Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 25 oktobar 2012. RUBRIKA

ISSN 2217-3307

Aconcagua
Planina koja
ne prata
neznanje

www.mojaplaneta.net

Visokogorstvo
Kajmakalan i Olimp
Bobotov Kuk
Rila

Planinarenje
Prenj
Zmajeva pilja
4. Peaki dan
u Kotoru

Test opreme
Alpinizam
Mustag Ata Veliki
Alpamayo ranevi 10 2012. Moja planeta
Ferrino overland 80l +10l
1
 WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
RUBRIKA
NET WWW.NOVINARNICA.
WWW.NOVINARNICA.NET
NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
Moja planeta RUBRIKA

NOVINARNICA.NET WWW. NOVINARNICA.NET Besplatni outdoor magazin / Oktobar 2012.

WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET Extreme summit team 90 Papua Nova Gvineja
Retko koju turistiku destinaciju bije
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. gori glas. Jedino ovde moete da se
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. fotografiete na ranju ili u loncu, ali i
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. iskusite znaenje rei brza hrana...
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
42 Aconcagua
Svake godine negde krajem januara
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Extreme Summit Team organizuje
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET ekspediciju na najvii vrh June
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Amerike - Aconcagua (6.962 m). Putovanja
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET 48 Trekovi Vodi kroz planine Balkana - Zelengora
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Alpinizam 32 Bobotov Kuk Planinarenje Orjentiring Biciklizam
9 Mustag Ata Planinari iz 52 Prenj 66 Pobeda za 74 Krug Bosnom
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Otac ledenih Sarajeva uivali su u Planinari iz Srbije Pobedu Nakon ultra-eko
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET planina die se lepotama Durmitora
(Crna Gora)...
od pohodili vie Trofej Beograda u maratona Panevo -
nad pranjavim vrhova na planini planinarstvu 2012 Popovica na Frukoj
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET pustinjskim Prenj (Bih)... i 14. kolo Prvenstva gori odbiciklirao
Novinarnica WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET sve novine na jednom mestu
WWW.NOVINARNICA.NET pejzaima Sinkjanga
(Kina)...
57 Zmajeva pilja
Otok Bra
Srbije u kombinaciji
u orijentiringu
u Bosnu i vozio u
delovima kojma
ITAJTE NAE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET 18 Alpamayo (Hrvatska) uva odrani na Rajcu nisam dosad vozio
bajk...
Peruanska avantura nesluene ljepote... (Srbija)...
Nova izdanja asopisa Moja planeta od sada e interneta omogui pristup i itanje svih tampanih Ivana Kalezia i
moi da se itaju i putem internet portala www. medija koji se izdaju u Srbiji iz razliitih oblasti, kako
penjanje
Andrije Zvicera 36 Rila 70 Paklenica
novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarni- nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako elite da iz Nikia... Planinar iz Srbije
ca, na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vaem rodnom gradu, esnaest iz Srbije
osvojio je vie
nedeljnici, asopisi iz Srbije i regiona, eleli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti uestvovalo je
planinskih vrhova
unapredimo odnos prema naim itaocima i da im venanicu i kako organizovati venanje, kakva je na alpinistikom
na Rili (Bugarska),
omoguimo da itaju nae novine bilo kad i bilo aktuelna politika situacija u zemlji, neto vie o taboru u Paklenici
a na jednom od njih
gde, tako to e putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija (Hrvatska)... Propeler
proslavio i svoj 100. 62 Vjeverijim
naloga biti u mogunosti ne samo da itaju, ve i dijeta ove sezone, ta rade poznate linosti, kako ispeti vrh vii od 86 Speleoloka
da uvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to moe se nai na stazama
2.000 mnv... Blizu 350 uesnika etnica
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu
uivalo je u Planinari iz Jajca
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90% Visokogorstvo (BiH), okupljeni oko
itanje novina u elektronskom formatu, u zavis- tampanih medija u Srbiji, najrazliitijih oblasti, pjeakoj turi Kotor
26 Kajmakalan i - Loven Kotor Kluba Prijatelji
nosti od vrste izdanja, ne gubei na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, politike, ekonom-
zadravajui isti izgled, kao i sadraj. Na ovaj nain ske, strune, lifestyle asopise, itd to itaocima
Olimp na 4. Pjeakom prirode, rade
Osvojeni vrhovi danu u organizaciji na promociji i
izalo se u susret potrebama savremenog naina omoguava brzu pretragu sadraja i tema koji ih
grkih planina Voras PK Vjeverica iz unapreenju
ivota koje namee brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
(Nide) i Olimp.... Kotora... outdoor sportova...
vreme zadrao se kvalitet, koji tampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
itaocima, u odnosu na kratke vesti i sadraje koje
nude razni internet portali informativnog karaktera.
upotrebu sadraja sajta, arhivu koja je konstantno
na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na 64 GSS 84 Ishrana iz prirode 78 Outdoor
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji tampane medije. Ako elite da budete informisani i
2koji
 ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta 10 2012. Moja planeta 3
 Ukratko o... RUBRIKA
Planina Ararat je snegom pokrivena
vulkanska kupa visoka 5.165 metara,
nalazi se na severoistoku Turske, 16
km zapadno od Irana i 32 km juno od
Jermenije. Pripada kavkaskom masivu.
Biblijska planina je mesto gde se
nasukala Nojeva barka nakon potopa.
Mali Ararat (3.896 m), uzdie se
jugoistono od glavnog vrha. Plato
od lave protee se izmeu dva vrha.
Ararat je stratovulkan, formiran od
bujica lave i uarenih stena. Poslednja
aktivnost planine bio je veliki potres
u 1840. godine, s centrom oko klanca
Ahora, severoistona provalija koja se
obruava 1.825 metara od vrha planine.

Ararat
turska
 Destinacije
Hakan Basboga
>> Ararat Trek Tour
Vodii: Jedan od najiskusnijih vodia za
Ararat je Hakan Basboga, planinar, alpinista i
dugogodinji vlasnik i direktor agencije Ararat
Trek Tour LTD. ArMount Tours Travel
Smetaj: Tokom uspona na Ararat, koji traje
etiri dana, spava se u atorima. Ukoliko se opre-
delite za neku treking turu i viednevni boravak,
u dogovoru sa organizatorom, moete rezervisati
hotel u gradu Dogubeyazit.
Uslovi: Agencija preuzima obaveze transporta,
usluge vodia, nosaa na konjima, kamping
opreme (rentiranje), obroka, taksi i dozvola, te
preporuka za smetaj.
Kontakt informacije:
Mobil: +90-542-493-84-04
Telefon: +90-542-619-08-06
Fax: +90-472-312-66-06
Photo: Hakan Basboga
kancelarija: +90-472-312-66-06
Skype: climbing_guide
e-mail: hakanbasboga@hotmail.com
Sve podatke moete pronai
Web: www.ararattrektour.com
www.facebook.com/ARARATGUiDE
Dodatni program
Ista agencija, Ararat Mount Tours Travel,
organizuje i treking na planinama Dema-
vend (Iran), Kackar (Turska), Erciyes (Tur-
ska); sedmodnevni skijaki aranman na
Araratu; posete vie kulturno-istorijskih
spomenika,
ukljuujui Ishak
painu palatu,
meteorski krater,
ledenu peinu,
tople izvore,
kurdsko selo
i neizostavnu
potragu za Noje-
vim kovegom;
rafting.
6 10 2012. Moja planeta
Pisma italaca
Svee lice Planete MOJA PLANETA 25 Oktobar 2012.
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
n
an a:
a.
Osniva i izdava:
pl n
et
Pozdrav redakciji i itaocima-saradnicima!
ja te
Adresar
o i
Studio za dizajn Smart Art
Moram priznati da sam prijatno iznenaen no-
.m a
w tr
Adresa redakcije:
w Po
vim ruhom Moje planete. Pozdravljam sve koji su Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
uestvovali u kreiranju minke, kao i mog omiljenog smartart domova
w
pisca Branislava Makljenovia. Glavni i odgovorni urednik:
 Pozdrav! Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
 Milan Art direktor: na jednom mestu
Ivana Ubiparip
Pozdrav! Prelom:
Redizajn Planete je za istu desetku! Pozdrav Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
svima u redakciji i saradnicima koji piu odline Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
tekstove. Poseban pozdrav za Ivanu Budinski. Njena
pria me je oduevila jer spasava i odgaja slepe Advertajzing: najave akcija,
mieve - moje omiljene letae. Svaka ast za entuzi-
062/22-37-47
kupi-prodaj,
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske
jazam!
 Zdravi bili!
pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
 Sreko Komleni CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Dobar dan i dobar sat! 796.5
Jedine novine koje mi zaista donose osmeh na lice MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
i radost u srce ne moram da platim. Samo napred! aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
 Mirko Stojni Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
www.mojaplaneta.net
Stara planina
COBISS.SR-ID 255946503
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
brojem:
na linku ARHIVA
iz novog ugla
DE: 000002
Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
Pozdrav planinarima iz PD Jelenak! zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart
Art i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane
Na Staroj planini sam boravio nekoliko puta, ali
mi niko nije rekao kakve ari krije, sve dok Jelenak
naknade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost
reklamnih poruka. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
nije napravio iscrpan izvetaj o naoj lepotici. Hvala i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
vam na ovim podacima. Sledei put kada je posetim, primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
bie to iskljuivo zbog vodopada. Hvala jo jednom i
svako dobro!
 S potovanjem,
 Laza, Zemun
www.tomica-planinom.com
www.tomica-planinom.com
www.tomica-planinom.com
 alpinizam

alpinizam Mustag Ata

Otac ledenih planina kao sedi beloglavi starac,

kao fatamorgana treperavog vazduha die se nad
pranjavim pustinjskim pejzaima Sinkjanga (Kina)...

