UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET

MR DOBRILA BEGENII
NEMAKO-SRPSKA (SRPSKOHRVATSKA) I SRPSKO
(SRPSKOHRVATSKO)-NEMAKA STRUNA
LEKSIKOGRAFIJA U PERIODU 1945-2000

DOKTORSKA DISERTACIJA

BEOGRAD, 2010.
 Nemako-srpska (srpskohrvatska) i srpsko
(srpskohrvatsko)-nemaka struna leksikografija u periodu
1945-2000

Apstrakt
Rad koji je pred nama bavi se nemako-srpskohrvatskom (srpskom) strunom
leksikografijom u periodu 1945-2000 godina. Polazna osnova za izradu ovoga
rada bila je bibliografija strunih renika u kojima je zastupljen jeziki par nemaki
srpskohrvatski (srpski), bez obzira na broj zastupljenih jezika, smer i tip renika.
U radu se najpre daje teoretski osvrt na dosadanji razvoj strune leksikografije
kod nas, kako teoretske tako i praktine, a zatim je uraena leksikoloko-
leksikografska analiza ovih renika. Analiza, koja je uraena po strukama
hronoloki, dala je zanimljive rezultate o kvalitetu i kvantitetu strunih renika, u
kojima je zastupljen jeziki par nemaki i srpskohrvatski (srpski) u drugoj polovini
20. veka.
Nakon toga uraena je analiza jezikih nivoa, gde je razmotreno u kojoj meri
morfologija, sintaksa, stilistika, tvorba rei i etimologija nalaze svoju primenu u
praktinoj strunoj leksikografiji.
Posebna panja posveena je sociolingvistikoj analizi renika, gde je utvreno u
kojoj meri drutvena i politika zbivanja i promene utiu na leksikografiju. Pokazalo
se da su renici pod velikim uticajem drutvenih i politikih zbivanja i promena, to
je i logino s obzirom na znaaj i status jezika u definisanju nacije, a posebno
kada se ima na umu situacija na prostorima bive Jugoslavije.
Uraena je i tipologija i klasifikacija renika, kao i analiza prevodnih ekvivalenata,
a poseban akcenat stavljen je na neprevodivu leksiku, koja je u naem sluaju
prisutna bila samo u renicima koji se bave gastronomijom.

Kljune rei: struna leksikografija, nemako-srpskohrvatska (srpska)

leksikografija, teoretska leksikografija, praktina leksikografija, bibliografija renika,
sociolingvistika analiza renika, tipologija renika, prevodni ekvivalenti, gramatika
u renicima.

2
 German-Serbian (Serbo-Croatian) and Serbian (Serbo-
Croatian)-German special lexicography in the period 1945-
2000

Abstract
This work has as its subject German-Serbo-Croatian (Serbian) specialized
lexicography in period 1945-2000.
Initial basis for creating this work was a bibliography of specialized dictionaries
containing language pair German-Serbo-Croatian (Serbian), regardless of the
number of present languages, direction and type of dictionary.
The work initially gives theoretical review of specialized lexicography development
until nowadays, theoretical as well as practical lexicography. Afterwards a
lexicological and lexicographical analysis of these dictionaries was done.
Analysis done chronologically in accordance with specialties gave interesting
results on quality and quantity of specialized dictionaries containing language pair
German and Serbo-Croatian (Serbian) in the second half of the 20th century.
After that the analysis of language levels was done, where it was reviewed in
which degree morphology, syntaxes, stylistics, derivation and etymology find their
implementation in practical specialized lexicography.
Special attention was dedicated to a sociolinguistic analysis of dictionaries, where
it was observed in which degree social and political happenings and changes
influence on lexicography. It turned out that dictionaries are under the huge
influence of social and political happenings and changes. This could be
considered as logical having in mind meaning and status of a language in a
definition (determination) of a nation, especially when it is about a situation on the
area of the former Yugoslavia.
Typology and classification, so as the analysis of translation equivalents was
done, and the special emphasis was put on untranslatable lexica, which in this
case was present solely in dictionaries of gastronomy.

Kew words: specialized lexicography, German-Serbo-Croatian (Serbian)

lexicography, theoretical lexicography, practical lexicography, bibliography of
dictionaries, sociolinguistic analysis of dictionaries, typology of dictionaries,
translational equivalents, grammar in dictionaries

3
 Sadraj strana
0. Uvod.................................................................................................... 7
1.0 Predmet, ciljevi i metode istraivanja............................................. 12
1.1 Predmet istraivanja..................................................................... 12
1.2 Ciljevi istraivanja......................................................................... 15
1.3 Metodoloke osnove istraivanja..................................................16

2.0 Leksikografija kao nauna disciplina ........................................... 18

2.1 Uvodne napomene....................................................................... 18
2.2 Istorijski razvoj leksikografije........................................................ 19
2.3 Odnos leksikografije i drugih lingvistikih disciplina......................23
2.3.1 Leksikografija i leksikologija ........................................... 23
2.3.2 Leksikografija i semantika.............................................. 25
2.3.3 Leksikografija i stilistika.................................................. 25
2.3.4 Leksikografija i etimologija.............................................. 26
2.3.5 Leksikografija i tvorba rei.............................................. 27
2.3.6.Leksikografija i morfologija............................................. 28
2.3.7 Leksikografija i sintaksa................................................. 29
2.3.8 Leksikografija i frazeologija............................................ 30
2.3.9 Leksikografija i terminologija.......................................... 31
2.3.10 Leksikografija i nelingvistike discipline....................... 33
2.4 Pojam, definicija i podela renika................................................. 34
2.5 Prevodni ekvivalenti......................................................................38

3.0 Nemako-srpskohrvatska (srpska) struna leksikografija 1945-2000

- Analiza renika po strukama-............................................................ 42
3.1 Uvod............................................................................................. 42
3.2 Renici elektrotehnike...................................................................43
3.3 Renici tehnike............................................................................. 64
3.4 Renici automobilizma i auto-moto saobraaja............................ 89
3.5 Renici gastronomije i ugostiteljstva............................................ 95
3.6 Renici medicine i stomatologije.................................................. 110
3.6.1 Renici medicine............................................................ 110
3.6.2 Renik stomatologije ..................................................... 119
3.7 Renici zavarivanja...................................................................... 122
3.8 Renici privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih
i pravnih izraza............................................................................ 127
3.9 Renici bibliotekarstva..................................................................152
3.10 Vojni renici................................................................................ 157
3.11 Renici matematikih termina.....................................................162
3.12 Renici iz oblasti umarstva i prerade drveta............................ 165
3.13 Renik staklarstva...................................................................... 175

4
 3.14 Renici rudarske terminologije................................................... 177
3.15 Industrijski renik....................................................................... 180
3.15.1 Renik industrijske opreme (mainski elementi) .......... 181
3.15.2 Renik industrijskog i trgovinskog poslovanja.............. 182
3.15.3 Renik industrijske opreme (maine, aparati, ureaji). 183
3.15.4 Renik motora, saobraajnih vozila i opreme............... 184
3.15.5 Renik industrijske hemije.............................................185
3.15.6 Renik industrijskih materijala...................................... 186
3.15.7 Renik industrijske tehnologije......................................188
3.16 Renici iz oblasti metalurgije ......................................................188
3.17 Renik arhivske terminologije Jugoslavije.................................. 192
3.18 Renik osiguranja....................................................................... 194
3.19 Renici izdavatva i tamparstva............................................... 196
3.20 Renik lingvistikih naziva......................................................... 199
3.21 Renici elektronike..................................................................... 202
3.22 Renici informatike, automatizacije, obrade podataka
i programiranja ........................................................................... 204
3.23 Renik kartografije...................................................................... 209
3.24 Renici sportske terminologije.................................................... 210
3.24.1 Renik fudbalske terminologije..................................... 210
3.24.2 Renici ahovske terminologije.................................... 212
3.24.3 Renici planinarske terminologije................................. 213
3.24.4 Renik lovake terminologije........................................ 215
3.25 Renik vatrogasnih izraza.......................................................... 216
3.26 Renici iz oblasti geodezije i geohemije..................................... 217
3.27 Renici grejanja, hlaenja i klimatizacije.................................... 220
3.28 Renici terminologije iz operacionih istraivanja........................ 223
3.29 Renici arhitekture, graevinarstva i urbanizma........................ 225
3.30 Renici muzikih termina............................................................ 228
3.31 Renik terminologije iz obrade deformisanjem........................... 230
3.32 Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik............................... 233
3.33 Nautiki renik............................................................................ 237
3.34 Tehnoloki renici....................................................................... 238
3.35 Renici eleznike terminologije................................................ 240
3.36 Renici tekstilne terminologije.................................................... 243
3.37 Renik pivarskih termina.............................................................245
3.38 Renik voa, povra i zaina...................................................... 246
3.39 Renik poljoprivredne mehanizacije ........................................... 247
3.40 Renik pozorinih termina.......................................................... 249

4.0 Analiza jezikih nivoa ...........................................................................251

4.1 Morfologija................................................................................... 251
4.2 Sintaksa....................................................................................... 255
4.3 Stilistika........................................................................................ 258

5
 4.4 Etimologija................................................................................... 261
4.5 Tvorba rei................................................................................... 263

5.0 Prevodni ekvivalenti............................................................................ 266

6.0 Tipologija renika i broj zastupljenih jezika....................................... 271

6.1 Tipologija renika......................................................................... 271
6.2 Broj zastupljenih jezika ............................................................... 274

7.0 Sociolingvistika analiza..................................................................... 277

8.0 Zakljuak................................................................................................ 285

9.0 Dodatak I Autorska bibliografija................................................... 293

10. Dodatak II Hronoloka bibliografija.................................................. 307

11. Literatura................................................................................................ 324

6
 0. UVOD

Tema rada koji je pred nama je nemako-srpska (srpskohrvatska) i srpsko

(srpskohrvatsko)-nemaka struna leksikografija u periodu od 1945. do 2000.
godine. Polazna osnova za izradu ovoga rada je bibliografija strunih renika
objavljenih u drugoj polovini dvadesetog veka, u kojima je zastupljen jeziki par
nemaki i srpski (srpskohrvatski), bez obzira na tip renika, smer i broj
zastupljenih jezika. Uraene su autorska i hronoloka bibliografija, koje se nalaze
na kraju rada kao dodaci. Autorska bibliografija je sloena abecedno, prema
poetnom slovu prezimena autora, odnosno prvog autora ili urednika ili prema
poetnom slovu prve rei naslova. Ukoliko renik ima do tri autora, potovano je
bibliografsko pravilo i navoena su sva tri autora, redom kako su navedeni na
knjizi. Ukoliko renik ima vie od tri autora naveden je prvi i skraenica et. al. Ako
na reniku nisu navedeni autori nego samo urednik, renik se vodi na urednika i to
se naglaava u zagradi koja stoji iza imena autora (ur.). U sluaju da je re o
anonimnom delu, to znai da autor renika nije poznat, renik se vodi na naslov,
a poetno slovo naslova odreuje njegovo mesto u abecednom nizu. Ovakvi
sluevi su retkost, ali su ipak zabeleeni.
Hronoloka bibliografija sloena je prema godini izdanja, a u okviru godine
bibliografske jedinice su sloene abecednim redom.
Osnova za izradu bibliografije bili su fondovi najveih biblioteka u naoj zemlji:
Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske, poto su to biblioteke koje su
dobijale i koje dobijaju obavezni primerak za sve publikacije koje su tampane na
teritoriji Srbije ili u prethodnom periodu na teritoriji SFRJ. Znaajnu pomo pruili
su i fondovi biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerzitetske
biblioteke Svetozar Markovi i fondovi velikih biblioteka u zemljama nemakog
govornog podruja: Deutsche Bibliothek iz Frankfurta i Lajpciga, Staatsbibliothek
iz Berlina i sterreichische Nationalbibliothek iz Bea. Od pomoi u izradi
bibliografije bila je i uzajamna baza podataka COBISS.net (http://www.cobiss.net)

7
koja objedinjava fondove svih nacionalnih biblioteka iz bivih jugoslovenskih
republika izuzimajui Hrvatsku. Preko te baze pretraivi su i fondovi veih i
znaajnijih javnih i univerzitetskih biblioteka u Srbiji, to je takoe bilo od velike
koristi za ovaj rad. Istraivanje u stranim bibliotekama obavljeno je zahvaljujui
studijskim boravcima u Nemakoj i Austriji, koje su omoguili Narodna biblioteka
Srbije, Institut za bibliotekarstvo Nemake i Gete-institut iz Beograda, kojima ovom
prilikom upuujem iskrenu zahvalnost.
Do informacija o svim renicima, koji su popisani u bibliografiji, ipak, nije bilo
mogue doi na osnovu fondova gore pomenutih biblioteka. Do podataka o nekim
od njih doli smo sasvim sluajno ili na osnovu takozvanih sekundarnih
bibliografskih izvora, a to su popisi koriene literature, struni lanci, predgovori
postojeim renicima, fusnote i sl. Bibliografski podaci o tim renicima nisu
zabeleeni ni u pomenutim bazama podataka, ni u fondovima pomenutih
biblioteka. Do tih renika doli smo zahvaljujui pomoi privatnih lica i
kolekcionara, a ponekad i sasvim sluajno obilaskom antikvarnica ili samostalnih
ulinih prodavaa knjiga.
Pored bibliotekih fondova, vaan osnov za ovo istraivanje bile su i postojee
tampane bibliografije: Crnogorska bibliografija, Bibliographie of Croatian
dictionaries, Hrvatska bibliografija, kao i Katalog na jezicima jugoslovenskih
naroda Narodne biblioteke Srbije, koji popisuje publikacije izdate u periodu 1868-
1972. Svi ovi izvori su se, bez obzira na njihov veliki znaaj, pokazali kao
nepotpuni.
Bez obzira to je pretraen veliki broj relevantnih izvora i to je istraivanje i
prikupljanje grae trajalo nekoliko godina, verovatno postoji jo poneki renik koji
je objavljen u ovom periodu, a da do podataka o njemu nismo uspeli doi, poto
izrada jedne bibliografije nikada sa sigurnou ne moe biti smatrana apsolutnom
i konano zavrenom (Petronijevi 2002: 10). Problematini su posebno oni
renici, koje su izdavala strukovna udruenja, koja, kako pokazuje bibliografska
praksa, uglavnom nemaju sluha da obavezni primerak tampane publikacije

8
dostave nacionalnim bibliotekama, u skladu sa zakonskom obavezom, tako da je
informacija o postojanju takvih publikacija, u naem sluaju renika, ostala
nedostupna irem krugu korisnika. Do informacija o takvim renicima bilo je
mogue doi samo sluajno ili preko fondova malih specijalnih biblioteka, iji su
katalozi dostupni ogranienom broju korisnika.
Naziv renika navoen je onako kako je naveden na reniku. Ako je renik u
jednom pravcu, naziv je naveden na nemakom ili srpskom (srpskohrvatskom)
jeziku, u zavisnosti od mesta izdanja: ako je renik izdat u Nemakoj, naziv je
naveden na nemakom, a ako je renik izdat na prostorima bive Jugoslavije
naziv je naveden na srpskom (srpskohrvatskom) jeziku. Ako je renik u oba
pravca, naziv je naveden na oba jezika, a ako je re o viejezinom reniku, naziv
je naveden onako kako je navedeno na reniku.
Od podataka u bibliografskoj jedinici navodiemo autora/autore ili urednika,
naziv renika, jezike koji su zastupljeni i to redom kako su navedeni na publikaciji,
zatim mesto izdanja i broj strana. Ove podatke smo smatrali relevantnim za nae
istraivanje.
Bibliografija i analiza renika uraene su de visu, dakle sa knjigom u ruci. Na
osnovu bibliografije bie uraena analiza svih pomenutih renika. Najpre e biti
dat teoretski osvrt na dosadanji razvoj strune leksikografije kod nas sa
posebnim osvrtom na razvoj nemako-srpske (srpskohrvatske) strune
leksikografije, a zatim e biti uraena leksikoloko-leksikografska analiza renika
po strukama i analiza jezikih nivoa. U okviru analize jezikih nivao posmatraemo
u kojoj meri se u strunim renicima navode informacije vezane za morfologiju,
sintaksu, stilistiku, etimologiju i tvorbu rei.
U okviru morfoloke analize posmatraemo u kojoj meri se u strunim
renicima navode gramatika obeleja, a pre svega ona koja se tiu roda i broja
imenica u nemakom jeziku, zatim oblika za nepravilne glagole, obeleavanja
vrste rei itd.

9
 U okviru tvorbe rei razmatrae se nain na koji su sloene odrednice u
reniku, dakle, da li su navoene striktno jedna ispod druge ili su grupisane u
okviru gnezda i ako jesu, na koji nain je to uraeno.
Bie razmatrani i razliiti stilski nivoi upotrebe, a to znai da emo pratiti da li
se belei kojoj struci pripada odreeni termin i na koji nain se to radi.
to se sintaksike analize tie, razmatrae se da li su rei navoene u
kontekstu ili su date pojedinano bez primera i bez konteksta.
Lingvistika disciplina koja je najmanje od svih prisutna u strunim renicima je
etimologija, ali poto smo imali sluajeve da se navodi poreklo termina,
obratiemo panju i na nju.
Analiza svih jezikih nivoa bie uraena sa stanovita jezika izvornika (JI) i
jezika cilja (JI), a rezultati svih analiza bie potkrepljeni primerima.
Posebna panja bie posveena prevodnim ekvivalentima i njihovim
tipovima, tj. nainu na koji je prezentovana leksika graa u renicima, tipologiji
renika i sociolingvistikoj komponenti.

Na kraju ovog poglavlja spomenimo da se ideja za obradom ove teme javila u

toku rada na jednom strunom reniku. Re je o Englesko-srpskom i srpsko-
engleskom reniku bibliotekih termina (isp. Kovaevi/Injac/Begenii:
Bibliotekarski terminoloki renik, Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 2004. str.
645). Brojne dileme koje su se javljale tokom rada na ovom reniku, a posebno
one koje se tiu oblika i ustrojstva odrednica, prevodnih ekvivalenata, te
gramatikih podataka, koji treba da budu uneti, pisma (latinica ili irilica) u
srpskom delu renika, varijante izgovora i sl. podstakle su me da se pozabavim
analizom postojeih strunih renika i da izvedem neke korisne zakljuke. Renik
je izdat u elektronskoj formi (http://btr.nb.rs) i u klasinom, tampanom obliku.
Ispotovan je zahtev autorki da pri pretraivanju renika (elektronske forme) budu
zastupljena oba pisma, latinica i irilica, i obe varijante izgovora, ekavska i
ijekavska, a cilj takve odluke je bio da se ispotuje ravnopravnost oba pisma i oba

10
izgovora i da se otkoni stalna dilema o favorizovanju jednog pisma ili jednog
izgovora. Dananji nain obrade leksikografske grae, s obzirom na sveobuhvatnu
automatizaciju i kompjuterizaciju poslovanja, to omoguava. Napredak tehnike
omoguio je da se u renik unese mnogo vie podataka nego dosada i da se
obezbedi pretraivost po razliitim parametrima. Upravo to moe da bude osnova
za ravnopravan tretman pisama i varijanti izgovora u Srbiji. To bi bio jedan korak
ka ouvanju irilice, koja je, oigledno, bar to se leksikografske prakse tie, u
potpunosti potisnuta.

11
 1. PREDMET, CILJEVI I METODE ISTRAIVANJA

1.1. Predmet istraivanja

Predmet rada koji je pred nama je nemako-srpska (srpskohrvatska) i

srpsko (srpskohrvatsko)-nemaka struna leksikografija u periodu od 1945. do
2000. godine. Radom su obuhvaeni struni prevodni renici, koji su objavljeni u
navedenom periodu, poevi od 1945. zakljuno sa 2000. godinom u kojima se
pojavljuje jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski, hrvatskosrpski, hrvatski) bez
obzira na smer, broj zastupljenih jezika u njima i tip renika (semasioloki ili
onomasioloki ili pak meoviti tip), dakle obuhvaeni su nemako-srpski
(srpskohrvatski) kao i srpsko (srpskohrvatsko)-nemaki renici kao i svi viejezini
renici, u kojima se kao jeziki par pojavljuju ova dva jezika.
Ovaj rad predstavlja mikroprojekat, koji se oslanja na jedan makroprojekat,
koji ima za cilj da popie i sa razliitih aspekata objasni sveukupnu nemako-
srpsku (srpskohrvatsku) leksikografiju 19. i 20. veka. to se makroprojekta tie
zavrene su sledee faze: istraena je nemako-srpska (srpskohrvatska)
leksikografija prve polovine XX veka (isp. Petronijevi 2002), i opta i struna. U
pomenutoj knjizi obraeni su svi renici objavljeni u prvoj polovini dvadesetog
veka, u kojima se kao jeziki par pojavljuju nemaki i srpski (srpskohrvatski) jezik.
to se druge polovine dvadesetog veka tie, najveim delom je istraena opta
leksikografija, koja obuhvata jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski). Kao
rezultat istraivanja nastala su dva magistarska rada koja se bave ovom
problematikom. Jedan se bavi optom nemako-srpskohrvatskom leksikografijom
u peroidu od 1945. do 1971. godine (isp. Markovi 2001), a drugi takoe optom
nemako-srpskohrvatskom leksikografijom u periodu od 1971. do 1991. godine
(isp. Begenii 2001). to se opte leksikografije ovog jezikog para tie, ostao je
neistraen jo jedan period 20. veka. Re je o periodu od 1991. do 2000. godine.
U izradi je rad koji obuhvata raspon od prvih zaetaka nemako-srpsko-hrvatske

12
leksikografije do kraja 19. stolea (isp. Petronijevi 2002: 9). Publikovanjem
ovoga rada i rada koji e obuhvatiti optu leksikografiju za period 1991-2000
okonae se pomenuti makroprojekat na kome se radi godinama.
Iz prethodnog pregleda istraivanja nemako-srpske (srpskohrvatske)
leksikografija druge polovine dvadesetog veka oigledno je da struna
leksikografija jezikog para nemaki srpski (srpskohrvatski) do sada nije bila
predmet istraivanja. Zbog velikog znaaja ove teme kako za leksikografiju, a
posebno strunu leksikografiju jezikog para nemaki i srpski (srpskohrvatski),
tako i za teoriju prevodjenja, dolo se na ideju da se ona obradi.
Pre nego to preemo na detaljan predmet rada, osvrnuemo se kratko na
naziv jezika na prostorima bive Jugoslavije u posmatranom periodu. Zvanini
jezik na prostorima bive Jugoslavije nazivan je razliito u periodu od 1945. do
1991. godine: srpski, hrvatski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, a sa poetkom
graanskog rata na prostorima bive Jugoslavije dolazi do podele jezika, najpre
nezvanino a potom i zvanino. Jezik sa ovih prostora zvanino emo nazivati
srpski (srpskohrvatski), poto je to zvanini naziv za jezik u Srbiji u posmatranom
periodu (do 1991. srpskohrvatski, a od 1991. srpski). U analizi renika koristiemo
onaj naziv koji je upotrebljavan u dotinom reniku. O tretmanu jezika bie vie
rei u okviru sociolingvistike analize.
Pre same analize bie dat teoretski osvrt na dosadanji razvoj leksikografije
kao naune discipline i na njenu povezanost sa drugim lingvistikim disciplinama,
kao i na sadanje stanje nemako-srpske (srpskohrvatske) dvojezine i
viejezine leksikografije, sa posebnim osvrtom na strunu leksiografiju. Nakon
toga, pozabaviemo se leksikoloko-leksikografskom analizom renika iz ovog
perioda, koja e pokazati u kojoj meri leksikografija dolazi u dodir sa drugim
lingvistikim disciplinama, posebno sa leksikologijom, semantikom, stilistikom,
etimologijom, tvorbom rei, morfologijom, sintaksom, frazeogijom i terminologijom,
odnosno, u kojoj meri ove lingvistike discipline nalaze svoju primenu u
leksikografiji. Pozabaviemo se i povezanou leksikografije sa nelingvistikim

13
disciplinama: sociologijom, sociolingvistikom, psihologijom, pedagogijom,
informatikom, statistikom. Uradiemo i tipologiju renika, koja e obuhvatiti podelu
na semasioloke, onomasioloke ili meovite renike i podelu prema smeru i broju
zastupljenih jezika.
Analiza e biti uraena po strukama, hronoloki, a to znai da emo analizu
zapoeti prvim renikom koji se pojavio u ovom periodu, zatim emo tu struku
pratiti kroz ceo period i tako redom. U okviru analize daemo osvrt na svaki renik
pojedinano, a zapaanja e biti potkrepljena primerima. Nakon uraene analize
svih renika prema utvrenom principu, dakle, po strukama pa hronoloki,
izveemo zakljuke vezane za ceo korpus. Zakljuci e se odnositi na tipologiju,
broj zastupljenih jezika, gramatiku u renicima, etimologiju, stilistiku i prevodne
ekvivalente. Posebna panja bie posveena sociolingvistikoj komponenti ovih
renika, gde emo analizirati u kojoj meri drutvena i politika zbivanja utiu na
leksikografiju, poto je period, koji je predmet nae analize (1945-2000), posebno
zanimljiv, kako po pitanju odnosa na prostorima tadanje Jugoslavije tako i po
pitanju odnosa izmeu Nemake i Jugoslavije. U leksikografiji ovoga perioda na
veoma zanimljiv nain mogu se pratiti odnosi na prostorima tadanje zajednike
drave, politika i drutvena zbivanja i previranja, prihvatanje ili odbijanje ideje
jugoslovenstva i zajednitva od strane nekih nacija, usponi i padovi u saradnji
meu republikama, secesionistike tenje i favorizovanje jednog jezika. Zanimljiv
je i odnos Nemake i Jugoslavije, koji karakterie poetna rezervisanost u
posleratnom periodu, zatim dolazi do uspona u saradnji sedamdesetih i
osmadesetih godina, posebno na polju ugostiteljstva, turizma i tehnike, to se
logino, odraava i na leksikografiju, da bi se ovaj period opet zavrio padom, koji
poinje devedesetih godina posebno u odnosima izmeu Nemake i Srbije.

14
 1.2 Ciljevi istraivanja

Istraivanje na zadatu temu ima vie ciljeva, koji se meusobno prepliu, tako
da je uspeno postizanje jednog od njih preduslov za postizanje drugih ciljeva.
Prvi cilj koji smo postavili je da se izradi to kompletnija bibliografija strunih
renika u kojima je zastupljen jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski) u
periodu od 1945. do 2000. godine, koja e posluiti kao korpus za dalje analize.
Nakon toga usledie leksikografsko-leksikoloka analiza iji rezultati treba da
prue bitne informacije o kvalitetu i kvantitetu nemako-srpskih (srpskohrvatskih)
strunih renika izdatih u drugoj polovini dvadesetog veka. U okviru te analize cilj
je da se utvrdi tipologija renika, smer i broj zastupljenih jezika u njima. Nakon
toga bie uraena analiza jezikih nivoa. U okviru te analize razmatraemo u kojoj
meri morfologija, sintaksa, tvorba rei, etimologija i stilistika dolaze u dodir sa
leksikografijom i u kojoj meri su one znaajne u praktinoj strunoj leksikografiji.
Nakon toga bie izvrena analiza prevodnih ekvivalenata, kao i nain navoenja
odrednica. Ti rezultati, zasnovani na kontrastivnom prouavanju renika, treba da
daju doprinos razvoju teorije leksikografije uopte, a posebno strune dvojezine i
viejezine, prevodne leksikografije jezikog para nemaki i srpski
(srpskohrvatski). Pored teoretskog doprinosa leksikografiji, cilj je da se skrene
panja na probleme praktine leksikografije i da se daju neke preporuke u daljem
radu.
Odluka da analizu renika izvrimo po strukama i pojedinano za svaki
renik ima za cilj da se buduim korisnicima ovih renika, a pre svega
prevodiocima, omogui da se jednostavno i brzo snau u pomenutom korpusu. Cilj
izrade bibliografije je da se d informacija o postojanju renika odreene struke, a
cilj detaljne analize renika je da se daju osnovni podaci o samom reniku,
njegovom obimu i kvalitetu, leksici i uim strunim oblastima koje su zastupljene u
njemu. Kod onomasiolokih renika bie navedeni nazivi svih grupa da bi budui
korisnik odmah mogao da vidi da li je zastupljena oblast struke koja njega

15
interesuje i koja mu je potrebna u datom momentu. Na ovaj nain daje se doprinos
teoriji prevoenja kao jednoj od veoma znaajnih lingvistikih disciplina, koja je
usko povezana sa leksikografijom.
Posebna panja u ovom radu bie posveena sociolingvistikoj analizi
renika, gde emo razmatrati u kojoj meri drutvena i politika zbivanja utiu na
leksikografiju. Taj uticaj se ovde u manjoj meri ogleda u samom korpusu renika,
dakle, u negovim odrednicama i prevodnim ekvivalentima, a mnogo vie u nekim
formalnim kriterijumima, na primer, u tretmanu i nazivu jezika i pisma, zatim u
teoretskom delu, dakle, predgovorima, iz kojih se veoma jasno mogu itati
intencije autora.
Na kraju bi se moglo rezimirati, da je generalni cilj ovoga rada da se d
teoretski i praktini doprinos razvoju dvojezine i viejezine strune leksikografije,
koja tretira jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski). Time e biti uinjen jedan
korak na putu ka stvaranju metaleksikografije u Srbiji, a posebno strune i to onog
njenog dela, koji se bavi jezikim parom nemaki i srpski.

1.3 Metodoloke osnove istraivanja

Pitanje naunih metoda, koje se koriste u odreenom naunom radu skoro

uvek je vrlo diskutabilno. Re metoda potie od grke rei methodos to
bukvalno znai put, hod, staza, drum, a u naunom radu metodom se naziva
skup raznih postupaka i procesa pomou kojih se dolazi do naunih saznanja i
istina (ami 1990: 12). U nauci se razlikuju standardne i posebne nauno-
istraivake metode.
U izradi ovog rada koristili smo saznanja do kojih su dole naune discipline
morfologija, leksikologija, leksikografija, sintaksa, stilistika, tvorba rei i etimologija
kao i neke nelingvistike discipline.
Pomenuto istraivanje imalo je multidisciplinarni karakter stoga je u njegovoj
realizaciji korieno nekoliko naunih metoda. Metoda koja je bila od velikog

16
znaaja za ovaj rad je metoda analize, poto je glavni predmet rada analiza
pomenutih renika, to je posluilo kao osnova da se doe do odreenih saznanja.
Druga znaajna metoda koja je primenjena je konstrastivna metoda. Neophodno
je bilo izvriti kontrastiranje odreenih pojava u nemakom kao JI i
srpskohrvatskom kao JC ili obrnuto, da bi se mogli izvesti verodostojni zakljuci.
Koriena je i statistika metoda u sreivanju i analizi korpusa, a to je bibliografija
strunih renika, u kojima je zastupljen jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski)
u drugoj polovini dvadesetog veka.

17
 2.0 LEKSIKOGRAFIJA KAO NAUNA DISCIPLINA

2.1 Uvodne napomene

Svaki pokuaj bavljenja renicima sa naunog i strunog aspekta

pretpostavlja dobro poznavanje teoretskih osnova leksikografije. Da bismo mogli
objasniti istorijski razvoj leksikografije, precizirati predmet njenog istraivanja i
istraiti sadanji stepen razvoja na kome se nalazi, nuno je najpre pozabaviti se
odnosom leksikografije i leksikologije, poto leksikologija predstavlja lingvistiku
disciplinu u okviru koje je stasala leksikografija. Pored leksikologije, postoji itav
niz drugih naunih disciplina ije je sagledavanje neophodno za uspeno bavljenje
leksikografijom. To su, pre svega, lingvistike discipline kao to su morfologija,
sintaksa, stilistika, tvorba rei, etimologija i terminologija. Za uspean
leksikografski rad od presudnog znaaja je meusobni odnos ovih naunih
disciplina kao i primena njihovih naunih dostignua u praktinoj leksikografiji, od
ega zavisi nastajanje uspenog renika.
Osim gore navedenih disciplina, postoji jo veliki broj nauka sa kojima se
preplie leksikografija, odnosno sa kojima ima uzrono-posledinu vezu.
Sociolingvistika je nezaobilazna nauna disciplina u prouavanju renika, tako da
e povezanosti leksikografije i sociolingvistike u ovom radu biti posveena
znaajna panja. Svakome, ko se bavio renicima, jasno je da su renici uvek
odraz aktuelne drutvene situacije, odreenog drutvenog i politikog momenta.
Jezik je veoma esto mono sredstvo u slubi politike, a u pojedinim periodima u
razvoju drutva jezik je simbol i garant nacionalnog identiteta i opstanka. Treba
imati u vidu injenicu, da je u prirodi jezika da se stalno menja (Bugarski 1991: 10)
i da je to samo jedan ivi organizam ije su promene uslovljene promenama na
svim nivoima drutva. U renicima koji su predmet naeg prouavanja mogue je
tano hronoloki pratiti odreene drutvene i politike promene, kao i odnose
meu dravama u kojima su nastajali. Za nae istraivanje bitno je kada je dolo

18
do uspostavljanja meunarodne saradnje na polju terminologije i u kojoj meri je
meunarodni rad na terminologiji uticao na terminoloka istraivanja u naoj
zemlji. Uticaj Nemake bitan je u standardizaciji terminologije u Jugoslaviji, jer je
oigledan uticaj nemakih propisa i standarda u naoj pravnoj regulativi. Poseban
znaaj ogleda se u samoj strunoj leksici, gde su preuzeti brojni termini iz
nemakog jezika, koji su ostali i do dananjeg dana, posebno iz oblasti tehnikih
nauka.

2.2 Istorijski razvoj leksikografije

Leksikografija je dugo posmatrana u okviru leksikologije i smatrana je samo

jednom oblau u okviru leksikolokih prouavanja, to je doprinelo zanemarivanju
njenog znaaja i usporilo njen razvoj kao samostalne naune discipline.
Vremenom se leksikografija odvajala od leksikologije i definisala svoj predmet
istraivanja, tako da je ona ve sedamdesetih godina dvadesetog veka postala
samostalna nauna disciplina, koja se u potpunosti odvojila od leksikologije
(Lewkowskaja 1968: 266). Danko ipka (2006: 159) konstatuje da je prekretnica u
razvoju leksikografije nastupila sa pojavom Prirunika leksikografije Ladislava
Zguste koji se pojavio 1971. godine. Osamostaljivanje leksikografije kao naune
discipline ogleda se u pojavljivanju znaajnog broja radova iz te oblasti. Na tu
temu poinju da se organizuju seminari i kongresi, dolazi do pokretanja
specijalizovanih asopisa i do izrade specijalizovanih bibliografija. Leksikografija
se odvajala od leksikologije koristei njena saznaja kao osnovu, a istovremeno se
povezivala sa drugim naunim disciplinama, tako da je ona danas zasebna grana
primenjene lingvistike: Ukratko leksikografija (praktina i teoretska) danas je
zasebna grana prvenstveno primijenjene lingvistike, sa tradicionalno jakim
naslanjanjem na leksikologiju, ali i sa novouspostavljenim vezama sa drugim
oblastima naunog i strunog djelovanja, te sa povratnim obogaivanjem
leksikologije (ipka 2006: 159).

19
 U svom istorijskom razvoju leksikografija je razvila i posebna teita svoga
istraivanja tako da danas moemo govoriti o praktinoj leksikografiji, koja se bavi
konkretnim problemima na izradi renika i teoretskoj leksikografiji ili
metaleksikografiji, koja se bavi teoretskim istraivanjima renika (Schippan 1992:
53, Hausmann 1989: 5, Wiegand 1989:257). Svaka od ovih poddisciplina ima
svoje polje delovanja u okviru leksikografije, a takoe svaka od njih povezana je
sa drugim naunim disciplinama u cilju to kompletnijeg ispunjavanja svoga
zadatka. Zahvaljujui takvom razvojnom putu leksikografije, renici postaju
predmet naunog prouavanja kome se pristupa sa praktinog i teoretskog
aspekta. (Bergenholtz/Schaeder 1994: 3).
Praktina leksikografija povezana je sa morfologijom, sintaksom, stilistikom,
etimologijom, terminologijom i to u domenu praktine primene ovih naunih
disciplina u renicima. Leksikografi su svakodnevno, u praktinoj izradi renika,
zaokupljeni pitanjem informacija koje treba da se unesu u renik, a upravo to
spada u polje delovanja gore pomenutih disciplina. Neosporno je da praktini rad
na reniku predstavlja dragoceno iskustvo za metaleksikografska istraivanja.
Samo leksikografi koji su radili na izradi renika mogu postii uspene rezultate na
polju teoretske leksikografije, tj. metaleksikografije. (Herbst/Klotz 2003: 15)
U domen prouavanja metaleksikografije spadaju:
- istorija i teorija leksikografije
- opis, klasifikacija i evaluacija renika
- istraivanje korisnika renika i korisnikih potreba
Hausman (1985) metaleksikografiju deli na sledee oblasti:
- istorijsku metaleksikografiju, koja prati razvoj leksikografske prakse unutar
odreenog vremenskog perioda a za odreenu oblast, jezik ili grupu jezika
- teorijsku metaleksikografiju, koja izdvaja univerzalne ili iroko zastupljene
elemente i zakonitosti leksikografskog rada
- evaluativnu metaleksikografiju, koja se bavi vrednovanjem konkretne
leksikografske produkcije

20
 - statusno-upotrebnu metaleksikografiju, koja se bavi izuavanjem
drutvenog statusa i upotrebe renika.
(Preuzeto iz: ipka 2006: 160)
Ako se istrai postojea nauna literatura, koja se bavi leksikografijom i kada
se ostvari uvid u renike, koji su objavljeni, jasno je da je praktina leksikografija
mnogo starija od teoretske (metaleksikografije) i da ima tradiciju koja see do
antikih vremena, tako da upravo ta duga tradicija izade renika garantuje njen
opstanak i razvoj (Henne 1975: 97). Praksa izrade renika stara je vekovima, dok
metaleksikografija belei istorijski razvoj od samo nekoliko decenija.
Prouavanjem istorijskog razvoja praktine i teoretske leksikografije dolazi se do
zakljuka da je bogata praksa izrade renika, koja ima ve vekovnu tradiciju,
posluila kao osnova za razvoj teoretske leksikografije.
to se teoretske i praktine strune leksikografije jezikog para nemaki i
srpski (srpskohrvatski) tie, postoji velika nesrazmera izmeu teorije i prakse.
Praksa izrade strunih renika kod nas veoma je bogata, posebno u drugoj
polovini dvadesetog veka, kada je nastao veliki broj strunih renika. Teoretskih
istraivanja na tu temu skoro i da nema. Radovi koji su do sada objavljeni kod nas
odnose se na pojedinane projekte. To su izvetaji o radu na pojedinim renicima,
prikazi objavljenih renika ili razmatranja pojedinih aspekata ove teme u okviru
problema u nastavi stranih jezika. Te radove i njihov znaaj ne treba zanemariti
poto i oni sadre dragocene informacije koje mogu posluiti istraivau, ali njihov
broj je veoma mali, a sa druge strane oni su vie informativnog a manje naunog
karaktera. Postoji odreeni broj nauno zasnovanih radova koji se bave nemako-
srpskom (srpskohrvatskom) dvojezinom leksikografijom, ali su ti radovi posveeni
optim renicima. Strunom leksikografijom jezikog para nemaki i srpski
(srpskohrvatski) bavi se delimino rad Nemako-srpsko-hrvatska leksikografija
prve polovine XX veka (isp. Petronijevi 2002), koji obuhvata sveukupnu
nemako-srpskohrvatsku leksikografiju prve polovine dvadesetog veka, pa time i

21
strunu. Strunim renicima u ovom radu posveeno je malo panje, srazmerno
malom broju strunih renika koji su objavljeni u ovom periodu.
Oblast strune leksikografije problematinom je smatrao i Wiegand (1988: 729)
oznaavajui je kao Wildwuchsgebiet, pozivajui se Weinrich-a, koji kae All
diese Fachwrterbcher gleich welcher Qualitt, sind unter linguistisch-
lexikographischen Gesichtspunkten Wildwuchs (Weinrich 1975: 365).
Teoretska struna leksikografija u velikoj meri zaostaje za praktinom, iako
struni renici imaju veoma znaajnu ulogu u okviru leksikografije uopte
(Bergenholtz/Schaeder 1994: 3). Kao razlog za takvo stanje Wiegand navodi i
injenicu da ne postoji jasan uvid u strune renike i da se ne zna koliko strunih
renika uopte ima, ne postoje bibliografije tih renika, niti precizna tipologija
(Wiegand 1988: 732). Napredak u razvoju strune leksikografije poinje
devedesetih godine dvadestog veka u Nemakoj kada strunoj leksikografiji
poinje da se posveuje panja. Organizuju se kolokvijumu i izdaju radovi
posveeni ovoj temi (Bergenholtz/Schaeder 1994, Bergenholtz 1995, Felber/Budin
1989, Felber/Schaeder 1999, Haensch 1991, Wiegand 1988, Hoffmann et. al.
1999).
A ako se leksikografija posmatra sa stanovita broja jezika, moe se
konstatovati da se najvie panje posveuje jednojezinoj leksikografiji, zatim u
neto manjem obimu dvojezinoj, dok se na poslednjem mestu nalazi viejezina
leksikografija (Ponten 1975: 200). ini se kao da se viejezina leksikografija
utapala u dvojezinu leksikografiju. Bila je obuhvaena samo konstrastivnim
istraivanjima i to u okviru studija koje su se bavile dvojezinom prevodnom
leksikografijom (Hartmann 1975: 187, Ponten 1975: 200). Prema Pontenu
viejezinoj leksikografiji bi trebalo da se posveti mnogo vie panje u okviru
lingvistike, te da bi ona, zbog znaaja i kompleksnosti, trebalo da bude predmet
prouavanja samostalne naune discipline, kako teoretske tako i praktine
(Ponten 1975: 200)

22
2.3. Odnos leksikografije i drugih lingvistikih disciplina

Kao to smo ve pomenuli, rad na renicima uvek je multidisciplinarnog

karaktera. U leksikografskim istraivanjima i praktinom radu koriste se saznanja
skoro svih lingvistikih disciplina, saznanja velikog broja drutvenih i nekih
prirodnih nauka. U tekstu koji sledi razmatraemo odnos leksikografije i
lingvistikih disciplina, sa kojima je ona usko povezana: leksikologije, semantike,
stilistike, etimologije, tvorbe rei, morfologije, sintakse, frazeologije i terminologije.

2.3.1. Leksikografija i leksikologija

Od svih lingvistikih naunih disciplina leksikografija je u najveoj meri
povezana sa leksikologijom. Leksikologija je deo nauke o jeziku koji prouava
znaenje rei, kao i sintagmatske, paradigmatske i derivacione veze meu reima
(Dragievi 2007: 17). Re leksikologija potie od gre rei lexikos to znai ono
to se odnosi na re i logos to znai nauka. Predmet leksikologije su, sa jedne
strane, pojedine leksike jedinice, morfemi, rei i grupe rei, a sa druge strane
celokupan leksiki fond jednog jezika i zakonitosti po kojima se taj fond menja i
razvija. Leksikologija istrauje i opisuje leksiki fond jednog jezika, njegovo
raslojavanje i strukturu, nastajanje, znaenje i funkcionisanje njegovih elemenata
(Schlaefer 2002: 12).
Poveznost leksikografije i leksikologije moe se pratiti u vie pravaca. Pre
svega to je istorijski razvoj. Kao to smo ve rekli, ove dve discipline povezuje
zajedniki istorijski razvoj, leksikografija je dugo bila samo jedna poddisciplina u
okviru leksikologije. Njeno osamostaljenje poinje pre nekoliko decenija. U
nemakoj lingvistici ezdesetih godina dvadesetog veka ulazi u upotrebu pojam
leksikografija. Njime se oznaava ono to sedamdesetih godina postaje predmet
istraivanja naune discipline koja upravo nosi taj naziv.
Pitanjem leksikografije kao samostalne naune discipline bavili su se mnogi
autori u to vreme. Prema jednima leksikografija nije nauna disciplina u okviru

23
leksikologije nego je to samostalna nauka (Lewkowskaja 1968: 266), a prema
drugima leksikografija nije nauka (Bahr 1978: 98, Wiegand 1989: 246).
Zajedniko im je i to to su dugo bile zanemareno podruje nauke o jeziku
zbog primata morfologije i sintakse. Dok su se na polju morfologije i sintakse vrila
veoma opsena istraivanja i nastajali brojni radovi iz tih oblasti, objavljivan je
veoma mali broj radova koji su se bavili leksikom jedinicom. Pomeranje centra
prouavanja sa gramatike ka leksici poslednjih decenija otvorilo je prostor za
nauni procvat ove dve discipline a time i prostor za osamostaljenje leksikografije.
Leksikologiju i leksikografiju povezuje danas, pre svega, predmet njihovog
istraivanja, a to je fokusiranje na leksike jedinice i leksikon jednog jezika, samo
to je razliit ugao njihovog posmatranja. Svaka od njih bavi se odreenim
aspektom leksike i leksikona koristei pri tome sopstvenu metodologiju i dostiui
sopstvene ciljeve.
Leksikon najjednostavije definiemo kao invenatar leksema odreenog
jezika strukturisan prema odreenom principu (Schippan 1992: 1). Leksikon je
integrativna komponenta jezikog sistema, koja je podlona stalnim promenama,
te zbog toga valja napomenuti da se leksikologija bavi vokabularom jednog jezika
kao drutveno determinisanim inventarom leksikih jedinica, kao i normama i
pravilima njegovog nastajanja i njegovom upotrebom u komunikaciji (Schippan
1992: 3). Leksikografija se bavi praktinim aktivnostima oko sastavljanja renika,
problemima koji se javljaju pri njihovoj izradi, evaluacijom renika, njihovim
korisnicima i sl. U tom radu logino je da se leksikografija oslanja na leksikologiju
ali se bavi i reavanjem brojnih sopstvenih problema koji nisu interesantni za
leksikoloka istraivanja (predstavljanje gramatikih informacija, ustrojstvo renika,
namena, podela renika i sl).

24
2.3.2 Leksikografija i semantika
Leksiko znaenje je u centru panje svakog leksikografa i predstavlja
centralni problem u njegovom radu, stoga je povezanost leksikografije i semantike
od presudne vanosti za uspean rad leksikografa. Semantika se uopteno
definie kao nauka koja se bavi znaenjem, a sam pojam znaenja je vieznaan
(Schwarz/Chur 1996: 15). Odreivanje znaenja leksike jedinice u reniku,
odnosno navoenje adekvatnog prevodnog ekvivalenta, povezano je sa brojnim
potekoama. Nema meu lingvistima jedinstvenog stava o tome ta je sma
priroda leksikog znaenja. Neki su skloni da ga tumae manje-vie psiholokim
terminima, pretpostavljajui da su mentalni procesi ukljueni u tu situaciju. Neki
lingvisti shvataju znaenje prije kao osobinu samih jezikih formi, kao njihovu
sposobnost da upuuju na neto, kao njihovu mogunost da predstavljaju neto
drugo. Drugi, opet vide u leksikom znaenju samo pravilnost kojom se rijei
koriste, a neki misle da rijei same za sebe nemaju znaenje izvan konteksta u
kojem se koriste (Zgusta 1991: 29). Za leksikografa je veoma bitno da posveti
veliku panju svim istraivanjima na polju semantike, jer je dobro poznavanje
znaenjskih obeleja osnovna pretpostavka za uspeno obavljanje posla.
Semantiki odnosi izmeu leksikih jedinica opteg jezika i strunog jezika
bitno se razlikuju, stoga je semantizacija u strunim renicima odreena nekim
drugim elementima. Za semantizaciju u strunim renicima bitno je dobro
poznavanje termina, bavljenje standardizacijom terminologije, a u pojedinim
sluajevima bitna je i potpuna preciznost poto su ponegde granice izmeu opte i
strune leksike veoma male (Wiegand 1975: 192, Hartmann 1975: 194)

2.3.3 Leksikografija i stilistika

Stilistika je nauna disciplina u oblasti izuavanja jezika, ali je ona dui
vremenski period ostala skrivena u oblasti retorike (Toovi 2002: 20). Stilistika se
najoptije moe odrediti kao istraivanje razliitih mogunosti izbora, koje
drutvene grupe i pojedinci prave pri upotrebi jezika. Stil bi se mogao definisati

25
kao izbor izmeu alternativa koje nudi jeziki sistem na razliitim nivoima
(Bugarski 1991: 154). Udaranje temelja stilistici kao samostalnoj naunoj disciplini
vezuje se za ime vajcarskog lingviste arla Balija dvadesetih godina 20. veka.
Njemu pripadaju posebne zasluge to je ukazao na znaaj sinonimije, tako da e
se u nekim istraivanjima sinonimija smatrati glavnim problemom stilistike, a
upravo to je i polje istraivanja koje je znaajno za leksikografiju i polje na kome se
prepliu istraivanja leksikografije i stilistike (Toovi 2002: 21).
U renicima vrlo esto nailazimo na uputstvo za upotrebu leksikih jedinica,
odnosno na markiranje stila. Takva stilska markiranja proiruju naa znanja o
upotrebi leksema u odreenim komunikativnim situacijama, zbog ega se ona
shvataju kao leksike pomone informacije, kao konotacije (Schippan 1992: 52).
Stilske oznake treba da pomognu korisniku renika da identifikuje komunikativnu
situaciju i da lake izvri odabir leksike jedinice, poto je to jedan od naina da se
znaenje rei precizira. to se stilskih nivoa i njihovog obeleavanja tie, prisutne
su velike razlike izmeu optih i strunih renika. U optim renicima markiranja
stila uglavnom se tiu stilskog nivoa, stilske obojenost, regionalne ili vremenske
pripadnosti i pripadnosti struci. Za nas je zanimljivo obeleavanje pripadnosti
struci. U optim renicima to je obino samo uoptena napomena koja neku
leksiku jedinicu izdvaja iz opte leksike, dok je obeleavanje struke u strunim
renicima bitno drugaije i tie se raslojavanja strune leksike, odnosno re je o
markiranju usko strune oblasti kojoj termin pripada. esta je pojava da u
renicima pronalazimo uputstva o preporuenoj upotrebi ili o restrikcijama u
upotrebi odreene rei (Schippan 1992: 52), to je od velikog znaaja prilikom
upotrebe renika.

2.3.4 Leksikografija i etimologija

Najjednostavnije reeno etimologija je nauna disciplina koja se bavi
poreklom rei (ipka 1998: 115). Svoj najvei doprinos nauci o jeziku etimologija
postie u izradi etimolokih renika (Dragievi 2007: 19). Interesovanje za

26
etimologiju rezultiralo je pojavom brojnih etimolokih renika, kojima se ele pruiti
bitne informacije o istorijskom razvoju rei. Glavni zadaci etimologije su da otkrije
tragove leksema to dublje u jezikoj istoriji, da prati njihov razvoj sve do
dananjeg oblika i znaenja i da razvija sredstva i metode da bi se to ostvarilo
(ipka 2006: 138). Etimologija je tesno povezana sa istorijskom lingvistikom,
istorijskom fonologijom, morfologijom i tvorbom rei u praenju razvoja forme, kao
i istorijskom semantikom u razvoju sadraja. Da bi etimologija mogla uspeno da
funkcionie bitno je uspostaviti vezu izmeu razliitih faza u razvoju jezika, izmeu
sinhronijskog i dijahronijskog razvoja. Primena etimolokog rada posebno je bitna
za leksikografiju, poto etimoloki podaci predstavljaju sastavni deo mnogih
renika (Herbst/Klotz 2003: 62)

2.3.5 Leksikografija i tvorba rei

Lingvistika disciplina koja je posebno znaajna kada je u pitanju
leksikografija nemakog jezika je tvorba rei kao jedan od osnovnih produktivnih
mehanizama za bogaenje renika jednog jezika. Od raspoloivog morfolokog i
leksikog materijala stvaraju se tvorbene konstrukcije. Elementi tvorbe su nosioci
znaenja i kao takvi spadaju u domen leksikografije. Leksikograf se odmah na
samom poetku susree sa problemom izbora odrednica i njihovog slaganja, a to
je usko povezano sa tvorbom rei (Ha-Zumkehr 2001: 24) Zato prvo mora da rei
pitanje da li odrednice slagati striktno abecednim redom jednu ispod druge ili ih
grupisati u gnezda, tako to e sloenice i derivate povezivati sa osnovom, te da li
e to povezivanje vriti uz pomo tilde ili ponavljanjem odrednike rei. U kojoj
meri je ovaj proces problematian govori nam praksa, gde emo u najveem broju
sluajeva naii na nedoslednu primenu jednog ili drugog postupka.
Ove dve naune discipline povezane su i svojim istorijskim razvojem.
Tvorba rei je nauna disciplina koja se razvila u okviru leksikologije ali koja, za
razliku od drugih leksikolokih disciplina, ima veoma visok stepen autonomije.
Osnovni je zadatak tvorbe da proui elemente i procese formiranja leksema od

27
onih podleksemskih elemenata koji su u mogunosti da, iskoritavajui postojee
lekseme, tvore novu leksiku jedinicu. Ti se podleksemski elementi nazivaju
tvorbene morfeme (ipka 2006: 124).
Centralno pitanje tvorbe je odreivanje pravila povezivanja tvorbenih
morfema u lekseme. U poslednje vreme kristaliu se dva pristupa: strukturalistiki i
generativni. Zbog veoma komplesnog predmeta prouavanja, tvorba rei je
najtenje povezana sa morfologijom, ali i sa fonetikom i fonologijom te
psiholingvistikom. Posebno je bitna veza izmeu tvorbe i morfologije poto se i
jedna i druga bave morfemima i zakonitostima njihove raspodele.

2.3.6 Leksikografija i morfologija

Lingvistika disciplina koja je od velikog znaaja za leksikografiju i ija
dostignua leksikograf mora dobro da poznaje je morfologija. Za leksikografa je
naroito bitno ukljuivanje morfolokih informacija u renik i nain njihovog
prezentovanja. To je problem sa kojim se leksikograf susree odmah kada je
sastavio listu odrednica i kada treba da se unesu sve potrebne informacije,
objanjenja, podaci i komentari (Ha-Zumkehr 2001: 24). Pod gramatikim
podacima u naem sluaju podrazumevaju se podaci o rodu i broju imenice, o
deklinaciji i konjugaciji glagola, markiranju vrste rei, a kad je nemaki jezik u
pitanju i navoenje osnovnih podataka za nepravilne glagole.
Morfoloke oznake treba da slede za lemom. Unoenje morfolokih
informacija u renik bitno je naroito kod jezika sa razvijenom morfologijom, tako
da e se te informacije najee ticati oblika koji se trae, dok e u jezicima sa
siromanom morfologijom u centru panje biti njihova kombinatorika. Karakter i
koliina gramatikih informacija povezana je sa namenom renika, te sa
tipologijom i obimom.
Za navoenje gramatikih informacija u renicima koriste se posebni
simboli, odnosno skraenice koje su smetene odmah iza leme. To su uglavnom

28
ustaljene skreenice koje su optepoznate i koje su po pravilu objanjene u
spisku skraenica.
Ovde jo treba napomenuti da je pitanje gramatike u renicima pitanje koje
optereuje leksikografa u istoj meri kao i semantizacija i da je to jedno od
centralnih pitanja kojima treba da se pozabavi metaleksikografija.

2.3.7. Leksikografija i sintaksa

Sa sintaksikog aspekta re je najmanja jedinica sintaksike strukture koja
stupa u gramatike odnose sa drugim takvim jedinicama, tvorei konstrukcije na
razliitim stepenima sintagme, klauze, reenice (Bugarski 1991: 117).
Povezanost sintakse i leksikografije najbitnija je opet u onom najosetljivijem delu
u tumaenju znaenja, odnosno u navoenju prevodnih ekvivalenata. Veoma
esto je, da bi se uspeno objasnilo znaenje neke rei, neophodno navesti
primere, koji su najee sintagme ili reenice, ime se daju informacije o
kombinatornim mogunostima rei. Najuspeniji primeri su kratke sintagme koje
omoguavaju da se sagledaju kombinatorne mogunosti rei, poto renik ne
predstavlja samo puki popis rei, nego se u njemu daju i podaci o internoj strukturi
rei, o morfolokim pravilima, kao i njena sintaksika obeleja.
Znaaj sintakse u izradi renika je izuzetan poto je potpuno i uspeno
objanjenje rei u reniku mogue samo uz korienje konteksta, a to znai
pomou sintaksikih elemenata (Hartmann 1975: 184). Znaenje rei, budui
veoma komplikovana kategorija, nije jednostavno navesti van konteksta, a
navoenje rei u kontekstu ve zalazi u domen sintakse. Posebna zasluga
sintaksikih elementa je tamo gde je nemogue navesti znaenje u jeziku cilju,
dakle kod neprevodive leksike, odnosno u sluajevima nulte ekvivalencije. U tom
sluaju znaenje rei se objanjava, definie, a to se radi u sintaksikom
okruenju.

29
 Sintaksiko okruenje posebno je bitno u dvojezinom reniku, koji slui
kao pomo u uenju stranog jezika, poto je jezik najlake ui u kontekstu,
dijalogu, dakle u reenicama (Henne 1975: 98).

2.3.8 Leksikografija i frazeologija

Predmet poruavanja frazeologije su vielane leksike jedinice, dakle leksike
jedinice koje su sastavljene od vie rei, frezemi, odnosno frazeologizmi.
Frazeologija se, dakle, bavi jednim segmentom leksikona. Centralno pitanje kojim
se bavi frazeologija je ta sve moe imati status frazema. Da bi odgovorila na to
pitanje frazeologija se bavi sledeim zadacima: izdvajanje frazema i odreivanje
njihovog mesta u leksikonu, klasifikacija frazema, ispitivanje etimologije frazema i
njihovo poreenje sa frazemima u drugim jezicima, posmatranje upotrebnog
statusa frazema. Navedenim pitanjima bave se posebne grane unutar frazeologije:
formalna, koja se bavi klasifikacijom, istorijska koja prati istorijski razvoj leksema,
psiholingvistika koja prati njihovo usvajanje i razumevanje, pragmatika koja
posmatra njihovu upotrebu i uporedna koja suprotstavlja frazeme dva ili vie jezika
po tipolokom i konfrontativnom osnovu (ipka 2006: 133). Prema Zgusti pravi
frazemi imaju odreena obeleja, a to su:
- nezamenljivost i neizmenljivost delova, a to znai da se ne moe menjati
pade i predlog a da to ne uslovi i promenu znaenja,
- nemogunost dodavanja elemenata
- semantike karakteristike upravo to je karakteristika po kojoj se frazemi
odvajaju od ostalih leksikih jedinica sa vie rei. Jer osnovna karakteristika
frazema je da se znaenje frazema u celini ne moe izvesti iz njihovih
pojedinih delova
- ogranienje upotrebe elemenata na leksiku jednicu od vie rei
- postojanje jednolanog sinonima
- taksonomijski status jednolane rei
- postojanje jednolanog elementa u drugom jeziku

30
 - gramatika i formalna obeleja
- ista sintaksika i onomasioloka funkcija kao kod jednolanih rei (Zgusta
1991: 137-152).
Primena frazeolokog rada posebno je prisutna u leksikografiji, a posebno
praktinoj leksikografiji, poto su frazemi upravo najee kamen spoticanja u
izradi renika i izvor najeih greaka. Ukljuivanje frazema u renik, kao i nain
njihove obrade i semantizacije predstavlja jedno od centralnih pitanja praktine
leksikografije.

2.3.9. Leksikografija i terminologija

Terminologija je kao nauka nastala tridesetih godina dvadesetog veka. To
je period kada poinje da se shvata znaaj rada na standardizaciji terminologije i
period kada poinje rad na normiranju terminologije na internacionalnom nivou.
Terminologija se moe definisati kao poddisciplina leksikologije koja se bavi
onim leksikim jedinicama koje imaju status termina. Definisanje termina nije
nimalo jednostavan posao. Najjednostavnija definicija bi bila ona koju je dao
Felber (1984: 1) termin je bilo koji konvencionalni simbol koji predstavlja pojam
definisan u predmetnom polju. Glavne karakteristike prema kojima se termini
razlikuju od netermina su, prema ipki sledei: termin mora da bude uklopljen u
odreeno predmetno polje, termini nastaju kao rezultat svesne intervencije, bitno
je da postoje precizni odnosi terminoloke korelacije izmeu razliitih jezika i ono
to je najvanije u sluaju termina jeste da je bitna sinhronijska dimenzija, dok je
kod ostalih leksikih jedinica podjednako vana i dijahrona. Da bi neka jedinica
bila termin ne moraju da budu zadovoljeni svi ovi kriterijumi, dovoljno je da to budu
samo neki od njih. ipka navodi sledee karakteristike koje treba da zadovolji
termin:
- transparentnost, kao osobina termina da se ve u samom nazivu vide i
odreene karakteristike pojma koji je njime izraen
- internacionalnost, osobina da je termin internacionalno prepoznatljiv

31
 - ustaljenost, tj. osobina da je termin due vreme prisutan, optepoznat i
prihvaen
- kratkoa, to znai da termin nije glomazan
- sistemnost, uklopljenost u terminoloki sistem
- nedvosmislenost
- preciznost
- nesinonimnost (ipka 2006: 151)
Ovaj poslednji princip poljuljan je najnovijim istraivanjima jer se sve vie dokazuje
da i termini mogu da budu vieznani zbog njihove stalne podlonosti promenama.
U novijim terminolokim kolama termini se prouavaju u tekstu, dinamiki,
razvojno, bitna je polisemija i homonimija. Die Bedeutung eines Termins kann
sich spontan verndern. Neue Erkenntnisse, Verifizierung oder Falsifizierung von
Hypothesen wirken sich auf terminologische Systeme und ihre Elemente aus.
Daher tendieren auch Termini zu Homonymie und Polysemie und auch zur
Synonymie, obwohl das eigentlich dem Streben nach Eindeutigkeit und dem
Wesen terminologischer Arbeit widerspricht. (Schippan 1992: 231)
U okviru same terminologije razlikuje se opisna ili deskriptivna terminologija
kao nauka koja se bavi upotrebom termina i terminoloka poddisciplina koja se
bavi propisivanjem termina - preskriptivna terminologija. Neprekidno pojavljivanje
novih termina ne ostavlja prostor za prekid terminolokih istraivanja. U svakom
predmetnom polju potrebno je stalno uspostavljanje novih termina i njihovo
usklaivanje na internacionalnom nivou.
Jedno od centralnih pitanja kada je o terminologiji re je standardizacija
terminologije. Standardizacijom se bave meunarodne organizacije poto se
razlikuje standardizacija na internacionalnom nivou (npr. ISO) i nacionalnom nivou
(JUS za bivu Jugoslaviju). Postoje i meunarodne organizacije koje se bave
standardizacijom pojedinih oblasti struke (elektronike, tehnike itd.), a svakako su
najvanije one koje rade pod patronatom UNCESCO-a.

32
 Terminoloke aktivnosti su brojne: izrada terminoloke dokumentacije,
terminoloki renici (jednojezini, dvojezini, viejezini), izrada terminolokih
baza podataka, seminari, kongresi, savetovanja na teme koje se tiu terminologije.
U kojoj meri rad na terminologiji zaokuplja panju naunika svedoe i
razliite kole koje postoje a koje se razlikuju po svom pristupu u prouavanju
terminologije. Znaajne terminoloke kole su ruska, praka i beka, ali je beka
ipak najuticajnija i najuglednija. Njen osniva je Eugen Wister, a dananji
predstavnik Helmut Felber. ipka razlikuje tri osnovna terminoloka pristupa:
pristup predmetnog polja (struni pristup), koji je zainteresovan prvenstveno za
specijalistike aspekte one strune i naune oblasti kojoj terminologija pripada,
filozofski pristup, koji je okrenut prvenstveno optim ontolokim i logikim
zakonitostima konstruisanja predmetnog polja i njegovog oznaavanja, i
jezikoslovni pristup, koji se zanima za termine kao leksike jedinice (ipka 2006:
149). Za nae istraivanje bitan je ovaj jezikoslovni pristup zbog usmeravanja na
leksike jedinice. Upravo u tom segmentu terminolokih istraivanja terminologija
je interesantna za leksikografiju i leksikologije.

2.3.10 Leksikografija i nelingvistike discipline

Nije nita novo rei da se leksikografija i leksikologija kao naune grane
nauke o jeziku oslanjaju na druge naune discipline. Filozofija i logika, psihologija i
sociologija, matematika i statistika i nove nauke kao to su psiholingvistika,
sociolingvistika, matematika lingvistika i lingvistika statistika imaju u okviru
svoga rada pojmove kao to su: re, sadraj rei, znaenje, konotacija, denotacija,
polisemija, homonimija, a i: uzorak rei, broj rei, kvantitativna obeleja rei,
pojmove znaajne za leksikografiju i leksikologiju (Vasi 1982: 27).
Od gore pomenutih nauka poseban uticaj na leksikografiju imaju sociologija
i sociolingvistika. Povezanost sa sociologijom ogleda se na polju
metaleksikografije u onom delu u kome se ona bavi evaluacijom renika i

33
istraivanjem korisnikih potreba. Vezi leksikografije i sociolingvistike i njihovom
uzajamnom delovanju posveeno je dosta panje u ovom radu, poto je, kao to
smo ve rekli, uticaj drutva i drutvenih i politikih promena nezaobilazan faktor u
izradi renika. Ovom spektru nauka svakako treba dodati i pedagogiju, s obzirom
na znaaj leksikografskih, a time i leksikolokih dostugnua, za nastavu stranih
jezika.
Leksikografija je povezana i sa nekim prirodnim naukama, kao to su
matematika i informatika te sa graninim naukama kao to su kompjuterska
lingvistika i lingvistika statistika. Poseban znaaj za razvoj leksikografije u
poslednje dve decenije ima kompjuterska tehnologija, koja sve vie uzima maha u
praktinoj leksikografiji. Sve vei broj renika izdaje se u elektronskoj formi, sa
razliitim mogunostima pretraivanja, to prua nove, mnogo vee mogunosti
kada je izrada renika u pitanju. Pojava novih tehnologija zahteva nove
kompetencije od leksikografa. Leksikograf, pored poznavanja velikog broja
naunih disciplina, mora dobro da poznaje i informatike nauke i mogunosti koje
one pruaju.

2. 4. Pojam, definicija i podela renika

Primarni predmet teoretske leksikografije predstavlja definisanje i

klasifikacija renika. Renik predstavlja sreen fond rei ili sreenu leksiku jednog
prirodnog jezika, jednog dijalekta ili jednog strunog ili posebnog registra. U njemu
se na ureen nain korisniku prenose semantike i gramatike informacije o
elementima jednog jezika. Osnovnu jedinicu jednog renika ini leksema; a
osnovni zadatak jednog renika jeste da registruje lekseme jednog jezika i da ih
semantiki interpretira. Na taj nain on slui proirenju jezike kompetencije
njegovih korisnika (ukanovi 1995: 9). Znaaj renika je toliki da su oni danas
neizostavni prirunici u svakodnevnom ivotu, a posebno za one koji se bave
nekom vrstom naunog ili strunog rada.

34
 Klasifikacija renika nije nimalo jednostavan posao, ve veoma sloen i
kompleksan poduhvat, jer je u svaki renik ukljueno mnogo aspekata. Poto
neizostavno dolazi do ukrtanja i preplitanja tih aspekata, za klasifikaciju mogu da
se koriste razliiti kriterijumi, te se shodno tome nijedna podela ne moe smatrati
ni potpunom niti u potpunosti sistematinom. Na klasifikaciju i tipologiju renika
utie i lina odluka leksikografa, poto posebnu ulogu u izradi renika ima
individualni pristup. Znaajno je takoe i pitanje korisnika, tj. pitanje kome je renik
namenjen, tako e na primer na razlilit nain biti date informacije u reniku koji je
namenjen govornicima maternjeg jezika, nego ako je renik namenjen inostranim
korisnicima (Herbst/Klotz 2003: 22).
Alfabetsko ili sistematsko ustrojstvo odrednica predstavlja osnovu za
podelu renika na alfabetske ili semasioloke i onomasioloke, a u praksi se
veoma esto moe nai i meoviti tip renika (Petronijevi 2002: 12).
Karakteristika semasioloih renika je da su odrednice u njima sloene abecednim
redom prema prvom slovu odrednice. Ovi renici su mnogo ei od
onomasiolokih. Njihova prednost je u tome to jednostavno moe da se nae
leksika jedinica koja se trai, a nedostatak je to su rei u njima navedene van
konteksta, poto se u tim renicima jedna do druge nalaze rei koje nemaju
nikakve veze. Za razliku od semasiolokih, onomasioloki renici polaze od nekog
vanjezikog fenomena ili pojave i navode sve one lekseme koje taj fenomen ili tu
pojavu oznaavaju. Ti pojmovi i fenomeni su grupisani na osnovu pripadnosti
jednom pojmovnom polju ili oblasti. U to pojmovno polje ugrauju se sve one
lekseme koje po svom primarnom znaenju tu spadaju. Ovaj tip renika polazi
tako od vanjezikog supstrata traei od jezika do jezika razliite izraajne
mogunosti za njihovo oznaavanje. Zbir formativa kojima se tako na specifian
nain vri pridruivanje ovom supstratu kao sadraju stvara skupove razliite od
jezika do jezika, jer oito da ne postoje dva jezika koja raspolau potpuno istim
jezikim inventarom (Petronijevi 1992: 51). Statistiki posmatrano mnogo je
manji broj onomasiolokih nego semasiolokih renika. Oni su uglavnom

35
karakteristini za strunu leksikografiju. Problem onomasiolokih renika je
razgranienje izmeu grupa, a problem se javlja i prilikom njihovog korienja. Da
bi se olakalo snalaenje u onomasiolokim renicima njihov nuan pratei deo su
abecedni registri koji olakavaju njihovo korienje.
Prema perspektivi opisa renici se dele na dijahronijske i sinhronijske.
Dijahronijski renici se zanimaju za istorijski razvoj leksikih jedinica, i po pitanju
oblika i po pitanju znaenja. Sinhronijski ili deskriptivni renici bave se leksikom
nekog jezika na odreenom stepenu razvoja. Podgrupom istorijskih renika Zgusta
smatra etimoloke renike, tj. one renike koji se fokusiraju na poreklo leksike
jedinice (Zgusta 1991: 191-194). Etimoloki renici prate razvoj lekseme od njene
prve posvedoene pojave u nekom pisanom spomeniku u tadanjem znaenju,
kao i sve gramatike i semantike promene u toku njenog istorijskog razvoja. Ove
promene obuhvataju morfoloku strukturu lekseme, njen pretpostavljeni izgovor i
znaenje.
Prema broju jezika renici mogu da budu jednojezini, dvojezini ili
viejezini. U jednojezinim renicima odrednica i objanjenje znaenja dati su na
istom jeziku. Kod ovih renika u prvom planu je interpretacija leksema, dok su
gramatike informacije u drugom planu. Dvojezini i viejezini renici spadaju u
takozvane prevodne renike (Duda 1986). Oni su znaajniji za nae istraivanje
od jednojezinih renika. U tim renicima konfrontira se leksika jednog jezika sa
leksikom nekog drugog jezika ili drugih jezika, ukoliko je renik viejezini.
Viejezini renici imaju usku sferu primene, uglavnom u terminologiji i uopte
tamo gde se moe zanemariti proireni opis znaenja (ukanovi 1995: 10).
Prema nainu na koji se interpretira znaenje odrednice, renici mogu da
se podele na one gde je znaenje obrazloeno sinonimima (paradigmatski
postupak), drugu grupu ine renici gde je znaenje obrazloeno uz pomo
konteksta, primera i slino, dakle postupkom koji se naziva sintagmatski. Ukoliko
se koristi ovaj postupak, akcenat nije na znaenju rei nego na njenoj kombinaciji
sa drugim reima. Postoji jo jedan nain interpretiranja leksike grae, a to je

36
objanjenje putem definicije. Ovaj postupak naziva se enciklopedijski. Kombinacija
svih ovih postupaka prisutna je veoma esto u prevodnim renicima, a posebno
kombinacija paradigmatskog i sintagmatskog postupka.
Prema nameni renici se mogu podeliti na ope renike i renike posebne
namene. Opti renici se uglavnom bave opim jezikom, tj. standardnim
nacionalnim jezikom. Renici posebne namene dalje mogu da se dele prema
velikom broju kriterijuma. Na primer, prema teritorijalnom aspektu razlikujemo
dijalekatske ili regionalne renike, koji obuhvataju leksiku odreenog geografskog
prostora i varijantne renike, koji obuhvataju leksiku markiranu pripadnou
odreenoj varijanti standardnog jezika, koja ne mora da bude uslovljena
teritorijalno. Prema funkcionalnom kriterijumu razlikujeme strune ili terminoloke
renike, te renike profesionalnog i strunog slenga (argonske renike). Dalje,
razlikujemo renike stranih rei, renike jezika pisaca, renike sinonima, antonima,
homonima. Frazeoloki renici su ogranieni na pojedine sfere leksikona, u
onomastikim renicima predoena su vlastita imena. Gramatika podela na vrste
rei uslovljava pojavu renika vrsta rei (glagola, predloga, sintaksike renike,
renike jezikih nedoumica, ortografske i ortoepske renike i sl).
Postoje jo neki kriterijumi po kojima je mogue klasifikovati renike. Tako
je mogue razlikovati samostalne od aneksnih renika, koji su sastavni deo neke
vee celine, na primer udbenika. Po medijumu na kome je renik objavljen
mogue je razlikovati renike u klasinoj tampanoj formi i u novije vreme renike
u elektronskoj formi. tampane renike mogue je deliti i po formatu na stone,
depne i tezauruse, te renike koji su uraeni u jednom ili vie tomova. Prema
obimu leksike grae imamo renike malog, srednjeg i velikog obima (ipka 2006:
164).
Na kraju treba napomenuti da je mogue klasifikovati renike i prema
mnogim drugim kriterijumima i da je ovo samo osnovna podela.

37
2.5 Prevodni ekvivalenti

Osnovna svrha bilingvalnog renika jeste da uspostavi i objasni

semantiku vezu izmeu leksikih jedinica (LJ) dvaju prirodnih jezika, koje se po
leksikom znaenju mogu smatrati ekvivalentima (Petronijevi 2002: 18). U
uspostavljanju semantike veze izmeu leksikih jedinica u JI i JC centralnu ulogu
imaju pojmovi: jezik izvornik (JI), jezik cilj (JC), odrednica, lema. Jezikom
izvornikom se smatra polazni jezik u dvojezinim ili viejezinim renicima, tj. jezik
na levoj strani renika, odnosno jezik odrednice. JC je jezik na desnoj strani
renika, odnosno jezik ekvivalenta. U tumaenju i definisanju odrednice i leme u
literaturi se mogu nai razliiti pristupi. Prema nekim autorima ta dva pojma imaju
sinimno znaenje, ali ipak preovladava stav da je odrednica nadreeni pojam u
odnosu na lemu (Duda 1986, Wiegand 1975, Zgusta 1991, ipka 2006). Das
Stichwort ist eine Einheit der nichtlinearen Ebene. Es ist die (meist am Anfang
eines Wrterbuchartikels) durch das Lemma reprsentierte lexikalische Einheit, zu
der im Wrterbuch etwas gesagt wird. Das Lemma ist die Form einer lexikalischen
Einheit (d. h. des Stichwortes), die in der Regel am Anfang eines
Wrterbuchartikels steht und das Stichwort reprsentieren soll. (...) Ein Lemma hat
im Unterschied zu der mit ihm formativisch indentischen Wortform keine
lexikalische Bedeutung (Duda 1986: 27). Po slijedu itanja prvi elemenat
odrednice jeste lema, unutar koje se daje odrednika rije, dakle ona rije ija je
odbrada predmet odrednice i gramatike naznake o njoj, prozodijske te
morfoloke, odnosno morfoloko-sintaksike. Koliina gramatikih podataka
varirae od rjenika do rjenika, a meu tim podacima nalazimo sljedee
elemente, ve u zavisnosti od toga o kom rjeniku se radi: akcenat, transkripcija
izgovornog oblika (za one jezike gdje je velika nepodudarnost izmeu pisanja i
izgovaranja), podjela na slogove, te sve one naznake pomou kojih se mogu
identifikovati mofoloke osobine: naznaka o vrsti rijei, karakteristian deklinacijski
i konjugacijski oblik. (ipka 2006: 167)

38
 Kako je ekvivalentnost centralni pojam u translatologiji, to se i renici
zasnovani na njoj, dvojezini ili viejezini, u literaturi sve ee nazivaju
prevodnim renicima (Duda 1986). Centralni zadatak prevodnih renika je
uspostavljanje odnosa izmeu leksikih jednica JI i leksikih jedinica JC, a taj
zadatak je veoma komplikovan. S obzirom da se jezici ne poklapaju u broju rei i
njihovoj strukturi, razlikujemo sledee tipove ekvivalencije:
- Prema kvantitativnom kriterijumu razlikujemo monoekvivalenciju,
poliekvivalenciju i nultu ekvivalenciju. O monoekvivalenciji govorimo kada
jednoj LJ u JI odgovara uvek i samo jedna LJ u JC, a samim tim i jedno
znaenje. Ova vrsta ekivavalencije nije esta u praksi, osim u strunim
terminolokim renicima. Kod poliekvivalencije jednom formativu u JI
odgovara vie formativa u JC. Pri tome oni nisu uvek potpuni sinonimi.
Nulta ekivalencija je prisutna u sluajevima kada jednom formativu u JI ne
odgovara nijedan formativ u JC. Ova vrsta ekvivalencije je najrea.
- Prema stepenu semantikog slaganja razlikujemo aspolutnu, parcijalnu i
nultu ekvivalenciju. Apsolutna ekvivalencija podrazumeva odnos izomorfije i
apsolutno preklapanje u broju i vrsti sema. U sluajevima aspolutne
ekvivalencije imamo identinu semantiku strukturu izmeu LJ u JI i JC.
Primere aposlutne ekivalencije najee pronalazimo u strunim renicima,
dok je ona u optim renicima prisutna znatno ree. Najee prisutna u
prevodnoj leksikografiji svakako je parcijalna ekvivalencija, a to je pojava da
jednom formativu u JI odgovara vie formativa u JC, pri emu svaki od
formativa u JC vezuje za sebe semem, po svojoj strukturi identian delom
onom u JI, ali i sa svojim specifinostima. Nulta ekvivalencija podrazumeva
nemogunost da se uspostavi direktna leksika ekvivalencija izmeu dve
LJ. Nulta ekvivlencija je uzrokovana primarno vanjezikim faktorima, a
vezuje se za rei i pojmove koji su karakteristini za odreeno podneblje ili
odreeni kulturno-istorijski kontekst. Re je o sadrajima koje ne poznaje

39
 druga zajednica pa samim tim ni JC. Upravo je nulta ekvivalencija problem
koji najvie optereuje leksikografe, poto u praktinoj leksikografiji, tj. u
izradi renika postoji velika opasnost da se navede pogrean ekvivalent
(Herbst/Klotz 2003: 124). U takvim sluajevima mora da se iznae reenje
za takve leksike jedinice. U reavanju nulte ekvivalencije leksikografi
koriste razliita sredstva: posuenice (adaptirane prema sistemu JC),
objanjenje ili kombinaciju ova dva postupka, nekada doslovan prevod ili
najblii parcijalni ekvivalent (Duda 1986: 38-39).

