem umu. Na
primer, traumatino iskustvo poput silo-
vanja, rata ili neke prirodne katastrofe
moe negativno uticati na nae mentalno
zdravlje i godinama nakon samog dogaa-
ja. Kada su stresori konstantno prisutni
u bilo kojoj meri oni mogu izazvati
zabrinutost. U cilju pojanjenja zabrinu-
tosti, pogledajte injenice saete u tabeli
10.
Kada govorimo o prvoj injenici u
tabeli 10, vano je zapaziti da nije svaki
Tabela 10. injenice o zabrinutosti
- Konstantni stresori mogu izazvati zabrinu-
tost.
- Zabrinutost je najei mentalni poreme-
aj.
- Pogaa vie od 19 miliona Amerikanaca.
- Moe se leiti.
- Kada sam postavlja dijagnozu, ovek u ve-
ini sluajeva pogrei.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
stresor dovoljno jak da bi sam, bez nekih
drugih stresora, mogao da prouzrokuje
poremeaj usled zabrinutosti, ak i da je
konstantno prisutan. Meutim, kod onih
osoba kod kojih postoji genetska predis-
pozicija ka takvom stanju, dugotrajan ne-
razreen stres moe biti veoma plodno tlo
za razvoj poremeaja usled zabrinutosti.
Poremeaji usled zabrinutosti su toliko
vani, a njihov uticaj tako dalekosean (oni
pogaaju vie od 19 miliona Amerikanaca)
da zaista treba detaljnije da razmotrimo
ovaj zdravstveni problem.
Poremeaji usled zabrinutosti su u pra-
vom smislu rei bolest. Kao to se vidi u
tabeli 10, oni su najzastupljeniji od svih
mentalnih poremeaja pri emu postoje
velike varijacije u intenzitetu i ozbiljnosti. S
jedne strane, osoba esto moe oseati
zabrinutost a da, spolja gledano, to ne
remeti u velikoj meri ivot te osobe. S
druge strane, mogu se javiti periodi
izraene zabrinutosti koji uasavaju
dotinu osobu i onemoguavaju njeno nor-
malno funkcionisanje.
Ja ovde ne predstavljam neko opseno
istraivanje o ovim poremeajima, ali mis-
lim da odreene informacije zasluuju na-
u panju. Zapazite da se ovi poremeaji
mogu leiti. esto se deava da lekari go-
dinama kod svog pacijenta ne primeuju
ovaj poremeaj tako da se on godinama ni
ne lei. To je tragino, jer terapije lekovi-
ma koji se izdaju na recept i strategije koje
ne ukljuuju upotrebu sintetikih lekova
mogu biti veoma uspene.
Zapazite i to da ovek, kada sam sebi
postavlja dijagnozu, uglavnom pogrei.
Mnogi gree kada kau za sebe da su
malo pod stresom, a zapravo imaju
mnogo ozbiljniji problem. Poremeaji zab-
rinutosti su stanja koja zahtevaju psihija-
trijsko leenje. Najbolje ih moe reiti
struni lekar.
Na sreu, pojavljuje se itav niz novih
informacija i saznanja vezanih za leenje
zabrinutosti. Izloiu ovde mnogo njih ka-
ko bismo bolje shvatili osnovne uzroke
ovih poremeaja i opcije njihovog leenja.
STRES I ZABRINUTOST
Jedna loa osobina poremeaja usled
zabrinutosti je ta to se oni obino javljaju
u kombinacijama. Otprilike polovina njih
koji imaju generalizovani poremeaj usled
zabrinutosti pati u isto vreme ili od nekog
drugog poremeaja usled zabrinutosti ili
depresije. Kada je osoba svesna da se
mogu javiti dva poremeaja istovremeno,
ona e biti spremnija da potrai kod sebe
njegove simptome.
Kako prepoznati poremeaj usled
zabrinutosti?
Postoji pet glavnih oblika poremeaja
usled zabrinutosti. Nacionalni institut za
mentalno zdravlje (NIMH od engl. National
Institute of Mental Health), koji se nalazi u
sastavu federalnih Nacionalnih instituta za
zdravlje, prua nam kratak opti pregled
ovih poremeaja u svojoj brouri za 2000.
godinu. Ovi podaci se nalaze u tabeli 11.
Tabela 11. Tipovi poremeaja usled
zabrinutosti
- Generalizovani anksiozni poremeaj (GAP)
(eng.GAD): preterana briga i napetost oko
svakodnevnih, uobiajenih dogaaja i odlu-
ka.
- Panini oremeaj: napadi preterano
velikog straha i zebnje koji se javljaju i po-
navljaju iznenada i bez nekog vidljivog raz-
loga praeni izraenim fizikim simptomi-
ma.
- Post-traumatski stresni poremeaj (PTSP):
reakcija na neki straan dogaaj koji se
vraa u vidu zastraujuih, optereujuih
seanja poveava aktivnost i umrtvljuje
normalne emocije.
- Fobije dva tipa: Specifina fobija: strah
od predmeta ili situacije. Socijalna fobija:
strah od preterane zbunjenosti.
- Opsesivno-kompulzivni poremeaj (OCD):
optereujue, neeljene misli koje se stalno
ponavljaju i rituali koje osoba obavlja ose-
ajui da je to hitno i preko potrebno.
I pored ovih osobina koje nam pomau
da ustanovimo postojanje poremeaja,
neupuenoj osobi se obino ne ini da ljudi
sa poremeajem usled zabrinutosti imaju
115
ozbiljan psihijatrijski problem. Na primer,
moe se initi da je osoba sa generalizo-
vanim poremeajem usled zabrinutosti
jednostavno osoba koja samo previe bri-
ne. esto ta osoba uopte nije ni svesna
da pati od mentanog poremeaja koji se
moe dijagnostikovati i leiti.
Osoba sa takvim poremeajem moe
da kae: Oduvek sam mislila da samo
previe brinem. esto sam se oseala na-
peto i nisam mogla da se opustim. Pone-
kad bi taj oseaj doao i proao, a pone-
kad bi trajao due, ak i danima. Brinula
sam o tome ta u spremiti za porodinu
zabavu ili ta da kupim nekome na poklon.
Jednostavno nisam mogla da to propus-
tim. Ponekad sam oseala slabost i vrto-
glavicu. Srce bi mi ubrzano kucalo ili lupa-
lo. A zbog toga sam samo vie brinula.
Hajde da detaljnije razmotrimo svaki
od ovih poremeaja usled zabrinutosti
navedenih u tabeli 11.
Generalizovani poremeaj usled
zabrinutosti (GAP)
GAP prvi na listi, obino ne izaziva neka
vea oteenja. Osobe koje pate od ovog
poremeaja uglavnom sasvim normalno
funkcioniu u drutvu. Dobra vest je ta to
kod veine ljudi ovo stanje prolazi sa godi-
nama. ini se da simptomi vremenom pos-
taju sve manje izraeni. Ipak se mogu javi-
ti onesposobljavajui sluajevi GAP. I
lekovi i terapije koje ne podrazumevaju
upotrebu lekova mogu pomoi u ovakvim
sluajevima. Buspiron (BuSpar), lek koji se
izdaje na recept, moe biti od neke
pomoi. Meutim, pet vrsta terapija koje
ne podrazumevaju upotrebu lekova takoe
su se pokazale efikasnim. To su kogni-
tivno-bihevioralna terapija, redovne fizike
vebe, bio-fidbek, tehnike oputanja i ter-
apija usredsreena na duhovnost. Posled-
nja etiri oblika leenja objanjena su u 8.
poglavlju.
Treba biti veoma oprezan kada je u
pitanju terapija lekovima. Postoji najmanje
tri razloga zato primenjivanje ovog naiz-
gled najlakeg metoda leenja moe biti
116
pogrean izbor. Prvo, moe proi i nekoliko
nedelja pre nego to primena buspirona
dovede do nekih pozitivnih rezultata. Dru-
go, ona moe izazvati itav niz neeljenih
efekata ukljuujui vrtoglavicu, pospanost
i muninu. Tree, postoji zabrinutost da se
GAP pogorava kada se prekine upotreba
lekova. Generalno gledano, velika veina
pacijenata ne eli da uzima lekove do kraja
ivota ako se njihov problem moe reiti
nekim drugim vrstama terapije.
Jo neke hemijske supstance igraju
vanu ulogu kada je u pitanju zabrinutost.
Dve najznaajnije su serotonin i GABA
(Gama-amino-buterna-kiselina). Oba ova
jedinjenja se nazivaju inhibirajuim trans-
miterima. Oni imaju sposobnost da umrtve
(smire) puteve u mozgu koji su ukljueni u
stres i zabrinutost. Postoji itav niz lekova
koji mogu da poveaju nivo serotonina. U
mnogim sluajevima, ovi lekovi ne samo
to ublaavaju depresiju, ve mogu i da
doprinesu ublaavanju tetnih efekata po-
remeaja usled zabrinutosti. Na sreu,
lekovi nisu jedini nain na koji moemo
poveati nivo ove veoma znaajne hemij-
ske supstance u mozgu. U 4. i 5. poglavlju
izlaem itav niz naina na koje moete
poveati nivo serotonina u mozgu. Ono to
treba da shvatimo je da, ak i ako nismo
depresivni, pomou ovih metoda povea-
nja nivoa serotonina moemo nauiti da se
uspenije borimo sa svakodnevnim streso-
vima i brigama u ivotu.
Pojavljuju se neke nove metode lee-
nja lekovima koje su usmerene na druge
hemijske supstance koje prenose poruke u
mozgu. Postoje neke nove terapije koje
poveavaju nivo gama amino buterne kise-
line (GABA) u cilju ublaavanja zabrinu-
tosti i napada panike. Izgleda da jo jedna
hemijska supstanca u mozgu pod nazivom
supstanca-P igra neku ulogu u poremea-
ju raspoloenja. Preliminarni radovi ukazu-
ju na to da lekovi koji blokiraju efekte ovog
jedinjenja mogu doprineti ublaavanju i
zabrinutosti i depresije.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Panika
Drugi oblik poremeaja usled zabrinu-
tosti navedenih u tabeli 11 je panini po-
remeaj. ta je panini poremeaj? To je
stanje u kojem osoba doivljava ono to se
naziva napadom panike. Osoba osea kao
da gubi kontrolu ili zdrav razum i moe da
ima snaan oseaj da e joj se uskoro
dogoditi neka nesrea. Fiziki simptomi
panike navedeni su u tabeli 12.
Tabela 12. Fiziki simptomi panike
- Lupanje srca
- Bol u grudnom kou
- Znojenje
- Oamuenost ili vrtoglavica
- Drhtavica ili treenje
- Munina ili drugi stomani problemi
- Nedostatak vazduha
- Obamrlost ili marci koji prolaze kroz telo
U svom najblaem obliku, panini pore-
meaj izaziva veoma uznemiravajue sim-
ptome.
Napadi panike se ne dogaaju samo
onima koji pate od paninog poremeaja,
ve se ponekad mogu javiti i kod onih ljudi
koji ne pate ni od kakve mentalne bolesti.
Ovakvi napadi su obino pratea pojava
nekih drugih psihijatrijskih stanja kao to
su socijalna fobija (strah od neprijatnosti u
drutvu), opti poremeaj usled zabrinu-
tosti i teak oblik depresije. Da bi se kod
nekoga dijagnostikovao panini poreme-
aj, ta osoba bi morala prethodno doiveti
najmanje dva neoekivana napada panike
i brinuti zbog napada koji bi joj se mogli
dogoditi u budunosti ili preduzimati mere
predostronosti da bi takve napade
izbegla. Kod osoba koje imaju ovakav po-
remeaj, izraena zabrinutost u periodu
izmeu napada moe, zapravo, izazvati
pravu fobiju. Na primer, ako neko doivi
napad panike tokom vonje vozom, on
moe dobiti strah od vozova.
Istraivanja su pokazala da sklonost ka
paninim poremeajima moe biti nasled-
na. Neki istraivai smatraju da od pani-
nih poremeaja obolevaju osobe koje su
STRES I ZABRINUTOST
tome genetski sklone, a koje su konstan-
tno pod velikim stresom. Jo uvek nije sas-
vim jasno kakvu ulogu igra stres u nas-
tanku ovih poremeaja. Bez obzira na to
kako on utie na razvoj ovih poremeaja,
nedavno obavljena istraivanja ukazuju na
to da osobe sa paninim poremeajem
imaju snien prag za aktiviranje mehaniz-
ma za savladavanje stresne situacije.
Osobe koje pate od ovog poremeaja
sklone su da neke obine, bezopasne
situacije podsvesno smatraju opasnima,
aktivirajui na taj nain sistem uzbune u
sluaju stresa. Uspena metoda leenja Post-traumatski stres
bez upotrebe lekova ukljuuje primenu
kognitivno-bihevioralne terapije (KBT),
koja je objanjena u tabeli 13.
Tabela 13. Poreenje kognitivne i
tradicionalne bihevioralne terapije
- Tradicionalna bihevioralna terapija: Poku-
ava da pomogne pacijentu da za svoj pore-
meaj okrivi neto ili nekog drugog. Do
navodnog reenja problema u ponaanju
dolazi kada se osoba nekako izbori sa
utvrenim uzrokom.
- Kognitivna bihevioralna terapija: Pokuava
da pomogne pacijentu da odredi ta treba
da uini ili izmeni u svom ponaanju da bi
doprineo izleenju svog poremeaja.
Kada se u jednoj porodici jave panini
poremeaji, tu se obino javljaju i fobije.
Veoma je vano shvatiti da panini pore-
meaji mogu prerasti u fobije, koje su
etvrte po redu na listi poremeaja usled
zabrinutosti navedenih na Slici 11. Dakle,
simptome panike treba odmah poeti lei-
ti kako ovaj poremeaj ne bi prerastao u
fobiju. Fobijama emo se pozabaviti u sle-
deem odseku.
Odluku o tome da li se treba obratiti
lekaru ili ne, ne treba olako shvatiti. Poka-
zalo se da neleeni panini poremeaj u
velikoj meri poveava rizik od samoubis-
tva. Lekovi iz grupe SSRI kao to je Paksil
(Paxil) uspeno lee ovaj poremeaj. Ja
prepisujem benzodijazepine kao to je
Ksanaks na krai vremenski period (manje
117
od 30 dana) kako bi se poboljalo stanje u
sluaju ozbiljnog i po ivot opasnog
paninog poremeaja, dok lekovi iz grupe
SSRI i terapija nainom ivota ne dobiju
ansu da pokau svoj pozitivan efekat.
Veoma je vano da pacijenti koji pate od
paninog poremeaja ne pomeaju napad
panike sa sranim udarom (mada on esto
lii na to), da shvate da e ti ozbiljni simp-
tomi brzo proi i da nema potrebe da zovu
hitnu pomo. To ubeenje samo po sebi
moe delovati veoma lekovito.
Naziv treeg po redu poremeaja usled
zabrinutosti navedenog u tabeli 11, Post-
traumatski stresni poremeaj (PTSP),
ukazuje na glavno obeleje ove bolesti.
Ona se obino javlja kod osoba koje su
doivele teku emocionalnu traumu.
Tipini znaci PTSP su prikazani u tabeli
14.
Tabela 14. Tipini znaci post-trau-
matskog stresnog poremeaja (PTSP)
- rtva je doivela teku emocionalnu trau-
mu.
- rtva ima zastraujue misli i seanja.
- Takve misli pokreu svakodnevni dogaa-
ji.
- Ova bolest je prvi put primeena kod rat-
nih veterana koji su doiveli ok jer su u ra-
tu bili izloeni snanoj artiljerijskoj paljbi.
Ovo stanje moe oslabiti celokupan
organizam i naruiti bliske meuljudske
odnose. Brojne reakcije koje se mogu javi-
ti usled PTSP navedene su u tabeli 15.
Tabela 15. Reakcije rtava post-trau-
matskog stresnog poremeaja
- Komari
- Problemi sa spavanjem
- Strahovi tokom dana
- Depresija
- Povlaenje u sebe
- Nepoverljivost prema drugima
- Emocionalna neosetljivost
- Oseaj bespomonosti
118
rtva, takoe, obino izbegava situaci-
je koje bude neprijatne uspomene.
Nedavno obavljena istraivanja poka-
zuju da osobe koje pate od PTSP mogu
imati vee anse da se kasnije upletu u
neke kriminalne radnje, to predstavlja
posledicu agresivnog ponaanja i nedos-
tatka samokontrole.60 Neka druga istrai-
vanja ukazuju na povezanost izmeu PTSP
i poveanog rizika od hroninih bolesti kao
to je infarkt.61
PTSP je u javnosti prvi put spomenut u
veoma ogranienom kontekstu poznatog
pod nazivom ok od artiljerijske paljbe
kod ratnih veterana. Od ovog poremeaja
oboli pet miliona Amerikanaca svake godi-
ne, a on moe biti posledica bilo kakvog
traumatinog dogaaja, na primer ako
postanete rtva (ili vidite druge koji su
doiveli ok usled) silovanja ili seksualnog
zlostavljanja, ili neke druge kriminalne
radnje, elementarnih nepogoda poput ura-
gana ili zemljotresa i tekih saobraajnih
nesrea.
Osoba izloena jakom stresu ne mora
uvek da oboli od PTSP. ak i meu onima
koji su doiveli izuzetno veliku traumu,
samo 9% njih oboli od PTSP. Meutim,
kada su u pitanju grupe poput veterana iz
vijetnamskog rata, ak i nekih 20 godina
nakon samog traumatskog iskustva, prib-
lino 15% njih boluje od ovog poremea-
ja.
injenica da od PTSP ne obole sve
osobe koje su doivele neku traumu upu-
uje na vanost jednog od najznaajnijih
aspekata teorije stresa. ini se da i genet-
ski faktori, nain na koji se svaka osoba
suoava sa stresom i drugi drutveni fak-
tori utiu na to da li e doi do PTSP ili ne.
Postoje neki novi dokazi koji ukazuju na to
da osobe koje nakon traumatinog doga-
aja dobiju snaniju drutvenu podrku
ree obolevaju od PTSP.62
ak i kada osoba oboli od PTSP, kod
nje se ne moraju nuno ispoljiti sve karak-
teristike ovog poremeaja; isto tako, neke
osobe se oporave bre od drugih, a esto
se deava i da se neke osobe oporave
IZLAZ IZ DEPRESIJE
bolje od drugih. Priblino 50% onih koji
obole od ovog poremeaja potpuno se
oporave u roku od est meseci. S druge
strane, neki pacijenti se mue decenijama,
pa ak i do kraja svog ivota.
Opcije leenja zavise od prirode prob-
lema povezanih sa bilo kojim datim slua-
jem PTSP. Ako se jave depresija i problemi
sa spavanjem, mogu se prepisati antide-
presivi i/ili lekovi koji ublaavaju zabrinu-
tost. PTSP je jo jedan poremeaj usled
zabrinutosti gde kognitivno-bihevioralna
terapija obino predstavlja veoma vaan
deo leenja. Kao to je ranije istaknuto,
snana drutvena podrka kao to je
izgraivanje prisnijih odnosa sa porodi-
com, prijateljima i drutvenom zajednicom
takoe moe da bude od velike pomoi u
ublaavanju simptoma PTSP.63
Iako poremeaj koji se ne lei moe da
traje veoma dugo, leenje moe dovesti
do brzog poboljanja takvog stanja. Jedna
studija o PTSP uzrokovanom silovanjem
otkrila je da je kod veine pacijenata
dovoljno odrati 12 seansi bihevioralne
terapije (koja ne ukljuuje upotrebu leko-
va) da bi se ublaila veina simptoma
PTSP.64
Veoma je vano istai da tip PTSP i nje-
govih simptoma varira od osobe do osobe.
Na primer, nedavno obavljeno istraivanje
pokazuje da neke aspekte ovakvih trauma
vreme lei bre i bolje nego druge. Istra-
ivai su prouavali ivot 78 Jermenaca
koji su bili meu hiljadama onih koji su do-
iveli straan zemljotres i ekstremno poli-
tiko nasilje kasnih 80-tih godina 20. veka.
Oni su doli do zakljuka da simptomi
depresije koji su praeni sve do trauma-
tinih dogaaja vremenom nestaju.
Meutim, neki simptomi post-traumatskog
stresa nisu se ublaili ni nakon tri godi-
ne.65
Iskustvo ovih Jermenaca je korisno, ali
ne nuno i tipino za sve osobe koje pate
od PTSP. Ovi Jermenci su konstantno bili
okrueni neim to ih je podsealo na rani-
je traumatine dogaaje (zgrade sruene
u zemljotresu, medijski izvetaji o poli-
STRES I ZABRINUTOST
tikom nasilju itd). U mnogim sluajevima
PTSP, mnogobrojni dogaaji mogu pokre-
nuti te bolne uspomene, ali esto se dea-
va da neke stvari koje direktno i jasno
podseaju na doivljeni traumatini doga-
aj nisu prisutne.
Kada je u pitanju izleiv poremeaj
usled zabrinutosti poput PTSP, jedna od
najveih tragedija je to to pacijenti odlau
odlazak kod lekara. Taj period odlaganja
iznosi u proseku osam godina.66
Fobije
Za fobije je karakteristian ekstreman,
iracionalan strah. Jedan od primera je ne-
verovatan strah od pauka. Fobije od neke
odreene stvari ili pojave poput ove su
uobiajena pojava i javljaju se kod svakog
desetog oveka.
Poremeaj moe ili ne mora da oslabi
ovekov organizam, to zavisi od toga
koliko se lako moe izbei sam izvor
odreene fobije. Meutim, ako se osoba
esto susree sa predmetom kojeg se
plai, ona moe u velikoj meri da izmeni
ivot u pokuaju da izae na kraj sa tim
svojim stanjem. Dodatnu komplikaciju
predstavlja injenica da se samo oko 20%
fobija kod odraslih osoba izlei bez terapi-
je.
Za razliku od mnogih poremeaja usled
zabrinutosti, specifine fobije generalno
gledano - ne mogu da budu posledica
samo jednog stresnog dogaaja. Stresor
je mnogo ee jedan stav koji prenose
ostali lanovi porodice ili bliski prijatelji.
Nije teko zamisliti da postoji verovatnoa
da e majka koja se neobino mnogo plai
pauka ili oluje taj isti strah preneti i na
svoju decu.
Nasuprot specifinim fobijama, postoje
i drutvene fobije. Drutvene fobije se
odlikuju neprimerenim strahom ili zbunje-
nou u odreenim drutvenim situacija-
ma. Stanje se moe u velikoj meri pogor-
ati ako se osoba zbunila ili doivela neki
stres pred veim brojem ljudi.
Na sreu, postoje efikasne terapije za
leenje fobija, kao to smo videli u sluaju
119
ostalih poremeaja usled zabrinutosti. Me-
tode leenja su navedene u tabeli 16.67
Tabela 16. Metode leenja fobija
- Postepeno suoavanje rtve sa onim ega
se plai
- Polagano, duboko disanje iz dijafragme
- Inhibitori MAO (lekovi)
- Beta-blokatori (lekovi) za drutvene fobije
- Kognitivno-bihevioralna terapija
- Lekovite biljke ili sintetiki lekovi protiv
zabrinutosti
Kada se fobija dijagnostikuje, specifi-
na kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
moe biti od velike pomoi. Jedna tehnika
se sastoji iz postepenog izlaganja pacijen-
ta fobinoj situaciji. Kognitivna bihevioral-
na terapija bez upotrebe sintetikih lekova
moe sama ili uz neke lekove (kao to su
antidepresivi ili lekovi protiv zabrinutosti
poznati kao benzodijazepini) u potpunosti
spreiti napade panike u 70-90% sluaje-
va.68 KBT i njoj srodne terapije obino do-
vode do znaajnog poboljanja u roku od
osam sedmica.
Jo se nisu pojavili lekovi za specifine
fobije. Meutim, kada su u pitanju dru-
tvene fobije, neki lekovi su se pokazali
izuzetno efikasnima, ukljuujui tu antide-
presive poznate pod nazivom inhibitori
MAO.69 Osim toga, grupa lekova pod nazi-
vom beta-blokatori pokazala se uspenom
u sluaju specifinog oblika drutvene fo-
bije koji se naziva fobija od javnog nastu-
pa. Ovi lekovi su postali veoma popularni
meu javnim izvoaima kao to su pevai
koji uzimaju ove lekove pre nastupa.
Jo jedan vid primene kognitivno-bihe-
vioralne terapije jesu vebe disanja. Pravil-
no disanje ili disanje iz dijafragme podra-
zumeva polagano, duboko disanje koje se
oslanja na dijafragmu, onaj veliki mii koji
odvaja grudni ko od trbune duplje.
Takvim dubokim disanjem moe se savla-
dati bliski roak zabrinutosti brzo,
povrno disanje. Brzo disanje samo po
sebi predstavlja problem zato to moe u
ogromnoj meri smanjiti nivo ugljen-dioksi-
120
da u krvi i izazvati vrtoglavicu ili nesves-
ticu, marce u ustima i prstima i greve u
miiima. Stanje oko 75% pacijenata se u
velikoj meri popravi ovakvom primenom
KBT.
Opsesivno-kompulzivni poremeaj
(OKP)
OKP je poremeaj ije su dve glavne
karakteristike opsesija i prisilne radnje
(kompulzije). Klasian primer bi bio prete-
ran strah od klica, zbog ega osoba stalno
iznova, i to mnogo ee nego to je nor-
malno, detaljno pere ruke. Strah od klica
je opsesija, a preterano esto pranje ruku
je prisilna radnja. Ta uznemiravajua op-
sesija se smatra problemom koji se mora
reiti, a kao rezultat toga, dotina osoba
se osea primoranom da ga rei.
Mi ne govorimo o normalnoj brizi o
higijeni ili bezbednosti (npr. kada ponovo
proveravate da li ste zakljuali kuu). Ako
na aktivnosti vezane za ovaj poremeaj
odlazi najmanje sat vremena dnevno i
ako vas one uznemiravaju do te mere da
ne moete normalno da obavljate svakod-
nevne poslove, onda je u pitanju OKP.
Ova bolest napreduje na razliite
naine, kao to je objanjeno u tabeli 17.
Tabela 17. Razvoj i leenje
opsesivno-kompulzivnog poremeaja
- Simptomi mogu biti manje i vie izraeni.
- Nasledni faktor igra znaajnu ulogu.
- Pogorava se u stresnim ivotnim situaci-
jama.
- Lei se sintetikim lekovima i kognitivno-
bihevioralnim terapijama koje ne ukljuuju
upotrebu lekova.
- Lekovi koji poveavaju nivo serotonina
veoma su efikasni.
Klasina bihevioralna terapija za OKP
se naziva izlaganje i spreavanje reakcije.
U okviru ove terapije, osoba koja pati od
OKP se izlae situaciji koja se nalazi u
samom sreditu opsesije, a potom joj se
pomae da ne obavlja svoj uobiajeni ritu-
al.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Kada su u pitanju sintetiki lekovi,
lekovi koji poveavaju nivo serotonina u
mozgu pokazali su se veoma efikasnim. Tu
spadaju Anafranil, kao i grupa antidepresi-
va poznata kao selektivni inhibitori ponov-
nog preuzimanja serotonina SSRI. U SSRI
spadaju popularni lekovi kao to su
Celexa, Prozac, Luvox, Paxil i Zoloft.
U nedavno objavljenom izvetaju Naci-
onalnog instituta za mentalno zdravlje na-
laze se neka zanimljiva zapaanja vezana
za metode leenja opsesivno-kompulsiv-
nog poremeaja. Lekovi koji poveavaju
nivo serotonina znatno poboljavaju stanje
kod 75-80% pacijenata. Meutim, istrai-
vai kau da ih prosto zadivljuje injenica
da se, ako ne vee, ali bar isto poboljanje
postie primenom bihevioralnih terapija
koje ne ukljuuju upotrebu lekova.
Opti pregled poremeaja usled
zabrinutosti
Uopte nas ne iznenauje injenica da
veliki broj standardnih terapija za leenje
poremeaja usled zabrinutosti ukljuuje
upotrebu lekova. Uprkos tome, ja ponovo
elim da istaknem jednu od tema o kojima
esto govorim da terapije leenja stilom
ivota esto mogu u velikoj meri da utiu
na hemijske supstance koje se nalaze u
mozgu. Vrednost kognitivno-bihevioralne
terapije (KBT) bez upotrebe lekova u mno-
gim poremeajima usled zabrinutosti pot-
vruje injenicu da pored sintetikih leko-
va postoje i druge opcije u odravanju
mentalnog zdravlja.
Naalost, oni koji se bave istraivanji-
ma u oblasti metoda leenja nisu toliko
zainteresovani za pristup leenja ishranom
i stilom ovota koliko za metode leenja
sintetikim lekovima. Zato je to tako? Up-
ravo zato to farmaceutske kompanije da-
ju ogromna sredstva i novac onima koji se
bave istraivanjima u oblasti medicine.
Malo je monih igraa, ako ih uopte i ima,
kojima je u interesu, materijalno gledano,
da ljudi vie etaju ili rade fizike vebe ili
da jedu vie voa i povra.
STRES I ZABRINUTOST
Iako je mnogo vie istraivanja obav-
ljeno u oblasti leenja sintetikim lekovima
nego na temu leenja nainom ivota,
pokazalo se da su ove terapije koje ne
ukljuuju upotrebu lekova veoma prak-
tine i efikasne a ne nose ni neizbeni
rizik od neeljenih efekata koje izazivaju
lekovi. Dok se ne obavi vie kontrolisanih
istraivanja, preporuio bih da oni koji se
radije opredeljuju za terapiju leenja pore-
meaja usled zabrinutosti stilom ivota
rade na tome sa lekarom strunjakom za
tu oblast koji e paljivo nadgledati njihov
napredak. Ako ve uzimate neki lek protiv
poremeaja usled zabrinutosti, ni u kom
sluaju nemojte naglo prekinuti da ga uzi-
mate. ak i ako vam lek vie nije potreban
kada su u pitanju lekovi koji utiu na
hemijske supstance u mozgu dozu treba
postepeno smanjivati. A taj proces treba
da se odvija prema strunim savetima le-
kara.
Sve to mi danas znamo a sve vie
znamo o poremeajima usled zabrinu-
tosti je to da ona mogu biti veoma ozbilj-
na obolenja, ali da se veoma esto mogu
uspeno leiti. U terapije koje su se ve
pokazale efikasnima spadaju i metode
leenja sintetikim lekovima i bihevioralne
tehnike koje ne ukljuuju upotrebu lekova.
Uveren sam da mnoge metode leenja
depresije stilom ivota koje su navedene u
ovoj knjizi mogu biti delotvorne i u sluaju
poremeaja usled zabrinutosti. I u jednom
i u drugom sluaju, preporuujem odlazak
kod kompetentnog lekara koji e u svoj
program leenja ukljuiti i terapiju leenja
stilom ivota.
Depresija, stres, zabrinutost i
samoubistvo
Teak oblik depresije kod jednog lana
porodice obino predstavlja snaan faktor
stresa za ostale lanove. Kao to stoji
zapisano u Preporuci ministarstva zdravlja
o mentalnom zdravlju, nije samo pacijent
taj koji pati i trpi posledice [tekog oblika
depresije]. Brani drug, deca, roditelji,
braa i sestre i prijatelji isfrustrirani su i
121
ljuti, imaju oseaj krivice i finansijske
probleme, a ponekad postaju i rtva fizi-
kog zlostavljanja u svom pokuaju da ub-
lae ili se izbore sa patnjama dotine
depresivne osobe.70
Zabrinutost se obino javlja zajedno sa
tekim oblikom depresije. Meu pacijenti-
ma kod kojih je dijagnostikovan teak oblik
depresije, gotovo polovina njih pati u isto
vreme i od izraene zabrinutosti. Zbog i-
njenice da se zabrinutost i depresija tako
esto javljaju zajedno, mnogi istraivai
smatraju da ova dva stanja imaju iste
uzrone faktore. Nivo serotonina u krvi je
veoma vaan. Kao to smo videli, u slua-
ju mnogih poremeaja usled zabrinutosti
stanje se poboljava upotrebom lekova
koji poveavaju nivo hormona serotonina.
Vanost serotonina je potpunije objanje-
na u 8. poglavlju.
A ta je sa samoubistvom? Da li zabri-
nutost vodi ka samoubistvu? U 2. poglavlju
smo saznali da je teak oblik depresije
glavni faktor koji dovodi do samoubistva.71
Depresija moe da dovede do gubitka vo-
lje za ivotom, a moe i ne mora da dove-
de do samoubistva. Ipak, izvestan nivo
zabrinutosti, frustracije ili stresa moe da
prepuni au i navede depresivnu osobu
da pokua ili izvri samoubistvo.
Zakljuak
U ovom poglavlju smo objasnili neko-
liko mentalnih poremeaja. Saznali da
stres, jedan uobiajeni poremeaj, moe
izazvati zabrinutost, koja se javlja u obliku
pet zasebnih, ali usko povezanih poreme-
aja. Videli smo da svaki od ovih pore-
meaja moe da nakodi mnogim delovi-
ma organizma, da pogora ili ak izazove
itav niz razliitih bolesti i smanji kvalitet
ivota miliona ljudi.
Reeno je koliko je vano prepoznati
postojanje poremeaja, navedene su kara-
kteristike po kojima se moe odrediti tip
poremeaja, kao i uspene metode lee-
nja. U te metode spadaju terapije bez upo-
trebe lekova, razliite tehnike psiholokog
savetovanja i leenje sintetikim lekovima.
122
Poruka ovog poglavlja mogla bi ukratko
da glasi:
1. Stres i zabrinutost su u naem dru-
tvu mnogo ea pojava nego ranije i sva-
ke godine imamo sve vei broj sluajeva.
2. One su izuzetno tetne za ovekovo
zdravlje, a ponekad mogu da izazovu i
smrt.
3. Postoje nove metode koje mogu
uspeno izleiti ove poremeaje bez prete-
rane upotrebe sintetikih lekova u bilo
kojoj fazi leenja.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
U narednom poglavlju nastaviemo da
se bavimo istom ovom temom. Videemo
kako ovek sam sebi moe da pomogne u
savladavanju stresa i zabrinutosti. Osim
toga, istai emo zato treba biti oprezan
kada su u pitanju odreeni popularni
lekovi koji se koriste u leenju stresa i
zabrinutosti. Govoriemo o faktorima stila
ivota koji su neverovatno uspeni u leen-
ju ovih mentalnih poremeaja.
 8. poglavlje
Stres bez potresa
U ovom poglavlju emo spomenuti jo
neke metode leenja stresa i zabrinutosti
koje spadaju u kategoriju pomozi samom
sebi. Osim toga, naglasiemo koliko treba
biti oprezan prilikom uzimanja odreenih
lekova koji se obino koriste u leenju
stresa i zabrinutosti. Govoriemo i o fak-
torima naina ivota koji su se pokazali
izuzetno efikasnima u borbi protiv ovih
mentalnih poremeaja.
U ovom poglavlju emo videti da pos-
toji mnogo razliitih i korisnih pristupa u
borbi protiv stresa. Mnogi od njih koji su
najbolji ne primenjuju se koliko bi trebalo.
Neke od njih sam opisao u knjizi Zakoni
zdravlja i izleenja u 8. poglavlju. Ipak,
mnogi su eleli da osim informacija koje
sam dao u toj knjizi iznesem jo neke
podatke. Ovo poglavlje predstavlja u
velikoj meri proirenu verziju onoga to
sam izneo u prethodnoj knjizi. Za one koji
nisu proitali knjigu Zakoni zdravlja i iz-
leenja, ponoviu ovde neke od znaajnih
injenica.
U prethodnom poglavlju sam ve ob-
jasnio koja je to znaajna razlika izmeu
stresa i stresora. Shvatanje ove razlike
predstavlja osnovu samoispitivanja, putem
kojeg svako od nas prepoznaje stresore
koji su prisutni u naem ivotu.
Prepoznaj svoje stresore
Svoje stresore najbolje moete prepoz-
nati kada ste sami i nita vas ne ometa.
Iskljuite TV, radio, CD plejer i telefon i u
samoi razmiljajte neko vreme o svom
ivotu. Posebno se zadrite na onim stvari-
ma zbog kojih ste trenutno uznemireni.
Koje stvari vi lino smatrate stresorima u
vaem ivotu?
Konstruktivan nain za otkrivanje razli-
itih tipova stresora jeste postaviti ista ona
pitanja koja postavljaju novinari kada sas-
tavljaju svoje izvetaje. Oni trae odgovo-
re na pet pitanja Ko, ta, Kada, Gde i
Zato? Postavite i vi sebi ta pitanja. Na
primer, ko je u vaem ivotu stresor, ili u
kojim situacijama on ili ona poveavaju
va nivo stresa? Jedna supruga moda
smatra da ima predivnog mua, ali njegov
obiaj da pred spavanje smanji temperatu-
ru u stanu za pet stepeni kod nje jo uvek
izaziva stres. Odgovor na pitanja Kada i
Gde oseate najvei stres moe da glasi
ujutru kada kroz guvu u saobraaju putu-
jem na posao. Prepoznali ste glavne izvore
stresa u svom ivotu. Koji je sledei korak?
Postoje, zapravo, dva naina na koja se
moete boriti sa svakim od tih stresora.
Prva opcija je da izbegavate ili uklonite
izvor stresa. Poto ovo nije uvek mogue,
a ni poeljno, druga opcija je ono to ja
nazivam zdravim prilagoavanjem.
Dva naina savladavanja stresora
Ilustrovau ove dve opcije jednim hipo-
tetikim scenarijem. Recimo da se novi
komija useljava u stan do vaeg. Vi ste se
naroito potrudili da mu poelite dobro-
dolicu. Pokucali ste na njegova vrata sa
osmehom na licu i tanjirom punim toplih
kiflica, i ljubazno mu ponudili svoju pomo
prilikom useljavanja. Umesto da na vau
ljubaznost uzvrati na isti nain, on je odbio
da primi i vae kiflice i vau pomo.
Mrzovoljno vam je odgovorio: Znai, vi
ivite u susednom stanu? Drimo se poda-
124
lje jedno od drugoga i lepo emo se sla-
gati. Izgovorivi to, zatvorio je vrata.
Kada ste te veeri kao i obino oko
ponoi legli u krevet, bili ste prilino uzne-
mireni. Vae raspoloenje se nije popravi-
lo kada vas je u 4 ujutro probudio ludi
ritam rokenrol muzike. Bio je to novi
komija. Iako vam je bivalo sve gore, reili
ste da se suzdrite i posluate njegov
savet da se drite podalje jedno od dru-
goga. Kada vas je i tri naredna jutra
probudila glasna rok muzika u 4 sata,
shvatili ste da imate veliki izvor stresa u
svom ivotu. Kako se na konstruktivan
nain moete izboriti sa njim?
Zdravo prilagoavanje
Zapamtite, postoje dve osnovne strate-
gije. Prvo, moete izbei ili ukloniti izvor
stresa ili se, pod broj dva, moete pri-
lagoditi na jedan zdrav nain. Ako biste se
opredelili za strategiju broj jedan, mogli
biste da pozovete vlasnika zgrade i
pokuate da naterate svog komiju da
promeni svoje navike. Ili se moete lino
suoiti sa svojim komijom. Ako se plaite
osvete, jo jedan nain da izbegnete ili
uklonite izvor stresa bio bi da se iselite iz
svog stana. Svaka od ovih opcija moe ili
ne mora da deluje mada bi svaka od njih
povukla za sobom neke posledice koje bi
mogle da izazovu nove stresove.
Ako biste se opredelili za opciju zdra-
vog prilagoavanja, vi reagujete tako da
izvor stresa, u stvari, radi za vas. Recimo
da ste razmiljali o tome kako nije dobro
to tako kasno (u pono) odlazite na spa-
vanje (dobro razmiljate!). Poto nemate
nikakvih obaveza, odluili ste da legnete u
9 uvee. Reili ste da vam rokenrol muzika
u 4 sata ujutru poslui kao budilnik, iako to
nije vaa omiljena vrsta muzike. Kada ste
se probudili, otili ste u mirniji deo stana i
natenane itali neku duhovnu literaturu,
molili se i razmiljali o onome to ste proi-
tali. Potom ste uradili neke izuzetno
korisne fizike vebe, istuirali se i
pripremilli dobar doruak. Jo uvek vam je
IZLAZ IZ DEPRESIJE
ostalo dovoljno vremena da na vreme
stignete na posao.
Bez obzira da li buenje u 4 ujutru
zvui kao strategija koja moe da zaivi u
vaem ivotu ili ne, ono ilustruje ono to
elim da istaknem. Do one mere do koje
moete prihvatiti izvor stresa i iskoristiti ga
na neki nain da radi za vas, vi sluite kao
primer zdravog prilagoavanja. Zdravo pri-
lagoavanje se u velikoj meri razlikuje od
pukog ignorisanja izvora stresa. Ako zbog
glasne rok muzike ne moete da zaspite, vi
je zaista ne moete ignorisati. ak i ako
spavate na prekide dok glasna muzika
odzvanja u vaim uima, verovatno ete
postati veoma isfrustrirani zbog naruenog
sna.
Zapazite da se ignorisanje stresora
retko moe smatrati zdravom reakcijom.
Ipak, kada se suoite sa naizgled suvie
jakim izvorom stresa (naroito na dru-
tvenom, mentalnom ili duhovnom nivou),
ponekad bi najbolje bilo da ga ignoriete.
Ako ste pod tolikim stresom da ne vidite
nikakve konstruktivne opcije, ignorisanje
prisutnog izvora stresa moglo bi da vam
omogui da preete iz stanja uzne-
mirenosti u stanje otpornosti. Tada ete
moi da razmislite o nekim konstruktivni-
jim metodama prilagoavanja. Kada su u
pitanju fiziki stresori poput buke, pre-
glasne muzike ili bola kao posledice bo-
lesti, ponekad ne postoji nain da ih ovek
ignorie.
Izbegnite stresor tako to ete
pobei od njega
Postoje i neki drugi nezdravi naini
suoavanja sa stresorima. Jedan od njih je
eskapizam (sklonost beanju). To znai da
biste vi, moda, u 4 ujutru pozvali neku
putniku agenciju koja radi non-stop i bez
razmiljanja rezervisali kartu za sledei
avion za Tahiti. Dok se sunate na egzo-
tinoj plai, moe vam se initi da je dobro
to ste pobegli od izvora stresa. Vie se ne
uje promukli glas vaeg komije i vi zaista
uivate.
STRES BEZ POTRESA
Meutim, kada se vratite kui, koncerti
u 4 ujutru se nastavljaju nesmanjenom
estinom i vi se polako vraate u realnost.
Otputeni ste sa posla zbog neopravdanog
odsustva, a stie vam raun sa kreditne
kartice kojom ste platili putovanje na
Tahiti. Za tren oka, va nivo sresa je vei
nego to je ikada bio. Beanje od proble-
ma zaista nije ba najbolji nain reagova-
nja na izvor stresa. On moe uzeti vei
danak kada je u pitanju vae zdravlje nego
to je to bio sluaj sa prvobitnim izvorom
stresa. Kada se suoite sa veoma tekom
situacijom, lako je smatrati beanje od
problema jedinom strategijom kojom se
moe kupiti malo vremena, ali on na kraju
ostavlja razorne posledice.
Mnogi smatraju da je beanje od prob-
lema proirena verzija ignorisanja izvora
stresa. Kada vi u umu mentalno
ignoriete izvor stresa, vi ostajete u okru-
enju gde se i dalje suoavate sa njim, ali
nita ne pokuavate da uradite po tom
pitanju. Taj izvor stresa nastavlja da utie
na va organizam ma koliko vi mislili da ga
ignoriete. Kada fiziki pobegnete iz sre-
dine gde se oseti uticaj tog stresora, va
organizam moe malo da se odmori. Puto-
vanje na Tahiti ilustruje ovu situaciju.
Meutim, ako ste impulsivno odluili da
pobegnete, to esto moe mnogo da vas
kota.
Beanje od problema se najee javlja
samo na mentalnom nivou i predstavlja
proirenu verziju ignorisanja izvora stresa.
Osoba ostaje na podruju delovanja stre-
sora, ali pribegava halucinogenom bekstvu
kako bi lake zaboravila na prisustvo stre-
sora. To mogu biti razliiti naini beanja,
od gledanja televizije do uzimanja alkoho-
la. Ovaj tip beanja od problema je gori od
bezuspenog pokuaja da se ignorie izvor
stresa. Poto i dalje boravite na podruju
delovanja stresora, stres konstantno utie
na va organizam, a naini beanja su
sami po sebi loi za va um i telo i jo vie
iscrpljuju va i onako oslabljen organizam.
Da budem precizniji, alkohol oteuje
frontalni reanj mozga u kojem se odvija
125
proces donoenja odluka i konstruktivnih
reenja. Gledanje televizije, ak i onih
dobrih emisija, oduzima vreme od korisnih
aktivnosti kao to su fizike vebe koje
vam mogu pomoi da ublaite stres ili
ojaate u borbi protiv njega. O fizikim
vebama emo vie govoriti kasnije.
Ponekad je relativno lako izbei ili
ukloniti izvor stresa, ali je to katkada teko
ili nemogue. Uzmimo, na primer, sluaj
zavisnika od nikotina. Nakon tri neuspela
pokuaja da ostavi cigarete, Bil je shvatio
da je uvek iznovao poinjao da pui kada
je posle posla odlazio u bar na pie. On je
shvatio da je konzumiranje alkohola u baru
za njega veliki izvor stresa. Uostalom, to je
slabilo i njegovu odlunost da ostavi
puenje. Da Bil retko odlazi u bar, moda
bi mu bilo relativno lako da donese odluku
da u potpunosti izbegava to loe okrue-
nje.
Razmislite sada o Sju. Ona ima proble-
ma sa koleginicom na poslu. Iako ona i
Reni zauzimaju isti poloaj na poslu, oi-
gledno je da njih dve jedna drugu ne po-
tuju. Retko se desi da, kada obe prisus-
tvuju nekom sastanku, ne prave insinuaci-
je kojima na suptilan nain pokuavaju da
ponize jedna drugu. Oigledno je da je
problem koji ima Sju tei od Bilovog prob-
lema sa puenjem zato to ona ne moe
da izbegne ili ukloni svoj izvor stresa.
Mogla bi da koristei se intrigama dovede
do toga da Reni dobije otkaz, no taj pro-
ces obino zahteva i mnogo vremena i
napora da ne spominjemo emocionalno
troenje. esto je jedini brz nain za
uklanjanje stresora na radnom mestu dati
otkaz (iako je ponekad mogue promeniti
smenu, prei u drugi sektor kompanije i
slino).
Kada treba da odlue da li da napuste
posao ili trpe izvor stresa, mnogi ljudi
izaberu ovo drugo. Takav izbor moe imati
razarajue posledice po fiziko i emo-
cionalno zdravlje.
Ovi sluajevi jasno pokazuju da treba
izabrati opciju broj dva zdravo prilagoa-
vanje. Hajde da ispitamo kako moemo
126
poveati verovatnou da emo prepoznati
i primeniti konstruktivna reenja.
Napravi odgovarajui plan
Pravilno planiranje i organizacija pred-
stavljaju kljune elemente zdravog pri-
lagoavanja, poto impulsivna reenja
obino nisu delotvorna, a nisu ni zdrava ni
prilagodljiva. Pravilno planirati znai na sa-
mom poetku, pre same primene strategi-
je, odrediti ta je potrebno za njenu pri-
menu. Ako vam se ini da je ta opcija i
razumna i mogua onda moete prei na
narednu fazu procesa planiranja pre-
cizno odreivanje optimalne strategije.
Pravilnim planiranjem i organizacijom
se, takoe, mogu izbei izvori stresa. Vi
verovatno tano moete rei kada ste se u
ivotu suoili sa tekim stresnim situacija-
ma samo zato to niste pravilno planirali.
Na primer, pod stresom ste kada kasnite
na posao zato to zaboravite da ponesete
uinu pa morate da se vraate.
Dugotrajno sistematsko upravljanje
stresom (stres-menadment)
Kao to smo ve rekli, u najbolje naine
suoavanja sa izvorima stresa spadaju
izbegavanje ili uklanjanje istih, ili preus-
meravanje stresora da, zapravo, rade za
vas putem zdravog prilagoavanja. Ako
nijedan od ovih pristupa ne deluje u
vaem sluaju, da li postoje neke kon-
struktivne mere koje moete preduzeti
kako biste u budunosti odravali kon-
stantno nizak nivo stresa?
Na sreu, postoje jo neke mere koje
se mogu preduzeti, a koje mogu imati tra-
jan efekat u borbi protiv stresa. U naje-
fikasnije spadaju ivotne navike koje uma-
njuju tetan uticaj stresa, omoguavajui
nam da vodimo normalan ivot u prisustvu
izvora stresa.
etiri metode ublaavanja stresa
pomou ivotnih navika
Pogledajmo opis naina ivota koji e
trajno umanjiti stres. Veliki broj priznatih
IZLAZ IZ DEPRESIJE
naina ublaavanja stresa moe postati
sastavni deo naih svakodnevnih ivotnih
navika koje e delovati blagotvorno na sve
aspekte naeg bia. Stres tetno utie na
nas u svim ovim aspektima, kao to je
prikazano u tabeli 1.
Tabela 1. etiri aspekta naeg bia
- Fiziki
- Mentalni
- Duhovni
- Drutveni
Strategije u borbi protiv stresa moraju
obuhvatiti svaki od ova etiri aspekta
navedena na slici. U ovom delu ovog
poglavlja razmotriemo svaki od njih poje-
dinano. Prvi meu njima je fiziki aspekt.
Fiziki zdrav stil ivota ublaava
stres
Fiziki zdrav stil ivota je izuzetno
vaan u borbi protiv stresa. to vae telo
bude bolje funkcionisalo, to ete moi
bolje da se izborite sa stresom. Zdravo telo
vam pomae da lake prebrodite stresne
ivotne situacije. ak i kada ste izloeni
stresorima koje jo niste uklonili ili im se
prilagodili, bolje fiziko zdravlje e vam
pomoi i zatititi vas od neeljenih efekata
koje ovi stresori mogu imati po vae zdrav-
lje.
Naini na koje moete poboljati i
odravati fiziko zdravlje navedeni su u
tabeli 2.
Tabela 2. ivotne navike koje
poboljavaju fiziko zdravlje
- Pravilna ishrana
- Redovne fizike vebe
- Izbegavanje legalnih droga kao to su
nikotin (puenje), kofein (kafa) i alkohol
- Minimalna upotreba lekova
Jedan od najvanijih elemenata zdra-
vog naina ivota je pravilna ishrana. U
svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleenja
izuzetno opirno govorim o optimalnom
nainu ishrane i hranljivim sastojcima.
STRES BEZ POTRESA
Ukratko reeno, taj nain obuhvata devet
najznaajnijih oblasti. One su prikazane u
tabeli 3.
Tabela 3. Devet najznaajnijih taaka
optimalne ishrane
- Prihvatite vegetarijanski nain ishrane zas-
novan na upotrebi biljaka.
- Izbegavajte rafinisanu hranu tako to
ete to je mogue vie namirnica uzimati u
njihovom prirodnom obliku (npr. integralni
hleb umesto belog hleba).
- Unosite samo onoliko kalorija koliko vam
je potrebno da biste odrali svoju idealnu
teinu.
- Izbegavajte stimulanse poput kofeina
(kafa) i njemu srodne hemijske supstance
(npr. teobromin u okoladi).
- Neka vam doruak bude obilan.
- Imajte dva ili najvie tri obroka na dan.
- Izbegavajte grickanje izmeu obroka.
- Neka vam veera bude lagana ili je sasvim
preskoite.
- Pijte velike koliine vode izmeu obroka
(bar 8 aa na dan).
Ako vam se ini da je neke od ovih
saveta teko prihvatiti, molim vas da
zapazite hiljade medicinskih referenci u
mojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleenja
koje podravaju gore navedene savete.
Ako ne vodite zdrav nain ivota i ne elite
ni da pokuate, duni ste da zbog sebe
samih pogledate neoborive dokaze o pozi-
tivnim efektima gore pomenutih saveta o
ishrani. Postoji itav niz snanih injenica.
Istraivanja pokazuju da takav reim
ishrane poveava nivo energije i pobolja-
va otrinu uma. Poboljana mentalna fun-
kcija i fizika snaga najvie pomau ove-
ku da se izbori sa ivotnim stresorima.
Dodatni plus ovakvog reima ishrane je taj
to on pomae i u spreavanju nastanka
hroninih bolesti kao to su srane bolesti,
dijabetes, visok krvni pritisak i rak.
Redovne fizike vebe
Fizika aktivnost je jo jedan vaan
sastavni deo zdravog naina ivota koji
spreava pojavu stresa. Odavno je pozna-
127
to da redovne fizike vebe spreavaju
nastanak sranog i modanog udara i
nekih tipova raka. Osim toga, one mogu
delovati i kao zatita od tetnih posledica
svakodnevnog ivotnog stresa na fiziko
zdravlje. Medicinska literatura pokazuje da
redovne fizike vebe mogu biti od
izuzetno velike pomoi u odravanju men-
talnog zdravlja i kontroli stresa.1,2 Izgleda
da redovne umerene fizike vebe dopri-
nose i jaanju imunog sistema, ime, vero-
vatno, spreavaju pad imunog sistema
usled stresa.3,4,5
Zanimljivo je da fizika aktivnost koja
ukljuuje i razmiljanje moe biti izuzetno
korisna. Na primer, neki naporan posao u
dvoritu ili bati ili cepanje drva mogu se
pokazati mnogo korisnijima od etnje.
Uostalom, vi moete nesmotreno razmi-
ljati o svom stresu dok etate. Praktian
fiziki zadatak esto zahteva veu mental-
nu koncentraciju od etnje ili vonje bicik-
lom, tako da postoji manja verovatnoa da
ete razmiljati o svom stresu dok radite
vebe radi ublaavanje stresa.
Jedna studija koja je obuhvatila 135
ispitanika pokazala je da su oni koji su
redovno vebali imali vee anse da se
smireno i oputeno suoe sa svakodnev-
nim ivotnim stresovima nego ispitanici
koji nisu bili toliko fiziki aktivni.
Uesnici ove studije su popunili jedan
upitnik koji je trebalo da proceni svakod-
nevne tekoe sa kojima su se susreli
tokom prethodne sedmice kao to su
problemi sa kolima, kanjenje na sastanke
ili nesuglasice sa kolegama na poslu. Po-
punjavali su i jedan drugi upitnik u kojem
su bili navedeni najznaajniji dogaaji u
njihovom ivotu, raspoloenje, fizika
aktivnost i sveukupno zdravstveno stanje.
Kod ispitanika koji su bili pod velikim stre-
som, a nisu bili mnogo fiziki aktivni bilo je
za 21% vie sluajeva zabrinutosti nego
meu onima koji su ee vebali. Fizika
aktivnost im je pomogla da ne razmiljaju
o svojim stresorima dajui im vremena
da predahnu.6
128
Vebe takoe mogu posluiti kao
kratkotrajna strategija u poveanju spo-
sobnosti vaeg organizma da se izbori sa
stresom. Kada se moji pacijenti suoe sa
velikim stresom, ja im savetujem da u
trenutku kada osete pritisak rade aerobik
ili neke sline vebe. Pola sata brzog hoda
na sveem vazduhu, tranja ili vonje bi-
ciklom mogu vam udahnuti novi ivot.
Redovne fizike vebe su korisne i u slua-
ju stanja zabrinutosti. Ljudi koji redovno
rade fizike vebe manje su depresivni i
zabrinuti.7 Oni koji su ve depresivni ili
zabrinuti poboljae svoje psihofiziko
stanje pomou redovnih fizikih vebi a
postie se isto poboljanje kao i upotre-
bom lekova, samo bez neeljenih efekata.8
Kada su u pitanju fiziki simptomi, oni
koji su izjavili da su ree radili fizike ve-
be imali su za 37% vie fizikih simptoma
stresa od svojih kolega koji su ee ve-
bali. Mnoge druge studije su pokazale da
je situacija upravo obrnuta; to jest, da
mentalni stres negativno utie na fiziko
zdravlje. Primeri zdravstvenih problema
izazvanih stresom navedeni su u prethod-
nom poglavlju.
Jedna studija raena na laboratorijskim
pacovima ispitivala je na koji nain fizika
aktivnost utie na mozak. Pacovi su trali
redovno (kao vid vebe) tokom vremen-
skog perioda od osam sedmica pre nego
to su bili izloeni stresu u trajanju od 90
minuta, nakon ega su uporeeni sa
pacovima koji nisu vebali pre nego to su
bili izloeni stresu. Rezultati ove studije
prikazani su u tabeli 4.9
Na osnovu injenica navedenih u tabeli
4, moete zakljuiti da e, ako budete
Tabela 4. Vebe ublaavaju stres u
laboratoriji
Pacovi koji su redovno vebali:
- Imali su nii nivo tetnog proteina u
delovima mozga odgovornim za stres
- Luili su manje norepinefrina, hormona
stresa
- Izgleda da su se, zahvaljujui fizikim
aktivnostima, bre oporavljali od infekcija.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
redovno vebali, a budete izloeni stresu,
va mozak biti spremniji da se izbori u
datoj situaciji nego mozak osobe koja nije
fiziki aktivna. Ako redovno vebate, a po-
seete prst, rana e vam bre zarasti nego
kod osobe koja ne radi fizike vebe. Ako
slomite nogu, kost e bre zarasti. Ako vas
napadne neki virus, va imuni sistem e se
uspenije izboriti sa boleu. Zapazite da
nijedna od ovih strategija ne ukljuuje
upotrebu sintetikih lekova.
Masaa
Postoje jasni dokazi da masaa pomae
oveku da se izbori sa stresom. Mehanizmi
putem kojih masaa deluje na organizam
nisu sasvim jasni. Ono to nije potpuno
jasno je da li ona otklanja stres tako to
blagotvorno deluje na organizam u fizi-
kom smislu, usled fizikog kontakta sa
drugom osobom koja vam eli dobro, ili je
u pitanju kombinacija oba ova faktora. Ne
znajui tano da li ona deluje uglavnom na
fizikom ili socijalnom nivou, ja sam je po
nekom svom uverenju svrstao u fiziku
kategoriju.
U jednoj studiji koja baca novo svetlo,
lanovi porodice su masirali decu koja su
bolovala od juvenilnog reumatoidnog artri-
ta. Decu koja su patila od blagog do sred-
nje tekog oblika ove bolesti roditelji su
masirali 15 minuta dnevno u periodu od 30
dana (dok je kontrolna grupa ila na tera-
piju oputanja). Nivo zabrinutosti i hor-
mona stresa (kortizol) kod dece se sma-
njio odmah nakon masae. Prema izjava-
ma same dece, njihovih roditelja, a i pro-
ceni njihovog lekara, tokom tog perioda od
30 dana, bol se smanjio (i u pogledu ues-
tanosti i intenziteta). Pojaane su i aktiv-
nosti kojima su inae bile ograniene bo-
lom.
Izgleda da masaa pomae i onim
osobama koje pate od primarnih psihijat-
rijskih poremeaja. Pedeset dvoje hospi-
talizovane dece i adolescenata koji su imali
probleme vezane za sopstvenu linost, a
uz to su bili i depresivni, odlazilo je na 30-
minutnu masau lea svakoga dana u
STRES BEZ POTRESA
periodu od pet dana. U poreenju sa kon-
trolnom grupom koja je gledala relaksira-
jui sadraj na video-trakama, ispitanici
koji su odlazili na masau bili su manje
depresivni, manje zabrinuti i imali su nii
nivo kortizola u pljuvaki nakon masae.
Osim toga, medicinske sestre su izjavile da
su ispitanici bili manje zabrinuti i spremni-
ji na saradnju poslednjeg dana ovog istra-
ivanja i da su u periodu od tih pet dana
sve bolje spavali tokom noi.11
Kofein poveava nivo hormona
stresa
I dalje se udim kako mnogi pacijenti
koji se bore sa stresom i zabrinutou nisu
prestali da unose kofein. Poto drutvo pri-
hvata ovu drogu, o ovom pitanju vredi
stalno iznova govoriti. Svi treba jasno da
uju poruku kofein direktno podie nivo
hormona stresa. Ameriko udruenje psi-
hijatara (The American Psychiatric Asso-
ciation) kae da se poremeaji izazvani
kofeinom kod osoba koje piju kafu mogu
odlikovati simptomima paninog napada
koji podseaju na primarne mentalne
poremeaje.12 Najvea ironija je, moda, u
tome to ljudi, zapravo, mogu da koriste
kofein da bi izleili posledice problema iza-
zvanih stresom.
Osobi koja se bori sa nesanicom nasta-
lom usled stresa moe se initi da je izu-
zetno vano popiti oljicu kafe ujutru kako
bi se razbudila, ali taj isti kofein moe
delimino biti kriv za njenu neprospavanu
no. Svima koji unose kofein upuujem
izazov da dve sedmice uivaju u ivotu bez
kofeina. Mnogi koji su to probali zadivljeni
su boljim kvalitetom svog ivota i sada su
uvereni da je kofein mnogo vie pogora-
vao njihov problem sa stresom nego to
ga je reavao.
Ameriko udruenje psihijatara takoe
upozorava ljubitelje kafe na mogunost
obolevanja od tzv. trovanja kofeinom. To
se deava ne dugo posle ispijanja 2 do 3
oljice kafe u razmaku od nekoliko minuta.
Pet ili vie znakova od onih navedenih u
129
tabeli 5 verovatno e se pojaviti tokom ili
ubrzo nakon unoenja kofeina.
Tabela 5. Simptomi trovanja
kofeinom
-Nemir
- Nervoza
- Uzbuenost
- Crvenilo lica
- Diureza (esto mokrenje)
- Gastrointestinalne smetnje
- Grenje miia
- Nepovezane misli i govor
- Srana aritmija
- Periodi hiperaktivnog ponaanja
- Psihomotorna agitacija
Zavisnik od kofeina bi trebalo da oe-
kuje simptome odvikavanja kao to su
glavobolja, pospanost, lenjost i smanjena
budnost. Ovi simptomi su izuzetno izraeni
samo jedan ili dva dana. U narednih pet
dana, oni obino jenjavaju i na kraju nes-
tanu.13
Alkohol, stres i zabrinutost
Jedan od najeih naina na koji
ovek sam pokuava da ublai stres je da
ode negde na pie posle posla. Pitam se
da li je ovaj obiaj postao potpuno legiti-
man zahvaljujui, kako se ini, velikim
naporima koje industrija alkoholnih pia
vrlo organizovano ulae da bi konzumira-
nje alkohola prikazala kao jednu zdravu
naviku. Meutim, prema nedavno obavlje-
nim istraivanjima, nita ne moe biti dalje
od istine kada je u pitanju borba protiv
stresa. Alkohol umanjuje nau sposobnost
da se izborimo sa stresom i zabrnutou
tako to smanjuje nivo tri hormona u
mozgu koji su potrebni da bi se na orga-
nizam izborio sa stresom na nekoliko na-
ina. Ti hormoni su navedeni u tabeli 6.
Tabela 6. Alkohol i stres
Hormoni koji ublaavaju stres, a iji nivo se
smanjuje usled konzumiranja alkohola
Serotonin GABA CRH
130
Prva dva hormona u tabeli su korisna
zato to tite organizam od zabrinutosti.
Studije raene na ivotinjama pokazuju da
konzumiranje velikih koliina alkohola mo-
e smanjiti nivo znaajnih hormona kao
to su serotonin i GABA koji pomau u
kontrolisanju zabrinutosti.14 Iste ove he-
mijske supstance zajedno sa jo jednim
prenosiocem poruka (neurotransmiterom)
u mozgu, dopaminom kada ih ima u
velikim koliinama pruaju oseaj nagra-
de i zadovoljstva. Znai, alkohol ne samo
to moe da ometa nae pokuaje da se
izborimo sa zabrinutou, ve moe jo ne primere. Ne moramo da uzimamo sin-
vie da pokvari raspoloenje tako to po-
veava rizik od pojave simptoma depresi-
je.
Istraivanja raena na ivotinjama
pokazala su da povean unos alkohola
umanjuje sposobnost hipotalamusa da
oslobaa glavni hormon koji aktivira stres,
koji se naziva kortikotropni hormon (CRH,
engl. corticotropin releasing hormone).15
Istraivanja raena na ljudima povezuju
nizak nivo CRH sa problemom depresije.
Ova istraivanja su raena u kontekstu
prilino este pojave postporoajne depre-
sije, kada ene zapadnu u depresiju nakon
poroaja. Znaajnije smanjenje nivoa CRH
nakon poroaja povealo je rizik od depre-
sije kod novih majki.16
Mnogi, moda, u alkoholu trae olaka-
nje od nekih kratkotrajnih stresova. Istina
je, u stvari, da alkohol utie tetno bilo da
je u pitanju neki kratkotrajni ili dugotrajni
stres. On moe da pogora stanje u slua-
ju dugotrajnog stresa ili zabrinutosti, a
kada je u pitanju kratkotrajni stres, on,
zapravo, umanjuje sposobnost organizma
da odreaguje na stres.
Svedite upotrebu sintetikih lekova
na najmanju moguu meru
A ta je sa sintetikim lekovima? Da li
oni uopte pomau? Da, njih u nekim slu-
ajevima svakako treba koristiti. Ne pre-
poruujem oslanjanje na sintetike lekove
u duem vremenskom periodu, a tokom
svog dugogodinjeg iskustva u ovoj profe-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
siji otkrio sam da kod veine bolesti, gene-
ralno gledano, sintetiki lekovi ne pred-
stavljaju najbolje reenje.
Ja izuzetno potujem fiziologe i farma-
kologe koji nam pomau da bolje razu-
memo fizioloke procese u mozgu. Cilj tak-
vih istraivanja je u veini sluajeva razvoj
novih sintetikih lekova za leenje mental-
nih bolesti i drugih obolenja. Ipak, sma-
tram da je vano pronai koje jo opcije
postoje, a koje bi se svrstale u kategoriju
neotrovnih metoda leenja stilom ivota.
Serotonin i melatonin predstavljaju savre-
tetike lekove da bismo poveali nivo ovih
vitalnih hemijskih supstanci u mozgu. Izla-
ganje sunevoj svetlosti poveava nivo
serotonina u mozgu.17 U knjizi Zakoni
zdravlja i izleenja, itavo jedno poglav-
lje sam posvetio pitanju kako na prirodan
nain poveati nivo melatonina.18
Leenje sintetikim lekovima
Benzodijazepini
Benzodijazepini predstavljaju grupu
lekova koja se skoro najee koristi u
leenju stresa i zabrinutosti. Mnogi popu-
larni lekovi protiv zabrinutosti spadaju
upravo u ovu grupu. Na toj listi se nalaze
Bensedin, Diazepam kod nas, te Ksanaks
(Xanax), Klonopin, Valium, Ativan, Paksi-
pam (Paxipam) i Librium. Iako ove lekove
svakako treba koristiti u leenju odreenih
ozbiljnijih zabrinutih poremeaja, ja ih
spominjem prvenstveno da bih odvratio
ljude od uzimanja tih lekova zbog njihovih
neeljenih efekata. Benzodijazepini se po-
vezuju sa itavim nizom rizika. Oni su
prikazani u tabeli 7.
Ostali lekovi koji imaju neeljene
efekte
To to postoji dugaka lista neeljenih
efekata benzodijazepina ne znai da su oni
gori od nekih drugih vrsta lekova. Benzo-
dijazepini se ve dugo upotrebljavaju, tako
da su strunjaci i pacijenti imali dovoljno
vremena da iz prve ruke vide njihove
STRES BEZ POTRESA
Tabela 7. Neeljeni efekti
benzodijazepina
- Pospanost
- Umor
- Zavisnost
- Rizik od rebound simptoma
- Stomane i probavne tegobe
- Smanjen radni uinak
- Povean apetit
- Interreaguju sa drugim lekovima
- Nelorenacija sa alkoholom
- Povean rizik od povreda
- Oteenja ploda
- Disajni problemi
neeljene efekte. Moda ni noviji lekovi sa
kraom listom neeljenih efekata nee
bolje proi nakon 15 ili 20 godina kada se
budu ustanovili svi njihovi neeljeni efekti.
Najvanija stvar koju treba istai je da
svaki lek ima neeljene efekte.
Ja nisam istakao ove probleme sa ben-
zodijazepinima zato to oni predstavljaju
najlaku metu meu lekovima koji se
koriste u leenju stresa i zabrinutosti. Ben-
zodijazepini, zapravo, izgledaju prilino
bezopasno u poreenju sa inhibitorima
monoamin oksidaze (IMAO). U ovu grupu
lekova spadaju Nardil) i Parnat (Parnate)
koji se prepisuju u sluaju depresije, pa-
ninog poremeaja i opsesivno-kompul-
zivnog poremeaja. Poto mogu da imaju
veoma ozbiljne neeljene efekte, ovi lekovi
se obino prepisuju kada su se ostali lekovi
pokazali nedelotvornima.
Osobe koje su uzimale i lekove iz grupe
IMAO i Prozac, lek koji blokira serotonin,
imale su fatalne reakcije. Do ozbiljnih inte-
rakcija moe doi i kada se ovi lekovi uzi-
maju zajedno sa raznim lekovima koji se
kupuju bez recepta i dekongestantima.
Lista ostalih neeljenih efekata ovih lekova
nalazi se u 6. poglavlju.
Danas je sve popularnija jedna novija
grupa lekova poznata pod nazivom selek-
tivni inhibitori ponovnog preuzimanja
serotonina (SSRI). Nema sumnje da ovu
popularnost duguju delimino svojoj efi-
131
kasnosti u velikom broju sluajeva zabri-
nutosti, pri emu ne postoji opasnost od
tako velikog broja ozbiljnih neeljenih efe-
kata kao kod drugih lekova koji se koriste
u leenju zabrinutosti i stresa. U ovu grupu
lekova spadaju Prozac, Zoloft, Paxil, Cele-
xa i Luvox. No, i pri upotrebi ovih lekova
javljaju se odreeni problemi. Moe proi i
etiri sedmice pre nego to se pokae nji-
hov celokupan efekat. Za to vreme, paci-
jenti mogu, zapravo, postati zabrinutiji
nego to su bili. Osim toga, sami SSRI
imaju svoje neeljene efekte nevezane za
neeljene efekte kada se uzimaju u kombi-
naciji sa drugim lekovima. Oni su navedeni
u 6. poglavlju.
Iako su SSRI prilino efikasni za neke
tipove zabrinutih poremeaja, oni su pot-
puno nedelotvorni ili tek neto malo
pomau kada su u pitanju neki drugi pore-
meaji. Na primer, kada su u pitanju soci-
jalne fobije, SSRI mogu biti od pomoi, ali
se bolest obino vraa ako se uz uzimanje
lekova ne primenjuje i kognitivno-bihevi-
oralna terapija.
Mnogo pre nego to su se pojavili
SSRI, triciklini antidepresivi (TCA) su bili
glavno sredstvo u leenju depresije. Osim
toga to se i dalje koriste u leenju razlii-
tih depresivnih poremeaja, TCA se koriste
i kod odreenih simptoma vezanih za stres
(npr. nesanice) kao i u sluaju odreenih
zabrinutih poremeaja. TCA imaju i neke
neeljene efekte koji su navedeni u 6. pog-
lavlju.
Ja nisam naveo svaki pojedinaan lek
koji se koristi u kontekstu zabrinutosti i
ostalih disfunkcionalnih poremeaja u po-
naanju vezanih za stres, ali sam pokuao
da vam dam dovoljno informacija kako bih
naglasio ono to je svima odavno poznato,
a to je da svaki lek ima neeljene efekte.
Zbog toga izbegavam da prepisujem paci-
jentima sintetike lekove kad god je to
mogue. Zaista, u kontekstu ovog poglav-
lja, mogu da kaem da bi stil ivota treba-
lo da bude glavni nain kontrole stresa.
Ovim zavravamo opis nae borbe pro-
tiv stresa koja ukljuuje nae fiziko zdrav-
132
lje. Setimo se da je ovo prva od one etiri
take u borbi protiv stresa koje su navede-
ne u tabeli 1. Sada emo pogledati drugu
taku sa te tabele, taku koja ukljuuje
nae socijalno (drutveno) zdravlje.
Zdrava drutvenost pomae u
borbi protiv stresa
Postoji toliko mnogo dokaza da je nae
socijalno zdravlje vaan faktor u borbi
protiv stresa. Pod socijalnim zdravljem
podrazumevam kvalitet naih drutvenih
odnosa sa roditeljima, braom i sestrama,
ostalim lanovima porodice i prijateljima.
Hajde da razmotrimo meuljudske odnose
u naem detinjstvu i ranom periodu ivota.
Znaaj dobrih odnosa u ranom
periodu ivota
Nema sumnje da meuljudski odnosi u
ranom periodu ivota utiu na to kako izla-
zimo na kraj sa stresom kao odrasle oso-
be. Jedna zanimljiva studija raena na iv-
otinjama pokazala je da su mladunci paco-
va koji su u ranom periodu ivota na krae
vreme bili odvojeni od majke mesecima
kasnije veoma loe reagovali na stres.19
Istraivai sa univerziteta McGill u
Montrealu (Montreals McGill University)
otkrili su da je i suprotna situacija tana.
Pacovi koji dobijaju vie panje u fizikom
smislu (majinskog lizanja i nege) obino
su otporniji kada se suoe sa izvorima
stresa.20
Da li se ovo istraivanje sa ivotinjama
moe primeniti i na ljude? U ovom sluaju,
mi smo doli do nekih podataka. Nedavno
je u Rumuniji izvren jedan takav eksperi-
ment na ljudima. Pod aueskuovim rei-
mom, poveanje broja stanovnika Rumu-
nije postao je politiki prioritet. Jedna od
tetnih posledica ovako strogih politikih
mera bio je ogroman porast broja napu-
tene dece, od kojih je malo njih osetilo
pravu toplinu u ranom periodu ivota.
Rezultati ovog istraivanja su veoma slini
rezultatima studije raene na pacovima
koji nisu primili dovoljno majine ljubavi i
IZLAZ IZ DEPRESIJE
panje. Deca u rumunskim sirotitima koja
su bila liena majinog dodira imala su
velike anse da imaju povien nivo kortizo-
la i loije reaguju na stres.21
Bliskost izmeu majke i deteta blago-
tvorna je i za majku. Izgleda da je to tano
bar kada je u pitanju dojenje. Preliminarni
podaci dobijeni na osnovu istraivanja na
59 ena ukazuju na to da su one majke
koje su iskljuivo dojile svoje bebe naj-
manje bile pod stresom.
ak i ako roditelji naprave neke greke
u ranom periodu ivota svoje dece, nije
sve izgubljeno. Postoje dokazi da pozitivne
roditeljske vetine mogu pomoi deci kol-
skog uzrasta da se uspenije izbore sa
stresnim ivotnim situacijama. Istraivai u
Roesteru, u dravi Njujork, prouavali su
grupu od preko 100 dece izmeu sedam i
devet godina koja su rasla u centru velikih
i bunih gradova uz velike stresove.22 Po-
lovina njih je poticala iz porodica iji je
godinji prihod iznosio manje od 15.000
dolara. Izvori stresa su bili nasilje u kraju
u kojem su deca ivela, porodini problemi
i rasturene porodice.
Glavni faktor pomou kojeg se moglo
predvideti koliko uspeno e dete izai na
kraj sa stresom bila je dobra roditeljska
vetina onih koji su se za njih starali. Dobri
roditelji su obino vie uestvovali u
podizanju i vaspitavanju svoje dece i to-
kom njihovog predkolskog i kolskog
doba. Bili su dosledniji u disciplinovanju
svoje dece, sami su imali dobro mentalno
zdravlje i oekivali svetliju budunost za
svoju decu.
Jedno od najzanimljivijih otkria do
kojih je doao tim iz Roestera bilo je to da
dobri roditelji nisu uvek i sami poticali iz
srenih i harmoninih domova. Veoma
dobra i ohrabrujua vest je ta da ak i ako
su neke osobe bile zlostavljane ili zane-
marene u svom detinjstvu, one mogu pre-
vazii te okolnosti i postati odlini roditelji.
Vrednost linih veza
Istraivai kau da se oni koji vie vole
da sami reavaju svoje probleme nego da
STRES BEZ POTRESA
od drugih potrae savet i utehu mogu
suoiti sa jaim stresom i veim rizicima po
sopstveno zdravlje. Nama je potrebna
iskrena podrka drugih ljudi i oni koji to ne
priznaju posrtae pod teretom ivota, iz-
javio je Dr Donatan edler (Schedler),
psiholog sa Harvarda, u jednom lanku o
stresu.
Pravi uzrok stresa vezanog za ove-
kovu linost moe biti nepoverenje u ljude,
nepoverenje koje ponekad vodi u izolaciju.
itav niz dogaaja koji dovodi do pojaa-
nog stresa prikazan je u tabeli 8.
Tabela 8. ta se deava kada se sami
suoavate sa problemima?
Koraci koji vode ka stresu
1. Nepoverenje u druge
2. Izolacija
3. Oseaj usamljenosti
4. Oslabljen imuni sistem
Posledice Povean stres i vei rizik od
bolesti
Kao to je prikazano na slici, nepove-
renje u druge moe na kraju dovesti do
slabljenja imunog sistema. Istraivai su
otkrili da imuni sistem slabi naroito kod
onih osoba koje se oseaju usamljenima.
edler kae da emocionalni stav koji nosi-
mo sa sobom moe da diktira nivo stresa i
bolesti. Stvar je u tome da li ljude u svom
ivotu posmatrate kao dobronamerne
[dobrodune] ili zlonamerne [zlobne] da
li deluju pozitivno na vas ili izazivaju frus-
traciju, objasnio je on.23
Pomaganje drugima
Jedan od dobrih i konstruktivnih naina
na koji moete da kontroliete stres je da
se posvetite nekoj plemenitoj stvari koja
pomae drugima. Okvir za ovu temu daje
nam medicinsko istraivanje o pozitivnim
stranama volonterskog rada. Jedna studija
raena na penzionerima pokazala je da su
penzioneri koji su volontirali vie od 10 sati
sedmino imali izraeniji oseaj svrhovito-
sti, to se videlo po boljim rezultatima na
133
jednom specijalnom testu pod nazivom
Smisao ivota.24
Pomaui drugima, ovek osea da i-
vot ima smisla, to je od presudnog znaa-
ja u savladavanju odreenih izvora stresa.
Jedna studija raena na lekarima daje
nam zanimljive i znaajne podatke. Naime,
oni lekari koji su imali najsnaniji oseaj
svrhovitosti i smisla u ivotu bili su naj-
manje zabrinuti po pitanju smrti a strah
od smrti moe biti veliki izvor stresa.25
Pokazalo se da pomaganje drugima u
njihovim problemima blagotvorno deluje
na ovekovu psihu. Na primer, u jednoj
studiji koja je obuhvatila pacijente koji su
ne dugo pre toga bili podvrgnuti operaciji
srca, vei nivo uea u drutvenom ivo-
tu povezan je sa boljim zdravstvenim sta-
njem est meseci nakon operacije.26 Sve
vei broj ovakvih dokaza u izvetajima
istraivakih timova jasno ukazuje na to da
je uestvovanje u onome to je ugodno i
Bogu i ljudima blagotvorno i korisno za
oveka i da ga oslobaa od stresa. Dobro
je poznato da oni koji gledaju da ispune
samo sopstvene elje, ne marei za potre-
be drugih, zaparvo liavaju sebe blago-
tvornog dejstva samoportvovanosti, dob-
rote i ljubaznosti. Svako od nas treba lino
da se ukljui u akcije koje su ugodne Bo-
gu i korisne za ljude oko nas.
Biblija nam prua jo dublje saznanje o
povezanosti ovekovog zdravlja sa inje-
njem dobra drugima. Obratite panju na
odlomak zapisan u tabeli 9.
Tabela 9. Ojaajte imuni sistem
I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti
duu nevoljnome, tada e zasjati u mraku
videlo tvoje i tama e tvoja biti kao podne.
Jer e te Gospod voditi vazda, i sitie duu
tvoju na sui, i kosti tvoje krepie, i bie
kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne
presie. Isaija 58,10.11
Imamo obeanje da e, ako otvorimo
duu nau gladnome i nasitimo duu ne-
voljnome, naa tama biti kao podne.
Osetiemo poseban Boji blagoslov i vo-
134 IZLAZ IZ DEPRESIJE

