AFEKTIVNI-HUMANISTIKI PRISTUPI

Odnose se na alternativne didakticke metode koje su se pojavile u SAD-u 60ih

godina. Jedna od optih karakteristika jeste uloga afektivne sfere usvajanja. Bitno
je rei da ovi pristupi vre povratak psiholoke i afektivne dimenzije.

Teorijske osnove ovih pristupa mogu se pronai u psiholokim naukama,

psihoanalitikim i pedagokim koji na drugaiji nain prenose uenje jezika.
Psiholoka dimenzija obuhvata istinsku i dubinsku motivaciju uenika, njegove
kulturalne i afektivne stavove, lina iskustva, njegovu viziju ivota.

Objekat ili cilj jeste identifikacija puta i didaktikih strategija koje umanjuju to
vie prepreke i otpor psiho-afektivne prirode kome se uenici suprotstavljaju na
svestan ili nesvestan nain.

Postoje i faktori koji negativno utiu na uenje, meu kojima su:

Manjak samopuzdanja ili negativna percepcija sebe;

Nivo kompetentnosti koji se moe uspostaviti unutar grupe-razreda;
Otean ili konfliktni odnos sa profesorom .

Iako raznoliki, ovi pristupi predstavljaju zajednike take koje mogu biti
ukratko uviene u ueniku kao sredite smatranim kao:
a) OSOBA: Uenik nekog drugog jezika vien je kao linost u razvoju
koja se suoava sa kompleksnijim zadatkom. Zadatak edukativne
strukture jeste da ga prati i da mu pomae u procesu odrastanja. U
tom cilju je bitno napraviti u uionici vedru i sigurnu atmosferu koja
e pomoi ueniku da prevazie prepreke psiholoke prirode, da ima
samopouzdanja i da stalno jaa motivaciju za uenjem.
b) INFANTILIZACIJA: U osnovi ovog aspekta cilj jeste stvaranje neke
situacije uenja u razredu to sliniju onoj u kojoj dete ui maternji
jezik. Sa pretpostavkom da trenutak u kom se jezik bolje ui jeste
onaj u deijem periodu, da ako se stvore slni uslovi onima koje
 doivljava dete, uenje e biti lake i istrajnije zbog spontnosti i
prirodnosti. Bitno je da uenik, ak i odrasli, se stavi u ulogu nekog
deteta, oslobaajui se strahova i prepreka steenih u procesu
kulturalizacije i socijalizacije. Osloboen on e ispuniti te gestove,
stei e ta infantilna ponaanja koja mogu delovati tavie smena i
neprikladna za neku ozbiljnu i zrelu osobu. Ovaj pristup je jedan od
najkritikovanijih i kontroverznijih zato to sputava uitelje i uenike
koji imaju stroiji koncept poduavanja i uenja.
c) ZNAAJ PEDAGOGIJE: Akcenat jeste na tome kako se neto ui
umesto na onom to se ui . Jeziki sadraji deluju kao da prelaze u
drugi plan: panja je okrenuta ka ueniku, njegovom razvoju,
njegovoj linosti, njegovim problemima.
d) MULTIMODALNOST: Uenje se sprovodi kroz uee kompletne
osobe, kroz razne senzorne kanale kao vid, sluh, dodir. Ovde je
pretpostavka da to se vie kanala ukljui bie lake i stabilnije
uenje.
e) ULOGA NASTAVNIKA: Uloga je fondamentalna i determinisana,
odnosno nastavnik upravlja i kontrolie proces usvajanja. Ono to se
deava u razredu nije nikad plod improvizacije i spontanosti ve je
sve predvieno i kontrolisano sa njegove strane. Da bi on bio voa i
sigurna taka gledita za uenike nastavnik treba posedovati
kvalitete kao psiholoki senzibilitet i harizmu, treba imati specifinu
produbljenu pripremu u raznim sektorima na koje se opoziva za
svoju didaktinu aktivnost. U sutini uloga i zadaci nastavnika su
kompleksniji od onih koji im se obino pridaju.
Zatim imamo i alternativne metode:

1) SUGESTOPEDIJA I SUPERLEARNING (superuenje)- Autor ovog pristupa je

bugarski psiholog Georgi Lozanov, on predlae da se uenjem organizuje
maksimalno ugodnoj atmosferi lienoj bilo kakve napetosti, stegnutosti i
straha i oseaja nadmetanja. Takva atmosfera ini uenika mentalno
pribranim i time uenje biva uspenije.
Superlearning jeziki materijal prima se uglavnom putem audio zapisa,
nastavnik uopte ne postoji ili se nastavnici smenjuju to spreava vezivanje
za osobu iz spoljnog sveta a fokusira na tok sopstvenog uenja.
2) COMMUNITY LANGUAGE LEARNING- Uenje jezika u zajednici- Ogleda se
u savetodavnoj funkciji nastavnika koju u razgovoru sa uenikom otkriva
njegove probleme, elje, potrebe i pomae mu da ih u procesu uenja
prevazie. Uenik postepeno razvija oseaj sigurnosti i samopouzdanja.
3) SILENT WAY- Odnosi se na didaktiko metodiku fukciju nastavnika- on
pokuava da tokom nastve ne daje nikakva verbalna uputstva, njegova
uloga je sekundarna i svodi se na postavljanje zadataka i usmeravanje
uenika.
4) TOTAL PHYSICAL RESPONSE- Zasnovana je na imitaciji najranijih faza
usvajanja L1 u kojima dete jo nije sposobno da proizvodi iskaze na svom
maternjem jeziku ali reaguje na roditeljska uputstva. Ova metoda u nastavi
obuhvata razumevanje glasovne poruke i izvravanje razliitih aktivnosti.
5) NATURAL APPROACH- U ovoj metodi L2 se ne ui ve usvaja zbog ega se u
nastavi izbegavaju gramatika uputstva, jeziki materijal je bogat,
raznovrstan i pre svega razumljiv. Afektivni filter se umanjuje prijatnom
atmosferom.
6) TANDEM- Vrsta uenja u partnerskom odnosu u kojem uestvuje dvoje
uenika razliitih maternjih jezika zainteresovanih da ue jezik onog drugog.
Odvija se na osnovu principa uzajamnosti i principa autonomije.