OPERATIVNI SISTEMI

1. Opte karakteristike operativnih sistema

Operativni sistem je vaan deo raunarskog sistema. Pod pojmom operativnog

sistema jednog raunara ili raunarskog sistema podrazumeva se skup sistemskih
programa koji upravljaju radom ureaja i korisniku omoguuju efikasno i potpuno
iskorienje svih resursa dotinog raunara. Raunarski sistem moe da se posmatra kao
celina, koju grade tri osnovne komponente: hardver, operativni sistem i aplikacije.
Hardver ukljuuje delove, kao to su: matina ploa, centralna procesorska jedinica
(CPU), hard disk, grafika kartica, zvuna kartica, memorija (RAM), telefonski/faks
modem, monitor, tastatura mi i periferije (tampa, skener, grafika tabla itd.).
Operativni sistem je komponenta, koja, s jedne strane, upravlja radom hardvera i
kontrolie ga, a, s druge strane, upravlja radom aplikacija. Operativni sistem vodi rauna
o svim funkcijama za startovanje koje treba izvesti da bi raunar doao u stanje u kome
ga je mogue koristiti. Funkcionisanje operativnog sistema se moe posmatrati kroz
njegove dve osnovne namene :
Upravljaka podrazumeva upravljanje hardverom. Na ovom nivou
operativni sistem predstavlja skup izvrnih programa koje aplikativni
programi pozivaju i tako upravljaju ureajima. Na ovaj nain operativni
sistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim ureajima ime se
omoguava prenoenje programa i njegovo izvravanje na razliitim
raunarskim sistemima .
Usluna podrazumeva izvravanje komandi korisnika. Na ovom
nivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahteva
korisnika koji je izraen posebnom komandom, zatim kroz izvrenje
zadatka zadatog komandom, i konano, obavetenje korisnika o izvrenoj
komandi .

2.Vrste operativnih sistema

DOS

Karjem sedamdesetih godina, pre nastanka prvih personalnih raunara,

najpopularniji operativni sistemi za mikroraunare bili su CP/M (Control Program for
Mikrocomputers) i 86-DOS (Disk Operating System). Krajem 1981.godine, kada je IBM
predstavio javnosti svoj prvi personalni raunar uz njega je kao opcija ponuen i
operatvni sistem 86-DOS, unekoliko izmenjen i nazvan PS-DOS. Poto je firma
Mikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem DOS, od 1982. godine on dobija
definitivan naziv MS-DOS (Mikrosoft Disk Operating System).U narednim godinama
Dos stie veliku popularnost i postaje standard za sve personalne raunare. Tokom godina
je menjan i usaglaavan, i to je praeno redovnim pojavljivanjem novih verzija ovog
operativnog sistema.
Dos spada u komandne operativne sisteme u kojima korisnik unosi tekst komande
preko tastature a poruke sisteme korisniku pojavljuju se na ekranu u vidu teksta. Pored
toga, DOS je jednokorisniki i jednoprogramski operativni sistem, zbog ega je mogu
istovremeni rad samo jednog korisnika na jednom programu. Njegova popularnost je
trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim sistemima.
Ipak, njegoovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim raunarom .

WINDOWS

Razvoj nove generacije operativnih sistema poeo je 1990. godine, kada je

predstavljen Windows 3.0, kao jedna vrsta nadgradnje nad DOS-om. Re windows na
engleskom jeziku oznaava mnoinu od rei window , tj. prozor, tako da sam naziv ove
familije operativnih sistema ukazuje da je rad korisnika sa raunarom organizovan preko
razliitih okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku 3.0 i predstavljena je 1990.
godine, a dalje se razvijaju verzje 3.1 i 3.11, ije je zajedniko ime 3.1x. 1995. godine je
predstavljen Windows 95, sada kao potpuno nezavistan operativni sistem. Dalje, 1998.
godine se pojavila verzija Windows 98, a potom Windows ME (Millennium Edition).
Paralelno sa njima, za neto ozbiljnije korisnike, kao i za rad raunara u mrei nastala je
serija Windows NT operativnih sistema.(3.51, 4.0, 2000 i XP)
Windows operativni sistemi su doneli vei komfor i nove mogunosti korisnicima
raunara, uz podran istovremeni rad sa vie programa. Najoiglednija novost u odnosu
na DOS jeste prelazak sa komandne komunikacije na grafiko okruenje. Danas valika
veina personalnih raunara radi na bazi Windows operativnih sistema, koji su kao i DOS
proizvod amerike kue Mikrosoft.

UNIX

Sredinom 60-tih godina ovog veka, AT&T Bell Laboratories zapoele su da

razvijaju nov operativni sistem po imenu Multics. Namera je bila da Multics velikom
broju korisnika omogui da koriste raunarske servise kao utility programe. Mnogi od
onih koji su u Bell-ovim laboratorijama doprineli razvoju Multics-a kasnije su radili na
UNIX-u.
Bell-ove laboratorije su se 1969. godine povukle iz projekta Multics i lanovi tima
koji je radio u Computing Science Research Center bili su ostavljeni bez kompjuterskog
okruenja. Ken Thompson, Dennis Ritchie i drugi razvili su i simulirali poetni projekat
file sistema, kasnije razvijenog u UNIX-ov file sistem.
Kratko vreme posle toga razvijen je sada ve uveni programski jezik C i sam
UNIX operativni sistem ponovo je napisan u jeziku C. Ova, tada radikalna odluka o
implementaciji, bila je jedan od faktora koji su UNIX osposobili da postane otvoren
sistem kakav je danas. Istraivaka grupa je 1978. godine distribuciju UNIX-a prenela na
UNIX Support Group (USG) i distribuirala verziju po imenu Programmers Workbench.
USG je 1982. godine uvela System III u njega su ukljuene ideje preuzete iz nekoliko
razliitih internih verzija i modifikacija UNIX-a, koje su razvile razliite grupe. USG je
godinu dana kasnije objavila originalan UNIX System V. Popularnost UNIX-a ipak je
rasla, zahvaljujui njegovom internom korienju u AT&T i injenici to je univerzitetima
data licenca za njegovo korienje u obrazovne svrhe. Zahvaljujui velikoj popularnosti
personalnih raunara, postoje mnoge verzije UNIX-a za Intelove platforme. Postupak
biranja verzije i pokuaji da se pronae odgovarajui softver za izabranu verziju mogu da
zahtevaju posebnu panju i vetinu, zato to u oblasti UNIX delatnosti nije doneta odluka
o potpunom binarnom standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije UNIX
sistema za Intelovu platformu: sistemi koji se zasnivaju na SVR4 i stariji, vie prihvaeni
SVR3.2 sistemi. Meu prodavcima SVR4 nalaze se NCR, IBM, Sequent, SunSoft (koji
prodaje Solaris za Intel) i Novell (koji prodaje UnixWare). Santa Cruz Operation (SCO)
je glavni prodavac za SVR3.2 sisteme.

Linux

Nastao je 1991. godine kao hobi Linus-a Ton'alds-a, studenta iz Finske, koji je bio
inspirisan Minix-om. Linus je kernel, sr sistema koji upravlja celokupnim radom
raunarskog sistema i jedan je od retkih sistema koji je doiveo veliki uspeh i
popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Linux dosledno
prali UNIX filozofiju rada, pa i u segmentu sistema datoteka (File Sistem). Stekao je
ogromnu popularnost prvo medju programerima kojima se dopao projekat i koji su mu se
ubrzo prikljuili u velikora brojuiz celog sveta. Iskoristivi besplatan Source kod, veliki
broj programera cdluio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Dosledno pratei
OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u Source obliku), programeri irom
sveta poeli su da piu ili prilagodjavaju svoj softver za Linux. Linux distribucije su
kompletna aplikativna reenja baziiana na Linux kernelu. Za nekoliko meseci na hiljade
ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Linux sistem je izuzetno
upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujui ogromnom broju razvojnih alata) i kao
biznis platforma (zbot velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna
stanica, multimedijalni a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujui odlinom engiue-
u za razvoj video igara). Zbog UNIX filozofije, veina ljudi je miljenja da je Linux
iskljuivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrei. Delimino su u
pravu, jer se Linux pokazao kao odlian server sistem. Podrku za TCP/IP i SLIP/PPP
imao je pre 1995. UNIX/ Linux OS (na primeru preseka 1995 - uporediv sa Wiodows-om
95) imao je podrku za Ethernet kartice (NE2000, 3Com...). Prve verzije sistema
baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obinim
korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izme-
nila poslednjih godina, zbog monog X Window grafikog podsistcma, vrlo efektnog
i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Liiux su svakako GNOME i
KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma mona okruenja. Ipak, nije se
ograniio sarno na Intel arhitekturu. Linux radi i na Motorolinim
68x00 procesorima, PowcrPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima.
Linux upravlja perifernim uredjajima (na primer, 1995. godine imao je podrku za
virtualne terminale, za mia na COM l, modem na COM 2 i druge periferije). Upravlja
interfejsom (primer, 1995. god ne imao je podrku za CD ROM, muziku karticu
(Soundblaster), SCSI kartice). Za Linxx postoji ogroman broj aplikacija koji raste iz dana
u dan. Sve to je potrebno postoji za Linux, a veina tih aplikacija je besplatna !
Ne postoji polje upotrebe u kojern se Linux ne moe uspeno koristiti i zameniti ostale
sisteme. Ukoliko ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspeno moe pokrenuti pod
velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS,
Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).

3. Pokretanje operativnog sistema

Neposredno po ukljuenju raunara poinje da se uitava i izvrava jedan deo

sistemskih programa koji su smeteni u ROM memoriji. Ovi programi predstavljaju
osnovni ulazno-izlazni sistem i nazivaju se BIOS (Basic Input Output System). BIOS
najpre testira memoriju i ostale ureaje raunarskog sistema. Nakon toga, on proverava
da li u disketnoj jedinici postoji disketa sa operativnim sistemom, pa ako disketa nije
pronaena prelazi na uitavanje operativnog sistema sa vrstog diska. Prvo se u memoriju
uitavaju programi koji obezbeuju komunikaciju sa ulazno-izlaznim ureajima, a zatim i
ostali programi operativnog sistema. Meu ovim programima nalaze se i komandni
programi koji predstavljaju vezu izmeu korisnika i operativnog sistema i interpretiraju
naredbe aplikacionih programa sistemskih programa.
Znai, samo manji deo sistemskih programa nalazi se u ROM memoriji smetenoj
u ipovima na matinoj ploi. Svi ostali programi moraju se uitati sa ureaja spoljanje
memorije. Zbog ega BIOS najpre pokuava da pronae operativni sistem na disketi, a ne
na vrstom disku? Ponekad postoji potreba da se raunar startuje sa drugom verzijom
operativnog sistema, ili se moe dogoditi da je oteen vrsti disk, odnosno programi na
njemu. U tom sluaju je dovoljno pripremiti tzv. sistemsku disketu sa potrebnim
programima za podizanje operativnog sistema, ubaciti disketu u disketnu jedinicu i
startovati raunar. Na taj nain e operativni sistem biti pokrenut sa diskete, bez
obraanja vrstom disku.Dakle, osim u posebnim sluajevima kada se operativni sistem
pokree sa diskete nije dozvoljeno ostavljati disketu u disketnoj jedinici jer e raunar to
protumaiti kao zahtev korisnika da se ne izvri uitavanje programa sa vrstog diska,
gde se oni po pravilu nalaze.
 4. Rad u grafikom okruenju
Da bi objasnili na koji nain korisnik komunicira sa operativnim sistemom,
moramo najpre upoznati elemente grafikog okruenja
1. sama radna povrina na kojoj se nalaze svi ostali objekti
2. kursor
3. ikone
4. prozori
5. linija zadataka (taskbar)
1.Radna povrina (Desktop) se protee preko celog ekrana. Nju treba shvatiti kao
radni sto na kome se nalazi sve to nam je potrebno za rad: papiri, sveske, knjige, olovke,
lenjiri, asovnik, kalkulator...Svi ostali elementi grafikog okruenja se mogu pomerati,
otvarati, zatvarati ili uklanjati, dakle mogue ju je prilagoavati linim potrebama kako
funkcionalnim tako i estetskim.
2.Kursor je pokaziva koji se pomera po radnoj povrini, to se postie
kretanjem mia po radnoj podlozi.U Linux Mandrake korisnik veinu radnji izvodi
miem, dok se tastatura koristi uglavnom za unos teksta. Pomeranjem mia kursor se
dovodi u eljenu poziciju tako da se ovo kretanje naziva pozicioniranje. Posle
pozicioniranja moe se pritisnutu levi ili desni taster mia. Pritisak i trenutno otputanje
tastera naziva se klik, dok se dva brza uzastopna pritiska i otputanja nazivaju dvoklik
(double-click). Kada se kursor pozicionira iznad nekog objekta i potom izvri klik levim
tasterom, tada je izvren izbor ili selekcija datog objekta. Miem je takoe mogue
izvoditi radnju povlaenja ili prevlaenja. To se moe raditi sa nekim objektima, i to tako
to se izvodi kretanje mia dok je pritisnut jedan taster. Otputanje tastera se izvodi tek
kada je mi pozicioniran u novi poloaj.
U zavisnosti od poloaja na radnoj povrini, kursor moe poprimati razliite oblike
3.Ikone su mali grafiki simboli kojima se Linux Mandrake na prigodan, slikovit
nain predstavljaju razliiti programi, datoteke i drugi objekti u okruenju. Pored toga,
ikone slue i za aktiviranje komandi operativnog sistema, pokretanje programa ili
zadavanje komandi u aplikativnim programima
4.Prozori ine osnovu grafike komunikacije, tj. rada u grafikom okruenju.
Prozor predstavlja zaseban deo ekrana unutar koga komuniciraju korisnik i raunar. Svi
prozori su slinog, standardnog oblika. Prozor ima okvir (border) koji je pravougaonog
oblika i promenjivih dimenzija. Dimenzije okvira se mogu menjati tako to se kursor
pozicionira na sam okvir, a zatim se povlai u eljenom pravcu.
Na samom vrhu prozora se nalazi naslovna linija (title bar) na kojoj se nalazi
naslov prozora (title). Prozor se moe pomerati po radnoj povrini tako to se kursor
pozicionira iznad naslovne linije, pritisne se levi taster mia, i potom se pomou mia
povlai. U desnom delu naslovne linije nalaze se tri tastera. Prvi sa leve strane
minimizer , drugi maximizer(prozor se prikazuje na celom ekranu) i pomou treeg
tastera prozor se zatvara.
U linux-u ima vise radnih povrina, minimum jedna a obino se koriste dve ili
etiri.
Na ekranu moe istovremeno biti ovoreno vie prozora, ali samo u jednom od njih
moe se odvijati rad, pa se za taj prozor kae da je aktivan. On se razlikuje po tome to

prekriva ostale prozore i njegova linija naslova je drugaije boje od ostalih.