stvo. Kada prolazimo kroz neku linu krizu, jo vie ojaati u borbi protiv stresa i
moe izgledati da se nalazimo u periodu bolesti ako se budemo ukljuili u ono to
duhovne sue u potpunosti lieni duhov- je Njemu ugodno i korisno za nae blinje.
ne i emocionalne hrane. ak i u takvim Ovim zavravamo odeljak o drutve-
situacijama, Bog nam obeava da e zado- nom zdravlju i njegovoj povezanosti sa
voljiti nae potrebe ako budemo pomagali stresom i zabrinutou. Trei aspekt nae
drugima. Mi u ovom obeanju vidimo, u strategije u borbi protiv stresa ukljuuje
stvari, opis osobe koja se nalazi pod stre- nae mentalno zdravlje.
som i koja na kraju nalazi mir i olakanje
pomaui drugima. Kada ovek pomae Dobro mentalno zdravlje savladava
drugima u njihovim tekoama, mir i olak- stres
anje koje pritom osea predstavljaju Istraivanja ukazuju na to da mentalno
sasvim prirodnu posledicu, jer je Bog to zdravlje predstavlja neophodni deo nae
usadio u nas. borbe protiv stresa. Sluanje dobre muzike
Boje obeanje i kosti tvoje krepie moe da ga pobolja. Postoje brojni dokazi
moglo bi se prevesti i kao i kosti tvoje da muzika na jedinstven nain moe da
ojaae. Hebrejska re krepiti ili ojaa- umanji i ukloni stres.
ti u Bibliji se esto koristi u izrazito vojnoj
konotaciji. Na primer, u 4. Knjizi Mojsijevoj Kvalitetna muzika blagotvorno
31,5 Biblija govori o dvanaest hiljada ljudi deluje na um
koji se opremie na vojsku. Re prevede-
Jedno od pitanja koje se postavlja kada
na sa opremie je ista ona hebrejska re
je u pitanju muzika jeste da li ona po sa-
prevedena sa okrepie u Isaiji 58. pog-
moj svojoj prirodi oslobaa od stresa ili
lavlju Ova re onda ima konotaciju opre-
osoba mora da naui kako da se opusti
manja za borbu.
sluajui muziku. Jedan od naina na koji
Drugim reima, Boje obeanje da e
moemo razmotriti ovo pitanje jeste pog-
okrepiti nae kosti znai da su nae kosti
ledati kako muzika utie na male bebe.
opremljene za boj, ba kao to je vojnik
Iako se moe dokazati da je fetus izloen
opremljen za rat. Kada razmislimo o ulozi
zvucima u materici, on verovatno nije
imunog sistema, ove slike rata su veoma
nauio tehnike oputanja vezane za nje-
prikladne. Bela krvna zrnca su najznaajni-
govu izloenost muzici.
je elije imunog sistema koje se formiraju
Ispitajmo jednu studiju o prevremeno
u unutranjosti naih kostiju poznatoj pod
roenim bebama i bebama veoma male
nazivom kotana sr. Znai, ako je neiji
telesne teine u inkubatorima za inten-
imuni sistem oslabio, sasvim je normalno
zivnu negu i njihovoj reakciji na muziku.
uzeti uzorak kotane sri da bi se videlo u
Istraivanje je obuhvatilo 52 bebe sta-
emu je problem. Nae najznaajnije eli-
bilnog zdravstvenog stanja koje su morale
je imunog sistema zavise od zdrave ko-
biti smetene u inkubatore. Polovina njih
tane sri.
je tri puta na dan sluala uspavanke i mu-
U kotanoj sre se formiraju i crvena
ziku za decu (ne rok zvuke). Drugoj polovi-
krvna zrnca koja prenose ivotodavni
ni nije putana nikakva muzika. Strunjaci
kiseonik u sve delove organizma. Krvne
su u obe grupe posmatrali stresno pona-
ploice, koje spreavaju da ovek iskrvari i
anje, telesnu teinu, apetit i duinu bo-
umre kada se povredi, takoe se formiraju
ravka u bolnici. Bebe kojima je putana
u kotanoj sri. Nae kosti oito igraju
muzika su vie dobile u teini, imale bolji
vanu ulogu u zatiti zdravlja. Obeanje
apetit i krae ostajale u bolnici.27
dato u Bibliji da e nae kosti biti ojaane
Studije obavljene na univerzitetu u
nije prazno obeanje. U ovim reima vidi-
Picburgu (University of Pittsburgh) i jo
mo uzvieno Boje uveravanje da e nas
STRES BEZ POTRESA
jedno istraivanje iji su rezultati objavljeni
u The Journal of the National Cancer Insti-
tute pokazali su da umirujua muzika bla-
gotvorno deluje na vie naina, kao to je
prikazano u tabeli 10.
Tabela 10. Blagotorno dejstvo
umirujue muzike
- Ublaava zabrinutost
- U velikoj meri utie na ritam i funkciju
mozga
- ini sluaoca oputenijim
- Smanjuje potrebu za lekovima protiv bolo-
va kod osoba koje boluju od raka i ena na
poroaju
- Podstie drutvenost
- Ublaava simptome kod poremeenih i
nepristupanih psihijatrijskih pacijenata
Duboko disanje, klasina muzika i
zvuci iz prirode ublaavaju stres
Iako se duboko disanje esto povezuje
sa istonjakim stilovima meditacije, mo-
ete osetiti blagotvorno dejstvo vebi dis-
anja, a da ne primenjujete takve medita-
tivne tehnike.
Obavljeno je jedno istraivanje u kojem
je uesnicima dat zadatak koji je pro-
uzrokovao mentalni stres koji je, sa svoje
strane, poveao njihov krvni pritisak. Kada
su ispitanici obavili taj zadatak, istraivai
su merili koliko je vremena u proseku bilo
potrebno da se njihov krvni pritisak vrati u
normalu, a to je iznosilo 3,7 minuta. Ispi-
tanici su tada ponovili ovaj zadatak, nakon
ega su radili vebe dubokog disanja.
Ovoga puta, njihov krvni pritisak se za 2,7
minuta vratio u normalu. Na treem testu
ispitanici su nakon obavljenog zadatka slu-
ali klasinu muziku. Vreme koje je bilo
potrebno da se njihov krvni pritisak vrati u
normalu iznosilo je 2,9 minuta. Na etvr-
tom testu su nakon zadatka sluali zvuke
iz prirode (morske talase, kiu itd.). Ovog
puta bilo je potrebno tano 3 minuta.
135
I duboko disanje i klasina muzika i
zvuci iz prirode doprineli su
oporavku od iznenadnog stresora.
Zdravlje frontalnog renja mozga je
izuzetno vano u borbi protiv stresa i dep-
resije. O ovome e vie biti rei u 9. pog-
lavlju. Sada emo se pozabaviti samo jed-
nim aspektom zdravlja frontalnog renja.
On je vezan za ulogu frontalnog renja u
kontrolisanju impulsivnih akcija. Ako otkri-
jete da su neki od stresora u vaem ivotu
posledica agresivnog naina reavanja
stresnih situacija, trebalo bi ozbiljno da
razmotrite moj savet kako da ojaate va
frontalni reanj. Nasilje i agresivnost se
javljaju kada ovek ne uspe da se izbori sa
stresorima. Istraivanja ukazuju na to da
poboljavanje funkcije frontalnog renja
moe biti od presudnog znaaja za ublaa-
vanje sklonosti ka nasilnom i agresivnom
reagovanju na stresore.
Jedna od najboljih ilustracija vanosti
funkcije frontalnog renja je studija o ve-
teranima iz Vijetnamskog rata koji su bili
zadobili povrede glave. Prouavano je sko-
ro 300 veterana iz Vijetnamskog rata koji
su imali prostrelne rane na razliitim delo-
vima glave.
Rezultati su pokazali da veterani sa
povredama frontalnog renja uvek poka-
zuju veu sklonost ka agresivnosti i nasilju
nego oni sa povredama na drugim delovi-
ma glave.28 Dakle, zdrav frontalni reanj je
veoma bitan ako elimo da posedujemo
dobru samokontrolu. Osim toga, otkrie-
mo da zdrav frontalni reanj blagotvorno
deluje i na mnoge druge naine. Kako to
moemo postii? 9. poglavlje nam daje
odgovor na ovo pitanje.
Savet iz Biblije: Ne brinite se za
budunost
Jo jedan nain na koji moemo kon-
trolisati stres je ne brinuti se za budu-
nost. Zabrinutost za budunost je sasvim
normalna posledica ako ovek ne planira
blagovremeno. Na primer, student koji se
sprema za predstojei ispit nalazi se pod
136
izvesnom dozom stresa koji moe da ima
pozitivno dejstvo. Ovaj tip stresa bi treba-
lo da ga podstakne da ui i pripremi se za
ispit. Meutim, ako ste se pripremili za
test, brinuti i strepeti zbog toga samo bi
vam donelo tetu.
U stvari, briga umanjuje ovekovu spo-
sobnost, dok zdrav stav prema izvoru stre-
sa stav da je stresor samo izazov
motivie. Plaei se da nema dovoljno zna-
nja, ovaj student moe doi u iskuenje da
kae: Zato uopte pokuavati? Neu
uspeti da savladam gradivo do ispita.
Konstruktivniji stav bi podrazumevao orga-
nizovanje i planiranje bez zabrinutosti.
Ovaj student moe da kae: Ostalo mi je
jo tri sata veeras; hajde da vidim ta jo
mogu da nauim. I ovoga puta, Biblija
nam u mnogome moe pomoi, kao to se
vidi u tabeli 11.
Tabela 11. Ne brinite se za sutra
,,Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra bri-
nue se za se. Matej 6,34
Isus ovde ne govori protiv planiranja.
To bi bilo u suprotnosti sa jednom drugom
Isusovom izjavom u Luci 14,28 koja jasno
istie vanost planiranja. Ova biblijska izja-
va je zapisana u tabeli 12.
Tabela 12. Pravilno planiranje i
organizacija
I koji od vas kad hoe da zida kulu ne
sedne najpre i ne prorauna koliko e ga
kotati, da vidi ima li, i da li moe dovriti?
Luka 14:28
Isus govori: Kada pravilno planirate i
sprovedete taj plan u delo, ne brinite se za
sutra. Drugim reima, sutra e doneti ono
to ono bude htelo da donese.
Ipak, kada je u pitanju naa ilustracija
sa ispitom, bilo bi besmisleno kada bi stu-
dent koji nita nije uio rekao: Ja sam
miran. Ne elim da se brinem za ispit koji
u imati sledee sedmice. Bog e mi po-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
moi tog dana. S druge strane, student
koji marljivo ui ne treba da brine da e
nastavnik moda dati suvie teak test, da
mu uenje nee pomoi ili da e pasti na
ispitu.
Brinuti se i strepeti zbog stvari koje ne
moemo izmeniti samo nanosi tetu. Niko
ne moe danas da reava problem koji e
se pojaviti sutra. Meutim, ako se problem
pojavi danas i treba da se rei danas, onda
danas treba da se uhvatimo u kotac sa
njim. Potrebno je imati plan, organizaciju i
motivaciju. Ne treba da brinemo zbog
nekog problema pre nego to budemo u
prilici da se uhvatimo u kotac sa njim.
Isus nas poziva da uradimo sve to danas
treba uraditi. On nas u isto vreme savetu-
je da prestanemo da se brinemo za sutra.
Takva briga e uvek biti veliki izvor stresa
i deluje kontraproduktivno.
Kada ovek ne brine, on ne samo to
savladava stres, ve i celokupan njegov
organizam bolje funkcionie. Kao to sam
istakao u 9. poglavlju o frontalnom renju,
spontana regresija raka (SRC) se moe
povezati sa mentalnim stavom osloboe-
nim brige. U sluaju SRC, osoba koja bolu-
je od neizleivog oblika raka uspeva da
preivi nezavisno od bilo koje terapije.
Adekvatan odmor i san poboljavaju
mentalno zdravlje
Zabrinutost moe da izazove kratak
spoj kod jednog od najvanijih naina za
oslobaanje od stresa dovoljno odmora.
Svima nama je potrebno dovoljno odmora
ako elimo da imamo dobro mentalno
zdravlje. etiri dimenzije odmora pred-
stavljene su u knjizi Zakoni zdravlja i
izleenja.29 Dve dimenzije se mogu ovde
primeniti. Prvo, odmor predstavlja proces
obnavljanja koji je neophodan da bi se
ovek odbranio od stresa i zabrinutosti.
Drugo, stres i zabrinutost mogu izazvati
nesanicu, onemoguavajui oveku da se
odmori onoliko koliko mu je potrebno.
Stres i zabrinutost su dva glavna uzronika
nesanice.
STRES BEZ POTRESA
Dr Dejms Perl (James Perl) u svojoj
knjizi Spavajte pravilno pet noi (Sleep
Right in Five Nights) zapaa da je bes
jedna od najuobiajenijih reakcija na stres
uzrok nesanice u velikom broju sluaje-
va.30 Na ovim dvema stvarima, stresu i ne-
sanici, zasniva se zaarani krug, kao to je
prikazano u tabeli 13.
Tabela 13. Zaarani krug stresa i
nesanice
- Stres ometa normalan san.
- Nedovljno sna izaziva vei stres.
- Vei stres dovodi do jo ozbiljnije nesani-
ce.
- Ozbiljnija nesanica sada izaziva jo vei
stres.
Dobro duhovno zdravlje pomae u
borbi protiv stresa i zabrinutosti
Jedan od naina na koji moete preki-
nuti to vrzino kolo odmora i stresa jeste da
svoje brige iznesete pred Boga u duhov-
nom razmiljanju i molitvi. Kada ovek
shvati da moe poveriti budunost Bogu,
on uvia da je upravo to moglo da bude
onaj jedan sastojak koji nedostaje njego-
vom receptu za reavanje ove dileme.
Razmiljajte o uzvienim temama
Razmiljanje o uzvienim temama do-
nosi viestruku korist. Biblija nam i ovoga
puta daje veoma koristan savet, kao to je
prikazano u tabeli 14.
Tabela 14. Razmiljajte o ovome
A dalje, brao moja, to je god istinito, to
je god poteno, to je god pravedno, to je
god preisto, to je god preljubazno, to je
god slavno, i jo ako ima koja dobrodetelj, i
ako ima koja pohvala, to mislite.
Poslanica Filibljanima 4,8
Sveto pismo nam savetuje da usred-
sredimo misli na uzviene atribute kao to
su istina, potenje, istota i ljubaznost.
Ako elimo da savladamo stres i uinimo
137
da on radi za nas, a ne protiv nas, moramo
usmeriti svoje misli na uzviene teme. Na-
alost, veina nas je sklona da razmilja o
negativnim stvarima. Lako je zaboraviti
mnoge dobre stvari koje smo doiveli u
prolosti i koje sada doivljavamo. Mi smo
skloni da se usredsredimo na nevolje.
Moramo nastojati da se usredsredimo
na ono to imamo a ne na ono to nam
nedostaje. Ne dozvolimo da ono loe zase-
ni ono dobro, ve, kao to kae ona pes-
ma, Izbrojmo mnotvo blagoslova naih
setimo se svakog od njih. Takav stav e
ojaati na imuni sistem i poveati nae
sposobnosti u savladavanju tekoa. Savet
koji bi trebalo da pomogne svima koji ele
da se na najbolji mogui nain izbore sa
stresom naveden je u tabeli 15.31
Tabela 15. ta je najvanije za zdrav
ivot?
Nita ne moe tako da pobolja zdravlje i
tela i uma kao duh zahvalnosti i slavljenja
Boga.
Neke porodice formalno izraavaju zah-
valnost i slavu Bogu u vreme obroka. To je
dobar poetak, ali duh zahvalnosti je mno-
go vie od par kratkih molitava izgovorenih
svakog dana. Gajiti duh zahvalnosti znai
biti stalno istinski zahvalan za sve dobre
darove koje nam Bog daje. Kada postane-
mo svesni koliko Bojih blagoslova imamo,
neemo biti toliko zabrinuti.
Duh zahvalnosti i slavljenja Boga
treba de se probudi u svima nama zbog
mnotva blagoslova koje Gospod daje.
Postoji otra suprotnost izmeu mnogih
ugodnosti koje proseni ovek na Zapadu
ima u ivotu i nedostatka istih u mnogim
drugim delovima sveta. U poreenju sa
tim, izvori stresa u ivotu jednog prose-
nog zapadnjaka uopte nisu tako ozbiljni.
Nemojte kritikovati druge
U svom seminaru za kontrolu stresa ja
uesnicima dajem zadatak koji im se, to
na poetku izgleda ironino, ini veoma
stresnim. Njihov zadatak je da se uzdre
138
od kritikovanja bilo ega i bilo koga naj-
manje dve sedmice. Glavna pravila su na-
vedena u tabeli 16.
Tabela 16. Osnovna pravila za
uzdravanje od kritikovanja
- Dvosedmina veba
- Nije doputeno izgovoriti nijednu jedinu
re kritike.
- Ako vaa deca uine neto dobro, pohva-
lite ih za to.
- Ako urade neto loe, nemojte ih kritiko-
vati.
- Iste odredbe vae i u svim ostalim njiho-
vim aktivnostima.
- Obraajte se drugima samo pozitivno.
- Ako negde zabrljate, ponite ovaj program
ispoetka.
Sreom, ovaj seminar traje osam sed-
mica zato to drugog dana bukvalno svi
moraju da ponu program ispoetka. Ne-
kima je moda potrebno tri ili ak etiri
nova poetka. Prvih nekoliko dana pred-
stavlja veoma stresan period. Ipak, nakon
dve sedmice uspeno zavrenog progra-
ma, niko do sada jo nije izjavio da se kaje
to je uestvovao u tom zadatku. Uesnici
uglavnom smatraju da im je to bilo koris-
no iskustvo koje im je pomoglo da pro-
mene pogled na svet i podstaklo ih da se
usredsrede na ono to je dobro.
To ne znai da nikada ne treba uputiti
neku kritiku. Ova veba je, jednostavno,
osmiljena tako da pomogne ljudima da
postanu svesniji svoje navike da trae
greke kod drugih. Njen cilj je da pokae
uesnicima da uz malo napora mogu kon-
trolisati svoju sklonost ka kritikovanju i da
na taj nain i oni sami i ljudi oko njih mogu
osetiti veliki blagoslov.
Kritika svakako moe biti veoma koris-
na ako se uputi kada treba i na jedan kon-
struktivan i taktian nain. Meutim, nae
kritike uglavnom potiu iz negativnog
stava. to je jo gore, mi esto kritikujemo
neto to apsolutno ne moemo da kon-
troliemo ili na ta ne moemo da utiemo.
Takav kriticizam unitava i nas i druge.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Osim toga, on podstie negativ stav kod
ljudi oko nas.
Jedan autor pretoio je sutinu ovog
problema u jedan veoma koristan savet,
koji je naveden u tabeli 17.32
Tabela 17. Savet za obuzdavanje
kriticizma
Kada doemo u iskuenje da gunamo ili
se alimo na neto to je neka osoba uradi-
la, pohvalimo neto kod te osobe. Recite:
Ovoga puta sam odoleo iskuenjima. Gajite
duh zahvalnosti.
Uvek iznova hvalite Boga za Njegovu pre-
divnu ljubav. Nikada se ne isplati razmiljati
o nepravdama koje su vam uinjene u pro-
losti. Bog nas poziva da budemo isto tako
milostivi i puni ljubavi kako bismo mogli biti
ispunjeni duhom zahvalnosti.
Ne mogu a da ne razmiljam o tome
koliko bi ovaj svet bio bolji kada bismo svi
mi posluali savet naveden u tabeli 17.
Religijsko razmiljanje
Religijsko razmiljanje predstavlja jo
jedan nain kontrolisanja stresa. Smatram
da svakodnevna molitva i razmiljanje
predstavljaju nau nasunu potrebu. Molit-
va i usredsreeno razmiljanje predstavlja-
ju oblik odmora i obnavljanja koje malo
ljudi ceni onoliko koliko bi trebalo. Ova
tema se detaljnije objanjava u 9. poglav-
lju koje govori o frontalnom renju mozga,
kao i u poslednjem poglavlju knjige. Me-
utim, vanost ove teme nalae nam da se
njome pozabavimo i ovde.
Usredsreeno razmiljanje i molitva
najvie koriste kada prue oveku olaka-
nje od stresnih misli i oseanja i mogu-
nost da pronae nain da se uhvati u ko-
tac sa najveim ivotnim stresorima. Da bi
se to postiglo, mo rasuivanja naeg
mozga mora biti aktivna tokom procesa
meditacije. Nae najvie intelektualne
moi, ukljuujui mo duhovnog rasuiva-
nja, smetene su u delu mozga koji se
naziva frontalni reanj.
STRES BEZ POTRESA
Kao to je opisano u poglavlju o
frontalnom renju, kada ovaj deo mozga
prisno uestvuje u naem procesu razmi-
ljanja, preovladava jedan tip modanog
talasa koji se naziva beta talas. Ako bismo
merili trenutne elektrine napone u mozgu
putem elektroencefalograma (EEG) i on
pokae beta talas, to bi znailo da se odvi-
ja proces rasuivanja i razmiljanja, koji se
odlikuje dinaminom aktivnou frontal-
nog renja.
Studije pokazuju da religijsko razmi-
ljanje stimulie aktivnost beta talasa u
frontalnom renju. To se i dalo oekivati.
Uostalom, molitva iz biblijske perspektive
predstavlja izuzetno aktivan proces. Bilo
da razmiljamo o Bojoj dobroti, zahvalju-
jemo se to nam na poseban nain poma-
e ili traimo da prepoznamo Njegovu
volju u nekim sloenim situacijama, religi-
jsko razmiljanje i molitva aktiviraju fron-
talni reanj.
Da bi smo stekli jasniju predstavu,
odlike religijskog razmiljanja su ukratko
opisane u tabeli 18.
Tabela 18. Odlike religijskog
razmiljanja
- Religijsko razmiljanje i molitva pruaju
olakanje od stresnih misli i oseanja.
- Mo rasuivanja ljudskog mozga mora biti
aktivna tokom procesa razmiljanja.
- Dominiraju beta modani talasi u frontal-
nom renju, to govori o aktivnom rasui-
vanju.
- Nae najvie intelektualne moi, ukljuu-
jui mo duhovnog rasuivanja, smetene
su u frontalnom renju.
Iako religijsko razmiljanje i molitva uk-
ljuuju visok stepen mentalne aktivnosti,
one, pored toga, i oputaju oveka. Mo-
nitor bio-odgovora (biofidbeka) moe da
pokae koliko takvo usredsreeno razmi-
ljanje oputa itavo telo. Za one kojima
ovaj proces nije poznat, bio-odgovor je,
prosto, jedan nain koji omoguava da se
procesi koji se odvijaju unutar organizma
139
vide pomou mernih aparata koji se
privrste na kou.33
Jedan od naina na koji se moe odre-
diti da li je ovek napet je merenje elek-
trine otpornosti koe.34 Kada je osoba
emocionalno napeta, aparat e registrovati
pad otpora. Koa bolje provodi elektrinu
struju koja se moe izmeriti pomou elek-
trinog instrumenta.35 Poznati test detek-
torom lai funkcionie na ovom principu.
Kao student medicine, jednom prilikom
sam za potrebe asa nosio pokretni moni-
tor bio-odgovora koji je merio bio-odgovor
tokom mojih svakodnevnih aktivnosti. Bio
sam impresioniran kada je monitor poka-
zao da sam bio najoputeniji dok sam se
aktivno molio Bogu. Bio-odgovor za optu
upotrebu objanjen je na kraju ovog pog-
lavlja.
Nisu sve vrste razmiljanja efikasne
Meutim, ne odlikuje se svaki vid
razmiljanja beta aktivnou i uestvova-
njem frontalnog renja. U otroj suprot-
nosti sa biblijskim razmiljanjem jeste je-
dan vid meditacije koji se masovno upra-
njava na Istoku i naziva se istonjaka me-
ditacija. Izgleda da je njena efikasnost
posledica jednog oblika eskapizma. Mnoge
studije i istraivanja pokazuju da se tokom
upranjavanja istonjakih tipova medita-
cije poput joge ili transcedentalne med-
itacije umesto beta ritma javlja alfa mo-
dani ritam.36
Alfa talasi su modani talasi nie
frekvencije (8 do 13 ciklusa u sekundi)37
od beta talasa. Takvi talasi ukazuju da je
osoba zapala u stanje nalik na trans u ko-
jem je aktivnost frontalnog renja veoma
slaba. Kada mozak ima alfa ritam, on nije
sposoban da kritiki analizira informacije
koje prima. I sa stanovita ovog alfa mo-
danog ritma i naina na koji se podstie
meditativno stanje, istonjaka meditacija
je neverovatno slina hipnozi.
Istonjaka meditacija i hipnoza
Hipnoza, namerno, zaobilazi frontalni
reanj pomaui oveku da doe u stanje
140
nalik na trans. Istonjake religije koriste
princip usredsreivanja na samo jednu
stvar kako bi ovek dospeo u meditativno
stanje, slino tehnici koju koristi hipnotizer.
Kao to objanjava jedan autor, mentalni
fokus kod transcedentalne meditacije mo-
e se postii usredsreivanjem na jednu
jedinu re (koja se naziva mantra), jedan
jedini oblik ili na jedan jedini deo tela. On
pominje da je u drevnim vremenima pos-
tojao jo jedan oblik meditacije kada se
ovek usredsreivao na pupak, elo ili neki
drugi deo tela.38 Ba kao to je hipnotizeru
potrebno da usredsredi um na samo jednu
jedinu stvar i da tom prilikom nema buke
ili bilo kakvog ometanja u njegovom okru-
enju, tako je isto to potrebno i onome ko
meditira.
Odlike istonjake meditacije su ukrat-
ko opisane u tabeli 19.
Tabela 19. Istonjaka meditacija i
hipnoza
- Istonjaka meditacija je u otroj suprot-
nosti sa religijskim (biblijskim) razmilja-
njem usredsreenim razmiljanjem.
- Alfa modani ritam je prisutan umesto be-
ta ritma.
- To oznaava stanje nalik na trans u kojem
informacije zaobilaze frontalni reanj.
- Kao i kod hipnoze misli su potisnute, a
mo rasuivanja nije prisutna.
- Mogue je kontrolisati um osobe koja me-
ditira.
Dr Herbert Benson, istraiva i lekar sa
Harvarda, predstavio je ono to su neki
nazvali sekularnom verzijom istonjake
meditacije. Ipak, Benson koristi iste ele-
mente kao oni koji se bave istonjakom
meditacijom i hipnozom tiho okruenje i
usredsreenost na jednu jedinu stvar (u
njegovom sluaju, na jednu re ili frazu iz
Hindu religije).39 Benson, takoe, spomi-
nje jo jedan vaan element u ovom pro-
cesu pasivan stav. U stvari, on kae da je
to moda i najvaniji od svih elemena-
ta.40 Rajs (Rice) zapaa da sve ove tehni-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
ke oputanja u stilu istonjake meditacije
naglaavaju pasivan stav.41
Upravo ovaj pasivan stav zajedno sa
izraenim alfa modanim talasima pred-
stavlja jedan od najveih problema veza-
nih za ovaj stil meditacije. Iako on moe
doneti privremeno olakanje i oputanje
tako to spreava osobu da stalno razmi-
lja o odreenim stvarima koje kod nje iza-
zivaju stres, izgleda da ovakva praksa ne
moe da pomogne oveku da se sutinski
izbori sa faktorima stresa na jedan kon-
struktivan nain.
Ovaj stil je u otroj suprotnosti sa
religijskim razmiljanjem. U sluaju bibli-
jskog razmiljanja i molitve, naglaava se
aktivno razmiljanje koje potpomae us-
redsreivanje frontalnog renja. Religijsko
razmiljanje ne tei za postizanjem pasiv-
nog stanja koje potiskuje misli, ve nagla-
ava da je vano odravati zajednicu sa
Bogom, razmiljati pozitivno - na nain na
koji On razmilja, oseati Njegovo prisus-
tvo u ivotu i poznavati Njegovu volju.
Osim toga to oslobaa od stresa, ovaj tip
razmiljanja omoguava oveku da dobije
korisne odgovore i reenja za svoje prob-
leme.
Osim toga, postoji zabrinutost da pa-
sivno stanje uma koje se postie isto-
njakim tehnikama meditacije moe da
donese vie tete nego koristi. Odavno je
poznato da istonjaka meditacija i seku-
larne vebe oputanja mogu tetno uticati
na nervni sistem. Jedna klasina studija je
pokazala da, u poreenju sa jednom ame-
rikom kontrolnom grupom, joga izaziva
vei stepen simpatetike aktivnosti i pove-
ano luenje adrenalina. Dakle, joga je
izazvala iste fizike reakcije kao i iznenad-
ni stresor, to je objanjeno u prethodnom
poglavlju. To se pokazalo tanim u veini
testova raenih na onima koji upranjava-
ju istonjaku jogu.42
Jedna druga studija je pokazala da su
osobe koje su pohaale kurseve transce-
dentalne meditacije imale vei kardiovas-
kularni stresni odgovor kada su savladale
ovu tehniku.43
STRES BEZ POTRESA
Vidimo da nastaju problemi kada se u
borbi protiv stresa primenjuju eskapistike
meditativne tehnike (tehnike beanja od
problema) umesto konstruktivnih metoda.
Ovakva hipoteza je u skladu sa radom koji
je naveo Dr Leri Dosi (Dossey). Istraiva-
nje koje se bavilo prouavanjem hormona
stresa pre, odmah nakon i dva dana nakon
hirurkih intervencija dalo je iznenaujui
rezultat. Nivo hormona stresa koji slabe
imuni sistem u velikoj meri se poveao sa-
mo kod onih osoba koje su radile formalne
vebe oputanja. Kod osoba koje su po-
kuale da se oslobode zabrinutosti i stra-
hova bez primene tehnika oputanja be-
anjem od problema nisu zabeleene po-
veane koncentracije hormona stresa.44
Kontrola uma
Trei problem vezan za istonjake me-
tode odnosi se na potencijalnu opasnost
koja se krije u grupnom upranjavanju
istih. Ne zaboravimo da kod istonjake
meditacije dominiraju alfa talasi i da
frontalni reanj mozga u tom sluaju vie
nema sposobnost rasuivanja. U takvom
stanju koje podsea na hipnozu, osoba
moe da zabelei informacije i sugestije
koje frontalni reanj mozga nije protuma-
io i procenio. Neki su se zbog toga pitali
da li istonjake religije iskoritavaju sled-
benike koji zapadnu u meditativno stanje
tokom grupnog upranjavanja tog tipa
meditacije. Ti kritiari istiu da bi se mozak
nalazio u takvom stanju kada ne bi mogao
kritiki da analizira nijednu informaciju
koju je primio. Um osobe koja upranjava
meditaciju bi tada bio izuzetno podloan
kontroli. Izgleda da ova zabrinutost
itekako ima osnova. Takvu meditaciju u
grupi, ili bilo kakvom drugom vidu, treba
naroito izbegavati.
Terapija usredsreivanja na
duhovne vrednosti
Oblast u okviru psiholokog savetova-
nja koju psiholozi i lekari esto zanemaru-
ju je ono to ja nazivam terapijom usred-
141
sreivanja na duhovne vrednosti. Ovo je,
moda, najbolja terapija protiv stresa i
zabrinutih poremeaja koja ne ukljuuje
upotrebu lekova. Poto sam religiozan, ja
u objasniti davno izgovorene rei Isusa
Hrista zapisane u Bibliji kako bih dao, mo-
da, novi smisao ulozi istinske duhovnosti u
ovekovom ivotu.45 Bez obzira kojoj veri
pripadate, mislim da ete, prouavajui
ovaj odeljak, moi da shvatite opte prin-
cipe duhovnosti. Terapija usredsreivanja
na duhovne vrednosti ukratko je prikazana
u tabeli 20.
Tabela 20. Terapija usredsreivanja
na duhovne vrednosti
Isus Hristos upuuje poziv svima onima koji
su umorni i natovareni. Taj poziv glasi:
- nauite se od Mene...
- bacite svoje brige na Mene... i
- uzmite Moj jaram na sebe.
On obeava da e rezultat toga biti sledei:
- Nai ete odmor...
- Imaete savreni mir
- Voleete da ispunjavate Njegovu volju
- Biete upotrebljeni na blagoslov drugima
Hodite k meni svi koji ste umorni i
natovareni, i ja u vas odmoriti.46 Ove rei
utehe upuene su mnotvu ljudi koje je
ilo za Isusom. On je o svojim uenicima
priao kao o onima kojima je dato da poz-
naju nebeske stvari. Meutim, On nikoga
nije ostavio sa gorkim oseajem u dui da
oni nisu predmet Njegove brige i ljubavi.
Svi koji su umorni i natovareni mogu doi
k Njemu.
Religijski fanatici, koji su strogo vodili
rauna da do tanina ispune sve verske
forme, oseali su da rituali i pokore nikada
ne mogu zadovoljiti duu. Carinici i greni-
ci se mogu pretvarati da ih ovozemaljska
uivanja u potpunosti zadovoljavaju, ali
duboko u njihovom srcu vladali su nepove-
renje i strah. Isus je pogledao na siroma-
he i patnike, na one koji su izgubili svaku
nadu i na one koji su ovozemaljskim ui-
vanjima pokuavali da ugue enju svoje
142
due i sve njih je pozvao da nau odmor u
Njemu.
Neno je pozvao umorne i radom iscr-
pljene ljude: Uzmite jaram moj na sebe, i
nauite se od mene; jer sam ja krotak i
smeran u srcu, i nai ete odmor duama
svojim.47
Ovim reima, Hristos se obraa svakom
ljudskom biu. Znali to oni ili ne, svi su
umorni i natovareni. Svi stenju pod tere-
tom koji samo Bog moe da ukloni. On e
uzeti teret sa naih nejakih ramena. On e
nas odmoriti. On e poneti i teret brige i
tuge. On nas poziva da sve svoje brige ba-
cimo na Njega; jer se On brine za nas.48
Bog gleda na svaku duu koja u Njemu
vidi svog Spasitelja. Psalmista David kae
da Gospod izbraja mnotvo zvezda,49 a
ipak On isceljuje one koji su skruena
srca, i lei tuge njihove.50
Hodite k meni, glasi Njegov poziv.
Kakve god brige i nevolje imali, iznesite
svoj sluaj pred Boga.51 Va duh bie
osnaen i moi ete da izdrite probu. Nai
ete nain da reite problem i vie neete
biti zbunjeni okolnostima. to ste vie
svesni svoje slabosti i bespomonosti, to
ete postati snaniji u Njegovoj sili. to je
va teret tei, to e odmor biti blaeniji
kada sve svoje brige bacite na Nosioca
Tereta. Odmor koji Bog nudi nije bezuslo-
van, ali su ti uslovi tano odreeni i jasno
izneti. Oni su takvi da ih svako moe
ispuniti. On nam upravo govori kako se
Njegov odmor moe nai.
Uzmite jaram moj na sebe, kae Isus.
Jaram je orue slube. Stoka se stavlja u
jaram da bi mogla da radi, i to je jedini
nain na koja ona moe efikasno da obav-
lja svoj posao. Ovom ilustracijom Isus nas
ui da smo pozvani da sluimo dokle god
smo ivi. Mi moramo uzeti na sebe Njegov
jaram da bismo bili Njegovi saradnici.
Jaram koji nas obavezuje na slubu je
Boji zakon. Taj velianstveni zakon ljubavi
otkriven u Edemu, objavljen na Sinaju, a u
Novom zavetu zapisan u srcu je to to
vezuje ljudsko orue da potuje Boju
volju. Kada bismo bili preputeni sami
IZLAZ IZ DEPRESIJE
sebi, radei ta nam je volja i sledei sop-
stvene sklonosti, svrstali bismo se u Soto-
nine redove poprimajui njegove osobine.
Stoga nas Bog vezuje za svoju volju, koja
je uzviena i plemenita. On eli da mi sa
strpljenjem i mudrou prihvatimo svoje
dunosti i sluimo svojim blinjima. Sam
Hristos je jaram slube poneo u ljudskom
obliju. On je rekao: Hou initi volju
tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u
srcu.52 Jer sioh s neba ne da inim volju
svoju, nego volju Oca koji me posla.53
Ljubav prema Bogu i blinjima je bila sila
koja je upravljala Njegovim ivotom. On
nas poziva da prihvatimo taj princip.
Ima mnogo onih ija srca uzdiu pod
teretom brige zato to pokuavaju da dos-
tignu standarde ovoga sveta. Oni su
izabrali njegovu slubu, prihvatili njegove
tekoe i usvojili njegove obiaje. Stoga se
njihov karakter iskvario, a njihov ivot pos-
tao teret. Da bi ostvarili svoje ambicije i
ovozemaljske elje, oni povreuju svoju
savest i dodatno optereuju sebe griom
savesti. Neprestana briga iznuri ivotnu
snagu. Na Gospod eli da oni skinu taj
jaram koji ih vezuje i poziva ih da uzmu na
sebe Njegov jaram. On kae: Jer je jaram
moj blag, i breme je moje lako. On ih
poziva da trae najpre carstvo Boje i
pravdu Njegovu, a On obeava da e im se
sve to je potrebno za ovaj ovozemaljski
ivot dodati.54 Briga je slepa i ne moe ra-
zaznati budunost; ali Bog od poetka vidi
kraj.55 On ima ve pripremljen nain za iz-
lazak iz svake tekoe. Na nebeski Otac
ima za nas hiljadu naina o kojima mi
nismo ni sanjali. Oni koji prihvate taj jedan
jedini princip uzdizanja Boje asti i slube
Njemu videe kako u njihovom ivotu te-
koe nestaju i kako njihov ivotni put
postaje ist i prohodan.
Nauite se od mene, kae Isus, jer
sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete
odmor duama svojim. Mi moramo ui u
Hristovu kolu da bismo nauili od Njega
kako da budemo krotki i smerni.
Meutim, mnogi koji se izjanjavaju
kao Njegovi sledbenici imaju brigu i nemir
STRES BEZ POTRESA
u srcu zato to ih je strah da sve prepuste
Bogu. Oni bee od posledica koje bi takvo
predanje moglo da ukljuuje. Ako se u
potpunosti ne predaju Bogu, oni nee
moi da pronau pravi mir.
Samoljublje je to koje donosi nemir.
Poverenje u Boga uzdie i oplemenjuje
um, tako da u strpljenju imamo vlast nad
svojom duom.
Jaram se stavlja na volove da bi im
pomogao da vuku teret, da bi im teret bio
laki. Tako je i sa Hristovim jarmom.
Kada je naa volja u skladu sa Bojom
voljom i kada svoje darove koristimo na
blagoslov drugima, ivotni teret bie nam
lak. Onaj ko hodi putem Bojih zapovesti u
njegovom srcu vlada mir. Kada se Mojsije
molio: Pokai mi put svoj, da te poznam,
Gospod mu je odgovorio: Moje e lice ii
napred, i dau ti odmor. Preko proroka
upuena je poruka: Gospod ree ovako:
stanite na putevima svojim i pogledajte, i
pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa
idite po njemu, i nai ete mir dui svo-
joj.56,57 I kae: O, da si pazio na zapo-
vesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i prav-
da tvoja kao valovi morski.58
Oni koji Boga uzmu za re i prepuste
Njemu da se stara o njihovoj dui i uprav-
lja njihovim ivotom pronai e mir i
spokoj. Nita na ovom svetu ih ne moe
rastuiti kada osete radost Hristovog pri-
sustva. U savrenom preputanju je savr-
eni odmor. Biblija kae: Ko se Tebe dri,
uva ga jednako u miru, jer se u Tebe
uzda.59 Moda nam se ini da nam je ivot
pun potekoa; meutim, kada se prepus-
timo mudrosti Svevinjega, On e nam po-
moi da izgradimo karakter i ivimo ivo-
tom koji e biti Njemu na slavu.
Kratkotrajne metode ublaavanja
stresa
Pored toga to u borbi protiv stresa
treba da usvojimo metode koje treba pri-
menjivati itavog ivota, postoji itav niz
kratkotrajnih metoda koje mogu biti od
velike pomoi. Te metode se mogu prime-
niti na dva naina. Prvo, one se mogu pri-
143
menjivati da bi vam pomogle tokom izra-
zito stresnog perioda u vaem ivotu (npr.
kratkotrajna primena lekovite biljke Kava-
kava). One se mogu primeniti i u cilju
poboljanja sposobnosti uopte da se
izborite sa stresom (npr. u sluaju bio-
odgovora). Tabela 21 prikazuje neke od
kratkotrajnih metoda za ublaavanje stre-
sa. Zapaziete da se neke dugorone tera-
pije leenja stilom ivota mogu upotrebiti i
kao kratkotrajne metode.
Tabela 21. Kratkotrajni naini
ublaavanja stresa
1. Terapije lekovitim biljem
2. Post
3. Bio-odgovor
4. Oputanje
5. Kalcijum uklanja predmenstrualni sin-
drom
Lekovito bilje i stres
Veina lekovitih biljaka nije dovoljno
istraena, ali neke od njih, izgleda, us-
peno ublaavaju stres. Sledee lekovite
biljke se smatraju efikasnim.
Kava-kava pomae kod nervoze, stresa
i zabrinutosti.60 Lavanda se preporuuje u
sluaju gubitka apetita, nervoze i nesani-
ce.6 Limunov melem se savetuje u sluaju
nervoze i nesanice.62 Valerijana moe po-
moi u sluaju nervoze, nesanice, stresa i
zabrinutosti.63 Potpunije informacije o
ovim biljkama, neeljenim efektima i nai-
nu doziranja nai ete u 6. poglavlju.
Biljke koje treba izbegavati
Ba kao to neke biljke mogu biti od
pomoi u savladavanju stresa, tako neke
druge biljke mogu zapravo stvoriti prob-
leme. Guarana predstavlja jedan takav pri-
mer. Guarana je proizvod koji se dobija od
semena amazonske lijane Paullinia cupana
i u poslednje vreme je postala dovoljno
popularna da su ljudi ve poeli da je gaje.
Bogata je kofeinom i u Brazilu se uveliko
koristi u proizvodnji stimulansa, bezalko-
holnih pia i slatkia. Nedavno je postala
sastavni deo odreenih amerikih artikala i
144
proizvoda na bazi bilja. Guarana je izu-
zetno snaan stimulans centralnog ner-
vnog sistema, najverovatnije zato to
sadri kofein, teofilin i teobromin.
U majskom broju (2000. god.) magazi-
na Herb and Dietary Supplement Report
priznati farmaceut Danijel Vagner (Daniel
T. Wagner) ukazuje na znaajnu vezu
izmeu depresije i upotrebe guarane. On
upozorava da odreeni antidepresivi, na-
roito Velbutrin mogu teoretski biti opasni
ako se uzimaju u kombinaciji sa guara-
nom.64
Post (uzdravanje od hrane) i
upravljanje stresom
Govorio sam o ulozi odreenih hran-
ljivih sastojaka u savladavanju stresa. Iako
su odreene modifikacije u ishrani defini-
tivno korisne u borbi protiv stresa tokom
dueg vremenskog perioda, postoje dokazi
da unoenje smanjenog broja kalorija ili
ak i kratkotrajni post mogu pozitivno uti-
cati u sluaju kratkotrajnih stresova.
Jedan od najzanimljivijih primera pozi-
tivnog uticaja posta je, moda, grupa
hemijskih jedinjenja pod nazivom vrui
ok (heat shock) proteini (HSP). Kao to
moete videti iz njihovog naziva, ova
hemijska jedinjenja koja proizvodi vae
telo mogu vam, zapravo, pomoi da savla-
date stres izazvan velikom vruinom kao i
nekim drugim fizikim traumama. Zanim-
ljivo je to to post poveava prozvodnju
jednog znaajnog broja vruih ok pro-
teina. Da li ovo ukazuje na to da nam post
pomae u savladavanju drugih aspekata
stresa ili ne jo uvek nije sasvim jasno.
Ipak, to namee zanimljiva pitanja vezana
za primenu posta koja su se tokom itave
istorije vezivala za traenje duhovne snage
esto u kontekstu stresnih situacija.
Pacovi kojima je smanjen broj kalorija
za 60% imali su produenu srednju i apso-
lutnu vrednost ivotnog veka i smanjen
broj bolesti koji se javlja sa godinama kao
to su srani udar, ateroskleroza i rak.
Smanjenje broja kalorija sniava prosenu
telesnu temperaturu i dozvoljava organiz-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
mu da iskoristi hranljive materije metabo-
liui masti umesto ugljenih hidrata. Osim
toga, smatra se da smanjenje broja kalori-
ja usporava proces starenja koji se pove-
zuje sa reakcijama slobodnih kiseonikovih
radikala.65
Vebe oputanja i imunoloki
odgovor
Pokazalo se da vebe oputanja
spreavaju opadanje imuniteta usled stre-
sa. 34 studenata dobrovoljaca je dalo krv
na analizu radi utvrivanja elijskog imu-
niteta mesec dana pre ispitnog roka i jo
jedanput drugog dana ispitnog roka.
Polovina studenata je upranjavala vebe
oputanja u periodu izmeu dve analize
krvi. Druga analiza je pokazala da je njihov
imunitet mnogo snaniji od imuniteta onih
studenata koji nisu radili vebe oputa-
nja.66
Bio-odgovor (fidbek)
Bio-odgovor je instrument tj. tehnika
kojom se nadgledaju telesne funkcije kao
to su srani ritam, elektrini otpor koe i
slino, dok je pacijent izloen razliitim iv-
otnim situacijama. Merenja su uzajamno
povezana sa reakcijama kao to su nivo
oputenosti koji pacijent osea. Tehnike
oputanja pomau pacijentu da naui kako
da se opusti.
Senzori se privrste za kou na razli-
itim mestima na telu i njima se meri mi-
ini tonus, otpor koe, puls, krvni pritisak
itd. Osoba prikljuena na taj aparat moe
na taj nain da vidi kako razliite metode
utiu na izmerene indikatore stresa. Cilj je
pomoi pacijentu da postane svestan ta
izaziva stres, koji su njegovi simptomi i da
naui kako da uspenije upravlja stresom.
Pokazalo se da praenje bio-odgovora
pomae kod velikog broja bolesti koje mo-
gu biti povezane sa stresom.67 U njih spa-
daju glavobolje,68 visok krvni pritisak, po-
remeaj nedostatka panje (ADHD),69 uri-
narna inkontinencija70 (slabost beike) i
Rejnodova bolest71 (bolno stanje ruku iza-
STRES BEZ POTRESA 145

zvano prehladom). Jedan odlian pregled tost, promene raspoloenja, nadutost,

objavljen u asopisu The Integrative Medi- povlaenje od drutva, glavobolju i greve.
cine Consult ukazao je na znaaj ovog po- Sadraj kalcijuma u namirnicama prikazan
zitivnog uticaja. Taj izvor takoe zapaa da je u tabeli 22.
u nizu od 18 studija na temu bio-odgovo- Unoenje dovoljnih koliina kalcijuma
ra u sluaju visokog krvnog pritiska posto- ili uzimanje dodataka kalcijuma moe dop-
ji prosean pad od 7,8 gornjeg (sistolnog)
i 5,6 donjeg (dijastolnog) pritiska. Tabela 22. Kalcijum u uobiajenim
Istraivanje na temu Rejnodove bolesti namirnicama
i bio-odgovora je posebno zanimljivo zato Namirnica Koliina Kalcijum (mg)
to se odnosi na mehanizme hormona Ovsena kaa 1 olja 19
stresa. Bio-odgovor je naroito u stanju da Soivo 1 olja 38
utie na iste one hormonske sisteme veza- Kvinoa itarice 1 olja 102
ne za adrenalin koji podstiu nau reakciju uta repa 1 olja 115
na stres.72 Maslaak 1 olja 147
Postoje zanimljive veze i izmeu bio- Slaica 1 olja 152
odgovora i zavisnosti. U kontekstu ovog Peeni pasulj 1 olja 154
poglavlja, najznaajniji je, moda, dokaz Seme susama 2 sup. kaike 176
da moe da postoji veza izmeu hemijskih Melasa od trske 1 sup. kaika 176
Kelj 1 olja 179
dogaanja u mozgu koja uestvuju u zab-
Repa 1 olja 249
rinutosti i depresiji. ini se da metode bio- Lenik (sueni) 1 olja 254
odgovora koje su osmiljene tako da Soja 1 olja 261
podravaju korisnu funkciju mozga kod Smokve (suene) 10 komada 269
alkoholiara ne samo to smanjuju zabri- Punomasno mleko 1 olja 290
nutost, ve i depresiju i tendenciju ponov- tir (amarant) 1 olja 298
nog vraanja istih.73,74 Nemasno mleko 1 olja 301
Lisnati kelj 1 olja 357
Kalcijum ublaava predmenstrualni Brano od rogaa 1 olja 358
sindrom Divlji spana 1 olja 464