10 2012. Moja planeta 9

 RUBRIKA
alpinizam
N
a istonom delu planinskog venca Pamira ili
na zapadu Kven Luna nalazi se Mustag Ata,
u prevedu sa ujgurskog jezika Otac ledenih
planina visok 7.546 metara. Zbog blagog nagiba
njegovih padina tehniki je manje zahtevan od ostalih
vrhova jugozapadnog grebena. Takve osobine pogodu-
ju planinarima, skijaima, a avanturiste privlai i nje-
gova udaljenost od civilizacije. Geografska izolovanost
uticala je na to da se nauka dugo nije podrobno bavila
ovim prostorom, otuda nedoumica kojem planinskom
sistemu pripada Mustag Ata. U svakom sluaju nalazi se
negde izmeu Pamira i Kven Luna, a mi se priklanjamo
onima koji ga smatraju delom Kven Luna.
Retko ko je od naih planinara u ovim predelima
boravio, a na Mustag Atu se do sada iz Srbije niko nije
penjao. Zato u pokuati da po neto napiem o plani-
nama koje smo gledali i penjali kao i prostoru oko njih.
Gde smo se uputili?
Kven Lun ili Kun Lun an je planinski venac sastavljen
od niza nezavisnih uzvienja koja se prostiru na sever-
nom obodu tibetske visoravni. Po svom postanku Kven
Lun je slian mnogo poznatijim Himalajima koji tibet-
sku visoravan zatvaraju sa juga. Protee se od planine
Pamir - planinskog vorita venanih planina Azije,
generalno ka istoku. Sa duinom od oko 3.000 km Kven
Lun je najdua planina Azije. U osnovi je izgraen od
kristalastih kriljaca, hercinskih granita i drugih paleo-
zojskih sedimentnih stena. Iako spada u grupu mlaih
venanih planina, kao na primer nai Dinaridi, stvaranje
ovog velikog planinskog sistema zapoelo je jo u doba
Photo: Iso plani
paleozoika. Za Kven Lun se veruje da je raj Taoizma, a
prema legendi ovaj raj je prvi posetio kralj Mu (976-922
g. pne) iz Dou dinastije.
Pamirska visokoplaninska oblast pred-
stavlja sredite prema kome se stiu planine razliitih
10 10 2012. Moja planeta
Kina
Pinom je obeleena pozicija
vrha Mustag Ata.
lanovi ekspedicije
Prvog jula 2012. godine na
jednomesenu ekspediciju krenuli
su: Miodrag Jovovi (Vrbas),
Milivoje Erdeljan (Novi Sad),
Predrag Zagorac (Beograd), Igor
Radosavljevi (Ni), eljko Duli
(Bukovac) i voa ekspedicije Iso
Plani (Subotica).
starosti i grae. Moe se rei sa se iz tog sredita planin-
ski venci razilaze na severoistok, jugoistok i jugozapad.
Od Pamira se u pravcu severoistoka protee Hinduku,
prema jugoistoku se prostiru Kven Lun, Karakorum i
Himalaji, a ka jugozapadu planinski venci sve do Pirineja
u Evropi i Atlasa u Africi.
Severno od Tibetske visoravni i planine Kven Lun pro-
stire se ogromna Tarimska kotlina u kojoj se nalazi jedna
od najveih i najsurovijih pustinja unutranje Azije. To je
pustinja Takla Makan, to se najee prevodi kao Ue, planinarima Srbije bio je glavni grad Kirgistana Bikek.
a ne izae. Mustag Ata se nalazi u podruju suve kon-
tinetalne klime gde su zime, koje traju od oktobra do
marta veoma hladne, suve i vetrovite.
Davne 1870. godine, putujui Jarkand regijom,
koja se nalazi na junom delu Taklaman pustinje, bri-
tanski kapetan Troter i njegov partner Gordon zapazili
su velike snene vrhove koji se pruaju pred njima ka
zapadu. Ova dva Engleza bili su prvi Evropljani koji su vi-
deli jezero Kara Kul, koje se nalazi u podnoju vrha Mus-
tag Ata, ija je visina od 7.340 metara tada prvi put izme-
rena. Prvi zabeleen pokuaj planinarenja na Mustag
Tjan an
Najvii vrh ove planine je ujedno i najvii vrh Kirgistana. To je vrh Pobede visok 7.439 m.
Atu bio je 1894. godine od strane vedskog istraivaa
Svena Hedina. Ipak, vrh je prvi put ispenjan 31. 07. 1956.
godine kada se na vrh popelo 19 sovjetskih i 12 kineskih
planinara. Naredni uspon izvren je 1959. kada se na vrh
popelo 33 planinara razliitih narodnosti koje ive u Kini.
Nakon to su se odnosi izmeu Kine i Sovjetskog Saveza
pootrili spomenuti sovjetski uspeh iz 1956. godine je
jednostavno nestao u zvaninim kineskim izvorima, a
kao datum prvog uspona upisana je 1959. godina. U
sledee 24 godine na Mustag Atu nije zabaleen niti
jedan uspon stranaca, sve do 1980. godine kada je vrh
ponovo otvoren za inostrane ekspedicije.
Trideset i dve godine kasnije, estolana
planinarska ekipa iz Srbije uputila se ka Kini, sa ciljem
da se popne na vrh Mustag Ata. Ekspedicija je organizo-
vana u okviru programa kojim se planinari Vojvodine i
Beograda na vrhove iznad 8.000 metara, a vrhovi kao to
je Mustag Ata, ije su strane relativno blage, idealni su
za pripremni deo sticanja iskustva boravka na velikim vi-
sinama. Procena organizacionog odbora je da su lanovi
ekspedicije sposobni da penju zahtevne vertikale, ali da
mlai lanovi tima nemaju dovoljno iskustva u boravku
na velikim visinama. Iskustvo je potrebno stei, a i
penjae isprobati na visnama od oko 7.000 m. Gotovo
da ne postoji nain da se sposobnost adaptacije penjaa
na velike visine isproba ovde dole, ekspedicije na vrhove
od 8.000 metara su skupe te je cilj ove ekspedicije bio
sticanje iskustva, testiranje sposobnosti adaptacije i
penjanje na vrh vii od 7.000 m na kojeg se ni jedna
ekspedicija iz Srbije do sada nije penjala.
Kako smo stigli?
Nakon promene leta u Moskvi prva destinacija
kroz koji vodi drum lei na oko 3.000 mnv Leti je ukraen
U vreme kada je Kirgistan bio deo Sovjetskog saveza
Bikek se zvao Frunze. Bikek je grad sa irokim bule-
varima, okruen planinama, sa jednolinim fasadama
sumornog izgleda koje podseaju na doba komunizma
meu kojima niu zdanja novog doba i svuda prisutnim
drvoredima koji povezuju staro i novo. Ala-To Skver je
glavni trg u Bikeku na kome se odigravaju svi bitniji
dogaaji, od festivala do demonstracija.
Put kroz Kirgistan do granice sa Kinom po uglavnom
pranjavim drumovima trajao je dva dana tokom kojih
smo se divili velianstvenim jezerima, planinama,
nepreglednom prostoru i smernim i gostoprimljivim
kosookim Kirgizima.
Isik Kol je najpoznatije i najlepe jezero Kirgistana.
Lei u kotlini izmeu planinskih venaca Tjan ana na
1.609 mnv i spada u najvea visokoplaninska jezera na
Zemlji. Ima oblik elipse, dugako je 192 km, otprilike kao
od Subotice do Beograda. Ime na turkmenskom jeziku
znai Toplo jezero. I zaista je takvo, nikada se ne zaledi.
Tjan an, u prevodu nebeske planine, planinski je
venac koji prekriva oko 80 odsto Kirgistana. Prostire se
jo kroz Kazahstan i kinesku provinciju Sinkjang, severno
i zapadno od pustinje Takla Makan.
Nakon kraeg obilaska Bikeka planinari
su nastavili put ka Narinu, sledeem odreditu na svom
putu. Iako saobraaj na ovoj deonici nije velikog inten-
RUBRIKA
Zemlja Kirgiza
Kirgistan je izolovana, od mora udaljena planinska
drava koja se od druge polovine 19. veka nala u
sastavu ruske imperije. Kirgizi govore jezikom koji je
slian gornjealtajskim jezicima ali piu irilicom koja
ima 36 slova. Po veroispovesti su uglavnom muslimani,
ali na ulicama nije neuobiajeno videti devojke u mini
suknjama. To je zemlja u kojoj se razbijaju stereotipi.
ziteta, morate biti oprezni u vonji jer stada, ili krda,
esto zauzimaju itav drum. Na putu ka Narinu prolazi
se preko prevoja Dolon koji je visok 3038 metara. Predeo
ratrkanim belim jurtama u kojima ive pastiri, a posvu-
da se okolo mogu videti velika stada ovaca, krda krava i
konja, kao i poneki Kirgiski kauboj kako izranja iz oblaka
praine na konju bez sedla.
Nakon osam sati vonje, konano - Narin!
Grad od oko 50.000 stanovnika lei na obalama is-
toimene i najdue reke Kirgistana. Na putu od Narina
prema kineskoj granici ubrzo prestaje asfalt i narednih
stotinak kilometara pa sve do granice, koja se nalazi
na visokom planinskom prevoju Turugart 3.752 m,
putuje se pranjavim drumom. Kraj puta na visini od
preko 3.000 metara nalazi se i jezero atir Kol, jedno od
najviih planinskih jezera Kirgistana. Okrueno je zele-
nim prostranstvom nepreglednih panjaka na horizontu
oivienih nazubljenim i snegom pokrivenim planinskim
vrhovima. Usred toga postoji jezero skoro nestvarno,
mirne povrine i pastelne boje na ijim pustim obalama
nema znakova ivota. Nakon tri kontrolna punkta sa
kirgiske strane i jo tri sa kineske uli smo na teritoriju
Narodne republike u kojoj je na vlasti KPK - partija sled-
benika ideja Marksa i Engelsa.
Autonomni region Kine u koji su planinari
uli iz Kirgistana zove se Sinkjang, Sikjang ili zvanino
Autonomni ujgurski region Sikjang. Poto u kolskim
atlasima pie uglavnom onako kako smo u koli uili,
koristiu naziv Sinkjang. Dakle, zajedno sa Mandurijom,
10 2012. Moja planeta 11
RUBRIKA
alpinizam RUBRIKA
Prvi pokuaji - vedski istraiva i geograf Sven Hedin napravio je prvi zabeleeni pokuaj da
se popne Muztagh Atu 1894. godine. Kasniji pokuaji su se desili 1900., 1904. i 1947. godine. Ove

okruenja dolazi toga dana da proda iroku lepezu

voa i povra. Stona pijaca u Kagaru takoe je veoma
poseena. Prodaju se i tepisi i svila na bazarima, gde
mogu da se vide i brojni lokalni zanati.
Kraj puta, ulice, tu i tamo se moe videti ovek kako
sedi kraj okruglog otvora poput ahte iz kojeg se vije
slabi dim. To je nain na koji se sprema lokalni hleb pod
nazivom Nan. Ovaj hleb slian je naem jer se pravi sa
kvascem, jedino je nain peenja specifian. Unutar
rupe, na dnu, loi se vatra, a Nan se lagano pee iznad
vatre. Ukoliko volite neto malo egzotinije da poje-
dete, na pijaci moete kupiti i ive korpije, kao i neke
od suenih gmizavaca. Uostalom to nije neobino za
Kinu i dokaz je proimanja kultura.
Iako moderan i razvijen grad, Kagar ima kvartove sa
ostacima starog grada koji nije poruen... jo uvek. Ono
to simbolizuje stari grad jesu uske ulice i kue od blata
sa ravnim krovovima.
Ulicama Kagara nekada su etali i mnogi trgovci,
pustolovi i istraivai, a izmeu ostalih i Marko Polo.
Kagar je za vreme srednjeg veka, uz Samarkand u Bu-
haru, bio jedna od najpoznatijih oaza na putu svile. Obo-
dom pustinje Takla Makan trgovci su vekovima prenosili
robu iz Azije u Evropu i obrnuto. Putem svile karavani
kamila nisu prenosili samo tovare robe. To je bio put
razmene tehnologija, ideja, civilizacijskih tekovina. Od
tog Kagara ostalo je malo materijalnih tragova. No ipak,
mnogi jo uvek ovuda prolaze elei da osete energiju
drevnih vremena, moda ak sa nadom da se na nekoj
od bezbrojnih tezgi moe pronai arobna lampa ili
letei ilim. Treperavi vazduh pustinje nudi vam pogled
na prizore koje ste prethodno zamislili u svojoj glavi.