Veina prozora ispod linije naslova ima meni. Meni predstavlja listu razliitih
komandi, tj. opcija. Klikom na jednu od opcija menija najee se dogaa da se meni
proiruje otvaranjem nanie, pa se ovakav meni naziva i padajui meni. U padajuem
meniju svaka opcija moe da ima vie podopcija, tj. predstavlja grupu vie srodnih
komandi.Pri oznaavanju opcija u meniju vai sledee:
- Ukoliko se opcija zavrava sa tri take to znai da se njenim aktiviranjem
otvara dodatni prozor
- Kada se desno od imena opcije nalaz strelica, to znai da ova opcija ima
podopcije
- Opcija se moe aktivirati i pomou tastera sa tastature, kada je desno od naziva
opcije napisana oznaka tog tastera ili kombinacije
- Kada je opcija prikazana bledim slovima to znai da trenutno ne moe biti
upotrebljena.
Centralni deo prozora ini njegova korisna radna povrina. Ova povrina moe
biti upotrebljena na razliite naine, u zavisnosti od namene prozora. U njoj se moe
crtati, unositi tekst, prikazivati slika itd.Ukoliko povrina prozora nije dovoljna da bi se
prikazao ceo sadraj, tada se sa donje i desne strane pojavljuju linije sa klizaima.
Pomou klizaa je mogue pomerati sadraj prozora u horizontalnom ili vertikalnom
pravcu i to povlaenjem samog klizaa pomou mia ili klikom na strelice na krajevima
linije sa klizaem.

5. Ocena i izbor operativnog sistema

Kvalitetnom i odgovarajuem izboru operativnog sistema prethodi adekvatna

ocena,bazirana prevashodno na znanju o osobinama, kao i prognozi programske opreme.
Zadnjih godina programsko inenjerstvo je preraslo iz vetine u naunu disciplinu. U
razvoju programske opreme, posebno kod nastajanja aplikacije primenjuju se i
primenjivae se razliiti pristupi koji mogu biti od znaaja za izbor:

- brzi razvoj prototipa programske opreme,

- automatsko generisanje programskih komponenata,
- funkcionalna nezavisnost izmeu glavnih komponenata,
- modularnost programske opreme,
- segmentacija operativnog sistema sa standardizacijom.
 Pouzdanost i raspoloivost na primeru hardvera i softvera

Pouzdanost hardvera

Pretpostavljajui konstantan intenzitet otkaza (u proseku se otkazi deavaju u priblino

istim vremenskim intervalima) pojedini autori su pokuali da pouzdanost tokom vremena
opiu sledeim izrazom:
R(t) = e e-at -at2 (2.1)
gde je R pouzdanost (reliability) u datom trenutku, t je vreme rada komponente,dok je a
konstantan broj i zavisi od karakteristika posmatrane komponente. Ako je ovo poznato,
mogue je predvideti srednje vreme izme|u otkaza (MTBF), to je jednako recipronoj
vrednosti navedene konstante a (i obrnuto, pri poznatom MTBF, njegova reciprona
vrednost je a = 1/MTBF).
Ovaj model je taan za hardverske komponente, ali ne i za softver, jer se hardver troi.
Nakon poetnog perioda (koji nije pokriven navedenim izrazom), hardver jenajpouzdaniji
kada je nov, a zatim se troi tokom perioda priblino konstantnom brzinom. Zato
pouzdanost pada tokom vremena, kako je prikazano matematikim izrazom.

Pouzdanost softvera

Jednaina softvera ima suprotnu tendenciju. Novi segment softvera je sklon grekama, ali
tokom vremena postaje pouzdaniji kako se greke pronalaze i otklanjaju. Ne postoji
jednostavan izraz koji opisuje ovaj model adekvatno u svim sluajevima. Jedan od opte
upotrebljivanih, ne vai za sva vremena i izgleda kao:
U(t) = a(1-e-bt/a) (2.2)
gde je a ukupan broj defekata, dok je b sistemski zavisna konstanta.
Srednje vreme izme|u defekata MTBD (Mean Time Between Defects) je onda:
MTBD = (1/b)eat/b (2.3)
S obzirom da je otkaz defekt, po definiciji, ova jednaina takoe pokriva i MTBF.
Najbolji nain da se pronau konstante a i b je u sakupljanju podataka o softverskom
sistemu tokom vremena, a zatim se jednaina podeava prema podacima. Poklapanje ima
tendenciju poboljanja kako koliina podataka raste.

Raspoloivost

Ako je poznat MTBF (ili MTBD), jedini preostali inioc koji utie na raspoloivost je
srednje vreme za oporavak (Mean Time To Repair). To je vreme potrebno za korekciju
defekata zamenom ureaja koji je otkazao ili pronalaenjem i otklanjanjem greke u
softveru (reindeksiranjem baze podataka, na primer). Raspoloivost (Availability)
A=MTBF/(MTBF+MTTR) (2.4)
 Performanse mrenih sistema (iskorienost, propusnost...)

Ukupna propusnost se definie kao:

r = ns / t (2.5)
gde je ns prosean broj zahteva za usluge mrenog sistema, a t vreme u kome se
odgovara. Iskoritenost sistema se moe predstaviti izrazom:
I = r / x (2.6)
gde je r broj paketa u sekundi, a x maksimalna propusnost transakcija iskazana u
paketima u sekundi.
Vreme kanjenja se iskazuje kao:
2 Izbor, instalacija, pouzdanost, funkcije i karakteristike OS-a
d = (I / x) / (1 - I) (2.7)
Ukupno vreme odziva sistema je zbir vremena kanjenja i vremena potrebnog za
procesiranje sistema:
R = d + 1 / x (2.8)
Uojiva propusnost na mrenoj radnoj stanici je tada:
Pt = 1 / R (2.9)

LINUX Operativni Sistem

Linux je operativni sistem kreiran na Univerzitetu u Helsinkiju (Finska) odstrane studenta

po imenu Linus Torvalds. Sistem je nastao kao produkt elje da se mono Unix okruenje
koristi na jeftinim personalnim raunarima. Rad na ovom operativnom sistemu je zapoet
1991. godine kada je i izala verzija 0.02 a do verzije 1.0 Linux kernela se stiglo 1994.
godine. Ovaj operativni sistem je razvijen pod GNU GPL (General Public Licence)
licencom tako da je izvorni kod celog projekta javno dostupan (download sa Interneta)
svakome. Takodje, razne verzije Linux-a su dostupne u mnogim prodavnicama na CD-
Rom medijima a cena ovakve solucije ukljuuje sam medij, tehniku podru i sl.
Dostupnost izvornog koda ovog operativnog sistema je omoguila njegovu upotrebu na
raznim harverskim platformama ali se kao primarni cilj zadrla x86 platforma.
Nezavisnost od ostale raunarske industrije je omoguila Linux-u niske hardverske
zahteve tj. Odline performanse uz vrhunsku stabilnost i rok spektar mogunosti. Nakon
vie od 10 godina razvoja Linux-a (posao na kome uestvuje vie miliona programera
celog sveta) ovaj operativni sistem je postao ravnopravni konkurent popularnim
komercijalnim operativnim sistemima. Mogunosti ovog operativnog sistema danas ga
ine odlinom solucijom za server/klijent mrene zadatke, razvoj softvera, krajnje
korisnike... Otvoreni izvorni kod vam omoguuje da softver kompletno prilagodite
svojim potrebama uz potpunu bezbednost informacija a cena (softver je potpuno
besplatan) i nain licenciranja ga ine ultimativnim reenjem za poslovne primene.
Najei nain distribuiranja Linux-a je putem veeg broja distribucija (operativni sistem
+ dodatni softver + alati za instalaciju i konfiguraciju, prilagoeno odreenoj grupi
korisnika). Distribucije Linux-a su takoe najee besplatne (download sa Interneta) i
ukljuuju OpenSource softver ali se mogu nabaviti i po odreenoj ceni na CD-ROM
mediju i sa raznovrsnim tipovima tehnike podrke.

Mandrake 9.1 Linux OS

Mandrake 9.1 je jedna od starijih distribucija Linux operativnog sistema dizajnirana sa

dva osnovna cilja: jednostavnost upotrebe i stabilnost. Razvoj ove distribucije traje ve
nekoliko godina od strane Mandrake razvojnog tima ije je sedite u Francuskoj pa se
moe rei da je ovo Francuska distribucija koja je naila na dobar prijem u naoj zemlji.
Distribuciju karakterie kombinacija jednostavnosti i lakoe upotrebe sa fleksibilnou i
snagom pa je stoga idealna i za nove ali i za iskusne korisnike Linux-a. Od samog
poetka razvoja ove distribucije potovani su Linux standardi (npr. Linux File System
Standard) a sama distribucija je razvijena kao potpuno "Unix-like" okruenje.
Distribucija je namenjena svim primenama pa stoga stie sa potrebnim serverskim
softverom (web, ftp, e-mail...) kao i modernim i monim grafikim okruenjima
baziranih na X Window System-u (KDE, Gnome...) i dodatnim softverom (dodatni
administracioni alati, aplikativni softver...). Takodje, veliki spektar razvojnih alata i
okruenja sa najnovijim bibliotekama su dostupni za razvoj ili prevoenje dodatnog
softvera. Mandrake distribucija dolazi sa jednostavnim i monim alatom za instalaciju
kao i skupom alata za konfigurisanje i odravanje sistema (podeavanje mrenih
interfejsa, administracija softverskih paketa...). Mandrake Linux je 32-bitni operativni
sistem koji je mogue instalirati od 486 platformi do najmodernijih x86 baziranih
raunara. Takoe, podran je i sav hardver koji sam Linux operativni sistem podrava.

Minimalna zahtevnost hardvera

Da bi se mogao instalirati i koristiti Mandrake, hardver mora da zadovolji najmanje

sledee uslove:
Procesor: Pentium na 333 MHz ili kompatibilan procesor, Memorija (RAM): 32
MB (poeljno 64 MB ili vie), raspoloivi prostor na vrstom disku: Program za
instaliranje zahteva oko 400 MB slobodnog prostora na disku. Deo toga je prostor koji
se koristi privremeno, samo tokom procesa instaliranja , Video sistem: Minimalno VGA;
preporuuje se SVGA.
 Osnovna instalacija

Ako elite da imate samo Linux na kompjuteru samo pokrenite instalaciju Linuxa i
preformatirajte windows particije i instalirajte Linux. Ako elite da imate istovremeno
instaliran windows i Linux onda se treba malo vie namuiti . Dakle, prvo treba
pripremiti particije za Linux pre pokretanja njegove instalacije, to se moe uraditi npr. sa
Partition Magic-om iz windowsa. Minimalno su potrebne dve particije: jedna particija
gde e se instalirati sam Linux (tipa ext2, ext3 ili nekog treeg). Za kompletnu instalaciju
svih paketa koji dolaze na 3 CD-a Mandrake Linux-a potrebno je neto preko 2GB
prostora na hard disku, dakle treba odluiti koliko e biti jo pored toga trebati prostora
za svakodnevne potrebe i tako odrediti veliinu te particije.
Druga particija treba da bude prazna i treba da bude swap particija koju Linux koristi kao
virtuelnu memoriju. Kod mene na mom kompjuteru ta particija je 400 MB ali moe se
staviti i vise zavisno od toga koliko e se programi u kojima se radi zahtevati upotrebu
te swap particije. Ipak da napomenem da bi minimalno veliina te particije trebala da
bude bar jednaka koliini RAM memorije koju poseduje odraeni raunar. Neki
preporuuju da bude dva puta vea od veliine RAM-a ali to svakako ne treba biti
veliina u gigabyte-ima (GB) .
O samoj instalaciji je reeno dosta i svodi se na jednostavno praenje uputstava i detaljno
itanje objanjenja koja su ponuena. Ako postoje standardni ureaji nekih poznatijih
firmi onda e Linux veinu ureaja sam detektovati i instalirati, iz tog razloga predlaem
da expert installation izaberete samo ako dobro poznajete svoju konfiguraciju i ranije ste
ve imali iskustva s instaliranjem neke verzije Linux-a.