Poto je veina LJ vieznana, u definisanju znaenja posebnu panju

treba obratiti na pojavu polisemije i homonimije. Polisemija i homonimija i njihovo
razgranienje predstavljaju veliki problem u leksikografskoj praksi. U odreivanju
prevodnog ekvivalenta kod polisemnih rei i kod homonima u renicima greke se
veoma esto javljaju (Schifko 1977: 177). Razlog za to je to ni leksika semantika
nema jedinstvene kriterijume prema kojima bi razlikovala znaenja. Pored toga
postavlja se i pitanje koliko znaenja treba da se unese u jedan renik. Odgovor
na ovo pitanje takoe ne moe biti jednostavan poto to zavisi od svrhe i namene
renika (Herbst/Klotz 2003: 39). Polisemija se najjednostavnije definie kao
vieznanost leksikih jedinica, a o homonimiji govorimo kada rei imaju isti oblik,
a razliito znaenje. Polisemija je pojava koja je ea u optoj leksici nego u
strunoj, mada je prisutna i u strunoj, tako da ni struni renici nisu lieni ovog
problema. Kod termina, odnosno strune leksike, re je uglavnom o
specijalizovanom znaenju, a to je termin koji se javlja u nekom specijalizovanom
kontekstu (Zgusta 1991: 65). Jedinstvenog kriterijuma prema kome bi se mogla
uspostaviti jasna granica izmeu pojmova polisemije i homonimije nema. Po tom
pitanju razliiti autori imaju razliita miljenja. Prema nekim od njih, o homonimima
govorimo kada leksike jedinice pripadaju razliitim vrstama rei, tvore razliite
gramatike kategorije i imaju razliitite gramatike oblike. U sluajevima regularne
vieznanosti govorimo o polisemiji (Schippan 1992: 170). Drugi autori, opet,

40
govore o homonimiji kao pojavi postojanja rei istih po glasovnom sklopu, esto
istih u pisanju, a razliitih po znaenju; ako su razliita znaenja ovakvih rei ipak
vidljivo srodna, tj. izvedena iz zajednikog osnovnog znaenja, najee putem
metaforikog prenosa, to nije homonimija nego polisemija (Bugarski 1991: 140).

41
 3.0 NEMAKO-SRPSKOHRVATSKA STRUNA
LEKSIKOGRAFIJA 1945-2000

-ANALIZA RENIKA PO STRUKAMA-

3.1 Uvod

U tekstu koji sledi analiziraemo strune renike koji su objavljeni u periodu

od 1945. do 2000. godine. Bie obuhvaeni svi renici iz ovog perioda koji su u
celosti struni i renici meovitog tipa ako u njima preovladava struna leksika.
Opti renici i renici meovitog tipa u kojima preovladava opta leksika nee biti
predmet nae analize poto su bili predmet istraivanja u dva ve pomenuta
magistarska rada (isp. Markovi 2001; Begenii 2001), koja obuhvataju period od
1945. do 1991. godine. to se tie klasifikacije renika u pogledu preovladavajue
leksike, nedoumice se javljaju uglavnom kod renika i konverzacionih prirunika sa
terminologijom iz oblasti turizma, kojih se u ovom periodu pojavio veliki broj. U
renicima sa tom tematikom preovladava opta terminologija tako da oni nee biti
predmet analize u ovom radu.
Analiza renika bie uraena po strukama. Poeemo hronoloki od prvog
strunog renika koji se pojavio, a zatim emo pratiti razvoj te struke kroz ceo
posmatrani period i tako redom za sve struke. Za ovakvu koncepciju odluujemo
se iz praktinih razloga. Cilj je da se buduim korisnicima omogui da lake dou
do informacija o strunim renicima u kojima je zastupljen jeziki par nemaki i
srpski (srpskohrvatski). Na osnovu ove analize budui korisnici e odmah i vrlo
jednostavno moi da se informiu da li postoji renik struke koja ih u datom
trenutku interesuje, kao i da dobiju potrebne detaljnije informacije o samom
reniku, koje se tiu njegovog sadraja, obima, kvaliteta i njegove upotrebne
vrednosti.

42
 Uraena je kvantitativno-kvalitativna analiza renika, kao to je ve
napomenuto, de visu, znai sa knjigom u ruci. Svi renici koji su obuhvaeni ovom
bibliografijom detaljno su pregledani i analizirani. Analiza obuhvata leksikoloko-
leksikografsko ustrojstvo renika, smer, broj zastupljenih jezika, tipologiju, nain
organizovanja odrednica, nain prezentovanja leksike grae, prevodne
ekvivalenate, neprevodivu leksiku i gramatiku u renicima. Posebna panja
posveena je sociolingvistikoj komponenti renika, gde se utvruje na koji nain
drutveno-politika zbivanja utiu na leksikografiju, to je samo po sebi neizbeno,
poto se jezik nalazi pod stalnim uticajem drutvenih i politikih promena, kako
pozitivnih tako i negativnih. Sve to logino nalazi svoga odraza u leksikografiji, bilo
da to autori renika ine svesno ili nesvesno.
Kada je re o onomasiolokim renicima, navodiemo nazive grupa kako bi
budui korisnici koristei ovaj rad mogli odmah da se informiu da li je i u kojem
reniku zastupljena oblast ili podoblast koja ih interesuje.

3.2. Renici elektrotehnike

1952
Prvi struni renik koji se pojavio u periodu nakon Drugog svetskog rata na
podruju tadanje Jugoslavije bio je renik elektrotehnike tako da e
elektrotehnika biti prva struka koju emo razmatrati. To je Njemako-hrvatski i
hrvatsko-njemaki elektrotehniki rjenik iji je autor Vlatko Dabac (isp. Dabac,
Vlatko 1952: Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches elektrotechnisches
Wrterbuch / Njemako-hrvatski i hrvatsko-njemaki elektrotehniki rjenik,
Zagreb, str. 356). Renik je objavljen u Zagrebu 1952. godine u izdanju kolske
knjige. Renik je dvojezini, dvosmerni, broji 356 strana, poseduje uporedeni naziv
na njemakom i na hrvatskom jeziku. U prvom delu JI je njemaki, JC hrvatski, a u
drugom delu obrnuto - JI je hrvatski, JC je njemaki. Po tipu ovaj renik je
semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom jedna ispod druge bez

43
obzira na tip tvorbe. Deava se da se oko odrednice prave semantika gnezda. Pri
translaciji koristi se uglavnom paradigmatski postupak, a to znai da se u JC kao
ekvivalenti navode sinonimi, po jedan ili dva, veoma retko tri ili vie. U veoma
retkim sluajevima u JC koristi se i sintagmatski postupak. Prevodni ekvivalenti
koji imaju sinonimno znaenje odvojeni su zarezom. Ukoliko se radi o polisemnoj
jedinici, prevodni ekvivalenti odvajani su na uobiajeni nain, takom i zarezom.
Identian postupak autor koristi i u prvom i u drugom delu renika.
Od gramatikih informacija u reniku i u njemakom i u hrvatskom jeziku i u
reniku jednog i drugog smera navodi se samo obeleje roda uz imenice, a u tu
svrhu koriste se uobiajena oznake f, m, n. Npr.

Ableitvermgen n / odvodna mo f
Ablenkrolle f / otklonski kotur m
Ablenkung f / otklon m
ablesen / oitati
Ableszeit f / razdoblje n itanja
(str. 3)

Abnehmer m / potroa m, konzument m, kupac m; oduzimalo n, kliznik m

Abnehmerspitze f / maksimalna potranja f; vrak m optereenja
(str. 4)

arna pe f / Glhofen m
arno tijelo n / Glhkrper m
arulja f, cijevna / Rhrenlampe f
arulja f, cilindrina / Kolbenlampe f
(str. 354)

Abbildung f / slika f; (konformno) preslikavanja n, fantom m

ablsen (die Isolation) / skinuti (izolaciju)
(str. 3)

Karakteristika ovog renika je da se u pojedinim sluajevima navode

objanjenja u uglastim zagradama uz odrednicu ili uz prevodni ekvivalent ime se
poveava njegova upotrebna vrednost. Npr.

44
Auslegungsleistung f / rasporedbena snaga f [snaga za koju se izrauje
projekat]
auslsen / otkinuti [relej]; izazvati [zbivanje, pojavu]
(str. 10)

Veoma retko navodi se i obeleje ue strune oblasti kojoj termin pripada,

tako da moemo rei da je ovaj prvi posleratni struni renik zapravo hrabar
iskorak napred u leksikografiji ovoga perioda poto se u njemu leksika diferencira i
stiliski. Navodi se oznaka pripadnosti odreenoj uoj struci, koja se daje u uglastim
zagradama i posle odrednice i posle prevodnog ekvivalenta i u JI i u JC bez obzira
na smer renika. Npr.

Arbeit f [Phys] / rad m, radnja f [fiz] (str. 8)

Welle f [Masch] / osovina f [str] (str. 119)
Wertschtzung f [Tar] / ocjena f vrijednosti [tar]
(str. 119)

Jezik se u ovom reniku tretira kao hrvatski, a uvidom u renik jasno je da

se radi o hrvatskom varijetetu. Bilo kakvog pomena zajednikog naziva jezika
nema, ni u nazivu ni u samom reniku. Pismo koje se koristi u reniku je latinica,
to je i logino s obzirom na mesto izdanja.

1957
Godine 1957. izlaao je Slovenski elektrotehniki slovar, Skupina 05,
Osnovne definicije (isp. Mlakar, France (ur.) 1957: Slovenski elektrotehniki
slovar. Skupina 05. Osnovne definicije, Ljubljana, 1957. str. 133). Poto je ovo
samo prvi deo Slovenskog elektrotehnikog slovara koji je izaao u deset tomova
u izdanju Elektrotehnikog drutva Slovenije, najpre emo dati generalni osvrt na
ceo renik, a potom emo analizirati pojedine njegove delove hronolokim redom
kako su izlazili. U svakom od ovih deset delova obraena je odreena struna
oblast elektrotehnike. Svi delovi uraeni su na isti nain i na istoj osnovi. Osnova

45
za izradu ovog renika bio je Meunarodni elektrotehniki renik (Vocabulaire
Electrotechnique International) koji je izradila Meunarodna elektrotehnika
komisija (I.E.C.). Renik je onomasioloko-enciklopedijski, komponovan je tako to
je odrednica data na slovenakom jeziku, zatim sledi definicija pojma takoe na
slovenakom jeziku, a potom slede prevodi na srpskohrvatski, francuski, engleski,
nemaki i italijanski. to se prevodnih ekvivalenata tie, iz Predgovora saznajemo
da su prevodi na francuski, engleski, nemaki i italijanski preuzeti iz
Meunarodnog elektrotehnikog renika (Vocabulaire Electrotechnique
International), a da su termini na srpskohrvatskom jeziku preuzeti iz renika iji je
autor Vlatko Dabac, koji je razmatran kao prvi renik koji se pojavio u ovom
periodu (isp. Dabac 1952). Ukoliko nije pronaen odgovarajui termin u ovom
reniku prevodni ekvivalent na srpskohrvatskom nije ni naveden, umesto termina
stavljena je crtica (-).
Sa stanovita nae analize i jezikog para koji nas interesuje, dakle srpskog
(srpskohrvatskog) i nemakog, i jedan i drugi od ta dva jezika ovde spadaju u
grupu jezika koji su JC, prvi u nizu je srpskohrvatski, a etvrti u nizu je nemaki.
Uz prevodne ekvivalente ni u jednom ni u drugim jeziku nema nikavih dodatnih
podataka koji bi se ticali morfologije, sintakse, stilistike i sl. U njihovom
prezentovanju koristi se uglavnom paradigmatski postupak, navodi se jedan
prevodni ekvivalent, sinonim ili fraza.
Renik na kraju ima i registre na slovenakom, francuskom, engleskom,
nemakom i italijanskom jeziku, to olakava njegovu upotrebu s obzirom na
njegovo onomasioloko ustrojstvo.
Za nau analizu zanimljiv je tretman jezika. Autori insistiraju na
slovenakom jeziku to se vidi iz predgovora, a i sva teoretska podloga
(predgovor, nazivi grupa, nazivi registara, sadraj) data je na slovenakom jeziku.
Tada zvanini jezik u Jugoslaviji tretira se kao srpskohrvatski (srbohrvatski).
Oigledno je da je to za autora jedan jezik iako su termini za taj jezik preuzimani iz
renika gde je jezik tretiran kao hrvatski.

46
 Nakon to smo naveli osnovne karakteristike koje vae za sve delove
pomenutog renika, prei emo na analizu pojedinanih delova hronolokim
redom kako su izlazili. Prilikom analize tih delova navodiemo samo strunu oblast
koja je zastupljena, pobrojaemo grupe koje su date u reniku i to na slovenakom
jeziku, kao to je u originalu i naveemo primere iz svakog dela radi ilustracije.
Prvi renik koji je izaao u ovoj ediciji obuhvata Skupinu 05, Osnovne
definicije (isp. Mlakar, France (ur.) 1957: Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina
05. Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.) Renik obuhvata sledee grupe:
Geometrine veliine, Izrazi v zvezi s periodinimi pojavi, Izrazi v zvezi z
obravnavo valov, Sploni izrazi iz mehanike, Sestava meterije, Elektrostatika,
Elektrokinetika, Izrazi v zvezi z elektrinim razelektrenjem v plinih, Magnetika,
Elektromagnetika Elektrodinamika, Enote in merski sistemi, Karakteristini
termini, Izrazi v zvezi s pogoji obratovanja stroja ali aparata, Termini, rabljeni pri
tudiju simetrinih komponent in koordinat i Aparati in priprave. Npr.
05-30-035
elektromagnt:
Sestav feromagnetnega jedra in tuljave, ki elektromagnet
proizvaja le neznatne magnetne uinke lectroaimant
(remanenca!), e v tuljavi ni toka electromagnet
Elektromagnet
elettromagnete
(str. 52)

Naveemo i primer za sluaj gde nedostaje ekvivalent na srpskohrvatskom

jeziku. Npr.
05-30-130
Bit-Savrt-ov zkon:
Zakon, ki doloa magnetno poljsko ------------------
jakost v kaki toki, povzroeno z loi de Biot et Savart
neskonno dolgim premim tokom. Biot and Savart's low
Biot-Savartsches Gesetz
legge di Biot e Savart
(str. 55)

47
 1958
Drugi deo Slovenskog elektrotehnikog slovara izlazi 1958. godine. Re je
o Skupini 10, Stroji in transformatorji (isp. Mlakar, France (ur.) 1958: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 10. Stroji in transformatorji, Ljubljana, str. 119). U
reniku su zastupljene sledee grupe: Sploni izrazi, Generatorji, Motorji,
Sestavljeni stroji, Transformatorji, Elektrini in mehanski deli, Navitja, Delovanje in
preskuanje, Izrazi, ki blie doloajo veliine pri sinhronskih strojih. Npr.

10-40-150
omni vrtlni momnt (sinhrnskega strja):
Najveji vrtilni moment, ki ga motor e momenat ispadanja zmore
pri sinhronski hitrosti in pri nazivni couple de dcrochage
napetosti, frekvenci ter normalnem vzbujanju pull-out torque (of a
synchronous motor)
Auertrittfallmoment
coppia massima di un
motore sincrono
(str. 57)

1959
Godine 1959. izlazi trei deo Slovenskog elektrotehnikog slovara, Skupina
07, Elektronika (isp. Mlakar, France (ur.) 1959: Slovenski elektrotehniki slovar.
Skupina 07. Elektronika, Ljubljana, str. 171). Tei deo obuhvata sledee grupe:
Splono, Sestava snovi, Elektroni v snovi, Radioaktivna in kozmina sevanja,
Naelektreni delci, Luminescenca, Naelektrenost in vzbuditev plina, Ionizacija plina,
Razelektrenje v plinih, Tlilno razelektrenje, Prevodniki, polprevodniki, izolanti,
Zaporna plast, Elektronska emisija, Termoelektronski efekt, Sekundarna emisija,
Fotoelektrini pojav, Splona klasifikacija elektronk, Sestavni deli elektronk,
Delovni pogoji elektronk, Karakteristine veliine. Razni pojavi, Magnetroni,
Elektronke na elektronski snop, Plinske elektronke, Elektronska optika,
Polprevodnike priprave, Razne elektronske naprave. Npr.

48
07-30-155
skiatrnski zasln.
Zaslon, ki daje toko, temnejo od -----------------
ostale povrine. cran absorbant
dark-trace screen
Dunkelschriftschirm
schermo assorbente
(str. 84)

1960
Godine 1960. izlazi etvrti deo Slovenskog elektrotehnikog slovara,
Skupina 15, Stikalne ploe in aparati (isp. Mlakar, France (ur.) 1960: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 15. Stikalne ploe in aparati, Ljubljana, str. 77).
Ovaj tom obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi, Vrste aparatov po izvedbi in
zaiti, Sestavni deli, Pogoji delovanja, Karakteristine veliine, Aparati za
vklapljanje iz izklapljanje tokokrogov, Neelektrino proeni avtomatski aparati,
Varovalke, Vtine in natine priprave in okovi, Aparati za zagon in regulacijo,
Aparati za zaito pred prenapetostmi in prevelikimi toki, Stikalne ploe, stikalne
omare in omarice, Oprema za elektrine napeljave, Oprema elektrinih
obratovali. Npr.

15-55-010
strelovd:
Zaitna naprava pred atmosfersim razelektrenjem. gormovod
V splonem sestoji iz palic ali konic, ozemljil in paratonnere
vodnikov, ki povezujejo te elementi. lightning conductor
Blitzableiter
parafulimine
(str. 38)

1961
Godine 1961. izalazi peti deo Slovenskog elektrotehnikog slovara. Peti
renik sadri dve grupe: grupu 11 (Skupina 11), Statini pretvorniki i grupu 12,
(Skupina 12), Magnetni transduktorji (isp. Mlakar, France (ur.) 19611: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 11. Statini pretvorniki. Skupina 12. Magnetni

49
transduktorji, Ljubljana, str. 61). Deo renika Statini pretvorniki (str. 7-42)
obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi, Ionski ventili, ivosrebrni ventili in njihovi
sestavni deli, Vezave in delovni pogoji, Sestavni deli pretvornikov. Npr.

11-22-170
temnska naptost blokranja:
Maksimalna vrednost napetosti tjemena vrednost napona blokiranja
med anodo in katodo v dobi blokiranja. crte de tension bloque
peak blocked voltage
Scheitelwert der positiven
Sperrspannung
cresta di tensione in interdizione
(str. 23)

Deo renika koji obuhvata grupu 12, Magnetni transduktorji (str. 43-60)
obuhvata sledee grupe: Izrazi za konstrukcije elemente, Izrazi za fizikalne
veliine, Naini vzbujanja, Razvrstitev, Nain uporabe. Npr.

12-10-055
vhdna asvna konstnta:
Razlika med celotno asovno konstanto ulazna vremenska konstanta
in lastno asovno konstanto. constante de temps d'entre
input time constant
Eingangszeitkonstante
costante di tempo d'ingresso
(str. 47)

U reniku su dati i registri, odvojeno za jedan i za drugi deo, a fiziki su

smeteni neposredno posle samog uporednog renika, a iza dela na koji se
odnose.

Ove godine je izaao jo jedan, esti, deo Slovenskog elektrotehnikog

slovara. To je Skupina 20, Merilni instrumenti (isp. Mlakar, France (ur.) 19612:
Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 20. Merilni instrumenti, Ljubljana, str.
107). Renik obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi, Indikatorji, Merilni insturmenti

50
v ojem smislu, Registrirani instrumenti, Integrirni instrumenti, Merilne naprave in
merilni pribor, Sestavni deli, Karakteristini izrazi i Merilni transformatorji. Npr.

20-40-330
kompenzacjska metda:
Opozicijska metoda, pri kateri je kompenzaciona metoda
tevilna vrednost spremenljivega upora mthode potentiomtrique
mnogokratnik merjene napetosti. potentiometer method
Kompensationsmethode
metodo potenziometrico
(str. 59)

1962
Sedmi deo Slovenskog eletrotehnikog slovara izlazi 1962. godine. U ovom
delu zastupljene su dve grupe: Skupina 35, Elektromehanska uporaba elektrine
energije i Skupina 40, Elektrotermija (isp. Mlakar, France (ur.) 1962: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 35. Elektromehanska uporaba elektrine energije.
Skupina 40. Elektrotermija, str. 89). Renik ima 90 strana i podeljen je na dva
dela. Prvi deo (str. 7 - 42) obuhvata strunu oblast Elektromehanska uporaba
elektrine energije, koja sadri sledee grupe: Sploni izrazi, Stroji in aparati za
dviganje, premikanje in transportiranje, Razni porabniki, Elektrini aparati za
gospodinjstvo, Elektromehanska oprema avtomobilov, Uporaba v poljedelstvu,
Uporaba v urarstvu, Signalne naprave. Npr.

35-20-031
(elktrini) melnik:
+ mikser ..................
Elektrino gnani aparat za meanje mlangeur
ivil ali tekoin. mixer
Mixer
frullatore
(str. 18)

Drugi deo renika obuhvata strunu oblast Elektrotermija (str. 43-90), koja
obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi, Pei in druge elektrine grelne naprave,

51
Varjanje, trdo in mehko spajkanje in elektrino rezanje, Elektrini aprati za gretje
prostorov, Elektrine grelne naprave za gospodinjske in hine namene. Npr.

40-15-200
implzno varjnje:
Tokovno ali bradavino varjenje, pri svarivanje impulzima
katerem prekinjamo tok, pri emer pa sodage par pulsations
elektrode trajno pritiskajo na varjenca. pulsation welding
Mehrimpulspunktschweien
saldatura a impulsi
(str. 61)

I ovde su dati odvojeno registri za oba dela.

1963

Osmi deo Slovenskog elektrotehnikog slovara izlazi 1963. godine i

obuhvata Skupinu 16, Zaitni releji (isp. Mlakar, France (ur.) 1963: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 16. Zaitni releji, Ljubljana, str. 7). U ovom delu
sadrane su sledee grupe: Osnovne definicije, Pojmi v zvezi z delovanjem
relejev, Glavni tipi relejev, Karakteristike delovanja in asa, Izrazi v zvezi s
fizikalnimi principi delovanja, Izrazi v zvezi z vzbujalno veliino releja,
Konstrukcijske karakteristike, Naini napajanja relejev, Osnovne karakteristike
zaitnih naprav, Osnovni leni zaitnih naprav, Osnovni naini zaite, Pojmovi
v zvezi z vzbujalno veliino zaitne naprave, Pojmi v zvezi z razlinimi vrstami
motenj i Vrste delovanja zaite. Npr.

16-45-010
prikljno msto:
Mesto, kjer so diskriminacijski leni mesto prikljuka
zaitne naprave prikljueni na postroj. point de raccordement
point of connection
Anschluort
punto di inserzione
(str. 30)

52
 1965
Deveti tom Slovenskog elektrotehnikog slovara izlazi 1965. godine. U
ovom delu obraena je Skupina 08, Elektroakustika (isp. Mlakar, France (ur.)
1965: Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 08. Elektroakustika. Ljubljana, str.
73). Renik obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi, Akustini in elektroaktustini
prenosni sistemi, Mikrofoni, Zvoniki in sprejemniki, Zapisovanje in predvajanje,
Razline naprave. Npr.

08-15-115
mskni mikrofn:
Mikrofon za uporabo v dihalni mikrofon za masku
maski. microphone de masque
mask microphone
Maskenmikrophon
microfono da maschera
(str. 24)

Zanimljivo je da se ove godine pojavljuje jedan deo ovog renika i u srpskoj

varijanti. Renik nosi naziv Elektrotehniki terminoloki renik, a izlazi u Beogradu
u izdanju Tehnike knjige. (isp. Jovanovi, Toma (ur.) 1965: Elektrotehniki
terminoloki renik. Grupa-07. Elektronika: srpskohrvatski, slovenaki,
makedonski, ruski, engleski, francuski, nemaki, Beograd, str. 221). Renik je
viejezini, u njemu je zastupljeno sedam jezika. JI je srpskohrvatski, a sa
stanovita jezikog para koji mi posmatramo JC je nemaki. Renik je
onomasioloko-enciklopedijski, podeljen je u 27 grupa: Oti termini, Sastav
materije, Elektroni u materiji, Radioaktivna i kosmika zraenja, Naelektrisane
(nabite) estice, Luminescencija, Elektrizacija i pobuivanje gasa (plina),
Jonizacija (ionizacija) gasa (plina), Pranjenje (izboj) u gasu (plinu),
Luminescentno pranjenje (izboj), Provodnici (vodii), poluprovodnici (poluvodii),
izolatori, Zapreni (zaporni) sloj, Elektronska emisija, Termoelektronski efekat,
Sekundarna emisija, Fotoelektrini efekt, Opta klasifikacija elektronskih cevi
(elektronki), Sastavni delovi elektronskih cevi (elektronki), Radni uslovi

53
elektronskih cevi (elektronki), Karakteristine veliine elektronskih cevi (elektronki)
u elektrinim kolima (krugovima), Magnetroni, Elektronske cevi (elektronke) sa
elektronskim mlazom, Fotoelektronske cevi (fotoelektronke) i fotoelektrine elije,
Gasne (plinske) elektronske cevi (elektronke), Elektronska optika,
Poluprovodnike (poluprovodine) naprave, Razne elektronske naprave.
Uz svaku odrednicu na srpskohrvatskom jeziku data je kratka definicija
pojma a zatim su na desnoj strani navedeni prevodni ekvivalenti na svakom od
zastupljenih jezika. Npr.

07-01-005
elektronika:
elektronika
grana nauke ili tehnike koja prouava
pojave, elektrine provodnosti u
vakuumu, kroz gasove i poluprovodnike electronics
i koja koristi naprave zasnovane na electronique
ovim pojavama. Elektronik
(str. 9)

U prezentovanju leksike grae autor koristi paradigmatski postupak, a kao

ekvivalent u JC uglavnom je naveden jedan prevodni sinonim ili sintagma, a
veoma retko dva prevodna sinonima ili dve sintagme. Ukoliko su navedena dva
prevodna ekvivalenta, a radi se o sinonimnom znaenju, ona su odvajana
zarezom. U pojedinim sluajevima dato je i objanjenje u zagradi. Npr.

07-40-245
vreme zastoja (kod gasnih usmeraica): doba zaprtja (pri plinski usmerje-
Deo perioda naizmeniog napona, u valki), kot zaprtja (pri plinski usme-
kome izvesna putanja luka ne provodi jevalki)
struju. (
).

idle period
temps de repos (dans un tube
redreseur gaz)
Sperrzeit
(str. 121)

54
 Na kraju renika navedeni su registri u kojima su popisani svi termini koji su
sadrani u reniku za sve jezike ukljuujui i srpskohrvatski. Npr.

elektronska optika ............07-45-005

elektronski gas ................07-06-030
elektronski top ..................07-30-025
(Indeks termina na srpskohrvatskom jeziku: 139)

Lcherleitung ...................07-15-225
Lscher ............................07-10-075
Luminiszenz .....................07-10-005
(Indeks termina na nemakom jeziku: 211)

Ni u jednom od zastupljenih jezika nisu navodjena nikakva gramatika

obeleja ni uz jednu vrstu rei. Takoe u reniku nema nikakvih stilskih obeleja.
Jezik je u ovom reniku tretiran kao jedan jezik, srpskohrvatski, ak se u
predgovoru navodi da su usaglaavani termini sa predstavnicima komisija iz
Hrvatske i Srbije i da je usaglaen jedinstven termin. U predgovoru se kae: Pri
izradi definitivnih srpskohrvatskih termina Komisija je usaglaavala termine
predloene od strane strunjaka iz Srbije sa predlozima strunjaka iz Hrvatske
tako da je u veini sluajeva prihvaen jedinstveni srpskohrvatski termin. Gde to
nije bilo mogue prihvaena su kao i u Pravopisu srpskohrvatskog jezika dva
potpuno ravnopravna termina (Predgovor: 6.). Ovakav postupak je oigledan i iz
samih naziva grupa koje su zastupljene, npr. uz termin naelektrisana estica stoji
kao ravnopravan pojam i nabita estica. Moglo bi se rei da se u ovom reniku
posebno naglaava jugoslovenstvo, poto u Predgovoru stoji i sledee: U elji da
ovaj renik dobije opte jugoslovenski karakter, Komisija je pri izradi ovoga renika
angaovala najistaknutije strunjake iz privrede, sa univerziteta i drugih naunih
ustanova sa srpskohrvatskog, slovenakog i makedonskog jezikog podruja.
(Predgovor: 5)
Pismo je latinica, izgovor ekavski. Znaaj ovog renika je u tome to se
naslanja na rad meunarodnih terminolokih komisija, ime predstavlja poetak

55
saradnje tadanje SFRJ sa meunarodnim organizacijama koje se bave
terminologijom i standardizacijom u oblasti terminologije. U kratkom Predgovoru
ovoga renika navodi se da je u njegovoj izradi uestvovala Komisija za mainsku
i elektrotehniku terminologiju koju je osnovao Savez mainskih i elektrotehnikih
inenjera i tehniara Jugoslavije 1958. godine. Takoe se navodi da se ova
Komisija u izradi renika oslanjala na Meunarodni elektrotehniki renik
(Vocabulaire Electrotechnique International), koji je izradila Meunarodna
elektrotehnika komisija (IEC). Svi ti postupci u izradi renika, korieni izvori i
literatura, kao i veliki broj kompetentnih strunjaka, koji su uestvovali u izradi
ovog renika, govore o njegovom visokom kvalitetu i svedoe o ozbiljnim
poecima rada na standardizaciji terminologije u saradnji sa meunarodnim
institucijama.

1970
Deseti i poslednji tom Slovenskog elektrotehnikog slovara izlazi 1970.
godine. Renik ima 113 strana, obuhvata Skupinu 25, Proizvodnja, prenos in
razdelitev elektrine energije (isp. Mlakar, France (ur.) 1970: Slovenski
elektrotehniki slovar. Skupina 25. Proizvodnja, prenos in razdelitev elektrine
energije, Ljubljana, str. 113). Renik obuhvata sledee grupe: Sploni izrazi,
Elektrarne in elektrine postaje, Omreja, Elektrini vodi, Nadzemni vodi, Kabli,
Ozemljitve, Motnje in okvare, Prenapetosti, Udarni pojavi, Koordinacija izolacije,
Obratovanje. Npr.

25-50-060
preltni vl:
Del potujoega vala, ki nadajuje svojo pot prolazni putni val
preko refleksije toke. onde transmise
transmitted wave
durchlaufende Wanderwelle
onda trasmessa
(str. 59)

56
 1971
Sledei renik elektrotehnikih termina pojavljuje se 1971. godine u
Beogradu, (isp. Arsenijevi, Nada S. 1971: Elektrotehniki renik: nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 150+3). Renik je izaao u izdanju Beogradskog
izdavakog zavoda.
Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski.
Reniku prethodi kratak Predgovor i popis skraenica naslovljen kao Skraenice
osnovnih jedinica (Kurzzeichen der Grundeinheiten). Zatim sledi renik, a nakon
renika dodatak koji sadri osnovne merne jedinice po azbunom redu (ovaj deo
nije paginiran, obuhvata 3 stranice).
Renik je po strukturi semasioloki, odrednice su sloene striktno jedna
ispod druge abecednim redom. Pri translaciji u JC autor koristi paradigmatski
postupak. Uglavnom se navodi jedan ili vie sinonima koji su odvojeni zarezom.
Renik sadri preteno strunu terminologiju, a optu u onoj meri u kojoj je to
neophodno s obzirom na termine koji se preklapaju.
to se tie gramatikih obeleja, samo je uz imenice u nemakom jeziku
kao JI navedeno obeleje roda uz korienje uobiajenih skraenica (m, f, n, pl).
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, oznaka za jezik je determinativna
sloenica, pismo je latinica, ekavska varijanta izgovora. Npr.

Bogenlinie f luna linija

Bogenrohr n kolenasta cev
Bordantenne f palupska antena, brodska antena
(str. 25)

Kvalitetu ovoga renika doprinosi i ve pomenuti popis osnovnih mernih

jedinica po azbunom redu, koji je dat u obliku dodatka na kraju renika. Npr.

A Ampere Einheit der elektrischen Stromstrke

Amper, jedinica jaine elektrine struje
B Bel Einheit der logaritmischen Verminderung (Verstrkung)
Bel, jedinica za logaritamsko slabljenje (pojaanje)

57
(Grundmaeinheiten in alphabetischer Ordnung/Osnovne merne jedinice po
ozbunom redu: 151)

Ove, 1971. godine pojavljuje se jo nekoliko renika koji se bave

elektrotehnikom terminologijom. Prvi od njih je renik tri autora, Ivana Dragovia,
Milana Pavievia i Petra Vujaia (isp. Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan /
Vujai, Petar 1971: Renik industrijske elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski,
Beograd, str. 864). Renik je izaao u izdanju Pivrednog pregleda iz Beograda.
Renik ima veoma kratak predgovor, gde se navode osnovni podaci o terminologiji
i oblastima elektrotehnike koje su zastupljene kao i podaci o broju elektrotehnikih
termina koje sadri ovaj renik. U Predgovoru se navodi: Oko 70.000
terminolokih jedinica koje obuhvata ovaj renik su iz oblasti opte elektrotehnike,
elektrinih sistema, mrea, elektrinih maina i ureaja, elektroopreme,
automatike, relejne zatite i telemehanike, kao i iz oblasti merne tehnike i
elektrotehnikih materijala (Predgovor, strana nije numerisana).
Renik je jednosmerni, dvojezini, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski, po
tipu renik je semasioloki - odrednice su sloene abecednim redom. Autor u
slaganju odrednica u JI veoma esto koristi semantika gnezda, a kao zamenu za
odredniku re koristi tildu. to se navodjenja prevodnih ekvivalenata tie, koristi
se kombinacija sintagmatskog i paradigmatskog postupka, skoro uvek je
navedeno vie prevodnih ekvivalenata koji su odvojeni zarezom.
Uz imenice i u nemakom i u srpskohrvatskom jeziku navodi se obeleje
roda i to je jedino gramatiko obeleje koje se navodi u ovom reniku. Jezik se
tretira kao jedan, srpskohrvatski, u upotrebi je determinativna sloenica, pismo je
latinica, izgovor ekavski. Npr.

Grobabgleich m gruba kompenzacija f, grubo poravnanje m

Grobabstimmung f grubo podeavanje n
Grobanlauf m direktno ukljuivanje n na mreu, putanje n u pogon bez reostata
Grobblech n debeli lim (elini) m
(Dragovi/Pavievi/Vujai 1987: 238)

58
Grenzstrom m granina struja f, najmanja struja f (za topljenje osiguraa)
~, dynamischer granina struja dinamike stabilnosti
~, thermischer granina struja termike stabilnosti
(Dragovi/Pavievi/Vujai 1987: 238)

Nakon ovog renika objavljen je Renik industrijske elektrotehnike u

Beogradu u izdavakoj kui Interpres (isp. Opai Ninoslav (ur.) 19718: Renik
industrijske elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 423 (Industrijski
renik nemako-srpskohrvatski 9) i Opai Ninoslav (ur.) 19719: Renik
industrijske elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 448,
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 9/1).
Renik sadri 70.000 terminolokih jedinica, podeljenih u dva toma. Prvi
tom sadri slova A-M, a drugi tom N-Z. Renik je jednosmerni, dvojezini, JI je
nemaki, JC je srpskohrvatski. Renik nema predgovor, nego samo kratku
beleku koja je nazvana Uz renik u kojoj autor daje osnovne napomene o ediciji
Industrijski renik, u ijem je sastavu objavljen ovaj renik kao njen deveti tom
(tom 9 i tom 9/1)1.
Pomenuti Renik industrijske elektrotehnike je po tipu semasioloki,
odrednice su sloene jedna ispod druge abecednim redom. U prezentovanju
leksike grae u JC autor koristi kombinovano sintagmatski i paradigmatski
postupak, skoro uvek se navodi vie od jednog prevodnog ekvivalenta, koji su
odvojeni zarezom. Ukoliko je re o polisemnoj jedinici koristi se uobiajeni
postupak (;) za odvajanje polisemnih jedinica. Npr.

Abgleichteil n podeavajui deo m, kompenzacioni deo

abgreifen zahvatiti; oduzimati; odvojiti
Abgriff m odvod, odvojak m, zahvat m, hvatite n
~, auf Sammelschienen prisajedinjenje na sabirne ine
Abhren n prislukivanje n, presliavanje n, ispitivanje n
(Tom 9: 8)

1
U okviru te edicije izalo je ukupno deset tomova, u svakom od renika obrauje se odgovarajua
struka. Renici koji su objavljeni u okviru ove edicije bie razmatrani u grupama gde se obrauje
struka kojoj pripadaju, ali i zajedno, tamo gde hronoloki pripadaju.

59
 to se gramatikih obeleja tie navedena je oznaka roda uz imenice i u
nemakom i u srpskohrvatskom jeziku (m, n, f, pl). Npr.

Muttersender m glavni (osnovni) predajnik m

Mutterstation f glavna stanica f
Mutteruhr f glavni asovnik m
Mutterwerk n matina elektrana f
Mtzenleuchte f glavno osvetljenje n
(Tom 9: 423)

Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se determinativna sloenica,

pismo je latinica, izgovor je ekavski.
Kao prevodioci renika pojavljuju se Ivan Dragovi, Milan Pavievi i Petar
Vujai, koji su autori prethodnog renika, ali se iz podataka u reniku ne moe
saznati da li se ovaj renik oslanja na renik iji su oni autori. Po odabiru leksike i
leksikografskim postupcima koji su primenjeni povezanost ova dva renika je
oigledna.

1987
Godine 1987. pojavljuje se jedno ponovljeno izdanje. Re je o drugom
izdanju Renika industrijske elektrotehnike (isp. Dragovi, Ivan / Pavievi,
Milan / Vujai, Petar 1987: Renik industrijske elektrotehnike: nemako-
srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864), koje je ostalo potpuno isto kao
prethodno izdanje, samo to su, kako i sami autori u predgovoru drugom izdanju
navode, ispravljene gramatike i tamparske greke. U impresumu i drugog
izdanja navodi se da renik sadri oko 70.000 terminolokih jedinica, to znai da
je broj odrednica identian kao u prvom izdanju.

1990
Tree izdanje gore pomenutog Renika industrijske elektrotehnike izlazi
1990. godine (isp. Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar 1990:

60
Renik industrijske elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str.
864). I ovo izdanje je sadrinski isto kao prethodna dva izdanje, a to se tie
izmena one su iste kao u drugom izdanju, dakle, ispravljene su gramatike i
pravopisne greke. Sva tri izdanja renika su u sutini identina, kako po broju
termina koji su zastupljeni, tako i po leksikoloko-leksikografskom postupku koji je
primenjen u njima.

1991
Poslednji renik iz oblasti elektrotehnike, koji se pojavljuje u periodu od
1945. do 2000. godine je Pojmovnik renik elektrotehnike na pet jezika autora
Miljana M. Raovia, koji je izaao 1991. godine (isp. Raovi, Miljan M. 1991:
Pojmovnik renik elektrotehnike na pet jezika: srpski, ruski, francuski, engleski,
nemaki. Definicija pojmova iz elektrotehnike na osnovu IEC, Beograd, str. 127).
Izdava ovog renika je izdavaka kua Sfairos iz Beograda. Renik je
viejezini, u njemu je zastupljeno pet jezika, jezik izvornik je srpski, a nemaki je
u ovom sluaju u grupi jezika koji predstavljaju JC. Renik ima kratak predgovor i
opiran Uvod. Kako se u predgovoru navodi, renik je nastao kao rezultat saradnje
sa Meunarodnom elektrotehnikom komisijom i oslanja se na definicije i
terminologiju dogovorene na irem meunarodnom nivou u okviru IEC
(Meunarodne elektrotehnike komisije). Sa pravom se u predgovoru konstatuje
da su inenjeri elektrotehnike prvi uoili znaaj meunarodne standardizacije i
unifikacije, kao i meunarodne saradnje u reavanju osnovnih naunih i strunih
pitanja. O tome svedoi i rezultat naeg istraivanja kojim se potvruje da je drugi
struni renik, koji je izaao kod nas, bio upravo renik elektrotehnike koji je
takoe nastao kao rezultat saradnje sa Meunarodnom elektrotehnikom
komisijom, koja je osnovana 1906. godine. Kada je posle Drugog svetskog rata
osnovana Meunarodna organizacija za standardizaciju (International
Standardising Organisation ISO), ova komisija postaje njen lan zadravajui
svoju potpunu autonomiju, tako da je CEI na polju elektrotehnike ono to je ISO u

61
ostalim podrujima industrije i privrede. SFRJ je saraivala u ovoj komisiji od
1953. godine.
Renik je po tipologiji onomasioloko-enciklopedijski, ali je vrlo specifinog
ustrojstva. Korienje ovog renika, koji je na prvi pogled vrlo zahtevan, olakava
detaljan uvod, gde je obrazloeno ustrojstvo renika, njegov cilj i namena. Renik
je namenjen odreenoj ciljanoj grupi, a to su strunjaci koji se bave
elektrotehnikom i njenim graninim oblastima. Renik je podeljen u dva dela. Prvi
deo se sastoji iz 13 grupa: Neki matematiki pojmovi primenjeni u elektrotehnici,
Neki pojmovi u vezi sa periodinim veliinama, Neki pojmovi iz oblasti
elektromagnetnih talasa, Pojmovi iz strukture materije, Elektrostatika,
Elektrokinetika, Elektrino pranjenje kroz gasove, Magnetizam, Elektromagnetika
i elektrodinamika, Sistem jedinica, Neki karakteristini izrazi, Izrazi koji se odnose
na uslove rada maina i ureaja, Osnovni ureaji i elementi. Nakon prvog dela
slede abecedni registri na svim zastupljenim jezicima uz koje stoji oznaka koja
upuuje na mesto u reniku.
Drugi deo sadri Dodatak A O nekim osnovnim elektrinim ureajima koji
slue za pretvaranje, korienje i proizvodnju elektrine energije i Dodatak B
Neki specifini pojmovi. Zatim slede indeksi vezani za dodatak A i dodatak B.
Potom dolazi Dodatak C O magnetizmu i indeks vezan za dodatak C. Nakon
toga sledi pet priloga: Konstante, Merne jedinice, Veliine iz elektriciteta i
magnetizma, Primeri relacija u razliitim sistemima jednaina i Svetlosne veliine.
Na kraju je dat spisak literature. Specifinost renika je da se uz odrednicu daje
kratka definiciju pojma na srpskom jeziku. Npr.

05-01-005
Srpskohrvatski - Skalarna veliina
Francuski - Grandeur scalaire
Engleski - Scalar Quantity
Nemaki - Skalare Grsse
VELIINA KOJA JE POTPUNO ODREENA SAMO BROJNOM VREDNOU
NEKE MERNE JEDINICE.
(str. 15)

62
 U reniku se ne navodi nita od gramatikih obeleja ni u jednom od
zastupljenih jeziku. to se prevodnih ekvivalenata tie, navodi se skoro uvek samo
jedan ekvivalent, a uz objanjenje pojma na srpskom jeziku, koje je dato u obliku
definicije, ponekad se navode formule, jednaine, crtei ili grafikoni. Npr.

(str. 21)

Pored vrlo specifinog ustrojstva i dobrog kvaliteta, ovaj renik je vrlo

zanimljiv sa stanovita sociolingvistike dimenzije. Jezik koji je tada jo uvek
zvanino nosio naziv srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski ovde se na
naslovnoj strani tretira kao srpski. Meutim autor nije dosledan, u predgovoru
koristi kopulativnu sloenicu, srpsko-hrvatski, a u samom reniku determinativnu
sloenicu srpskohrvatski. Ovakvo tretiranje jezika moglo bi se smatrati poetkom
razdvajanja jezika i u Srbiji, to je inae proces koji je mnogo ranije otpoeo u
Hrvatskoj. Pismo je latinica, izgovor ekavski. Treba skrenuti panju da je godina
kada je izaao ovaj renik oznaila prekretnicu na prostorima bive Jugoslavije. Te
godine poeo je graanski rat i proces raspadanja drave i osamostaljenja
pojedinih republika, a time i proces redefinisanja jezika.
Na kraju analize ovoga renika treba skrenuti panju na jednu napomenu
autora, koja se tie strunjaka koji izrauju strune renike, potkrepljenu

63
komentarom u Uvodu da struni renici mogu biti uspeni samo ako ih sastavljaju
timovi strunjaka iz svih zastupljenih oblasti i strunjaci sa filolokim obrazovanjem
(Uvod: 12).
Ono to u izvesnoj meri baca senku na ovaj renik je niz pravopisnih
greaka, kako u predgovoru, tako i u samom reniku. este su greke i u srpskom
i u nemakom jeziku. Greka koja se najee ponavlja je pisanje nemakih
imenica malim slovom. Npr.

05-01-085
Srpskohrvatski - Linije polja; linije sila
Francuski - Ligne de champ; ligne de force
Engleski - Line of force
Nemaki - Feldlinie; kraftlinie
LINIJE IJE SU TANGENTE U SVIM TAKAMA, U PRAVCU
ODGOVARAJUEG VEKTORA.
Linije koje oznaavaju pravac i smer dejstva polja odnosno sile u svim takama
posmatranog prostora.
(str. 17)

3.3 Renici tehnike

Sledea struka ija je terminologija bila predmet interesovanja leksikografa

bila je tehnika. U okviru ovog poglavlja bie obraeni renici koji sadre isto
tehniku terminologiju, kao i renici koji su meoviti ukoliko u njima preovladava
tehnika terminologija. Tako e se ovde nai i neki tehniko-tehnoloki renici i
privredno-tehniki renici, ukoliko je analiza pokazala da u njima preovladava
tehnika terminologija bez obzira na njihov naziv2. Renici meovitog tipa, koji su
obraeni u grupi tehnikih renika, bie pomenuti i tamo gde se obrauje druga
struka koja je u njima zastupljena. Tako e, na primer, Privredno-tehniki renik
biti obraen meu tehnikim renicima, a spomenut i u grupi privrednih renika

2
esta je pojava, kad su struni renici u pitanju, da je njihov naziv dosta nepouzdan, a posebno je
to sluaj kod tehnike i privredne terminologije.

64
zbog jednog dela terminologije iz oblasti privrede koja je u njemu zastupljena, sa
upuivanjem na mesto u tekstu gde je detaljno obraen.
Prvi tehniki renici koji su se pojavili sadravali su optu tehniku
terminologiju. Tek kasnije, sa odvajanjem pojedinih struka i sa pojavom
multidisciplinarnih istraivanja, javljaju se meoviti renici ili tehniki renici za
odreene struke (na primer za medicinsku tehniku).

1952
Prvi tehniki renik pojavio se 1952. godine kada i prvi elektrotehniki
renik. To je Ilustrirani tehniki renik, koji je objavljen u Zagrebu u izdanju
Tehnike knjige (isp. Ilustrirani tehniki rjenik 1952: Hrvatski-njemaki-
engleski-francuski-talijanski-panjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534).
Renik je viejezini, u njemu je zastupljeno sedam jezika, ali nema pravog
konfrontiranja jezikog para nemaki i srpski. Iako se u naslovu renika kae da je
JI hrvatski, iz renika je oigledno da je JI nemaki, termin se u prvoj koloni navodi
na nemakom, zatim slede prevodi na engleski, francuski, italijanski, panski i
ruski. Prevoda na hrvatski nema u samom viejezinom uporednom reniku. Do
prevoda na hrvatski dolazimo pomou poglavlja Prijevod po stranicama i
brojevima koje se nalazi na kraju renika. U tom poglavlju dat je prevod svih
termina zastupljenih u reniku na hrvatski. Termini su sloeni po stranicama i
brojevima, tako da nije problem doi do originalnog termina.
Po tipologiji renik je onomasioloki, podeljen je u 34 grupe: Zatici,
Zakovice, Svornjaci, Narezi, Vijci, Klinovi, Pera (gibnjevi, opruge), Kuke i uice,
Koturi, Unice, Remenice, Uni bubnjevi i lanani bubnjevi, Tarnice, Zupanici i
ozubnice, Ueta, Remeni, Lanci, Remenski pogon, uni pogon i lanani pogon,
Ustavljae i konice, Osovine, Vratila, Rukavci, epovi, Leaji, stalci leaja,
Spojke, Ruice, Ekscentri, Zamanjaci, Cilindri, Stapovi, Brtvenice, Zasuni, Ventili,
Cijevi, Pipci. Pre samog renika naveden je sadraj na svim zastupljenim jezicima
poevi od hrvatskog. Renik ima 1632 crtea. Na kraju renika dati su registri za

65
sve zastupljene jezike sledeim regosledom: nemaki, engleski, francuski,
italijanski, panski i ruski, i na kraju registar za hrvatski. Numeracija u reniku je
takoe neobina, na svakoj stranici numerisanje poinje od broja jedan, a broj za
upuivanje u registrima sastoji se od broja stranice i broja jedinice na stranici, a ta
dva broja odvojena su takom. Npr.

Kerbe (f) intaglio (m); intaccatura (f)

Notch; slot; recess entalla (f); entalladura (f);
Muesca (f) 13
Encoche (f) ()
(str. 1)

Prevod za ovaj termin za hrvatski nai emo na kraju u poglavlju Prijevod po

stranicama i brojevima, gde stoji

Strana 1
1. zatici
2. dosjedni zatici
3. unjasti zatik
4. zaobljenje zatika
5. radna (nosiva) duina zatika
6. tonost izrade radne duine zatika
7. rascijepljeni unjasti zatik
8. unjasti zatik s narezanim epom
9. valjkasti zatik
10. zatik s urezom
11. na zatik uvaljati urez klinastog oblika
12. zabijen zatik s urezom
13. urez
(str. 479)

Pri translaciji autor uglavnom koristi paradigmatski postupak, samo

ponekad sintagmatski, navodi se najee jedan, retko vie sinonima. esta su i
objanjenja znaenja u obliku reenica, tako da su u ovom reniku primetni i
elementi sintakse, na osnovu kojih se daje znaenje u kontekstu. Npr.

66
 12
Verstiftung (f) zur Sicherung
der gegenseitigen Lage von Bauteilen
Pinning for Securing the relative Position
of structural Parts; Pinning or Pin Attachment
to secure mutual Bracing of structural
Members
Collegamento (m) a Spina per
assicurare la Posizione reciproca
di Parti di una Construzione
Enclavijado (m) para Arriostrado
reciproco de Organos
constructivos

Assemblage (m) des Elments de ()

Consruction par des Goupilles

(str. 3)

U reniku nema predgovora, samo se u okviru Sadraja daje kratak Tuma

znakova, kako ga autor naziva, a zapravo radi se o spisku skraenica. Ve iz tog
spiska vidi se da autor od gramatikih obeleja koristi oznake za rod imenica u
stranim jezicima osim u engleskom.
Interesantni su u ovom reniku autorstvo i sociolingvistika komponenta.
to se autorstva tie, nigde se u reniku ne novodi ko je autor. U imresumu, koji je
vrlo kratak, stoji Za izdavaa odgovora: Kuzman Ranjevi i Tehnika redakcija:
Vinko Jurkovi.
Sa naslovne strane renika saznajemo da je graa obraena prema izdanju
VDI-Verlag iz 1938. godine po redakcionoj komisiji sekcije strojara drutva
inenjera i tehniara Hrvatske u Zagrebu (preuzeto sa naslovne strane).
A to se sociolingvistike komponente tie, jezik se pie i tretira kao
hrvatski u naslovu renika, a posle u sadraju autor na mestu gde navodi koji su
registri dati koristi izraz hrvatskosrpski, dok na mestu u reniku gde poinje taj
registar opet stoji hrvatski, to nam govori da je autor nedosledan u upotrebi
naziva jezika.
1960
Osam godina nakon ovog renika pojavljuje se u Beogradu Tehniki renik
autora Stipe Radia (isp. Radi, Stipe (izd.) 1960: Tehniki renik: nemako-
srpsko-hrvatski, Beograd, str. 924).

67
 Renik je izaao u izdanju Mainskog vesnika, asopisa za struno
osposobljavanje metalskih radnika Jugoslavije. Sa naslovne strane saznajemo da
je ovaj renik tampan kao dodatak Mainskom vesniku za 1960. godinu i da je
re o jednokratnom reniku po porudbinama. Renik ima kratak predgovor iz
koga saznajemo da je objavljivanje renika poelo u kratkim izvodima u
Mainskom vesniku, a da je nakon to su ti izvodi izazvali veliko interesovanje
uraen ovaj renik.
Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je nemaki JC je srpsko-hrvatski.
Renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom jedna ispod
druge, deava se da se oko odrednice grupiu rei po principu semantikog
gnezda. Problematino je to se kao odrednica u JI veoma esto koriste dva ili
vie sinonima to umanjuje vrednost ovog renika. Npr.

Abdach, Schrgdach n kosi, nagnuti krov

....
Abdmmung, Absperrung f zajaivanje, zagaivanje, zatvaranje branom
(str. 4)

Kao prevodni ekvivalent za leksike jedinice u JI navedeno je vie leksikih

jedinica u JC. Te LJ su odvajane zarezom, bez obzira da li je re o sinonimima ili
se radi o polisemnoj jedinici. Npr.

Abbruchstelle f mesto lomljenja, prelamanja, prskotine otkopa, ruenje

Abdeckband n traka, kai, kolan za pokrivanje
Abdeckung, Decke f pokrivanje, plafon, pokriva
(str. 4)

Od gramatikih obeleja samo je navedena oznaka roda uz imenice u

nemakom jeziku, kao to se moe videti iz gore navedenih primera. Ostalih
gramatikih informacija nema. to se srpskohrvatskog jezika tie, za glagole se
navodi svreni i nesvreni vid, ali autor nije dosledan u tom navoenju. Npr.

68
abdecken otri(va)ti... ali
abgraben otkopati, odvesti, skrenuti, odvratiti
(str. 4)

Renik ima i nekoliko dodataka. Najvei dodatak posveen je zavarivanju.

Osim toga renik sadri i sledee dodatke: Vane skraenice iz meunarodnog
privrednog sveta i Mere i merni sistemi.
Jezik sa prostora tadanje Jugoslavije smatra se jednim jezikom ali se on u
reniku nedosledno oznaava determinativnom ili kopulativnom sloenicom,
srpskohrvatski ili srpsko-hrvatski. Pismo je latinica, izgovor ekavski.

1961
Sledee godine izlaze dva renika tehnikih izraza autora Svetomira
Ristia, Nikole Obradovia i Pavla Vasia. Oba su viejezina, iz predgovora ovim
renicima saznajemo da se prvo pojavio renik gde je JI srpskohrvatski (isp.
Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) 19611: Renik tehnikih
izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, Beograd, str. 612). Renik je
izaao u izdanju Tehnike knjige iz Beograda. Renik je dakle, etvorojezini,
srpskohrvatski je JI, a nemaki je u grupi jezika koji predstavljaju JC. Renik je
velikog obima, u njegovoj izradi uestvovala je velika grupa strunjaka. Autori pre
samog renika daju Predgovor i Skraenice. U predgovoru objanjavaju da je to
zapravo renik iz dva dela, u kojima nije primenjen isti leksikografski postupak.
Prva sveska renika predstavlja pravi uporedni viejezini renik, gde se daje
prevod srpskohrvatskih izraza na francuski, engleski i nemaki jezik, a u drugoj
svesci (isp. Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) 19612:
Renik tehnikih izraza: englesko-francusko-nemako-srpskohrvatski, Beograd,
str. 633) abecednim redom se nabrajaju struni termini na francuskom, engleskom
i nemakom bez obzira na jezik i daje se prevod na srpskohrvatski. Druga sveska
je koncipirana tako da su date dve kolone, a zastupljena etiri jezika. Funkciju JI
imaju francuski, engleski i nemaki, a JC je srpskohrvatski.

69
 U prvoj svesci renika odrednice su sloene semasioloki, abecednim
redom jedna ispod druge, a zatim su navedeni prevodni ekvivalenti na
francuskom, engleskom i nemakom jeziku. Uz svaku leksemu navodjena je
oznaka jezika, a poto je navedena i oznaka za rod imenica za sve jezike stvara
se prilina konfuzija i oko odrednice i meu prevodnim ekvivalentima. Npr.

acetat m (s.) acetate m (fr.); acetate (e.); Azetat n, essigsaures Salz n (d.); so f
siretne kiseline (str. 1)

Vrlo esto je neki pojam potkrepljen i slikom, a esto je i upuivanje. Npr.

alatna torba v. torba za alat

alatniar, inenjer v. inenjer za alat
alatni sanduk v. sanduk za alat
alatno dralje v. drka alata
(str. 3)

(str. 3)
to se prevodnih ekvivalenata u nemakom kao JC tie, navodi se
uglavnom jedan prevodni ekvivalent, a vrlo retko dva. Npr.

aktinski (s.) actinique (fr.); actinic (e.); aktinisch (d.)

(str. 2)

ali

70
akumulatorska baterija f (s.) batterie f daccumulateurs (fr.); accumulator
battery (e.); Sammelbatterie f, Akkumulatorenbatterie f (d.)
(str. 3)

Od gramatikih oznaka u ovom reniku dosledno se navodi obeleje roda

uz imenice u svim zastupljenim jezicima za koje je kategorija roda relevantna.
Navodi se i obeleje za vrstu rei, ali nedosledno. Inae nedoslednost u svakom
pogledu je glavna odlika ovoga renika. Negde se kao uputnica navodi v. (vidi), a
negde up. (uporedi), nedosledno se navode i oznake uz glagole, kao i druge vrste
rei.
Jezik je tretiran kao jedan, srpskohrvatski, koristi se determinativna
sloenica, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Ono to je karakteristino za ovaj renik, je da se ponegde navode obeleja
ue strune oblasti kojoj termin pripada, ime se uvodi i obeleavanje stilskih
nivoa. Skraenice kojima se oznaava pripadnost odreenoj struci navode se u
spisku skraenica. Ovo je drugi renik u kome se pokuavaju obeleiti nivoi stiske
upotrebe, samo to je to i ovde dosta neprecizno i nedosledno.
U drugoj svesci ovog renika, kao to je ve reeno, srpskohrvatski je JC, a
JI su engleski, francuski i nemaki svi u jednom nizu. Renik je semasioloki,
odrednice su sloene abecednim redom, ali pomeano iz svih jezika, samo to se
uz odrednicu navodi iz kog je jezika. Npr. jedna ispod druge navedene su rei
sledeim redom:

aberration f (fr.) aberacija svetlosti

aberration f chromatique (fr.) hromatna aberacija
Aberration f des Lichtes (d.) aberacija svetlosti
aberration f de sphericite aferna aberacija
aberration on light (e.) aberacija svetlosti
(str. 1)

71
 I u ovom reniku navedena su obeleja roda uz imenice u stranim jezicima,
i to je sve od gramatikih obeleja, dok u srpskom jeziku nema nikakvih dodatnih
informacija.
1964
Godine 1964. ova dva renika doivljavaju novo, drugo izdanje, koje je
identino prethodnom (isp. Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle
(ur.) 19641: Renik tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, 2.
izdanje, Beograd, str. 612) i (isp. Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi,
Pavle (ur.) 19642: Renik tehnikih izraza: englesko-francuski-nemaki-
srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 633). Sve to je u prethodnom tekstu
reeno za prvo izdanje ovih renika vai i za ovo drugo izdanje, nikakvih promena
nema u odnosu na prvo izdanje.

1965
Godine 1965. godine pojavljuje se Tehniki renik za brane (isp. Tehniki
renik za brane 1965: srpskohrvatski, francuski, engleski, nemaki, panski,
italijanski, ruski, Beograd, str. 444) u izdanju Graevinske knjige iz Beograda. Re
je o uporednom prevodnom viejezinom reniku, u kome je zastupljeno sedam
jezika, JI je srpskohrvatski, a nemaki je JC. Reniku prehodi kratak predgovor
koji je dat na svim zastupljenim jezicima, gde se navodi da je renik nastao na
osnovu drugog izdanja renika Meunarodne komisije za visoke brane, koji je
izdat na engleskom, francuskom, italijanskom, nemakom, portugalskom i
panskom jeziku. Renik je onomasioloki, sastoji se iz etiri dela: Opti deo,
Brane-vodojae, Drugi radovi i objekti pri podizanju brana i Graenje objekata.
Svaki od ovih delova podeljen je u podgrupe. U okviru grupe Opti deo date su
sledee podgrupe: Meteorologija, Hidraulika, Akumulacija voda, Geologija,
Petrografija. U grupi Brane vodojae date su sledee podgrupe: Gravitaciona
brana trouglastog preseka, Ekran po sistemu Levy, Gravitaciona prelivna brana,
Luna brana, Vieluna brana, Brana sa kontraforima sa krunom glavom, Brana

72
sa kontraforima i ploama, Kamena brana, Zemljana brana, Drugi tipovi brana,
Oblaganje uzvodnog nagiba, ivot brane, Proraun brana. Trei deo, Drugi radovi
i objekti pri podizanju brana sadri sledee podgrupe: Evakuacija velikih voda,
Zatita od podlokavanja, Automatski sifon, Klizna tablasta uputstva, Ustava na
koturima, Ustava tipa Stoney, Ustava na gusenicama, Valjkasta brana,
Segmentna ustava, Sektorska ustava, Ustava na klatno, Automatska ustava,
Cilindrina ustava, Ustava sa ventilom, Klinasti zatvara, Automatski leptirasti
zatvara, Priguna sklopka na donjem ispustu, Kuglasti zatvara kao zatvara
turbine, Pogon sa obratnim klipom, Prstenasti zasun, Zasun sa pokretnim
kuitem, Ulazna graevina. etvrti deo, Graenje objekta sadri sledee
podgrupe: Materijali, Beton, Priprema agregata i betona, Organizacija gradilita,
Drvena oplata, elina montana oplata, Dilatacione spojnice, Topografija,
Osoblje, Ugovori, Radovi i Graevinske maine. Na kraju renika dati su registri za
sve zastupljene jezike.
to se tie navodjena prevodnih ekvivalenata, navodi se samo po jedan
sinonim ili fraza, koji su dati u kolonama, a uz svaku odrednicu stoji redni broj koji
tu jedinicu povezuje sa registrima. Npr.

73
Broj Srpskohrvatski Franais English Deutsch Espaol Italiano Redni
na broj
crteu
METEOROLOGIJA METEOROLOGIE METEOROLOGY METEOROLOGIE METEOROLOGIJA METEOROLOGIJA 1000
(f) (f) (f) (f) (f) (f)
Klima (f) climat (m) climate Klima (n) clima (m) clima (m) (m) 1001
kontinentalna klima climat (m) continental kontinentales clima (m) clima (m) 1002
(f) continental climate Klima (n) continental continentale (m)
ekvatorijalana climat (m) equatorial climate aequatoriales clima (m) clima (m) 1003
klima (f) quatorial Klima (n) ecuatorial equtoriale (m)

74
 Kao to se vidi iz ove tabele, gramatika obeleja se navode, ali samo ona
koja se tiu roda imenica i to za sve jezike osim engleskog.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se determinativna sloenica,
pismo je latinica, izgovor je ekavski.

1968
Sledei renik koji se bavi tehnikom terminologijom pojavljuje se 1968.
godine. To je Tehniki renik nemako-srpskohrvatski autora Velizara Pavlovia i
Stipe Radia, koji je objavljen u Beogradu u izdanju Interpresa (isp. Pavlovi,
Velizar / Radi, Stipe 1968: Tehniki renik nemako-srpskohrvatski, Beograd,
str. 631).
Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski. Po
tipologiji renik je semasioloki, odrednice su navedene abecednim redom jedna
ispod druge. Renik sadri 60.000 terminolokih jedinica, nema predgovor, ima
samo Objanjenje skraenica.
Uz odrednice u nemakom jeziku navodi se obleje roda, kao i obeleje
vrste rei, u srpskohrvatskom kao JC navedeno je samo uz imenice obeleje roda.
Autor koristi standardne oznake za obeleje roda: m, f, n, pl. Ono to upada u oi
im se pogleda ovaj renik je obeleje stila kome odrednica pripada, tj. obeleeno
je kojoj struci odrednica pripada, pa emo esto nai ma (mainstvo), mat
(matematika), min (mineralogija) itd. to se prevodnih ekvivalenata tie, navodi se
najee vie od jednog, koji su odvojeni zarezom, bez obzira da li je re o
sinonimima ili polisemnim LJ. Pored toga esta su i objanjenja koja autori navode
u zagradi posle LJ u JC. Npr.
Abbindgeschwindigkeit f gra brzina f vezivanja (spajanja)
abbinden v povezati, povezivati, sastaviti, sastavljati, (elemente konstrukcije),
(vezivati) (elemenat)
Abbindwrme f gra toplota f koja se izluuje pri spajanju
abblasen v oduvati, produvati, produvavati, obraditi, obraivati mlazom peska
(str. 1)

75
 Nakon renika koji se zavrava na str. 564 sledi Spisak skraenica (str. 565-
587), koji sadri skraenice koje se mogu nai u tehnikim tekstovima, koje pruaju
veliku pomo prevodiocima i ostalim korisnicima renika. Npr.

E. gez Eisen gezogenes vueno gvoe

EGKS Europische Gemeinschaft fr Kohle und Stahl Evropska zajednica
za ugalj i elik
ehm ehemalig raniji, bivi
Eig. Eigenschaft svojstvo
Ekw Eisenbahnkesselwagen vagon cisterna
El.Zt.Z elektrischer Zeitznder elektrini vremenski upalja
(str. 570)

Zatim slede Opte oznake, Matematike oznake, Jedinice, Oznake u

elektronici i mainstvu, Oznake za proraun vrstoe i na kraju slikovni prikaz
razliitih vrsta strugova i glodalica, iji su delovi oznaeni brojevima, a odmah
pored njih dati su termini na nemakom jeziku i njihov ekvivalent na
srpskohrvatskom koji su takoe numerisani. Npr. jedinice izgledaju ovako:

Einheiten - jedinice
m Meter
km Kilometer
dm Dezimeter
cm Zentimeter
mm Milimeter
m Quadratmeter
t Tonne
(str. 589)

1969
Godine 1969. pojavljuje se jo jedno novo, veoma znaajno izdanje koje
popisuje tehniku terminologiju. Ovaj put to je prvi deo Tehnikog rjenika iji je
autor Vlatko Dabac. Renik je nastao u izdanju Tehnike knjige iz Zagreba (isp.
Dabac, Vlatko 1969: Tehniki rjenik. 1. dio, njemako hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103).

76
 Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je njemaki JC hrvatskosrpski. Renik
je velikog obima i predstavlja veoma znaajno leksikografsko ostvarenje iz oblasti
tehnike na koje e se kasnije naslanjati mnogi autori. Renik poseduje Predgovor,
Predgovor autora i Uvodne napomene, na nemakom i hrvatskosrpskom jeziku,
zatim popis saradnika, Pregled obraene grae i Skraenice. U Predgovoru se
pravi kratak osvrt na dosadanje renike posebno na prvi renik koji je bio predmet
nae analize, Elektrotehniki rjenik iz 1952. godine, iji je autor takoe inenjer
Vlatko Dabac, za koji se konstatuje da je prevazien, te da se umesto novog
proirenog izdanja tog renika pristupilo izradi tehnikog renika. Na ovom projektu
saraivao je veliki broj strunjaka iz razliitih oblasti kao i znaajan broj profesora i
saradnika sa svih univeziteta u Hrvatskoj, te je kao rezultat tako opsenog rada
nastalo ovo obimno delo. Ideja da se krene u izradu ovog renika potekla je 1963.
godine, a rad na samom reniku trajao je est godina. U predgovoru autor navodi
da je na izradi renika radilo ukupno 92 saradnika. Reprezentativan nije samo broj
saradnika koji su radili na ovom reniku nego i izvori koji su korieni. Autor
navodi: preuzet je najveio dio naziva iz Elektrotehnikog rjenika (1952). Ta je
osnova znatno dopunjena nazivljem iz hrvatskih tekstova u strunim tehnikim
knjigama i skriptama Sveuilita u Zagrebu, te u enciklopedijskim izdanjima
Jugoslavenskog leksikografskog zavoda u Zagrebu (naroito u Pomorskoj,
Medicinskoj i Tehnikoj enciklopediji), da spomenem samo najvanije. (Uvodne
napomene, strana nije numerisana).
Terminologija koja je obuhvaena ovim renikom obuhvata mnoge oblasti:
matematiku, fiziku i kemiju, itavu elektrotehniku, dio tehnike voda i jo neke
druge grane tehnike i privrede (Predgovor autora, strana nije numerisana).
Poto je u ovaj renik ukljuena kompletna elektrotehnika terminologija iz
prethodnog renika, pre samog renika navedene su sve grupe iz Meunarodnog
elektrotehnikog renika koje su zastupljene u ovom reniku. To su:

77
05 Osnovne definicije
07 Elektronika
08 Elektroakustika
10 Strojevi i transformatori
11 Usmjerivai
12 Transduktori
15 Rasklopnice i elektrini aparati
16 Zatitni releji
20 Znanstveni i industrijski mjerni instrumenti
25 Proizvodnja, prijenos i razdioba elektrine energije
30 Elektrina vua
35 Elektromehanike primjene
40 Elektrotermike primjene
45 Rasvjeta
50 Elektrokemija i elektrometalurgija
70 Elektrobiologija
(str. XXVII)

Zatim je dat spisak skraenica koje se koriste u reniku, ime se moe

konstatovati da renik poseduje kompletnu teoretsku podlogu za uspeno
korienje.
A to se samog renika tie, on je jednosmerni, dvojezini, JI je njemaki,
JC je hrvatskosrpski, po tipologiji je semasioloki, odrednice su sloene abecednim
redom jedna ispod druge. U navoenju prevodnih ekvivalenata, autor koristi
kombinovano sintagmatski i paradigmatski postupak, navodi se najee vie od
jednog prevodnog ekvivalenta. Ukoliko se radi o sinonimima, oni su odvojeni
zarezom, a ukoliko je jedinica polisemna, koristi se taka i zarez. Ukoliko je re o
terminu koji u razliitim strukama ima razliito znaenje, navedena su odvojeno sva
znaenja, a u zagradi je data oznaka struke kojoj odreeno znaenje pripada.
esta su i grupisanja u okviru semantikog gnezda oko odrednice. Npr.

Abbau m [B; Ch] / razgradnja f

- [Bgb] / otkop m [radilite]; otkopavanja n [rad]
- [Biol] / razgradnja f, dekompozicija f
- [Entlassung] / otpust m, otputanja n

78
 - [Gerteabbau] / rastavljanje n, demontaa f [aparata]
- [Preise, Verbrauch] / snienje n, smanjenje n [cijene, potroak]
(str. 1)

Zylinderrollelager n / cilindrino-valjkasti leaj m

- einreihiges / jednoredni cilindrino-valjkasti leaj m
- mit Auenborden / cilindrino-valjkasti leaj m s valjkastim naslonima
- mit Innenborden / cilindrino-valjkasti leaj m s unutranjim naslonima
- zweireihiges / dvoredni cilindrino-valjkasti leaj m
(str. 1103)

Veoma esto se uz odrednicu u uglastim zagradama navodi objanjenje

termina, a ukoliko jedan termin ima vie znaenja, koja se odnose na razliite
struke, u uglastim zagradama je navedena oznaka za oblast kojoj termin pripada,
to olakava posao korisnicima ovoga renika. Npr.

Nebenseite f [Math] / pripadna stranica (str. 599)

Nebenstelle f [Fm] / sporedni (telefonski) aparat m, sporedni telefon m (str. 599)

Od gramatikih obeleja autor navodi oznaku za rod i u jednom i u drugom

jeziku, a uz glagole, ukoliko je to bitno za njihovu upotrebu, navodi se da li su
tranzitivni ili ne. Veoma esto autor navodi i termin na latinskom ili engleskom
jeziku ukoliko je on uobiajen u upotrebi. U renik su takoe ukljueni i akronimi
koji su vani za oblasti na koje se odnose. Ti akronimi su razreeni na nemakom i
dat je njihov prevod na hrvatskosrpski. Npr.

AEG = Allgemeine Elektrizittsgesellschaft f / [njemako elektrotehniko

preduzee] (str. 26)
TTS = Teletypesetter m [GI] (str. 934)

Jezik je tretiran kao jedan, koristi se naziv hrvatskosrpski, a oigledno je da

se koristi zapadna varijanta bez bilo kakvih forsiranja hrvatizama. Nakon detaljnog
uvida u renik i sve ono to ga prati jasno je da su u izradi ovoga velikog
izdavakog poduhvata preovladavali samo profesionalni interesi i da je za njegovu

79
realizaciju uloen ogroman trud, koji se sa stanovita korisnika i isplatio. Svaki
korisnik ocenie ovaj renik visokom ocenom, posebno ako ga uporedi sa
postojeim tehnikim renicima nemako-srpskim. Njegov znaaj i danas nakon
etredeset godina od objavljivanja je veliki.

1970
Narednu, 1970. godinu obeleilo je jo jedno kapitalno delo, naime pojavljuje
se drugi deo ovog renika, ovaj put u obrnutom smeru, hrvatskosrpsko-njemaki
(isp. Dabac, Vlatko 1970: Tehniki rjenik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemaki,
Zagreb, str. 1574).
Ovaj deo renika ima iste odlike kao i prvi deo, samo to postoji jedan mali
dodatak nazvan Predgovor autora, gde se autor kratko osvre na ovaj deo renika,
uglavnom rezimirajui rad i zahvaljujui se svim saradnicima.
Re je o istom korpusu kao u prethodnom reniku, samo to je sada
promenjen smer, sada je JI hrvatskosrpski, a JC je njemaki. Npr.

depolarizator m / Depolarisator m
depolariziran / depolarisiert
depolarizirati / depolarisieren
depolariziranje n / Depolarisieren n, Depolarisierung f
(str. 127)

Iste godine pojavljuje se jo jedan izdavaki poduhvat koji se bavi tehnikom

terminologijom. Re je o drugom izdanju renika autora Velizara Pavlovia i Stipe
Radia (isp. Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe 1970: Tehniki renik nemako-
srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 631). Izdanje je potpuno isto kao ono iz
1968. godine, samo je promenjen izdava, to je ovaj put Privredni pregled.

1971
Godine 1971. nema novih renika kada je tehnika terminologija u pitanju.
Pojavljuje se samo jo jedno, nepromenjeno izdanje Renika tehnikih izraza,

80
autora Svetomira Ristia, Nikole Obradovia i Pavla Vasia. Re je o treem
izdanju renika (isp. Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle 1971:
Renik tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki i englesko-
francusko-nemako-srpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2
str. 633). Renik je isti kao u prethodnim izdanjima, samo to je sada dolo do
formalne izmene. Ovo je sada jedan renik tampan u dve knjige, u kojima su dati
renici u oba smera: Prvi tom je srpskohrvatsko-englesko-francusko-nemaki, a
drugi tom englesko-francusko-nemako-srpskohrvatski. Sve drugo je isto kao u
prethodnim izdanjima.
1972
Novi izdavaki poduhvat pojavljuje se 1972. godine. Re je o delu Olge
Borote (isp. Borota, Olga 1972: etvorojezini tehniki rjenik: srpskohrvatski-
francuski-njemaki-engleski, Sarajevo, str. 193), koje je izdato u Sarajevu. Ovo je
prvi leksikografski poduhvat na polju strune leksikografije izdat u Sarajevu.
Izdava je izdavaka kua Svjetlost iz Sarajeva. Renik je onomasioloki, sastoji
se od sedamnaest poglavlja (grupa) i etiri abecedna registra. Pre samog renika
dat je kratak predgovor, zatim sadraj na sva etiri zastupljena jezika, a potom
renik, i na kraju registri. Renik sadri sledea poglavlja: Opti izrazi, Preduzee,
Svojstva i ispitivanje materijala, Dijelovi maina, Alati i alatne maine, Tehnika
mjerenja, Metalurgija, Termodinamika i toplotni motori, Elektricitet i elektronika,
Optika, Hemija, Mehanika i mehanika fluida, Matematika, Crtanje, Motorna vozila,
Vazduhoplovstvo i Razno. Poglavlja su oznaena rimskim, a pojedini izrazi unutar
svakog poglavlja arapskim brojevima. Svako poglavlje poinje rednim brojem
jedan. U registrima uz svaki izraz dat je rimski i arapski broj, ime se oznaava
kome poglavlju pripada taj izraz i koji je redni broj tog izraza u poglavlju. Npr.

atomski XI 21
autobus XV 109
autogeno zavarivanje V 271
autoklav XI 116

81
automatski strug V 179
automatska sklopka IX 174
automobil XV 107
(Srpskohrvatski abecedni registar: 135)

Unutar renika izrazi su navedeni na jednoj stranici u etiri kolone, JI je

srpskohrvatski, a sa stanovita jezikog para koji posmatramo JC je nemaki, drugi
po redu meu jezicima koji predstavljaju JC. Npr.

18 metalografska struktura la structure metallographique metalographisches Gefge meallografic structure

21 sastojati se od consister en bestehen aus to consist of
32 postotak le pourcentage der Prozentgehalt percentage
der Prozentsatz
34 izdvajanje le segregation die Segregation segregation
die Ausscheidung
die Absonderung
(Opti izrazi: 20)

Kao to se iz gore navedenih primera vidi, uz imenice nemakog i

francuskog jezika dat je lan koji obeleava rod. to se prevodnih ekvivalenata
tie, autorka koristi iskljuivo paradigmatski postupak, dakle navodi sinonime,
najee jedan, veoma retko dva. Ukoliko je navedeno vie sinonima, a to je to se
stranih jezika tie uglavnom sluaj sa nemakim, oni su navedeni jedan ispod
drugog. Autorka u predgovoru navodi da je uz nepravilne glagole u nemakom i
engleskom jeziku navodila i osnovne oblike, ali nakon uvida u sam sadraj renika
oigledno je da to nije dosledno radila. Tako vidimo da uz glagol bestehen u gore
navedenom primeru autorka ne navodi osnovne oblike, dok na primer uz glagol
gleiten to radi. Npr.

210 kliziti glisser gleiten, glitt, geglitten to slide

(str. 46)

I time je to prvi renik u ovom periodu koji, osim obeleja roda, navodi jo
jednu gramatiku kategoriju, a to je u ovom sluaju navoenje oblika za nepravilne
glagole u nemakom jeziku.

82
 Jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, terminologija
karakteristina za bosansko-hercegovako podneblje, izgovor ijekavski.

