TELESNA OBOLJENJA I PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI

Prof. dr Slobodan Savi

Podela oteenja zdravlja po poreklu

Sva oteenja zdravlja se prema svom poreklu mogu podeliti u dve velike grupe:

1. Prirodna oteenja zdravlja odnosno oboljenja koja nastaju spontano, a mogu

biti izazvana kako spoljanjim (egzogenim) tako i unutranjim (endogenim)
uzrocima.
Kada smrtni ishod nastupi kao posledica oboljenja, onda je to po poreklu
prirodna smrt (mors naturalis).

2. Nasilna oteenja zdravlja odnosno povrede koje ne nastaju spontano, a

uzrokovane su iskljuivo spoljanjim (egzogenim) uzrocima.
Smrt koja nastaje kao posledica povrede je nasilna smrt (mors violenta), koja
po poreklu moe biti:
- zadesna
- samoubilaka
- ubilaka.

Treba napomenuti da se neka oboljenja mogu javiti i kao komplikacija povreda. Tako
npr. gnojni meningitis (gnojno zapaljenje modanica) predstavlja vrlo ozbiljno i
potencijalno smrtonosno oboljenje koje moe nastati sasvim spontano usled bakterijske
infekcije. Meutim, meningitis moe biti i nasilnog porekla, kada nastaje kao komplikacija
povrede glave sa prelomom osnove lobanje i sledstvenim uspostavljanjem komunikacije
izmeu spoljanje sredine i lobanjske duplje, koja omoguava prodor bakterija u lobanjsku
duplju. Za takva oboljenja koja su uzrokovana prethodnom povredom prof. Milovan
Milovanovi je uveo pojam "traumatsko oboljenje". Ukoliko smrt nastupi usled
meningitisa kao komplikacije povrede tj. preloma osnove lobanje, poreklo smrti nije
prirodno ve nasilno jer je povreda primarni pokreta oteenja zdravlja koje je dovelo do
smrtnog ishoda.

UZROK SMRTI predstavlja ono prirodno ili nasilno telesno oteenje (oboljenje ili
povreda) koje uzrokuje smrt.
U nekim sluajevima postoji samo jedan uzrok smrti (singularan uzrok smrti) npr.
infarkt miokarda, kao singularni uzrok prirodne smrti ili iskrvarenje usled traumatskog
rascepa aorte, kao singularni uzrok nasilne smrti.
S druge strane, smrtni ishod kod jedne osobe moe biti izazvan udruenim dejstvom
dva ili vie uzroka smrti (pluralni uzroci smrti). Pluralni uzroci smrti mogu biti
meusobno nezavisni, odnosno konkurentni, kada nezavisno jedan od drugog utiu na
nastupanje smrtnog ishoda. U nekim sluajevima konkurentni uzroci mogu ravnopravno
uticati na nastupanje smrti, dok su u drugim sluajevima neki od presudnog znaaja za
nastajanje smrtnog ishoda (glavni uzroci), a drugu imaju samo doprinoseu ulogu
(sporedni uzroci). Tako npr. kod sekotina na vratu mogua su tri meusobno nezavisna
(konkunretna) uzroka smrti: iskrvarenje iz preseenih krvnih sudova, uduenje zbog
aspiracije krvi koja iz preseenih krvnih sudova dospeva u otvorene disajne puteve i
vazduna embolija zbog usisavanja vazduha u zjapove preseenih vena, s tim to u veini
sluajeva iskrvarenje predstavlja glavni uzrok smrti.
Pluralni uzroci smrti mogu biti i meusobno zavisni, kada izmeu njih postoji uzrono-
posledina veza, pri emu su neki od njih posredni (indirektni), a drugi neposredni
(direktni). Tako npr. kod osobe koja je zadobila teku i po ivot opasnu povredu mozga,
ali koja nije odmah umrla ve je izvesno vreme ivela posle povreivanja, zbog tekog
poremeaja disanja uzrokovanog povredom mozga moe se kao komplikacija razviti teko
Prof. dr Slobodan Savi 2 Prirodna smrt

zapaljenje plua, koje neposredno uzrokuje nastupanje smrtnog ishoda. U tom sluaju
povreda mozga predstavlja posredni (indirektni), a zapaljenje plua neposredni (direktni)
uzrok smrti povreenog.