Treba obratiti panju na nekoliko delova instalacije:

1. Paziti koju particiju birati za instalaciju Linux-a. Instalacioni program e sam grafiki
i tekstualno oznaiti sve particije na hard disku i ako kliknete na type onda ete videti kog
fajl tipa je odreena particija. ini mi se da obino windows-ove particije oznaava s
plavom bojom, a Linux-ove crvenom i zelenom, al za svaki sluaj proverite koja je
slobodna. Dakle treba samo da proglasite prvu particiju u ext2,ext3 ili ve nekom fajl
sistemu za koji ste se odluili za root particiju (u mount postavite / ) i da kaete Linux-u
da se tamo instalira.
2. Obavezno uneti lozinku za root-a i bar jo jednog korisnika.
3. Dakle kad vas Linux pita kako elite da setuje sistemski sat nemojte selektovati nita
od ponuenog nego samo kliknite ok . Na taj nain e satovi u windows-u i Linux-u biti
sinhronizovani .
4. Odluite gde e te instalirati LILO (Linux boot loader). Instalacija vam nudi dve
opcije: Prva ponuena opcija je instalacija boot loadera u MBR (Master Boot Record tj.
u prvi sektor celog hard diska) ako to odaberete LILO e vam pregaziti bilo koji drugi
boot program koji moete imati npr. Boot Magic ali to samo znai da e te preko Linux-
ovog boot loadera startovati windows poto e Linux prepoznati da li imate jo neki
operativni sistem na vaem kompjuteru.
Druga ponuena opcija je instalacija boot loadera na prvu Linux-ovu particiju, u tom
sluaju e vam trebati neki windows program za bootovanje pa e te njime birati izmeu
windowsa i Linux-a .
5. Obratiti panju da li imate winmodem Ako imate takav modem i Linux ga nije
prepoznao, najbolje je da ne unosite nikakve vrednosti u delu instalacije koja se odnosi na
modem i internet. Ako postoje drajveri za va winmodem, onda ete morati svakako sve
posle da podesite runo i instalirate iste .

arobnjak za instaliranje xdrak

1. Uputstvo za instalaciju

Ako elite da koristite ekspertski nain instalacije, upuujem vas na Installation Guide.
Ako planirate da koristite Windows sa GNU/Linux sa boot menaderom koji vam
omoguava da koristite vie operativnih sistema na jednom raunaru, obratite panju na
to da je lake instalirati Windows pre GNU/Linux-a. Ako je Windows ve nameten na
vaem raunaru, i vi nikada niste pre instalirali GNU/Linux pre, DrakX, Mandrake Linux
instalacioni program, e se pobrinuti za to da izmeni veliinu vaih Windows particija.
Ova operacija moe biti bezopasna po vae podatke. Ali pre toga morate da odradite
sledee korake pre nego to nastavite sa instalacijom . Mora se pokrenuti scandisk u
Windows-u. Program za promenu veliina particija moe detektovati neke oevidne
greke, ali scandisk je bolje opremnjen za ovaj zadatak . Za maksimalnu bezbednost
podataka, vi ete takoe morati da defragmentujete vae particije. Ovo znaajno smanjuje
rizik gubitka podataka. Ovo nije obavezno, ali je veoma preporuljivo i radei tako
promena veliina particija e protei mnogo bre i lake . Najbolje osiguranje protiv
problema je da uvek sauvate negde svoje podatke! Ako ni scandisk ni defragmenter nisu
instalirani u okviru Windows-a, upuujem vas na dokumentaciju koju dobijate sa
Windows-om za dalje instrukcije u vezi njihove instalacije. NTFS particije. Windows
2000, NT ili XP korisnici moraju biti veoma paljivi nikako nemojte da menjate veliinu
particija sa GNU/Linux-om. Ovo e oteti vae podatke . U ovom sluaju, koristite
specijalizovani program za menjanje veliina particija, kao to je na primer Partition
Magic .

2. ta uraditi pre instalacije

Ovo poglavlje pokriva operacije koje trebate da uraditi pre instalacije Mandrake Linux.
Takoe, sauvajte svoje podatke (na drugi hard disk, a ne na mesto gde ete instalirati
Linux) i budite sigurni da su vam sve periferije (tampa, mi, skener itd.) prikljueni u
raunar.

Podeavanje BIOS-a

BIOS (Basic Input/Output System) se koristi da startuje raunar. Za nas je zasada

najbitnije to to on pronalazi ureaj na kome vam je smeten operativni sistem i startuje
ga. U toku samog startovanja on startuje osnovne drajvere (za grafiku, hard disk,...).
Postojanje tehnologije utakni i koristi i njihova iroka primena oznaava da svi moderni
BIOS-i mogu da inicijalizuju ove ureaje. Ako va Windows 9x moe inicijalizovati ove
ureaje umesto BIOS-a, ovo se mora promeniti da bi ste ih koristili pod GNU/Linux-om.
Ako vai ureaji nisu potpuno prepoznati, moglo bi da pomogne tako to ete iskljuiti
utakni i koristi mogunost u vaem BIOS-u. Menjanje vaih BIOS podeavanja se
uobiajeno vri tako to tokom startovanja raunara pritiskate taster DEL (ako ne uspete
iz prvog puta pokuajte sa restartovanjem raunara sa CTRL+ALT+DEL i ovaj put
pritiskajte eim ritmom). Na nau nesreu, postoje mnogo tipova BIOS-a, pa ako ovo
ne upali pokuajte da odete na sajt proizvoaa softvera. Ova opcija se najee zove
PNP OS installed (ili Plug'n'Play OS installed). Podesite ovu opciju na No (sa + i
tasterima) i BIOS e tada inicijalizovati bilo koju utakni i koristi ureaj. Ovo e pomoi
da GNU/Linux prepozna neke ureaje, koje nee te moi da inicijalizujete na drugi nain.
Svi skoranji operativni sistemi mogu da se startuju sa CD-ROM-a. Pogledajte u Boot
sekvencu u BIOS podeavanjima. Podestite ga da prvo startuje CD-ROM pa onda sve
ostalo. Ako ne moete da startujete sa CD-ROM-a, moraete da koristite flopi Ako elite
da koristite tampa koji je prikljuen direktno na va raunar, budite sigurni da je
paralelni port nameten na ECP+EPP (ili na barem jednu od te dve opcije) a ne na SPP.
Ako nije nameten na ovaj nain, vi ete jo uvek biti u mogunosti da tampate, ali va
tampa nee biti prepoznat automatski, tako da ete morati da pribegnete runom
podeavanju. Pre instalacije ukljuite tampa i osigurajte se da je povezan sa zadnjim
delom kuita . Pravljenje flopija za startovanje instalacije :
Ako ne moete da startujete instalaciju sa CD-ROM-a, i Windows nije instaliran na
vaem raunaru, moraete da napravite startnu disketu . CD-ROM sadri sve image
fajlove i uslune programe koji su potrebni. Takoe ete morati da kreirate startnu disketu
ako elite da koristite neki drugi startni menader a ne LILO ili grub. Ako je Windows
instaliran na vaem raunaru, nee vam trebati startna disketa .

3. Startovanje instalacije

Startni image fajlovi se nalaza na CD-ROM-u (X:\images\). Za ovaj metod instalacije,

nama treba fajl koji se zove cdrom.img. Fajl cdrom.img se koristi da instalirate
distribuciju sa CD-ROM-a. Bilo kako bilo, postoje i mnogo drugih image fajlova koji su
potrebni da izvrite instalaciju: cdrom.img:slui da izvrimo instalaciju sa lokalnog IDE
ili SCSI drajva. Njega treba koristiti u sluajevima kada ne moete podii svoj raunar
direktno sa CD-ROM-a, ili menjanje BIOS opcija . Network.img:slui da instaliramo sa
NFS, FTP, HTTP skladita, ili sa lokalne LAN ili preko PPPoE (DSL linija) mrenih
konekcija. Mrena konfiguracija raunara na koji instaliramo moe biti manualna ili
automatska . Pcmcia.img:ako je instalacioni medij se povezuje preko PCMCIA karticu
(mrea, CD-ROM itd.). Neke PCMCIA ureaji sada koriste uobiajene mrene drajvere.
U sluaju da PCMCIA ureaj ne radi, pokuajte sa network.img . Hd.img: koristite ovaj
image ako niste u mogunosti da izvrite instalaciju sa CD-ROM-a. Samo je potrebno da
kopirate sadraj CD na hard drajv (na jednu od dva tipa particija FAT ext2FS ili
ReiserFS), i startujte flopi koji sadri taj image. Usb.img:ovaj image vam dozvoljava da
izvrite instalaciju putem USB ureaja, kao to je eksterni CD-ROM . Other.img: ovo je
instalaciona slika koja vam prua ree drajvere kao to su NET i SCSI drajveri. Pokuajte
sa ovim image-om ako svi ostali ne uspeju . Images/alternatives/*: ovaj direktorijum vam
prua manje ili vie iste startne image, ali sa razliitim (starijim) kernelima. Ustvari, sa
2.2 kernel-om (Mandrake Linux 9.0 koristi kernel 2.4), koji vam moe pomoi da
startujete instalaciju na starijem sistemu .

Kreiranje boot diskete sa Windows-om

Trebaete da koristitie rawwrite program. Koji moete nai na CD-ROM-ovom
direktorijumu dosutils. Moda ete zapaziti da tamo postoji i DOS verzija istog programa
koji se zove rawrite. To je, ustvari, originalna verzija programa. Rawwrite je to isto samo
to prua grafiki interfejs. Startujte program, kao to je pokazano na slici 1.

Selektujte boot image koji ete kopirati

na ciljni ureaj. U skoro svim
sluajevima, ciljni ureaj je drajv A: (to
jest prvi flopi drajv).
Onda, ako to ve niste uradili, stavite
praznu disketu u izabrani flopi drajv i
kliknite na Write. Kada se sve zavri,
kliknite na Exit. Sada imate boot disketu
da instalirate Mandrake Linux
distribuciju.

Slika 1. Program Rawwrite

Kreiranje boot diskete sa GNU/Linux

Ako ve imate GNU/Linux instaliran (drugu verziju, ili na drugom raunaru, ili na
prijateljevom raunaru koji vam je dao svoj Mandrake Linux CD), onda odradite sledee
korake: montirajte CD-ROM. Pretpostavljam da ste ga montirali na /mnt/cdrom; prijavite
se kao root, ubacite praznu disketu u drajv i ukucajte: $ dd
if=/mnt/cdrom/images/cdrom.img of=/dev/fd0 . Zamenite /dev/fd0 sa /dev/fd1 ako
koristite drugi flopi drajv i naravno ime image-a.
Podrani hardver
Mandrake Linux moe da rukuje sa velikim brojem hardvera, i lista je previe dugaka da
bi je ovde naveli. Ipak, neki koraci opisani u ovom poglavlju e vam pomoi da
pronaete kompatibilan hardver i konfiguriete onaj problematini . USB ureaji:
podrka za USB je sad obimna. Veina periferija je potpuno podrana .

ta nije podrano
Neki tipovi hardvera ne mogu trenutno da rade sa GNU/Linux, ili zbog toga to je
podrka u eksperimentalnom stanju, zato to niko nije napisao drajver za dati ureaj, ili je
bilo odlueno iz opravdanih razloga da ne moe biti podran. Na primer: winmodemi,
takoe poznati kao modemi bez kontrolera ili softverski modemi. Podrka za ove
periferija je trenutno delimina. Drajveri postoje, ali samo u binarnom obliku i za
ogranieni opseg kernelovih verzija. Razlika izmeu hardverskih modema i winmodema
je to to oni ne mogu funkcionisati bez specijalnog drajvera koji emulira veliki broj
hardverskih funkcija modema. Vi moete komunicirati sa hardverskim modemom aljui
mu seriju komandi: koje ne mogu biti prihvaene od strane winmodema ako ne postoji
specijalizovani drajver (ovo takoe objanjava zato GNU/Linux ne trebaju drajveri za
eksterne modeme: on samo daje pristup serijskom portu, za eksterni program koji alje
komande) . Ako imate PCI modem, pogledajte izlaz komande #cat /proc/pci kao root
korisnik. Ovo e vam rei I/O port i njegov IRQ. Onda, koristite setserial komandu
(primer za I/O adresu 0xb400 i IRQ 10) sledi : #setserial /dev/ttyS3 port 0xb400 irq 10
UART 16550A . Onda pogledajte da li moete da ga verifikujete koristei minicom ili
kpp. Ako to ne radi, vi imate softverski modem. Ako radi, onda kreirajte fajl
/etc/rc.d/rc.setserial i namestite odgovarajuu setserial komandu . Skoranji projekti tee
ka tome da omogue softverskim modemima da rade sa GNU/Linux .

4. Instalacija sa DrakX-om

Uvod u Mandrake Linux program za instalaciju

Drakx je Mandrake Linux instalacioni program. Njegova jednostavnost je proirena sa

grafikim interfejsom, koji omoguava da se kreete napred i nazad kroz instalaciju i
upituje kad je to neophodno. Sa DrakX-om, nema veze da li ste novi linux korisnik ili
profesionalac DrakX-ov je da vam prui glatku instalaciju i lako prelaenje na
Mandrake Linux . DrakX e najbolje raditi ako je sav hardver prikljuen na raunar i
ukljuen tokom instalacije. tampa, modem, skener su samo par primera periferija koje
DrakX automatski detektuje i konfigurie dok se Mandrake Linux instalira .
Kada zaponete, poetni ekran koji e se pojaviti e vam predstaviti neke informacije i
dati vam instalacione opcije (slika 2). Ne radei nita on e sam zapoeti instalaciju u
normalnom ili linux modu. Sledeih nekoliko stranica e vas sprovesti kroz neke opcije
i parametre koje moete da predate instalacionom programu ako uletite u problem .

Sada emo pogledamo ta moe krenuti naopako, prebacimo se na stvarni instalacioni

proces. Kada se instalacioni program bude startovao, vi ete videti lep grafiki interfejs
(slika 3). Na levoj strani e biti razni instalacioni koraci. Zavisei od napredovanja
instalacije, neke etape mogu ili ne moraju biti dostupne. Ako je odreena etapa dostupna
ona e biti osvetljena kada preete kursoarom preko nje .