Mnoge ene su zabrinutije i razdraljivi-

je u periodu svog mesenog ciklusa. Doka-
zi pokazuju da nije sve samo u njihovoj
glavi. U stvari, nedavno obavljeno istra-
ivanje pokazuje da je nedostatak kalciju-
ma u potpunosti ili bar delimino kriv za
ovakvo stanje kod nekih ena.
Jedna studija koja se sastojala iz tri
ogleda pokazala je da dodaci elementar-
nog kalcijuma uspeno eliminiu loe
raspoloenje i poremeaje u ponaanju
povezane sa PMS. Testovi ukazuju na to da
se tokom menstrualnog ciklusa poveava
koncentracija ovarijalnih steroidnih hor-
mona u jajnicima, osiromaujui tako re-
zerve kalcijuma. Dodatak kalcijuma u dozi
od 1.000 do 1.200 mg na dan (doza koja
se obino preporuuje u cilju jaanja kosti-
ju) moe da eliminie PMS simptome, uk-
ljuujui razdraljivost, depresiju, zabrinu-
rineti ublaavanju simptoma ovog stanja u
koji zapadaju ene, a koje se povezuje sa
stresom. Zanimljivo je to to stres moe da
povea broj PMS simptoma, dok PMS sim-
ptomi mogu da postanu snani faktori
stresa jo jedno vrzino kolo.
Zakljuak
Ovo poglavlje predstavlja nastavak
prethodnog. Oba govore o stresu i zabri-
nutosti, dva zasebna, ali ipak povezana
mentalna poremeaja. Prethodno poglav-
lje definie stres i razliite oblike zabrinu-
tosti i objanjava nam kako da ustanovimo
njihovo prisustvo. Videli smo da ovi pore-
meaji mogu tetno uticati na mnoge delo-
ve tela i pogorati ili izazvati razne bolesti
koje na prvi pogled nisu povezane sa men-
146
talnim poremeajima. Dat je itav niz me-
toda leenja.
Ovo poglavlje predstavlja jo neke
naine leenja stresa i zabrinutosti, od
kojih mnogi ukljuuju ovekove line na-
pore. Tu spadaju pozitivne promene u na-
inu ivota koje su veoma efikasne u lee-
nju ovih mentalnih poremeaja. Upotreba
sintetikih lekova se naglaava tamo gde
je to neophodno. Navedene su i korisne
lekovite biljke.
Poruke ovog poglavlja bi mogle ukratko
da glase:
1. Stres i zabrinutost se mogu ublaiti
ili ak potpuno pobediti bez upotrebe sin-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
tetikih lekova, a usvajanjem boljeg nai-
na ivota i zdravijih ivotnih navika.
2. Poboljanje fizikog, socijalnog,
mentalnog i duhovnog zdravlja dovodi do
poboljanja stanja, a ak i do pobede nad
stresom i zabrinutou
3. Metode pomou kojih moemo pos-
tii ove pozitivne promene navedene su i
spadaju u kategoriju ovekovih linih
napora.
4. Sintetiki lekovi mogu biti neophod-
ni neko vreme, ali treba biti oprezan zbog
njihovih neeljenih efekata.
5. Odreene lekovite biljke doprinose
izleenju ovih poremeaja.
 9. poglavlje
eoni reanj mozga
Mnogi su smatrali da e to biti sledei
veliki pomak u leenju depresije. Njihov
nain razmiljanja bio je savreno logian
inilo se da se kod velikog broja osoba
depresija javlja ili pogorava zbog nekih
zabrinutosti koje spadaju u sferu verskog,
duhovnog ili moralnog. Prema njihovim
reima, ako se odstrani izvor ovog tetnog
duhovnog razmiljanja i depresije, ova
bolest se moe u ogromnoj meri ublaiti ili
ak potpuno izleiti.
Izgleda da je takav metod leenja
pomogao Doen koja se nalazila u vidno
depresivnom stanju. Ona se plaila da je
uinila neoprostiv greh. Hirurzi su na njoj
izvrili frontalnu lobotomiju taj novi vid
leenja depresije koji je mnogo obeavao.
Prednji deo njenog mozga bio je hirurki
odstranjen.
Rezultati su bili izvanredni. Odmah na-
kon opreacije, Doenine depresivne misli o
neoprostivom grehu su, jednostavno,
nestale. Meutim, postojalo je i neto
veoma uznemirujue kada su u pitanju
rezultati operacije. Operacija nije uticala
samo na njene depresivne misli. Uskoro je
postalo oigledno da je operacija nega-
tivno uticala na njenu mo loginog rasu-
ivanja, razmiljanja i shvatanja. Hirurki
zahvat se negativno odrazio na Doeninu
duhovnost. Kada su je upitali neto o
Bogu, Doen je upitala: Kakav Bog? Ne
postoji nikakav Bog.
U svojoj knjizi Zakoni zdravlja i
izleenja ja opisujem i druge sluajeve
onih kojima je odstranjen frontalni reanj.
Kao i u sluaju Doen, inilo se da je fron-
talna lobotomija reila problem depresiv-
nih misli. Meutim, promene u samoj li-
nosti, karakteru i oseaju odgovornosti
bile su toliko uznemiravajue da se frontal-
na lobotomija vie uopte ne izvodi u
okviru psihijatrijske hirurgije. Da bismo
bolje shvatili znaaj frontalnog (eonog)
renja mozga, pogledajmo klasini sluaj
Finiesa Gejda (Phineas Gage).
Gejov frontalni reanj je prestao da
funkcionie nakon ozbiljne povrede moz-
ga. Kada se oporavio od te strane trau-
me, on je izgledao isto, govorio isto i ho-
dao isto kao i pre. Meutim, on je u osnovi
bio potpuno druga osoba. Pre nesree,
Finies je bio paljiv i odgovoran suprug.
Bio je vredan i inteligentan. Bio je prime-
ran nadzornik na eleznici, poznat po viso-
kim moralnim principima.
Nakon nesree, odmah se mogao
primetiti Gejdov moralni pad. Postao je
preterano emotivan i sklon iznenadnim
napadima besa. Finies je izgubio intereso-
vanje za duhovne stvari, postao je bezob-
ziran i stalno koristio psovke. Vie nije po-
tovao nikakve drutvene obiaje i postao
je totalno neodgovoran. Nekada dobar i
primerni radnik naao se na listi neza-
poslenih. Dr Don Harlou (John Harlow),
njegov lekar, rekao je da je nesrea
poremetila Gejdovu ravnoteu ili sklad,
ako moemo tako da kaemo, izmeu nje-
gove intelektualne sposobnosti i njegovih
ivotinjskih nagona. Traumatska frontalna
lobotomija kotala je Finiesa Gejda nje-
gove linosti, njegovih moralnih standarda
i njegove posveenosti porodici, Bogu i
blinjima.1
148
Najznaajniji reanj depresije
Zato govorim o zastareloj hirurkoj
intervenciji u knjizi koja se bavi najnovijim
saznanjima o depresiji? Postoji jedan jed-
nostavan odgovor. Pravilno razumevanje
frontalnog renja je od presudnog znaaja
za iznalaenje jednog sveobuhvatnog nai-
na leenja i spreavanja depresije. Odstra-
njivanje delova frontalnog renja oito
pomae neko vreme kod odreenih tipova
depresije. Meutim, izgleda da taj postu-
pak, zapravo, kod nekih osoba poveava
rizik od depresije.
Prema rezultatima istraivanja, ako se
dominantna hemisfera frontalnog renja
odstrani ili dovede u opasnost, postoje
vee anse da e osoba oboleti od depre-
sije.2,3,4 Dominantna hemisfera je obino
leva hemisfera kod denjaka odnosno
desna kod levorukih osoba. Ipak, neka
druga istraivanja ukazuju na to da odstra-
njivanje ili oteenje bilo leve ili desne
hemisfere moe izazvati depresiju.5
Ironino je to to se oteenje istog frontalni reanj analitiki kontrolni centar
dela frontalnog renja kod dve razliite
osobe moe razliito odraziti na njihovo
ponaanje. U jednom sluaju simptomi
depresije mogu biti usporeni pokreti, apa-
tija, ravnodunost i nedostatak motivacije.
U drugom sluaju mogu se javiti iste
posledice kao kod Finiesa Gejda gubitak
unutranjih konica na seksualnom planu,
nedostatak brige za druge, neprimerene
ale i gubitak osetljivosti na posledice sop-
stvenih dela.6
Ove razlike u reakcijama razliito se tu-
mae. Neki kau da senzitivni nervi, ako su
oteeni, gube sposobnost da proveravaju
odreene negativne sklonosti na polju
emocija koje su prisutne u dubini oveko-
ve linosti. Neki imaju predispoziciju za
depresiju koja e isplivati na povrinu u
sluaju oteenja ovih viih kontrolnih cen- depresije rezultat je primene izuzetno sav-
tara. Drugi, opet, nisu skloni depresiji, ve
drutveno neprihvatljivom ponaanju na
polju seksualnosti i nedostatku uzdrava-
nja. Ove razliite reakcije na oteenje
frontalnog renja su dovoljno vane da
IZLAZ IZ DEPRESIJE
treba ispitati njihovu povezanost sa depre-
sijom.
Moe se initi da je osoba koja se po-
naa neobuzdano i neprimereno bezbri-
na, spokojna pa ak i euforina, ali takvo
ponaanje, zapravo, moe biti znak ote-
enja frontalnog renja. Ako je u pitanju
oteenje, ono usled promene okolnosti u
okruenju dotine osobe moe odmah iza-
zvati depresiju.
Danas vie znamo o vezi izmeu
frontalnog renja i depresije
Tek je nedavno otkriveno da frontalni
reanj igra kljunu ulogu u sluaju depre-
sije, kao to je prikazano u tabeli 1.
Ranije su se naunici koji su izuavali
nervni sistem, a uz to se zanimali i za
depresiju, usredsreivali na emocionalne
sfere mozga, naime limbiki sistem, amig-
dala i ostale nie strukture mozga (detalj-
nije o strukturi mozga govorim u 1. pog-
lavlju i Dodatku II). Oni su zakljuili da je
mozga koji ne igra nikakvu znaajnu ulogu
u ovekovim emocijama. 90-tih godina 20.
veka i poetkom 2000-tih, kada su istra-
ivai uvideli da je frontalni reanj mozga
neto mnogo vie od kontrolnog centra,
shvatanja su poela da se menjaju. On je
usko povezan sa emocionalnim zdravljem.
Tabela 1. Veza izmeu frontalnog
renja i depresije
Pre 1990. godine, nije se tano znalo da li
frontalni reanj igra neku ulogu u sluaju
depresije. Danas je potvreno da je on
tesno povezan sa naim emocionalnim
zdravljem.
Veliki broj ovih novih uzbudljivih infor-
macija o povezanosti frontalnog renja i
remenih metoda skeniranja mozga, uklju-
ujui PET skenere (tomografija emisijom
pozitrona (engl. positron emission tomog-
raphy)), SPECT skenere (kompjuterska
tomografija emisije jednog jedinog fotona
(engl. single photon emission computed
EONI REANJ MOZGA
tomography)) i regionalni skener krvotoka
(engl. regional blood flow scan).7 Ove teh-
nike za rasvetljavanje grae mozga pred-
stavljaju tehnologiju koja se u mnogome
razlikuje od konvencionalnog CT (kom-
pjuterizovana aksijalna tomografija) ske-
nera i NMR (nuklearna magnetna rezonan-
ca (engl. magnetic resonance imaging)).
CT skener i NMR pokazuju veoma de-
taljnu sliku strukture mozga. Za razliku od
njih, PET, SPECT i regionalno skeniranje
krvotoka mogu da ustanove da li mozak
ispravno funkcionie. Ovi izuzetno savre-
meni aparati za skeniranje su veoma skupi
i stoga ih ima veoma malo. Obino ih
moete videti u univerzitetskim istraiva-
kim centrima, ali ne i u najbliem domu
zdravlja. Iako se ovi savremeni aparati ret-
ko mogu nai, istraivai na univerzitetima
ih koriste i dolaze do izvanrednih rezultata.
Oni su doli do novih saznanja o frontal-
nom renju.
Kod rtava depresije postoji slabiji
dotok krvi u frontalni reanj
Sada je ve sasvim utvreno da je jed-
na od glavnih karakteristika bukvalno svih
depresivnih osoba bez obzira na osnovni
uzrok depresije izrazito smanjen dotok
krvi u frontalni reanj i njegova oslabljena
aktivnost.8,9 Ta smanjena aktivnost se na-
lazi u najistaknutijem delu frontalnog re-
nja. On se naziva prefrontalni korteks. To
je deo mozga koji zaista predstavlja kon-
trolni centar mozga ali je ona i mnogo
vie od toga. Danas se zna da je taj deo
mozga odgovoran za planiranje u pon-
aanju,10,11 donoenje odluka,12 emocio-
nalnu kontrolu, samosvest13 i nezavisnost
od drugih.14 Mnogobrojne funkcije pre-
frontalnog korteksa kao dela frontalnog
renja (eoni deo mozga) prikazane su u
tabeli 2.
Delovi frontalnog renja vre vane
funkcije
Prefrontalni korteks se sastoji od neko-
liko delova od kojih svakii ima svoju funkci-
149
Tabela 2. Funkcije prefrontalnog
korteksa
- Kontrolni centar mozga
- Planiranje u ponaanju
- Donoenje odluka
- Emocionalna kontrola
- Samosvest
- Nezavisnost od drugih
ju. Jedan deo je zaduen za znanje, rasu-
ivanje i procese percepcije.15 Ovaj deo je
najblii bonoj strani mozga, a dalje od
ela i naziva se dorsolateralni prefrontalni
korteks. Drugi deo prefrontalnog korteksa
je vezan za drutvene i emocionalne fun-
kcije.16 Ovaj deo je blie elu, a u sredini
predela iza oiju. On se naziva orbitome-
dijalni prefrontalni korteks.
Sarazin i njegove kolege izjavili su da
dorsolateralni prefrontalni korteks ima jo
neke dodatne funkcije.17 Ovi francuski
istraivai su pokazali da su izvrne fun-
kcije takoe smetene uglavnom u dorso-
lateralnom prefrontalnom korteksu. U tak-
ve izvrne funkcije spadaju konceptualna
razrada, radna memorija, selektivna pa-
nja, verbalna fluentnost i priseanje.
Veliki broj nenormalnosti u ponaanju
povezivan je sa orbitomedijalnim prefron-
talnim korteksom. U poremeaje u pona-
anju povezane sa ovim delom prefron-
talnog korteksa spadaju apatija, nemir, im-
pulsivnost, nemarenje za pravila, opadanje
panje, promene u linosti i oslabljena
intelektualna i emocionalna kontrola. Va-
no je zapaziti i to da je orbitofrontalni deo
prefrontalnog korteksa bio povezivan sa
smanjenom sposobnou realnog i isprav-
nog planiranja i ostvarivanja tih planova.
Veze u mozgu kako su ih odredili
Sarazin i njegove kolege ilustrativno su
prikazane u Dodatku 1.
Sluajevi depresije sa oteenjem
frontalnog renja
Oteenje mozga kod osobe koja je
doivela modani udar posledica je nedo-
150
voljnog dotoka krvi u mozak. Jedno korej-
sko istraivanje koje su obavili Kim i sarad-
nici pokazalo je da su modani udari izaz-
vani oteenjem frontalnog renja usko
povezani sa depresijom.18 Mesto oteenja
mozga kod 148 pacijenata koji su doiveli
modani udar pokazalo je da 75% onih
kod kojih se udar desio u medijalnom
(centralnom) delu frontalnog renja pati
od depresije. Jo je zanimljivije to to je
100% onih kod kojih se udar desio u medi-
jalnom delu frontalnog renja pokazalo i
emocionalnu neobuzdanost (neprimeren
smeh ili pla, ili i jedno i drugo). Sve to su
istraivai otkrili ukratko je prikazano u ta-
beli 3.
Tabela 3. Posledice modanog udara
u medijalnom delu prefrontalnog
renja
- Depresija moe biti prouzrokovana mo-
danim udarom u medijalnom delu frontal-
nog renja.
- Posledica ovih modanih udara je emocio-
nalna nestabilnost.
- Generalno gledano, depresiju ne izazivaju
modani udari u ostalim delovima mozga.
Kao to smo videli, oteenje mozga
moe nastati kao posledica hirurkog od-
stranjivanja, povrede ili modanog udara.
Ono moe biti i posledica Alchajmerove
bolesti. Bez obzira na to koji proces oteti
frontalni reanj, posledice su uglavnom
iste. Hirono i njegove kolege su otkrili da
su pacijenti koji pate od Alchajmerove
bolesti a sa veim oteenjem frontalnog
renja bili u velikoj meri depresivniji.19 Ova
studija je otkrila neto jo zanimljivije sa
aspekta naih ranijih istraivanja poveza-
nosti frontalnog renja i ponaanja. Depre-
sivniji pacijenti su imali mnogo vee anse
da imaju i neke druge probleme u pona-
anju kao to su zabrinutost, samoobma-
njivanje (deluzije) i nedostatak samodisci-
pline.
Do sada smo se bavili povezanou
oteenja frontalnog renja i depresije kod
odraslih. Uraena je jedna studija o depre-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
sivnim odraslim osobama i adolescentima
koji nikada nisu imali strukturne povrede
mozga. Ono to je iznenadilo istraivae je
to to su obe sfere mozga bile povezane sa
depresijom.20 Jedno drugo istraivanje ko-
je je obuhvatilo grupu depresivnih ado-
lescenata, a koje su izvrili istraivai sa
medicinskog fakulteta na Harvardu na elu
sa R.J. tajngardom (Steingard) pokazalo
je izmenjeni metabolizam mozga u kriti-
nim orbitofrontalnim delovima frontalnog
renja.21
Postoji jo mnogo drugih dokaza o
povezanosti struktura frontalnog renja
smetenih u blizini sredinjeg dela mozga
(koji se naziva medijal) sa emocijama
uopte, a naroito sa depresijom. Lejn (R.
D. Lane) i kolege sa Univerziteta u Arizoni
(University of Arizona) koristili su PET
skener kako bi odredili koji su delovi moz-
ga povezani sa tri osnovne emocije sre-
om, tugom i gaenjem. Otkrili su da pri-
likom javljanja svake od ovih emocija dola-
zi do pojaane aktivnosti u medijalnom
prefrontalnom korteksu.22
Ukljuenost nekoliko delova
frontalnog renja
Do sada smo videli koju ulogu igra
medijalni orbitofrontalni deo frontalnog
renja u sluaju depresije i emocija. Mo-
ram naglasiti da su i drugi delovi u frontal-
nom renju povezani sa emocijama i bo-
leu depresije. Kada je u pitanju funkcija
ljudskog mozga, nita nije jednostavno.
Britanski istraivai Ben (Bench) i kolege
su stalno iznova dokazivali da osim struk-
tura smetenih u blizini sredinjeg dela
mozga (kao to je medijalna orbitofrontal-
na teritorija) postoje i druge regije mozga
koje igraju vanu ulogu kada su u pitanju
emocije a na koje utie depresija.
Najistaknutiji od tih ostalih delova je
deo smeten prema zadnjem delu i bo-
nim stranama prednjeg dela frontalnog
renja (dorsolateralni prefrontalni kor-
teks). Prema iskustvu Benove grupe,
smanjen dotok krvi (a kao posledica toga i
smanjena aktivnost) levog dorsolateralnog
EONI REANJ MOZGA
prefrontalnog korteksa zapravo izaziva oz-
biljnije poremeaje raspoloenja i uspora-
vanje pokreta tela (psihomotorna retarda-
cija) koji prate depresiju nego to to ine
promene u drugim delovima mozga.23,24
Iako se razliite grupe strunjaka mogu
prepirati oko toga koji deo frontalnog ren-
ja je najznaajniji u sluaju depresije,
nema sumnje da u osnovi depresije lei
oslabljena funkcija frontalnog renja.
Njegova funkcija je povezana sa protokom
krvi i neurohemijom. Ipak, veza izmeu
oteenja frontalnog renja i depresije
namee nam pitanje tipa: ta je starije,
jaje ili kokoka? ta je zaista prvo nastalo?
Da li depresija izaziva promene na frontal-
nom renju ili problemi sa frontalnim re-
njem pripremaju teren za depresiju?
Uzrok i posledica oteen frontalni sluaju nije tano. itav niz struktura u
reanj i depresija
Drevets iznosi snane dokaze u prilog
tome da su problemi sa frontalnim re-
njem uzrok, a da su depresivni simptomi
posledica.25 ak i kada simptomi depresije
nestanu, u sferi orbitalnog i medijalnog
prefrontalnog korteksa se i dalje zadra-
vaju abnormalnosti. Ti dokazi pokazuju da
ovi delovi frontalnog renja utiu na emo-
cionalno ponaanje i stres, ukazujui, iz
Drevetsove perspektive, na to da dis-
funkcija koja ukljuuje ove regije moe biti
jedan od uzroka depresivnih simptoma.
Pored ovog istraivanja, postoje i neki
drugi dodatni dokazi u prilog tome da po-
jaavanje funkcije frontalnog renja u
ranom periodu ivota moe delovati kao
zatita protiv depresije. U jednom drugom
izvetaju koji su dali tajngard (Steingard)
i kolege, ovi istraivai sa Harvarda su
pokuali da prodru u samu sutinu depre-
sije tako to su prouavali mozak depre-
sivne dece pomou NMR.26 Oni su upore-
dili 65 dece i adolescenata koji su patili od
depresije sa kontrolnom grupom psihijat-
rijskih pacijenata koji nisu bili depresivni.
Frontalni reanj kod depresivne dece bio
je mnogo manji nego kod drugih psihijat-
rijskih pacijenata.
151
Kratak pregled izjava datih na temu
povezanosti depresije sa frontalnim re-
njem nalazi se u tabeli 4.
Tabela 4. Depresija prouzrokovana
nepravilnim funkcionisanjem
frontalnog renja
- Gotovo sve depresivne osobe imaju prili-
no smanjen dotok krvi u frontalni reanj ija
aktivnost je, takoe, smanjena.
- Istraivanja pokazuju da je oslabljena fun-
kcija frontalnog renja uzrok depresije, a ne
njena posledica.
Ukljuenost ostalih delova mozga
Bilo bi vrlo nepromiljeno sa moje stra-
ne kada bih ostavio utisak da je frontalni
reanj jedini deo mozga koji igra neku
ulogu u sluaju depresije. To ni u kom
mozgu moe ili da utie na depresiju ili da
trpi njen uticaj. U ostale dobro prouene
primere spadaju strukture smetene
duboko unutar mozga kao to su hipokam-
pus, amigdala i druge.27,28,29,30 Meutim,
ja sam istakao frontalni reanj ne samo
zbog njegove tesne povezanosti sa depre-
sijom, ve iz jo tri veoma vana razloga.
Prvo, frontalni reanj predstavlja naj-
vaniji kontrolni centar za sve svesne
funkcije mozga, ukljuujui sposobnost
odreivanja i primene strategija u cilju
ublaavanja depresije. Zaista, Drevets
kae da je disfunkcija prefrontalnog kor-
teksa povezana sa depresijom na taj nain
to disfunkcionalni prefrontalni korteks
nije u stanju da modulie strukture
smetene dublje unutar mozga, kao to je
amigdala.31 Drugo, ovaj deo mozga se
povezuje i sa drugim simptomima koji
mogu iskomplikovati depresiju, kao to je
nasilje. I tree, sve vei broj dokaza
ukazuje na to da relativno jednostavne
ivotne navike mogu poboljati funkcio-
nisanje frontalnog renja, kao to emo
otkriti kasnije u ovom poglavlju. Tabela 5
daje nam kratak opis frontalnog renja.
152
Tabela 5. Frontalni reanj u
perspektivi
- Frontalni reanj je najznaajniji kontrolni
centar za sve svesne funkcije mozga, uklju-
ujui sposobnost odreivanja i primene
strategija u cilju ublaavanja depresije.
- Povezuje se i sa drugim simptomima, kao
to je nasilje, koji mogu iskomplikovati dep-
resiju.
- Dokazi ukazuju da relativno jednostavne
ivotne navike mogu poboljati rad fron-
talnog renja.
Delovi mozga
Da bismo bolje shvatili vanost frontal-
nog renja i njegove uloge u sluaju
depresije, prvo moramo da se pozabavimo
anatomijom mozga. Nakon toga emo
detaljnije razmotriti neke od vitalnih fun-
kcija koje obavlja ovaj najistaknutiji deo
mozga.
Funkcije frontalnog renja
Mozak se deli na nekoliko odeljaka ili
renjeva. Svaki reanj ima svoje specifine
funkcije. Iza ela se nalaze frontalni re-
njevi. Iz praktinih razloga, mi esto i levi
i desni frontalni reanj nazivamo samo jed-
nim imenom frontalni (eoni) reanj.
On je centar rasuivanja, razmiljanja,
intelekta i volje.32,33,34 On je kontrolni cen-
tar celog naeg bia. Neki naunici naziva-
ju frontalni reanj krunom mozga. Studi-
je pokazuju da ova takozvana kruna obav-
lja itav niz vitalnih funkcija. Neke od njih
su navedene u tabeli 6.
Tabela 6. Frontalni reanj -
kruna mozga
Naune studije pokazuju da je frontalni
reanj centar
- duhovnosti
- moralnosti
- volje
Odlike duhovnosti, volje i moralnosti
odreuju nau jedinstvenu individualnost,
a sve su smetene u frontalnom renju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Kao to smo videli, osoba koja zadobije
oteenje frontalnog renja ne mora se
promeniti spolja, u fizikom izgledu, ali
ete u kontaktu sa njom obino vrlo lako
zapaziti da to vie nije ona ista osoba koju
ste nekada poznavali.
Biblija ukazuje na to koliko je frontalni
reanj znaajan za poznavanje Boga. U
poslednjoj knjizi u Bibliji zapisana je jedna
interesantna izjava, prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Frontalni reanj i
poznavanje Boga
I gledae lice Njegovo, i ime Njegovo bie
na elima njihovim.
Otkrivenje 22,4
Ovaj tekst govori da je Boji karakter
(Njegovo ime) preslikan u naem karak-
teru (pokazan na primeru frontalnog ren-
ja, koji se nalazi odmah iza ela).
Relativna veliina frontalnog renja
Zaista je fascinantno videti kako se re-
lativna veliina frontalnog renja razlikuje
meu ljudima i razliitim ivotinjama.
Frontalni reanj je ono to razlikuje ove-
ka od ostatka ivotinjskog carstva, kao to
je prikazano u tabeli 8.
Tabela 8. Veliina frontalnog renja
kod ljudi nasuprot ivotinja
Procenat eonog renja
u odnosu na mozak
30
33 %
25
20 17 %
15
10
7%
5 3,5 %
0
Make Psi impanze Ljudi
ivotinje sa najmanjim frontalnim re-
njem ograniene su samo na instiktivne
aktivnosti. One sa veim frontalnim re-
njem sposobne su da obavljaju sloenije
funkcije. Mo rasuivanja i procenjivanja
EONI REANJ MOZGA
kod maaka, iji frontalni reanj obuhvata
samo 3,5% mozga, veoma je ograniena.
One imaju veoma ogranienu sposobnost
analiziranja informacija i donoenja zaklju-
aka na osnovu novih informacija, tako da
se u osnovi oslanjaju na instinkt. Pse lake
moete izdresirati, budui da njihov fron-
talni reanj obuhvata 7% mozga. Meu
ivotinjama, impanze imaju najvei
frontalni reanj koji obuhvata 17% mozga.
S druge strane, frontalni reanj kod ove-
ka obuhvata 33-38% celokupnog mozga.
Kod ivotinja su neki delovi mozga
razvijeniji nego kod ljudi. Na primer, u
poreenju sa ljudima, impanze imaju
mnogo vei cerebellum (mali mozak)
deo mozga koji kontrolie koordinaciju. To
je potpuno logino s obzirom da su im-
panzama potrebne dobra ravnotea i
okretnost kako bi skakale sa drveta na
drvo. Ptice takoe imaju veoma razvijen
mali mozak da bi mogle da lete, sleu i
love. Za sve ove aktivnosti potreban je vi-
sok stepen koordinacije. Druge ivotinje
imaju moda mnogo vei potiljani (okcip-
italni) reanj centar u mozgu odgovoran
za vid. Stoga je, generalno gledano, i nji-
hov vid mnogo bolji nego kod ljudi. Neke
druge ivotinje, opet, imaju mnogo razvi-
jeniju temeni (parijetalni) reanj. Ono to
razlikuje ljude od ivotinja je svakako
mnogo vei frontalni reanj koji ini ove- ju oigledne. U poetku, ono u jednom tre-
ka sposobnim za uzvieno duhovno raz-
miljanje i sposobnijim za uenje. To je
najvei reanj ovekovog mozga.35
Uobiajene posledice oteenja
frontalnog (eonog ) renja
Na osnovu studija o oteenju frontal-
nog renja nastalom u saobraajnim nes-
reama, na osnovu rezultata frontalne
lobotomije i studija o drogama koje utiu
na prednji deo frontalnog renja mozga,
naunici su ustanovili mnoge posledice
oteenja frontalnog renja. Ove posledice
su navedene u tabeli 9.36,37,38,39,40
Prve dve posledice oteenja frontal-
nog renja navedene u tabeli su narueni
moralni principi i narueni drutveni od-
153
Slika 9. Posledice oteenog
frontalnog renja
- Narueni moralni principi
- Narueni drutveni odnosi (gubitak ljubavi
prema porodici)
- Nesposobnost predvianja
- Nesposobnost apstraktnog miljenja
- Nesposobnost tumaenja poslovica
- Smanjena sposobnost shvatanja matema-
tikih operacija
- Gubitak saoseanja
- Nesposobnost suzdravanja (hvalisanje,
neprijateljstvo, agresivnost)
nosi. Kao ilustracija ovih posledica moe
nam posluiti jedna istinita pria. Pre nego
to se podvrgla hirurkom zahvatu frontal-
ne lobotomije, jednoj eni je postavljeno
pitanje: ta biste uradili kada biste izgu-
bili sat koji ste pozajmili od nekoga? Ona
je odgovorila: Morala bih da dam novac ili
kupim novi sat i vratim ga vlasniku. Kada
se oporavila od operacije, postavljeno joj
je isto pitanje. Ovoga puta, njen odgovor
je glasio: Morala bih da pozajmim drugi
sat.
Kada je u pitanju predvianje, razmis-
lite o vrlo ogranienoj sposobnosti pred-
vianja kod male dece. Kada dete odraste,
posledice razvoja frontalnog renja posta-
nutku moe u svojoj glavici da stvori sliku
samo jednog dana. Moete mu rei da e
se neto dogoditi sutra, ali e ono to za-
pamtiti samo ako ga podsetite. Kada to
dete malo poodraste, ono e poeti da
dobija veu sposobnost predvianja. Kada
upie drugi razred osnovne kole, ono
shvata da e sledee godine biti u treem
razredu. Kako bude dalje raslo, to dete e
na kraju poeti da planira sopstvenu kari-
jeru. Frontalni reanj nastavlja da se razvi-
ja itavih 30 godina.41 Ako bude pravilno
vaspitavano, to dete e na kraju, kada pot-
puno odraste, shvatiti da ono to ono ini
danas utie na budunost koja je pred
njim i na itavu venost. To je najvii ste-
pen razvijenosti frontalnog renja.
154
Apstraktne ideje (na etvrtom i petom
mestu u tabeli 9), poput tumaenja pos-
lovica, ukljuuju specijalne procese koji se
odvijaju u mozgu. Ako biste pitali nekoga
iji frontalni reanj ne funkcionie u pot-
punosti da vam protumai poslovicu.
Kada je u pitanju shvatanje matema-
tikih operacija, raunanje se, zapravo,
odvija u zadnjem delu temenog renja.
Dakle, ak i kada vam frontalni reanj ne
funkcionie, moete imati izraenu spo-
sobnost sabiranja, oduzimanja i mnoenja.
Meutim, kada je re o vioj matematici
koja zahteva logino rasuivanje, kao to
su algebra, geometrija i naroito integrali,
frontalni reanj bi morao da funkcionie
ako elimo da dobijemo tane rezultate.
Savreno zdrav frontalni reanj je ne-
ophodan i ako elite da saoseate sa ne-
kim ko ima neki problem. To naroito vai
u sluaju kada dotina osoba prolazi kroz
neto to vi lino nikada niste doiveli.
Oteen frontalni reanj uzrok
psiholokih poremeaja
Videli smo neke dokaze o vezi izmeu
depresije i disfunkcije frontalnog renja. I
drugi psihijatrijski poremeaji mogu nasta-
ti kao posledica nedostataka u frontalnom
renju. Uopte nas ne iznenauje injeni-
ca da neka psiholoka obolenja u osnovi
nastaju kao posledica disfunkcije frontal-
nog renja. Pet ovakvih poremeaja nave-
deno je u tabeli 10.
Tabela 10. Bolesti frontalnog renja
- Manija
- Opsesivno-kompulzivni poremeaj
- Povean apetit
- Depresija
- Poremeaj nedostatka panje i hiperak-
tivnost
Prva meu njima, manija, predstavlja
emocionalni poremeaj koji se odlikuje
neverovatnom aktivnou, uzbuenjem,
brzim smenjivanjem misli i ideja, nesani-
com i nestabilnom panjom. Uzrok ovog
obolenja moe biti oteenje frontalnog
IZLAZ IZ DEPRESIJE
renja. Druga bolest, opsesivno-kompul-
zivni poremeaj, koji se odlikuje nekon-
trolisanim mislima kojih osoba ne moe da
se oslobodi i ritualnim radnjama kao posle-
dice toga, takoe moe biti posledica ote-
enja frontalnog renja. Poremeaj nedo-
statka panje i hiperaktivnosti (ADHD) je
jo jedna posledica disfunkcije frontalnog
renja.42 Izmeu 1990. i 1995. godine,
broj ljudi u SAD kod kojih je dijagnostiko-
van ADHD popeo se sa 900.000 na vie od
dva miliona, mada su ovi zvanini statis-
tiki podaci verovatno malo naduvani.43
Zdravlje frontalnog renja odreuje
na karakter i kvalitet ivota
Kao to smo videli, medicinska istrai-
vanja su pokazala da frontalni reanj u
velikoj meri odreuje na karakter. Ako
nam je oteen frontalni reanj, i na ka-
rakter e biti oteen. Samokontrola, pou-
zdanost, ozbiljno itanje, apstraktno mi-
ljenje i meuljudski odnosi su sve sloene
aktivnosti koje zavise od pravilnog funkci-
onisanja frontalnog renja. Jedna stvar je
kada se frontalni reanj oteti u saobraaj-
noj nesrei ili se to uradi planski tokom
hirurke intervencije, ali ta rei o otee-
nju koje moe nastati kao posledica nez-
dravog naina ivota?
Najei uzroci oteenja frontalnog
renja danas nisu operacije, povrede na
radnom mestu ili neke druge traume.
Videemo da su glavni uzrok nepravilnog
funkcionisanja frontalnog renja tetne
ivotne navike, kao to je prikazano u
tabeli 11.
Tabela 11. Glavni uzroci nepravilnog
funkcionisanja frontalnog renja
TETNE IVOTNE NAVIKE
Ovo je najvanija poruka ovog poglav-
lja. Odmah do nje je i poruka da se uvate
od povreda frontalnog renja u saobraaj-
nim (i nekim drugim) nesreama i sport-
skim aktivnostima.
EONI REANJ MOZGA
Oteen frontalni reanj uzrok
depresije
Smatram da je najvanije da shvatimo
da osnovni uzrok depresije lei u frontal-
nom renju. Frontalni reanj moe biti
oteen ne samo tokom hirurke interven-
cije ili putem povrede. Mnoge nae ivotne
navike nas polako i neprimetno liavaju
onoga to je od neprocenjive vrednosti
pravilnog funkcionisanja naeg frontalnog
renja. A kada se ovaj najvaniji deo naeg
mozga oteti, to se ne odraava samo na
nau emocionalnu stabilnost, ve i na
celokupnu nau linost.
Sve u svemu, stil ivota i ishrana, po
mom miljenju, mnogo vie utiu na fron-
talni reanj mozga nego na srana obole-
nja, rak, osteoporozu, oteenje bubrega i
sve ostale degenerativne bolesti zajedno.
Zatita naeg mozga treba da nam bude
na prvom mestu zato to kvalitet ivota u
osnovi zavisi od zdravlja mozga.
Kao to emo videti, ivotne navike
tite zdravlje frontalnog renja, a zdrav
frontalni reanj nam omoguava da bude-
mo gospodari svog ivota i donosimo pra-
vilne odluke. To znai da, kada izaberem
zdravije ivotne navike, moj frontalni re-
anj poinje bolje da funkcionie, to mi
omoguava da lake unesem jo neke pro-
mene u svoj nain ivota. Najznaajnija
funkcija frontalnog renja koja olakava
oveku da unese neophodne promene u
svoj nain ivota je mo volje. Moe se
initi da mo volje nije ba tako vana u
naem svakodnevnom ivotu, ali je ona,
zapravo, od presudnog znaaja. Mnogi
moji pacijenti su umrli jer nisu imali
dovoljno snanu volju. Ne govorim o oso-
bama koje izgube volju za ivotom, ve o
sluajevima hiljade njih koji su umrli zato
to su smatrali da nemaju snage da pro-
mene svoje ivotne navike pre nego to
bude suvie kasno.
155
Slaba mo volje put ka preuranje-
noj patnji i prevremenoj smrti
Danas desetine hiljada njih polako ve-
ne i propada na samrtnikim posteljama
jer nemaju jaku volju. Posledice slabe vo-
lje navedene su u tabeli 12.
Tabela 12. Posledice slabe volje
- Dijabetiari kod kojih je bolest srca ili
bubrega ula u zadnju fazu umiru zbog
nedovoljno snane volje: ne rade fizike
vebe i ne kontroliu redovno eer u krvi.
- Puai umiru od raka ili sranog udara jer
nemaju dovoljno snanu volju da prekinu sa
ovom tetnom navikom.
- Osobe sa visokim krvnim pritiskom dobija-
ju infarkt jer nemaju dovoljno snanu volju
da kontroliu krvni pritisak.
Sluajevi navedeni u tabeli i jo mnogi
drugi (sluajevi) svedoe o tome koliko lju-
di imaju slabu volju. U stvari, dok sam pi-
sao ovu knjigu, najvie sam bio zabrinut
zbog toga to e mnogi itaoci ostati rav-
noduni prema mnogim vanim saznanji-
ma onima koja menjaju ivot koja
iznosim u njoj. Razlog? Nedostatak volje.
Oteen frontalni reanj uzrok
nedovoljno snane volje
Iz ove perspektive, ja naglaavam i-
njenicu da je jedna od najvanijih funkcija
frontalnog renja volja. Naunici su poka-
zali da je ono to mi nazivamo mo volje
smeteno u frontalnom renju.44 Dr Bernel
Boldvin (Bernell Baldwin), doktor filozofije,
neurofiziolog u Vajldvud centru i bolnici za
stil ivota (Wildwood Lifestyle Center and
Hospital) u Dordiji, sakupio je vane
podatke o snazi volje iz strune literature i
o tome napisao jedan lanak koji upuuje
voama verskih zajednica. Boldvin je
istakao da istraivanje o veteranima Prvog
svetskog rata koji su zadobili rane na
mozgu od rapnela pokazuje da nedo-
voljno snanu volju imaju oni kojima je
povreen prednji deo mozga. Meutim,
156 IZLAZ IZ DEPRESIJE