Nesporno je da povrede i nasilna smrt ine vei deo problematike sudskomedicinskih

vetaenja. Meutim, brojni su i sluajevi telesnih oboljenja i prirodne smrti, koji zahtevaju
sudskomedicinsko procenjivanje i razjanjavanje, a odnose se uglavnom na sledee
praktine probleme:

1. raspoznavanje telesnog zdravstvenog stanja i utvrivanje odnosno iskljuivanje

postojanja telesnog oboljenja;

2. utvrivanje postojanja odnosno nepostojanja stanja umrlosti kod osoba umrlih

prirodnom smru, to se obavlja pregledom lea i utvrivanjem srmtnog ishoda, a
detaljano je objanjeno u predavanju o tanatologiji;

3. razjanjavanje sluajeva nejasnih telesnih oboljenja, odnosno nejasne prirodne

smrti.

Raspoznavanje telesnog zdravstvenog stanja

i utvrivanje postojanja telesnog oboljenja
Procenjivanje zdravstvenog stanja uope, utvrivanje ili iskljuivanje bilo kakvog
oboljenja, odnosno utvrivanje ili iskljuivanje nekog odreenog oboljenja
predstavljaju relativno est predmet sudskomedicinskog vetaenja. Ovi problemi se
odnose na sluajeve kada treba utvrditi:

- (A) Da li je neka osoba (najee okrivljeni) telesno sposoban da uestvuje u

sudskom procesu postoji niz hroninih ili akutnih telesnih oboljenja koja mogu
uzrokovati nesposobnost osobe da uestvuje u sudskom procesu. Ta nesposobnost
moe biti privremena ili trajna. Privremena nesposobnost moe biti posledica
nekog novonastalog akutnog oboljenja ili ee akutnog pogoranja nekog
hronikog oboljenja (npr. akutna hipertenzivna kriza kod osoba koja dugo boluje od
povienog krvnog pritiska; napad angine pektoris kod osobe sa hroninom
koronarnom boleu srca i sl.). Trajna nesposobnost nastaje kao posledica
hroninih oboljenja i stanja koja ili fiziki onemoguavaju osobu da uestvuje u
sudskom postupku (npr. teka srana oboljenja) ili utiu na njegovo psihiko stanje
i intelektualnu sposobnost (npr. stanja posle modanog infarkta).

U ovim sluajevima vetaci moraju da odgovore na pitanja suda:

- o kakvom se oboljenju radi
- da li ono onemoguava uee osobe u sudskom procesu
- ako onemoguava, da li je to stanje privremeno ili trajno.

PRIMER: Protiv S.A. se vodi krivini postupak zbog nanoenja lake telesne povrede 28.6.2005.
godine. U toku trajanja krivinog postupka kod S.A. je 22.5.2006. godine dolo do naglog pogoranja
zdravstvenog stanja zbog razvoja infarkta mozga, tako da je 2008. godine sud naredio sudskomedicinsko
vetaenje, predmet dostavio Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, a u naredbi su postavljena sledea
pitanja:

Pitanja suda: Vetaenjem treba utvrditi: - zdravstveno stanje S.A., imajui u vidu medicinsku
dokumentaciju i obavljeni pregled. Od ega boluje S.A? Da li je okrivljeni S.A. sposoban da pristupi na
glavni pretres, da shvati znaaj postupka, da prati tok postupka i da iznese adekvatno svoju odbranu? Da li
se u budunosti oekuje poboljanje zdravstvenog stanja S.A.?

U Institutu za sudsku medicinu u Beogradu za izvoenje ovog vetaenja odreena je komisija lekara
vetaka koju su sainjavali: neurolog, psihijatar sa supspecijalizacijom iz forenzike psihijatrije i lekar
Prof. dr Slobodan Savi 3 Prirodna smrt