Slika 2. Poetna dobrodolica u instalaciju

Slika 3. Odabir uobiajnog jezika

Boje ovih dugmia na levoj strani ekrana e vam dozvoliti da vidite kako instalacija
napreduje: crveno: ova instalaciona faza jo nije zapoeta , naranasta: instalacioni status
koji se obrauje , zelena: ovaj instalaciona etapa je ve bila konfigurisana. Bilo kako bilo,
nita vas nee spreiti da odete unazad u etapu koja je ve bila zavrena ako budete
trebali da je rekonfiguriete . Donji ram sadri pomo za aktivni korak. Moete mu
pristupiti bilo kad pritiskajui F1 taster . Ovo uputstvo predpostavlja da izvravate
standardnu, korak po korak instalaciju koja je opisana u nastavku .

Odabir svog jezika

Ovaj prvi korak slui da odaberete va omiljeni jezik . Va odabir omiljenog jezika e
uticati na jezik dokumentacije, instalacionog programa i samog operativnog sistema .
Ako kliknete na Naprednoj (Advanced) dugme e vam dozvoliti da selektujete druge
jezike da budu instalirani na vaem raunaru, za instaliranje specifinih fajlova za
sistemsku dokumentaciju i aplikacije. Na primer ako imate korisnika iz panije na vaem
raunaru, selektujte Engleski kao glavni jezik razgranutom pogledu i panski-panija u
Naprednoj (Advanced) sekciji . Znajte da niste ogranieni na biranje jednog dodatnog
jezika. Jedanput kada selektujete dodatne jezike (additional locales), kliknite OK dugme
da biste nastavili . Da biste prelazili preko razliitih jezika koji su vam instalirani na
sistemu, moete da startujete /usr/sbin/localedrake komandu kao root da biste promenili
jezik koji se koristi od strane itavog sistema. Pokretanje ove komande kao regularan
korisnik e promeniti jezika podeavanja samo za tog korisnika .

Licencna pravila distribucije

Pre nego to nastavite, trebalo bi da paljivo proitate uslove licence. Ona pokriva itavu
Mandrake Linux distribuciju, i ako se ne slaete sa svim uslovima kliknite na Odbijam
(Refuse) dugme. Ovo e istog trenutka prekinuti instalaciju. Kliktanjem na Prihvatam
(Accept) dugme e nastaviti instalaciju .
Instalaciona klasa
DrakX sada treba da zna da li ete izvriti uobiajenu (Preporuenu) instalaciju ili ako
elite da imate veu kontrolu nad instalacijom (Ekspert). Izvravanjem Ekspert instalacije
znai da e vei deo morati runo podeavati, tako da to nije preporuljivo osim ako ste
ve upoznati sa Mandrake Linux-om. Drugi izbor koji treba da napravite u ovo vreme je
da odluite da li izvravate novu (sveu) instalaciju ili nadogradnju postojeeg Mandrake
Linux sistema:
Instalacija: Za najvei deo on kompletno brie stari linux sistem. Ako elite da
promenite nain na koji su vai hard diskovi particionisani, ili promenite fajl sistem,
trebali bi ste da koristite ovu opciju. Bilo kako bilo, u zavisnosti od vae particione eme,
vi moete da spreite neke od vaih postojeih podataka da se prebriu .
Nadogradnja: Ova instalaciona klasa vam dozvoljava da nadogradite pakovanja koja su
trenutno instalirana na va Mandrake Linux sistem. Vaa tekua particiona ema i
korisniki podaci se ne menjaju. Svi drugi konfiguracijski koraci e vam ostati pristupni,
slino standardnoj instalaciji . Samo nadogradnja pakovanja: Ovaj tip instalacije vam
dozvoljava da nadogradite postojei Mandrake Linux radnu stanicu bez menjanja
sistemske konfiguracije. Ako elite, vi takoe moete koristiti ovaj tip instalacije i dodati
nova pakovanja tekuem sistemu .
Preporuljiv: Izaberite ga ako nikad do sada niste instalirali Linux operativni sistem.
Instalacija e biti laka jer e instalacioni program napraviti odreene korake umesto vas.
Vi neete biti pitani da odgovoriti na mnoga pitanja o vaem sistemu, i pitanja e biti
krajnje jednostavna .
Ekspert: Ako ste dosta dobro savladali Linux vi ete moda eleti da izvrite krajnje
podesivu instalaciju. Neke odluke za koje e te morati da se odluite teko e vam pasti
ako nemate dobro poznavanje GNU/Linux-a, tako da za veinu ljudi ovo nije preporueni
tip instalacije .

Odabiranje prikljunih taaka

Kod ove take, vi ete trebati da odluite gde elite da instalirate Mandrake Linux
operativni sistem na vaem hard disku. Ako vam je hard disk prazan ili ako postojei
operativni sistem koristi sav raspoloivi prostor, vi ete morati da particioniete drajv. U
osnovi, particionisanje hard diska se sastoji od logikog deljenja da bi ste kreirali prostor
koji vam je potreban da biste instalirali Mandrake Linux sistem . Zbog toga to je proces
particionisanja hard diska uobiejeno ne povratan i moe dovesti do gubitaka podataka
ako je ve instaliran neki operativni sistem na drajvu, particionisanje moe biti zahtevno i
stresno ako ste neiskusni korisnik. Na srei DrakX ukljuuje arobnjaka koji vam
pojednostavljuje ovaj proces. Pre nego to nastavite sa ovim korakom, proitajte sve
ispod . Ako je hard disk ve bio particioniasan, bilo od prethodne instalacije GNU/Linux
ili od neke druge particione alatke, izaberite odgovarajuu particiju na koju elite da
instalirate va Linux sistem . Ako particija nije bila konfigurisana, vi ete da je kreirate
koristei arobnjaka. U zavisnosti od konfiguracije vaeg hard diska bie vam ponueno
nekoliko opcija : Iskoristi slobodan prostor: ova opcija e izvriti automatsko
particionisanje vaeg praznog prostora. Ako koristite ovu opciju nee biti daljih pitanja .
Koristi postojeu particiju: arobnjak je detektovao jednu ili vie postojeih Linux
particija na hard disku. Ako elite da ih koristite izaberite ovu opciju. Biete posle pitani
da izabere prikljune take povezane sa svakom particijom. Osnovne prikljune take su
uobiajeno selektovane, i za vei broj sluajeva je dobra ideja da ih zadrite . Koristi
slobodan prostor na Windows particiji: ako Microsoft Windows je instaliran na vaem
hard disku i uzima sav raspoloivi prostor na njemu, moraete kreirati slobodan prostor
za Linux-ove podatke. Da bi ste to uradili moete izbrisati va Microsoft Windows
particije i podatke ili promeniti veliinu vae Microsoft Windows FAT particije. Promena
veliine moe se odraditi bez gubitaka bilo kojih podataka, ako ste prethodno
defragmentirali Windows particiju i ako ona koristi FAT format. Pravljenje rezervne
kopije vaih podataka je krajnje preporuljivo. Korienje ove opcije je preporuljivo ako
elite da koristite Mandrake Linux i Microsoft Windows na istom raunaru . Pre nego to
odaberete ovu opciju, molim vas razumite da posle ove procedure veliina Microsoft
Windows particije e biti manja nego pre. Vi ete imati manje mesta za Microsoft
Windows da drite vae podatke ili instalirate novi softver . Oisti itav disk: ako elite
da izbriete sve podatke i sve particije koje se nalaze na vaem hard disku i da ih
zamenite sa vaim novim Mandrake Linux sistemom, izaberite ovu opciju. Budite
paljivi jer neete moi da se vratite korak nazad posle prihvatanja . Izbrii Windows:
ovo e prosto da izbrie sve to imate na drajvu i otpoeni sa sveom instalacijom,
particionisanjem svega od poetka. Svi vai podaci e biti izgubljeni . Ekspertski mod:
odabirom ove opcije ako elite manualno da particioniete va hard disk. Budite paljivi
ovo je moan ali i opasan izbor i vi moete lako da izgubite sve vae podatke. Zato je ova
opcija preporuljiva samo ako ste radili neto poput ovoga pre i imate nekog iskustva. Za
vie podataka kako da koristite DiskDrake alatku, proitajte Managing Your Partitions
section u Starter Guide .

Odabir grupe pakovanja za instalaciju

Pakovanja su sortirana u grupe koje odgovaraju primeni tog programa. Mandrake Linux
nudi etiri predefinisane instalacije. Moete da smatrate da su ove instalacione klase
kontejneri za razliita pakovanja. Vi moete da meate i zadrite aplikacije iz raznih
kontejnera, tako da Workstation(Radna stanica) instalacija moe da sadri aplikacije iz
Development (Razvojna stanica) kontejnera .Radna stanica(Workstation): ako planirate
da koristite va raunar kao radnu stanicu, selektujte jednu ili vie aplikacija koje su u
radno staninom (Workstation) kontejneru . Razvojna stanica(Development): ako
planirate da koristite va raunar za programiranje idaberite odgovarajua pakovanja iz
kontejnera . Server: ako planirate da va raunar bude server, selektujte koje ete este
servise elite da instalirate na raunar. Grafiko okruenje: ovde ete odabrati omiljeno
grafiko okruenje. Barem jedan mora biti selektovan da bi ste imali grafiki interfejs .
Sa X: instalira minimalni broj pakovanja koji mogu da bi ste imali spremno grafiko
okruenje . Sa osnovnom dokumentacijom:Instalira osnovni sistem plus osnovni pomoni
programi sa njihovom dokumentacijom. Ova instalacija je odgovarajua za nametanje
servera . Minimalna instalacija:kada instalirate apsolutno minimalni broj pakovanja koji
je potreban da bi ste dobili Linux sistem koji radi. Sa ovom instalacijom imate samo
komandni interfejs. Ukupna veliina ove instalacije je 65 megabajta .

Odabir individualnih pakovanja za instalaciju

Ako ste rekli da elite da sami odaberete pakovanja, on e vam dati razgranuti pogled
koji e sadrati sva pakovanja klasificirana u grupe i pod grupe. Dok budete pregledali
grane, moete selektovati itave grupe, pod grupe, ili samostalna pakovanja . Kad god
selektujete pakovanje u okviru neke grane, pojavi se njegov opis na desnoj strani koji
vam pomae da svatite primenu tog pakovanja . Ako je serverski paket bio selektovan,
bilo zbog toga to ste odabrali paket ili zato to je bio deo grupe paketa, vi ete biti pitani
da potvrdite da li stvarno elite da ti serveri budu instalirani. Po uobiajenom ponaanju
Mandrake Linux e automatski startovati sve instalirane servere u toku podizanja sistema.
Iako oni su bezbedni i nemaju poznatih problema u vreme kada je distribucija izala,
mogue je da su rupe otkrivene posle. Ako neznate zata slui odreeni servis ili zato se
instalira, onda kliknite na NE . Odabiranjem DA e instalirati izlistane servise i oni e biti
startovani automatski sledei put kada budete startovali raunar . Instalacija Mandrake
Linux-a se nalazi na nekoliko CD-ROM-ova. DrakX zna gde se nalaze odabrani paketi
tako da e izbaziti CD i traiti da ubacite odgovarajui CD .

Root lozinka

Ovo je najkritinija odluka za bezbednost vaeg GNU/Linux sistema: moraete da date

root lozinku. Root je sistemski administrator i on je jedini autorizovan da pravi
nadogradnje, dodaje korisnike, menja kompletnu sistemsku konfiguraciju, i tako dalje.
Ukratko, root moe da radi sve! Zato morati odabrati lozinku koju je teko pogoditi
DrakX e vam rei ako ste izabrali previe laku lozinku. Kao to moete da vidite vi niste
primorani da unesete lozinku, ali mi vas savetujemo da to ne radite. GNU/Linux je sklon
grekama koje prave ljudi kao i drugi operativni sistemi. Poto root moe da zaobie sva
ogranienja i ne namerno izbrie sve podatke na particijama nepaljivim pristupanjem
particijama, pa je vano da se teko moe postati root . Lozinka moe biti meavina
brojeva i slova najmanje 8 znakova duga. Nikad ne zapisujte root lozinku to e ugroziti
sistem . Lozinka nee biti prikazana na ekranu dok je unosite. Da bi smanjili anse od
greaka nastalih zbog slepog kucanja trebaete dva puta da unesete lozinku. Ako vam se
desi da ponovite greku dva puta, on e vam rei da je uneena neispravna lozinka kada
se budete prvi put povezivali u sistem . Ako vaa mrea koristi LDAP, NIS ili PDC
Windows Domain servis za prepoznavanje, selektujte ispravni server za prepoznavanje.
Ako neznate koji da koristite pitajte vaeg mrenog administratora .
Dodavanje korisnika

GNU/Linux je multi korisniki sistem, to znai da svaki korisnik ima svoja podeavanja,
njegove fajlove i tako dalje . Ali za razliku od root-a, koji je sistemski administrator,
korisnike koje dodate u ovoj taki nee biti autorizovani da menjaju bilo ta osim svojih
fajlova i svoje konfiguracije, titei sistem od nenamerne ili namerne promene koje bi
ugrozili sistem u celini. Morali bi ste da kreirate najmanje jednog regularnog korisnika za
sebe ovo je raun za rutinsko korienje svakog dana. Iako je veoma lako da se
ulogujete kao root i da sve radite to je i veoma opasno! Jedna greka moe znaiti
prestanak rada sistema. Ako napravite greku kao regularan korisnik najgore to moe da
se desi je da izgubite podatke ali to nee uticati na sistem u celini. Prvo polje vas pita
koje je vae pravo ime. Naravno ovo nije obavezno vi moete da unesete to god elite.
DrakX e kopirati prvu re koju ste ukucali i preneti je u polje korisniko ime (User
name), to je ime koje ete koristiti kada ulazite u sistem. Ako elite moete promeniti
uobiajenu promenu i promeniti korisniko ime. Sledei korak je da unesete lozinku. Sa
bezbednosne take, ne privilegovana lozinka bitna kao i root lozinka, ali to nije razlog da
je nemate ili da bude suvie prosta: jer vai fajlovi mogu biti u opasnosti . Jedanput kada
kliknete Prihvati korisnika, vi moete dodati dodatne korisnike. Dodajte korisnike za
svakog vaeg prijatelja: vaeg oca ili sestru na primer. Kliknite na Zavrio sam (Done)
kada budete gotovi sa dodavanjem korisnika . Kada zavrite sa dodavanjem svih
korisnika, vi ete biti pitani da izaberete korisnika koji e se automatski logovati kada
podiete sistem. Ako ste zainteresovani za ovu mogunost (i nemarite mnogo za lokalnu
bezbednost), izaberite eljenog korisnika i windows menader, i onda kliknite Da (Yes).
Ako niste zainteresovani za ovu mogunost kliknite Ne (No) .