Unutranjom Mongolijom i Tibetom, ovu provinciju
svrstavamo u takozvanu Spoljnu Kinu. Za Sinkjang se
esto, ali nezvanino koristi izraz Kineski Turkestan ili
Istoni Turkestan. Dobro, strancima se moda greka
i prata, ali domai mogu i u zatvoru zaglaviti ako se
oko imena zabune. Sinkjang je prostor velianstvenih
kontrasta izmeu dubokih pustinjskih kotlina i veitim
snegom pokrivenih planina visokih do neba. To je
prostrana, retko naseljena oblast koja pokriva estinu
povrine drave. Tri puta je vei od Francuske, bogat je
rudama, naftom i prirodnim gasom.
Sinkjang je postojbina mnogih turskih etnikih
grupa, od kojih su najbrojniji Ujguri. Ujguri su muslimani
suniti i za razliku od Hana koji ive gotovo iskljuivo u
gradovima, Ujguri ive preteno na selu. Za razliku od
zvaninog kineskog jezika Ujguri govore ujgurski koji
spada u tursku grupu altajske porodice jezika. U odnosu
na Hane Ujguri ive u usporenom, orijentalnom ritmu,
tvrdei da njihova prava prestonica nije Urumi (koji je
sada glavni grad Sinkjanga) ve Kagar gde su nekada
vladali njihovi sultani. Iako je pekinko vreme jedinst-
veno za celu Kinu, to je dva sata unapred u odnosu na
Kirgistan, veinsko nekinesko stanovnitvo vreme ne
meri po Pekingu, ve koriste svoje tzv lokalno vreme
koje se podudara sa Kirgistanskim.
Najvei grad u ovoj regiji je Kagar. Za ovaj grad
kau da je bio najbolji primer tradicionalne Islamske
arhitekture u Centralnoj Aziji, ali je u poslednje vreme
mnogo toga porueno zarad savremenog razvoja.
Zgrade kao da niu pred oima posmatraa kada na
momenat zastane posmatrajui dinamian ivot ovog
grada. Imresivno je brz razvoj moderne Kine. Ovde se
nalazi najvea damija u Kini, zatim ogromna statua
biveg kineskog lidera Mao Cetunga, kao i jo mnogo
istorijskih znamenitosti koje govore o prolosti drevnog
grada.
Kagar ili Kai, kako ga zovu Kinezi, ima i veliku pijacu
koja je najposeenija nedeljom. Na hiljade farmera iz
Na domak cilja
Nakon jednog dana provedenog u pakovanju
opreme, nabavci hrane i razgledanju Kagara, rano
ujutro planinari kreu dalje jedinim putem koji pov-
ezuje Kinu i Pakistan. Nakon pet sati vonje stiu u selo
Subai na visinu od 3.750 metara. To je poslednje mesto
gde se moe doi putnikim vozilom i nalazi se oko 25
km od granice sa Tadikistanom. Kue u selu se bojom
ne razlikuju od boje zemljita oko sela, iz daljine se od
okolnog zemljita razlikuje samo po relativno pravilnim
geometrijskim oblicima. Na ravnim krovovima kua
od blata po pravilu se nalaze solarni paneli i satelitske
Fudbal
Ono to definitivno spada u jedno od vanijih iskustava
na ovoj ekspediciji jeste igranje fudbala na razreenom
vazduhu. U dokolici aklimatizacije oprobali smo se u
ovoj, po nama nezaslueno popularnoj igri. Pod ovim
uslovima gde ima manje kiseonika i gde je stanje svesti
kod oveka sueno, i mnogo jae fudbalske ekipe od
naih planinara, ako uopte postoje, ovde bi izgubile
utakmicu. Tako su nai planinari na svojoj koi osetili
zato je brazilska fudbalska selekcija izgubila utakmicu
od nejake Bolivije u najvioj prestonici sveta La Pazu
koji se nalazi na otprilike istoj nadmorskoj visini kao i
Subai.
antene dok su ispred esto parkirani terenski automo-
bili ili motocikli pristojne kubikae. Za Kirgize koji ive
u podnoju Mustag Ate napredak nije ravnomeran na
svakom planu.
Sve na dalje planinari e ii peke. U Subaiju se
smetaju u betonske jurte izgraene za turiste i planin-
are. To je kompromis izmeu tradicije i komfora, pa
kao i mnogi drugi kompromisi iritira one koji su na njih
prinueni. Prave jurte su od pustine, konstrukcija je
od drveta te su lako sklopljive i rasklopljive. To je vrsta
atora koji koriste nomadski narodi u centralnoj Aziji.
Nomadi svoju jurtu postavljaju na prostranom panjaku
visoko u planinama. Kako meseci prolaze, trava raste
sporije nego to je stoka gricka, te je posle izvesnog
vremena potrebno preseliti se nekoliko kilometara
dalje, gde su panjaci jo uvek netaknuti.
Iz doline u kojoj se smestilo malo i neugledno selo
prua se velianstveni pogled na uzvienje Mustag Ata
i susedni, oko 50 km udaljeni Kongur (7.719 m). Mus-
tag Ata pokrivena bljetavim snegom izgleda visoko,
mono, a kada spustite pogled na retkom travom
pokrivenu dolinu, pogled na karavane kamila i krda
jakova daju kompletan doivljaj ovom skoro mistinom
mestu. Ipak ona svojim izgledom ne plai planinare ve
kao da ih svojim blagim i zaobljenim padinama mami
da se na nju lako i bez napora popnu. Trebalo nam je

12 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 13

RUBRIKA
alpinizam
vremena da shvatimo da su te blage padine zamka za la-
komislene. Nakon to su se smestili, planinari su krenuli
u aklimatizacionu etnju kako bi postepeno privikavali
svoje organizme na uslove koji vladaju na velikim
visinama. Na visini od 3.750 metara gde se nalazi selo
Subai, vazduh je ve poprilino razreen, te je svaka
vrsta kretanja tea nego to to kazuju fotografije.
Drugog dana boravka u Subaiju, kao
deo aktivne aklimatizacije, bez priprema i premiljanja
popeli smo vrh visok blizu 4.000 metara. Na samom vrhu
neki od lanova ekpedicije pronali su i fosilne ostatke,
bar su tako pomislili. Na kraju se ipak ispostavilo da je to
samo deo vilice nedavno uginulog mrmota.
Posle dva dana boravka u Subaiju ekspedicija je
krenula peke do baznog kampa. Treking nas je vodio
kraj privremenih naselja stoara koji leto provode u
planini i pri tom za svoje stanove koriste atore krune
14 10 2012. Moja planeta
RUBRIKA
poslednje godine, na vrh je krenuo tim Eric Shiptona i Bill Tilmana. Doli su vrlo blizu vrha, ali
su zbog hladnoe i dubokog snega odustali.
osnove. Jurta se po nekim procenama moe napraviti
za mesec dana, a rok trajanja joj je nekoliko godina.
Pria o jurti je pria o energetskoj efikasnosti, ekolokim
materijalima i ilavoj tradiciji koja se bezizgledno opire
onome to je neumitno.
Ono to je planinarima zapalo za oko bili su mrmoti
koji dodue nisu zavijali okoladu u foliju, ali jesu bili
zanimljivi za gledanje. Visokoplaninski panjaci gusto
su naseljeni ovim simpatinim glodarima koji svojim
zvidukom i radoznalo uzdignutom glavom prate pro-
laznike.
Uukan, na zaravni izmeu visokih morena nal-
azi se bazni kamp koji je, kao to i sama re kae, baza
za planinare i u njemu se aklimatizuje, odmara, eka
povoljno vreme. Odatle se na uspon polazi i u njega se
vraa. Tu je magacin, tu su kuvar i osoblje iz agencije,
tu je zajedniki ator koji je istovremeno i trpezarija i
sala za sastanke i dnevni boravak. Mi smo bazni kamp
naputali etiri puta penjui se na gore i isto toliko puta
se u njega vraali. Iznad baznog kampa formirali smo jo
tri visinska kampa.
Bazni kamp nalazi se na visini od 4.350 metara, zatim
Kamp 1 na 5.350 metara, Kamp 2 na 6.200 metara,
Kamp 3 na 6.800 metara i konano vrh - 7.546 metara.
Osim najvieg i glavnog vrha visinu od 7.000 metara
visinom prelazi jo nekoliko vrhova. To su Kalaksong
7.277 m, Kuksaj (Severna Mustag Ata) 7.184 m i Kosku-
lak (Juna Mustag Ata) 7.028 m. Radi aklimatizacije,
planinari su svaki put nakon dolaska u neki od kampova
imali i dodatnu etnju na gore, kako bi se navikli na sve
rei vazduh. U baznom kampu i iznad njega boravili
smo od 7. 07. do 26. 07. U to vreme zajedno sa nama
na planini je bilo jo oko deset uglavnom kineskih
ekspedicija sa vie desetina planinara. Moda greim
ali mi se ini da je naa ekspedicija bila jedina koja nije
koristila usluge visinskih nosaa.
Uspon
Igor, eljko, Pea i Iso su nakon dve noi u ba-
znom kampu krenuli na gore, postavili Kamp 1, prenoili
u njemu pa se vratili nazad. Nakon jo dve noi u bazi,
etvorolana ekipa popela se do Kampa 1, prenoila u
njemu i zatim se popela do Kampa 2. Tu smo prespavali,
10 2012. Moja planeta 15
RUBRIKA
alpinizam
ostavili opremu za zavrni uspon i ponovo se spustili u
bazu. Na takav nain lanovi ekspedicije su se pripremili
za finalni pokuaj da se dosegne vrh planine.
Kao to je od dole, iz podnoja planine i izgledalo,
uspon padinama planine je lak, nagib nigde ne prelazi
oko 30 stepeni, to je kontinuirana blaga uzbrdica i samo
izmeu C1 i C2 postoje pukotine koje predstavljaju rela-
tivnu opasnost od propadanja. Dereze nisu potrebne,
a krplje smo, osim tokom pripreme, koristili nakon C2.
Iskusniji skijai na ovim padinama, ako su uslovi pov-
oljni, mogu uivati u turnom skijanju.
Poto penjai, koji su uestvovali u ekspediciji, imaju
iskustvo u penjanju vertikalnih suvih i zaleenih stena,
kao glavni razlog odlaska na Mustag Atu, planinu blagih
strana, istakla se potreba za sticanjem iskustva planin-
arenja na velikim nadmorskim visinama, pogotovo za
dva nova lana ekpedicije, Igora i eljka. Za ove mlade
alpiniste planinarenje na oko 7.000 metara jeste vaan
korak u pripremi za penjanje najviih vrhova na svetu.
Osnovni smisao ekspedicije je bio sticanje iskustva o
ponaanju sopstvenog organizma na velikim visinama.
Niko od njih dvojice nije spavao na 6.700 metara, sve do
sada. Mustag Ata im je to omoguila.
ekajui uslove za konani uspon na vrh
iskoristili smo priliku da posetimo jezero Kara Kol koje
je dugako 25 km i lei na nadmorskoj visini od 3.900
metara. Poto se nalazi desetak kilometara od Subaija,
to je za nas bio jednodnevni izlet iz baznog kampa.
Poluostrvo na junom delu jezera i ostrvo na severnom,
16 10 2012. Moja planeta
Prvi uspean uspon RUBRIKA
1956. godine Akciju je izvela velika grupa kineskih i ruskih alpinista, preko zapadnog grebena,
koji je sada standardna ruta.
uspon ni jedna ekspedicija, pa ni naa, nije uspela da
se domogne vrha. Da spomenem samo dve velike, obe
kineske. Prva, koja je sa nama pokuala uspon 21.07.
imala je, osim (mislim) devet lanova jo i pet erpasa
koji su iz Nepala doli samo zbog toga da toj ekspediciji
obezbede uspeh. Druga, takoe kineska, imala je ak se-
dam Tibetanaca koji su proli obuku za visinske nosae.
Njihov zadatak bio je da probiju put do vrha za brojnu
penjaku druinu. Ni oni nisu uspeli. Poto nam je isti-
cala viza, pokupili smo aure, stavili raneve na lea i
pomeanih oseanja krenuli iz baznog kampa put kue.
Vee pre no to smo se asno povukli (itaj: zbrisali)
u baznom kampu se do duboko u no orila pesma iz
naeg velikog atora. Italijani i mi smo, za uspeh i sreu
pokunjenih planinara koji ostaju da ekaju lepe vreme,
uz pomo kompjutera i blagog kineskog piva pevali i
ono to pevati nismo znali.
Pria o naem usponu na Mustag Atu stara
je pria o planinama i onima koji se na njih penju. To je
pria o svima nama koji smo poneti sopstvenim uspe-
hom i tatinom spremni da potcenimo izazove i preceni-
mo sami sebe. Da, rekli su nam da loe vreme na Mustag
Ati nikada u sezoni penjanja ne traje due od dva dana,
a ovaj put je loe vreme trajalo viestruko due. Ali smo
uvek do sada svaku oekivanu nevolju mnoili sa tri.
Ovaj put smo previe verovali u sebe i sreu. A srea je
varljiva kategorija.
Iso Plani
Info
Sledei cilj ove ekspedicije je osvajanje vrha Daula-
giri visine 8.167 metara u Nepalu na Himalajima.
Na taj vrh jo nikada nije kroila cipela srpskog
planinara.
dele jezero na dva bazena, manji istoni koji je relativno
plitak (13 - 19 m) i vei zapadni sa dubinom od 221 do
230 metara. Kara Kol jezero lei u rupi koja je ustvari
krater veliine 45 km nastao udarom meteorita. Pret-
postavlja se da je na ovo mesto udario meteorit pre 5
miliona godina.
Nakon aklimatizacije, postavljanja visinskih
kampova C1 i C2, iznoenja opreme i odmora ostalo je
da se saeka povoljna vremenska prognoza i krene na
vrh. Za datum povoljan za finalni uspon odreen je 21.
07. Postepeno, spavajui u visinskim kampovima C1,
C2, zatim u C3 kojeg smo za tu priliku postavili, unapred
odreenog datuma po sunanom i uglavnom vedrom
vremenu skoro bez vetra pokuali smo da se domog-
nemo vrha. Sneg u kojeg smo upadali sve dublje nas
je zaustavio na 7.000 metara. Nismo mogli oekivati
uspeh toga dana. Vratili smo se u bazni kamp, nakon
dvodnevnog odmora pokuali smo jo jednom, ali smo
doli samo do C2. Sneg koji je danima uporno padao
bio je jednostavno na toj visini predubok za kretanje,
ak i sa krpljama. Tih dana koje smo imali za finalni
10 2012. Moja planeta 17
RUBRIKA alpinizam

Ljepi i od Materhorna
Na izlobi u Minhenu ezdesetih godina prolog vijeka, ovaj vrh
biva izglasan za najljepi svjetski vrh, pored konkurenata kao to su
Materhorn, K2, Ama Damlan. Taj trenutak izuzetno je bitan za ovaj
region, jer je to bilo prvo upoznavanje veeg broja ljudi iz Evrope sa
ljepotama tog podneblja i sa ostalim visoijim i teim vrhovima za
popeti (kao to je neopisivo koplje Cayesh-a).