specijalista sudske medicine. Vetaci su na osnovu analize predmetnih spisa, posebno celokupne
medicinske dokumentacije o leenju S.A. posle 22.5.2006. i izvrenog pregleda, koji je morao da se obavi u
stanu S.A., sudu dostavili sledee MILJENJE:
I Na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije i pregleda koji su lanovi komisije lekara vetaka
izvrili 29. i 30.10.2008. godine, ustanovljeno je da je S.A., ivotnog doba 53 godine, dana 22.05.2006.
dobio masivni infarkt leve polovine mozga. Usled ovog oboljenja i i nastalih komplikacija kod S.A. postoji
potpuna oduzetost govora (globalna afazija), teko oteenje intelekta, oduzetost desne ruke i desne noge,
teka slabost leve noge i diskretna slabost leve ruke, sa stereotipnim pokretima leve ruke, kakvi se viaju
kod tekih oteenja modane kore.
II U vezi sa pitanjem procesne sposobnosti S.A. moe se rei da kod njega postoji teak i trajan
poremeaj telesnog i duevnog zdravlja (organski duevni poremeaj), zbog ega imenovani nije u stanju
da pristupi na glavni pretres, trajno nije sposoban da sarauje sa svojim pravnim zastupnikom, da shvati
znaenje aktuelnog sudskog postupka i posledice koje iz njega proizilaze, kao i da rasuuje i razumno
odluuje u vezi sa istim, tj. imenovani je trajno nesposoban da uestvuje u predmetnom sudskom
postupku u svojstvu optuenog i da se koristi svojim zakonskim pravima.
III S obzirom na vreme koje je proteklo od momenta razvoja infarkta leve polovine mozga, sa sigurnou
se moe zakljuiti da je zdravstveno stanje okrivljenog S.A. trajno narueno u veoma tekom
stepenu, bez mogunosti znaajnijeg poboljanja.

- (B) Da li kod neke osobe (najee okrivljenog) postoji ili je postojalo neko
telesno oboljenje koje je od znaaja u konkretnom sudskom postupku -
telesna oboljenja mogu biti u vezi sa krivinim delima na razliite naine. Nekada
su ona sastavni deo izvrenog krivinog dela, kao to je npr. izdavanje i korienje
lane medicinske dokumentacije o telesnom oboljenju. U nekim sluajevima se
postavlja pitanje uticaja telesnog oboljenja na izvrenje krivinog dela (npr.
uticaj akutnog infarkta miokarda kod vozaa na nastanak saobraajne nezgode).

U ovim sluajevima sudskomedicinskim vetaenjem treba utvrditi

- da li postoji neko oboljenje
- u kom stepenu je ono izraeno
- kakav znaaj je to oboljenje moglo da ima u konkretnom sluaju.

PRIMER: Mukarac, 48 godina, radnik, u cilju utvrivanja radne nesposobnosti i dobijanja noane naknade
9.4.1981. godine podneo je komisiji Gradskog zavoda za antituberkuloznu zatitu u Beogradu otpusnu listu
o sedmomesenom leenju u jednoj bolnici u Beogradu (od 23.8.1980. do 3.4.1981.). U otpusnoj listi se,
pored ostalog, navodi: "Na radiografiji raenoj 28.8.1980. godine u gornjim, srednjim i delimino donjim
partijama plua trakasto-mrljaste promene. Ustanovljeno je da se radi o tuberkulozi". Data je odgovarajua
terapija, kliniko-laboratorijski nalaz se normalizovao i pacijent je otputen iz bolnice kao izleen. Na
osnovu ove otpusne liste komisija je dala saglasnost za radnu nesposobnost i naloila da se pacijent
ponovo javi na pregled sa kompletnom medicinskom dokumentacijom o navedenom leenju. Pri ponovnom
dolasku, 12.8.1981. godine, pacijent je doneo samo jedan rendgenski snimak, koji je fascinirao opsenou
patolokih promena na pluima. No, kako je na snimku mesto za ime pacijenta bilo izgrebano i rukom
dopisano ime dotinog, posumnjalo se da je u pitanju zamena snimka te je istog dana izvreno snimanje i
nalaz na snimku se potpuno razlikovao od prethodnog, tj. nalaz na pluima je bio uredan. U cilju utvrivanja
pravog stanja, komisija je zakazala novi pregled i naglaeno da imenovani obavezno ponese medicinsku
dokumentaciju o bolnikom leenju. No, i u drugom navratu, 17.12.1981. godine, on nije doneo
dokumentaciju, a tada napravljeni snimak bio je identian sa onim koji je nainjen u avgustu. Zbog sumnje
na korienje lanog RTG snimka, protiv dotinog je pokrenut istrani postupak, u toku koga je iz klinike za
plune bolesti, u kojoj je navodno bio hospitalizovan 7 meseci, pribavljen izvetaj u kome se navodi da je
dotini u toj ustanovi bio samo na jednom ambulantnom pregledu, a da podataka o bolnikom leenju
nema.
Predmet je upuen na vetaenje u ISM u Beogradu, gde je formirana komisija koju su sainjavali
specijalisti sudske medicine i radiolozi. Dotini je jo jednom pozvan na pregled, i snimak nainjen
22.11.1982. godine bio je identian snimcima iz avgusta i decembra 1981. godine. Na ovim snimcima je
oigledna razlika u obliku grudnog koa, koji je astenian cilindrian, u odnosu na bavast koji je postojao
na prvopriloenom snimku. Takoe nisu postojali znaci ranije preleane TBC, to je potvreno i
tomografskim snimkom . Na osnovu ustanovljenog nalaza dato je sledee MILJENJE:
I Imenovani nije bolovao niti boluje od postprimarne TBC plua.
II Radiografije plua nainjenje 12.8.1981., 17.12.1981. i 22.19.1982. godine su meusobno identine po
nalazu.
III Dostavljena radiografija plua od 10.8.1980, godine, sa obostranom masivnom TBC plua, ne pripada
imenovanom, ve nekoj drugoj osobi koja boluje od teke i dugotrajne TBC plua.
Prof. dr Slobodan Savi 4 Prirodna smrt