Kao pregled, DrakX e vam predstaviti kratak pregled raznih informacija koje ima o
vaem sistemu. U zavisnosti od vae konfiguracije hardvera, vi moete imati nijedan, ili
neke od sledeih obrazaca :
Mi: proverite ponuenu konfiguraciju parametara i kliknite na dugme da ih promenite
ako je to neophodno . Tastatura: proverite ponuenu mapu za tastaturu i kliknite na
dugme da je promenite ako je to neophodno . Vremenska zona: DrakX e zakljuiti vau
vremensku zonu na osnovu osnovnog jezika koji ste izabrali. Ali ovde, kao i kod vaeg
odabira tastature, vi moda neete biti u zemlji za koju odgovara izabrani jezik. Vi ete
moda morati da kliknete na dugme Vremenska zona da konfiguriete sat za tanu
vremensku zonu . tampa: kliktanjem na dugme Bez tampaa e otvoriti arobnjak za
konfiguraciju tampaa. Konsultujte odgovarajue poglavlje u Uputstvu za poetnike za
vie informacija o tome kako da podesite novi tampa. Interfejs koji je tamo predstavljen
je slian je onome koji se koristi u toku instalacije . Zvuna kartica: ako je zvuna kartica
pronaena u vaem sistemu, ona je ovde prikazana. Zapamtite nijedna promena nije
mogua u toku instalacije, pa ako je zvuna kartica loe podeena onda ete je morati da
je podesite posle instalacije . TV kartica: ako je TV kartica detektovana na vaem
sistemu, ona je ovde prikazana. Promena nije mogua u toku instalacije . ISDN kartica:
ako je ISDN kartica pronaena u vaem sistemu, ona e ovde biti prikazana. Moete da
kliknete na dugme da biste promenili parametere kartice .

Konfigurisanje X-a, grafikog servera

X (za X sistem prozora) je srce GNU/Linux grafikog interfejsa na koji se sva grafika
okruenja (KDE, GNOME, AfterStep, WindowMaker, itd,...) koja dolaze sa Mandrake
Linux-om zasnivaju. U ovom koraku, DrakX e automtski pokuati da konfigurie X .
Bie vam predstavljena lista moguih rezolucija i dubina boja moguih za va hardver.
Odaberite onu koja se najbolje uklapa sa vaim potrebama (vi ete biti u mogunosti da
menjate podeavanja i posle instalacije). Kada budete zadovoljni sa uzorkom koji je
prikazan na monutoru kliknite OK .

Instaliranje nadogradnji sa interneta

U vreme kada budete instalirali Mandrake Linux, verovatno je da su neka pakovanja bila
nadograena posle vaeg izdanja. Bugs mogu biti popravljane, bezbednosne rupe
zakrpljene. Da bi ste se okoristili od ovih nadogradnji, vi ste sad u mogunosti da ih
preuzmete sa interneta. Izaberite Da ako imate internet konekciju koja radi, ili Ne ako
elite da instalirate nadograena pakovanja kasnije .Odluivanjem na Da vam prikazuje
listu mesta odakle moete da preuzmete nadogradnje. Izaberite onaj koji vam je najblii.
Drvo pakovanja e se pojaviti: pregledajte selekciju, i pritisnite Instaliraj da bi ste
preuzeli i instalirali selektovana pakovanja, ili Odustani da bi ste prekinuli .

Instalacija je sad potpuna i va GNU/Linux sistem je spreman za upotrebu. Samo kliknite

na OK da biste restartovali sistem. Prva stvar koju ete videti kada bude zavrio svoje
hardverske testove je meni za podizanje, koji vam daje mogunost da startujete eljeni
sistem .

Kako da uninstalirate Linux

Proces uninstaliranja se sastoji iz dva koraka :

Brisanjem svih particija na vaem hard disku i zamenjivanje sa jednom FAT particijom sa
DiskDrake-om . Uninstalirajte bootloader (uglavnom grub) sa Master Boot Record
(MBR). Da bi ste to uradili, startujte DOS i pokrenite fdisk/mbr komandu . Ako imate
drugi OS(Operativni Sistem), konsultujte dokumentaciju da utvrdite kako da izvrite ovaj
korak .

Pokretanje Linuxa i gaenje raunara

Linux se automatski pokreu prilikom ukljuivanja raunara, osim ako na raunaru
nemate jo jedan operativni sistem onda se prvo podie lilo program u kojem treba da
izaberete koji OS treba prvo da se podigne. U sluaju da je samo linux na raunaru na
ekranu se pojavi radna povrina (Desktop) i na njoj su smetene ikone, a na dnu se nalazi
traka sa zadatcima na kojoj moemo videti koje sve programe imamo otvorene.Do bilo
kojeg programa instaliranog na raunaru moemo doi na dva naina :
1. klikom na izbornik K(start applikacion), Programi pa na ime programa ili
2. dvostrukim klikom na ikonu programa na radnoj povrini .

Gaenje raunara

Raunar uvek gasimo na isti nain . Kliknemo na izbornik K(start applikacion), zatim
logout.Pojavi se dijaloki okvir end session for korisnik , u kojem je potrebno izabrati
opciju turn off comp i kliknuti na dugme OK, ili otkazati gaenje klikom na
Cancel . Osim gaenja raunara, moemo izabrati opciju reboot raunara (ponovno
dizanje sistema bez gaenja raunara) . Kliknemo na log off korisnik pa na reboot .Tada
vrimo restartovanje raunara .

Podeavanje konfiguracionih parametara sistema

DESKTOP Radna povrina i podeavanje Linuxa

Desktop (radna povrina) koristi se za rad sa raunarom. Na radnu se povrinu smetaju

programi i dokumenti s kojima radimo. Na radnoj povrini nalaze se ikone (preice), a
njihov broj i raspored zavisi od elje korisnika . Kada elimo ikonu premestiti na drugo
mesto na radnoj povrini, potrebno je drati pritisnuti levi taster mia na ikoni, odvui je
na eljeno mesto i otpustiti taster mia . Ikone se mogu razvrstati na nekoliko naina, a
da bi izabrali nain razvrstavanja, potrebno je desnom tipkom mia kliknuti na prazni deo
radne povrine, a u objektnom izborniku na Sort Icons i na eljeni nain (po imenu, vrsti,
veliini, datumu, ili automatsko razvrstavanje) .

Ureivanje radne povrine

Radnu povrinu moemo urediti prema elji, moemo menjati boju ili uzorak pozadine,
screen saver itd. na sledei nain: desnom tipkom mia kliknemo na prazni deo radne
povrine a u padajucem meniju na podesi radnu povrsinu . Otvori se dijaloki okvir
podesavanja- kontrolni modul u kojem se odreuje izgled radne povrine .Na kartici
Pozadina biramo boju ili uzorak pozadine. Izbor potvrdimo klikom na primeni.
Na kartici Screen Saver biramo izgled Screen Savera. To je program koji automatski gasi
sliku na ekranu nakon odreenog vremena. Kada pomaknemo mi, ponovo vidimo izgled
ekrana koji smo imali.U polju Screen Saver biramo vrstu screen savera, a na umanjenoj
slici ekrana vidimo kako on izgleda. U polju Star screen saver automaticaly odreujemo
nakon koliko e se minuta Screen Saver pokrenuti ne diramo li mi. Izabrani Screen
Saver potvrdimo klikom na primeni .

Kreiranje i brisanje ikona na desktopu (shortcut)

Ikone na Desktopu koristimo za brzo pokretanje programa. Umesto da svaki put kada
elimo pokrenuti neki program desni klik na radnu povrsinu create new pa na link to
applikacion pa na izvrsi, i tu napiemo link do izvrsnog fajla tog programa na primer
precica za Kuickshow ( preglednik slika) .

Pritisnemo taster uredu i ikonica se

automatski pojavljuje na desktop. Ime
preice piemo tako to stavimo kursor
na preicu koju smo napravili pa je
obeleimo pritisnemo taster F2 i
napiemo eljeno ime a zatim kliknemo
na radnu povrinu levim klikom mia .

Slika 4. Kuickshow

Ikonu moemo izbrisati na dva naina:

1. ikonu oznaimo i odvuemo u smee, ili
2. na oznaenu ikonu kliknemo desnom tipkom mia, a zatim na naredbu obrisi
U oba sluaja je potrebno potvrditi brisanje ikone klikom na dugme obrisi .

Dugme K (start application)

Dugme K nalazi se u donjem levom uglu ekrana na traci sa zadacima. U meniju K nalaze
se naredbe i programi. Dugme K prua najjednostavniji nain za prenos dokumenata iz
virtuelnog ormana za dokumente (vrsti disk) na virtualni pisai sto (ekran) . Kliknemo
na K da bismo otvorili meni. Odreenu naredbu biramo tako da je osvetlimo, a zatim
kliknemo na nju. Naredba koja ima strelicu sadri podizbornik s naredbama koje biramo
klikom na njih . Meni K (start applikacion), adri sledee naredbe:
- naredba Logout za gaenje raunara
- naredba Pokreni komandu za pokretanje programa koji se ne nalazi u meniju K
- Pomo klikom na ovu naredbu traimo pomo za reenje problema u kde Help
center
- Kontrolni centar pomou ovog programa vrimo razna podeavanja u linuxu
- Programi nalazi se popis svih programa i aplikacija koje se nalaze unutar
linuxa
- Na vrhu se nalaze 5 zadnjih otvaranih aplikacija ( programa) .
Ako smo pokrenuli meni K (start applikacion), a vie nam nije potreban, zatvoriemo ga
jednostavno klikom bilo gde na radnoj povrini .

Mandrake kontrolni centar LINUX-a za podeavanje parametara sistema

Kontrolni centar prikazuje sadraj odgovarajue sistemske aplikacije namenjene

podeavanju parametara svih komponenti raunara. je specija Kontrolni centar lni
objekat u kome su koncentrisani sistemski programi za konfigurisanje. Otvara se preko K
(start applikacion) Kontrolni centar a takoe i iz Konqueror-a kao jedna grana od
objekta korisniki direktorijum .

Slika 5. Dugme K (start application) Slika 6. Mandrake kontrolnicentar

Sadraj prozora zavisi od instaliranih ureaja, odnosno programskih modula samog

sistema LINUX Mandrake.
Boot- za podeavanje butovanja diskete, CD-a, Hard disaka...
Hardware- za podeavanje mia, tastature, reyolucije itd
Mount points - za definisanje broja i veliine particije
Network & internet - za podeavanje umreavanja raunara i interneta
Security - sluzi za podeavanje zatite samog sistema raunara ...
Software management - tu podeavamo tj. instaliramo i deinstaliramo programe,
vrimo update i ostala podeavanja softvera .
Zamena drajvera moe biti ostvarena automatski ili runo.Sledi izbor odredita gde traiti
nove drajvere: sa diskete, sa CD_ROMa,sa -ovog LINUX Update Web sajta ili sa zadate
putanje tane lokacije...
 TASKBAR Traka sa zadacima i premetanje iz programa u program

Traka sa zadacima (programska traka) nalazi se na dnu ekrana. Na njoj se nalazi meni
K(start applikacion), s leve strane, sa desne strane nalazi se sat i slike (simboli)
instaliranih komponenti. Zvunik predstavlja instaliranu zvunu karticu, telefon je simbol
instaliranog modema, a tokom tampanja ovde se pojavi slika tampaa itd.Svaki put
kada otvorimo neki program, njegovo ime se pojavi na traci sa zadacima i ostaje na traci
tako dugo dok program ne zatvorimo. Jednim pogledom na traku moemo videti koje sve
programe imamo otvorene i koji je program trenutno aktivan .
Aktivni program je onaj iji je dugme s imenom utisnutou traku (svetlije je
boje),odnosno onaj koji se nalazi na vrhu i ija je naslovna traka plave boje.Naslovna
traka neaktivnog programa sive je boje .
Premetanje iz programa u program
Pomou trake sa zadacima moemo prelaziti iz jednog programa u drugi tako da
kliknemo na dugme s imenom programa u koji se elimo premestiti.Drimo li stalno
pritisnutu tipku Alt i pritiskamo tipku Tab, LINUX krui po imenima otvorenih
programa. Kad stignemo na eljeni program, otpustimo tipku Alt.Iz jednog programa u
drugi moemo se prebaciti klikom mia na eljeni program, ako vidimo deo prozora tog
programa .
Ureivanje trake sa zadacima
Traku sa zadacima ureujemo na sledei nain: desnom tipkom mia kliknemo na prazni
deo trake da se pojavi izbornik. Klikom na Properties otvaramo dijaloki okvir Taskbar
Properties u kojem biramo opcije:
- Always on top - traka s zadacima je stalno prisutna na dnu ekrana
- Auto Hide traka s zadacima se ne vidi na ekranu ve se pojavi samo kada
doemo miem do donjeg ruba ekrana (zbog vee preglednosti ekrana)
- Show small icons in Start menu izbornik Start bie ispisan sitnijim slovima
- Show clock biramo elimo li videti sat na traci s zadacima u desnom uglu.Izbor
potvrdimo klikom na OK.Da bi na traku sa zadacima mogli postaviti alatne trake
u LINUXu, potrebno je na prazni deo trake sa zadacima kliknuti desnom tipkom
mia, zatim na T oolbars , pa na ime alatne trake .
Traka Address koristi se za pozivanje Web stranica. U polje upiemo adresu Web
stranice koju elimo posetiti i pritisnemo Enter, ili izaberemo adresu s popisa koji se
otvori kada kliknemo na strelicu s desne strane. Automatski se pokree Konqueror i uita
eljena Web stranica .
Traka Links sadri preice do Web lokacija.
Traka Desktop sadri sve ikone i preice koje se nalaze na radnoj povrini.
Postavimo li ovu traku s alatima, radna povrina nam je uvek dostupna.
Traka New Toolbar koristi se za stvaranje vlastitih traka s alatima.Na trake s alatima
moemo dodavati nove ikone preica do programa, mapa i adresa.
Alatna traka Quick Launch sadri dugmad s ikonama programa. Klikom na pojedino
dugme brzo otvaramo eljeni program. Kada kliknemo na dugme Show Desktop,
minimiziramo sve otvorene programe na traku sa zadacima i brzo dolazimo na radnu
povrinu .
 Podeavanje trake s alatima LINUX-a Mandrake

Trakama s alatima moemo menjati poloaj i veliinu. Traku premetamo tako da levom
tipkom mia kliknemo uz njen levi rub, drimo tipku mia pritisnutom i odvuemo traku
na eljeno mesto (na traci sa zadacima ili na radnu povrinu) i otpustimo tipku mia.
Traku sa alatima moemo postaviti uz levi ili desni rub ekrana ili negde na radnu
povrinu. Traku premetamo po radnoj povrini tako da na njenoj naslovnoj traci drimo
pritisnutu levu tipku mia i povlaimo je na eljeno mesto. Veliinu trake takoe moemo
menjati na nain da levom tipkom mia razvuemo bilo koju stranu prozora trake .