Alpamayo
Jedan od najatraktivnijih vrhova
Cordillera Blanca (Peru), visok 5.947
m, osvojila su dvojica alpinista Ivan
Kalezi i Andrija Zvicer iz Nikia skoro savrena piramida od
(Crna Gora)...
N
a Vidovdan 28. juna, dvolana naveza alpinista iz
Nikia, koju su sainjavali Ivan Kalezi i Andrija
Zvicer, lanovi Malog alpinistikog kluba popela je
French direkt smjerom jedan od najljepih vrhova planete
5.947 metara visoki Alpamayo u planinskom masivu Cordil-
lera Blanca.
PRIPREME
Za veinu ljudi i ljubitelja prirode, Juna Amerika je sa
Peru
Pinom je obeleena priblina
planinarske take gledanja iskljuivo sinonim za Akonk-
agvu, kao najvii vrh kontinenta, a ujedno i drugi po visini
pozicija vrha Alpamayo. To
je strma (ezdeset stepeni),
vrh u Seven summits grupi. Mnogi pri tom zaboravljaju ili
jednostavno ne znaju za Cordillera Blanca planinski region,
dug 180 km i irok 21 km, sa 33 vrha visoka preko 5.500
leda.
mnv. Ovaj region koji se prostire centralnim dijelom Perua,
u svojoj riznici ima neke od najljepih i najeksponiranijih
svjetskih vrhova. U njemu su se ve decenijama dokazivali
i kalili najbolji alpinisti, jer su najee savreni uslovi leda
i snijega, visina i ljepota nepopetih vrhova ili smjerova u
njima, bili neodoljivi za njih.
Displeji telefona i desktopi na kompjuterima lanova
naeg kluba, po nekom nepisanom pravilu i preutnom
dogovoru bili su ukraeni tim zaraznim motivom, bijelim
alpamajovskim postamentom sainjenim od leda i snijega
i plavim nebeskim svodom June Amerike.
Cijelu organizaciju i logistiku preuzeli smo na svoju
odgovornost, bez uplitanja ikakvih turistikih organizacija
ili sponzora, sa neizbjenom i velikom pomou naih
prijatelja i porodica. Kupovina avio karata ila je iskljuivo
preko interneta, dok su hosteli, autobuske karte kupo-

18 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 19

RUBRIKA
alpinizam
Prvi uspean uspon RUBRIKA
Alpamayo je preko severnog grebena prva ispenjala nemaka ekspedicija Hauser, Knauss, Huhn
i Wiedmann 1957. godine.

vane na licu mjesta, bez veih problema. Za snalaenje u

Peruu neophodno je osnovno znanje panskog jezika, jer Maparaju
Junoamerikanci i nijesu ba neke poliglote. Ja sam i sam
bio iznenaen fondom rijei kojim sam raspolagao, na
emu sam zahvalan seriji Porodica Serano i neizbjenim
telenovelama, od kojih ni ja nijesam uspjevao pobjei
tokom posjeta svojim babukama.

Put na jug
Najjeftiniji put do Perua nas je vodio autom od Nikia
do Tirane, a zatim albanskom loukost kompanijom do
Milana. Milano-Madrid, prekookeanski dvanaestoasovni
let do Lime i avantura je mogla da pone istog trena. Na-
kon izlaska sa aerodroma u Limi, ostajemo preputeni sami
sebi. Plan je bio da se ne zadravamo tu ve da odmah
krenemo prema Huarazu - gradu na 3.100 mnv, centru
odakle kreu sve planinske aktivnosti u regionu Cordillera
Blanca. Slobodno se moe nazvati peruanskim amonijem.
Ulazimo u blindirano taksi vozilo sa konim sicevima.
Voza je u odjelu sa kravatom, Krstarimo pretrpanim
ulicama, koje neodoljivo podsjeaju na Indiju i dolazimo u
susret naseljima sa favelama. Oekivali smo da vidimo i taj
velelepni dio Lime, ali ovaj dan nam se nije ukazala prilika
jer nas je voza ostavio na blioj stanici. Posle mnogih
zauenih pogleda lokalnog stanovnitva i poluasovnog
ekanja, konano kreemo za Huaraz. Prvi pogledi kroz
prozore autobusa na predraa Lime, bili su po malo jezivi.
U sutini ogromna pustinja sa mnogo prizemnih kua od
gline i ilovae, esto bez krovova. Put nas je vodio nekoliko
asova du obale mora. Monoton pustinjski pejza koji
ponekad zamjeni oaza du rijetkih rijeka koje se ulivaju,
dovodei hladnu lednjaku vodu sa dalekih planina. Kad Dolina kondora
smo se odvojili od mora vonja postaje zanimljivija. Put
vodi krivudavim putevima du rijenih korita gdje je skoro
svaki kvadrat iskorien za gajenje poljoprivrednih proiz- U elji da se nakon dugog trodnevnog putovanja dobro leine ivotinja ogloane do kosti, jasno upuuju na prisus-
voda. Vrijedni ljudi nema to. Posle osmoasovne vonje najedemo i skupimo energiju za aklimatizaciju, saznajemo Artensoraju tvo kondora. Dok nas poludivlje krave i magarci zaueno
susree nas pejza na koji smo navikli. Travnati panjaci sa za lokalne specijalitete i kreemo u akciju! gledaju mi ve poinjemo da osjeamo uticaj rijetkog
prvim bijelim vrhovima u daljini. No, samo to je ovdje sve Prvo smo morali da probamo nihovo nacionalno jelo vazduha i teine raneva od nekih tridesetrak kilograma.
na duplo veoj visini od samih Alpa. ceviche. Fermentisani fileti ribe i ostalih plodova mora U Huarazu je mogue unajmiti profesionalne vodie koji
Ubrzo stiemo u Huaraz. Nalazimo hostel i idemo do u soku od limete i ljute paprike. Jedva smo nekako to e vas voditi kroz planine. Meutim vodii zahtjevaju ku-
vodike kue da dobijemo po koju informaciju od njih. Nal- progurali. Od ljutog sosa na trenutko nam se grilo lice, vara, koji zahtjeva nosaa namirnica, tako da je bolje dobro
ailazimo na ljubaznost koju nijesmo oekivali. Sa jednim gubili smo mogunost govora i pili nekontrolisane gutljaje se fiziki pripremiti prije puta i uparati na hiljade dolara.
od njih (hvala Vilijame) idemo na veeru na najbolju picu sjajnog peruanskog piva. Ukoliko vam Junoamerikanac Rijetki su ljudi koji ovako razmiljaju tako da ete ee
u Huarazu. Ako neto ne treba da se jede tamo, onda su preporui picante sos kulturno mu se zahvalite i udaljite vidjeti etvoro-petoro ljudi koji vuku jednog bogatog
to pice. Nimalo ukusne, male i preskupe. Posle dva dana se par koraka od tog priloga. Kasnije smo shvatili da nam gringa u polusvjesnom stanju, nego planinare koji nose
neprestanog putovanja znali smo da e nam kreveti u hos- smeta i ukus limete na koji definitivno nijesmo navikli, a prepune rance. Posle petnaestak kilometara na oko 4.000
telu noas biti najbolji prijatelji. Posebno bih napomenuo koji nam je ostao u runom sjeanju i nakon par mjeseci mnv pored planinskog potoka pravimo logor za prvu no.
da su vodii u ovom planinskom masivu, iako obuavani provedenih kui. Sledei dan nijesmo ranili. Jedno pet kilometara hoda
od strane vajcarskih vodia, izuzetno prijatni, drueljubivi Brzo je doao dan za kretanje na aklimatizacioni uspon. i 300 metara visinske razlike do baznog kampa nije
i ne oekuju nikakvu naplatu za bezbroj korisnih infor- Odluili smo se za vrh Maparaju visok 5.336 mnv. On nam nam teko palo. Dolazimo u pravo vrijeme da uivamo
macija koje vam mogu dati. Nakon neprijatnih susreta sa je bio prvi izbor poto je relativno lak, ima prelijep bazni u bezbrojnim lavinama na kraju doline gdje se odlama
vodiima na Alpima, bili smo zadivljeni tim potomcima kamp ispod samog lednika, pa lavine mogu svakodnevno regiji Perua, proie putem kojim bi se i defenderi dobro lednik. Nezaboravan, jeziv zvuk koji uliva strahopotovanje
uvenih Inka, i njihovom gostoprimljivou. Ukoliko im po- da se posmatraju iz neposredne i sigurne udaljenosti, ali pomuili. Taksi nas ostavlja na 3.700 mnv na poetku prema planini i upozorava ta se moe desiti ukoliko neko
mognete na planini i na najmanji nain, zvae vas da spav- prvenstveno to prua nezaboravan pogled na fascinantni doline koja vodi ka Maparaju (Maparahu - rahu na keua ne ispotuje osnovna pravila o kretanju u ledu i snijegu.
ate kod njih, sa njihovim porodicama, u znak zahvalnosti. Cayesh. jeziku znai led). Sreom lavine staju brzo im malo sunce zae, inae bi
Dogovoreni taksi (vodii e vam nai najpovoljnije spavanje bilo nezamislivo sa takvim neumornim orkestrom
Pripreme za uspon taksiste u gradu) nam se u poetku inio skup, ali smo znali Dolina kondora na stotinjak metara od atora.
Sledei dan je trebalo kupiti hranu za aklimatizacioni da je to minimalna cijena. Meutim posle sat i po ne ba Rijena dolina koju jo i nazivaju dolinom kondora nas Kamp pravimo na uzvienju, na mjestu gdje se spajaju
uspon, raspakovati trensportne vree, rasporediti potreb- prijatnog makadama shvatite da i nije tako skupo. Tojote lagano vodi prema snijenim vrhovima. Iako taj prvi dan dva potoka, sa vratima atora okrenutim put Cayesha.
nu opremu, spakovati raneve i jo stotinu nekih sitnica. Caldene koje ine nekih 80 procenata svih vozila u ovoj nijesmo vidjeli nijednog gospodara neba Anda, bezbrojne Ljepi pogled pred spavanje se teko moe zamisliti. Led-