1973
Godine 1973. izalazi renik pod nazivom Poslovni privredno-tehniki renik
(isp. Baji, Branislav / Dunerovi, Aleksandar / Kern, Nikola 1973: Poslovni
privredno-tehniki renik: srpskohrvatsko-nemako-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701). Renik je izaao u izdanju Privrednog pregleda iz Beograda. Renik ima
Predgovor i Uputstvo za upotrebu na sva etiri zastupljena jezika. Kada je ovaj
renik u pitanju, ve na prvi pogled javlja se nekoliko dilema. Prva dilema je pitanje
struke kojoj ovaj renik pripada. Uvidom u terminologiju konstatuje se da u njemu
ipak preovladava tehnika terminologija. Jedan manji deo termina pripada
ekonomiji i oblasti privrede. Zbog takvog stanja renik emo obraditi u grupi
tehnikih renika, a pomenuemo ga i meu renicima ekonomije i privredene
terminologije. Druga nedoumica tie se samih jezika koji su zastupljeni, naime iz
naslova se ini kao da je polazni jezik srpskohrvatski, a zapravo nije, u centralnom
delu renika, gde je dat uporedni teminoloki etvorojezini renik, JI, odnosno
polazni jezik je nemaki, a zatim slede prevodi na engleski, francuski i
srpskohrvatski. U drugom delu renika dati su registri na srpskohrvatskom,
engleskom i francuskom jeziku. Dakle, uvidom u sam renik, konstatuje se da je
renik semasioloki, JI je nemaki, odrednice su sloene abecednim redom jedna
ispod druge. Ispred svake odrednice naveden je broj kojim se odrednica numerie i
olakava se kasnije snalaenje u registrima. Uz imenice u nemakom, francuskom
i srpskohrvatskom jeziku navodi se obeleje roda i to je sve od dodatnih
informacija u reniku. Npr.
2367 Babbit-Metall (n)
- babbit metal, Britannia metal, white metal alloy;
- mtal (m) anglais, mtal blanc;
- engleski metal (m), legura belog metala
(str. 85)

83
5497 durchsichtig
- transpartent;
- transparent;
- providan.
(str. 199)

Abecedni registri koncipirani su na uobiajeni nain, termini su navedeni jedan

ispod drugog abecednim redom, a zatim je data numerika oznaka koja upuuje na
mesto tog termina u reniku.
Zanimljivost ovog renika je da je kao posebna bibliografska jedinica izala
Dopuna etvorojezinom poslovnom privredno-tehnikom reniku (Slova: Se, Si,
Sk, Sp, St, Su, Sy, Sz). Iz kratke beleke vezane za ovaj renik saznajemo da
grekom prilikom tampanja renika nije odtampan deo teksta slova S. Re je o
1854 termina koji su tampani zasebno. I za ovu dopunu tampani su registri za
srpskohrvatski, engleski i francuski jezik. Npr.

22613/1 Sealingpapiere (npl)

- sealing papers;
- papiers (mpl) cachets;
- zapeaena hartija (fpl)
(Dopuna: 1)

to se sociolongvistike komponente tie, ovaj renik ne pokazuje nikakva

odstupanja od uobiajenog trenda u Beogradu u to vreme. Jezik se tretira kao
srpskohrvatski, u predgovoru se kao sinonim za taj naziv navodi i hrvatskosrpski,
pismo je latinica, izgovor ekavski.

Ove, 1973. godine, pojavljuje se jo jedno ponovljeno izdanje. Ovaj put to je

tree izdanje Tehnikog renika nemako-srpskohrvatskog, autora Velizara
Pavlovia i Stipe Radia (isp. Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe 1973: Tehniki
renik nemako-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 631). Ovo izdanje je identino

84
kao izdanje iz 1970. godine, tako da sve ono to je reeno za izdanje iz 1970.
godine vai i za ovo izdanje.

1981
Nakon pauze od sedam godina pojavljuje se jo jedno leksikografsko delo,
re je o drugom izdanju Tehnoloko-tehnikog renika autora Stipe Radia (isp.
Radi, Stipe 1981: Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 2.
proireno izd., Beograd, str. 495). Renik je objavljen u izdanju Privrednog
pregleda iz Beograda. Na reniku jasno pie da je to drugo, proireno izdanje, ali
zapravo nije jasno koji renik je posluio kao osnova za ovo izdanje, i koji je renik
zapravo prvo izdanje. Detaljno istraivanje je pokazalo da renik pod tim nazivom,
Tehnoloko-tehniki istog autora ne postoji. Pretpostavka je da je kao osnova za
ovaj renik posluio Tehniki renik iz 1960. istog autora. Kako ni ovaj renik na
alost nema predgovor, nemogue je bilo to utvrditi. Renik ima 40.000
terminolokih jedinica. Recenzent renika je Ninoslav Opai, urednik velike edicije
koja je izala u periodu 1970-1971 pod nazivom Industrijski renik nemako-
srpskohrvatski.
Pre samog renika dat je kratak popisa skraenica. Renik je jednosmerni,
JI je nemaki, JC je srpskohrvatski, po ustrojstvu renik je semasioloki, odrednice
su sloene abecednim redom. Uz imenice u nemakom jeziku navodi se obeleje
roda, a uz druge vrste rei navodi se obeleje vrste rei. Obeleje roda navodi se
takoe i uz imenice u srpskohrvatskom kao JC. Najee se navodi vie prevodnih
ekvivalenata, esta su i dodatna objanjenja, koja su navedena u zagradi. Ono to
je jo karakteristika ovoga renika je, da se, ukoliko je to potrebno, navodi i oznaka
ue strune oblasti kojoj termin pripada, pa emo tako nai ins. (merni instrumenti),
opt. (opti izraz), mat. (matematika), teh. (tehnika) i slino. Npr.

Abbausohle f eksploatacioni (radni) horizont m (str. 7)

Abbauverluste mpl gubici rude (pri otkopavanju), eksploatacioni gubici (str. 7)

85
abstechbar adj spreman za ispust iz pei (metal) (str. 18)
Breitung f irenje n, raskivanje n
~, beschrnkte ogranieno irenje
~, freie slobodno irenje
~, ubehinderte Breitung, freie
~, verhinderte Breitung beschrnkte
(str. 80)

Na kraju renika nalazi se Dodatak koji sadri Meunarodni sistem jedinica,

Krai izvod iz DIN listova koji se esto koriste, Najee privredno-tehnike
skraenice, Izvod iz UDK klasifikacije, Toksina jedinjenja koja su razvijena u
hemijske agense, Mere i jedinice drugih zemalja.

1986
Godine 1986. pojavljuje se jedan specijalizovani tehniki renik, renik
medicinske tehnike (isp. Muljevi, Vladimir (ur.) 1986: Medicinska tehnika:
engleski-njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 284). Renik je izaao u
ediciji Biblioteka tehnikih rjenika iji je urednik Vladimir Muljevi. Ovo je etvrti
renik koji je izaao u toj ediciji. Osim njega izala su jo tri specijalizovana
renika: Rashladna i klimatizacijska tehnika (1983), Programiranje i obrada
podataka (1984), Automatizacija (1984). Svaki od ovih renika bie razmatran
pojedinano u poglavlju gde se obrauje struka kojoj pripada.
to se renika medicinske tehnike tie, on ima tipski Uredniki predgovor
koji je isti za sva etiri izdanja i Predgovor koji je karakteristian samo za ovaj
renik. Iz Urednikog predgovora saznajemo da se cela ova edicija pa time i ovaj
renik bazira na viejezinim renicima poznate idavake kue VEB Velag iz
Berlina. Renici su napravljeni tako to se ve postojeim viejezinim renicima,
kako urednik kae dodaje i hrvatski (Uredniki predgovor, strana nije
numerisana).

86
 Terminologija koja je obuhvaena ovim renikom odnosi se na
biomedicinsku tehniku jer je to interdisciplinarno podruje znanosti koje je u
posljednjem desetljeu doivjelo znaajan napredak zahvaljujui ponajvie velikom
napretku elektronike, raunalne znanosti i medicine. Dostignua u navedenim
podrujima imala su znaajnu primjenu u biomedicinskoj tehnici (Predgovor,
strana nije numerisana).
Renik je semasioloki, odrednice su sloene striktno abecednim redom
jedna ispod druge. Ispred svake odrednice nalazi se oznaka koja je sastavljena od
slova i rednog broja, za svako slovo numeracija poinje od broja jedan. Ta oznaka
slui za snalaenje u registrima koji su dati na kraju knjige za svaki zastupljeni
jezik.
JI u ovom reniku je engleski, a to se naeg jezikog para tie, nemaki i
hrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC.
Od gramatikih obeleja navedena je samo oznaka roda uz imenice u
nemakom jeziku. Kao prevodni ekvivalent u skoro svim jezicima dat je uglavnom
jedan sinonim ili jedna fraza. Npr.

A 10 abscission needle Abszissionsnadel f apscisna igla

A 17 acoustic impedance akustische Impendanz f akustika impendacija
akustischer Widerstand m
A 19 acoustic instrumentation akustische Gerteeinrichtung f akustika instrumentacija
(str. 9)

Zanimljivost svih renika koji su izdati u ovoj ediciji je tretman jezika. Jezik
se smatra hrvatskim, bez ikakvog pominjanja srpskog. Uvidom u renik konstatuje
se da se radi o hrvatskom varijetetu bez bilo kakvih preterivanja.
Na kraju svakako treba spomenuti da je ovaj renik od izuzetnog znaaja
kao i cela ova edicija i da su u momentu kad su izlazili iz tampe predstavljali
izuzetno novinu na polju strune leksikografije.

87
 Godine 1986. pojavljuje se jo jedno, tree izdanje Tehnoloko-tehnikog
renika (isp. Radi, Stipe 19862: Tehnoloko-tehniki renik: nemako-
srpskohrvatski, 3. proireno izd., Beograd, str. 563). Iako na reniku stoji da se radi
o proirenom izdanju, uvidom u renik jasno je da nema nikakvih izmena u odnosu
na drugo izdanje. Isti je broj termina koji su ukljueni u renik, 40.000. Zapravo,
Dodatak reniku je proiren novim poglavljima: Prefiksi grkog i latinskog porekla i
Osnovi savremene tipografije. Poglavlje Osnovi savremene tipografije autor
namenjuje korisnicima Poslovno-privrednog renika, iako je ovo Tehnoloko-
tehniki renik. Zato je ovaj prilog tampan i u ovom reniku, iako ta terminologija
oigledno nije ukljuena u renik ostaje nepoznato. Dodato poglavlje obuhvata 59
strana sa ilustracijama. Autor u kratkom uvodu u ovo poglavlje navodi: Prilog iz
oblasti grafike struke namenjen je korisnicima Poslovno-privrednog renika kao
pomo u lakem odabiranju vrste i veliine slova, linija, raznih znakova, ara i
ukrasa, zatim kako ilustrovati i tampati stvari za potrebe radnih organizacija. (...)
Cilj ovog priloga Reniku je da irem broju italaca priblii osnovne pojmove iz
savremene tipografije. (str. 504)

1990
Sledee, etvrto izdanje, ovoga renika pojavljuje se 1990. godine (isp.
Radi, Stipe 1990: Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 4. izd.,
Beograd, str. 426).
Isti je broj jedinica, isti izdava i leksikografski postupak. Ovaj renik se od
prethodnih razlikuje po tome to uopte nema dodatke. Nakon analize drugog,
treeg i etvrtog izdanja moe se konstatovati da je veliki propust to nijedan od
ovih renika nema predgovor iz koga bi se mogli saznati detalji zanimljivi za nae
istraivanje.

88
 Ova izdanja su ukljuena u grupu tehnikih renika zbog toga to u njima
preovladava tehnika terminologija. Terminologija iz oblasti tehnologije i
tehnolokih postupaka ini manji deo renika.

3. 4 Renici automobilizma i auto-moto saobraaja

1954
Nakon renika elektrotehnike terminologije kojim je zapoela posleratna
nemako-srpskohrvatska struna leksikografija i tehnikih renika koji su obraeni
u prethodnom poglavlju sledei renik koji hronoloki stoji za analizu je renik
automobilskih izraza (isp. Rjenik automobilskih izraza 1954: na hrvatskom,
njemakom, engleskom, francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80). Uvidom
u renik saznajemo da je izdat u turistike svrhe, u izdanju Turistike komisije
Auto-moto saveza Hrvatske. Renik je viejezini, sa stanovita jezikog para koji
mi posmatramo hrvatski je JI, nemaki se nalazi meu jezicima koji su JC.
Ustrojstvo renika je veoma neobino, nema direktnog konfrontiranja JI i JC.
Odrednice su navedene na hrvatskom jeziku, oznaene su rednim brojem, a ispred
rednog broja data je oznaka jezika H, to treba da znai da je to oznaka za hrvatski
jezik, nakon odrednice navedena je slovna oznaka za jezik (D, E, F, I), to bi
trebalo da upuuje na jezike: nemaki, engleski, francuski i italijanski i broj koji
upuuje na tu jedinicu u registru. Npr.

H 1 Akcioni radius, D 205, E 288, F 260, I 219 (str. 5)

to znai ako elimo da pronaemo ovaj termin na nemakom traimo poglavlje
Njemaki nazivi i izrazi u automoblizmu, gde pod oznakom D 205 pronalazimo:
D 205 Reihweite, H 1, H 49 (str. 25)

89
Kao to je iz ovog primera oigledno, ovde se opet upuuje na hrvatski jezik, ali
poto su navedena dva sinonima na hrvatskom upuuje se i na termin
H 49 Domet (akcioni radius), D 205, E 288, F 260 (str. 7)
Engleski termin traimo u poglavlju Engleski nazivi i izrazi u automobilizmu
E 288 Range, H 1, H 49 (str. 39)
Francuski termin pronalazimo u poglavlju Francuski nazivi i izrazi u automoblizmu
F 260 Rayon daction, H 1, H 49 (str. 50)

Kao to se iz primera vidi, ovde nema direktnog konfrontiranja JI i JC, nego je re o

upuivanju na registre.
Nema navodjenja nikakvih dodatnih informacija ni uz odrednicu ni uz
prevodne ekvivalente, nema gramatikih podataka, nema elemenata stilistike, niti
etimologije. Za leksiku jedinicu u JI navodi se uglavnom po jedan prevodni
ekvivalent u JC. Leksike jedinice u JI (uslovno reeno) sloene su abecedno,
odrednica je esto i fraza. Npr.

H 268 Sklopka paljenja, D 331, E 187, I 157

H 269 Sklopka priguivaa svijetla, D 2, E 107a, F 171, I 82
H 270 Sklopka prekidaa, D 217, E 93, E 341, F 82, I 107
(str. 15)

Renik je izdat u Zagrebu, pismo je latinica, izgovor ijekavski. Jezik se

tretira kao hrvatski, bez bilo kakvog pominjanja srpskohrvatskog.
Bez obzira na komplikovano ustrojstvo renika, sigurno je da je on u periodu
u kome se pojavio bio veoma znaajan prirunik za sve one koji se koriste
automobilizmom i automobilskim saobraajem.

1960
Godine 1960. pojavljuje se jo jedan renik automobilskih izraza, ovaj put u
Sarajevu, u izdanju izdavake kue Svjetlost (isp. Simi, Duan 1960: Ilustrovani

90
automobilski renik: srpskohrvatski, francuski, engleski, nemaki i italijanski,
Sarajevo, str. 166). Renik je petojezini, JI je srpskohrvatski, sa stanovita analize
naeg jezikog para nemaki je JC.
Renik ima kratak predgovor u kome autor obrazlae potrebu da se uradi
ovakav renik. Renik sadri vie od 1000 naziva. Samo deo termina navedenih u
reniku je standardizovan, na ta upuuje i sam autor u Predgovoru: Napominjem
da renik sadri preko 1.000 naziva i da vie od polovine naziva nisu bili predmet
razmatranja JUGOSLOVENSKE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU, te se isti
imaju smatrati kao predlozi, odnosno kao najee primenjivani nazivi u naoj
strunoj literaturi i u automobilskim krugovima (Predgovor, strana nije
numerisana). U reniku su grafiki istaknuti svi izrazi koji su usvojeni po JUS-u,
ostali treba da se smatraju predlozima. Npr.

Red. Br. Srpsko-hrvatski Franais English Deutsch Italiano

1. Branik Pare-chocs Bumper Stossfnger Paraurti
2. Maska hladnjaka Calandre de radiateur Radiator grille Khlverkleidung Grigli
copriradiatore
3. Far Projecteur (Phare) Readlamp,Head light Scheinwerfer Proiettore, Faro

(str. 13)

Renik je po tipu onomasioloki, podeljen je u sledee grupe: Motorna

vozila, Osnovni tehniki podaci, Karoserija, Pregradna stena, pregrada i
instrumentna tabla, Okvir, Motor, Motor, pokretni delovi, Razvodni ureaj,
Rezervoar za gorivo i pumpa za napajanje, Karburator, Pumpa za ubrizgavanje
goriva, Brizgaljka, Pumpa za ulje, preista ulja i preista vazduha, Usisna cev i
izduvna grana, Sistem za hlaenje vodom, Kvailo, spojka (spojnica), Menja,
Ureaj za upravljanje, upravlja, Poluje ureaja za upravljanje, Prednji trap,
prednja osovina, Prenosne osovine, Zadnje veanje, Zadnji most, Mehanike
konice za ue, hidrauline konice, hidrovazdune konice, Hidrauline konice,
Vazduna konica, Elektrini ureaj, Ureaj za paljenje, Akumulator, Dinamo i

91
pokreta, Spoljanja guma, naplatci ventil gume, Alat, Razno. Svaka grupa je
ilustrovana to doprinosi kvalitetu ovog renika. Odrednice su date u pet kolona,
ispred odrednice u JI naveden je broj koji se odnosi na crte, a istovremeno spaja
tu odrednicu sa reju u indeksu. U svakoj grupi termini su numerisani poevi od
rednog broja 1.
Na kraju renika dati su indeksi sa sve zastupljene jezike koji su oznaeni
rednim brojem koji upuuje na pojam u reniku i na sliku. Slika kao pratee
objanjenje doprinosi poveanju upotrebne vrednosti ovog renika. Npr.

centralna cev 15/26

centralna elektroda 31/18
centralna opruga ipke za pokretanje 11/22
centralni stub 3/11
centralni zavrtanj 15/30
centralno podmazivanje 36/19
(str. 121)

to se gramatikih obeleja tie, ne navode se nikave gramatike oznake ni

u jednom jeziku.
Pri translaciji termina u JC naveden je uglavnom jedan prevodni ekvivalent,
vrlo retko dva, a ako su navedena dva odvojena su zarezom.
Jezik se u ovom reniku tretira kao srpskohrvatski s tim da se nedosledno
koristi determinativna i kopulativna sloenica. Pismo je latinica, izgovor ekavski, to
je neobino s obzirom da je renik objavljen u Sarajevu, gde je tradicionalno
zastupljen ijekavski izgovor.

1964
Sledei renik automobilskih izraza pojavljuje se 1964. godine u Zagrebu
pod nazivom Mali auto-moto rjenik (isp. Modly, Josip 1964: Mali auto-moto
rjenik. srpskohrvatski, njemaki, francuski, engleski, talijanski, Zagreb, str. 44).

92
 Renik je petojezini, JI je srpskohrvatski, a nemaki spada u grupu jezika
koji predstavljaju JC. Renik je semasioloki, odrednice su sloene strogo
abecednim redom jedna ispod druge. Uz odrednicu u srpskohrvatskom jeziku
naveden je po jedan prevodni ekvivalent u nemakom, francuskom, engleskom i
italijanskom jeziku, a ispred svake odrednice naveden je redni broj koji odrednice
povezuje sa registrima. Npr.

Srpskohrvatski Njemaki Francuski Engleski Talijanski

Serbokroatisch Deutsch Franzsich English Italienisch
Serbokroate Allemand Franais Anglais Italien
Serbokroatian German French English Italian
Serbokroato Tedesco Francese Inglese Italiano
37 DIFERENCIJAL Das Le diffrentiel Differential Differenziale
Ausgleichbetriebe gear
38 DIFERENCIJAL Das Le diffrentiel Pawi Differenziale
SA UREAJEM Sperrdifferential blocage differential con dispositivo
ZA di blocaggio
BLOKIRANJE
39 DIZALICA Der Wagenheber Le cric, le vrin Jack Martinetto
40 DIZEL GORIVO Das Gasl L'huile lourde Gasoil Gasolio
(str. 5)

Na kraju renika dati su registri na nemakom, francuskom, engleskom i

italijanskom jeziku, a uz svaku odrednicu naveden je broj koji upuuje na mesto u
reniku.
to se gramatikih podataka tie, autor navodi samo rod, u nemakom
jeziku navoenjem lanova der, die, das.
Jezik se ovde tretira kao jedan, koristi se naziv srpskohrvatski, izgovor je
ijekavski, re je o hrvatskom varijetetu, pismo je latinica.

1970
Poslednji renik automobilskih izraza u ovom periodu izlazi 1970. godine.
Autor renika je opet Josip Modly (isp. Modly, Josip 1970: Auto-moto rjenik za
vozae: srpskohrvatski, njemaki, francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68).
Renik je neto veeg obima od prethodnog. Ovaj put u reniku se daje i pregovor
iz koga saznajemo da je i ovaj renik izdat u turistike svrhe, sa ciljem da se olaka

93
komunikacija sa turistima na najznaajnijim jezicima. Autor navodi: rjenik sadri
najglavnije nazive i izraze iz auto-moto tehnike, potrebne svakom vozau
automobila i motocikla pri traenju raznih usluga (Predgovor, strana nije
numerisana).
Renik je viejezini, JI je srpskohrvatski, a nemaki je meu jezicima koji
su JC. Po tipologiji renik je semasioloki, ali za razliku od prethodnog ima
drugaiju koncepciju. Rei su sada sloene samo u dve kolone, u prvoj se nalaze
odrednice na srpskohrvatskom jeziku, a u desnoj koloni su prevodi na sva etiri
ostala jezika. Autor sa pravom u predgovoru konstatuje da je pronalaenje termina
u ovom reniku olakano, poto su prevodni ekvivalenti navedni odmah jedan
ispod drugog. Npr.

1. Akumulator alkalni Die Nickel-Eisenbatterie

L'accumulateur au ferro-nickel
Nickel-iron battery
Accumulatore ferro-nickel
2. Akumulator olovni Die Bleibatterie
L'accumulateur au plomb
Battery
Accumulatore a plombo
3. Alat Das Werkzeug
L'outil
Tool
Attrezzi
(str. 5)

Uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent, uz imenice u nemakom

jeziku navodi se oznaka roda. Jezik se tretira kao srpskohrvatski, koristi se
determinativna sloenica, sa prvim delom srpsko, to je neuobiajeno sa obzirom
da je renik izaao u Zagrebu. Renik je za period u kome se pojavo sigurno bio
znaajna novina, dok je sa dananje take gledia veoma ograniene upotrebe. Na
kraju renika nalaze se registri na nemakom, francuskom, engleskom i

94
italijanskom jeziku, u kojima su navedeni svi termini koji su navedeni i u reniku.
Uz termin u registru nalazi se redni broj koji upuuje na odrednicu. Npr.

Umlufe per Minute (24)

Unterbrecher (270)
Unterbrecheramboss (274)
Unterbrecherhammer (273)
(Njemaki registar : 52)

Ako pogledamo u renik pod tim brojevima, stvari izgledaju ovako:

24 Broj okretaja u minuti Umlufe per Minute

270 Prekida paljenja magneta
274 Prekida paljenja nakovnja
Tours par minute
Revolutions per minute
Numero di giri (str. 7)
Der Unterbrecher
Le rupteur
Contact breaker
Interruttore d'accensione (str. 32)
Der Unterbrecheramboss
Le contact fixe
Adjustable breaker point
Contatto fisso (str. 32)

3.5 Renici gastronomije i ugostiteljstva

Hronoloki sledei renik koji se pojavio u ovom periodu je renik iz oblasti

gastronomije i ugostiteljstva. Treba napomenuti da ovo nije prvi renik koji se u
ovom periodu pojavio pod ovakvim nazivom. Pre ovog renika izaao je renik
autora Rudolfa Frlete (isp. Frleta, Rudolf 1951: Hrvatsko-njemaki prirunik za
ugostiteljske namjetenike. Zagreb, str. 48), meutim, uvidom u taj renik
konstatovano je da u njemu preovladava opta terminologija i konverzacija
karakteristina za hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam. Taj renik je doiveo

95
kasnije nekoliko izdanja, ali on nee biti predmet naega razmatranja budui da je
opredeljenje naeg rada struna leksikografija.
U periodu od kraja Drugog svetskog rata do 2000. godine izaao je veliki
broj renika koji se bave terminologijom iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva. Ti
renici izlazili su u turistike svrhe, da bi se olakao razvoj privredne grane koja je
oigledno u tom periodu bila veoma znaajna.

1954
Prvi renik u tom nizu, koji se bavi terminologijom iz oblasti gastronomije i
ugostiteljstva je renik Lazara Vukova, koji sadri nazive jela i pia na etiri jezika:
srpskom, francuskom, nemakom i engleskom jeziku (isp. Vukov, Lazar 1954:
Imenik jela i pia na srpskom, francuskom, nemakom i engleskom jeziku,
Beograd, str. 159). Renik je izaao u izdanju Ugostiteljske komore Beograda.
Renik je u svojoj osnovi onomasioloki, ali ima pratei renik na kraju koji je
semasioloki tako da se ovaj renik moe smatrati meovitim onomasioloko-
semasiolokim renikom. to se broja zastupljenih jezika tie, renik je
etvorojezini, JI je srpski, a nemaki je jedan od jezika koji predstavljaju JC.
Renik je podeljen u 20 grupa: Hladna predjela, Supe, orbe, Topla predjela, Jela
od jaja, Ribe (u okviru ove grupe date su tri podgrupe: morske, rene, ljuskari),
Govee meso, Jagnjee meso, Ovije meso, Svinjsko meso, Telee meso, Divlja
(podgrupe: dlakava, pernata), Povre (podgrupe: variva, testenine), Salate, Umoci
(sosovi), Slatka jela (podgrupe: kremovi, prelivi), Voe i vona jela, Sladoledi,
Sirevi, Kafa, aj, kakao i Pie. Na kraju je dat abecedni popis termina, koji autor
naziva Mali pomoni renik sa prevodom na ostale zastupljene jezike. Renik ima
kratak pedgovor, gde se navodi da je to prvi renik ove vrste kod nas, te njegova
namena i rei zahvalnosti. Znaajan za nae istraivanje je osvrt autora u kratkom
predgovoru na neprevodivu leksiku, to posebno dolazi do izraaja u tematici iz
ugostiteljstva i gastronomije. Autor navodi: Kao to je za izvesna naa jela i za

96
naine njihovog spremanja bilo veoma teko, a ponekad i nemogue, nai
odgovarajue ime na stranom jeziku, jo je tee bilo za sva strana jela i naine
njihovog spremanja nai odgovarajue ime u naem jeziku. Trudio sam se da za
sve strane nazive naem odgovarajue nae, ali da su naim radnicima razumljivi i
da ih ne mogu dovesti u zabunu. Ukoliko to nisam mogao postii, ostajao sam pri
stranom izrazu, pogotovo ako je on kod nas ve odomaen. (Predgovor, strana
nije numerisana). Uvidom u sam renik vidimo da je autor pitanje neprevodive
leksike reavao tako to je preuzimao izvorni oblik. Npr.

srpski .... .... nemaki

Burek Burek
Burek sa sirom Burek mit Kse
(str. 14)

A to se samog renika tie, onog osnovnog, koji je sloen onomasioloki,

navedene su etiri kolone za etiri jezika, polazni jezik je, kao to smo ve rekli,
srpski. Odrednice su najee sintagme, to je i logino za nazive jela, u prevodu
na strane jezike dat je takoe jedan ekvivalent u obliku sintagme. Odrednice su u
okviru grupa sloene abecednim redom. Npr.

Hladna predjela Cold side dishes Hors-doeuvred froids kalte Vorspeisen

Vorgerichte

Buter, maslac Butter Buerre Butter

Digernjaa White saousage Saucission blanc Leberwurst
Englesko ukiseljeno povre Mixed pickels Mixed pickels Gemischte Essig-
frchte
(str. 5)

to se Malog pomonog renika tie, odrednice su sloene jedan ispod

druge abecednim redom, opet je JI srpski, prevodi na ostale jezike dati su takoe u
kolonama, a navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent. Renik nema registre
to oteava njegovo korienje i umanjuje njegovu vrednost. Npr.

97
srpski engleski francuski nemaki
boca bottle bouteille Flasche
bola cup (bowl) bol Bowle
boranija French beans haricots vents grne Bohnen
brancin branzino branzino Branzino
(str. 151)

U reniku nema nikakvih gramatikih podataka, a to se jezika tie

upotrebljava se naziv srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.

1957
Sledei renik iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva pojavio se tri godine
kasnije, 1957. godine, ovaj put u Hrvatskoj. Autor je Vinko Esih (isp. Esih, Vinko
1957: Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemaki, Karlovac, str. 19). Renik je
dvojezini, jednosmerni, jezik izvornik je hrvatski, nemaki je JC. Renik je
onomasioloki, podeljen je u sledee grupe: Predjela, Juhe (orbe), Jaja, omleti,
Topla predjela, Gotova jela, Po narudbi (15-25 minuta), Na aru (reetkama,
rotilju i ranju), Prilozi, variva, Salate, Umaci, Sirevi, Kolai, slastice, Gljive
(peurke, vrganji), Voe, Kompoti (ukuhano voe), Slatka, oapi, Ribe, Glavonoce
(sipe, polipi), Morski raci, Rijeno-jezerski raci, Ljuture (koljkai), Kavijari (ikre,
ajvari), Divlja, pernata divlja, Pia, Kruh, pecivo.
U prvoj koloni dat je naziv jela na hrvatskom jeziku, a zatim u sledeoj koloni
njegov prevod na nemaki. Npr.

PREDJELA VORSPEISEN (FORPAIZN)

Hladni narezak Kalte Platte (Kalte Plate)
Butina (unka) s hrenom Schinken mit Meerrettich (inken Merretih)
Dalmatinski prut Dalmatinischer Rohschinken (D. Roinkn)
Suha pleka s hrenom Pckelschweinsbug mit Kren (Peklvajnbug)
(str. 3)

Nema nikakvih gramatikih obeleja ni u jednom od dva zastupljena jezika.

Zanimljivost ovog renika je izgovor (u zagradi pored nemake rei u nemakom

98
kao JC, dat je izgovor). Time je ovo prvi renik u periodu posle Drugog svetskog
rata u kome se navodi izgovor. Npr.

Svinjetina Schweinefleisch, Schweinsbraten

Peena svinjetina, S. peenje Schweinsbraten (vajnsbratn)

Bijelo svinjsko peenje Weissbraten gebraten (Vajsbratn gebratn)
Svinjska jetra na kiselo Schweinsleber sauer (vajnsleber zauer)
(str. 7)

to se sociolingvistike komponente tie, jezik se tretira kao hrvatski, bez

bilo kakvog pominjanja zajednikog jezika, izgovor je ijekavski, pismo latinica.
Zanimljivost ovog renika je svakako neprevodiva leksika. Uvidom u sami
renik uoeno je dosta nepreciznosti kada je u pitanju leksika koja je neprevodiva.
Autor pokuava opisno da rei taj problem. Npr.

uve Reistomatenfleisch (Rajstomatenflaj)

Sarma Geflltes Kraut (gefiltes Kraut)
Burek, sirnica Fleisch, Kse=Strudel (Flaj, Keze-trudl)
(str. 9)

1964
Nakon sedam godina pojavljuje se jo jedan renik iz oblasti gastronomije i
ugostiteljstva. Godine 1964. pojavljuje se opet u Zagrebu renik autorki Zore
Markovi i Renate ulc-Smodek pod nazivom Jela na etiri jezika (isp. Markovi,
Zora / ulc-Smodek, Renata 1964: Jela na etiri jezika. Prirunik za kadrove u
ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198).
Iz podnaslova renika vidi se da je to prirunik za kadrove u ugostiteljstvu,
ali se nigde iz naslova ili sa naslovne strane ne moe zakljuiti koji jezici su
zastupljeni. Tek iz kratkog predgovora saznajemo koji su jezici zastupljeni u ovom
reniku. Iz predgovora takoe saznajemo da je ovo prvi prirunik u zbirci
prirunika za hotelijerstvo i ugostiteljstvo, koja izlazi u redakciji Hotelijerske kole u
Zagrebu u nakladi Privrednog vjesnika (Predgovor, strana nije numerisana).

99
 Renik je po tipu onomasioloki, autorke u predgovoru kau da su jela
podijeljena u uobiajene skupine prema kulinarskoj praksi. A te grupe su date u
sadraju i glase: Hladna predjela, Juhe, Topla predjela, Jela od jaja, Ribe, Ljuskari,
koljkai i mekuci, Jela od mesa, Nacionalni specijaliteti, Perad, Divlja, Umaci,
Prilozi, Salate, Slatka jela, Sladoledi, Voe, Sirevi, Kruh i pecivo. Nakon renika
sledi Dodatak u kome su dati nazivi pia koji je naslovljen kao Napici i pia. U
okviru svake od ovih grupa navedene su i podgrupe. Npr.

Naresci Charcuterie Aufschnitte Sliced Cold Meat

Hladni buffet Buffet froid Kaltes Bfett Cold Meat Platter
Hladni narezak Hors dOeuvre vari Kaltes Aufschnitt Cold Sliced Meat
Hladni pladanj Plat froid assort Kalte Platte Assorted Cold Meats
Nacionalna zakuska Plat froid national Nationale Kalte Platte National Hors dOeuvre
(str. 9)

to se tie jezikog para, koji je predmet nae analize, hrvatski je JI, a

nemaki je JC. Nazivi su dati bez bilo kakvih gramatikih, stilskih ili bilo kakvih
drugih obeleja.
to se prevodnih ekvivalenata tie, naveden je samo jedan prevodni
ekvivalent u svakom od etiri zastupljena jezika.
I u ovom reniku posebnu panju pobuuje neprevodiva leksika i njen
status. Taj problem u ovom reniku reen je tako to je termin ostavljen u originalu.
Takvo postupanje sa leksikom tog tipa autorke najavljuju i u Predgovoru: nazivi
jela i pia koji se ne mogu prevoditi a opisni prijevodi bili bi nerazumljivi, unijeti su u
izvornom obliku, npr. Gugelhupf, evapii i dr. Naem jeziku prilagoeni strani
nazivi npr. brodet, riot i dr. ostali su. (Predgovor, strana nije numerisana).
to se sociolinvgistike komponente tie, u reniku se pominje samo na
jezik, nigde nema pomena naziva, tako da ne moemo ustanoviti kako su autorke
tretirale jezik. Iz same terminologije se vidi da je re o hrvatskom varijetetu
nekadanjeg srpskohrvatskog jezika. Izgovor je ijekavski, pismo latinica.

100
 Ono to upada u oi kad je ovaj renik u pitanju, je nedostatak registara na
kraju renika, to oteava njegovu upotrebu, posebno kada je u pitanju renik u
kome je JI strani jezik.

1966
Sledei renik koji se bavi ovom terminologijom pojavio se 1966. godine u
Beogradu. Autorka renika je Ema Notaro (isp. Notaro, Ema 1966: Nemaki u
restoranu. Prirunik za radnike u ugostiteljstvu, Beograd, str. 298).
Iz kratkog predgovora vidi se da je renik namenjem radnicima u
ugostiteljstvu. Renik se pojavio u izdanju Kolarevog narodnog univerziteta u
Beogradu. Renik je meovitog tipa, dakle deo renika je onomasioloki, a deo
renika je semasioloki. Iz kratkog predgovora saznajemo namenu: Ovaj prirunik
treba da osposobi radnike u ugostiteljstvu za najnunije razgovore sa gostima,
stranim turistima, u hotelima, restoranima, vagon-restoranima i brodovima. Njime
se mogu sluiti oni koji ve raspolau izvesnim znanjem nemakog jezika.
(Predgovor: I). Prvi deo ovog Prirunika, kako ga i sama autorka naziva je
konverzacijski renik, u kome su date osnovne reenice na nemakom jeziku, a
posle svakog tematskog bloka izvuene su osnovne rei koje su upotrebljene u
tekstu i dat je njihov prevod na srpski. Naveemo primer, iako taj deo renika nije
od primarnog znaaja za nae istraivanje, poto je tu upotrebljena svakodnevna,
opta leksika. Npr.
I GRSSE
1. Beim Begren und beim Abschiednehmen sagt man
- Guten Morgen!
- Guten Tag!
- Guten Abend!

Nur beim Abschiednehmen sagt man

- Auf Wiedersehen!
- Gute Nacht!!
- Leben Sie wohl! Lebt wohl! Lebe wohl!

101
der Gru, pozdrav, wohl, dobro
beim Begren, pri pozdravljanju der Emfang, prijem, primanje
man sagt, kae se herzlich, srdano
nur, samo willkommen, dobro doao
beim Abschiednehmen, pri opratanju
(str. 1)

Tek posle toga sledi spisak jela po grupama (Verzeichnis der Speisen) i
renik nemako-srpskohrvatski oznaen kao Wrterverzeichnis.
Renik je podeljen u 26 grupa. Prve tri grupe su konverzacijski prirunik:
Pozdravi, U trpezariji, U restoranu. Zatim slede grupe koje se bave terminologijom
iz gastronomije: Jelovnik vinska karta, Predjela meujela, Meni, Supe orbe,
Jela od mesa - Glavna jela, Povre, Salate, Dezert Slatkii, Dezert sir kafa,
Voe, Vinska karta alkoholna i bezalkoholna pia, Doruak uina, Veera
specijaliteti, Jela od testa Specijaliteti, Ribe, Dijeta. Ova terminologija obuhvata
grupe IV do XIX. Zatim opet sledi konverzacijski prirunik, od grupe XX do grupe
XXVI, koji obuhvata sledee grupe: Poruivanje jela da se donese u sobu, Suva
hrana, albe na hranu, albe na poslugu, Garderoba, Poruivanje taksija,
Plaanje. Npr.

2. Kalte und warme Vorspeisen und Zwischenspeisen

Amerikanische poschierte Eier, amerikanska poirana jaja
Kalter Aufschnitt, hladni narezak
Austern, kamenice
Belegte Brtchen, sendvii
Blutwurst, krvavica
Bohnen mit Gerste, riet
(str. 248)

Odrednice u spisku rei (Wrterverzeichnis), koji je nemako-

srpskohrvatski, sloene su abecednim redom jedna ispod druge. Odmah iza
odrednice, odvojen zarezom, naveden je ekvivalent na srpskohrvatskom jeziku. Uz
odrednicu na nemakom jeziku dat je lan uz imenicu, a ponegde je dat i nastavak

102
za genitiv jednine i nastavak za nominativ mnoine. Ako je re o glagolu naveden
je particip perfekta sa pomonim glagolom. Uglavnom se navodi jedan sinonim,
retko dva. Npr.

die Ankunft, die Anknfte, dolazak

der Anrichtetisch, -e, sto za pripremanje jela
anrhren, hat angerhrt, dodirnuti
anscheinend, izgleda
sich anstellen, hat sich angestellt, stati u red
(str. 257)

Generalna ocena renika je da je veoma konfuzan, nepregledan i sa

dananjeg aspekta veoma ogranienog dometa.

1967
Sledea godina u kojoj se pojavljuju leksikografski poduhvati vezani za
terminologiju iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva je 1967. Te godine izlazi drugo
izdanje renika Nazivi jela i pia na etiri jezika (isp. Markovi, Zora / Smodek,
Renata 1967: Nazivi jela i pia na etiri jezika, 2. popravljeno i dopunjeno izdanje,
Rijeka, str. 274). Renik izlazi u sastavu Biblioteke za ugostitelje. Renik je isti kao
prethodno izdanje, ovaj put se navodi naziv jezika i to na koricama, jezik se tretira
kao hrvatskosrpski. Renik je onomasioloki kao i prethodni, podeljen je na, kako
autorke kau, uobiajene grupe, kojih je isti broj. Renik sadri i Predgovor drugom
popravljenom izdanju, gde opet autorke napominju njegovu namenu, naime renik
je namenjem ugostiteljskim radnicima pri sastavljanju jelovnika, kao i ugostiteljima
koji dolaze u direktan kontakt sa stranim turistima. Ovo izdanje pojavljuje se u
depnom formatu, to autorke navode i u predgovoru.

103
 Ove godine se pojavljuje jo jedan renik u ponovljenom izdanju. U ovom
sluaju to je izdanje prirunika Eme Notaro (isp. Notaro, Ema 1967: Nemaki u
restoranu, Beograd, str. 360).
Ovo izdanje renika je publikovano u pravom smislu rei, dok je prethodno
zapravo skripta koja je umnoena. Renik je inae isto koncipiran, onomasioloki
je i podeljen je na iste grupe kao prethodno izdanje. Razlika izmeu ova dva
izdanja je i u formatu, izdanje iz 1967. je malog formata dok je format iz 1966.
formata A4.

1967. godine izlazi jo jedan prirunik. Ova put re je o novom izdanju.

Renik je objavljen u Opatiji u izdanju Saveznog centra za unapreenje
ugostiteljstva. Autori su Kreimir ajatovi i Ivan Mari (isp. ajatovi, Kreimir /
Mari, Ivan 1967: Dvjesta menu-a na pet jezika: hrvatskosrpski, njemaki,
francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240).
Renik ima kratak Predgovor, gde se vidi da je namenjem ugostiteljskim
radnicima i gde se skree panja na znaaj poznavanja stranih jezika u
ugostiteljstvu kao i na pravilno pisanje menija. U predgovoru autor takoe daje
osvrt na neprevodivu leksiku: Greke e se javiti posebno kod prijevoda nekih
naziva, jer u svim jezicima ne postoje adekvatni izrazi za nazive nekih kulinarskih
proizvoda, ili se javljaju u vie varijanata. Molimo itaoce da to imaju u vidu
(Predgovor: 3). Posle Predgovora slede kratka poglavlja naslovljena kao Menu i
Menu i menu karta. U ova dva poglavlja dato je kratko objanjenje ta je to meni,
kao i kako meni treba da izgleda i ta sve treba da sadri. Nakon ovih poglavlja
dolazi renik, koji je onomasioloki i podeljen je u sledee grupe: Sastav obroka
menu-a (a) Ruak, b) Veera), Hladna predjela, Juhe orbe, Topla predjela,
Ribe, Umaci, Teletina, Govedina, Svinjetina, Bravetina ovetina, Janjetina,
Perad, Divlja, Razno, Nacionalni specijaliteti, Krumpir, Variva prilozi, Ria

104
tjestenina, Salate, Slatka jela, Slatki prelivi, Sladoled, Uleene kreme, Voe,
Razno, Nacionalne slastice, Sirevi.
Odrednice u hrvatskosprskom jeziku date su u obliku sintagmi, isti je sluaj i
sa prevodnim ekvivalentom u jezicima koji predstavljaju JC, navodi se uglavnom
jedan sinonim ili fraza. U reniku nema nikakvih gramatikih podataka, niti
elemenata stilistike ni etimologije. Npr.

Pladanj sireva
Kseplatte
Plat de fromage
Assorted cheese
Piatto di formaggi assortiti
(str. 206)

Zanimljivost i ovog renika je opet neprevodiva leksika, a u tom pravcu

posebno je interesantno poglavlje gde se navode nacionalna jela. Autor za
neprevodivu leksiku koriste termin iz originala. Npr.

uve
Gjuwetsch
Tjouvetch
Gjuwech
Gjuvech
(str. 155)

Nakon onomasiolokog dela dolazi Rjenik: hrvatskosrpski-njemaki-

francuski-engleski-talijanski, koji je semasioloki, gde su dati nazivi voa, povra i
namirnica. U ovom delu renika odrednice su sloene abecednim redom striktno
jedna ispod druge. Kao prevodni ekvivalent navodi se jedan sinonim. Nema nikavih
daljih objanjenja niti obeleavanja. Npr.

Dagnje Miesmuscheln Moules Missels Mitili

Dinja Melone Melon Melon Mellone
Divlja Wild Gibier Vension Selvaggina
(str. 209)

105
 Na kraju je dato poglavlje Historijsko porijeklo naziva nekih jela, gde se
novodi poreklo nekih jela. Npr.

Bechamel Marquis de Nointel (ispravnije Louis de Bchameil) visoki inovnik na

dvoru Louis XIV (str. 233)
Sacher Ana, ena Eduarda Sachera (1859-1930) jedna od najpopularnijih
hotelijerki Austrije. Njezin hotel je posjeivala aristokracija austro-ugarske
monarhije (str. 239).

to se sociolingvistike komponente tie, jezik se tretira kao hrvatskosrpski,

nema nikavog naglaavanja samo jedne varijante. Leksika pripada hrvatskom
varijetetu, izgovor je ijekavski, pismo je latinica. Uoavamo da se meu
nacionalnim specijalitetima nalaze jela iz itave Jugoslavije, tako da emo tamo
nai Bosanski lonac, evapie, Somborski kotlet, Srpsku salatu, Dalmatinsku
kremu, Baklavu, Srpsku gibanicu, ljive na bosanski nain, itd.
Nedostatak ovog renika je odsustvo registara, to oteava snalaenje i
njegovu upotrebu ini veoma ogranienom.

1974
1974. godine izlazi tree izdanje prirunika ije su autorke Zora Markovi i
Renata Smodek (isp. Markovi, Zora / Smodek, Renata 1974: Nazivi jela i pia
na pet jezika: hrvatski ili srpski, francuski, talijanski, njemaki, engleski, 3.
preraeno i proireno izdanje, Rijeka, str. 371). Kao to se i iz samog naziva
renika vidi, re je o treem izdanju renika koji je ve bio predmet nae analize.
Ovo izdanje je u odnosu na prethodna dva proireno. Sada je ovo petojezini
renik, ukljuen je italijanski jezik. Potrebu da se ukljui i italijanski jezik autorke
navode u predgovoru prvom izdanju: S obzirom na strukturu inozemnih turista bilo
bi potrebno da se nazivi jela prevedu i na talijanski jezik (Predgovor, strana nije

106
numerisana). U odnosu na prethodna dva izdanja promenjen je i format, ovaj put
renik je izaao u depnom formatu.
Ono to je karakteristika ovoga renika, a to ga razlikuje od prethodna dva
izdanja je raspored odrednica, naime na jednoj strani JI je hrvatski ili srpski, a JC
su francuski i italijanski, a na drugoj strani opet je JI hrvatski ili srpski, a JC su
nemaki i engleski. Time zapravo nema pravog konfrontiranja ovih pet jezika, nego
imamo odvojeno dva trojezina renika. Npr.

Jaje u majonezi Oeuf en Mayonnaise Uova in maionese

Ogruano jaje Oeuf poch Uova affogate
Punjeno jaje Oeuf farci Uova farcite
(str. 10)

Jaje u majonezi Mayonnaiseei Egg Mayonnaise

Ogruano jaje Verlorenes Ei Poached Egg
Punjeno jaje Ei gefllt Stuffed Egg
(str. 11)

1977
1977. godine u Beogradu izlazi jo jedan prirunik koji se bavi istom
terminologijom (isp. arunac, Vida / Popovi, Magdalena 1977: Prirunik za jela i
pia na nemakom jeziku za ugostiteljsko-turistike radnike, 1. izdanje, Beograd,
str. 83).
Odmah sa naslovne strane saznajemo da je re o 1. izdanju i da je renik
uraen za internu upotrebu. Renik ima i kratak Predgovor iz koga saznajemo
namenu ovog renika: Imenik jela i pia namenjen je pre svega studentima viih
ugostiteljsko-turistikih kola kao praktikum za uenje i uvebavanje strunih
termina i naziva na nemakom jeziku. Praktikum moe posluiti uenicima srednjih
kola u iste svrhe. (Predgovor: 5)
Renik je onomasioloki, podeljen u 21 grupu: Karta doruka, Sokovi od
voa i povra, Vrste doruaka, Jelovnik, Hladna predjela, orbe, Topla predjela,
Ribe i rakovi, Gotova jela, Peenja, Jela po porudbini, Jela sa rotilja, Variva i
prilozi, Salate, Sirevi, Poslastice (tople, hladne), Hladne poslastice, Voe, Karta

107
pia, Bela vina stona, Vinska karta. Nakon toga dolazi poglavlje Tehniki nazivi u
usluivanju i Literatura.
Zanimljivo je da se nigde u reniku ne pominje naziv jezika ak ni u naslovu.
Iz naslova se uopte ne moe zakljuiti da se radi o dvojezinom prevodnom
reniku. Tek uvidom u samu terminologiju shvata se da je renik struni, sa dosta
elemenata opte terminologije, da je jednosmerni, prevodni. JI je nemaki, JC
srpskohrvatski. Pismo je latinica, izgovor ekavski. Pri translacji koristi se
paradigmatski postupak, uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent. Nema
nikakvih gramatikih obeleja ni u jednom jeziku. Nema registara termina to
umanjuje vrednost ovoga renika. Npr.

FRCHTE UND GEMSESFTE SOKOVI OD VOA I POVRa

Ananassaft Sok od ananasa
Grapefruitsaft Sok od grejpfruta
Heidenbeersaft Sok od borovnice
Orangensaft Sok od pomorande
Traubensaft Sok od groa
(str. 9)

1989
Nakon pauze od 12 godina pojavljuje se jo jedan ugostiteljski renik, ovaj
put u Beogradu. Autorke renika su Marta Banievi, Magdalena Popovi i Jelena
Vulovi (isp. Banievi, Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena 1989:
Ugostiteljski renik: srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, Beograd, str. 260).
Renik je etvorojezini, JI je srpskohrvatski, a ostali zastupljeni jezici u
njemu su nemaki, francuski i engleski. JI je srpskohrvatski, JC je nemaki. Po tipu
renik je onomasioloki, podeljen je u sledee grupe: Jugoslovenski specijaliteti,
Doruak, Predjela, Supe i orbe, Jela od jaja, Ribe i ljuskari, Jela od mesa, ivina,
Divlja, Sosovi, Meavine sa buterom, Povre, Krompir, Testenine i pirina, Salate,
Sirevi, Poslastice i sladoledi, Voe, Zaini, Alkoholna pia, Bezalkoholna pia,

108
Struni izrazi. Na kraju renika dat je popis literature, ali nema registara to uveliko
oteava upotrebu renika. Renik ima predgovor, koji je isti za sva izdanja.
Odrednice su navedene na nain koji je uobiajen za terminologiju iz oblasti
ugostiteljstva, dakle uglavnom su to sintagme. Specifinost ovog renika je u tome
to uz svaku odrednicu gde je to mogue stoji objanjenje u zagradi. Objanjenje
se uglavnom svodi na detaljnije obrazlaganje i navoenje sastava nekog jela ili
pia. Posle odrednice u sledee tri kolone dati su prevodi na strane jezike. Npr.

Jugoslovenski specijaliteti Jugoslawische Spezialitten Spcialits Yougoslaves Jugoslav specialities

Musaka od plavih patlidana Auberginen-Mussaka Moussaka daubergines (breaded rings of egg-

(pohovani kolutovi plavog (gebackene Auberginen- (rondelles daubergines plant, minced meat
patlidana, mleveno meso scheiben, Hackfleisch, mit pans, viande hache coated with eggs and
preliveno jajima i mlekom Milich und Eier bergossen, napres oeufs et lait, milk and baked in the
i zapeeni u penici; im Rohr berbacken; mit gratines au four, oven served with cream
servirano sa pavlakom ili Rahm oder Sauermilch servies lait caill ou or sour milk)
kiselim mlekom) serviert) crme)
(str. 13)

U reniku nema obeleja gramatike, stilistike i sl. Autorke pitanje

neprevodive leksike reavaju tako to nazive jela daju u originalu uz prilagoen
nain pisanja. Npr.

Jugoslovenski specijaliteti Jugoslawische Spezialitten Spcialits Yougoslaves Jugoslav specialities

Burek sa sirom (listovi Burek mit Kse (dnne Teig Burek au fromage (feuilles Burek with cheese
testa punjeni posnim bltter mit Weichkse gefllt) de pte farcies au (slices of pastry stuffed with
sirom) fromage maigre) lean cheese)

Gibanica (tanki listovi
testa punjeni sirom,
jajima i kajmakom,
peeni u penici)
(str. 10)
Gibanitza (dnne Teigbltter Gibanica (feuilles Gibanica (slices of pastry
mit Kse, Kajmak und Eiern de pte farcies de stuffed with cheese, eggs
gefllt, im Rohr gebacken) fromage, kaimak and kaimak, baked in the
et oeufs, cuites au oven)
four)

1990
Drugo izdanje ovog renika pojavljuje se 1990. godine (isp. Banievi,
Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena 1990: Ugostiteljski renik:
srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260). Ovo izdanje
je identino kao prvo, isti je broj strana, ista terminologija, isti je i izdava.

109
3.6. Renici medicine i stomatologije

3.6.1. Renici medicine

1956
Hronoloki sledea struka ija je terminologija sakupljena u renik, u kome
su zastupljeni nemaki i srpski jezik, je medicinska. Prvi renik ove terminologije
izlazi 1956. godine, a to je ujedno i prvi znaajan medicinski renik kod nas. Autor
renika je Aleksandar Kosti (isp. Kosti, Aleksandar . 1956: Medicinski renik:
latinski, engleski, nemaki, francuski, srpski. Latinski renik 15.000 rei. Engleski
registar-renik 5.000 rei. Nemaki registar-renik 7.000 rei. Francuski registar-
renik 4.200 rei. Srpski registar-renik 6.000 rei. Eponimni renik 3.800 rei,
Beograd/Zagreb, str. 763). Renik je nastao u izdanju Medicinske knjige, kao
mesta izdanja navedeni su Beograd i Zagreb. Autor u predgovoru navodi da je ovaj
renik nastao kao rezultat njegovog etrdesetogodinjeg rada na medicinskoj
terminologiji.
Renik ima veoma obimnu teoretsku podlogu. Najpre je to Predgovor u
kome autor daje osnovne podatke o reniku. Za nas je posebno zanimljiv podatak
da se ovaj viejezini renik kod nas pojavljuje u trenutku kada se u Evropi osetila
potreba da se obrauje medicinska terminologija. U tom trenutku izlaze medicinski
renici u vajcarskoj (Veillon: Medican dictionary) u kome su zastupljena tri jezika,
engleski, nemai i francuski) i u Francuskoj (Clairville: Dictionnaire poygotte des
termes medicaux) na etiri jezika, francuskom, engleskom, nemakom i latinskom.
Ovaj podatak govori da se potreba za medicinskim renikom osetila istovremeno u
celoj Evropu, a da je Srbija ila ukorak sa evropskim radom na terminolokim
renicima. Nakon predgovora, slede Napomene o meunarodnoj medicinskoj
terminologiji, zatim poglavlje gde se daje uputstvo za korienje renika
naslovljeno kao O sklopu renika i njegovoj upotrebi, zatim Napomene za latinski

110
renik medicinskih naziva, O transkribovanju latinskih, grkih i stranih rei na na
jezik.
to se samog renika tie on, kao to saznajemo sa naslovne strane, sadri
41.000 rei. Sama struktura renika je vrlo neobina, renik je sastavljen od pet
zasebnih renika uz koje autor dodaje i esti. Prvi deo renika je Latinski renik,
koji ima 15.000 termina i to je sutinski osnovni viejezini renik. Odrednica je
data na latinskom jeziku, tako da je latinski JI, a zatim slede prevodi na srpski,
engleski, nemaki i francuski. Nakon viejezinog renika slede registri na svim
zastupljenim jezicima. A i ti registri su zapravo prevodni renici, a tako su i
naslovljeni: Engleski registar renik (5.000 termina), Nemaki registar renik
(7.000 termina), Francuski registar renik (4.200), Srpski registar renik
(3.800). Predmet nae analize u ovom veoma kompleksnom leksikografskom
ostvarenju bie najpre prvi renik naslovljen kao Latinski renik. Kao to smo ve
rekli to je zapravo viejezini renik, odrednica je data na latinskom jeziku, u
zagradi je navedena i njena etimologija. Ukoliko je poreklo rei iz latinskog
stavljena je oznaka lat, ukoliko re potie iz grkog jezika dat je njen naziv na
grkom (u originalu) i najpribliniji izgovor. Zatim sledi prevod termina na srpski
jezik, uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent. Ponegde je, ukoliko se to
smatralo potrebnim data i definicija, a ukoliko nema odgovarajueg termina na
naem jeziku naveden je transkribovani oblik koji je u upotrebi. Zatim slede prevodi
na engleski, nemaki i francuski jezik. Ukoliko se u tim jezicima upotrebljavaju
originalni latinski oblici, onda se pored slova dotinog jezika nalazi znak id
(idem=isto), a ukoliko ne, daje se termin na svakom od tih jezika. Npr.

acidoresistens, entis (lat. acidum + resistens: koji daje otpor, otporan; eng. acido-
resistant, acid-fast; nem. suerfest; fr. acido-rsistana): acidorezistentalan
otporan prema razbojavanju kiselinama (str. 39)
vulnus combustum (lat.; eng. burning wound; nem. Brandwunde; fr. frulure):
opekotina, oparina, ieg. (str. 404)
vulnus conquassatum (lat.; eng. crushed wound; nem. Quetschwunde; fr. plaie
par crasement): prskotina (str. 404)

111
 Sa stanovita nae analize mnogo su zanimljiviji registri-renici, a posebno
registar nemakih rei pa emo se u daljem tekstu pozabaviti upravo Nemakim
registrom renikom.
Ovaj registar renik, koji od svih zastupljenih registara ima najvie termina
zbog, kako autor kae, izuzetne razvijenosti nemake medicinske terminologije,
zapravo je dvojezini renik, gde je JI nemaki, a JC srpski, stoga emo u daljem
tekstu ovaj registar smatrati renikom. Renik je semasioloki, odrednice su
sloene jedna ispod druge abecednim redom. Uz imenicu na nemakom jeziku
naveden je rod, a zatim sledi prevod na srpski. to se prevodnih ekvivalenata na
srpski jezik tie, uglavnom se navodi jedan sinonim, retko vie od jednog.
Karakteristika ovoga renika su upuivanja koja su veoma esta, i to upuivanja na
latinski termin. Veoma su esta upuivanja i na engleski ili francuski jezik to na
prvi pogled moe da izgleda udno, ali autor u kratkom uputstvu, koje prethodi
svakom od ovih pojedinanih renika, obrazlae tu potrebu na sledei nain: Po
pravilu posle srpske rei i u ovom reniku se nalazi uput na latinski renik. Izuzetno
se, pored toga, nalaze i tumaenja na engleskom, francuskom. Meutim ako za taj
pojam nema latinskog naziva, niti je potrebno da se on sada stvara, pored srpske
rei, nalazi se tumaenje na engleskom (eng.) i francuskom (fr.). (Str. 468). Npr.

Abbruch, m: povran prelom, zalom; v. infractio.

Abdecker, m: strvoder; eng. knacker; fr. corchur, quarisseur.
abdominal-: odrednica koja u sloenicama oznaava da neto pripada trbuhu
(=abdominalis).
Abgelebtheit, f: preivelost, istroenost; v. decrepitudo.
(Nemaki registar: 469)

Jedini pravi registar u reniku je registar za srpski jezik, u kome su popisani

svi upotrebljeni termini na srpskom jeziku, a zatim je dat njihov prevod na latinski.
Npr.

112
mirenje: v. nictatio.
miriti: v. nictare
mula: v. ventusa.
murka: v. membrana nictatans.
murnjaa: v. membrana nictitans
u: v. fel. bilis.
uni: v. bibliosus.
(Srpski registar renik: 672)

Zanimljivost ovog renika je i dodatak koji autor naziva Eponimni renik. To

je renik koji sadri nazive bolesti prema imenima njihovog pronalazaa ili autora
ukoliko je neka druga medicinska pojava ili indikacija u pitanju. Renik sadri 4.000
pojmova. Odredice u ovom reniku predstavljaju nazivi na srpskom jeziku, zatim
nakon toga sledi ime autora ili pronalazaa, njegovo poreklo, godina roenja i
godina smrti, ukoliko autor u to vreme vie nije bio iv. Nakon tog kratkog, ali
veoma znaajnog biografskog podataka navedena je kratka definicija te bolesti,
pojave, postupka i sl. Npr.

Zagari-eva bolest (Giuseppe, ital. lekar, 1863-1946): xerostomia.

Zangermeister-ov poduhvat (Wilhelm, nem. ginekolog, 1871-1930); jedan
poduhvat pri raanju deteta glavom.
Zappert-ova komora (Julius, austrij. lekar, 1867-?): aparat za brojanje krvnih
zrnaca.
(Eponimni renik: 757)

Nakon ovog prvog izdanja renik doivljava jo etiri izdanja od kojih je

svako sledee dopunjeno novom terminologijom koja je u meuvremenu ulazila u
medicinsku nauku, te se u skladu sa tim obim renika uveavao srazmerno broju
zastupljenih termina.
Jezik se u ovom reniku tretira kao srpski, nigde nema pomena naziva koji
bi upuivao na zajedniki jezik. Takav tretman jezika zastupljen je u svim
izdanjima.

113
 1971
Drugo izdanje izlazi 1971. godine (isp. Kosti, Aleksandar 1971:
Viejeziki medicinski rjenik: latinski-nemaki-engleski-francuski-italijanski-ruski-
srpski, drugo proireno izdanje, Beograd, Zagreb, str. 1564). Ovaj renik je
proiren za jo dva jezika, italijanski i ruski. U predgovoru drugom izdanju autor
pominje ukljuivanje i panskog jezika koji nije ukljuen u drugo izdanje zbog
prevelikog obima renika, ali napominje da je kartoteka sa panskim terminima
pripremljena.
I broj termina se uveao, sada ovaj renik sadri preko 120.000 termina.
Ovo izdanje renika pojavilo se u godini kada se navrilo pedeset sedam godina
autorovog rada na medicinskoj terminologiji, pa autor u samom predgovoru ovom
izdanju daje kratak osvrt na svoj dosadanji rad na medicinskoj terminologiji. Iz tog
osvrta saznajemo da je prva kartica sa terminima za ovaj renik napisana 1913.
godine kada je autor bio student medicine. Zbog neobine sudbine grae za ovaj
renik skrenuemo ukratko panju na njen istorijat. Dakle, rad na reniku zapoet
je pred Prvi svetski rat. Poetkom rata autor biva mobilisan, preivljava sve
strahote rata ukljuujui i povlaenje preko Albanije. Ni u jednom trenutku nije hteo
da se odrekne svoje karoteke, tako da je i ona preivela povlaenje preko Albanije,
zatim je dospela na Krf a odatle i na Solunski front, i nakon osloboenja vraena je
u Srbiju. Posle rata autor, tada student medicine, odlazi u Francusku na dalje
kolovanje i nosi grau sa sobom. Nakon zavretka studija u Francuskoj vraa se
u Srbiju godine 1921. Graa je ovaj put obogaena mnogim terminima na drugim
jezicima. U periodu izmeu dva rata materijal se i dalje umnoava. Autor za vreme
Drugog svetskog rata biva penzionisan i udaljen sa fakulteta i u potpunosti se
posveuje radu na reniku. Otkupljena je i terminoloka graa prof. dr M.
Jovanovia Batuta, tako da je i ona ukljuena u ovaj renik. Sve do 1956. kada se
pojavljuje prvo izdanje renika radi se na sreivanju i slaganju grae od koje

114
nastaje renik izuzetnog obima i kvaliteta, kako s pravom jedan od autora kasnije
ree renik za institutsku upotrebu.

1976
Pet godina kasnije, 1976. godine pojavljuje se tree izdanje renika (isp.
Kosti, Aleksandar 1976: Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-engleski-
francuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701). I ovo izdanje je
dopunjeno novim terminima koji su u meuvremenu uli u medicinsku nauku, a,
kako autor navodi u predgovoru, izvrena je revizija i svih termina u reniku. I ovo
izdanje renika doivljava veliki uspeh i u kratkom roku biva rasprodato.

1987
etvrto izdanje izlazi nakon smrti profesora Aleksandra Kostia, 1987.
(Kosti, Aleksandar 1987: Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-
engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(str. 1030; 979). Ovo izdanje renika izalo je u dve odvojene knjige i to je jedina
razlika u odnosu na prethodno izdanje. Izdava ovog izdanja je izdavaka kua
Nolit iz Beograda.

1993
Godine 1993. izlazi jo jedan medicinski renik, ali je on manjeg obima i
manjeg kvaliteta od renika A. Kostia. Autorka ovog renika je Jelisaveta Arneri-
Georgijev. Renik je izaao u Beogradu u izdanju Savremena administracije,
obima 155 strana (isp. Arneri-Georgijev, Jelisaveta 1993: Medizinische
Ausdrcke fr jedermann: nemako-srpski renik za lekare, Beograd, str. 155).
Renik je jednosmerni, prevodni, po ustrojstvu onomasioloki, podeljen je u
dve velike grupe, a zatim su te grupe podeljene na podgrupe. Prva grupa ima 14
podgrupa, koje su obeleene arapskim brojevima. To su: 1. Grane medicine i
specijalisti, 2. Medicinsko osoblje, 3. Delovi tela, 4. Glava i lice, 5. Glavne kosti

115
skeleta, 6. Zdravlje, 7. Bolest, 8. Bol, 9. Anamneza, 10. Dijagnoza, 11. Leenje, 12.
Lekovi, 13. Bolnica, 14. Uobiajene skraenice u medicini. Podgrupe u delu II nose
nazive: 1. Kardiologija, 2. Pulmonalni sistem, 3. Endokrinologija, 4.
Gastroenterologija, 5. Jetra i bilijarni trakt, 6. Pedijatrija i genetika, 7. Anestezija, 8.
Hirurgija, 9. Opstetricija, akuerstvo. 10. Ginekologija, 11. Oftalmologija, 12.
Otorinalaringologija, 13. Infektivne bolesti, 14. Dermatologija, 15. Nefrologija i
urologija, 16. Psihijatrija, 17. Neurologija, 18. Alergija, 19. Bolesti kostno-zglobnog
sistema, 20. Hematologija, 21. Ishrana, 22. Zubarstvo. U dodatku nakon toga
navode se i formulari i obrasci koji se koriste u medicini.
to se prevodnih ekvivalenata tie, navodi se uglavnom jedan sinonim,
ponekad i dva, koja su odvojena zarezom. Npr.

3. KRPERTEILE
DELOVI TELA
der Kopf glava
der Hals vrat
die Schulter rame
der Arm ruka
die Aschenhhle pazuho
(str. 5)

die Akne akne, bubuljiavost

die Anorexie, die Appetitlosigkeit anoreksija, nedostatak apetita
die Appendizitis apendicitis, zapaljenje slepog creva
(str. 71)

U poglavljima Anamneza, Dijagnoza, Leenje, kao i u poglavlju Uobiajena

pitanja, koja dolaze nakon svake grupe, funkciju odrednice ima tekst, a i prevod se
daje u obliku teksta, re je zapravo o konverzacijskom priruniku. U tom delu
renika prisutni su elementi sintakse. Npr.
Haben Sie Husten? Da li kaljete?
Haben Sie Auswurf? Da li neto iskaljavate?
Haben Sie manchmal geschwollene Beine? Da li Vam ponekad otiu noge?
(str. 12)

116
 Sa stanovita upotrebne vrednosti ovaj renik je veoma ogranien. Renik
nema registre to uveliko oteava njegovu primenu i umanjuje njegovu vrednost.
Jedan deo odrednica je nepreveden, formulari su neprevedeni, skraenice su
razreene ali samo na nemakom jeziku, prevoda nema. Renik sadri dosta
opte terminologije, nije u potpunosti struni. Od gramatikih obeleja autorka
navodi samo lan uz imenice u nemakom jeziku i to je sve od dodatnih informacija
u reniku.
Predmetni renik je zanimljiv sa stanovita sociolingvistike, poto se pojavio
u jeku graanskog rata u bivoj Jugoslaviji. Jezik se ovde tretira kao srpski, pismo
je latinica, izgovor je ekavski.

1996
Poslednje, peto izdanje Veejezikog medicinskog renika izlazi 1996. (isp.
Kosti, Aleksandar 1996: Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-engleski-
francuski-italijanski-ruski-srpski, 5. izdanje, Beograd, str. 1706). Iz predgovora tom
izdanju saznajemo da je ono uraeno prema treem izdanju i da je re o
nepromenjenom izdanju u odnosu na tree.
Kako je to za sada poslednje izdanje ovog renika, a i ono je rasprodato i
osea se potreba za novim izdanjem daemo kratak ostvrt na sva izdanja ovog
renika.
Ovo kapitalno leksikografsko ostvarenje doivelo je pet izdanja u roku od
etrdeset godina. Prvo izdanje bilo je petojezino, a sva izdanja koja su potom
usledila su sedmojezina. U odnosu na prvo izdanje dodata su jo dva jezika,
italijanski i ruski, tako da se zbog toga, a i zbog nove terminologije, obim renika
uveao. Analogno uveanju broja zastupljenih jezika, povean je i broj registara. U
kojoj meri je elja ovoga autora bila da stvori delo koje e ostaviti duboki trag
svedoi ve predgovor prvom izdanju gde autor kae da su pored latinskog i

117
srpskog potrebna jo etiri jezika: engleski, francuski, nemaki i ruski. Ali ruski je,
zbog tehnikih problema sa ruskim slovima, morao da bude izostavljen u prvom
izdanju. Takoe iz predgovora prvom izdanju saznajemo da je autor eleo da
uvede jo i italijanski, to e biti realizovano u sledeim izdanjima, a takoe i eki i
poljski, to nije realizovano.

1997
Poslednji medicinski renik koji se pojavljuje u ovom periodu je renik autora
Milorada Simia, Vladana Dodia i Jasmine Simi, koji je izdat u Beogradu 1997.
godine (isp. Simi Milorad / Dodi, Vladan / Simi, Jasmina 1997: Nemako-
srpski priruni renik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139).
Renik je dvojezini, jednosmerni, nemako-srpski, JI je nemaki, JC je
srpski. Renik sadri 10.000 termina i preporuuje se za upotrebu irim slojevima a
ne samo medicinskim radnicima. Renik ima uvod nazvan Uz nemako-srpski
priruni renik i Predgovor, gde se autori osvru na medicinsku terminologiju na
srpskom jeziku, koja je prilino oskudna, kao i na novine u medicini koje nisu ule u
postojee renike medicinske terminologije. Spominje se i kapitalno delo profesora
Aleksandra Kostia i sa pravom se konstatuje da je taj renik za institutske
potrebe. to se tie terminologije, koja je obuhvaena ovim renikom, autori
objanjavaju: Osobenost renika je unoenje termina, koji se odnose na
celokupnu medicinu: teorijsku, preventivnu, kurativnu, kliniku, kao i na oblasti
rehabilitacije, odnosno zdravstvene zatite i delatnosti zdravstva u celini.
Terminologija iz oblasti laboratorijske i druge dijagnostike, higijene, socijalne
medicine i organizacije, balneologije i dr. daje publikaciji uoljivu prednost nad
slinim publikacijama ove vrste (Uz nemako-srpski priruni renik: 4). Zanimljivo
je da se u Predgovoru kae je ovo drugi medicinski renik kad nas, dakle, pored
renika profesora Kostia, koji je jedini te vrste u SFRJ. Meutim to nije tano.

118
Osim Medicinskog renika Aleksandra Kostia, a pre ovoga renika pojavio se
renik autora Jelisavete Arneri-Georgijev 1993. godine.

Ovaj renik je semasioloki, odrednice su sloene strogo abecednim redom.

Kao prevodni ekvivalent u JC navodi se jedan ili vie sinonima, esta su i
objanjenja u obliku itavih sintagmi i reenica. Uz imenice je naveden rod, a uz
prideve, priloge i glagole stoji oznaka vrste rei (a, ad, v). U reniku preovladava
struna terminologija, dok je procenat opte terminologije veoma mali. Npr.

Entzndung f zapaljenje, lokalna reakcija organizma na tetan nadraaj

Enurese f nevoljno (nono) mokrenje (preteno kod dece)
Enzephalogramm n rentgentski snimak kore mozga
Enzymopathie f oboljenje organizma zbog uroenog nedostatka ili poremeaja
funkcije enzima
(str. 39)

3.6.2 Renik stomatologije

Godine 1978. izlazi i renik sa terminima iz oblasti stomatologije ime se, na
prvi pogled, upotpunjava rad na terminologiji iz oblasti medicinskih nauka. Renik
je objavljen u Zagrebu, u izdanju autora, i to je ujedno prvo izdanje strunih renika
u ovom periodu koji predstavljaju tzv. samizdat (isp. Hadiomeragi, Maid 1978:
Rjenik stomatologije: engleski-njemaki-hrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski,
Zagreb, str. 527).
Renik je viejezini, zastupljena su etiri jezika, polazni jezik je engleski.
Renik ima predgovor na svim zastupljenim jezicima. U predgovoru autor
naglaava nunost za postojanjem upravo renika stomatologije kao zasebne
medicinske grane koja ima svoju veoma specifinu terminologiju poznatu samo
stomatolozima. Autor kae: Stomatologija je dio medicine, ali ve toliko
osamostaljena i rairena da trai svoju posebnu i specifinu leksiku. Ona to
zasluuje i zbog svoje velike naune aktivnosti, a ona je to i u stanju da napravi.
(Predgovor: I). Iz predgovora saznajemo da renik popisuje 10158 termina, da su

119
termini na srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom isti i da je ovo prvi renik
stomatologije u kome je uzet u obzir jedan od junoslovenskih jezika. Autor u
predgovoru naglaava da kao ekvivalent na hrvatskosrpskom/srpskohrvatskom nije
naveo ni jednu jedinu stranu re nego da je sve prevodio, te kae Takvim radom
sam stvorio u naem jeziku veliki broj novih naziva i rijei, a u ovom rjeniku e ih
biti iznijeto oko 2500 (Predgovor: V), a u kojoj meri mu je to uspelo pokazae
analiza.
Renik je po svome ustrojstvu semasioloki, odrednice su sloene jedna ispod
druge abecednim redom, veoma je est sluaj da je odrednica fraza, samo to se u
redu u abecednom nizu nalazi imenica koja predstavlja nukleus te fraze. Polazni
jezik je engleski, a nemaki i srpskohrvatski/hrvatskosrpski spadaju u grupu jezika
koji su JC. Prilikom translacije autor navodi jedan prevodni ekvivalent, najee u
obliku fraze. Uz imenice u nemakom, hrvatskosrpskom i latinskom navedeno je
obeleje roda i to na uobiajeni nain (m, f, n), uz druge vrste rei navedeno je
obeleje vrste rei. Npr.

acrodont
Akrodont m
iljozub m
acrodontus, i m
(str. 5)

abrasive adj
abrasiv
bruen, brusiv
abrasivus, a, um (str. 1)

Posebnu zanimljivost ovoga renika predstavlja autorov pokuaj da za svaku

stranu re da prevod. Taj pokuaj autora zavrava se neuspehom. Poto se radi o
terminologiji koja nije opterazumljiva, a pri tom je navedena na hrvatskom
varijetetu naveemo samo neke uobiajene termine koji su poznati i iroj publici.
ak je i anatomija dobila svoj naziv na hrvatskom, pa glasi razudija. Npr.

120
anatomy 412
Anatomie f
razudija f
anatomia, ae, f (str. 13)

ili
biology 161
Biologie f
ivotija m
bionum, i n (str. 31)

bone, lamellar 251

Knochen, lamelaerer m
ljuskokost f
os lamellare n (str. 33)

mesiodens 264
Mesiodens m
srednjozub m
mesiodens, entis m (str. 187)

Skreemo panju na hrvatske nazive razudija, ivotija, ljuskokost,

srednjozub, a takvih je u ovom reniku 2500. Pored velikog broja izmiljenih
termina renik je prepun i pravopisnih i gramatikih greaka, i u hrvatskosrpskom i
u stranim jezicima. Greke su prisutne svuda: i na korinoj naslovnoj strani, i u
pregovoru i u samom reniku. Greke su uoljive i u tekstu predgovora koji je na
nemakom jeziku, glagoli u nemakom se piu velikim slovom, itd.
Sve odrednice su numerisane rednim brojem, numeracija poinje od jedan
za svako slovo, a na osnovu toga se olakava snalaenje u registrima. Renik
poseduje registre za nemaki, hrvatski i latinski jezik.
Za nae istraivanje pravo bogatstvo izmiljenih rei predstavlja registar za
hrvatski jezik. Tu emo nai sledee pojmove:

121
bljedilo kruoustno P 63 (str. 388)
bolestoznakan P 199 (str. 388)
eljumiraj G 241 (str. 390)
hrskonezreljak C 436 (str. 395), itd. itd.

Autor ovakav postupak naglaava u predgovoru: nije upotrijebljena niti

jedna strana ili internacionalna rije, pa se ovaj stomatoloki rjenik na
hrvatskosrpskom jeziku moe nazvati apsolutno prevedenim rjenikom. To
predstavlja svojstven kuriozitet. (Predgovor: II).

to se sociolingvistike komponente tie, prisutne su razne

kontradiktornosti. Za hrvatskosrpski i srpskohrvatski jezik autor kae oba su
naziva ravnopravni. Autor za naziv jezika nedosledno koristi determinativnu
sloenicu hrvatskosrpski i srpskohrvatski, ali i kopulativnu sloenicu hrvatsko-
srpski. Autor se i u predgovoru bavi pitanjem jezika na prostorima tadanje drave:
Prema sadanjim principima naeg jezika na podruju Bosne (i Hercegovine),
bive istone i zapadne jezike varijante nisu vie varijante pripadnosti, nego
varijante izraavanja i predstavljaju bogatstvo jezika. (Predgovor: V) Ovaj njegov
stav je u potpunosti suprotan samom sadraju renika.
Na kraju renika nalazimo podatak da je knjiga osloboena Osnovnog
poreza na promet na osnovu miljenja Republikog sekretarijata za obrazovanje,
nauku, kulturu i fiziku kulturu SRBiH broj 02-413/30 od 3. aprila 1978. god.

3.7 Renici zavarivanja

Sedea struka kojoj je posveena posebna panja u posleratnom periodu je

oblast zavarivanja. Na terminologiji iz oblasti zavarivanja radili su strunjaci
Instituta za varilstvo iz Ljubljane u saradnji sa meunarodnim komisijama.

122
 1981
Prvi renik koji se pojavio 1981. godine posveen je specijalnim procesima
zavarivanja (isp. Multilingual collection of terms for welding and allied
processes 1981: special welding processes (in sixteen languages): Czech,
Danish, English, Finnish, French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian,
Serbo-Croatian, Slovakian, Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str.
286).
Renik ima kratak predgovor na svim zastupljenim jezicima. Iz Predgovora
saznajemo da je renik nastao uz finansijsku podrku UNESCO-a. U Uvodu
pronalazimo podatak da renik sadri 950 termina iz oblasti zavarivanja i srodnih
postupaka, te da je na njegovoj izradi radila Komisija za terminologiju
Meunarodnog instituta za zavarivanje.
Po nainu organizovanja leksike grae renik je onomasioloki i sadri
sledee grupe: Elektroluno zavarivanje u zatitnom gasu ..... plinu, Postupci
zavarivanja kratkotrajnim elektrinim lukom, Zavarivanje otporom, Zavarivanje
fokusiranom energijom, Zavarivanje u vrstom stanju.
Prvi deo renika, str. 20. do str. 119. je uporedni viejezini renik, a zatim
slede registri na svim zastupljenim jezicima. Odrednice su obeleene rednim
brojem a zatim slede prevodi na sve zastupljene jezike. Ispred prevodnog
ekvivalenta data je oznaka jezika. Uz imenice u jezicima koji razlikuju rod
navedeno je obeleje roda. Pri translaciji termina koristi se uglavnom jedna
prevodna fraza ili ekvivalent, a veoma retko dve fraze. Polazni jezik je eki, a
nemaki i srpsko-hrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC. Npr.