oni koji su bili ranjeni u zadnji deo glave Oteen frontalni reanj slabi
nisu imali naruenu mo volje.45 ovekovu sposobnost planiranja
Moda ba zbog toga depresija esto
Ove gore pomenute veze (izmeu dep-
predstavlja jedan surovi krug. Bolest
resije i oteenja frontalnog renja) nagla-
tokom svog procesa oteuje upravo onaj
ene su u prethodno navedenom istrai-
deo mozga koji treba da igra aktivnu ulogu
vanju koje su obavili Sarazin i kolege.46
u usvajanju ivotnih navika koje isceljuju
Oni su otkrili da se izuzetno vaan orbito-
ovekov um frontalni reanj.
medijalni deo prefrontalnog korteksa po-
U tesnoj vezi sa snagom volje je i naa
vezuje sa vidno smanjenom sposobnou
sposobnost da uoimo ta nam to pomae
planiranja i sprovoenja tih planova. Ta
da ne podlegnemo izazovu. Ako nam nije
smanjena sposobnost se mogla podeliti na
potpuno jasno koje nam to stvari pomau,
tri kategorije aktiviranje plana, sprovo-
verovatno neemo shvatiti ni to da je
enje plana i kontrolisanje plana.
potrebno da upotrebimo snagu volje da
Aktiviranje plana se odnosi na
bismo se oduprli tom izazovu. Da bi to ilus-
ovekovu sposobnost izraavanja, odra-
trovao, Dr Boldvin je naveo istraivanje
vanja i pokretanja odgovarajuih planova
ruskog naunika Lurije (A. R. Luria). Lurija
za budunost. Sprovoenje plana podrazu-
je otkrio da su osobe sa normalnim fron-
meva primenjivanje plana deo po deo i
talnim renjem sposobne da brzo donose
istrajavanje u njemu sve dok se ne pos-
zakljuke o znaenju paljivo iskonstru-
tigne eljeni cilj. Upravo je sposobnost da
isanih slika. Osobe sa oteenim frontal-
se izabere nain za postizanje cilja ono to
nim renjem su, zapravo, mogle da opiu
osposobljava oveka da se prilagodi pro-
komponente slike, ali uglavnom nisu
menama u svom okruenju tako to e te
mogle da sagledaju sliku u celini da
promene uneti u svoj plan. Na kraju, kon-
shvate ire znaenje koje se krije iza poje-
trolisanje plana omoguava oveku da
dinanih detalja.
postane svestan posledica sopstvenih
Ovo je veoma vano kada je u pitanju
dela, da potuje drutvena pravila i odupre
promena naina ivota. Ako je naa mo
se ometajuim faktorima iz svoje sredine.
shvatanja naruena, neemo uspeti da
Ove tri veze daju nam sutinsku tvrd-
shvatimo kako se najznaajniji koncepti
nju! Delovi frontalnog renja odgovorni za
vezani za stil ivota odnose na na lini
emocionalno zdravlje su isti oni delovi koji
ivot. S druge strane, ako nemamo dovolj-
nam pomau da uspeno postavimo i ost-
no jaku volju, doiveemo neuspeh ak i u
varimo ciljeve. To nam pomae da objasni-
onim aspektima ivota za koje znamo da
mo taj surovi zaarani krug depresije, kao
nam ne predstavljaju problem. Ukratko
to je prikazano u tabeli 13.
reeno, obe ove funkcije-bliznakinje fron-
talnog renja, shvatanje i volja, neophod-
ne su da bi se uspeno primenio sav ovaj Tabela 13. Zaarani krug depresije
materijal o stilu ivota koji iznosim u ovoj - Da bi savladala depresiju, osoba mora biti
knjizi. Naalost, osobe koje pate od depre- sposobna da aktivira i pridrava se plana
sije ili imaju neka druga oteenja leenja (uz odgovarajui nadzor).
frontalnog renja mogu potceniti vanost - Da bi osoba bila sposobna da planira i
reenja koja ponuena na ovim stranica- sprovede planove, mora imati zdrav i fun-
ma. Osim toga, ak i ako te osobe uvide kcionalan frontalni reanj.
da treba da promene nain ivota, njihov - Meutim, kada osoba zapadne u depresi-
prenapregnuti frontalni reanj im moe ju, funkcija njenog frontalnog renja biva
oslabljena.
rei da su one nemone da to uine.
- Dakle, rtva depresije vie nije toliko spo-
sobna da savlada svoju bolest.
EONI REANJ MOZGA
Bolest utie ba na one delove mozga
koji su nam najpotrebniji da bismo prona-
li reenje. Kako onda prekinuti taj krug?
Tako to emo odrediti koje to ivotne na-
vike treba da usvojimo i potom traiti od
naih blinjih da nam pomognu da ih dos-
ledno sprovodimo kako bi nam se pobolj-
ala funkcija frontalnog renja.
Uznemiravajue je to to mnogi lekari
koji se bave leenjem mentalnih bolesti ni-
su svesni da ivotne navike njihovih paci-
jenata mogu doprineti razvoju psiholoke
bolesti. Standardizovane metode leenja
kao to su psiholoko savetovanje i bihej-
vioralna terapija danas su veoma popu-
larne i ponekad mogu da pomognu u lee-
nju depresije u njenim razliitim fazama.
Meutim, kada bi oni koji oseaju da im je
potrebno psiholoko savetovanje usvojili i
jedan potpuno zdrav nain ivota prikazan
u ovoj knjizi, njihovo mentalno zdravlje bi
se poboljalo u veoj meri i za krae
vreme.
Oteenje frontalnog renja izaziva
nasilno ponaanje
Problemi u funkcionisnju frontalog re-
nja izazivaju probleme ili promene u pona-
anju kod osobe koja ima depresiju. Ovo
je faza koja prevazilazi sve do sada pome-
nute veze izmeu oteenja frontalnog
renja i ostalih problema u ponaanju po-
put opsesivno-kompulzivnog poremeaja.
U pitanju je nasilje.
U studiji o veteranima Vijetnamskog
rata koji su zadobili povrede glave, jasno
se videlo da je nasilno ponaanje poveza-
no sa oteenjem frontalnog renja.47 Re-
zultati su pokazali da pacijenti sa otee-
njem ventromedijalnog frontalnog renja
(sredinji deo renja najblii elu) pokazu-
ju veu sklonost ka agresivnom i nasilnom
ponaanju nego pacijenti kod kojih su
oteeni neki drugi delovi mozga ili uesni-
ci istraivanja koji nisu pretrpeli nikakvu
povredu mozga. Autori ove studije su
zakljuili da ono to su otkrili potvruje
hipotezu da oteenje ventromedijalnog
157
frontalnog renja poveava rizik od agre-
sivnog i nasilnog ponaanja.
Poto su oteenja frontalnog renja
povezana i sa depresijom i sa nasiljem, za
oekivati je i da se depresija u kombinaci-
ji sa nasilnim ponaanjem javi kod osoba
kojima frontalni reanj nije nuno oteen
putem rane ili povrede. I zaista, to je pot-
puno tano. Nekoliko psihijatrijskih studija
pokazuju jasnu povezanost izmeu depre-
sije i nasilja.48
Jedno istraivanje koje je obuhvatilo
600 mukaraca, a koje su obavili Teplin i
kolege bavilo se odnosima izmeu onih
koji su bili u zatvoru zbog nasilnog pona-
anja i onih koji su bili depresivni. On je
otkrio da postoji snana korelacija izmeu
nasilja i depresije. Jedna druga studija
koja je obuhvatila ene u pritvoru pokaza-
la je slinu korelaciju. Dordan (Jordan) i
kolege pokazali su slino poveanje broja
problema vezanih za depresiju ovoga puta
kod ena koje se nalaze u zatvoru na-
suprot onima koje su u pritvoru.49
Ova povezanost je vana sa stanovita
zdravstva uopte, ali ta veza izmeu nasi-
lja i depresije predstavlja veliki rizik i za
pacijente koji pate od depresije. Nedavno
obavljena istraivanja pokazuju da disfun-
kcija ventralnog frontalnog renja ne samo
to predstavlja predispoziciju za nasilno
ponaanje prema drugima ve i prema
samome sebi i to u vidu samoubistva.50
Najznaajnija injenica koju treba ista-
i: frontalni reanj vri veliku kontrolu nad
mentalnim zdravljem.
Strategije za poboljanje stanja fron-
talnog renja ne samo to spreavaju po-
javu depresije i pruaju olakanje, ve
mogu da spree i neke od socijalno naj-
pogubnijih posledica depresije kao to su
nasilni i kriminalni oblici ponaanja.
Kako poboljati zdravlje frontalnog
renja?
Do sada smo videli da je zdrav frontal-
ni reanj najznaajniji faktor u prevenciji
mentalnih poremeaja kao i u potrazi za
boljim kvalitetom ivota. Sada se postavlja
158
pitanje: Kako mogu zatititi i poboljati
zdravlje frontalnog renja? Preostali deo
ovog poglavlja dae nam odgovor. Razmo-
triemo dva pristupa. Prvi se odnosi na
terapije koje zahtevaju prisustvo lekara, a
drugi na terapije koje sam pacijent moe
da primenjuje. U ove terapije spadaju
stvari koje treba prihvatiti i stvari koje
treba izbegavati.
Terapije koje predlau lekari u cilju
poboljanja funkcije frontalnog
renja
Lekari i drugi zdravstveni radnici ve
vekovima lee depresiju. Sve vea svest o
ulozi frontalnog renja u sluaju depresije
koristi se kao neto ime se objanjava ili
opravdava uspeh postojeih terapija, od
kojih se veina svodi na upotrebu sinteti-
kih lekova. O savremenim antidepresivima
smo veoma opirno govorili u 6. poglavlju,
tako da nema potrebe da sve to ovde po-
novo iznosim. No, ipak u ponoviti neke od
najvanijih detalja. Nae shvatanje funkci-
je frontalnog renja pomae nam da
objasnimo zato su mnogi meu novijim
antidepresivima efikasni.
Terapija serotoninom
Izgleda da lekovi koji poveavaju nivo
serotonina tretiraju uzrok problema za
odravanje vitalnog prednjeg renja. Istra-
ivai sa Njujorkog instituta za psihijatriju
(New York State Psychiatric Institute) i
Univerziteta Kolumbija (Columbia Universi-
ty) izvrili su jedno istraivanje koje se
bavilo obdukcijom vie od 200 osoba. Oni
su otkrili da mozak pacijenata koji su rani-
je bolovali od tekog oblika depresije ima
smanjenu sposobnost iskoritavanja sero-
tonina u poreenju sa osobama koje nika-
da nisu bolovale od teke depresije.51
Kada su u pitanju depresivne osobe, oni
koji su izvrili samoubistvo imali su jo
manju sposobnost iskoritavanja serotoni-
na. Smanjeno iskoritavanje serotonina
posledica je promena u vezivanju serotoni-
na u mozgu.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Ovo otkrie se u potpunosti podudara
sa ranijim radovima ove iste grupe istra-
ivaa. Pre toga, oni su objavili podatke o
promenama u vezivanju serotonina u ven-
tralnom prefrontalnom korteksu u korela-
ciji sa samoubistvom.52 Ovi izvetaji su
pruili dodatne dokaze o postojanju veze
izmeu ovog lokalizovanog dela frontalnog
renja, s jedne strane, i impulsivne agre-
sivnosti i samoubistva sa druge.53 Mnogi
lekari su koristili dokaze poput ovog da bi
podstakli upotrebu sintetikih lekova ili
drugih intervencija koje poveavaju nivo
serotonina.
Nivo serotonina se moe poveati
lekovima i ishranom. 6. poglavlje obrauje
pristup koji podrazumeva upotrebu lekova,
a 4. poglavlje se bavi ishranom, kao dru-
gim pristupom. 5. poglavlje nam pokazuje
kako suneva svetlost i fizike vebe tako-
e mogu poveati nivo serotonina. Neto
kasnije u ovom poglavlju, razmotriemo
vezu izmeu ishrane i serotonina.
Elektro-ok terapija
Jo jedna terapija koja ima osnovu u
razumevanju kljune uloge frontalnog re-
nja je ok-terapija, koja se ee naziva
elektro-ok terapija. Nekoliko depresiv-
nih osoba je godinama leeno metodom
elektro-ok terapije koja je primenjivana
kao poslednja solucija nakon neuspelog le-
enja antidepresivima i psiholokim save-
tovanjem.
Kod elektro-ok terapije, elektrode su
postavljene na slepoonice. Elektrini im-
pulsi, dovoljno snani da mogu da izazovu
epileptini napad tipa grand-mal, alju se
preko elektroda.54 Da pacijent tokom tera-
pije ne bi osetio bol i zadobio fizike povre-
de od greva, obino mu se daje opta
anestezija. Ova terapija se daje obino dva
ili tri puta sedmino u periodu od nekoliko
sedmica. Ova terapija je delotvorna u oko
90% sluajeva to je, zapravo, mnogo
bolje od lekova koji pomau u samo 60 do
70% sluajeva.55 Dokazi pokazuju da
elektro-ok terapija deluje zato to menja
EONI REANJ MOZGA
funkciju mozga u izuzetno vanom predelu
prefrontalnog korteksa.56
Prema nekim procenama, elektro-ok
terapiju - zbog njene delotvornosti - svake
godine u SAD primi oko 65.000 pacijenata.
Ako uzmemo da se obavi 8 tretmana me-
seno, odnosno 500.000 tretmana godi-
nje, godinji prihod od toga iznosi oko 200
miliona dolara.57 Osim toga to je veoma
skupa, elektro-ok terapija ima i neke
druge negativne strane, kao to su kon-
fuznost i problemi sa pamenjem.
U probleme sa pamenjem spadaju
tekoe pri stvaranju novih uspomena i
gubitak predhodnih.58 Ovaj drugi problem
je obino najozbiljniji dugorono gledano.
On iz memorije brie one dogaaje koji su
se desili nedugo pre elektro-ok terapije.
Ipak, ta amnezija moe da see i do onih
dogaaja koji su se desili mesecima pa ak
i godinama pre toga.59,60
Iako se stanje pacijenta moe pobolj-
ati, ozdravljenje obino nikada nije pot-
puno, pri emu se pacijent i dalje uopte
ne sea nekih dogaaja.61,62 Mnogi paci-
jenti mogu nai vrlo malo utehe itajui
rezultate istraivanja prema kojima lina
memorija (memorija o njima samima)
manje trpi negativan uticaj od takozvane
nepersonalne memorije (znanje o svetu i
drugim dogaajima koje nisu lino
iskusili).63 Iako se to veoma retko deava,
pacijent moe umreti od elektro-ok tera-
pije, obino usled prestanka rada srca.64
Osim toga, blagotvorno dejstvo ovih tret-
mana, kao to je poboljanje raspoloenja
kod pacijenta, moe trajati samo tri do
est meseci.
Probleme sa pamenjem nastale pri-
menom ok-terapije ne treba tek tako
zanemariti. Ova povezanost ak jo vie
zabrinjava zato to se depresija sama po
sebi ak i bez ok-terapije moe nega- stvoriti u medijumu (u paralelnom ali sup-
tivno odraziti na pamenje.
Elektro-ok terapija je ukratko opisana
u tabeli 14.
159
Tabela 14. Kratak opis ok terapije
ok-terapija:
- ve decenijama se primenjuje
- predstavlja poslednju soluciju
- esto se koristi nakon bezuspenog lee-
nja lekovima i psiholokim savetovanjem
- primenjuje se samo kod veoma depresiv-
nih pacijenata
- zahteva totalnu anesteziju
- provodi jaku elektrinu struju kroz mozak
- struja izaziva epileptini napad po grand-
mal tipu
- skupa je
- moe ozbiljno naruiti pamenje
- blagotvorno dejstvo se oseti samo tri do
est meseci
Magnetna terapija
Sada se pojavljuju i druge terapije u
leenju depresije jer strunjaci sve vie
uviaju vanost uloge frontalnog renja.
Jedna od onih terapija koje najvie obea-
vaju je magnetna terapija. Putem ove
tehnike, istraivai mozga su mogli da
otkriju jo jedan nain da trgnu mozak iz
depresije bez tetnih posledica svoj-
stvenih elektro-ok terapiji. Iako magnet-
na terapija nije tako mona kao elektro-
ok terapija, ona zaista ima daleko manje
neeljenih efekata. Ovde nije u pitanju
elektrina struja, ve magnetno polje koje
prolazi kroz lobanju i ulazi u mozak.
Magnetna terapija se oslanja na jedan
stari princip fizike princip elektromagne-
ta. Ako se elektrina struja propusti kroz
namotaj ica, magnetno polje se stvara
vertikalno u odnosu na protok elektriciteta
kroz namotaj. Osim toga, ako to stvoreno
magnetno polje deluje na provodljivi medi-
jum (neto to, sa svoje strane, moe da
provodi elektricitet), elektrina struja e se
rotnom pravcu od onog kojim tee struja u
namotaju). Generator u vaem automobilu
radi na ovom principu.
Magnetna terapija se izvodi zako to se
namotaj ice stavi na eljeni deo poglavine
(koe glave), na primer na frontalni reanj.
160
Struja se potom neprekidno puta kroz
namotaj, stvarajui tako snano magnetno
polje. Potom ovo magnetno polje sa svoje
strane stvara elektrinu struju u mozgu.
Ova struja je dovoljno snana da zapravo
stimulie nervne elije, usled ega se one
depolarizuju.65 Interesantno je to to se
depolarizacija nervnih elija zasniva na
istom principu kao i elektro-ok terapija.
Magnetna terapija u levom i
desnom delu frontalnog renja
Iako je ova terapija relativno nova,
rezultati su veoma ohrabrujui kada je u
pitanju depresija. Deo mozga koji se treti-
ra magnetnom terapijom u cilju ublaa-
vanja depresije jeste frontalni reanj. Za
depresiju nije karakteristino samo gene-
ralno oteenje frontalnog renja, ve i
nedostaci u njegovim posebnim delovima.
Kada su u pitanju ovi koncepti, novija
istraivanja idu jedan korak dalje i kau da
postoji i funkcionalna neravnotea izmeu
desnog i levog frontalnog renja.66 Teak
oblik depresije i negativni simptomi ve-
zani za nju nastaju i/ili se produavaju
usled oslabljene funkcije frontalnog renja
(i smanjenog dotoka krvi), kada je u pita-
nju desni frontalni reanj.67,68,69 Poto se
magnetna terapija moe primenjivati u ci-
lju stimulisanja ili sputavanja tano odre-
enih delova mozga, ovaj vid leenja
dodatno podrava ove teorije.
Kako je mogue da magnetna terapija
u jednom sluaju stimulie, a u nekoj dru-
goj situaciji sputava rad mozak? Izgleda
da repetitivna magnetna terapija brze
frekvencije stimulie tretirani deo mozga,
dok repetitivna magnetna terapija spore
frekvencije inhibira ili ublaava
aktivnost mozga.70 Primenjujui ova saz-
nanja, istraivai su pokazali da se depre-
sija moe leiti bilo terapijom koja stim-
ulie levi frontalni reanj71,72,73 ili onom
koja umanjuje aktivnost desnog frontalnog
renja.74,75
Efikasnost ove dve divergentne terapi-
je u velikoj meri podrava teoriju koja kae
da je problem kod depresije delimino u
IZLAZ IZ DEPRESIJE
tome to je, u poreenju sa desnim, fun-
kcija levog frontalnog renja naruena u
mnogo veoj meri. Dr Mark Dord (Geor-
ge) je nedavno, u pregledu o magnetnoj
terapiji iz 1999. godine iji je, inae, ko-
autor, jo jednom potvrdio postojanje ove
veze. Dr Dord je izjavio da je u jednom
ranijem neobjavljenom radu njegova gru-
pa otkrila da se primenom repetitivne
magnetne terapije brze frekvencije od
koje se oekivalo da stimulie desni
frontalni reanj depresija depresivnih
pacijenata pogorava.76
U tom pogledu, magnetna terapija,
kojom se moe tretirati tano odreeni
deo mozga, zapravo moe biti mnogo
blagotvornija od sintetikih lekova koji uti-
u na sve delove mozga, ili ak od elektro-
ok terapije koja takoe ne moe biti pre-
cizno usmerena.77 Neka preliminarna istra-
ivanja pokazuju da magnetna terapija
moe biti isto toliko dobra ili ak bolja od
bilo koje konvencionalne terapije koju
lekari danas primenjuju.78,79,80,81 Ipak, za-
ista je suvie rano da se magnetna terapi-
ja proglasi ampionom meu terapijama
za leenje depresije.
Poloaj koji magnetna terapija trenut-
no zauzima ukratko je prikazan u tabeli
15. Ima jo mnogo toga to treba nauiti
o ovoj vrsti terapije.
Tabela 15. Poloaj magnetne terapije
meu terapijama za poboljanje
funkcije frontalnog renja
- Ova terapija je relativno nov nain leenja
frontalnog renja
- Indukuje magnetno polje kroz frontalni re-
anj
- Rezultati su veoma ohrabrujui kada je u
pitanju leenje depresije
- Moe biti usmerena na tano odreeni deo
frontalnog renja
- Moe da stimulie ili inhibira razliite delo-
ve frontalnog renja
- Izgleda da ima vrlo malo neeljenih efeka-
ta
- Nije potrebna nikakva anestezija
- Nije mnogo skupa
EONI REANJ MOZGA
Elektro-ok terapija ili magnetna
terapija? Koja je bolja?
Izgleda da je elektro-ok terapija jo
uvek delotvornija kada su u pitanju osobe
koje pate od tekog oblika psihotine de-
presije, stanja u kojem pacijent gubi dodir
sa realnou.82 Uprkos sumnjama u njenu
efikasnost, izgleda da magnetna terapija
jo uvek igra jednu jedinstvenu ulogu. Bu-
dui da moe da stimulie tano odreene
delove mozga, ona moe uspeno da se
primenjuje kao dodatak sintetikim lekovi-
ma. Jo jedna prednost magnetne terapi-
je: pokazalo se da ona poveava efikas-
nost lekova koji poveavaju nivo serotoni-
na.83
to se tie neeljenih efekata, magnet-
na terapija je pokazala da se podsticanje
nervnih elija moe podstai bez ekstrem-
nih mera koje se preduzimaju u sluaju
ok-terapije. Magnetna terapija ne zahteva
nikakvu anesteziju. Elektro-ok terapija
izaziva bolnu stimulaciju receptora u sle-
poonicama.84,85 Magnetna terapija nije
naroito bolna, mada moe povremeno
izazvati blage glavobolje ili nelagodnost u
predelu gde se stavljaju namotaji. Kada su
u pitanju epileptini napadi, magnetna te-
rapija se do sada pokazala relativno us-
penom, mada treba rei da su se oni ipak
javili u nekoliko sluajeva.86
Postoje dokazi da magnetna terapija,
generalno gledano, ne izaziva konfuziju ili
probleme sa pamenjem. Neke druge
studije ukazuju na mogunost da ova tera-
pija oteuje pamenje.87,88 Preliminarni
izvetaj jedne studije, iji je cilj bio da raz-
motri negativan uticaj magnetne terapije
na mentalno zdravlje tokom leenja depre-
sije, nije pronaao nijedan dokaz za to da
ova vrsta terapije stvara probleme sa pam-
enjem.89 Ipak, ona moe da vri neki bla-
i negativan uticaj na emocije ili hormone.
Postoje neki protivreni preliminarni
dokazi da stimulativna terapija raena na
levom prefrontalnom korteksu moe na
krae vreme izazvati pojaan oseaj tuge
(i umanjiti samoprocenjen oseaj sree)
161
kod zdravih dobrovoljnih uesnika ove
studije.90,91 Jedno drugo istraivanje je
pokazalo da se nakon magnetne terapije
pojaano lue hormoni koji stimuliu rad
tiroidne lezde.92
Elektromagnetno zraenje i rak
Najzad, malo toga moe umanjiti zabri-
nutost javnosti zbog povezanosti elektro-
magnetnog zraenja sa rakom. I dalje se
objavljuju kontradiktorni podaci. Nedavno
sakupljeni podaci koji pokazuju udvostru-
en rizik od leukemije kod dece koja su
veoj meri bila izloena dejstvu magnetnih
polja izazvala su jo veu zabrinutost u
nekim krugovima.93 Naalost, nemamo
dovoljno iskustva sa ekstremno jakim
magnetnim poljima koja se viestruko
koriste tokom magnetne terapije u leenju
depresije. Dakle, jo uvek nemamo kona-
an stav. Jo uvek se ne zna da li pri
korienju ove inae veoma blagotvorne
terapije postoji rizik od dobijanja raka.
Kao i svaka novija terapija koja mnogo
obeava, magnetna terapija mora vreme-
nom da dokae svoju bezbednost i efikas-
nost. Trenutno, smatram da bi magnetnu
terapiju trebalo ozbiljno uzeti u obzir kao
alternativu za elektro-ok terapiju. Ipak,
ne bih ba urio da svoju malo depresivnu
dragu prijavim na listu za ekanje sledeeg
slobodnog termina. Mi zaista ne znamo
dovoljno o dugoronim posledicama takve
stimulacije mozga.
Magnetna terapija je jo vie pojaala
moju elju da pronaem naine leenja
depresije stilom ivota. Postoje li naini da
poboljamo opte zdravstveno stanje fron-
talnog renja ili da doprinesemo ponov-
nom uspostavljanju ravnotee izmeu
levog i desnog frontalnog renja bez upo-
trebe lekova, elektro-ok ili magnetne te-
rapije? Na sreu, odgovor je da. A itav
niz predivnih naina vezanih za stil ivota
daje nam za pravo da damo ovakav potvr-
dan odgovor.
Sada emo ostaviti po strani terapije
koje zahtevaju prisustvo lekara i obratiti
panju na terapije koje sam pacijent moe
162
da primenjuje. Razmotriemo ove metode
leenja stilom ivota tako to emo se
usredsrediti na dve kategorije.
Prvo emo pogledati tetne faktore
vezane za stil ivota koje treba izbegavati,
zato to oni ometaju optimalno funkcioni-
sanje frontalnog renja. Zatim emo otkri-
ti koji su to poeljni faktori vezani za stil
ivota koje treba usvojiti zato to oni pod-
stiu funkcionisanje ovog znaajnog dela
mozga.
Postoji itav niz faktora vezanih za stil
ivota koji ometaju funkcionisanje fron-
talnog renja. Upotreba nekih lekova ote-
uje frontalni reanj. Ti lekovi su navedeni
u tabeli 16.
Tabela 16. Lekovi koji oteuju na
frontalni reanj
- Zabranjeni lekovi
- Izvesni lekovi koji se uzimaju na recept
Ostale legalne droge:
- alkohol
- kofein
- nikotin
Pogledajmo kako svaka od tih droga
utie na frontalni reanj. Poeemo sa uli-
nim drogama.
Uline droge oteuju frontalni
reanj
Mnogi Amerikanci su veoma zabrinuti
zbog velike i sve vee potronje droga me-
u pripadnicima svoje nacije. Prema ispiti-
vanjima koja su privukla veliku panju
javnosti, nedavno je dolo do naglog sko-
ka i kada je u pitanju prihvatanje neza-
konitih droga i kada je re o njihovoj upo-
trebi meu amerikom omladinom.94 Ro-
ditelji strahuju da e njihova deca poeti
da koriste nezakonite droge, postati ovis-
nici i pretrpeti sve fizike, mentalne i dru-
tvene posledice zavisnosti.
Oni se plae i da bi njihova deca mogla
da se upetljaju u visokorizine aktivnosti
koje bi na kraju mogle da izazovu njihovu
preranu smrt. Ova poslednja zabrinutost je
naroito vana. Osoba koja uzima drogu
IZLAZ IZ DEPRESIJE
moe imati oslabljenu funkciju frontalnog
renja iako to ne mora biti vidljivo spolja.
Takvo oteenje navodi osobu da se upu-
ta u rizine oblike ponaanja to moe
dovesti do automobilske nesree, zarae-
nosti HIV virusom ili nekog drugog doga-
aja koji menja ili okonava ovekov ivot.
Ne moraju samo nezakonite droge
naruiti funkciju frontalnog renja. Mnogi
se oseaju prevarenima kada plate lekars-
ki pregled, a izau iz ordinacije bez ijed-
nog recepta za lek. Televizija, radio i oglasi
u asopisima stalno nam govore kako
treba da uzimamo lekove u slobodnoj pro-
daji i one na recept. Kofein i alkohol su u
svim kulturama prihvaene droge. Upotre-
bu nikotina drutvo smatra neim loim i
neprihvatljivim, ali se jo uvek smatra da
je puenje stvar linog izbora i da nikotin
nije jaka droga koja izaziva visok stepen
zavisnosti i menja stanje uma to on u
stvari jeste. Ipak, ovi agensi uzimaju svoj
danak kada je re o funkciji frontalnog
renja.
Nelegalne droge i narueno
mentalno zdravlje
Dobro je poznato i dokazano na koje
sve naine nelegalne droge negativno
utiu na mentalne funkcije. ini se da ne
moramo mnogo da diskutujemo koliko
takve droge menjaju um ukljuujui i
frontalni reanj. Ovaj problem je tei nego
to se ranije mislilo. Postoji sve vie doka-
za da zloupotreba droga negativno utie
na mozak dugo nakon prestanka njihovih
kratkotrajnih efekata. Nedavno obavljeno
istraivanje finansirano od strane Nacio-
nalnog instituta za zloupotrebu droga (the
National Institute on Drug Abuse) otkrilo
je da studenti koji redovno upotrebljavaju
marihuanu imaju problema sa koncen-
tracijom, pamenjem i uenjem itavih 24
asa nakon poslednjeg konzumiranja ove
droge.95 Dugo nakon prestanka stanja
blaenstva, mozak je jo dugo radio
smanjenom brzinom.
Sada se pokazalo da marihuana, poput
svojih roaka alkohola i nikotina, oteuje
EONI REANJ MOZGA
mozak fetusa u razvoju. Majka koja koristi
marihuanu ostavlja svom detetu u nasled-
stvo doivotna oteenj mozga.96 Da bi
va frontalni reanj optimalno funkcioni-
sao, nemojte uopte koristiti nelegalne
droge.
Alkohol oteuje frontalni reanj
Osim to poveava rizik od neeljenog
dejstva sintetikih lekova, alkohol direktno
utie na frontalni reanj. U stvari, on je
jedan od najpopularnijih napadaa frontal-
nog renja u Americi. Ispitajmo neka od
veoma korisnih istraivanja, iji su zaklju-
ci navedeni u tabeli 17.
Tabela 17. Alkohol oteuje mozak
- Alkohol smanjuje aktivnost frontalnog
renja.
- On slabi mo apstraktnog miljenja ak i
kod onih koji piju samo u drutvu.
- Gubitak sposobnosti apstraktnog miljenja
je gori kod onih koji mnogo piju.
- Svi ovi uticaji osete se ak itava 24 asa
nakon poslednjeg popijenog pia.
- Doza alkohola manja od dozvoljene gra-
nice slabi mo rasuivanja.
- Vonja pod ovakvim okolnostima izaziva
devet puta vie saobraajnih nezgoda sa
smrtnim sluajem.
- Konzumiranje alkohola dovodi do gubitka
nervnih elija.
Pre nekoliko godina obavljeno je jedno
prouavanje alkoholiara i ne-alkoholiara
pomou NMR i PET skenera. Meu alko-
holiarima, NMR je pokazao neverovatno
velik gubitak sive mase frontalnog renja,
gde su koncentrisane nervne elije mozga.
To je u suprotnosti sa belom masom koja
je smetena dublje u mozgu, a gde pre-
ovlauju nervna vlakna koja naputaju
nervne elije. Ovaj gubitak sive materije
ukazuje, zapravo, na gubitak modanih
elija koje uestvuju u najvanijim funkci-
jama frontalnog renja. PET skeniranje je
pokazalo odgovarajue promene u funkciji
mozga. Kod alkoholiara je zabeleen sni-
en metabolizam glukoze to ukazuje na
smanjenu aktivnost frontalnog renja.97
163
Ove negativne posledice po frontalni
reanj ne trpe samo osobe koje konzumi-
raju alkohol u veim koliinama. Istraivai
su otkrili prilino oslabljenu sposobnost
apstraktnog miljenja meu 1.300 mu-
karaca i ena koji su pili samo u drutvu.
Ove osobe su konzumirale samo jedno
alkoholno pie sedmino. Mukarci obuh-
vaeni ovom studijom su se dva puta sed-
mino nalazili u drutvu koje je pilo i tom
prilikom konzumirali dva do tri alkoholna
pia.
ene su pile jo manje. One su, u pro-
seku, pile svakog petog dana i konzumi-
rale dva alkoholna pia. ak i pri tako
slaboj upotrebi alkoholnih pia, pokazalo
se da je njihovo mentalno funkcionisanje
narueno. U stvari, kako se konzumiranje
alkohola poveavalo, tako se njihova spo-
sobnost apstraktnog razmiljanja (smete-
na u frontalnom renju) jo vie smanji-
vala.98 Akutne posledice konzumiranja
alkohola ili intoksikacija nisu mogle biti
odgovorne za ove promene poto su sve
procene mentalne funkcije obavljene naj-
manje 24 asa nakon poslednjeg konzumi-
ranja alkohola.
Mnogi ljudi smatraju da se automo-
bilske nesree najee deavaju osobama
koje piju prvenstveno zbog negativnog uti-
caja alkohola na koordinaciju, rasuivanje
i budnost koji se moe videti kod pija-
naca i ostalih osoba kod kojih se po
nekim spoljnim manifestacijama vidi da su
koristili alkohol. Ipak, u mnogim sluajevi-
ma ovaj problem se, zapravo, moe odno-
siti na suptilnije nedostatke u rasuivanju
koji se javljaju kod naizgled potpuno
zdravih osoba koje piju samo u drutvu.
Takvi vozai ne moraju uopte imati
problema sa koordinacijom. Njihov govor
se moe initi normalnim. Ipak, nekoliko
trenutaka kasnije, oni mogu skrenuti sa
puta ili se sudariti sa drugim vozilom.
Zato? Naruena mo rasuivanja nije us-
pela da na odgovarajui nain upozori
vozaa da mora da smanji brzinu kako bi
uspeno savladao krivinu ili da se na
vreme zaustavi kako bi spreio saobraaj-
164
nu nesreu. Osobe sa 0,05 - 0,09% alko-
hola u krvi, to je manje od zakonom
dozvoljene granice u mnogim dravama,
imaju najmanje devet puta vee anse da
izazovu saobraajnu nesreu sa smrtnim
ishodom nego osobe sa 0% alkohola u
krvi.99 To se deava uglavnom zbog toga
to alkohol oteuje frontalni reanj mno-
go pre nego to oteuje ostale delove
mozga poput centra za koordinaciju.
Kofein remeti ravnoteu uma
Kofein ostavlja dalekosene posledice
na mozak. Bar jedna od tih posledica ne
predstavlja nikakvo iznenaenje. Uosta-
lom, kofein je omiljeni stimulans u Americi.
Meutim, ta stimulacija mnogo kota.
Pogledajmo kako kofein deluje, a potom
ispitajmo neke od neeljenih efekata koji
se dovode u vezu sa njim.
Kofein naruava modanu komunikaci-
ju na vie naina. Ako elimo da istraimo
ove veze, moramo se najpre podsetiti da
modane elije komuniciraju jedna sa dru-
gom putem hemijskih razmena. Nervne
elije oslobaaju hemijske supstance koje
se nazivaju hemijski glasnici (neuro-
transmiteri) koje potom preuzimaju okolne
elije. Zatim ovi glasnici izazivaju promene
u eliji koja ih prima. Neki glasnici deluju
stimulativno na nervnu eliju primaoca,
dok drugi izazivaju slabljenje signala.
Dalekoseni uticaj kofeina vezan je
prvenstveno za njegovu sposobnost da
utie na nivo dva hemijska glasnika: acetil-
holin i adenozin. Kofein remeti hemiju
mozga tako to poveava nivo acetilholina
i ometa prenoenje adenozina. Dakle,
kofein remeti osetljivu ravnoteu nervne
transmisije u mozgu, to moe imati
veoma pogubne posledice. Adenozin
ublaava (ili koi) mnoge aspekte nervne
transmisije u mozgu. Meutim, kofein slabi
njegovu sposobnost da vri svoj posao,
dozvoljavajui na taj nain vetaku stimu-
laciju mozga pod dejstvom kofeina.
U poetku se moe initi da adenozin
spada u loe momke. Uostalom, ko eli
da koi transmisiju u svom mozgu? Moda
IZLAZ IZ DEPRESIJE
e nam sve ovo biti jasnije kada pogle-
damo jednu analogiju: vanost dobrih
konica u automobilu. Vi ne ulazite u svoj
auto da biste stali vi ulazite u njega da
biste otili negde. Ipak, ne biste se ugod-
no oseali vozei auto koji ne moe da se
zaustavi. Dobre konice su ono najvanije
naroito u vozilu koje je napravljeno da
se kree. Slino tome, hemijski glasnici
poput adenozina, koji igraju vanu ulogu u
koenju, veoma su znaajni za ravnoteu
u mozgu.
Psihijatri u svojoj strunoj literaturi
izraavaju veliku zabrinutost zbog uloge
koju kofein igra u remeenju ravnotee
uma. Kofein se povezuje sa zabrinutou,
neurozom usled zabrinutoti, psihozom
(stanje u kojem osoba gubi dodir sa real-
nou) i izofrenijom, takozvanim pore-
meajem podvojene linosti.100 Drugi
istraivai ovoj listi dodaju i delirijum izaz-
van kofeinom i anoreksiju nervozu (odboj-
nost prema hrani).101
Pri konzumiranju napitaka koji sadre
kofein poveava se nivo jo jednog hemij-
skog glasnika, dopamina.102,103 Ova inje-
nica je veoma zabrinjavajua. Izgleda da
neka psihijatrijska oboljenja poput izo-
frenije nastaju delimino usled prevelike
koncentracije dopamina. U stvari, stan-
dardna medikamentozna terapija za ove
ozbiljne mentalne poremeaje ukljuuje
upotrebu agenasa koji blokiraju dopa-
min.104 Shodno tome, uopte nas ne izne-
nauje to to kofein agens koji povea-
va nivo dopamina poveava rizik od
odreenih mentalnih obolenja, iako se
spolja moe initi da je potpuno bezopa-
san.
Druge psihijatrijske bolesti koje u
velikoj meri utiu na frontalni reanj
mogu nastati usled poremeene ravnotee
metabolizma u mozgu izazvane kofeinom.
Ovo je naroito tano u sluaju depresije.
Kao to smo ve videli, izgleda da su
oslabljena funkcija frontalnog renja i
smanjen dotok krvi karakteristini za dep-
resiju.105,106 Istraivanja ukazuju na to da
kofein moda igra veliku ulogu u svemu
EONI REANJ MOZGA
tome. Istraivai ve godinama znaju da
kofein moe u velikoj meri smanjiti dotok
krvi u frontalni reanj.107,108 Potvreno je i
zabeleeno da kofein smanjuje dotok krvi
u mozak uopte za itavih 30%.109 Sasvim
je logino da se na osnovu svih ovih
dokaza o naruenom dotoku krvi u mozak
namee pitanje: postoji li ikakva potvre-
na i dokazana veza izmeu upotrebe
kofeina i depresije?
Meunarodno priznat norveki istrai-
vaki projekat poznat pod nazivom Tromso
Heart Study daje nam delimian odgovor.
Skandinavski istraivai su testirali
143.000 mukaraca i ena i otkrili ogrom-
no poveanje broja sluajeva depresije
meu enama koje su pile mnogo kafe (ali
ne i meu mukarcima koji su konzumirali
slinu koliinu kafe). Rezultati ovih istrai-
vanja prikazani su u tabeli 18.110
Tabela 18. Korienje kafe i mentalni
problemi
Procenat osoba koje
se ale (ene)
Korienje kafe (olja/dan)
16 Vie od 8
14 8 ili manje
12
10
8
6
4
2
0
Depresija Psihiki problemi
Osim to se kofein povezuje sa depre-
sijom, ene koje su pile velike koliine kafe
imale su i veih potekoa da se izbore sa
stresom. Razlog zato se ovakvi rezultati
nisu pokazali i kod mukaraca nije sasvim
jasan. To moe da pokazuje da su ene
osetljivije na kofein ili da kofein koristi to
to su ene sklonije depresiji.
Veza izmeu naruenog dotoka krvi u
frontalni reanj i depresije udruena sa
sposobnou kofeina da umanji dotok krvi
u mozak jednostavno se ne moe ignori-
sati. Kada se itavoj ovoj zagonetki doda-
165
ju rezultati dobijeni na osnovu Tromso
Heart Study, mislim da je zakljuak jasan.
Ako elite da izleite ili izbegnete depresi-
ju, treba potpuno da izbacite kofein iz svo-
je ishrane.
Privikavanje mozga na kofein stvara
zavisnost
Ako je kofein tako dobar za nas, kao
to bi neki ljudi (ak i neki naunici) eleli
da mislimo, zanimljivo je zapaziti da mo-
zak ulae velike napore da poniti efekat
ove popularne legalne droge. Kada je mo-
zak svakodnevno izloen uticaju kofeina,
on pokuava da kompenzuje na najmanje
dva naina. Prvo, on poveava svoju proiz-
vodnju acetilholina.111 Izgleda da se na taj
nain umanjuje uticaj poveanog nivoa
acetilholina izazvanog dejstvom kofeina.
Drugo, mozak poveava broj svojih recep-
tora za adenozin.112 To je verovatno reak-
cija kojom se pojaava uticaj adenozina na
komunikaciju u mozgu uprkos injenici
da kofein donekle blokira njegovu funkciju.
Naalost, ove promene u mozgu dopri-
nose razvoju zavisnosti od kofeina. Struk-
tura i funkcija mozga se menjaju usled
ega mozak poinje da oekuje efekat
kofeina na neurone. To je jedan od razlo-
ga zato kafopije ne proputaju svoj jutar-
nji napitak. Ako ne dobiju svoju dozu kofe-
ina, oni se oseaju nekako usporeno i tro-
mo. Ako prestanu da piju svoju kafu, pos-
toji verovatnoa da e im se javiti simpto-
Nesanica
mi odvikavanja kao to su glavobolja i
umor.
Odvikavanje od kofeina i glavobolje
Mnogi se pitaju zato se tokom odvika-
vanja od kofeina javljaju glavobolje. Odgo-
vor verovatno ima veze ili sa adenozinom
ili acetilholinom ili i sa jednim i sa drugim
neurotransmiterom. Jedna od znaajnih
funkcija adenozina (kojeg delimino bloki-
ra kofein) je relaksacija ili irenje krvnih
sudova naroito onih u srcu i mozgu.
Kada osoba redovno unosi kofein,
mozak poveava broj receptora adenozina
166
pokuavajui da se suprotstavi konkuren-
ciji. Kada se kofein odstrani, ovaj povean
broj receptora se ipak zadri jo neko
kratko vreme. Ova aktivnost adenozina
kojoj sada nita ne stoji na putu izaziva
znatno irenje krvnih sudova. Kada su
krvni sudovi koji vode do mozga proireni,
povean dotok krvi do kojeg tom prilikom
dolazi izaziva nagomilavanje kvi u mozgu.
Mnogi glavobolju koja se javlja pri odvika-
vanju od kofeina pripisuju ovom mehaniz-
mu. Zanimljivo je da pokuaj mozga da se
izbori sa promenama u acetilholinu izaz-
vanim dejstvom kofeina takoe moe da
izazove sklonost ka glavoboljama koje se
javljaju pri odvikavanju od kofeina.
Lek koji brzo deluje u sluaju glavobo-
lja koje se javljaju pri odvikavanju od
kofeina je kafa, neko gazirano pie koje
sadri kofein ili neke od mnogih pilula pro-
tiv glavobolje koje sadre kofein, a kupuju
se bez recepta, kao to je Excedrin. Nita
od ovoga nije tako dobro kao kada ovek
istrpi taj proces odvikavanja. Mozak se
obino za dva dana prilagodi normalnom
unutranjem okruenju bez kofeina, glavo-
bolje e nestati i mozak e biti na dobrom
putu da ponovo uspostavi hemijsku ravno-
teu. Naalost, nekoliko mojih pacijenata
koji su prestali da unose kofein imalo je
jaku glavobolju itave dve sedmice. U
ovim sluajevima je moda ve postojala
sklonost ka glavobolji koja je sada bila
pokrenuta odvikavanjem od kofeina.
Praktino, poremeaj hemije mozga
izazvan dejstvom kofeina priprema teren i
za neke druge probleme osim onih nasatlih
pri odvikavanju od kofeina i za oigledne
psihijatrijske bolesti koje smo ve spome-
nuli. Osobe koje redovno piju kafu mogu
imati smanjene fizike i mentalne sposob-
nosti ak i ako ne pokazuju nikakve psihi-
jatrijske simptome i nisu poeli da se
odvikavaju od kofeina. Prema istraivanji-
ma, ova droga zaista pomae ljudima da
obave bre neke jednostavne zadatke, ali
ometa obavljanje sloenijih zadataka,
usporavajui vreme reakcije i fine motorne
koordinacije.113
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Smanjena proizvodnja acetilholina iza-
zvana redovnim unoenjem kofeina tako-
e igra ulogu u svemu ovome.114 Istrai-
vai stalno dolaze do zakljuka da je sma-
njena koncentracija acetilholina u mozgu
povezana sa naruenim mentalnim funkci-
onisanjem.115,116 Osim toga, uprkos uobi-
ajenom shvatanju, autori opirnog medi-
cinskog istraivanja o kofeinu nisu pronali
nijedan dokaz da ova droga doprinosi po-
boljanju intelektualnih sposobnosti.117
Kratak pregled nekih od naina na koje ko-
fein utie na mozak nalazi se u tabeli 19.
Tabela 19. Kofein oteuje mozak na
sedam naina
- Izaziva zavisnost.
- Moe da izazove reakcije svojstvene odvi-
kavanju od droga.
- Moe da izazove ili pogora psihijatrijske
bolesti.
- Umanjuje fizike i mentalne sposobnosti.
- Remeti san.
- Moe da povea rizik od drugih bolesti ko-
je sa svoje strane vre uticaj na frontalni re-
anj putem fizikog ili mentalnog stresa.
- Moe da izazove posledice koje utiu na
duhovnu i drutvenu dimenziju ovekove
linosti.
Uopte nas ne iznenauje to to kofein
remeti san. Osoba koja unese kofein ak i
est sati pre spavanja tee e zaspati,
nee spavati koliko treba, a i kvalitet nje-
nog sna bie pogoran.118 Kofein skrauje
one najdublje faze sna kada se ovekvo
telo i um najvie odmaraju i obnavljaju.
Ono to vie iznenauje je to to prevelike
koliine kofeina mogu izazvati ozbiljne pro-
bleme u mozgu, ukljuujui i epileptine
napade.119 Postoje ak i opisi smrtnih slu-
ajeva meu ljudima izazvanih kofei-
nom.120
Toliko o tetnom dejstvu kofeina. Sada
emo se pozabaviti dejstvom jo jedne
esto upotrebljavane droge, nikotina.
Nikotin oteuje frontalni reanj
Ovisnost o nikotinu i dalje predstavlja
poast globalnih razmera. Slino kofeinu,
EONI REANJ MOZGA
ova tetna droga deluje stimulativno na
nervni sistem i treba je izbegavati. Puenje
umanjuje kvalitet sna, ometa normalno
obavljanje zadataka, pa ak naruava i
ovekovu sposobnost da kontrolie stres.
Puai su manje sposobni da obavljaju slo-
ene mentalne zadatke nego nepuai.121
To je zaista ironino, budui da mnogi pu-
ai smatraju da puenje zapravo pobolj-
ava mentalnu funkciju. Stvar je u tome
to, kada oni prestanu da pue, ovi prob-
lemi postanu jo gori pre nego to se sta-
nje na kraju pobolja. Dakle, neki puai,
ubrzo nakon to ostave cigarete, stiu
pogrean utisak da im je puenje pomaga-
lo na mentalnom planu pa se vraaju ovoj
svojoj navici nakon samo nekoliko dana
uzdravanja.
Osim to izaziva kratkotrajne tetne
posledice po mentalno zdravlje, puenje
oteuje funkciju mozga i na due staze. U
poreenju sa nepuaima, puai kod
sebe samih u velikoj meri poveavaju rizik
od modanih udara koji oteuju mo-
zak.122 Prvi izvetaji koji su ukazivali na to
da puenje moe da smanji rizik od
Alchajmerove bolesti nisu izdrali detaljni-
je ispitivanje.123,124 Ukratko reeno,
nikotin je glavni uzronik prestanka men-
talne funkcije (modanog udara) i nema
nikakvo dugotrajno blagotvorno dejstvo na
zdravlje mozga. Viestruka teta koju
nikotin nanosi frontalnom renju prikazana
je u tabeli 20.
Vano je istai i uticaj nikotina u pre-
natalnom periodu. Kada trudnica pui, ni-
Tabela 20. Nikotin tetno utie na
frontalni reanj
Puenje:
- Umanjuje kvalitet sna
- Smanjuje sposobnost obavljanja sloenih
mentalnih zadataka
- Umanjuje sposobnost kontrolisanja stresa
- Poveava rizik od modanih udara koji
oteuju mozak
- Oteuje funkciju mozga kod jo neroe-
nih beba
- Povezano je sa depresijom
167
kotin oteuje funkciju mozga njenog jo
neroenog deteta, moda i za itav ivot.
Istraivanja pokazuju da deca puaa
imaju mentalne nedostatke koji se jedino
mogu objasniti dejstvom nikotina. Jedna
studija je uporedila mentalnu funkciju tro-
godinje dece ije su majke puile sve
vreme tokom trudnoe sa mentalnom
funkcijom dece onih majki koje su prestale
da pue u trudnoi. Rezultati testova bili su
mnogo bolji kod one dece ije su majke
ostavile puenje tokom trudnoe.125
Nikotin je povezan sa depresijom
Postoji jasna povezanost izmeu nikoti-
na i depresije. Epidemioloke studije poka-
zuju da puai imaju vee anse da zapad-
nu u depresiju.126,127 Osim toga, to vie
pue, to je i rizik vei.128 Mogue je da
puenje poveava rizik od depresije delu-
jui na slian nain kao i kofein smanju-
jui dotok krvi u mozak iako se koncen-
tracija nekih hemijskih supstanci-prenosni-
ka u mozgu vezanih za depresiju moe po-
veati. Ranije studije su pokazivale da
puenje cigareta zapravo poveava protok
krvi u mozgu,129 ali novija istraivanja po-
kazuju da je ceo taj proces mnogo komp-
likovaniji.
Na primer, u jednom istraivanju iz Ja-
pana, Nakamura i kolege su otkrili da je
nakon 15 sati uzdravanja od nikotina kod
nekih puaa dolo do poveanog, a kod
nekih do smanjenog dotoka krvi u mozak.
Edvard Domino (Edward Domino) i kolege
sa Univerziteta En Arbor (Ann Arbor) u
Miigenu (the University of Michigan) jo
vie su iskomplikovali vezu izmeu nikoti-
na i dotoka krvi u mozak.131 Oni su otkrili
da je unoenje nikotina kod puaa koji su
se uzdravali od cigareta 10 sati povealo
dotok krvi u neke delove mozga, a u neke
druge delove smanjilo. Sa stanovita dep-
resije, znaajno je bilo to to se u
hipokampalnim i parahipokampalnim delo-
vima mozga smanjio dotok u levi deo moz-
ga u odnosu na desni. Ovi delovi stimuliu
izuzetno vaan orbitomedijalni prefrontalni
korteks,132 i stoga mogu da ukazuju na
168
dominaciju desnog frontalnog renja izaz-
vanu dejstvom nikotina a to su promene
koje mogu da da stvore predispoziciju za
nastanak depresije.
Ipak, neki drugi istraivai tvrde da
puenje verovatno ne poveava rizik od
depresije. Oni tvrde da se depresija javlja
uporedo sa upotrebom nikotina zato to
osobe sklone depresiji uglavnom pokua-
vaju da se izlee pomou nikotina. Nikotin
moe da povea nivo hemijskih supstanci
u mozgu koje podiu raspoloenje.133
Iako diskusija o ovoj temi moe da ide
as u jednom as u drugom pravcu, neke
injenice su nepobitne. Prvo, istraivai se
slau da postoji veza izmeu puenja i
depresije. Drugo, nijedan lekar ne pre-
poruuje nikotin kao prihvatljivo sredstvo
u leenju depresije. Dakle, i sa stanovita
depresije i ostalih tetnih uticaja nikotina
na mozak, najbolje je potpuno izbaciti ovu
hemijsku supstancu koja izaziva zavisnost.
uvajte se mesa, sira i vina
Osim kofeina, postoje i druge sup-
stance koje tetno utiu na frontalni
reanj, a koje ovek unosi putem hrane i
pia. Tri takve supstance, inae derivati
amonijaka, nalaze se u odreenim namir-
nicama kao to su sir, vina, riba, kobasice
i neke namirnice sa visokim sadrajem
masnoa. One se mogu nai i u pokvare-
nom ivinskom mesu i ribi kada se ovo
predugo dri u zamrzivau. Nazivi tih sup-
stanci su tiramin, triptamin i trimetilamin.
Ova hemijska jedinjenja se vezuju za
depresiju, smanjen dotok krvi u mozak,
promenu stanja uma, none more, haluci-
nacije i oslabljen rad mozga pod uticajem
stresa, recimo kada student dobije loiju
ocenu na testu zato to se tokom ispita
nalazi pod stresom. Delovanje ovih hemij-
skih supstanci u mozgu i njihov uticaj na
frontalni reanj opisan je u Dodatku 1.
Hipnoza i frontalni reanj
Sada emo sa podruja hrane prei na
jednu potpuno drugaiju temu koja utie
na zdravlje frontalnog renja. To je popu-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
laran metod reavanja mnogih problema
vezanih za mnoge stvari, od uobiajenih
loih navika do emocionalnih trauma iz
detinjstva. Taj metod je hipnoza. Uprkos
bezopasnim prizorima koje viate u
cirkusima, na televiziji, u kominim scena-
ma i programima za odvikavanje od
puenja, hipnoza izaziva ozbiljne tetne
posledice. Jedna od tetnih posledica ovog
popularnog metoda leenja je oteenje
frontalnog renja.
Veza izmeu hipnoze i frontalnog ren-
ja ne predstavlja nikakvo iznenaenje za
one koji shvataju ovu tehniku. Hipnoza
namerno zaobilazi frontalni reanj dok
pomae osobi da zapadne u stanje nalik
na trans. Dr Freda Moris (Morris), bivi
profesor medicinske psihologije na UCLA,
napisala je nekoliko knjiga o hipnozi.
Prema njenim reima, hipnoza predstavlja
stanje kada se osoba usredsredi na samo
jednu stvar kao kada ptica posmatra
zmiju.134
Dok je pod hipnozom, osoba nije sves-
na niega to se u njenom okruenju de-
ava. Kako hipnotizer dovodi osobu u
ovakvo stanje? Tipini hipnotizer e prvo
pomoi svom pacijentu da ostane smiren
osloboen svih ometajuih faktora iz
njegove okoline. Nakon toga, hipnotizer e
mu pomoi da se usredsredi na jednu
odreenu stvar. Na primer, kada osoba
usmeri svoj pogled na trepue svetlo, ona
se usredsreuje na jedno mesto i tako
zapada u hipnotiko stanje. Kada je u hip-
notikom stanju, ona se povinuje svim
zahtevima hipnotizera i radi sve to ovaj
predloi.
Kada se modani talasi mere EEG-om
tokom ovog procesa, vidimo da kod hipno-
tisane osobe prestaje aktivnost beta tala-
sa. Aktivnost beta talasa oznaava logino
razmiljanje i ukljuuje dinaminu aktiv-
nost frontalnog renja. U stanju hipnoze
imamo obrnutu situaciju aktivni su alfa
talasi,135 a to je stanje kada osoba nije
sposobna da kritiki analizira informacije
koje prima.136 Alfa talasi su nie frekvenci-
je od beta talasa. U ovom stanju, osoba e
EONI REANJ MOZGA
registrovati informacije i sugestije, ali ih
nee protumaiti niti e one proi kroz fil- da hipnoza pogorava depresiju koja ve
ter frontalnog renja.
Hipnoza zaobilazi frontalni reanj
U stanju hipnoze, osoba moe da primi
informacije i zabelei u svom umu dunos-
ti koje od nje zahteva hipnotizer. Njihova
memorija zaista dobro funkcionie, sa nji-
hovim emocijama je sve u redu i te osobe
mogu i da se smeju i da plau. Meutim,
daljim usredsreivanjem na trepue svet-
lo ili neki slian predmet hipnotisane
osobe nisu u stanju da kritiki analiziraju
informacije koje primaju.137 Nijedna od tih
informacije se ne filtrira prema njihovom
sistemu vrednosti i moralnih normi. Zaobi-
laze se i sama njihova mo rasuivanja.
Zaobilazi se frontalni reanj.
Opasnosti hipnoze prikazane su u ta-
beli 21.
Tabela 21. Opasnosti hipnoze
Hipnotisana osoba:
- Ne moe da razmilja (slabi beta modani
talasi)
- Nema aktivan frontalni reanj (tj. on se
potpuno zaobilazi)
- Nema sposobnost rasuivanja
- Sklona je depresiji
- Stavlja svoj um pod kontrolu hipnotizera
Postoji dobar razlog zato je ljudima
dat velik frontalni reanj. Ugroziti ovaj
kontrolni centar mozga, ak i privremeno,
veoma je opasno. to je jo gore, hipnoza
ne menja samo funkciju frontalnog renja.
Ovaj zakljuak nas dovodi do saznanja
koja e otkriti najmraniju stranu hipnoze
kada je u pitanju depresija.
Hipnotizam moe pripremiti teren
za depresiju
Postoje dokazi koji ve godinama
pokazuju da kada su ljudi hipnotisani
desna strana mozga donekle dominira nad
levom.138,139 Kao to smo videli, sasvim je
za oekivati da takvo stanje izaziva
169
sklonost ka depresiji. Shodno tome, ini se
postoji ili priprema teren za neku buduu
depresiju tako to smanjuje ukupnu
aktivnost frontalnog renja ili time to
remeti ravnoteu izmeu desnog i levog
frontalnog renja.
Hipnoza moe da povea rizik od
depresije tako to menja hemiju mozga
ak i kada osoba vie nije pod hipnozom.
Da biste potpuno shvatili kolika je mo hip-
noze, moram vas podsetiti da je u stanju
depresije poremeena ravnotea i ostalih
delova mozga. Jedan od tih delova se
nalazi odmah do frontalnog renja i naziva
se parijetalni reanj. Interesantno je da su
istraivanja pokazala da depresija izaziva
disbalans parijetalne funkcije izmeu des-
ne i leve strane. Kao i u sluaju frontalnog
renja, kod depresivnih osoba je desna
strana parijetalnog renja aktivnija od
leve. Izuzetno je vano rei i to da je kod
osoba koje je lako hipnotisati pojaana
aktivnost desne strane parijetalnog ren-
ja.140
Ono na ta elimo da ukaemo je da
osobe koje je lake hipnotisati mogu biti
izloene veem riziku od depresije. Novi
dokazi o toj povezanosti pronaeni su
1998. godine kada su istraivai iz Rima
otkrili da su osobe koje je veoma lako
hipnotisati same izjavile da imaju snanija
emocionalna iskustva od onih osoba koje
nije ba tako lako hipnotisati, naroito u
smislu negativnih emocija.141
Prema reima istraivaa, pokazalo se i
to da su osobe koje je lako hipnotisati kod
sebe samih lake izazivale emocije tuge
nego emocije sree. Kada su u pitanju
emocije tuge, kod tih osoba su se kako
se i oekivalo aktivirale strukture desne
strane mozga. Ovo ukazuje na to da su
osobe koje je izuzetno lako hipnotisati izlo-
ene veem riziku od depresije. Hipnoza
ne samo to negativno utie na funkciju
frontalnog renja, ve moe i trajno pro-
meniti modane procese tako da se osobi
lako javljaju depresivne misli.
170
Uprkos ovim realnim razlozima za zab-
rinutost, hipnoza je prilino popularna.
Ono to mnogi ljudi ne znaju je to da pos-
toje razliiti oblici hipnoze. Hipnoza se pri-
lino direktno primenjuje u medicini. Medi-
cinska literatura je puna primera primene
hipnoze u psihijatrijskim problemima i/ili
problemima u ponaanju, od traumatinih
dogaaja iz detinjstva do trenutnih proble-
ma sa prekomernim unoenjem hrane ili
puenjem.
Hipnoza se pojavljuje i u mnogo suptil-
nijim oblicima. Istonjaka meditacija, ili
joga, preporuuje se u kontroli stresa. Dr
Freda Moris (Morris) istie da u mnogim
sluajevima ovek, zapravo, samog sebe
hipnotie.142 Iz tog razloga, ovakva hip-
noza moe biti veoma opasna. Paralele
izmeu istonjake meditacije i hipnoze, i
razlike izmeu istonjake i religijskog
razmiljanja mogu se nai u 8. poglavlju
koje nosi naslov Stres bez potresa.
Kuni hipnotizer
U vaem domu se moda nalazi neki
predmet kojem vi nesmotreno dozvolja-
vate da vas dovede u neku vrstu hipno-
tikog transa. Ako se ne razlikujete od
jednog prosenog Amerikanca, u nekoliko
prostorija u vaem stanu nalazi se jedan
predmet za koji su prikovane vae oi. On
treperi svakih nekoliko sekundi i moe
dovesti oveka u trans nalik na hipnozu. To
je jedan od najpopularnijih aparata naeg
vremena televizor.
U preko 96% domova u Americi posto-
ji najmanje jedan televizor.143 Deri
Mender (Jerry Mander) je otkrio da je, iako
ovek moe biti hipnotisan na mnogo
razliitih naina, veliki broj strunjaka na
takav nain opisalo hipnozu da se televizi-
ja delimino uklapa u taj opis. Klasino
okruenje tokom gledanja televizije slino
je okruenju koje je potrebno za postiza-
nje hipnotikog transa zamraena soba,
trepue svetlo (televizor) kao neto na
ta ete da se usredsredite i odsustvo
ometajuih faktora iz spoljanje sre-
dine.144
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Ljudi gledaju programe raznih TV sta-
nica, kablovsku televiziju, satelitski pro-
gram, video i DVD. Programi su veoma
raznovrsni filmovi, dokumentarne emisi-
je, situacione komedije, sport, muzika, ob-
razovanje, priroda, vesti i tako u besko-
nano. Da li ono to gledate utie na va
um i karakter? Svakako da utie. Ono to
nas najvie zabrinjava, i kada je u pitanju
depresija i kada je re o frontalnom ren-
ju, jeste prava eksplozija seksualnog
sadraja i nasilja na malim ekranima.
Televizija, seksualno uzbuenje i
depresija
Neki odrasli ljudi mogu da se rasprav-
ljaju oko toga da li na televiziji ima sve
vie senzualnih scena ili ne. Razmislite o
uticaju koji sve vei broj seksualnih scena
na televiziji vri na mlade ljude u Americi.
Dokumentacija pokazuje da je erotski uti-
caj televizije toliko snaan da podstie sek-
sualnu aktivnost kod tinejdera i dece.
Studije pokazuju da se starosna granica
prvog seksualnog iskustva znaajno
pomera zahvaljujui uticaju televizije. to
deca vie gledaju televiziju, to e ranije
prvi put stupiti u seksualne odnose.145 Ne
samo to to pokazuju studije, ve i sama
deca izjavljuju da ih televizija podstie da
rano stupe u seksualne odnose.146
Mnogi drutveni krugovi sa zabrinu-
tou posmatraju sve veu upotrebu sek-
sualnosti u medijima. Ljudi otvorenijih
shvatanja esto takvu zabrinutost naziva-
ju uskopoglednom i puritanskom. Ipak,
izgleda da oni koji su istinski zabrinuti
zbog prikazivanja seksualnog materijala
bilo da se on prezentuje putem televizije,
asopisa, interneta, romana ili ak u etnji
po plai punoj ljudi imaju jake dokaze
kada je u pitanju uticaj seksualnosti na
depresiju.
Seksualno uzbuenje se ve godinama
povezuje sa stimulacijom desne strane
mozga.147 Istraivanja pokazuju da seksu-
alno uzbuenje stimulie naroito nii deo
desnog frontalnog renja.148 Setiete se
da je to, verovatno, poslednje mesto koje
EONI REANJ MOZGA
biste eleli da stimuliete ako elite da
izleite ili spreite depresiju, zato to se
depresija odlikuje relativno veom aktiv-
nou u desnom frontalnom renju u
odnosu na levi. Trostruka veza izmeu gle-
danja televizije, drutveno neprihvatljivog
seksualnog uzbuenja i depresije prikaza-
na je u tabeli 22.
Tabela 22. TV, seks i depresija
- Deca koja gledaju televiziju ranije ponu
da stupaju u seksualne odnose.
- to se TV vie gleda, to je nia starosna
granica za prvi seksualni odnos.
- Mladi kau da ih TV podstie na seksualnu
aktivnost u ranom periodu ivota.
- Seksualno uzbuenje stimulie desni
frontalni reanj.
- Stimulisani desni frontalni reanj karakte-
ristian je za depresiju.
Ne elim da odem u krajnost istiui
vezu izmeu seksualnog uzbuenja i dep-
resije. Ja se ne zalaem za to da se mu i
ena razdvoje na neko vreme dok se jedno
od njih lei od depresije. Smatram da bi u
takvim sluajevima drutvena i emocional-
na tenzija u odnosu izmeu suprunika
verovatno bila pogubnija po emocionalni
oporavak od seksualnog uzbuenja koji je
ogranien samo na brani odnos.
Ja sam zaista ozbiljno zabrinut zbog
nemarnosti koju pokazuje veina graana
kada je u pitanju iznoenje seksualnog
materijala. Nisam zabrinut samo zbog ob-
naenosti. Izgleda da je mnogo toga to
se smatra prihvatljivim odevanjem i prih-
vatljivim ponaanjem u udarnim emisija-
ma (i na reklamama) sraunato da izazove
seksualno uzbuenje kod gledalaca. Istra-
ivanja jasno pokazuju u emu je osnovni
problem to je seksualno uzbuenje.
Svaka osoba moe za sebe da odredi kada
je mera prevrena. Ja pretpostavljam da
se, ako je veina mojih pacijenata iskrena,
ta mera prevri vie puta tokom jednog
uobiajenog veernjeg gledanja televizije.
Nedavno obavljena istraivanja sa
UCLA pokazala su da mlade ene koje su
171
u detinjstvu doivele jednu ili vie teih
nesrea imaju vee anse da zapadnu u
depresiju kada su izloene stresorima.
Nesree u detinjstvu obuhvatale su nasilje
u porodici, psihike probleme kod roditelja
ili alkoholizam.149 To nije jedina studija na
tu temu. Postoji sve vie istraivanja koja
povezuju stresna iskustva iz ranog perioda
ivota sa poveanim rizikom od depresi-
je.150 Meutim, neka druga istraivanja
ukazuju na to da da stresovi u detinjstvu
mogu da se jave gledajui stresne doga-
djaje na televiziji.
Godine 1994., u asopisu British Medi-
cal Journal predstavljen je itav niz slua-
jeva. U prvom lanku i dva pisma na istu
temu opisano je sedmoro razliite dece
koja su doivela veliku psiholoku traumu
nakon to su odgledala samo jednu uzne-
miravajuu televizijsku emisiju pod neo-
binim nazivom uvar duhova (Ghost-
watch).151,152,153 Ovaj 90-minutni pseudo-
dokumentarac bio je uraen kao pozorini
komad koji je prikazivao jednu porodicu
koju su muili i proganjali duhovi. Na kraju
emisije gledalac stie utisak da se nalazi u
slinoj opasnosti.
Kod ovo sedmoro dece opisane u
asopisu British Medical Journal kasnije se
javio itav niz psiholokih problema koji su
ozbiljno poremetili njihov ivot i ivot nji-
hovih porodica. Ti problemi su navedeni u
tabeli 23.
Meu opisanim simptomima i znacima
bili su depresivno raspoloenje, none
more, strah od mraka i od toga da spava-
ju sami, tekoe u koncentraciji, narueno
pamenje, uporne misli i slike o trau-
matinom dogaaju [TV emisija] kojih ne
moete da se oslobodite, poveana
zabrinutost, napadi panike i razdraljivost.
Ne bi me iznenadilo kada bi neka od ovih
mladih osoba kasnije zapala u teku
depresiju nakon ovog stresnog dogaaja.
Jo uvek nemamo vrste dokaze o
povezanosti gledanja nasilja na televiziji i
depresije. Mnogo je posrednih inilaca koji
na to ukazuju, ali tek treba obaviti jedno
konkretno istraivanje da bismo dobili na
172
Tabela 23. Samo jedna TV emisija
moe da nanese deci veliku tetu
- uvari duhova je bila zastraujua TV smo prisutni u vreme nekog dogaaja).
pria u kojoj je bilo mnogo nasilja.
- Ta emisija je u velikoj meri negativno uti-
cala na sedmoro dece koja su je gledala.
- ivot te dece i njihovih porodica bio je
ozbiljno poremeen.
- Njihova deca su imala:
- depresivno raspoloenje
- none more
- strah od mraka
- strah od toga da spavaju sama
- tekoe u koncentraciji
- narueno pamenje
- poveanu zabrinutost
- napade panike
- razdraljivost
kraju jednu celovitu sliku. Postojei dokazi
o vezi izmeu ivotnih stresova i depresije
i injenica da gledanje nasilja na televiziji
moe biti veliki izvor stresa svakako ukazu-
je na to da postoji veza izmeu nasilja na
televiziji i depresije.
Televizija je opasna za mozak i na
neke druge naine
Iako sadraj onoga to gledate vri
snaan uticaj na va um, izgleda da tele-
vizija sama po sebi kao medijum takoe u
ogromnoj meri utie na mentalno zdravlje.
Dokazi govore da, bez obzira na sadraj,
samo gledanje veine televizijskih emisija
tetno utie na frontalni reanj. Izgleda da
je ovaj tetan efekat posledica este
promene kadrova u veini programa.
Tehniki problem vezan za filmsku
tehniku je brza promena postavke scene.
Prosean televizijski program (ili video ili
DVD materijal) menja kadar svakih tri do
pet sekundi. Perspektiva iz koje posma-
trate dati dogaaj iznenada se menja od
kamere do kamere vie puta u minuti, hteli
vi to ili ne. Smatra se da je esto menjanje
kamera i promena kadra najznaajniji fak-
tor koji inhibira frontalni reanj tokom
gledanja televizije. To je u otroj suprot-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
nosti sa nainom na koji mi obino posma-
tramo svet oko sebe. Mi vidimo stvarne
ivotne scene iz jedne prespektive (gde
Moemo promeniti perspektivu samo tako
to emo, ako to elimo, promeniti mesto,
a tada je transport ograniavajui faktor.
Dr Moris navodi da brza promena
kadrova u televiziji doprinosi stvaranju hip-
notikog efekta.154 Dr Tomas Malholand
(Mulholland) je posmatrao deje EEG
(modane talase) dok su ona gledala svoje
omiljene televizijske emisije. Istraivai su
pretpostavili da e deca, budui da su to
njihove omiljene emisije, biti mentalno
ukljuena u ono to gledaju i da e alfa i
beta modani talasi biti konstantno naiz-
menino aktivni. Umesto toga, samo dve-
tri minute nakon poetka tog dejeg pro-
grama oslabila je aktivnost beta talasa i
gotovo tokom cele emisije aktivni su bili
samo alfa modani talasi. To znai da deca
tokom gledanja emisije nisu reagovala,
nisu se orijentisala, niti su bila usredsree-
na, ve samo preneta u neki drugi pros-
tor.155
Danas ima veoma malo (manje od 1%)
pravih obrazovnih televizijskih emisija. Sa-
mo jedan minut gledanja bilo kog televizij-
skog programa dovoljan vam je da biste
uvideli da li e taj program ometati ili
pojaati aktivnost frontalnog renja. Pravo
obrazovanje nee samo preneti informaci-
je, ve e i pojaati aktivnost naroito
prednje-srednjeg i levog prefrontalnog
korteksa frontalnog renja. Ako scena tj.
kadar ostane isti 30 sekundi ili jedan mi-
nut, moete biti sigurni da je taj program
edukativnog karaktera.
Veina C-Span programa i neke emisije
na kanalu Discovery predstavljaju primere
informativnih programa koji se prenose
putem sporih promena kadrova, a moda
se scene uopte ni ne menjaju. To omogu-
ava gledaocu da upotrebi sve svoje anali-
tike sposobnosti dok prima informacije.
Dodatna prednost ovakvih programa je u
tome to tokom primanja ovakvih informa-
cija gledalac uglavnom ne mora dugo da
EONI REANJ MOZGA
posmatra neki predmet ili scenu to je
karakteristino za hipnozu. Poto nema
brze promene kadra, ovek ne mora nepri-
rodno da zuri u televizor, ve moe da ski-
ne pogled sa njega i posmatra neto drugo
u sobi jo uvek primajui i analizirajui
informacije.
Dr Herbert Krugman, istraiva moda-
nih talasa, javno je izjavio: Televizija je
medijum komunikacije koji gledaocu lako
prenosi ogromne koliine informacija o
kojima ovek ne razmilja tokom samog
gledanja programa.156 Dr Erik Peper, jo
jedan uticajan istraiva modanih talasa i
pisac, jednom prilikom je rekao: Uas
televizije je u tome to informacije ulaze,
ali mi ne reagujemo na njih. One odlaze
pravo u nau memoriju i mi, moda, kas-
nije reagujemo na njih, ali ne znamo na
ta tano reagujemo. Kada gledate televi-
ziju, vi se vebate da ne reagujete, tako da
kasnije radite stvari ne znajui ni zato niti
odakle vam je dolo da to uradite.157
Pod uticajem televizije, frontalni reanj
ne moe da funkcionie punim kapacite-
tom. Mozak belei informacije: i vid i pam-
enje i emocije dobro funkcioniu. Uprkos
tome, mozak vie nije u stanju da kritiki
analizira primljene informacije. Pred gleda-
ocem se mogu reati uasne scene, ali se
on uglavnom ili smeje ili je ravnoduan.
Kada bi se neto takvo dogodilo u stvar-
nom ivotu, ovek bi, normalno, bio uas-
nut. ak se i ovo menja kada ljudi, gleda-
njem takvih prizora na televiziji, postanu
manje osetljivi.
Uprkos tome kako neko reaguje bez
obzira da li se smeje, ravnoduno zuri u
ekran, sklanja pogled sa gaenjem ili na
stotine drugih naina prizori se neizbrisi-
vo utiskuju u um. Kada vidite reprizu, vi
odmah znate da ste to ve videli. Vi je se
seate, iako poslednji put kada ste je
gledali va frontalni reanj nije bio nimalo
aktivniji nego sada.
Alvin Tofler (Toffler), pisac najproda-
vanije knjige 70-tih Budui ok (Future
Shock), dao je izuzetno lucidan opis
posledica vetake stimulacije. Njegove
173
rei mi se jo uvek ine kao prikladan opis
suptilnog uticaja televizije. Njegova izjava
je zapisana u tabeli 24.158
Tabela 24. Posledice konstantne
stimulacije ula
Alvin Tofler, autor knjige Budui ok kae:
Konstantna stimulacija ula stopira anali-
tike procese uma dok na kraju ne oduzme
oveku sposobnost da razmilja i racionalno
se suoi sa ivotom. Posledica toga su teh-
nike bekstva i prilagodljive reakcije u koje
spadaju povlaenje u sebe, apatija i odbaci-
vanje disciplinovanog razmiljanja kada se
osoba suoi sa tekim dunostima i odluka-
ma.
Pre vie od deset godina bilo je vie od
3000 objavljenih naunih studija o uticaju
televizije na ovekov um.159 Ova meu-
sobna veza je i dalje predmet istraivanja.
Napisano je vie od 500 knjiga na tu temu.
Iako je to jedna od najbolje obraenih
tema u naoj kulturi, veina ljudi ipak nije
svesna koliko su ozbiljne posledice gleda-
nja televizije. Vesti na televiziji esto daju
publicitet naunim studijama vezanim za
stil ivota, ali se malo govori o studijama
koje obrauju uticaj televizije na um. Ne
moemo oekivati da e televizijska indus-
trija otkriti istinu o sebi, ali ne moramo da
ostanemo neobaveteni.
Reference koje su ve citirane pruaju
nam itav niz izvora u kojima se govori o
televiziji. Veina biblioteka poseduje knjige
koje objanjavaju kako televizija utie na
um, a univerzitetske biblioteke su obino
povezane sa izvorima naunih podataka
koji vas mogu povezati sa stotinama lana-
ka napisanih na ovu temu. Zahvaljujui
internetu, veina ljudi moe sama da
istrauje sedei u svojim domovima. Na
primer, u decembru 2000. godine, Lycos
istraivanje je, upotrebljavajui izraze te-
levizija i mentalno zdravlje, dalo vie od
10.000 pogodaka. est decenija nakon to
je Dejvid Sarnof (David Sarnoff), predsed-
nik RCA, pokazao prvi televizor na Svet-
skom vaaru 1939. godine, vreme je da se
174
zapitamo ta televizija radi ljudima?
Tanije, ta televizija radi meni?
Da li ravnodunost moe tetno da
utie na ivotne odluke?
Spomenuu jo neto to mene lino
brine. Zabrinut sam zbog mogunosti da
ravnodunost izazvana gledanjem televizi-
je moe da preuzme kormilo u donoenju
naih ivotnih odluka. Pitam se da li kod
osoba koje su ve izvebane u ravnodu-
nosti postoji manja verovatnoa da e prve
poeti da reaguju na informacije ak i
kada to negativno utie na njihov ivot i
zdravlje. Da li razvijamo drutvo pasivnih
gledalaca koji mogu da gledaju emisiju o
zdravom nainu ivota, a onda o tome raz-
miljaju tek koliko i o prologodinjim
sportskim dogaajima? Konkretnije, da li
kod osoba koje su ve navikle da mnogo
gledaju televiziju postoji manja verovat-
noa da e primeniti ovde opisane strate-
gije u borbi protiv depresije? Nema odre-
enih odgovora, ali veze izmeu televizije,
otupljivanja ula i ravnodunosti veoma su
uznemiravajue dok pokuavam da po-
mognem svojim pacijentima da se uhvate
u kotac sa faktorima rizika u sluaju dep-
resije. Kratak pregled opasnosti koja se
krije u ravnodunosti prikazan je u tabeli
25.
Tabela 25. Opasnosti ravnodunosti
- Ravnodunost je izraz kojim se opisuje
stav potpune pasivnosti kada se ovek suoi
sa nekom potrebom.
- Dugo gledanje TV vesti moe izazvati rav-
nodunost.
- Ravnodunost moe spreiti osobu da rea-
guje na izuzetno vane informacije.
- Dakle, ovisnici o TV mogu imati manje
anse da primene strategije u borbi protiv
depresije.
Koliko mnogo i esto jedan prosean
Amerikanac gleda televiziju? Ako posma-
tramo samo sa aspekta vremena, na gle-
danje televizije se esto potroi nekoliko
sati slobodnog vremena u toku dana. Pre
IZLAZ IZ DEPRESIJE
televizije, na ameriki sistem vrednosti
najvie su uticale tri stvari porodica,
crkva i kola. Ako koliina vremena koje
provedemo u nekoj aktivnosti odgovara
njenoj sposobnosti da oblikuje na sistem
vrednosti, onda je 50-tih godina 20. veka
televizija istisnula crkvu. 60-tih godina, te-
levizija je istisnula kolu. Kada zavri sred-
nju kolu, prosean Amerikanac je proveo
vie vremena pred televizorom nego u ui-
onici.160,161 Sve u svemu, deca u SAD pro-
vode oko 20% vremena tokom dana gle-
dajui televiziju.162
Ako se bilo ko jo uvek dvoumi oko
toga da li treba manje gledati televiziju ili
ne, pogledajte listu 17 tetnih efekata
televizije u Dodatku 6.
Internet nova televizija
Toflerov opis posledica gledanja televi-
zije koje ste malopre videli u tabeli 24
savreno se uklapa u ono to internet radi
velikom broju nesrenih korisnika. Mnogi
ljudi sede ispred svojih kompjutera dok ve-
likom brzinom prelaze sa stranice na stran-
icu. Um tako brzo skae sa jedne scene na
sledeu i sa jedne teme na drugu da je
preoptereenje informacijama postalo uo-
biajena pojava.
Ovisnici o internetu provode na inter-
netu u proseku 30 sati slobodnog vremena
sedmino, to je vie od etiri sata dnev-
no. Istraivai su otkrili da je 79% ispuni-
lo uslove za bipolarni poremeaj (mani-
jakalna depresija) i opisali ovu bolest kao
internetomaniju.163
Korisnici interneta pate od depresije
Nekoliko kompjuterskih firmi finansira-
lo je dvogodinju studiju raenu u normal-
nim porodicama. Iznenadili su se kada su
otkrili da su oni koji su provodili samo
nekoliko sati sedmino na internetu u
svom domu bili mnogo vie depresivni i
usamljeni nego kada ga nisu koristili toliko
esto. ee korienje interneta povezi-
vano je sa smanjenom komunikacijom ko-
risnika sa lanovima njihovih porodica, su-
avanjem njihovog kruga prijatelja i poz-
EONI REANJ MOZGA
nanika i njihovom veom depresijom i
usamljenou.164
U ostale tetne posledice korienja in-
terneta spadaju razoreni brakovi, drutve-
na izolacija, nesloga u porodici, neuspeh u
koli odnosno na studijama, gubitak posla
i sudski sporovi i sve to zbog ovisnosti
koju izaziva korienje interneta.165
Pobedite depresiju promenom
naina ivota
Strategije kojima se poboljava zdrav-
lje frontalnog renja pobedie depresiju.
Postoji mnogo toga to depresivna osoba
moe da uradi, a to e poboljati i zatiti-
ti funkciju frontalnog renja. Ponimo sa
naim procesom razmiljanja.
Negovanje pozitivnih misli
Negovanje pozitivnih, radosnih misli
moe zvuati kao ve otrcan i toliko puta
ponovljen savet svakome ko eli da izlei ili
sprei depresiju. Ipak, preporuka da se
razmilja o onome to je pozitivno jeste
savet koji ima i te kako veliku potporu u
nauci koja se bavi prouavanjem nervnog
sistema. Sada znamo da pozitivne misli
doprinose smanjenju aktivnosti desnog
frontalnog renja, onog dela mozga koji
ima tendenciju da dominira kada je osoba
depresivna.166 Dakle, jedan program poja-
anja aktivnosti itavog frontalnog renja,
zajedno sa neim to nee naglo zaustavi-
ti aktivnost desnog frontalnog renja u
odnosu na levi, trebalo bi da doprinese
popravljanju raspoloenja.
Radite fizike vebe
Kao to sam naglasio u 5. poglavlju,
fizike vebe su od presudnog znaaja za
postizanje i/ili odravanje zdrave emo-
cionalne ravnotee.167 Vebe su vane i za
savladavanje zabrinutih misli i za pobolj-
anje raspoloenja kada je osoba depre-
sivna. Istraivanja frontalnog renja su
sada otkrila jo jedno mogue objanjenje
kada je u pitanju nain na koji vebe
blagotvorno utiu na one koji su u depre-
175
siji one poboljavaju funkciju levog
frontalnog renja u odnosu na desni.
Istraivai Petrucelo i Landers (Petru-
zzelo i Landers) sa univerziteta u Ilinoisu
(University of Illinois) otkrili su da tranje
na pokretnoj traci trenutno deluje pod-
stiui aktivnost levog frontalnog renja u
odnosu na desni.168 U isto vreme, oni su
pokazali da su osobe koje su vebale bile
manje zabrinute. Oni su izjavili da bi poja-
ana stimulacija levog frontalnog renja
koja je pozitivno delovala u sluaju depre-
sije mogla biti odgovorna i za smanjenje
zabrinutosti.
Odvojte vreme za masau
Iako sam pokuao da podelim terapije
na one koje osoba moe da primenjuje
sama nasuprot onima za koje je neopho-
dan strunjak, ini se da se masaa zaista
ne moe lako uklopiti ni u jednu ni u drugu
kategoriju. Masaa je oigledno neto za
ta vam je neophodan strunjak. Ipak, ona
se ne koristi ba tako esto u leenju dep-
resije. Izgleda da iz tog razloga depresivne
osobe moraju da uloe mnogo vie napora
da bi ukljuile masau u svoj program
leenja nego maseru da radi svoj posao.
Bez obzira na koje kategorije je pode-
lili, masaa se mora staviti na svaku listu
metoda leenja depresije koje mogu bla-
gotvorno da utiu na frontalni reanj. Raz-
log za to je to masaa moe da dovede u
ravnoteu funkciju frontalnog renja. Do-
uns i Fild (Jones and Field) sa univerziteta
Florida Atlantik (Florida Atlantic University)
nedavno su pokazali da masaa moe da
doprinese ponovnom uspostavljanju rav-
notee u sluaju poveane aktivnosti des-
nog frontalnog renja u odnosu na levi, to
je karakteristino za depresiju.169 Isti ovi
istraivai su pokazali da terapija muzikom
ima sline efekte o emu u kasnije go-
voriti.
Masaa blagotvorno utie na celokupno
mentalno zdravlje, ne samo u sluaju dep-
resije. Pokazalo se da masaa umanjuje
broj ostalih simptoma koji esto prate dep-
resiju, kao to je zabrinutost. Fild (Field) i
176
kolege sa univerziteta u Majamiju (Univer-
sity of Miami) otkrili su da 15-minutna
masaa dva puta sedmino u periodu od
pet sedmica ne samo to umanjuje zabri-
nutost, ve sniava i nivo kortizola, tet-
nog hormona stresa.170 Fildova grupa je
dokazala da ovaj kratak tretman masae
blagotvorno utie na funkcionisanje mozga
i na neke druge naine, ukljuujui tu
poveanu budnost i veu brzinu i tanost u
matematikim proraunima. Viestruko
pozitivno dejstvo masae ukratko je opi-
sano u tabeli 26.
Tabela 26. Blagotvorno dejstvo
masae
- Smanjuje broj simptoma zabrinutosti
- Poveava budnost
- Sniava nivo kortizola
- Dovodi u ravnoteu aktivnost desnog
frontalnog renja sa levim
- Pomae u leenju depresije
Lekcija koju nam daju ugljeni
hidrati
ak i uobiajene namirnice koje svaki
dan unosimo u na organizam mogu da
utiu na frontalni reanj, pojaavajui ili
smanjujui njegovu aktivnost. Ostali delovi
tela mogu da koriste masnoe, proteine ili
ugljene hidrate kao izvor energije, ali ne i
mozak. Mozak koristi gotovo iskljuivo glu-
kozu, prost ugljeni hidrat, kao izvor energi-
je.171 Mozak, oito zbog svog veoma brzog
metabolizma, mora neprestano da prima
nove zalihe ovog prostog ugljenog hidrata.
Lake emo uoiti vanost svega ovoga
kada shvatimo da je metabolizam mozga
7,5 puta bri od metabolizma prosenog
telesnog tkiva.172 Iako ini samo 2% ukup-
ne telesne mase, mozak obuhvata 15%
ukupnog metabolizma.
Mozak nije dovoljno velik da bi mogao
da skladiti hranljive materije. Prostor u
velikoj meri ograniava tvrd kostur loba-
nje. elije mozga mogu da dobiju samo
dvominutnu zalihu glukoze koja se nalazi u
obliku glikogena, depoa eera. Da bi
frontalni reanj optimalno funkcionisao,
IZLAZ IZ DEPRESIJE
potrebna mu je krv sa stabilnim i odgo-
varajuim nivoom glukoze.
Pre mnogo godina, kada su naunici
tek otkrili da su ugljeni hidrati najbolje
pogonsko gorivo za mozak, neki ljudi su
poeli da nazivaju slatkie hranom za
mozak. Na kraju smo saznali da ako
govorimo o optimalnom funkcionisanju -
rafinisani eer uopte ne hrani mozak.
Dolo se do upravo obrnutog zakljuka,
kao to je prikazano u tabeli 27.
Tabela 27. eer i frontalni reanj
Pokazalo se da velike koliine eera u is-
hrani oteuju funkcije frontalnog renja
kod dece kolskog uzrasta.
Reenica navedena u ovoj tabeli govori
da smanjena kolina rafinisanog eera u
ishrani jaa aktivnost frontalnog renja.
Istraivanja su potvrdila istinitost ove tvrd-
nje. ini se da se unoenje velikih koliina
eera naroito negativno odraava na
proces razmiljanja i intelektualne funkcije
kod dece. ak i ona deca koja ue i dobro
se pripreme za test mogu dobiti manje
ocene ako izaberu lou hranu za mozak.
Jedna studija koja je obuhvatila vie od 40
petogodinjih deaka bila je naroito
znaajna.173 Deaci koji su unosili hranu
sa manje eera bili su due paljivi i kon-
centrisani na asu i davali su tanije odgo-
vore od svojih vrnjaka koji su unosili vie
eera. Ova razlika se nije mogla objasniti
koeficijentom inteligencije (IQ) ili drutve-
nim ili obrazovnim statusom roditelja.
Deaci u ijoj ishrani nije bilo zastupljeno
mnogo eera na testu su dobili itavu
ocenu vie. Ova provokativna studija go-
vori da kvalitetnija ishrana moe od vrlo
dobrog uenika da napravi odlikaa.
Zato ishrana bogata eerom
negativno utie na funkciju mozga?
Ako je eer ugljeni hidrat, a ugljeni
hidrati glavno pogonsko gorivo frontalnog
renja, kako onda ishrana bogata eerom
oteuje funkciju mozga? Redosled doga-
aja, poevi od uzimanja namirnica sa
EONI REANJ MOZGA
visokim sadrajem rafinisanog eera,
prikazan je u tabeli 28.
Tabela 28. Ishrana bogata eerom
oteuje funkciju mozga
- Rafinisani eer ulazi u probavni sistem.
- Nivo eera u krvi brzo se poveava.
- Pankreas reaguje tako to proizvodi velike
koliine insulina.
- Prevelika koliina insulina suvie sniava
nivo eera u krvi.
- Funkcija frontalnog renja je naruena.
Na organizam je stvoren da se hrani
namirnicama poput voa i itarica u prirod-
nom, nerafinisanom obliku. Ove namirnice
potpomau odravanje nivoa eera u krvi
na prilino konstantnom nivou. Meutim,
kada namirnice bogate rafinisanim ee-
rom uu u sistem za varenje, nivo eera
u krvi se drastino poveava i organizam
reaguje kao da je upravo bio izloen og-
romnoj koliini prirodne hrane.
Pankreas reaguje tako to proizvodi
veliku koliinu insulina. Meutim, rapidno
poveanje nivoa eera u krvi navodi na
pogrean zakljuak. Za razliku od prirodnih
biljnih namirnica, namirnice bogate rafini-
sanim eerom se brzo apsorbuju i nivo
eera u krvi koji je rapidno porastao
ubrzo prestaje da se poveava. Kada je
insulin jo uvek prisutan, a ne pristie novi
eer iz digestivnog trakta, nivo eera u
krvi pada. Nije nita neobino da koncen-
tracija eera u krvi padne mnogo nie
ispod nivoa na kojem je bila pre nego to
je hrana sa visokim sadrajem rafinisanog
eera uneta u organizam. Kada nivo
eera u krvi dovoljno padne, neadekvatne
zalihe pogonskog goriva negativno utiu
na funkcije frontalnog renja.
Da bi stvar bila jo gora, najea reak-
cija na hipoglikemiju (nizak nivo eera u
krvi) je unoenje novih koliina slatkia.
Iako e to ponovo poveati nivo eera u
krvi, istraivanja pokazuju da je, kada se
nivo eera u krvi vrati u normalu, mozgu
potrebno jo 45 do 75 minuta da ponovo
pone normalno da funkcionie.174,175
177
U knjizi Zakoni zdravlja i izleenja
upuujem na jednu klasinu studiju koja
prilino podrava prethodno izneto obja-
njenje. Dr Herbert i kolege su ispitale
efekat unoenja jabuka u tri oblika cele,
sos od jabuke i sok.176 Iako je broj kalori-
ja bio jednak u sva tri oblika, cele jabuke
su najvie doprinosile odravanju konstan-
tnog nivoa eera u krvi. U roku od 60
minuta, sok od jabuke je doveo do pada
nivoa eera u krvi.
Nakon unoenja celih jabuka, nivo
eera u krvi je bio skoro isti kao i pre
toga. Promene u nivou eera u krvi nakon
unoenja sosa od jabuka nalaze se negde
na sredini, izmeu promena nastalih na-
kon unoenja celih jabuka i onih nakon
unoenja soka. Jedan od kljunih faktora u
svemu ovome je ogromna koliina biljnih
vlakana u sveim namirnicama kao to su
neobraene jabuke. Biljna vlakna, naroito
ona rastvorljiva poput pektina i gume,
usporavaju izlazak hrane iz eluca177 i ap-
sorpciju prostih eera od strane tankog
creva.178
Neka od najozbiljnijih istraivanja o
ishrani, frontalnom renju i depresiji uka-
zuju na jo neke popularne namirnice u
Americi koje su bogate mastima i proteini-
ma. Dijete u kojima se naglaavaju takve
namirnice bogate mastima i proteinima
uglavnom su veoma popularne. Veina
italaca je najverovatnije ula za reime
ishrane kao to su Etkinsonova (Atkins)
dijeta, Zounova (Zone) dijeta ili neke dru-
ge reime u kojima se izbegava unoenje
ugljenih hidrata. Kada dovoljan broj ljudi
iskusi negativne posledice takvih dijeta,
one neminovno izgube popularnost. Onda
doe nova generacija i ponovo prigrli te
iste reime ishrane (koji, sluajno, u
poetku esto dovedu do gubitka telesne
teine).
178
Unoenje velikih koliina ugljenih
hidrata poveava nivo serotonina i
smanjuje koncentraciju kortizola
Problem dijeta koje predviaju unoe-
nje malih koliina ugljenih hidrata je u
tome to ometaju pravilno funkcionisanje
frontalnog renja. Danas je dobro poznato
da se nivo serotonina, koji popravlja ras-
poloenje, poveava u mozgu, izmeu os-
talog, tako to se povea unoenje
ugljenih hidrata.179,180,181 Mnogi pacijenti
znaju da se emocionalno stanje popravlja
unoenjem ugljenih hidrata.182 Kada je
ishrana siromana proteinima, obilne koli-
ine ugljenih hidrata poveavaju u mozgu
nivo triptofana, izuzetno znaajne amino-
kiseline koju mozak koristi da bi proizveo
serotonin. Kratkotrajna smanjenja nivoa
triptofana mogu zapravo dovesti do po-
novnog obolevanja od depresije. U stvari,
pokazalo se da je pri niskom nivou tripto-
fana u krvi oslabljena funkcija najznaajni-
jeg dela frontalnog renja (orbitofrontalni
korteks) koji se povezuje sa depresijom.183
Ironija je u tome to, u krajnjoj instan-
ci, ishrana siromana ugljenim hidratima
moe ne samo da predisponira depresiju,
ve i poveanje telesne teine. Do prvih
saznanja na ovu temu dolo se zahvalju-
jui fascinantnim studijama koje je vodio
Dr C. R. Markus u Holandiji.184,185 Ovi
evropski istraivai su pokazali da se sta-
nje osoba kod kojih se simptomi depresije
pogoravaju usled stresa u velikoj meri
popravi ako im se daje hrana siromana
proteinima, a bogata ugljenim hidratima.
Njihovo istraivanje potvruje injenicu
da su osobe koje su sklone stresu izloene
veem riziku od nedostatka serotonina u
mozgu i da ugljeni hidrati mogu spreiti
nedostatak serotonina tokom stresnih
situacija. Zanimljivo je i to to su otkrili da
ishrana bogata ugljenim hidratima ne
samo to zaustavlja dublje zapadanje u
depresiju usled stresa, ve spreava i po-
veanje nivoa kortizola. Nasuprot tome, te
iste osobe su bile depresivnije i imale
mnogo vei nivo kortizola kada su unosile
IZLAZ IZ DEPRESIJE
velike koliine proteina, a male koliine
ugljenih hidrata pre nego to su bile izlo-
ene stresu.
Do ostalih saznanja o povezanosti is-
hrane bogate mastima i proteinima sa
dugotrajnim rizikom od poveanja telesne
teine doli su istraivai sa Univerziteta u
Kaliforniji (University of California) u San
Francisku. Dr Epel i kolege izjavili su da
postoji veza izmeu poveanja nivoa korti-
zola usled stresa i poveanog unoenja
hrane.186 Dolazimo do zakljuka da izbe-
gavanje ugljenih hidrata moe biti tetno
naroito za one osobe koje unose preko-
merne koliine hrane kada su pod stre-
som. Kada ne unose dovoljno ugljenih
hidrata, takve osobe su izloene ne samo
veem riziku od depresije, ve i od
poveanog nivoa kortizola vezanog za
prekomerno unoenje hrane. Viestruko
blagotvorno dejstvo ishrane bogate uglje-
nim hidratima, a siromane proteinima pri-
kazano je u tabeli 29.
Tabela 29. Blagotvorno dejstvo
ishrane bogate ugljenim hidratima,
a siromane proteinima
Unoenje velikih koliina ugljenih hidrata:
- Smanjuje nivo kortizola
- Stimulie mentalnu efikasnost
- Smanjuje sklonost ka prejedanju i povea-
nju telesne teine
- Poveava nivo triptofana u mozgu
(visok nivo triptofana je neophodan da bi mozak
proizvodio serotonin.)
Pouka koju sam ja izvukao iz ovog
istraivanja je da odrasli, ba kao i deca
kolskog uzrasta, moraju da unose namir-
nice bogate ugljenim hidratima ako ele
da, u mentalnom smislu, funkcioniu naj-
bolje to mogu i smanje rizik od depresije
i kontraproduktivnih reakcija povezanih sa
stresom.
Sada kada smo ustanovili blagotvorno
dejstvo ishrane bogate ugljenim hidratima,
a siromane proteinima u borbi protiv
depresije i optem poboljanju funkcioni-
sanja naeg mozga, postavlja se pitanje:
EONI REANJ MOZGA
Koje namirnice bi trebalo da unosimo da
bismo osetili to blagotvorno dejstvo? Koje
promene treba da unesemo u nain ishra-
ne? Odgovor na ovo pitanje je veoma jed-
nostavan: Obilne koliine voa, povra i
itarica, i sve to u nerafinisanom obliku,
predstavljaju najbolju hranu za frontalni
reanj. Sve ove namirnice sadre uravno-
teenu koliinu ugljenih hidrata i pune su
hranljivih materija (ukljuujui vlakna) i
eera u njihovom prirodnom obliku.
U mesu nema ugljenih hidrata
Meso, u osnovi, ne sadri ugljene hid-
rate. Ako pogledate tabele namirnica,
uvek ete naii na istu informaciju bilo
da je u pitanju crveno meso, riba ili pileti-
na nijedno od njih ne sadri nimalo (ili
sadri vrlo malo) ugljenih hidrata.187 To
moe biti jedan od razloga zato se meso
povezuje sa blaim poremeajem funkcije
frontalnog renja. Ja preporuujem da se
dan pone sa kvalitetnim dorukom koji
ukljuuje izbalansiran izbor namirnica bilj-
nog porekla. Moja porodica se uglavnom
opredeljuje za razliito voe i integralne
itarice uz nekoliko oraastih plodova ili
puter od istih. Ove namirnice odravaju
optimalni nivo eera u krvi tokom celog
jutra tako da ovek ne osea potrebu za
grickanjem izmeu obroka.
U svim ovim podacima postoji malo
ironije. Poto je mozak veoma prilagodljiv
i privikava se na va stil ivota, ak i
zdrave promene mogu na kratko umanjiti
efikasnost mozga pre nego to doe do
bilo kakvog poboljanja. To se moe
uporediti sa situacijom sa nikotinom o
kojoj sam pisao u knjizi Zakoni zdravlja
i izleenja. Iako nikotin negativno utie
na mozak, kada osoba prestane da pui,
kvalitet sna i mentalna agilnost se uglav-
nom pogoraju pre nego to doe do
poboljanja.
Isto je i sa ishranom. Istraivanja kau
da drastine promene naina ishrane, reci-
mo poveano unoenje masti ili ak uglje-
nih hidrata, mogu negativno da se odraze
na mentalno funkcionisanje u kraem vre-
179
menskom periodu. Meutim, ako istrajete
u tim promenama, vremenom ete osetiti
njihovo blagotvorno dejstvo. Poruka glasi:
bez obzira koliko vam moe biti teko u
kratkom vremenskom periodu, usvojte
nove ivotne navike i istrajte u njima.188
Spartanska ishrana moe da
pobolja funkcionisanje mozga
Istraivai ve godinama znaju da ivo-
tinje ive due ako im se daje smanjena
koliina kalorija (tj. ako im se daje manje
hrane nego to bi one same uzele).189
Jedan ameriki istraivaki tim na elu sa
Dr Minzom (L. W. Means) pronaao je no-
ve dokaze o blagotvornom uticaju spar-
tanske ishrane. Minz i kolege su, direktnim
merenjem, pokazali da mozak bolje fun-
kcionie kada osoba unosi manje kalori-
ja.190 Osim toga, njihovo istraivanje je
pokazalo da su ivotinje doivele ovo
blagotvorno dejstvo ak i kada im je
ishrana na ovaj nain promenjena u nji-
hovom srednjem ivotnom dobu.
Ovo nije jedino ovakvo istraivanje.
Istraivai iz Italije su prvi pokazali jednu
oiglednu injenicu pacovima koji unose
normalan broj kalorija mentalna funkcija
sa godinama slabi. Ovo istraivanje je
dalje pokazalo da stariji pacovi koji su od
roenja na restriktivnom reimu ishrane
imaju isto tako dobre mentalne sposob-
nosti kao i njihovi mlai drugari.
Na to kako e na mozak funkcionisati
danas moe da utie broj kalorija koji smo
unosili pre 15 godina. 99 ispitanika starih
od 75 godina pa nadalje polagalo je Mini-
Mental dravni ispit (Mini-Mental State
Examination) koji je trebalo da pokae nji-
hovu mentalnu efikasnost. Oni koji su
unosili vie kalorija 1976. godine imali su
slabije rezultate 1991. godine. Ovo istra-
ivanje pokazuje da unoenje veeg broja
kalorija u srednjem ivotnom dobu ubrza-
va slabljenje mentalnih funkcija sa godina-
ma.191
Ove studije pokazuju da unoenje pre-
velikih koliina hrane (koje se jo naziva i
180
neumerenost) moe da oteti ceo nosti od vrste muzike, njen ukupni uticaj
mozak, pa time i frontalni reanj.
Kada govorimo o tome kako pravilno
negovan frontalni reanj utie na puniji i
bogatiji ivot, moemo biti ohrabreni. Ne
moramo da budemo samo jo jedan pri-
mer loeg mentalnog stanja. Svi mi moe-
mo da ivimo kvalitetnim ivotom i doivi-
mo duboku starost. Nain ishrane i ivota
uopte zasluuju najozbiljnije napore sa
nae strane. Rezultate emo oseati iz da-
na u dan i iz godine u godinu.
Muzika, depresija i frontalni reanj
Izgleda da muzika pozitivno utie na
mozak i u optem i u posebnom smislu.
Sam in sluanja muzike oigledno bez roloku reakciju mieva na razliite muzi-
obzira na vrstu muzike blagotvorno utie
na mozak, dovodei funkciju frontalnog
renja u ravnoteu kada je osoba u depre-
siji. Merenja EEG-om pokazuju da muzika
doprinosi smanjenju dominantne aktivnos-
ti desnog frontalnog renja kod hronino
depresivnih osoba.192,193 Ipak, medicinska
istraivanja pokazuju i to da treba da bu-
demo oprezni i po pitanju odreenih vrsta
muzike.
Malo njih shvata koliko je snaan uticaj
muzike na frontalni reanj. Muzika ulazi u
mozak kroz njegove emocionalne delove
kao to je objanjeno u tabeli 30.
Tabela 30. Muzika i frontalni reanj
- Muzika ulazi u mozak kroz njegove emo-
cionalne delove, a to su temporalni reanj i
limbiki sistem.
- Odatle, neke vrste muzike proizvode reak-
ciju frontalnog renja koja utie na volju,
moralne vrednosti i mo rasuivanja.
- Neke druge vrste muzike e izazvati vrlo
slabu, ako i ikakvu, reakciju frontalnog
renja, ali e izazvati snanu emocionalnu
reakciju sa vrlo malo logine ili moralne
interpretacije.
Zapazite kako razliite vrste muzike uti-
u na mozak. Neke vrste izazivaju reakciju
frontalnog renja, dok neke druge vrste
izazivaju emocionalnu reakciju. U zavis-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
moe biti ili blagotvoran ili tetan. Lekari
koji preporuuju terapiju muzikom govore
nam da odreene vrste muzike, kao to je
rok muzika sa svojim ritmom koji izaziva
gubljenje svesti, zaobilazi frontalni reanj i
nau sposobnost da donesemo bilo kakve
zakljuke o toj muzici. Dokazi nam govore
da muzika, ba kao i televizija, moe da
proizvede hipnotiki efekat.195
Neki ve godinama tvrde da rok muzi-
ka kvari omladinu. Pre nekoliko godina,
istraivai rekenberg (Shreckenberg)
(neurobiolog) i Bird (Bird) (fiziar) reili su
da zajedno testiraju ovu tvrdnju. Osmislili
su studiju koja je trebalo da oceni neu-
ke ritmove.196 Oni su u periodu od osam
sedmica izlagali svaku od tri grupe mieva
razliitim vrstama muzike. Jedna grupa je
sluala tiho disharmonino udaranje bub-
njeva nalik roku, druga grupa klasinu
muziku, a trea grupa uopte nije sluala
muziku.
Svi mievi su proli kroz standardni test
sa lavirintom (traili su hranu koja se nala-
zila na kraju lavirinta). Prvog dana, sve tri
grupe su bile jednako uspene u traenju
hrane. Na kraju tog 8-sedminog perioda,
druga i trea grupa je nauila da doe
direktno do hrane. Meutim, grupa koja je
sluala rok muziku i dalje je tumarala po
lavirintu i bilo joj je potrebno mnogo vie
vremena da pronae hranu nego drugim
dvema grupama.
Nakon toga je usledila pauza u nji-
hovom treningu od tri sedmice kada nisu
sluali nikakvu muziku. Zatim su mievi (iz
grupe koja je ranije sluala rok muziku)
ponovo proli kroz lavirint-test da bi se
procenilo koliko su zapamtili ono to su bili
nauili i da bi se videlo da li je efekat ritma
rok muzike oslabio. Njima je i dalje bilo
teko da zapamte put do hrane, dok su
druge dve grupe i dalje brzo pronalazile
hranu. inilo se da grupa koja je sluala
rok muziku poinje gotovo od poetka,
lutajui po lavirintu bez oseaja za ori-
jentaciju. S druge strane, mievi iz kon-
EONI REANJ MOZGA
trolne i harmonine grupe su mogli da tre
kroz lavirint mnogo bre, pokazujui time
da su zapamtili ono to su nauili. Rok
grupa je imala trajno oslabljenu sposob-
nost uenja.
Da bi utvrdili zato su mievi iz rok
grupe imali toliko potekoa, istraivai su
ispitali njihov mozak, traei promene u
hipokampusu. Ne zaboravite, hipokampus
je smeten duboko u mozgu i utie na
emocije, pamenje i uenje. rekenberg i
Bird su pronali vidljive dokaze o abnor-
malnom umnoavanju nervnih elija, kao i
o poremeaju normalne koliine mRNK
(informaciona ili mesinder RNK), hemij-
ske supstance koja je od presudnog zna-
aja za ouvanje memorije.
Istraivai su zakljuili da je krivac za
probleme sa pamenjem i uenjem ritam
muzike, a ne njena harmonina ili melodi-
na struktura. Smatra se da odreeni mu-
ziki ritmovi potpomau sinhronizovanje
prirodnih biolokih ritmova, podstiui na
taj nain telesne funkcije, dok se drugi rit-
movi suprotstavljaju ili remete unutranje
ritmove.
To nas uopte ne iznenauje. Svi siste-
mi u naem organizmu funkcioniu u rit-
mu. Autori ove studije su postavili teoriju
da, ako neka vrsta disharmonije poremeti
ove prirodne ritmove, dolazi do tetnih
posledica, ukljuujui tu i trajne tekoe u
uenju. To bi moglo da objasni zato su
osobe koje sluaju rok muziku sklonije
upotrebi droga i upranjavanju vanbra-
nog seksa i zato ljubitelji hevi-metal mu-
zike ee razmiljaju o samoubistvu.197
Jo jedno saznanje do kojeg smo doli
zahvaljujui rekenbergovom i Birdovom
istraivanju u potpunom je skladu sa
temom nae diskusije. Ne samo to je
disharmonina rok muzika prouzrokovala
oteenje hipokampusa, ve i smanjenje
frontalnog renja. To bi, kako se oekuje,
negativno uticalo na moralne vrednosti,
uenje i mo rasuivanja. Kratak pregled
ovog istraivanja prikazan je u tabeli 31.
S druge strane, harmonine vrste him-
ni i simfonija mogu da imaju veoma blago-
181
Tabela 31. Uticaj muzike na
laboratorijske mieve
- Osam sedmica sluanja mekeg rok rit-
ma dovelo je do trajnog oteenja pame-
nja.
- Tri sedmice nakon prestanka sluanja mu-
zike, njihovo pamenje se nije povratilo.
- Mogue je trajno oteenje mozga.
- Osam sedmica sluanja klasine muzike
nije tetno uticalo na drugu grupu mieva.
tvorno dejstvo na frontalni reanj. To je
ona vrsta muzike uz koju bi naa deca tre-
balo da rastu muzika koja moe da
proizvede pozitivan, a ne negativan efekat.
Pokazalo se da klasina muzika pomae
studentima da shvate prostorne odnose u
geometriji.198 Jedna studija je pokazala da
sluanje Mocartovih klavirskih sonata u
velikoj meri poboljava razumevanje pros-
torno-vremenskih odnosa.199 Zanimljivo je
da je Mocart poeo da komponuje muziku
kada mu je bilo etiri godine.
Nakon studije o Mocartu uraena je jo
jedna studija u kojoj je jedna grupa dece
starosti od tri do pet godina osam meseci
ila na grupne asove pevanja i sviranja na
sintisajzeru. Druga grupa dece iz iste pred-
kolske ustanove nije imala asove muzi-
kog. Muzika grupa je imala mnogo bolje
rezultate na jednom grupnom zadatku koji
je zahtevao aktivnost frontalnog renja.
Deca su imala zadatak da poslau delove
slagalice tako da dobiju jednu smislenu i
organizovanu celinu.200 Jedna druga studi-
ja je pokazala da su muziari koji imaju
savreni sluh bili izloeni kvalitetnoj vrsti
muzike u ranom periodu svog ivota (do
svoje sedme godine).201
Da muzika utie na oblikovanje karak-
tera (a otuda i na frontalni reanj) usta-
novljeno je pre najmanje 23 veka. Aristo-
tel, grki filozof iz 4. veka p.n.e, uvideo je
da muzika moe da utie ili pozitivno ili
negativno na na karakter, u zavisnosti od
vrste muzike koju sluamo. On je pisao:
Muzika direktno predstavlja strasti ili
stanja due nenost, srdbu, hrabrost,
182
umerenost i njihove suprotnosti, ali i druge
osobine. Otuda, kada ovek slua muziku
koja oponaa odreenu strast, njega obuz-
me ta ista strast. Ako on due vremena
stalno slua muziku koja podstie niske
[sramne ili vulgarne] strasti, ceo njegav
karakter e postati takav. Ukratko, ako
neko slua lou vrstu muzike, on e posta-
ti loa osoba; obrnuto, ako neko slua
dobru vrstu muzike, on e postati dobra
osoba. 202 Aristotel je, ne znajui ni sam,
govorio o frontalnom renju, za koji mi da-
nas znamo da predstavlja sedite naeg
karaktera. Ove izjave su tako duboke i pri-
menjive na nae savremene drutvene
boljke da zasluuju detaljnije objanjenje.
Zapisane su u tabeli 32, a odnose se na
frontalni reanj za koji Aristotel tada nije
mogao znati.
Tabela 32. Muzika moe da popravi ili
iskvari karakter
Ako neko slua lou vrstu muzike, on e
postati loa osoba; obrnuto, ako neko slua
dobru vrstu vrstu muzike, on e postati
dobra osoba.
Aristotel
Iz studija o kojima smo govorili zaklju-
ujemo da se veina televizijskih emisija i
rok-muzike uklapa u Aristotelovu kategori-
ju muzike koja daje naem karakteru onaj
niski, sramni oblik. Kada bi nai mladi
mogli da odrastaju u pozitivnoj sredini koja
bi im pruala podrku i razumevanje, za-
mislite samo koliko bi njih izraslo u zdrave,
moralne osobe koje bi se mogle ubrojati u
najvee ljude naeg vremena.
Studije pokazuju da molitva
poboljava zdravlje
ak i iskreni skeptici moraju da prizna-
ju da molitva ima jedinstveno blagotvorno
dejstvo koje istonjaka meditacija ne mo-
e da pokae. Za jedan takav sluaj saznali
smo zahvaljujui Leriju Dosiju (Larry Do-
ssey), doktoru specijalisti interne medicine
koji je stairao na prestinom Medicinskom
fakultetu (Southwestern Medical School) u
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Dalasu. Dr Dosi je vaspitavan u religioz-
nom duhu. Dok je bio na studijama, izja-
njavao se kao agnostik.203 Nekoliko godina
kasnije zainteresovao se za istonjaka fi-
lozofska uenja poput budizma i taoizma i
poeo da se bavi meditacijom.
Njegova duhovna gledita uzdrmalo je
otkrie da postoji veliki broj naunih studi-
ja koje pokazuju da molitva za pacijente
zaista moe da pobolja njihovo zdrav-
stveno stanje. Prva njegova reakcija na
ove snane dokaze i podatke bila je, kako
je sam opisao, da uopte ne eli da raz-
govara sa Bogom. Na kraju je doao do
suprotnog zakljuka: Zakljuio sam da je
odbijanje da se molim za svoje pacijente
isto to i odbijanje da im dam dobar lek ili
uradim neophodnu hirurku intervenci-
ju. 204 Uveren u mo molitve, Dosi vie
nije mogao da se zadovolji istonjakom
meditacijom. Poeo je svakoga dana da
razgovara sa biblijskim Bogom.
Dosijevo iskustvo ne govori o uticaju
molitve na frontalni reanj. Ono ipak
pokazuje da iz naune perspektive molitva
poseduje blagotvorno dejstvo koje pre-
vazilazi ono koje se postie upranjava-
njem meditacije. Meutim, Dosi govori o
tesnoj povezanosti molitve i frontalnog
renja u svojoj knjizi Rei koje isceljuju:
Mo molitve i medicinska praksa (Healing
Words: The Power of Prayer and the
Practice of Medicine). Tema ove knjige je
neverovatna poto Dosi nije neki verski fa-
natik koji pokuava da promovie odre-
enu versku grupaciju. On istupa kao is-
kreni naunik koji je morao da prizna mo
molitve uprkos svojim unapred stvorenim
predrasudama. Iako se moje shvatanje
molitve razlikuje od Dosijevog, smatram
da je on sakupio i objavio neka dragocena
saznanja koja su znaajna za ovo poglav-
lje.
Dosi iznosi na videlo jednu od zanim-
ljivih veza izmeu molitve i frontalnog
renja kada povezuje molitvu sa jednom
od najzagonetnijih pojava za sekularno
orijentisanog lekara spontanu regresiju
(povlaenje) raka SRC. U sluaju SRC,
EONI REANJ MOZGA
osoba koja se nalazi u terminalnoj fazi
raka preivljava bez ikakvih terapija.
Dotina osoba se zapravo moe izleiti i
potpuno osloboditi raka ili se kod nje i
dalje mogu videti znaci prisustva raka koji,
meutim, toj osobi uopte ne moe da
naudi.
Dosi navodi jedno istraivanje o pov-
laenju raka koje je obavio Jijiro Ikemi
(Yujiro Ikemi) u Japanu i iznosi sledea
zapaanja. esto se deavalo da stav
posveenosti i prihvatanja koji je nalik na
molitvu ne navalentne, agresivne molit-
ve sa odreenim ciljem, ukljuujui i ukla-
njanje raka prethodi izleenju.205 Za-
nimljivo je da je povezanost frontalnog
renja sa Bogom u inu molitve i posle-
dino prihvatanje bolesti ili tekih situacija
- ono to priprema put za ozdravljenje. Na
jednom drugom mestu u svojoj knjizi, ka-
da se ponovo osvre na Ikemijevo istrai-
vanje, Dosi istie da su svi pacijenti [koji
su doiveli SRC] imali u potpunosti pove-
renje u Boga kada su su saznali da imaju
rak.206
Ispitivanja na temu uticaja molitve na
oporavak od bolesti ukratko su opisana u
tabeli 33.
Tabela 33. Uticaj na oporavak
od bolesti
- Molitva za pacijente moe poboljati njiho-
vo zdravlje.
- U molitvi je najvanije imati u potpunosti
poverenje u Boga.
Postoje dokazi da tipina meditacija ili
vebe oputanja mogu zaobii ovaj proces
i ostaviti tetne posledice. ini se da studi-
ja o hormonima stresa kod pacijenata na
odelenju za hirurgiju pre, odmah nakon i
dva dana posle operacije podrava ove tvr-
dnje. Dosi istie da su britanski istraivai
otkrili da se nivo hormona stresa koji slabe
imuni sistem u velikoj meri poveao samo
kod onih pacijenata koji su radili formalne
vebe oputanja. Kod onih koji su se bavi-
li svojim brigama i strahovima bez
primene tehnika oputanja nije dolo do
183
poveanja nivoa hormona stresa.207 Cilj
molitve nije poricanje ili uklanjanje simp-
toma, ve dovoenje onoga koji se moli u
vezu sa Bogom.
Ponekad molitva moe biti prvenstveno
receptivna ovek se miri sa Bojom
voljom. Meutim, nekada je ona krajnje
aktivna. Primeri za to su borba sa Bogom
u potrazi za odgovorima na neka teka
pitanja ili elja za poznanjem Njegove
volje u nekoj zamrenoj situaciji. U ovom
drugom kontekstu, molitva se moe pos-
matrati kao jedna od osnovnih aktivnosti
frontalnog renja. Moe se zakljuiti da
bez zdravog i neoteenog frontalnog
renja ne moemo upuivati tako aktivne,
duboke molitve.
Opasno je prkositi svom moralnom
sistemu vrednosti
Poto je frontalni reanj sredite moral-
nosti, konstantno delovanje u suprotnosti
sa moralnim kodom moe koiti frontalni
reanj, utiavajui glas savesti pri emu
ete se, moda, oseati bolje jedno krae
vreme. Razmiljajte o prii o Iliji, Bojem
proroku.
ak ni najverniji Boji proroci nisu bili
otporni na depresiju. Ilija je na gori Karmil
proveo verovatno najradosniji i najuzbud-
ljiviji dan u svom ivotu, odnevi pobedu
za Boga Izrailja u odnosu na idolopoklo-
nikog boga Vala. Tamo je gledao kako
su Valovi proroci skoro ceo dan uporno
kumili i molili svog beivotnog boga da pri-
hvati njihovu rtvu tako to e poslati
vatru koja bi tu rtvu spalila. Kada Val nije
odgovorio na njihove bune rituale, Ilija je
bez pompe kleknuo ispred svoje rtve i
uputio kratku, jednostavnu molitvu na ko-
ju je Bog odmah odgovorio poslavi veli-
anstveni oganj sa neba.
Potom se pomolio Bogu da se zavre
godine sue koja je unitila zemlju. Bog je
iste veeri usliio njegovu molitvu i Ilija je
po pljusku i mraku preao ogromnu raz-
daljinu trei ispred koije cara Ahava kao
vodi sve dok ovaj nije ponovo naao si-
184
gurnost u okrilju svoje palate. Koji je vei
dokaz Boje sile i prisustva Ilija mogao
doiveti i sve to u jednom danu?
Meutim, te iste noi, on je dobio upo-
zorenje da je Jezavelja poslala poteru za
njim u nameri da ga ubije. Ilija je oigled-
no zaboravio na veliku Boju silu i na to
kako ga je Bog pre samo par sati zatitio
od 450 Valovih svetenika i otpalog izrailj-
skog cara. Uspaniio se zbog pretnje jedne
neznabokinje. Nakon napornog dana Ilija
je skoio i trao itav dan po pustom i div-
ljem predelu, pao od iscrpljenosti, seo pod
smreku i molio Boga da mu oduzme ivot.
Dosta je ve, Gospode, primi duu moju,
jer nisam bolji od otaca svojih. 208
Tada je Bog poslao anela da nahrani
Iliju. Da li je Boja naklonost mogla biti po-
kazana jasnije od ovoga? Ilija je ipak nas-
tavio da bei jo itavih mesec dana dok
nije doao do jedne peine gde se sklonio
oajavajui nad sobom. Bog ga je pitao ta
radi tu, i Ilija mu je odgovorio: Revnovah
veoma za Gospoda Boga nad vojskama;
jer sinovi Izrailjevi ostavie zavet tvoj, tvo-
je oltare razvalie, i proroke tvoje pobie
maem; a ja ostah sam, pa trae moju
duu da mi je uzmu.209
Ilija je dopustio da oaj kontrolie nje-
gov um, to ga je, opet, obeshrabrilo do te
mere da je izgubio veru i poverenje u Boga
koji je na tako velianstven nain otkrio
svoje prisustvo. Umesto da i dalje vrsto i
nepokolebljivo brani Boje ime pred jed-
nim ljudskim biem (caricom), Ilijin um bio
je obuzet negativnim mislima kojima je
dozvolio da ga nadvladaju. Boji plan je
bio da Ilija predvodi veliko duhovno pro-
buenje u Izrailju. Umesto toga, Ilija se
suprotstavio Bojoj volji prepustivi se de-
presiji.
Da li ste se ikada suprotstavili Bojoj
volji, ogluivi se o planove koje On ima za
va ivot? Da li to sada inite? Moete li da
se izloite riziku da vam se oteti centar za
moralnost suprotstavljajui se onome za
ta znate da je ispravno? Moete li da se
izloite riziku da morate svakoga dana da
donosite odluke mozgom koji vie nije u
IZLAZ IZ DEPRESIJE
zajednici sa Bogom? Va frontalni reanj je
vaa veza sa Bogom. Odravajte tu vezu
tako to ete initi Njegovu volju.
Frontalni reanj: da rezimiramo
kako to u praksi izgleda
U ovom poglavlju sa izneo neke vane
informacije o frontalnom ili eonom re-
nju. Postoje, dakle, stvari na koje treba da
obratimo panju kako bismo sauvali kru-
nu naeg mozga. Osam najvanijih taaka
je izneto u tabeli 38.
Tabela 38. Paljivo postupajte sa
vaim frontalnim renjem
1. Zatitite ga od fizikih povreda.
2. Spreite ili kontroliite bolesti koje mogu
otetiti frontalni reanj.
3. Izbegavajte droge i otrove koji mogu na-
ruiti normalno funkcionisanje mozga.
4. Dajte mu dovoljnu koliinu kiseonika pu-
tem krvi.
5. Dajte mu kvalitetnu hranu jedui najbo-
lje namirnice i izbegavajui one tetne.
6. Izlaite se dovoljno sunevoj svetlosti.
7. Vebajte i telo i um.
8. Pazite ta gledate, sluate i doivljavate.
1. Zatitite va frontalni reanj od
fizikih povreda
Fizike povrede mogu izazvati trajno
oteenje mozga. Boks, fudbal i vonja
motorom predstavljaju visokorizine aktiv-
nosti. Udarci u glavu pri boksovanju esto
oteuju one tanane krvne sudove, naroi-
to u frontalnom renju. Za boksera sa
ovakvim povredama se ponekad kae da
je smuen. I u ostalim sportovima se
mogu zadobiti sline povrede. Oni koji ele
da im frontalni reanj dobro funkcionie
najbolje bi bilo da izbegavaju sve takve
aktivnosti.
Fizike povrede frontalnog renja nisu
ograniene samo na sportske povrede. Po-
vrede glave zadobijene u sudaru automo-
bila takoe oteuju frontalni reanj. Iz
tog razloga je vezivanje pojasa apsolutno
neophodno. Osim toga, fizike povrede se
mogu zadobiti i na poslu. Zato, preduzmite
EONI REANJ MOZGA 185