20 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 21

RUBRIKA
alpinizam
nici bezbrojne rijeke tek otopljenog leda, velianstveni
vrh u kojem su prvenstvene smjerove peli i Stiv Haus i
Marko Prezelj.
Izgleda da smo se ulijenili i opet se tee diemo. Nem-
amo problema sa visinskom boleu ali uveliko se osjea
neaklimatizovanost. I od malo dueg razgovora se izgubi
dah, svaki grohot nadoknaujemo dubokim udisajima.
Kad se desi neto smijeno, razmiljam da li da se presmi-
jem ili da to zadrim za silazak.
Planirali smo da se popnemo jedno 500 metara
visinske razlike, do prevoja za Maparaju gdje je granica
vjenog snijega i leda. Trebalo nam je oko dva sata hoda
do odredita. Ilo je lagano jer smo kod sebe imali samo
vodu i jo par neophodnih sitnica. Nita od tehnike
opreme, jer ovaj dan nijesmo ulazili u led i snijeg. Penjui
se nailazimo na ostatke netaknutih Tambova - prenoita
Inka koje su prije 500 godina koristili taj prevoj kako bi
doli do obala okeana. Sjedjeti na visini od 5.000 metara,
pored kuita ove drevne civilizacije i gledati na nepre-
gledni led i snijeg bilo je neto velianstveno. Kao vrhu-
nac tog sjajnog trenutka na nekih dvadesetak metara
iznad proletio je i on. Sa svojih skoro tri metra rairenih
krila krstarei ovim vrletima kondor nas je na trenutak
podsjetio na neki mini avion. Nije ni udo to su ga civili-
zacije od pamtivjeka doivljavale kao sveto bie.
Sledei dan ustajemo ranije, oko dva ujutru jer treba
prei 1.000 metara visinske razlike. Dosta smo sporiji
nego jue. Tu su alatke, dereze, pojasevi, snijeni klinovi,
kacige i jo ko zna ega sve ne, za svaki sluaj. Dok smo
sjedjeli na prevoju sustiu nas dvojica Peruanaca. Otac i
sin, vodii iz Huaraza. Oni su to isto jutro krenuli taksijem
22 10 2012. Moja planeta
Najee penjana ruta, poznata kao Ferrari ruta, nalazi se na jugozapadnoj strani planine.
Trasirali su je 1975. italijanski alpinisti na elu sa Casimira Ferrarijem.
iz Huaraza, preli itavu dolinu pjeke i evo stigli nas.
Tako je to kad svaki vikend momci rekreativno penju i
idu u izlete na vrhove preko 5.000. Do vrha je bilo par
lednikih pukotina gdje treba biti paljiv. Ostalo je lagan
teren koji nigdje ne prelazi 45 stepeni. Mi smo se na vrhu
zadrali pola sata da malo doemo sebi i da uivamo
u pogledu. Ovaj uspon nam je pomogao da skupimo
samopouzdanje jer nas je oekivao Alpamayo, koji je
visoiji 500 m, ali do ijeg vrha alpinista mora konstantno
biti na oslonjen na planinu samo vrhom svojih dereza
i pikova alatki. Prolazimo opet dobro poznatu dolinu i
nalazimo se sa sjajnim taksistom koji nas je po dogovoru
ve ekao. Zubima otvara 625 mililitarsku bocu hladnog
piva i odmor od dva dana mogao je da pone.
Mali predah
Pri povratku uspjevamo da uinimo i jedno dobro djelo.
U beznau Anda nailazimo na potpuno dezorijentisanu
turistkinju iz Singapura. Negdje je promaila skretanje
u elji da doe do jedne od bezbroj prelijepih laguna
(lednikih jezera) i od tada trai pomo. Kako kae, nije
joj prvi put da se gubi, a ranije je, etajui sama, upadala
i u kratere vulkana. Bezbjedno se vratila sa nama i pao je
dogovor za jo malo eksperimentisanja sa lokalnom hra-
nom. S obzirom da joj je bilo malo udno to ne jedemo
pse i make, nije nas iznenadilo njeno oduevljenje bilo
kojom vrstom hrane koja je i nama donekle poznata. U
restoranu se odliujemo za lokalni specijalitet cuy. To je
po naem shvatanju bio peeni veliki hrak, morsko prase.
Prije dolaska Evropljana za Inke, u pravom nazivu gvine-
jsko prase, bilo je glavni izvor mesa i proteina.
Pripreme za Alpamayo
Ne elei da gubimo vrijeme i neopisivo nestrpljivi
kreemo u organizovanje puta za udaljeni Alpamayo.
Uspjevamo iz Huaraza na isto panskom jeziku da orga-
nizujemo par magaraca (burrosa) i vodia istih (arrieros).
ovjek od kojeg iznajmljujete magarca mora uvjek biti
sa svojim ivotinjama, zato ste duni i njega da platite i
da mu obezbjedite smjetaj i hranu. U drutvu arijerosa,
ovjeka sa holivudskim imenom Riard Kruz (nije da ba i
fiziki lii na malo poznatijeg Riarda Gira ili Toma Kruza), i
njegova dva magarca nepoznatih imena krenuemo na 32
kilometra dug put do baznog kampa. Arijeros i burosi nas
ekaju u selu Cashapampa (Kaapampa), do koji je posled-
nje mjesto sa ljudskim ivljem na putu do podnoja.
Mnogo je pametnije platiti iznajmljivanje magaraca
koji e umjesto vas nositi oko 35 kg opreme taj dugi
put, i tako sauvati energiju za sam uspon, nego da vi to
sami radite. U Huarazu, no pred polazak kupujemo svu
neophodnu hranu, pakujemo i redukujemo gvouriju,
ljekove i svu ostalu opremu koja nam je neophodna za
narednih desetak dana. Javljamo se porodicama i drutvu
u Crnoj Gori, jer se za nas u tom dijelu svijeta nee znati
svo vrijeme naeg boravka na planini. Ukoliko se dogodi
kakva nezgoda u planini, o helihopterskim spaavanjima,
velikim i brzim akcijama slinim onim u Alpima ili ak i
u Himaliajima nema ni rijei. Preputeni ste sami sebi,
parteneru u navezi ili eventualnim svjedocima koji mogu
vidjeti ta se dogaa.
10 2012. Moja planeta 23
RUBRIKA
alpinizam Neponovljiva lepota
Alpamayo u stvari ima dva otra vrha, Severni i Juni, koji su odvojeni uskim grebenom.

Dugo ekanje na D dan odluujemo da se vratimo. Ispravna

Doao je i dan za polazak zbog smo preli toliki put. Plan
je bio da odemo u visinski kamp Alpamaya, odakle bismo
peli dva smjera, jedan u Alpamaju i jedan u susjednom
Quitarajuu (Kitrarahu 6.040 mnv). Putovanje kree kolekti-
vosom, malim kombijem koji uvijek prima sve zaintereso-
vane putnike, iako ve pola ljudi visi van unutranjosti
auta. Dobrodole su i sve vrste domaih ivotinja, samo
ukoliko se plati karta za njih kao i za ovjeka. Nemojte se
iznenaditi ako pored vas u redu bude omanje stado ovaca
ili ako naplate kartu i za va ranac.
Nakon sat i po vremena neudobne vonje, sjedei u
sicevima namjenjenim za prosjenog Peruanca visokog
1,60 m stiemo do Caraza (Karaz). Tu sjedamo u taksi
(naravno toyota caldena), sa jo pet odraslih osoba, jednim
djetetom, bezbroj stvari, i sa naa dva ranca. Pri ulasku u
nacionalni park Huascaran, imamo problem, uvari od nas
trae da angaujemo vodia. Naravno, zbog stanja u naim
novanicima i naeg shvatanja planinarstva, ako neto ne
moe sam, nemoj ni poinjati, dobro nam je dola naa
balkanska taktika mazanja oiju. Za samo par minuta post-
ali smo evropske alpinistike baje sa svim moguim obu-
kama i licencama, prosto ako se ita desi u krugu od 100
km, mi to rjeavamo za par minuta. Prolazimo bez plaanja
i problema. Riard Kruz nas eka sa svojom dvolanom
ekipom i prelazimo dvadesetak kilomtara. Drugi dan jo 12
do visine od 4.300 mnv.
Pejzai su fenomenalni. Doline, rijeke, ledeni vrhovi,
lagune, pjeana podruja, sve se mijenja u samo par
metara. Od tog mjesta magarce vrlo dobro zamjenjujemo
mi. to bi moji kui rekli, i nije se desila neka razlika. Isti dan
penjemo se do morena kampa na 4.900 metara, do same
granice leda. Put sa tekim ranevima nam teko pada.
Poinje meava, hladnoa, jak vjetar... Nekako stiemo i
diemo ator po snijegu koji je ve dobro napadao. Na
stijeni pedesetak metara od nas vajcarac gustira toplu
supu koju mu je pripremio kuvar, dok mu vodi pokazuje
planine u daljini, a nosai sreuju opremu. Ni planina nije
to je nekad bila!
Jutro svie, prvi zraci sunca poinju lagano da tope sni-
jeg koji je napadao sino. Ustajemo se znajui da nam se
sprema vjerovatno najtei dio posla. Treba prei prevoj od
5.600 sa svom tom opremom. Kreemo lagano, uivajui
u ljepoti Artensorahua (Artesonraju - planina sa logoa
Paramount picturesa) i lijepog dana. Put do prevoja se
mijenja iz godine u godinu i ukoliko nema tragova morate
ga sami pronai. Meava poinje u roku od par minuta, dva savreno korito oblikovano prema
puta gora od jueranje. Izlazak na prevoj je jedan smjer
od nekih 70 stepeni i oko pedeset metara duine. Izuzetno
mek novi snijeg je prekrio led i malo gdje postoji mjesto za
postavljanje dobrog meuosiguranja. Stiemo do visin-
skog kampa apsolutno slomljeni i iscrpljeni zbog teine
raneva. ekamo da se planina otvori.
Sledei dan poinje sa meavom, opet. U avrljanju sa
ljudima po kampu saznajemo da su uslovi za Quitaraju
izuzetno loi, da ima dosta dubokog snijega po njemu, da
je lavina pala sa njega skorije i da se sledea oekuje. Ne
ba prijatne informacije a i vrijeme nije ba naklonjeno.
Mada nema veze, sad barem imamo dosta rezervnih dana
za Alpamayo. A moda i ne. Isto sivilo od vremena, jak
vjetar, novi snijeg, ista pata, kornfleks, supa i aj od koke
uinili su da nam se dani pobrkaju i da izgubimo pojam o
noima provedenim gore. Samo su se ljudi mijenjali, odla-
zili i dolazili, svi redovno odustajui. Nikom se nije ekalo.
Vjerovatno su vodii skupi na due staze, a oni koji dou
sami, dosta su kalkulisali sa teinom pa im brzo ponestane
hrane. Trei dan u visinskom kampu poele su i nae zalihe
da se vidljivo smanjuju. Potroili smo patu koja je dizala iz
mrtvih i bila ukusna. I sad nam je ao to nijesmo ponijeli
jo pet-est komada. Tako da smo ostali na suvicama, malo
kornfleksa, par okoladica. Razmiljamo o naima koji ve
danima nemaju nikakvu informaciju o nama. Postali smo
opte poznati i u baznom kampu jer ne pamte da je neko
toliko bio uporan u ekanju dobrog vremena. Sa prevoja
dolaze vodii i nosai i smijui se galame Montenegro.
Iako nemaju pojma sa kojeg smo kontinenta, imaju infor-
macije da dva momka iz te zemlje sami danima ekaju da
se planina otvori.
Peto jutro u visinskom kampu je izgledalo obeavajue.
Nije bilo ba vedro, ali nije bilo previe vjetra, i vidjeli smo
jednu navezu kako napreduje kroz smjer. Pouruli smo da
se to prije obuemo i spremimo za polazak. Do smjera
treba jedno sat vremena, iako izgleda da je na domak
ruke. Navezujemo se, provjeravamo je li sve kako treba i
na svome mjestu i kreemo. Zavrava se prvi cug i deava
se ono to smo najmanje eljeli. Navlai se gusta magla
i poinje da duva jak vjetar. Gore je sigurno jo gore i
odluka. Vrh je itav dan bio u magli, i
ne bi mogli uivati u svoj ljepoti smjera
pri tako ogranienom vidiku, smjer je
uvijek bio vie od samog penjanja. Oni
koji su pokuali da se uinate padali su
u nesvijest, preivljavali hipotermiju,
gubili opremu...
Vraemo se u kamp i ekamo da
se vrati naveza koja je nastavila do
vrha i koja nije odustala. Posle par
sati i oni dolaze. Oni zadovoljni, a mi
ljubomorni. Naravno svi im estitamo,
a ljubomora nije toliko strana stvar.
Lijeemo u ator pokuavajui da se
sjetimo koliko smo ve noi ovdje.
Definitivno dosta kad je postalo ovako
udobno. Snijeg se polako topio ispod
naih podmetaa gdje je nastalo
naim tjelima. Po ko zna koji put kree
pria o hrani. ta emo da jedemo kad
se vratimo u Crnu Goru. Pominje se
pasulj, kupus, sarma... ta nam sve nije padalo na pamet.
A mi smo ve uveliko poeli da ivimo na okoladicama
poklonjenih od naveza koje su naputale kamp. Stizali su
giftovi od zemalja sa svih kontinenata, aka kukuruza,
pare sira, okoladica...
Dan odluke
Vie nemamo ba nita da jedemo, ve danima imamo
po jedan obrok dnevno koji dijelimo i pada odluka da
pokuamo. Navijamo sat u tri ujutru da provjerimo vrijeme.
Ovo nam je bio zadnji dan u visinskom kampu. Poeli smo
polako da slabimo. Neuhranjenost i psihika iscrpljenost
se jako osjeala. Na svu sreu no je mirna i vedra. Ve
je jedna naveza u smjeru, druga prilazi, a trea kree iz
kampa. Odluujemo da mi krenemo oko est ujutru. Po-
lako se ponavljaju sve ustaljene procedure od prethodnih
dana. Sve je na svom mjestu, ali moramo da ekamo treu
navezu da malo odmakne. Kreemo lagano. Dan je dug i
imamo vie od 11 sati svjetla. Smjer je sjeverno orijentisan,
zavuen, i maltene ne grije ga sunce, tako da se moe peti
u bilo kojem dijelu dana.
Mi smo izabrali najbolji dio. itavo vrijeme dok penje
i osigurava moe da slobodno posmatra pejza. A
jutarnje sunce koje obasjava Quitaraju izgleda ivopisno
gledano iz French Directa. Smjer je konstantan, blago
poveavajui nagib kako se ide prema vrhu. U poetku
iznosi oko 55 stepeni, da bi se vrlo brzo popelo na izmeu
60 i 70 stepen, sa ponekim skokom od 80. Ove godine
se nalazio prirodni most od snijega na bergundu, tako
da nije bilo problema za njegovo prelaenje. Hladnoa je
velika, iako smo u relativno dobroj opremi, prsti ne sluaju,
noni otijeu. Ipak, polako napredujemo, naveze iznad nas
se trude da nas ne izbace sa smjera odronjavajui ledenice.
Ali iako je kuloar dosta irok, nalo se par da nas dobro
uzdrma. Ali krvavi nosevi i ela, natekle ruke i modrice po
cijelom tijelu su est prizor kod lednih penjaa. Na pola
smjera se smjenjujemo u vostvu. Ja sam vodio prva etiri
cuga, red je na Zvila. Poinje ve da bude naporno. Elan sa
poetka se polako gubio, a zamjenjivao ga je umor i glad.
Ipak o odustajanju se nije previe razmiljalo. Dogovorili
smo se da malo usporimo, pazimo malo vie nego inae, i
izguraemo do kraja.
Cug po cug i stiglo se do kraja oko tri sata posle podne.
Bio je to udan osjeaj. Sree pomjeane sa stanjem kada
duh i tijelo prestaju da funkcioniu kako bi trebalo. Eh
kako bi sad pojeo neki biftek, misli su koje su obojici bile
na umu, par trenutaka nakon to smo kroili na vrh koji
sanjamo deceniju i zbog kojeg smo promijenili ivote un-
azad godinu dana. Tek smo sjutra ili preksjutra bili svjesni
da smo ispeli smjer.
Bili smo spremni da se poteno islikamo, ali je baterija
aparata posle toliko dana provedenih na tim temperatura-
ma zanemogla. Za nas ostaje jedna fotografija sa vrha.
Abseiling za savreni san
Sputanje je teklo lagano, i vodili smo rauna znajui
da se nesree najee tada i deavaju. Nakon par sati
besprekidnog abseilingovanja stiemo do atora, razmjen-
jujemo estitke i lijeemo sa nekim udnim osjeajem.
Sledei dan je moda bio i tei. Trebalo se popeti 150
metara do prevoja, pa se spustiti 1.300 metara do ba-
znog kampa zajedno sa svom opremom na leima. Put
iako nizbrdo traje neopisivo dugo i dosta kasno u no
stiemo u bazni kamp. Bez emocija, istroeni, pregladnjeli.
Jedan veanin mi nudi malu konzervu sa tunjevinom,
oduevljeno prihvatam da neto pojedem nakon par dana,
uzimam viljuku, okreem se i vidim da mi mali pas jede
hranu. Imam snage samo da ga masno opsujem i kaem
mu prijatno, to izaziva smijeh kod ljudi oko nas, koji trae
prevod reenice.
Nakon izgubljeni desetak kilograma, prepjeaenih
stotina kilometara, prevaljenih desetina hiljada raznim
prevoznim sredstvima, san se obistinio.
Andrija Zvicer