8109 Cz zen oblouk m

Da indsnret lysbue
De eingeschnrter Lichtbogen m
En constricted arc
Es arco m constricto; - strangulado
Fr arc m contract; arc m trangl

123
 It arco m strozzato
No innsnevret bue
Pl uk m zawzony
Ru
SH sueni luk m
Sk zen oblk m
Sl zoeni oblok m
Su kurottu kaari
Sv insnrd ljusbge
Tu bzlen ark
(str. 31)

Generalno posmatrano ovaj renik se moe smatrati veoma uspelim

leksikografskim poduhvatom. Akcenat je uglavnom na strunosti i na terminologiji
te na njenom to preciznijem definisanju. Sociolingvistiki posmatrano tadanji
zvanini jezik je smatran srpsko-hrvatskim, autor dosledno koristi kopulativnu
sloenicu (na naslovnoj strani Serbo-Croatian). U kojoj meri autori ele da naglase
ravnopravnost jezika moe da se vidi i iz registra srpskohrvatskih pojmova koji
autor naslovljava kao Srpsko-hrvatska terminologija, gde emo naii na upotrebu i
ekvaskih i ijekavskih oblika, jedan ispod drugog. Npr.

zagrevanje katode (8532)

zagrijavanje katode (8532)
(str. 227)

srednja vrednost (8024)

srednja vrijednost (8024)
(str. 234)

1982
Godine 1982. u izdanju istog izdavaa izlazi jo jedan renik zavarivanja.
Ovaj put re je o specijalizovanom reniku koji sadri termine iz gasnog
zavarivanja (isp. Multilingual collection of terms for welding and allied
processes 1982: gas welding (in fifteen languages): Czech, English, Finnish,

124
French, German, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-
Croatian, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293).
Ovaj renik sadri 697 termina na 15 jezika. I ovaj renik je ureen na isti
nain kao prethodni. Renik je onomasioloki, podeljen je na sledea poglavlja:
Postupci koji koriste plinski plamen u zavarivanju i srodnim tehnikama, Plinovi
zavarivanja, svojstva i proizvodnja, Acetilenski razvija, Plinske boce, spremnici,
Sigurnosni ureaji, Regulisanje pritiska, Vrste plamenika, Plamenovi, Radionice za
plinsko zavarivanje, Tehnika rada u zavarivanju, Dodatni materijali, Zatita oiju.
Polazni jezik je i u ovom reniku eki, a zatim sledi nemaki, a tek dalje u
koloni kao esti po redu sledi hrvatskosrpski. Uz imenice se obeleava rod u
jezicima u kojima je to relevantna kategorija. Npr.

1115 Cz vhrevnost f
De Brennwert m; Heizwert m
En calorific value; heating value; heat of combustion
Es poder m calorfique
Fr pouvoir m calorifique
HS toplinska vrijednost f; toplotna vrednost f
It potere m calorifico
Ma f
No brennverdi
Pl warto f opalowa
Ru
Sk vhrevnost f
Sl toplotna vrednost
Su lmparvo
Sv vrmevrde
(str. 29)

Kao to iz ovog primera vidimo, ovde je ukljuen i makedonski jezik.

Posebna zanimljivost je da autor ovde navodi prevodne ekvivalente i na srpskom i
na hrvatskom varijetetu, a takoe promenjen je i naziv jezika. Sada autor taj jezik
naziva hrvatski ili srpski. Pismo je latinica u oba sluaja.

125
 Zanimljivost u ovom delu renika je i to da se pri translaciji termina navodi
vie prevodnih ekvivalenata, a ne kao u prvom reniku koji se bavi zavarivanjem,
uglavnom jedan izraz ili fraza.

1988
Godine 1988. izlazi jo jedan renik koji se bavi terminologijom iz oblasti
zavarivanja. Renik sadri opte pojmove (isp. Multilingual collection of terms
for welding and allied processes 1988: General terms (in twenty languages):
Czech, Danish, Dutch, English, Finnish, French, German, Hungarian, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese, Rumanian, Russian, Serbo-Croate,
Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 505).
Ovaj renik sadri 868 termina na dvadeset jezika, koji se odnose na opte
zavarivanje i srodne postupke. Ustrojstvo i ovog renika je isto kao u prethodna
dva sluaja. Renik je onomasioloki i sadri sledee grupe: Opi izrazi
zavarivanja i srodnih postupaka, oblici i vrste zavarenih spojeva, Priprema spojeva,
Vrste spojeva, Vrijednost za proraun varova, Izvedba varova rad zavarivanja,
Nain zavarivanja-tehnika rada, Postupak zavarivanja, Postrojenja zavarivanja,
Zatita na radu, Toplinski i fizikalni uinci krivljenja, Zamor i mehanika loma,
Greke, Kontrola kvaliteta. Npr.

436 Cz plamenov svaovn n

Da gassvejsning
De Gasschmelzschweien n; Gasschweien n
En gas welding
Es soldeo m con gas m
Fr soudage m aux gaz m
HS plinsko zavarivanje n; gasno
It saldatura f a gas m
Ma n
Mg gzhegeszts
Ne Autogeenlassen
No gassveising
Pl spawanie n gazowe

126
 Po Soldadura a gs
Ro sudare f cu gaze f prin topire f
Ru
Sk plameov zvranie n
Sl plamensko varjenje n
Su kaasuhitsaus
Sv gassvetsning
(str. 110)

3.8 Renici privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih i

pravnih izraza

Pred kraj pedesetih godina poinje da se poklanja panja i terminologiji iz

oblasti drutvenih nauka, tako da poinju da se objavljuju i prvi renici terminologije
iz drutvenih nauka. Prvi renici koji su se pojavili sadravali su izmeanu
terminologiju iz razliitih oblasti. Tek kasnije sa osamostaljivanjem i razvojem
pojedinih struka pojavljuju se i renici odreenih oblasti, makar se to pokuava
naglasiti njihovim nazivom. Naime, est je sluaj da odreeni renik nosi naziv
samo jedne struke a da se u njemu moe nai terminologija i iz drugih struka.
Veina renika, koji e biti obraeni u ovom poglavlju, tretira sve gore pomenute
oblasti bez obzira to se neki od njih u samom naslovu ograniavaju samo na
jednu oblast. Upravo zbog toga emo sve renike koji se bave gore pomenutom
terminologijom grupisati i razmatrati na jednom mestu. Tako e se ovde nai i
renici koji sadre termine iz svih struka pomenutih u naslovu ovog poglavlja, ali i
renici koji se bave samo jednom od ovih struka, zbog toga to su granice izmeu
ovih terminologija veoma fleksibilne.

1957
Godine 1957. pojavljuje se renik koji se bavi privrednim, komercijalnim,
finansijskim, politikim i pravnim izrazima. (isp. Jovanovi, Aleksandar 1957:
Nemako-srpskohrvatski renik privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih i

127
pravnih izraza, Beograd, str. 272). Renik je izaao u izdanju Savremene
administracije iz Beograda.
Iz naziva ovog renika vidimo da se u njemu nalazi terminologija iz oblasti
prava, ekonomije, finansija, politike i komercijalnih poslova.
Renik je prevodni, jednosmerni, po tipu semasioloki, JI je nemaki, a JC
je srpskohrvatski. Renik ima predgovor u kome autor navodi da je pokuao da
sakupi rei koje se najvie koriste u privrednoj prepisci, tampi i ekonomskoj
literaturi zbog toga to na privrednik i ekonomist ne raspolae ovakvim
pomonim sredstvima. Renik ima i popis skraenica (Skraenice u reniku), a
zatim i popis nemakih skraenica (Nemake skraenice). Renik je sloen
abecedno, ali autor grupie rei i fraze ukoliko se radi o sloenici, ali to radi
nedosledno. Kao prevodni ekvivalent najee se navodi vie sinonima koji su
odvojeni zarezom, a ukoliko je jedinica polisemna, takom i zarezom. Uz imenice u
nemakom jeziku navodi se obeleje roda, (m, f, n), navode se i oblici za
nepravilne glagole, ali nedosledno, nema obeleja pomonog glagola. Npr.

Abladen n, Abladung f istovar

Ablader m istovariva; nosa; sopstveni poiljalac, otpremnik brodskog tovara
Ablage f stovarite; predaja der Rechnung polaganje rauna
ablassen dati popust; sniziti cenu
Ablieferer m isporuilac; nabavlja
abliefern isporuiti, predati
(str. 15.)

absteigen, stieg ab, abgestiegen otsesti, sii (str. 18) ali

absterben odumreti (str. 18), gde se ne daju oblici nepravilnog glagola

U reniku je u manjoj meri zastupljena i opta leksika. Npr.

abermalig ponovan
abermals opet, ponovo
abfahren, fuhr ab, abgefahren poi, polaziti
(str. 14)

128
 Na pojedinim mestima u ovom reniku data je etimologija i oznaena je
pripadnost odreenoj struci. Npr.

a conto (it.) na raun; unapred; akonto

a dato (it.) od danas
ad valorem (lat.) po vrednosti (car.)
(str. 19)

Sociolingvistiki ovaj renik nema nekih posebnih odstupanja, jezik sa naih

prostora tretira se kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski, to je
uobiajeno s obzirom da je mesto izdanja Beograd.

1959
Godine 1959. godine pojavljuje se jo jedan renik sa istom terminologijom,
istog autora, samo ovaj put viejezini (isp. Jovanovi, Aleksandar 1959:
Srpskohrvatsko-englesko-nemako-francuski renik privrednih, komercijalnih,
finansijskih, politikih i pravnih izraza, Beograd, str. 326)
Renik je jednosmerni, prevodni, etvorojezini, struni, JI je srpskohrvatski,
nemaki spada u grupu jezika koji su JC. Renik ima kratak Predgovor i popis
skraenica naslovljen kao Skraenice u reniku.
Po strukturi renik je semasioloki, odrednice su abecedno sloene, ali
esta je pojava da se oko odrednice prave semantika gnezda. Autor to i sam kae
u predgovoru: U cilju utede u prostoru i u ovom reniku iroko sam koristio
sistem grupisanja izraza i fraza oko glavnih rei ali to povezivanje autor ne koristi
dosledno. Posle odrednice na srpskohrvatskom jeziku dolazi prevod na engleski,
nemaki i francuski. U objanjenju autor koristi uglavnom po jedan prevodni
ekvivalent, vrlo retko vie. Ukoliko je navedeno vie prevodnih ekvivalenata,
odvojeni su zarezom. Uz imenice na nemakom jeziku obeleava se rod. Npr.

129
bankovna garancija e bank guarantee, n Bankgarantie f; f garantie de banque f
bankovna knjiica e pass book; n Kontrollbuch n; f carnet de banque m
bankovna menica e bank paper, bank bill; n Bankpapier; f paier da banque m
(str. 13)

Renik nema registre to oteava njegovu upotrebu. Umesto toga autor u

predgovoru ovom renik upuuje na Englesko-srpskohrvatski, Francusko-
srpskohrvatski i Nemako-srpskohrvatski renik iji je on autor. U predgovoru se
kae da ova etiri renika predstavljaju jedinstvenu celinu.
to se sociolingvistike komponente tie, jezik se tretira kao jedan, koristi se
uobiajeni izraz za to doba, srpskohrvatski, uvek i dosledno determinativna
sloenica, pismo je latinica, terminologija je uobiajena za srpski varijetet.

Nakon razmatranja ova dva renika nastaviemo da razmatramo renike

koji se bave terminologijom iz privrede, komercijalnih poslova, finansija, politike i
prava, bilo da se ti renici bave samo jednom od navedenih struka ili su
zastupljene dve ili vie njih. Razlog za ovakvu odluku je, kao to smo ve rekli,
veoma komplikovana granica izmeu terminologija koje pripadaju ovim strukama.
Naime, radi se o terminima koji se najee prepliu te je stoga veoma teko
odvojiti leksiku koja pripada samo jednoj od ovih struka, posebno u periodu kada
su ti renici poeli da se pojavljuju. Istraivanje je pokazalo da je bilo pokuaja da
se uradi samo renik pravne ili samo renik ekonomske terminologije, ali detaljna
analiza tih renika je pokazala da u svim od tih renika postoje i termini koji se tiu
komercijanih poslova, privrede i finansija. Tako se sve svodi na to da su razlike
napravljene samo u nazivu renika, a u sutini u samom reniku terminologija je
izmeana i teko je odvojiti po gore pomenutim strukama.

130
 1965
U skladu sa ovakvom odlukom sledei renik koji e biti predmet nae
analize je renik politikih i ekonomskih termina koji se pojavljuje u Zagrebu 1965.
godine (isp. Jaki, Blanka / Zidar, Josip 1965: Hrvatskosrpsko-njemaki glosar
politikih i ekonomskih termina, Zagreb, str. 79).
Godina izdanja ovoga renika nije navedena na samom reniku. Ali prema
godini inventarisanja i katalogizacije u Narodnoj biblioteci Srbije navodi se da je to
1965., te na osnovu toga podatka zakljuujemo da ovaj renik spada u period koji
je obuhvaen analizom u ovom radu.
Renik je semasioloki, strogo abecedno ustrojen, JI je hrvatskosrpski
(determinativna sloenica), pismo latinica. Renik ima i predgovor naslovljen kao
Uvodnik, gde se navodi ta je cilj renika, zatim tu je i popis skraenica, nazvan
Kratice. Odrednice u hrvatskosprskom kao JI sloene su abecednim redom jedna
ispod druge, a zatim se u okviru te odrednice pravi gnezdo gde se navode
uobiajeni izrazi u ijem centru se nalazi navedena odrednica. Npr.

akreditiv m Akkreditiv n, s, - e /bank/; Beglaubigungsschreiben n s, - ; predati

a-e /akreditivna pisma poslanika/ seine Beglaubigungsschreiben
berreichen; predaja a-e bergabe der Beglaubigungsschreiben
(str. 1)

Uz leksiku jedinicu u JI navodjena je vrsta rei, uz imenicu rod, uz imenice

u nemakom jeziku navedeni su osnovni podaci za genitiv jednine i nominativ
mnoine. Pri translaciji u JC navodi se najee vie prevodnih ekvivalenata, koji
su odvojeni zarezom.
to se tadanjeg jezika na prostorima SFRJ tie, jezik se naziva
hrvatskosrpski, a sutinski re je samo o hrvatskom varijetetu.

Ove iste godine pojavljuje se i renik privrednih izraza, ovaj put u Nemakoj,
u Kilu. I to je ujedno prvi struni renik koji se u posleratnom periodu pojavio u

131
Nemakoj, a koji tretira jeziki par koji je predmet naeg posmatranja: nemaki i
srpski (isp. Pajevi, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wrterbuch wirtschaftlicher
Fachausdrcke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269).
Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je srpsko-hrvatski, JC je nemaki. Po
nameni renik je struni, privredni, po tipu semasioloki, abecedno sloen.
Renik ima kratak predgovor na nemakom jeziku, gde autori navode da
zbog nedostatka prostora u reniku daju samo privredne izraze u uem smislu, a
kako kau, leksika iz graninih oblasti, uprave, prava, robne razmene, nije mogla
biti uzeta u obzir.
Odrednice su, kako autori navode i u predgovoru, navedene abecednim
redom, a zatim su oko odrednice grupisane rei po principu semantikog gnezda.
Kao vezivni elemenat koriena je tilda. U pojedinim sluajevima uz odrednicu je
navodjen i njen sinonim, on je u tom sluaju naveden u zagradi.
to se gramatike tie, nisu navedena nikakva gramatika obeleja, ni u JI, ni
u JC. Ukoliko je odrednica glagol u srpskohrvatskom jeziku, on je naveden u
svrenom obliku. Autori u predgovoru navode da je to prvi renik koji tretira tu
terminologiju, a da je JI srpski. Autori oigledno nisu znali za postojanje renika
Aleksandra Jovanovia koji je obraen u prethodnom poglavlju.
to se sociolingvistike komponente tie, jezik se tretira kao jedan, koristi se
kopulativna sloenica, pismo je latinica, izgovor ekavski. To autori navode i u
predgovoru. Jedan autor renika je Nemac, a jedan je Srbin. Npr.

anketa Erhebung, Untersuchung

anonimno drutvo Aktiengesellschaft
anonsa Anzeige
anonsirati Anzeige aufgeben, anzeigen
anticipacija Antizipation, Vorschuss
anticipirano plaanje Vorschusszahlung
arbitar, arbiter Arbiter, Schiedsrichter
(str. 7)

132
 to se kvaliteta renika tie, nuno je skrenuti panju da su veoma este
greke u srpskom jeziku. Tako se meu odrednicama mogu nai anonimno
drutvo, a zapravo re je o akcionarskom drutvu, zatim aribter umesto arbitar i sl.
Oigledno je da autori nisu vladali dobro srpskim jezikom.

1966
Godine 1966. u izdanju Savremene administracije iz Beograd izlazi Mala
politika enciklopedija, na ijoj je izradi radila grupa autora na elu sa akademikom
Jovanom oreviem (isp. orevi, Jovan / et. al. 1966: Mala politika
enciklopedija: srpskohrvatski-makedonski-slovenaki-engleski-francuski-nemaki-
ruski-panski, Beograd str. 1532).
Na izradi ove enciklopedije radio je itav tim saradnika koji su popisani u
poglavlju koje je naslovljeno kao Saradnici. Dat je i veoma opiran Predgovor u
kojem se daje osvrt na dosadanji razvoj enciklopedistike, te na najvanije
enciklopedije koje postoje u svetu. Posebna panja skree se na nepostojanje
politikih enciklopedija zbog delikatnosti same teme. Naglaava se i potreba za
postojanjem jedne takve enciklopedije u Jugoslaviji, kako urednik u Predgovoru
navodi: Nova borba za samostalan i slobodan socijalistiki i nacionalni razvitak,
koju je Jugoslaviji namentuo posleratni zvanini ideoloki i politiki centar u
radnikom pokretu (olien u Staljinu) traila je sopstvena i nova reenja u izgradnji
socijalizma. (Predgovor: XII).
to se naeg istraivanja tie, ova enciklopedija je zanimljiva u onom delu
koji je renikog karaktera, dakle tamo gde su navedeni termini i njihov prevod na
makedonski, slovenaki, engleski, francuski, nemaki, ruski i panski. Odrednice
su sloene abecednim redom, prema semasiolokom principu tako da bi se moglo
rei da je ovaj renik/enciklopedija zapravo semasioloko-enciklopedijskog tipa.
Dilemom da li je ovde re o reniku ili enciklopediji bavi se i sam urednik u
Predgovoru, gde kae: Tako je koncepcija ove knjige negde na sredini izmeu

133
enciklopedije i renika. (...) Naa Mala politika enciklopedija je naziv za jedan
poseban spoj enciklopedijskog i renikog materijala. (Predgovor: XV).
Iz Predgovora takoe saznajemo koja terminologija je obuhvaena ovom
enciklopedijom: Mala politika enciklopedija je preteno obuhvatila teorijske
pojmove, osnovne politike principe i osnovne politike sisteme i institucije
(Predgovor: XVI).
to se prevodnih ekvivalenata tie, naveden je uglavnom po jedan sinonim
u svim jezicima, ispred prevoda obeleeno je o kom jeziku je re. Uz odrednicu ili
prevodne ekvivalente ne daju se nikakve dodatne informacije, koje bi se ticale
gramatike, stilistike, etimologije i sl. U prvom planu u ovom reniku je sam termin i
njegovo enciklopedijsko objanjenje, koje sledi posle odrednice i prevoda. Npr.

BRATSTVO I JEDINSTVO (m. B , s. Bratstvo in enotnost, e.

Brotherhood and unity, f. Unit et fratrnit, n. Brderlichkeit und Einigkeit, r.
, . Fraternidad y unidad).
Bratstvo i jedinstvo je jedna od najvanijih programskih i akcionih parola u
narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945 (v.) formulisana
na osnovu nacionalnog programa Komunistike partije Jugoslavije (v.). (...) (str.
110)

Upravo na ovoj enciklopediji moe se pratiti veoma zanimljivo na koji nain

drutvena i politika zbivanja imaju svoga odraza u leksikografiji, pa u ovom
sluaju i enciklopedistici. Cela ova enciklopedija podreena je tadanjem drutvu i
njegovoj ideologiji. I predgovor je iskorien da se objasni neophodnost toga,
napominje se znaaj jugoslovenstva, a u enciklopediju su ukljueni svi oni izrazi
koji su karakterisali to vreme: narodnooslobodilaka borba, bratstvo jedinstvo,
socijalistiko samoupravljanje, Azijska socijalistika konferencija, lumpen-
proletarijat, itd. Za oznaavanje jezika koristi se determinativna sloenica
srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Treba svakako skrenuti panju na sami korpus odrednica koje su odabrane
za ovu enciklopediju i na to da je dobar deo leksike u ovoj enciklopediji opteg

134
karaktera. No zbog specifinosti ove enciklopedije koja se ogleda u njenoj potpunoj
posveenosti socijalistikom drutvu i samoupravljanju ona je predmet naeg
razmatranja. A kako je terminologija koja pripada tom sistemu i tom vremenu
specifina, moe se smatrati ako ne strunom, onda zasigurno posebnom.
Politikoj enciklopediji prikljuen je dodatak pod nazivom Savremena
politika karta sveta, gde su popisane sve drave sveta za koje su dati nazivi ali
samo u originalu i osnovni podaci koji se tiu povrine, stanovnitva i drutveno-
politikog ureenja.

1967
Dve godine kasnije pojavljuje se jo jedan renik iji su autori Milija Pajevi i
Ditrih Frencke (Dieterich Frenzke). Ovaj put to je renik pravnih izraza (isp.
Frenzke, Dietrich / Pajevi, Milija 1967: Wrterbuch juristischer Fachausdrcke.
Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkrzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394).
Renik ima kratku uvodnu napomenu na nemakom jeziku koja nije
naslovljena. Iz uvoda saznajemo da ovaj renik predstavlja na neki nain komplet
sa prethodnim renikom koji su uradila ova dvojica autora. Pored toga renik sadri
i kratko poglavlje naslovljeno kao Einfhrung iz koga saznajemo neto vie o
terminologiji koja je zastupljena u reniku. Tamo stoji: Das Wrterbuch enthlt die
wichtigsten Wrter und Begriffe der serbokroatischen Rechtsterminologie. Sie
wurden in das Wrterbuch ohne Rcksicht darauf bernommen, ob sie in bezug
auf Exaktheit, modernen Ausdruck usw. allen Ansprchen gengen; denn dieses
Wrterbuch soll die Lektre auch jenes Schrifttums erleichtern, das fr die
Allgemeinheit bestimmt und in populrer Rechtssprache abgefasst ist (Einfhrung:
V).
Renik je dakle dvojezini, JI je srpskohrvatski (Serbokroatisch), a JC je
nemaki (Deutsch), po tipologiji renik je semasioloki, odrednice su sloene
striktno abecednim redom osim u sluajevima frazeolokih spojeva. Pojedini izrazi i

135
pojmovi spajani su sa centralnom reju, to jest sa imenicom kao nukleusom i
nalaze se abecedno tamo gde se nalazi i imenica. U sluaju ponavljanja umesto
imenice koja je sastavni deo fraze navodi se crtica (-).
esta je pojava da se dva sinonima navode kao odrednica, to je nedostatak ovog
renika. Npr.

adekvatna teorija; teorija adekvatne veze Adquanztheorie

administrativan, administrativni administrativ, Administrativ-,
verwaltungsmssig, Verwaltungs-
(str. 1)

to se prevodnih ekvivalenata tie, najee se navodi vie od jednog,

ukoliko je re o pridevu navodi se i pridev i poetni deo sloenice koji u nemakom
moe da poslui kao prevod. Veoma esto se za jednu imenicu, kao to smo ve
rekli, vee vie pojmova. Npr.

agent Agent, Vertreter; Spitzel

diplomatski - diplomatischer Vertreter
generalni - Generalvertreter
iskljuivi - Alleinvertreter
osiguravajui - Versicherungsagent
putujui - Reisevertreter
tajni - Geheimagent
trgovinski Handelsvertreter, Handelsagent
(str. 3)

Sinonimna znaenja odvojena su zarezom, a ukoliko je re o polisemnoj jedinici

koristi se taka i zarez.
Nema navoenja nikavih gramatikih niti stilskih ili etimolokih ili bilo kakvih
drugih obeleja. Jezik se ovde smatra srpskohrvatskim, koristi se ekavska varijanta
izgovora, pismo je latinica. O odabiru varijante izgovora nai emo beleku i u
predgovoru: Im allgemeinen werden die Wrter nur in ihrer ekawischer Lautung
aufgefhrt (also nur dete Kind), nicht auch in ihrer jekawischen oder ikawischen
Lautung (also nicht auch dijete und dite).

136
 Ono to je primetno kada je odabir leksike u ovom reniku u pitanju je da je
prisutan i prilian broj optih termina, termina koji bi mogli da se uvrste u opti
renik, tako da to jo jednom potvruje nau tezu da su upravo ovi termini uvek na
ivici opti-struni. U reniku je prisutan odreeni broj termina iz oblasti ekonomije i
finansija.
Na kraju renika dat je popis skraenica (Abkrzungen). To su uglavnom
skraenice koje se odnose na zakone, uredbe, propise ali i skraenice koje su bile
aktuelne u to doba, a koje su vezane za socijalistiko drutveno ureenje, kao npr.
AF, AVNOJ, ASNOM i slino, te skraenice koje oznaavaju odreena dravna
tela, pokrajine i sl. Npr.

AF Antifaistiki front ena

Antifaschistische Frauenfront
AVNOJ Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije
Antifaschistischer Rat der nationalen Befreiung Jugoslawiens
(str. 377)

KI Komunistika internacionala
Kommunistische Internationale
KP Komunistika partija
Kommunistische Partei
(str. 381)

ZKP Zakon o krivinom postupku

Strafprozessordnung
ZN Zakon o nasleivanju
Erbgesetz
(str. 391)

1969
Dve godine kasnije pojavljuje se jo jedan renik koji se bavi ekonomskom i
pravnom terminologijom. Autori renika su Margita Jankovi, Radomir urovi i
Radoslav Jankovi (isp. Jankovi, Margita / urovi, Radomir / Jankovi,

137
Radoslav 19691: Ekonomsko-pravni renik: srpskohrvatsko-francusko-nemaki,
Beograd, str. 383.).
Renik je trojezini, jednosmerni, JI je srpskohrvatski, nemaki spada u
jezike koji su u ovom sluaju JC.
Kao to se iz podataka o reniku vidi, renik je izdat u Beogradu u izdanju
Meunarodne politike. Pre renika sledi predgovor i kratak popis skraenica.
Iz Predgovora saznajemo da renik sadri otprilike 74.000 termina, koji su sloeni
abecednim redom i da obuhvata terminologiju iz privrede, ekonomije, prava,
politike, te da je namenjen privrednicima, pravnicima, poslovnim ljudima,
politiarima i prevodiocima. Dakle, iako se u naslovu navodi da je to ekonomsko-
pravni renik, iz predgovora, a i iz samog sadraja renika vidimo da se tu nalazi i
terminologija iz graninih oblasti: privrede, politike, trgovinskog poslovanja i sl.
Renik je po tipologiji semasioloki, odrednice su sloene abecednim
redom, ali ne uvek striktno jedna ispod druge. Vrlo esto su dovodjene u vezu i
pravljenja su tzv. gnezda oko odrednice.
Uz imenice na srpskohrvatskom jeziku navedeno je obeleje vrste rei i rod
imenica. I u nemakom jeziku navedeno je obeleje roda uz imenice, dok se uz
glagole ne navode osnovni oblici. Uz prevodne ekvivalente u nemakom kao JC
esto se navode dva ili vie sinonima, koji su odvojeni zarezom. Ukoliko je re
polisemna, ona je odvojena takom i zarezom.
Jezik je tertiran kao jedna, kao srpskohrvatski (determinativna sloenica),
pismo je latinica, izgovor ekavski. Npr.

ispitiva m examinateur m Prfer m

ispitivanje n examen m, expertise f, enqute f Prfung f
ispostava f bureau m Dienststelle f, Kommissariat n
policijska ispostava commissariat m, bureau m de police,
poste m de police Polizeidienststelle f, Polizeiwache f
(str. 65)

138
 Ove iste godine pojavljuje se jo jedan renik istih autora (isp. Jankovi,
Margita / urovi, Radomir / Jankovi, Radoslav 19692: Ekonomsko-pravni
renik: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 320).
Iz predgovora i sadraja ovoga renika vidi se da je on proizaao iz
prethodnog renika. U predgovoru prethodnog renika kae se: ... zato je bilo
nuno da naa pravna i ekonomska nauka i javnost dobiju adekvatan dvojezini
srpskohrvatsko-francusko-nemaki pravni i ekonomski renik, koji e u isto vreme
biti i francusko-srpskohrvatski, odnosno nemako-srpskohrvatski renik
(Predgovor, strana nije numerisana).
U ovom delu renika nemaki je JI, srpskohrvatski je JC. I ovaj renik je
semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom, bez bilo kakvog grupisanja
oko odrednice. Uz imenice u nemakom jeziku navodi se rod, a uz ostale vrste rei
obleje vrste rei. to se prevodnih ekvivalenata na srpskohrvatskom kao jeziku
cilju tie navodi se jedan ili vie prevodnih ekvivalenata. Ukoliko su sinonimi
odvajaju se zarezom, a ukoliko se radi o polisemnoj jedinici odvojeni su takom i
zarezom. Npr.

Anhang m alon, dodatak, aneks, prilog

als Anhang beifgen priloiti (str. 14)
angesehen adj ugledan (str. 14)
angleichen v ujednaiti, izjednaiti (str. 15)
Ausstellungstag m datum isporuke; datum vuenja (menice); datum izdanja
(emisije)
(str. 15)

1973
Godine 1973. izlazi renik koji sadri meovitu terminologiju (isp. Baji,
Branislav / Dunerovi, Aleksandar / Kern, Nikola 1973: Poslovni privredno-
tehniki renik: srpskohrvatsko-nemako-englesko-francuski, Beograd, str. 1701).
Poto u ovom renik preovladava tehnika terminologija on je detaljno obraen u

139
poglavlju 3.3. Renici tehnike, tako da se sve informacije o tom reniku mogu nai
u tom poglavlju.
1974
Sledei renik koji se bavi ovom terminologijom pojavio se 1974. godine.
Autor renika je Franc ink, a mesto izdanja je Ljubljana, izdava je Z Uradni list
SRS (isp. ink, Franc 1974: Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:
slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemaki, Ljubljana, str. 579).
U naslovu autor kae da je to renik pravnih izraza, ali uvidom u sami renik
konstatuje se da se tu nalaze i izrazi iz oblasti ekonomije, privrede, te politika
terminologija, termini iz socijalistike i samoupravne terminologije, pa ak i termini
koji su vezani za vojnu terminologiju.
JI u ovom sluaju je slovenaki, a sa stanovita jezikog para koji mi
posmatramo JI je srpskohrvatski, a JC je nemaki. Renik ima Predgovor, Uvod,
Skraenice. Predgovor i Uvod su samo na slovenakom jeziku. Skraenice su
navedene u kolonama na sva etiri zastupljena jezika. Sam renik je semasioloki,
abecedno uraen. Prevodni ekvivalenti su navedeni u kolonama. Uz imenice na
nemakom jeziku navedena su obeleja roda, ali nedosledno. Na kraju renika
dolaze registri: Registar srpskohrvatskih pravnih izraza (457-498), Index
afphabetique francais (499-538), Register Deutscher Rechtsausdrcke (539-579).
Zanimljivo je da termini u ovom reniku nisu numerisani. Iz registara se upuuje na
stranicu na kojoj se termin nalazi, to je vrlo nepraktino prilikom upotrebe i
zahteva vei utroak vremena. Npr.

atae, trgovinski atae trgovinski attach commercial Handelsattach

aretacija kaz hapenje arrestation Festnahme, Verhaftung f

(str. 18, 19)

avtoritarni reim pol autoritarni reim rgime autoritaire autoritres Regime
(str. 20, 21)

140
 Uz odrednice je u pojedinim sluajevima navedena i ua oblast struke kojoj
termin pripada. Skraenice kojima se to oznaava uredno su popisane u spisku
skraenica: stat (statistika), voj (vojska), ek (ekonomika), fin (finansije), itd.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, dakle kao jedan jezik, pismo je latinica,
izgovor ekavski.

1975
Sledee, 1975. godine pojavljuje se Politika enciklopedija (isp. orevi,
Jovan / et. al. 1975: Politika enciklopedija: srpskohrvatski-makedonski-engleski-
francuski-nemaki-ruski-panski, Beograd str. 1447).
Zapravo Politika enciklopedija predstavlja drugo izdanje Male politike
enciklopedije koja je ve obraena, ali autori kau da to nije obino drugo izdanje
Male politike enciklopedije, (...), nego je ona zadravajui prvobitni koncept, u
znatnoj meri promenila plan, okvir i nauni nivo knjige (Predgovor, strana nije
numerisana). Iz predgovora ovom izdanju saznajemo da su novine ne samo u
ispravljanju propusta iz prvog izdanja, nego i u profilisanju samih odrednica. Autori
kau: Politika enciklopedija sadri skoro iskljuivo politikoloke pojmove, tj. takve
koji, iako po poreklu i znaaju drutveni, sadre one elemente kojima se politiko
razlikuje od drugih drutvenih segmenata i funkcija (Predgovor, strana nije
numerisana). Takoe saznajemo da Enciklopedija ne obuhvata sve pojmove
drutvenih nauka (sociologije, politike ekonomije, antropologije, prava, etnologije,
istorije, itd.) ve samo one koji su relevantni za shvatanje politikih sistema,
politikih procesa, akcija i misli. Ovo izdanje dopunjeno je novim odrednicama, a
neke stare su izmenjene ili aktuelizovane. Novina je i poglavlje Meunarodne
organizacije, koje sadri popis meunarodnih organizacija. to se renikog dela
enciklopedije tie, postupak je identian kao u prvom izdanju. Bitna je i u ovom
izdanju sociolingvistika dimenzija, poto se ovde u jo veoj meri naglaava
znaaj socijalistikog sistema i socijalistikog samoupravljanja.

141
 1977
1977. godine pojavljuje se Leksikon drutveno-politike i samoupravne
terminologije (isp. Strugar, Novak 1977: Leksikon drutveno-politike i
samoupravne terminologije: srpskohrvatski-nemaki, Beograd, str. 111).
U naslovu autor kae da se radi o drutveno-politikoj i samoupravnoj
terminologiji, a u predgovoru navodi da su uvrtene i rei koje se odnose na
ekonomsku terminologiju. Leksikon je izaao u okviru biblioteke tj. edicije Aktuelna
pitanja socijalizma. Ovim leksikonom smo dobili jo jedan leksikografski poduhvat
koji se bavi aktuelnom drutvenom i politikom problematikom.
Ovaj renik je jednosmerni, dvojezini, JI je srpskohrvatski, JC je nemaki.
Po svom ustrojstvu renik je semasioloki, odredice su sloene abecednim redom
jedna ispod druge.
Ne navode se nikakva gramatika obeleja ni u JI, niti u JC.
to se sociolingvistike komponente tie, znaajno je da se jezik tretira kao
jedan, kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski. I iz predgovora i iz
samog renika oigledno je da je sve podreeno socijalizmu i zajednitvu. I u ovom
renik nai emo sledee izraze: Antifaistiki front ena Jugoslavije, Antifaistiko
vee narodnog osloboenja Jugoslavije, blokovska podela, zadruga, zadrugarstvo,
itd. Treba napomenuti da se u reniku nalazi i odreeni broj optih termina. Npr.

Banka Bank
- interna - interne B.
- narodna - Nationalbank
Baza Basis, Grundlage
- drutvena - gesellschaftliche B./G.
- materijalna - materielle B./G.
- samoupravna - Selbstverwaltungsbasis
(str. 10)

142
 1983
Sledei renik koji se bavi ovom terminologijom pojavljuje se 1983. godine
autora Stipe Radia i Stjepana Vekaria (isp. Vekari, Stjepan / Radi, Stipe
1983: Poslovno-privredni renik nemako-srpskohrvatski, 2. dopunjeno izd.,
Beograd, str. 736).
Renik je prevodni, jednosmerni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski. Prema
podacima sa naslovne strane renik sadri 50.000 terminolokih jedinica. Renik je
semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom, uz korienje gnezda po
principu semantikog polja oko odrednice. Uz odrednice na nemakom jeziku
navedeno je obeleje vrste rei i obeleje roda. Uz prevodne ekvivalente na
srpskohrvatskom jeziku navedeno je obeleje roda uz imenice, ali ne i obeleje
vrste rei. Obino se navodi jedan ili vie prevodnih ekvivalenata, a ukoliko se radi
o polisemnoj jedinici, onda su prevodni ekvivalenti odvojeni takom i zarezom.
Termini koji su obuhvaeni ovim renikom odnose se na sledee struke:
bankarstvo, carinu, industriju, korespondenciju, organizaciju, poslovanje.
poljoprivredu, sajamsku terminologiju, saobraaj, trgovinu, turizam, upravu,
zakonodavstvo, zanatstvo, zdravstvo.
Ostaje nejasno koji renik je posluio kao prvo izdanje ovoga renika.
Prema podacima svih relevantnih biblioteka u Srbiji i pretraivanjem centralne baze
podataka, koja povezuje sve bive jugoslovenske republike, podaci o reniku koji
nosi takav isti naziv i iji su autori isti ne postoji. A kako renik nema predgovor
ostaje nejasno ta je posluilo kao osnova za ovo izdanje. Renik ima kratak popis
skraenica i dodatke. Dodaci zauzimaju znaajan deo renika (str. 565-736).
Renik sadri sledee dodatke: Osnovi savremene tipografije (str. 565-624), Mali
glosar nauno-tehnike terminologije (str. 625-666), Poslovno-privredna statistika
(str. 666-680), Prefiksi grkog i latinskog porekla (681-688), Oznake mera na
geografskim kartama, Klimatski uslovi u nekim gradovima sveta, Piktogrami u
eleznikom saobraaju, a na kraju je navedena i Bibliografija radova. Dva dodatka

143
u ovom reniku ista su kao u Tehnoloko-tehnikom reniku Autora Stipe Radia.
Npr.

Ganzpacht f potpun zakup

ganzseiden adj sav od svile, od iste svile
Garantiebetrag m garantni iznos m
Garantiefonds m garantni fond m
(str. 262)

Sociolingvistiki ovaj renik ne pokazuje nikakva odstupanja, jezik se tretira

kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski.

1984
1984. godine pojavljuje se renik ekonomske terminologije koji prati itanku
za ekonomiste (isp. Mojaevi, Milka / Krivokapi, Gudrun 1984: Renik uz
nemaku itanku za ekonomiste: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 38).
Renik je nastao u izdanju Ekonomskog fakulteta iz Beograda i uraen je radi
lakeg praenja nastavnih programa u nastavi nemakog jezika na fakultetu.
Kao to se iz samog naziva renika vidi, on je dodatak uz itanku, dakle radi
se o tzv. aneksnom reniku, koji je posebno tampan kao zasebna bibliografska
jedinica. On je stoga predmet naeg razmatranja u skladu sa zadatkom ovoga rada
koji smo naveli u predgovoru, gde se kae da e aneksni renici iz grupe posebnih,
strunih biti uvrteni u korpus samo ukoliko su tampani kao zasebna bibliografska
jedinica. Kako ovaj renik ispunjava te kriterijume uvrten je u korpus. Renik
nema predgovor, uvodna objanjenja daju se u kratkoj uvodnoj rei nazvanoj
Skraenice i objanjenja. Tu su navedene najvanije skraenice koje su koriene
u reniku, a dati su i osnovni podaci o ustrojstvu samog renika i informacijama
koje su u njemu navedene. Renik je prevodni, jednosmerni, JI je nemaki, JC je
srpskohrvatski, pismo latinica, ekavski izgovor. Renik je strogo abecedno sloen,
uz imenice su navedeni osnovni podaci o rodu, obliku genitiva jednine i nominativa

144
mnoine. Uz glagole je naveden pomoni glagol i osnovni oblici, tree lice jednine
prezenta i podaci o rekciji. Npr.

aufgeben gibt auf, gab auf, aufgegeben; h) D A zadati; A napustiti, odustati od; A
predati (pismo, prtljag); predati se
aufwenden (wandte auf / wendete auf, aufgewandt / aufgewendet; h) a utroiti,
potroiti, upotrebiti
Aufstieg, der; -(e)s, -e penjanje; uspon, napredovanje, napredak, karijera
Aufstiegmglichkeiten, die (pl) mogunosti za napredovanje
(str. 6)

Ovaj renik je vredan upotrebe samo uz udbenik koji prati, a to mu je i osnovna

namena. O iroj upotrebi ovoga renika ne moe biti rei.

1986
1986. godine pojavljuje se Renik politike ekonomije autora Slavoljuba
Novaka i Pribislava Marinkovia, koji je izdala Nauna knjiga iz Beograda (isp.
Novak, Slavoljub / Marinkovi, Pribislav 1986: Renik politike ekonomije:
nemako-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemaki, Beograd, str. 204).
Renik je dvosmerni, prevodni, u prvom delu JI je nemaki, a JC
srpskohrvatski, a u drugom delu renika situacija je obrnuta.
Renik je semasioloki, sadri 8000 odrednica koje su sloene abecednim
redom. Uz odrednice na nemakom jeziku naveden je lan kao obeleje roda, uz
prevodne ekvivalente u srpskohrvatskom jeziku nema nikakvih gramatikih
obeleja. Obino se navodi jedan prevodni ekvivalent. Npr.

Arbeitsgegenstand, der predmet rada

Arbeitsgemeinschaft, die radna zajednica
Arbeitsgenossenschaft, die radna zadruga
Arbeitsgert, das orue za rad
(str. 8)

145
 U drugom delu renika JI je srpskohrvatski, odrednice su sloene strogo
abecednim redom, uz njih nema nikavih gramatikih obeleja. Uz prevodne
ekvivalente na nemakom jeziku opet se navodi obeleje roda uz imenice. Npr.

konvertibilan konvertibil
konvertibilnost Konvertibilitt, die
kooperacija Kooperation, die
konvertovati umwandeln
(str. 136)

Jezik se ovde tretira kao jedan, kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor je
ekavski.
1987
Godine 1987. pojavljuje se renik socijalno-pravnih pojmova (isp. Roi,
Ivan 1987: Njemako-hrvatski ili srpski rjenik socijalnopravnih pojmova, Zagreb,
str. 93).
Renik je izaao u izdanju izdavake kue NIRO Radnike novine iz
Zagreba 1987. godine. Renik ima kratku uvodnu napomenu naslovljenu kao Rije
izdavaa kao i Napomene za koritenje renika. Iz Rijei izdavaa saznajemo da je
renik izaao u ediciji Most koju je osnovala izdavaka kua NIRO Radnike
novine u kojoj se objavljuju broure namijenjene naim ljudima koji rade u
inozemstvu, kao i onim slubama i pravnim osobama SRH I SFRJ, te naim
predstavnicima u inozemstvu, kojima je dio djelatnosti vezan uz ostvarivanje prava
tih radnika iz radnog odnosa, mirovinskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja te
ostalih socijalnih prava za njihova boravka u inozemstvu, kao i po povratku u
zemlju. (Rije izdavaa, strana nije numerisana).
Ovaj renik obuhvata, kako autor kae termine iz socijalnopravne
terminologije koji se upotrebljavaju u Saveznoj Republici Njemakoj, Austriji,
vicarskoj i Njemakoj Demokratskoj Republici. Osim pojmova iz socijalnog

146
prava, rjenik dijelom obuhvaa i pojmove iz ostalih pravnih podruja (graansko
pravo, radno pravo krivino i procesno prvo i sl.).
to se samog renika tie on je semasioloki, odrednice su sloene strogo
abecednim redom jedna ispod druge. Kao odrednica navedena je jedna re ili
fraza. Renik je jednosmerni, JI je nemaki JC je hrvatski ili srpski. Kao prevodni
ekvivalent navodi se jedan ili vie sinonima. U pojedinim sluajevima navedeno je i
objanjenje nakon prevodnog ekvivalenta. Npr.

Abfindung die,-,en otpremnina; namirenje (jednokratna isplata neke naknade ili

rente, odnosno dijela naknade/rente; najee namjenski, radi ostvarivanja trajnih
dobara)
(str. 7)
Altersgeld das, -(e)s, -er starosna potpora (uglavnom za poljoprivrednike)
(str. 8)

Uz imenice na nemakom jeziku navedeni su osnovni gramatiki podaci

(rod, oblik za genitiv jednine i nominativ mnoine). Glagoli u nemakom jeziku
navedeni su u osnovim oblicima, a naveden je i pomoni glagol. Npr.

anfechten, focht an, h. angefochten pobijati, napadati, osporavati

Angestelltenversicherung die, - rentno osiguranje namjetenika, mirovinsko
osiguranje slubenika
(str. 9)

Analizom leksike i samog renika konstatuje se da je renik malog kvaliteta i

sekundarnog znaaja u slubama kojima je i namenjen (SIZ-ovi, savetovalita za
nae radnike u inostranstvu, socijalne slube, sindikati, socijalni radnici, advokati,
sudski tumai). U reniku je zastupljena u prilino velikom procentu i opta leksika,
koja se koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Struna leksika ini neto vie od
polovine renika, a to su uglavnom termini iz oblasti osiguranja, prava, socijalne
zatite, neto malo iz ekonomije.

147
 Na kraju renika dat je popis nemakih skraenica koje se najee koriste
u slubama kojima je renik namenjen. Te skraenice su sloene abecednim
redom, zatim je dat razreeni naziv na nemakom jeziku i prevod tog pojma na
hrvatski ili srpski jezik. Spisak skraenica je od velike pomoi buduim korisnicima
ovog renika. Npr.

AA = Arbeitsamt Ured za zapoljavanje, zavod za zapoljavanje

AHVV = Verordnung ber die Alters- und Hinterlassenenversicherung
Uredba o starosnom i obiteljskom osiguranju (vic.)
AnV = Angestelltenrentenversicherung mirovinsko
osiguranje namjetenika
(str. 81)

to se sociolingvistike komponente renika tie, evidentan je uticaj

drutvenih i politikih faktora na terminologiju. Upravo su pravo i ekonomija oblasti
gde se na najbolji nain mogu posmatrati drutveni uticaji. I u ovom reniku kao u
skoro svakom iz ove grupe evidentan je uticaj socijalistikog drutva, tu su
akronimi koji su obeleili taj period, uticaj sindikata, socijalne zatite, SIZ-ova i sl.
to se jezika tie, on se tretira kao hrvatski ili srpski to je naglaeno i u
predgovoru. Uvidom u terminologiju vidi se da je u pitanju hrvatski varijetet. ini se
da je tretman jezika u drugom planu, renik je namenjem svim radnicima u
inostranstvu sa prostora bive drave bez obzira da li su oni Srbi ili Hrvati ili
pripadnici drugih nacija.

1989
Sledei renik koji e biti predmet naeg razmatranja je Njemako-
srpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rjenik izdat u izdanju izdavake kue
Svjetlost iz Sarajeva 1989. godine (isp. Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko /
Kapi, Halil 1989: Njemako-srpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rjenik sa
frazeologijom, skraenicama i imenima drava, Sarajevo, str. 351).

148
 Pre samog renika dat je kratak predgovor i popis skraenica. Odmah iz
predgovora saznajemo da renik ima iru namenu i da obuhvata iru terminologiju
nego to je to navedeno u naslovu. Dakle, renik ne sadri samo ekonomsku
terminologiju, nego i terminologiju iz oblasti marketinga, trgovine, finansija,
knjigovodstva, ekonomike i organizacije poslovanja.
Renik je dvojezini, jednosmerni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski ili
hrvatskosrpski kako autori kau. Odrednice u nemakom kao JI sloene su
abecedno, uz povremeno pravljenje semantikih gnezda oko odrednice. to se
prevodnih ekvivalenata na srpskohrvatskom kao JC tie, navodi se jedan ili vie
prevodnih sinonima koji su odvajani zarezom.
Od gramatikih informacija u nemakom kao JI navedeno je obeleje roda,
oblik za genitiv jednine i nominativ mnoine, uz oznaku preglasa tamo gde on
postoji. Takoe su navedeni osnovni oblici nepravilnih glagola, to treba da
omogui korisnicima sa niim nivoom nemakog jezika da bolje upotrebljavaju ove
izraze.
to se tie sociolingvistike komponente, jezik se tretira kao jedan, ak su u
cilju ravnopravnosti navedena i oba naziva za tadanji jezik, i onaj koji je korien u
zapadnoj i onaj koji je korien u istonoj varijanti. Pismo je latinica, izgovor je
ijekavski. Npr.

Abhebungsbefugnis, die, -, sse ovlatenje za podizanje novca

Abholung, die, -, -en odnoenje
Abkommen, das, -s sporazum, nagodba, ugovor
abkommensgem shodno sporazumu
(str. 7)

1991
Pred sam graanski rat na prostoru Jugoslavije pojavljuje se Viejezini
pravno-ekonomski renik, u izdanju Udruenja naunih i strunih prevodilaca
Srbije, Beograd (isp. Petranovi, Josip / et. al. 1991: Viejezini pravno-

149
ekonomski renik: srpskohrvatski, slovenaki, makedonski, ruski, engleski,
nemaki, francuski, italijanski i panski, Beograd. str. 82).
Renik je malog obima, svega 82 strane, ima kratak predgovor. Renik je
jednosmerni, viejezini, JI je srpskohrvatski, a nemaki spada u grupu jezika koji
su JC. Renik sadri 768 termina i izraza iz Zakona o stranim ulaganjima i Zakona
o preduzeima. Iz predgovora saznajemo da je to prvo izdanje Udruenja naunih i
strunih prevodilaca Srbije. Renik je nastao kao rezultat savetovanja koje je
posveeno savremenoj terminologiji, koja proizilazi iz jugoslovenskog reformskog
zakonodavstva.
Renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom, esto se
kao odrednice nalaze sintagme ili fraze koje su vezane za centralnu odrednicu. Uz
odrednicu na srpskohrvatskom jeziku nema nikavih gramatikih podataka.
Gramatikih podataka nema ni uz prevodne ekvivalente u ostalim stranim jezicima.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski. Terminologija
je uobiajena, preovladavaju pravo i ekonomija ali ima dosta i drugih izraza, kao i
opte tematike. to se sociolingvistike komponente tie, nema nikakvog
nagovetaja rata koji samo to nije poeo. Npr.

BILANS
bilanca

balance sheet
Bilanz, Abschluss
bilan bilancio
saldo, balanza (de pagos)
(str. 6)

1996
1996. godine izlazi jo jedan renik koji se bavi ovom terminologijom, to je
Leksikon finansijskih trita autora Dobrivoja Milojevia (isp. Milojevi, Dobrivoje

150
1996: Leksikon finansijskih trita sa renikom na srpskom, nemakom i
engleskom jeziku, Beograd, str. 507).
Renik poseduje Predgovor, Uvod i Uputstvo za korienje prirunika kao i
popis skraenica nazvan Osobite skraenice primenjene u ovom priruniku na sva
tri jezika koja su zastupljena: srpskom, nemakom i engleskom. Radi se o
leksikonu, najpre je navedena jedinica na srpskom jeziku, zatim prevod te jedinice
na nemaki i engleski, zatim sledi objanjenje pojma na srpskom jeziku. Pismo je
latinica, uz nemake odrednice navedena je oznaka roda (m, f, n). To je sve od
dodatnih informacija koje su date u reniku. Renik je strogo abecedno uraen, ali
se zbog naina na koji je objanjena leksika graa moe smatrati renikom
meovitog tipa semasioloko-enciklopedijskim. Pri translaciji korieni su sinonimi,
oni su odvajani takom i zarezom. Leksike jedinice su oznaene brojem, koji slui
za upuivanje iz registara. Dati su registri na nemakom i engleskom jeziku. Npr.

11 AKCIJE BEZ PRAVA GLASA

n Aktien fpl ohne Stimmrecht; stimmrechtlose Aktien fpl
e non-voting /nonvoting/ share(s)

Akcije koje se izdaju u drugoj ili narednim emisijama, ali tako da se time ne
poveava broj akcionara koji imaju pravo upravljanja drutvom. Emituju se kada
a.d. eli da povea kapital ali da novi akcionari nemaju pravo glasa kod donoenja
odluka o poslovanju tog drutva.

Osnivake akcije mogu biti bez prava glasa, jer se osnivaima mora obezbediti
upravljanje drutvom.
(str. 5)
13 AKCIJE KLASE B/KLASIFIKOVANE AKCIJE KLASE B
n B Aktien fpl; Aktien fpl der Kategorie B; Klasse B Aktien fpl
e B shares
Klasifikovane akcije koje imaju ista prava kao i obine akcije, osim kada je re o
dividendi koja se na njih ne plaa u gotovom, ve u akcijama odgovarajue
vrednosti. (str. 8)

151
Ovaj renik je veoma zanimljiv sociolingvistiiki, ali ne po pitanju jezika. Jezik se
smatra srpskim, to je i logino s obzirom na godinu izdanja. Ono to je zanimljivo
je da se ovde nagovetava novi pristup tritima i ekonomiji. Autor u Predgovoru
sa pravom konstatuje: Nije, naime, teko uoiti da dosadanji renici, ekonomski
prirunici i sl. u velikoj meri nose peat socio-ekonomskog sistema Druge
Jugoslavije. To moramo prihvatiti s razumevanjem, budui da svako vreme ima
svoje enciklopedije (Predgovor: IX). U ovom leksikonu ve nailazimo na izraze koji
obeleavaju dananje vreme: trina ekonomija, priliv inostranog kapitala,
hipotekarni krediti, berzanska infrastruktura, lizing, hartije od vrednosti. U
Predgovoru se daje osvrt i na tadanje stanje u kome se zemlja nalazi, pa se kae
da je to postembargo faza, te da e ukljuivanje nae zemlje u meunarodne
finansijske tokove biti izuzetno teko, ali da je dobrodola injenica da je
Leksikon terminoloki snabdeven i izrazima na engleskom i nemakom jeziku
(Predgovor: XI). Na kraju moemo konstatovati da ovaj renik predstavlja dragocen
prirunik u trenutku kada privreda Srbije poinje novu etapu u svom razvoju.

3.9 Renici bibliotekarstva

Sledea struka koja je nala interesovanje leksikografa bilo je

bibliotekarstvo, tako da, pored obilja drutvenih nauka koje doivaljavaju procvat u
posleratnom periodu, terminologija iz oblasti bibliotekarstva zauzima znaajno
mesto. Re je o viejezinom reniku u kome je zastupljen najvei broj jezika do
sada.

1963
Godine 1963. izlazi Dictionarium Bibliothecarii Practicum (isp. Pipics,
Zoltan (Hrsg.) 1963: Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX lingui: maarski, nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,

152
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, Budapest, str. 317).
Prireiva renika je Zoltan Pipics. Izdanje iz 1963. godine je prvo izdanje, u
njemu je bilo zastupljeno dvadeset jezika. Izdava renika je Akadmia Kiad iz
Budimpete. Zanimljivo je da godina izdanja nije navedena na samom reniku ali je
prema podacima Nemake nacionalne biblioteke (Deutsche Bibliothek) iz Lajpiciga
ovaj renik izdat 1963. godine. Do toga podatka dolazimo i na osnovu informacija
datih u predgovoru narednim izdanjima ovog renika. Posle prvog izdanja renik
doivljava jo est izdanja koja se razlikuju, pre svega prema polaznom jeziku.

1964
Sledee, drugo izdanje renika izlazi 1964. godine (isp. Pipics, Zoltan
(Hrsg.) 1964: Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX
linguis: maarski, nemaki, engleski, francuski, ruski, panski, bugarski, danski,
finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, vedski,
srpski, slovaki, eki, 2. Auflage, Budapest, str. 317). I u ovom izdanju zastupljeno
je dvadeset jezika, a polazni jezik je maarski kao i u prvom izdanju, oba izdanja
su ista, ak je isti i broj stranica.

1969
Sledee, tree, popravljeno i proireno izdanje izlazi 1969. godine (isp.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1969: Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375). I u ovom izdanju zastupljeno je dvadeset jezik, a
proirenje i izmene se ogledaju u proirenju renika novim terminima, obim renika
je uvean i sada iznosi 375 strana. Iz predgovora saznajemo da je broj zastupljenih

153
termina u ovom izdanju 364, dok je broj zastupljenih termina u prethodna dva
izdanja bio 300. JI nije vie maarski, nego nemaki.

1970
etvrto izdanje izlazi 1970. godine (isp. Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1970:
Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX linguis:
nemaki, engleski, francuski, ruski, panski, bugarski, danski, finski, grki,
holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki,
eki, maarski, 4. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 375).
Polazni jezik i u ovom izdanju je nemaki i nema nikakvih izmena u odnosu na
prethodno izdanje.

1971
Godine 1971. izlazi peto izdanje (isp. Pipics, Zoltan (Hrsg.) 1971:
Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum internationalem in XX linguis:
nemaki, engleski, francuski, ruski, panski, bugarski, danski, finski, grki,
holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki,
eki, maarski, 5. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 375). I ovo
izdanje isto je kao prethodna dva, polazni jezik je nemaki, isti je broj strana,
obraen je isti broj termina.

1974
Sledee, esto izdanje pojavljuje se 1974. godine (isp. Pipics, Zoltan
(Hrsg.) 1974: Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum internationalem in XII
linguis:Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Kroatisch-
Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-Ungarisch-Italienisch-
Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-Serbisch-Slovakisch-
Schwedisch,6. verbesserte und erweiterte Auflage, Budapest, str. 385). Izdanje je

154
proireno sa jo dva jezika, norvekim i portugalskim, a promenjen je i polazni
jezik, sada je to engleski. Autor u predgovoru kae da se drao stvarne potrebe
kada je broj jezika u pitanju, te da je ovaj put izdanje proirio norvekim i
portugalskim jezikom zbog veoma obimne literature iz oblasti bibliotekarstva koja
postoji na ova dva jezika.

1977
Poslednje, sedmo izdanje, koje je isto kao esto, pojavljuje se 1977. (isp.
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum
internationalem in XII linguis: Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch-Spanisch-
Bulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-
Ungarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Serbisch-Slovakisch-Schwedisch, 7. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385)

Sva izdanja renika prate veoma pregledni registri, koji olakavaju

korienje renika. Nema nikakvih elemenata gramatike to je i logino s obzirom
na broj zastupljenih jezika u ovom reniku. Navoenje bilo kakvih dodatnih
podataka samo bi dodatno komplikovalo upotrebu. Renik je u pravom smislu
internacionalni, zastupljeni su i veliki jezici i jezici koji su manje raireni. Iz
predgovora saznajemo da su u izradi ovog renika saradjivale nacionalne
biblioteke zemalja iji su jezici zastupljeni. U ime Srbije saraivali su strunjaci iz
Jugoslovenskog bibliografskog instituta iz Beograda, a iz Hrvatske strunjaci iz
Nacionalne i sveuiline biblioteke iz Zagreba.

to se tie samog renika, u svim izdanjima nain organizovanja i

prezentovanja leksike grae je isti. Renik je semasioloki, odrednice su sloene
abecedno jedna ispod druge, prevodni ekvivalenti na zastupljenim jezicima dati su

155
u kolonama. Svaka jedinica oznaena je brojem. Poto je zastupljen veliki broj
jezika, prevodni ekvivalenti nisu stali na jednu stranu nego su raireni na po dve ili
tri stranice. Sa stanovita jezikog para koji mi posmatramo, nemakog i srpskog,
srpski je uvek JC, nemaki je JI u izdanjima iz 1969, 1970, 1971 godine, dok je u
preostala etiri izdanja nemaki takoe JC. U izdanjima iz 1963 i 1964 JI je
maarski, a u izdanjima iz 1974 i 1977 JI je engleski. Naveemo primer iz renika
gde je nemaki polazni jezik, kao i prevodne ekvivalente na srpskom i hrvatskom
jeziku, poto autor u svim izdanjima te jezike tretira kao dva razliita i odvojena
jezika. Npr.

DEUTSCH KROATISCH SERBISCH

1. Abdruck (str. 12) otisak, tampa, tisak (str. 14) otisak ()
tampa () (str. 15)
6. Ablieferungspflicht obaveza dostave tiskanih stvari predaja obaveznog primerka
(str. 12) (str. 14) ( )
(str. 15)
(Primeri su preuzeti iz izdanja iz 1969. godine)

Sa aspekta nae analize zanimljiv je tretman jezika, koji je u doba kada je

ovaj renik poeo da se pojavljuje zvanino nosio naziv
srpskohrvatski/hrvatskosrpski. Autor ova dva jezika tretira zasebno, odvojena su i u
posebne kolone. Uoava se da je najbitnija razlika izmeu srpskog i hrvatskog
jezika za pismo. U hrvatskom jeziku prisutni su termini karakteristini za zapadnu
varijantu, a u srpskom jeziku termini karakteristini za istonu varijantu. Takoe su,
kada je srpski jezik u pitanju, termini navedeni na oba pisma: latinici i irilici. I to je
prvi struni renik u kome se pojavljuje irilica, a autor na tu injenicu skree
panju i u predgovoru. Zapravo to je, pored izgovora, jedina dinstinkcija koju autor
pravi izmeu srpskog i hrvatskog jezika.
Registri su dati za sve jezike osim polaznog. U izdanjima gde je nemaki
polazni jezik dati su registri sa prevodom na nemaki, tako da su za nau analizu
znaajni upravo registri u tim izdanjima, a to su tree, etvrto i peto izdanje. Meu

156
registrima na svim jezicima koji su zastupljeni nalaze se i registri za hrvatski i
srpski, kao i prevodi tih termina na nemaki jezik. Razlika izmeu hrvatskog i
srpskog je u pismu i izgovoru, naime za hrvatski jezik koristi se latinica i hrvatski
varijetet, dok se za srpski jezik koriste oba pisma i ekavski izgovor. to se
prevodnih ekvivalenata na nemakom jeziku tie, navodi se samo jedan prevodni
ekvivalenat, koji je najee fraza, nema nikavih gramatikih niti nekih drugih
obeleja. Radi poreenja razlikovanja srpskog i hrvatskog jezika naveemo iste
primere iz oba registra. Npr.

a, und 322
abecedirati, alphabetisieren 13/1
abecedni raspored, alphabetische Ordnung 13
abzac, Paragraph 232
adaptirati, anwenden 23
(Kroatisch: 299)

a (a), und 322

alfabetski red, ( ) alphabetische Ordnung 13
abzac (), Paragraph 232
adaptirati (), anwenden 23
(Serbisch: 341)

3. 10 Vojni renici
1965
Velika zanimljivost je da se dvadeset godina nakon zavretka Drugog
svetskog rata pojavljuje jedan vojni renik. Autori ovoga renika su prof. Zoran
Konstantinovi i Milisava . Perii (isp. Perii, Milisav . / Konstantinovi,
Zoran V. 1965: Nemako-srpskohrvatski vojni renik, Beograd, str. 853).
Kao to se iz navedenih podataka vidi, renik je izdat u Beogradu u izdanju
Vojnoizdavakog zavoda. Pre samog renika dat je Predgovor i spisak skraenica
naslovljen kao Skraenice u reniku.

157
 Renik je oigledno uraen za potrebe JNA, poto ve iz impresuma
saznajemo: Reenjem naelnika Generaltaba, koje je zavedeno u Vojno-
idavakom zavodu pod. br. 3938 od 14. jula 1965. godine, ovaj renik moe se
koristiti za potrebe JNA.
Renik je jednosmerni, prevodni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski. Po
nainu slaganja grae renik je semasioloki, odrednice su sloene jedna ispod
druge abecednim redom. U slaganju samih odrednica veoma esto su date
sintagme i fraze u ijem jezgru je odrednica. Renik sadri oko 50.000 termina koji
se odnose na sva tri vida oruanih snaga, a nastoji da u potrebnoj meri zahvati
sve rodove vojske i slube. to se same terminologije tie, autori u predgovoru
kau: Pri odabiranju ovolike leksike grae teite je vazda ostalo u domenu
iskljuivo vojne teorije i prakse taktike, operatike, strategije, fortifikacije, balistike,
tehnike svih grana, kao i ostalih podruja vojne delatnosti (str. 4). U reniku ima i
termina iz anglo-amerike vojne prakse zbog toga to se oni u vezi sa snagama
NATO-a esto sreu u nemakoj vojnoj literaturi. Pri translaciji navedeno je
uglavnom vie prevodnih sinonima, odnosno naveden je maksimalan broj
znaenja. Veoma esta su i objanjenja, te informacije o pripadnosti termina
odreenoj oblasti oruanih snaga. Sinonimi su odvajani zarezom, a ukoliko je re
o polisemnoj jedinici njen ekvivalent odvojen je takom i zarezom.
Od gramatikih podataka obeleen je samo rod uz imenice u nemakom
jeziku. Velika zanimljivost ovoga renika je to to se navodi pripadnost svake
odrednice nekom rodu ili tehnici ili drugoj oblasti oruanih snaga. Takoe je dat i
istorijski osvrt ukoliko je re o nekom terminu koji pripada zastareloj vojnoj
upotrebi. Npr.

abdichten tak. neutralisati prostor

Abdichtungsring m teh. prsten za hermetiko zatvaranje
abdienen odsluiti vojni rok
Abdrngung f uticaj vetra na pravac kretanja broda, vazduhoplova, rakete ili
uopte balistikog zrna; istiskivanje

158
Abdrift f skretanje sa pravca leta; zanoenje zbog vetra ili vodene struje; v. Abtrift
(str. 9)

Abkommunition f municija spremljena za gaanje sa umetnutim topovskim

cevima.
(str. 13)

Nakon renika naveden je spisak skraenica (Vanije skraenice), koje su

razreene u originalu i dat je prevod na srpskohrvatski jezik, to je od velike
pomoi buduim korisnicima renika. Navdeno je oko 5.000 skraenica. Npr.

AAFCE engl. Allied Air Forces, Central Europe savezniko vazduhoplovstvo

centralne Evrope (lanica NATO)
AAG Armeeartilleriegrupee armijska artiljerijska grupa
AAM engl. Air-to-air missile raketa tipa vazduh-vazduh
(str. 643)

Nakon skraenica dolazi poglavlje gde su dati nazivi za delove tabova

(Oznaavanje delova tabova) i to kako je to izgledalo pre Drugog svetskog rata u
doba Vermahta, a kako od 1945. godine. U poglavlju Primeri upotrebe skraenica i
vojnih termina u nemakim zapovestima, date su zapovesti na svim nivoima.
Znaajna su takoe i poglavlja koja slede: Topogafski znaci za karte NATO-a,
Skraenice iz topografije, Taktiki znaci, Skraenice naziva jedinica. Na kraju je
data organizaciona ema nemakog ministarstva odbrane (Gliederung des
Bundesministeriums fr Verteidigung) i organizaciona ema Bundesvera, kao i
organizaciona ema kopnene vojske i mornarice, te Pregled inova
zapadnonemakih oruanih snaga, Pregled inova Nemake demokratske
republike, inovi austrijskih oruanih snaga, inovi vajcarskih oruanih snaga. Na
kraju je uz sve to dat Pregled nemakih nepravilnih glagola.
Uvidom u ovaj renik i njegovom detaljnom analizom moe se konstatovati
da se radi o izuzetnom leksikografskom ostvarenju, koje je u tom momentu u

159
potpunosti pokrivalo svu aktuelnu terminologiju iz oblasti oruanih snaga. Poseban
znaaj ovog renika ogleda se u informacijama koje prate renik, koje su navedene
u prethodnom tekstu.

1994
Drugi renik koji emo razmatrati u grupi vojnih renika je renik koji se bavi
terminologijom iz oblasti eksplozivnih materija, koji je objavljen 1994. godine (isp.
Hristovski, Metodija 1994: Eksplozivne materije: renik srpsko-engleski, srpsko-
francuski, srpsko-nemaki, englesko-srpski, francusko-srpski, nemako-srpski,
Beograd, str. 310). Oigledno je da je primarna namena ovoga renika vojna. O
tome svedoe i navodi u Predgovoru, a i izdavaka kua u kojoj je objavljen ovaj
renik, a to je Vojna knjiga iz Beograda. Renik ima Predgovor, Vodi kroz renik,
Uvod (O prirodi eksplozivnih materijala), O fenomenima razlaganja, O prevenciji
rizika i zatiti i Skraenice koje su veoma detaljne. Kao to vidimo, renik ima
veoma sveobuhvatan teretski deo iz koga saznajemo pojedinosti o samom reniku.
Iz Pregovora saznajemo da je renik namenjen licima koja se sa bilo koga apsekta
bave eksplozivnim materijama: inenjerima, ali i prevodiocima, studentima,
pitomcima vojnih kola, inokorspondentima, tehnikim oficirima itd. Renik
obuhvata 600 termina ukljuujui 170 eksplozivnih materija (jedinjenja i proizvoda),
oko 50 drugih vanih komponenti, kao i najvanije pojmove, skraenice, metode,
fiziko-hemijske veliine koje definiu svojstva i performanse eksplozivnih materija
i fenomene koji odreuju njihovu primenu.
U uvodu su date osnovne informacije o eksplozivnim materijama, u prvom
delu dati su nazivi i definicije pojmova na srpskom jeziku po abecednom redu i
njihova definicija, a zatim i prevodi na engleski, francuski i nemaki jezik. Time bi
se ovaj renik mogao smatrati semasioloko-enciklopedijskim. Drugi deo renika
sadri dvojezine renike, odnosno samo popis pojmova po abecednom redu na
engleskom, francuskom odnosno nemakom jeziku sa prevodom na srpski.

160
Sutinski to su dvojezini jednosmerni renici u kojima je JI engleski, francuski ili
nemaki, a JC srpski. Najpre emo se pozabaviti prvim, najobimnijim delom
renika, koji je semasioloko-enciklopedijskog karaktera, o emu svedoi sledei
primer. Npr.

ADIJABATSKI Adiabatic
Adiabatique
Adiabatisch
Proces koji se odvija bez razmene toplote sa okolinom. Oznaava promenu stanja
neke materije u zatvorenom sudu bez razmene toplote izmeu zatvorenog suda i
okoline.
(str. 20)

AEROZIN Aerozin
Arozine
Aerozin
Teno raketno gorivo (diergol) smea bezvodnog hidrazna i asimetrinog
dimetilhidrazina (50+50).
(str. 21)

Kao to se iz ovih primera vidi, data je odrednica na srpskom jeziku, zatim

njeni prevodni ekvivalenti na engleskom, francuskom, nemakom i na kraju
definicija na srpskom jeziku. Nema nikakvnih dodatnih obeleja niti uz odrednicu
niti uz prevodne ekvivalente. Navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent, renik
je usko struni.
Sa stanovita nae analize zanimljiv je vrlo i nemako-srpski renik, gde su
samo popisani termini na nemakom jeziku koji su sloeni striktno abecednim
redom, a pored njih u sledeoj koloni dati su prevodi na srpski jezik. Ni u ovom
delu renika nema nikakvih obeleja gramatike, nain prezentovanja leksike
grae je striktno paradigmatski, u srpskom kao JC navodi se uglavnom jedan
prevodni sinonim koji moe biti i fraza. Npr.

Abbrandgeschwindigkeit Brzina sagorevanja

Abdeckung Membrana

161
Abschlusseffekt Zavrni efekat
Absperrzone Zona miniranja
Abstecker Vrh kumulativnog mlaza
(str. 293)

3.11 Renici matematikih termina

1966
Prvi matematiki renik pojavljuje se 1966. godine u Beogradu u izdanju
Zavoda za izdavanje udbenika Savezne republike Srbije autora Tadije Pejovia
(isp. Pejovi, Tadija 1966: Renik matematikih termina: srpskohrvatski, ruski,
francuski, engleski, nemaki, Beograd, str. 284). Renik je viejezini, zastupljeno
je pet jezika, JI je srpskohrvatski, a zatim slede ruski, francuski, engleski, nemaki.
Nemaki, je dakle, u ovom sluaju JC.
Renik ima Predgovor, gde saznajemo da je renik pripremljen i izdat na
zahtev Matematikog instituta. Tim za izradu renika inili su profesori univerziteta
uglavom prirodno-matematike struke na elu sa prof. Tadijom Pejoviem koji je
bio direktor Matematikog instituta. Renik je podeljen u dva dela. Prvi deo
predstavlja uporedni viejezini renik, a drugi deo su registri za sve zastupljene
jezike. Odrednice u reniku u srpskohrvatskom kao JI sloene su azbunim redom,
to je vrlo zanimljivo. Ovo je prvi renik u kome su odrednice sloene azbunim
redom. Svi termini su numerisani, da bi taj broj posluio za upuivanje iz registara.
Uz imenice u nemakom jeziku dato je obeleje roda i to je jedina
gramatika oznaka u reniku. esta su i upuivanja. Uglavnom se navodi jedan
prevodni ekvivalent. Npr.
Franais English Deutsch
axiomatique f axiomatics Axiomatik f 46

fonction f algebraic (al) algebraische

algbrique function Funktion 60

algbr f algebra Algebra f 63

(str. 65A)

162
 Ono to je zanimljivost ovog renika je pismo i azbuni poredak odrednica.
Pismo je irilica, raspored odrednica je, kao to smo ve rekli azbuni, a jezik se
tretira kao srpskohrvatski, ekavska varijanta izgovora.
S obzirom na registre koji su veoma pregledni i na jednostavno ustrojstvo
renika, ovaj renik je dobrog kvaliteta.

1981
Petnaest godina kasnije pojavljuje se jo jedan renik koji se bavi
matematikom terminologijom. Ovaj put renik je izdat u Nemakoj, autor je
Gustav Lerher, izdava je Necker-Verlag iz tutgarta (isp. Lrcher, Gustav Adolf
1981: Mathematische Grundbegriffe: Lexikon fr die Schulpraxis mit auslndischen
Kindern. Deutsch, Trkisch, Serbokroatisch, Italienisch, Griechisch, Spanisch,
Stuttgart, S. 144). Renik je izaao u ediciji Lehren und Lernen. Renik ima uvodne
napomene naslovljene kao Einleitung i Vorbemerkung u kojima se daju osnovne
napomene o samom reniku, zatim se upuuje na izvore koji su korieni u izradi
renika i daju se osnovna uputstva o kolskom sistemu u Turskoj, Jugoslaviji, Italiji,
Grkoj i paniji. Iz uvoda saznajemo da je renik namenjen za rad u nastavi sa
decom stranaca. Renik je kombinovanog tipa, delom je to konverzacijski prirunik,
a delom onomasioloko-semasioloki renik. Renik je meovit i po pitanju broja
zastupljenih jezika. Jedan deo renika je uporedni viejezini renik gde je JI
nemaki a zatim slede ostali zastupljeni jezici sledeim redom: turski,
srpskohrvatski, italijanski, grki i panski. Renik sadri sledea poglavlja
Hilfsmittel fr den Mathematikunterricht (u okviru ove grupe navedene su sledee
podrupe: Minimalziele, Sprachfreie Hilfsmittel, Sprachbildende Hilfsmittel i
Fremdsprachliche Hilfsmittel), Lehrplanvergleich (Didaktische Hinweise zur Arbeit
mit der Synopse, Hinweise zum Aufbau der Lehrplansynopse, Lehrplansynopse,
Kommentar zum Inhalt der Lehrplansynopse), Mathematisches Wrterbuch,

163
Abweichende Rechenverfahren und mathematische Zeichen i Anhang. U dodatku
se navodi literatura, a dati su i dvojezini materijali, inostrani udbenici za
matematiku kao i prevod planova iz matematike (bersetzungen auslndischer
Mathematiklehrplne) iz Turske, Jugoslavije, Italije, Grke i panije.
Za nae istraivanje zanimljivo je poglavlje Mathematisches Wrterbuch
koje sadri najpre uporedni estojezini renik u kome su zastupljeni jezici naroda
ijih je najvei broj iseljenika na privremenom radu u Nemakoj boravio u tom
momentu: turski, srpskohrvatski, italijanski, grki i panski. Taj renik je
onomasioloki. U tumaenju znaenja koristi se iskljuivo paradigmatski postupak.
Navodi se po jedan prevodni ekvivalent, bez navoenja bilo kojih drugih podataka
u bilo kom jeziku. Npr.

deutsch trksisch serbokroatisch italienisch

senkrecht dik okomit perpendicolare
Quadrat kare kvadrat quadrato
Rechteck dikdrtgen pravokutnik rettangolo
Vieleck okgen mnogokut poligono
(str. 44)

Nakon ovog viejezinog renika dolaze dvojezini renici u oba pravca koji
su sreeni abecedno: nemako-turski, tursko-nemaki, nemako-srpskohrvatski,
srpskohrvatsko-nemaki, nemako-italijanski, italijansko-nemaki, nemako-grki,
grko-nemaki, nemako-panski, pansko-nemaki.
Oigledno je da je ovaj renik uraen da bi se olakalo snalaenje sa
udbenicima matematike, aneksnog je tipa, terminologija koja je data u njemu
prilagoena je udbenicima, te je tako i njegova upotrebna vrednost ograniena
samo na nastavu matematike za decu stranaca i to za odreeni program.

164
3.12 Renici iz oblasti umarstva i prerade drveta

1966
Meu terminolokim renicima koji su izali u periodu posle Drugog
svetskog rata veoma znaajno mesto zauzimaju renici koji se bave terminologijom
iz oblasti umarstva, iskoriavanja uma, drveta i prerade drveta. Ta terminologija
je obraena na veoma reprezentativan nain i to se tie kvaliteta i kvantiteta. Prvi
renik koji se bavi ovom terminologijom pojavljuje se ve 1966. godine (isp.
Radovi, Ante 1966: Renik umarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,
francuski, nemaki, Beograd, str. 350).
Renik je viejezini, terminologija je data na etiri jezika, iako autor u
predgovoru pominje i neophodnost da se ukljui jo jedan jezik, ruski s obzirom na
bogate naune tekovine i visok tehniki nivo umarstva u SSSR-u. JI je
srpskohrvatski, nemaki je JC, po tipologiji renik je semasioloki. Renik je
objavljen u izdanju Saveza inenjera i tehniara umarstva i drvne industrije SR
Srbije. Renik ima Predgovor i Uvodne napomene i objanjenja znakova na sva
etiri zastupljena jezika. Ve u samom Predgovoru autor naglaava neophodnost
da zaostalije nacije ulau maksimalne napore u pravcu stvaranja svojih
nacionalnih fondova, kadrova i znanja. Iz Predgovora saznajemo da renik
obuhvata 9.220 termina iz oblasti umarstva i industrije drveta. Tom brojkom
obuhvaeno je i 280 latinskih naziva vrsta drvea i grmlja.
Odrednice su sloene po semasiolokom principu, dakle abecednim redom
jedna ispod druge. Ispred svake odrednice nalazi se broj, a numeracija za svako
slovo poinje od broja jedan. Meutim, taj broj ne slui, kako bi se oekivalo, da bi
se njime upuivalo na registre. Renik, naime, ne poseduje klasine registre nego
su to renici u drugom smeru: Englesko-srpskohrvatski umarski renik (str. 160-
220), Francusko-srpskohrvatski umarski renik (str. 222-279), Nemako-
srpskohrvatski renik (str. 282-340), Latinski nazivi umskih vrsta (str. 342-350).

165
Zapravo ovaj poslednji deo je latinsko-srpskohrvatski renik poto je uz svaki
termin na latinskom jeziku dat i njegov prevod na srpski.
Renik sadri isto strune umarske termine iz oblasti uzgoja, zatite,
iskoriavanja i ureivanja uma, tehnologije drveta, lovstva, zatim graevinarstva,
pedologije i geologije, botanike i denrologije, ekonomike i uprave (samo ukoliko se
javljaju u umarskoj praksi), dok su neki opti termini dati izuzetno i samo u sluaju
kada se oni tee mogu nai u optim i specijalizovanim renicima i leksikonima
(Uvodne napomene: XI). Npr.