Izgled prozora programa

Svaki program koji pokrenemo, ukljuujui pomone programe i igre, ima na vrhu
naslovnu traku na kojoj pie ime programa, kod nekih programa ime aktivnog
dokumenta i dugmad za minimiziranje prozora programa , maksimiziranje izgleda
prozora i izlazak iz programa . Ispod naslovne trake nalazi se traka s
izbornicima.Traka s izbornicima razlikuje se od programa do programa. Veina
programa ima iste izbornike: File, Edit, View, Format i Help . Klikom na ime izbornika
pojavi se skup naredbi grupisanih prema nameni, tako izbornik File sadri naredbe za rad
s datotekama, izbornik View naredbe za podeavanje izgleda prozora itd . Zatim slede
alatne trake s dugmadima za pokretanje naredbi. Alatne trake nemaju svi programi i one
se donekle razlikuju, zavisno u kojem programu radimo. Alatne trake postavljamo i
uklanjamo u izborniku View . Da bi prozor programa premestili na drugo mesto na radnoj
povrini, potrebno je drati pritisnutu levu tipku mia na naslovnoj traci prozora i odvui
prozor na eljeno mjesto. Zatim se otpusti tipka mia.Veliinu prozora moemo menjati
razvlaenjem ili suavanjem dijagonalno, ili samo jedne strane prozora . Iz programa
izlazimo na nekoliko naina :
- klikom na dugme Close (x) na naslovnoj traci,
- klikom na izbornik File a zatim naredba Close, ili
- kombinacijom tipki Alt+F4 .

Radna povrina

U linuxu na radnoj povrini nalaze se preice do cd-roma/rezaa, flopi ureaja particija

hard diska koje se nalaze na raunaru bilo da su linuxove windosove ili nekog drugogOS.
- nalazi se disketna jedinica pod nazivom 3,5 Floppy (A)
- home korisnikov direktorijum
- CD-ROM
Da bismo pogledali sadraj diska, dva puta kliknemo disk, a na isti nain moemo
pogledati i sadraj mapa na disku..Na prethodnu poziciju vraamo se klikom na dugme
Back.Sadraj disk pogona moemo pogledati tako da oznaimo disk pogon, a zatim
kliknemo na propertis i prikae nam se slika .
Tu moemo videti gde je montiran ureaj i ko ima dozvole nad njim. Kada je disk u cd-
romu moemo videti popunjenost cd-a kao i naziv cd-a ako je snimljen (na LINUXu je to
sluaj) .

Slika 7. CD/RW Slika 8. Izgled dsktop-a

Ikone unutar prozora mogu biti poreane na razliite naine, to odreujemo u izborniku
prikaz .Kliknemo li na prikaz view mode, izaberemo jedan od naina: prikaz sa
ikonicama, prikaz sa vie kolona, stablo direktorijuma , tekstualni prikaz, detaljni prikaz
(lista) .

Podeavnje datuma i vremena

Date/Time ikona predstavlja program za podeavanje sistemskog datuma i vremena,kao i

vremenske zone. Ova podeavanja moe raditi samo root sa svojim ovlaenjima.
Sistemsko vreme koriste svi programi, pa je bitno da ono bude podeeno. Bez toga bi
vremena kreiranja datoteka bila neispravna, pa poreenja raznih verzija, oglaavanja
alarma podsetnika i rokovnika ne bi funkcionisala. Posebna panja usaglaavanju
vremena posveuje se u viekorisnikim sistemima i lokalnim mreama. Upotreba ove
aplikacije je jednostavna (i bez detaljnog opisivanja): desni klik na sat adjust date &
time . Onda unesete root lozinku i pristupate podeavanju :
Ukucate vreme sat , min , izaberete mesec i dan , vremensku zonu (mada nije neophodno)
 Podeavanje vremenske zone linuxa

Mogunost podeavanja vremenske zone ( Time Zone ) je vana ukoliko se alje

elektronska pota i koriste globalno zavisni servisi (mree) koji usaglaavaju vreme
prema referentnom (grininom) vremenskom zonom. Prilagoavanje naoj asovnoj
zoni: moe se izabrati ime iz padajue liste ili kliknuti miem na odgovarajuu taku
mape. Ukoliko se ukljui opcija Automatically adjust clock for daylight saving changes,
raunar e automatski prebacivati vreme sa letnjeg na zimsko i obratno, ali se u to ne
treba previe pouzdati poto trenutak promene vremena nije fiksan u svim dravama .

Slika 9. Podeavanje sata i vremena

Slika 10 . Izgled digitalnog asovnika

Podeavanje mia

Podeavanje mia vrimo u kontrolnom centru, a otvorimo ga klikom na K(start

applikacion ) - konfiguracija kontrolni centar periferije mi .

Slika 11 . Mi kontrolni centar Slika 12 . Opte podeavanje mia

Na kartici Buttons podeavamo mia za levoruke i brzinu dvoklika . Izvorno je podeena
opcija mia Right-handed (za one koji se koriste desnom rukom) . Ako se koristite
levom rukom, potvrdite opciju Left-handed. Miem se dalje normalno sluite, samo to
su funkcije tipki zamenjene. Sada se desnom tipkom oznaava i povlai tekst umesto
levom, a na pritisak leve tipke mia pojavljuju se izbornici s naredbama .
U polju pointer acceleration moemo podesiti brzinu kretanja kursora tako da kliza
pomaknemo prema desno ili poveamo broj u istom polju . Podeavanje scroll rokia na
miu (koliko linija teksta da pomeri kada se okrene) Mouse whee scrolls by , pomerimo
kliza desno poveavamo broj linija teksta ili upiemo u polju .

Podeavanje tastature iz LINUX-a

Podeavanje osobina tastature, njene osetljivosti i mapiranih slova zavisno od jezika na
kome se kuca obavlja se Po pokretanju sa K (START APPLICATION), nakon toga
startujemo Kontrolni centar. Po otvaranju menija kontrolni centar otvoriemo
podeavanja periferali a nakon u stablu preriferali pojavie nam se opcija za podeavanje
tastature. Kliko na tu opciju otvara nam se tastatura kontrolni centar . Tu moemo
podesiti razne parametre i to :
Osetljivost tastature bira se vreme posle kog pritisnut taster poinje da se ponavlja
( repeat delay), kao i brzina ponavljanja pritisnutog tastera ( repeat rate) .
Moe se podesiti i uestanost treptanja kursora u editorskim poljima .
Model tastature kod koga se podela se vri po broju ugraenih tastera, poto je uglavnom
sve standardizovano sem nekih prenosivih raunara .

Slika 13 . KDE kontrolni centar Slika 14 . Podeavanje tastature u kontrolnom centru

Podeavanje rezolucije ekrana

Ovo je najvaniji panel Display aplikacije. U njemu se biraju sistemske osobine

grafikog podsistema, kao to su rezolucija, broj boja i slino. Rezolucija definie
finou prikaza preko broja takica od kojih se slika na ekranu sastoji. Ako se izabere
vie takica, one e biti sitnije pa e i slika biti finija, ali e rad biti sporiji jer raunar
mora da obrauje vie podataka.Izbor rezolucije zavisi od modela grafike karte i
kvaliteta monitora . Tipino se rezolucija podeava na 640 taaka po horizontali i 480
taaka po vertikali ili 800*600 taaka.Drugi bitan faktor uticajan na kvalitet prikaza je
broj boja koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu,to zavisi od tipa grafike
kartice. Praktino svaki model omoguava rad sa 16 i 256 boja, mada se sve ee koriste
kartice koje prikazuju 65536 boja ( High Color) ili ak 16.7 miliona boja ( True Color).
Broj boja zavisi i od izabrane rezolucije, ograniene memorije grafike kartice i brzine
obrade podataka .
Slika 15 . Mandrake control center

Vei broj boja, poboljava vernost

prikaza, ali nuno i usporava iscrtavanje.
Rezolucija se bira pomeranjem klizaa
Desktop area, a broj boja preko padajue
liste Color palete. Kada je re o
fontovima, moe se izabrati standardna
veliina slova i njihovo skaliranje preko
Font size liste.

Obino su na raspolaganju mala ( Small Fonts) i velika slova ( Large Fonts). Vea slova
su laka za itanje, ali na isti deo ekrana staje manje teksta. Preko dugmeta Custom slova
mogu da se skaliraju prema realnim dimenzijama ekrana, poreenjem razmere nacrtanog
i pravog lenjira (mere su u inima) .

INSTALACIJA TAMPAA

Prvo je potrebno otvoriti mapu Printers na sledei nain:

Kliknemo na K(start applikacion ) kontrolni centar Periferial na na stablu tog
menija biramo tampai.
U meniju stampai kontrol centar nalazi ime tampaa koji je instaliran na raunar, a ako
ga nema, tada ga moramo runo instalirati .
U sledeem koraku odreujemo hoemo li instalirati lokalni ili mreni tampa. U
sledeem koraku potrebno je odrediti proizvoaa i tip tampaa koji instaliramo.U polju
Manufakturers izaberemo proizvoaa, a zatim u polju Printers tip tampaa koji
instaliramo. Ako se tampa koji elimo instalirati ne nalazi na popisu, kliknemo na
dugme Have disk,- a u disketni pogon ili CD-ROM pogon stavimo disketu ili CD-ROM
koji smo dobili zajedno s tampaem i sledimo uputstva arobnjaka, kliknemo na
Next.
U narednom dijalokom okviru potrebno je navesti prikljuak na koji je prikljueno kablo
tampaa u raunar (LPT1) i kliknemo na Next.Zatim odreujemo ime tampaa,
moemo ostaviti predloeno ili odrediti neko drugo. Osim toga potrebno je odrediti da li
e tampa koji instaliramo biti podeen kao osnovni ili ne. Kliknemo na Yes a zatim
na Next.
Na kraju nas arobnjak za instalaciju pita elimo li ispisati probnu stranicu. Kliknemo na
Yes a zatim na Finish.Ovim zapoinje instalacija tampaa na raunar. Prema
potrebi LINUX e nas obavestiti je li potrebno staviti CD-ROM ili disketu u pogon, to je
potrebno uiniti i kliknuti na OK.
Po zavretku instalacije LINUX e ispisati probnu stranicu i pitati je li ispis u redu .

INSTALIRANJE I UKLANJANJE KOMPONENTI u mandrake 9.1

Dodatne komponente programa instaliramo tako da kliknemo na Mandrake kontrolni

centar pa na ikonu softwer menanger u kojem izaberemo karticu RpmDrake helps you
install software packages za instaliranje programa a RpmDrake helps you remowe
software packages za uklanjanje programa .

Slika 16 . Za uklanjanje programa Slika 17 . Za instaliranje programa

U software Packages removal tikliranjem kvadratia prikazanog na slici i pritiskom na

Remove u klanjamo softverski paket (program ) .
U software Packages installation tikliranjem kvadratia prikazanog na slici i pritiskom
na install , instaliramo softverski paket ( program) .
U toku instalacije ili instaliranja paketa program rpmDrake e nam traiti jedan od 3 cd-a
koliko sadri mandrake 9.1 distribucija ili sva 3 zavisno ta instaliramo .

Kontrola izvravanja programa

Nasilno zatvaranje programa je jedna od manifestacija greaka u programuje i njihovo
zaglavljivanje. Zbog greke u pisanju ili neke nepredvidive situacije, program moe
zapasti u stanje tzv. mrtve petlje, kada stalno izvrava isti programski kod i iz tog stanja
ne moe izai. Takva situacija se uoava kada prozor programa prestane da se odaziva. U
takvim sluajevima pomae Gnome sistem emulator, program koji prikazuje stanje svih
programa na raunaru kao i pripadnost istih programa (root ili user). Dovoljno je oznaiti
program koji elimo zaustaviti i pritisnuti end proces a zatim u prozoriu koji se pojavio
ponovo end proces i program e biti prekinut (ovo se retko deava u linuxu ) .