24 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 25

 RUBRIKA visokogorstvo

visokogorstvo
Visokogorstvo Kajmakalan i Olimp
Planinarski klub Greben iz Mladenovca (Srbija) organizovao je od 27. do 30.
septembra uspone na najvie vrhove grkih planina Voras (Nide) i Olimp.
Kako se sedamnaestolana ekipa provela na ovoj akciji govore sledei redovi...

26 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 27

RUBRIKA
visokogorstvo
Z
a organizaciju uspona na Olimp i Voras (Nide)
najzaslunije su Sonja i Irena, planinarke naeg
kluba (Planinarski klub Greben iz Mladenovca).
Njihovo viemeseno ubeivanje u vidu: Vodite nas na
Olimp Kad emo na Mitikas Hoemo na Olimp, Nenad, Sonja, Koma, Andrijana, Miroslav, Ana, Nikola,
nateralo nas je da u plan akcija za ovu godinu uvrstimo
uspon na najvie vrhove Olimpa. Kad ve idemo put
Grke greh bi bio ne popeti i Kajmakalan i obii mesto
velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu
o kojem smo sluali i itali nebrojeno puta. Tako smo
napravili etvorodnevnu akciju uspona na najvie
vrhove najjunije balkanske drave. Termin polaska
planiran je za poslednju nedelju septembra.
U etvrtak uvee, 27. 09. sedamnaest planinara PK
Greben krenulo je autoputem Beograd-Ni-Skoplje, pa
preko Prilepa i Bitolja ka naem prvom odreditu plani-
ni Nide (Grci je zovu Voras) koja se prostire du granice
izmeu Makedonije i Grke. Put kroz Srbiju i Makedoniju
protekao je lako, a na jedini problem nailazimo na grkoj
granici. Zbog trajka grke policije i carinika carinski
prelaz je zatvoren. injenica da su svi balkanski narodi
po mentalitetu isti potvrena je kada smo Grcima platili
taksu od 30 evra i slobodno nastavili put. U petak
ujutru, oko 11 sati, stigli smo u Ski centar sever-Voras
(2.047 m) odakle je poeo na uspon na Kajmakalan
(2.521 m). Od ski centra do vrha ne postoji klasina
planinarska staza. Vrh planine je potpuno ogoljen i
dovoljno je da se prate stubovi iare, a od poslednjeg
stuba se jasno vidi kapela na vrhu. Staza je jednostavna
28 10 2012. Moja planeta
Olimp
U grkoj mitologiji, Olimp je smatran domom dvanaest olimpijskih bogova na elu sa
vrhovnim bogom Zevsom.
za uspon, duine etiri kilometra, visinskog uspona 470
m i prosenog nagiba 14%. Posle sat vremena uspona,
po prelepom sunanom danu bez veih napora, Ana,
Branko, Raa, Deki, Dunja, Stefan, Alavanja, Milun,
Bugi i Irena stigli su do vrha. Na vrhu se nalaze kapela,
grobnica srpskih vojnika, ruinirani crkveni dom i granini
kamen SFRJ. U kapelu su prvi uli najmlai uesnici
akcije koji su u ime svih lanova kluba poloili venac u
ast srpskih vojnika koji su poginuli u I Svetskom ratu.
Poluasovnu pauzu na vrhu iskoristili smo za slikanje i
uivanje u prelepim vidicima. Na severu se prua pogled
na vrhove planina june Makedonije, a na jugu na jezero
Vegoritis i Olimp. Istim putem se vratili do ski centra gde
smo se ukrcali u kombi i nastavili putovanje ka Prioniju
gde nas eka ozbiljniji zadatak-uspon na Olimp.
Olimp - planina bogova smetena je u centralnom
delu Grke. Najvii vrh je Mitikas (2.917 m) i drugi je vrh
po visini na Balkanu. Na cilj su tri najvia i najpoznatija:
Mitikas (2.917 m), Skolio (2.912 m) i Stefani (2.909 m).
U Prioni, mestace na 1.050m. nadmorske visine gde
je ulaz u nacionalni park i od kojeg polazi staza, stigli
smo oko 16 sati. Cilj uspona je Dom Spilios Agapitos,
poznatiji kao Refuge A. Dom se nalazi na 2.100 m i do
njega vodi staza duine 6,5 km. Poto smo se oprostili
sa vozaem i dogovorili kada da doe po nas u subotu,
opremili smo se za uspon i polako krenuli ka domu.
Staza je odlino ureena i markirana, na pojedinim mes-
tima ograena drvenom ogradom, a na nekoliko mesta
10 2012. Moja planeta 29
RUBRIKA
visokogorstvo Mytikas
Smatra se da je vrh Mytikas sedite vea bogova, dok je vrh Stefani sam Zevsov tron.