SRPSKOHRVATSKI ENGLISH FRANAIS DEUTSCH

11. Beljika sapwood aubier m, Splintholz n
27. Bor (Pinus sp.) pine pin m Kiefer f
(str. 4, 5)

U reniku su veoma esta upuivanja. Upuuje se na neki sinonim ili

uobiajeniji termin. Npr.

22. Bodljika boikovina (str. 4)

Za nae istraivanje zanimljiv je Nemako-srpskohrvatski umarski renik,

koji je zapravo registar. Odrednice u nemakom kao JI navedene su strogo
albecednim redom jedna ispod druge, uz imenice je navedena oznaka roda. U
prevodu na srpskohrvatski jezik dato je vie prevodnih ekvivalenata, koji su
odvojeni zarezom, a ako je re o polisemiji prevodni ekvivalenti su odvajani takom
i zarezom. Ukoliko se radi o nazivu biljke, pored nemakog termina naveden je i
latinski naziv. Npr.

Acker m njiva, oranica; jutro zemlje

Ackerland n njiva, oranica
Ahorn m javor (Acer sp.)
dreilappiger ~ makljen (A. monspessulanum)
eschenblttriger ~ negundovac, pajavac, pajavor (A. negundo)
(str. 283)

166
 U registru latinskih termina nazvanom Latinski nazivi umskih vrsta
abecednim redom su sloeni svi upotrebljeni latinski nazivi i dat je njihov prevod na
srpskohrvatski.
Renik je usko struni, u njemu je data skoro iskljuivo struna
terminologija, jezik se tretira kao jedan, srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor
ekavski.

1969
Tri godine kasnije pojavljuje se jo jedan renik koji se bavi ovom
terminologijom, ovaj put re je o specijalizovanom reniku koji se bavi samo jednim
segmentom, anatomijom drva. Renik je izdat u Zagrebu (isp. poljari, Zvonimir
/ Petri, Boidar / ukanec, Velimir 1969: Viejezini rjenik strunih izraza u
anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski, nemaki, italijanski, portugalski,
panski, Zagreb, str. 86). Ovaj renik sadri manji broj termina i manjeg je obima
od prethodnog, ali je zastupljeno vie jezika u odnosu na prethodni renik. Pored
naeg jezika i uobiajeno nemakog, francuskog i engleskog ovde su zastupljeni i
italijanski, portugalski i panski jezik. Izdava renika je Poslovno udruenje
umsko-privrednih organizacija, to jo jednom potvruje da su se poslovna i
struna udruenja tih godina intenzivno bavila svojom strukom i pratila
meunarodna deavanja i razvoj svoje struke. Renik poseduje Predgovor (str. 5-
7), gde je dat kratak osvrt na sam renik i na razvoj terminologije iz ove oblasti.
Saznajemo da je osnova za ovaj renik bio Multilignual Glossary of Terms Used in
Wood Anatomy, koji je izdala Meunarodna asocijacija za anatomiju drva
(International Association of Wood Anatomists, skraeno IAWA). Jedini slovenski
jezik koji je zastupljen u tom reniku je hrvatskosrpski, a na izradi renika saraivali
su upravo autori ovog renika. to se samog renika tie, njegova struktura je vrlo
neobina. Najpre imamo Tumaenje pojmova (str. 7-39), koje predstavlja popis
termina iz anatomije drva na srpskohrvatskom i njihovo objanjenje. Autori kau:

167
Tumaenje pojmova sadri alfabetski poredane izraze anatomije drva. Tumaenje
svakog termina dano je uz osnovni izraz koji je oznaen brojem u zagradama (1-
214). Ostali izrazi sinonimi, zastarjeli, neadekvatni i oni koji se ne preporuuju
oznaeni su strelicom koja upuuje na osnovni izraz i odgovarajue tumaenje
pojma (). Izrazi bez ekvivalentnog termina i jednoznanog tumaenja na stranim
jezicima, oznaeni su crtom (-). (Str. 7). Npr.

BJELJIKA DVOSTRUKA. Bjeljika uklopljena.

BJELJIKA UKLOPLJENA. (2) U sr uklopljeno drvo sa izgledom i svojstvima
bjeljike. U uklopljenoj bjeljici nema ivih stanica kao u normalnoj bjeljici, ali
rezervne tvari mogu preostati. Sin. Bjeljika unutarnja. Sin. bjeljika dvorstruka (ne
prep).
ELIJA. stanica
(str. 9)

Vidimo da ovde autori daju i objanjenja u vidu skraenica: sin. (sinonim),

zast. (zastarelo), ne prep. (ne preporuuje se).
Nakon ovog poglavlja dolazi Viejezini renik koji sadri osnovne izraze u
sedam jezika i termine za oznaku varijacija anatomskih karakteristika. Svi termini
su numerisani ime se upuuje na tumaenje pojma u prethodnom poglavlju. U
viejezinom reniku polazni jezik je srpskohrvatski, a zatim su dati prevodi na
svim zastupljenim jezicima. Renik je semasioloki, odrednice su sloene
abecednim redom, jedna ispod druge. Ni u JI, ni u jezicima koji predstavljaju JC
nema nikavih gramatikih oznaka, niti dodatnih objanjenja. Za svaku od njih
naveden je jedan prevodni ekvivalent (onaj koji je usvojen) u JC. Npr.

2. Bjeljika uklopljena Included sapwood / Bois lun / Eingeschlossenes

Splintholz / Alburno incluso / Borne incluso / Albura inclusa
(str. 41)

165. Stanica Cell / Cellule / Zelle / Cellula / Clula / Clula

(str. 55)

168
 Nakon ovog dolaze indeksi termina na engleskom, francuskom, nemakom,
italijanskom, portugalskom i panskom jeziku. Uz termin se nalazi broj koji upuuje
na Objanjenja i na Viejezini renik. Naveemo nekoliko primera iz registra za
nemaki jezik. Npr.

Interzellulargang 92 (str. 71)

Kernholz 164 (str. 71)
Splintholz, Eingeschlossenes 2 (str. 73)
Zelle 165 (str. 74)

Renik sadri i Dodatak gde su dati crtei koji su najznaajniji za anatomiju

drveta. Dato je 95 crtea. Npr.

1980
Godine 1980. izlazi jo jedan renik sa terminologijom iz oblasti umarstva.
Ovaj put to je Renik iz oblasti iskoriavanja uma i umskih komunikacija (isp.
Bojanin, Svetomir / et. al. 1980: Renik iz oblasti iskoriavanja uma i umskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemaki-engleski, Ljubljana,
str. 287). Izdava renika je Intitut za gozdno in lesno gospodarstvo Slovenije,
Ljubljana, a njegovi autori su bili profesori sa umarskih fakulteta Jugoslavije.

169
Renik ima Predgovor i Uputstvo za upotrebu na svim zastupljenim jezicima, ak
posebno na srpskom i hrvatskom, s tim da se i za jedan i za drugi jezik koristi
latinica, razlika je samo u hrvatskom i srpskom varijetetu i izgovoru (ekavski /
ijekavski). U Predgovoru autor kae: Ovaj struni renik sadri izraze na
jugoslovenskim jezicima srpskom ili hrvatskom, slovenakom, makedonskom, te
na nemakom i engleskom jeziku (Predgovor: 7). Iz Predgovora takoe
saznajemo da je namera ovog renika dvostruka: sa jedne strane usklaivanje
terminologije u Jugoslaviji radi lake saradnje u ovoj oblasti, stoga su na reniku
radili strunjaci iz svih jugoslovenskih republika. Sa druge strane cilj renika je
razvijanje meunarodne saradnje, kao i da se olaka upotreba strane literature.
JI u ovom reniku je srpski ili hrvatski, kao odrednica uneti su najpre
ekavski, a zatim ijekavski izrazi, zatim sledi prevod na slovenaki, makedonski,
nemaki i engleski jezik. Po tipologiji renik je semasioloki, odrednice su sloene
strogo abecednim redom jedna ispod druge. Npr.

42 belenica; bjeljenica
= smolina
= belenica
= Harzlachte f
= resin face; resin blaze
(str. 26)

84 briketiranje
= briketiranje
= briketiranje
= Brikettirung f
= briquetting
(str. 27)

Veoma esta su upuivanja, autor u tu svrhu koristi strelicu. Npr.

15 amortizacija otpis
16 analiza ralanjivanje
17 aneroid mera pritiska
(str. 25)

170
Pri translaciji autor navodi sinonime, ali veoma este su i sintagme i objanjenja
koja se navode u zagradi. Npr.

72 brada; uperak (ostatak prelomnice na oborenom stablu)

= etina
=brada (na soboreno steblo)
=Fallkerbbart m
=cutting beard (on felled tree)
(str. 26)

101 brzina kretanja

= gibalna, hitrost, hitrost gibanja
= brzina na dvienje
= Bewegungsgeschwindigkeit f
= motion speed
(str. 27)

Od gramatikih podataka u reniku navodi se samo oznaka roda uz imenice

na nemakom jeziku kao to se moe videti iz gore navedenih primera.
Na kraju renika nalaze se abecedni registri za slovenaki, makedonski,
nemaki i engleski jezik.
Renik je upotpunjen i poglavljem nazvanim Komentar nekih znaajnijih
strunih pojmova iz oblasti iskoriavanja uma, gde su date definicije najvanijih
pojmova. Npr.

1.1.1. Odreivanje smera pada stabla izbor i odreivanje najprikladnijeg smera i

obaranja i pada stabla s obzirom na smer privlaenja drveta, uvanje okolne
sastojine i samog stabla, koje je predmet see, od oteenja, vodei pri tom rauna
i o nagnutosti stabla.
(str. 267)

171
 1986
est godina kasnije izlazi jo jedan renik koji se bavi umarskom
terminologijom, ovaj put u Sarajevu (isp. Beribak, Nihad / Bievi, Ahmed
1986: umarski njemako-srpskohrvatski rjenik, Sarajevo, str. 238).
Izdava renika je Savez inenjera i tehniara umarstva i industrije za preradu
drveta Bosne i Hercegovine. Renik je jednosmerni, JI je njemaki, JC je
srpskohrvatski. Renik ima i Predgovor iz koga saznajemo da renik sadri 15.000
termina i 600 umskih vrsta za koje je dat naziv na latinskom (u zagradi posle
odrednice), a potom prevod na srpskohrvatski. Renik je semasioloki, odrednice
su sloene abecednim redom jedna ispod druge. Od gramatikih podataka uz
imenice na nemakom jeziku navodi se rod i to je jedina gramatika kategorija koja
je zastupljena u reniku. Npr.

Entrindungsbock m stalak za okoravanje, stalak za koranje

Entrindungsmaschine f mit Schlaghammern maina za koranje sa maljevima
entwalden iskoristiti, posjei umu, unititi umu
Erdbeere f jagoda (Fragaria vesca)
(str. 3)

Kao to se iz primera vidi, autor, ukoliko je potrebno, daje i dodatno

objanjenje uz odrednicu, a kao odrednica veoma esto navodi se i sintagma. Pri
translaciji koriste se sinonimi, a veoma esto i sintagme i objanjenja u obliku
reenice, tako da su u ovom reniku prisutni elementi sintakse. Npr.

Entzerrung f (Luftbildauswertung)
- rektifikacija (odreivanje duine krivih linija)
Erbfrster m nasljedni umar (kada umarska sluba prelazi sa oca na sina)
(str. 4)

Jezik se tertira kao jedan, srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ijekavski.

172
 1988
Dve godine kasnije isti autori objavljuju jo jedan renik u izdanju Saveza
inenjera i tehniara umarstva i industrije za preredu drveta Bosne i Hercegovine.
Ovaj put re je o reniku za drvnu industriju (isp. Beribak, Nihad / Bievi,
Ahmed 1988: Njemako-srpskohrvatski rjenik: za drvnu industriju, Sarajevo, str.
191).
Renik ima Predgovor gde autor navodi koje oblasti renik obuhvata:
ispitivanje i upotrebu drveta, skladitenje drveta, izradu namjetaja i drugih
proizvoda od drveta, pilanarstvo, prirodno i vjeako suenje drveta, preradu
drveta, greke drveta, marketing, alate i maine u drvnoj industriji, drvene
konstrukcije i proizvodnju celuloze i papira (Predgovor, strana nije numerisana).
Zatim je obuhvaena terminologiju iz oblasti tehnologije eksploatacije, prerade i
ispitivanja drveta. Ustrojstvo renika je isto kao u prethodnom sluaju, renik je
semasioloki, odrednice su sloene strogo abecedno jedna ispod druge, uz
imenice na nemakom jeziku navodi se obeleje roda. Npr.

Abfallholz n otpaci drveta, ostaci drveta, otpadno drvo

Abfallprodukt n otpadni produkt
abfasen srubiti, skositi, odrezati koso
(str. 1)

Zwieselstamm m ravasto stablo

Zwillingsfenster n dvokrilni prozor
Zwirl m trozupasti vrh vretena
(str. 190)

Pri translaciji koriste se uglavnom sinonimi, este su i sintagme, najee

vie od jednog / jedne. Ukoliko su znaenja sinonimna, odvajana su zarezom, a
ukoliko je re o polisemnoj jedinici, onda se koristi taka i zarez. esta su i
objanjenja koja se navode u zagradi. Npr.

173
Abfuhr f odvoz, otprema, izvlaenje (drveta iz ume)
Abfuhrausrstung f oprema za odvoz, oprema za izvlaenje
Abfuhrkosten pl trokovi odvoza, trokovi opreme, trokovi izvlaenja
(str. 1)

U tretiranju jezika nema nita neobino, isti je sluaj kao u prethodnom

reniku ove dvojice autora: jezik se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica,
izgovor ijekavski, terminologija uobiajena za Bosnu i Hercegovinu u tom periodu.

2000
I na kraju ovog perioda izlazi jo jedan renik koji upotpunjuje terminologiju
iz oblasti umarstva. To je jo jedan specijalizovani renik, dendroloki (isp. ijak,
Milorad 2000: Viejezini dendroloki renik: srpsko-englesko-nemako,
francusko-pansko-ruski, Beograd, str. 313).
Izdava renika je umarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Renik ima
predgovor na srpskom i engleskom jeziku. Iz Predgovora saznajemo da renik
sadri izraze iz dendroflore (drvenaste i bunaste vrste), njih je 1332. Odrednica je
data na latinskom jeziku, zatim slede nazivi na srpskom, engleskom, nemakom,
francuskom, panskom i ruskom jeziku. Uz naziv u zagradi data je oznaka za
familiju kojoj pripada odgovorajua vrsta (prema botanikoj sistematici). Renik je
semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom jedna ispod druge. U
reniku nema nikavih dodatnih gramatikih podatka ni u jeziku izvorniku ni u jeziku
cilju. Na kraju osnovnog dela renika nalazi se popis tih familija sa odgovarajuim
skraenicama. Renikom su obuhvaene nae autohtone umske vrste, kao i
izvestan broj alohtonih vrsta, koje se koriste u ozelenjavanju naselja i neke tropske
vrste koje se koriste u drvnopreraivakoj industriji. Ukupno je zastupljeno 119
familija. Npr.

174
30. Abies numidica Carr.
s. Alirska jela
e. Algeria Fir
n. Algier-Tanne / Numidische Tanne
f. Sapin d'Algerie / Sapin de Kabylie / Sapin de Numidie / Sapin des Babors
s. Abeto de Algeria / Pinsapo des Babors
r. /
(str. 11)
Na kraju renika dati su registri za svaki zastupljeni jezik, ime se olakava
pronalaenje termina. Re je o klasinim registrima, uz termin se navodi broj koji
upuuje na odrednicu u reniku. Npr.

Aktinidija - 12
Abicija, indijska 167
Algaroba, bela 1271
(Registar srpskih imena: 173)

3.13 Renik staklarstva

1969
Godine 1969. izlazi renik koji ima za cilj da popie usko strunu
terminologiju iz oblasti staklarstva. Autor renika je diplomirani inenjer Vladimir
Priki. Renik je izaao u izdanju Industrije stakla iz Paneva (isp. Priki, Vladimir
1969: Glas-Fachwrterbuch mit 95 Abbildungen / Struni staklarski renik sa 95
ilustracija, Panevo, str. 212).
Renik ima kratak predgovor uz Objanjenja skranica koje su koriene u
reniku. Iz predgovora saznajemo da je renik namenjen svima koji su
zainteresovani za proizvodnju, obradu i primenu stakla.
Renik je podeljen u tri dela. Prvi deo je Nemako-srpskohrvatski renik,
drugi deo nazvan je Skraenice, trgovaki nazivi, merne jedinice, tumaenje
pojmova i i sl. i trei deo je Srpskohrvatsko-nemaki renik. Renik je mestimino
ilustrovan i sadri 95 veoma korisnih ilustracija.

175
 Kao to je ve reeno u prethodnom tekstu renik je dvosmerni, u prvom
delu JI je nemaki, JC srpskohrvatski, u drugom delu JI je srpskohrvatski, JC je
nemaki. Odrednice u reniku su sreene po semasiolokoj tipologiji, sloene su
abecednim redom jedna ispod druge. Nema doslednosti u nizanju odrednica,
negde nalazimo rei istog korena sloene jedna ispod druge, a negde su one
povezane i grupisane. Ukoliko je odrednica na nemakom jeziku imenica, uz nju se
navodi obeleje roda i to je jedina gramatika kategorija koja je zastupljena u
reniku. Veoma esto se, posle odrednice, u zagradama navodi objanjenje, zatim
sledi prevodni ekvivalent. esta su i upuivanja na drugu odrednicu ili na
ilustraciju. U tu svrhu koristi se znak jednakosti. U JC se navodi se jedan ili vie
prevodnih ekvivalenata, koji su odvojeni zarezom. Npr.

Abrechen m (=Brecher) loma, - strand m s. Abb. 28) lomaki pod

abfangen (einen Sprung - ) prekinuti, zaustaviti naprslinu (isecanjem naprslog
dela)
abklotzen (Abb. 2) uglaviti (staklo u okvir)
(str. 9).

to se drugog dela renika tie, dakle, srpskohrvatsko-nemakog, ustrojstvo

samog renika je isto, odrednice su sloene prema semasiolokom kriterijumu,
abecedno jedna ispod druge. U pojedinim sluajevima prisutna su i grupisanja kao
i u prvom delu renika, prisutna su takoe objanjenja kao i upuivanja na
sinonime ili na ilustracije. Npr.

zavarivanje n Schweissen, Schweissung f, autogeno Gasschweissung f, luno

Lichtbogenschweissung f, takasto Punktschweissung f
zavesa f (u pei, v. sl. 81) Schattenwand f, toplotna - Wrmesperre f
(str. 212)

Karakteristika ovog drugog dela renika, gde je srpskohrvatski JI, je da se

uz imenice i u srpskom jeziku navodi obeleje roda. Za oznaavanje jezika koristi
se dosledno determinativna sloenica, pismo je latinica, izgovor ekavski.

176
3. 14 Renici rudarske terminologije

1970
Godine 1970. pod urednitvom Gojka Neia izlazi i prvi renik koji se bavi
rudarskom terminologijom (isp. Nei, Gojko (ur.) 1970: Rudarski renik. Srpsko-
hrvatski, engleski, francuski, nemaki, ruski, Beograd, str. 1292).
Renik je nastao u izdanju Rudarskog instituta iz Beograda. U njegovoj
izradi radila je grupa saradnika iz pomenutog Instituta, a rukovodilac rada na
reniku bio je inenjer Gojko Nei. Renik ima kratku uvodnu napomenu koja nije
naslovljena, Uvodne napomene i Skraenice. Iz Uvodnih napomena saznajemo da
renik belei 16.500 termina i da obrauje procese i opremu vezane za jamsko i
povrinsko otkopavanje, pripremu mineralnih sirovina, kao i mehaniku stena i tla.
Geologija, metalurgija, elektrotehnika, matematika sa raunskom tehnikom i
graevinarstvo su dati u onoj meri u kojoj su vezani za rudarstvo (strana nije
numerisana).
Renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom jedna ispod
druge. Uz odrednicu na srpsko-hrvatskom jeziku nema nikavih gramatikih
obeleja. esta je pojava da kao odrednica slui i fraza. Uz odrednicu se nalazi
oznaka koja se sastoji od slovne oznake i broja, koja slui za upuivanje iz
registara. to se prevodnih ekvivalenata tie, navedeno je uvek vie od jednog u
jezicima koji predstavljaju JC. Sa stanovita jezikog para nemaki i srpski
(srpskohrvatski), koji je predmet naeg interesovanja, srpskohrvatski je JI, a
nemaki je u grupi jezika koji su JC. U nemakom kao JC obeleava se rod uz
imenice. Npr.

D-438
duboki kraton
deep craton; thalassocraton
crote (f) ocanique; thalassocraton (m)
Tiefkraton (m)

177

(str. 121)

F-87
filtarsko platno
filter cloth
tissu (m) filtrant
Filtergewebe (n)

(str. 151)

Ono to je karakteristino za ovaj renik je obeleavanje pripadnosti

funkcionalnom stilu. Naime, uz neke odrednice belei se oznaka ue struke kojoj
termini pripadaju. To je uraeno uobiajenim skraenicama (bu. buenje, el.
elektrika, geod. geodezija, itd.). Popis tih skraenica naveden je pre samog
renika. Skraenice su date na svim zastupljenim jezicima. Npr.

geod. - geodezija
- geodesia
- godsia
- Geodsie
-

Renik ima registre za sve zastupljene jezike: engleski, francuski, nemaki i

ruski. Registri su uraeni na uobiajeni nain, bez ikakvih odstupanja.
Jezik se tretira kao srpsko-hrvatski, koristi se kopulativna sloenica, dosledno,
pismo je latinica, izgovor ekavski.

1972
Dve godine kasnije pojavio se jo jedan renik koji se bavi terminologijom iz
oblasti rudarstva, ovaj put u Berlinu u izdanju izdavake kue Akademie-Verlag
(isp. Schmidt, Helmut 1972: Dreizehnsprachiges Wrterbuch fr
Gebirgsmechanik: deutsch, bulgarisch, englisch, franzsisch, polnisch,

178
portugisisch, rumnisch, russisch, schwedisch, serbo-kroatisch, spanisch,
tschechisch, ungarisch, Berlin, str. 511).
Renik je trinaestojezini, JI je nemaki, a srpskohrvatski (Serbo-Kroatisch)
spada u grupu jezika koji su JC. Saradnik na ovom internacionalnom projektu u
ime tadanje Jugoslavije bio je prof. dr Koblika sa Rudarsko-geolokog fakulteta
iz Beograda, kome se u Predgovoru upuuju rei zahvalnosti. Renik ima
predgovor na svim zastupljenim jezicima. Iz Predgovora saznajemo osnovne
informacije o reniku. Saznajemo da je osnova za ovaj renik bio Renik jamskog
pritiska koji su sastavile i izdale na tri jezika, nemakom, engleskom i francuskom,
vodee ustanove industrije kamenog uglja Savezne Republike Nemake, Belgije,
Francuske i Velike Britanije.
Renik je semasioloki, odrednice su sloene strogo abecednim redom
jedna ispod druge. JI je nemaki, odrednice su numerisane, uz imenice je dato
obeleje roda, a zatim su ispod odrednice navedeni prevodni ekvivalenti na svim
zastupljenim jezicima. Uglavnom se radi o jednom prevodnom ekvivalentu ili frazi.
Uz imenice U JC navedeno je obeleje roda, gde je to bitna kategorija. Renik na
kraju ima registre za sve zastupljene jezike pomou kojih se na osnovu numeracije
jednostavno moe nai eljeni termin u samom reniku. Npr.

224 Biegeversuch (m)

1 ()
2 bending test
3 essai (m) la flexion
4 prba (f) zginania; prba (f) na zginanie
5 ensaio (m) de flexo
6 ncercare (f) la ncovoiere
7 (n)
8 bjfrsk
9 savojno ispitivanje (n)
10 ensayo (m) de flexin
11 zkouka (f) na ohyb; ohybov zkouka (f)
12 hajlt vizsglat; hajlt kisrlet
(str. 61)

179
 to se sociolingvistike dimenzije ovoga renika tie, jezik se tretira kao
jedan, za njegov naziv koristi se kopulativna sloenica, Serbo-Kroatisch, izgovor je
ekavski, pismo je latinica.

3. 15 Industrijski renik

Godine 1970. poinju da se pojavljuju prvi tomovi iz edicije Industrijski renik

nemako-srpskohrvatski. U okviru ove edicije izalo je deset tomova, u svakom od
njih obuhvaena je terminologija odreene industrijske ue struke. Renik je izlazio
u periodu 1970-1971. Poto ova edicija sama za sebe predstavlja celinu,
obradiemo je posebno, mada e pojedinani renici biti pomenuti i tamo gde se
obrauje struka kojoj pripadaju.
Izdava cele edicije je izdavaka kua Interpress iz Beograda, a na
renicima je radio tim pod urednitvom Ninoslava Opaia, tako da emo ovaj
renik u ovom izdanju voditi upravo na njega. Kasnije e se neki od renika iz ove
edicije pojaviti u drugom izdanju, ali i sa izmenjenim autorstvom to e biti
oigledno i na samim renicima.
Dva toma iz ove edicijie izala su 1970. godine, a preostali tomovi 1971.
godine. udno je da tomovi iz ove ediciji nisu izlazili redom, nego imamo sluaj da
su se 1970. godine pojavili, tom 3 i tom 10, dok su svi ostali tomovi izali 1971.
godine.
Svaki od tomova ima kratak predgovor koji je tipski i isti za sve renike u
ediciji. U predgovoru se za svaki renik daje kratak osvrt od jedne ili dve reenice.
U svakom od renika dat je takoe i kratak popis skaenica.
to se leksikografskog postupka, tipologije, sintaksikih i morfolokih
karakteristika tie, one su iste u svim renicima. Svi renici u ovoj ediciji su
jednosmerni i, kao to se vidi iz naziva edicije, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski.

180
Renici su semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom, uz povremeno
grupisanje u gnezda po semantikom principu. to se prevodnih ekvivalenata tie,
navodi se jedan ili vie prevodnih sinonima, sinomi se odvajaju zarezom, a ukoliko
je re o polisemnoj jedinici koristi se taka zarez. Neretko se deava da autori u
zagradi posle prevodnog ekvivalenta daju i dodatno objanjenje.
Od gramatikih elemenata u renicima navodi se oznaka roda uz imenice i u
nemakom i u srpskohrvatskom jeziku, a uz ostale vrste rei u nemakom jeziku
kao JI navodi se i obeleje vrste rei.
Sociolingvistiki posmatrano renik nema nikakva posebna obeleja, jezik
se tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor ekavski, to je uobiajeno s
obzirom da je mesto objavljivanja renika Beograd.
Prvi renik koji e biti predmet naeg razmatranja je Renik industrijske
opreme (mainski elementi) poto je to prvi renik iz ove edicije koji se pojavio.

1970
3.15.1 Renik industrijske opreme (mainski elementi)
Ovaj renik pojavio se kao 3. tom u pomenutoj ediciji (isp. Opai Ninoslav
(ur.) 19701: Renik industrijske opreme (Mainski elementi): nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 214).
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 3)
Renik sadri 17.000 terminolokih jedinica iz oblasti mainstva i mainskih
elemenata. Iz podnaslova renika saznajemo da se akcenat stavlja na mainske
elemente. Npr.

Anfahrmoment n polazni momenat m

Anflanschen v spojiti obodima
Angebotszeichnung f crte m za ponudu proizvoda
Angriffsrichtung f der Kraft smer m dejstva sile
Ankernocken m ojaanje n za fundamentni zavrtanj
(str. 9)

181
 Ovaj renik doivljava i drugo, fototipsko izdanje 1988. godine. Na izradi
fototipskog izdanja radila je grupa autora na elu sa Duanom Vitasom, koji je
inae bio jedan od saradnika na ovom prvom reniku. (isp. Vitas, Duan / et. al.
1988: Renik industrijske opreme: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 214). Sa
naslovne strane saznajemo da je izdava ovog renika Tehnica Humana, a kao
mesta izdanja navode se Beograd i Frankfurt. Renik ima kratak predgovor u kome
se Redakcija osvre na prethodni renik i napominje da se radi o drugom izdanju.
Primeujemo da je ovo izdanje malo izmenjeno to nije uobiajeno za fototipska
izdanja, ali izmene su vie formalne i tiu se autorstva, dok je sami renik ostao
nepromenjen.

3.15.2 Renik industrijskog i trgovinskog poslovanja

Iste godine u okviru edicije Industrijski renik nemako-srpskohrvatski izlazi i
Renik industrijskog i trgovinskog poslovanja. Renik je objavljen kao deseti,
poslednji tom edicije (isp. Opai Ninoslav (ur.) 19702: Renik industrijskog i
trgovinskog poslovanja: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 575).
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 10)
I ovaj renik ima kratak tipski predgovor identian kao i kod svih deset
tomova. Renik sadri oko 40.000 terminolokih jedinica iz oblasti industrijskog i
trgovinskog poslovanja, rukovoenja, adminstracije, komercijale u irem smislu,
trita i trgovine. Npr.

Abgabeneinhebung f naplata f poreza

Abgabenfreiheit f osloboenje n od plaanja takse
abgabenpflichtig adj koji (ili na ta) mora plaati taksu
Abgangsrechung f raun m rastura
(str. 9)

1971
Godine 1971. izlaze svi ostali tomovi Industrijskog renika. Prvi tom u toj
ediciji je Renik DIN normi, koji nije prevodni te stoga taj renik nee biti predmet

182
nae leksikografske analize. Renik emo svakako pomenuti kao prvi tom u ovoj
ediciji, a i zbog njegovog znaaja za ceo ovaj poduhvat. Radi ilustracije ta sadri
ovaj renik navodimo citat iz uvodne napomene nazvane Uz renik Svezak 1.
Renik DIN normi sadri oko 22. 000 terminolokih jedinica. Osnovu grae za ovu
svesku ini zvanino izdanje Pregleda DIN normi sa stanjem 1.1.1970. godine, a
obuhvata sem toga i pregled povuenih DIN listia te zamene za starije norme.
Graa je tako izloena da se u prvom delu koristi prema DK-sistemu; II deo donosi
DIN brojeve redom od 3 do 47. 000, mesec i godinu izdanja, cenovnik i
odgovarajui broj DIN norme iz I dela; III deo je abecedno sreen predmetni indeks
nemakih termina iz oblasti DIN normi (Uz renik, strana nije numerisana).

3.15.3 Renik industrijske opreme (maine, aparati i ureaji)

Drugi tom u ovoj ediciji bavi se terminologijom vezanom za maine, aparate
i ureaje (isp. Opai, Ninoslav (ur.) 19712: Renik industrijske opreme (maine,
aparati, ureaji): nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 617).
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 2)
Leksikoloko-leksikografski posmatrano i za ovaj renik vai sve ono to je
reeno za prethodne tomove. Renik sadri 20.000 terminolokih jedinica vezanih
za alate, aparate, maine, opremu, ureaje i postrojenja, te proizvodne pogone
(zgrade, zemljita i materijale). U ovom reniku esti su i crtei. Ako se to uzme u
obzir za nijansu se ovaj tom razlikuje od prethodnih, ba u tim objanjenjima putem
slike, to uveliko uveava njegovu upotrebnu vrednost. Npr.

183
 (str. 8)

Abblendering m zaslonski prsten m

Abblendundsschalter m prekida m za obaranje svetla (auto)
Abbohrer m krunasta glava f (za buotine)
Abbrandgeschwindigkeit f linearna brzina f sagorevanja
(str. 8)

Ovaj renik doivljava jo jedno izdanje, 1986. godine (isp. Radi, Stipe
a
1986 : Renik industrijske opreme: maine, aparati: nemako-srpskohrvatski, 2.
izdanje, Beograd, str. 617). Ovaj renik je identian prethodnom, isti je ak i broj
strana. Promenjeno je samo autorstvo, sada se kao autor ovog renika vodi Stipe
Radi.

3.15.4 Renik motora, saobraajnih vozila i opreme

etvrti tom u ovoj ediciji predstavlja Renik motora, saobraajnih vozila i
opreme (isp. Opai Ninoslav (ur.) 19713: Renik motora, saobraajnih vozila i
opreme: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 628).
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 4)
Renik ima kratku napomenu iz koje saznajemo da sadri 50.000
terminolokih jedinica iz sledeih oblasti: motori sa unutranjim sagorevanjem
(Dizel i Oto), automobilska tehnika, transportna tehnika (dizalice i prenosilice),
motori za proizvodnju i pretvaranje energije (turbine, kotlovi, pumpe, kompresori).

184
Ovaj tom do sada obrauje najvei broj terminolokih jedinica, a to je i logino s
obzirom na oblasti koje su obuhvaene. I za ovaj renik vae sve leksikografsko-
leksikoloke i gramatike karakteristike koje vae generalno za celu ediciju. Novina
je da se uz odreene termine navodi obeleje struke kojoj pripadaju. Razlog tome
je verovatno razliito znaenje odreenog termina u zavisnosti od oblasti i veliki
broj razliitih oblasti koje su zastupljene u njemu. Npr.

Abfasung f obaranje n ivica

Abfasstahl m no m za obaranje ivica (ma.)
abfedern v priguiti udarce; opruno uravnoteiti (aut.)
Abfederung f amortizacija f, priguivanje n udara, opruno uravnoteenje n (aut.)
(str. 9)

3.15.5 Renik industrijske hemije

Sledei renik koji je izaao kao peti tom je renik industrijske hemije (isp.
Opai Ninoslav (ur.) 19714: Renik industrijske hemije: nemako-srpskohrvatski,
Beograd, str. 612).
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 5)
Iz tipskog predgovora saznajemo da renik sadri 45.000 terminolokih
jedinica hemijske industrije i srodnih disciplina. Po svim drugim odlikama renik je
isti kao i ostali renici u ediciji. Npr.

Abhebern n presipanje n, slivanje n sifonom

Abhitze f toplota f othodnih gasova
Abietat n abietinat m, so f abietinske kiseline
Abirrung f skretanje n, aberacija f
(str. 9)

Ovaj renik doivljava i drugo izdanje 1986. godine. Ovaj put se kao njegov
autor potpisuje Boidar orevi, koji je saraivao i na prethodnom reniku ali kao
prevodilac (isp. ordjevi, Boidar 1986: Renik industrijske hemije: nemako-
srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 612).

185
 Ovo izdanje je identino prethodnom, broj termina je isti, 45000, ak je isti i
broj strana. Renik ima kratak predgovor iz koga saznajemo da renik: obuhvata
skoro sve materijale i procese poznate u svetu u vreme izdavanja (Nemci takoe
koriste iskustva drugih nacija). Usmeren je prevashodno na hemiju i tehnologiju,
mada treba imati u vidu i to da je hemija svakim danom sve bogatija za desetak
novih proizvoda, kao i tehnologija za proizvodnju istih, pa i reniki fond iz ovih
oblasti postaje sve brojniji. (Predgovor, strana nije numerisana).
Renik je namenjen irokom krugu korisnika: tehnolozima, maincima,
zaposlenim u laboratorijama, nabavnim i prodajnim slubama, kao i prevodiocima.
Na istoj, 9. strani ovoga renika nai emo iste termine koje pronalazimo i u
prethodnom izdanju. Npr.

Abhebern n presipanje n, slivanje n sifonom

Abhitze f toplota f othodnih gasova
Abietat n abietinat m, so f abietinske kiseline
Abirrung f skretanje n, aberacija f
(str. 9)

3.15.6 Renik industrijskih materijala

Sledei renik koji se pojavljuje u ediciji je renik industrijskih materijala (isp.
Opai Ninoslav (ur.) 19715: Renik industrijskih materijala: nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 360). (Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 6).
Isti ovaj naziv nosi i tom 7 (isp. Opai Ninoslav (ur.) 19716: Renik industrijskih
materijala: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 305. (Industrijski renik
nemako-srpskohrvatski 7)
Ova dva renika, koja nose isti naziv, a radi se o dve odvojene knjige,
sadre prema predgovoru ukupno 40.000 terminolokih jedinica. Neobino je da je
u dva renika skupljena ista terminologija, a ne radi se o dva toma istog renika,
nego se radi o dva nezavisna renika, koja su abecedno sloena. Terminologija u
njima se razlikuje. to se ovog renika tie, ostaje nejasno zato nije uraen kao

186
jedan renik u dva toma, nego kao dva posebna renika, to zbunjuje njegove
korisnike.
Renik numerisan brojem 6 ima predgovor koji je isti za sve renike, nema
popis skraenica, a renik pod brojem 7 ima predgovor, a ima i popis skraenica.
U tomu 6 preovladavaju termini koji se tiu goriva, maziva i procesne tehnologije,
hemijskih jedinjenja, dok su u broju 7 zastupljeni termini koji se odnose na maine i
merne instrumente. Npr.

Apiol n apiol, perunov kamfor, derivat tetraoksibenzola C12H10O5

Apjohnit m apjohnit m (manganski alauni)
Aponarcein n aponarcein m, dehidratacioni produkt narceina
Apoterpen n apoterpen m derivat terpena
(Tom 6: 25)

I ovaj renik doivljava drugo, ali ispravljeno izdanje godine 1988. (isp.
ordjevi, Boidar 1988: Renik industrijskih materijala: nemako-srpskohrvatski,
2. ispravljeno izdanje, Beograd, str. 340). Autor ovog renika, Boidar orevi,
bavio se oigledno izdavanjem obnovljenih izdanja renika iji je urednik bio
Ninoslav Opai.
Sa naslovne strane saznajemo da renik ima 40.000 terminolokih jedinica,
kao i da je re o drugom, ispravljenom izdanju. Renik poseduje i kratak Predgovor
autora iz koga saznajemo da je renik proiren novim terminolokim jedinicama
koje su se nuno pojavile u periodu od prvog izdanja do trenutka objavljivanja ovog
renika. Npr.

Zweistoffglas n binarno (dvokomponentno) staklo n

Zwirn m konac m, upredena nit f (staklenog vlakna)
Zwirnfaden m konana nit f, nit f konca
Zwischengut m intermedijarni proizvod
(str. 340)

187
3.15.7 Renik industrijske tehnologije
Kao osmi renik u ovoj ediciji pojavljuje se Renik industrijske tehnologije
(isp. Opai Ninoslav (ur.) 19717: Renik industrijske tehnologije: nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 426) (Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 8).
Iz predgovora saznajemo da ovaj renik sadri 32.000 terminolokih jedinica
iz oblasti tehnologije i inenjerstva. I ovaj renik je po ustrojstvu isti kao i svi do
sada obraeni renici iz ove edicije. Npr.

Abbild n kopija f, ilustracija f, crte m

abbimsen v obrusiti kamenom za bruenje
Abbinden n vezivanje n
(str. 7)

abfeilen v oturpijati
abfetten v skinuti, skidati povrinski sloj masti
Abfiltrieren n proceivanje n
(str. 9)

Tom 9 i 9/1 su Renici industrijske elektrotehnike, koji su obraeni u

poglavlju koje se bavi renicima sa terminologijom iz oblasti elektrotehnike.
Detaljnije informacije o ovim renicima pogledati u poglavlju 3.2 Renici
elektrotehnike.

3. 16 Renici iz oblasti metalurgije

1971
Godine 1971. koja je bila izuzetno plodna za strunu leksikografiju pojavljuje
se i renik sa terminima iz metalurgije, odnosno preciznije reeno, crne metalurgije
(isp. Gakovi, Nikola / Boi, Branko 1971: Metalurki renik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajuim izrazima na srpskohrvatskom, slovenakom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemakom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707). Renik je izaao u izdanju izdavakog preduzea Graevinska knjiga iz

188
Beograda. Renik je viejezini, polazni jezik je srpskohrvatski, a zatim slede
prevodi na slovenaki, makedonski, engleski, francuski, nemaki i ruski jezik.
Prema popisu saradnika vidi se da je uestvovao veliki broj strunjaka u njegovoj
izradi na elu sa profesorom Nikolom Gakoviem. Renik ima kratku uvodnu
napomenu iji je potpisnik Redakcioni odbor. Renik obuhvata oko 8.000 termina,
a kao polazna osnova za njegovu izradu posluili su strani renici sa tom
terminologijom. Renik je nastao na inicijativu Odbora za nauno-istraivaki rad
Udruenja jugoslovenskih elezara, a veliki doprinos pruio je Institut za
metalurgiju iz Siska. Npr.

Srpskohrvatski Slovenski Makedonski English Franais Deutsch

38 alatni elik orodno jeklo hot forming acier pour Warm-
za rad u toplom za delo v tool steel, travial arbeitstahl
stanju toplem , hot-work chaud
toll steel

(str. 3)

Odrednice na srpskohrvatskom jeziku sloene su abecednim redom, a

prilikom njihovog prevoenja u JC navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalent,
esto u obliku sintagme. Gramatika obeleja se ne navode uopte. Jezik se tretira
kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor je ekavski. Svaka odrednica je
numerisana, taj broj slui da bi se odrednica povezala sa registrima. Na kraju
renika nalaze se registri za sve jezike osim polaznog, uz odrednice u njima stoji
broj koji upuuje na jedinicu pod tim brojem u reniku, ime se omoguava veoma
jednostavno korienje renika.

1980
Devet godina kasnije pojavljuje se jo jedan renik koji se bavi
terminologijom iz oblasti metalurgije. Ovaj put to je Renik termina metalurgije
praha, koji je uradila grupa autora u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti

189
(isp. Kovenski, I. I. 1980: Petojezini renik termina metalurgije praha: rusko-
englesko-nemako-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202).
Treba napomenuti da je izaao i drugi deo ovog renika 1983. godine (Isp.
Kovenski I. I. (1983): Petojezini renik termina metalurgije praha: srpskohrvatsko-
ruski, englesko-ruski, nemako-ruski, francusko-ruski, II deo, str. 442), ali on nee
biti predmet nae analize zbog toga to u njemu nema konfrontiranja jezikog para
nemaki srpski (srpskohrvatski). Stoga ovaj renik nije uvrten ni u bibliografiju.
Bez obzira to iz predgovora prvom delu saznajemo da je u pripremi drugi deo
renika koji bi, prema najavi, trebalo da ima isto ustrojstvo, tj. da je viejezini,
odstupilo se od te namere i drugi deo je organizovan tako da ga ine etiri
dvojezina renika. U Predgovoru prvom delu navodi se: Renik se sastoji iz dva
posebna dela: rusko-englesko-nemako-francusko-srpskohrvatski (I deo) i
englesko-rusko-srpskohrvatski, nemako-rusko-srpskohrvatski, francusko-rusko-
srpskohrvatski i srpskohrvatsko-rusko-englesko-nemako-francuski (II deo).
(Predgovor: 2).
Sada emo se posvetiti analizi prvog dela. Prvi deo ovog renika, onaj koji
je izaao 1980. godine predstavlja viejezini uporedni renik u kome su navedeni
termini na pet jezika. Polazni jezik je ruski, a zatim slede engleski, nemaki,
francuski i srpskohrvatski. Kao to vidimo iz ovog redosleda i nemaki i
srpskohrvatski spadaju u grupu jezika koji su JC. Od teoretskog uvoda, renik ima
Predgovor na svim zastupljenim jezicima, kao i poglavlje naslovljeno kao Struktura
renika, takoe na svim zastupljenim jezicima.
Iz predgovora saznajemo koje oblasti metalurgije su obuhvaene renikom:
polazni materijali (prahovi, vlakna: metode, njihove sinteze, obrada, osobine);
tehnoloka oprema i tehnoloki procesi metalurgije praha (oblikovanje,
sintetovanje, atmosfera, uticajni faktori); pomoni procesi u metalurgiji praha;
materijali (njihov sastav, metode dobijanja, stanje, struktura, primena, osobine,
eksploatacione karakteristike); metode ispitivanja i kontrole polaznih i krajnjih

190
produkata; razno (Predgovor, strana nije numerisana). Renik je nastao kao
rezultat rada na projektu SANU Fizikohemijski procesi u tehnologiji savremenih
materijala, koji se realizovao preko centra za multidisciplinarne studije Univerziteta
u Beogradu i rezultat je meunarodne saradnje u oblasti standardizacije
terminologije, to doprinosi njegovom kvalitetu.
Renik je semasioloki, odrednice na ruskom kao polaznom jeziku sloene
su azbunim redom po principu gnezda. Skupove treba traiti prema rei sa
osnovnim znaenjem. Ako imamo termin gde su dve rei nukleusi, on se moe
nai na oba mesta. Kao odrednica navodi se pojedinana re ili fraza, ispred svake
odrednice nalazi se oznaka koja se sastoji od kombinacije slova i brojeva. Prevodni
ekvivalenti navedeni su u nizu jedan ispod drugog, sa oznakom jezika ispred. U
ruskom, nemakom, francuskom i srpskohrvatskom jeziku navodi se obeleje roda
posle imenice. Uglavnom se navodi jedan prevodni ekvivalent, veoma retko dva.
Npr.

A1
E ablation
D Ablation f
F ablation f
S odstranjenje s, uklanjanje s, ablacija
(str. 33)

O69
E deposition, precipitation
D Abscheidung f, Fllung f
F dpot m, prcipitation f
S taloenje s, precipitacija
(str. 106)

Ono to je veoma neobino kada je ovaj renik u pitanju je odsustvo

registara, autori su se verovatno oslonili na drugi deo renika koji e uslediti.
Sociolingvistiki posmatrano znaajan je samo jezik, drugih elemenata
nema, poto je renik usko struni bez bilo kakvih elemenata opteg jezika. Jezik

191
se ovde tretira kao srpskohrvatski, a koriste se i latinica i irilica. Naslovne strane,
predgovor i uputstva o strukturi renika dati su irilicom, a prevodni ekvivalenti u
reniku dati su latinicom. Izgovor je ekavski, re je o srpskom varijetetu.

3. 17 Renik arhivske terminologije Jugoslavije

Godine 1972. izlazi Rjenik arhivske terminologije Jugoslavije (isp. Androi,

Mirko / et. al. 1972: Rjenik arhivske terminologije Jugoslavije: hrvatsko-srpsko-
slovensko-makedonski, englesko-francusko-njemako-rusko-talijanski, Zagreb, str.
77).
Renik je izaao u izdanju Saveza drutava arhivskih radnika Jugoslavije.
Renik ima Pregovor i Upute o koritenju termina. Iz Predgovora saznajemo da je
na izradi ovoga renika radilo vie strunjaka, zastupljeni su bili predstavnici iz
Makedonije, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske. Osim toga, na reniku su
saraivale podrunice i drutva arhivskih radnika iz svih republika i pokrajina.
Renik je prevodni, jednosmerni, osmojezini, odnosno, ako se srpski i
hrvatski smatraju posebnim jezicima, a oigledno da se smatraju, devetojezini.
Jezikom izvornikom bi se sutinski mogli smatrati hrvatski, srpski, slovenaki i
makedonski, koji su poredani paralelno u kolonama iza rednog broja termina.
Nakon termina na jezicima jugoslovenskih naroda, data je definicija koja
objanjava pojam, a ispod definicije su jedan ispod drugog dodati odgovarajui
arhivski termini na stranim jezima: engleskom, francuskom, nemakom, ruskom i
italijanskom. Ispred svake jedinice nalazi se oznaka za jezik (prvo slovo naziva
jezika).
Renik je onomasioloki, podeljen je u 4 dela (grupe): I - Opi dio, gde
grupu A sainjavaju Arhvistika i pomone historijske nauke (16 termina) i grupu B
Arhivi i registrature (16 termina); II dio Arhivska graa, koji se takoe sastoji od
podgrupa A Vrste arhivske grae i grupe B Vrste dokumenata; III dio

192
Arhivska praksa, koja obuhvata sledee podgrupe: A Vanjska sluba, B
Struna obrada arhivske grae, C Probiranje, D Evidencijska i obavjetajna
sredstva, E Informativni centar i itaonica, F Objavljivanje arhivske grae; G
Kulturno-prosvjetni rad; IV Tehnike slube, koji se sastoji od tri podgrupe: A
Zgrada i oprema, B Konzervacija i restauracija, C Reprodukcija dokumenata.
Na kraju su dati registri ali samo za jezike jugoslovenskih naroda. Dato je ukupno
350 termina. Veoma je esta pojava da uz leksiku jedinicu u JI nije naveden
termin na stranim jezicima. Autor to kae i u Uputama o koritenju termina:
Internacionalni termini, koji su u potpunosti jednaki naima, a usvojeni su i od
arhivske terminologije u Engleskoj, Francuskoj, Njemakoj, SSSR-u i Italiji nisu
iskazivani na stranim jezicima (str. VII).
Odrednice na jezicima jugoslovenskih naroda navedene su jedna pored
druge, bez bilo kakvih dodatnih elemenata. Hrvatski i srpski jezik autor razlikuje po
pismu (termini na srpskom jeziku navedeni su irilicom), a kao razliku navodi i
varijantne odlike, tipa historija / istorija, kronologija / hronologija. Autoru se ne bi
mogao zameriti manjak jugoslovenstva. ak se i u predgovoru pominje taj termin
nekoliko puta, pominje se saradnja sa predstavnicima iz svih republika i pokrajina,
stavlja se akcenat na zajedniki rad i na zajednike rezultate rada. Autor i u
predgovoru skree panja na upotrebu irilice kad je srpski jezik u pitanju.
to se prezentovanja leksike grae tie, koristi se kombinovani postupak,
enciklopedijski i paradigmatski. O enciklopedijskom postupku svedoe definicije uz
svaki pojam. A to se prevodnih ekvivalenata tie, dat je uglavnom jedan, ponekad
vie i to uglavnom u nemakom jeziku, koji je dosta bogat kad je ova terminologija
u pitanju.
Nedostatak ovoga renika su registri na stranim jezicima, ime je oteano
traenje termina na nekom od ovih jezika. Npr.

10 KRONOLOGIJA KRONOLOGIJA

193
 - pomona historijska nauka koja prouava sisteme diobe i raunanja
vremena prenosei ih na suvremeni nain datiranja.
e chronology
f chronologie
nj Chronologie, Zeitrechnung
r
t - cronologia
(str. 2)

3. 18 Renik osiguranja

Godine 1973. izlazi u Nemakoj renik koji se bavi terminologijom iz oblasti

osiguranja (isp. Mller-Lutz, H. L. 1973: Versicherungswrterbuch: Kroatisch,
Englisch, Franzsisch, Deutsch, Karlsruhe, str. 292). Renik je izaao u
suizdavatvu dve kue: Verlag Versicherungswirtschaft, Karlsruhe i Zavoda za
osiguranje i reosiguranje Croatia iz Hrvatske. Renik je viejezini, polazni jezik
je hrvatski, renik je izaao u depnom izdanju. Renik ima kratak predgovor iz
kojeg saznajemo da je u reniku obraeno 1200 termina, kao i da su to uglavnom
specijalni izrazi iz podruja tehnike osiguranja. Predgovor je dat na svim
zastupljenim jezicima. Renik je semasioloki, odrednice su sloene strogo
abecednim redom. Kao odrednica navodi se pojedinana re ili fraza. Kao prevodni
ekvivalent uglavnom se navodi jedan izraz ili fraza. Nema nikakvih gramatikih
obeleja ni u jednom od zastupljenih jezika. Renik je podeljen u etiri dela. U
prvom delu polazni jezik je hrvatski, a zatim slede engleski, francuski, njemaki.
Npr.
hrvatski engleski francuski njemaki
aktivno osiguranje insurance in force assurance en cours zur Zeit gltige
Versicherung
arbitrani sud court of arbitration tribunal d'arbitrage Schiedsgericht
(str. 9)
dodatna premija additional security garantie zustzliche
supplmentaire Sicherheit
(str. 15)

194
U drugom delu polazni jezik je engleski, a zatim slede hrvatski, francuski,
nemaki. Npr.
english croate french german
advance predujam avance Vorschuss
(akontacija)
agency zastupstvo agence Agentur
(str. 83)

Trei deo je francusko-hrvatsko-englesko-nemaki renik. Npr.

franais croate anglais allemand

apporteur pribavlja acquisitions Abschlussvermittler
osiguranja agent
aptitude sposobnost capacity to Arbeitsfhigkeit
physique za rad work
(str. 155)

etvrti deo je nemako-hrvatsko-englesko-francuski renik. Npr.

deutsch kroatisch englisch franzsich

Darlehen zajam loan prt
(str. 237)

Analizirajui ovaj renik primeujemo da se koristi termin hrvatski za jezik na

naim prostorima. Ni u predgovoru, ni u samom reniku nigde se ne pominje nita
to bi imalo bilo kakve veze sa Srbima i srpskim jezikom. Znaajno je primetiti da
se to deavalo poetkom sedamdesetih godina kada su u Hrvatskoj aktuelni bili
pokreti koji su teili secesiji i osamostaljenju Hrvatske. To je oigledno odmah
nalo odraza u jeziku, a time neizbeno i u leksikografiji.

195
3. 19 Renici izdavatva i tamparstva

1974
U periodu koji je bio predmet naeg istraivanja objavljena su dva renika
tamparstva i izdavatva, jedan u Nemakoj, jedan u Srbiji. Prvi je objavljen 1974.
u Nemakoj. To je renik na dvadeset jezika u izdanju izdavake kue
Dokumentation Verlag iz Minhena i Kiado Akademije iz Budimpete (isp. Mora,
Imre (izd.) 1974: Wrterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen: Deutsch-
Englisch-Franzsisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dnisch-Finnisch-
Hollndisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Schwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, Mnchen, str. 389).
Renik je objavljen u istoj ediciji u kojoj su objavljeni viejezini renici
bibliotekarstva koji su ve pomenuti u ovom radu. Autor u predgovoru navodi da je
renik nastao usled sve veeg uzleta drutvenih nauka. Navodi se i podatak
UNESCO da treba da se rauna sa 39.000 prevoda godinje od ega 6.000 na
svetskim jezicima, a svi ostali se pojavljuju na jezicima takozvanih malih naroda.
Objavljivanja tolikog broja prevoda zahteva sklapanje ugovora o autorskim pravima
izmeu izdavakih kua. Sve to zahtevalo je saradnju i povezivanje u oblasti
izdavatva i tamparstva, to je uzrokovalo nastanak ovog renika.
Renik je, kao to se iz njegovog naslova vidi, viejezini, zastupljeno je 20
jezika, a obuhvata izmeu 900 i 1100 termina, obuhvaeni su, kako autor u
predgovoru kae termini od rukopisa do knjiare. Iz Predgovora takoe
saznajemo da su na reniku saraivali predstavnici za sve jezike, za srpski jezik
bili su to predstavnici iz Matice srpske. Zbog kolona koje se prostiru na etiri strane
mi emo samo navesti primere za nemaki kao JI, a zatim za hrvatski i srpski jezik.
Npr.

Deutsch Kroatisch Serbisch

24 Angang m dodatak; dopuna (str.20) ; (str. 21)
(eines Werkes) (str. 18)

196
44 Ausgabe f izdavanje; opubliciranje ;
(Ttigkeit u. Ergebnis) izdanje; opublikacija (str. 24) (str. 25)
(str. 22)

Kao to iz ovih primera vidimo, uz odrednicu na nemakom jeziku daje se

obeleje roda. Veoma esta su i objanjenja ili upuivanja koja slede nakon
odrednice. to se tie razlikovanja hrvatskog i srpskog jezika oigledno je u pitanju
pismo i uobiajene razlike izmeu srpskog i hrvatskog varijeteta. Sa stanovita
nae analize zanimljivi su registri. Renik sadri registre za sve zastupljene jezike.
Re je o Registrima-Renicima, poto su to zapravo renici u kojima je JI neki od
zastupljenih jezika, a JC je nemaki, tako da su to dvojezini renici. Za nau
analizu zanimljivi su Hrvatski registar i Srpski registar. Hrvatski registar nosi naziv
Kroatisch-Hrvatskosrpski. Re je o jednosmernom prevodnom reniku. JI je, kako
ga autor naziva, Kroatisch-Hrvatskosrpski, odrednice su sloene abecednim
redom, a kao odrednica esto se pojavljuje i fraza. U nemakom kao JC navodi se
jedan ili vie prevodnih ekvivalenata, nema obeleja roda niti nekih drugih
gramatikih obeleja. Npr.

arak; ogledni ~ Aushang 46

autorizirati berechtigen 74
autorstvo Urheberschaft, Verfasserschaft 643, 652
(238)

to se srpskog registra / renika tie autor ga naziva Serbisch .

Ovaj registar je sloen azbunim redom i pisan irilicom. Npr.

authentisch 56
Autorisation 60
autorisierte bersetzung 62
(str. 347)

197
 1998
Drugi renik koji popisuje terminologiju iz oblasti tamparstva i izdavatva
pojavljuje se 1998. godine u Beogradu u izdanju Udruenja naunih i strunih
prevodilaca Srbije (isp. ivojinovi-Japanac, Dragoljub 1998: Renik
tamparstva i izdavatva: nemako-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemaki;
srpsko-nemako-engleski, Beograd, str. 642).
Renik je zapravo sastavljen od tri trojezina renika. Prvi je nemako-
srpsko-engleski, drugi je englesko-srpsko-nemaki, a trei je srpsko-nemako-
engleski.
Renik ima kratak predgovor, gde se autor osvre na dosadanji razvoj
strune terminologije iz oblasti tamparstva i sa pravom skree panju da je u
naem jeziku usvojen veliki broj termina iz nemakog jezika s obzirom da je u ovoj
oblasti naa zemlje bila tradicionalno orijentisana na Nemaku. Autor takoe opaa
da je u srpski jezik ula i terminologija iz engleskog jezika, a to je uzrokovano pre
svega pojavom kompjutera. Stoga su upravo ta dva strana jezika uzeta u obzir
prilikom izrade ovog renika. Cilj ovog renika je da dovede: do srpske
normativne terminologije tamparstva i izdavatva (Predgovor, strana nije
numerisana).
Mi emo se u daljoj analizi pozabaviti sa sva tri ova renika. Prvi renik,
nemako-srpsko-engleski, zapravo je trojezini prevodni renik. Po tipologiji renik
je semasioloki, odrednice su striktno sloene jedna ispod druge abecednim
redom. Odrednice u nemakom kao JI su pojedinane leksike jedinice, a veoma
esto i fraze. Uz imenice se navodi obeleje roda, a uz glagole oznaka vrste rei
(v). U srpskom kao jednom od jezika koji predstavlja JC naveden je uglavnom
jedan prevodni ekvivalent, esto fraza ili sintagma. Nisu retka ni objanjenja koja
su data u zagradi. Uz imenice i u srpskom jeziku dato je obeleje roda. Npr.

Abtastung f skeniranje n scanning

Abweichung f odstupanje n, devijacija f, deviation (process)
Abziehlack m lak za otiskivanje stripping varnish (retouching)

198
Achsel f rame n (deo slova) shoulder (part of the letter)
(str. 5)

Drugi renik u ovom nizu koji je nama zanimljiv je srpsko-nemako-engleski.

I ovaj renik ima ista svojstva kao prethodni. Radi se o istom korpusu odrednica
koje su varirane na tri naina. Odrednice na srpskom jeziku sloene su striktno
abecednim redom, esta je pojava da kao odrednica slue dva sinonima, esto je
to i frazema. I u srpskom kao JI i u nemakom kao JC navedeno je obeleje roda
uz imenice. Npr.

agens za suenje m Trockenstoff m drying agent (ink

additive)
siccative (ink additive)
ahromatska boja f unbunte Farbe f achromatic colour
akcidentini slog m Akzidenzsatz m digester
(papermaking)
(str. 417)

3. 20 Renik lingvistikih naziva

1969
Godine 1969. godine pojavljuje se jedan veoma zanimljiv renik, odnosno
bolje rei enciklopedija. Ovaj put re je o reniku iz oblasti drutvenih nauka,
filologiji, re je o Enciklopedijskom rjeniku lingvistikih naziva autora Rikarda
Simeona (isp. Simeon, Rikard 1969: Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva na
osam jezika: hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemaki, engleski, francuski, talijanski,
panjolski. I-II, Zagreb, str. 1010).
Kako se iz samog naslova vidi, ovaj sa pravom nazvan enciklopedijski
renik, je osmojezini, jednosmerni, prevodni. JI je hrvatsko-srpski, a njemaki je
spada meu jezike koji su JC. Renik je uraen u fiziki odvojena dva toma (I tom

199
obuhvata slova A-O, II tom obuhvata slova P-). Renik je semasioloki, odrednice
su sloene strogo abecednim redom. Odmah uz odrednicu sledi prevod na jezike
koji su zastupljeni, a to su latinski, ruski, nemaki, engleski, francuski, italijanski i
panski. Tamo gde nedostaje termin za neki jezik stavljena je crtica ( - ). Renik je
inae velikog obima i izuzetnog kvaliteta, a kao takav predstavlja i prvenac iz
oblasti lingvistike leksikografije kod nas. Renik sadri Predgovor urednika iji je
potpisnik Radovan Katii, zatim sledi veoma obiman Uvod, a nakon toga slede
poglavlja: Kako se sluiti renikom, Kratice i znakovi, Bibliografija, Renik. Na kraju
drugog toma Renika dati su indeksi na svim zastupljenim stranim jezicima. U
indeksima je uz sve termine na stranom jeziku dat i prevod na srpski, tako da ti
indeksi mogu da poslue izvanredno kao dvojezini renici.
Koje oblasti su obuhvaene ovim enciklopedijskim renikom saznajemo iz
Predgovora: Sakupljeni su nazivi iz svih znanstvenih disciplina koje imaju veze sa
prouavanjem jezine pojave, od poetike i retorike do patologije govora. (...) Djelo
nije, dakle, samo thesaurus lingvistikih termina nego i njihovih opisa i odredaba.
Definicije i tumaenja preuzimaju se, dakle, iz lingvistike literature a posebno iz
lingvistike leksikografije. Tako je taj rjenik postao svojevrstan lexicon leksikorum i
prua nam saet pregled dosadanjega rada na leksikografiji lingvistikog nazivlja.
(Predgovor: VII).
Uz odrednicu u hrvatsko-srpskom jeziku navedeno je obeleje roda ukoliko
se radi o imenici, a ukoliko je u pitanju neka druga vrsta rei, navedeno je obeleje
za vrstu rei. Ono to je vrlo bitno kada je ovaj renik u pitanju je obeleje
etimologije, koje se navodi neposredno iza same odrednice. Ako se posmatraju
podaci o etimologiji, ovo nije prvi pokuaj da se daju etimoloki podaci, ali se ovde
etimologija navodi dosledno i precizno. Npr.

abakanski ( / - / / / - ) jezik istonoturske skupine,

altajske potporodice, uralsko-altajske porodice jezika pg; skupina turskih dijalekata
Hakasa na srednjem i donjem Abakanu mlm.
(str. 1)

200
abevega f < r. , - utvreni poredak slova u irilici: a, be, ve, ge (osobito u
ruskoj), rijetko upotrebljavani naziv mj. azbuka, afabet Dalj.

Skraenice poput pg i mlm date su u Bibliografskim kraticama, one

oznaavaju poetno slovo prezimena autora ili grupe autora, tako da se
pronalaenjem tih skraenica u ovom poglavlju pronalazi broj koji upuuje na
potpunu bibliografsku jedinicu, ime se jednostavno dolazi do izvora na koje se
autor poziva. Nain prezentovanja leksike grae je enciklopedijski, zapravo ceo
renik predstavlja veoma uspelu kombinaciju sinagmatskog, paradigmatskom i
enciklopedijskog postupka, dajui na taj nain obilje informacija iz oblasti
lingvistike, ime predstavlja izuzetno znaajan i za sada na naim prostorima jedini
prirunik ove vrste za sve one koji se bave lingvistikom i filologijom u irem smislu.
Izuzetno znaajan izvor informacija za korisnika, a posebno za onoga ko se
bavi prevoenjem iz oblasti lingivistikih disciplina predstavljaju registri. Za nae
istraivanje posebno je zanimljiv bio Njemaki registar, gde su abecednim redom
popisani svi nemaki termini koji su pominjani u samom reniku, a pored njih dat je
prevod na hrvatsko-srpski jezik. Uz odrednice na nemakom jeziku nema nikakvih
dodatnih obeleja niti objanjenja. to se prevoda na hrvatsko-srpski tie, obino
su data dva prevodna ekvivalenta, koja su odvojena zarezom. Npr.

Akkusativ akuzativ
Akoasma akoasma
Akrophonie akrofonija
Akrostichon akrostih
Aktion vid, akcija, radnja
Aktionsart vid
Aktiv (um) aktivan
Akzentverlust dezakcentuacija
(Indeksi: Njemaki: 851)

201
 Sociolingvistiki posmatrano jezik se tretira kao hrvatsko-srpski, koristi se
kopulativna sloenica, pismo je latinica, hrvatska varijanta izgovora. Renik se
fokusira na dostizanje to veeg nivoa strunosti bez bilo kakvih drugih namera.

3. 21 Renici elektronike
1970
Prvi renik elektronike izlazi 1970. godine u izdanju Interpress-a iz
Beograda (isp. Opai Ninoslav (ur.) 19703: Renik moderne elektronike:
nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 400). Renik sadri 28.000 terminolokih
jedinica, ima kratak predgovor naslovljen Uz renik i Skraenice.
Iz kratkog predgovora saznajemo koje sve oblasti renik pokriva i koliko
termina sadi: Renik moderne elektronike nemako-srpskohrvatski sadri 28.000
terminolokih jedinica, preteno iz oblasti tehnologije elektronskih elemenata,
sklopova, jedinica i opreme, zatim iz oblasti merenja, telegrafije, navigacione i
radarske tehnike, matematike, raunarskih maina i nuklearne fizike (Uz renik,
strana nije numerisana). Saznajemo takoe da je Renik moderne elektronike
izaao u etiri knjige. Pored Nemako-srpskohrvatskog izali su jo i renici
englesko-srpskohrvatski, francusko-srpskohrvatski i rusko srpskohrvatski.
Renik je jednosmerni, JI je nemaki, JC je srpskohrvatski, po ustrojstvu
renik je semasioloki, odrednice su sloene strogo abecednim redom jedan ispod
druge. Uz odrednice na nemakom jeziku navedeno je obeleje za vrstu rei, kao i
obeleje roda uz imenice. Najee se navodi jedan prevodni ekvivalent u
srpskohrvatskom kao JC, ali nekada i vie. Ukoliko je navedeno vie sinonima, oni
su odvojeni zarezom. Ukoliko je leksika jedinica polisemna, prevodni ekvivalenti
su odvojeni takom i zarezom. Pri prezentovanju prevodnih ekvivalenata koristi se
kombinovano paradigmatski i sintagmatski postupak. Uz imenice u
sprskohrvatskom kao JC navedeno je obeleje roda. Uvidom u sam renik mogue
je konstatovati da je prisutan i odreeni procenat opte leksike kao i leksike koja

202
pripada drugim oblastima: elektrotehnici, mainstvu ili tehnici u najirem smislu
rei. Npr.

abgezweigt adj. odvojen; razgranat

Abgleich m poravnanje n, izravnanje n, podeavanje n; uravnoteenje n;
izjednaenje n; usklaenje n
(str. 8)

gengen v biti dovoljan

gengend adj. dovoljan; adv. dovoljno
Geochemie f geohemija f
Geophysik f geofizika f
Geradeausempfnger m direktni prijemnik m
Geradeaussteilheit f direktna strmina f
Geradeausverstrker m direktni pojaiva m
(str. 132)

Zanimljivo je da se u ovom reniku belei i pripadnost struci. Skraenice

koje se pri tome koriste navedene su u spisku skraenica (ant. antene, av.
avijacija, el. elektronika, rel. relejna tehnika). Sociolingvistiki posmatrano
renik nema nikakav poseban znaaj. Jezik se tretira kao jedan, srpskohrvatski,
pismo je latinica, izgovor ekavski.

1987
Drugo, potpuno identino izdanje kao ovo prvo, pojavilo se 1987. godine
(isp. Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan 1987: Renik moderne elektronike:
nemako-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400). I u ovom izdanju obraeno je
28.000 terminolokih jedinica, isti je leksikografsko-leksikoloki postupak. Razlika
je samo u autorstvu. Naime, u ovom izdanju kao autori navode se Ivan Dragovi i
Milan Pavievi, koji su na prethodnom izdanju bili navedeni kao prevodioci, ime
im je pripadalo sekundarno autorstvo. U ovom izdanju promenjen je i izdava, sada
je to Privredni pregled.

203
 1989
Ovaj renik doivljava i tree izdanje koje je potpuno identino sa
prethodnim, drugim izdanje (Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan 1989: Renik
moderne elektronike: nemako-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400).

3. 22 Renici informatike, automatizacije, obrade podataka i

programiranja

1975
Prvi renik koji se bavi ovom terminologijom izlazi 1975. izalazi. To je renik
iz kibernetske informatike (isp. Tot, Rudolf 1975: Terminoloki komparativni
srpskohrvatsko-nemako-englesko-madjarski renik iz kibernetske informatike,
Subotica, str. 224). Renik je izdao Ekonomski fakultet iz Subotice, a nastao je u
saradnji sa Fakultetom ekonomskih nauka Karl Marks iz Budimpete. Renik ima
Predgovor i Uputstvo za upotrebu. Iz predgovora saznajemo da je cilj izrade ovog
renika bio da se prevlada problem upotrebe engleskog jezika u korienju
raunara i novih komunikacionih tehnologija. Saznajemo takoe da terminologija
koja je obuhvaena ovim renikom zahvata u najirem smislu rei elektronsku
obradu podataka. Autor skree panju i na problem nestandardizovanosti termina
iz oblasti obrade podataka, a posebno istie potekoe koje se tiu nepostojanja
termina na srpskohrvatskom jeziku. Stoga, je kako kae, u pojedinim sluajevima
bio primoran da preuzme izvorni termin (npr. softver), poto se on kao takav
odomaio u naoj praksi. Iz recenzije iji je autor prof. Simeon Dohevi
saznajemo osnovne podatke o reniku: Ovim renikom obuhvaeno je 3.000
termina, to samo po sebi svedoi o irini zahvata koji je autor morao da savlada.
Posebnu vrednost ovog renika predstavlja njegova usmerenost na uu
specijalizovanu oblast, ranije najee nazivanu EOP (elektronska obrada
podatka) ili AOP (automatska obrada podataka).

204
 Renik je viejezini komparativni, polazni jezik je srpskohrvatski, zatim
slede nemaki, engleski i maarski jezik. Po tipologiji renik je semasioloki,
odrednice su sloene jedna ispod druge abecednim redom. Ispred svake
odrednice nalazi se redni broj, za svako slovo brojane oznake poinju od broja 1.
Kao odrednice navedene su uglavnom fraze, a to se prevodnih ekvivalenata tie
navodi se jedan, a veoma retko dva ili vie. Ukoliko je navedeno vie sinonima oni
su odvajani zarezom. Uz imenice u nemakom jeziku navedeno je obeleje roda.
Npr.
A
110. apsolutna vrednost abosoluter Wert m., absolute value abszolut rtk
Absolutwert m.
117. aplikacija Anwendung f. appllication alkalmazs
(str. 17).

D
93. dijagram toka podataka Datenflussplan m. data flowchart programfolyamatbra
95. dinamiki podprogram dynamisches Unter- dynamic dinamikus szubrutin
programm n. subroutine
(str. 39)

Na kraju renika dat je registar samo engleskih termina. Za ostale jezike registri
nisu navedeni. Npr.

adapt to P 303
adaptation P 304
add S 4
add to S 8
add instruction N 32
add operation O 59
(str. 185)

Ovaj prvi renik koji se bavi kompjuterskom terminologijom a u kome su

zastupljeni jeziki par nemaki i srpskohrvatski predstavlja korektno leksikografsko
ostvarenje, kako po broju tremina tako i po njihovoj obradi. Renik je za period u

205
kome je nastao bio vredan prirunik onima koji su se bavili poecima
kompjuterizacije, koja se uglavnom ogledala u automatskoj obradi podataka.
Od dodatnih informacija u reniku navedene su samo one neophodne,
poto je oigledno primarni cilj renika bio znaenje rei. Navedeno je samo
obeleje roda u nemakom jeziku, drugih informacija, koje bi se ticale stila ili
etimologije, nema.
Jezik se tretira kao srpskohrvatski to je bio uobiajen naziv za jezik u Srbiji
u periodu u kome je renik nastao. Pismo je latinica, izgovor ekavski.

1984
Devet godina posle objavljivanja renika iz kibernetske informatike pojavljuje
se jo jedan renik iz ove oblasti. Ovaj put to je renik koji se bavi terminima iz
obrade podataka i programiranja (isp. Muljevi, Vladimir (ur.) 19841: Obrada
podataka i programiranje: engleski-njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str.
385). To je drugi renik koji je objavljen u okviru edicije Biblioteka tehnikih rjenika
u izdanju Tehnike knjige iz Zagreba, iji je urednik bio prof. dr Vladimir Muljevi. I
ovaj renik kao i preostala tri renika iz ove edicije, ima Uredniki predgovor u
kome se daju opte informacije o ediciji, gde saznajemo da su sva etiri renika
uraena na osnovu viejezinih tehnikih renika izdavake kue VEB Verlag
Technik iz Berlina. Nakon ovih uvodnih napomena sledi Predgovor samom reniku,
gde autor kae: Podruje obrade podataka obiluje novim, esto osebujnim
nazivima koji su razasuti u pojedinim lancima i djelima, a samo su neki zabiljeeni
u dosadanjim rjenicima. Nekima se od njih znaenje u strunom jeziku bitno
razlikuje od onoga u opem jeziku. Posebnoga rjenika s podruja obrade
podataka nije bilo niti se uskoro mogao oekivati iako ga dananje velike potrebe
hitno trae. Zbog toga je bilo potrebno posegnuti za kojim od postojeih stranih
rjenika i pripremiti ga za nau sredinu (Predgovor, strana nije numerisana).

206
 Renik je petojezini, jednosmerni, JI je engleski, a nemaki i hrvatski
spadaju u grupu jezika koji su JC. Po ustrojstvu renik je semasioloki, strogo
alfabetski ustrojen. Pismo je latinica, jezik je prema naslovu hrvatski, a i prema
predgovoru, nigde se ne spominje srpski.
U interpretaciji leksike korien je paradigmatski postupak, za pojedine
jedinice navodjeni su sinonimi, obino jedan, veoma retko vie od jednog.
Ispred jedinica u polaznom jeziku nalazi se oznaka koja je sastavljena od
slova i broja. Uz odrednice u engleskom jeziku nalaze se esto upuivanja, takoe
je est sluaj da se kao odrednica navode dva sinonima, ali se ti sinonimi mogu
nai kao odrednica i tamo gde pripadaju. Npr.

A 11 absolute coding absolute Kodierung apsolutno kodiranje, programiranje

u apsolutnom kodu
A 13 asbolute eror absoluter Fehler m apsolutna greka
(Verschlsselung) f
(str. 9)

A 55 account card, Buchungskarte f ... .... kontna kartica

accaunting card Kontenkarte f
A 64 accounting card s. account card kontna kartica
(str 10)

Uz imenice na nemakom i na francuskom jeziku navedeno je obeleje

roda. Na kraju su dati registri na nemakom, francuskom, ruskom i hrvatskom
jeziku.
Jezik se ovde tretira kao hrvatski i taj termin se koristi dosledno i u
predgovoru i u samom reniku, a re je zapravo o hrvatskom varijetetu. Ono to je
uoljivo u sva etiri ova renika jeste rad na hrvatskoj terminologiji i na definisanju
hrvatskih termina i izbegavanje internacionalizama. Iz Urednikog predgovora
saznajemo: Autori hrvatskog dijela tih tehnikih rjenika nastojali su to vie
izbjei neposredan uticaj stranih jezika na oblikovanje naih strunih naziva. Ili:
Osobito smo nastojali izbjei upotrebu krivo ili loe preuzetih tuica jer ako koju
tuicu ne znamo izraziti svojim rijeima, osim, dakako, grih i latinskih, onda je

207
vjerojatno da ne razumijemo i ne znamo njezino pravo znaenje ili nismo dovoljno
napregnuli svoje jezike snage u ikoritavanju svojih jezikih mogunosti
(Predgovor, strana nije numerisana).

Iste ove godine u istoj ediciji izlazi jo jedan renik koji se bavi
terminologijom iz sfere kompjuterizacije (isp. Muljevi, Vladimir (ur.) 19842:
Automatizacija: engleski-njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 500). I ovaj
renik je uraen na isti nain kao i svi ostali renici u ovoj ediciji. Ima Uredniki
predgovor koji je isti za sva etiri renika i Predgovor koji je prilagoen svakom
izdanju posebno. Iz predgovora saznajemo kakav zadatak je autor postavio sebi:
Osnovna je svrha ovoga rjenika da pomogne i olaka prouavanje strune
literature iz podruja tehnike automatizacije, te da potakne i daljnji razvoj ovoga
novog specijaliziranog nazivlja. Rjenik sadri 13.000 strunih izraza na
engleskom, njemakom, francuskom, ruskom i hrvatskom jeziku koji se odnose na
automatizaciju, postupke i mjerne ureaje, regulacijsku tehniku, automatizaciju
proizvodnih procesa u razliitim granama industrije kao i u specijalnim podrujima
kao to su medicina, privreda, itd. (Predgovor, strana nije numerisana).
to se same analize renika tie, sve to je reeno za prethodni renik vai i
za ovaj. Npr.

A 29 absolute value absoluter Wert m apsolutna vrijednost

A 34 absorption analysis Absorptionsanalyse f apsorpcijska analiza
(str. 9)
A 82 acceleration space Beschleunigungsraum m podruje ubrzanja
(str. 10)

208
3. 23 Renik kartografije
1977
Godine 1977. izlazi i renik termina iz oblasti kartografije (isp. Bori,
Branko / et. al. 1977: Viejezini kartografski rjenik: hrvatsko-englesko-
francusko-njemako-ruski, Zagreb, str. 442).
Izdava renika je Geodetski fakultet Sveuilita u Zagrebu. Renik je
viejezini, u njemu je zastupljeno pet jezika, polazni jezik je hrvatski. Renik je
onomasioloko-enciklopedijskog tipa, podeljen je na deset grupa: Kartografija i
njezina podruja, Karta, Matematika kartografija, Naini kartografskog prikaza,
Redakcija i sastavljanje karata, Izrada karata, Umnoavanje i tampanje karata,
Kartografski proizvodi, Upotreba karata, Profesionalna organizacija. Te grupe su
podeljene dalje na podgrupe. Uz svaki termin nalazi se brojana oznaka grupe,
brojana oznaka podgrupe i oznaka same odrednice. Upravo ta kombinacija ova tri
broja omoguava da se olakano nae prevod sa drugih jezika preko registara, koji
su dati na kraju renika za sve jezike koji su zastupljeni.
Odrednice u hrvatskom kao polaznom jeziku najee su u obliku sintagme
ili fraze. Nakon odrednice dolazi definicija pojma, a tek nakon toga prevod na
engleski, francuski, nemaki i ruski. esto se deava da za neki termin ne postoji
prevod na neki od ovih jezika. U tom sluaju stavljena je crtica kao znak da taj
temin ne postoji. Od gramatikih obeleja navedena je samo oznaka za rod uz
imenice na hrvatskom i nemakom jeziku.