PRIMER: Krivini predmet IV optinskog suda u Beogradu: 5.5.1997. godine oko 845 asova u Novom
Beogradu u naselju Beanijska kosa, na raskrsnici ulica Ljubinke Bobi i Nedeljka Gvozdenovia, dolo do
saobraajne nezgode, tako to je putniko vozilo marke "Zastava 101", reg.br. BG...kojim je upravljao T.D.,
bez zaustavljanja kod znaka "stop" ulo u raskrsnicu i eonim delom udarilo u desnu bonu stranu vozila
"Zastava turbo Deta 50.9 AD", reg.broj BG..., koje se kretalo putem sa prvenstvom prolaza, usled ega je
vozilo "Zastava turbo det" bilo odbaeno na levu saobraajnu traku gde je u njegov eoni deo udarilo
vozilo "Jugo koral 45" reg.br. BG 118-037.

Naredba za vetaenje Institutu za sudsku medicinu u Beogradu - pitanje suda: Da li je T.D. iz

zdravstvenih razloga neposredno pre ulaska u raskrsnicu kritinom prilikom, dana 5.5.1997. godine, izgubio
svest?

Komisija lekara vetaka: lekar specijalista interne medicine kardiolog i dva lekara specijaliksta sudske
medicine, na osnovu podataka iz predmetnih spisa i dostupne medicinske dokumentacije, dala je sledee
MILJENJE:
Na osnovu objektivno utvrenih medicinskih injenica moe se zakljuiti da je T.D. 1991. godine
preleao infarkt miokarda u predelu dijafragmalnog zida srca, zbog ega je bolniki leen i kasnije redovno
ambulantno kardioloki kontrolisan. Na mestu infarkta formirao se oiljak, ije postojanje je potvreno
elektrokardiografskim pregledom. Uz koronarnu bolest kod Tripkovi Dragoljuba postoji i povien krvni
pritisak.
Nalazi klinikih, laboratorijskih i elektrokardiografskih pregleda, koji su izvreni u toku leenja posle
predmetne saobraajne nezgode, od 5.5. do 10.5.1997. godine, ukazuju na to da u tom periodu kod T.D. nije
dolo do pogoranja postojee koronarne bolesti u smislu razvoja akutnog infarkta miokarda. Meutim,
postojanje objektivno utvrenog oboljenja srca ukazuje na mogunost da je T.D. neposredno pre
predmetne saobraajne nezgode izgubio svest zbog poremeaja sranog ritma, koji je bio
uzrokovan navedenim sranim oboljenjem.