napravljena su odmorita sa klupama. Lepota netaknute

prirode Olimpa nikoga nije ostavljala ravnodunim.
Kamenita staza prolazi kroz listopadnu umu da bi sa
poveanjem visine etinari preuzimali teren. Gusta
borova uma bila je svuda oko nas, osim u delovima gde
je na prolee prola lavina i prokrila sebi put. Pojedinim
lanovima ekipe ovo je bio prvi visokogorski uspon, pa
su se pravile ee pauze za fotografisanje. U dom smo
stigli pred mrak, gde smo, izmeu ostalih, zatekli grupu
planinara PSD elezniar iz Nia. Ostatak veeri proveli
smo u druenju pored vatre u kamin sali.
U subotu ujutru u est sati krenuli smo na uspon ka
vrhovima Olimpa. Plan je bio da cela grupa popne Miti-
kas, pa da razdvojimo na dve grupe od kojih jedna ide
na Skolio, a druga na Stefani. Staza od doma do vrha Mi-
tikas duga je samo 4,5 km ali sa visinskim usponom od
820 m, gde na pojedinim mestima nagib dostie i 45%,
pa je uspon spor i naporan. Do Skale (2.866 m) visinske
take gde se staza rava za Skolio i Mitikas stigla je cela
grupa. Posle kraeg odmora odluili smo da jedanaest
planinara nastavi ka Mitikasu, a ostali da naprave veu
pauzu, odmore, i odu na Skolio. Sve vreme uspona imali
smo idealne vremenske uslove. Nebo je bilo vedro, bez
oblaka, temperatura je bila oko 10 stepeni. Grupa od
pet planinara koja je krenula na Skolio lagano je popela
je drugi po visini vrh Olimpa i vratila se do doma. Staza
koja vodi od Skale ka Mitikasu tehniki je zahtevnija,
na nekoliko mesta i eksponirana pa smo ili polako i
paljivo, tako da nam je trebalo 45 minuta da popnemo
do vrha. U 10 sati svih jedanaest planinara PK Greben
koji su krenuli na uspon popeli su najvii vrh Olimpa.
Za polovinu to je ujedno i najvii vrh koji su popeli u
svojoj planinarskoj karijeri. Lepo je bilo videti osmehe na
njihovim licima, estitanja, slikanja sa srpskom i klup-
skom zastavom pored grke zastave na vrhu, spremanje
nes kafe i javljanje prijateljima da su kod Zevsa na kafi.
Zasluena nagrada posle uloenog napora i truda,
uivanje u prirodi, druenje Poenta planinarenja.
Zadravanje na vrhu je potrajalo pola sata, a onda
ponovo razdvajanje na dve grupe. Imalo je jo posla da
se uradi. Kako je prvobitno bilo i planirano jedna grupa
se vratila do Skale i otila na Skolio, dok se pet planinara
spustilo kuloarom izmeu Mitikasa i Stefanija do staze
koja vodi ka planinarskom domu C i odatle krenulo na
uspon na najtei vrh Olimpa Stefani.
U veem delu, staza koja vodi na Stefani je sline Uspeno izvedena akcija Kajmakalan i Olimp 2012
teine kao staza za Mitikas. Najtei deo uspona je izlazak za planinare PK Greben ima viestruki znaaj: izvedeni
na sam vrh. Zbog toga smo u tom delu staze postavili su usponi na najvie vrhove Vorasa i Olimpa, preeno
gelender da bi se svi osigurali i bezbedno popeli. I taj je ukupno 32 km planinskih staza i savladan je visinski
zadatak je uspeno uraen. Bez problema smo svi izali uspon oko 2.650 m, na akciji su uestvovali samo lanovi
na Stefani. Ovde nije bilo puno vremena za uivanje pa naeg kluba, svi uesnici na akciji su popeli vrhove koje
smo se na brzinu slikali i krenuli nazad. Trebalo je stii su eleli, svi su popeli minimum dva vrha preko 2.000
u dom gde su nas ekali ostali, spremiti se i spustiti do m i mnogima je ovo bila prva visokogorska akcija na
Prionija pre mraka. Posle tekih uspona silazak nam je kojoj su stekli iskustvo. PK Greben je i nastao iz elje da
doao kao odmor. Uspeno smo odradili i taj deo i svi se se u Mladenovcu i okolini planinarenje podigne na vii
bezbedno spustili do Prionija. Tu nas je saekao kombi nivo, da imamo klub koji moe kvalitetno da organizuje
kojim smo otili do Paralije na zaslueni odmor. ozbiljne planinarske akcije. Ova akcija je pokazala da to
Poslednji dan akcije, jednako bitan kao i ostali, pro- moemo da ostvarimo. A ovo je samo poetak.
tekao je u odmoru na plai, kupanju i sumiranju utisaka. Miroslav oli
I onda pakovanje i povratak za Mladenovac. www.pkgreben.weebly.com

30 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 31

RUBRIKA
visokogorstvo
Bobotov Kuk
Planinari iz Sarajeva
uivali su u lepotama
Durmitora (Crna
Gora)...
G
djekoji pripovijedaju za
Durmitor da je nebeska
soha, da je tako visok
da nebo dri. Upravo je ovim
rijeima Vuk Karadi opisao svoju
iznenaenost visinom Durmitora.
Vjerovatno nije ni pretpostavio da
se pred njim nalazi vie od pedeset
vrhova, ija visina premauje dvije
hiljade metara. Ima li veeg izazova
za ljubitelje etnje ka nebu?
Ugrabili smo par dana odmora
od gradske vreve, guve i vreline
sarajevskih ulica. Zbog loe vre-
menske prognoze odustali smo
od nauma da posjetimo Triglav.
Iznenada nam se rodio plan da
umjesto prema sjeveru, krenemo
na jug - prema Durmitoru. Kako
nam je ljepota Durmitora pomutila
32 10 2012. Moja planeta
um u prethodnim posjetama, trei
put ove godine krenuli smo istraiti
zaostale planinarske staze. Cilj je
Ledena peina i krka jezera.
Na rampi ulaza u Nacionalni park
ostavljamo automobil, plaamo
ulaznice i kreemo po asfaltnoj ces-
ti do istonih obala Crnog jezera.
Izlaz iz ume donosi nam jo jedan
od nezaboravnih durmitorskih pri-
zora. Stijena Savinog kuka ogleda
se na povrini jezera, zdepasti se
Meed kupa u njegovoj dubini, a
Crvena je greda obasjana prvim
jutarnjim suncem. Modro jezero,
bjeliasta maglica nad njim, zele-
nilo smreka uokolo jezera, otre
strme stijene proarane klekovi-
nom i sve pod krovom plaviasto-
modrog neba. Tamo u daljini,
negdje iznad Bobotova kuka , gusti
oblak kao da prijeti kiom. Oko nas
360 stepeni
Panorama oko Bobotovig kuka - 360 stepeni pogledajte na ovom linku.
arolija boja i doivljaja!
Nastavljamo dalje na put prema
Ledenoj peini, preko drvenog
mosta Mlinskog potoka i pored
ostataka Jakia mlinova. Potok je
jedina stalna pritoka Crnog jezera,
jezera koje je posebno. Jezero
pripada i slivu rijeke Tare i Pive.
Kada je visokog vodostaja voda iz
Velikog jezera otjee abljakom
rijekom do grada, gdje nestaje u
ponoru, da bi se nekim udnim
putevima ponovno ulila u rijeku
Taru. Kad je vodostaj nizak, voda
se zbog vieg poloaja iz Velikog
jezera preljeva u Malo, gdje i ponire
i udesnim durmitorskim podzem-
nim kanalima izbija u rijeku Pivu.
Ostavimo Crno jezero da nas eka
u miru stoljetnih smreka, a mi se
markiranom stazom, kroz arenilo
jesenjih boja oko nas u Ininim do-
lovima uspinjemo sve vie prema
Lokvicama, jednoj od najljepih
durmitorskih dolina. Poput veine
ostalih, i nju je izdubio ledenjak
to se niz Minin bogaz i Bobotov
kuk sputao prema Crnom jezeru,
nosei za sobom debele morenske
naslage. Staza prekrivena otpalim
liem vijuga kroz umu, da bi se
zatim uspinjala i sputala iz uvale
u uvalu, dok nam poglede privlae
stijene Meeda s lijeve i vorovog
bogaza s nae desne strane. Tmu-
ran oblak se preljeva preko Velikih
ljemena prema Bobotovu kuku,
dok iznad Minina bogaza stidljive
suneve zrake biju bitku za svoje
mjesto.
Prolazimo kroz jo jedan stjeno-
viti usjek i stiemo pred katune.
Tu mjetani iz poddurmitorskih
sela izvode svoja brojna stada
ovaca na ispau tokom ljet-
nih mjeseci. Sad ih povremeno
ispunjavaju tek poneki putnici
namjernici, planinari u stankama
uspona ili na noenju pred nas-
tavak puta za Bobotov kuk i
Bezimeni vrh. Zastajemo da se
odmorimo i uivamo u pogledu
ispred nas. atorsko naselje stoji nama povie Zelene lokve, jednog na raskrije markiranih puteva.
kao raznobojne peurke u sivom od brojnih durmitorskih jezera Staza pravo nastavlja prema kralju
kamenjaru i jarko zelenoj klek- i jezeraca. Iznad nje se uzdiu durmitorskih visina Bobotovu
ovini. Razradili smo plan sljedeeg vertikale Terzinog bogaza, a malo kuku, lijevo vodi uspon na Mi-
odmora, nasuli iste hladne plan- vie lijevo je Velika Previja, prijevoj nin bogaz, a mi skreemo desno
inske vode, stavili ruksake na lea koji povezuje Terzin bogaz i Ve- travnatim padinama vorovog
te nastavili sa usponom. Staza nas liki Meed, ali i Lokvice s Velikom bogaza. Sad smo ve nadomak
sad vodi strmim kamenitim padi- Kalicom. Dolazimo na Biljegov dol, Ledene peine. Obla glava proviru-
10 2012. Moja planeta 33
RUBRIKA
visokogorstvo
je iz oblaka, nebo obeava suncu
da e nas grijati u nastavku naeg
uspona,dajui nam nadu da e nas
pogled s vrha ispuniti ushitom.
Jo par metara i stiemo pred ulaz
Ledene peine. Za silazak u njene
dubine je potreban dodatan oprez,
jer je zaleena i zemlja koja vodi
34 10 2012. Moja planeta
do ledenih ukrasa u njenoj hlad-
noj unutranjosti. Divimo se udu
prirode, toplota poara koji su lje-
tos harali po durmitorskim kleko-
vim padinama oko ulaza u ledeni
muzej nisu istopili predivne bijele
stalaktite i stalagmite. Hladan zrak
koji dopire iz peine ne dozvoljava
da se dugo zadravamo te put nas-
tavljamo prema vorovom bogazu.
Smjer kretanja sami odreujemo,
jer je staza negdje duboko is-
pod visoke klekovine koja nam
se isprijeila na putu do vrha
vorovog bogaza. Pogledom
traimo kamene kupole, jedinu
Bobotov kuk
Bobotov Kuk (2523 m) predstavlja najvii vrh gorskog masiva DURMITOR i ujedno i zvanino najvii
vrh Crne Gore
markaciju na ovom usponu. Vjetar
rastjeruje oblake sa vrha, a s njima i
nae zebnje o moguoj kii. Uskoro
se prua pogled i na Meede i na
Terzin bogaz i na Crvenu gredu i na
Crno jezero sa abljakom i Durmi-
torskom visoravni pod nama. Plani-
na nas je obilato nagradila za na
trud podarivi nam pogled na lje-
potu zbog kog ostajemo bez daha i
rijei. Nagradila nas je i sigurnou, jezero u daljini napunio nam duu
skrivajui nas u svoja njedra.
Sigurnou od svakodnevnih briga
i sitnih problema koje smo ostavili
dole negdje daleko za sobom. Po-
lusatni odmor, pogled na crvene
RUBRIKA
krovove katuna u Lokvicama i na
arene peurkice atora, te na Crno
i vratio snagu za povratak. Vratili
smo se istom stazom uz misli o
izazovu sutranjeg dana.
Samela Zeli
Photo: Adnan Adilovi
10 2012. Moja planeta 35
Visokogorstvo
Najvii deo masiva
Planina Rila je podeljena na nekoliko celina. Istona Rila je najvei i najvii deo planine sa
vrhom sa najviim balkanskim vrhom Musala

koje otiu iz jezera. Do sat i po hoda, eto me na

jezera se stie za jo nekih drugom vrhu - Kanarata
sat vremena laganog (2.691 m), u prevodu sa
hoda. Izmeu takva dva bugarskog - Stena (The
gleerska jezerca, na visini Rock). Jutarnji pogled
od 2.230 metara, smes- prelazi preko prelepih
tio se planinarski dom prostranstava Rile, miluje
ili, kako bi rekle komije, brojne vrhove, situacija
hia Ribna jezera. Posle ista kao kad ispred
hie Rilska jezera, gde maliana stavite veliki
sam bio smeten prole broj razliitih slatkia,
godine, i koja je izgled- prosto ne zna kako da
ala kao hotel sa etiri odoli a da ih ne uzme sve
zvezdice, ova je u vidno odjednom. Kada prelazite
loem stanju, bukvalno trekking traverze preko
preivljava. Rekoe mi da brojnih vrhova u jednom
nije renovirana od osniv- danu i kada ste limitirani
anja - valjda nema in- vremenom... Jasno je da
teresovanja. Razmiljam, nema veih zadravanja
kako je to mogue kada na vrhovima. Idemo dalje.
su komije nemerljivo Sledi malo sputanje,
vei ljubitelji planinarenja zatim uspon i ponovo
od nas... ali onda mi sputanje do poetka
ponovo na pamet pada: kratkog penjanja na
Ta Musala!. Jednostavno Pavlev vrh. Tu ostavljam
- zapostavljaju se velika teke stvari i penjem na-
prostranstva na utrb jpre klinovima i sajlama
najvieg vrha. Greka, i te obeleen Pavlev vrh (ja
kakva! ga lino nisam svrstao u