sve mere bezbednosti na vaem radnom 4. Poboljajte kvalitet krvi koja

mestu. dospeva u va mozak
Veoma je vano poboljati kvalitet krvi
2. Spreite bolesti koje mogu o-
koja dospeva u mozak. I u ovom sluaju se
tetiti va frontalni reanj
poboljava stanje mozga u celini, a ne sa-
Pravilna primena principa preventivne
mo frontalnog renja. ta moete uiniti?
medicine takoe vam moe pomoi da
Udiite ist i sve vazduh sa puno kiseoni-
sauvate frontalni reanj. Veliki broj bolesti
ka. U svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izle-
moe oslabiti kapacitet vaeg frontalnog
enja naveo sam veliki broj istraivanja
renja. Mnoge od ovih bolesti se mogu
koja govore da negativno naelektrisani jo-
spreiti. Modani udar je jedna od onih
ni u sveem vazduhu poboljavaju men-
koje ljudima zadaju najvie brige; na
talne funkcije.
sreu, kontrolisanje faktora rizika kao to
Osim kvaliteta vazduha, vano je i to
je visok krvni pritisak esto ga mogu spre-
kako diemo. U uionici ili kancelariji, vei-
iti. U nezavisne faktore rizika za modani
na nas ne primeuje koliko, u stvari, plitko
udar kod osoba izmeu 16 i 60 godina
diemo. To moe biti jedan od razloga za-
starosti spadaju visok krvni pritisak, dija-
to nam je teko da odrimo koncentraciju
betes, puenje (ako osoba trenutno pui),
due od 30 minuta. Plitko disanje nega-
srane bolesti i konzumiranje alkohola (do
tivno utie tako to doputa da nivo kise-
24 sata pre modanog udara).210 Ovoj listi
onika u krvi (koji se naziva zasienost
faktora rizika za modani udar ene mogu
kiseonikom) padne ispod nivoa koji je
da dodaju i oralna kontraceptivna sred-
neophodan za optimalno funkcionisanje
stva.211
frontalnog renja.212 Periodino svesno
Visok krvni pritisak i modani udar nisu
uzimanje dubokih udisaja moe delovati
jedina stanja koja mogu da ugroze frontal-
kao protivtea ovoj naoj sklonosti. Udiu-
ni reanj. Fiziko stanje esto utie na rad
i duboko, naroito sve vazduh, moi e-
mozga. Bolesti srca mogu prouzrokovati
mo da poveamo zasienost kiseonikom
probleme koji kasnije negativno utiu na
dovoljno da se pobolja funkcija frontal-
mozak. Razliiti poremeaji nervnog sis-
nog renja. Osim dubokog disanja dok se-
tema naruavaju funkciju mozga. U stvari,
dimo, redovne fizike vebe (bolje napo-
svaka ozbiljnija bolest ostavlja znaajne
lju) pomoi e srcu da pumpa zdravu krv
posledice na mozak. Najvanije je voditi
bogatu kiseonikom i dostavi je mozgu.
zdrav nain ivota koji zadovoljava sve
potrebe vaeg organizma. 5. Usvojte zdrave navike u ishrani
Veliki deo ovog poglavlja posvetio sam
3. Izbegavajte droge i otrove koji
ulozi pravilne ishrane u optimalnom fun-
mogu naruiti normalno funkcionisa-
kcionisanju frontalnog renja. Obilato uzi-
nje mozga
manje voa, povra, integralnih itarica i
Kada govorimo o uzrocima disfunkcije
oraastih plodova uz izbegavanje mesa i
frontalnog renja, ponovo moram da nag-
sira predstavlja najbolji reim ishrane
lasim vezu sa drogama i otrovima. Ako e-
kojim se poboljava sposobnost frontalnih
limo uspeno da spreimo i/ili izleimo
delova naeg mozga. Odojad bi trebalo
depresiju kao i da poboljamo funkciju
dojiti.
frontalnog renja u celini jasno je da
emo izbegavati sve one supstance koje 6. Izlaite se sunevoj svetlosti
utiu na um ili menjaju stanje uma. Na taj Suneva svetlost blagotvorno utie na
spisak ulaze i legalne droge kao to su raspoloenje uopte, a posebno na frontal-
kofein, nikotin i alkohol, kao i narkotici. ni reanj. Ona, izmeu ostalog, moe da
pospei proizvodnju serotonina tokom da-
na (dnevne svetlosti), to, sa svoje strane,
186
pomae u spreavanju depresije i umo-
ra.213 Pored toga, istraivanja raena na
ivotinjama pokazuju da se izlaganjem
dnevnoj svetlosti postie mnogo vii nivo
melatonina u veernjim satima nego izla-
ganjem vetakoj svetlosti u istom traja-
nju.214
Melatonin, sa svoje strane, pospeuje
zdrav san i moe da doprinese boljem fun-
kcionisanju frontalnog renja narednog
dana. to je jo vanije, obdukcioni nalazi
velikog broja rtava samoubistva pokazali
su da je u mozgu ovih osoba bilo mnogo
manje melatonina nego u mozgu onih koji
su umrli prirodnom smru, u istim godina-
ma i u isto doba dana.215 Povezanost sa
samoubistvom se moe delimino objasni-
ti time to melatonin gubi svoj efekat u
ublaavanju stresa. Rad Dorda Maestro-
nija (Maestroni) i njegovih saradnika iz
vajcarske daje nam dokaze da melatonin
u velikoj meri umanjuje tetan uticaj stre-
sa na ljudski organizam.216
7. Vebajte i telo i um
Govorili smo o tome koliko su fizike
vebe vane i za poboljanje i za balansira-
nje funkcije frontalnog renja. Fizike ve-
be predstavljaju prilino zanemarenu stra-
tegiju za odravanje mentalnog zdravlja i
leenje depresije. Mentalne vebe su,
takoe, veoma vane! Ba kao to se
miii neupotrebom skupljaju, tako je i sa
frontalnim renjem. Izazov koji upuuju
mentalni zadaci odrava otrinu uma tako
to stimulie frontalni reanj. Udubljeno
itanje, izuavanje prirode, postavljanje
pitanja o nepreglednom svetu koji nas
okruuje i ostali primereni naini na koje
koristimo nae mentalne kapacitete stimu-
liu frontalni reanj. Jedno nedavno obav-
ljeno istraivanje otkrilo je da zamiljanje
odreene aktivnosti stimulie 80% moda-
ne aktivnosti koji bi bili upotrebljeni za fi-
ziko izvoenje istog tog zadatka koji ste
zamislili.217 Takva mentalna veba uvr-
uje veze meu nervnim elijama i, kada
doe vreme da se izvede dotina aktiv-
nost, ovek je bolje pripremljen za nju.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Za decu i mlade je naroito vano da
budu mentalno aktivna kako bi mogla
bolje da ue. Naunici su sada otkrili prvi
snaan dokaz za to da stimulacija intelek-
tualne aktivnosti moe u velikoj meri
poveati broj modanih elija u najznaaj-
nijem delu mozga. Pre toga se smatralo da
broj aktivnih modanih elija biva manje ili
vie odreen u ranom detinjstvu. Ova veo-
ma vana studija obavljena je na Solk
institutu za bioloke studije (Salk Institute
for Biological Studies).218
Tamo je mladim mievima dato vie
igraaka i igara, i vie prostora za trka-
ranje u izuzetno velikim kavezima. Obra-
eni rezultati su pokazali da se kod ovih
mieva razvilo za 15% vie modanih eli-
ja u najvanijem delu mozga odgovornom
za pamenje i uenje nego kod genetski
identinih mieva koji su boravili u manjem
i oskudnije opremljenom prostoru. Te do-
datne modane elije su im omoguile da
bre i efikasnije savladaju sloenije lavi-
rinte. Istraivai kau da ne postoji razlog
zato isto ne bi vailo i za ljude. Vaan
zakljuak je taj da sredina u kojoj naa
deca i tinejderi (naom odlukom) odras-
taju moe, zapravo, da utie na broj nji-
hovih modanih elija i njihovu sposobnost
uenja.
Citat u kojem jedan autor govori o to-
me koliko je mentalna aktivnost vana
nalazimo u tabeli 35.219
Tabela 35. Vebajmo svoje
intelektualne sposobnosti
Um se iri odnosno skuplja prema dimen-
zijama predmeta kojim se bavi. Ako se bavi
samo trivijalnim, obinim temama, a nika-
da se ne napree da shvati velike i vene
istine, na um e zakrljati i oslabiti. Zbog
toga je Biblija veoma vano sredstvo inte-
lektualnog razvoja.
8. Pazimo ta gledamo, sluamo i
doivljavamo
Poslednja taka na listi vezana je za
prethodnu. Razmiljanje o radosnim, pozi-
tivnim temama i izlaganje uma velian-
EONI REANJ MOZGA
stvenim i inspirativnim predmetima poma-
e u savladavanju depresije kao i proiri-
vanju naeg uma i jaanju intelekta. A
nemojte zaboraviti ni pozitivan uticaj
dobre masae na uspostavljanje ravnotee
frontalnog renja! Zbog svoje sve vee
popularnosti, leenje masaom je danas
dostupno strunjacima svuda u svetu.
Negativno je to to mnogi sadraji koje
primamo putem ula mogu da narue
funkciju prednjeg dela naeg mozga. To
vai i za situacije kada svesno dopustimo
nekome da zaobie na frontalni reanj
(kao prilikom hipnoze) ili nesvesno naru-
avamo funkciju i ravnoteu frontalnog
renja (gledajui, na primer, neozbiljan
program na televiziji ili sluajui rok muzi-
ku). Poto je frontalni reanj centar za
duhovnost, moralnost i volju, ini se da su
najbolji izbor za unos inspirativnog materi-
jala stvari namenjene da uzdigne nau
duhovnu i moralnu prirodu. Iz iskustva
mogu da kaem da nita ne moe tako da
ispuni ovu potrebu kao itanje Biblije.
Izjava jednog autora o uticaju itanja
Biblije na um, duu i intelekt nalazi se u
tabeli 36.220
Tabela 36. itajte Bibliju i jaajte
intelekt
Biblija, ba onako kako je napisana, treba
da bude va vodi.
Nita ne moe tako da proiri um i ojaa
intelekt kao itanje Biblije.
Nijedno drugo prouavanje nee tako uzdi-
i duu i unaprediti sposobnosti kao proua-
vanje ivih proroanstava Biblije...
Kada se um bavi prouavanjem Boje Rei,
ovek postaje mudriji i sposobniji da shvati
uzviene i plemenite istine.
U ovom poglavlju sam se zaista trudio
da istaknem koliko su pravilne fizike i
mentalne navike vane za optimalno fun-
187
kcionisanje frontalnog renja. Potpuno je
jasno da ispravne mentalne navike pod-
stiu i izotravaju intelekt. Istovremeno,
ispravne fizike navike podstiu i pobolj-
avaju mentalnu aktivnost.221 To su pri-
rodni zakoni, zakoni koje je Stvoritelj ugra-
dio u na organizam. Intelektualna mo,
fizika snaga i dugovenost zavise od ne-
promenljivih zakona. Kada su ove stvari u
pitanju, ne postoji sluajnost. Bog se nee
umeati da sauva oveka od posledica
krenja prirodnih zakona.222
Zakljuak
Bog je svakome od nas dao silu da slo-
bodno izabere kako e iveti. On se obino
ne mea ak i kada napravimo pogrean
izbor. Zaista je u mnogome tano da je
svaka osoba graditelj sopstvene sree.223
Kada govorimo o ovoj izvanrednoj sili koja
nam je data da sami oblikujemo svoju bu-
dunost, molim vas da ve danas ponete
ozbiljno da razmiljate o svom nainu iv-
ota.
Ja vam upuujem izazov da razmiljate
o vaim sadanjim ivotnim navikama i
postavite sebi pitanje da li moete da pri-
hvatite ono to ste saznali iz ovog poglav-
lja i popravite ih. Odredite neke konkretne
korake koje ete preduzeti u narednoj sed-
mici da biste zatitili i poboljali svoj
frontalni reanj a time i ceo svoj organi-
zam.
Zdrav stil ivota je zaista razuman iz-
bor. Nemojte jednostavno nastaviti sa svo-
jim starim navikama samo zato to vam
tako odgovara ili zato to svi tako rade.
Kao to pie u Bibliji: I ne vladajte se
prema ovome veku, nego se promenite
obnovljenjem uma svojega, da biste mogli
kuati koje je dobra i ugodna i savrena
volja Boija. (Rimljanima 12,2)
 10. poglavlje
Izleeni za 20 sedmica
Ne elim da ovo poglavlje zaponem
jo jednom predivnom priom o uspenom
izleenju depresivnog pacijenta, ve da ga
posvetim vama, itaocima. Moda ste ovu
knjigu nabavili zato to vi ili neko ko vam
je drag pati od depresije. Vi (ili osoba koju
volite) niste sami. Najmanje jedna treina
ukupnog svetskog stanovnitva e tokom
ivota verovatno doiveti epizodu depresi-
je.1 Naalost, veina njih ili nee prepoz-
nati stanje u kojem se nalazi ili nee pobe-
diti svoju depresiju usled nedostatka prave
strategije leenja.2,3
Oni koji shvate da su zapali u depresi-
ju mogu da pomisle da e do kraja ivota
morati da uzimaju lekove.4 Oni moda
pokuavaju da se skinu sa lekova, ali se
pri svakom pokuaju njihovo mentalno
stanje drastino pogorava, pri emu esto razloge zato se nalazi u takvom stanju i ti
oseaju neobjanjivu tugu ili prazninu. Na
kraju ponovo poinju da uzimaju svoju
dnevnu dozu antidepresiva kao da je u
pitanju dnevna doza neophodnih vitamina.
Oni se ak i dok uzimaju lekove esto ne
oseaju sasvim dobro.5 Oni moda mogu
normalno da funkcioniu u porodici i na
poslu. Oni moda ne razmiljaju aktivno o
samoubistvu ali se i dalje ne oseaju
ispunjeno i sreno niti imaju neki cilj. Ja za
takve osobe imam veoma dobre vesti!
Ostavio sam najbolje za kraj! Verovatno
vas samo dvadeset dana deli od potpunog
izleenja od depresije ako se budete
pridravali strategije koja je ovde ukratko
opisana!
Ne postoje univerzalna pravila
svaka osoba zahteva poseban
pristup
Mnogi bi eleli da, kao u kuvaru, posto-
ji neki jednostavan recept za brzo izleenje
depresije. Naalost, ne postoji takav uni-
verzalni instant recept za leenje ovog
obolenja. To ne treba da nas iznenauje,
zato to tako jednostavan recept za brzo i
trajno izleenje depresije ne postoji ak ni
za one bolesti o kojima se danas mnogo
vie zna, kao to je kongestivna srana
insuficijencija (prva na listi bolesti koje
zahtevaju bolniko leenje). Ono to delu-
je kod jednog pacijenta ne mora biti koris-
no za drugog, ve naprotiv, veoma tetno.
Svaka depresivna osoba ima svoje
razlozi se moraju otkriti. Na osnovu tih
uzroka se zatim odreuje poseban pro-
gram leenja koji e doneti najbolje rezul-
tate. Ovo poglavlje ima dva cilja: 1) da
omogui itaocu da otkrije uzroke svoje
depresije (ili nekog koga voli), 2) da
omogui itaocu da na osnovu tih uzroka
pronae posebnu strategiju za savlada-
vanje depresije.
Da biste lake obavili ovaj zadatak,
preporuio bih vam da pre nego to nas-
tavite dalje proitate prvo poglavlja 1, 3,
4, 5 i 9. Onima koji su izrazito zabrinuti i
nalaze se pod velikim stresom takoe pre-
poruujem da proitaju poglavlje 7 i 8. Ako
vi (ili osoba koju volite) uzima neki pre-
parat na bazi bilja ili lek, savetujem vam
da prouite makar principe vezane za uzi-
manje i odvikavanje od lekova koji su
opisani u poglavlju 6. Trebalo bi da proi-
IZLEENI ZA 20 SEDMICA
tate i ono to sam u tom istom poglavlju
rekao o pojedinim lekovima.
Preporuujem vam da dok itate ta
poglavlja zabeleite principe, uzroke i
metode leenja koje se mogu primeniti u
vaem sluaju (ili u sluaju osobe koju
volite). To e vam kasnije pomoi da osmi-
slite poseban reim leenja. Sada moete
da se vratite ovom poglavlju i primenite te
informacije.
Kako pronai prave uzroke
sopstvene depresije
Polazim od pretpostavke da, im za-
poinjete da obraujete ovaj deo knjige,
znate da vi sami (ili neko vama drag)
zaista patite od depresije. Da bismo to
bolje ilustrovali, pretpostavimo da ste to
vi, italac. Da bismo pronali uzroke vaeg
stanja, podelili smo mogue uzroke na 10
kategorija, koje su prikazane u tabeli 1.
Tabela 1. Deset kategorija moguih
uzroka depresije
1.Genetika 6.Cirkadijalni ritam
2. Razvoj 7. Zavisnost
3. Ishrana 8. Stil ivota
4. Drutveni faktor 9. Zdravstveno stanje
5. Toksini 10. Frontalni reanj
Dok posmatrate ovu listu, moete uoi-
ti nekoliko kategorija za koje mislite da se
mogu odnositi na vas. Kao to sam izjavio
u Zakljuku 3. poglavlja, mozak esto mo-
e da podnese tri uzroka iz tri kategorije i
da jo uvek dobro funkcionie. Kada se
pojavi i etvrta kategorija, osoba e
najverovatnije oboleti od depresije ili
nekog drugog mentalnog poremeaja.
Veoma je vano da prepoznate koliko god
je mogue vie uzroka vaeg stanja. To e ba identifikovati jo najmanje jednu ili
vam omoguiti da osmislite efikasniji pro-
gram leenja. Pre nego to vas zamolim da
odredite koje se kategorije uzroka odnose
na vas, svaka od njih je podeljena na
jedan ili vie uzroka depresije, kao to je
prikazano u tabeli 2 (strana 190).
Da bismo ilustrovali kako se koristi
tabela 2, pogledajmo jedan primer. Zapa-
189
zite da se u kategoriji Genetika (prva na
listi u tabeli 2) nalazi jedan specifian uz-
rok, a to je Raniji sluajevi depresije ili
samoubistva u porodici. Ako se ovaj uzrok
odnosi na vas, raunajte ga kao jedan
poen. Druga kategorija, Razvoj, ima
etiri uzroka. Ako se nijedan od njih ne
odnosi na vas, preite na sledeu kate-
goriju. Ako se bilo koji od uzroka odnosi na
vas, imate jo jedan poen.
Dok budete radili ovu vebu, moi ete
da odredite veinu kategorija koje se
odnose na vas. Meutim, da biste odredili
neke uzroke, potrebno je doi do odre-
enih informacija putem analize krvi ili
nekih drugih specijalnih medicinskih testo-
va. Ovi testovi e vam pomoi da prepoz-
nate uzroke u kategorijama ishrane, otro-
va i zdravstvenog stanja. Ipak, moete
imati jo etiri ili pet poena, a da ne mo-
rate da nabavljate te informacije.
Vano je shvatiti da tabela 2 ne pred-
stavlja konanu listu uzroka depresije. Na
njoj su navedene samo oni ei uzroci
depresije. Neki ne ba tako esti uzroci
spomenuti u poglavlju 3 ne nalaze se u
tabeli (kao to je virus Borna ili sindrom
bolesnih zgrada u kategoriji Zdravstveno
stanje). Nije neophodno troiti vreme i
novac traei tako neuobiajene uzroke
ako ste na listi pronali dovoljno uzroka
koji se odnose na vas.
Tokom rutinskog pregleda, ja ne traim
ni koncentraciju otrova kao mogui uzrok
depresije, osim ako se pacijentu tako ne-
to ve nije dogodilo ili ako pokazuje sim-
ptome trovanja. Izuzetno to inim u slua-
ju kada se kod osobe koja boluje od te-
kog oblika depresije identifikuju samo dve
kategorije uzroka. To obino znai da tre-
najverovatnije dve kategorije uzroka. Tada
bi testiranje na otrove (slanje uzoraka krvi,
kose i moda nokta) i proveravanje nedi-
jagnostikovanih bolesti (kao to su lupus,
dijabetes ili modani udar u predelu
frontalnog renja) bilo od velike pomoi.
190
Tabela 2. Uzroci depresije u svakoj od
10 kategorija
Genetika
- Raniji sluajevi depresije ili samoubistva
u porodici
Razvoj
- Rani pubertet kod devojcica (poetak
menstrualnog ciklusa u 11. godini ili ranije)
- Depresija u periodu adolescencije
- Odrastanje uz samo jednog biolokog
roditelja
- rtva seksualnog zlostavljanja
Ishrana
- Nedovoljno unoenje triptofana
- Nedovoljno unoenje omega-3
- Nedovoljno unoenje folne kiseline
- Nedovoljno unoenje vitamina B
- Ishrana bogata holesterolom, zasienim
mastima i eerom
- Izraen gubitak apetita i telesne teine
Drutveni faktor
- Nedostatak drutvene podrke
- Negativni, stresni dogadaji u ivotu
- Dete raste sa dedom i babom
- lan ue porodice je alkoholicar ili
zavisnik o drogama
Otrovi
- Visok nivo olova
- Visok nivo ive
- Visok nivo arsena, bizmuta ili drugih
otrova
Cirkadijalni ritam
- Redovna nesanica
- Osoba redovno spava vie od 9 sati
dnevno
- Osoba redovno spava manje od 6 sati
dnevno
- Neredovno spavanje i jedenje
Zavisnost
- alkohol
- puenje
- kofein u velikim dozama
- upotreba nelegalnih droga (poput
marihuane)
Stil ivota
- neredovne fizicke vebe
- neredovno izlaganje suncu bar 30 minuta
dnevno
- retko boravljenje na sveem
vazduhu
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Zdravstveno stanje
- Hepatitis C
- Povreda glave u bliskoj prolosti
- Modani udar
- Srani udar
- Rak
- Parkinsonova bolest
- Nekontrolisani dijabetes
- Jak postporoajni stres
- Predmenstrualni sindrom
- Nepravilno leeno obolenje tiroidne
lezde
- Lupus
- Nepravilno leeno obolenje adrenalne
lezde
Frontalni reanj
- Ishrana siromana ugljenim hidratima
- Ishrana bogata mesom i sirom
- Redovno gledanje televizije i odlazak u
bioskop
- Seksualni odnosi van braka
- Gledalanje i sluanje MTV-a (ili druge
rok/ kantri muzike)
- Podvrgavanje hipnozi ili istonjackoj
meditaciji
- Neredovno prouavanje Biblije i nere-
dovno razmiljanje o duhovnim temama
- Protivljenje sopstvenoj savesti
UKUPAN BROJ UZROKA=51
Pojedinani uzroci depresije
Ono to je vano jeste da moramo da
shvatimo da teka depresija moe da ima
samo jedan jedini uzrok, ak i ako ne pos-
toji nijedan drugi uzrok ni u jednoj drugoj
kategoriji. Ovi uzroci su navedeni u tabeli
3.
Tabela 3. Pojedinani uzroci depresije
- Bolest tiroidne lezde
- Parkinsonova bolest
- Nekontrolisani dijabetes
- Modani udari
- Hronina nesanica
- Hronini nedostatak ugljenih hidrata u is-
hrani
- Hronini nedostatak triptofana u ishrani
- Hronino odsustvo drutvene podrke
- Izuzetno visok nivo toksina
IZLEENI ZA 20 SEDMICA
Sastavljanje programa leenja
Kada uspeno odredite uzrok ili uzroke
svoje depresije, vreme je da sastavite
odgovarajui program leenja. Kod mno-
gih depresivnih osoba su sigurno prisutne
najmanje etiri kategorije uzroka, i to vie
stavki iz svake od njih. Na primer, kada je
u pitanju kategorija Zavisnost iz tabele
2, osoba moe u isto vreme biti i pua i
alkoholiar i konzument kofeina u velikim
koliinama. U okviru kategorije Cirkadijal-
ni ritam, osoba moe da zabelei i redov-
no spava manje od est sati dnevno i e-
sta nesanica i neredovni obroci i spava-
nje. Pod kategorijom Frontalni reanj,
osoba moe da bude i ovisnik o zabavnom
televizijskom programu i redovni gledalac
MTV-a i da nikada ne prouava Bibliju ili se
bavi apstraktnim razmiljanjem i da jede
mnogo mesa. Odgovarajui program lee-
nja je onaj koji e delovati na sve uzroke
uzroke koje ovek moe izmeniti - u ok-
viru svake od prisutnih kategorija.
Neke depresivne osobe su spremne da
se u isto vreme uhvate u kotac sa svim
uzrocima svoje depresije, dok neke druge
nisu. Postepeno suoavanje sa uzrocima
depresije takoe moe da bude delotvorno
ali e tada za potpuno izleenje biti
potrebno vie vremena. Ja esto od svojih
pacijenata traim da se svakog meseca
pozabave jednom kategorijom uzroka koje
ovek moe promeniti sve dok se ne rei
svaki od njih. Taj proces moe da traje
samo tri meseca budui da su mnogi uzro-
ci esto nepromenljivi (genetika, razvoj i
neki uzroci medicinske prirode). Veoma je
vano da tokom tog jednog meseca depre-
sivni pacijent pokua da u isto vreme
ispravi sve uzroke u okviru jedne kategori-
je. Mnogim depresivnim osobama se ovo
moe initi kao nemogu zadatak, ali ja tac u toku tog meseca kao to je
sam otkrio da ne samo da je mogue, ve
esto i mnogo lake istovremeno se uhva-
titi u kotac sa svim uzrocima u okviru
jedne kategorije.
191
Zavisnost savladavanje viestruke
zavisnosti u isto vreme
Osoba koja i pui i pije i konzumira
mnogo kofeina (kafe) moe da pomisli da
je nemogue ostaviti sve ove tetne navike
u isto vreme. Dobra vest je ta da odbaci-
vanje tetnih navika moe biti delotvornije
ako se sve one napuste u isto vreme, a ne
jedna po jedna. Pogledajte tabelu 4.6,7
Tabela 4. Savladavanje viestruke
zavisnosti u isto vreme
- Depresivna osoba moe biti ovisna o du-
vanu, alkoholu i kofeinu.
- Postoje dokazi da e odbacivanje tetnih
navika biti uspenije istovremenim ostav-
ljanjem svih tetnih navika.
- Programi za leenje alkoholizma uspenije
deluju kada se alkoholiari u isto vreme uz-
dravaju i od duvana.
- Programi za odvikavanje od puenja su
delotvorniji ako osoba tada prestane da
konzumira i alkohol i kofein.
Alkoholiar koji je due vremena pio
velike koliine alkohola treba se ukljui u
program detoksikacije ili program leenja
promenom stila ivota. Tokom tog perioda,
on treba da obznani i to da namerava da
ostavi i duvan i kofein. Strunim osobama
koje nadgledaju njegov napredak verovat-
no e biti drago da mogu da mu pomognu
i u tom pogledu shvatajui da e tada
imati vee anse da uspeju u svom pro-
gramu odvikavanja od alkohola.
Usredsreujui se na jednu odreenu
kategoriju (kao to je zavisnost), depresiv-
na osoba ne bi trebalo u potpunosti da
zanemari ostale kategorije ve bi treba-
lo da vidi sa kojim uzrokom iz neke druge
kategorije bi se mogla lako uhvatiti u ko-
uvoenje brze etnje tokom dana itd. Neki
uzroci, kao to je ishrana bogata mesom,
mogu biti tako duboko ukorenjeni da
pokuaj ostavljanja takve navike u isto
vreme kada osoba pokuava da ostavi
duvan i kofein moda ne bi bio izvodljiv.
192
Depresivna osoba bi u tom sluaju lako
mogla da se razoara. Dakle, sa nekim (i
moda mnogim) stvarima u okviru jedne
kategorije trebalo bi se uhvatiti u kotac
tokom narednog meseca.
Promene u nainu ishrane
U okviru programa postepenog suoa-
vanja sa uzrocima depresije, promene u
nainu ishrane esto ostavljam za drugi ili
trei mesec. Izuzetak pravim u sluaju
kada depresivni pacijent pati od gubitka
apetita kada odmah treba obratiti panju
na kategoriju ishrane. Za svaki sluaj,
pogledajte ponovo odlomke o ishrani u 3.,
4. i 9. poglavlju. Da biste lake uneli pozi-
tivne promene u va nain ishrane, u Do-
datku 10 ete pronai recepte koji reava-
ju problem nedostatka omega-3 masnoa,
triptofana i folne kiseline u vaoj ishrani.
Tokom meseca kada se budete bavili
ishranom, bilo bi dobro pozabaviti se i
stavkama iz nekih drugih kategorija veza-
nih za ishranu, kao to je kategorija
Frontalni reanj prikazana u tabeli 2.
Smanjujui ili u potpunosti izbacujui
meso, a u isto vreme poveavajui koliinu
prirodnih ugljenih hidrata, moete lake
uneti i neke druge pozitivne promene u
vau ishranu. Hranljiva jela bez mesa
mogu popraviti raspoloenje.
Drutveni faktor
Neke stavke u okviru kategorije Dru-
tveni faktor podlonije su promenama od
nekih drugih stavki. Na primer, veina
deda i baba podie svoje unuke samo zato
to roditelji nisu sposobni za to ili nisu na
raspolaganju. Ove okolnosti se ne mogu
promeniti. Drutvena izolacija je stavka
koja se lake moe promeniti. Sklapanje
novih prijateljstava ili zbliavanje sa starim
prijateljima moe biti od velike pomoi. To
se esto moe najbolje postii ukljuiva-
njem u neki volonterski projekat koristan
za sredinu u kojoj osoba ivi.
Blisko prijateljstvo se obino razvije ka-
da sa drugima saraujete sa zajednikim
ciljem. Odlaenje u lokalnu crkvu koja
podstie projekte korisne za zajednicu
IZLAZ IZ DEPRESIJE
moe biti pravo reenje. ovek moe is-
kreno da pristupi i proba ove predloge i da
im da vremena da se pokae njihova
delotvornost a da ipak ne nae bliske
prijatelje. Sledei korak moe biti kogni-
tivno-bihevioralna terapija kod iskusnog
psiholokog savetnika, koji vam moe
pomoi da otkrijete ta moete promeniti
kod sebe kako biste savladali drutvenu
izolaciju.
Cirkadijalni ritam
Stavke iz ove kategorije se najuspeni-
je mogu savladati kada se u isto vreme
osoba uhvati u kotac sa stavkama iz kate-
gorije stila ivota. Tokom ovog meseca,
osoba mora da se pridrava odreenog
rasporeda kada je u pitanju spavanje. To
znai da osoba mora esto da gleda na
sat, naroito tokom prve dve nedelje u
toku tog meseca, sve dok redovno spa-
vanje ne postane stvar navike. Da li treba
da koristite budilnike tokom ovih mesec
dana? Svakako, ali kada vas svakog jutra
budilnik bude budio u isto vreme, uskoro
vam taj budilnik nee vie biti potreban.
Topla kupka pre spavanja opisana u 5.
poglavlju pomoi e vam da zaspite, za-
jedno sa nekim drugim merama koje su
tamo spomenute. Redovna gimnastika,
naroito ako vebe radite ujutru ili tokom
dana na sveem vazduhu, blagotvorno e
uticati na cirkadijalni ritam. Reenje za
problem sa dnevo-nonim ritmom ukratko
je prikazano u tabeli 5.
Tabela 5. Reite problem
cirkadijalnog ritma
- Napravite sebi raspored spavanja.
- Neophodan vam je budilnik.
- Topla kupka pre spavanja od velike je po-
moi.
- Radite redovno fizike vebe.
Otrovi i zdravstveno stanje
Ove kategorije zahtevaju dijagnozu
strunjaka i najuspenije se tretiraju kada
se osoba pridrava saveta i programa lee-
IZLEENI ZA 20 SEDMICA
nja datih od strane strunog lekara. Ipak,
postoji neto to treba sami da pre-
duzmete kako biste sami sebi pomogli. Na
primer, ako imate visok nivo ive u krvi,
svakako ete morati da promenite nain
ishrane tako to ete izbaciti ribu i morske
plodove iz jelovnika. Ako analize pokazuju
da imate dijabetes, moraete da preete
na ishranu koja ne samo to e kontrolisati
va nivo eera u krvi, ve e spreiti i za dnevnikom.
dalje komplikacije vezane za ovu bolest. U
svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleenja,
posvetio sam celo jedno poglavlje nainu
na koji se dijabetes kontrolie nainom
ishrane i stilom ivota uopte.
Frontalni reanj
Stavke u okviru kategorije Frontalni re-
anj predstavljaju danas najei problem
kod depresivnih pacijenata. Ja obino svo-
jim pacijentima dajem zadatak da ove
probleme savladaju tokom drugog ili
treeg meseca. Mnogi ljudi koji ovise o
zabavnom televizijskom programu, biosko-
pu, internetu, MTV-u ili stalnim seksualnim
vanbranim odnosima zapravo misle da im
ivot vie nee biti zabavan ako se
odreknu tih svojih navika. Nakon jed-
nomesenog uzdravanja od svega onoga
to spada u kategoriju frontalnog renja
mozga, svaka osoba koju znam, a koja je
uspela da prebrodi krizu rekla mi je da
sada u stvari mnogo vie uiva u ivotu
nego ranije. Ako se pitate kako ivot moe
da bude zabavan bez svega toga, moda
bi trebalo da nabavite knjigu Zakoni
zdravlja i izleenja. U njoj, u 13. pog-
lavlju, u odeljku ta raditi posle izvlaenja
utikaa, govorim o 30 razliitih rekrea-
tivnih aktivnosti koje mogu da poboljaju
funkciju levog i srednjeg frontalnog renja.
ak i ako izbacite samo veernji dnev-
nik, vae stanje e se u velikoj meri pobolj-
ati. Veina ljudi ne uvia da veernji
dnevnik, zapravo, daje samo par glavnih
vesti, ali vrlo malo korisnih informacija.
Kada bi vam neko pokazao transkript 30-
minutnog dnevnika, videli biste manje od
est stranica pisanog teksta. Dnevne no-
193
vine ili asopis e vam pruiti mnogo vie
informacija u istom vremenskom periodu,
a dodatna prednost je ta to neete morati
da sluate informacije koje vam nisu za-
nimljive ili korisne. Moete da proitate
naslov i da, ako vas ta tema ne zanima,
nastavite dalje. Za 30 minuta ete o ono-
me to vas lino zanima saznati mnogo
vie itajui novine nego gledajui dnevnik
Aktivnost koja e podstai funkciju
frontalnog renja jeste ozbiljno svakod-
nevno itanje Biblije. Proitajte jedno pog-
lavlje Pria Solomunovih ili prouavajte
neku duhovnu temu iz Biblije, na primer
veru, i poboljaete zdravlje svog frontal-
nog renja.
ta initi kada je prisutno vie
kategorija?
Neke osobe e veliki deo svog ivota
provesti uz stalno prisustvo problema iz tri
kategorije. Tada e odeeni niz dogaaja i
ivotnih navika iznenada poveati taj broj
na pet ili est kategorija, izazivajui teak
oblik depresije. Ako su sve ove oblasti
podlone promenama, s njima se treba
uhvatiti u kotac. Poto moji pacijenti sav-
ladavaju samo jednu kategoriju problema
meseno, mnogim osobama e moda biti
potrebno ak 24 do 28 sedmica da bi pos-
tigli trajno izleenje.
Nije apsolutno neophodno da vam ni-
jedna kategorija ne bude aktivna da biste
bili trajno izleeni. Kao to sam ranije nag-
lasio, neke kategorije se ne mogu prome-
niti, kao to su genetika i razvoj. Iako bi
najidealnije bilo kada bi se neka kategori-
ja u potpunosti oistila, kod mnogih paci-
jenata se stanje popravi kada smanje broj
prisutnih stavki na jednu ili dve. Ipak, u
sivu zonu biste uli kada biste broj aktivnih
kategorija sa etiri ili pet smanjili na tri.
Veina pacijenata kod kojih doe do
ovakvog smanjenja na kraju e se oseati
bolje i bolje e funkcionisati; meutim,
mnogi e jedan dui vremenski period i
dalje morati da uzimaju neke biljne
preparate ili sintetike lekove bar dotle dok
194
jo vie ne smanje broj aktivnih kategorija
uzroka depresije. Stoga preporuujem da
se sve promenljive aktivne kategorije
uklone kako bi pacijent imao to vee
anse da postigne trajno izleenje bez
upotrebe sintetikih lekova.
Neki depresivni pacijenti na kraju ne
uspevaju da smanje broj svojih aktivnih
kategorija. Tada je neophodno da se, ako
eli da postigne uspeh, pacijent podvrgne
kognitivno-bihevioralnoj terapiji kod iskus-
nog psihoterapeuta. Veoma je vano da
precizno kaemo psihoterapeutu koje ka-
tegorije elimo da promenimo da bi nai
razgovori bili efikasni i doneli trajne rezul-
tate.
Neke osobe koje ranije nisu uspevale
da smanje broj kategorija postii e trajan
uspeh ako odu u neki centar (poput sana-
torijuma-hotela) gde se ljudima pomae
da promene svoj nain ivota. U jednoj
takvoj ustanovi sve aktivne promenljive
kategorije se reavaju istovremeno, tako
da ete za tri sedmice ili ak krae postavi-
ti dobar temelj za va uspeh! Trajni uspeh
se postie kada pacijent taj novi stil ivota
pone da primenjuje kod kue, u mestu u
kom ivi.
Trajno izleenje
Otkrio sam da je u veini sluajeva za
trajno izleenje od depresije dovoljno jed-
nostavno znati uzroke svog stanja i uneti
promene u nain ivota koje e otkloniti te
uzroke. Motivacija depresivnih pacijenata
potie od njihove elje da se oseaju bolje,
funkcioniu bolje i njihove elje da budu
korisniji za one koje vole, kao to je nag-
laeno u tabeli 6.
Tabela 6. Motivacija za trajno izleenje
- Bolje u se oseati
- Bolje u razmiljati
- Bolje u funkcionisati
- Biu korisniji za one koje volim
Takvi pacijenti arko ele da ponu da
ive novim ivotom naroito ivotom bez
upotrebe lekova i njihovih neeljenih efe-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
kata. Oni se u potpunosti slau sa izjavom
biblijskog pisca zapisanom u tabeli 7.8
Tabela 7. Mir rod pravednosti
Jer svako karanje kad biva ne ini se da je
radost, nego alost; ali posle dae miran
rod pravde onima koji su naueni njime.
Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena
ispravite, i staze poravnite nogama svojim,
da ne svrne to je hromo, nego jo da se
isceli.
Jevrejima 12,11-13
Oni koji prebrode depresiju esto kau
da se oseaju mnogo bolje nego pre nego
to su bili zapali u depresiju. Tano je da
su tokom depresije bili tuni, ali ta tuga ih
je navela da pronau uzrok depresije i
promene nain ishrane i ivota uopte
(staze poravnite nogama svojim) i budu
isceljeni. Oni sada doivljavaju takvu ra-
dost, ispunjenje i mir kakve nikada ranije
nisu doiveli.
Zato neke osobe ne doive trajno
isceljenje?
Iako su neki neuspesi posledica razloga
navedenih u odeljku ta initi kada je pri-
sutno vie kategorija?, neke osobe ne
uspevaju jednostavno zbog toga to ne-
maju iskrenu elju da se oseaju bolje,
razmiljaju bolje, funkcioniu bolje i zbog
toga to moda nemaju elju da budu
korisnije za one koje vole. Takve osobe
obino smatraju da im njihova bolest
donosi i neke prednosti a taj proces se
naziva sekundarnim dobitkom. Naime,
takve osobe misle da, ako se potpuno
izlee, nee vie dobijati toliko ljubavi i
panje od svoje porodice, kolega na poslu,
psihoterapeuta ili doktora.
Neke osobe mogu da misle da, kada
vie ne bude bilo njihovih depresivnih ose-
anja o kojima bi se moglo priati, vie
nee biti zanimljivi sagovornici, te da e
izgubiti prijatelje. Postoji gomila drugih
razloga iz kojih depresivna osoba smatra
da joj njeno stanje donosi prednost. Bez
obzira koji je razlog u pitanju, otkrio sam
IZLEENI ZA 20 SEDMICA
da je veoma korisno upitati pacijenta ta
on/ona misli da dobija time to nastavlja
da ivi nainom ivota za koji se zna da
izaziva depresiju. Kada doemo do tog
razloga, ja mogu da pomognem pacijentu
da otkrije svoje lane i svoje prave potrebe
i mogu da mu pomognem da uvidi koje su
njegove ideje i misli iracionalne te ih stoga
treba prevazii. Takav proces esto zahte-
va psihoterapeuta koji ima iskustva u kog-
nitivno-bihevioralnoj terapiji. Kada osoba
prestane da razmilja iracionalno, ta pro-
mena pozitivno deluje na oseanja i pona-
anje, a posledica toga je trajno izleenje
pacijenta.
Studija o jednom sluaju
45-ogodinja Viktorija je izgubila devet
kilograma za dva meseca, a due od deset
sedmice nije poteno spavala. U poslednja
dva meseca je plakala najmanje jedanput
na dan, esto bez nekog vidljivog razloga.
Ozbiljno je razmiljala o samoubistvu, ali
je shvatila da su takve misli iracionalne i
sada, kada je dola u moju ordinaciju, nije
oseala elju da oduzme sebi ivot. Tokom
tog prvog razgovora bilo je oigledno da
Viktorija pati od tekog oblika depresije.
Data joj je lista uzroka prikazana u tabeli
2 i trebalo je da pokua da pronae uzrok
i pogleda koje analize krvi bi trebalo da
uradi. Obeleila je est od moguih deset
kategorija.
U njenoj porodici nije bilo sluajeva
depresije, ali je ona do svoje 9. godine bila
rtva seksualnog zlostavljanja od strane
svog ujaka. Njena ishrana je bila siroma-
na omega-3 mastima. U poslednja dva
meseca jedva da je ita i jela, a deavalo
se da ceo dan ne unese nijednu kaloriju.
Kada je u pitanju drutvo, ona se sada
oseala izolovanom. Njen mu se zaljubio
u drugu enu godinu dana pre nego to je
dola u moju ordinaciju. Bila je veoma
bliska sa svojom 20-godinjom erkom ko-
ja je trebalo uskoro da se uda za oveka
koji je iveo u drugoj dravi. Njena 14-
godinja erka je izabrala da ivi sa ocem
195
jer je zbog njegove popustljivosti mogla da
radi ta hoe.
Na svu sreu, Viktorija nije bila ovisnik
ni o alkoholu ni o drogama i nije u njima
potraila reenje za svoju depresiju. Ra-
dila je u kui i nije radila fizike vebe go-
dinu dana. Redovno je gledala zabavni
program na televiziji i poela da se dopisu-
je preko interneta kako se ne bi oseala
drutveno izolovanom. Sreom, nije imala
nikakvu bolest, a analiza krvi je pokazala
da je sve u redu. Kategorije koje je ona
obeleila bile su razvoj, ishrana, drutveni
faktor, cirkadijalni ritam, stil ivota i
frontalni reanj.
Zbog teke depresije i gubitka apetita,
preporuio sam joj da pone da uzima
Remeron (sintetiki antidepresiv) svake
veeri dok se budemo bavili jednom kate-
gorijom uzroka meseno. Ranije je loe
reagovala na taj lek, pa me je zamolila da
ponemo sa promenom ishrane i naina
ivota nadajui se da e moi da izbegne
lekove. Pristao sam na ovaj pristup samo
pod uslovom da pristane da uzima lek ako
do kraja sedmice ne doe do vidnog po-
boljanja. Prepisao sam joj dijetu bogatu
triptofanom i omega-3 mastima (laneno
seme i orasi), sa dosta folne kiseline i bez
holesterola. Trebalo je da veba (brzo
hodanje ili plivanje) pola sata dnevno po
dnevnom svetlu, oko podneva. Trebalo je
da lee pre devet sati uvee i bude pola
sata u toploj kupki pre spavanja. Morala je
odmah da prekine sa zabavnim televizij-
skim programima i krstarenjem po inter-
netu.
Jedina preostala potencijalno promen-
ljiva kategorija bila je njena drutvena si-
tuacija. Nisam imao na umu nikakav nain
na koji bih mogao da vratim njenog mua
i erke. Ranije je imala bliske prijatelje u
crkvi u koju je nekada odlazila. Mogla je da
obnovi kontakt sa nekim njoj dragim ljudi-
ma iz te crkve ja sam joj rekao da bi to
bilo veoma dobro, kao i da svakodnevno
ita Bibliju i upuuje molitve Bogu.
Budui da je elela da primenimo me-
tod leenja bez upotrebe sintetikih leko-
196
va, rekao sam joj da e najbolje rezultate
ostvariti ako sve promene u svoj nain iv-
ota unese u isto vreme. Mislim da mogu
to da postignem i elim da pokuam, rekla
je ona. Ona je zaista pokuala i uspela da
odjednom unese sve pozitivne promene u
svoj ivot. Za sedam dana je dobila jedan
kilogram, poboljao joj se apetit, spavala
je 7 do 8 sati svake noi i u prethodna
etiri dana nijedanput nije zaplakala. Ona
je u potpunosti uivala u svom obnovl-
jenom duhovnom ivotu - u molitvi i
prouavanju Biblije sa svojim starim pri-
jateljima. Lekovi joj oigledno nisu bili
potrebni.
Sedmicama nakon toga, njena depresi-
ja se nije vraala i ona se sada osea bolje
nego ikada sprovodei i dalje iste pozi-
tivne promene u ishrani i stilu ivota. Da, i
dalje joj nedostaju mu i erke, ali veruje
da Bog vodi njen ivot. Ona osea da joj je
data predivna prilika da se prepusti Nje-
govom brigovodstvu.
Ovim skraenim izvetajem ja ne elim
da kaem da metod koji je delovao u
Viktorijinom sluaju odgovara svakome.
Kao to je ranije reeno, program leenja
treba planirati prema specifinim uzrocima
i potrebama svakog pojedinanog pacijen-
ta. Da je ovaj pacijent bio ovisnik (o alko-
holu, drogama, kofeinu, duvanu), verovat-
no bi se taj problem reavao tokom prve
etiri sedmice, pre nego to se primeni
preostali deo ovog programa to bi mog-
lo da podrazumeva obaveznu upotrebu
antidepresiva (u zavisnosti od vrste zavis-
nosti). Ovaj sluaj jo jedno pokazuje koli-
ko su ishrana i stil ivota tesno povezani sa
mentalnim zdravljem.
Odvikavanje od lekova
Budui da se depresija esto vraa, de-
presivnim pacijentima se obino savetuje
da nastave da uzimaju antidepresive devet
do dvanaest meseci pre nego to im se da
savet da ostave lekove.9 Veina osoba koje
dou kod mene sa simptomima depresije
ve uzima antidepresive. Iako im ti lekovi
obino pomognu u nekoj meri, oni su
IZLAZ IZ DEPRESIJE
esto i dalje depresivni, to se odraava i
na njihovo fiziko zdravlje. Ja obino e-
kam da oni prevaziu probleme koji spa-
daju u promenljive kategorije uzroka,
zatim ekam jo mesec dana da bih se
uverio da su zaista postigli uspeh u tim
oblastima, pa tek onda zapoinjem proces
odvikavanja od lekova. Proces odvikavanja
je opisan u 6. poglavlju. Taj proces se u
90% sluajeva uspeno zavri u roku od
mesec dana. Pacijent vie nije depresivan
i vie nije zavistan od lekova.
Zakljuak
Ovo poglavlje bi trebalo da poslui kao
vodi svima onima koji ele da pobede
depresiju. Kratak pregled ovog poglavlja
prikazan je u tabeli 8.
Tabela 8. Kratak pregled 10. poglavlja
- Ne postoji standardan sluaj depresije.
- Svaka rtva depresije ima svoj poseban i
jedinstven splet okolnosti i uzroka.
- U veini sluajeva, postoji vie od jednog
uzroka depresije. U mnogim sluajevima
ima ih i vie od etiri.
- Pre iznalaenja strategije za borbu protiv
depresije, mora se odrediti svaki pojedina-
ni uzrok depresije.
- Veoma esto, depresivna osoba moe sa-
ma da odredi uzroke svoje depresije na listi
od 51 mogunosti.
ovek ne bi trebalo da prihvati svoju
depresiju kao jedno doivotno stanje sa
svim njegovim tetnim posledicama. Save-
tujem vam da zaponete ovaj proces koji
e vam doneti trajno izleenje od depresi-
je. Pronaite uzrok ili uzroke svoje depre-
sije. Uklonite to je mogue vie promen-
ljivih uzroka novim nainom ishrane i ivo-
ta, zdravim drutvenim i obnovljenim du-
hovnim ivotom. Va um, duh i telo mogu
biti istinski zdravi i snani.
 Dodatak 1
Komunikacije u mozgu i hemija mozga
Struktura neurona je prikazana na Slici
Slika 2. Sistem za komunikaciju
1. neurona
Slika 1. Struktura neurona
nervni zavretak