Ovo je prikaz programa GNOME

SISTEM EMULATOR sa primerom
gaenja artsd (zvunog servera) .

Slika 18 . Gnome sistem emulator

Programi koji se dobijaju uz Mandrake 9.1

Mandrake 9.1 sadri oko 2500 programa koji se nalaze na 3cd-a koji uvode korisnika u
ovaj OS. Mogunosti tih programa su neograniene, njihova korist je znaajna kako u
kancelariskoj tako i u kunoj primeni tj. amaterskoj i profesionalnoj .

Kwrite - tekst editor

prevedeni bolje i pravilnije nego u

Kwrite je mali ali moan tekst editor koji LINUX-u .
ima i mogunost formatiranja teksta ne
kao OpenOffice ali korisan za pisanje
skripti u perlu i drugim programskim
jezicima kao i prilikom pisanja teksta
koji nezahteva neke prevelike
manipulacije. Prednost kwritea je u
tome to je preveden na srpski jezik kao
i veina programa u linuxu i to
 Slika 19 . Kwrite - tekst editor

Kalkulator- Kcalk

Depni raunar koji ima irok spektar

komandi i funkcija je jo jedan od
programa koji se dobijaju uz mandrake
9.1 Njegova putanja je K programi-
nauka-matematika-Kcalk. Ovaj program
sadri digitron koji sadri mnoge
funkcije(vidi sliku) .

Slika 20 . Kalkulator- Kcalk

OS I PODRKE USLUGAMA

ENTERTAINMENT (multimedija)

Digitalni mediji u Mandrake 9.1

Mandrake 9.1 sa svojim sposobnostima za prikazivanje fotografija, reprodukovanje

video zapisa, TV programa i DVD filmova veliki je korak ka tome da multimedijalni lini
raunar centar kune zabave. Mandrake 9.1 automatski prikazuje umanjene slike
sadraja grafikih, muzikih, filmskih datoteka koje se uvaju u odreenom folderu. Ako
se izabere opcija Prikaz - pregled moe se uiniti da svaki prozor direktorijuma umesto
ikona prikazuje umanjen sadraj datoteka. Pomou Mandrake 9.1 lake se koriste skeneri
i digitalni fotoaparati.Te ureaje Mandrake 9.1 prilikom instalacije lako prepoznaje a u
suprotnom podeavanja se vre u Mandrake kontrolni centar- alat za konfiguraciju
sistema.slika .
Mandrake kontrolni centar- alat za konfiguraciju sistema je napravljen tako da svaki
korisnik moe lako da ga konfigurie sa par klika miem osim ako taj deo hardvera nije
prepotnat od linuxa. Tada ide potraga za drajverima nau koja je pre bila teka a sada je
vrlo laka jer linux zajednica izdaje drajvere za sve ureaje koji se pojave na tritu pa se
posao instalacije sada pojednostavio sa instalacijom koju koriste LINUX korisnici samo
to pod linuxom ureaji rade bolje i ne prave probleme kao u LINUXu .

Pomou KRec moemo snimati line audio zapise (ako imamo prikljuen mikrofon na
raunar), a pomou programa AUmix podeavamo jainu zvukova koje proizvodi zvuna
kartica .
Za pregled multimedijalnog sadraja u linuxu se najvie koriste xine, mplayer, xmms(za
video i zvuk) xine slui za prikaz dvd filmova kao i avi i mpg formata dok Mplayer puta
sve trenutno postojee formate kako audio tako i viddeo zapisa, xmms je kako veina
kae kopija winamp programa iz LINUXa koja slui zapregled zvunih fajlova kao i za
pregled mpg video fajlova .

Slika 21 . Xine, za gledanje dvd avi mpg fajlova Slika 22 . Xmms za sluanje mp3,ogg,wav

Mplayer trenutno najbolji multimedijalni plejer koji pored video puta i audio formate i
to velikog kvaliteta sve MPEG i avi fajlove, OpenDML,ASF/WMV,DAT,Video
CD,VCD,VOB,DVD,QuickTime/MOV,VIVO,FLI,RealMedia
(RM),NuppelVideo,yuv4mpeg,OGG/OGM, ovo je samo mali deo od onoga to o tvara
mplayer od video fajlova a isto tako se koristi i za audio fajlove
mp3,ogg,wav,wma,mp4,cd audio...
 Slika 23 . Mplayers Video
Rad sa fontovima

Drak font je sistemska aplikacija namenjena pregledu i istalaciji fontova, koji su sastavni
deo operativnog sistema, a ne pojedinanih aplikacija koje se samo obraaju operativnom
sistemu, kada im oni zatrebaju. Kao sistemska aplikacija Font Manager se pokree preko
mandrake kontrolnig centra -system drak font .
Vrste fontova
Osnovni prozor Drak fonta sadri listu trenutno instaliranih fontova u obliku teksta (ime i
veliine fonta). Tipovi fonta: posebno su znaajni True Type fontovi (ikona sa natpisom
TT) u kojima je svako slovo definisano matematikim formulama koje opisuju krive
linje oblika slova. Takvi fontovi su izuzetno fleksibilni, mogu se proraunavati za
prikaz na bilo kom ureaju, skalirati (uveavati i umanjivati) skoro neogranieno. Druga
vrsta fontova su bitmapirani, predstavljeni ikonom sa slovom A. Kod njih su slova
definisana sliicama, pa se prikazuju bez ikakvih proraunavanja, ali su zato manje
fleksibilni i koriste se jo samo za neke sistemske potrebe, ispise menija, teksta ispod
ikona i slino. True Type fontovi postaju jedini koje koriste aplikacije .
Instalacija fontova

Fontove koje ete koristiti morate najpre da instalirate tj. ukljuite u operativni sistem
posredstvom Drak font aplikacije. Pojavljuje se dijalog za instalaciju u kome najpre treba
locirati disk i katalog u kome se nalaze datoteke sa novim fontovima.Drak font e sam
prepoznati datoteke koje sadre fontove i izlistati ih .Klikom levog tastera mia na eljeni
font on se oznaava, a pritiskom na dugme OK instalira i pojavljuje u listi Drak font-a.
Odjednom moe da se izabere vie fontova koji e onda biti instalirani u paketu: klikom
na svaki od njih. Opseg fontova se bira klikom na prvi i poslednji uz pritisnut Shift, a
mogu se odjednom selektovati i svi fontovi u izabranom katalogu pritiskom na dugme
Select All .

KONFIGURACIJA SISTEMA SA ASPEKTA MEMORIJSKIH

ZAHTEVA

Na brzinu raunara najvie utiu sledee komponente : mikroprocesor, koliina Ram

memorije i vrsti disk. Brzina mikroprocesora izraava se u megahercima , sada u
gigahercima.RAM memorija je mesto na kojem je smeten dokument na kome trenutno
radimo.. U toj oblasti, takoe vie znai bre. Razlog je u tome to je RAM memorija
daleko bra od vrstog diskato je vea koliina podataka smetena u memoriju , to e se
raunar manje obraati vrstom disku ija sporost pogorava ukupne performanse.
Koliina RAM memorije se izraava u megabajtima (DDR SDRAM je oko 20% bra od
SDRAM memorije) Brzina RAM ipova izraava se u nanosekundama . Ta mera
pokazuje koliko je vremena potrebno da se obradi jedna osnovna naredba , dakle to je taj
broj manji to je RAM ip bri .

Swap memorija Linuxa

Kada pokuamo da vie programa nego to moe da stane u RAM memoriju , Linux
koristi swap memoriju na vrstom disku , koja se ponaa kao RAM memorija .

Organizovanje i ureivanje podataka

Upravljanje podacima , datotekama, omotnicama

Svaki raunar je na izvestan nain mala virtuelna kancelarija. vrsti disk igra ulogu
elektronskog ormana za dokumente u kome uvate svoje papire. Da bi uveli red ,
dokumente koji se odnose na istu materiju najee grupiemo u omotnice
(direktorijume).LINUX Me prua mnoge korisne mogunosti za organizovanje i
podeavanje omotnica i radne povrine. Na vrstom disku odmah nakon instalacije ve
postoji izvestan broj omotnica. Uglavnom nije preporuljivo premetati ili preimenovati
bilo koju od omotnica koje su nastale tokom instaliranja nekog progrma. Jedna omotnica
moe da sadri neogranien broj datoteka i drugih omotnica. Svaki skup podataka koji se
uva u raunaru smeten je u svoju datoteku. Svaka datoteka ima svoje ime i dve datoteke
u jednom direktorijumu ne mogu da se zovu isto.Sam oblik ikone koja predstavlja
datoteku nagovetava vrstu podataka koji se nalaze u datoteci.Imena datoteka zavravaju
se nastavcima ili oznakama tipa (extenzions). Nastavak obino sadri tri ili etiri slova
kojima prethodi taka. Nastavak imena slui Windwsu i korisniku naznai ta se nalazi u
datoteci .
Roditelji i deca

Podomotnica koja se nalazi unutar druge omotnice ponekad se naziva omotnica dete.
Omotnica u kojoj se dete nalazi zove se roditeljska omotnica. Da bi preli sa prikaza sa
prikaza sadraja omotnice deteta na prikazivanje roditeljske omotnice u LINUX
Konqueroru, pritisnuti dugme Up na paleti StandardButtons ili pritisnutu roditeljsku
omotnicu u levom oknu prozora Konquerora.Da bi u levom delu prozora prikazali
omotnice prikazali omotnice koje se nalaze ispod roditeljske omotnice, miem kliknuti
 znak (+) pored imena roditeljske omotnice. Ukoliko treba sakriti omotnice decu,
miem kliknuti na znak minus (-) pored imena roditeljske omotnice .

Smee(Korpa za otpatke)

U SMEE smetaju se svi dokumenti i mape koje izbriemo pomou naredbe prebaci u
smee ili ih oznaimo i odvuemo u smee.Ponekad nam zatreba dokument koji smo
izbrisali ili je grekom izbrisan pogrean dokument. Izbrisani dokument moemo
vratiti u istu mapu iz koje smo ga izbrisali kopiranjem ili vraanjem desnim klikom na
eljeni dokument i pritiskom na padajui meni iseci ili kopiraj pa kada uemo u eljeni
direktorijum desni klik mia i prenesi iz padajueg menija . Kapacitet korpe za otpatke
je ogranien veliinom hard diska . Kada dokument izbriemo u korpi za otpatke,
povraaj je mogu samo pomou specijalnih programa koji nisu 100% sigurni a uz
to su i basnoslovno skupi a i retkib . elimo li isprazniti celu korpu (odnosno izbrisati
sve dokumente u njoj), obeleimo ih ctrl+a a onda desni klik i izaberemo obrii .

Konqueror

Konqueror je program pomou kojeg moemo pretraivati sadraj diska i svih mapa,
kopirati, brisati, premetati i preimenovati mape i dokumente, a moemo i otvoriti
odreeni dokument dvostrukim klikom na njegovo ime.Prozor koquerora osim naslovne
trake, trake s izbornicima, alatne trake i adresne trake, sadri popis svih mapa i pogona na
raunaru. S leve strane prozora nalazi se popis Folders (svih mapa i pogona na raunaru),
a s desne strane sadraj oznaene mape ili pogona (popis podmapa i dokumenata u
oznaenoj mapi).Konqueror dosta potsea na LINUX eksplorer. Pomou popisa Folders
moemo pretraivati itav disk i mape na disku, disketi i sadraj CD-ROM-ova.Popis
Folders postavljamo i uklanjamo klikom na dugme Folders na alatnoj traci. Mapa koja
ispred imena ima kvadrati sa znakom + sadri osim dokumenata i podmape, dok mapa
koja nema nikakvu oznaku ne sadri podmape.Mapa koja ima oznaku sadri popis
podmapa ispod svog imena. Kada elimo otvoriti popis podmapa, potrebno je kliknuti na
znak + ispred imena mape, a klikom na znak -, popis mapa nieg nivoa se same
(nestane) .
Sadraj mape moemo videti na dva naina:
1. oznaimo ime mape u popisu Folders, a na desnoj strani prozora pojavi se njen
sadraj
2. dva puta kliknemo na ime mape u desnom delu prozora.
Sadraj dokumenta moemo videti dvostrukim klikom na njegovo ime. LInux
automatski uitaju potreban program s otvorenim dokumentom (npr. OpenOffice ako
otvaramo dokument napisan u Word-u)Ako u sadraju mape oznaimo dokument s video
zapisom (Video Clip), uz levi rub se pojavi umanjen prozor (ikonica) u kojem moemo
pogledati zapis .
Izgled radnog ekrana Konqueror se sastoji iz sledeih elemenata:
1. menija
2. toolbar-a
3. status bar-a
Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu
izabrati. Osnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste skoro u svim
aplikacijama, a i u samom operativnom sistemu je u tome to se korisnik na taj nain
oslobaa obaveze pamenja sintaksi komandi - samo izabere eljenu iz liste. Takoe,
meniji omoguavaju zadavanje komandi miem, pa mogu osetno ubrzati rad. Sa druge
strane, komplikovano stablo menija moe ponekad oteati snalaenje ili uiniti rad
neracionalnim. U svim Linux aplikacijama ispod naslovne linije prozora se nalazi
linija sa listama komandi.Liste se otvaraju klikom na neki od naziva u meniju, a zatim
se dalje bira konkretna komanda. Sve opcije koje Konqueror nudi korisniku se nalaze
na vrhu ekrana i prikazane su u obliku linije sa menijima padajueg tipa .