21.50 podatak m o visini naklade

- podatak m o broju odtampanih primjeraka karte.
E: printing note Nj: Karten(auflagenvermerk) m
F: chiffre m de tirage R: -

21.51. podatak m o povjerljivosti karte

- podatak u izvanokvirnom dijelu karte (21.18) koji upozorava na njenu
ogranienu upotrebu zbog povjerljivog sadaja; obino se daje u nekoj lako
uoljivoj boji.

209
 E: security (classification note) Nj: Kartenbeschrnkungsvermerk m
F: - R: m
(str. 15)

Renik je usko struni, u njemu je zastupljena usko struna terminologija

koja se tie izrade, klasifikacije i obrade geografskih karata. Jezik sa ovih prostora
tretira se kao hrvatski, bez bilo kakvog pominjanja srpskog, a uvidom u sam renik
konstatuje se da se radi o hrvatskom varijetetu karakteristinom za period u kome
je renik nastao bez bilo kakvih preterivanja. Pismo je latinica.

3. 24 Renici sportske terminologije

U ovu grupu renika uvrstiemo renike koji se bave terminologijom iz

oblasti sporta i razonode u irem smislu rei. Tako da e se ovde nai renici
fudbalske terminologije, renici ahovskih izraza, renici planinarske terminologije i
renik lova.

3. 24. 1 Renik fudbalske terminologije

1977
Godine 1977. izlazi renik u kome su popisani izrazi koji se upotrebljavaju u
fudbalu. Renik je izaao u izdanju Fudbalskog saveza Jugoslavije iz Beograda
(isp. Jankovi, Margita / Stojkovi, Vasa / Jankovi, Radosav 1977: Rei i
izrazi u fudbalu. Terms used in Football. Gebruchliche Fussbal-Ausdrcke. Terms
et expressions du football. Beograd, str. 229).
Renik ima kratak Predgovor iz koga saznajemo da najveim delom sadri
terminologiju koja je vezana za fudbal, ali pored toga tu je i jedan deo opte
sportske terminologije, kao i izrazi koji su karakteristini za neke druge vrste
sporta. Renik ima Objanjenja i uputstva u kojima autor pokuava da objasni

210
veoma udno ustrojstvo samog renika. Iz naslova renika zakljuujemo da su
zastupljeni nemaki, engleski i francuski jezik. Uvidom u renik postaje jasno da on
nije viejezini, nego dvojezini, jednosmerni. JI predstavljaju sva tri strana jezika,
engleski, nemaki, francuski. Naime odrednice su sloene abecednim redom bez
obzira na jezik iz koga potiu, pri tome je nakon odrednice navedena oznaka za
jezik (E, F, N). JC je sprskohrvatski. Npr.

abaisser (le pavillon ) F spustiti (zastavu)

abandon m F naputanje (borbe i sl.), odustajanje
abandonner F napustiti
abattre F sruiti, oboriti (npr. igraa)
abbrechen N prekinuti (npr. igru)
Abbrechen n N prekid
Abdecken n N pokrivanje, markiranje
aberkennen N ne priznati (npr. gol)
Abgabe f N dodavanje lopte
Abgabe des Balles mit Platzwechsel N dodavanje lopte sa izmenom
mesta
(str. 5)

Kao to iz navedenih primera vidimo, odrednice su bez obzira iz kog jezika

potiu sloene jedna ispod druge abecednim redom, uz imenice u nemakom i
francuskom jeziku stoji obeleje roda. to se samog renika tie, on je
semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom jedna ispod druge. U
reniku su esta objanjenja uz prevodni ekvivalent na srpskohrvatskom jeziku.
Pismo je latinica, izgovor ekavski. Renik sadri usko strunu terminologiju i
od velike je koristi buduim korisnicima, sportskim radnicima, novinarima,
prevodiocima.

211
3. 24. 2 Renici ahovske terminologije

1980
Godine 1980. pojavljuje se renik ahovske terminologije (isp. Averbakh,
Jurij 1980: Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-francusko-rusko-
srpskohrvatski, Beograd, str. 151).
Renik je izaao u izdanju ahovskog informatora iz Beograda, a njegov
autor je ahovski velemajstor Jurij Averbakh. Iz predgovora saznajemo osnovne
podatke o reniku: Mali ahovski renik sadri neophodan minimum termina, rei,
izraza i fraza koji omoguavaju takmiarima, sudijama, organizatorima ahovskih
olimpijada i meunarodnih turnira sporazumevanje na pet osnovnih jezika FIDE
engleskom, nemakom, panskom, francuskom i ruskom, kao i na
srpskohrvatskom (Predgovor: 9)
Renik je jednosmerni, prevodni, estojezini. JI je engleski, nemaki i
srpski spadaju u grupu jezika koji su JC.
Renik se sastoji iz tri dela: prvi deo ine Osnovni termini, gde su data 72
najvanija termina vezana za osnovne ahovske pojmove, drugi deo je Renik sa
registrma. Renik sadri 600 rei, a nakon toga slede registri na svim zastupljenim
jezicima. Trei deo je konverzacijski renik, gde su date najee reenice koje se
koriste na ahovskim turnirima i prilikom razgovora u ahu. Renik je semasioloki,
odrednice su sloene jedna ispod druge abecednim redom. LJ u JI (u ovom sluaju
u engleskom) obeleene su arapskim brojem, a rei koje su im srodne vezane su
za njih i obeleene su slovima. Nema obeleja gramatike ni u jednom jeziku, a to i
sam autor kae u Predgovoru, gde navodi da su gramatika obeleja navoena
samo u ruskom jeziku ali i tu retko. U objanjenju leksikih jedinica koristi se
preteno paradigmatski postupak, veoma retko sintagmatski.
Naveemo primere uz uzimanje u obzir engleskog kao JI, te nemakog i
srpskohrvatskog.

212
English Deutsch .... ... ..... Srpskohrvatski
1. Accept v annehmen prihvatiti
3.Adjourn v abbrechen prekinuti
a) adjourned game Hngepartie prekinuta partije
abgebrochene
Partie
b) adjourned position Hngestellung prekinuta pozicija
Abbruchstellung
(str.20)

Iz gore navednih primera vidi se da autor oko odrednice vri grupisanja

prema semantikom principu. U tu svrhu koristi slova dok su odrednice obeleene
rednim brojevima.
Na kraju renika dati su registri iz kojih se upuuje na termin u reniku. Kao
dodatak reniku dat je i konverzacijski deo u kome su navedene najee
razgovorne fraze koje se koriste u ahu. Kada se u celini posmatra, ovaj renik je
dobar prirunik za sve one koji se bave ahom, a posebno za one koji igraju,
komentariu ili se bave ovom vrstom sporta iz bilo kog drugog razloga, a pri tome
to rade na internacionalnom nivou.
Renik je sam po sebi kombinacija semasiolokog renika i konverzacijskog
prirunika.
1988
Ovaj renik je doiveo i drugo nepromenjeno izdanje 1988. godine (isp.
Averbakh, Jurij 1988: Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-
francusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151). Ovo izdanje u
potpunosti je identino izdanju iz 1980. godine.

3. 24. 3 Renici planinarske terminologije

1978
Godine 1978. pojavio se renik alpinistike terminologije u izdanju
Pedagoke akademije iz Rijeke (isp. Gili, Stanislav 19781: Mali alpinistiki
terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-francuski-njemaki-talijanski, Rijeka, str. 48).

213
Za ovaj renik je vezan jedan veoma neobian podatak. Naime iste ove godine
izalo je i drugo izdanje ovog renika samo pod neto izmenjenim naslovom (isp.
Gili, Stanislav (19782): Mali planinarski terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-
francuski-njemaki-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48). Ovaj podatak nalazimo i u
impresumu renika: Prvo izdanje tiskano u travnju 1978. Pedagoka akademija
Rijeka; Drugo popravljeno izdanje u srpnju 1978. Opinski planinarski savez
Rijeka. I iz ovog podatka saznajemo da je promenjen i izdava. Autor u
Predgovoru kae da mu je pri izradi ovog renika ideja vodilja bila reenica koju je
objavio sveuilini profesor Fran Kuan ... uz pomo narodnih naziva, naih
strunjaka i filologa moramo vremenom da izgradimo hrvatsku terminologiju
(planinarsku). Neka nam to bude jedan od naih vanijih kulturnih zadataka
(Predgovor prvom izdanju: 3). O broju termina i tematskim oblastima koje su
zastupljene u reniku autor nas takoe obavetava: Ovdje objavljen rjenik sadri
655 terminolokih pojmova koji pokrivaju bitne pojave i oblike u planinskoj prirodi,
planinarsku djelatnost u njoj te osnovnu opremu i tehnika pomagala (Predgovor
prvom izdanju: 5). U kojoj meri se ova dva izdanja razlikuju, opet saznajemo iz
Predgovora drugom izdanju: Od prvog izdanja sadrajno se ovo drugo bitno ne
razlikuje prestiliziran je jedan od saetaka i korigirano nekoliko termina
(Predgovor drugom izdanju: 7).
to se samog renika tie, on je viejezini, JI je hrvatski, a prevodni
ekvivalenti na stranim jezicima dati su sledeim redosledom: engleski, francuski,
nemaki, italijanski. Uz odrednicu na hrvatskom jeziku navodi se obeleje roda
ukoliko je odrednica imenica. esto se upuuje i na drugi sinonimni termin koji je
uobiajeniji. Npr.

alpinst m
(mountain-) climber;
mountaineer
alpiniste
Alpinist
alpinista

214
bespue f; v. grada
barrier
barrire
Absperrung, Barriere;
Riegel
barriera
(str. 9)

3. 24. 4 Renik lovake terminologije

1994
Godine 1994. izlazi renik koji se bavi terminologijom vezanom za lov (isp.
Hadi-Ceni, Radomir 1994: Nemako srpski i srpsko-nemaki lovaki renik,
Beograd, str. 207).
Renik je izaao u izdanju izdavake kue BIGZ iz Beograda. Renik je
semasioloki, dvosmerni, prvi deo je nemako-srpski, drugi deo renika je srpsko-
nemaki. Ima Predgovor i Popis skraenica. Iz Predgovora saznajemo da je ovo
prvi specijalizovani renik koji se bavi lovstvom kod nas kao nezamenljivim
hobijem i sportom, ali autor naglaava i da je to znaajna privredna i drutvena
grana u naoj zemlji koja zasluuje posebnu panju. Iz predgovora takoe
saznajemo namenu renika: Renik e u svakom sluaju korisno posluiti svima
koje ova oblast zanima, a pre svega sadanjim i buduim lovnim strunjacima,
studentima umarskog fakulteta koji se u toku studija opredeljuju za lovstvo kao
profesiju (Predgovor, strana nije numerisana).
Renik je po svome ustrojstvu semasioloki, odrednice su sloene jedna
ispod druge abecednim redom, uz imenice na nemakom jeziku navedena je
oznaka roda. Kao prevodni ekvivalenti navode se sinonimi, fraze ili opisne
konstrukcije. esta su i upuivanja, kao i dodatna objanjenja. Npr.

abgenicken usmrtiti ranjenu srnu (srndaa) lovakim noem

abhalsen = abkoppeln

215
Abkommen n konanica (krst) u optikom nianu; des besseren Abkommens
wegen radi boljeg opaljivanja (puke)
(str. 4)
alpski kozorog (Capra ibex ibex) Steinbock m
antilopa (sa rakljastim rogovima koje redovno odbacuje) (Antilocapra americana)
Gabelantilope f
aport! (komanda psu), donesi!
(str. 205)

3. 25 Renik vatrogasnih izraza

1977
Godine 1977. pojavljuje se jo jedan struni renik sa novom
terminologijom. Re je o vatrogasnim izrazima (isp. Tima Nada 1977: Rjenik
vatrogasnih izraza: njemako-hrvatski ili srpski, englesko-hrvatski ili srpski, rusko-
hrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemaki, hrvatsko ili srpsko-engleski,
hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96).
Izdava renika je Centar za unapreenje zatite od poara pri
Vatrogasnom kolskom centru u Zagrebu. Renik je nevelikog obima ali za
tadanje prilike popisuje terminologiju u obimu koji je zadovoljavajui za njegovu
ciljanu grupu. Renik ima kratak predgovor (Predgovor) i spisak skraenica
(Kratice). Renik obuhvata terminologiju iz vatrogasne tehnike, te taktike gaenja i
preventivnog suzbijanja poara. Renik se zapravo sastoji iz dva dela. U prvom
delu data su tri dvojezina renika: Njemako-hrvatski ili srpski, Englesko-hrvatski
ili srpski i Rusko-hrvatski ili srpski. Drugi deo je zapravo viejezini renik:
Hrvatsko ili srpsko-njemaki-engleski, ruski.
Zanimljiv za nau analizu je prvi Njemako-hrvatski ili srpski renik. Renik
je dvojezini, jednosmerni, semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom.
Uz nemake imenice naveden je rod. U hrvatskom ili srpskom kao JC navodi se

216
jedan prevodni ekvivalent, fraza ili sintagma, a ponekad i dva sinonima. to se
odnosa hrvatski-srpski tie, jasno je da se radi o hrvatskom varijetetu. Npr.

Alarmierung /f/ = vidi: Alarm /m/

Alarmanlage /f/ = alarmni sistem, ureaj za uzbunu
Asbestanzug /m/ = vatrogasno azbestno odijelo
Atemsack /m/ = vreica za disanje
(str. 1)

U drugom delu renika gde je hrvatski ili srpski JI odrednice su takoe

sloene abecednim redom. Kao odrednica veoma esto se navodi fraza ili
sintagma. Karakteristika ovog dela renika (a to je bilo primetno i u prvom delu ali
ne u ovolikom obimu) je da su esta upuivanja na drugi sinonim. Npr.

alarm /vidi: uzubuna

alarmirati
- alarmieren
- to alarm
-
(str. 44)

esta je i pojava da se uz jednu odrednicu veu fraze.

Jezik se u ovom reniku tretira kao hrvatski ili srpski, pismo je latinica.

3.26 Renici iz oblasti geodezije i geohemije

1980
Godine 1980. pojavljuje se i renik geodezije (isp. Viejezini geodetski
renik 1980: osmojezino izdanje na srpskohrvatskom (hrvatskosrpskom),
slovenakom, makedonskom, albanskom, francuskom, engleskom, nemakom i
ruskom jeziku, Beograd, str. 879). Renik je izaao u izdanju Saveza geodetskih
inenjera i geometara Jugoslavije iz Beograda. Renik je velikog obima, broji 879
strana. Ima Predgovor i Uputstvo za korienje viejezinog geodetskog renika na

217
svim zastupljenim jezicima. Iz predgovora saznajemo da je polazna osnova za ovaj
renik bio Dictionnaire multilingue de la FIG u kome su bila zastupljena tri jezika:
francuski, engleski i nemaki. Saznajemo takoe da je ovaj renik nastao zbog sve
vee potrebe za meunarodnom saradnjom. Renik sadri 5.500 odrednica.
Polazni jezik je srpskohrvatski (hrvatskosrpski), zatim slede jezici jugoslovenskih
naroda i narodnosti: slovenaki, makedonski, albanski i etiri strana jezika:
francuski, engleski, nemaki i ruski. U reniku je dat i popis termina, u kome je uz
termin esto dato i obeleje ue strune oblasti kojoj termin pripada.
Renik je semasioloko-enciklopedijski, odrednice u srpskohrvatskom kao
polaznom jeziku sloene su abecednim redom. Nakon odrednice sledi definicija ili
definicije, a zatim jedan ispod drugog prevodi na ostale jezike. Npr.

A4 ABERACIJA
1 (opt.) Deformacija usled koje optiki sistemi ne daju besprekorno iste slike
(likove) niti sline predmetima.
2 (ast) Prividno periodino premetanje nebeskog tela zbog slaganja kretanja
svetlosti i Zemlje

1 S. optina aberacija f; optini odklon m

M. f
A. aberracion m
F. aberration f
E. aberration
N. Aberration f; Bildfehler m
R.
2.
S. astronomska aberacija f; astronomski odklon m
M. f
A. aberracion m
F. aberration f
E. aberration
N. Aberration f
R.
(str. 1)

218
 Pri translaciji se koriste sinonimi, uz imenice na nemakom jeziku navedeno
je obeleje roda na uobiajeni nain. Jezik se tretira kao srpskohrvatski ili
hrvatskosrpski.

1995
Sledei renik koji e biti predmet nae analize je viejezini geohemijski
renik koji je izaao u izdanju Savremene administracije iz Beograda (isp. Jovi,
Vidojko 1995: Geohemijski renik: srpski, engleski, nemaki, francuski, ruski,
Beograd, str. 419).
Renik ima Predgovor u kome autor ukratko daje informacije o geohemiji
kao jednoj od najmlaih geolokih disciplina. Geohemijski renik obuhvata ne
samo geohemijske termine nego i termine srodnih nauka (mineralogija,
kristalografija, petrologija, sedimentologija, geologija leita mineralnih sirovina,
hidrogeologija, pedagogija, analitika hemija, fizika hemija i dr.) (Predgovor,
strana nije numerisana). Renik se sastoji iz dva dela. Prvi deo predstavlja
uporedni srpsko-englesko-nemako-francusko-ruski renik. Renik je
semasioloki, odrednice u srpskom kao JI sloene su azbunim redom, ispred
svake od njih nalazi se oznaka koja je kombinacija slova i broja. Drugi deo renika
predstavljaju abecedni registri termina na engleskom, nemakom i francuskom i
azbuni registar na ruskom jeziku. Uz termine na nemakom jeziku navedena je
oznaka roda i to je sve og gramatikih obeleja koja se navode u ovom reniku.
Npr.

A-1

e. abiogenic sediments
. abiogene Ablagerungen f pl
. sdiments m pl abiotiques
.
(str. 3)

219
 Odrednica na srpskom jeziku najee je pojedinana re ili fraza. Kao
prevodni sinonim naveden je uglavnom jedan termin, veoma retko dva. Jezik je
ovde srpski, to je i za oekivati s obzirom na godinu izdanja. Ali ono to je zaista
posebnost ovog renika i to je retkost u strunoj leksikografiji ovog perioda je
pismo. Naime pismo je irilica, odrednice su sloene azbunim redom.
Na kraju se nalaze registri i veoma detaljan spisak literature.

3. 27 Renici grejanja, hlaenja i klimatizacije

1981
Prvi renik iz oblasti grejanja, hlaenja i klimatizacije izlazi 1981. godine u
Beogradu (isp. Popovi, Mladen 1981: Renik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije:
srpsko-hrvatski, engleski, nemaki, francuski, ruski, Beograd, str. 747).
Renik je izaao u izdanju Saveza mainskih i elektrotehnikih inenjera i
tehniara Srbije (SMEITS). Renik sadri oko 7.000 termina iz oblasti grejanja,
hlaenja, provetravanja i klimatizacije. Renik ima Predgovor na svim zastupljenim
jezicima. Po ustrojstvu renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim
redom jedna ispod druge, a ispred njih se nalazi oznaka koja oznaava broj
jedinice. Preko te oznake olakava se snalaenje prilikom traenja nekog termina
preko registra koji su dati na kraju renika. U svim jezicima, osim engleskog uz
imenice je dato obeleje roda. Ukoliko su autori smatrali da je potrebno, u uglastim
zagradama navedena je i ua struna oblast kojoj termin pripada. Osim toga,
deava se i da se u okruglim zagradama uz termin navodi i dodatno objanjenje. U
pojedinim sluajevima u nekom jeziku je za neki pojam navedeno vie termina, koji
su sinonimi. Npr.

A 29 agregat m s centrifugalnim kompresorom

cantrifugal refrgerating unit
Klteagregat n mit Zentrifugalverdichter

220
 groupe m frigorifique
m
(str. 15)

C8 centralni sistem m klimatizacije

central air conditioning system
Zentralklimaanlage f
systme m centralis de conditionnement d'air
f
(str. 39)

Renik se sastoji iz dva dela. Prvi deo je uporedni viejezini renik gde je
polazni jezik sprskohrvatski, a zatim slede engleski, nemaki, francuski, ruski.
Drugi deo renika ine abecedni registri za strane jezike, posebno za svaki od njih,
u kojima uz svaki termin stoji oznaka rednog broja pod kojim se odgovarajui
pojam nalazi u prvom delu.
Jezik se ovde tretira kao srpsko-hrvatski, autor koristi kopulativnu sloenicu,
pismo je latinica, izgovor ekavski.

1983
Dve godine kasnije izlazi jo jedan renik koji se bavi srodnom
terminologijom. Ovaj put to je renik koji obuhvata klimatizaciju i rashladnu tehniku
(isp. Muljevi, Vladimir (ur.) 1983: Klimatizacija i rashladna tehnika: engleski-
njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408).
Ovo je prvi renik koji je izaao u okviru edicije Biblioteka tehnikih rjenika
koja je izlazila pod urednitvom Vladimira Muljevia. Rjenik sadri 11000 termina,
polazni jezik je engleski, a slede: nemaki, francuski, ruski, hrvatski. Renik ima
Predgovor, Uvod i Upute za upotrebu rjenika. Ovo je prvi renik koji je izaao u
gore pomenutoj ediciji. Posle toga su usledila jo tri renika: Obrada podataka i
programiranje, Automatizacija, Medicinska tehnika. Polaznu osnovu za ova etiri
renika predstavljao je ve postojei viejezini renik poznate izdavake kue Veb
Verlag Technik iz Berina, koji je iskorien tako to su termini preuzeti iz njega i

221
prevedeni na, kako autor kae hrvatski jezik (Predgovor, strana nije numerisana).
Odrednice u engleskom jeziku sloene su abecednim redom striktno jedna ispod
druge. to se tie jezikog para nemaki i srpski koji je predmet naeg
posmatranja, i jedan i drugi spadaju u grupu jezika koji su JC. Npr.

A1 abnormal temperature abnormale Temperatur f nenormalna temperatura

A10 abosolute pressure Absolutdruck m absoluter apsolutni tlak.
Druck m
(str. 2)

Takoe su veoma esta i upuivanja. Npr.

absorbency s. A 17
absorbent s. A 29
(str. 2)

Uz imenice na nemakom jeziku navedeno je obeleje roda. to se jezika

tie, navodi se da je jezik hrvatski bez bilo kakvog pominjanja srpskog ili
zajednikog jezika.
Inae renik je, kao i cela edicija, izuzetnog kvaliteta, sama izrada renika je
dosledno sprovedena, registri su pregledni sa veoma jasnim upuivanjima. Treba
napomenuti jo da je u reniku zastupljena i terminologija iz oblasti grejanja, iako iz
naslova saznajemo da je zastupljena terminologija iz oblasti klimatizacije i
rashladne tehnika. To je dokaz da je terminoloki teko odvojiti ove tri oblasti, a
autor to i sam navodi u Uvodu: Autori hrvatskog dijela ovog rjenika nastavnici su
na Fakultetu strojarstva i brodogradnje u Zagrebu, te su se u svom radu drali
terminologije koja se odomaila na tom fakultetu u znanstvenom podruju Nauka o
toplini (Predgovor, strana nije numerisana).

222
3. 28 Renici terminologije iz operacionih istraivanja

1983
Godine 1983. pojavljuje se renik sa terminologijom iz operacionih
istraivanja (isp. Abduli, Ramiz/et. al. 1983: Terminoloki renik iz operacionih
istraivanja: srpskohrvatski / hrvatski ili srpski, makedonski, slovenaki, albanski,
madjarski, engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513).
Renik je prevodni, jednosmerni, devetojezini. U reniku su, kako jedan od
autora u Predgovoru kae, zastupljeni jezici jugoslovenskih naroda i etiri svetska
jezika. Kako se iz Predgovora vidi ovaj renik je razultat zajednikih napora i
zajednikog rada u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu. Renik je onomasioloki,
podeljen u 15 grupa: Opti termini, Linearno programiranje, Problem transporta,
Nelinearno programiranje, Celebrojno programiranje, Teorija igara, Mree i mreno
planiranje, Upravljanje zalihama, Viekriterijumsko programiranje, Verovatnoa i
statistika, Simulacija, Masovno opsluivanje, Pouzdanost, Odravanje. U okviru
grupa leksike jedinice su sloene abecednim redom, uz svaku od njih stoji
brojana oznaka, koja se sastoji od broja grupe i broja leksike jedinice unutar te
grupe.
JI u ovom reniku je, kako autor navodi, srpskohrvatski/hrvatski ili srpski,
dakle u JI navedena je odrednica na srpskoj varijanti (koji autor naziva
srpskohrvatski), a zatim odvojeno kosom crtom na hrvatskoj varijanti (autor taj jezik
smatra srpskim ili hrvatskim). Takav stav o jeziku oigledan je i iz podataka koji su
navedeni u impresumu renika. Saznajemo takoe ko su autori za pojedine jezike,
navodi se da je autor za srpskohrvatski profesor dr Jovan Petri, saradnik iz
Beograda, a autori za hrvatski ili srpski su profesor Ljubimir Marti i profesor
Stjepan Skok, dakle saradnici iz Zagreba. Sutinski, u pitanju su samo varijantne
odlike tadanjeg jezika. Na kraju renika dati su registri za sve jezike, ukljuujui

223
odvojeno Registar za srpskohrvatski i Registar termina na hrvatskom ili srpskom
jeziku, kao i registri termina na svim ostalim jezicima koji su zastupljeni u reniku.
Pismo je latinica, kao mesto izdanja renika navode se Beograd i Zagreb.
Ravnopravna zastupljenost obe varijante izgovora nije dosledno primenjena. Tako
je u predgovoru, u onom delu koji se odnosi na srpski jezik, iji je autor Jovan
Petri, sve napisano ekavski, isti je sluaj i sa sadrajem.
Odrednice i u JI i u JC navedene su bez bilo kakvih gramatikih obeleja,
uglavnom se navodi po jedan prevodni evivalent. Renik je uglavnom struni, uz
minimum opte terminologije koja je nuna i u strunim renicima. Npr.

1.11 BRZINA KONVERGENCIJE

. e. speed of convergence
s. hitrost konvergence f. vitesse de convergence
a. shpejtsia e konvergjencs n. Konvergenzgeschwindigkeit
m a konvergencia sebessge r.
(str. 3)

1985
Terminoloki renik iz operacionih istraivanja doivljava jo jedno izdanje,
ovaj put 1985. godine (isp. Abduli, Ramiz/et. al. 1985: Terminoloki renik iz
operacionih istraivanja: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenaki,
albanski, madjarski, engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, str. 263).
Renik je prevodni, jednosmerni, devetojezini, u impresumu se navodi da
je to prvo izdanje, iako je po svim parametrima oigledno da se taj renik u
najveoj moguoj meri naslanja na prethodno izdanje renika iz 1983. godine.
lanovi Redakcije i Urednitva su isti, uz proirenje za jednog lana. to se
urednika za pojedine jezike tie, ovde, za razliku od prvog izdanja, nema ora
Dugoije, jednog od lanova tima za nemaki jezik. Razlika je i u mestu izdanja,
ovde se belei da je to samo Beograd, a ne Beograd i Zagreb kao u prethodnom
izdanju, izdava je Nauna knjiga. I ovaj renik je onomasioloki, podeljen je isto
kao i prethodni u 15 grupa koje nose iste nazive. I ovde su navedene varijantne

224
odlike. Za srpsku varijantu navodi se naziv srpskohrvatski, dok se za hrvatsku
varijantu navodi hrvatskosrpski, za razliku od prethodnog izdanja gde se navodi
hrvatski ili srpski. Primeuje se jo da su obe varijante ovaj put zastupljene i u
Sadraju, dok je autor Predgovora i ovde Jovan Petri. Ovaj renik je znatno
manjeg obima od prethodnog i ima samo 263 stranice. Oigledno je redukovan
broj termina po grupama. Za sve leksike jedinice navodi se samo po jedan
sinonim, bez bilo kakvog prisustva gramatike u bilo kom jeziku.

3. 29 Rjenici arhitekture, graevinarstva i urbanizma

1984
Godine 1984. u Sarajevu izlazi prvi renik koji se bavi terminima iz oblasti
arhitekture, graevinarstva i urbanizma (isp. ampara, Eref 1984: Meunarodni
rjenik arhitekture, graevinarstva i urbanizma: hrvatski ili srpski-francuski-
engleski-njemaki-ruski, Sarajevo, str. 956). Renik ima Predgovor, Uvod (na svim
zastupljenim jezicima) i Spisak skraenica. Iz predgovora saznajemo da je renik
nastao kao rezultat dugogodinjeg prevodilakog rada autora, a na njegovoj izradi
saraivali su strunjaci Arhitektonskog fakulteta u Sarajevu. Nakon teoretskog dela
sledi uporedni viejezini renik do str. 579. Renik sadri 12.000 termina, sloenih
abecednim redom, to znai da je renik semasioloki. Abecedni poredak vren je
uglavnom po kriterijumu imenica koje predstavljaju nukelus fraze, a veoma retko
kao odrednica pojavljuje se pridev. Polazni jezik je hrvatski ili srpski, kako ga autor
naziva. Uz odrednice na hrvatskom ili srpskom jeziku, francuskom, nemakom i
ruskom dato je obeleje roda. U tu svrhu koriste se uobiajene skraenice: n, f, m,
pl. Odrednice su sloene tako da je navedena centralna odrednica, a zatim su uz
nju vezane sve fraze koje su uobiajene, a umesto odrednice koristi se tilda.
Nakon toga u kolonama dolaze prevodi na francuski, engleski, nemaki i ruski. Kao

225
prevodni ekvivalent navodi se uglavnom fraza. Ispred i iza odrednice naveden je
redni broj koji slui da bi se povezivala odrednica sa registrima. Npr.

Franais English Deutsch

1465 DEFORMIRATI dformer to deform deformieren
IZOBLIITI verformen
1467 DEGAZACIJA (f) dgazage (m) degasing Entgasung (f) (n)
OTPLINJAVANJE (n) (f)
1470 DEJSTVO (n) effect (m) effect Wirkung (f) () (n)
DJELOVANJE
(str. 78/79)

Na kraju renika dati su indeksi za francuski, engleski, nemaki i ruski jezik,

koji su sloeni po istom principu kao renik, to jest prema, kako autor kae
vodeem terminu, tj. prema nukleusu fraze.
Ono to je posebna zanimljivost ovoga renika je i navoenje stilskih nivoa
upotrebe. U tu svhu koriste se uobiajene skraenice: arh. (arhitekture), ek.
(ekonomija), geol. (geologija), kem. (hemija), itd. Sve te skraenice navedene su u
spisku skraenica. Npr.

323 bagerovati (hidr.) draguer to dredge (aus)baggern

(str. 18/19)

Sociolingvistiki posmatrano u ovom izdanju renika jezik se tretira kao

jedan, ak se autor u Predgovoru kratko osvre na tretman jezika, gde kae da je
kao odrednicu koristio onu koja je uobiajena u Bosni i Hercegovini. Zbog utede
prostora nije bilo mogue da se kao odrednice navode obe varijante, zbog toga je
taj problem reen upuivanjem, npr. cesta vidi put.

1998
Godine 1998. ovaj renik doivljava jo jedno izdanje (isp. ampara, Eref
1998: Meunarodni rjenik arhitekture, graevinarstva i urbanizma: bosanski-
hrvatski-srpski-francuski-engleski-njemaki-ruski, Sarajevo, str. 956).

226
 Odmah na poetku analize treba napomenuti da je ovo jedini renik koji je,
nakon konanog raspada nekada zajednike drave, objavljen van Srbije, a da se
u njemu uopte spominje srpski jezik. Ako se ovo izdanje renika, za koje se jasno
navodi da je drugo, uporedi sa prethodnim izdanjem, postaje jasno da je korpus
renika ostao identian, promenjeni su samo neki formalni kriterijumi. Zanimljiv je
posebno predgovor koji je najveim delom isti. Razlike se odnose samo na tretman
jezika. Kao to smo ve napomenuli, u predgovoru prvom izdanju autor pominje
pitanje jezika i pri tome tei ravnopravnosti, te navodi da su kao osnovne odrednice
navedene one koje su uobiajenije u Bosni i Hercegovini, a da je ponegde taj
problem reen upuivanjima, tako se na primer sa odrednice cesta upuuje na
odrednicu put. U drugom izdanju renika, u prvoj reenici u Predgovoru pominje se
mirovni proces u Bosni i Hercegovini: Poznato Vam je da su mirovnim procesom u
Bosni i Hercegovini otvorena mnogobrojna gradilita. Na veini su ukljueni
inozemni investitiori i izvoai. Zbog toga smo se odluili na drugo izdanje
Meunarodnog rjenika arhitekture, graevinarstva i urbanizma, ije je prvo izdanje
izalo ve daleke 1984. godine (Pregovor, stranica nije paginirana). Autor ovde
jezik tretira kao bosanski/hrvatski/srpski. Dakle uvodi se pojam i bosanskog jezika,
meutim ono to je indikativo je da se taj trojni naziv za jezik koristi samo na
naslovnim stranama renika, te da je korienje tog naziva samo formalne prirode.
Dalje u reniku nigde se ne vide razlike koje bi taj bosanski jezik odvajale od
srpskog. Na stranici koja uvodi uporedni viejezini renik jezik se opet tretira isto
kao u prvom izdanju kao hrvatski ili srpski.

227
3. 30 Renici muzikih termina
1985
Godine 1985. pojavljuje se viejezini renik muzikih termina. Renik je
objavljen u izdanju Muzikolokog instituta SANU kao posebno izdanje (isp. Perii,
Vlastimir 1985: Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski, engleski,
nemaki, ruski, eki, Beograd, str. 630).
Renik ima uporedni naziv na engleskom i srpskom jeziku, Predgovor i
Uputstvo za upotrebu. Iz Predgovora dobijamo informacije o nameni renika,
renik je namenjen: muziarima od struke i (...) prevodiocima, te o nameri da ovaj
renik bude i svojevrsna enciklopedija muzikih termina od ega je autor odustao
jer to bi znatno povealo obim knjige, ak i da definicije budu najkrae mogue,
odustalo se takoe i od informacija o izgovoru, akcentuaciji i promeni rei: to bi
daleko prevazilazilo kako okvire renika ove vrste, tako i kompetencije sastavljaa
(Predgovor: 3).
Iz predgovora takoe saznajemo zato se autor odluio upravo za ove
jezike: italijanski kao klasini jezik muzike; francuski, engleski, nemaki i ruski
kao veliki svetski jezici; eki kao jezik na kome postoji bogata muzika literatura,
i jezik naroda sa kojim smo imali dugotrajne i ive kulturne veze, posebno u oblasti
muzike (Predgovor: 4).
Prvi deo renika ini Uporedni renik a potom slede registri na svim
zastupljenim jezicima.
Ovaj renik je po svom ustrojstvu semasioloki, odrednice su sloene strogo
abecednim redom, polazni jezik je srpskohrvatski, a dalje slede prevodi na
italijanski, francuski, engleski, nemaki, ruski i eki. Ispred odrednice nalazi se
broj pomou koga se omoguava korienje registara. Autor esto koristi i
upuivanja na neki termin koji je uobiajeniji, a deava se takoe da se u zagradi
iza odrednice nalazi objanjenje pojma, ali kratko, to svedoi da autor nije ba do
kraja odustao od enciklopedijskog ustrojstvo renika. to se prevodnih

228
ekvivalenata tie navodi se najee jedan, po nekad i dva. Uz imenice u jezicima
gde se razlikuje rod navedeno je obeleje roda. Npr.

27. akolada, spojnica (zagrada koja spaja linijske sisteme u partituri)

I graffa f, accollatura f
F accolade f
E brace, bracket, accolade
N Akkolade f, Klammer f
R f
zvorka f, svorka f, spona f
(str. 13)

Veoma su esta i upuivanja i to najee sa termina koji je karakteristian za

hrvatski varijetet, na termin koji je uobiajen za srpski varijetet. Npr.

1424. kratice v. skraenice (str. 152)

1908. nizozemska kola v. flamanska kola (str. 205)
1922. note (pisani ili tampani notni materijal) v. muzikalije (str. 205)

to se jezika tie on se ovde tretira kao srpskohrvatski, kao jedan jezik, navode
se svi struni termini bez obzira da li su iz jednog variteteta ili drugog. Renik je
velike upotrebne vrednosti, opremljen je objanjenjima, upuivanja su dobro
reena, mogunost snalaenja u njemu je dobra.

1997
Ovaj renik doivljava jo jedno izdanje nakon dvanaest godina (isp.
Perii, Vlastimir 1997: Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemaki, ruski, eki, 2. izdanje, Beograd, str. 606).
Renik je doiveo promenu to se izdavaa tie, ovaj put nastao je u
suizdavatvu SANU, Zavoda za udbenike i nastavna sredstva i Univerziteta
umetnosti. Sve bitne podatke o ovom drugom izdanju saznajemo iz predgovora
drugom izdanju naslovljenog kao Uz drugo izdanje: S obzirom na veliku potranju

229
za ovim renikom, Srpska akademija nauka i umetnosti, a na inicijativu Odeljenja
likovne i muzike umetnosti, ljubazno je uinila izuzetak od svog ustaljenog
principa da ne obnavlja svoje edicije i time omoguila ovo, drugo izdanje, za koje
su joj se kao saizdavai pridruili Zavod za udbenike i nastavna sredstva, koji je
obezbedio finansijska sredstva i Univerzitet umetnosti u Beogradu. Sastavlja
zahvaljuje pomenutim institucijama i njihovim rukovodstvima. Drugo izdanje se
izuzev tehnike opreme ne razlikuje od prvog, s tim to su ispravljene sve
zapaene greke (Uz drugo izdanje: 6).
Razlika je i u tretiranju jezika, izbaen je naziv srpskohrvatski, a koristi se
srpski i u predgovoru i u samom reniku i u registrima. Renik je tampan
latinicom, ekavskom varijantom izgovora.

3. 31 Renik terminologije iz obrade deformisanjem

1986
Godine 1986. svetlost dana ugledao je i renik ili preciznije reeno
pojmovnik koji se bavi terminima iz oblasti obrade deformisanjem, koji je izdat na
univerzitetu u Novom Sadu u organizaciji Fakulteta tehnikih nauka (isp. Planak,
Miroslav 1986: Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatsko-nemaki,
Novi Sad, str. 147).
Renik ima Predgovor na srpskohrvatskom i nemakom jeziku. Iz
Predgovora saznajemo razloge za izdavanje ovog renika, autor naglaava da
obrada deformisanjem zauzima sve znaajnije mesto u okviru tehnologija
mainske obrade materijala. Autor ovim Pojmovnikom pokuava da na neki nain
zapone standardizaciju terminologije iz oblasti obrade deformisanjem: Veliki broj
termina iz ove oblasti nastao je odgovarajuim prevoenjem sa stranih jezika ili
pak kao plod manje ili vie uspelih sopstvenih jezikih konstrukcija. U takvoj
situaciji pojavile su se razne neloginosti kada je re o terminologiji iz oblasti

230
obrade deformisanjem: jedan te isti pojam (tehnologija, alat i sl.) nazivaju se
razliito u raznim krajevima Jugoslavije to esto dovodi ne samo do raznih
nesporazuma nego moe ponekad imati i ozbiljnih posledica. (Predgovor, strana
nije numerisana).
Ovaj terminoloki pojmovnik je prvi pokuaj u naoj zemlji da se na jednom
mestu sakupe i sistematizovano prikau i definiu pojmovi iz obrade
deformisanjem. Kao takav on moe inicirati uvoenje jedinstvene terminologije iz
ove oblasti na celom srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom jezikom podruju
(Predgovor, strana nije numerisana). Ovaj opiran citat navodimo iz razloga to se
u njemu govori i o terminologiji i namerama autora, a i o stavu autora po pitanju
jezika na prostorima Jugoslavije.
Renik je onomasioloki, podeljen u dve velike grupe, a u okviru tih grupa u
podgrupe. Ustrojen je tako da je prvo dat termin na srpskohrvatskom jeziku, pa
prevod na nemaki. Nakon toga sledi objanjenje termina na srpskohrvatskom
jeziku. S obzirom na takvo ustrojstvo moemo konstatovati da je renik
onomasioloko-enciklopedijskog tipa. Pored definicije dat je i odgovarajui crte,
skica, formula ili fotografija ime se upotrebna vrednost ovog pojmovnika uveliko
uveava.
Pojmovnik je podeljen u dve velike grupe: Teoretske osnove obrade
deformisanjem i Tehnoloke metode obrade deformisanjem. U treem, poslednjem
delu dat je spisak pojmova na srpskohrvatskom i nemakom jeziku sa naznakom
broja strana u tekstu na kojoj se dotini pojam definie. U tom registru za nemaki
jezik naveden je rod uz svaku imenicu. Prvo poglavlje, Teoretske osnove obrade
deformisanjem obuhvata sledee podgrupe: Napon, Deformacija, Odnos napon-
deformacija, Uslov teenja, Krive efektivnog napona, Energetski parametri
procesa, Metode analize procesa deformisanja, Deformabilnost, Trenje, Graa
metala. Druga grupa, Tehnoloke metode obrade deformisanjem, sadri sledee
podgrupe: Sabijanje, Istiskivanje, Hladno utiskivanje, Kovanje, Savijanje, Duboko

231
izvlaenje, Obrada razdvajanjem (koja opet sadri podgrupe: Razdvajanje
presovanjem, Fino razdvajanje presovanjem, Razdvajanje odsecanjem,
Razdvajanje lomljenjem, Razdvajanje seckanjem), Vuenje, Rotaciono tiskanje,
Uvaljivanje povrina, Valjanje, Visokobrzinska obrada, Hidrostatika obrada,
Superstatika obrada, Plastina obrada u polju ultrazvuka.
to se samog renika tie, odrednice su uglavnom fraze ili sintagme, odmah
uz odrednicu naveden je prevodni ekvivalent na nemakom jeziku a ispod njega
sledi definicija na srpskohrvatskom jeziku. Npr.

Glavna ravan
Hauptebene
Ravan u kojoj su tangencijalni naponi jednaki nuli.

Glavni napon
Hauptspannung
Za svako naponsko stanje postoje tri uzajamno normalne ravni
u kojima ne postoje tangencijalni naponi. Normalni naponi u tim ravnima
nazivaju se glavni naponi.
(str. 3)

Registri u ovom reniku su takoe veoma pregledni i jednostavni za

korienje. Npr.
Debljina zida, 76
Deformabilnost, 29
Deformacija, 10
- apsolutna, 11
- efektivna, 12
- elastina, 1, 40
- glavna, 13
- jedinina, 11
- logaritamska, 12
- plastina, 1, 40
- srednja, 12
- pri odsecanju, 108
- u zoni razdvajanja, 98
(str. 135

232
3. 32 Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik

Sledei renik koji nam hronoloki sledi za analizu je Hrvatski ili srpski i
njemaki slikovni rjenik koji je izlazio pod urednitvom Vjekoslava Bobana. Prvo
izdanje ovog renika pojavilo se 1988. godine (isp. Boban, Vjekoslav (ur.) 1988:
Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik, Manhajm, Ljubljana, str. 677).
Prva dilema koja se javlja kada je ovaj renik u pitanju je da li se on moe
uvrstiti u nau analizu s obzirom na zadatke koje smo sebi postavili. Dilema se tie
klasifikacije ovog renika, postavlja se pitanje da li se taj renik moe uvrstiti u
strune. Nakon detaljne analize renika i nakon konstatacije, da on nije bio
predmet analize u pomenuta dva magistarska rada, kao renik u kome je velikim
delom zastupljena i opta terminologija, odluili smo se da i ovaj renik bude
pomenut u analizi zbog toga to je jedan deo leksike u njemu strunog karaktera,
te da zbog tog dela leksike moe posluiti prevodiocima strunih tekstova u
svakodnevnom radu.
Izdavai ovog renika su Bibliographisches Institut iz Manhajma i
Cankarjeva zaloba iz Ljubljane.
Renik je specifian po mnogo emu, a pre svega po nainu na koji je
sloena i prezentovana leksika graa. Renik je onomasioloki, slikovni, velikog
obima, obuhvata veliki broj raznovrsnih terminolokih grupa, kako onih koje
obuhvataju terminologiju iz svakodnevnog ivota tako i onih koji se odnose na
razliite oblasti struke.
Renik ima predgovor iz koga saznajemo da je kao osnova za njega
posluio nemako-engleski renik koji je izaao u saradnji Bibliografskog instituta
iz Manhajma i Oxford University press-a. Renik obuhvata veliki broj oblasti.
Budui da je onomasioloki podeljen je u 11 grupa, koje sadre ukupno 384
podgrupe koje obuhvaaju najrazliitija podruja iz svakodnevnog ivota i
znanstvenog djelovanja i obuhvata oko 28.000 predmeta oznaenih brojevima.

233
Pored predgovora na poetku renika dat je i popis skraenica i sadraj na
hrvatskom ili srpskom i nemakom jeziku, na kraju su dati registri ili kako ih autori
nazivaju indeksi termina na hrvatskom i nemakom jeziku. Od 11 poglavlja koja
renik sadri, a iji se sadraji odnose na najrazliitije oblasti ivota, naveemo
samo one grupe koje bi se mogle svrstati u strune oblasti. To su: Atom, svemir,
zemlja, Priroda kao okolina, poljodjelstvo i umarstvo, Obrt i industrija, Grafika
industrija, Promet i komunikacija, informacijska tehnika, Ured, banka, burza,
ivotinje i biljke. Ostale etiri grupe odnose se na terminologiju koja je opta, a to
su: ovjek i njegova okolina, Javni i drutveni ivot, Slobodno vrijeme, igre, sport i
Zabava, kultura i umjetnost.
U svakoj podgrupi nizanje termina poinje od rednog broja jedan. Polazni
jezik je hrvatski ili srpski kako ga autor naziva. Kao odrednica navedena je
uglavnom sintagma, a odmah ispod nje nalazi se prevod na nemaki. Odrednice i
prevodi dati su na levoj stranici dok su na desnoj stranici date slike koje se odnose
na taj termin. Svaki termin objanjen je i crteom. Npr.

234
 Od dodatnih informacija u reniku nalazimo samo rod uz imenice u
nemakom jeziku. Kao prevodni ekvivalent navodi se uglavnom jedna fraza. U
reniku su esta i objanjenja koja se daju iza leme u zagradi.
Ono to je karakteristika ovoga renika je navoenje stilskih nivoa upotrebe.
Pri tome ne radi se samo o oznaavanju pripadnosti odreenoj uoj strunoj oblasti
nego se navodi i da li je neki izraz kolokvijalni ili ne, te da li se koristi samo u
usmenoj upotrebi. Za obeleavanje stilskih nivoa u hrvatskom ili srpskom tekstu
koriste se sledee skraenice: cult. (kultivirano), kol. (kolokvijalno). U nemakom

235
jeziku navedena je pripadnost struci. Npr. bergm. (bergmnnisch), techn.
(technisch). Ponegde su data i etimoloka obeleja, npr. turc. (turcizam), griech.
(griechisch), mitteldt. (mitteldeutsch) i sl.
Na kraju renika dati su indeksi za srpski ili hrvatski jezik i za nemaki jezik.
Termini u indeksima sloeni su abecednim redom, iza svake odrednice naveden je
broj koji tu odrednicu povezuje sa terminom u reniku. Indeks je napravljen po
principu odrednica i pododrednica. Glavne odrednice su uglavnom imenice, a
pododrednice su fraze vezane za tu imenicu. Poseban znaaj posveen je
homonimima koji se pojavljuju u razliitim podrujima i sa razliitim znaenjem. U
tom sluaju uz termin je navedena skraenica koja oznaava oblast kojoj termin
pripada, a time i grupu u kojoj se moe nai pod tim nazivom. Npr.

abacus 309 77
~ umj. 334 20
adapter 242 34
~ za kameru 112 55
~ za presnimavanje dijapozitiva 115 88
(str. HS 1)

U indeksu nemakih pojmova rei su takoe sloene abecednim redom, i po

istom principu kao u registru hrvatskih ili srpskih termina.
Ovaj renik je u periodu do 2000. godine doiveo jo dva izdanja, 1990. (isp.
Boban Vjekoslav (ur.) 1990: Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677) i 1991. (Boban Vjekoslav (ur.) 1991:
Hrvatski i njemaki slikovni rjenik, 3. izd., Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677)
Sva tri izdanja su identina, isti je ak i broj strana. Jedina razlika je u nazivu
jezika, naime u prvom (1988) i drugom (1990) izdanju jezik se tretira kao hrvatski ili
srpski, a re je zapravo o hrvatskom varijetetu, pismo je latinica. U treem izdanju
koje je izalo u godini kada poinje graanski rat na prostorima bive Jugoslavije

236
(1991) jezik i zvanino nosi naziv hrvatski, pomena srpskog vie nema iako je
sadraj renika identian.

3. 33 Nautiki renik
1990
Sledei renik koji e biti predmet nae analize je nautiki renik autorke
Ksenije Bakra izdat u Zagrebu u izdanju Radne organizacije za grafiku djelatnost
Zagreb (isp. Bakra, Ksenija 1990: Nautiki rjenik: hrvatski-talijanski-francuski-
engleski-panjolski- njemaki, Samobor, str. 151).
Renik poseduje Sadraj, Recenziju, koju potpisuje dipl. ing. Mladen utej i
Uputstvo za upotrebu rjenika. Iz Uputstva saznajemo da se Rjenik sastoji od
823 rijei sa podruja nautike i jedriliarstva na hrvatskom, talijanskom,
francuskom, engleskom, panjolskom i njemakom jeziku. (Predgovor: 11) Renik
je viejezini, jednosmerni, semasioloki, odrednice su sloene strogo abecednim
redom jedna ispod druge. JI je hrvatsko-srpski, to je oigledno iz primera koji
sledi, iako autorka u nazivu renika i u Uputstvu za upotrebu taj jezik tretira kao
hrvatski. Nakon odrednice u hrvatsko-srpskom jeziku slede kolone sa prevodom na
zastupljene strane jezike sledeim redom: italijanski, francuski, engleski, panski i
nemaki. Predmet nae anaze bie hrvatsko-srpski kao jezik izvornik na kome su
navedene odrednice i nemaki kao JC. to se odrednica tie, to su uglavnom
pojedinane rei ili fraze, ispred odrednice navedena je brojana oznaka a zatim
slede prevodi na date jezike. U nemakom kao jeziku naveden je uglavnom jedan
prevodni ekvivalent, nema nikavih dodatnih oznaka ni u jednom jeziku. Npr.

Hrvatsko- Italiano Franais English Espaol Deutsch

srpski
3. Alka za vez Anlegering
10. Arsenal Arsenal
11. Astronomska navigacija Astro-
navigation
12. Atest gradnje broda Baubrief

237
18. Baciti sidro den Anker
schlippen
(str. 12)

Zanimljiv je tretman jezika, koji se ovde naziva kao hrvatski, ve je to 1990.

godina i za Hrvatsku potpuno jasno opredeljenje ka osamostaljenju jezika.

3. 34 Tehnoloki renici
1981
Najpre emo u ovom poglavlju spomenuti prvi renik u kome je zastupljena
terminologija iz oblasti tehnologije, ali u veoma malom obimu (isp. Radi, Stipe
1981: Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 2. proireno izd.,
Beograd, str. 495). Ovaj renik je doiveo izdanja i kasnije 1986. i 1990. Detaljne
informacije o ovom reniku mogu se pronai u poglavlju 3.3 Renici tehnike, gde je
on detaljno obraen zbog toga to u njemu preovladava tehnika terminologija.

1991
Poetak devedestih, odnosno prelomnu 1991. godinu oznailo je
pojavljivanje jednog veoma znaajnog tehnolokog renika, koji je izdat u
Beogradu (isp. Kosti, Veljko / Kosti, Ljiljana 1991: Tehnoloki renik englesko-
francusko-nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131).
Renik je nastao u suizdavatvu izdavakih kua Grme i Privredni Pregled
iz Beograda. Renik je etvorojezini, polazni jezik je engleski, a zatim slede
francuski, nemaki i srpskohrvatski. Renik obrauje 20.000 terminolokih jedinica,
a renik obuhvata najznaajnije termine iz oblasti osnovnih prirodnih nauka: fizike,
hemije, biologije i odgovarajuih tehnologija [...]. Pored strunih naziva materijala
koji se najvie koriste u tehnolokim procesima, uvreni su i nazivi neophodne
opreme koja se koristi u hemijskoj industriji (Predgovor, strana nije numerisana).

238
 Renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom prema
engleskom alfabetu s obzirom da je polazni jezik engleski. Renik se sastoji iz dva
dela. U prvom delu dat je uporedni etvorojezini renik, a u drugom delu dati su
indeksi za francuski, nemaki i srpskohrvatski jezik. Odrednice u viejezinom
reniku numerisane su oznakom koju ine slovna oznaka i broj, za svako slovo
brojevi poinju od broja jedan. Veoma je esta pojava da se uz neki termin koji se
specifino koristi u nekoj profesiji, odnosno oblasti, pored srpskog prevoda navode
i skraenice koje objanjavaju kojoj oblasti termin pripada. Objanjenje skraenica,
koje se koriste za obeleavanje nivoa upotrebe, dato je na poetku renika posle
Predgovora. Od gramatikih informacija navodi se samo oznaka za rod u
nemakom jeziku. Npr.

a1 abaca [...] Abaka m; Manilahanf m manila-konoplja

(bot. Mussa textilis)
a 22 abrasion resistent abriebfest otporan na habanje;
otporan na trenje
a 25 abrasive paper Schleifpapier n brusna hartija; hartija
za bruenje
(str. 1)

a 48 absorption capacity Absorptionsvermgen n apsorpciona mo;

sposobnost upijanja
(str. 2)

Kao to se vidi iz gore navedenih primera, polazna jedinica je najee

fraza, a prevod u JC, je, kada je nemaki u pitanju, obino jedna re, a kada je
srpski jezik u pitanju, fraza. Navode se obino dva prevodna sinonima. Neobino je
da su ti sinonimi odvojeni takom i zarezom, to ne bi trebalo, obino je to oznaka
rezervisana za polisemne jedinice. Ovaj renik poseduje i veoma pregledne
registre pomou kojih se olakava snalaenje u reniku. Npr.

Ableitung e683, l251

Ablesung r249
Abnehmer c784
abraspeln r168
(Nemaki registar: 966)

239
ili:
adsorbovati a323
adsorpcija e327
aeoroban a352
aerosol a362
(Srpskohrvatski registar: 993.)

Jezik se u ovom prvom izdanju ovog renika tretira kao srpskohrvatski, kako
u predgovoru tako i u samom reniku i registrima, pismo je latinica, izgovor ekavski
to nije nikakva neobinost s obzirom na mesto izdanja. Vrlo je neobino da se
politika stvarnost iz 1991. kada zapoinje graanski rat na prostorima bive
Jugoslavije uopte ne ocrtava u ovom reniku. To ve nije sluaj sa njegovim
sledeim izdanjem koje e uslediti 1995. godine (isp. Kosti, Veljko / Kosti,
Ljiljana 1995: Tehnoloki renik englesko-francusko-nemako-srpski, Beograd,
str. 1131). Ovo drugo izdanje renika ostalo je potpuno nepromenjeno kako
sadrinski tako i formalno. Jedina promena koja se belei je promena u nazivu
jezika, sada se na jezik tretira kao srpski i to dosledno. Svi ostali parametri ovog
renika, koji su objanjeni prilikom osvrta na prvo izdanje, ostaju nepromenjeni.

3. 35 Renici eleznike terminologije

Sledea terminologija kojom su se bavili leksikografi je eleznika

terminologija.
1991
Prvi renik sa ovom terminologijom pojavljuje se prelomne 1991. godine u
Beogradu u izdanju izdavake kue Mrlje (isp. Vukievi Vida 1991: Nemako-
srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemaki struni elezniki renik / Deutsch-
serbokroatisches und serbokroatisch-deutsches Fachwrterbuch fr Eisenbahner,
Beograd, str. 140). Renik je dvojezini, dvosmerni, u prvom delu JI je nemaki, a
JC je srpskohrvatski, u drugom delu JI je srpskohrvatski, JC je nemaki. Po

240
tipologiji renik je semasioloki, odrednice su sloene striktno abecednim redom.
Uz imenice u nemakom jeziku obeleava se rod na uobiajeni nain (m, n, f). Kao
prevodni ekvivalent navodi se obino jedan sinonim, veoma retko dva ili vie,
ukoliko je to nuno navodi se i fraza. Uvidom u samu leksiku a i u Predgovor
zakljuujemo da je renik prilagoen nastavnom gradivu Vie elenike kole,
tako da bi se mogao smatrati aneksnim renikom, poto je njegova upotreba ipak
ograniena na kolsko gradivo. Ukoliko se u obzir uzme ta injenica, renik
ispunjava svoju namenu u visokom procenutu. U reniku je u manjem obimu
zastupljena i opta terminologija, koja je karakteristina za putovanje vozom. Npr.

Abfahrt (f) polazak, odlazak

Abfahrtszeit (f) vreme polaska
Abfertigungsgebhr (f) taksa za prevoz (otpremanje)
Abhangsbuch (n) knjiga otpravljanja
(str. 1)
Einschnitt (m) usek
Einstellung (f) obustavljanje
einsteigen ui, popeti se u kola
einwaggonieren utovariti u vagon
(str. 20)

U drugom delu renika JI je srpskohrvatski, i ovaj renik je semasioloki,

odrednice su sloene abecednim redom, kao odrednica navedena je najee
fraza. Uz prevodni ekvivalent na nemakom kao JC opet je obeleen rod. Npr.

poljska eleznica Feldbahn (f)

pomerljiva osovina Lenkachse (f)
pomoni voz Hilfszug (m)
pomoni pogon Hilfsbetrieb (m)
(str. 114)

Ono to je zanimljivost ovog renika je da se jezik tretira kao srpskohrvatski,

dakle i dalje se jezik Srba i Hrvata smatra zajednikim iako je ve poeo rat. Pismo
je latinica, izgovor ekavski.

241
 1996
Pet godina kasnije izlazi jo jedan renik eleznikih strunih izraza, ovaj
put u izdanju Meunarodne eleznike unije iz Beograd (isp. Kneevi, Jasmina
(ur.) 1996: Renik eleznikih strunih izraza francusko-nemako-englesko-
italijansko-pansko-srpski, Beograd, str. 1221). Renik ima Uvod, Predgovor
izdanju UIC, Predgovor srpskom izdanju.
Renik se sastoji iz tri dela: prvi deo je estojezini uporedni renik, polazni
jezik je francuski, a zatim slede ostali jezici sledeim redom: nemaki, engleski,
italijanski, panski i srpski). Drugi deo predstavlja popis inicijala, skraenica i
akronima koji su navedeni u prvom delu, a trei deo su registri na nemakom,
engleskom, italijanskom, panskom i srpskom jeziku. Iz Predgovora srpskom
izdanju saznajemo da je ovaj renik nastao na osnovu Opteg leksikona
eleznikih strunih izraza (termina) koje je Meunarodna eleznika unija (UIC)
objavila ve po etvrti put. Srpsko izdanje nastalo je na osnovu kompletno
preraenog u tom trenutku najnovijeg izdanja iz 1988. godine.
Renik obuhvata 10.205 eleznikih strunih izraza. elja autora je bila da
ovaj renik omogui: da se sprovede unifikacija i standardizacija termina u raznim
eleznikim uim strunim oblastima (ima ih 25 u ovom izdanju) (Predgovor
srpskom izdanju: 5). Na reniku su saraivali i strunjaci iz Jezikog odeljenja
SANU i iz Saveznog zavoda za standardizaciju, ije su primedbe usvajane to
uveava kvalitet ovog renika.
Odrednice u polaznom jeziku, francuskom, sloene su abecednim redom,
ispred odrednice naveden je redni broj koji tu odrednicu povezuje sa registrima.
Pored toga, svaki termin obeleen je jednom ili vie dvocifrenih ifara koje ukazuju
na uu strunu oblast u kojoj se taj termin koristi. Time se u ovom reniku daju
obeleja stilskih nivoa upotrebe u okviru ue strune oblasti. Od gramatikih
informacija u reniku navodi se samo rod uz imenice u nemakom jeziku. Npr.

242
 Franais Deutsch Srpski
15 35 about m; dossier m Stirnwand f eona stanica (kola)
19 31 abri m du mcanicien Fhrerstand m upravljanica
(str. 8, 9)

Na kraju renika dati su registri koji ne odstupaju od uobiajenih. Jezik se

tretira kao srpski, to je ve bilo i faktiko stanje, izgovor je ekavski, pismo je
latinica.

3. 36 Renici tekstilne terminologije

1991
U ovom periodu izlaze i dva renika koja se bave strunom terminologijom
iz oblasti tekstila i tekstilne industrije. Prvi takav renik izlazi 1991. godine (isp.
Meki, Rachel 1991: Trojezini renik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije:
nemaki-srpskohrvatski-engleski, Novi Sad, str. 285).
Renik ima kratak popis skraenica, a zatim sledi trojezini terminoloki
renik. JI u ovom sluaju je nemaki, zatim sledi srpskohrvatski koji je u naem
sluaju JC, a zatim engleski. Renik je po svom ustrojstvu semasioloki, odrednice
su sloene strogo abecednim redom jedna ispod druge. Uz imenice u nemakom
kao JI navedeno je obeleje roda, a to je sluaj i sa imenicama u srpskohrvatskom
jeziku. U srpskohrvatskom kao JC navodi se uglavnom jedan prevodni ekvivalenat,
veoma retko vie. Npr.

Deutsch Srpskohrvatski English

82 Abnahme (f) smanjenje (n) reduction
83 Abnahmeleiste (f) letva(f) za skidanje take off rail
84 Abnahmewalze (f) valjak (m) za skidanje take off roller
98 abquetschen cediti squeeze; nip; mangle
(str. 9)

243
 Na kraju renika nalaze se registri za srpskohrvatski i engleski jezik.
Zanimljivo je da se jezik tretira kao srpskohrvatski, pismo je latinica, izgovor
ekavski.

1993
Dve godine nakon ovog renika pojavljuje se jo jedan renik koji se bavi
terminologijom iz oblasti tekstila. Ovaj put to je renik koji je izdat u Beogradu u
izdanju Savremene administracije (isp. Radivojevi, Mirjana 1993: Renik za
tekstil i kou: englesko-nemako-srpski, nemako-englesko-srpski, srpsko-
englesko-nemaki, Beograd, str. 603).
Renik ima kratak Predgovor iz koga saznajemo da je renik sastavljen da
zadovolji potrebu strunjaka iz oblasti tehnologije tekstila i koe. Renik je
specifinog ustrojstva, re je o tri trojezina renika: englesko-nemako-srpski,
nemako-englesko-srpski i srpsko-englesko-nemaki. Renik sadri 6000 termina
iz oblasti tekstila i koe. Sva tri trojezina renika napravljena su na isti nain,
njihovo ustrojstvo je semasioloko, odrednice su sloene abecednim redom jedna
ispod druge, u nemakom bez obzira da li je JI ili JC navodi se obeleje roda uz
imenice. Ostalih gramatikih oznaka u reniku nema. Npr.

Abakafaster f / abaca fibre s / abaka, tvrdo vlakno iz lia banane

abndern / change, modify v / menjati, promeniti, modifikovati
Abdampf m / exhaust (dead) steam s / izraena para, oduna para
(str. 257)

U navoenju prevodnih ekvivalenata skoro uvek se navodi vie od jednog

prevodnog sinonima, este su i sintagme i objanjenja.
Na kraju renik sadri sledee dodatke: Skraenice, Podela vlakana, Merne
jedinice, Internacionalne veliine, Vrednosti za izraunavanje postojanosti i
Bibliografiju.
Jezik je srpski, pismo latinica, izgovor ekavski.

244
3. 37 Renik pivarskih termina

1992
Godine 1992. izlazi i renik koji se bavi terminima iz oblasti pivarske
industrije (isp. Mukatirovi, Milica / Mojsilovi, Radojka 1992: Renik pivarskih
termina: engleski, nemaki, srpski, Beograd, str. 444). Renik je objavljen u izdanju
Jugoslovenskog urduenja pivara i Savremene administracije iz Beograda. Renik
je trojezini; polazni jezik je engleski, a slede nemaki i srpski, koji su JC. Od
teoretskog dela renik ima Predgovor, Nain korienja renika i Re o autorima.
Iz Predgovora saznajemo na koje oblasti pivarske industrije se odnosi terminologija
u ovom reniku, saznajemo da su obuhvaene osnovne oblasti proizvodnje slada i
piva sladara, varionica, podrumi, filtracija, istakanje, sirovine i repromaterijal koji
se najvie koriste, kao i tehnologija vezana za nabavke i promet u pogonima
sladara i pivara (Predgovor, strana nije numerisana).
Renik je semasioloki, sastoji se iz dva dela. Prvi deo je uporedni renik
englesko-nemako-srpski sloen striktno po abecednom nizu. Prevodni ekvivalenti
u nemakom i srpskom jeziku dati su u kolonama. Svaki od termina numerisan je
rednim brojem. Drugi deo renika predstavljaju Registar termina na nemakom
jeziku i Registar termina na srpskom jeziku. Iz registara se preko rednog broja
upuuje na jedinicu u uporednom trojezinom reniku.
Uz prevodne ekvivalente u nemakom navodi se oznaka roda ukoliko je u
pitanju imenica, a u srpskom nema nikavih gramatikih obeleja. U srpskom se
navodi jedan ili vie sinonima, koji su odvojeni zarezom, a ukoliko je re o
polisemnoj jedinici koristi se taka i zarez. Npr.

20 apsorption capacity Absorptionfhigkeit (f) apsorpciona mo, mo upijanja

25 abstract Zusammenfassung (f) izvod
27 A/C account Rechnung (f), Abrechnung (f) raun; obraun
Konto (n)
35 acceptance Annahme (f); Abnahme (f); prihvatanje; preuzimanje;

245
 Akzept (n) akcept
45 accounting Rechnungswesen (n) raunovodstvo
(str. 4)

Zanimljivost ovog renika je da su date kratke biografije autorki, iz kojih

saznajemo da je jedna od njih inenjer tehnologije, dakle upravo iz struke koja se
obrauje u reniku, a druga je filolog, prevodilac za nemaki jezik.

3. 38 Renik voa, povra i zaina

1994
Godine 1994. u izdanju beogradske Prosvete izlazi Viejezini renik voa,
povra i zaina (isp. obi, Timotej 1994: Viejeziki renik voa, povra i zaina:
srpsko-latinsko-englesko-francusko-nemako-pansko-ruski, Beograd, str. 124).
Renik ima predgovor iz koga saznajemo da je namenjen svima onima koji
se bave proizvodnjom, preredom i prometom poljoprivrednih proizvoda, kao i
strunjacima i naunim radnicima, te nastavnicima poljoprivrednih i tehnolokih
kola i fakulteta. Renik je semasioloki, odrednice su sloene abecednim redom
jedna ispod druge. Polazni jezik je srpski, a zatim slede latinski, engleski,
francuski, nemaki, panski i ruski. Uz odrednicu u srpskom kao JI navedeno je
obeleje roda. Zanimljiv je i prevodni ekvivalent na latinskom jeziku, gde je dat
izvorni naziv na latinskom kao i porodica kojoj pripada neka vrsta voa, povra i
zaina. U nemakom kao jeziku koji nas interesuje, a koji predstavlja JC, navedena
je oznaka za rod uz imenice. Npr.
3. ananas m.
L. Ananas sativud, fam. Bromeliacea
E. pinaepple
F. ananas m.
D. Ananas f.
ES pia F. anans m.
. m.
(str. 7)

246
9. arlama f.
L. Allium fistulosum, fam. Liniacea
E. Welsh onion
F. ciboule f.
D. Winterzwiebel f. Hohllauch m.
ES. cebolleta f francesa
. - m., m.
(str. 8)

Svi termini su numerisani rednim brojem, u reniku je zastupljeno ukupno

369 termina. Na kraju renika dati su registri za latinski, engleski, francuski,
nemaki, panski i ruski jezik na osnovu kojih je vrlo jednostavno pretraiti termin u
osnovnom reniku.
Jezik se tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.

3.39 Renik poljoprivredne mehanizacije

1996
Sledei renik koji e biti predmet nae analize je viejezini renik
poljoprivredne mehanizacije autora Timoteja obia (isp. obi, Timotej 1996:
Viejeziki renik poljoprivredne mehanizacije: srpsko-englesko-francusko-
nemaki, Beograd, str. 404). Izdava ovoga renika je Poljoprivredni fakultet
Univerziteta u Novom Sadu. Renik je etvorojezini, JI je srpski, a zatim slede
engleski, francuski i nemaki). Renik ima Predgovor na sva etiri zastupljena
jezika, a nakon toga sledi Sadraj, pa uporedni renik i potom registri na
engleskom, francuskom i nemakom jeziku. Iz Predgovora saznajemo da renik
obuhvata izraze iz maina, ureaja, opreme, alata i instrumenata, koji se koriste u
ratarstvu, povrtlarstvu, livadarstvu sa panjarstvom, stoarstvu, voarstvu,
vinogradarstvu, hortikulturi, zatiti bilja i stoke i preradi poljoprivrednih proizvoda.
Renik je po svom ustrojstvu semasioloki, odrednice su sloene striktno jedna

247
ispod druge abecednim redom. Renik sadri ukupno 6.000 termina. Uz imenice u
srpskom kao JI navedeno je obeleje roda, a to je isti sluaj i sa imenicama u
nemakom kao JC i kao poslednjem jeziku u nizu stranih jezika. Npr.

14 aglomeracija f.; agglomeration agglomration Stckigmachen

briketiranje n. n
24 alat m., garden tool outils m./pl. Gartengerte
povrtlarski horticoles n./pl.
31 alat m. za weeder spud chardonneur Unkrautstecher
suzbijanje m. m.
korova
33. alka f. nosna nose ring anneau m. Nasenring m.
nasal
(str. 15)

Kao to se vidi iz ovih primera, kao prevodni ekvivalent najee se navodi

samo jedan sinonim ili fraza. Ono to je karakteristino za ovaj renik je da je u
njemu skoro iskljuivo zastupljena struna terminologija. Opte terminologije skoro
da nema.
Na kraju renika dat je popis skraenica (Skraenice), zatim Meunarodne
atomske teine, Konverzija kalorija u dule, Konverzija britanskih i amerikih mera i
teina u evropske ekvivalente, Mere i teine, Pretvaranje ina u santimetre i
Pretvaranje stopa i ina u metre. Svi ovi dodaci imaju znaaj za korisnike renika.
Na kraju renika nalaze se registri za engleski, francuski i nemaki jezik koji
su brojem povezani sa viejezinim renikom.
Jezik se tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.

248
3. 40 Renik pozorinih termina

1997
Poslednji renik koji e biti predmet naeg razmatranja je renik pozorinih
termina koji se pojavio 1997. godine u Beogradu (isp. Rej, Kenet 1997:
Internacionalni renik pozorinih termina: srpski, engleski, francuski, nemaki,
italijanski, panski, holandski, vedski, Beograd, str. 79).
Renik je izdala izdavaka kua Gea iz Beograda, renik je uporedni
viejezini, u njemu je zastupljeno osam jezika. JI je engleski, iako u naslovu stoji
da je JI srpski, a zatim slede francuski, nemaki, italijanski, panski, holandski,
vedski i srpski. Dakle nemaki i srpski spadaju u grupu jezika koji su JC. Iz
Predgovora saznajemo da ovaj renik obuhvata termine koji spadaju u jezik
pozorita. Saznajemo takoe koju terminologiju sadri ovaj renik: Rei iz
pozorinog glosara, sa jedne strane ine pozorinu leksiku, ali sa druge strane
oznaavaju terminoloku neophodnost koja se primenjuje u praksi (pozorina
produkcija, pisanje pozorinih dela, pozorina kritika, istorija pozorita...)
(Predgovor: 8). Ovaj renik ima i svoju posebnu namenu, na koju se takoe osvre
pisac predgovora: Pozorini glosar je raen za potrebe teatarskih poslenika, kao
to su: reditelji, upravnici pozorita, glumci, umetniki direktori, pisci, dramaturzi,
scenografi, kostimografi, inspicijenti (pomonici i asistenti), menaderi, producenti,
organizatori, rekviziteri, scenski radnici, majstori svetla, majstori tona i specijalnih
efekata, pirotehniari, propagandisti, slikarima dekora, pozorinim kritiarima,
muzikim saradnicima, i svima koji sa lepom namerom i osmehom ulazite u
pozorite (Predgovor: 9).
Odrednice u engleskom kao polaznom jeziku sloene su striktno abecednim
redom jedna ispod druge. Uz imenice u nemakom jeziku navedeno je obeleje
roda i to je sve od gramatikih informacija u reniku. U srpskom jeziku naveden je
obino jedan prevodni ekvivalent, veoma retko dva ili vie. Radi ilustracije

249
naveemo primere koji e obuhvatiti polazni jezik, engleski, te redom jeziki par
koji nas interesuje, nemaki i srpski. Npr.

English Deutsch Srpski

Aron stage Apron Vorbhne f Proscenijum
Arc lamp Arc light Bogenlampe f Portalni reflektori;
luna lampa
Asbestos border Asbeststreifen m Azbestni friz
(str. 10-11)

Treba takoe napomenuti da je ovaj renik zapravo nastao prevoenjem

termina, dakle u ve postojei renik dodati su termini na srpskom jeziku. Kao
original posluio je renik An International Vocabulary of technical theatre terms, a
prevodilac renika je Borivoj Kaura.
Ono to je veliki nedostatak ovoga renika je to to nema registre ime je
faktiki njegova upotreba suena i orijentisana samo na smer engleski neki drugi
jezik. Pretraivanje prema bilo kom drugom jeziku kao polaznom nemogue je.
Jezik se u ovom reniku tretira kao srpski, pismo je latinica, izgovor ekavski.

250
 4.0 ANALIZA JEZIKIH NIVOA

U okviru analize jezikih nivoa razmatrali smo u kojoj meri se u strunim

renicima posmatranog perioda daju informacije vezane za morfologiju, sintaksu,
stilstiku, etimologiju i tvorbu rei, odnosno u kojoj meri ove naune discipline
nalaze svoju primenu u praktinoj strunoj leksikografiji.

4.1 Morfologija

U okviru ovog istraivanja pratili smo da li se i na koji nain u strunim

renicima daju morfoloke informacije, te uz koje vrste rei se to najee ini.
Posmatrali smo sve vrste rei u nemakom i srpskohrvatskom (srpskom) jeziku,
bez obzira da li su ti jezici JI ili JC. Osnovnim podacima smatrali smo
obeleavanje vrste rei, rod, broj i relevantne deklinacione podatke kod imenica,
glavne podatke o konjugaciji glagola, njihovoj tranzitivnosti i rekciji.
Analiza je pokazala da u strunim renicima preovladavaju imenice, stoga
e naa analiza biti fokusirana uglavnom na imenice kao vrstu rei. U skladu sa tim
i gramatiki podaci, koji se navode, vezani su uglavnom za imenice. Na drugom
mestu po zastupljenosti su glagoli, tako da emo i njima posvetiti panju u ovom
poglavlju, ali u skladu sa njihovom zastupljenosti, znatno manje. to se ostalih
vrsta rei tie, uz njih se ne navode nikakva gramatika obeleja, navodi se samo
oznaka za vrstu rei, ali i to veoma retko.
Analiza posmatranog korpusa je pokazala da veoma mali broj renika
obeleava vrstu rei. To su sledei renici: Risti/Obradovi/Vasi (ur.) 19611,
19612, 19641, 19642, 1971 (ali nedosledno), Pavlovi/Radi 1968, 1970, 1973,
Radi 1981, 19862, 1990, Simi/Dodi/Simi 1997, Hadiomeragi 1978, Jaki/
Zidar 1965, Jankovi/urovi/Jankovi 19691, 19692, Vekari/Radi 1983,
Mojaevi/Krivokapi 1984, Opai (ur.) 19701, 19702, 19703, 19712, 19713,

251
19714, 19715, 19716, 19717, Vitas/et. al. 1988, 19861, ordjevi 1986, 1988,
ivojinovi-Japanac 1998, Simeon 1969, Dragovi/Pavievi 1987, 1989.
Vrsta rei u ovim renicima obeleava se na uobiajeni nain, a oznaka za
vrstu rei navodi se odmah iza leme. U tu svrhu koriste se uglavnom uobiajene
skraenice. Obeleje vrste rei navedeno je samo u JI bez obzira da li je to
nemaki ili srpski (srpskohrvatski). Kada su u pitanju imenice u nemakom jeziku,
oznaka vrste rei se ne navodi eksplicitno poto se navodi rod, ime se definie i
vrsta rei.
Kad je re o obeleavanju vrste rei, moglo bi se zakljuiti da je to podatak
koji nije od primarnog znaaja u strunim renicima, pogotovo to u tim renicima,
kao to je ve reeno, preovladavaju imenice. Obeleavanje vrste rei prisutno je u
35 od ukupno 161 renika. U svim renicima u kojima je obeleena vrsta rei
obeleen je i rod ili je naveden neki drugi gramatiki podatak. Npr.

retrolenta a to je iz onog soiva

retronasal a iza nosa, izanosni
retten v spasiti
reversibel a povratan, preobratljiv
Resorption f resorpcija, upijanje, usisavanje
Respiration f disanje
(Simi/Dodi/Simi 1997: 109)

Najzastupljenija gramatika kategorija koja je navedena u renicima je

obeleavanje roda uz imenice u nemakom jeziku. Rod je obeleen u 109 renika.
To su: Dabac 1952, Arsenijevi 1971, Dragovi/Pavievi/Vujai 1971, 1987,
1990, Opai (ur.) 19718, Opai (ur.) 19719, Ilustrirani tehniki rjenik 1952,
Radi (izd.) 1960, Risti/Obradovi/Vasi (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Tehniki renik za brane 1965, Pavlovi/Radi 1968, 1970, 1973, Dabac 1969,
Borota 1972, Baji/Dunerovi/Kern 1973, Radi 1981, 19862, 1990, Muljevi
(ur.) 1983, 19841, 19842,1986, Notaro 1966, 1967 (samo u jednom delu), Kosti
1956, 1971, 1976, 1987, 1993, 1996, Arneri-Georgijev 1993, Simi/Dodi/Simi

252
1997, Hadiomeragi 1978, Multilingual collection of terms for welding and
allied processes 1981, 1982, 1988, Jovanovi 1957, Jovanovi 1959,
Jaki/Zidar 1965, Jankovi/urovi/Jankovi 19691, 19692, ink 1974,
Vekari/Radi 1983, Mojaevi/Krivokapi 1984, Novak/Marinkovi 1986,
Roi 1987, Sokal/Banjac/Kapi 1989, Perii/Konstantinovi 1965, Pejovi
1966, Radovi 1966, Bojanin/et. al. 1980, Beribak/Bievi 1986,
Beribak/Bievi 1988, Priki 1969, Nei (ur.) 1970, Schmidt 1972, Opai
(ur.) 19701, 19702, 19703, 19712, 19713, 19714, 19715, 19716, 19717, Vitas/et. al.
1988, 19861, ordjevi 1986, 1988, Kovenski, I. I. 1980, Mora (izd.) 1974,
ivojinovi-Japanac 1998, Simeon 1969, Dragovi/ Pavievi 1987, 1989, Tot
1975, Bori/et. al. 1977, Jankovi/Stojkovi/Jankovi 1977, Gili 19781,
19782, Hadi-Ceni 1994, Tima 1977, Viejezini geodetski renik 1980, Jovi
1995, Popovi 1981, ampara 1984, 1998, Perii 1985, 1997, Planak 1986
(navodi rod ali samo u registrima), Boban (ur.) 1988, 1990, 1991, Kosti/Kosti
1991, 1995, Vukievi 1991, Kneevi (ur.) 1996, Meki 1991, Radivojevi
1993, Mukatirovi/Mojsilovi 1992, obi 1994, 1996, Rej 1997.
Rod u nemakom jeziku markira se navoenjem odreenog lana (der, die,
das, die) ispred ili iza imenice, uglavnom u zavisnosti od toga da li je re o
semasiolokom ili onomasiolokom reniku. U pojedinim sluajevima rod se
markira i uobiajenim latinskim skraenicama m, f, n, pl. Npr.

der Astigmatismus astigmatizam

die Brandwunde opekotina
die Bronchitis bronhitis
(Arneri-Georgijev 1993: 70)

Abladen n, Abladung f istovar

Ablader m istovariva; nosa; sopstveni poiljalac, otpremnik brodskog tovara
Ablage f stovarite; predaja der Rechnung polaganje rauna
(Jovanovi 1957: 15)

253
 Oblik za genitiv jednine i nominativ mnoine naveden je u izuzetno malom
broju renika. To su: Notaro 1966, 1967, Jaki/Zidar 1965,
Mojaevi/Krivokapi 1984, Roi 1987 i Sokal/ Banjac/Kapi 1989.