akson

dendrit jedro u telu

elije
sinaptiki zavretci molekuli
neurotransmitera
sinapsa

Neuron ima telo elije koje sadri ge-

netski materijal i veliki deo mehanizma za
nerv primalac
proizvodnju energije neurona. Iz tela eli-
je polaze kratki granati nastavci, dendriti,
koji su najvanije prijemnike povrine
veza sa drugim neuronima, putem sinapsi.
neurona pri komunikaciji. Ovi dendriti, u
Procenjuje se da u mozgu ima minimum
zavisnosti od tipa i lokacije neurona, imaju
100 triliona sinapsi, a moe ih biti i dese-
mnotvo oblika i veliina. Izlazni signal
tostruko vie.1 Ove sinapse nisu nasumi-
neurona obino koristi jedinstveni ogranak
no rasporeene, ve po emama koje e-
zvani akson, koji se obino grana na mno-
mo nazvati kola (krugovi). Ako se kolo
tvo sinaptikih zavretaka na njegovom
stimulie pomou neurohirurke sonde,
kraju, to se moe videti na slici 1.
moe nastati seanje, misao, ili pak pokret
Uveani prikaz zavretka neurona i nje-
ruke, ake ili kaiprsta, u zavisnosti od to-
govog komunikacionog sistema vidi se na
ga gde se sonda postavi u mozgu. Kom-
slici 2.
pleksnost se dodatno uveava injenicom
Komunikacije u mozgu odigravaju se
da pojedinani neuroni mogu biti deo vie
na malim, specijalizovanim membranskim
od jednog kola.
strukturama zvanim sinapse, koje su loci-
Kompleksnost fizike strukture mozga
rane izmeu neurona, kao to je pokazano
najblae reeno je zapanjujua. Njoj je
na slici. Neuronska komunikacija obino se
nadreena hemija mozga, koja nije nita
sastoji od elektrinih signala koji putuju
manje zadivljujua. Dok elektrini signal
du neurona, a koji zatim izazivaju hemij-
putuje du aksona, na njegovom kraju se
ski signal koji prelazi preko sinaptike
pretvara u hemijski signal. Hemijski glasni-
pukotine. Kad dospe do neurona sa druge
ci su molekuli poznati kao neurotransmiteri
strane sinapse, ovaj hemijski signal biva
i prikazani su na slici 2. U mozgu postoji
transformisan u novi elektrini signal u
vie od sto razliitih neurotransmitera.2
jednom ili vie neurona koji tu imaju svoja
Neki od njih su mali molekuli, poput sero-
vorita. Svaki neuron ima u proseku 1000
tonina, dopamina, acetilholina i norepine-
198 IZLAZ IZ DEPRESIJE

frina. Drugi su pak veliki molekuli sastav-

ljeni od proteinskih lanaca.
Razmotrimo tri vrste neurotransmitera:
1. Ekscitatorni izazivaju elektrinu
ekscitaciju u neuronu
2. Inhibitorni spreavaju produkciju
elektrinog signala u neuronu
3. Moduliui moduliraju postojei
elektrini signal neurona
Primer ekscitatornog neurotransmitera
je hemijska supstanca glutamat. Jedinje-
nja glicin i gama amino buterna kiselina
(GABA) su primeri inhibitornih neurotrans-
mitera.
Veina neurotransmitera nisu ni eksci-
tatorni ni inhibitorni, ve deluju tako to
dovode do kompleksne modulacije elek-
trinog signala. Serotonin, dopamin i lanci
proteina spadaju u ovu grupu neurotrans-
mitera. Da bi ilustrovali kako ovi transmi-
teri zajedniki deluju, razmotrimo primer
muzikog instrumenta, recimo flaute. Da
bismo dobili muziku flaute, prvo traba da
imamo na raspolaganju instrument, zatim
tok vazduha koji bi zvuk proizveo, a po-
tom su tu dirke da kontroliu ili moduliraju
zvuk. Neuron je flauta, ekscitatorni neuro-
transmiter je struja vazduha, a moduliui
neurotransmiter je itav niz dirki koji obli-
kuje i menja melodiju.
Svaki modulatorni neurotransmiter se
proizvodi od strane relativno malog broja
neurona grupisanih u ogranienom broju
Slika 3: Purkinjenova elija
zona mozga. Dopamin se, na primer, proiz-
vodi u samo 500.000 neurona, to e rei:
jedna od 200.000 nervnih elija. Dopamin-
ski neuroni grupisani su samo u podruji-
ma smetenim duboko u mozgu. Svaki od
ovih neurona alje svoj granajui akson
kroz ceo mozak, tako da kad doe do im-
pulsa u malom broju ovih neurona, ceo
mozak biva obaveten.
Jedna vrsta neurona, zvana Purkinje-
ove elije, (ematizovane na slici 3) mogu
da ostvare i do 200.000 veza sa drugim
neuronima.
Literatura:
1. Mental Health: A Report of the Surgeon General De-
partment of Health & Human Services, National Institutes
of Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 33.
2. Mental Health: A Report of the Surgeon General De-
partment of Health & Human Services, National Institutes
of Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 36.
DODACI 199

Dodatak 2
Limbiki sistem: Emocionalno sredite mozga

Cingulatni girus (zavoj) Forniks

uljevito telo
Mirisna kvrica

Olfaktorni (mirisni)
trakt

Mamilarno telo
Stria terminalis
Amigdala Hipokampus

Ovaj dijagram predstavlja presek mozga nainjen podelom mozga na hemisfere,

kako bi se omoguio uvid u komponente limbikog sistema.
200
Dodatak 3
Zvanini psihijatrijski simptomi depresije
A. Pet (ili vie) od dole navedenih simp-
toma bilo je prisutno tokom istog perioda
od dve sedmice i predstavljaju promenu u
odnosu na prethodno funkcionisanje; bar
jedan od ovih simptoma je ili (1) depre-
sivno raspoloenje ili (2) gubitak zanima-
nja ili zadovoljstva.
NAPOMENA: Nemojte ubrajati simp-
tome koji su posledica opteg zdravstve-
nog stanja, loeg raspoloenja ili haluci-
nacija.
(1) depresivno raspoloenje tokom ve-
eg dela dana, gotovo svakog dana, kao
to pokazuje bilo subjektivna izjava (npr.
osea se tuno ili prazno) ili zapaanje
drugih (npr. primetite da je neko plakao).
Napomena: Kod dece i adolescenata mo-
gua razdraljivost.
(2) izrazito smanjeno interesovanje ili
uivanje u svim, ili skoro svim, aktivnosti-
ma tokom veeg dela dana (bilo da osoba
sama izjavi kako se osea ili da drugi to
primete).
(3) primetan gubitak teine kada se ne
dri dijeta ili poveanje telesne teine (npr.
promena od vie od 5% meseno) ili sma-
njenje ili poveanje apetita skoro svakog
dana. Napomena: Kod dece treba obratiti
panju na nemogunost dostizanja oeki-
vane telesne teine za odreenu starosnu
dob.
(4) nesanica ili preterano spavanje sko-
ro svakog dana.
(5) psihomotorna agitacija ili retardaci-
ja skoro svakog dana (drugi to mogu da
primete, to nisu samo subjektivna osea-
nja; nemir ili usporenost).
(6) umor ili gubitak energije skoro sva-
kog dana.
(7) oseanje bezvrednosti ili preterane
ili neprimerene krivice (to moe biti var-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
ka) skoro svakog dana (ne puki samo-
prekor ili krivica zbog bolesti).
(8) smanjena sposobnost razmiljanja
ili usredsreivanja na neto, ili neodlu-
nost, skoro svakog dana (bilo da to osoba
sama primeuje ili drugi ljudi).
(9) konstantno razmiljanje o smrti, ne
samo strah od umiranja; konstantno raz-
miljanje o samoubistvu bez odreenog
plana ili pokuaj samoubistva ili poseban
plan za samoubistvo.
B. Ovi simptomi ne zadovoljavaju kri-
terijume za vie razliitih situacija.
C. Ovi simptomi izazivaju kliniki
znaajan potres ili potekoe u drutven-
om, profesionalnom ili drugim znaajnim
aspektima ivota.
D. Ovi simptomi nisu posledica direkt-
nih psiholokih efekata neke supstance
(npr. upotrebe droga ili lekova) ili opteg
zdravstvenog stanja (npr. hipotiroidizam).
E. Ovi simptomi se deavaju nakon
velike alosti, tj. nakon gubitka voljene
osobe; simptomi traju ne due od 2 mese-
ca; za njih su karakteristini smetnje u
funkcionisanju organizma, morbidna preo-
kupiranost bezvrednou, suicidne misli,
psihotini simptomi ili psihomotorna retar-
dacija.
American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic and
Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin-
gton D.C.
DODACI 201

Dodatak 4
Zvanini psihijatrijski simptomi distimije
A. Depresivno raspoloenje tokom ve- dijagnoze kada se dostignu kriterijumi za
eg dela dana, i to skoro svakog dana, to napad tekog oblika depresije.
osoba moe sama da primeti ili to drugi
E. Nikada nije bilo manijakih napada,
mogu da primete kod nje; takvo stanje
meovitog napada ili velikih manijakih na-
traje najmanje 2 godine. NAPOMENA: De-
pada, a nikada nisu dostignuti kriterijumi
ca i adolescenti mogu biti razdraljivi, a
za ciklotimini poremeaj.
takvo stanje moe da traje najmanje godi-
nu dana. F. Ovaj poremeaj se ne javlja samo
tokom hroninih psihosomatskih bolesti,
B. Prisustvo tokom depresije dve (ili
kao to su izofrenija ili poremeaj usled
vie) stvari od dole navedenog:
alosti.
(1) slab apetit ili prejedanje
(2) nesanica ili preterano spavanje G. Ovi simptomi nisu posledica direk-
(3) nedostatak energije ili umor tnog fiziolokog uticaja neke materije (npr.
(4) nedostatak samopotovanja upotreba droge ili lekova) ili opteg zdrav-
(5) slaba koncentracija ili neodlunost stvenog stanja (npr. hipotiroidizam (oslab-
(6) oseanje bespomonosti ljena funkcija tiroidne lezde)).
C. Tokom 2 godine (godinu dana kod H. Ovi simptomi izazivaju kliniki zna-
dece ili adolescenata) ovakvog stanja oso- ajan potres ili ometaju funkcionisanje
ba je imala simptome iz Kriterijuma A i B ovekovog organizma u drutvenom, pro-
due od 2 meseca u jednom navratu. fesionalnom ili nekim drugim vanim
D. Nije zabeleen nijedan napad tekog aspektima ivota.
oblika depresije tokom prve 2 godine
American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic and
poremeaja (godinu dana kada su u Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin-
pitanju deca ili adolescenti); tj. pore- gton D.C.
meaji su povezani sa hroninim pore-
meajem tekog oblika depresije ili pore-
meajem tekog oblika depresije sa delim-
inim poputanjima.
NAPOMENA: Moe biti da je ovakvom
stanju prethodio napad tekog oblika dep-
resije pod uslovom da je dolo do potpune
remisije (bez znaajnijih znakova ili simp-
toma u periodu od 2 meseca) pre nego to
je dolo do distiminog poremeaja/dis-
timije. Osim toga, nakon prve 2 godine
(godinu dana kada su u pitanju deca ili
adolescenti) distiminog poremeaja, mo-
e doi do napada tekog oblika depresije,
i u tom sluaju mogu se postaviti obe
202
Dodatak 5
Bipolarni poremeaj
Bipolarni poremeaj je ne tako davno
bio poznatiji pod nazivom manina depre-
sija. Ovaj poremeaj se odlikuje drasti-
nom promenom raspoloenja, od teke
depresije do preterane ushienosti. Meu-
tim, detaljnija istraivanja pokazuju da kod
nekih ljudi moe postojati mnogo razliitih
nivoa i stupnjeva promene raspoloenja.
Ovaj problem se ne moe tako lako defini-
sati kao to se nekad mislilo.
Hipokrat je bio jedan od prvih koji su
zapazili da melanholija (depresivno stanje)
i manina stanja nastaju kao posledica
biolokih procesa koji se odvijaju u ove-
kovom telu i umu,1 a ne delovanja nat-
prirodnih sila. U 19. veku, strunjaci su
pokuali da suze definiciju manije i melan-
holije, i tako je nastao termin depresija.
Medicina je smatrala da ove poremeaje
izazivaju poremeaje u linosti a ne u
intelektu. Nemaki psihijatar Emil Kreplin
(Kraeplin) je detaljno istraivao ove pore-
meaje i doao do zakljuka da su ovi
poremeaji, iako predstavljaju dva ekstre-
ma u spektru ponaanja, dve naizmenine
manifestacije jedne iste bolesti.2
Kreplin je maniju opisao kao stanje
ekstremnog beanja od ideja, ushienosti i
preterane aktivnosti. Depresiju je smatrao
stanjem mrzovolje, tuge i zabrinutosti i
usporenog razmiljanja i delovanja. On je
ovu bolest posmatrao kao neprekidan niz
promena raspoloenja, od blaih do onih
izraenijih, i to na oba kraja bihevioralnog
spektra. U zavisnosti od intenziteta, ove
promene mogu i da uopte ne ometaju
normalno funkcionisanje, ali i da, u slua-
ju izrazito intenzivne manije i depresije,
postepeno oslabe ovekov organizam.
Osoba koja dobije maninu epizodu
moe biti u stanju prave euforije ili krajnje
IZLAZ IZ DEPRESIJE
razdraljivosti. Njihov nain razmiljanja
moe biti da misle da su najbolji ta god
da rade, ili paranoian, kada oni zamilja-
ju da vanzemaljci nadziru svaki njihov
pokret. I dok se njihove misli niu brzinom
munje, a ideje smenjuju brzinom svetlosti,
oni se lako zbune i gube koncentraciju. U
ostale simptome spadaju loe rasuivanje,
uvredljivo agresivno ponaanje, promisku-
itetnost, rasipnitvo, nepromiljenost, po-
veana energija i aktivnost i smanjena
potreba za snom.
Da bi se kod nekoga postavila dijag-
noza poremeaj podvojene linosti, ta oso-
ba mora biti zateena u napadu manije (ili
ga je imala u bliskoj prolosti), morala je
prethodno doiveti napad tekog oblika
depresije, manije ili i jednog i drugog koji
se ne moe objasniti prisustvom nekog
drugog izoidnog, psihotinog ili pore-
meaja usled alosti.3 Kriterijumi za dijag-
nostikovanje napada manije prikazani su u
tabeli 1.4
Ispitivanja ukazuju na to da postoji
mogunost da otprilike 30% depresivnih
pacijenata koji se nalaze pod nekom tera-
pijom ima bipolarni poremeaj.5,6 Skoro
2% ukupnog broja odraslih osoba u SAD
pati od ove bolesti.7 Pregled mnogih studi-
ja pokazuje da 25 do 50% pacijenata koji
boluju od bipolarnog poremeaja bar
jedanput pokua da izvri samoubistvo.8
Nastavak tog istraivanja pokazao je da
15% njih uspe u tome, to je 30 puta vea
brojka nego kada se posmatra stopa sa-
moubistava u celokupnom stanovnitvu.9
Postoji mogunost da su u bipolarni
poremeaj ukljueni mnogi delovi mozga.
Ja neu ulaziti u tehnike detalje, ve u
rei da u njih spadaju amigdala, hipokam-
pus, talamus, mali mozak, prefrontalni
DODACI
Tabela 1. Kriterijumi za napad manije
A. Nastaje period konstantnog nenormalno
ushienog, ekspanzivnog ili razdraljivog
raspoloenja koji traje najmanje sedmicu
dana (neophodna hospitalizacija na bilo koji
period).
B. Tokom tog perioda poremeaja
raspoloenja, konstantno su prisutna i
veoma izraena tri (ili vie) od dole nave-
denih simptoma (etiri ako je osoba samo
razdraljiva):
- Visoko miljenje o sebi ili preterano istica-
nje sebe
- Smanjena potreba za snom (npr. osoba se
osea odmornom nakon 3 sata spavanja)
- Neuobiajena priljivost ili potreba za pri-
anjem - pritisak da mora da nastavi da pri-
a.
- Nerealne i nepraktine ideje ili subjektivni
doivljaj da misli prosto lete.
- Panja lako poputa (tj. preusmerava se
na nevane ili besmislene spoljanje stimu-
luse)
- Preterana usredsreenost na neke ciljeve
i pojaana aktivnost u tom pravcu (u
drutvu, na poslu ili u koli, ili na seksual-
nom planu) kao psihomotorna agitacija
- Preterano bavljenje prijatnim aktivnostima
koje pruaju zadovoljstvo, a na kraju mogu
imati bolne posledice (npr. nekontrolisano
kupovanje i rasipanje novca, nepromiljeni
seksualni odnosi ili riskantna ulaganja na
poslovnom planu).
C. Ovi simptomi ne ispunjavaju kriterijume
meovitog napada.
D. Ovaj poremeaj raspoloenja je dovoljno
ozbiljan da moe da izazove velike smetnje
u funkcionisanju na poslovnom planu ili u
uobiajenim drutvenim aktivnostima ili
odnosima sa drugim ljudima ili da dovede
do toga da bolniko leenje postane
neophodno kako pacijent ne bi povredio
sebe ili druge, ili su prisutne psihotine
osobine.
E. Ovi simptomi nisu posledica direktnih psi-
holokih efekata neke supstance (npr.
droge, lekova ili nekih drugih vidova leen-
ja) ili opteg zdravstvenog stanja (npr.
hipotiroidizam).
203
korteks, strijatum i palidus. (Vidi 1. pog-
lavlje, struktura mozga.) Postoje dva glav-
na toka za koje smatra da su ukljueni u
poremeaje raspoloenja. Poremeaji po-
naanja poput manije i depresije mogu biti
posledica disfunkcije veza u ovim delovima
meu njenim razliitim tokovima.10
Istraivai poinju da prouavaju fizi-
ku strukturu mozga kako bi ustanovili da li
postoje razlike izmeu normalnog mozga i
mozga osobe sa poremeajem podvojene
linosti. Prve studije raene na MRI ukazu-
ju na to da moda postoje neke abnormal-
nosti u strukturi i protoku krvi u ovim
posebnim delovima mozga, ali jo nije
uraeno dovoljno studija uz odgovarajuu
kontrolu da bi se dolo do konanog zak-
ljuka.11,12,13,14 Ono to sigurno znamo je
da serotonin i dopamin igraju kljunu
ulogu u ovim mreama, a svaka smetnja
moe doprineti nastanku nekog poremea-
ja raspoloenja.
Ova bolest se najverovatnije lei doi-
votnim uzimanjem lekova i navodi nas da
poverujemo u to da postoji, moda, neka
trajna promena ili razlika u strukturi i grai
mozga osobe sa poremeajem podvojenog
ponaanja. Vrste lekova koje se trenutno
smatraju najefikasnijima jesu antidepresivi
bupropion (Wellbutrin) i lekovi iz grupe
SSRI. IMAO (inhibitori monoamin oksi-
daze) se, takoe, mogu koristiti, ali se tri-
ciklici retko upotrebljavaju i nisu mnogo
prouavani u vezi sa ovim poremeajem.
Pri upotrebi antidepresiva u leenju
depresije treba biti veoma paljiv zato to
oni, zapravo, mogu izazvati maniju kod
odreenih osoba. Stoga je pri leenju
osobe koja pati od poremeaja podvojene
linosti esto potrebno koristiti stabilizator
raspoloenja litijum je standardni lek u
ovoj grupi u kombinaciji sa antidepre-
sivom da depresija ne bi prerasla maniju.15
Maniju izaziva preterana aktivnost ili zastoj
sistema neurotransmitera u gore pomenu-
tim delovima mozga. Izgleda da stabiliza-
tori raspoloenja inhibiraju prevelik broj
neuronskih signala, a pomau i u sprea-
204
vanju pokretanja nepotrebnih signa-
la.16,17,18,19
Nedavno je otkriveno da i neki drugi
lekovi mogu uspeno zamenjivati litijum u
stabilizaciji raspoloenja. To su antikonvul-
zanti i sa njima se mora biti veoma opre-
zan. U njih spadaju valproat (Depakote),
lamotrigin (Lamictal), gabapentin (Neu-
rontin), topiramat (Topamax) i olanzapin
(Zyprexa). Svi ovi lekovi mogu prouzroko-
vati dobitak telesne teine (pored mnogih
drugih ozbiljnijih neeljenih efekata), osim
leka Topamax koji, zapravo, moe izazvati
gubtak teine.
Nedavno je u oblasti ishrane otkriveno
i to da omega-3 mogu doprineti ublaa-
vanju simptoma kod bipolarnih pacijenata
i uspeno zameniti litijum u stabilizaciji
raspoloenja tako to inhibiraju neuronske
signale.20 U poreenju sa periodom pre
industrijske revolucije i sa dravama poput
Japana,21,22 u ishrani stanovnika SAD i
Zapadne Evrope omega-3 masne kiseline
danas gotovo da nisu ni zastupljene, to
predstavlja indirektan dokaz da takva
ishrana moe biti delimino kriva za sve
vei broj sluajeva depresije. Broj obolelih
od teke depresije je porastao, a starosna
granica se poslednjih decenija prolog
veka sve vie smanjivala.23 Tokom posled-
njih 100 godina, omega-3 su skoro u pot-
punosti zamenjene omega-6 masnim kise-
linama, to moe da utie na poveanje 1 Georgotas A, Cancro R, eds. Depression and Mania.
broja onih koji pate od bolesti koronarnih
arterija. U 4. poglavlju se detaljnije opisu-
ju omega-3 i njihova nutritivna vrednost.
Iako je riblje ulje trenutno najpopu-
larniji izvor omega-3, znamo da ulje lane-
nog semena moe biti mnogo bolji izvor, a
prvi testovi pokazuju da ono moe
uspeno zameniti riblje ulje. Na primer, na
testovima raenim sa bipolarnim pacijenti-
ma, sadraj omega-3 u ribljem ulju zahte-
vao je da ti pacijenti piju 30 kapsula
dnevno da bi uneli dovoljnu koliinu ovih
masnih kiselina, to se pokazalo kao
veoma naporan zadatak. Ulje lanenog
semena je dovoljno koncentrovano da je
potrebno uzeti samo nekoliko kapsula
IZLAZ IZ DEPRESIJE
dnevno. Pokazalo se da, osim toga to
pacijente zastrauje ogroman broj kapsula
koje moraju da uzimaju, mnogima od njih
ne prija ni ukus ribljeg ulja.
Rezultati testova raenih sa kapsulama
ribljeg ulja pokazali su da je 64% pacije-
nata koji su uzimali omega-3 pozitivno re-
agovalo na tu terapiju i ostalo je uravno-
teeno mnogo due nakon prestanka uzi-
manja ovog dodatka od onih koji su bili u
kontrolnoj grupi.24 Studije o ulju lanenog
semena tek su u povoju, ali se ve sada
moe dokazati da ono predstavlja mnogo
bolji izvor omega-3 u leenju poremeaja
podvojene linosti.
Na kraju dolazimo do elektrokonvul-
zivne terapije (ECT). Ona se naroito ko-
risti kod teko bolesnih pacijenata, najbre
postie efekat i verovatno je najuspenija
od svih terapija.25 Ona je, moda, najbolja
terapija kojom treba zapoeti leenje onih
koji su oaloeni ili koji spadaju u visoko-
rizinu grupu kada je u pitanju samoubis-
tvo.26 Negativna strana ove terapije je re-
lativno visoka stopa vraanja bolesti.
Naalost, bipolarni poremeaj zahteva
doivotno leenje lekovima u ovo vreme.
Ipak, odgovarajuom ishranom u kojoj su
zastupljene omega-3, ova se bolest moe
lake i uspenije drati pod kontrolom.
Literatura:
New York, NY:Elsevier Science Inc;1988:4-6.
2 Kraeplin E, ed. Manic-Depressive Insanity and Paranoia.
Edinburgh, Scotland: ES Livingstone; 1921.
3 American Psychiatric Association. Diagnostic and
Statistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed.
Washington, DC. American Psychiatric Association; 1994:
p. 356.
4 American Psychiatric Association. Diagnostic and
Statistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed. Was-
hington, DC. American Psychiatric Association; 1994: p.
332.
5 Cassano G, Akiskal H, et al. Proposed subtypes of
Bipolar II a related disorder: With hypomanic episodes (or
cyclothymia) and with hyperthymic temperment. J Affect
Dis 1992;26:127-140.
6 Rao A, Nammalvar N. The course and outcome in
depressive illness: A follow-up study of 122 cases in
Mandurai, India. Br J Psychiatry 1977;130:392-396.
7 U.S. Department of Health and Human Services. Mental
Health: A Report of the Surgeon General. Rockville, MD:
DODACI
U.S Department of Health and Human Services, Sub-
stance Abuse and Mental Health Services Administration,
Center for Mental Health Services, National Institutes of
Health, National Insti-tute of Mental Health, 1999.
8 Compton M, Nemeroff C. The treatment of bipolar
depression. J Clin Psychiatry 2000;61(suppl 9):57-67.
9 Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. New
York, NY: Oxford University Press: 1990.
10 Soares J, Mann JJ. The functional neuroanatomy of
mood disorders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432.
11 Soares J, Mann J. The functional neuroanatomy of
mood dis-orders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432.
12 Norris S, Krishnan R, Ahearn E. Structrual changes in
the brain of patients with bipolar affective disorder by
MRI: A re-view of the literature. Prog Neuro-
Psychopharmacol & Biol Psychiat 1997 Sep;21:1323-
1337.
13 Strakowski S, DelBello, M, et al. Brain magnetic reso-
nance imaging of structural abnormalities in bipolar disor-
der. Arch Gen Psychiatry 1999 Mar; 56:254-259.
14 Pearlson, G. Structural and functional brain changes in
bipo-lar disorder: A selective review. Schizophrenia
Research 1999;39:133-140.
15 Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide-
lines for treating depression in bipolar disorder. J Clin
Psychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.
16 Stoll A, Severus E. Mood stabilizers: shared mecha-
nisms of action at post-synaptic signal transduction and
kindling processes. Harvard Review of Psychiatry
1996;4:77-89.
205
17 Leviel V, Naquet R. A study of the action of valproic
acid on the kindling effect. Epilepsia 1977; 18: 229-234.
18 Wurpel J, Iyer S. Calcium channel blockers verapamil
and nimodipine inhibit kindling in adult and immature
rats. Epilepsia 1994;35:443-449.
19 ODonnel R, Miller A. The effect of lamotrigine upon
development of cortical kindled seizures in the rat. Neuro-
pharmacology 1991;30:253-258.
20 Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo-
lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes and
Essential Fatty Acids 1999; 60 (5&6): 330-331.
21 Leaf A, Weber P. A new era for science in nutrition. Am
J Clin Nutr 1987;43:1048-1053.
22 Hibbeln J. Fish consumption and major depression.
Lancet 1998;351:1213.
23 Weissman M, Bland R, et al. Cross-national epidemilo-
gy of major depression and bipolar disorder. JAMA
1996;276:293-299.
24 Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo-
lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes and
Essential Fatty Acids 1999; 60(5&6):334.
25 Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide-
lines for treating depression in bipolar disorder. J Clin
Psychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.
26 Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. New
York, NY:Oxford University Press; 1990.
206 IZLAZ IZ DEPRESIJE

Dodatak 6
Zdravstveni problemi povezani sa depresijom

Sindrom Poremeaj

Neuroloki Demencija, hidrocefalus, Hantingtono-

va chorea, infektivne (ukljuujui HIV,
neurosifilis), migrene, multipla sklero-
za, myasthenia gravis, Parkinsonova
bolest, epileptini poremeaji, modani
udar, trauma, tumori, vaskulitis, Vilso-
nova bolest

Endokrini Adisonova bolest, Kuingov sindrom,

dijabetes, hiperparatiroidizam, hiperti-
roidizam, hipoparatiroidizam, hipotiroi-
dizam, depresija povezana sa menstru-
alnim ciklusom, postporoajna depresi-
ja

Metaboliki/ishrana Nedostatak folata, hiperkalcemija,

hipokalcemija, hiponatremija, palegra,
porfirija, uremija, nedostatak vitamina
B12

Infektivni/upalni Influenca, hepatitis, mononukleoza,

upala plua, reumatoidni artritis, Sjor-
grenova bolest, systemic lupus erythe-
matosus, tuberkuloza

Ostalo Anemija, kardiopulmonarna bolest, ne-

oplazma (ukljuujui gastrointestinalne,
plune, pankreasne), zastoji u disanju
pri spavanju

Milner K. Psychiatr Clin North Am 1999. Dec; 22(4): 755-77

DODACI
Dodatak 7
Lekovi koji se povezuju sa depresijom
*Zvezdica oznaava da se najmanje 3%
pacijenata koji koriste taj lek izjasnilo da
pati od depresije
Accupril (Quinapril Hydrochloride)
Accuretic (Hydrochlorothiazide, Quinapril
Hydrochloride)
Accutane (Isotretinoin)
Aceon (Perindopril Erbumine)
Aciphex (Rabeprazole Sodium)
*Actimmune (Interferon Gamma-1B)
Activella (Estradiol, Norethindrone Acetate)
*Actonel (Risedronate Sodium)
Adalat (Nifedipine)
Aerobid (Flunisolide)
*Agenerase (Amprenavir)
Agrylin (Anagrelide Hydrochloride)
Aldoclor (Chlorothiazide, Methyldopa)
Aldomet (Methyldopate Hydrochloride)
Aldoril (Hydrochlorothiazide, Methyldopa)
Alesse- (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Alferon (Interferon alfa-N3 (Human Leukocyte Derived))
Alphagan (Brimonidine Tartrate)
Altace (Ramipril)
Ambien (Zolpidem Tartrate)
AmBisome (Amphotericin B)
Amerge (Naratriptan Hydrochloride)
*Androderm (Testosterone)
Andro (Testosterone)
*Android (Methyltestosterone)
Arava (Leflunomide)
*Aricept (Donepezil Hydrochloride)
*Arimidex (Anastrozole)
*Aromasin (Exemestane)
Arthrotec (Diclofenac Sodium, Misoprostol)
Asacol (Mesalamine)
Atacand (Candesartan Cilexetil)
Ativan (Lorazepam)
Avalide (Hydrochlorothiazide, Irbesartan)
Avapro (Irbesartan)
Avelox (Moxifloxacin Hydrochloride)
Avonex (Interferon Beta-1a)
Aygestin (Norethindrone Acetate)
Azmacort (Triamcinolone Acetonide)
Azulfidine (Sulfasalazine)
Bactrim (Sulfamethoxazole, Trimethoprim)
Baycol (Cerivastatin Sodium)
Beclovent (Beclomethasone Dipropionate)
Beconase (Beclomethasone Dipropionate Monohydrate)
Betagan (Levobunolol Hydrochloride)
Betaseron (Interferon Beta-1b)
207
Betoptic (Betaxolol Hydrochloride)
Blocadren (Timolol Maleate)
Brevibloc (Esmolol Hydrochloride)
Brevicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)
Captopril (Captopril)
Betapace (Sotalol Hydrochloride)
Carbatrol (Carbamazepine)
Cardizem (Diltiazem Hydrochloride)
*Carnitor (Levocarnitine)
Carteolol Hydrochloride (Carteolol Hydrochloride)
Cartrol (Carteolol Hydrochloride)
*Casodex (Bicalutamide)
Cataflam (Diclofenac Potassium)
Catapres (Clonidine Hydrochloride)
Celebrex (Celecoxib)
Celestone (Betamethasone Acetate,
Betamethasone Sodium Phosphate)
Celexa (Citalopram Hydrobromide)
*CellCept (Mycophenolate Mofetil)
Celontin (Methsuximide)
*Cenestin (Estrogens, Conjugated, Synthetic A)
Cerebyx (Fosphenytoin Sodium)
Chibroxin (Norfloxacin)
Cipro (Ciprofloxacin)
Claritin (Loratadine, Pseudoephedrine Sulfate)
Climara (Estradiol)
Clinoril (Sulindac)
Clomid (Clomiphene Citrate)
Clorpres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride)
Clozaril (Clozapine)
Cogentin (Benztropine Mesylate)
*Cognex (Tacrine Hydrochloride)
Colazal (Balsalazide Disodium)
Colocort (Hydrocortisone)
Combipres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride)
Concerta (Methylphenidate Hydrochloride)
Copaxone (Glatiramer Acetate)
Coreg (Carvedilol)
Cortenema (Hydrocortisone)
Cortone Acetate (Cortisone Acetate)
Corzide (Bendroflumethiazide, Nadolol)
Cosopt (Dorzolamide Hydrochloride, Timolol Maleate)
Cozaar (Losartan Potassium)
*Crinone (Progesterone)
Crixivan (Indinavir Sulfate)
Cylert (Pemoline)
Cytovene (Ganciclovir)
Danocrine (Danazol)
Dantrium (Dantrolene Sodium)
Daranide (Dichlorphenamide)
*DaunoXome (Daunorubicin Citrate)
Daypro (Oxaprozin)
208
DDAVP (Desmopressin Acetate)
Decadron (Dexamethasone)
Delatestryl (Testosterone Enanthate)
Demser (Metyrosine)
Demulen (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate)
*Depacon (Valproate Sodium)
*Depakene (Valproic Acid)
*Depakote (Divalproex Sodium)
Depo-Provera (Medroxyprogesterone Acetate)
Desmopressin Acetate (Desmopressin Acetate)
Desogen (Desogestrel, Ethinyl Estradiol)
Diastat (Diazepam)
Didronel (Etidronate Disodium)
Dilaudid Ampules (Hydromorphone Hydrochloride)
Diovan (Valsartan)
Dipentum (Olsalazine Sodium)
Diprivan Injectable Emulsion (Propofol)
Dolobid (Diflunisal)
*Dostinex (Cabergoline)
Doxil (Doxorubicin Hydrochloride)
Duraclon (Clonidine Hydrochloride)
*Duragesic (Fentanyl)
Duranest (Etidocaine Hydrochloride)
Dynabac (Dirithromycin)
*Effexor (Venlafaxine Hydrochloride)
8-MOP (Methoxsalen)
Eldepryl (Selegiline Hydrochloride)
Elmiron (Pentosan Polysulfate Sodium)
Elspar Asparaginase)
Enbrel (Etanercept)
Ergamisol (Levamisole Hydrochloride)
Esclim (Estradiol)
Estinyl (Ethinyl Estradiol)
Estrace (Estradiol)
Estratab (Estrogens, Esterified)
Estratest (Estrogens, Esterified, Methyltestosterone)
Estring (Estradiol)
Estrostep (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)
Eulexin (Flutamide)
*Evista (Raloxifene Hydrochloride)
Evoxac (Cevimeline Hydrochloride)
*Exelon (Rivastigmine Tartrate)
Fareston (Toremifene Citrate)
*Felbatol Oral Suspension (Felbamate)
Feldene (Piroxicam)
Femara (Letrozole)
*Femhrt (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)
Flagyl (Metronidazole)
Flexeril (Cyclobenzaprine Hydrochloride)
*Flolan (Epoprostenol Sodium)
Flovent (Fluticasone Propionate)
Floxin (Ofloxacin)
Fludara (Fludarabine Phosphate)
Flumadine (Rimantadine Hydrochloride)
Fortovase (Saquinavir)
*Foscavir (Foscarnet Sodium)
*Gabitril (Tiagabine Hydrochloride)
Gastrocrom (Cromolyn Sodium)
Gengraf (Cyclosporine)
*Gliadel (Carmustine (BCNU))
Glucotrol (Glipizide)
Halcion (Triazolam)
Haldol Decanoate (Haloperidol Decanoate)
IZLAZ IZ DEPRESIJE
*Herceptin (Trastuzumab)
Hivid (Zalcitabine)
Hydrocortone Acetate (Hydrocortisone Acetate)
Hytrin (Terazosin Hydrochloride)
Hyzaar (Hydrochlorothiazide, Losartan Potassium)
Imdur (Isosorbide Mononitrate)
Imitrex (Sumatriptan Succinate)
Indapamide (Indapamide)
Inderal (Propranolol Hydrochloride)
Inderide (Hydrochlorothiazide, Propranolol Hydrochloride)
Indocin (Indomethacin)
*Infergen (Interferon Alfacon-1)
*Intron (Interferon alfa-2B, Recombinant)
Invirase (Saquinavir Mesylate)
Iopidine (Apraclonidine Hydrochloride)
Kadian (Morphine Sulfate)
*Keppra (Levetiracetam)
Kerlone (Betaxolol Hydrochloride)
*Klonopin (Clonazepam)
*Lamictal (Lamotrigine)
Lanoxicaps (Digoxin)
Lanoxin (Digoxin)
Lariam (Mefloquine Hydrochloride)
Lescol (Fluvastatin Sodium)
Levaquin (Levofloxacin)
Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Levo-Dromoran (Levorphanol Tartrate)
Levora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Lexxel (Enalapril Maleate, Felodipine)
Lidoderm (Lidocaine)
Lipitor (Atorvastatin Calcium)
Lodine (Etodolac)
Loestrin (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)
Lomotil (Atropine Sulfate, Diphenoxylate Hydrochloride)
Lo/Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)
Lopid (Gemfibrozil)
Lotronex (Alosetron Hydrochloride)
Low-Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)
*Lupron Depot (Leuprolide Acetate)
Luvox (Fluvoxamine Maleate)
LYMErix (Lyme Disease Vaccine (Recombinant OspA))
Macrobid (Nitrofurantoin Monohydrate)
Macrodantin (Nitrofurantoin)
Marinol (Dronabinol)
Matulane (Procarbazine Hydrochloride)
Maxair (Pirbuterol Acetate)
Maxalt-MLT (Rizatriptan Benzoate)
Maxaquin (Lomefloxacin Hydrochloride)
Maxzide (Hydrochlorothiazide, Triamterene)
Mebaral (Mephobarbital)
Megace (Megestrol Acetate)
Menest (Estrogens, Esterified)
*Meridia (Sibutramine Hydrochloride Monohydrate)
Merrem (Meropenem)
Metadate (Methylphenidate Hydrochloride)
Methylin (Methylphenidate Hydrochloride)
Metro (Metronidazole)
Mevacor (Lovastatin)
Mexitil (Mexiletine Hydrochloride)
Miacalcin (Calcitonin-Salmon)
Micardis (Telmisartan)
Midamor (Amiloride Hydrochloride)
Migranal (Dihydroergotamine Mesylate)
DODACI 209

Minipress (Prazosin Hydrochloride) Pediazole (Erythromycin Ethylsuccinate,

Minizide (Polythiazide, Prazosin Hydrochloride) Sulfisoxazole Acetyl)
Mintezol (Thiabendazole) Penetrex (Enoxacin)
Mirapex (Pramipexole Dihydrochloride) Pentasa (Mesalamine)
Mithracin (Plicamycin) Pepcid (Famotidine)
Moban (Molindone Hydrochloride) *Permax (Pergolide Mesylate)
Mobic (Meloxicam) *Plavix (Clopidogrel Bisulfate)
Modicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Plendil (Felodipine)
Moduretic (Amiloride Hydrochloride, Hydrochlorothiazide) Ponstel (Mefenamic Acid)
Monopril (Fosinopril Sodium) Pravachol (Pravastatin Sodium)
Motofen (Atropine Sulfate, Difenoxin Hydrochloride) Pregnyl (Chorionic Gonadotropin)
Motrin (Ibuprofen, Pseudoephedrine Hydrochloride) Prelone (Prednisolone)
MS Contin (Morphine Sulfate) Premarin (Estrogens, Conjugated)
MSIR (Morphine Sulfate) Premphase (Estrogens, Conjugated, Medroxyprogestero-
Mykrox (Metolazone) ne Acetate)
*Mylotarg (Gemtuzumab ozogamicin) *Prempro (Estrogens, Conjugated, Medroxyprogesterone
Nadolol (Nadolol) Acetate)
Nalfon (Fenoprofen Calcium) Prevacid (Lansoprazole)
Naprelan (Naproxen Sodium) PREVPAC (Amoxicillin, Clarithromycin, Lansoprazole)
Naropin (Ropivacaine Hydrochloride) Prilosec (Omeprazole)
Nasacort (Triamcinolone Acetonide) Prinivil (Lisinopril)
Necon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Prinzide (Hydrochlorothiazide, Lisinopril)
Neoral (Cyclosporine) Procanbid (Procainamide Hydrochloride)
Nesacaine (Chloroprocaine Hydrochloride) Procardia (Nifedipine)
Neurontin (Gabapentin) Profasi (Chorionic Gonadotropin)
Nicotrol (Nicotine) *Prograf (Tacrolimus)
*Nilandron (Nilutamide) Proleukin (Aldesleukin)
Nimotop (Nimodipine) *Prometrium (Progesterone)
*Nipent (Pentostatin) ProSom (Estazolam)
Nizoral (Ketoconazole) Protonix (Pantoprazole Sodium)
Nolvadex (Tamoxifen Citrate) Proventil (Albuterol Sulfate)
Nordette (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Provera (Medroxyprogesterone Acetate)
Norinyl 1 + 35 (Ethinyl Estradiol, Norethidrone) *Provigil (Modafinil)
Norinyl 1 + 50 (Mestranol, Norethindrone) Prozac (Fluoxetine Hydrochloride)
Normodyne (Labetalol Hydrochloride) Pulmicort (Budesonide)
Noroxin (Norfloxacin) Quinaglute (Quinidine Gluconate)
Norvasc (Amlodipine Besylate) Quinidex (Quinidine Sulfate)
Norvir (Ritonavir) Quinidine Gluconate (Quinidine Gluconate)
Novarel (Chorionic Gonadotropin) *Rapamune (Sirolimus)
Nubain (Nalbuphine Hydrochloride) *Rebetron (Interferon alfa-2B, Recombinant, Ribavirin)
Numorphan (Oxymorphone Hydrochloride) Reglan (Metoclopramide Hydrochloride)
Ocupress (Carteolol Hydrochloride) Relafen (Nabumetone)
Ogen (Estropipate) Remeron (Mirtazapine)
Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel) Remicade (Infliximab)
OptiPranolol (Metipranolol) Requip (Ropinirole Hydrochloride)
Oramorph (Morphine Sulfate) Retrovir (Zidovudine)
*Orap (Pimozide) *ReVia (Naltrexone Hydrochloride)
Orlaam (Levomethadyl Acetate Hydrochloride) Rhinocort (Budesonide)
Ortho Tri-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate) Rilutek (Riluzole)
Ortho-Cept (Desogestrel, Ethinyl Estradiol) Risperdal (Risperidone)
Ortho-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate) Ritalin (Methylphenidate Hydrochloride)
Ortho-Est (Estropipate) *Rituxan (Rituximab)
Ortho-Novum (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) *Roferon (Interferon alfa-2A, Recombinant)
*Ortho-Prefest (Estradiol, Norgestimate) Romazicon (Flumazenil)
Orudis (Ketoprofen) Rythmol (Propafenone Hydrochloride)
Oruvail (Ketoprofen) Salagen (Pilocarpine Hydrochloride)
Ovcon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Sandimmune (Cyclosporine)
Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel) *Sandostatin (Octreotide Acetate)
Ovrette (Norgestrel) Sectral (Acebutolol Hydrochloride)
Oxandrin (Oxandrolone) Sedapap (Acetaminophen, Butalbital)
Oxsoralen (Methoxsalen) Sensorcaine-MPF with Epinephrine (Bupivacaine Hydro-
OxyContin (Oxycodone Hydrochoride) chloride, Epinephrine Bitartrate)
Paxil (Paroxetine Hydrochloride) Sensorcaine-MPF (Bupivacaine Hydrochloride)
210
Septra (Sulfamethoxazole, Trimethoprim)
Serophene (Clomiphene Citrate)
*Serostim (Somatropin)
Serzone (Nefazodone Hydrochloride)
*Simulect (Basiliximab)
Sinemet (Carbidopa, Levodopa)
Solu-Medrol (Methylprednisolone Sodium Succinate)
Sonata (Zaleplon)
*Soriatane (Acitretin)
Sporanox (Itraconazole)
Stadol (Butorphanol Tartrate)
Sular (Nisoldipine)
Sustiva (Efavirenz)
Symmetrel (Amantadine Hydrochloride)
*Synarel (Nafarelin Acetate)
Tagamet (Cimetidine)
Talacen (Pentazocine Hydrochloride)
Talwin (Aspirin, Pentazocine Hydrochloride)
Talwin Nx (Naloxone Hydrochloride, Pentazocine Hydro-
chloride)
Tambocor (Flecainide Acetate)
Targretin (Bexarotene)
Tasmar (Tolcapone)
Tegretol (Carbamazepine)
*Temodar (Temozolomide)
Tenex (Guanfacine Hydrochloride)
*Tenoretic (Atenolol, Chlorthalidone)
*Tenormin (Atenolol)
Tequin (Gatifloxacin)
Testoderm (Testosterone)
Testred (Methyltestosterone)
Teveten (Eprosartan Mesylate)
Thalomid (Thalidomide)
Tiazac (Diltiazem Hydrochloride)
Tigan (Trimethobenzamide Hydrochloride)
Timolide (Hydrochlorothiazide, Timolol Maleate)
Timoptic (Timolol Maleate)
Tolectin (Tolmetin Sodium)
Tonocard (Tocainide Hydrochloride)
*Topamax (Topiramate)
Toprol (Metoprolol Succinate)
Toradol (Ketorolac Tromethamine)
Tranxene (Clorazepate Dipotassium)
Trecator (Ethionamide)
Trental (Pentoxifylline)
Tricor Micronized (Fenofibrate)
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Tri-Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Triphasil (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Trivora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)
Trovan (Trovafloxacin Mesylate)
Ultram (Tramadol Hydrochloride)
Uniretic (Hydrochlorothiazide, Moexipril
Hydrochloride)
Valium (Diazepam)
Valtrex (Valacyclovir Hydrochloride)
Vanceril (Beclomethasone Dipropionate)
Vascor (Bepridil Hydrochloride)
Vaseretic (Enalapril Maleate, Hydrochlorothiazide)
Vasotec (Enalaprilat)
Velban (Vinblastine Sulfate)
*Vesanoid (Tretinoin)
Viagra (Sildenafil Citrate)
Vicoprofen (Hydrocodone Bitartrate, Ibuprofen)
Vioxx (Rofecoxib)
Viracept (Nelfinavir Mesylate)
Vistide (Cidofovir)
Vivelle (Estradiol)
Voltaren (Diclofenac Sodium)
Wellbutrin (Bupropion Hydrochloride)
Winstrol (Stanozolol)
*Xanax (Alprazolam)
Xenical (Orlistat)
Zagam (Sparfloxacin)
Zanaflex (Tizanidine Hydrochloride)
Zantac (Ranitidine Hydrochloride)
Zarontin (Ethosuximide)
Zaroxolyn (Metolazone)
Zebeta (Bisoprolol Fumarate)
*Zenapax (Daclizumab)
Zestoretic (Hydrochlorothiazide, Lisinopril)
Zestril (Lisinopril)
Ziac (Bisoprolol Fumarate, Hydrochlorothiazide)
Zocor (Simvastatin)
*Zoladex (Goserelin Acetate)
Zoloft (Sertraline Hydrochloride)
Zomig (Zolmitriptan)
*Zonegran (Zonisamide)
Zosyn (Piperacillin Sodium, Tazobactam Sodium)
Zovia (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate)
Zyban (Bupropion Hydrochloride)
Zyprexa (Olanzapine)
Zyrtec (Cetirizine Hydrochloride)
DODACI 211

Dodatak 8
Poreenje omega-3 sa omega-6

Omega-3
Namirnica Koliina Omega-6 Omega-3 Omega-6

Skua 1 olja 8,0 2.639 329

Spana (konzerva) 1 olja 5,3 353 66
Ulje lanenog semena 1 sup. ka. 4,1 7.540 1.822
Ulje kanola 1 sup. ka. 0,4 1.266 2.776
Orasi, engleski olje 0,2 2.043 9.540
Orasi, crni olje 0,1 1.031 10.468

Dodatak 9
Pregled 17 tetnih posledica gledanja televizije
1. Izaziva hipnotiki efekat, zaobilazei
procenu od strane frontalnog renja
mozga
2. esto podstie seksualnu elju
3. Poveava sklonost ka agresivnom i na-
silnikom ponaanju
4. Remeti ravnoteu mozga, doprinosei
pojavi depresije i putem svog sadraja i
hipnotikog efekta
5. Moe biti ozbiljan faktor stresa
6. Smanjuje interesovanje za itanje i ue-
nje
7. Slabi mo mozga
8. Podstie loe ivotne navike
9. Podstie neumerenost
10. Poveava sanjarenje u negativnom
smislu
11. Umanjuje kreativnost
12. Moe umanjiti nau sposobnost da raz-
likujemo dobro od loeg
13. Navikava na nereagovanje
14. Izaziva zavisnost
15. Oduzima vreme koje se moe upotre-
biti za postizanje neeg korisnog
16. Oduzima vreme koje treba provesti u
razgovoru sa lanovima porodice
17. Negativno utie na duhovna ubeenja
Ovi tetni efekti svi zajedno pozivaju na
hitno delovanje danas. Jasno je da tele-
vizija ne utie negativno samo na taj nain
to pojaava sklonost ka depresiji. Sama
moralna svest, bilo vaa ili lanova vae
porodice smetena u frontalnom renju
vaeg mozga moda je na klackalici.
Literatura: Nedley N. Proof Positive: How to Reliablz
Combat Disease and Achieve Optimal Health through
Nutrition and Lifestyle. Admore, OK: Nedley Publishing,
1999 pp. 280-287.
212 IZLAZ IZ DEPRESIJE