Iz prethodno navedenih primera oigledno je da u veini od ovih sluajeva lekari

specijalisti sudske medicine ne mogu samostalno obavljati vetaenje jer ne poseduju
adekvatno kliniko znanje o oboljenjima koja su predmet sudskog razmatranja. S druge
strane, lekari kliniari odgovarajuih specijalnosti (internisti, neurolozi, neurohirurzi i dr.)
mogu samostalno obaviti vetaenje u ovim sluajevima. Meutim, praksa je pokazala da
ovu vrstu sudskomedicinskih vetaenja najbolje obavljaju u meusobnoj saradnji lekari
kliniari i lekati specijalisti sudske medicine (forenziko-kliniko vetaenje). Naime,
lekari kliniari poseduju potrebno specijalistiko znanje o odreenom oboljenju koje je
predmet eskeprtize, a sudski lekari, na osnovu poznavanja principa voenja sudskog
postupka i obavljanja vetaenja, obezbeuju da se nalaz i miljenje daju u formi koju e
sud moi najefikasnije da iskoristi.
U ovim sluajevima za donoenje pravilne odluke izuzetno je znaajan dobar izbor
lekara vetaka od strane suda. Kvalitet vetaenja bitno je uslovljen kvalitetom
postojee medicinske dokumentacije, a u svim sluajevima kada je to mogue, treba
izvriti i neposredni pregled osobe o ijem se zdravstvenom stanju raspravlja.

Razjanjavanje sluajeva nejasnih telesnih oboljenja

i nejasne prirodne smrti
U sudskomedicinskoj praksi se kao problem neretko javlja razjanjavanje uzroka
nejasne prirodne smrti koja po svojim karakteristikama moe biti: neznana, sumnjiva i
naprasna.

a) NEZNANA PRIRODNA SMRT (mors ignota) obuhvata one sluajeve u kojima je

uzrok smrti nepoznat iz sledeih razloga:

- Umiranje se odigralo bez prisutnika koji bi mogli da daju podatke o nainu i

brzini nastupanja smrti, kao i o klinikim manifestacijama koje su prethodile umiranju
(npr. glavobolja, bolovi u grudima, grevi i dr.). Osobe najee bivaju naene mrtve u
Prof. dr Slobodan Savi 5 Prirodna smrt

svom stanu, nekada na ulici ili na drugim otvorenim mestima, kada su esto
neidentifikovane, to u istranom procesu namee dodatne obaveze
sudskomedicinskom vetaku.

- Osobe ili u toku ivota nisu bile lekarski pregledane ili ako jesu, medicinska
dokumentacija nije dostupna lekaru koji je utvrdio smrt, to onemoguava
izjanjavanje o uzroku, a time i o poreklu smrti.

- Spoljanji pregled lea ne ukazuje na mogui uzrok smrti u mnogim

sluajevima smrtonosna telesna oboljenja nisu praena nikakvim spoljanjim promenama
na leu (npr. infarkt miokarda, modano krvarenje).

b) SUMNJIVA PRIRODNA SMRT (mors suspecta) odnosi se na one sluajeve

prirodne smrti kod kojih u poetku postoji osnovana sumnja na nasilnu smrt, nekada i
ubilakog porekla. Takva sumnju mogu izazvati sledei faktori:

- kliniki znaci i simptomi bolesti oboljenja gastrointestinalnog trakta praena jakim

bolovima (npr. perforacija ira na elucu) mogu biti sumnjiva na trovanje; oboljenja
praena velikim krvnim izlivima (karcinom ili tuberkuloza plua) mogu pobuditi sumnju na
nasilnu smrt zbog toga to se na leu i u njegovoj okolini na mestu umiranja mogu nai
brojni tragovi krvi.
PRIMER S-107/90 - U februaru 1990. oko 7 30 asova na travnjaku pored tramvajske stanice kod
Veterinarskog fakulteta zateen je mrtav neidentifikovani mukarac. Na leu i u njegovoj okolini na brojnim
mestima naeni su tragovi krvi. Posumnjalo se na ubistvo i le je prebaen na obdukciju. Izvrena je
identifikacija i utvreno da se radi o 45-godinjem mukarcu iz sela u okolini Beograd, koji se ve oko 8
meseci leio zbog karcinoma plua. Tog jutra je krenuo na pregled u Onkoloki institut i na putu je umro.
Obdukcijom je dijagnostikovan karcinom plua koji je provalio zid krvnog suda i bronha i uzrokovao obilno
spoljanje krvarenje, tako da je pouzdano utvreno da je smrt po poreklu prirodna, a uzrok smrti bilo je
iskrvarenje u kombinaciji sa masivnim udisanjem krvi.