Annahme, die; -, -en, oslanjanje na

Anpassung, die; -, -en prilagoavanje, podeavanje
Anschein, der; -s izgled
(Mojaevi/Krivokapi 1984: 4)

Od ovih est renika u kojima se navode oblici za genitiv jednine i nominativ

mnoine u nemakom jeziku, etiri su namenjena nastavi, odnosno to su aneksni
renici koji prate udbenike za odreene strune kole. Ta posebna ciljana grupa,
kojoj su namenjeni ovi renici, oigledno je razlog za navoenje ovih dodatnih
morfolokih podataka da bi se olakalo uenje jezika i savladavanje nastavnog
gradiva.
to se glagola u nemakom jeziku tie, posmatrali smo da li su navedeni
osnovni podaci uz nepravilne glagole. Analiza je pokazala da veina renika ne
navodi osnovne podatke o oblicima nepravilnih glagola. Samo mali broj renika
navodi te podataka. To su: Borota 1972 (ali nedosledno), Notaro 1966, 1967,
Jovanovi 1957 (ali ne i pomoni glagol), Mojaevi/Krivokapi 1984, Roi
1987, Sokal/Banjac/Kapi 1989. Npr.

abgleichen, glich ab, h. abgeglichen poravnati raune, sravniti

abhalten, hielt ab, h. abgehalten odrati
(Sokal/Banjac/Kapi 1989: 7)

Ni u jednom reniku nismo naili na oznaavanje rekcije glagola.

to se srpskog jezika tie, imamo jedan renik gde se pokuava navesti i
svreni i nesvreni glagolski vid, ali nedosledno. To je sluaj sa renikom Radi
(izd.) 1960, gde se glagolski vid navodi u srpskom kao jeziku cilju, ali, kao to je
ve reeno, nedosledno. Npr.

254
abdecken otri(va)ti... ali
abgraben otkopati, odvesti, skrenuti, odvratiti
(str. 4)

Iz ovoga to je u prethodnom poglavlju reeno za navoenje morfolokih

podataka u strunim renicima, moglo bi se zakljuiti da se dosledno navodi
veoma mali broj podataka. To je pre svega rod uz imenice u nemakom jeziku,
zatim u znatno manjem broju sluajeva oznaka za vrstu rei, a sve ostale
kategorije navode se u zanemarljivo malom broju renika. Analiza je pokazala
tvrdnje koje su iznete u lanku Zehn Thesen zur Fachlexikographie
(Bergenholtz/Schaeder 1994: 45) gde se konstatuje da morfoloke informacije u
strunim renicima nisu esta pojava i da nemaju primarni znaaj. Centralna
panja u ovom tipu renika poklanja se semantizaciji tj. prevodnim ekvivalentima.

4.2 Sintaksa

Veliki znaaj u izradi renika ima ukljuivanje elemenata sintakse, kao

nauke koja prouava pravila kombinovanja rei u reenice, ili optije reeno,
jedinica u konstrukcije, kao i odnose izmeu elemenata reenine strukture.
Elementi sintakse u renicima olakavaju njihovu upotrebu, poto se ona bavi
procesima izgraivanja konstrukcija i polazei od rei kao osnovne sintaksike
jedinice posveuje panju formiranju i sastavu viih jedinica sintakse, kao to su
sintagme i reenice (Bugarski 1991: 117).
U okviru sintaksike analize razmatrali smo da li se u tumaenju leksikih
jedinica rei navode izlovano ili se daju u kontekstu, te da li se navode primeri za
njihovu upotrebu. Veoma znaajan pratei elemenat svakog renika je navoenje
konteksta u kome e se upotrebiti neka re, poto veoma esto i sva navedena
znaenja i svi gramatiki podaci ne mogu da nam pomognu da odaberemo pravo
znaenje. Upravo iz tih razloga bitno je navoenje konteksta, odnosno navoenje

255
informacija o mogunosti kombinovanja leksema u sintaksike celine, poto se
pravi ivot jedne lekseme odvija u reenicama i sintagmama. Savremeni korisnik
od renika oekuje vie podataka o sintagmatskim odnosima meu leksemama i
njihovim kombinatornim mogunostima. To je izraeno pre svega kod renika
opte namene, ali se znaaj tih podataka ne moe zanemariti ni kod strunih
renika, utoliko vie to su korisnici strunih renika manje filoloki obrazovani pa
su im ove informacije od velikog znaaja.
... Leksikograf mora u svom radu teiti to veem uzimanju u obzir
reenine, odnosno, kontekstualne definicije. to vie postigne u tom pravcu, vie
e se pribliiti idealnoj svrsi rjenika. Rjenik prua semantiaru razgranatu mreu
ekvivalencija pomou kojih on moe pokuati vriti opis i analizu leksema a ti
postupci u semantici odgovaraju morfosintaksikim operacijama koje su razraene
u transformacijsko-generativnoj gramatici (Vajs 1982: 25).
Najvei broj renika, koji je podvrgnut naoj analizi, ne daje informacije o
mogunostima kombinovanja leksikih jedinica. Izbor odgovarajueg ekvivalenta
preputa se korisniku i njegovom znanju jezika. U jednom manjem broju renika
daju se informacije o kombinatornim mogunostima rei. I u ovom sluaju valja
imati na umu da se ilustracije znaenja ne daju uz svaku odrednicu, nego samo
tamo gde je to autor smatrao neophodnim. Anlizirajui renike koji su predmet
naeg rada, zapazili smo da su elementni sintakse u njima prisutni na nekoliko
naina. Jedan od naina je navoenje sintagmi u zagradi, koje slue kao
objanjenje. To je sluaj sa renicima: Pavlovi/Radi 1968, 1970, 1973, Dabac
1969, 1970, Banievi/Popovi/Vulovi 1989, 1990. Npr.

Abbrand m [Kohlenstift; Elektroden] / poeg m, izgorelak m [gubitak izgaranjem ili

zagrijavanjem, npr. metala]
Abbruchspannung f / probojni napon m [referentne diode]
(Dabac 1969: 2)

256
abdestillieren [z. B. ein flssiges Gemisch] / pei, upariti, destilirati [npr. kapljevitu
smjesu]
(Dabac 1969: 3)

Kontekst kao nain da se objasni upotreba prevodnog ekvivalenta navode:

Ilustrirani tehniki rjenik 1952, Perii/Konstantinovi 1965, Averbakh 1980,
1988, Hadi-Ceni 1994, Perii 1985, 1997. Npr.

2629. retardacija (sinkopirano zakanjavanje melodijskih tonova / naroito u basu /

za akordima, ili obratno
N nachschlagende Tne m pl, Retardation f
(Perii 1985: 277)

abbiegen zahoditi, zalomiti krilo; rechts (links) a. okrenuti stroj na desno (levo); a.
von der Strasse skrenuti jedinicu sa puta; okrenuti kolonu na maru na novi
pravac.
(Perii/Konstantinovi 1965: 7)

abfangen odbiti (udar); einen Angriff a. odbiti napad; mor. drati nareenu dubinu
podmornicom; das Sichaufbumen des U-Bootes a. izravnati sile potiskivanja na
podmornici pri plovidbi vodom.
(Perii/Konstantinovi 1965: 10)

Treu grupu ine renici koji su delom i konverzacijski prirunici u kojima su

prisutne reenice, te je time sintaksa zastupljena u velikoj meri. To su sledei
renici: Notaro 1966, 1967, Arneri-Georgijev 1993. Npr.

Wann hat der Husten begonnen? Kada je poeo kaalj?

Wie ist der Husten? Kakav je to kaalj?
Seit wann husten Sie? Od kada kaljete?
(Arneri-Georgijev 1993: 45)

Polazne jedinice u ovom delu renika nisu lekseme nego tekst, koji ini
jedna ili vie reenica, a autor u JC tome tekstu pridruuje prevod u obliku
reenica, tj. opet teksta. U ovom reniku korien je iskljuivo sintagmatski
postupak.

257
 Analiza je pokazala da je navoenje konteksta kao naina da se objasni
prevodni ekvivalent prisutno u veoma malom broju sluajeva kada je struna
leksikografija u pitanju. Morfologija je svakako u prednosti nad sintaksom, iako je
sintaksu veoma teko odvojiti od morfologije, kao nauke o oblicima rei, s kojom
sintaksa najneposrednije ulazi u gramatiku jezika (Stankovi 1982: 299).
Kombinovana primena morfolokih i sintaksikih elemenata u renicima dala bi
najbolje rezultate. To se, kada su struni renici u pitanju, ne bi trebalo odnositi na
svaku leksiku jedinicu, bitno je da se osnovni podaci o kombinatornim
mogunostima daju uz one lekseme gde bi mogle da se jave nedoumice i gde bi
greke bile veoma est sluaj. Leksikograf stoga treba da ima sluha kada je odabir
morfolokih i leksikih podataka u pitanju, u strunim renicima ne sme ih biti
previe, ali ni premalo.

4.3 Stilistika

Predmet nae analize u korpusu renika bile su i informacija o stilskoj

diferenciranosti strune leksike. Iako se naizgled ini da leksikografska stilistika
ima znaaja samo u renicima opteg tipa, analiza terminolokih renika ipak
pokazuje da je vrlo znaajno markiranje stilskih obeleja i u strunim renicima.
Analiza pokazuje da leksikografi imaju razliit pristup u markiranju stila, a i nain na
koji korisnik dobija informacije o stilskim nivoima je razliit. U pojedinim
sluajevima, informacije i uputstva o stilskim obelejima nalazimo eksplicitno
navedene u predgovoru. Osim predgovora u spisku skraenica se takoe upuuje
na naine obeleavanja stilske pripadnosti. Ako su podaci o stilskim obelejima
navedeni i u predgovoru i u spisku skraenica onda govorimo o dobroj
leksikografskoj praksi (Stankovi 1999: 52-53). ei su, na alost, sluajevi kada
na osnovu spiska skraenica moramo da traimo da li je obeleena stilska
pripadnost ili ne, a informacija u predgovoru nije data. U pojedinim, leksikografski

258
neuspelim sluajevima to moramo zakljuiti iz samog renika, nikavih napomena o
tome nema ni u predgovoru ni u spisku skraenica, ili oni pak i ne postoje.
Kako je predmet naeg rada struna leksikografija, posvetiemo panju
obeleavanju stila kod terminoloke leksike. Stilsko markiranje terminoloke
leksike svakako se bitno razlikuje u renicima koji su opteg tipa od strunih
renika. U optim renicima uglavnom emo naii na obeleje struni, ime se
eli naglasiti da se ta leksika izdvaja iz korpusa opte, bez daljeg diferenciranja,
dok emo u strunim renicima naii na beleenje ue strune oblasti kojoj termin
pripada, dakle na diferenciranje na naune, tehnike i ue strune oblasti. To je
posebno znaajno u onim renicima koji se bave terminologijom iz vie srodnih
struka. Tipian primer za to je naa grupa renika koji se bave privrednom,
ekonomskom i pravnom terminologijom. U optim renicima markiranje stila moe
biti rezultat i subjektivnog oseaja, pa emo naii na sluajeve da dva autora daju
razliita obeleja stila uz istu odrednicu. U strunim renicima izraenija je
preciznost prilikom obeleavanja stila poto se time eli precizirati kojoj uoj oblasti
struke termin pripada, ili koja znaenja ima u kojoj struci. Cilj takvih markiranja je
da se precizira upotreba leksema u odreenim komunikativnim uslovima, te se
stoga ona smatraju leksikolokim pomonim informacijama. Te informacije treba,
pre svega, da pomognu korisniku renika da identifikuje komunikativnu situaciju i
predmet komunikacije koji je merodavan za izbor odrednice u tekstu (Stankovi
1999: 60).

to se tie renika koji su bili predmet nae analize, moe se konstatovati

da se u malom broju renika navode stilska obeleja. Posmatrali smo da li se
uopte belei stil, te ako se belei da li su o tome date precizne informacije u
predgovoru i spisku skraenica i na koji nain. Pokuaj uvoenja stilskog
diferenciranja leksike pronalazimo ve u prvom reniku koji je objavljan u
posmatranom periodu (isp. Dabac 1952). Markiranje stila nalazimo i u sledeim

259
renicima Risti/Obradovi/Vasi (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Pavlovi/Radi 1968, 1970, 1973, Dabac 1969, Dabac 1970, Radi 1981, 19862,
1990, Jovanovi 1957, 1959, ink 1974, Perii/Konstantinovi 1965, ijak
2000, Nei (ur.) 1970, Opai (ur.) 19703, Viejezini geodetski renik 1980,
ampara 1984, 1988, Boban (ur.) 1988, 1990, 1991, Kosti/Kosti 1991, 1995,
Kneevi (ur.) 1996, Popovi 1981. Npr.

abdichten tak. neutralisati prostor

Abdichtungsring m teh. prsten za hermetiko zatvaranje
(Perii/Konstantinovi 1965: 9)
Arbeit f [Phys] rad m, radnja f [fiz] (str. 8)
Welle f [Masch] / osovina f [str] (str. 119)
Wertschtzung f [Tar] / ocjena f vrijednosti [tar] (str. 119)
(Dabac 1969)

Analiza je pokazala da je stilsko markiranje u pomenutim renicima

nedovoljno, te da bi ga trebalo drugaije organizovati. Struni renici koji su bili
predmet nae analize razliito su teoretski koncipirani i imaju razliit pristup stilskoj
markiranosti. To se moe videti ve iz uvodnih napomena navedenih uz svaki
renik ponaosob. Stilska obeleja, i ako se navode, navode se nedosledno i
nepotpuno. Takav razliit, odnosno nedefinisan pristup ogleda se i u uvodnim
napomenama i predgovorima, gde autori ponegde daju informacije o stilu. Kod
veoma malog broja renika naii emo na ukazivanje na termine iz nauke, tehnike,
vojske, ekonomije i njihovo odvajanje.
Poto stiliske informacije u renicima treba da budu u funkciji preciznijeg
tumaenja i semantizacije leksema polaznog jezika (Schippan1992: 52), potrebno
im je posvetiti mnogo vie panje nego to je to do sada bio sluaj u
leksikografskoj praksi. Praksa pokazuje da je stilistika prilino zanemarena kada je
praktina leksikografija u pitanju. Oznaavanje stilskih nivoa upotrebe posebno je

260
znaajno u strunim renicima i to pri semantizaciji vieznanih leksema ija
znaenja obeleavaju predmete i pojave iz razliitih sfera i razliitih oblasti struke.
U strunoj terminologiji bitno je pratiti i tretman stila u razliitim izdanjima
jednog renika zbog njene stalne tendencije razvoja, te pojave novih podoblasti u
struci, gde se esto deava da jedan termin u novom izdanju poprimi i neko novo
znaenje. Upravo u takvim situacijama neophodno je da se markira pripadnost
struci, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom korienja.

4.4 Etimologija

Etimologija se najjednostavnije definie kao nauka koja se bavi poreklom

rei, promenama i razvojem njenih oblika i znaenja i njenom povezanou sa
drugim leksemama. Lingvistika etimologija nastala je u 18. veku (Schippan 1992:
40). Etimologija je posebna lingvistika disciplina koja istrauje razvoj leksikih
jedinica seui to je mogue vie u prolost, a pri tome se slui metodama
komparativne lingvistike. Svoj najvei doprinos nauci o jeziku etimologija postie u
izradi etimolokih renika (Dragievi 2007: 19).
ipka etimologiju smatra leksikografskom disciplinom, a etimoloki podaci
se, prema njemu, odnose ne na upotrebu, nego prije na znaenje, mada i na
njega samo posredno (ipka 2006: 167). Rezultati etimolokih istraivanja veoma
su znaajni u leksikografskoj teoriji i praksi. Etimoloke oznake u renicima se po
pravilu daju za rei stranog porekla, a njihovo navoenje varira u zavisnosti od tipa
i namene renika. Primena etimologije u praktinoj leksikografiji kree se od pojava
gde je to primarni zadatak renika, to je sluaj sa etimolokim renicima, zatim se
etimologija u neto redukovanoj meri daje u renicima opte namene, posebno
onim veeg obima i boljeg kvaliteta, a najmanje je zastupljena u strunim
renicima.

261
 Predmet nae analize bila je primena etimologije, odnosno navoenje
etimolokih podataka u renicima koje smo posmatrali. Rezultati analize pokazali
su da markiranje etimolokih oznaka nije ustaljena praksa u strunoj leksikografiji.
Od celokupnog korpusa samo tri renika navode etimoloke podatke. To su:
Kosti 1956, 1971, 1976, 1987, 1993, 1996, Jovanovi 1957, 1959 i Simeon
1969. U reniku medicinske terminologije u predgovoru autor kae: Glavni, osnovi
renik je latinski, za koji su drugi renici vezani. U tom reniku dajemo za svaki
pojam latinski termin (iz novolatinskog ili starolatinskog jezika), a zatim, u zagradi,
grku, odnosno latinsku etimologiju tog naziva (...) (str. 8). Npr.

accelerans, antis (lat. accelerare: ubrzati; eng. accelerating; nem.

beschleunigend; fr. acclrant): koji ubrzava.

accentuatus, a, um (lat. accentus; eng. acentuated; nem. akzentuiert; fr.

accentu); akcentovan, naglaen.
(Kosti 1956: 37)

U renicima Aleksandra Jovanovia podatak o etimologiji naveden je u

malom broju sluajeva i to za rei koje su preuzete iz nekog drugog jezika i koje su
kao takve ule u upotrebu u nemaki i srpski jezik. Npr.

a conto (it.) na raun; unapred, akonto

a dato (it.) od danas
a conto vecchio (it.) na stari raun
ad valorem (lat.) po vrednosti
(Jovanovi 1957: 19)

U enciklopedijskom reniku lingvistikih naziva Rikarda Simeona etimologija

je takoe navedena. Autor u predgovoru kae: Etimologija termina objanjena je
neposredno iza naslova jedinice (Kako se sluiti renikom : V). Etimoloke oznake
koje se navode date su i u popisu skraenica nazvanom Kratice i znakovi, koji je

262
veoma obiman i detaljan. U tom spisku emo nai: amer. (ameriki), ags.
(anglosaksonski), afr. (afriki), arm. (armenski), itd. Npr.

abbize, tal. abeceda koja se tako zove na Siciliji (koju puk, napisanu, stavlja u
kolijevku i zove je la santa croce)

abdomen, lat. trbuh, trbuna upljina

(str. 2)
Analiza je pokazala da je etimologija grana lingvistike koja u najmanjoj meri
nalazi svoju primenu u leksikografskoj praksi, koja se bavi strunim renicima.
Zastupljena je samo u leksikografskim delima koja su enciklopedijskog karaktera i
koja obiluju drugim informacijama, pa je u sklopu drugih podataka navedena i
etimologija, kao to je sluaj sa Renikom medicinskih termina i Enciklopedijskim
rjenikom lingvistikih naziva.

4. 5 Tvorba rei

Tvorba rei je najvaniji produktivni mehanizam za bogaenje jednog jezika.

Nove leksike jedinice nastaju od ve postojeih leksikih jedinica ali uz njihovo
kombinovanje sa raspoloivim morfemskim i leksikim materijalom. Elementi
tvorbe su nosioci znaenja te stoga oni spadaju u domen leksikografije odnosno
renika. Od ogromnog broja tvorbenih morfema, neophodno je napraviti odabir
onih afiksa koji pripadaju produktivnom tipu tvorbe i ije je znaenje jasno za
korisnike. U renicima koji su bili predmet analize autori koriste dva leksikografska
postupka pri obradi leksike grae: ili se odrednice niu iskljuivo abecednim
redom, jedna ispod druge ili sloenice i derivati bivaju na odreeni nain dovedeni
u vezu sa osnovom. To se radi najee uz pomo tilde, a ponekad i ponavljanjem
osnovice. Najei je pak sluaj da, autori koji su se opredelili za grupisanje po
principu gnezda ovaj princip ne koriste dosledno, nego koriste as jedan as drugi
model.

263
 Analiza naih renika pokazala je da se autori najee odluuju za nizanje
odrednica prema abecednom nizu bez bilo kakvog povezivanja u gnezda oko
odrednice. To se posebno odnosi na viejezine renike gde bi takvo povezivanje
bilo i oteano. Drugi vid leksikografske prakse, takozvana gnezda, izazivaju
poremeaj u abecednom nizu. Grupisanje odrednica u obliku gnezda znai da
pojedine odrednike rei ne poinju u novom redu. U tom sluaju mogua su dva
naina nizanja odrednica, ili se odrednika re ponavlja ili se umesto nje koristi
neko grafiko obeleje, najee tilda. Ovaj nain slaganja odrednica koristi se
uglavnom zbog utede prostora. Tilda zamenjuje re i u frazama koje su navedene
kao primer da bi se ilustrovalo znaenje rei. U tim sluajevima tilda se odnosi na
celu prvu odrednicu.
Najvei broj renika iz analiziranog korpusa odrednice nie jednu ispod
druge bez bilo kakvog dovoenja u vezu, bilo da se odrednice striktno niu jedna
iza druge ili se prave gnezda oko odrednice po semantikom principu.
Veoma mali broj renika pokuava da odrednice sloi po principu gnezda
zasnovanog na tvorbi. To je sluaj u sledeim renicima: Jovanovi 1957 i Priki
1969.
U sluaju renika Aleksandra Jovanovia grupisanje u obliku gnezda
prisutno je samo kada su u pitanju sloenice, a drugi vid tvorbe ne slui za ovakva
grupisanja. U skraivanju autor koristi crticu (-). Npr.

Abfertigung f otpravljanje; otpremanje; prijem (robe) na otpremu; usluivanje; -

sfrist f rok otpreme; -sgebhren fpl manipulacione takse; -sschein m, -
sschreiben potvrda o carinjenju; -stelle f otpravilite;
(Jovanovi 1957: 15)
ali
abfhren f odvoziti; isplatiti
Abfhrung f odvoz; ispalata
(Jovanovi 1957: 15)

264
 Priki postupak grupisanja takoe koristi nedosledno, a kao zamenu za
osnoviku re koristi takoe crticu (-). Npr.

Abdampf m izraena para, otpadna para, -rckstand m suvi ostatak (pri

uparavanju), -schale f (Abb. 1) zdela za uparavanje, -verwertung f korienje
otpadne pare
(Priki 1969: 9)

ali

abdichten zaptiti, zaptivati

Abdichten n zaptivanje
Abdichtung f 1. zaptiva, 2. zaptivanje
(Priki 1969: 9)

Generalni zakljuak analize jezikih nivoa bi bio da se u strunim renicima

u najveoj meri daju dodatne informacije koje spadaju u morfologiju. Od
morfolokih kategorija najee se navodi rod uz imenice u nemakom jeziku. To
je kategorija koju su sastavljai renika smatrali bitnom. Na drugom mestu navodi
se vrsta rei, pa potom oblici za genitiv jednine i nominativ mnoine. Oblike za
nepravilne glagole daje zanemarljivo mali broj renika. Sledea lingvistika
disciplilna koja nalazi svoju primenu u praktinoj strunoj leksikografiji je sintaksa.
U manjem broju renika navode se objanjenja ili kontekst u kome se termin
upotrebljava. Stilistika se nalazi na treem mestu, mada se informacije o stilskoj
diferenciranosti navode bez nekog pravila, to je vie stvar linog opredeljenja
autora. Etimologija je nauna disciplina koja je potpuno zanemarena kada je u
pitanju struna prevodna leksikografija. Ni tvorba rei se ne kotira bolje, ini se da
je ipak strogo abecedno ustrojstvo renika odnelo prevagu i da e to initi i u
budunosti, zbog jednostavnosti organizacije grae.

265
 5.0 PREVODNI EKVIVALENTI

Kako su predmet naeg istraivanja prevodni renici nuno se namee

pitanje prevodnih ekvivalenata.
S obzirom da se renici meu sobom ne poklapaju u broju i strukturi rei
govorimo o tri tipa ekvivalencije: o apsolutnoj, parcijalnoj i nultoj.
Kod apsolutne ekvivalencije prisutan je odnos izomorfije, to znai da jednom
formativu u JI odgovara jedan formativ u JC sa istim znaenjem. Meutim to se
deava veoma retko, tako da je apsolutna ekvivalencija prisutna u veoma malom
broju sluajeva. Svakako odnos izomorfije i apsolutne ekvivalencije mnogo je ei
u strunim, terminolokim renicima, nego u renicima koji sadre optu
terminologiju.
Najea je parcijalna ekvivalencija, a to znai da izmeu leksema u JI i JC
ne postoji odnos poklapanja u broju sema. Najei je sluaj da jednom formativu
u JI odgovara vie formativa u JC. Meu tim formativima prisutan je odnos
sinonimije ili polisemije.
Ovde emo renike grupisati prema tome da li je za jedan formativ u JI dat
samo jedan formativ u JC, ili je pak navedeno vie formativa koji za sebe veu i
vie znaenja i znaenjskih nijansi. U najveem broju renika u analiziranom
korpusu za jedan formativ u JI vee se samo jedan formativ u JC. To je posebno
sluaj sa viejezinim renicima, kao i onomasiolokim. to se viejezinih renika
tie, jedan od razloga za navoenje samo jednog formativa u jezicima koji su JC je
i prostor. Najei postupak u translaciji je paradigmatski, to znai da se kao
prevodni ekvivalenti navode sinonimi. U najveem broju sluajeva u analiziranom
korpusu naveden je jedan prevodni ekvivalent. Npr.

Kranbahn f staza dizalice

Kranmotor m motor dizalice
Kreisantenne t kruna antena

266
Kreiselgeblse n centrufugalni ventilator
(Arsenijevi 1971: 67)

ili
lectricit electricity Elekrizitt f
lectrnique electronics Elektronik f
(Pejovi 1966: 45)

U manjem broju renika navedeno je vie od jednog prevodnog ekvivalenta,

najee je to sinonim, a ponekad i fraza. Npr.

Melolan n melolan m, melaminske smole za vetake materije

Melopas n melopas m, pres-mase na bazi karbamid-melamina, smole za lakove i
tehnike smole
(Opai 19715: 213)

Lokalstrom m lokalna struja f, struja f u lokalnoj mrei

longitudinal adj uzduni, longitudinalni
Lschdauer f vreme n gaenja, trajanje n luka (topljivog osiguraa)
(Dragovi/Pavievi/Vujai 1990: 381)

Na jednoj grupi renika iz analiziranog korpusa bilo je mogue analizirati tzv.

nultu ekvivalenciju. O nultoj ekvivalenciji govorimo kada za neku leksiku jedinicu u
JI ne postoji odgovarajua leksika jedinica u JC. Nulta ekvivalencija uzrokovana je
primarno vanjezikim faktorima, to je najoiglednije kod rei koje su tipine za
jedan jezik, odreeno podneblje ili odreeni kulturno-istorijski kontekst. Re je,
dakle, o pojmovima koje ne poznaje druga govorna zajednica, pa samim tim ni JC.
Pri tome sluaj nulte ekvivalencije ne mora da vai samo za kulture koje se mnogo
razlikuju ili su veoma udaljene, ta situacija moe da se desi u bilo kom paru jezika,
koji ak mogu pripadati i istoj porodici.
Sluajevi nulte ekvivalencije javljaju se veoma retko, ali je to jedan od
problema koji spada u veoma delikatne zadatke koje leksikograf treba da rei.

267
 U naem istraivanju bavili smo se pitanjem da li je ova pojava bila esto
prisutna i ako jeste na koji nain je reavan taj problem. Istraivanje je pokazalo da
je nulta ekvivalencija prisutna samo u renicima u kojima je zastupljena
terminologija iz oblasti gastronomije, a vezana je uglavnom za nazive jela.
Ve u prvom reniku koji se bavi ugostiteljstvom i gastronomijom nailazimo
na zanimljivosti kod naziva specifinih za jednu kulturu (isp. Vukov 1954), gde se
autor ak u predgovoru osvre na neprevodivu leksiku: Kao to je za izvesna naa
jela i za naine njihovog spremanja bilo veoma teko, a ponekad i nemogue, nai
odgovarajue ime na stranom jeziku, jo je tee bilo za sva strana jela i naine
njihovog spremanja nai odgovarajue ime u naem jeziku. Trudio sam se da za
sve strane nazive naem odgovarajue nae, ali da su naim radnicima razumljivi i
da ih ne mogu dovesti u zabunu. Ukoliko to nisam mogao postii, ostajao sam pri
stranom izrazu, pogotovo ako je on kod nas ve odomaen. (Predgovor, strana
nije numerisana). Uvidom u sam renik vidimo da je on ovu leksiku navodio u
izvornom obliku, tj. preuzimao je izvorni oblik. Npr.

srpski .... .... nemaki

Kajmak Kaimak
(str. 5)
Burek Burek
Burek sa sirom Burek mit Kse
Gibanica sa sirom Gibanitza mit Kse
(str. 14)

Ovakvom postupku pribegavaju i autorke Markovi/ulc-Smodek, a to

objanjavaju i u predgovoru, gde kau nazivi jela koja se ne mogu prevoditi a
opisni prijevodi bili bi nerazumljivi, unijeti su u izvornom obliku, npr. Gugelhupf,
evapii i dr. Naem jeziku prilagoeni strani nazivi npr. brodet, riot i dr. ostali
su (Predgovor, strana nije numerisana).

268
 Problem nulte ekvivalencije reen je na isti nain i u reniku
ajatovi/Mari 1967, koji se na taj problem takoe osvre u predgovoru:
Greke e se javiti posebno kod prijevoda nekih naziva, jer u svim jezicima ne
postoje adekvatni izrazi za nazive nekih kulinarskih proizvoda ili se javljaju u vie
varijanata (Predgovor: 3). U reniku Banievi/Popovi/Vulovi 1989 imamo
primera gde se navodi izvorni sluaj ali i sluajeva gde se pribegava objanjenjima.
Npr.

Ajvar (paprika, plavi patlidan Serbischer Ajwar (gebratene Paprikaschotten

samleveni i dinstani) und Auberginen durch den
(Str. 9) Fleischwolf gedreht und geschmort)

Bear paprika (crni luk, paprika, Bear-Paprikasch (Zwiebeln, Paprikaschoten,

paradajz, dinstani sa ili bez mesa) Tomaten mit oder ohne Fleisch gednstet)
(str. 9)

Gibanica (tanki listovi testa punjeni Gibanitza (dnne Teigbltter mit Kse,
sirom, jajima i kajmakom, peeni u Kajmak und Eiern gefllt, im Rohr gebacken)
penici)
(str. 10)

Postupku objanjavanja, koje je dosta neprecizno, pristupa autor drugog

renika koji se bavi ovom tematikom (Esih 1957). Npr.

Sarma Geflltes Kraut (gefiltes Kraut)

Burek, sirnica Fleisch, Kse=Strudel (Flaj, Keze-trudl)
Podvarak (puran s kupusom) Truthahn mit Weinkraut (Truthan Vajnkraut)
Cicvara (sir s tijestom) Fondue, Ksesterze (Fondi, Kezeterce)
(str. 9)
Gibanice (rolade) Ruladen, Rollen (Ruladn, Roln)
(str. 14)

Analiza je pokazala da su autori koristili nekoliko mogunosti da ree ovaj

problem. Bilo je sluajeva gde se leksika jedinica prenosi u originalu u JC, zatim

269
deavalo se da su autori leksiku jedinicu prenosili opisno ili su navodili definiciju.
Ima i sluajeva da su navedeni i tzv. delimini ekvivalenti.

Analiza pomenutih renika pokazala je da je semantizacija jedinica u JI

najvei problemi koji leksikograf treba da rei. Ti problemi su izraeni kod svih
prevodnih renika, dakle i kod dvojezinih, a mnogo vie kod viejezinih. Problem
je mnogo izraeniji ako se leksikografi odlue da konfrontiraju vie jezika, tj. da
prave viejezini renik. Upravo zbog toga su viejezini renici karakteristini za
strunu terminologiju, gde postoje ograniene mogunosti navoenja leksikog
znaenja.
Viejeziki rjenici razliitih strunih terminologija visoko su, mada
ogranieno, korisni u svom vlastitom polju: oni obino imaju jaku enciklopedijsku
komponentu i mnogo pomau tako to garantuju preciznu upotrebu termina u
razliitim jezicima, te Leksikograf koji namjerava da sastavi takav viejeziki
rjenik mora, naravno, biti prvorazredan poznavalac odreene naune grane da bi
imao neophodno enciklopedijsko znanje samih denotata, no mora pokazati ne
manje panje i opreza prema optoj leksikografskoj strani svoga rada (Zgusta
1991: 278).

270
6.0 TIPOLOGIJA RENIKA I BROJ ZASTUPLJENIH
JEZIKA

U okviru ovog poglavlja analiziraemo renike prema tipologiji, dakle

posmatraemo da li su onomasioloki ili semasioloki, a analiza je pokazala da ima
renika koji su meoviti tako da e i oni biti uzeti u obzir. Zatim emo pratiti broj
zastupljenih jezika, kao i pitanje JI i JC sa posebnim osvrtom na viejezine
renike gde je JI neki drugi, a nemaki i srpski spadaju u grupu jezika koji su JC.

6. 1 Tipologija renika

Alfabetsko ili tematsko ustrojstvo renika uzima se kao dinstinktivno

obeleje za podelu renika na semasioloke ili alfabetske i onomasioloke, a
analiza je pokazala da je u praksi registrovan i meoviti semasioloko-
onomasioloki tip (Petronijevi 2002: 12 ).
U okviru ovog poglavlja izveemo zakljuke analize koja je spovedena na
renicima, a koja se odnosi na tipologiju renika. Naime, naveemo u kojoj meri
su zastupljeni semasioloki, a u kojoj meri onomasioloki renici u posmatranom
korpusu, te za koje struke je karakteristino koje ustrojstvo renika. Semasioloko
ustrojstvo podrazumeva da su odrednice sloene abecednim redom jedna ispod
druge, a zatim se navodi njihovo znaenje ili znaenja. Semasioloki princip izrade
renika ima svoje prednosti ali i nedostatke. Prednost ovako uraenih renika je u
jednostavnijem pronalaenju potrebne lekseme (Herbst/Klotz 2003: 189), dok je
nedostatak u tome to su lekseme potpuno izolovane, u blizini e se nai lekseme
koje povezuje samo poetno slovo, a nemaju nikave druge veze. Upravo ta
izolovanost leksema jeste glavni nedostatak ovih renika (ukanovi 1995: 11).
Dakle, u obradi ovi renici polaze od jezikog izraza lekseme, a zatim se navodi
znaenje ili znaenja koja ona ima, tj. ta ona oznaava u vanjezikoj sredini.

271
 Onomasioloki pristup podrazumeva slaganje renika prema predmetnim
grupama, a pri tome se polazi od nekog vanjezikog fenomena ili pojave, a zatim
se oko njega grupiu sve lekseme koje taj fenomen ili tu pojavu izraavaju.
Prednosti su svakako to to su grupisane rei koje se odnose na jednu pojavu ili
temu. Nedostaci ovako koncipiranih renika vidljivi su pre svega u njihovom
korienju. Da bi korienje onomasiolokih renika bilo kvalitetno potrebni su
precizni i dobro uraeni registri za JI, kao i registri za druge jezike koji su
zastupljeni.
to se leksikografske prakse tie, kada je u pitanju dvojezina i viejezina
leksikografija, istraivanja su pokazala da semasioloki tip renika u potpunosti
preovladava kod opte leksikografije. Kod strune leksikografije situacija je neto
drugaija. I tu preovladava semasioloki tip, ali je onomasioloki mnogo ei nego
kod opte leksike.
Od ukupnog broja renika objavljenih u ovom periodu objavljeno je 115
semasiolokih, 4 semasioloko-onomasioloka (u njima preovladava semasioloki
deo, ali jednim delom su i onomasioloki), 6 semasioloko-enciklopedijskih, 21
onomasioloki, 15 onomasioloko-enciklopedijskih.
Iz ove statistike vidimo da je u nekim sluajevima bilo nemogue svrstati
neki renik u jednu ili drugu grupu, poto se deava da imamo i renike meovitog
tipa. Kada je re o renicima meovitog tipa, mora se naglasiti da su to uglavnom
renici ugostiteljstva i gastronomije, koji po pravilu sadre deo koji je podeljen na
grupe i deo koji je semasioloki renik.
U periodu 1945-2000 objavljeni su sledei semasioloki renici: Dabac
1952, Arsenijevi 1971, Dragovi/Pavievi/Vujai 1971, 1987, 1990, Radi
(izd.) 1960, Risti/Obradovi/Vasi (ur.) 19611, 19612, 19641, 19642, 1971,
Pavlovi/Radi 1968, 1970, 1973, Dabac 1969, Dabac 1970, Baji/
1 2
Dunerovi/Kern 1973, Radi 1981, 1986 , 1986 , 1990, Muljevi (ur.) 1983,
19841, 19842,1986, Rjenik automobilskih izraza 1954, Modly 1964, Modly

272
1970, Kosti 1956, 1971, 1976, 1987, 1996, Simi/Dodi/Simi 1997,
Hadiomeragi 1978, Jovanovi 1957, Jovanovi 1959, Jaki/Zidar 1965,
Pajevi/Frenzke 1965, Frenzke/Pajevi 1967, Jankovi/urovi/Jankovi
19691, 19692, ink 1974, Strugar 1977, Vekari/Radi 1983,
Mojaevi/Krivokapi 1984, Novak/Marinkovi 1986, Roi 1987, Sokal/
Banjac/Kapi 1989, Petranovi/et. al. 1991, Pipics (Hrsg.) 1963, 1964, 1969,
1970, 1971, 1974, 1977, Perii/Konstantinovi 1965, Pejovi 1966, Radovi
1966, poljari/Petri/ukanec 1969, Bojanin/et. al. 1980, Beribak/Bievi
1986, Beribak/Bievi 1988, ijak 2000, Priki 1969, Nei (ur.) 1970, Schmidt
1972, Opai (ur.) 19701, 19702, 19703, 19711, 19712, 19713, 19714, 19715, 19716,
19717, 19718, 19719, Vitas/et. al. 1988, ordjevi 1986, 1988, Gakovi/Boi
1971, Kovenski, I. I. 1980, Mller-Lutz, H. L. 1973, Mora (izd.) 1974,
ivojinovi-Japanac 1998, Dragovi/Pavievi 1987, 1989, Tot 1975,
Jankovi/Stojkovi/Jankovi 1977, Averbakh 1980, 1988, Gili 19781, 19782,
Hadi-Ceni 1994, Tima 1977, Jovi 1995, Popovi 1981, ampara 1984,
1998, Perii 1985, 1997, Bakra 1990, Kosti/Kosti 1991, 1995, Vukievi
1991, Kneevi (ur.) 1996, Meki 1991, Radivojevi 1993,
Mukatirovi/Mojsilovi 1992, obi 1994, 1996, Rej 1997.

Objavljeno je i nekoliko semasioloko-enciklopedijskih renika: orevi/et.

al. 1966, 1975, Milojevi 1996, Hristovski 1994, Simeon 1969, Viejezini
geodetski renik 1980. Ovi renici su semasioloki prema nainu slaganja
odrednica, ali je uz odrednicu dato i objanjenje na jeziku izvorniku, ime taj renik
poprima elemente enciklopedije.

U posmatranom periodu objavljeno je mnogo manje onomasiolokih

renika: Ilustrirani tehniki rjenik 1952, Tehniki renik za brane 1965,
Borota 1972, Simi 1960, Esih 1957, Markovi/ulc-Smodek 1964, 1967, 1974,

273
ajatovi/Mari 1967, arunac/Popovi 1977, Banievi/Popovi/Vulovi
1989, 1990, Arneri-Georgijev 1993, Multilingual collection of terms for
welding and allied processes 1981, 1982, 1988, Abduli /et. al. 1983, 1985,
Boban (ur.) 1988, 1990, 1991. Svi ovi renici, osim jednog, su viejezini.

Objavljeno je i nekolilko onomasioloko-enciklopedijskih renika. To su:

Mlakar (ur.) 1957, 1958, 1959, 1960, 19611, 19612, 1962, 1963, 1965, 1970,
Jovanovi (ur.) 1965, Raovi M. 1991, Androi/et. al. 1972, Bori/et. al. 1977,
Planak 1986.
Najmanje je objavljeno semasioloko-onomasiolokih renika, samo tri. To
su: Vukov 1954, Lrcher 1981, Notaro 1966, 1967. U ovim renicima u prvom
delu dat je onomasioloki renik, a u drugom delu svi izrazi koji su upotrebljeni u
prvom delu sloeni su semasioloki, dakle, abecednim redom.

6.2 Broj zastupljenih jezika

U pomenutom periodu izalo je 55 dvojezinih jednosmernih renika, u

kojima dominira nemaki kao JI, koji se pojavljuje u 45 renika, zatim je objavljeno
5 dvojezinih dvosmernih, gde se kao JI smenjuju nemaki i srpskohrvatski. U
daljoj analizi emo sve renike koji imaju vie od tri jezika smatrati viejezinim. U
periodu 1945-2000 izaao je ukupno 101 viejezini renik. to se viejezinih
renika tie, srpskohrvatski se pojavljuje kao JI u 33 renika, hrvatski u 7, srpski u
8, nemaki u 9, neki drugi strani jezik (engleski, francuski, maarski, ak i latinski)
u 43 sluaja, a u jednom reniku kao JI pojavljuje se srpski/hrvatski/bosanski, i to
je jedini renik u kome se nakon 1991. pominje srpski jezik, a koji je izdat van
granica Srbije. Prvi viejezini renik koji se pojavio u ovom periodu bio je
Ilustrirani tehniki rjenik 1952: hrvatsko-njemaki-engleski-francuski-talijanski-
panjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534, u kome je, kao to se vidi,

274
zastupljeno sedam jezika, a JI je hrvatski. Poslednji viejezini renik koji se
pojavio u periodu dok je postojala zajednika drava je Raovi 1991: Pojmovnik
renik elektrotehnike na pet jezika: srpski, ruski, francuski, engleski, nemaki.
Definicija pojmova iz elektrotehnike na osnovu IEC, Beograd, str. 127., a na
prostoru Srbije ijak 2000: Viejezini dendroloki renik: srpsko-englesko-
nemako, francusko-pansko-ruski, Beograd, str. 313, to je i poslednji renik
analiziran u ovom periodu.

Da bi viejezini i onomasioloki renici imali veu upotrebnu vrednost

neophodno je da ih prate pregledni i jasni abecedni registri. Kada je re i
viejezinim semasiolokim renicima, potrebno je da ti renici poseduju registre
na svim zastupljenim jezicima osim polaznog. Kod onomasiolokih renika
pozitivna praksa bi trebalo da bude izrada registara na svim jezicima koji su
zastupljeni ukljuujui i JI.
Analiza renika iz posmatranog perioda pokazala je da odreeni broj
renika nema registre, iako bi to bilo neophodno. Odsustvo registara beleimo kod
sledeih renika: Vukov 1954. Ovaj renik je onomasioloki, nema klasine
registre, ali ima semasioloki renik u kome su abecednim redom sloeni svi
termini koji su upotrebljeni u onomasiolokom delu i dat je njihov prevod na sve
zastupljene jezike. Na slian nain se moe okarakterisati i renik
ajatovi/Mari 1967, koji je takoe onomasioloki, ali nema registre. Ovaj
renik ima semasioloki renik, koji sadri samo nazive voa, povra i namirnica,
ali ne i sve rei koje su upotrebljene u onomasiolokom delu renika. I u
semasiolokom reniku isti je JI kao i u onomasiolokom, hrvatskosrpski. Registre
nemaju ni sledei renici koji su takoe onomasioloki: Markovi/Schulz-Smodek
1964, 1967, 1974, arunac/Popovi 1977, Banievi/Popovi/Vulovi 1989,
1990 i Arneri-Georgijev 1993.
to se tie renika Aleksandra Jovanovia (isp. Jovanovi 1959), koji je
etvorojezini, semasioloki, on takoe nema registre, ali umesto toga autor u

275
predgovoru ovom reniku upuuje na Englesko-srpskohrvatski, Francusko-
srpskohrvatski i Nemako-srpskohrvatski renik, iji je on autor. U predgovoru se
kae da ova etiri renika predstavljaju jedinstvenu celinu.
Registre nema ni Petojezini renik termina metalurgije praha (isp.
Kovenski 1980), koji je izaao u izdanju SANU. Pretpostavka je da ovaj renik
nema registre zbog drugog dela koji se oekuje a koji je najavljen kao renik u
obrnutom pravcu. Registre nema ni renik Tot 1975, koji daje samo registre
engleskih termina. Registre nema ni renik pozorinih termina (isp. Rej 1997).
Iz ovoga se moe zakljuiti da autori nisu imali jasnu koncepciju izrade
renika pogotovu kada su u pitanju onomasioloki renici, te da je veina renika
koji su na taj nain uraeni pokazala nedostatke koji u velikoj meri negativno utiu
na njihovo korienje.

276
7.0 SOCIOLINGVISTIKA ANALIZA

Termin sociolingvistika poeo se ire primenjivati tek tokom ezdesetih godina

dvadesetog veka na jednu oblast jezikih studija koja ima izrazito meudisciplinarni
karakter poto su za nju zainteresovane i druge humanistike nauke sociologija,
psihologija i antropologija. Glavna tema sociolingvistikih ispitivanja je relacija jezik
drutvo. Sociolingvistika u uem smislu (ili mikrosociolingvistika) nastoji da
sagleda jeziko ponaanje pojedinca u odreenom drutvenom ambijentu.
Sociolingvistika u irem smislu (ili makrosociolingvistika) osvetljava odnos jezika i
drutva u celini obuhvatajui komplikovanu tematiku jezikog razvoja i
meujezikih ukrtanja (Ivi 1978: 262). Sociolingvistika jeziku prilazi prvenstveno
sa strane njegove interakcijske, u naem sluaju komunikacijske funkcije
(Radovanovi 2003: 145).
U naem istraivanju posebnu panju smo posvetili uticaju drutvenih i
politikih promena, a posebno konflikata, na jezik na prostorima bive Jugoslavije.
Sloeno dravno ustrojstvo Jugoslavije motivisano je sloenom nacionalnom
strukturom stanovnitva, koju prate i specifini razlozi geografske, istorijske,
kulturne, verske, politike i drutveno-ekonomske vrste. Razumljivo je da se tako
sloeno ustrojstvo drave (a u okviru njega i sloena mapa nacionalnih statusa i
odnosa) u drutvenim insititucijama i interakcijama, a prvenstveno u
komunikacijskim, obrazovnim i stvaralakim procesima i kontaktima, reflektuje kroz
sferu jezikih pojava. Sa stanovita nauke o jeziku (odnosno jezicima), zato
Jugoslavija u Evropi predstavlja izuzetno zanimljivo tlo, gde se na relativno malom
prostoru ispoljava relativno velika varijacija lingvistiki relevantnih fenomena, i sa
mikrosociolingvistikog i sa makrosociolingvistikog plana posmatranja, ali i sa
plana primenjene sociolingvistike (Radovanovi 2003: 200-201).

277
 Sociolingvistiku komponentu nemako-srpskohrvatske (srpske) strune
leksikografije iz perioda od 1945. do 2000. godine prikazaemo na sledeim
pitanjima:
- pitanje jezika koji je do 1991. zvanino nazivan
srpskohrvatski/hrvatskosrpski, te nain na koji se taj jezik tretira nakon
1991. godine
- pitanje pisma gde emo analizirati u kojoj meri je zastupljena latinica, a u
kojoj meri irilica, a sve to u zavisnosti od mesta izdanja
- pitanje izgovora, tj. da li je zastupljen ekavski ili ijekavski izgovor, sa
posebnim osvrtom na renike izdate u inostranstvu.

Tretman jezika u strunim renicima ogleda se, pre svega, u teoretskom delu
renika (nazivu, predgovoru, uvodu i sl.), dok to u manjoj meri dolazi do izraaja u
samom korpusu renika poto se radi o terminima ije je znaenje obino precizno
definisano i iskljuuje se subjektivni momenat bar u veini sluajeva. U renicima,
koji sadre optu leksiku, sociolingvistika komponenta se moe analizirati i na
samim odrednicama i njihovom izboru te prevodnim ekvivalentima.
U posmatranom periodu jezik sa prostora tadanje Jugoslavije nazivan je
razliito: srpskohrvatski (hrvatskosrpski), a pri tom je u upotrebi bila kopulativna ili
determinativna sloenica, zatim hrvatski, hrvatski ili srpski i mnogo ree srpski.
Iz posmatranog korpusa renika d se veoma lako zakljuiti gde su tenje za
otcepljenjem bile izraenije, te u kojim delovima bive zemlje je prihvaena ideja
zajednitva a u kojima nikada nije. Naime, potpuno je jasno da se u Hrvatskoj
tenja za otcepljenjem nastavila i posle 1945, da bi u jednom periodu splasnula, a
zatim periodino oivljavala i nestajala.
Potvrda toga je i prvi struni renik koji se pojavio u posleratnom periodu a koji
je bio predmet nae analize (isp. Dabac 1952), gde se jezik tretira kao hrvatski bez
bilo kakvog pomena srpskog jezika u nazivu ili predgovoru, a uvidom u sam renik

278
postaje jasno da se zapravo radi o hrvatskom varijetetu, bez bilo kakvih
preterivanja.
Statistiki posmatrano, od ukupno 161 renika u Srbiji je objavljeno 97, od ega
najvie u Beogradu, 93, zatim 1 u Panevu, 1 u Subotici i 2 u Novom Sadu.
U Hrvatskoj je objavljeno mnogo manje renika, ukupno 26, od toga 20 u Zagrebu,
3 u Rijeci, 1 u Karlovcu, i po jedan u Opatiji i Samoboru. U Sloveniji je objavljeno
15 renika, svi u Ljubljani. U Bosni i Hercegovini objavljeno je 7 renika, svi u
Sarajevu.
Izvan granica tadanje Jugoslavije objavljeno je ukupno 16 renika: 2 u Kilu,
1 u tutgartu, 1 u Berlinu, 1 u Karlsrueu, 8 u Budimpeti i za tri renika se kao
mesto izdanja navode Manhajm i Ljubljana.

Ako se, imajui u vidu ove statistike, posmatra na koji nain je tretiran jezik
stvari izgledaju ovako: od ukupnog broja renika izdatih u Srbiji do 1991. najee
je u upotrebi naziv srpskohrvatski (71 renik), naziv srpski upotrebljava se ukupno
23 puta, od toga do 1991. 8 puta, a od 1991. 15 puta. Zanimljivo je da se na
teritoriji Srbije upotrebljavao i paralelni naziv srpskohrvatski/hrvatskosrpski, 3 puta.
to se Hrvatske tie, posmatran je period do 1991. poto se posle toga nije
pojavio ni jedan renik koji bi imao bilo kakve veze sa nazivom srpski. Od ukupno
26 renika koji su izali na teritoriji Hrvatske jezik se u 10 renika naziva hrvatski, 7
puta hrvatskosrpski, 2 srpskohrvatski, 1 na jezik i 6 puta hrvatski ili srpski.
Na teritoriji Slovenije objavljivani su renici samo u Ljubljani, ukupno 15. U
svim tim renicima jezik se tretira kao srpskohrvatski, a koristi se ili kopulativna ili
determinativna sloenica.
Na teritoriji Bosne i Hercegovine objavljeno je 7 renika. Od toga u 4 renika
jezik se naziva srpskohrvatskim, u jednom srpskohrvatski/hrvatskosrpski, zatim po
jednom srpski ili hrvatski i srpski/hrvatski/bosanski.

279
 Zanimljivo je posmatrati renike koji su izdati u inostranstvu, a pogotovu ako
su im autori stranci. Zanimljiv je njihov stav prema jeziku na prostoru tadanje
drave.
Autori renika koji su izdati u Kilu su jedan Nemac i jedan Srbin (isp.
Pajevi/Frenzke 1965 i Pajevi/Frenzke 1967) gde se jezik tretira kao jedan. U
prvom reniku upotrebljava se kopulativna sloenica Serbo-Kroatisch, a u drugom
determinativna Serbokroatisch, pismo je latinica, izgovor je ekavski, jer je autor
srpskog dela renika poreklom sa prostora gde je ekavski izgovor tradicija. O
odabiru varijante izgovora ak se daje beleka i u predgovoru.
to se tie renika koji je izaao u tutgartu (isp. Lrcher 1981), jezik se
takoe tretira kao jedan, kao Serbokroatisch, s tim da je u upotrebi hrvatska
varijanta tadanjeg jezika, logino ijekavska varijanta izgovora i latinica. Nita
posebno ne belei ni renik koji je idat u Berlinu (isp. Schmidt 1972), jezik se
tertira kao Serbo-Kroatisch, pismo je latinica, izgovor ekavski.
Renik koji je izaao u Karlsrueu 1973. godine jezik tretira kao Kroatisch
(isp. Mller-Lutz 1973). I u predgovoru i u samom reniku nigde se ne pominje
nita to bi imalo bilo kakve veze sa Srbima i srpskim jezikom. Znaajno je primetiti
da se to deavalo poetkom sedamdesetih godina kada su u Hrvatskoj aktuelni bili
pokreti za samostalnost. To je oigledno odmah nalo odraza u jeziku, a time
neizbeno i u leksikografiji.
U Budimpeti su izala dva renika u osam izdanja. Renik koji se bavi
terminologijom iz oblasti izdavatva (isp. Mora (izd.) 1974), koji je izdat na
dvadeset jezika i renik bibliotekarstva koji je izaao u sedam izdanja (u pet
izdanja zastupljeno je dvadeset jezika, a u poslednja dva dvadesetdva jezika).
Zanimljivo je da se u svim ovim renicima hrvatski i srpski jezik tretiraju kao dva
odvojena jezika, oni zauzimaju posebno mesto i u uporednom viejezinom
reniku i u registrima. U reniku izdavatva za srpski jezik se koristi samo irilica i
ekavski izgovor. A u reniku bibliotekarstva autori za srpski jezik koriste srpsku

280
varijantu, ekavski izgovor, a to se pisma tie latinicu i irilicu, a za hrvatski,
hrvatsku varijantu, ijekavski izgovor i latinicu. Na takav tretman jezika skree se
panja i u predgovoru. I to je prvi struni renik u kome se pojavljuje irilica. Npr.

6. Ablieferungspflicht obaveza dostave tiskanih stvari predaja obaveznog primerka

(str. 12) (str. 14) ( )
(str. 15)
(Primeri su preuzeti iz izdanja iz 1969. godine)

U oba renika dati su odvojeno registri za hrvatski i srpski jezik, registri za

hrvatski jezik sloeni su abecednim redom i pisani u latinicom, a registri za srpski
jezik sloeni su azbuno i pisani su irilicom.
Renik za koji se kao mesta izdanja navode Manhajm i Ljubljana izaao je
u tri izdanja (isp. Boban (ur.) 1988, 1990, 1991). Jedina razlika izmeu ova tri
izdanja je u nazivu jezika, naime u prvom (1988) i drugom (1990) izdanju jezik se
tretira kao hrvatski ili srpski, a re je zapravo o hrvatskom varijetetu, pismo je
latinica. U treem izdanju, koje je izalo u godini kada poinje graanski rat na
prostorima bive Jugoslavije, (1991), jezik se tretira kao hrvatski, pomena srpskog
vie nema, iako je sam sastav renika identian i nema nikakvih izmena.

A to se upotrebe pisma tie, potpuni primat ima latinica bez obzira gde je
renik izdat. Pored gore pomenuta dva renika, koja su objavljena u ukupno osam
izdanja u Budimpeti irilica je zastupljena jo u sledeim renicima: Pejovi 1966,
gde je i redosled odrednica azbuni, to je retkost, dok se jezik u ovom reniku
tretira kao srpskohrvatski. Zatim tu je i renik Jovi 1995, gde su odrednice
sloene azbuno, a pismo je irilica. Npr.

A-1

e. abiogenic sediments
. abiogene Ablagerungen f pl

281
. sdiments m pl abiotiques
.
(str. 3)

Zanimljivo je da se i u Reniku Kovenski 1980, koji je izaao u idanju

SANU koristi delimino irlica, naslovne strane i predgovor dati su irilicom, a u
samom reniku koristi se latinica. Specifian je i Rjenik arhivske terminologije (isp.
Androi/et.al 1972), gde autor pravi razliku izmeu hrvatskog i srpskog jezika i za
srpski jezik koristi irilicu.
to se tie izgovora, nema nikavih posebnih zanimljivosti, za renike izdate
u Srbiji korieni je ekavski izgovor, za renike izdate u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji
ijekavski, a to se inostranstva tie, korien je ekavski ili ijekavski izgovor u
zavisnosti da li je saradnik na tim renicima sa prostora gde se govori ekavski ili
ijekavski.

Zanimljiva je sociolingvistika analiza renika koji su obraeni u grupi 3.8

(Renici privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza), poto su
to oblasti koje obuhvataju terminologiju iz drutvenih oblasti, a to je upravo
segment drutva koji je u najveoj meri bio pod uticajem drutvenih i politikih
zbivanja i previranja. Iz te grupe posebno bi se mogla izdvojiti Politika
enciklopedija (isp. orevi 1966, 1975), gde se ak i iz Predgovora vidi da je
njen nastanak ideoloki obojen. Tako emo saznati da je nova borba za
samostalan i slobodan socijalistiki i nacionalni razvitak (...) traila sopstvena i
nova reenja u izgradnji socijalizma (Predgovor, strana nije numerisana), a u
reniku emo nai izraze kao AF, bratstvo i jedinstvo, Komunistika partija,
socijalistiko samoupravljanje, Azijska socijalistika konferencija, lumpen-
proletarijat, itd. A napominje se i znaaj jugoslovenstva, jezik se tretira kao jedan.

282
 Na isti nain bi se mogao okarakterisati i Leksikon drutveno-politike i
samoupravne terminologije (Strugar 1977), koji je izaao u ediciji Aktuelna pitanja
socijalizma, a koji takoe donosi terminologiju karakteristinu za to vreme.
Zanimljivo je bilo analizirati i renike ugostiteljstva i gastronomije. U njima
nisu primetne nikave posebne pretenzije, u jelovnike su ukljuena ravnopravno sva
jela i specijaliteti sa prostora bive Jugoslavije, iako je veina tih renika objavljena
u Hrvatskoj.
Ako se nemako-srpskohrvatska (srpska) leksikografija, koja je odraz veza i
saradnje izmeu Nemake i Jugoslavije (Srbije), posmatra hronoloki moe se
konstatovati je u prvim godinama posle rata vladalo zatije, do 1952. Zatim dolazi
do uspostavljanja saradnje, pre svega u oblasti tehnike i turizma. Ta saradnja
rezultira i pojavljivanjem prvih renika. Saradnja se uspostavlja najpre izmeu
Hrvatske i Nemake. Zatim ta saradnja doivljava procvat, sarauje se na polju
tehnike i drugih prirodnih nauka. Belei se veoma naporan rad naih strunjaka u
meunarodnim komisijama koje rade na standardizaciji terminologije. Taj rad
prevazilazi saradnju samo sa Nemakom i biva u pravom smislu internacionalni.
to se tadanje Jugoslavije tie, na tom poslu radilo se ravnopravno u sva tri
centra: u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Iz tog perioda nastaju veoma znaajni
renici, usklaeni sa meunarodnim normama. Uspon u saradnji traje sve do
sredine osamdesetih godina kada poinje da se belei pad, kriza se ogleda i u
saradnji meu zemljama i na polju leksikografije, pojavljuju se samo obnovljena
izdanja. Poetkom devedesetih dolazi do potpunog prekida veza izmeu Srbije i
Hrvatske i Srbije i Nemake. 1991. godine izlaze poslednji renici koji pripadaju
srpskohrvatskom jeziku i koji su rezultat saradnje na prostoru SFRJ.
Zanimljivost koju treba izdvojiti svakako je Rjenik arhitekture,
graevinarstva i urbanizma, koji je doiveo dva izdanja. Prvo u Sarajevu 1984.
godine, a drugo takoe u Sarajevu 1998. Ovaj renik je dobrog kvaliteta, na njemu
su saradjivali strunjaci sa fakulteta u Sarajevu, a jedini je na prostorima SFRJ koji

283
se bavi terminologijom iz oblasti arhitekture, graevinarstva i urbanizma. Ono to je
zanimljivo kada je ovaj renik u pitanju je tretman jezika. Naime u prvom izdanju
jezik se tretira kao srpski ili hrvatski dok se u drugom izdanju, koje je izalo nakon
zavretka graanskog rata, jezik tretira kao bosanski/hrvatski/srpski. A to je izdanje
zapravo isto kao i prethodno, bez bilo kakvih izmena u samom korpusu odrednica.
Jedina razlika je u nazivu jezika. I predgovor je isti, samo je iz njega izbaen osvrt
na jezik, koji je dat u prvom izdanju, gde se naglaava da je re o jednom jeziku.
Ovaj renik je zanimljiv za nau analizu poto uvaava novu jeziki stvarnost na
prostorima Bosne i Hercegovne, gde se potencira trolani naziv jezika, to je
novina nastala kao rezultat rata na prostorima bive Jugoslavije i rezultat raspada
drave.
Iz ove analize vidi se da istorija renika i istorija drutva ne neki nain teku
paralelno, leksikografi se nalaze po viestrukim uticajem drutva. Renici sadre
ak i politiku dimenziju, a ona proizilazi iz injenice da ljudi svoj jezik u pojedinim
periodima u razvoju drutva smatraju simbolom i grantom nacionalog identiteta i
opstanka. Istorijska distanca u posmatranju pokazuje da je odnos drutva i
leksikografije uzajaman, a ne da samo drutvo utie na leksikografe (Ha-Zumkehr
2001: 1).

284
 8.0 ZAKLJUAK

U periodu od 1945. do 2000. godine izalo je ukupno 130 renika u 161

izdanju. Prvi struni renik u kome je zastupljen jeziki par nemaki-srpskohrvatski
(srpski) objavljen je 1952. godine u Zagrebu, a poslednji renik objavljen je 2000.
godine u Beogradu. Napominjemo da je do 1991. godine u analizu ukljuena biva
Jugoslavija i inostranstvo, a od 1991. prostor Srbije i inostranstvo. U periodu 1945-
1951 nije objavljen nijedan renik, takoe renici nisu objavljivani ni 1953, 1955,
1979, 1999 godine. Po jedan renik objavljen je: 1956, 1958, 1962, 1968, 1976,
1982, 1992, 2000, po dva renika objavljena su: 1952, 1954, 1959, 1963, 1975,
1985, 1993, 1995, 1988, po tri renika objavljena su: 1957, 1960, 1972, 1973,
1978, 1983, 1989, 1994, 1997, po etiri: 1961, 1966, 1967, 1974, 1980, 1981,
1984, 1987, 1996, po pet: 1964, 1990, po est: 1956, 1977, 1988, 1991, po sedam
renika objavljeno je 1969 i 1986, devet renika objavljeno je 1970, a najvie,
petnaest, 1971 kada je izalo deset renika u ediciji Industrijski renik.
Broj zastupljenih jezika kree se od dva do dvadeset dva. Dvojezinih
renika objavljeno je 55, od toga nemaki kao JI u potpunosti dominira, i pojavljuje
se u 45 renika, a srpskohrvatski se kao JI pojavljuje u 10 renika. Dvojezinih
dvosmernih renika izalo je 5, trojezinih 4, etvorojezinih 21, petojezinih 23,
estojezinih 18, sedmojezinih 12, osmojezinih 4, devetojezinih 3, po jedan
trinaestojezini, petnaestojezini i esnaestojezini, 7 dvadesetojezinih i 2
dvadesetdvojezina. Najvie jezika, 22 zastupljeno je u 6. i 7. izdanju renika
Zoltana Pipicsa Dictionarium Bibliotecarii Practicum.
Zanimljivost je da je izalo nekoliko renika koji su viejezini, ali i
viesmerni. Na primer Renik za tekstil i kou Mirjane Radivojevi (1993) sastoji se
od tri trojezina renika: englesko-nemako-srpski, nemako-englesko-srpski,
srpsko-englesko-nemaki. Re je, dakle, o trosmernom trojezinom reniku.

285
 Zatim imamo Renik tehnikih izraza (isp. Risti/Obradovi/Vasi 1971),
koji se u treem izdanju pojavljuje kao etvorojezini dvosmerni i sadri renike:
srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki i englesko-francusko-nemako-
srpskohrvatski. Zanimljiv je i Renik vatrogasnih izraza autorke Nade Time u
kome su u opticaju etiri jezika, a zapravo renik je koncipiran kao vie dvojezinih
renika, pa imamo sledee renike: Njemako-hrvatski ili srpski, Englesko-hrvatski
ili srpski, Rusko-hrvatski ili srpski i Hrvatsko ili srpsko-njemaki, Hrvatsko ili srpsko-
engleski, Hrvatsko ili srpsko-ruski.
Renik tamparstva i izdavatva autora Dragoljuba ivojinovia-Japanca je
renik koji se sastoji od tri trojezina renika: nemako-srpsko-engleski; englesko-
srpsko-nemaki; srpsko-nemako-engleski.
U analiziranom periodu zastupljeno je 39 tematski grupisanih struka.
Objavljeno je po 20 renika tehnike i elektrotehnike, 18 renika privrednih,
komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza, 11 renika ugostiteljstva i
gastronomije, 8 renika medicine i stomatologije, 1 renik bibliotekarstva, koji je
doiveo najvie, 7 izdanja, 6 renika iz oblasti umarstva i prerade drveta, 5
renika sportske terminologije, 4 renika automobilizma i auto-moto saobraaja i
industrijske opreme, po 3 renika zavarivanja, elektronike, informatike,
automatizacije, obrade podataka i programiranja i industrijskih materijala. Slikovni
renik je takoe izaao u tri izdanja. Objavljena su 2 vojna renika, zatim po dva
renika matematikih termina, rudarske terminologije, metalurgije, izdavatva i
tamparstva, geodezije i geohemije, grejanja, hlaenja i klimatizacije, terminologije
iz operacionih istraivanja, arhitekture, graevinarstva i urbanizma, muzikih
termina, po dva tehnoloka renika, zatim po dva renika eleznike terminologije,
tekstilne terminologije i industrijske hemije. Po jedan renik posveen je sledeim
strukama: staklarstvu, arhivskoj terminologiji, osiguranju, lingvistikim nazivima,
kartografiji, vatrogasnim izrazima, terminologiji iz obrade deformisanjem, nautikoj
terminologiji, pivarskim terminima, vou, povru i zainima, poljoprivrednoj

286
mehanizaciji, pozorinim terminima, industrijskom i trgovinskom poslovanju,
motorima, saobraajnim vozilima i opremi, industrijskoj hemiji i industrijskoj
tehnologiji.

U okviru analize jezikih nivoa posmatrali smo u kojoj meri se u strune

renike unose morfoloke, sintaksike, stilistike i etimoloke informacije, te na koji
nain tvorba rei dolazi do izraaja u ovim renicima. Analiza je pokazala da
gramatike informacije nisu od primarnog znaaja u strunim renicima. Od svih
lingvistikih disciplina najvie je zastupljena morfologija, najee se navodi rod uz
imenice u nemakom jeziku, zatim od morfolokih karakteristika navodi se i
obeleje vrste rei, a drugi podaci tipa nastavaka za genitiv jednine i nominativ
mnoine kao i oblici za nepravilne glagole navode se u zanemarljivo malom broju
sluajeva. Druga po zastupljenosti je sintaksa, ali i to sporadino, zatim stilistika i
na kraju etimologija.
U okviru tvorbe rei pratili smo nain na koji se slau odrednice u renicima
te da li je prisutno njihovo grupisanje u oblik gneza prema tvorbenim obrascima.
Rezultati analize su pokazali da su najei renici gde se odrednice striktno niu
jedna ispod druge abecednim redom bez obzira na tip tvorbe. U veoma malom
broju renika pokuava se da se grupiu rei oko odrednice po principu tvorbe, ali
svi ti pokuaji su nedosledni. U malom broju renika rei oko odrednice grupiu se
po principu semantikog gnezda.
Posmatranje tipologije renika pokazalo je da prevagu i kod strune
leksikografije imaju semasioloki renici, kojih je objavljeno 115, onomasiolokih je
znatno manje, 21, 4 renika su meovita i mogu se smatrati semasioloko
onomasiolokim, 6 semasioloko-enciklopedijskih i 15 onomasioloko-
enciklopedijskih.
Kod viejezinih i onomasiolokih renika logino je da se oekuju registri
kao nain da se olaka njihovo korienje, povea njihova upotrebna vrednost i da

287
se sistematizuje graa koja je u njima obraena. Analiza je, meutim pokazala, da
jedan broj renika nema pregledne registre. U nekim onomasiolokim renicima
daje se na kraju renik koji je sloen abecedno, ali na alost tim renikom obino
nije obuhvaena celokupna terminologija koja je obraena u onomasiolokom delu.
Sociolingvistika analiza pokazala je takoe brojne zanimljivosti.
Sociolingvistike specifinosti u renicima prisutne su ili neposredno, dakle u
samom reniku, to je ei sluaj kod opte leksikografije, ili posredno, dakle u
predgovorima, nazivu jezika itd. to je sluaj sa strunom leksikografijom. U naoj
analizi zanimljive podatke pronali smo posredno, u pogovorima i predgovorima, te
u uvodnim napomenama ili na naslovnim stranama, gde autori veoma esto izlau
svoje stavove o nekim problemima. Posebnu ulogu u tome ima naziv jezika, to je
specifinost bivih jugoslovenskih prostora, gde je naziv jezika bio uslovljen
brojnim vanjezikim faktorima i gde je jezik esto upotrebljavan ili zloupotrebljavan
u politike svrhe. Jezik je periodino bio u funkciji spajanja ili razdvajanja drava na
Balkanu, to se moe pratiti i u renicima analiziranog perioda. U godinama kada
su drutvena previranja i konflikti bili aktuelni ni jezik nije bio poteen uticaja. To
se deavalo pre svega u Hrvatskoj. Uvek kada bi se pojaavala politika tenja za
otcepljenjem u Hrvatskoj i jezik je naglaavan kao poseban, kao hrvatski. U Srbiji
je bilo ovakvih tenji, ali u zanemarljivo malom broju sluajeva. U Bosni i
Hercegovini i Sloveniji, kao republikama gde se radilo na strunoj leksikografiji, nije
bilo ovakvih tenji, bar to se jezika tie. to se pisma tie, situacija je znatno
drugaija. U potpunosti dominira latinica, ak i u renicima koji su izdati u Srbiji.
Zanimljivo je da strani leksikografi kao razliku izmeu hrvatskog i srpskog jezika
uzimaju pismo vezujui irilicu za srpski jezik, a latinicu za hrvatski. to se
izgovora tie, nema nikavih neobinosti za renike izdate na prostorima SFRJ.
Ekavski su uraeni renici izdati u Srbiji, a ijekavski renici izdati u drugim
republikama. Zanimljivo je da i izgovor strani autori uzimaju kao dinstinkciju izmeu

288
srpskog i hrvatskog jezika, pri emu su ijekavsku varijantu smatrali odlikom
hrvatskog jezika, a ekavsku odlikom srpskog jezika.

Na kraju bi se generalno moglo zakljuiti da je u periodu 1945-2000 godine

objavljen veliki broj strunih renika u kojima je zastupljen jeziki par nemaki i
srpskohrvatski (srpski), ali te renike po pitanju kvaliteta karakterie velika
neujednaenost. Potpuno svesni da je leksikografija jedna veoma teka oblast
lingvistikih aktivnosti (Zgusta 1991: 21) i da je bavljenje izradom renika veoma
muan posao, za koji je potrebno posedovati izuzetna znanja i kompetencije, te da
se autorima renika mora ukazati respekt (Weinrich 1975: 347) ipak se moramo
kritiki osvrnuti na analizirane renike. Analiza strunih renika pokazala je da
kvalitet ne prati kvantitet izdatih renika, te da bi se generalno stanje u strunoj
leksikografiji, koja zastupa jeziki par nemaki i srpskohrvatski (srpski), moglo
oceniti sledeim citatom: Jo odmah poslije drugog svjetskog rata preduzimane su
kod nas izvjesne mjere da se otpone sa organizovanom izradom terminologija -
za razliite oblasti privrednog i drutvenog ivota. Meutim rei rezultat tih mjera
su kolektivna djela, iza kojih stoji institucionalni organizovani rad. Napravljeno je
najvie nepotpunih terminologija, a najvie je indeksa ili nomenklatura naziva,
odnosno imenovanja pojmova u pojedinim strukama ili granama djelatnosti (...). U
ovoj oblasti ima vie desetina naslova, ali reklo bi se da veini nedostaje lingvistiki
pristup u obradi, ne daju se puniji podaci o formama i znaenjima odrednica, te im
je i normativna i funkcionalna vrijednost umanjena. Zato ima mnogo razloga da se
razmilja o mogunostima organizovanja nae lingvistike u cilju obezbjeivanja
punijeg uticaja na terminoloku leksikografiju. (upi 1982: 307-308).
Kada je u pitanju struna leksikografija u periodu 1945-2000 zanimljivo bi
bilo potraiti odgovor na jo dva pitanja: 1. Ko su autori strunih renika? i 2. Ko su
bili izdavai strunih renika u periodu 1945-2000? Iako to nije bio primarni
zadatak ovoga rada, ipak emo ukratko rezimirati neka zapaanja. to se tie

289
autora renika, pokazalo se da su to uglavnom strunjaci za oblast stuke kojoj je
renik posveen. U retkim, neto uspelijim leksikografskim ostvarenjima radili su
timovi strunjaka, meu kojima i filolozi. Taj timski rad obino se odrazio i na
kvalitet renika u pozitivnom smislu. Analiza je pokazala da su renici, koje su radili
ljudi iz struke, bez filolokog obrazovanja i bez saradnje sa strunjacima za
filoloke nauke, znatno slabijeg kvaliteta. Da bi nastao uspean renik podjednako
je vano poznavati odreenu struku i imati filoloko obrazovanje, a potrebno je
posedovati i neka opta znanja (Henne 1975: 144). Prema Zgusti ispada da
leksikograf treba da zna sve (Zgusta 1991: 21), a to znai odlino poznavanje
stuke za koju se radi renik, poznavanje terminologije i rada na njenoj
standardizaciji, zatim poznavanje gramatikih struktura i jednog i drugog jezika,
kao i kulturnih specifinosti u odreenoj jezikoj zajednici. Uspean rad na
praktinoj leksikografiji podrazumeva, pored odlinog znanja struke, poznavanje
svih naunih disciplina koje prouavaju leksiki sistem: morfologije, sintakse,
stilistike, semantike, leksikografije. Pored poznavavanja lingvistikih disciplina
potrebne su i line predispozicije i vrline kao to je marljivost, upornost, tanost,
istrajnost (Weinrich 1975: 347).

Izdavai strunih renika u ovom periodu bili su razni, poevi od uglednih

institucija kakve su akademije nauka, preko velikih poznatih i priznatih izdavakih
kua i strukovnih udruenja pa do samih autora.
Pitanja autorstva strunih renika i izdavakih kua koje su ih izdavale
predstavljaju veoma zanimljive teme za dalja istraivanja, koja bi sigurno dala
veoma korisne rezultate, te bi im u budunosti trebalo posvetiti vie panje.
Zanimljivo je takoe i pitanje standardizacije terminologije, posebno pitanje
u kojoj meri je terminologija, koja je obraena u strunim renicima u drugoj
polovini dvadesetog veka, zvanino standardizovana od strane nadlenih tela. Da
bi se to procenilo, potrebno je posedovati dodatna znanja i kompetencije iz oblasti

290
standardizacije terminologije. Stoga emo zakljuke po tom pitanju bazirati na
informacijama koje su date u predgovorima, pogovorima i drugim objanjenjima
koja prate renik. Na osnovu podataka koji su dati u renicima stie se utisak da se
u veoma malom broju renika, koji su analizirani, obrauju termini koji su
standardizovani. Manji broj renika je nastao kao rezultat meunarodne saradnje
na terminologiji i samo u malom broju sluajeva autori renika bili su uesnici u
radu meunarodnih ili domaih komisija za standardizaciju ili su pak koristili
rezultate njihovog rada. To su renici elektrotehnike, tehnike i medicine. U
pojedinim sluajevima imamo ak i pojavu da autori u predgovoru kau da su u
renik unosili termine koji nisu standardizovani, nego se radi samo o predlozima
(isp. Simi 1960).

Zanimljivo je takoe da veliki broj renika nema nikakav predgovor, uvod,

uvodne napomene, objanjenja, uputstva za korienje niti spisak skraenica. To
bi se moglo smatrati velikim nedostatkom renika, zbog ega u pojedinim
renicima nismo uspeli da ustanovimo na kojim prethodnim renicima su bazirana
aktuelna izdanja, nego je to moglo da bude samo predmet nagaanja i procene.
Pored osnovnih elemenata renika, koji se tiu ustrojstva, tipologije i
semantizacije, bitno je takoe da renik ima neku vrstu predgovora gde e se
navesti osnovi podaci o samom reniku i njegovoj nameni i njegovoj ciljanoj grupi.
Ukoliko je re o ponovljenim izdanjima dobro bi bilo napomenuti i taj podatak, a
ukoliko je re o znaajnijem leksikografskom poduhvatu potrebno bi bilo rei neto
vie o istorijatu rada, kao i o autorima. Renik takoe treba da poseduje ujednaen
spisak skraenica i znakova koji su upotrebljeni u reniku. Za ovaj segment bitno je
da skraenice budu standardizovane, lako prepoznatljive i ujednaene u upotrebi.
Veoma bitna stavka je i ona koja se tie upotrebe gramatike, tj. gramatika skica.
O tome bi takoe trebalo da se autori renika pozabave u uvodu ili predgovoru
(ipka 2006: 164-166, Weinrich 1975: 347).