UMREAVANJE RAUNARA peer to peer mrea

Da bi dva ili vie raunara mogli povezati u mreu, potrebno je na svaki raunar
instalirati mrenu karticu i spojiti ih odgovarajuim mrenim kablovima (UTP,BNC) i
aktivnom mrenom opremom (HUB, Switch, Bridge, Router,...). Kada se raunari fiziki
spoje, potrebno je konfigurisati mreu. U zavisnosti od broja raunara i karakteristika
koje se oekuju od tih raunara bira se i odgovarajua konfiguracija mree.
Najjednostavnija konfiguracija kod peer to peer mrea je konfiguracija tipa zvezdasta u
kojoj su svi raunari meusobno povezani u jednu taku - vorite. Svakom raunaru u
mrei potrebno je podesiti raunara, mreni adapter, jedinstvenu IP adresu, ime i grupu.
To se radi iz menija za startovane aplikacija(K meni) iz podmenija menija Systm tools
biranjem stavke Netvork device control. U otvorenom dialogu bira se opcija Configure
i pri tom se otvara nov dialog prozor u kome se podesavaju sve opcije u vezi mree:
 Slika 24 . Netvork device control Slika 25 . Dodavanje novog vizarda

Moete istalirati novi ureaj (New) i pri tome se otvara vizard za dodavanje novog
ureaja ili promena starih podeavanja (Edit) .

Za lokalne mree je bitno odabrati statike IP adrese (Statically set IP Address) i to

jedinstvena IP adresa koja se sastoji od 4 broja razdvojena takom(npr. 192.168.0.1) i
subnet maska koja definise tip adrese(najcesce je dovojno 255.255.255.0). Gateway nije
bitan za mree bez rutera(u ovo polje bi se unela IP adresa rutera). Podeavanje imena
raunara se radi na DNS stranici osnovne forme pri emu je bitan samo Hostname a
ostalo je nebitno za lokalnu mreu bez DNS servera .

Slika 26 . Ethernet Device Slika 27 . Konfiguracija mree

 PROGRAM Evolucija ZA ELEKTRONSKU POTU

Program Evolucija je program za primanje i slanje elektronske pote, a moemo ga

pokrenuti na tri naina:
1. kliknemo na izbornik K (start applikacion)Programs Evolucija
2. dva puta kliknemo na ikonu Evolucijaa na radnoj povrini
3. kliknemo na ikonu Evolucijaa na traci Quick Lunch
Prozor Evolucijaa je ispod alatne trake podeljen na dva dela.
U levom se delu nalazi traka Outlooka (Outlook Bar) s popisom mapa koje program
sadri, a u desnom delu sadraj oznaene mape.
Mapa Inbox sadri svu pristiglu elektronsku potu, mapa Outbox sadri elektronsku
potu koja e se naknadno slati primaocima, mapa Sent Items sadri potu koja je ve
poslana primaocima, a mapa Deleted Items sadri izbrisane stavke.
U mapi Drafts nalaze se nedovrene poruke koje jo trebamo urediti pre slanja.
Da bi videli sadraj odreene mape, potrebno je kliknuti na njenu ikonu.
Kada otvorimo mapu Inbox, desni deo prozora se podeli u dva dela. U gornjem se delu
nalazi popis pristigle pote, a u donjem delu moemo videti sadraj oznaene poruke.
Iz jedne mape u drugu prelazimo klikom na ikonu mape, ili kliknemo na dugme s
imenom otvorene mape ispod alatne trake, kako bi se otvorio popis mapa (Folder List) u
kojem zatim kliknemo na eljenu mapu. Ako popis mapa elimo uvrstiti u prozoru, tada
kliknemo na dugme na vrhu popisa, a ako popis elimo ukloniti, kliknemo na dugme
Close.
Izgled prozora Evolucijaa moemo prilagoditi linim potrebama na nain da u izborniku
View izaberemo naredbu Layout.
U dijalokom okviru Window Layout Properties odreujemo izgled prozora.
U polju Basic odreujemo koje e trake nalaziti u prozoru tako da ispred njihovog imena
postavimo potvrdnu kvaicu. U polju Preview Pane (prozor pregleda) odreujemo da li
e se ono nalaziti u prozoru i gde (ispod ili pored poruke) i da li e sadravati zaglavlje.
Kada prilagodimo izgled prozora, kliknemo na gumb OK .

PREDLOG E-MAIL PORUKE (Stationery)

Kada elimo slati poruke s lepim izgledom, moemo izabrati neki od predloga
(Stationery) u Evolucijau . Predlog moemo izabrati pre pisanja poruke ili nakon to smo
poruku ve napisali. Da bi izabrali predlog pre pisanja poruke, kliknemo na strelicu pored
dugmeta New Mail, a zatim na neki od predloga ili na naredbu Select Stationery,
nakon koje se otvori dijaloki okvir . Predlog biramo tako da kliknemo na ime predloga, a
u prozoru Preview vidimo kako pojedini predlog izgleda .
Izabrani predlog moemo urediti prema svojim potrebama tako da kliknemo na
dugmeEdit ili moemo kreirati lini predlog pomou arobnjaka klikom na
dugmeCreate New . Kada izaberemo predlo, kliknemo na dugme OK. Otvori se
prozor New Message s izabranim predlogomZatim napiemo poruku na uobiajen nain.
Predlog moemo izabrati i tako da prvo napiemo poruku, a zatim u prozoru New
Message kliknemo na izbornik Format Apply Stationery, i zatim na ime predloga
ili na naredbu More Stationery kako bi se otvorio dijaloki okvir Select Stationery, u
kojem zatim izaberemo eljeni predlog . Na isti nain moemo promeniti izabrani
predlog . Predloak elektroniske poruke smatra se dodatkom uz poruku, tako da primatelj
poruke ima oznaku dodatka (Attach) .

Primanje elektronske pote

Da bi preuzeli e-potu potrebno je kliknuti na dugme Send/Receive ili na strelicu

pored , Evolucija uspostavi modemsku vezu, preuzme potu i sauva je u mapi Inbox.
Vremenski period u kojem e Evolucija proveravati novopristiglu potu odreujemo u
izborniku Tools Options, a na kartici General u polju Check for New Messages
Every podesimo vreme . Klikom na mapu Inbox pojavi se popis poruka . Kliknemo li na
odreenu poruku, u donjem okviru vidimo njen sadraj . Prozor pregleda (Preview Pane)
postavljamo u dijalokom okviru Window Layout Properties (kliknemo na izbornik
View Layout) .

Ako dva puta kliknemo na poruku, njen sadraj e se pojaviti u zasebnom prozoru.
Neproitana poruka ispred svog imena ima sliku zatvorene koverte, a poruka iji smo
sadraj proitali, ima otvorenu kovertu.
Ako elimo neku poruku sauvati na disku, kliknemo na izbornik File, Save As a
ako elimo spremiti dodatak, izaberemo naredbu SaveAttachments.
Ako se uz ime poruke nalazi znak spajalice, to znai da poruka sadri privitak.Da bi
videli sadraj privitka, potrebno je kliknuti na dugme s oznakom spajalice u zaglavlju
okna za pregled poruke, a zatim izabrati stavku koju elimo videti.
Ako je prozor Evolucija a podeen tako da ne sadri okno za pregled, tada je potrebno
dva puta kliknuti na poruku da bi se prikazala u zasebnom prozoru, a zatim u polju
Attach dva puta na privitak koju elimo otvoriti .

Ponekad se pojavi upozorenje da

datoteka moe sadri viruse i program
trai daljnja uputstva za snimanje
privitka na disk. Potrebno je kliknuti na
dugme OK, a zatim u dijalokom
okviru .
 Slika 28 . Evolucija za prijem pote

Save Attachment As izabrati mapu u koju emo datoteku snimiti i kliknuti na dugme
Save. Kasnije otvorimo spremljenu datoteku i pogledamo njen sadraj.
Ako poruke elimo izbrisati, odvuemo ih u mapu Deleted Items ili kliknemo na poruku
desnom tipkom mia, a zatim na naredbu Delete.
Odgovaranje na poruku:
Ako na poruku elimo odgovoriti, prvo je oznaimo, a zatim kliknemo na
dugmeReply, a ako je elimo proslediti dalje, kliknemo na dugme Forward. A u
polje To upiemo adresu primatelja.
U prozoru Message napiemo tekst odgovora i kliknemo na dugme Send .

Konqueror

Internet Konqueror je program za pretraivanjea.Internet Konqueror pokreemo

dvostrukim klikom na njegovu ikonu ili klikom na ikonu Konquerora na traci sa
zadacima . Nakon otvaranja prozora Konquerora pojavi se polazna stranica . Prozor
Konquerora sastoji se od sljedeih elemenata:

- naslovna traka s imenom programa Konqueror i imenom trenutne Web stranice

- traka s izbornicima
- alatna traka
- adresno polje s adresom trenutne stranice
- traka s vezama (Links) klikom na neku vezu dolazimo na tu stranicu
- podruje sadraja prikazuje sadraje neke Web lokacije
- slikovna ili tekstualna veza - u sadraju Web stranice moe biti podcrtana re, ili
re istaknuta bojom, ili slika koja omoguava brz prelazak na druge Web lokacije
(kada se postavi pokaziva mia iznad takve veze, on promeni oblik u ruku s
ispruenim kaiprstom)
- statusna traka obavetava nas ta se trenutno dogaa u Konqueroru

Za izlaz iz Konquerora dovoljno je

kliknuti na dugme Close (X) na
naslovnoj traci.Pojavi se dijaloki okvir
Disconnect u kojem kliknemo na dugme
Disconnect Now .
 Slika 29 . Konqueror, vienamenski alat

Podeavanja za Internet Konqueror

Internet Konqueror podeavamo za tako da kliknemo na izbornik Tools Internet

Options, ili kliknemo desnom tipkom mia na ikonu Konquerora na Desktopu, a zatim na
Properties . Otvori se dijaloki okvir Properties u kojem moemo vriti razna
podeavanja za . Na kartici General u polju Home page u okviru Address odreujemo
adresu Web lokacije koju elimo koristiti kao polaznu stranicu, u polju Temporary files
moemo izbrisati sve datoteke iz privremenog spremita datoteka sa. U polju History
automatski se pamte adrese lokacija koje poseujemo na Webu . Ovdje moemo odrediti
koliko dana elimo te adrese uvati .

Na kartici Security odreujemo nivo sigurnosti za pojedinu zonu. Moemo izabrati

visoki nivo sigurnosti (Heigh) ili srednji (Medium). Na ovaj nain moemo spreiti
uitavanje sadraja koji je ocenjen kao potencijalno opasan . Na kartici Content
moemo uneti lozinke za odreene sadraje koje ne elimo prikazati. Kliknemo na
dugme Enable, a zatim oznaimo sadraj koji ne elimo prikazati (npr. nasilje) . Na
kartici Connection moemo odrediti koliko e se puta uzastopno birati isti broj ako je
veza zauzeta i u kojem vremenskom periodu e se biranje poziva ponavljati . Na kartici
Programs biramo programe koje elimo koristiti za elektronsku potu . Program biramo
u polju Mail. Na kartici Advanced moemo radi breg uitavanja nekih stranica iskljuiti
njihov multimedijski sadraj (animacije, zvukove, slike, video zapise koji usporavaju
uitavanje) . Kada Konqueror podesimo za, kliknemo na OK .

PRETRAIVANJE WEBA sa Konqueror-OM

Internet pretraujemo pomou Konqueror na nekoliko naina.

Prvo otvorimo Konqueror, a zatim unesemo adresu Web lokacije u polje Address i
pritisnemo tipku Enter ili kliknemo na dugme Go. Drugi nain je da kliknemo na
strelicu pored polja Address i izaberemo adresu . Sledei nain je da kliknemo na dugme
History na alatnoj traci, nakon ega se na levoj strani prozora pojavi popis adresa koje
smo u poslednje vrijeme posetili . Kliknemo na eljenu adresu u popisu, nakon ega se
uita izabrana Web stranica . Lokacijama na Webu moemo pristupiti tako da kliknemo
na izbornik Favorites, a zatim na Chanels, Links ili Media, pomou kojih moemo
pronai veze za lokacije po odreenim kategorijama (zabava, sport itd.) . Adrese Web
stranica koje esto poseujemo moemo sauvati u mapi Favorites. Kada se nalazimo na
takvoj stranici, otvorimo izbornik Favorites i kliknemo na Naredbu Add To Favorites ili
kliknemo na dugme Favorite na alatnoj traci, a kada se s leve strane prozora pojavi
traka Favorites, kliknemo na dugme Add. Pojavie se dijaloki okvir Add Favorite, u
ijem se okviru Name nalazi adresa trenutne Web stranice. Kliknemo na dugme OK.
Sledei put kada elimo pristupiti toj Web stranici, kliknemo na dugme Favorites na
alatnoj traci i u sadraju mape izaberemo adresu Web stranice . Ako elimo podatke o
odreenoj temi a ne znamo adresu, pokrenuemo automatsko pretraivanje Weba .
Kliknemo na dugme Search, a s leve strane prozora pojavi se traka za pretraivanje.
U okvir za tekst upiemo tekst koji elimo traiti i kliknemo na dugme Search . Zatim
se pojavi popis adresa vezanih uz traeni pojam Klikom na pojedinu adresu pozivamo
njenu Web stranicu . Ukoliko program ne pronae ono to traimo, kliknemo na dugme
Next i izaberemo drugi Web pretraiva (AltaVista, Yahoo itd.) i ponovimo postupak
pretraivanja na isti nain . Pomou dugmadi na alatnoj traci moemo se kretati napred
(Forward) ili nazad (Back) po Web lokacijama, ili na poetnu lokaciju, klikom na
dugme Home .

DOBIJANJE POMOI (HELP)

Help u linuxu se sastoji od velike dokumentacije koja stie sa distribucijom. Osim toga
na internetu ima dokumentacije koja se lako moe nai jer je sad dostupna svima na
mnogim linux sajtevima kao to su www.mandrake.co.yu koji je sklopio ugovor sa
mandrake om da bude njihov zastupnik za srbiju i c. goru i republiku srpsku .