- sumnjive okolnosti umiranja smrt posle svae ili tue; smrt posle dijagnostike ili
terapijske lekarske intervencije pobuuje sumnju na nasilnu smrt uzrokovanu lekarskom
grekom; smrt primaoca izdravanja ubrzo po sklapanju ugovora o doivotnom
izdravanju; smrt u toku sasluanja u miliciji, u pritvoru ili u zatvoru i dr.

PRIMER S-465/98 ena 73 godine, ivela sama, od mladosti psihiki labilna, redovno uzimala sedative, ali
nije bolniki leena. Imala brata sa kojim se nije slagala, pa je navodno njemu iz inata sa ovekom iz
susedstva sklopila ugovor o doivotnom izdravanju u junu 1997. godine. Po podacima koje je dao brat, do
potpisivanja tog ugovora ona je uvek bila zdrava, a posle potpisivanja ugovora poela je naglo da propada i
mnogo je oslabila. Davalac izdravanja odveo ju je u maju 1998. u bolnicu "Sveti Sava", gde je postavljena
dg: "psihoorganski sindrom, hemiparesis spastica, hronina progresivna CVI". Po reima brata, predloeno
je leenje u bolnici, ali komija to nije dozvolio ve je odveo kui, gde je drao zakljuanu i nikom nije
dozvoljavao da je poseti. Naena je mrtva u stanu 2.6.1998. nepunu godinu posle sklapanja ugovora o
doivotnom izdravanju. Brat je izrazio sumnju da je namerno otrovana. Izvrena je sudskomedicinska
obdukcija - toksikoloki nalaz bio je negativan; u desnom slepoonom renju velikog mozga naen je
maligni tumor veliine pomorande koji je bio uzrok prirodne smrti.

PRIMER D-36/88 Mukarac, 35 godina, iznenada je umro 20. januara 1988. u svojoj kui. Prethodnog
dana bio je priveden na sasluanje u stanicu milicije zbog pronevere u njegovom preduzeu, ali nije govorio
o tome da je bio fiziki maltretiran. I pored sumnjivih okolnosti i nejasnog uzroka smrti, istrani sudija nije
zahtevao obdukciju i telo je sahranjeno. Zbog sumnje da je prilikom sasluanja u miliciji bio tuen i da je
umro od navodnih povreda, otac insistira da se telo ekshumira i da se izvri sudskomedicinska obdukcija.
Sem manjeg krvnog podliva tkiva poglavine u predelu desne eone kvrge, iskljuene su druge povrede, a
time i nasilna smrt. Ustanovljena je teka uroena anomalija sranih krvnih sudova - leva koronarna arterija
polazila je iz plunog stabla umesto iz aorte, to je uslovilo teke promene na sranom miiu u vidu
difuznog jakostpenog oiljavanja. Dat je sledei obdukcioni zakljuak: smrt je prirodna i nastupila je usled
naglog pogoranja dugotrajnog i tekog oboljenja sranog miia, a sve kao posledica uroene anomalije
leve venane arterije. Naknadno je pribavljena medicinska dokumentacija sa podacima da se ve 20 godina
obraao lekarima zbog sranih tegoba, a tek 1987. na osnovu ehokardiografskog pregleda posumnjalo se
na anomaliju koronarnih arterija, ali je definitivna dijagnoza postavljena tek na obdukcionom stolu.
Prof. dr Slobodan Savi 6 Prirodna smrt

- povrede na leu zaivotne povrede svaka povreda na leu moe izazvati sumnju
da se radi o nasilnoj smrti; hropake povrede - nastaju na isturenim delovima tela usled
pada; posmrtne povrede - npr. od ivotinja (usled posmrtnog dejstva mrava na koi mogu
nastati izjedine od mravlje kiseline, koje pobuuju sumnju na trovanje jetkim otrovom;
defekti mekog tkiva ili ak kostiju od ujeda pacova, pasa, divljih svinja i drugih ivotinja);
od lekarskih intervencija (sasuine koe od defibrilacije, prelomi rebara i grudne kosti od
masae srca, takasti otvori od injekcija datih u toku oivljavanja, shvaeni kao ubodi od
ubrizgavanja droge).

- promene na leu pogreno protumaene kao zaivotne povrede mrtvake mrlje

shvaene kao krvni podlivi; hipostatski posmrtni krvni podlivi (hipostatska purpura tj.
vibices) protumaeni kao zaivotni hematomi nastali usled povreivanja; mrke sasuine
usnica dece protumaene kao znaci trovanja jetkim otrovom ili zapuenja nosa i usta;
lani tragovi stezanja na vratu kod gojaznih osoba mogu pobuditi sumnju na veanje ili
zadavljenje.