291
 Struni renici treba da sadre osnovne gramatike podatke relevantne za
jezike koji su zastupljeni. U nemakom jeziku to je rod imenica i oznaka vrste rei.
Sa gramatikim informacijama ne treba preterivati, treba se drati naela
konciznosti i utede prostora, te izbegavati nagomilavanja teksta oko leme,
posebno ukoliko se renik radi u klasinoj tampanoj formi. Ukoliko se leksikografi
opredeljuju za savremeni nain izrade renika, mogunosti su mnogo vee i treba
ih iskoristiti. Kod renika u elektronskoj formi pojam prostora nema neki veliki
znaaj, to odmah daje ire mogunosti u organizovanju grae. Elektronska
obrada prua mnogo vee mogunosti u pretraivanju grae, pa je u tom sluaju
mogue unoenje veeg broja podataka nego to je to sluaj sa renicima u
klasinoj formi.
Novi elektronski medijumi doneli su znaajne novine na planu
leksikografske prakse i omoguili jednostavniju primenu osnovnih principa
savremene leksikografije. A osnovni principi, prema T. Priu bili bi:
- nauna zasnovanost, koja podrazumeva primenu najnovijih dostignua
leksikologije i metaleksikografije, konstrastivne lingvistike i korpusne
lingvistike, iju zajedniku orijentaciju predstavlja pragmatizacija
- funkcijska profilisanost renika, to znai objedinjavanje pasivne i aktivne
funkcije u jednom istom reniku
- okrenutost prema korisnicima renika i njihovim potrebama, to se ogleda u
celovitosti, valjanosti i pouzdanosti ponuenih podataka,
- predusretljivost prema korisnicima, to podrazumeva detaljno uputstvo s
objanjenjima primenjenih postupaka u leksikografskoj obradi i prezentaciji,
lako korienje, preglednu prezentacija i minimum skraenica i simbola
- uenje, negovanje, popularisanje i praenje efikasnosti upotrebe renika
(Pri 2002: 331-332).

292
 9.0 DODATAK I:
AUTORSKA BIBLIOGRAFIJA

Abduli, Ramiz / et. al. (1983): Terminoloki renik iz operacionih istraivanja:

srpskohrvatski/hrvatski ili srpski, makedonski, slovenaki, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513.

Abduli, Ramiz / et. al. (1985): Terminoloki renik iz operacionih istraivanja:

srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenaki, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, str. 263.

Androi, Mirko / et. al. (1972): Rjenik arhivske terminologije Jugoslavije:

hrvatsko-srpsko-slovensko-makedonski, englesko-francusko-njemako-rusko-
talijanski, Zagreb, str. 77.

Averbakh, Jurij (1980s): Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-

francusko-rusko-srpskohrvatski, Beograd, str. 151.

Averbakh, Jurij (1988): Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-

francusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151.

Arneri-Georgijev, Jelisaveta (1993): Medizinische Ausdrcke fr jedermann:

nemako-srpski renik za lekare, Beograd, str. 155.

Arsenijevi, Nada S. (1971): Elektrotehniki renik: nemako-srpskohrvatski,

Beograd, str. 150 +3.

Baji, Branislav / Dunerovi, Aleksandar / Kern, Nikola (1973): Poslovni

privredno-tehniki renik: srpskohrvatsko-nemako-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701.

Bakra, Ksenija (1990): Nautiki rjenik: hrvatski-talijanski-francuski-engleski-

panjolski- njemaki, Samobor, str. 151.

Banievi, Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena (1989): Ugostiteljski

renik: srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, Beograd, str. 260.

Banievi, Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena (1990): Ugostiteljski

renik: srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260.

293
Beribak, Nihad / Bievi, Ahmed (1986): umarski njemako-srpskohrvatski
rjenik, Sarajevo, str. 238.

Beribak, Nihad / Bievi, Ahmed (1988): Njemako-srpskohrvatski rjenik: za

drvnu industriju, Sarajevo, str. 191.

Boban, Vjekoslav (ur.) (1988): Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik,
Manhajm, Ljubljana, str. 677.

Boban Vjekoslav (ur.) (1990): Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.

Boban Vjekoslav (ur.) (1991): Hrvatski i njemaki slikovni rjenik, 3. izd.,

Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.

Bojanin, Svetomir / et. al. (1980): Renik iz oblasti iskoriavanja uma i umskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemaki-engleski, Ljubljana,
str. 287.

Bori, Branko / et. al. (1977): Viejezini kartografski rjenik: hrvatsko-englesko-

francusko-njemako-ruski, Zagreb, str. 442.

Borota, Olga (1972): etvorojezini tehniki rjenik: srpskohrvatski-francuski-

njemaki- engleski, Sarajevo, str. 193.

ampara, Eref (1984): Meunarodni rjenik arhitekture, graevinarstva i

urbanizma: hrvatski ili srpski-francuski-engleski-njemaki-ruski, Sarajevo, str. 956.

ampara, Eref (1998): Meunarodni rjenik arhitekture, graevinarstva i

urbanizma: bosanski-hrvatski-srpski-francuski-engleski-njemaki-ruski, Sarajevo,
str. 956.

obi, Timotej (1994): Viejeziki renik voa, povra i zaina: srpsko-latinsko-

englesko-francusko-nemako-pansko-ruski, Beograd, str. 124.

obi, Timotej (1996): Viejeziki renik poljoprivredne mehanizacije: srpsko-

englesko-francusko-nemaki, Beograd, str. 404.

Dabac, Vlatko (1952): Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches

elektrotechnisches Wrterbuch / Njemako-hrvatski i hrvatsko-njemaki
elektrotehniki rjenik, Zagreb, str. 356.

294
Dabac, Vlatko (1969): Tehniki rjenik. 1. dio, njemako hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103.

Dabac, Vlatko (1970): Tehniki rjenik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemaki, Zagreb,

str. 1574.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1971): Renik industrijske

elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 864.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1987): Renik industrijske

elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1990): Renik industrijske

elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 864.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan (1987): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan (1989): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400.

ordjevi, Boidar (1986): Renik industrijske hemije: nemako-srpskohrvatski,

2. izd., Beograd, str. 612 .

ordjevi, Boidar (1988): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, 2. ispravljeno izdanje., Beograd, str. 340.

orevi, Jovan / et. al. (1966): Mala politika enciklopedija: srpskohrvatski-

makedonski-engleski-francuski-nemaki-ruski-panski, Beograd str. 1532.

orevi, Jovan / et. al. (1975): Politika enciklopedija: srpskohrvatski-

makedonski-engleski-francuski-nemaki-ruski-panski, Beograd str. 1447.

Esih, Vinko (1957): Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemaki, Karlovac, str.

19.

Frenzke, Dietrich / Pajevi, Milija (1967): Wrterbuch juristischer Fachausdrcke.

Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkrzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394.

295
Gakovi, Nikola / Boi, Branko (1971): Metalurki renik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajuim izrazima na srpskohrvatskom, slovenakom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemakom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707.

Gili, Stanislav (19781): Mali alpinistiki terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-

francuski-njemaki-talijanski, Rijeka, str. 48.

Gili, Stanislav (19782): Mali planinarski terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-

francuski-njemaki-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48.

Hadiomeragi, Maid (1978): Rjenik stomatologije: engleski-njemaki-

hrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski, Zagreb, str. 527.

Hadi-Ceni, Radomir (1994): Nemako-srpski i srpsko-nemaki lovaki renik,

Beograd, str. 207.

Hristovski, Metodija (1994): Eksplozivne materije: renik srpsko-engleski, srpsko-

francuski, srpsko-nemaki, englesko-srpski, francusko-srpski, nemako-srpski,
Beograd, str. 310.

Ilustrirani tehniki rjenik (1952): hrvatsko-njemaki-engleski-francuski-talijanski-

panjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534.

Jaki, Blanka / Zidar, Josip (1965): Hrvatskosrpsko-njemaki glosar politikih i

ekonomskih termina, Zagreb, str. 79.

Jankovi, Margita / urovi, Radomir / Jankovi, Radoslav (19691):

Ekonomsko-pravni renik: srpskohrvatsko-francusko-nemaki, Beograd, str. 383.

Jankovi, Margita / urovi, Radomir / Jankovi, Radoslav (19692):

Ekonomsko-pravni renik: nemako-srpskohrvatski, str. 320.

Jankovi, Margita / Stojkovi, Vasa / Jankovi, Radosav (1977): Rei i izrazi u

fudbalu: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 229.

Jovanovi, Aleksandar (1957): Nemako-srpskohrvatski renik privrednih,

komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza, Beograd, str. 272.

296
Jovanovi, Aleksandar (1959): Srpskohrvatsko-englesko-nemako-francuski
renik privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza, Beograd,
str. 326.

Jovanovi, Toma (ur.) (1965): Elektrotehniki terminoloki renik: srpskohrvatski,

slovenaki, makedonski, ruski, engleski, francuski, nemaki. Grupa-07.
Elektronika, Beograd, str. 221.

Jovi, Vidojko (1995): Geohemijski renik: srpski, engleski, nemaki, francuski,

ruski, Beograd, str. 419.

Kneevi, Jasmina (ur.) (1996): Renik eleznikih strunih izraza francusko-

nemako-englesko-italijansko-pansko-srpski, Beograd, str. 1221.

Kosti, Aleksandar . (1956): Medicinski renik: latinski, engleski, nemaki,

francuski, srpski. Latinski renik 15.000 rei. Engleski registar-renik 5.000 rei.
Nemaki registar-renik 7.000 rei. Francuski registar-renik 4.200 rei. Srpski
registar-renik 6.000 rei. Eponimni renik 3.800 rei, Beograd/Zagreb, str. 763.

Kosti, Aleksandar (1971): Viejeziki medicinski rjenik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 2. proireno i dopunjeno izdanje,
Beograd, Zagreb, str. 1564.

Kosti, Aleksandar (1976): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701.

Kosti, Aleksandar (1987): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(1030; 979 str.).

Kosti, Aleksandar (1996): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 5.izdanje, Beograd, str. 1706.

Kosti, Veljko / Kosti, Ljiljana (1991): Tehnoloki renik englesko-francusko-

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131.

Kosti, Veljko / Kosti, Ljiljana (1995): Tehnoloki renik englesko-francusko-

nemako-srpski, Beograd, str. 1131.

Kovenski, I. I. (1980): Petojezini renik termina metalurgije praha: rusko-

englesko-nemako-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202.

297
Lrcher, Gustav Adolf (1981): Mathematische Grundbegriffe: Lexikon fr die
Schulpraxis mit auslndischen Kindern. Deutsch, Trkisch, Serbokroatisch,
Italienisch, Griechisch, Spanisch, Stuttgart, S. 144.

Markovi, Zora / ulc-Smodek, Renata (1964): Jela na etiri jezika. Prirunik za

kadrove u ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198.

Markovi, Zora / ulc-Smodek, Renata (1967): Nazivi jela i pia na etiri jezika,
2. popravljeno i dopunjeno izdanje, Rijeka, str. 277.

Markovi, Zora / Smodek, Renata (1974): Nazivi jela i pia na pet jezika: hrvatski
ili srpski, francuski, talijanski, njemaki, engleski, 3. preradjeno i proireno izdanje,
Rijeka, str. 371.

Meki, Rachel (1991): Trojezini renik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije,

Novi Sad, str. 285.

Milojevi, Dobrivoje (1996): Leksikon finansijskih trita sa renikom na srpskom,

nemakom i engleskom jeziku, Beograd, str. 507.

Mlakar, France (ur.) (1957): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 05.

Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.

Mlakar, France (ur.) (1958): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 10. Stroji in
transformatorji, Ljubljana, str. 119.

Mlakar, France (ur.) (1959): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 07.

Elektronika, Ljubljana, str. 171.

Mlakar, France (ur.) (1960): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 15. Stikalne
ploe in aparati, Ljubljana, str. 77.

Mlakar, France (ur.) (19611): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 11. Statini
pretvorniki. Skupina 12. Magnetni transduktorji, Ljubljana, str. 61.

Mlakar, France (ur.) (19612): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 20. Merilni
instrumenti, Ljubljana, str. 107.

Mlakar, France (ur.) (1962): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 35.

Elektromehanska uporaba elektrine energije. Skupina 40. Elektrotermija,
Ljubljana str. 89.

298
Mlakar, France (ur.) (1963): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 16. Zaitni
releji, Ljubljana, str. 71.

Mlakar, France (ur.) (1965): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 08.

Elektroakustika. Ljubljana, str. 73.

Mlakar, France (ur.) (1970): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 25.

Proizvodnja, prenos in razdelitev elektrine energije, Ljubljana, str. 113.

Modly, Josip (1964): Mali auto-moto rjenik: srpskohrvatski, njemaki, francuski,

engleski, talijanski, Zagreb, str. 44.

Modly, Josip (1970): Auto-moto rjenik za vozae: srpskohrvatski, njemaki,

francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68.

Mojaevi, Milka / Krivokapi, Gudrun (1984): Renik uz nemaku itanku za

ekonomiste: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 38.

Mora, Imre (izd.) (1974): Wrterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen:

Deutsch-Englisch-Franzsisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dnisch-Finnisch-
Hollndisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Schwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, Mnchen, str. 389.

Mller-Lutz, H. L. (1973):Versicherungswrterbuch: Kroatisch-Englisch-

Franzsisch-Deutsch, Karlsruhe, str. 292.

Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1981):

special welding processes (in sixteen languages): Czech, Danish, English, Finnish,
French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovakian,
Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str. 286.

Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1982): gas
welding (in fifteen languages): Czech, English, Finnish, French, German, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovak, Slovene,
Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293.

Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1988):

General terms (in twenty languages): Czech, Danish, Dutch, English, Finnish,
French, German, Hungarian, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese,
Rumanian, Russian, Serbo-Croate, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana,
str. 505.

299
Muljevi, Vladimir (ur.) (19841): Obrada podataka i programiranje: engleski-
njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 385.

Muljevi, Vladimir (ur.) (1983): Klimatizacija i rashladna tehnika: engleski-

njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408.

Muljevi, Vladimir (ur.) (19842): Automatizacija: engleski-njemaki-francuski-ruski-

hrvatski, Zagreb, str. 500.

Muljevi, Vladimir (ur.) (1986): Medicinska tehnika: engleski-njemaki-francuski-

ruski-hrvatski, Zagreb, str. 284.

Mukatirovi, Milica / Mojsilovi, Radojka (1992): Renik pivarskih termina:

engleski, nemaki, srpski, Beograd, str. 444.

Notaro, Ema (1966): Nemaki u restoranu. Prirunik za radnike u ugostiteljstvu,

Beograd, str. 298.

Notaro, Ema (1967): Nemaki u restoranu, Beograd, str. 360.

Nei, Gojko (ur.) (1970): Rudarski renik: srpskohrvatski, engleski, francuski,

nemaki, ruski, Beograd, str. 1292.

Novak, Slavoljub / Marinkovi, Pribislav (1986): Renik politike ekonomije:

nemako-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemaki, Beograd, str. 204.

Opai, Ninoslav (ur.) (19711): Renik DIN normi nemako-srpskohrvatski,

Beograd, str. 560.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 1)

Opai, Ninoslav (ur.) (19712): Renik industrijske opreme (maine, aparati,

ureaji): nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 617.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 2)

Opai Ninoslav (ur.) (19701): Renik industrijske opreme (Mainski elementi):

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 214.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 3)

Opai Ninoslav (ur.) (19713): Renik motora, saobraajnih vozila i opreme:

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 628.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 4)

300
Opai Ninoslav (ur.) (19714): Renik industrijske hemije: nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 612.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 5)

Opai Ninoslav (ur.) (19715): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 360.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 6)

Opai Ninoslav (ur.) (19716): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 305.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 7)

Opai Ninoslav (ur.) (19717): Renik industrijske tehnologije: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 426.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 8)

Opai Ninoslav (ur.) (19718): Renik industrijske elektrotehnike: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 423.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 9)

Opai Ninoslav (ur.) (19719): Renik industrijske elektrotehnike: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 448.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 9/1)

Opai Ninoslav (ur.) (19702): Renik industrijskog i trgovinskog poslovanja:

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 575.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 10)

Opai Ninoslav (ur.) (19703): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 400.

Pajevi, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wrterbuch wirtschaftlicher

Fachausdrcke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269.

Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1968): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,

Beograd, str. 631.

301
Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1970): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,
2. izdanje, Beograd, str. 631.

Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1973): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,

3. izd., Beograd, str. 631.

Pejovi, Tadija (1966): Renik matematikih termina: srpskohrvatski, ruski,

francuski, engleski, nemaki, Beograd, str. 284.

Perii, Milisav . / Konstantinovi, Zoran V. (1965): Nemako-srpskohrvatski

vojni renik, Beograd, str. 853.

Perii, Vlastimir (1985): Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski,

engleski, nemaki, ruski, eki, Beograd, str. 630.

Perii, Vlastimir (1997): Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski,

engleski, nemaki, ruski, eki, 2. izdanje, Beograd, str. 606.

Petranovi, Josip / et. al. (1991): Viejezini pravno-ekonomski renik:

srpskohrvatski, slovenaki, makedonski, ruski, engleski, nemaki, francuski,
italijanski i panski, Beograd. str. 82.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1963): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX lingui: maarski, nemaki, engleski, francuski, ruski,
panski, bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, Budapest, str. 317.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1964): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: maarski , nemaki, engleski, francuski, ruski,
panski, bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, 2. Auflage, Budapest, str. 317.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1969): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

302
Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1970): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum
internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 4. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1971): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 5. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1974): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum

internationalem in XXII linguis: Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch-Spanisch-
Bulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-
Ungarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Serbisch-Slovakisch-Schwedisch, 6. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum

internationalem in XXII linguis: Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch- Spanisch-
Bulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-
Ungarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Serbisch-Slovakisch-Schwedisch, 7. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.

Planak, Miroslav (1986): Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatsko-

nemaki, Novi Sad, str. 147.

Popovi, Mladen (1981): Renik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije: srpsko-

hrvatski, engleski, nemaki, francuski, ruski, Beograd, str. 747.

Priki, Vladimir (1969): Glas-Fachwrterbuch mit 95 Abbildungen / Struni

staklarski renik sa 95 ilustracija, Panevo, str. 212.

Radi, Stipe (izd.) (1960): Tehniki renik: nemako-srpsko-hrvatski, Beograd, str.

924.

Radi, Stipe (1981): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 2.

proireno izdanje, Beograd, str. 495.

303
Radi, Stipe (19861): Renik industrijske opreme: maine, aparati: nemako-
srpskohrvatski, 2. izdanje., Beograd, str. 617.

Radi, Stipe (19862): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 3.

proireno izdanje, Beograd, str. 563.

Radi, Stipe (1990): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 4.

izdanje, Beograd, str. 426.

Radivojevi, Mirjana (1993): Renik za tekstil i kou: englesko-nemako-srpski,

nemako-englesko-srpski, srpsko-englesko-nemaki, Beograd, str. 603.

Radovi, Ante (1966): Renik umarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,

francuski, nemaki, Beograd, str. 350.

Raovi, Miljan M. (1991): Pojmovinik renik elektrotehnike na pet jezika:

srpski, ruski, francuski, engleski, nemaki. Definicija pojmova iz elektrotehnike na
osnovu IEC, Beograd, str. 127.

Rej, Kenet (1997): Internacionalni renik pozorinih termina: srpski, engleski,

francuski, nemaki, italijanski, panski, holandski, vedski, Beograd, str. 79.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19611): Renik

tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, Beograd, str. 612.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19612): Renik

tehnikih izraza: englesko-francusko-nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 633.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19641): Renik

tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, 2. izdanje, Beograd,
str. 612.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19642): Renik

tehnikih izraza: englesko-francuski-nemaki-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd,
str. 633.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (1971): Renik tehnikih

izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki i englesko-francusko-nemako-
srpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2 str. 633.

304
Rjenik automobilskih izraza (1954): na hrvatskom, njemakom, engleskom,
francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80.

Roi, Ivan (1987): Njemako-hrvatski ili srpski rjenik socijalnopravnih pojmova,

Zagreb, str. 93.

Schmidt, Helmut (1972): Dreizehnsprachiges Wrterbuch fr Gebirgsmechanik:

Deutsch, Bulgarisch, Englisch, Franzsisch, Polnisch, Portugisisch, Rumnisch,
Russisch, Schwedisch, Serbo-kroatisch, Spanisch, Tschechisch, Ungarisch,
Berlin, str. 511.

Simi Milorad / Dodi, Vladan / Simi, Jasmina (1997): Nemako-srpski priruni

renik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139.

Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva na osam jezika:

hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemaki, engleski, francuski, talijanski, panjolski. I-
II, Zagreb, str. 1010.

Simi, Duan (1960): Ilustrovani automobilski renik: srpskohrvatski-francuski-

engleski-nemaki-italijanski, Sarajevo, 1960, str. 166.

Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko / Kapi, Halil (1989): Njemako-

srpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rjenik sa frazeologijom, skraenicama i
imenima drava, Sarajevo, str. 351.

Strugar, Novak (1977): Leksikon drutveno-politike i samoupravne terminologije:

srpskohrvatski-nemaki, Beograd, str. 111.

ajatovi, Kreimir / Mari, Ivan (1967): Dvjesta menu-a na pet jezika:

hrvatskosrpski, nemaki, francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240.

arunac, Vida / Popovi, Magdalena (1977): Prirunik za jela i pia na

nemakom jeziku za ugostiteljsko-turistike radnike, 1. izdanje, Beograd, str. 83.

ijak, Milorad (2000): Viejezini dendroloki renik: srpsko-englesko-nemako,

francusko-pansko-ruski, Beograd, str. 313.

ink, Franc (1974): Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:

slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemaki, Ljubljana, str. 579.

305
poljari, Zvonimir / Petri, Boidar / ukanec, Velimir (1969): Viejezini
rjenik strunih izraza u anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski,
nemaki, italijanski, portugalski, panski, Zagreb, str. 86.

Tehniki renik za brane (1965): srpskohrvatski, francuski, engleski, nemaki,

panski, italijanski, ruski, Beograd, str. 444.

Tima Nada (1977): Rjenik vatrogasnih izraza: njemako-hrvatski ili srpski,

englesko-hrvatski ili srpski, rusko-hrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemaki,
hrvatsko ili srpsko-engleski, hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96.

Tot, Rudolf (1975): Terminoloki komparativni srpskohrvatsko-nemako-englesko-

madjarski renik iz kibernetske informatike, Subotica, str. 224.

Vekari, Stjepan / Radi, Stipe (1983): Poslovno-privredni renik nemako-

srpskohrvatski, 2. dopunjeno izd., Beograd, str. 736.

Viejezini geodetski renik (1980): osmojezino izdanje na srpskohrvatskom

(hrvatskosprskom), slovenakom, makedonskom, albanskom, francuskom,
engleskom, njemakom i ruskom jeziku, Beograd, str. 879.

Vitas, Duan / et. al. (1988): Renik industrijske opreme: nemako-srpskohrvatski,

Beograd, Frankfurt, str. 214.

Vukov, Lazar (1954): Imenik jela i pia na srpskom, francuskom, nemakom i

engleskom jeziku, Beograd, str. 159.

Vukievi Vida (1991): Nemako-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemaki struni

elezniki renik / Deutsch-serbokroatisches und serbokroatisch-deutsches
Fachwrterbuch fr Eisenbahner, Beograd, str. 140.

ivojinovi-Japanac, Dragoljub (1998): Renik tamparstva i izdavatva:

nemako-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemaki; srpsko-nemako-engleski,
Beograd, str. 642.

306
 10. DODATAK II
HRONOLOKA BIBLIOGRAFIJA

1952
Dabac, Vlatko (1952): Deutsch-kroatisches und kroatisch-deutsches
elektrotechnisches Wrterbuch / Njemako-hrvatski i hrvatsko-njemaki
elektrotehniki rjenik, Zagreb, str. 356.

Ilustrirani tehniki rjenik (1952): hrvatsko-njemaki-engleski-francuski-talijanski-

panjolski-ruski. Elementi strojeva, Zagreb, str. 534.

1954
Rjenik automobilskih izraza (1954): na hrvatskom, njemakom, engleskom,
francuskom i talijanskom jeziku, Zagreb, str. 80.

Vukov, Lazar (1954): Imenik jela i pia na srpskom, francuskom, nemakom i

engleskom jeziku, Beograd, str. 159.

1956
Kosti, Aleksandar . (1956): Medicinski renik: latinski, engleski, nemaki,
francuski, srpski. Latinski renik 15.000 rei. Engleski registar-renik 5.000 rei.
Nemaki registar-renik 7.000 rei. Francuski registar-renik 4.200 rei. Srpski
registar-renik 6.000 rei. Eponimni renik 3.800 rei, Beograd/Zagreb, str. 763.

1957
Esih, Vinko (1957): Prilozi na hotelskom stolu. Hrvatsko-njemaki, Karlovac, str.
19.

Jovanovi, Aleksandar (1957): Nemako-srpskohrvatski renik privrednih,

komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza, Beograd, str. 272.

Mlakar, France (ur.) (1957): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 05.

Osnovne definicije, Ljubljana, str. 133.

307
 1958
Mlakar, France (ur.) (1958): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 10. Stroji in
transformatorji, Ljubljana, str. 119.

1959
Jovanovi, Aleksandar (1959): Srpskohrvatsko-englesko-nemako-francuski
renik privrednih, komercijalnih, finansijskih, politikih i pravnih izraza, Beograd,
str. 326.

Mlakar, France (ur.) (1959): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 07.

Elektronika, Ljubljana, str. 171.

1960
Mlakar, France (ur.) (1960): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 15. Stikalne
ploe in aparati, Ljubljana, str. 77.

Radi, Stipe (izd.) (1960): Tehniki renik: nemako-srpsko-hrvatski, Beograd, str.

924.

Simi, Duan (1960): Ilustrovani automobilski renik: srpskohrvatski-francuski-

engleski-nemaki-italijanski, Sarajevo, 1960, str. 166.

1961
1
Mlakar, France (ur.) (1961 ): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 11. Statini
pretvorniki. Skupina 12. Magnetni transduktorji, Ljubljana, str. 61.

Mlakar, France (ur.) (19612): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 20. Merilni
instrumenti, Ljubljana, str. 107.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19611): Renik

tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, Beograd, str. 612.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19612): Renik

tehnikih izraza: englesko-francusko-nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 633.

308
 1962
Mlakar, France (ur.) (1962): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 35.
Elektromehanska uporaba elektrine energije. Skupina 40. Elektrotermija,
Ljubljana str. 89.

1963
Mlakar, France (ur.) (1963): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 16. Zaitni
releji, Ljubljana, str. 71.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1963): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX lingui: maarski, nemaki, engleski, francuski, ruski,
panski, bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, Budapest, str. 317.

1964
Markovi, Zora / ulc-Smodek, Renata (1964): Jela na etiri jezika. Prirunik za
kadrove u ugostiteljstvu, Zagreb, str. 198.

Modly, Josip (1964): Mali auto-moto rjenik: srpskohrvatski, njemaki, francuski,

engleski, talijanski, Zagreb, str. 44.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1964): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: maarski , nemaki, engleski, francuski, ruski,
panski, bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski,
poljski, rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, 2. Auflage, Budapest, str. 317.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19641): Renik

tehnikih izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki, 2. izdanje, Beograd,
str. 612.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (ur.) (19642): Renik

tehnikih izraza: englesko-francuski-nemaki-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd,
str. 633.

309
 1965
Jaki, Blanka / Zidar, Josip (1965): Hrvatskosrpsko-njemaki glosar politikih i
ekonomskih termina, Zagreb, str. 79.

Jovanovi, Toma (ur.) (1965): Elektrotehniki terminoloki renik: srpskohrvatski,

slovenaki, makedonski, ruski, engleski, francuski, nemaki. Grupa-07.
Elektronika, Beograd, str. 221.

Mlakar, France (ur.) (1965): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 08.

Elektroakustika. Ljubljana, str. 73.

Pajevi, Milija / Frenzke, Dietrich (1965): Wrterbuch wirtschaftlicher

Fachausdrcke. Serbo-kroatisch-deutsch, Kiel, str. 269.

Perii, Milisav . / Konstantinovi, Zoran V. (1965): Nemako-srpskohrvatski

vojni renik, Beograd, str. 853.

Tehniki renik za brane (1965): srpskohrvatski, francuski, engleski, nemaki,

panski, italijanski, ruski, Beograd, str. 444.

1966
orevi, Jovan / et. al. (1966): Mala politika enciklopedija: srpskohrvatski-
makedonski-engleski-francuski-nemaki-ruski-panski, Beograd str. 1532.

Notaro, Ema (1966): Nemaki u restoranu. Prirunik za radnike u ugostiteljstvu,

Beograd, str. 298.

Pejovi, Tadija (1966): Renik matematikih termina: srpskohrvatski, ruski,

francuski, engleski, nemaki, Beograd, str. 284.

Radovi, Ante (1966): Renik umarskih izraza: srpskohrvatski, engleski,

francuski, nemaki, Beograd, str. 350.

1967
Frenzke, Dietrich / Pajevi, Milija (1967): Wrterbuch juristischer Fachausdrcke.
Serbokroatisch-Deutsch mit einem Verzeichnis der wichtigsten Abkrzungen der
Serbokroatischen Rechtssprache, Kiel, str. 394.

Markovi, Zora / ulc-Smodek, Renata (1967): Nazivi jela i pia na etiri jezika,
2. popravljeno i dopunjeno izdanje, Rijeka, str. 277.

310
Notaro, Ema (1967): Nemaki u restoranu, Beograd, str. 360.

ijatovi, Kreimir / Mari, Ivan (1967): Dvjesta menu-a na pet jezika:

hrvatskosrpski, nemaki, francuski, engleski, italijanski, Opatija, str. 240.

1968
Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1968): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,
Beograd, str. 631.

1969
Dabac, Vlatko (1969): Tehniki rjenik. 1. dio, njemako hrvatskosrpski, Zagreb,
str. 1103.

Jankovi, Margita / urovi, Radomir / Jankovi, Radoslav (19691):

Ekonomsko-pravni renik: srpskohrvatsko-francusko-nemaki, Beograd, str. 383.

Jankovi, Margita / urovi, Radomir / Jankovi, Radoslav (19692):

Ekonomsko-pravni renik: nemako-srpskohrvatski, str. 320.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1969): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 3. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

Priki, Vladimir (1969): Glas-Fachwrterbuch mit 95 Abbildungen / Struni

staklarski renik sa 95 ilustracija, Panevo, str. 212.

Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva na osam jezika:

hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemaki, engleski, francuski, talijanski, panjolski. I-
II, Zagreb, str. 1010.

poljari, Zvonimir / Petri, Boidar / ukanec, Velimir (1969): Viejezini

rjenik strunih izraza u anatomiji drva: hrvatskosrpski, engleski, francuski,
nemaki, italijanski, portugalski, panski, Zagreb, str. 86.

311
 1970
Dabac, Vlatko (1970): Tehniki rjenik. 2 dio. Hrvatskosrpsko-njemaki, Zagreb,
str. 1574.

Mlakar, France (ur.) (1970): Slovenski elektrotehniki slovar. Skupina 25.

Proizvodnja, prenos in razdelitev elektrine energije, Ljubljana, str. 113.

Modly, Josip (1970): Auto-moto rjenik za vozae: srpskohrvatski, njemaki,

francuski, engleski, italijanski, Zagreb, str. 68.

Nei, Gojko (ur.) (1970): Rudarski renik: srpskohrvatski, engleski, francuski,

nemaki, ruski, Beograd, str. 1292.

Opai Ninoslav (ur.) (19701): Renik industrijske opreme (Mainski elementi):

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 214.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 3)

Opai Ninoslav (ur.) (19702): Renik industrijskog i trgovinskog poslovanja:

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 575.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 10)

Opai Ninoslav (ur.) (19703): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 400.

Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1970): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,

2. izdanje, Beograd, str. 631.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1970): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 4. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

1971
Arsenijevi, Nada S. (1971): Elektrotehniki renik: nemako-srpskohrvatski,
Beograd, str. 150 +3.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1971): Renik industrijske

elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 864.

312
Gakovi, Nikola / Boi, Branko (1971): Metalurki renik iz oblasti crne
metalurgije: sa odgovarajuim izrazima na srpskohrvatskom, slovenakom,
makedonskom, engleskom, francuskom, nemakom i ruskom jeziku, Beograd, str.
707.

Kosti, Aleksandar (1971): Viejeziki medicinski rjenik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 2. proireno i dopunjeno izdanje,
Beograd, Zagreb, str. 1564.

Opai, Ninoslav (ur.) (19711): Renik DIN normi nemako-srpskohrvatski,

Beograd, str. 560.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 1)

Opai, Ninoslav (ur.) (19712): Renik industrijske opreme (maine, aparati,

ureaji): nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 617.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 2)

Opai Ninoslav (ur.) (19713): Renik motora, saobraajnih vozila i opreme:

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 628.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 4)

Opai Ninoslav (ur.) (19714): Renik industrijske hemije: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 612.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 5)

Opai Ninoslav (ur.) (19715): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 360.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 6)

Opai Ninoslav (ur.) (19716): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 305.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 7)

Opai Ninoslav (ur.) (19717): Renik industrijske tehnologije: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 426.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 8)

313
Opai Ninoslav (ur.) (19718): Renik industrijske elektrotehnike: nemako-
srpskohrvatski, Beograd, str. 423.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 9)

Opai Ninoslav (ur.) (19719): Renik industrijske elektrotehnike: nemako-

srpskohrvatski, Beograd, str. 448.
(Industrijski renik nemako-srpskohrvatski 9/1)

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1971): Dictionarium Bibliothecarii Practicum /Ad usum

internationalem in XX linguis: nemaki, engleski, francuski, ruski, panski,
bugarski, danski, finski, grki, holandski, italijanski, hrvatski, latinski, poljski,
rumunski, vedski, srpski, slovaki, eki, maarski, 5. verbesserte und erweiterte
Auflage, Budapest, str. 375.

Risti, Svetomir / Obradovi, Nikola / Vasi, Pavle (1971): Renik tehnikih

izraza: srpskohrvatsko-engleski-francuski-nemaki i englesko-francusko-nemako-
srpskohrvatski, knj. 1-2, 3. izd., Beograd, Knj. 1 str. 612, Knj. 2 str. 633.

1972
Androi, Mirko / et. al. (1972): Rjenik arhivske terminologije Jugoslavije:
hrvatsko-srpsko-slovensko-makedonski, englesko-francusko-njemako-rusko-
talijanski, Zagreb, str. 77.

Borota, Olga (1972): etvorojezini tehniki rjenik: srpskohrvatski-francuski-

njemaki- engleski, Sarajevo, str. 193.

Schmidt, Helmut (1972): Dreizehnsprachiges Wrterbuch fr Gebirgsmechanik:

Deutsch, Bulgarisch, Englisch, Franzsisch, Polnisch, Portugisisch, Rumnisch,
Russisch, Schwedisch, Serbo-kroatisch, Spanisch, Tschechisch, Ungarisch,
Berlin, str. 511.

1973
Baji, Branislav / Dunerovi, Aleksandar / Kern, Nikola (1973): Poslovni
privredno-tehniki renik: srpskohrvatsko-nemako-englesko-francuski, Beograd,
str. 1701.

Mller-Lutz, H. L. (1973):Versicherungswrterbuch: Kroatisch-Englisch-

Franzsisch-Deutsch, Karlsruhe, str. 292.

314
Pavlovi, Velizar / Radi, Stipe (1973): Tehniki renik nemako-srpskohrvatski,
3. izd., Beograd, str. 631.

1974
Markovi, Zora / Smodek, Renata (1974): Nazivi jela i pia na pet jezika: hrvatski
ili srpski, francuski, talijanski, njemaki, engleski, 3. preradjeno i proireno izdanje,
Rijeka, str. 371.

Mora, Imre (izd.) (1974): Wrterbuch des Veralgswesens in zwanzig Sprachen:

Deutsch-Englisch-Franzsisch-Russisch-Spanisch-Bulgarisch-Dnisch-Finnisch-
Hollndisch-Italienisch-Kroatisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Schwedisch-Serbisch-Slowakisch-Tschechisch-Ungarisch, Mnchen, str. 389.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1974): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum

internationalem in XXII linguis: Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch-Spanisch-
Bulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-
Ungarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Serbisch-Slovakisch-Schwedisch, 6. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.

ink, Franc (1974): Pravni izrazi, uporedni, sa decimalnom klasifikacijom:

slovensko-srpskohrvatsko-francusko-njemaki, Ljubljana, str. 579.

1975
orevi, Jovan / et. al. (1975): Politika enciklopedija: srpskohrvatski-
makedonski-engleski-francuski-nemaki-ruski-panski, Beograd str. 1447.

Tot, Rudolf (1975): Terminoloki komparativni srpskohrvatsko-nemako-englesko-

madjarski renik iz kibernetske informatike, Subotica, str. 224.

1976
Kosti, Aleksandar (1976): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-
engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 3. izd., Beograd, str. 1701.

1977
Bori, Branko / et. al. (1977): Viejezini kartografski rjenik: hrvatsko-englesko-
francusko-njemako-ruski, Zagreb, str. 442.

315
Jankovi, Margita / Stojkovi, Vasa / Jankovi, Radosav (1977): Rei i izrazi u
fudbalu: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 229.

Pipics, Zoltan (Hrsg.) (1977): Dictionarium Bibliotecarii Practicum ad usum

internationalem in XXII linguis: Englisch-Franzsisch-Deutsch-Russisch- Spanisch-
Bulgarisch-Kroatisch-Tschechisch-Dnisch-Hollndisch-Finisch-Griechisch-
Ungarisch-Italienisch-Lateinisch-Norwegisch-Polnisch-Portugiesisch-Rumnisch-
Serbisch-Slovakisch-Schwedisch, 7. verbesserte und erweiterte Auflage,
Budapest, str. 385.

Strugar, Novak (1977): Leksikon drutveno-politike i samoupravne terminologije:

srpskohrvatski-nemaki, Beograd, str. 111.

arunac, Vida / Popovi, Magdalena (1977): Prirunik za jela i pia na

nemakom jeziku za ugostiteljsko-turistike radnike, 1. izdanje, Beograd, str. 83.

Tima Nada (1977): Rjenik vatrogasnih izraza: njemako-hrvatski ili srpski,

englesko-hrvatski ili srpski, rusko-hrvatski ili srpski i hrvatsko ili srpsko-njemaki,
hrvatsko ili srpsko-engleski, hrvatsko ili srpsko-ruski, Zagreb, str. 96.

1978
1
Gili, Stanislav (1978 ): Mali alpinistiki terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-
francuski-njemaki-talijanski, Rijeka, str. 48.

Gili, Stanislav (19782): Mali planinarski terminoloki rjenik: hrvatski-engleski-

francuski-njemaki-talijanski, 2. izd., Rijeka, str. 48.

Hadiomeragi, Maid (1978): Rjenik stomatologije: engleski-njemaki-

hrvatskosrpski-srpskohrvatski-latinski, Zagreb, str. 527.

1980
Averbakh, Jurij (1980): Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-
francusko-rusko-srpskohrvatski, Beograd, str. 151.

Bojanin, Svetomir / et. al. (1980): Renik iz oblasti iskoriavanja uma i umskih
komunikacija: srpski ili hrvatski-slovenski-makedonski-nemaki-engleski, Ljubljana,
str. 287.

Kovenski, I. I. (1980): Petojezini renik termina metalurgije praha: rusko-

englesko-nemako-francusko-srpskohrvatski, I deo, Beograd, str. 202.

316
Viejezini geodetski renik (1980): osmojezino izdanje na srpskohrvatskom
(hrvatskosprskom), slovenakom, makedonskom, albanskom, francuskom,
engleskom, njemakom i ruskom jeziku, Beograd, str. 879.

1981
Lrcher, Gustav Adolf (1981): Mathematische Grundbegriffe: Lexikon fr die
Schulpraxis mit auslndischen Kindern. Deutsch, Trkisch, Serbokroatisch,
Italienisch, Griechisch, Spanisch, Stuttgart, S. 144.

Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1981):

special welding processes (in sixteen languages): Czech, Danish, English, Finnish,
French, German, Italian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovakian,
Slovenian, Spanish, Swedish, Turkish, Ljubljana, str. 286.

Popovi, Mladen (1981): Renik iz grejanja, hladjenja i klimatizacije: srpsko-

hrvatski, engleski, nemaki, francuski, ruski, Beograd, str. 747.

Radi, Stipe (1981): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 2.

proireno izdanje, Beograd, str. 495.

1982
Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1982): gas
welding (in fifteen languages): Czech, English, Finnish, French, German, Italian,
Macedonian, Norwegian, Polish, Russian, Serbo-Croatian, Slovak, Slovene,
Spanish, Swedish, Ljubljana, str. 293.

1983
Abduli, Ramiz / et. al. (1983): Terminoloki renik iz operacionih istraivanja:
srpskohrvatski/hrvatski ili srpski, makedonski, slovenaki, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, Zagreb, str. 513.

Muljevi, Vladimir (ur.) (1983): Klimatizacija i rashladna tehnika: engleski-

njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 408.

Vekari, Stjepan / Radi, Stipe (1983): Poslovno-privredni renik nemako-

srpskohrvatski, 2. dopunjeno izd., Beograd, str. 736.

317
 1984
ampara, Eref (1984): Meunarodni rjenik arhitekture, graevinarstva i
urbanizma: hrvatski ili srpski-francuski-engleski-njemaki-ruski, Sarajevo, str. 956.

Mojaevi, Milka / Krivokapi, Gudrun (1984): Renik uz nemaku itanku za

ekonomiste: nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 38.

Muljevi, Vladimir (ur) (19841): Obrada podataka i programiranje: engleski-

njemaki-francuski-ruski-hrvatski, Zagreb, str. 385.

Muljevi, Vladimir (ur.) (19842): Automatizacija: engleski-njemaki-francuski-ruski-

hrvatski, Zagreb, str. 500.

1985
Abduli, Ramiz / et. al. (1985): Terminoloki renik iz operacionih istraivanja:
srpskohrvatski, hrvatskosrpski, makedonski, slovenaki, albanski, madjarski,
engleski, francuski, nemaki i ruski, Beograd, str. 263.

Perii, Vlastimir (1985): Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski,

engleski, nemaki, ruski, eki, Beograd, str. 630.

1986
Beribak, Nihad / Bievi, Ahmed (1986): umarski njemako-srpskohrvatski
rjenik, Sarajevo, str. 238.

ordjevi, Boidar (1986): Renik industrijske hemije: nemako-srpskohrvatski,

2. izd., Beograd, str. 612 .

Muljevi, Vladimir (ur.) (1986): Medicinska tehnika: engleski-njemaki-francuski-

ruski-hrvatski, Zagreb, str. 284.

Novak, Slavoljub / Marinkovi, Pribislav (1986): Renik politike ekonomije:

nemako-srpskohrvatski, srpskohrvatsko-nemaki, Beograd, str. 204.

Planak, Miroslav (1986): Pojmovnik iz obrade deformisanjem: srpskohrvatsko-

nemaki, Novi Sad, str. 147.

Radi, Stipe (19861): Renik industrijske opreme: maine, aparati: nemako-

srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 617.

318
Radi, Stipe (19862): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 3.
proireno izdanje, Beograd, str. 563.

1987
Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1987): Renik industrijske
elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 864.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan (1987): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, 2. izd., Beograd, str. 400.

Kosti, Aleksandar (1987): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 4. ispravljeno izdanje, Beograd, knj. I, II
(1030; 979 str.).

Roi, Ivan (1987): Njemako-hrvatski ili srpski rjenik socijalnopravnih pojmova,

Zagreb, str. 93.

1988
Averbakh, Jurij (1988): Mali ahovski renik: englesko-nemako-pansko-
francusko-rusko-srpskohrvatski, 2. izdanje, Beograd, str. 151.

Beribak, Nihad / Bievi, Ahmed (1988): Njemako-srpskohrvatski rjenik: za

drvnu industriju, Sarajevo, str. 191.

Boban, Vjekoslav (ur.) (1988): Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik,
Manhajm, Ljubljana, str. 677.

ordjevi, Boidar (1988): Renik industrijskih materijala: nemako-

srpskohrvatski, 2. ispravljeno izdanje., Beograd, str. 340.

Multilingual collection of terms for welding and allied processes (1988):

General terms (in twenty languages): Czech, Danish, Dutch, English, Finnish,
French, German, Hungarian, Italian, Macedonian, Norwegian, Polish, Portuguese,
Rumanian, Russian, Serbo-Croate, Slovak, Slovene, Spanish, Swedish, Ljubljana,
str. 505.

Vitas, Duan / et. al. (1988): Renik industrijske opreme: nemako-srpskohrvatski,

Beograd, Frankfurt, str. 214.

319
 1989
Banievi, Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena (1989): Ugostiteljski
renik: srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, Beograd, str. 260.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan (1989): Renik moderne elektronike: nemako-

srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 400.

Sokal, Dragutin / Banjac, Ljubinko / Kapi, Halil (1989): Njemako-

srpskohrvatski-hrvatskosrpski ekonomski rjenik sa frazeologijom, skraenicama i
imenima drava, mesto str. 351.

1990
Bakra, Ksenija (1990): Nautiki rjenik: hrvatski-talijanski-francuski-engleski-
panjolski- njemaki, Samobor, str. 151.

Banievi, Marta / Popovi, Magdalena / Vulovi, Jelena (1990): Ugostiteljski

renik: srpskohrvatski-nemaki-francuski-engleski, 2. izd., Beograd, str. 260.

Boban Vjekoslav (ur.) (1990): Hrvatski ili srpski i njemaki slikovni rjenik, 2. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.

Dragovi, Ivan / Pavievi, Milan / Vujai, Petar (1990): Renik industrijske

elektrotehnike: nemako-srpskohrvatski, 3. izd., Beograd, str. 864.

Radi, Stipe (1990): Tehnoloko-tehniki renik: nemako-srpskohrvatski, 4.

izdanje, Beograd, str. 426.

1991
Boban Vjekoslav (ur.) (1991): Hrvatski i njemaki slikovni rjenik, 3. izd.,
Manhajm, Zagreb, Ljubljana, str. 677.

Kosti, Veljko / Kosti, Ljiljana (1991): Tehnoloki renik englesko-francusko-

nemako-srpskohrvatski, Beograd, str. 1131.

Meki, Rachel (1991): Trojezini renik sa terminologijom iz tekstilne tehnologije,

Novi Sad, str. 285.

320
Petranovi, Josip / et. al. (1991): Viejezini pravno-ekonomski renik:
srpskohrvatski, slovenaki, makedonski, ruski, engleski, nemaki, francuski,
italijanski i panski, Beograd. str. 82.

Raovi, Miljan M. (1991): Pojmovinik renik elektrotehnike na pet jezika:

srpski, ruski, francuski, engleski, nemaki. Definicija pojmova iz elektrotehnike na
osnovu IEC, Beograd, str. 127.

Vukievi Vida (1991): Nemako-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemaki struni

elezniki renik / Deutsch-serbokroatisches und serbokroatisch-deutsches
Fachwrterbuch fr Eisenbahner, Beograd, str. 140.

1992
Mukatirovi, Milica / Mojsilovi, Radojka (1992): Renik pivarskih termina:
engleski, nemaki, srpski, Beograd, str. 444.

1993
Arneri-Georgijev, Jelisaveta (1993): Medizinische Ausdrcke fr jedermann:
nemako-srpski renik za lekare, Beograd, str. 155.

Radivojevi, Mirjana (1993): Renik za tekstil i kou: englesko-nemako-srpski,

nemako-englesko-srpski, srpsko-englesko-nemaki, Beograd, str. 603.

1994
obi, Timotej (1994): Viejeziki renik voa, povra i zaina: srpsko-latinsko-
englesko-francusko-nemako-pansko-ruski, Beograd, str. 124.

Hadi-Ceni, Radomir (1994): Nemako-srpski i srpsko-nemaki lovaki renik,

Beograd, str. 207.

Hristovski, Metodija (1994): Eksplozivne materije: renik srpsko-engleski, srpsko-

francuski, srpsko-nemaki, englesko-srpski, francusko-srpski, nemako-srpski,
Beograd, str. 310.

321
 1995
Jovi, Vidojko (1995): Geohemijski renik: srpski, engleski, nemaki, francuski,
ruski, Beograd, str. 419.

Kosti, Veljko / Kosti, Ljiljana (1995): Tehnoloki renik englesko-francusko-

nemako-srpski, Beograd, str. 1131.

1996
obi, Timotej (1996): Viejeziki renik poljoprivredne mehanizacije: srpsko-
englesko-francusko-nemaki, Beograd, str. 404.

Kneevi, Jasmina (ur.) (1996): Renik eleznikih strunih izraza francusko-

nemako-englesko-italijansko-pansko-srpski, Beograd, str. 1221.

Kosti, Aleksandar (1996): Viejeziki medicinski renik: latinski-nemaki-

engleski-francuski-italijanski-ruski-srpski, 5.izdanje, Beograd, str. 1706.

Milojevi, Dobrivoje (1996): Leksikon finansijskih trita sa renikom na srpskom,

nemakom i engleskom jeziku, Beograd, str. 507.

1997
Perii, Vlastimir (1997): Viejezini renik muzikih termina: italijanski, francuski,
engleski, nemaki, ruski, eki, 2. izdanje, Beograd, str. 606.

Rej, Kenet (1997): Internacionalni renik pozorinih termina: srpski, engleski,

francuski, nemaki, italijanski, panski, holandski, vedski, Beograd, str. 79.

Simi Milorad / Dodi, Vladan / Simi, Jasmina (1997): Nemako-srpski priruni

renik medicinskih i srodnih izraza, Beograd, str. 139.

1998
ampara, Eref (1998): Meunarodni rjenik arhitekture, graevinarstva i
urbanizma: bosanski-hrvatski-srpski-francuski-engleski-njemaki-ruski, Sarajevo,
str. 956.

ivojinovi-Japanac, Dragoljub (1998): Renik tamparstva i izdavatva:

nemako-srpsko-engleski; englesko-srpsko-nemaki; srpsko-nemako-engleski,
Beograd, str. 642.

322
 2000
ijak, Milorad (2000): Viejezini dendroloki renik: srpsko-englesko-nemako,
francusko-pansko-ruski, Beograd, str. 313.

323
 11. LITERATURA

Agricola, Erhard (1975): Semantische Relationen im Text und System. Halle.

Banievi, Marta (1996): Primena leksikografskih principa u izradi renika.

U: Strani jezik struke, Beograd, str. 107-113.

Bahr, Joachim (1978): Ist Lexikographie eine Wissenschaft?

In: Zeitschrift fr germanistische Linguistik 6, 1978, 97-98.

Begenii, Dobrila (2001): Nemako-srpskohrvatska leksikografija. Mag. rad,

Beograd.

Beli, Aleksandar (1958): O jezikoj prirodi i jezikom razvitku, Beograd.

Beli, Aleksandar (1998): Opta lingvistika, Novi Sad.

Bergenholtz, Henning (1994): Zehn Thesen zur Fachlexikographie.

In: Fachlexikographie. Fachwissen und seine Reprsentation in Wrterbchern.
Tbingen, str. 285-304.

Bergenholtz, Henning/Schaeder, Burkhard (1994): Fachlexikographie.

Fachwissen und seine Reprsentationen in Wrterbchern. Tbingen.

Bergenholtz, Henning (1995): Wodurch unterscheidet sich Fachlexikographie von

Terminographie?
In: Lexicographica 11, S. 50-59.

Bergenholtz, Henning/Pederson, Jette (1999): Fachwrterbcher als Hilfsmittel

bei der bersetzung von Fachtexten.
In: Hoffmann, Lothar et.al. (Hrsg.): Handbcher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 14. S. 1884-1889.

Brbori, Branislav (2000): Srpski jezik u BiH povezan sa bonjakim i hrvatskim

zajednitvom jezikih injenica ali ne vrednosnih stanovita.
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, God. 43, Novi Sad, str. 73-81.

Brozovi, Dalibor (1982): O sadraju pojma norma u leksikologiji i leksikografiji.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 15-20.

324
Brozovi, Dalibor (1989): Uz javnu raspravu o imenu jezika u Ustavu SR
Hrvatske.
U: Republika: asopis za knjievnost, God. 45, br. 1/2, Zagreb, str. 164-175.

Bugarski, Ranko (1983): Lingvistika o oveku, Beograd.

Bugarski, Ranko (1984): Jezik i lingvistika, Beograd.

Bugarski, Ranko (1986): Jezik u drutvu, Beograd.

Bugarski, Ranko (1986): Lingvistika u primeni, Beograd.

Bugarski, Ranko (1990): Jezik sa oba pisma.

U: Politika, 18. avgust, 1990, Beograd, str. 26.

Bugarski, Ranko(1991): Uvod u optu lingvistiku, Beograd.

Bugarski, Ranko (1994): Jezik od mira do rata, Beograd.

Conrad, Rudi (Hrsg.) (1988): Lexikon sprachwissenschaftlicher Termini, Leipzig.

Crnogorska bibliografija (1989), Tom 1-10, Cetinje.

Czichocki, Siegelinde / Mrazovi, Pavica (1983): Lexikologie der deutschen

Sprache, Novi Sad.

Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove

(2002): meunarodni nauni skup o leksikografiji i leksikologiji: Beograd.

Dei, Milorad (1984): Kriterijumi za odreivanje frazeologizama u rjenicima

savremenog srpskohrvatskog jezika.
U: Leksikografija i leksikologija, Novi Sad, Beograd, str. 53-67.

Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1964).

U: Bibliotekar, XVI, 5-6 (1964), Beograd, str. 305-315.

Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1964).

U: Bibliotekar, XVII, 5-6 (1964), Beograd, str. 318-324.

Diskusija o bibliotekarskoj terminologiji (1965).

U: Bibliotekar, XVII, 3-4 (1965), Beograd, str. 113-117.

325
Dragievi, Rajna (2007): Leksikologija srpskog jezika, Beograd.

Drosdowski, Gnther (Hrsg.)(1984): Duden: Grammatik der deutschen

Gegenwartssprache, Bd. 4, Mannheim / Wien / Zrich.

Duda, Walter / et. al. (1986): Zu einer Theorie der zweisprachigen Lexikographie.
berlegungen zu einem neuen russisch-deutschen Wrterbuch.
In: Linguistische Studien /ZISW/. Reihe A: Arbeitsberichte 142, Berlin, str. 1-121.

Duda, Walter / Mller, Brbel / Mller, Klaus (1981): Fragen der Darstellung des
deutschen Wortschatzes in einem zweisprachigen Wrterbuch.
In: Fremdsprachen, Leipzig, 1/1981, str. 42-44.

Duden (1989): Deutsches Universalwrterbuch, Mannheim, Leipzig, Wien, Zrich.

orevi, Radmila (1994): Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd.

ukanovi, Jovan / et.al. (1979): Deutsch-serbokroatisches Wrterbuch,

Beograd.

ukanovi, Jovan / ileti, Zoran (1983): Gramatika nemakog jezika, Beograd.

ukanovi, Jovan (1985): Morfologija savremenog nemakog jezika, Beograd.

ukanovi, Jovan (1991): O gramatikoj terminologiji.

U: ivi jezici, Vol. XXX, Beograd, str. 5-10.

ukanovi, Jovan (1995): Renici: njihova izrada, vrste i primena u nastavi

stranih jezika.
U: Glossa, God. I, broj 2, Beograd, str. 9-17.

Engel, Ulrich / Mrazovi, Pavica (1986): Kontrastive Grammatik Deutsch-

Serbokroatisch, Novi Sad.

Engel, Ulrich (1988): Deutsche Grammatik, Heidelberg.

Engel, Ulrich (1994): Syntax der deutschen Gegenwartssprache, Berlin.

Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,

Mannheim.

Erben, Johannes (1975): Zur deutschen Wortbildung.

326
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 301-348.

Erben, Johannes (2000): Einfhrung in die deutsche Wortbildungslehre, Berlin.

Fekete, Egon (2002): Upotrebna vrednost leksema i leksikografska definicija.

U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 83-89.

Felber, Helmut (1984): Allgemeine Terminologielehre, Wissenslehre und

Wissenstechnik, Wien.

Felber, Helmut/Budin, Gerhard (1989): Terminologie in Theorie und Praxis,

Tbingen.

Felber, Helmut/Schaeder, Burkhard (1999): Typologie der Fachwrterbcher.

In: Hoffmann, Lothar et.al.:Handbcher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 14. S. 1725-1743.

Fier-Popovi, Ana (1984): Klasifikacija terminolokih renika.

U: Prevodilac, God III, br. 2 (1984), Beograd, str. 19-21.

Fier-Popovi, Ana (1985): Leksikografski kontekst u dvojezinom strunom

reniku.
U: Kontekst u lingvistici i nastavi jezika, Zbornik radova, Drutvo za primenjenu
linvistiku Srbije, Beograd, 1985.

Fleischer, Wolfgang / Michel, Georg /Gnther Starke (1975): Stilistik der

deutschen Gegenwartssprache, Leipzig.

Fleischer, Wolfgang (1982): Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache,

Tbingen.

Franoli, Branko (1985): Bibliographie of Croatian dictionaries. Paris.

Girnth, Heiko (2002): Sprache und Sprachverwendung in der Politik, Tbingen.

Gortan-Premk, Darinka (1982): O semantikom sadraju leksikografske definicije.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 49-50.

Grickat, Irena (1973): Profesor dr Aleksandar . Kosti: Viejeziki medicinski

renik.

327
U: Junoslovenski filolog, knj XXIX, sv. 3-4, Beograd, str. 569-583.

Grickat-Radulovi, Irena (1991): Leksikografija veliki intelektualni izazov.

U: Politika God. 88, br. 27746, Beograd, str. 13.

Haensch, Gnther (1991): Die zweisprachige Fachlexikographie und ihre

Probleme.
In: Hausmann, Franz Josef et.al. (Hrsg.): Handbcher zur Sprach- und
Kommunikationswissenschaft 5, S. 2937-2949.

Hartmann, Reinhard (1975): ber die Grenzen der konstrativen Lexikologie

In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 181-199.

Ha-Zumkehr, Ulrike (2001): Deutsche Wrterbcher Brennpunkt von Sprach-

und Kulturgeschichte, Berlin.

Hausmann, Franz Josef (1989): Wrterbuchtypologie.

In: Handbcher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft. Ein internationales
Handbuch zur Lexikographie. 1. Teilband, S. 968-981.

Henne, Helmut (1975): Prinzipien einsprachiger Lexikographie.

In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 95-116.

Herbst, Thomas / Klotz, Michael (2003): Lexikographie, Paderborn.

Hlebec, Boris (1989): Opta naela prevoenja, Beograd.

Hoffmann, Lothar et.al. (Hrsg.) (1999): Handwrterbcher zur Sprach- und

Kommunikationswissenschaft 14. Berlin.

Igla, Birgit / Petkov, Pavel / Wiegand, Ernst (2005): Kontrastive Lexikologie und
zweisprachige Lexikographie, Hildesheim.

Ivi, Milka (1982): O regularnoj polisemiji u leksikolokoj teoriji i leksikografskoj

praksi.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 77-81.

Ivi, Milka (1983): Lingvistiki ogledi, Beograd.

328
Ivi, Milka (2001): Pravci u lingvistici, Beograd.

Ivi, Milka (2002): Neka razmiljanja o leksikografsko-leksikolokim problemima.

U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 23-29.

Ili, Milo (1994): Nauno istraivanje: opta metodologija, Beograd.

Ivir, Vladimir (1984): Teorija i tehnika prevoenja, Novi Sad.

Ivir, Vladimir (1978): Ekvivalencija u prevoenju.

U: Godinjak saveza drutava za primenjenu lingvistiku 2, Beograd, str. 101-109.

Ivi, Pavle (Ur.) (1993): Sto godina leksikografskog rada u SANU, Beograd.

Jger, Gert (1972): Konfrontation und Translation.

In: Deutsch als Fremdsprache 4, Leipzig, S. 233-243.

Jger, Gert / Neubert, Albrecht (1983): Semantik und bersetzungswissenschaft,

Leipzig.

Jezik i nacionalni odnosi: nauni skup (1984), Sarajevo.

Joci, Mirjana (1991): Leksikografija u Vojvodini.

U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXIV/2, Novi Sad, str. 145-157.

Jovanovi, Ksenija (1985): Primer u leksikografiji.

U: Prevodilac, God IV, br. 4 (1985), Beograd, str. 10-14.

Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda (1868-1972), Tom I XIV,

Beograd.

Klajn, Ivan (2002): Renik jezikih nedoumica, Beograd.

Klajn, Ivan/ipka, Milan (2006): Veliki renik stranih rei i izraza, Novi Sad.

Klajn, Ivan / ipka, Milan (2008): Veliki renik stranih rei i izraza: izmene i
dopune, Novi Sad.

Kuba, Li / Koking, Don (2003): Metodologija izrade naunog teksta, Podgorica.

Leksikologija i leksikografija (1982): zbornik referata, Beograd, Novi Sad.

329
Leksikologija i leksikografija (1984): zbornik radova, Novi Sad.

Leksikografija i leksikologija (1988): zbornik radova, Sarajevo.

Lewkowskaja, X. A. (1968): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,

Moskau.

Mami, Mile (1982): Struni nazivi u opim rjenicima.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 109-115.

Markovi, Kristina (2001): Nemako-srpskohrvatska leksikografija (1945-1971).

Mag. rad, Beograd.

Marojevi, Radmilo (1987): Konfrontativna (kontrastivna) lingvistika i teorija

prevoenja kao naune discipline.
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Vol. XXX/2, Novi Sad, str. 27-32.

Marojevi, Radmilo (1990): Dvojezini rjenici srpskoga jezika: ruski rjenici.

U: Zadubina, 9 (1990), Beograd, str. 3.

Matijaevi, Jelka (1982): O sinonimiji i sinonimima.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 115-130.

Mihajlovi, Mladen (1987): Dvojezini rjenik kao konstrastivna gramatika.

U: ivi jezici, Vol. XXIX, br. 1-4, Beograd, str. 112-116.

Mrazovi, Pavica / Vukadinovi, Zorka (1990): Gramatika srpskohrvatskog jezika

za strance, Sremski Karlovci, Novi Sad.

Mrevi, Dragana (1984): Etimologija frazeoloke jedinice i leksikografska praksa.

U: Leksikografija i leksikologija, Novi Sad, Beograd.

Mller, Brbel (1983): Benutzersituationen im Verhltnis zu unterschiedlichen

Typen von Wrterbcher.
U: Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, 5 (1983), Novi Sad, str.
227-241.

Mller, Brbel (1984): Zu einigen spezifischen Besonderheiten unterschiedlicher

Wrterbuchtypen.
U: Fremdsprachen, 4/1984, Leipzig, str. 236-239.

330
Mller, Barbara (1986): Zu einigen Entwicklungstendenzen in der synchronischen
einsprachigen Lexikographie.
U: Zbornik radova za strane jezike i knjievnosti, sveska 7, Novi Sad, str. 131-150.

Mller, Wolfgang (1980): Wortbildung und Lexikographie.

U: Germanistische Linguistik 3-6, Hildesheim, str. 153-188.

Murth, Judith (2002): Zweisprachige Fachlexikographie, Budapest.

Mrevi, Dragana (1984): Etimologija frazeoloke jedinice i leksikografska praksa.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik radova, Novi Sad, str. 104-108.

Ostoji, Branislav (1992): Iz crnogorske leksikografije I leksikologije, Niki.

Otaevi, ore (1988): Bibliografija strunih renika, leksikona, enciklopedija i

radova o terminologiji (1).
U: Prevodilac, God. VII (1988), Beograd, br. 1, str. 64-91

Otaevi, ore (1988): Bibliografija strunih renika, leksikona, enciklopedija I

radova o terminologiji (2).
U: Prevodilac, God. VII (1988), br. 2, Beograd, str. 51-68.

Otaevi, ore (1988): Bibliografija strunih renika, leksikona, enciklopedija I

radova o terminologiji (3).
U: Prevodilac, God. VII (1988), br. 3, Beograd, str. 62-77.

Otaevi, ore (1989): Bibliografija strunih renika, leksikona, enciklopedija I

radova o terminologiji (4).
U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 1, Beograd, str. 68-79.

Otaevi, ore (1989): Bibliografija strunih renika, leksikona, enciklopedija I

radova o terminologiji (5)
U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 2, Beograd, str. 60-72.

Penjkos, Jei (1989): O strukturi i sadraju terminolokih renika.

U: Prevodilac, God. VIII (1989), br. 3, str. 11-17.

Petronijevi, Boinka (1992): Onomasioloki renici nemakog i srpskohrvatskog

jezika dometi i granice.
U: Anali filolokog fakulteta, sveska 19, Beograd, str. 51-66.

Petronijevi, Boinka (1995): Znaenje i stil.

331
U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 23/2, Beograd, str. 33-39.

Petronijevi, Boinka (1997): Sociolingvistika komponenta nemako-

srpskohrvatske leksikografije 1918-1933.
U: Srpski jezik, broj 1-2, God. II, Beograd, str. 312-334.

Petronijevi, Boinka (1998): Srpsko-hrvatsko-nemaka leksikografija na prelazu

iz 19. u 20. vek do 1918.
U: Srpski jezik, br. 3/1-2, God. III, Beograd, str. 425-442.

Petronijevi, Boinka (1999): Jezik i mo primer jednog kontinuiteta.

U: Srpski jezik, broj 4/1-2, God. IV, Beograd, str. 643-658.

Petronijevi, Boinka (2002): Nemako-srpsko-hrvatska leksikografija: kulturno-

istorijski transfer, Beograd.

Peikan, Mitar / Jerkovi, Jovan / Piurica, Mato (2002): Pravopis srpskoga

jezika, Novi Sad.

Picht, Heribert / Schmitz, Klaus-Dirk (2001): Terminologie und Wissensordnung,

Wien.

Ponten, Jan-Peter (1975): Das bersetzungswrterbuch und seine linguistischen

Implikationen.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 200-210.

Probleme der Lexikologie und Lexikographie (1976), Dsseldorf.

Pri, Tvrtko (2002): Dvojezina leksikografija i englesko-srpski / srpsko-engleski

opti renik: potrebe i zahtevi novog veka
U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove, Novi
Sad, str. 331-342.

Radovanovi, Milorad (2003): Sociolingvistika, Novi Sad.

Radovi-Tei, Milica (1988): Milorad Radovanovi: Sociolingvistika (prikaz

knjige).
U: Junoslovenski filolog, knj. XLIV, Beograd, str. 101-106.

Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika (1967-1976), I-VI, Novi Sad, Zagreb

332
Rehder, Peter (1995): Standardsprache. Versuch eines dreistufigen Modells.
In: Die Welt der Slawen, Jg. XL, S. 352-366.

Rode, Matej (1982): Frazeologija u dvojezinim renicima.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 275-279.

Sibinovi, Miodrag (1983): O prevoenju, Beograd.

Simeon, Rikard (1969): Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, I-II, Zagreb.

Sosir, Ferdinand de (1989): Opta lingvistika, Beograd.

Srdi, Smilja (2008): Morphologie der deutschen Sprache, Beograd.

Stankovi, Bogoljub (1999): Leksikografski ogledi, Beograd.

Stanoji, ivojin / Popovi, Ljubomir / Mici, Stevan (1989): Savremeni

srpskohrvatski jezik i kultura izraavanja, Beograd, Novi Sad.

Stepanowa, Maria D. / Fleischer, Wolfgang (1985): Grundzge der deutschen

Wortbildung, Leipzig.

Stevanovi, Mihailo (1964): Savremeni srpskohrvatski jezik (uvod, fonetika,

morfologija), Beograd.

Stevanovi, Mihailo (1991): Savremeni srpskohrvatski jezik (sintaksa), Beograd.

Stevanovi, Mihailo (1982): Sintaksa u leksici.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 289-296.

Scharnhorst, Jrgen (Hrsg.) (2004): Sprachkultur und Lexikographie: von der

Forschung zur Nutzung von Wrterbchern, Frankfurt a. Main.

Schifko, Peter (1977): Aspekte einer strukturalen Lexikologie, Bern.

Schippan, Thea (1972): Einfhrung in die Semasiologie, Leipzig.

Schippan, Thea (1992): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,

Tbingen.

Schippan, Thea (2002): Lexikologie der deutschen Gegenwartssprache,

Tbingen.

333
Schlaefer, Michael (2002): Lexikologie und Lexikographie: eine Einfhrung am
Beispiel deutscher Wrterbcher, Berlin.

Shrouf, Naser A. (2006): Sprachwandel als Ausdruck politischen Wandels,

Frankfurt am Main.

Schubert, Gabriella (2000): Sprache, Identitt, Sprachwechsel.

In: Soziolinguistica Internationales Jahrbuch fr Europische Soziolinguistik, 14,
S. 137-141.

Schwarz, Monika/Shur, Jeannette (1996): Semantik, Tbingen.

ami, Midhat (1990): Kako nastaje nauno djelo, Sarajevo.

imekova, Alena (2004): Erfahrungen in der Benutzung von Wrterbchern

Deutsch als Fremsprache.
In: Sprachkultur und Lexikographie, Frankfurtam am Main. S. 233-247.

ipka, Danko (2006): Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, drugo, izmijenjeno i

dopunjeno izdanje, Novi Sad.

ipka, Danko (1998): Homonimija i polisemija u Vranievom, Habdelievom i

Della Bellinom rjeniku.
U: Leksikografija i leksikologija. Zbornik radova. Sarajevo, str. 155-165.

kiljan, Dubravko (1980): Pogled u lingvistiku, Zagreb.

Tafra, Branka (1982): Sinonimija.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 297-300.

Toi, Borisav (1990): Mnogoznanost i hominimija kao leksikografski problem.

U: Slavist, God. I, br. 1 (1990), Sarajevo, str. 65-72.

Toi, Borisav (1989): Leksikografija kao lingvistika disciplina.

U: Knjievni jezik, God. 18, br. 3, Sarajevo, str. 157-172.

Toovi, Branko (2002): Funkcionalni stilovi, Beograd.

Vajs, Nada (1982): O leksikografskoj definiciji.

U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 21-26.

334
Vasi, Smiljka (1982): Doprinos drugih nauka leksikografiji.
U: Leksikografija i leksikologija: zbornik referata, Beograd, Novi Sad, str. 27-32.

Vencl, Ljubica (1986): Viejezini tematski mini-tezaurus iz oblasti vanjske

trgovine.
U: Prevodilac, God. 35(1986), Beograd, str. 5-12.

Vinaver, Nadeda (1996): Strani jezik struke: zbornik radova, Beograd, 1996.

, (1977):
( ), .

Vujaklija Milan (2004): Leksikon stranih rei i izraza, Beograd.

Vukovi, Gordana (2002): Opta i terminoloka leksika u leksikografskoj praksi.

U: Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove,
Beograd, str. 273-277.

Wahrig, Gerhard (1986): Deutsches Wrterbuch. Mit einem Lexikon der

deutschen Sprachlehre, Mnchen.

Weinrich, Harald (1975): Die Wahrheit der Wrterbcher.

In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 347-368.

Wiegand, Herbert Ernst (1975): Synonymmie und ihre Bedeutung in der

einsprachigen Lexikographie.
In: Erben, Johannes (1975): Probleme der Lexikologie und Lexikographie,
Mannheim, S. 118-160.

Wiegand, Herbert Ernst (1988): Was eigentlich ist Fachlexikographie?

In: Haider-Munske, Horst et. al. (Hrsg.): Deutscher Wortschatz. Lexikologische
Studien, Berlin, S. 729-790.

Wiegand, Herbert Ernst (1989): Der gegenwrtige Status der Lexikographie und
ihr Verhltnis zu anderen Disziplinen.
In: Handbcher zur Sprach- und Kommunikationwissenschaft, 1. Teilband, S. 246-
280.

Wort und Spache (1981): Beitrge zu Problemen der Lexikographie und

Sprachpraxis, Berlin.

335
Wunderlich, Dieter / Schwarze, Christoph (1989): Handbuch der Lexikologie,
Bodenheim.

Zabarah, Dareg (2008): Das Bosnische auf dem Weg zur Standardsprache: eine
synchrone und diachrone Analyse der Sprachsituation in Bosnien und
Herzegowina, Saarbrcken.

Zgusta, Ladislav (1991): Prirunik leksikografije, Sarajevo.

336
npMnor 1.

lt13jaBa 0 ayropcray

nOTnIllCaHIII-a 6ereHMwMl'I Ao6pMna

na je AOKTOpCKa AIIICepTal.-'lIIja nOA HaCJlOBOM

HeMa"lKO-CpnCKa (cpncxoxpaarcka) Mcpncxo (cpncsoxpaercsoj-aeesavxa

cTpy"lHa neKcMKorpaepMja y nepMoAY 1945-2000

pe3YJlTaT concrseaor IIICTpa>KIIIBa"lKOr paaa,

na npennoxesa AIIICepTal.-'lIIja y I.-'eJlIllHIII Hili y AeJlOBIIIMa HlIIje 6l11Jla npennoxeua
aa A06l11jal-be 6l11JlO xoie AlIInJlOMe npeua CTYAlIIjCKIIIM nporpaaava APyrlllx
BIIICOKOWKOJlCKIIIX YCTaHOBa,
na cy pe3YJlTaTlII KOpeKTHO HaBeAeHIII III
na HIIICaM KpWIIIO/Jla ayropcxa npaaa III KOPIllCTIIIO IIIHTeJleKTyaJlHY CBOjlllHY
APyrlllx naua.

Y 5eorpaAY, 4(.J, I j. au 13.

 npMnor 2.

~3jaBa 0 KOpMWlietby

OBnawnyjeM YHlt1Bep3lt1TeTCKY 6lt16nlt10TeKY .Cseroaap MapKOBlt1n" na y ,[J,lt1rlt1TanHlt1

pen03lt1TOplt1jyM YHlt1Bep3lt1TeTa y 6eorpaAY yHece MOjy AOKTOPCKY Alt1CepTa~lt1jy nOA
HacnOBOM:

HeMal.lKo-cpncka (cpncxoxpaarcxa) M cpncxo (cpncxoxpaarcaoj-neua-uca

cTpyl.lHa neKcMKorpact>Mja y nepMoAY 1945-2000

Koja je Moje ayropcxo neno,

,[J,lt1CepTa~lt1jy ca CBlt1M nplt1n03lt1Ma npenao/na caM y eneKTpOHCKOM epopMaTY norOAHOM

sa rpaiao apxaeapa-se.
Mojy AOKTOpCKy Alt1CepTa~lt1jy noxpa-seay y ,[J,lt1rlt1TanHlt1 penosaropajya YHlt1Bep3lt1TeTa
y 6eorpaAY MOry na KOplt1CTe CBlt1 KOjlt1 nourryjy OApeA6e CaAP>KaHe Y OAa6paHOM Tlt1ny
naueuue Kpearuaae 3ajeAHlt1~e (Creative Commons) aa KOjy caa ce onnyxao/na.

1. AyTOpCTBO

2. AYTOpCTBO - HeKOMep~lt1janHo

d).YTOPCTBO- HeKOMep~lt1janHo - 6e3 npepaAe

4. AYTOpCTBO - HeKOMep~lt1janHo - Aenlt1Tlt1 nOA lt1CTlt1M ycnOBlt1Ma

5. AYTOpCTBO - 6e3 npepaae

6. AYTOpCTBO - Aenlt1Tlt1 nOA lt1CTlt1M YCIlOBlt1Ma

(MOIllt1MO na aaoxpyxare caao jeAHy OA uiecr nOHyf]eHlt1X Illt1~eH~lt1, paras onnc

Illt1~eH~lt1 AaT je aa nOIlef]lt1Hlt1 nacra).

nOTnMC

Y 6eorpaAY, r1 CJ ( f) r /)-c:?1 $.
1. AyrOpCTBO - .Q03BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AVlCTPVl6YL\Vljy VI jasao caonurrasa-se
nena, VI npepane, aKO ce aaaene VlMe ayropa aa Ha4V1H OApel')eH OA crpaue ayropa
VlJlIfl AaBaOL\a JlVlL\eHL\e, 4aK Ifl y KOMepL\lfljaJlHe cspxe. GBO je HajcJl060AHIflja OA CBIflX
JlVlL\eHL\Ifl.

2. AyrOpCTBO - HeKOMepL\lfljaJlHo. .Qo3BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AIflCTPIfl6YL\lfljy Ifl jasao

caonurrasau,e nena, Ifl npepaae, aKO ce aaaene IflMe ayropa Ha Ha41flH oApel')eH OA
crpaae ayropa IflJlVl AaBaOL\a nuueaue. GBa JlVlL\eHL\a He A03BOJbaBa KOMepL\VljaJlHY
ynorpeoy nena.

3. AyrOpCTBO - HeKOMepL\VljaJlHO - 6e3 rtpepane. Iloasorsaeare YMHO)/{aBal-be,

AVlCTPVl6YL\lfljy VI jasuo caonurraaarse nena, 6e3 npoaeaa, npeoonaxoeau,a IflJlIfl
ynorpefie nena y CBOM AeJlY, aKO ce aasene IflMe ayropa Ha Ha41flH oApel')eH OA
crpase ayropa IflJlVl AaBaOL\a nauesue. GBa JlVlL\eHL\a He A03BOfbaBa KOMepL\lfljaJlHY
ynorpeoy nena. Y OAHOCy Ha CBe OCTaJle nauesue, OBOM JlIflL\eHL\OM ce orpaaasasa
HajBenVl 061flM npaaa opnuiheu,a nena,

4. AyrOpCTBO - HeKOMepL\VljaJlHO - AeJlVlTVI nOA IflCTVlM YCJlOBIflMa. Iloasorsaaare

YMHO)/{aBal-be, AIflCTPIfl6YL\lfljy Ifl jaaao caonurrasarse nena, Ifl npepane, aKO ce aasene
VlMe ayropa Ha Ha4V1H onpehea OA crpase ayropa IflJlIfl AaBaOL\a nauesue Ifl aKO ce
npepaaa AIflCTplfl6ylflpa nOA VlCTOM IflJlVl CJlVl4HOM JlIflL\eHL\OM. GBa nnueaua He
A03BOfbaBa KOMepL\VljaJlHY ynorpetiy nena Ifl npepaaa.

5. AyrOpCTBO - 6e3 npepaae . .Q03BofbaBaTe YMHO)/{aBal-be, AVlCTPIfl6YL\lfljy Ifl jasao

caonurraea-se nena, 6e3 npoueua, npeoertaxoeau,a IflJlIfl ynorpetie nena y CBOM AeJlY,
aKO ce HaBeAe IflMe ayropa Ha Ha4V1H oApel')eH OA CTpaHe ayropa IflJlVl AaBaOL\a
nnueuue. GBa nuueaua A03BOfbaBa KOMepL\li1jaJlHY ynorpe6y nena.

6. AyrOpCTBO - AeJlVlTIfl nOA IflCTIflM YCJlOBIflMa. Iloaaorsaaare YMHO)/{aBal-be,

AVlCTPIfl6YL\lfljy Ii1 jaaao caonurraaa-se nena, VI npepane, aKO ce aasene VlMe ayropa Ha
Ha4V1H oApel')eH O,Q crpaae ayropa IflJlVl AaBaOL\a JlIi1L\eHL\e Ifl aKO ce npepaaa
AIflCTplfl6yli1pa nOA IflCTOM IflJlIfl CJllfl4HOM JlIflL\eHL\oM. GBa nnueaua noaeorsasa
KOMepL\lfljaJlHY ynorpetiy nena Ifl npepaaa. CJllfl4Ha je coqrraepcsan JlIi1L\eHL\aMa,
OAHOCHO JlVlL\eHL\aMa orsopeaor KOAa.