Literatura

1. poglavlje the United States. Results from the National Comorbidity

Survey. Arch Gen Psychiatry 1994 Jan;51(1):8-19.
1 Mental Health: A Report of the Surgeon General
19 National Advisory Mental Health Council 1993.
Department of Health and Human Services, National
20 Kessler RC. Comorbidity of DSM-III-R major depressive
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
disorder in the general population: results from the US
1999 p. 32.
National Comorbidity Survey. Br J Psychiatry Suppl 1996
2 Mental Health: A Report of the Surgeon General
Jun;(30):17-30.
Department of Health and Human Services, National
21 Rucker L. Feasibility and usefulness of depression
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
screening in medical outpatients. Arch Intern Med 1986
1999 p. 32.
Apr;146(4):729-731.
3 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
22 Birmaher B, Ryan ND, et al. Childhood and adolescent
Medicine, 21st Ed., 2000:2036,2037.
depression: a review of the past 10 years. Part I. J Am
4 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
Acad Child Adoles Psychiatry 1996;35(11):1427-1439.
Medicine, 21st Ed., 2000:2036.
23 Klerman, GL, Weissman, MM. Increasing rates of
5 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
depression. JAMA 1989;261:2229-2235.
Medicine, 21st Ed., 2000:2034.
24 Cross-National Collaborative Group The changing rate
6 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
of major depression: cross-national comparisons. JAMA
Medicine, 21st Ed., 2000:2035.
1992;268:3098-3105.
7 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
25 Kessler RC, McGonagle KA, Nelson CB, Hughes M,
Medicine, 21st Ed., 2000:2037.
Swartz M, and Blazer DG. Sex and depression in the
8 Goetz C, Pappert E, Textbook of Clinical Neurology, 1st
National Comorbidity Survey. II: cohort effects. J Aff
Ed., 1999:34.
Disord 1994;30:15-26.
9 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook of
26 Narrow WE. One-year prevalence of depressive disor-
Medicine, 21st Ed., 2000:2037,2038.
ders among adults 18 and over in the U.S.: NIMH ECA
10 Gould E, Reeves AJ, et al. Neurogenesis in the neo-
prospective data. Population estimates based on U.S.
cortex of adult primates. Science 1999 Oct;286:548-552.
Census estimated residential population age 18 and over
11 Frances Collins, director of the human genome project,
on July 1, 1998. Unpublished but cited by the National
quoted at a speech to the National Institutes of Health,
Institute of Mental Health in a paper entitled "The
January 18, 2001. Previous numbers of genes were esti-
Invisible Disease: Depression" found at
mated to be 80,000 but new research puts the number at
www.nimh.nih.gov/publicat/invisible.cfm.
about 35,000. Published work on this due soon.
27 Regier DA, Narrow WE, et al. The de facto mental and
12 Ephesians 4:23. The Holy Bible. KJV.
addictive disorders service system. Epidemiologic
13 Srole L. Mental health in the metropolis: the Midtown
Catchment Area prospective 1-year prevalence rates of
Manhattan study. 1962 New York:Mcgraw-Hill.
disorders and services. Arch Gen Psychiatry 1993;
14 Epidemiologic Catchment Area (ECA) Program of the
50(2):85-94.
national institute of mental health, division of biometry
28 Mental Illness: A Rising Workplace Loss. Wall Street
and epidemiology. 1981, 82.
Journal June 13, 2001.
15 Kessler RC, McGonagle KA, et.al., Lifetime and 12
29 IMS Health as quoted by Wall Street Journal June 13,
month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in
2001. Mental Illness A Rising Workplace Loss.
the United States. Results from the National Comorbidity
30 IMS Health as quoted by Wall Street Journal June 13,
Survey. Arch Gen Psychiatry 1994 Jan;51(1):8-19.
2001. Mental Illness A Rising Workplace Loss.
16 Regier DA, Narrow WE, et.al., Community estimates of
31 Mental Health: A Report of the Surgeon General
medical necessity. G.Andrews & S. Henderson, Unmet
Department of Health and Human Services, National
needs in mental health service delivery. Cambridge,
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
England: Cambridge University Press 2000.
1999 p. 247.
17 Kessler RC, Berglund PA, et.al., The 12 month preva-
lence and correlates of serious mental illness.
Manderscheid, R., & Sonnenschein MA, Mental health,
2. poglavlje
United States, 1996. p. 59-70 Washington D.C. U.S.
Government Printing Office. 1 Mental Health: A Report of the Surgeon General.
18 Kessler RC, McGonagle KA, et.al., Lifetime and 12 Executive Summary. Department of Health and Human
month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in Services. National Institutes of Health, National Institute
of Mental Health, 1999, p 5,6.
LITERATURA
2 Takeida K, Nishi M, Miyake H. Mental depression and
death in elderly persons. J Epidemiol 1997 Dec;7(4):210-
213.
3 Hippisley-Cox J, Fielding K, Pringle M. Depression as a
risk factor for ischaemic heart disease in men: population
based case-control study. BMJ 1998;316:1714-1719.
4 Everson SA, et al. Depressive symptoms and increased
risk of stroke mortality over a 29-year period. Arch Intern
Med 1998 May 25;158(10):1133-1138.
5 Roose SP. Treatment of depression in patients with
heart disease. J Clin Psychiatry 1999; 60 Suppl 20: 34-37.
6 Harbuz MS. Stress, hormones and your brain. J
Neuroendocrinology 2000;2(5):381-382.
7 Murray CJ, Lopez AD. Mortality by cause for eight
regions of the world: Global Burden of Disease Study.
Lancet 1997 May 3;349(9061):1269-1276.
8 Irvine J. Depression and risk of sudden cardiac death
after acute myocardial infarction: testing for the con-
founding effects of fatigue. Psychosom Med 1999 Nov-
Dec;61(6):729-737.
9 Irvine J. Depression and risk of sudden cardiac death
after acute myocardial infarction: testing for the con-
founding effects of fatigue. Psychosom Med 1999 Nov-
Dec;61(6):729-737.
10 Carney RM, Freedland KE, et al. Major depression,
heart rate, and plasma norepinephrine in patients with
coronary heart disease. Biol Psychiatry 1999 Feb
15;45(4):458-463.
11 Watkins LL, Grossman P. Association of depressive
symptoms with reduced baroreflex cardiac control in coro-
nary artery disease. Am Heart J 1999 Mar;137(3):453-
457.
12 McKhann GM, Borowicz LM, et al. Depression and cog-
nitive decline after coronary artery bypass grafting.
Lancet 1997 May 3;349(9061):1282-1284.
13 Hippisley-Cox, J. Depression as a risk factor for
ischaemic heart disease in men: population-based case-
control study. BMJ 1998;316:1714-1719.
14 Ariyo AA, Haan M, et al. Depressive Symptoms and
Risks of Coronary Heart Disease and Mortality in Elderly
Americans Circulation 2000;102:1773-1779.
15 Forrest KY, Becker DJ, et al. Are predictors of coronary
heart disease and lower-extremity arterial disease in type
1 diabetes the same? A prospective study. Atherosclerosis
2000 Jan;148(1):159-169.
16 Hippisley-Cox, J. Depression as a risk factor for
ischemic heart disease in men: population-based case-
control study. BMJ 1998;316:1714-1719.
17 Fawzy FI, Cousins N, et al. A structured psychiatric
intervention for cancer patients. Changes over time in
methods of coping and affective disturbance. Arch Gen
Psychiatry 1990;47:720.
18 Fawzy FI, Fawzy NW, et al. Malignant melanoma:
Effects of an early structured psychiatric intervention,
coping, and affective state on recurrence and survival 6
years later. Arch Gen Psychiatry 1993;50:681.
19 Spiegel D, Bloom JR, et al: Effects of psychosocial
treatment on survival of patients with metastatic breast
cancer. Lancet 1989;2:888.
20 Stein M, Miller AH, Trestman RL. Depression, the
immune system, and health and illness. Arch Gen
Psychiatry 1991;48:171.
213
21 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Chronically depressed
mood and cancer risk in older persons. J Natl Cancer Inst
1998 Dec 16;90(24):1888-1893.
22 Preliminary data on births and deaths-United States,
1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct
25;45(42):914-919.
23 Takeida K, Nishi M, Miyake H. Mental depression and
death in elderly persons. J Epidemiol 1997 Dec;7(4):210-
213.
24 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-
sion and mortality in older adults: the cardiovascular
health study. Arch Intern29 Med 2000;160:1761-1768.
25 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-
sion and mortality in older adults: the cardiovascular
health study. Arch Intern Med 2000;160:1766.
26 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-
sion and mortality in older adults: the cardiovascular
health study. Arch Intern Med 2000;160:1766-1767.
27 Sheline YI, Sanghavi M, et al. Depression duration but
not age predicts hippocampal volume loss in medically
healthy women with recurrent major depression. J
Neuroscience 1999 June 15:19(12):5034-5043.
28 Tasman: Psychiatry, 1 st ed. W. B. Saunders Company.
1997, p 998-999.
29 OToole SM, Sekula LK, Rubin RT. Pituitary-adrenal cor-
tical axis measures as predictors of sustained remission in
major depression. Biol Psychiatry 1997;42:85.
30 Lupien SJ, de Leon M, et al. Cortisol levels during
human aging predict hippocampal atrophy and memory
deficits. Nat Neurosci 1998 May;1(1):69-73.
31 Porter NM, Landfield PW. Stress hormones and brain
aging: adding injury to insult? Nat Neurosci 1998
May;1(1):3-4.
32 Cameron HA, McKay RD. Restoring production of hip-
pocampal neurons in old age. Nat Neurosci 1999
Oct;2(10):894-897.
33 World Health Organization (WHO). The World Health
Report 1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland:
World Health Organization, 1995.
34 Abelow BJ, Holford TR, Insogna KL. Cross-cultural
association between dietary animal protein and hip frac-
ture: a hypothesis. Calcif Tissue Int 1992 Jan;50(1):14-
18.
35 Michelson D, Stratakis C, et al. Bone mineral density in
women with depression. NEJM 1996 Oct 17; 335(16):
1176.
36 Schweiger U. Weber B. et al. Lumbar bone mineral
density in patients with major depression: evidence of
increased bone loss at follow-up. Am J Psychiatry 2000
Jan;157(1):118-120.
37 Proverbs 15:30, 16:24, 17:22. The Holy Bible. KJV
38 Jonas BS, Lando JF. Negative affect as a prospective
risk factor for hypertension. Psychosom Med 2000 Mar-
Apr;62(2):188-196.
39 McGrady A. Horner J. Role of mood in outcome of
biofeedback assisted relaxation therapy in insulin depend-
ent diabetes mellitus. Appl Psychophysiology Biofeedback
1999 Mar 24;(1):79-88.
40 Jonas BS, Wagener DK, et al. Symptoms of Anxiety
and Depression as Risk Factors for Development of
Asthma. J Appl Biobehav Research 1999;4:91-110.
214
41 Lipchik GL, Rains JC, et al. Recurrent headache: a neg-
lected womens health problem. Womens Health Issues
1998 Jan-Feb;8(1):60-64.
42 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Depressive symptoms
and physical decline in community-dwelling older persons.
JAMA 1998 Jun 3;279(21):1720-1726.
43 Penninx BW, Leveille S, et al. Exploring the effect of
depression on physical disability: longitudinal evidence
from the established populations for epidemiologic stud-
ies of the elderly. Am J Public Health 1999 Sep; 89(9):
1346-1352.
44 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Depressive symptoms
and physical decline in community-dwelling older persons.
JAMA 1998 Jun 3;279(21):1720-1726.
45 Hesdorffer DC, Hauser WA, et al. Major depression is
a risk factor for seizures in older adults. Ann Neurology
2000 Feb 47(2):246-249.
46 Domar AD. Distress and conception in infertile women:
a complementary approach. J Am Med Womens Assoc
1999 Fall;54(4):196-198.
47 Schweiger U. Deuschle M., et.al. Testosterone,
gonadotropin, and cortisol secretion in male patients with
major depression. Psychosom Med 1999;61(3):292-296.
48 Berndt ER, Koran LM, et al. Lost human capital from
early-onset chronic depression. Am J Psychiatry. 2000
Jun;157(6):940-947.
49 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression and
stages of smoking. A longitudinal investigation. Arch Gen
Psychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.
50 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression and
stages of smoking. A longitudinal investigation. Arch Gen
Psychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.
51 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998,
pages 408-412.
52 Greenfield SF, Weiss RD, et al. The effect of depression
on return to drinking: a prospective study. Arch Gen
Psychiatry 1998 Mar;55(3):259-265.
53 Angst J, Angst F, Stassen HH. Suicide risk in patients
with major depressive disorder. J Clinical Psychiatry
1999;60 Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.
54 U.S. Department of Health and Human Services:
Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.
Department of Health and Human Services, Substance
Abuse and Mental Health Services Administration, Center
for Mental Health Services, National Institutes of Health,
National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,
1999, p. 245.
55 U.S. Department of Health and Human Services:
Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.
Department of Health and Human Services, Substance
Abuse and Mental Health Services Administration, Center
for Mental Health Services, National Institutes of Health,
National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,
1999 p 245.
56 Wintemute GJ, Parham CA, et al. Mortality among
recent purchasers of handguns. NE M 1999;341:1583.
57 Potter LB. Suicide in youth: a public health framework.
J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1998 May; 37(5):484-
487.
58 Public Health Advisory Board Report, May 1999.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
59 U.S. Department of Health and Human Services:
Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.
Department of Health and Human Services, Substance
Abuse and Mental Health Services Administration, Center
for Mental Health Services, National Institutes of Health,
National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,
1999, pp 150-152.
60 Eddleston, Sheriff MH, Hawton K. Deliberate self harm
in Sri Lanka: an overlooked tragedy in the developing
world. BMJ 1998 Jul 11;317(7151):133-135.
61 Angst J. Angst F. Stassen HH. Suicide risk in patients
with major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999;60
Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.
62 Angst J. Angst F. Stassen HH. Suicide risk in patients
with major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999;60
Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.
63 U.S. Department of Health and Human Services:
Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.
Department of Health and Human Services, Substance
Abuse and Mental Health Services Administration, Center
for Mental Health Services, National Institutes of Health,
National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,
1999, p. 245.
64 Cornelius JR, Salloum IM, et al. Disproportionate suici-
dality in patients with comorbid major depression and
alcoholism. Am J Psychiatry 1995;152:358.
65 Weiss RD, Hufford MR. Substance abuse and suicide.
The Harvard Medical School Guide to Suicide Assessment
and Intervention. Jacobs DG, Ed. Jossey-Bass Publishers,
San Francisco, 1999, p 300.
66 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and Bipolar Mood
Disorders. Scientific American May 2000.
67 Garofalo R, Wolf RC, et al. Sexual Orientation and Risk
of Suicide Attempts Among a Representative Sample of
Youth Arch Ped Adolesc Med 1999 May;153(5):487-493.
68 Cochran SD, Mays VM. Lifetime prevalence of suicide
symptoms and affective disorders among men reporting
same-sex sexual partners. Am J Public Health 2000
Apr;90(4):573-578.
69 Scheel KR, Westefeld JS. Heavy metal music and ado-
lescent suicidality: an empirical investigation. Adolesc
1999 Sum-mer;34(134):253-273.
70 Blumenthal SJ. Suicide: A guide to risk factors, assess-
ment, and treatment of suicidal patients. Med Clin N Amer
1988;72:937-971.
71 U.S. Department of Health and Human Services:
Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.
Department of Health and Human Services, Substance
Abuse and Mental Health Services Administration, Center
for Mental Health Services, National Institutes of Health,
National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,
1999, p 244.
72 Tasman: Psychiatry, 1 st ed. W. B. Saunders Company.
1997, p 995.
73 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-
stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-
cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-
789.
74 Smith GS, Branas CC, Miller TR. Fatal nontraffic injuries
involving alcohol: A metaanalysis. Ann Emer Med 1999
Jun;33(6):659-668.
75 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-
stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-
LITERATURA
cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-
789.
76 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the
United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18);2207-2212.
77 Nedley N. Proof Positive: How to reliably combat dis-
ease and achieve optimal health through nutrition and
lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998, p. 425.
78 Birckmayer J, Hemenway D. Minimum-age drinking
laws and youth suicide, 1970-1990. Am J Public Health
1999 Sep;89(9):1365-1368.
79 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-
stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-
cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-
789.
80 Beck AT, Kovacs M, Weissman A. Hopelessness and
suicidal behavior: an overview. JAMA 1975;234:1146.
81 Whitley E, Gunnell D, et al. Ecological study of social
fragmentation, poverty, and suicide. BMJ 1999 Oct
16;319(7216):1034-1037.
82 Cole MG, Bellavance F, Mansour A. Prognosis of
depression in elderly community and primary care popu-
lations: a systematic review and meta-analysis. Am J
Psychiatry 1999;156:1182.
83 Stenager EN, Madsen C, et al. Suicide in patients with
stroke: epidemiological study. BMJ 1998 April 18;316:
1206-1210.
84 Cassem EH. Depressive disorders in the medically ill.
An overview. Psychosom 1995 Mar-Apr;36(2):S2-10.
85 Cochran SD, Mays VM. Lifetime prevalence of suicide
symptoms and affective disorders among men reporting
same-sex sexual partners: results from NHANES III. Am J
Public Health 2000 Apr;90(4):573-578.
86 Garofalo R, Wolf RC, et al. Sexual Orientation and Risk
of Suicide Attempts Among a Representative Sample of
Youth Arch Ped Adolesc Med 1999 May;153(5):487-493.
87 Scheel KR, Westefeld JS. Heavy metal music and ado-
lescent suicidality: an empirical investigation. Adolesc
1999;34(134):253-273.
88 Tice DM, Bratslavsky E. Emotional Distress Regulation
Takes Precedence Over Impulse Control: If You Feel Bad!
J Pers Soc Psych 2001;80:53-67.
89 Carpenter KM, Hasin DS, et al. Relationships between
obesity and DSM-IV major depressive disorder, suicide
ideation, and suicide attempts: results from a general
population study. Am J Pub Health 2000 Feb;90(2):251-
257.
90 Albertini RS, Phillips KA. Thirty-three cases of body
dysmorphic disorder in children and adolescents J Am
Acad Child Adolesc Psych-iatry 1999 Apr;38(4):453-459.
91 Herzog DB. Mortality in eating disorders: a descriptive
study. Int J Eat Disord 2000 Jul;28(1):20-26.
3. poglavlje
1 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: Depressive
Disorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). 1997
W. B. Saunders Com-pany; P. 996.
2 Kessler RC, McConagle KA, et al. Lifetime and 12-month
prevalence of DSM IIIR psychiatric disorders in the United
States. Arch Gen Psy-chiatry 1994;51:8-19.
3 US Congress, Office of Technology Assessment:
Adolescent Health. Washington, US Government Printing
215
Office, 1991 (cited in Post D, Carr C, Weigand J.
Teenagers: mental health and psychological issues. Prim
Care 1998 Mar;25(1):181-192).
4 Emslie GE, Weinberg WA, et al. Depressive symptoms
by self-report in adolescence: Phase I of the development
of a questionnaire for de-pression by self-report. J Child
Neurol 1990;5:114-121.
5 Rao U, Hammen C, Daley S. Continuity of depression
during the transition to adulthood: a 5-year longitudinal
study of young women. J Am Acad Child Adolesc
Psychiatry 1999 Jul;38(7):908-915.
6 Emslie GE, Weinberg WA, et al. Depressive symptoms
by self-report in adolescence: Phase I of the development
of a questionnaire for de-pression by self-report. J Child
Neurol 1990;5:114-121.
7 Weissman MM, Bruce ML, et al. Affective disorders.
Robins LN, Regier DA (eds): Psychiatric Disorders in
America. New York: Free Press, 1991:53-80.
8 Weissman MM, Bruce ML, et al. Affective disorders.
Robins LN, Regier DA (eds): Psychiatric Disorders in
America. New York: Free Press, 1991:53-80.
9 Depression Guideline Panel: Depression in Primary
Care, Volume 1, Detection and Diagnosis. Clinical Practice
Guideline, Number 5. Rockville, MD: U.S. Department of
Health and Human Services, Agency for Health Care
Policy and Research, 1993. AHCPR publica-tion 93-0550.
10 Weissman MM, Bland RC, et al. Cross-national epi-
demiology of major depression and bipolar disorder. JAMA
1996;276:293.
11 Weissman MM, Wolk S, et al, Depressed adolescents
grown up. JAMA 1999 May 12;281(18):1707-1713.
12 Warner V, Weissman MM, et al. Grandparents, parents,
and grand-children at high risk for depression: a three-
generation study. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry
1999 Mar;38(3):289-296.
13 Weissman MM, Kidd KK, Prusoff BA: Variability in rates
of affec-tive disorders in relatives of depressed and nor-
mal probands. Arch Gen Psychiatry 1982;39:1397.
14 Biederman J, et al. Patterns of psychopathology and
dysfunction in high-risk children of parents with panic dis-
order and major depression. Am J Psychiatry
2001;158:49-57.
15 Smith KA. Relapse of depression after rapid depletion
of tryptophan. Lancet 1997 Mar 29;349(9056):915-919.
17 Hibbeln JR. Fish consumption and major depression.
Lancet 1998 Apr 18;351(9110):1213.
18 Hibbeln JR, Umhau JC, et al. Do plasma polyunsatu-
rates predict hostility and depression? World Rev Nutr
Diet 1997;82:175-186.
19 Fava M, Borus JS, et al. Folate, vitamin B 12 , and
homocysteine in major depressive disorder. Am J
Psychiatry 1997 Mar;154(3):426-428.
20 Snowdon DA, Tully CL, et al. Serum folate and the
severity of atrophy of the neocortex in Alzheimer disease:
findings from the Nun study. Am J Clin Nutr 2000
Apr;71(4):993-998.
21 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Vitamin B 12 deficien-
cy and depression in physically disabled older women:
epidemiologic evidence from the Womens Health and
Aging Study. Am J Psychiatry 2000 May;157(5):715-721.
22 Coppen A, Bailey J. Enhancement of the antidepres-
sant action of fluoxetine by folic acid: a randomised,
216
placebo controlled trial. J Affect Disord 2000
Nov;60(2):121-130.
23 Bottiglieri T, Laundy M, et al. Homocysteine, folate,
methylation, and monoamine metabolism in depression. J
Neurol Neurosurg Psychia-try 2000 Aug; 69(2):228-232.
24 Hayward C, Killen JD, et al. Psychiatric risk associated
with early puberty in adolescent girls. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry 1997 Feb;36(2):255-262.
25 Herman-Giddens ME, Slora EJ, et al. Secondary sexu-
al characteristics and menses in young girls seen in office
practice: a study from the Pediatric Research in Office
Settings network. Pediatrics 1997 Apr;99(4):505-512.
26 Berkey CS. Relation of childhood diet and body size to
menarche and adolescent growth in girls. Am J Epidemiol
2000;152:446-452.
27 Azzena A, Zen T, et al. Risk factors for breast cancer.
Case-control study results. Eur J Gynaecol Oncol
1994;15(5):386-392.
28 Campbell TC. Muscling out the meat myth. New
Century Nutrition 1996 Jul;2(7):1-2.
29 Lucca A. Neutral amino acid availability in two major
psychiatric disorders. Prog Neuropsychopharmacol Biol
Psychiatry 1995 Jul;9(4):615-626.
30 Lucca A. Plasma tryptophan levels and plasma trypto-
phan/neutral amino acids ratio in patients with mood dis-
order, patients with obsessive-compulsive disorder, and
normal subjects. Psychiatry Res 1992 Nov;44(2):85-91.
31 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer
incidence and mortality in different countries, with special
reference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr
15;15(4):617-631.
32 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
147.
33 Christensen L, Somers S. Adequacy of the dietary
intake of depressed individuals. J Am Coll Nutr 1994
Dec;13(6):597-600.
34 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
35 White RF, Feldman RG, Proctor SP. Behavioral
Syndromes in Neurotoxicology in Fogel BS, Schiffer RB,
Rao SM (eds): Neuropsy-chiatry. Baltimore, Williams and
Wilkins, 1996, pp. 959-969.
36 Baker EL, Feldman RG, et al. Occupational lead neuro-
toxicity: A behavioral and electrophysiological evaluation.
Study design and one year results. Br J Indust Med
1984;41:352-361.
37 Baker EL, White RF, et al. Occupational lead neurotox-
icity: Im-provement in behavioral effects following expo-
sure reduction. Br J Indust Med 1985;42:507-516.
38 Needleman HL. The neurobehavioral consequences of
low lead ex-posure in childhood. Neurobehav Toxicol
Teratol 1982;4:729-732.
39 Adler R, Moore C. Herbal vitamins: lead toxicity and
developmental delay. Pediatrics 2000 Sep;106(3):600-
602.
40 Ross EA. Lead content of calcium supplements. JAMA
2000 Sep 20;284(11):1425-1429.
41 Lucas SR, Sexton M, et al. Relationship between blood
lead and nutritional factors in preschool children: a cross-
sectional study. Pedi-atrics 1996 Jan;97(1):74-78.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
42 Ambrose TM, Al-Lozi M, Scott MG. Bone lead concen-
trations assessed by in-vivo X-ray fluorescence. Clin Chem
2000 Aug; 46(8 Pt 1):1171-1178.
43 Schwartz B. Associations of Blood Lead,
Dimercaptosuccinic Acid-Chelatable Lead, and Tibia Lead
with Polymorphisms in the Vitamin D Receptor and
Aminolevulinic Acid Dehydratase Genes. Environ-mental
Health Perspectives 2000 Oct;108(10):949-954.
44 Hanninen H: The behavioral effects of occupational
exposure to mercury and lead. Acta Neurol Scand
66(suppl 92):167-175, 1982.
45 Lishman WA: Organic Psychiatry, 3rd ed. Blackwell
Scientific as quoted by Trimble MR, In: The role of toxins
in disorders of mood and affect. Neurol Clin 2000
Aug;18(3):649-664.
46 Adler R, Moore C. Herbal vitamins: lead toxicity and
developmental delay. Pediatrics 2000 Sep;106(3):600-
602.
47 McRill C, Boyer LV, et al. Mercury toxicity due to use of
a cosmetic cream. J Occup Environ Med 2000 Jan;42(1):
4-7.
48 Summary of the joint statement on thimerosal in vac-
cines. American Academy of Family Physicians, American
Academy of Pediatrics, Advisory Committee on
Immunization Practices, Public Health Ser-vice. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 2000 Jul 14;49(27):622,631.
49 Egeland GM, Middaugh JP. Balancing fish consumption
benefits with mercury exposure. Science 1997 Dec
12;278(5345):1904-1905.
50 Sorensen N, Murata K, et al. Prenatal methylmercury
exposure as a cardiovascular risk factor at seven years of
age. Epidemiol 1999;10:370-375.
51 Nierenberg DW, Nordgren RE, et al. Delayed cerebel-
lar disease and death after accidental exposure to
dimethylmercury. N Eng J Med 1998;338(23):1672-1676.
52 Kulig K. A tragic reminder about organic mercury. N
Eng J Med 1998;338(23):1692-1693.
53 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
54 Gorell JM, Johnson CC. Occupational exposures to
metals as risk factors for Parkinsons disease. Neurol 1997
Mar;48(3):650-658.
55 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
56 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
57 Hartmann DE: Neuropsychological Toxicology:
Identification and assessment of human neurotoxic syn-
dromes. New York, Plenum Press, 1995, pp. 79-148. As
quoted by Trimble MR, In: The role of toxins in disorders
of mood and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
58 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
59 Trimble MR. The role of toxins in disorders of mood
and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.
60 Kendler KS, Kessler RC, et al. The prediction of major
depression in women: Toward an integrated etiologic
model. Am J Psychiatry 1993;150:1139-1147.
61 Minkler M, Fuller-Thomson E. The health of grandpar-
ents raising grandchildren: results of a national study. Am
J Public Health 1999 Sep;89(9):1384-1389.
LITERATURA
62 Cheasty M. Relation between sexual abuse in child-
hood and adult depression: case-control study. BMJ 1998
Jan 17;316(7126):198-201.
63 Harlow HF, Harlow MK. Social deprivation in monkeys.
Sci Am 1962;207:136-146.
64 Peirce RS, Frone MR, et al. A longitudinal model of
social contact, social support, depression, and alcohol
use. Health Psychol 2000 Jan;19(1):28-38.
65 Sullivan HS. The Interpersonal Theory of Psychiatry.
New York: Norton, 1953.
66 Lewinsohn PM. A behavioral approach to depression.
In: Friedman RJ, Katz MM (eds): The Psychology of
Depression: Contemporary Theory and Research. New
York: John Wiley & Sons, 1974 p. 157-178.
67 Klerman GL, Weissman MM, et al. Interpersonal
Psychotherapy of Depression. New York: Basic Books,
1984.
68 Post RM. Transduction of psychosocial stress into the
neurobiology of recurrent affective disorder. Am J
Psychiatry 1992;149:999-1010.
69 Kendler KS, Kessler RC, et al. The prediction of major
depression in women: Toward an integrated etiologic
model. Am J Psychiatry 1993;150:1139-1147.
70 Mausner-Dorsch H, Eaton WW. Psychosocial Work
Environment and Depression: Epidemiologic Assessment
of the Demand-Control Model. Am J Pub Health
2000;90(11):1765-1770.
71 Genesis 2:18. The Holy Bible. New American Standard
Version.
72 Hemfelt R, Minirth F, Meier P. Love Is A Choice, copy-
right 1989, Thomas Nelson Publishers, Nashville, TN, p.
13.
73 Fuller JA. Family stressors as predictors of codepen-
dency. Genet Soc Gen Psychol Monogr, 2000 Feb;126(1):
5-22.
74 Hemfelt R, Minirth F, Meier P. Love Is A Choice, copy-
right 1989, Thomas Nelson Publishers, Nashville, TN, p.
13.
75 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-
tric issues. J Clin Psychol, 1999 Jan;55(1):59-64.
76 Martsolf DS. Codependency and related health vari-
ables. Arch Psychiatr Nurs, 2000 Jun;14(3):150-158.
77 Scientific American Medicine May 2000
78 Milani RV, Lavie CJ, Cassidy MM. Effects of cardiac
rehabilitation and exercise training programs on depres-
sion in patients after major coronary events. Am Heart J
1996;132(4):726-732.
79 Frasure-Smith N, Lesperance F, Talajic M. Depression
following myocardial infarction. JAMA 1993;270:1819-
1825.
80 Czeisler CA: Human circadian physiology: Internal
organization of temperature, sleep-wake and neuroen-
docrine rhythms monitored in an environment free of time
cues (dissertation). Stanford, CA, Stanford University,
1978.
81 Harrington JM. Shift work and health: A critical review
of the literature on working hours. Ann Acad Med
Singapore 1994 Sep;23(5):699-705.
82 Boivin DB, Czeisler CA, et al. Complex interaction of
the sleep-wake cycle and circadian phase modulates
mood in healthy subjects. Arch Gen Psychiatry 1997
Feb;54(2):145-152.
217
83 Riemann D, Hohagen F. Advanced vs. normal sleep
timing: effects on depressed mood after response to
sleep deprivation in patients with a major depressive dis-
order. J Affect Disord 1996 Apr 12;37(2-3):121-128.
84 Faedda GL, Tondo L, et al. Seasonal mood disorders:
patterns of seasonal recurrence in mania and depression.
Arch Gen Psychiatry 1993;50:17.
85 Lam RW, Gorman CP, et al. Multicenter, placebo-con-
trolled study of fluoxetine in seasonal affective disorder.
Am J Psychiatry 1995;152:1765.
86 Terman M, Terman JS, Ross DC. A controlled trial of
timed bright light and negative air ionization for treatment
of winter depression. Arch Gen Psychiatry 1998;55:875.
87 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression and
stages of smoking. A longitudinal investigation. Arch Gen
Psychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.
88 Brown RA, Lewinsohn PM, et al. Cigarette smoking,
major depression, and other psychiatric disorders among
adolescents. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1996
Dec;35(12):1602-1610.
89 Harlow BL, Cohen LS, et al. Prevalence and predictors
of depressive symptoms in older premenopausal women:
the Harvard Study of Moods and Cycles. Arch Gen
Psychiatry 1999 May;56(5):418-424.
90 Jacobsen BK, Hansen V. Caffeine and health. BMJ
(Clinical Res Ed) 1988 Jan 23;296(6617)291.
91 Physicians Desk Reference, 55th edition. Montvale,
NJ: Medical Economics Company, Inc., 2001, p. 2721.
92 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: Depressive
Disorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). 1997
W. B. Saunders Com-pany; p. 994.
93 Binder LM. Persisting symptoms after mild head injury:
A review of the post concussive syndrome. J Clin Exp
Neuropsychol 1988;8:323.
94 Evans RW. The post concussion syndrome and the
sequelae of mild head injury. Neurol Clin 1992;10:815.
95 Collins MW, Grindel SH, et al. Relationship between
concussion and neuropsychological performance in col-
lege football players. JAMA 1999 Sep 8;282(10):964-970.
96 Powell J, Barber-Foss K. Traumatic brain injury in high
school athletes. JAMA 1999 Sep 8;282(10):958-963.
97 DH Smith, Chen X-H, et al. Accumulation of amyloid B
and tau and the formation of neurofilament inclusions fol-
lowing diffuse brain injury in the pig. J Neuropathol
Experim Neurol 1999;58(9):982-992.
98 Plassman BL, Harlik RJ, et al. Documented head injury
in early adulthood and risk of Alzheimers disease and
other dementias. Neurol 2000 Oct;55(8):1158-1166.
99 Depression Guideline Panel: Depression in Primary
Care, Volume 1, Detection and Diagnosis. Clinical Practice
Guideline, Number 5. Rockville, MD: U.S. Department of
Health and Human Services, Agency for Health Care
Policy and Research, 1993. AHCPR publica-tion 93-0550.
100 Kessler RC, McGonagle KA, et al. Lifetime and 12-
month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in
the United States. Arch Gen Psychiatry 1994;51:8-19.
101 Steffens DC, Helms MJ, et al. Cerebrovascular disease
and depression symptoms in the cardiovascular health
study. Stroke 1999 Oct;30(10):2159-2166.
102 Pohjasvaara T, Leppavuori A, et al. Frequency and
Clinical Determinants of Poststroke Depression (Helsinki
Univ Central Hosp; Univ of Helsinki). Stroke 1998;29:
2311-2317.
218
103 Gonzalez MB, Snyderman TB, et al. Depression in
patients with coronary artery disease. Depression
1996;4(2):57-62.
104 Frasure-Smith N, Lesperance F, et al. Gender, depres-
sion, and one-year prognosis after myocardial infarction.
Psychosom Med 1999;61:26.
105 Nedley N, Chapter 3 through Chapter 6, Chapter 16
In: Proof Posi-tive: How to Reliably Combat Disease and
Achieve Optimal Health through Nutrition and Lifestyle.
Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999.
106 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and Bipolar
Mood Disorders; Depression in the Medically Ill. Scientific
American May 2000.
107 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and Bipolar
Mood Disorders; Depression in the Medically Ill. Scientific
American May 2000.
108 Singer EJ. Headache in ambulatory HIV-1-infected
men enrolled in a longitudinal study. Neurol 1996 Aug;
47(2): 487-494.
109 Cote TR, Biggar RJ, Dannenberg AL. Risk of suicide
among persons with AIDS. A national assessment. JAMA
1992 Oct 21;268(15):2066-2068.
110 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
347-368.
111 Pezzoli G. Hydrocarbon exposure and Parkinsons dis-
ease. Neurology 2000 Sep 12;55(5):667-673.
112 Racette, BA, et al. Welding-related parkinsonism:
Clinical features, treatment, and pathophysiology.
Neurology 2001 Jan 9;56(1):8-13.
113 Betarbet R, et al. Chronic systemic pesticide exposure
reproduces features of Parkinsons disease. Nat Neurosci
2000 Dec;3(12):1301-1306.
114 Gorell JM, et al. Occupational exposures to metals as
risk factors for Parkinsons disease. Neurology 1997
Mar;48(3):650-658.
115 Prusiner S, Nobel Prize winner addressing the annual
meeting of the American Neurological Association.
116 LaVaute T, Smith S, et al. Targeted deletion of the
gene encoding iron regulatory protein-2 causes misregu-
lation of iron metabolism and neurodegenerative disease
in mice. Nature Genetics 2001;27(2):209-214.
117 Sveinbjornsdottir, S, et al. Familial aggregation of
parkinsons disease in Iceland. N Engl J Med 2000 Dec
14;343(24):1765-1770.
118 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: Depressive
Disorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). W.
B. Saunders Company, 1997 p. 993.
119 Cummings JL. Depression and Parkinsons disease: a
review. Am J Psychiatry 1992;149:443-454.
120 Sclar DA, Robison LM, et al. Depression in diabetes
mellitus: a national survey of office-based encounters,
1990-1995. Diabetes Educ 1999 May-Jun;25(3): 331,332,
335,340.
121 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset major
depression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-
645.
122 Kendell RE, Chalmers JD, Platz C. Epidemiology of
puerperal purposes. Br J Psychiatry 1987;150:662-673.
123 Pop VJ. Prevalence of postpartum depressionor is it
post-puerpe-rium depression? Acta Obstet Gynecol Scand
1993 Jul;72(5):354-358.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
124 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset major
depression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-
645.
125 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset major
depression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-
645.
126 Stern G. Multi-disciplinary perspectives on postpar-
tum depression: an anthropological critique. Soc Sci Med
1983;17(15):1027-1041.
127 Rees WD, Lutkins SG. Parental depression before and
after child-birth: An assessment with the Beck Depression
Inventory. J R Coll Gen Practice 1971;21:26-31.
128 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset major
depression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-
645.
129 Pearlstein TB. SymposiumWomen and Depression:
Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995
Aug;173(2):646-653.
130 Pearlstein TB. SymposiumWomen and Depression:
Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):
646-653.
131 Pearlstein TB, Frank E, et al. Prevalence of axis I and
axis II disorders in women with late luteal phase dys-
phoric disorder. J Affective Disord 1990;20:129-134.
132 Pearlstein TB. SymposiumWomen and Depression:
Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995
Aug;173(2):646-653.
133 Wilson CA, Turner CW, Keye WR Jr. Firstborn adoles-
cent daughters and mothers with and without premen-
strual syndrome: a comparison. J Adolesc Health 1991;
12: 130-137.
134 Wyatt KM. Efficacy of vitamin B-6 in the treatment of
pre-menstrual syndrome: systematic review. Br Med J
1999 May 22;318(7195):1375-1381.
135 Bendich A. The potential for dietary supplements to
reduce pre-menstrual syndrome (PMS) symptoms. J Am
Coll Nutr 2000 Feb;19(1):3-12.
136 Thys-Jacobs S. Calcium carbonate and the premen-
strual syndrome: effects on premenstrual and menstrual
symptoms. Am J Obstet Gynecol 1998 Aug;179(2)444-
452.
137 Bendich A. The potential for dietary supplements to
reduce pre-menstrual syndrome (PMS) symptoms. J Am
Coll Nutr 2000 Feb;19(1):3-12.
138 Barnard ND. Diet and sex-hormone binding globulin,
dysmenorrhea, and premenstrual symptoms. Obstet
Gynecol 2000 Feb;95(2):245-250.
139 Leigh H, Kramer SI. The psychiatric manifestation of
endocrine disorders. Adv Intern Med 1984;29:413-445.
140 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: Depressive
Disorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). W.
B. Saunders Company, 1997 p. 994.
141 Cummings JL. Frontal-subcortical circuits and human
behavior. Arch Neurol 1993 Aug;50(8):873-880.
142 Burbeau J, Brisson C, Allaire S. Pevalence of the sick
building syndrome symptoms in office workers before and
six months and three years after being exposed to a
building with an improved ventilation system. Occup
Environ Med 1997 Jan;54(1):49-53.
143 Menzies D, Pasztor J, et al. Germicidal ultraviolet irra-
diation in air conditioning systems: effect on office work-
er health and wellbeing: a pilot study. Occup Environ Med
1999 Jun;56(6):397-402.
LITERATURA
144 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
33,34,226,243,250,251,383,540,542.
145 Chen CH. High seroprevalence of Borna virus infec-
tion in schizophrenic patients, family members and men-
tal health workers in Taiwan. Mol Psych 1999 Jan;4(1):33-
38.
146 Machon RA, Mednick SA, Huttunen MO. Adult major
affective disorder after prenatal exposure to an influenza
epidemic. Arch Gen Psych 1997 Apr;54(4):322-328.
4. poglavlje
1 Hyman S, Rudorfer M. Depressive and bipolar mood dis-
orders. Scientific American Medicine May 2000.
2 ESHA Research. 2nd edition. 1990.
3 Lucca A. Plasma tryptophan levels and plasma trypto-
phan/neutral amino acids ratio in patients with mood dis-
order, patients with obsessive-compulsive disorder, and
normal subjects. Psychiatry Res 1992 Nov;44(2):85-91.
4 ESHA Research. 2nd edition. 1990.
5 Hibbeln JR, Fish consumption and major depression.
Lancet April 18;351:1213.
6 Edwards R, Peet M, et al. Omega-3 polyunsaturated
fatty acid levels in the diet and in red blood cell mem-
branes of depressed patients. J Affect Disord. 1998
Mar;48(2-3):149-155.
7 Adams PB, Lawson S, et al. Arachidonic to eicosapen-
taenoic acid ratio in blood correlates positively with clini-
cal symptoms of depression. Lipids 1996;31:S-167-176.
8 Stoll AL, Severus WE, et al. Omega 3 fatty acids in bipo-
lar disorder: a preliminary double-blind, placebo-con-
trolled trial. Arch Gen Psychiatry 1999 May;56(5):407-
412.
9 ESHA Research. 2nd edition. 1990.
10 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
116.
11 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.
Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
12 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.
Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
13 Food and Drug Administration Pesticide Program.
Residue Monitoring 1992. J Assoc Off Anal Chemists. 1993
Sep/Oct;76.
14 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.
Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
15 Waxman MF. When pest control gets out of control.
Occ Health Safety May 1993:81-87.
16 Schneider K. New pesticide plan puts safety first. The
New York Times 143:49,461 (September, 21, 1993), p.
A19.
17 Huff JE, Haseman JK. News Forum. Risk assessment of
pesticides. Exposure to certain pesticides may pose real
carcinogenic risk. Engineering News 1991;69(1):33-36.
18 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish
is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984
Jul/Aug;14(4):40-43.
219
19 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish
is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/
Aug;14(4):40-43.
20 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For The
Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.
76-84.
21 Environmental Protection Agency (EPA). National
Water Quality Inventory. 1994 Report to Congress. p. 141.
22 Environmental Protection Agency (EPA). National
Water Quality Inventory. 1994 Report to Congress. p. 143.
23 Craig WJ. Fishing for trouble. In: Nutrition for the
Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.
76-84.
24 Nadakavukaren A. Pests and pesticides. In: Man and
Environment, A Health Perspective, Third Edition.
Prospect Heights, IL: Waveland
25 Nadakavukaren A. Pests and pesticides. In: Man and
Environment, A Health Perspective, Third Edition.
Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990.
26 U.S. EPA. Office of Science and Technology. Office of
Water. Guidance for assessing chemical contaminant data
for use in fish advisories. Volume 1: Fish Sampling and
Analysis-Second Edition. September 1995; EPA 823-R-95-
007; p. 1.
27 Falck F Jr, Ricci A Jr, et al. Pesticides and polychlori-
nated biphenyl residues in human breast lipids and their
relation to breast cancer. Arch Environ Health 1992 Mar-
Apr;47(2):143-146.
28 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides on
humans, animals and higher plants in developing coun-
tries. Arch Environ Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224.
29 Nicola RM, Branchflower R, Pierce D. Chemical con-
taminants in bottomfish. J Environ Health 1987;49(6):
342-347.
30 Hovinga ME, Sowers M, Humphrey HE. Environmental
exposure and lifestyle predictors of lead, cadmium, PCB,
and DDT levels in Great Lakes fish eaters. Arch Environ
Health 1993 Mar-Apr;48(2):98-104.
31 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and
dibenzofurans in Environmental and Occupational
Medicine-2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: Little
Brown and Co, 1992 p. 927-933.
32 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and
dibenzofurans in Environmental and Occupational
Medicine-2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: Little
Brown and Co., 1992 p. 927-933.
33 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings
of the US Environmental Protection Agencys National
Technical Workshop PCBs in Fish Tissue. September
1993. EPA/823-R-93-003; p. 2-27 to 2-30.
34 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings
of the US Environmental Protection Agencys National
Technical Workshop PCBs in Fish Tissue. September
1993. EPA/823-R-93-003; p. 2-27 to 2-30.
35 Jacobson JL, Jacobson SW. Intellectual impairment in
children exposed to polychlorinated biphenyls in utero.
NEJM 1996 Sept 12;335(11):783-789.
36 Maine issues mercury warning reported June 29, 1994.
37 Rosenman KD. Chemical Contamination Episodes in
Environmental and Occupational Medicine-2nd edition
(editor: WN Rom). Boston, MA: Little Brown and Co.,
1992 p. 935-940.
220
38 Swain WR. Effects of organochlorine chemicals on the
reproductive outcome of humans who consumed contam-
inated Great Lakes fish: an epidemiologic consideration. J
Toxicol Environ Health 1991 Aug;33(4):587-639.
39 Freudenheim JL, Marshall JR, et al. Exposure to breast
milk in in-fancy and the risk of breast cancer.
Epidemiology 1994 May;5(3):324-331.
40 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
115.
41 Stoll AL, Severus WE, et al. Omega-3 fatty acids in
bipolar disorder: a preliminary double-blind, placebo-con-
trolled trial. Arch Gen Psychia-try 1999 May;56(5):407-
412.
42 Rogan WJ, Gladen BC. Breast-feeding and cognitive
development. Early Hum Dev 1993 Jan;31(3):181-193.
43 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequent
intelligence quotient in children born preterm. Lancet
1992 Feb 1;339(8788):261-264.
44 Anderson JW, Johnstone BM, Remley DT. Breast-feed-
ing and cognitive development: a meta-analysis. Am J
Clin Nutr 1999 Oct;70(4):525-35.
45 Dorner G, Grychtolik H. Long-lasting ill-effects of
neonatal qualitative and/or quantitative dysnutrition in
the human. Endokrinologie 1978 Feb;71(1):81-88.
46 Yokota A. Relationship between polyunsaturated fatty
acid (PUFA) and learning ability in the brain of rat fetus
and newborn. Nippon Sanka Fujinka Gakkai Zasshi 1993
Jan;45(1):15-22.
47 Bourre JM, Bonneil M, et al. Function of dietary polyun-
saturated fatty acids in the nervous system. Prosta-
glandins Leukot Essent Fatty Acids 1993 Jan;48(1): 5-15.
48 Makrides M, Neumann MA, et al. Erythrocyte fatty
acids of term infants fed either breast milk, standard for-
mula, or formula supplemented with long-chain polyun-
saturates. Lipids 1995 Oct;30(10):941-948.
49 Jackson KA, Gibson RA. Weaning foods cannot replace
breast milk as sources of long-chain polyunsaturated fatty
acids. Am J Clin Nutr 1989 Nov;50(5):980-982.
50 Coscina DV, Yehuda S. Learning is improved by a soy-
bean oil diet in rats. Life Sci 1986 May 12;38(19):1789-
1794.
51 Yehuda S, Carasso RL. Modulation of learning, pain
thresholds, and thermoregulation in the rat by prepara-
tions of free purified alpha-lino-lenic and linoleic acids:
determination of the optimal omega-3-to-omega-6 ratio.
Proc Natl Acad Sci USA 1993 Nov 1;90(21):10345-10349.
52 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine
1990 Mar:25-27.
53 Rosenberg IH, Miller JW. Nutritional factors in physical
and cognitive functions of elderly people. Am J Clin Nutr
1992 Jun;55(6 Suppl):1237S-1243S.
54 Tucker DM, Penland JG, et al. Nutrition status and
brain function in aging. Am J Clin Nutr 1990 Jul;52(1):93-
102.
55 La Rue A, Koehler KM, et al. Nutritional status and cog-
nitive functioning in a normally aging sample: a 6-yr
reassessment. Am J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):20-29.
56 Fava, Maurizio. Folate, vitamin B12, and homocysteine
in major depressive disorder. Am J Psychiatry
1997;154:426-428.
57 ESHA Research. 2nd edition. 1990.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
58 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Vitamin B12 deficiency
and depression in physically disabled older women: epi-
demiologic evidence from the Womens Health and Aging
Study. Am J Psychiatry 2000 May;157(5):715-721.
59 Mozafar A. Enrichment of some B-vitamins in plants
with application of organic fertilizers. Plant and Soil
1994;167:305-311.
60 ESHA Research. 2nd edition. 1990.
61 Ornish D, Brown SE et al. 1990. Can lifestyle changes
reverse coronary heart disease? The lifestyle heart trial.
Lancet Jul21,336(8707):129-133.
62 Rodriguez Jiminez J, Rodriguez JR, Gonzalez MJ. [indi-
cators of anxiety and depression in subjects with different
kinds of diet: vegetarian and omnivores] Bol Assoc Med
PR 1998 Apr-Jun; 90(4-6):58-68.
5. poglavlje
1 Farmer ME, Locke BZ, et al. Physical activity and depres-
sive symptoms: the NHANES I Epidemiologic follow-up
study. Am J Epidemiol 1988
Dec;128(6):1340-1351.
2 Paluska SA, Schwenk TL. Physical activity and mental
health: current concepts. Sports Med 2000 Mar;29(3):
167-180.
3 Blumenthal JA, et al. Effects of exercise training on
older patients with major depression. Arch Intern Med
1999 Oct 25;159(19) 2349-56.
4 Blumenthal JA, Babyak MA, et al. Effects of exercise
training on older patients with major depression. Arch
Intern Med 1999 Oct 25;159(19):2349-2356.
5 Tkachuk GA, Martin GL. Professional Psychology:
Research and Practice 1999;30:275-282.
6 Tkachuk GA, Martin GL. Professional Psychology:
Research and Practice 1999;30:275-282.
7 Moore KA, presented by Duke University at the Society
of Behavioral Medicine, San Francisco, California, April 17,
1997.
8 Blumenthal J, et al. J of Aging and Physical Activity
2001;9.
9 Kritz-Silverstein D, Barrett-Connor E, Corbeau C. Cross-
sectional and prospective ptudy of exercise and depre-
ssed mood in the elderly: the rancho bernardo study. Am
J Epidemiol 2001 Mar 15;153:596-603.
10 Physical activity and cardiovascular health. NIH Con-
sensus Development Panel on Physical Activity and
Cardiovascular Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246.
11 Surgeon Generals report on physical activity and
health. From the Centers for Disease Control and
Prevention. JAMA 1996 Aug 21;276(7):522.
12 Leitzmann MF, Rimm EB, et al. Recreational physical
activity and the risk of cholecystectomy in women. N Engl
J Med 1999 Sep 9;341(11):777-784.
13 Nedley N. Chapter 20 Beyond the leading causes of
death, In: Proof Positive: How to Reliably Combat Disease
and Achieve Optimal Health through Nutrition and
Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998, p. 492-
496.
14 Bernardi L, Spadacini G, Bellwon J, Hajric R, Roskamm
H, Frey AW. Effect of breathing rate on oxygen saturation
and exercise performance in chronic heart failure. Lancet
1998 May 2;351 (9112):1309-11.
LITERATURA
15 Authors Clinical Experience.
16 Munger MA, Stanek E, et al. Arterial oxygen saturation
in chronic congestive heart failure. Am J Cardiol
1994;73:180-185.
17 Bernardi L. Effect of breathing rate on oxygen satura-
tion and exercise performance in chronic heart failure.
Lancet 1998 May;35:1308-1311.
18 Smith JM. Child Guidance. Hagerstown, MD: Review
and Herald Publishing Association, 1954, p. 364-365.
19 1 Samuel 16:15. The Holy Bible. KJV.
20 1 Samuel 16:23. The Holy Bible. KJV.
21 McKinney CH, Antoni MH, et al. Effects of guided
imagery and music (GIM) therapy on mood and cortisol in
healthy adults. Health Psychology 1997; 16:390-400.
22 McCabe P, et al. Effects of guided imagery and music
(GIM) therapy on mood and cortisol in healthy adults.
Lancet 1998:351:1308-1311.
23 Ford DE, Kamerow DB. Epidemiologic study of sleep
disturbances and psychiatric disorders. An opportunity for
prevention? JAMA 1989 Sept 15;262(11):1479-1484.
24 Mellinger G, Balter M, Uhlenhuth E. Insomnia and its
treatment: Prevalence and correlates. Arch Gen
Psychiatry 1985;42:225-232.
25 Edinger JD, Morey MC, et al. Aerobic fitness, acute
exercise and sleep in older men. Sleep 1993;16:351-359.
26 Bonnet MH, Arand DL. Twenty-four-hour metabolic
rate in insomniacs and matched normal sleepers. Sleep
1995;18:581-588.
27 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the Mayo
Sleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,
Minnesota. Clinics in Chest Med 1998
Mar;10(1):157. Copyright 1998 W. B. Saunders Company.
28 Reiter RJ, Robinson J. The best antioxidant. In:
Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York,
NY: Bantam Books, 1995 p. 20.
29 Nedley N. Chapter 9. Melatonin. In: Proof Positive:
How to Reliably Combat Disease and Achieve Optimal
Health through Nutrition and Lifestyle. Ardmore, OK:
Nedley Publishing, 1999, p. 193.
30 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop
Smoking: A National Cancer Institute Manual for
Physicians. National Institutes of Health Publication
Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37.
31 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the Mayo
Sleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester, Minne-
sota. Clinics in Chest Med 1998
Mar;10(1):157. Copyright 1998 W. B. Saunders Company.
32 Nakajima T, Nippon Drug-induced sleep disorders.
Rinsho Hyoka 1998 Feb;56(2):469-74.
33 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the Mayo
Sleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester, Minne-
sota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163. Copyright
1998 W. B. Saunders Company.
34 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the Mayo
Sleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,
Minnesota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163.
Copyright 1998 W. B. Saunders Company.
35 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the Mayo
Sleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,
Minnesota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163.
Copyright 1998 W. B. Saunders Company.
36 Harrington ME, Rusak B, et al. Anatomy and physiolo-
gy of the mammalian circadian system. In Kryger MH,
221
Roth T, Dement WC (eds): principles and practice of sleep
medicine, ed 2. Philadelphia, WB Saunders Company,
1994, pp. 286-300.
37 Terman M: Light treatment. In Kryger MH, Roth T,
Dement WC (eds): principles and practice of sleep medi-
cine, ed 2. Philadelphia, WB Saunders Company, 1994,
pp. 1012-1029.
38 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin:
Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam
Books, 1995 p. 161.
39 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin:
Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam
Books, 1995 p 161.
40 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence
of photo-therapy on serotonin and melatonin in non-sea-
sonal depression.
Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.
41 Laakso ML, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-
hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plas-
ma prolactin in male rats under natural and artificial
lighting conditions. Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):
308-313.
42 Wagner DR. Sleep disorders; disorders of the circadi-
an sleep-wake cycle. Neurologic Clinics 1996
Aug;14(3):651.
43 Terman M. A controlled trial of timed bright light and
negative air ionization for treatment of winter depression.
Arch Gen Psychiatry 1998 Oct;55(10):875-882.
44 Terman M. A controlled trial of timed bright light and
negative air ionization for treatment of winter depression.
Arch Gen Psychiatry 1998 Oct;55(10):875-882.
45 Robinson-Whelen S. J Personality and Social
Psychology 1997;73:1345-1353.
46 Smith, JM. Ministry of Healing, Hagerstown, MD:
Review and Herald Publishing Association, 1905, p. 251.
47 Koenig HG, George LK, et al. Religiosity and remission
of depression in medically ill older patients. Am J
Psychiatry 1998 Apr;155(4):536-542.
48 Miller L, Warner V, et al. Religiosity and depression:
ten-year follow-up of depressed mothers and offspring. J
Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1997 Oct;36(10):1416-
1425.
49 McCullough ME, Larson DB. Religion and depression: a
review of the literature. Twin Res 1999 Jun;(2):126-136.
50 Koening HG, Smiley M, Gonzales JA: Religion, health
and aging: a review and theoretical integration. New
York, Greenwood Press, 1988.
51 McCullough ME, Larson DB. Religion and depression: a
review of the literature. Twin Res 1999 Jun;(2):126-136.
52 www.fast.st based in Ann Arbor, Michigan.
53 Kaufman IC, Stynes AJ. Depression can be induced in
a bonnet macaque infant. Psychosom Med 1978
Feb;40(1):71-75.
54 Frasure-Smith N. Circulation. J Am Heart Association
2000;101:1919-1924.
55 Hagerty BM, Williams RA. The effects of sense of
belonging, social support, conflict, and loneliness on
depression. Nurs Res 1999 Jul-Aug; 48(4):215-219.
56 Hyman S, Rudorfer M. Depressive and bipolar mood
disorders. Scientific American Medicine May 2000.
57 Thase ME, Greenhouse JB, et al. Treatment of major
depression with psychotherapy-pharmacotherapy combi-
nations. Arch Gen Psychiatry 1997;54:1009.
222
58 Gloaguen V, Cottraux J, et al. A meta-analysis of the
effects of cognitive therapy in depressed patients. J Affect
Disord 1998;49:59.
59 Schulberg HC, Pilkonis PA, Houck P. The severity of
major depression and choice of treatment in primary care
practice. J Consult Clin Psychol 1998;66:932.
60 DeRubeis RJ, Gelfand LA, et al. Medications versus
cognitive behavior therapy for severely depressed outpa-
tients: mega-analysis of four randomized comparisons.
Am J Psychiatry 1999;156:1007.
61 Katon W, Robinson P, et al. A multifaceted intervention
to improve treatment of depression in primary care. Arch
Gen Psychiatry 1996;53:924.
62 Keller MB, McCullough JP, et al. A comparison of nefa-
zodone, the cognitive behavioral-analysis system of psy-
chotherapy, and their combination for the treatment of
chronic depression. N Engl J Med 2000 May 18;342(20):
1462-1470.
63 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-
tric issues. J Clin Psychol, 1999 Jan;55(1):59-64.
64 Rimljanima 5,8.
65 Smith, JM. Ministry of Healing, p. 135. (1905).
66 Rom 8:35. The Holy Bible. KJV.
67 Rom 8:38-39. The Holy Bible. KJV.
68 Smith JM. Desire of Ages. Public domain book. 1898.
Smith JM. The Story of Redemption. 1947.
69 Websters New World Dictionary, 2 nd College edition,
1984.
70 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-
tric issues. J Clin Psychol 1999 Jan;55(1):59-64.
71 Cook DL. Relationship between social support, self-
esteem and codependency in the African American
female. J Cult Divers 1997 Spring;4(1):32-38.
72 Phil 2:3 The Holy Bible. KJV.
73 Deut 6:5 and Matthew 22:37-40. The Holy Bible. KJV.
74 John 14:15. The Holy Bible. KJV.
75 Raina P, Waltner-Toews D, et al. Influence of compan-
ion animals on the physical and psychological health of
older people: an analysis of a one-year longitudinal study.
J Am Ger Soc 1999 Mar;47(3):323.
76 Siegel JM, Angulo FJ, et al. AIDS diagnosis and depres-
sion in the Multicenter AIDS cohort study: the ameliorat-
ing impact of pet ownership. AIDS Care 1999 Apr;11(2):
157-170.
77 Meyers JA. Depression may respond to a warm bath.
Internal Medicine World Report 1996 Jul;11(13):32.
78 Mental Health: A Report of the Surgeon General
Department of Health and Human Services, National
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
1999 p. 253.
79 Mental Health: A Report of the Surgeon General
Department of Health and Human Services, National
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
1999 p. 252,253.
6. poglavlje
1 Gyllenhaal C, Merritt SL, et al. Efficacy and safety of
herbal stimulants and sedatives in sleep disorders. Sleep
Med Rev June 2000;4(3):229-251.
2 Gaster B, Holroyd J. St. Johns wort for depression: A
systematic review. Arch Intern Med 2000 Jan;160(2):152-
IZLAZ IZ DEPRESIJE
156.
3 Gaster B, Holroyd J. St. Johns wort for depression: A
systematic review. Arch Intern Med 2000 Jan;160(2):152-
156.
4 Meier B, Liske E, Rosinus V. Efficacy and safety of St.
Johns wort whole extract in patients with depressive
symptomatology of different degrees. Forsch Komplimen-
tarmed 1997 April;4(2):87-93.
5 Vorbach EU, Arnoldt KH, Wolpert E. St Johns wort: a
potential therapy for elderly depressed patients? Drugs
Aging. 2000 Mar;16(3):189-197.
6 Schrader E, et al. Hypericum treatment of mild-moder-
ate depression in a placebo-controlled study. A prospec-
tive, double-blind, random-ized, placebo-controlled, mul-
ticentre study. Human Psychopharmacology 1998;13:163-
169.
7 Harrer G, et al. Comparison of equivalence between the
St. Johns wort extract LoHyp-57 and fluoxetine.
Arzneimittelforschung 1999 Apr; 49(4):289-296.
8 Philipp M, et al. Hypericum extract versus imipramine or
placebo in patients with moderate depression:
Randomised multicentre study of treatment for eight
weeks. Br Med J 1999;319:1534-1539.
9 Shelton RC, et al. Effectiveness of St. Johns wort in
major depression: A randomized controlled trial. JAMA
2001 Apr 18; 285 (15): 1978-86.
10 Lieberman S. Nutriceutical review of St. Johns wort
(Hypericum perforatum) for the treatment of depression.
J Womens Health 1998;7:177-182.
11 Miller AL. St. Johns wort (Hypericum perforatum):
clinical effects on depression and other conditions. Altern
Med Rev 1998;3:18-26.
12 Doraiswamy M. Public Health Nutr 2001;3:18-26.
13 Piscitelli SC, Burstein AH, et al. Indinavir concentra-
tions and St Johns wort. Lancet 2000;355(9203):547-
548.
14 Schardt D. St. Johns Worts and all. Nutrition Action
Healthletter 2000 Sep;27(7):7-9.
15 Food and Drug Administration.
16 Mason PF, Morris VA, Balcezak, TJ. Serotonin syn-
drome, presentation of 2 cases and review of the litera-
ture. Medicine July 2000;79(4).
17 Gaster B. S-adenosylmethionine (SAMe) for treatment
of depression. Alternative Med Alert 1999 Dec;2(12):133-
135.
18 Rosenbaum JF, Fava M, et al. The antidepressant
potential of oral S-adenosyl-l-methionine. Acta Psychiatr
Scand 1990 May;81(5):432-436.
19 Bressa GM. S-adenosyl-l-methionine (SAMe) as antide-
pressant: Meta-analysis of clinical studies. Acta Neurol
Scand Suppl 1994;154(3):7-14.
20 Eikelboom JW, et al. Homocysteine and cardiovascular
disease: A critical review of the epidemiologic evidence.
Ann Intern Med 1999 Sep 7;131(5):363-375.
21 Kagan BL, et al. Oral S-adenosylmethionine in depres-
sion: A randomized, double-blind, placebo-controlled trial.
Am J Psychiatry 1990 May;147(5):591-595.
22 Schardt D. SAMe SO-SO. Nutrition Action Healthletter.
2001 March;28(2):10.
23 Schardt D. SAMe SO-SO. Nutrition Action Healthletter.
2001 March;28(2):11.
24 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) for
treatment of depression. Alternative Med Alert 2000
LITERATURA
Nov;3(11):123.
25 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) for
treatment of depression. Alternative Med Alert 2000
Nov;3(11):122,123.
26 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) for
treatment of depression. Alternative Med Alert 2000
Nov;3(11):123.
27 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition;1998:961-963.
28 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition; 1998:1171-1173.
29 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition;1998:871-873.
30 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edi-tion; 1998:1043-1045.
31 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edi-tion; 1998:1043.
32 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition;1998:929-930.
33 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition;1998:967-969.
34 Physicians Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edi-tion; 1998:1204-1207.
35 Elkin I, Shea MT, Watkins JT, et al. National Institute
of Mental Health Treatment of Depression Collaborative
Research Program: general effectiveness of treatment.
Arch Gen Psychiatry 1989;46:971.
36 Practice guideline for major depressive disorder in
adults. Am J Psychiatry 1993;150(suppl):1.
37 Schulberg HC, Katon W, Simon GE, et al. Treating
major depression in primary care practice: an update of
the Agency for Health Care Policy and Research practice
guidelines. Arch Gen Psychiatry 1998;55:1121.
38 Practice guideline for major depressive disorder in
adults. Am J Psychiatry 1993;150(suppl):1.
39 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacologic
treatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.
40 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacolog-
ic treatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.
41 Rudorfer MV, Potter WZ. Antidepressants: A compara-
tive review of the clinical pharmacology and therapeutic
use of the newer versus the older drugs. Drugs
1989;37:713.
42 Potter WZ, Manji HK, Rudorfer MV. Tricyclics and tetra-
cyclics. Text-book of Psychopharmacology, 2nd ed.
Schatzberg AF, Nemeroff CB, Eds. American Psychiatric
Press, Washington, DC, 1998, p 199.
43 Glassman AH. Psychiatry and cigarettes. Arch Gen
Psychiatry 1998;55:692.
44 Hubbard R. Exposure to commonly prescribed drugs
and the etiology of cryptogenic fibrosing alveolitis: a case-
control study. Am J Respiratory and Critical Care Med
1998;157(3 Pt 1):743-747.
45 Wilens TE, Biederman J, Spencer TJ. Case study:
Adverse effects of smoking marijuana while receiving tri-
cyclic antidepressants. J AM Acad Child Adolesc Psychiatry
1996;36(1):45-48.
46 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacolog-
ic treatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.
47 Rudorfer MV, Potter WZ. Antidepressants: A compara-
tive review of the clinical pharmacology and therapeutic
use of the newer versus the older drugs. Drugs
1989;37:713.
223
48 Mulrow CD, Williams JW Jr, Trivedi M, et al. Treatment
of depres-sion: Newer pharmacotherapies. Evidence-
based Practice Center/University of Texas Health Science
Center at San Antonio, Agency for Health Care Policy and
Research, Evidence Report/Technology Assessment No 7,
1999. Psychopharmacol Bull (in press).
49 Schatzberg AF. Antidepressant effectiveness in severe
depression and melancholia. J Clin Psychiatry 1999; 60
(suppl 4):14.
50 Schatzberg AF. Antidepressant effectiveness in severe
depression and melancholia. J Clin Psychiatry
1999;60(suppl 4):14.
51 Danish University Antidepressant Group: Citalopram:
Clinical effect profile in comparison with clomipramine: a
controlled multicenter study. Psychopharmacology
1986;90:131.
52 Danish University Antidepressant Group: Paroxetine: A
selective serotonin reuptake inhibitor showing better tol-
erance, but weaker anti-depressant effect than clomi-
pramine in a controlled multicenter study. J Affect Disord
1990;18:289.
53 Roose SP, Glassman AH, Attia E, et al. Comparative
efficacy of selective serotonin reuptake inhibitors and tri-
cyclics in the treatment of melancholia. Am J Psychiatry
1994;151:1735.
54 Hall SM, Reus VI, Munoz RF, et al: Nortriptyline and
cognitive-behavioral therapy in the treatment of cigarette
smoking. Arch Gen Psychiatry 1998;55:683.
55 Smith AJ. The analgesic effects of selective serotonin
reuptake inhibitors. J Psychopharmacol 1998;12:407.
56 Potter WZ, Manji HK, Rudorfer MV. Tricyclics and tetra-
cyclics. Text-book of Psychopharmacology, 2nd ed.
Schatzberg AF, Nemeroff CB, Eds. American Psychiatric
Press, Washington, DC, 1998, p. 199.
57 Keller MB, Kocsis JH, Thase ME, et al. Maintenance
phase efficacy of sertraline for chronic depression: A ran-
domized controlled trial. JAMA 1998;280:1665.
58 Smith AJ. The analgesic effects of selective serotonin
reuptake inhibitors. J Psychopharmacol 1998;12:407.
59 Physicians Desk Reference 55th Edition 2001 pub-
lished by Medical Economics Company, Inc. Montavale, NJ
07645-1742.
60 Rudorfer MV: Monoamine oxidase inhibitors: Rever-
sible and irreversible. Psychopharmacol Bull 1992;28:45.
61 Thase ME, Trivedi MH, Rush AJ. MAOIs in the contem-
porary treatment of depression. Neuropsychopharma-
cology 1995;12:185.
62 Nierenberg AA, Alpert JE, et al. Course and treatment
of atypical depression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl
18):5.
63 Stewart JW, Garfinkel R, Nunes EV, et al. Atypical fea-
tures and treatment response in the National Institute of
Mental Health Treatment of Depression Collaborative
Research Program. J Clin Psychopharmacol 1998;18:429.
64 Jarrett RB, Schaffer M, et al. Treatment of atypical
depression with cognitive therapy or phenelzine: A dou-
ble-blind, placebo-controlled trial. Arch Gen Psychiatry
1999;56:431.
65 Rudorfer MV. Monoamine oxidase inhibitors: Reversible
and irreversible. Psychopharmacol Bull 1992;28:45.
66 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative toler-
ability profiles of the newer versus older antidepressants.
Drug Saf 1994;10:18.
224
67 Griffin L, Mellon S. Proceedings of the National Acade-
my of Sciences 1999;96:13512-13517.
68 Foster S. Herbs for Your Health. Loveland, Colorado:
Interweave Press, 1996.
69 2001 Mosbys Genrx: A Comprehensive Reference For
Generic and Brand Prescription Drugs, 11 th Edition.
St.Louis, MO:Mosby (Harcourt Health Sciences), 2001.
70 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative toler-
ability profiles of the newer versus older antidepressants.
Drug Saf 1994;10:18.
71 Michelson D, Amsterdam JD, et al. Changes in weight
during a 1-year trial of fluoxetine. Am J Psychiatry
1999;156:1170.
72 Donovan S, et al. Deliberate self-harm and antidepres-
sant drugs: Investigation of a possible link. Fr J Psychiatry
2000:177(6):551-556 Lane R, Baldwin D. Selective sero-
tonin reuptake inhibitor-induced serotonin syndrome: re-
view. J Clin Psychopharmacol 1997;17:208.
73 Moscicki EK Identification of suicide risk factors using
epidemio-logic studies. Psychiatr Clin North Am 1997 Sep;
20(3): 499-517
74 Lane R, Baldwin D. Selective serotonin reuptake
inhibitor-induced serotonin syndrome: review. J Clin
Psychopharmacol 1997;17:208.
75 Nemeroff CB, DeVane CL, Pollock BG. Newer antide-
pressants and the cytochrome P450 system. Am J
Psychiatry 1996;153:311.
76 De Abajo FJ, Rodriguez LA, Montero D. Association
between selective serotonin reuptake inhibitors and upper