U sluajevima sumnjive prirodne smrti za pouzdano iskljuivanje nasilne smrti, odnosno

za dokazivanje prirodnog porekla smrti, pored ostalih dokaznih postupaka, neophodno je
blagovremeno i adekvatno obavljanje sudskomedicinske obdukcije, to prvenstveno
zavisi od istranog sudije kao organa koji vodi postupak i odreuje vrenje obdukcije.

b) NAPRASNA PRIRODNA SMRT (mors subita) - umiranje za srazmerno kratko

vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba. Ovaj tip nejasne prirodne smrti ima dva
osnovna obeleja:
- brzina umiranja smrtni ishod nastupa veoma brzo, u roku od vie sekundi ili minuta
do najvie nekoliko asova. Po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, to je smrt
koja nastupa u roku od 24 sata od pojave prvih simptoma i znakova oboljenja.

-iznenadno tj. neoekivano umiranje kod prividno zdravih osoba, odnosno kod
osoba koje su za svoju okolinu vaile kao zdrave, to moe biti uslovljeno sledeim
faktorima:
Nepostojanje tegoba u toku ivota neka patoloka stanja mogu postojati ne
uzrokujui kod osobe nikakve simptome tipian primer su mala proirenja (aneurizme)
na arterijama mozga, koje u velikom broju sluajeva ne uzrokuju nikakve tegove tako da
bivaju prepoznate tek kada usled njihovog rascepa doe do masivnog smrtonosnog
subarahnoidalnog krvarenja.
Nespecifinost tegoba neka oboljenja mogu imati nespecifine klinike
manifestacije ili uzrokuju tegobe koje pobuuju sumnju na neko drugo oboljenje. Tako npr.
kod infarkta miokarda koji je lokalizovan na donjem (dijafragmalnom) zidu leve srane
komore klinika slika esto lii na bolove uzrokovane irom na elucu. Tako se deava da
osobe koje su dugo bile leene zbog navodnih eludanih tegoba iznenada i brzo umru, a
obdukcijom se ustanovi da je u pitanju infarkt miokarda, dok se na elucu ne nau nikakve
patoloke promene.
Prikrivanje tegoba neke osobe od svoje okoline namerno prikrivaju postojee
tegobe, tako da lanovi njihove porodice o njima nemaju saznanja.

Zbog velike brzine nastupanja smrtnog ishoda u sluajevima naprasne smrti u praksi se
lekari i istrani organi suoavaju sa dva osnovna problema:
Utvrivanje porekla i uzroka smrti - U veini ovih sluajeva smrtni ishod nastupa van
zdravstvene ustanove, tako da osoba i ne doe u kontakt sa lekarom. ak i kada
osoba bude primljena u zdravstvenu ustanovu, smrt obino nastupa ubrzo potom, tako
da nema vremena za obavljanje neophodnih dijagnostikih postupaka. Stoga se u
ovim sluajevima dijagnoza porekla i uzroka smrti najee postavlja na obdukcionom
stolu.
Prof. dr Slobodan Savi 7 Prirodna smrt

Iskljuivanje nasilne smrti Pored velike brzine umiranja, sumnju na nasilno poreklo
smrti u ovim sluajevima neretko pobuuju i druge injenice, kao to su npr. sumnjive
okolnosti umiranja ili povrede koje esto nastaju usled pada zbog gubitka svesti koji
prethodi naprasnom umiranju. Stoga sluajevi naprasne smrti neretko imaju i obeleja
sumnjive prirodne smrti.

