11.

BUKA
11.1 Buka kao zagaiva
Zvuk je osnovni oblik komunikacije ljudi.
Zvuk moe da bude tetan ukoliko je velikog inteziteta. Neprijatan
zvuk se naziva buka. Tu vrstu zvuka esto emituju transportna
vozila, industrijske maine i slini generatori buke.
ko inenjerstvo

Urbana buka nije nov fenomen. Legenda kae da je Julije Cezar

zabranio vonju rimskih karusela u noi jer mu je buka
onemoguavala normalan san.
Istraivanja u Danskoj remetilakih faktora na radu, pokazala je da
Ekoloko

30% radnika stavlja buku na prvo mesto.

04 Buka

Zvuk se prenosi mehanikim talasima kroz bilo koju elastinu

11

sredinu. Talasi pri svom kretanju prenose energiju preko

oscilovanja delia oko svog ravnotenog poloaja.
Zvuk se prostire razliitim brzinama kroz razliite materijale
2025
2023
1 zavisno od njihovih fizikih osobina.
 Brzina zvuka se iskazuje formulom:

c =
ko inenjerstvo

Gde su:
talasna duina [m]
Ekoloko

c brzina zvuka u radnom medijumu [m/sec]

04 Buka

frekvencija [ciklusa/sec]
U akustici, frekvencija je broj oscilacija u sekundi i izraava se u Hertzima i
11

obeleava sa Hz. 1Hz =1/s odnosno jedna oscilacija u sekundi.

Raspon frekvencija koje ljudsko uho moe da registruje kree se izmeu
20-20000 Hz.
3025
3023
2
 Intezitet ili jaina zvuka definie se kao energija koju zvuni talas prenosi u
1s kroz 1m2 povrine postavljene normalno na pravac prostiranja talasa.
Izraava se u W/m2.
Kroz gasove i tenosti zvuk se moe prostirati samo naizmeninim
razreivanjem i zgunjavanjem sredine (longitudinalni talas). Oigledno je
ko inenjerstvo

da se i pritisak naizmenino menja, pa se intezite izraava:

PO2
I=
Ekoloko

2 c
04 Buka

Gde su:
11

P0 amplituda talasa
gustina sredine
c brzina zvuka
4025
4023
3
 Kad intezite zvuka raste poveava se i intezitet pritiska,
odnosno sila pritisak deluje na prijemnik (bubnu opnu).
Kada jaina zvuka dostigne 10W/m2 osea se bol u uhu
(prag bola).
Najmanji intezite zvuka koje uvo moe da uje iznosi
ko inenjerstvo

oko 10-12 W/m2 i naziva se prag ujnosti.

Jaina zvuka se meri standardnom zvunom merom
koja se izraava u decibelima ali sa razliitim skalama
Ekoloko

zavisno od frekvencije.
04 Buka

Vrste i intezitet zvuka u okruenju veoma su promenljive

11

veliine.
Intezitet nekih tipinih zvukova iz okruenja dati su na
5025
5023
4 sledeoj slici!
 04 Buka
11 ko inenjerstvo
Ekoloko

6025
6023
5 Slika 11.1 Zvuci iz okruenja
 Za ivotne uslove dosta je teko napraviti granicu u radnom prostoru
izmeu buke i normalnog radnog zvunog okruenja.
Rezultati istraivanja jaine zvuka u industrijskom okruenju izvrenim u
SAD prikazani su u narednoj tabeli.
04 Buka
11 ko inenjerstvo
Ekoloko

7025
7023
6 Tabela 11.1 Industrijski nivo buke
 Zdravstveni efekti buke
Ljudsko uho je veoma sloen organ instrument. Ono prima irok spektar
zvukova koji pored fizikog delovanja imaju esto neprimetan psihofiziki i
fizioloki efekat. Negativni psiholoki efekti se posebno manifestuju
ukoliko je osoba izloena buci u duem vremenskom periodu.
04 Buka
11 ko inenjerstvo
Ekoloko