gastrointestinal bleeding: Population based case-control
study. BMJ 1999 Oct 23;319(7217):1106-1109.
77 Donovan S, et al. Deliberate self-harm and antidepres-
sant drugs: Investigation of a possible link. Br J Psychiatry
2000;177(6):551-556.
78 Zajecka J, Mitchell S, Fawcett J: Treatment-emergent
changes in sexual function with selective serotonin reup-
take inhibitors as measured with Rush Sexual Inventory.
Psychopharmacol Bull 1997;33:755.
79 Waldinger MD, Hengeveld MW, Zwinderman AH, et al.
Effect of SSRI antidepressants on ejaculation: A double-
blind, randomized, placebo-controlled study with fluoxe-
tine, fluvoxamine, paroxetine, and sertraline. J Clin
Psychopharmacol 1998;8:274.
80 Rosen RC, Lane RM, Menza M: Effects of SSRIs on sex-
ual function; a critical review. J Clin Psychopharmacol
1999;19:67.
81 Landn M, Eriksson E, gren H, et al. Effect of
busiprone on sexual dysfunction in depressed patients
treated with selective serotonin reuptake inhibitors. J Clin
Psychopharmcol 1999;19:268.
82 Golden RN, et al. Trazodone, nefazodone, bupropion,
and mirtazapine. Textbook of Psychopharmacology, 2nd
ed. Schartzberg AF, Nemeroff CB, Eds. American
Psychiatric Press, Washington, DC, 1998, p. 251.
83 Bupropion to aid smoking cessation. Drug Ther Bull
2000 Oct;38(10):73-75.
84 Wilens TE, et al. A Controlled Clinical Trial of Bupropion
for Attention Deficit Hyperactivity Disorder in Adults. Am
J of Psychiatry 2001;158:282-288.
85 Scientific American Medicine May 2000.
86 Kasper S, el Giamal N, Hilger E. Reboxetine: the first
selective noradrenaline re-uptake inhibitor. Expert opin
Pharmacother 200 May; 1(4):771-782.
IZLAZ IZ DEPRESIJE
87 Mucci M. Reboxetine: a review of antidepressant toler-
ability. J Psychopharmacol 1997;11(4 suppl):S33-7.
88 Scientific American Medicine May 2000.
89 Golden RN, Dawkins K, Nicholas L, et al: Trazodone,
nefazodone, bupropion, and mirtazapine. Textbook of
Psychopharmacology, 2nd ed. Schatzberg AF, Nemeroff
CB, Eds. American Psychiatric Press, Washington, DC,
1998, p. 251.
90 Davis JM: Is mirtazapine a better antidepressant than
the SSRIs? Essent Psychopharmacol 2:309, 1998.
91 Carpenter LL, Jocic Z, Hal JM, et al: Mirtazapine aug-
mentation in the treatment of refractgory depression. J
Clin Psychiatry 60:45,1999.
92 Depressive and bipolar mood disorders. Scientific
American Medicine 2000 May:9.
93 Depressive and bipolar mood disorders. Scientific
American Medicine 2000 May:9.
94 Depressive and bipolar mood disorders. Scientific
American Medicine 2000 May:9.
95 Heit S, Nemeroff CB. Lithium augmentation of antide-
pressants in treatment-refractory depression. J Clin
Psychiatry 1998;59(suppl 6):28.
96 Austin PPV, Souza FGM, et al. Lithium augmentation in
antidepres-sant-resistant patients: A quantitative analy-
sis. Br J Psychiatry 1991;159:510-514.
97 Nemeroff CB. Augmentation strategies in patients with
refractory depression. Depress Anxiety 1996;4:169-181.
98 Regier DA, Farmer ME, et al. Comorbidity of mental
disorders with alcohol and other drug abuse: Results from
the epidemiologic catch-ment area (ECA) Study. JAMA
1990;264:2511.
99 Wu LT, Kouzis AC, Leaf PJ. Influence of comorbid alco-
hol and psychiatric disorders on utilization mental health
services in the National Comorbidity Survey. Am J
Psychiatry 1999;156:1230.
100 Panzarino PJ Jr. The costs of depression: Direct and
indirect; treatment versus nontreatment. J Clin Psychiatry
1998;59(suppl 20):11.
101 Thompson D, Hylan TR, et al. Predictors of a medical-
offset effect among patients receiving antidepressant
therapy. Am J Psychiatry 1998;155:824.
102 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative tol-
erability profiles of the newer versus older antidepres-
sants. Drug Saf 1994;10:18.
103 Rudorfer MV, Potter WZ. The role of metabolites of
antidepressants in the treatment of depression. CNS
Drugs 1997;7:273.
104 Rudorfer MV, Potter WZ. Metabolism of tricyclic anti-
depressants. Cell Mol Neurobiol 1999;19:373.
105 Sternbach H, State R: Antibiotics: Neuropsychiatric
effects and psychotropic interactions. Harv Rev Psychiatry
1997;5:214.
106 Brown ES, Suppes T. Mood symptoms during corti-
costeroid therapy: A review. Harv Rev Psychiatry
1998;5:239.
107 Cohen LS, Rosenbaum JF. Psychotropic drug use dur-
ing pregnancy: Weighing the risks. J Clin Psychiatry
1998;59(suppl 2):18.
108 Cohen LS, Rosenbaum JF. Psychotropic drug use dur-
ing pregnancy: Weighing the risks. J Clin Psychiatry
1998;59(suppl 2):18.
109 Altshuler LL, Cohen L, et al. Pharmacologic manage-
ment of psychi-atric illness during pregnancy: dilemmas
LITERATURA
and guidelines. Am J Psychiatry 1996;153:592.
110 Wisner KL, Perel JM, Findling RL. Antidepressant
treatment during breast-feeding. Am J Psychiatry 1996;
153: 1132.
111 Kulin N. JAMA 1998;279:609-610.
112 Therapeutic Research Center. Preganancy. Prescri-
bers Letter 2000 Nov;7(11):65,66.
113 Nonacs R, Cohen LS. Postpartum mood disorders:
Diagnosis and treatment guidelines. J Clin Psychiatry
1998;59(suppl 2):34.
114 Appleby L, Warner R, et al. A controlled study of flu-
oxetine and cognitive-behavioural counseling in the treat-
ment of postnatal depression. BMJ 1997;314:932.
115 Little JT, Reynolds CF III, Dew MA, et al. How com-
mon is resistance to treatment in recurrent, nonpsychotic
geriatric depression? Am J Psychiatry 1998;155:1035.
116 Roose SP, Suthers KM: Antidepressant response in
late-lifedepression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 10):4.
117 Mulrow CD, Williams JW Jr, et al. Treatment of
depression: Newer pharmacotherapies. Evidence-based
Practice Center/University of Texas Health Science Center
at San Antonio, Agency for Health Care Policy and
Research, Evidence Report/Technology Assessment No 7,
1999. Psychopharmacol Bull (in press).
118 Roose SP, Suthers KM. Antidepressant response in
late-lifedepression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 10):4.
119 Reynolds CF III, Miller MD, et al. Treatment of
bereavement-re-lated major depressive episodes in later
life: A controlled study of acute and continuation treat-
ment with nortriptyline and interpersonal psy-chotherapy.
Am J Psychiatry 1999;156:202.
120 Lebowitz BD, Pearson JL, et al. Diagnosis and treat-
ment of depression in late life: Consensus statement
update. JAMA 1997;278:1186.
121 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmaco-
logic treatment of depression. N Engl J Med
1991;325:633.
122 Reynolds CF III, Buysse DJ, et al. Maintenance nor-
triptyline effects on electroencephalographic sleep in eld-
erly patients with recurrent major depression: Double-
blind, placebo- and plasma-level-controlled evalu-ation.
Biol Psychiatry 1997;42:560.
123 Rudorfer MV, Henry ME, Sackeim HA. Electro-
convulsive therapy. Psychiatry. Tasman A, Kay J,
Lieberman JA, Eds. WB Saunders Co, Philadelphia, 1997,
p. 1535.
124 Ruthazer R, Lipsitz LA. Antidepressants and falls
among elderly people in long-term care. Am J Public
Health 1993;83:746.
125 Liu B, Anderson G, Mittmann N, et al. Use of selec-
tive serotonin-reuptake inhibitors or tricyclic antidepres-
sants and risk of hip fractures in elderly people. Lancet
1998;351:1303.
126 Thapa PB, Gideon P, et al. Antidepressants and the
risk of falls among nursing home residents. N Engl J Med
1998;339:875.
127 Leipzig RM, Cumming RG, Tinetti ME: Drugs and falls
in older people: a systematic review and meta-analysis: I.
Psychotropic drugs. J Am Geriatr Soc 1999;47:30.
128 Birmaher B. Should we use antidepressant medica-
tions for children and adolescents with depressive disor-
ders? Psychopharmacol Bull 1998;34:35.
129 Safer DJ. Changing patterns of psychotropic medica-
225
tions prescribed by child psychiatrists in the 1990s. J Child
Adolesc Psychopharmacol 1997;7:267.
130 Jensen PS, Bhatara VS, et al. Psychoactive medica-
tion prescribing practices for U.S. children: Gaps between
research and clinical practice.
J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1999;38:557.
131 Strober M, DeAntonio M, et al. The pharmacotherapy
of depressive illness in adolescents: An open-label com-
parison of fluoxetine with imi-pramine-treated historical
controls. J Clin Psychiatry 1999;60:164.
132 Emslie GJ, Rush AJ, et al. A double-blind, random-
ized, placebo-controlled trial of fluoxetine in children and
adolescents with depression. Arch Gen Psychiatry 1997;
54: 1031.
136 Dilsaver SC, Greden JF. Antidepressant withdrawal
phenomina. Biol Psychiatry 1984;19:237-256.
137 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. Am
Family Phy 1997 Aug ;56(2):457.
138 Zajecka J, et al. Discontinuation symptoms after
treatment with serotonin reuptake inhibitors: A literature
review. J Clin Psychiatry 1997 July;58(7):291-297.
139 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. Am
Family Phy 1997 Aug;56(2):456.
140 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. Am
Family Phy 1997 Aug;56(2):458.
133 Alderman J, Wolkow R, et al. Sertraline treatment of
children and adolescents with obsessive-compulsive dis-
order or depression: Pharmacokinetics, tolerability, and
efficacy. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1998;37:38.
134 Ryan ND, Varma D. Child and adolescent mood dis-
orders-experience with serotonin-based therapies. Biol
Psychiatry1998;44:336.
135 Emslie GJ, Rush AJ, et al. Fluocetine in child and ado-
lescent depression: Acute and maintenance treatment.
Depress Anxiety 1998;7:32.
141 Physicians Desk Reference 55th Edition 2001 pub-
lished by Medical Economics Company, Inc. Montavale, NJ
07645-1742.
142 National Depressive and Manic-Depressive Assoc.
2000 Nov 29.
143 Melfi CA, Chawla AJ, et al. The effects of adherence
to antidepressant treatment guidelines on relapse and
recurrence of depression. Arch Gen Psychiatry 1998;
55:1128.
144 Viguera AC, Baldessarini RJ, Friedberg J. Discon-
tinuing antidepressant treatment in major depression.
Harv Rev Psychiatry 1998;5:293.
145 Haddad P. Newer antidepressants and the discontin-
uation syndrome. J Clin Psychiatry 1997; 58 (suppl 7): 17-
22.
146 Dilsaver SC. Withdrawal phenomena associated with
antidepressant and antipsychotic agents. Drug Safety
1994; 10: 103-104.
147 Haddad P. Newer antidepressants and the discontin-
uation syndrome. J Clin Psychiatry 1997; 58 (suppl 7): 17-
22.
148 Rosenbaum JF, Fava M, et. al, Selective serotonin
reuptake inhibitor discontinuation syndrome: A random-
ized clinical trial. Biol Psychiatry 1998; 44: 77-87.
149 National Depressive and Manic-Depressive
Association. Most patients report troublesome side
effects, modest inprovement using current anti-depres-
sion treatments: New survey also shows satisfaction with
226
treatment and care among people with depression. Press
Release. Nov 30, 1999. http://www.ndmda.org/dep-
treat.htm.
150 National Depressive and Manic-Depressive Assoc.
2000 Nov 29.
151 Byrne SE, Rothschild AJ. Loss of antidepressant effi-
cacy during maintenance therapy: Possible mechanisms
and treatments. J Clin Psychiatry 1998; 59: 279-288.
7. poglavlje
1 Goldberg DP, Lecrubier Y. (1995). Form and frequency
of mental disorders across centres. In T. B. Ustun & N.
Sartorius (Eds.), Mental illness in general health care: An
international study. (pp. 323334). New York: John Wiley
& Sons.
2 Magee WJ, Eaton WW, et al. (1996). Agoraphobia, sim-
ple phobia, and social phobia in the National Comorbidity
Survey. Archives of General Psychiatry, 53, 159168.
3 Regier DA, Farmer M E. (1990). Comorbidity of mental
disorders with alcohol and other drug abuse. Results from
the Epidemiologic Catchment Area (ECA) Study. Journal of
the American Medical Association, 264, 25112518.
4 National Institute of Mental Health. Facts about anxiety
disorders. 2000 Dec 7.
5 Sax LJ. The 34th annual survey of over 360,000 US col-
lege freshmen. University of California, Los Angeles
(UCLA). Reuters Limited 1999 Jan 24.
6 Crystal DS. Psychological maladjustment and academic
achievement: A cross-cultural study of Japanese, Chinese,
and American high school students. Child Dev 1994 Jun;
65(3):738-53.
7 Weinberg A, Creed F. Stress and psychiatric disorder in
healthcare professionals and hospital staff. Lancet 2000
Feb 12;355(9203):533-537.
8 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci
1973 Nov-Dec; 61(6):692-699.
9 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci
1973 Nov-Dec; 61(6):692-699.
10 Guyton AC. The autonomic nervous system: the adre-
nal medulla. In: Textbook of Medical Physiology8th edi-
tion. Philadelphia, PA:WB Saunders, Co., 1991 p. 672-
676.
11 Ephesians 4:26. The Holy Bible. Authorized King James
Version.
12 National Institute of Diabetes and Digestive and
Kidney Disease. National Diabetis Clearinghouse. NIH
Publication No. 99-3892, March 1999.
13 Maeda K, Tanimoto K, et al. Neurobiol Aging
1991;12:161-163.
14 Inael TR, Kalla NH, et al. The dexamethasone sup-
pression test in obsessive-compulsive disorder. Psychiatr
Res 1982;6:152-160.
15 Roy-Byrns PP,Uhda TW, et al. The CRH stimulation test
in patients with panic disorder. Am J Psychiatry
1986;143:396-399.
16 Gold PW, Gwirtsman H, et al. Abnormal hypothalamic-
pituitary-adrenal function in anorexia nervosa: patho-
physiologic mechanisms in underweight and weight-cor-
rected patients. N Engl J Med 986;314:1335-1342.
17 Seeman TE, McEwen BS, et al. Increase in urinary cor-
tisol excretion and memory declines: MacArthur Studies
IZLAZ IZ DEPRESIJE
of Successful Aging. J Clin Endocrinol Metab 1997;82:
2458-2465.
18 Lupien SJ. Stress-induced declarative memory impair-
ment in healthy elderly subjects: relationship to cortisol
reactivity. J Clin Endocrinol Metab 1997 Jul;82(7):2070-
2075.
19 Lupien SJ. Cortisol levels during human aging predict
hippocampal atrophy and memory deficits. Nat Neurosci
1998 May 1(1):69-73.
20 Lupien SJ. Stress-induced declarative memory impair-
ment in healthy elderly subjects: Relationship to cortisol
reactivity. J Clin Endocrinol Metab 1997 Jul;82(7):2070-
2075.
21 Bender BG, Lerner JA, Poland JE. Association between
corticoster-oids and psychologic change in hospitalized
asthmatic children. Ann Allergy 1991;66:414-419.
22 Lupien SJ. Cortisol levels during human aging predict
hippocampal atrophy and memory deficit. Nat Neurosci
1998 May 1(1): 69-73.
23 Chrousos GP, Gold PW. The concepts of stress and
stress system disorders, overview of physical and behav-
ioral homeostasis. JAMA 1992 Mar;267(9):1244-1252.
24 Chrousos GP. A healthy body in a healthy mindand
vice versathe damaging power of uncontrollable
stress. J Clin Endocrinol Metab 1998 Jun;83(6):1842-
1845.
25 Malazowaki S, Muzzo S, et al. The hypothalamic-pitu-
itary-adrenal axis in infantile malnutrition. Clin Endocrinol
1990;32:461-465.
26 Risher-Flowers D, Adinoff B, et al. Circadian rhythms of
cortisol during alcohol withdrawal. Adv Alcohol Subst
Abuse 1988;7(3-4):37-41.
27 Von Bardeleben U, Heuser I, et al. CRH stimulation
response during acute withdrawal and after medium-term
abstention from alcohol abuse. Psychoneuroendocrinolo-
gy 1989;14(6):441-449.
28 Wand GS, Dobs AS. Alterations in the hypothalamic-
pituitary-adrenal axis in actively drinking alcoholics. J Clin
Endocrinol Metab 1991 Jun;72(6):1290-1295.
29 Chrousos GP, Gold PW. The concepts of stress and
stress system disorders, overview of physical and behav-
ioral homeostasis. JAMA 1992 Mar;267(9):1244-1252.
30 Sephton SE. Diurnal cortisol rhythm as a predictor of
breast cancer survival. J Natl Cancer Inst 2000 Jun
21;92(12):994-1000.
31 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 pp.
171,183,184.
32 Sephton SE. Diurnal cortisol rhythm as a predictor of
breast cancer survival. J Natl Cancer Inst 2000 Jun
21;92(12):994-1000.
33 Kiecolt-Glaser JK, Glaser R, Strain EC, et al. Modulation
of cellular immunity in medical students. J Behav Med
1986;9(1):5-21.
34 Jahn I, Becker U, Jockel KH, Pohlabeln H. Occupational
life course and lung cancer risk in men. Findings from a
socio-epidemiological analysis of job-changing histories in
a case-control study. Soc Sci Med 1995 Apr;40(7):961-75.
35 Blumenthal JA, et al. Stress management and exercise
training in cardiac patients with myocardial ischemia.
Effects on prognosis and evaluation of mechanisms. Arch
Intern Med 1997 Oct 27;157(19):2213-2223.
LITERATURA
36 Gullette EC, et al. Effects of mental stress on myocar-
dial ischemia during daily life. JAMA 1997 May
21;277(19):1521-1526.
37 Matthews KA, et al. Stress-induced pulse pressure
change predicts womens carotid atherosclerosis. Stroke
1998 Aug;29(8): 1525-1530.
38 Kamack TW, et al. Exaggerated blood pressure
responses during mental stress are associated with
enhanced carotid atherosclerosis in middle-aged Finnish
men: Findings from the Kuopio Ischemic Heart Disease
Study. Circulation 1997 Dec 2; 96(11):3842-3848.
39 Stoney CM, Hughes JW. Lipid reactivity among men
with a parental history of myocardial infarction.
Psychophysiology 1999 Jul;36(4):484-490.
40 Lampert R, et al. Destabilizing effects of mental stress
on ventricular arrhythmias in patients with implantable
cardioverter-defibrillators. Circulation 2000 Jan 18;
101(2): 158-164.
41 Everson SA, Lynch JW. Interaction of workplace
demands and cardiovascular reactivity in progression of
carotid atherosclerosis: Population based study. BMJ 1997
February 22;314:553.
42 Cohen F, Kemeny ME, Kearney KA, Zegans LS,
Neuhaus JM, Conant MA. Persistent stress as a predictor
of genital herpes recurrence. Arch Intern Med 1999;159
(20): 2430-2436.
43 Gordon GH, Bernstein MJ. Psychiatric mimics of aller-
gic airway disease. Immun and Aller Cl of North Am 1996
February;16(1):199-214.
44 Klinnert MD, Mrazek PJ, Mrazek DA. Early asthma
onset: The interaction between family stressors and
adaptive parenting. Psychiatry 1994 Feb;57(1):51-61.
45 Geoffrey GH, Bernstein MJ. Psychiatric mimics of aller-
gic airway disease. Immun and Aller Cl of North Am
1996February;16(1):199-214.
46 Evans DL, Leserman J. Severe life stress as a predic-
tor of early disease progression in HIV infection Am J
Psychiatry 1997;154(5):630-634.
47 Theoharides TC, Singh LK, et al. Corticotropin-releas-
ing hormone induces skin mast cell degranulation and
increased vascular permeability, a possible explanation for
its proinflammatory effects. Endocrinology 1998 Jan;
139(1): 403-413.
48 Chassany O, Marquis P. Validation of a specific quality
of life questionnaire for functional digestive disorders.
Gut1999 Apr;44(4):527-533.
49 Ge RS, Hardy DO. Developmental changes in gluco-
corticoid receptor and 11beta-hydroxysteroid dehydroge-
nase oxidative and reductive activities in rat Leydig cells.
Endocrinology 1997 Dec;138(12):5089-5095.
50 Luke B, Avni M. Work and pregnancy: The role of
fatigue and the second shift on antenatal morbidity. Am
J Obstet Gynecol 1999 Nov;181(5 Pt 1):1172-1179.
51 Light KC. Stress in employed women: A womans work
is never done if shes a working mom. Psychosom Med
1997 Jul-Aug;59(4):360-361.
52 Carmichael SL, Shaw GM. Maternal life event stress
and congenital anomalies. Epidemiology 2000 Jan;11(1):
30-35.
53 Brett KM, et al. Employment, job strain, and preterm
delivery among women in North Carolina. Am J Public
Health 1997 Feb;87(2):199-204.
54 Forsen L, et al. Mental distress and risk of hip fracture.
227
Do broken hearts lead to broken bones? J Epidemiol
Community Health 1999 Jun;53(6):343-347.
55 Greyson B. Dissociation in people who have near-
death experiences: Out of their bodies or out of their
minds? The Lancet 2000;355:460-463.
56 Surgeon Generals Report materials: Chapter 4 Adults
and Mental Health.
57 Taylor J, et al. Individual differences in electrodermal
responsivity to predictable aversive stimuli and substance
dependence. Psychophysiol-ogy 1999 Mar;36(2):193-
198.
58 Goetzel RZ, et al. The relationship between modifiable
health risks and health care expenditures. An analysis of
the multi-employer HERO health risk and cost database.
The Health Enhancement Research Or-ganization (HERO)
Research Committee. J Occup Environ Med 1998
Oct;40(10):843-854.
59 The material in this section is based on several refer-
ences that are not shown as specific endnotes. These ref-
erences are:
a. Mental Health: A Report of the Surgeon General, chap-
ter 4.
b. National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.
NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted
1995, 1997 Accessed on line at
http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfm
c. National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders
Research Fact Sheet. NIH Publication No. 00-4504.
Printed May 2000. No specific endnote notations are
shown when the material was ob-tained from one of
these sources. However, information used from other
sources is cited where appropriate.
60 Cauffman E, et al. Posttraumatic stress disorder among
female juvenile offenders. J Am Acad Child Adolesc
Psychiatry 1998 Nov;37(11):1209-1216.
61 Boscarino JA, Chang J. Electrocardiogram abnormali-
ties among men with stress-related psychiatric disorders:
Implications for coronary heart disease and clinical
research. Ann Behav Med 1999 Summer;21(3):227-234.
62 Summerfield D. War and mental health: A brief
overview. BMJ 2000 Jul 22;321(7255):232-235.
63 Summerfield D. War and mental health: A brief
overview. BMJ 2000
Jul 22;321(7255):232-235.
64 National Institute of Mental Health. Press Release.
Launch of the NIMH Anxiety Disorders Education
Program www.nimh.nih.gov/ publicat/anxiety.htm;
accessed on August 3, 2000.
65 Goenjian AK, et al. Prospective study of posttraumatic
stress, anxiety, and depressive reactions after earthquake
and political violence Am J Psychiatry 2000 Jun;157:911-
916. National Institute of Mental Health. Press Release.
Launch of the NIMH Anxiety Disorders Education Pro-
gram www.nimh.nih.gov/publicat/anxiety.htm; accessed
on August 3, 2000.
66 National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.
NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted
1995, 1997 Accessed on line at
http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfm.
67 National Institute of Mental Health. Panic disorder
treatment and referral: Information for health care pro-
fessionals. NIH Publication No. 94-3642 Printed 1994.
68 National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.
228
NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted
1995, 1997 Accessed on line at
http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfm.
69 National Institute of Mental Health. Press Release.
Launch of the NIMH Anxiety Disorders Education
Program www.nimh.nih.gov/ publicat/anxiety.htm; acce-
ssed on August 3, 2000.
70 Mental Health: A Report of the Surgeon General.
Department of Health and Human Services, National
Institutes of Health, National Institutes of Mental Health,
1999 p. 244.
71 Angst J, Angst F, Stassen HH. Suicide risk in patients
with major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999; 60
Suppl 2:57-62; discussion 75-6, 113-116. Cited in: Mental
Health: A Report of the Surgeon General, chapter 4.
8. poglavljem
1 Tanji JL The benefits of exercise for women. Clinical
Sports Med 2000 Apr; 19(2):175-85, vii.
2 Glenister D. Exercise and mental health: A review. J R
Soc Health 1996 Feb;116(1):7-13.
3 Hoffman-Goetz L, Pedersen BK. Exercise and the
immune system: A model of the stress response?
Immunol Today 1994 Aug;15(8):382-387.
4 Nieman DC, Henson DA, et al. Physical activity and
immune function in elderly women. Med Sci Sports Exerc
1993 Jul;25(7):823-831.
5 Nieman DC. Exercise, infection, and immunity. Int J
Sports Med 1994 Oct;15 Suppl 3():S131-141.
6 Carmack CL, et al. Aerobic fitness and leisure physical
activity as moderators of the stress-illness relation. Ann
Behav Med 1999 Summer; 21(3):251-257.
7 Martinsen EW. Physical fitness, anxiety and depression.
Br J Hosp Med 1990 Mar;43(3):194,196,199.
8 Hales RE, Stolt J. Exercise as a treatment option for
anxiety and depressive disorders. Mil Med 1987
Jun;152(6):299-302.
9 Moraska A, Fleshner M. Voluntary physical activity pre-
vents stress-induced behavioral depression and anti-KLH
antibody suppression. Am J Physiol Regul Integr Comp
Physiol 2001 Aug;281(2):R484-9.
10 Field T. J Pediatr Psychol 1997 Oct; 22(5):607-617.
11 Field T. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1992 Jan;
31(1):125-131.
12 American Psychiatric Association. Diagnostic and
Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV). 1996. P
212-214.
13 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
411.
14 Heinz A, Mann K, et al. Serotonergic dysfunction, neg-
ative mood states, and response to alcohol. Alcohol Clin
Exp Res 2001 Apr;25(4):487-495.
15 Lee S, et al. Prolonged exposure to intermittent alco-
hol vapors blunts hypothalamic responsiveness to
immune and non-immune signals. Alcohol Clin Exp Res
2000 Jan;24(1):110-122.
16 Chrousos G, et al. Annals of Internal Medicine August
1,1998; 129:229-240.
17 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence
IZLAZ IZ DEPRESIJE
of photo-therapy on serotonin and melatonin in non-sea-
sonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):
155-158.
18 Nedley, N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
193-210.
19 National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders
Research Fact Sheet. NIH Publication No. 00-4504.
Printed May 2000.
20 Liu D, et al. Maternal care, hippocampal glucocorticoid
receptors, and hypothalamic-pituitary-adrenal responses
to stress. Science 1997 Sep 12;277(5332):1659-1662.
21 Eisenberg L. Experience, brain, and behavior: The
importance of a head start. Pediatrics 1999 May;103(5 Pt
1):1031-1035.
22 Wyman PA, et al. Caregiving and developmental fac-
tors differentiating young at-risk urban children showing
resilient versus stress-af-fected outcomes: A replication
and extension. Child Dev 1999 May-Jun; 70(3):645-659.
23 Schedler J, Health 1997 April; 74-78.
24 Weinstein L, Xie X, Cleanthous CC. Purpose in life,
boredom, and volunteerism in a group of retirees. Psychol
Rep 1995 Apr;76(2):482.
25 Viswanathan R. Death anxiety, locus of control, and
purpose in life of physicians. Their relationship to patient
death notification. Psycho-somatics 1996 Jul-
Aug;37(4):339-345.
26 Jenkins CD, Stanton BA, Jono RT. Quantifying and pre-
dicting recovery after heart surgery. Psychosom Med 1994
May-Jun;56(3):203-212.
27 Caine J. The effects of music on the selected stress
behaviors, weight, caloric and formula intake, and length
of hospital stay of premature and low birth weight
neonates in a newborn intensive care unit. J Music Ther
1991 Winter;28(4):180-192.
28 Grafman J, Schwab K, et al. Frontal lobe injuries, vio-
lence, and aggression: A report of the Vietnam Head
Injury Study Neurology 1996 May;46(5):1231-1238.
29 Nedley, N. Proof Positive: How to Reliably Combat
Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition
and Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.
211-236.
30 Perl J. Sleep right in five nights: A clear and effective
guide for conquering insomnia. New York, NY: William
Morrow and Com-pany Inc., 1993 p. 167.
31 Smith JM. Mind Cure. In: The Ministry of Healing.
Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905. p.
251.
32 Smith JM. True Worship. In: Bible Training School.
1902-1917 (a periodical) October p. 1. Found In: John G.
Smith Estate. The Pub-lished Writings of John G. Smith.
Version 2.0 (CD-ROM), 1995.
33 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation
and Biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 309.
34 Rice PL. The concentration techniques: Meditation and
biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313.
35 Rice PL. The concentration techniques: Meditation and
biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
LITERATURA
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313.
36 Rice PL. The concentration techniques: Meditation and
biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 305-312.
37 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology 8th edition.
Philadel-phia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 662-663.
38 Rice PL. The concentration techniques: Meditation and
biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308.
39 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY:
William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.
40 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY:
William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.
41 Rice PL. The concentration techniques: Meditation and
biofeed-back. In: Stress and Health: Principles and
Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308.
42 Wenger MA, Bagchi BK. Studies of autonomic function
in practitioners of Yoga in India. Behavioral Science
1961;6:312-323.
43 Puente AE, Beiman I. The effects of behavior therapy,
self-relaxation, and transcendental meditation on cardio-
vascular stress response. J Clin Psychol 1980 Jan;36(1):
291-295.
44 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the
Practice of Medicine. New York, NY. HarperCollins
Publishers, 1993:62-63.
45 Smith JM. Desire of Ages. Public domain book.
1898;Pp. 328-333.
46 Matthew 11:28. The Holy Bible. KJV.
47 Matthew 11:29. The Holy Bible. KJV.
48 1 Peter 5:7. The Holy Bible. KJV.
49 Psalm 147:4. The Holy Bible. KJV.
50 Psalm 147:3. The Holy Bible. KJV.
51 As did Hezekiah in Isaiah 37:14. The Holy Bible. KJV.
52 Psalm 40:8. The Holy Bible. KJV.
53 John 6:38. The Holy Bible. KJV.
54 Matthew 6:26-34. The Holy Bible. KJV.
55 Revelation 21:6. The Holy Bible. KJV.
56 Ex. 33:13, 14. The Holy Bible. KJV.
57 Jer. 6:16. The Holy Bible. KJV.
58 Isa. 48:18. The Holy Bible. KJV.
59 Isa. 26:3. The Holy Bible. KJV.
60 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition; 1998:1043-1045.
61 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition; 1998:929-930.
62 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition; 1998:967-969.
63 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, First
Edition; 1998:1204-1207.
64 Schafer AT, Microscopic examination of Guarana pow-
der-Paullinia cupana Kunth Arch Kriminol 1999 Jul-
Aug;204(1-2):23-27.
65 Ehrenfried JA , Evers M, et al. Caloric restriction
increases the expression of heat shock protein in the gut.
Annals of surgery 1996 May(5):593.
66 Kiecolt-Glaser JK, et al. Modulation of cellular immuni-
ty in medical students. J Behav Med 1986 Feb;9(1):5-21.
67 "Biofeedback: A tool in learning to regulate the body"
229
Oct 20, 1999 issue of The Integrative Medicine Consult.
68 Holroyd KA, Penzien DB. Pharmacological versus non-
pharmacological prophylaxis of recurrent migraine
headache: A meta analytic review of clinical trials. Pain.
1990;42:1-13.
69 Lubar JF, et al. Evaluation of the effectiveness of EEG
neurofeedback training for ADHD in a clinical setting as
measured by changes in T.O.V.A. scores, behavioral rat-
ings, and WISC-R performance. Bio-feedback and Self
Regul. 1995 Mar;20(1):83-99.
70 Mathewson-Chapman M. Pelvic muscle exercise/bio-
feedback for urinary incontinence after prostatectomy: An
education program. J Cancer Educ. 1997;12(4):218-223.
71 Freedman RR. Physiological mechanisms of tempera-
ture biofeed-back. Biofeedback Self Regul 1991;Jun;
16(2): 95-115.
72 Freedman RR Physiological mechanisms of tempera-
ture biofeed-back. Biofeedback Self Regul 1991;
Jun;16(2):95-115.
73 Saxby E; Peniston EG. Alpha-theta brainwave neuro-
feedback training: An effective treatment for male and
female alcoholics with depressive symptoms. J Clin
Psychol. 1995 Sep;51(5):685-693.
74 Peniston E, Kulkosky P. Alpha-theta brainwave training
and beta-endorphin levels in alcoholics. Alcohol Clin Exp
Res 1989 Apr;13(2):271-279.
9. poglavlje
1 Details on the life of Phineas Gage were obtained from
the following sources:Constantian HM. The Country
Doctor and His Illustrious Pa-tient. Worchester Medical
News, Sept-Oct. 1972. Damasio H, Grabowski T, et al. The
return of Phineas Gage: clues about the brain from the
skull of a famous patient. Science 1994 May 20;264
(5162) :1102-1105. Fuster J. The Prefrontal Cortex,
Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the Frontal
Lobe2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p.
126. Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The dark side of
the house. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII.
Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas
Gage: clues about the brain from the skull of a famous
patient. Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105.
2 Robinson RG, Szetela B. Mood change following left
hemispheric brain injury. Ann Neurol 1981;9:447-453.
3 Robinson R, Kubos K, et al. Mood disorders in stroke
patients: Importance of location of lesion. Brain
1984;107:81-93.
4 Bench C, Friston K, et al. The anatomy of melancholia
focal abnormalities of cerebral blood flow in major
depression. Psychol Med 1992;22:607-615.
5 Baxter L Jr, Schwartz J, et al. Reduction of prefrontal
cortex glucose metabolism common to three types of
depression. Arch Gen Psychiatry 1989;46:243-250.
6 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociation
of cognitive functions and social behavior in frontal lobe
lesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.
7 Tasman: Psychiatry, 1st ed. W. B. Saunders Company.
1997 p. 491-492.
8 Galynker I, Cai J, et al. Hypofrontality and negative
symptoms in major depressive disorder. J Nucl Med 1998
Apr 39(4):608-612.
230
9 Videbech P. PET measurements of brain glucose metab-
olism and blood flow in major depressive disorder: A crit-
ical review. Acta Psychiatr Scand 2000 Jan;101(1):11-20.
10 Luria A. Higher cortical functions in man. New York:
Basic Books.
11 Dubois B, Levy R, et al. Experimental approach to pre-
frontal functions in humans. In: Grafman J, Boller F,
Holyoak KJ, eds. Structure and functions of the human
prefrontal cortex. Ann NY Acad Sci 1995;179:41-60.
12 Damasio A, Tranel D, Damasio H. Somatic markers and
the guidance of behavior: Theory and preliminary testing.
In: Levin HS, Eisenberg H, Benton A, eds. Frontal lobe
function and dysfunction. Ox-ford: Oxford University
Press, 1991:217-229.
13 Stuss D, Benson D. The frontal lobes. New York: Raven
Press, 1986. 14 Lhermitte F, Pillon B, Serdaru M. Human
autonomy and the frontal lobes. Part I: Imitation and uti-
lization behaviors: A neuro-psychological study of 75
patients. Ann Neurol 1986;19:326-334.
15 Dubois B, Levy R, et al. Experimental approach to pre-
frontal functions in humans. In: Grafman J, Boller F,
Holyoak KJ, eds. Structure and functions of the human
prefrontal cortex. Ann NY Acad Sci 1995;179:41-60.
16 Damasio A, Tranel D, Damasio H. Somatic markers and
the guidance of behavior: Theory and preliminary testing.
In: Levin HS, Eisenberg H, Benton A, eds. Frontal lobe
function and dysfunction. Ox-ford:
Oxford University Press, 1991:217-229.
17 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociation
of cognitive functions and social behavior in frontal lobe
lesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.
18 Kim J, Choi-Kwon S. Poststroke depression and emo-
tional inconti-nence: Correlation with lesion location.
Neurology 2000;54(9):1805-1810.
19 Hirono N, Mori E, et al. Frontal lobe hypometabolism
and depression in Alzheimers disease. Neurology 1998
Feb;50(2):380-383.
20 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolism
in major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;
877:614-637.
21 Steingard R, Yurgelun-Todd D, et al. Increased
orbitofrontal cortex levels of choline in depressed adoles-
cents as detected by in vivo proton magnetic resonance
spectroscopy. Biol Psychiatry 2000 Dec 1;48(11):1053-
1061.
22 Lane R, Reiman E, Ahern GL, et al.. Neuroanatomical
correlates of happiness, sadness, and disgust. Am J
Psychiatry 1997;154:926-933.
23 Bench C, Friston J, et al. Regional cerebral blood flow
in depression measured by positron emission tomogra-
phy: The relationship with clinical dimensions. Psychol
Med 1993;23:579-590.
24 Bench C, Frackowiak R, Dolan R. Changes in regional
cerebral blood flow on recovery from depression. Psychol
Med 1995 Mar;25(2):247-261.
25 Drevets W. Functional anatomical abnormalities in lim-
bic and pre-frontal cortical structures in major depression.
Prog Brain Res 2000;126:413-431.
26 Steingard R, Renshaw P, et al. Structural abnormalities
in brain magnetic resonance images of depressed chil-
dren. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1996 Mar;35(3):
307-11.
27 Sapolsky R. Glucocorticoids and hippocampal atrophy
IZLAZ IZ DEPRESIJE
in neuropsychiatric disorders. Arch Gen Psychiatry
2000;57:925-935.
28 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolism
in major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;877:
614-637.
29 Drevets W. Functional anatomical abnormalities in lim-
bic and prefrontal cortical structures in major depression.
Prog Brain Res 2000;126:413-431.
30 Parashos I, Tupler L, et al. Magnetic-resonance mor-
phometry in patients with major depression. Psychiatry
Res 1998 Nov 9;84(1):7-15.
31 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolism
in major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;877:
614-637.
32 Price B, Daffner KR, et al. The compartmental learning
disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;
113 (Pt 5): 1383-1393.
33 Stuss D, Benson D. The Frontal Lobes. New York:
Raven Press, 1986 p. 5, 204.
34 Fulton J, editor. The Frontal Lobes. New York: Hafner
Publishing. Company, 1966 p. 27,59.
35 Moore K. Clinically Oriented Anatomy. Baltimore, MD:
Williams and Wilkens, 1980 p. 935.
36 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health and
Healing 1983;9(1):8-10,26,27,30.
37 Price B, Daffner K, et al. The compartmental learning
disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990
Oct;113(Pt 5):1383-1393.
38 Fuster J. The prefrontal cortex, anatomy, physiology,
and neuropsychology of the frontal lobe 2nd edition. New
York: Raven Press, 1989 p. 129,154.
39 Guyton A. Textbook of medical physiology 6th edition.
Philadelphia: WB Saunders Company, 1981 p. 689-690.
40 Best C, Taylor N. The physiological basis of medical
practice 5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins
Company, 1950 p. 1023,1024.
41 Baldwin B. The front brain. Journal of Health and
Healing 1983;9(1):9.
42 George M, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imag-
ing in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54
Suppl:6-13.
43 Robert, J. Behavioural disorders are overdiagnosed in
U.S. British Medical Journal 1996 March 16;312(7032):
657.
44 Stuss D, Benson D. The frontal fobes. New York: Raven
Press, 1986 p. 243.
45 Baldwin B. The front brain and the minister. Ministry
Magazine 1990 Jan:20-23.
46 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociation
of cognitive functions and social behavior in frontal lobe
lesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.
47 Grafman J, Schwab K, et al. Frontal lobe injuries, vio-
lence, and aggression: A report of the Vietnam Head
Injury Study. Neurology May 1996;46(5):1231-1238.
48 Asnis G, Kaplan M, et al. Violence and homicidal
behaviors in psychiatric disorders. Psychiatric Clinics of
North America June 1997;20(2):405-425.
49 Jordan K, Schlenger W, Fairbank J, et al. Prevalence of
psychiatric disorders among incarcerated women: II.
Convicted felons entering prison. Arch Gen Psychiatry
1996;53:513-519.
50 Arango V, Underwood M, et al. Localized alterations in
pre- and postsynaptic serotonin binding sites in the ven-
LITERATURA
trolateral prefrontal cortex of suicide victims. Brain Res
1995;688:121-133.
51 Mann J, Huang Y, et al. Serotonin transporter gene
promoter polymorphism (5-HTTLPR) and prefrontal corti-
cal binding in major depression and suicide. Arch Gen
Psychiatry 2000;57:729-738.
52 Arango V, Underwood M, et al. Localized alterations in
pre- and postsynaptic serotonin binding sites in the ven-
trolateral prefrontal cortex of suicide victims. Brain Res
1995;688:121-133.
53 Mann J. Violence and aggression. In: Bloom FE, Kupfer
DJ, eds. Psychopharmacology: The fourth generation of
progress. New York, NY: Raven Press; 1995:1919-1928.
54 Weiner R. Retrograde amnesia with electroconvulsive
therapy: characteristics and implications Arch Gen
Psychiatry 2000 June;57(6):591,592.
55 Kelly K, Zisselman M. Update on electroconvulsive
therapy (ECT) in older adults. J Am Geriatr Soc 2000
May;48(5):560-566.
56 Nobler M, Sackeim HA, et al. Regional cerebral blood
flow in mood disorders, III: Treatment and clinical
response. Arch Gen Psychiatry 1994;51:884-897.
57 Fink M, Kellner CH. Certification in ECT. J ECT
1998;14:1-4.
58 Weiner R. Retrograde amnesia with electroconvulsive
therapy: characteristics and implications Arch Gen
Psychiatry 2000 June;57(6):591,592.
59 Squire L, Slater PC, Miller PL. Retrograde amnesia and
bilateral electroconvulsive therapy: Long-term follow-up.
Arch Gen Psychiatry 1981;38:89-95.
60 Squire L. Amnesia for remote events following electro-
convulsive therapy. Behav Biol 1974;12:119-125.
61 Weiner R, Rogers HJ, et al. Effects of stimulus param-
eters on cognitive side effects. Ann N Y Acad Sci
1986;462:315-325.
62 Squire L, Slater PC. Electroconvulsive therapy and
complaints of memory dysfunction: A prospective three-
year follow-up study. Br J Psychiatry 1983;142:1-8.
63 Lisanby S, Maddox JH, et al. The effects of electro-
convulsive therapy on memory of autobiographical and
public events. Arch Gen Psychiatry 2000;57:581-590.
64 Kelly K, Zisselman M. Update on electroconvulsive
therapy (ECT) in older adults. J Am Geriatr Soc 2000
May;48(5):560-566.
65 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranial
Magnetic Stimulation: Applications in neuropsychiatry.
Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.
66 Menkes D, Bodnar P, et al. Right frontal lobe slow fre-
quency repetitive transcranial magnetic stimulation (SF r-
TMS) is an effective treatment for depression: A case-
control pilot study of safety and efficacy. J Neurol
Neurosurg Psychiatry 1999 Jul;67(1):113-115.
67 Galynker I, Cai J, et al. Hypofrontality and negative
symptoms in major depressive disorder. J Nucl Med 1998
Apr; 39(4):608-612.
68 Bench C, Friston KJ, et al. Regional cerebral blood flow
in depression measured by positron emission tomogra-
phy: The relationship with clinical dimensions. Psychol
Med 1993;23:579-590.
69 Bench C, Frackowiak R, Dolan R. Changes in regional
cerebral blood flow on recovery from depression. Psychol
Med 1995 Mar;25(2):247-261.
70 Pascual-Leone A, Rubio B, et al. Beneficial effect of
231
rapid-rate transcranial magnetic stimulation of the left
dorsolateral prefrontal cortex in drug resistant depression.
Lancet 1996;348:233-237.
71 Teneback C, Nahas Z, et al. Changes in prefrontal cor-
tex and paralimbic activity in depression following two
weeks of daily left pre-frontal TMS. J Neuropsychiatry Clin
Neurosci 1999 Fall;11(4):426-435.
72 George M, Wassermann EM, et al. Daily repetitive tran-
scranial magnetic stimulation (rTMS) improves mood in
depression. Neuroreport 1995;6:1853-1856.
73 Figiel GS, Epstein C, et al. The use of rapid rate tran-
scranial magnetic stimulation (rTMS) in refractory
depressed patients. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 1998;
10:20-25.
74 Menkes D, Bodnar P, et al. Right frontal lobe slow fre-
quency repetitive transcranial magnetic stimulation (SF r-
TMS) is an effective treatment for depression: a case-con-
trol pilot study of safety and efficacy. J Neurol Neurosurg
Psychiatry 1999 Jul;67(1):113-115.
75 Klein E, Kreinin I, et al. Therapeutic efficacy of right
prefrontal slow repetitive transcranial magnetic stimula-
tion in major depression: A double-blind controlled study.
Arch Gen Psychiatry. 1999 Apr;56(4):315-320.
76 George M, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranial mag-
netic stimulation: Applications in neuropsychiatry. Arch
Gen Psychiatry 1999;56:300-311.
77 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranial
magnetic stimulation: Applications in neuropsychiatry.
Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.
78 Grunhaus L, Dannon PN, et al. Repetitive transcranial
magnetic stimulation is as effective as electroconvulsive
therapy in the treatment of nondelusional major depres-
sive disorder: An open study. Biol Psychiatry 2000 Feb
15;47(4):314-324.
79 Pascual-Leone A, Rubio B, et al. Beneficial effect of
rapid-rate transcranial magnetic stimulation of the left
dorsolateral prefrontal cortex in drug-resistant depres-
sion. Lancet 1996;348:233-237.
80 Segman R, Shapira B, et al. Onset and time course of
antidepressant action: Psychopharmacological implica-
tions of a controlled trial of electroconvulsive therapy.
Psychopharmacology 1995;119:440-448.
81 Nobler MS, Sackeim HA, et al. Quantifying the speed
of symptomatic improvement with electroconvulsive ther-
apy: Comparison of alternative statistical methods. Con-
vulsive Ther 1997;13:208-221.
82 Grunhaus L, Dannon P, Schrieber S. Effects of tran-
scranial magnetic stimulation on severe depression:
Similarities with ECT [ab-stract]. Biol Psychiatry 1998; 43:
76.
83 Conca A, Koppi S, et al. Transcranial magnetic stimu-
lation: A novel antidepressive strategy? Neuropsychobio-
logy 1996;34:204-207.
84 Saypol JM, Roth BJ, et al. A theoretical comparison of
electric and magnetic stimulation of the brain. Ann
Biomed Eng 1991;19:317-328.
85 Fink M. Convulsive Therapy: Theory and Practice. New
York, NY: Raven Press; 1979.
86 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranial
magnetic stimulation: Applications in neuropsychiatry.
Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.
87 Pascual-Leone A, Hallett M. Induction of errors in a
delayed response task by repetitive transcranial magnetic
232
stimulation of the dorsolateral prefrontal cortex.
Neuroreport 1994;5:2517-2520.
88 Grafman J, Pascual-Leone A, et al. Induction of a recall
deficit by rapid-rate transcranial magnetic stimulation.
Neuroreport 1994;5:1157-1160.
89 Little JT, Kimbrell TA, et al. Cognitive effects of 1- and
20-hertz repetitive transcranial magnetic stimulation in
depression: Preliminary report. Neuropsychiatry Neuro-
psychol Behav Neurol 2000 Apr;13(2):119-124.
90 Pascual-Leone A, Catala M, et al. Lateralized effect of
rapid-rate transcranial magnetic stimulation of the pre-
frontal cortex on mood. Neurology 1996 Feb;46(2):499-
502.
91 Mosimann UP, Rihs TA, et al. Mood effects of repetitive
transcranial magnetic stimulation of left prefrontal cortex
in healthy volunteers. Psychiatry Res 2000 Jul 17;94(3):
251-256.
92 George MS, Wassermann EM, et al. Changes in mood
and hormone levels after rapid-rate transcranial magnetic
stimulation (rTMS) of the prefrontal cortex. J Neuro-
psychiatry Clin Neurosci 1996 Spring;8(2):172-180.
93 Ahlbom A, Day N, et al. A pooled analysis of magnetic
fields and childhood leukaemia. Br J Cancer 2000 Sep;
83(5): 692-698.
94 Monitoring the future survey. Released December 20,
1996 by Donna Shalala, Secretrary Department of Health
and Human Services. Also National Parents Research
Institute for Drug Education (PRIDE) survey, September,
1996. Atlanta GA.
95 Mathias R. Studies show cognitive impairments linger
in heavy marijuana users. NIDA notes (National Institute
on Drug Abuse) May/June 1996;11(3):1,4,9.
96 Fried PA, Gray R, Watkinson B. A follow-up study of
attentional behavior in 6-year-old children exposed pre-
natally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neuroto-
xicology & Teratology 1992 Sep-Oct; 14(5):299-311.
97 Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance of
ventricular enlargement and cortical atrophy in healthy
subjects and alcoholics as assessed with PET, MR imag-
ing, and neuropsychologic testing. Radiol-ogy 1993
Jan;186(1):59-65.
98 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitive
loss among employed men and women. Am J Public
Health 1983 May;73(5):521-526.
99 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driver
injuries in relation to driver age and sex. J Stud Alcohol
1991 Jul;52(4):302-310.
100 Kruger A. Chronic psychiatric patients use of caf-
feine: Pharmacological effects and mechanisms. Psychol
Rep 1996 Jun;78(3 Pt 1):915-923.
101 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on
psychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.
102 Ferre S, Popoli P, et al. Postsynaptic antagonistic
interaction between adenosine A1 and dopamine D1
receptors. Neuroreport 1994 Dec 30;6(1):73-76.
103 Ferre S, OConnor WT, et al. Antagonistic interaction
between adenosine A2A receptors and dopamine D2
receptors in the ventral striopallidal system. Implications
for the treatment of schizophrenia. Neuroscience 1994
Dec;63(3):765-773.
104 Baldessarini RJ. Drugs and the treatment of psychi-
atric disorders. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.
Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of
IZLAZ IZ DEPRESIJE
Therapeutics 7th edition. New York, NY: MacMillan
Publishing Company, 1985 p. 396-397,595.
105 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET
imaging in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54
Suppl():6-13.
106 Passero S, Nardini M, Battistini N. Regional cerebral
blood flow changes following chronic administration of
antidepressant drugs. Prog Neuropsychopharmacol Biol
Psychiatry 1995 Jul;19(4):627-636.
107 Mathew RJ, Barr DL, Weinman ML Caffeine and cere-
bral blood flow. Br J Psychiatry 1983 Dec;143:604-8.
108 Mathew RJ, Wilson WH. Caffeine induced changes in
cerebral circulation. Stroke 1985 Sep-Oct;16(5):814-817.
109 Cameron OG, Modell JG, Hariharan M. Caffeine and
human cerebral blood flow: A positron emission tomogra-
phy study. Life Sci 1990;47(13):1141-1146.
110 Jacobsen BK , Hansen V. Caffeine and health. Br Med
J (Clin Res Ed) 1988 Jan 23;296(6617):291.
111 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances
adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain
Res 1990 Jun 18;520(1-2):322-323.
112 Shi D, Nikodijevic O, et al. Chronic caffeine alters the
density of adenosine, adrenergic, cholinergic, GABA, and
serotonin receptors and calcium channels in mouse brain.
Cell Mol Neurobiol 1993 Jun;13(3):247-261.
113 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences
of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-
653.
114 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances
adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain
Res 1990 Jun 18;520(1-2):322-323.
115 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phos-
phatidylcholine on memory in memory deficient mice with
low brain acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):
PL111-118.
116 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanol
ingestion produces cholinergic hypofunction in rat brain.
Alcohol 1997 Jan-Feb; 14(1):93-98.
117 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences
of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-
653.
118 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences
of caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-
653.
119 Rall TW. Central nervous system stimulants [contin-
ued]: The Methylxanthines . In: Gilman AG, Goodman LS,
et al, editors. Goodman and Gilmans The Pharmacologic
Basis of Therapeutics 7th edition. New York, NY: Mac-
Millan Publishing Company, 1985 p. 595-596.
120 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on
psychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.
121 Smoke gets in your brain. Science News 1993 Jan
16;143(3):46-47.
122 Boden-Albala B, Sacco RL Lifestyle factors and stroke
risk: Exercise, alcohol, diet, obesity, smoking, drug use,
and stress. Curr Atheroscler Rep 2000 Mar;2(2):160-166.
123 Doll R, Peto R, et al. Smoking and dementia in male
British doctors: Prospective study. BMJ 2000 April
22;320:1097-1102.
124 Tyas SL, Pederson LL, Koval JJ. Is smoking associat-
ed with the risk of developing Alzheimers disease?
Results from three Canadian data sets. Ann Epidemiol
2000 Oct;10(7):409-16.
LITERATURA
125 Fox NL, Hebel JR, Sexton M. Prenatal exposure to
tobacco: II. Ef-fects on cognitive functioning at age three.
Int J Epidemiol 1990 Mar;19(1):72-77.
126 Breslau N. Psychiatric comorbidity of smoking and
nicotine dependence. Behav Genet 1995 Mar;25(2):95-
101.
127 Breslau N, Kilbey M, Andreski P Nicotine dependence,
major depression, and anxiety in young adults. Arch Gen
Psychiatry 1991 Dec;48(12):1069-1074.
128 Kendler KS, Neale MC, et al. Smoking and major
depression. A causal analysis. Arch Gen Psychiatry 1993
Jan;50(1):36-43.
129 Wennmalm A Effect of cigarette smoking on basal
and carbon dioxide stimulated cerebral blood flow in man.
Clin Physiol 1982 Dec;2(6):529-535.
130 Nakamura H, Tanaka A, et al. Activation of fronto-lim-
bic system in the human brain by cigarette smoking: Eva-
luated by a CBF measurement. Keio J Med 2000 Feb;49
Suppl 1:A122-124.
131 Domino EF, Minoshima S, et al. Nicotine effects on
regional cerebral blood flow in awake, resting tobacco
smokers. Synapse 2000 Dec 1;38(3):313-321.
132 Othmer E, Othmer JP, Othmer SC. Brain functions and
psychiatric disorders: A clinical view. Psychiatric Clinics of
North America 1998 Sept 21(3):517-s566.
133 Quattrocki E, Baird A, Yurgelun-Todd D. Biological
aspects of the link between smoking and depression.
Harvard Rev Psychiatry 2000;8:99-110.
134 Mander J. Four Arguments for the Elimination of
Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 195-202.
135 Jerry Mander quoting Merrelyn and Fred Emery, then
at the Center for Continuing Education, Australian
National University at Canberra. In: Mander J. Four
Arguments for the Elimination of Television. New York,
NY: Quill, 1977 p. 205-211.
136 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology 8th edi-
tion. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 662-
663.
137 Mander J. Four Arguments for the Elimination of
Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 196.
138 Frumkin LR, Ripley HS, Cox GB. Changes in cerebral
hemispheric lateralization with hypnosis. Biol Psychiatry
1978 Dec;13(6):741-750.
139 Crawford H, Crawford K, Koperski BJ. Hypnosis and
lateral cerebral function as assessed by dichotic listening.
Biol Psychiatry 1983 Apr;18(4):415-427.
140 Crawford H, Clarke SW, Kitner-Triolo M. Self-generat-
ed happy and sad emotions in low and highly hypnotiza-
ble persons during waking and hypnosis: Laterality and
regional EEG activity differences. Int J Psychophysiol 1996
Dec;24(3):239-66.
141 De Pascalis V, Ray WJ, et al. EEG activity and heart
rate during recall of emotional events in hypnosis:
Relationships with hypnotiz-ability and suggestibility. Int J
Psychophysiol 1998 Aug;29(3):255-275.
142 Morris, F as quoted in Mander J. Four Arguments for
the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.
208.
143 Zuckerman D, Zuckerman B. Televisions impact on
children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
144 Mander J. Four Arguments for the Elimination of
Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 194-196.
145 Peterson J, Moore K, Furstenberg F Jr. Television
233
viewing and early initiation of sexual intercourse: Is there
a link? J Homosex 1991;21(1-2):93-118.
146 Hundt, Reed E. Chairman, Federal Communications
Commission. Delivered before the National Press Club,
Washington, D, July 27, 1995.
147 Tucker D, Dawson S. Asymmetric EEG changes as
method actors generated emotions. Biol Psychol 1984
Aug;19(1):63-75.
148 Stoleru S, Gregoire MC, et al. Neuroanatomical corre-
lates of visually evoked sexual arousal in human males.
Arch Sex Behav 1999 Feb;28(1):1-21.
149 Hammen C, Henry R, Daley S. Depression and sensi-
tization to stressors among young women as a function of
childhood adversity. J Con-sult Clin Psychol 2000
Oct;68(5):782-787.
150 Daley S, Hammen C, Rao U Predictors of first onset
and recurrence of major depression in young women dur-
ing the 5 years following high school graduation. J Ab-
norm Psychol 2000 Aug;109(3):525-533.
151 Simons D, Silveira WR. Post-traumatic stress disorder
in children after television programmes. BMJ 1994 Feb
5;308:389-390.
152 Forbes F, McClure I. The terror of television: Made
worse by family stress BMJ 1994 Mar 12;308:714.
153 Baillie M, Thompson A, Kaplan C. The terror of tele-
vision. Anxious children at greater risk. BMJ. 1994 Mar
12;308(6930):714.
154 Morris, F as quoted Mander J. Four Arguments for the
Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.
197.
155 Mander J. Four Arguments for the Elimination of
Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 210.
156 Krugman, H as cited in Mander J. Four Arguments for
the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.
209.
157 Peper, E. as cited in Mander J. Four Arguments for the
Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.
211.
158 Toffler A. Future Shock. New York, NY: Random
House Inc., 1970.
159 Rubinstein E. Television and behavior. Research con-
clusions of the 1982 NIMH Report and their policy impli-
cations. American Psychologist, 1983 p. 820-825.
160 Zuckerman D, Zuckerman B. Televisions impact on
children. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
161 Dietz W, Gortmaker S. TV or not TV: Fat is the ques-
tion. Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501.
162 Lyle J, Hoffman H. Childrens Use of Television and
Other Media. In: Rubinstein EA, Comstock GA, Murray JP,
editors. Television and Social Behavior, 4: Television in
Day-to-Day Life: Patterns of Use. Wash-ington, DC: U.S.
Government Printing Office, 1972.
163 Shapira N. Psychiatric features of individuals with
problematic internet use. J Affect Disord 2000 Jan-Mar;
57 (1-3):267-72.
164 Kraut R, et al. Internet paradox. A social technology
that reduces social involvement and psychological well-
being? Am Psychol 1998 Sep; 53(9):1017-1031.
165 Young K. Psychology of computer use: XL. Addictive
use of the Internet: A case that breaks the stereotype.
Psychol Rep - 1996 Dec; 79 (3 Pt 1): 899-902.
Young K. Internet addiction affects lives and marriages.
Annual meeting of the American Psychological Associ-
234
ation, August 1999, Boston, MA.
166 George M, Ketter T, et al. Brain activity during tran-
sient sadness and happiness in healthy women. Am J
Psychiatry 1995 Mar;152(3):341-351.
167 Byrne A, Byrne D. The effect of exercise on depres-
sion, anxiety and other mood states: A review. J
Psychosom Res 1993 Sep;37(6):565-574.
168 Petruzzello S, Landers D. State anxiety reduction and
exercise: Does hemispheric activation reflect such
changes? Med Sci Sports Exerc 1994 Aug;26(8):1028-
1035.
169 Jones N, Field T. Massage and music therapies atten-
uate frontal EEG asymmetry in depressed adolescents.
Adolescence 1999 Fall;34(135):529-534.
170 Field T, Ironson G, et al. Massage therapy reduces
anxiety and enhances EEG pattern of alertness and math
computations. Int J Neurosci 1996 Sep;86(3-4):197-205.
171 Guyton A. Textbook of Medical Physiology 8th edition.
Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685.
172 Guyton A. Textbook of Medical Physiology 8th edition.
Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685.
173 Prinz R, Riddle D. Associations between nutrition and
behavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44
Suppl:151-158.
174 Blackman J, Towle V, et al. Hypoglycemic thresholds
for cognitive dysfunction in humans. Diabetes 1990
Jul;39(7):828-835.
175 Ryan C, Atchison J, et al. Mild hypoglycemia associ-
ated with deterioration of mental efficiency in children
with insulin-dependent diabetes mellitus. J Pediatr 1990
Jul;117(1 Pt 1):32-38.
176 Haber G, Heaton KW, et al. Depletion and disruption
of dietary fiber. Effects on satiety, plasma-glucose, and
serum-insulin. Lancet 1977 Oct 1;2(8040):679-682.
177 Beaser R. Outsmarting diabetes: A dynamic approach
for reducing the effects of insulin-dependent diabetes.
(Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN:
Chronimed Publishing, 1994 p. 87.
178 Jenkins D. Carbohydrates: (B) Dietary fiber. In: Shils
M, Young V, editors. Modern Nutrition in Health and
Disease 7th edition. Philadel-phia, PA: Lea and Febiger,
1988 p. 61-63.
179 Fernstrom J. Diet-induced changes in plasma amino
acid pattern: Effects on the brain uptake of large neutral
amino acids, and on brain serotonin synthesis. J Neural
Transm Suppl 1979;(15):55-67.
180 Fernstrom J. Dietary amino acids and brain function.
J Am Diet Assoc 1994 Jan;94(1):71-77.
181 Wurtman R, Wurtman J. Do carbohydrates affect food
intake via neu-rotransmitter activity? Appetite 1988;11
Suppl 1:42-47.
182 Wurtman RJ, Wurtman JJ. Brain serotonin, carbohy-
drate-craving, obesity and depression. Obes Res 1995
Nov;3 Suppl 4:477S-480S.
183 Bremner J, Innis R, Salomon R, et al. Positron emis-
sion tomography measurement of cerebral metabolic cor-
relates of tryptophan depletion-induced depressive
relapse. (Yale Univ, New Haven, Conn; Natl ctr for post-
traumatic stress disorder, West Haven, Conn) Arch Gen
Psychiatry 54:364-374, 1997.
184 Markus C, Panhuysen G, et al. Does carbohydrate-
rich, protein-poor food prevent a deterioration of mood
and cognitive performance of stress-prone subjects when
IZLAZ IZ DEPRESIJE
subjected to a stressful task? Appetite 1998 Aug;31(1):
49-65.
185 Markus R, Panhuysen G, et al. Effects of food on cor-
tisol and mood in vulnerable subjects under controllable
and uncontrollable stress. Physiol Behav 2000 Aug-
Sep;70(3-4):333-342.
186 Epel E, Lapidus R, et al. Stress may add bite to
appetite in women: a laboratory study of stress-induced
cortisol and eating behavior. Psychoneuroendocrinology
2001 Jan;26(1):37-49.
187 Pennington J. Supplementary tables: Sugars. In:
Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly
Used, Fifteenth Edition. Philadel-phia, PA: JB Lippincott
Company, 1989.
188 Lloyd H, Green M, Rogers P. Mood and cognitive per-
formance effects of isocaloric lunches differing in fat and
carbohydrate content. Physiol Behav 1994 Jul;56(1):51-
57.
189 Beauchene R, Bales C, et al. Effect of age of initiation
of feed restriction on growth, body composition, and
longevity of rats. J Gerontol 1986 Jan;41(1):13-19.
190 Means L, Higgins J, Fernandez T. Mid-life onset of
dietary restriction extends life and prolongs cognitive
functioning. Physiol Behav 1993 Sep;54(3):503-508.
191 Fraser G, Singh P, Bennett H. Variables associated
with cognitive function in elderly California Seventh-day
Adventists. Am J Epidemiol 1996 Jun 15;143(12):1181-
1190.
192 Field T, Martinez A, et al. Music shifts frontal EEG in
depressed adolescents. Adolescence 1998 Spring;33
(129): 109-116.
193 Jones NA, Field T. Massage and music therapies
attenuate frontal EEG asymmetry in depressed adoles-
cents. Adolescence 1999 Fall;34(135):529-534.
194 McElwain J. Personal Communication. Retired Chair of
Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.
195 McElwain J. Personal Communication. Retired Chair of
Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.
196 Schreckenberg G, Bird HH. Neural plasticity of MUS
musculus in response to disharmonic sound. The Bulletin,
New Jersey Acad of Science 1987 Fall;32(2):77-86.
197 Scheel K, Westefeld J. Heavy metal music and ado-
lescent suicidality: An empirical investigation. Adolescen-
ce 1999 Summer;34(134):253-273.
198 Rauscher F, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozart
enhances spatial-temporal reasoning: Towards a neuro-
physiological basis. Neuroscience netter 1995;185:44-47.
199 Rauscher F, Shaw G, Ky K. Listening to Mozart
enhances spatial-temporal reasoning: Towards a neuro-
physiological basis. Neuroscience Letter 1995;185:46.
200 Rauscher F, Shaw G, et al. Music and Spatial Task
Performance: A causal relationship. Presented at the
American Psychological Association 102nd Annual
Convention in Los Angeles, CA, August 12-16, 1994.
201 Schlaug G, Jancke L, et al. In vivo evidence of struc-
tural brain asymmetry in musicians. Science 1995 Feb
3;267(5198):699-701.
202 Grout D. A History of Western Music 3rd edition. New
York: W.W.Norton & Company, 1980.
203 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and
the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins
Publishers, 1993 p. xvi-xix.
204 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and
LITERATURA
the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins
Publishers, 1993 p. xviii.
205 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and
the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins
Publishers, 1993 p. 30-32.
206 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and
the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollins
Publishers, 1993 p. 241.
207 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and
the Practice of Medicine. New York, NY: Harper Collins
Publishers, 1993 p. 62-63.
208 I Kings 19:4. The Holy Bible. KJV.
209 I Kings 19:10. The Holy Bible. KJV.
210 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associ-
ated risk factors for acute brain infarction among persons
of working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.
211 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associ-
ated risk factors for acute brain infarction among persons
of working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.
212 Moss M, Scholey A. Oxygen administration enhances
memory formation in healthy young adults. Psycopharma-
cology 1996 Apr 124:255-260.
213 Rao M, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence
of phototherapy on serotonin and melatonin in non-sea-
sonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):
155-158.
214 Laakso M, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-
hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plas-
ma prolactin in male rats under natural and artificial
lighting conditions. Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):
308-313.
215 Stanley M, Brown G. Melatonin levels are reduced in
the pineal glands of suicide victims. Psychopharmacol Bull
1988;24(3):484-488.
216 Maestroni G , Conti A. Anti-stress role of the mela-
tonin-immuno-opioid network: Evidence for a physiologi-
cal mechanism involving T cell-derived, immunoreactive
beta-endorphin and MET-enkephalin binding to thymic
opioid receptors. Int J Neurosci 1991 Dec;61(3-4):289-
298.
217 Stephan K, Fink G, et al. Functional anatomy of the
mental representation of upper extremity movements in
healthy subjects. J Neurophysiol 1995 Jan;73(1):373-386.
218 Rodriguez-Esteban C, Schwabe J, et al. Radical fringe
positions the apical ectodermal ridge at the dorsoventral
boundary of the vertebrate limb. Nature 1997 Mar 27;386
(6623): 360-366.
219 Smith E. The Bible a means of both mental and moral
culture. In: Advent Review and Sabbath Herald, 1883
Sept 25, p. 25. Found In: John G. Smith Estate. The Publi-
shed Writings of John G. Smith. Version 2.0 (CD-ROM),
1995.
220 Smith E. Mind, Character, and Personality. Hager-
stown, MD: Review and Herald Publishing Association,
1977 p.93.
221 Smith E. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown,
MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p.
29.
222 Smith E. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review
and Herald Publishing Association, 1985 p. 142.
223 Smith E. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review
and Herald Publishing Association, 1985 p. 142.
235
10. poglavlje
1 Rorsman B, Grsbeck A, Hagnell O, Lanke J, hman R,
jesj L,Otterbeck L. A prospective study of first-inci-
dence depression: The lundby study, 1957-72.Br J Psychi-
atry.1990;156:336-342.
2 Freeling P, Rao BM, Paykel ES, Sireling LI, Burton RH.
Unrecognised depression in general practice. Br Med J
(Clin Res Ed). 1985;290:1880-1883.
3 Hirschfeld RMA, Keller MB, Panico S, Arons BS, Barlow
D, Davidoff F, Endicott J, Froom J, Goldstein M, Gorman
JM, Guthrie D, Marek RG, Maurer TA, Meyer R, Phillips K,
Ross J, Schwenk TL, Sharfstein SS, Thase ME, Wyatt RJ.
The National Depressive and Manic-De-pressive
Association consensus statement on the undertreatment
of depression. JAMA. 1997;277:333-340.
4 One study showed recurrence of depression in nearly
80% of patients switched to a placebo as quoted by
Kupfer DJ, FrankE, Perel JM, Cornes C, Mallinger AG,
Thase ME, McEachran AB, Grochocinski VJ. Five-year out-
come for maintenance therapies in re-current depression.
Arch Gen Psychiatry 1992 Oct;49(10):769-73.
5 National Depressive and Manic-Depressive Association.
Most patients report troublesome side effects, modest
inprovement using cuent anti-depression treatments:
New survey also shows satisfaction with treatment and
care among people with depression. Press Release. Nov
30, 1999. http://www.ndmda.org/deptreat.htm.
6 Hurt RD, et al. Chapter 15Treating Nicotine Addiction
in Pa-tients with Other Addictive Disorders, in Nicotine
Addiction: Principles and Managment (Orleans CT, Slade
J, editors), Oxford, England: Oxford University Press,
1993, p.310-326.
7 DeRose DJ, et al. Alternative and complementary ther-
apies for nicotine addiction. Complementary Health
Practice Review 2000 Fall;6(1)98.
8 Jevrejima 12,11-13.
9 Gruenber AM, Goldstein RD. Chapter 54 - Depressive
Disorders in Tasman Psychiatry, 1st edition (Tasman A,
Kay J, Lieberman JA, edi-tors), Philadelphia, PA: Harcourt
Brace & Company, 1997, p.1005.
10 3. Jovanova 2. poglavlje.
 Preporuujemo:
- ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA, Dr Nil Nidli
Najkorisnija knjiga koja promovie zdrav nain ivota koja je napisana u ovoj
generaciji. (J. A. arfenberg (J. A. Scharffenberg), Doktor medicinskih nauka
Istraiva u oblasti ishrane i Profesor ishrane na Univerzitetu Loma Linda)
Vae zdravlje se spominje u vestima ovih dana. Meso koje jedete zauzima naslovne
stranice asopisa. Pritivrene studije o raku neprestano se objavljuju. Koji je va stav o
zdravom nainu ivota?
Knjiga dr. Nidlija Zakoni zdravlja i i zleenja: Kako se pouzdano boriti protiv
bolesti i poboljati zdravlje ishranom i zdravim nainom ivota je ono to vam
je potrebno da biste utvrdili ta valja, a ta ne valja kada je u pitanju vae zdravlje.
U ovoj visoko cenjenoj i priznatoj knjizi, autor predstavlja iroku lepezu direktno
upotrebljivih i ve dokazano pozitivnih injenica o zdravlju koje vam mogu pomoi da
spreite i izleite mnoge bolesti. Uz podrku najnovijih i najpreciznijih medicinskih i
naunih informacija, ova knjiga je pravi vodi za postizanje najboljeg mogueg zdrav-
stvenog stanja vaeg organizma.
Nauite kako da postignete i odrite dobro zdravlje na prirodan nain i izbegnete ili
smanjite upotrebu sintetikih lekova.
Onima koji ve dugo pate od neke bolesti, ova knjiga pokazuje kako da ojaaju imuni
sistem organizma, oslobode se zavisnosti, poboljaju mo zdravog rasuivanja i izbore
se sa stresom.

DEPNA IZDANJA
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Leenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Kako samo pobedila rak, Dr Lorin Dej

Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046