Pored postojanja oboljenja kao uzroka smrti, na nastupanje smrtnog ishoda mogu
uticati odreeni podsticajni inioci koji predstavljaju tzv. povod smrti jer podstiu tetno
delovanje uzroka smrti. Najee je to fiziki i psihiki napor kao npr. preterano
naprezanje u sportu, polno optenje, jake emocije, kako neprijatne, tako i prijatne. U
krivinopravnom smislu najzanimljiviji su oni sluajevi u kojima povod smrti predstavlja
svaa i tua, tako da naprasnom umiranju prethodi zadobijanje telesnih povreda. U
krivinopravnom reavanju ovih sluajeva izuzetno je znaajno vrenje sudskomedicinske
obdukcije i obavljanje sudskomedicinskog vetaenja u cilju pouzdanog utvrivanja
neposrednog uzroka smrti, kao i njegove uzrono-posledine povezanost sa inom
povreivanja.
Pored uzroka i povoda, na nastupanje smrtnog ishoda mogu bitno uticati i neka trajna
ili prolazna stanja organizma, kao uslov smrti koji potpomae nastupanje smrtnog
ishoda, inei osobu osetljivijom na uticaj smrtonosnog oboljenja. To mogu biti neka
fizioloka stanja organizma (menstruacija, trudnoa, stanje varenja) i patoloka stanja
(stanje napitosti, akutne infekcije).

NAPRASNA SRANA SMRT

U sudskomedicinskoj praksi najei su sluajevi nejasne (naroito naprasne) prirodne

smrti u ijoj je osnovi ishemijska, odnosno koronarna bolest srca sa svojim razliitim
klinikim manifestacijama od kojih je jedna od najeih akutni infarkt miokarda, koji moe
uzrokovati smrt razliitim patolokofiziolokim mehanizmima, kao to su npr. naglo nastali
poremeaj ritma (fibrilacija srca) ili rascep (rutpura) srca zbog razmekanja izumrlog
sranog miia sa sledstvenim izlivom krvi u sranu kesu (tamponada srca).
Dve bitne savremene karakteristike koronarne bolesti srca utiu na njenu veliku
uestalost kao uzroka naprasne prirodne smrti u sudskomedicinskom obdukcionom
materijalu:
sve mlae osobe obolevaju i umiru od koronarne bolesti veliki deo populacije
naprasno umrlih od koronarne bolesti ine osobe ivotnog doba oko 40 godina.
odsustvo ili atipinost simptoma u znatnom broju sluajeva postoji disproporcija
izmeu izraenih patolokih promena na koronarnim arterijama i sranom miiu i
subjektivnih tegoba kod obolelog, koje mogu biti potpuno odsutne ili simulirati kliniku slku
nekih drugih oboljenja, kao npr. eludanog ulkusa (ulkusna bolest).

Nejasna prirodna smrt moe biti uzrokovana i nizom drugih oboljenja srca i krvnih
sudova kao to su virusni miokarditis, kardiomiopatije, uroene i steene srane mane,
povieni krvni pritisak i dr.
Pored prethodno navedenih kardiovaskularnih oboljenja i sva druga potencijalno
smrtonosna oboljenja razliitih organa i drugih telesnih struktura mogu dovesti do nejasne
prirodne smrti i stoga postati predmet sudskomedicinskog vetaenja.

SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI U VEZI SA TELESNIM OBOLJENIMA

I PRIRODNOM SMRU

U praktinom reavanju sluajeva nejasne prirodne sudskomedicinski vetak se

najee suoava sa sledeim pitanjima postavljenim od strane suda:

UTVRIVANJE POREKLA I UZROKA PRIRODNE SMRTI obdukcijom se

utvruje da je postojei patoloki nalaz morboznog, a ne traumatskog porekla
Prof. dr Slobodan Savi 8 Prirodna smrt

ODNOS POVREDE I OBOLJENJA u sluajevima kada kod jedne osobe postoji i

povreda i oboljenje, naroito kada se radi o smrtnom ishodu, sa krivinopravnog
stanovita izuzetno je znaajno pravilno tumaenje njihove meusobne kauzalne
povezanosti, kao i njihovogo uticaja na nastupanje smrtnog ishoda.

LEKARSKA ODGOVORNOST u izvesnim sluajevima prirodne smrti mogue je

optuivanje lekara za krivino delo nesavesnog pruanja lekarske pomoi i to iz dva
osnovna razloga:
- nepostavljanje dijagnoze oboljenja koje je dovelo do smrtnog ishoda
- neadekvatno leenje u sluajevima kada je postavljena dijagnoze potencijalno
smrtonosnog oboljenja.

Adekvatno razjanjenje sluajeva nejasne prirodne smrti i reavanje svih

sudskomedicinskih problema u vezi sa tim sluajevima mogue je samo na osnovu
blagovremeno i adekvatno izvrene sudskomedicinske obdukcije.