8025
8023
Slika 11.2 Prikaz ljudskog uha
7
 Due vremesnko izlaganje odgovarajuoj frekvenciji moe da dovede do
deliminog periodinog a ponekad i trajnog gubitka sluha na toj
frekvenciji.
Radnici koji rade u bunoj sredini na kraju radnog dana imaju oseaj
gubitka sluha koji najee ne znai oteenje slunog organa jer se
nakon par asova sluna sposobnost vraa u normalu.
esto se ovakvi oseaji stvaraju na kraju rok koncerata kod slualaca.
04 Buka
11 ko inenjerstvo
Ekoloko

9025
9023
8 Slika 11.3 Privremeno pomeren prag ujnosti kod izvoaa kocerta
 Znaajno je konstatovati da ljudi koji rade na mainama u industriji gde je
poveana buka esto gube sposobnost registrovanja zvuka na
frekvencijama koje maine emituju (najee 4000 Hz).
04 Buka
11 ko inenjerstvo
Ekoloko

:025
:023
9 Slika 11.4 Trajno pomeren prag ujnosti kod radnika u tekstilnoj industriji
 Pored ambijenatlnog uzroka gubitka sluha, postoji starako gubljenje
sluha koje se javlja u poznijim godinama. Istraivanja su utvrdila da je kod
dela mlade populacije usled neadekvatnog zvunog ambijenta (jaka
muzika) dolazi do prevremene pojave starakog gubitka sluha.
Zvuk utie i na druge telesne funkcije, ukljuujui pre svega
kardiovaskularni sistem (aritmije u radu srca, poveanje krvnog pritiska) i
funkcionisanja organa vida.
ko inenjerstvo

Buka je esto uzrok glavobolja i iritirajuih psiholokih stanja.

Posebno su opasna zvuna adaptivna stanja organizma, kada se prividno
recipijent privikava na zvuk a objektivno on i dalje negativno utie na
Ekoloko

funkcionisanje njegovog organizam, posebno psiholokog stanja.

04 Buka

Kontrola zvuka je mogue postii na sledee naine:

11

redukovanjem izvora buke,

umanjenjem zvunog izvora,

zatitom recipijenta.
21025
21023
10
 Kontrola zvuka u industriji se generalno odnosi na zvuk koji nastaje od
maina ili opreme i moe se smanjiti sa manje bunom alternativom (npr.
buka od ventilatora moe se smanjiti poveanjem lopatica na rotacionom
kolu ventilatora i smanjenjem njegovog broja obrtaja).

Industrijska buka moe se umanjiti npr. buka motora moe se umanjiti

postavljanjem izolacije.
ko inenjerstvo

Radnike u industriji koji su izloeni buci neophodno je opremiti sa

opremom protiv buke.
Ekoloko
04 Buka

Pri izboru opreme, nivoa zatite vrlo je vano omoguiti radnicima da

mogu da registruju mogue znakove opasnosti i obavetavanja u toku
11

radnih aktivnosti.

Urbani nivoi buke koji najee potiu od saobraajnih sredstava reguliu

22025
22023
11
se na nivou urbane sredine i drave na kraju.
 Buka u domainstvu se menja u razliitom periodima dana, ona esto
zavisi i od poloaja stambenog prostora u odnosu na vee izvore buke
(saobraajnice, industrijske objekte).

U zajednikim stambenim objektima neophodna je saradnja stanara i

ko inenjerstvo

potovanje definisanih pravila ponaanja.

Danas su problemi buke dovoljno poznati, sa odgovarajuom tehnologijom

Ekoloko

moe se smanjiti nivo buke.

04 Buka

Kao i uvek kvalitetniji izbor vie kota, s obzirom na profitno ciljanu

11

proizvodnju neophodno je da i ovde lokalni organi uprave sa izvrnim

organima dovedu do nivoa zagaenja na prihvatljiv zakonom definisan
nivo.
23025
23023
12