Rila
Imao sam jo dva asa vrh, vie mi je to kao gre-
vrh Balkana, zaista o njoj ne treba troiti puno rei jer da savladam 500 metara ben ka sledeem vrhu),
mnogima je poznata. Nai planinari generalno prave uspona do prvog vrha. To zatim se sa njega za novih
greku jer poistoveuju celu planinu samo sa najviim sam i uradio, u sam smiraj dvadesetak minuta pen-
vrhom. Prole godine sam otkrio da u celom masivu ima dana sam bio na Josifici jem na trei vrh - erna
toliko staza, vrhova, vidikovaca, planinarskih domova i (2.696 m). Pogled koji se poljana (2.716 m). Sused
jezera, da vam ni cela sezona ne bi mogla biti dovoljna otvara na ceo masiv je mu je Alada Slap, jako
kako bi sve to preli. Posle Musalenskog i Maljovikog velianstven. U daljini lep vrh, bugarski Mater-
dela planine, za ovu je planiran centralni, koji obuhvata (ne toliko daleko) vidi se horn, koji me je kupio
malo iri radijus oko Ribnih jezera. Musala, u kontra-smeru pa sam reio da taj deo
Subota, poslednji vikend septembra. Dani koji se svi vrhovi na grebenu planine bude na meniju
najavljuju kao stvoreni za prijatan trekking po visokim koji prelazim sutra. Nisam idue godine. Kratko
planinama. Rekao sam sebi: Prilike se retko ponavl- imao previe vremena zadravanje za slikanje i
jaju, a naroito ovakvo vreme na visinama, iskoristi ga! razgledanje, ve sam gutanje okolnih vrhova i
Planinar iz Srbije osvojio je vie Ugrabio sam dan i ve oko podneva bio na Kirilovoj morao do doma, da me grebena, i povratak nazad
planinskih vrhova na Rili (Bugarska), a poljani, izletitu par kilometara udaljenom od Rilskog ne bi uhvatila no, a i da preko sajli do ranca.
manastira. Posle kraeg zagrevanja i pakovanja stvari, bih se dobro odmorio Odatle je sledio spust
na jednom od njih proslavio i svoj 100. krenuo sam na dugo hodanje do planinarskog doma, pred napore koji su me do Mramornog pre-
ispeti vrh vii od 2.000 mnv... koji je bio jedan od ciljeva dana. ekali. slapa, a potom dvade-
Prolazak kroz kanjon Rilske reke budi u meni tanana Osvanuo je vedar dan setominutni uspon na Os-
oseanja i seanja na crnogorske planine, mom srcu sa etiri stepena u ranim trec (2.612 m). Sa Ostreca

D
ananje vreme velikih obaveza i stalne jurnjave
za svim i svaim nam daje malo slobode. To malo
ponekad moe biti mnogo - naravno, samo u
sluaju kada se neto zaista eli, dobro planira, jo bolje
organizuje i pretoi u delo. Obaveze u koli me kon-
stantno spreavaju i sputavaju u neemu to bih nazvao
- uivanje u visokim gorama na par dana. No, uz pomo
gore nabrojanih faktora sam koliko - toliko mogao da
osetim slast prostranstava Rile.
Mitska planina u Bugarskoj na kojoj se nalazi i najvii
najblie i najlepe. Svuda oko vas borova uma, uzak
kanjon, stene koje paraju nebo, divota! Trekking do
doma je prijatan, na jednakim razdaljinama su klupice i
info-table o nacionalnom parku Rilski Manastir, endem-
skim vrstama bilja, ivotinjama koje tu ive, stazama,
jezerima... kao da ste u nekoj alpskoj zemlji, sve je jako
fino ureeno.
Kroz dva asa hoda se stie na Tihu Rilu, sa koje se
izlazi iz kruga stena koje pripadaju Maljovikom delu
planine i dolazi na zaravni, bogate panjake i reice
jutarnjim asovima. Uneo
sam dosta tenosti i kalo-
rija, spakovao sve stvari i
krenuo u akciju. Valjalo je prei preko 20 kilometara sa
stalnim usponima i silascima.
Start i najpre uspon do Kanarskog preslapa, sa
koga se oko samog vrha krui, jer ako bi ili frontalno
grebenom, bili bi zaustavljeni vertikalnim kamenim zi-
dom. Jeste malo naporno da se odmah u startu dobija,
pa gubi visina, ali ta je tu je, zbog toga smo tu? Posle
se lepo vidi dolina Ribnih
jezera, pecaroi, planinari
koji su tek ustali i krenuli
svojim stazama.
Ja gledam u daljinu grebena koja vodi do sledeeg,
petog vrha u nizu. Trebalo je sat vremena da stignem
do mesta gde se odvaja za vrh Rilec (2.713 m), koji je
zapravo skupina nabacanog otrog kamenja. Tu sretoh
jednu bugarsku baku. Kae ima 76 godina i ne moe se
popeti na sam vrh. Ja joj se iskreno divim i kaem, kada

36 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 37

Visokogorstvo
Centralna Rila RUBRIKA
najmanji je deo, poznat po gleerskim jezerima. Tu je najvee gleersko jezero na Balkanu,
Smrdljivo jezero (21,2 km2)

38 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 39

Visokogorstvo
Zapadni delovi Rile RUBRIKA
Severozapadna rila sa najviim vrhom Golyam Kupen i Jugozapadna rila poznata po najstarijem
prirodnom rezervatu. Ovaj deo jedini nema alpski izgled terena kao ostali delovi planine.

bi mi imali mlade ljude kako u dolini potoka koji

sposobne za to to ona tee ispod vrha postoji
radi u tim godinama, bilo neka stara staza do
bi to ravno udu! Ona mi manastira. Procenio sam
uva stvari dok ja odem da teren izgleda logino
na deseto-minutnu etnju za tu ideju, a dovoljno
po ivici ambisa do vrha. planinarskog iskustva je
Rilec je tvrava branjena prualo izvrstan materijal
svim tim stenjem, sa koga, za improvizaciju u sluaju
ako se okliznete, moe da nema staze. Sputao
svata da se desi. Na vrhu sam se brzo kroz polja
vidim planinare iz okolnih kleke i visoke trave, da
gradova, i to dosta njih. bih na kraju doao do
Stariji gipsaju mermernu krajnje take, napuene
tablu sa imenom vrha, kolibe na 2.100 metara
mlai askaju sa njima i visine. Jaoj, jako zavidim
oduevljavaju pogledima tim obanima koji su
koji se otvaraju. Posle nekada davno izgonili
krae pauze i slikanja, stada i iveli tu. Kakva je
pozdravih se sa njima i to neviena lepota! Tik
zaalih to nisam imao iznad kanjona, a preko
vie vremena da prove- puta vas pozdravljaju
dem tu... Maljoviki divovi!
Dan je ve ulazio u Ostavih stvari i krenuh
podne, a meni je do da procunjam oko kolibe.
manastira ostalo jo Prvi pravac koji mi je
dosta hoda. Nije bilo delovao logino i pro-
umora i greva, jedino lazno - i pogodak, staza!
je sunce malo vie st- Stara, pomalo zarasla i
varalo e nego inae. nekoriena due vreme,
Produetak hodanja do ali prolazna. Stutio sam
jubileja. Vrh Teodosijeve se stazom spasa i kroz
karaule (2.676 m) doseg- dva asa nezadrivog
nut je posle nekih sat hoda bio u manastir-
vremena hoda. Prostim skom krugu. Stigao sam
raunanjem sam dobio pre poslednjih sunevih
brojku od 100 popetih zraka. Taman dok sam se
vrhova viih od 2.000 na esmi vraao u ivot,
metara nadmorske visine. stade jedan bugarski
Tako je sueno, da se na planinar Vlado koji je koli-
tom vrhu proslavi mali ma iao u 30 km udaljeno
jubilej. Srea i radost, selo Rila. Ispostavilo se
elan menja umor i snaga da je i on ljubitelj prirode,
se vraa. Jo da postoji bio je ak i na istom delu
nain da i vreme vratim planine kao i ja, mimoili
malo unazad. Proslavio smo se na nekim mes-
sam jubilej aljivo, na sebi tima za malo vremena.
svojstven nain. Zatim Smestio me je da
pokupio stvari, i preko prenoim kod prijatelja,
livade Dubrava kroz novih poklonio mi koren vrlo
sat vremena popeo i cenjenog en-ena i ute
sedmi, poslednji vrh za to lincure, pozdravismo se
planinarenje - Baba (2.609 sa nadom i eljom da se
m). Baba je livada ravna kao tepsija. Sa nje se vidi kan- vidimo i sledee godine i zajedno penjemo juni deo
jon Rile, a preko puta otri kameni zupci Maljovikog masiva.
dela - prava idila. Sat je pokazivao na tri popodne. Ja se, pak, presrean, zahvalih na pomoi, planini
Jo tri i po asa do mraka. ta sad? U GPS-u je jedina kao izvoru zdravlja, Bogu koji mi je dao snage i to malo
validna staza ona koja preko jo dva vrha sputa dole, lepog vremena da provedem na najlepi mogui nain,
ali to je dosta hodanja. Bio sam jako umoran, traio sav srean zbog svega postignutog.
sam krau varijantu. Setih se da sam na karti gledao Milo Takovi

40 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 41


RUBRIKA summit team
extreme
Aconcagua je pusta i suva, bolje
rei surova; Desno gore: Dolina
Horcones u daljini Aconcagua
(6.962m); Desno dole: Iznenadio
nas sneg na planini
Aconcagua
Planina koja ne prata neznanje
Svake godine negde krajem januara Extreme Summit Team organizuje ekspediciju na
najvii vrh June Amerike - Aconcagua (6.962 m). U ekspedicijama uestvuju planinari
sa ex Yu prostora, a procenat uspenosti, to jest izlaznost na ovaj vrh je izmeu 80%
i 90%, ime se malo ko u svetu moe pohvaliti. Putovanje se zapoinje u Beogradu, a
krajnje odredite je Mendoza, glavni grad istoimene argentinske provincije u podnoju
Anda. U Mendozi se provedu dva dana kako bi se regulisale sve neophodne dozvole,
spakovala oprema i dobilo osiguranje na usponu.
M
endoza... Ako bi mogao da biram mesto za
ivot onda bi moj izbor bio ovaj grad. U stvari
ovo nije grad, ovo je oaza u pustinji. Ljudi
su ljubazni i i predusretljivi. Pored uivanja u dobroj
hrani i nadaleko uvenom vinu pred ekspediciju uvek
ima nekih obaveza, tako da potpuno oputanje kree
tek kada se vratimo sa planine. Neki kupuju opremu
koja im nedostaje, neki hranu za visinske kampove,
a ja se bavim organizacijom ekspedicije - mule za
transport, dozvole za uspon, informacije o vremenu
na planini... Svako odrauje svoj deo posla.
A kako izgleda uspon na Aconcagua (6.962 m), na-
jbolje u opisati kroz priu sa jedne od ekspedicija.
nakon troasovne vonje do Penitentesa,
ulaska u nacionalni park Akonkagva i peaenja do
kampa Konfluensija (3.400 m), aklimatizacije do Plaza
Francia (4.200 m) i tabananja do baznog kampa Plaza
de Mulas (4.300 m), doekali smo i prvi dan odmora.
Tog jutra su svi napeto iekivali pregled kod doktora
42 10 2012. Moja planeta
Dragan Jaimovi
www.zivotjelep.com
www.extremesummitteam.com
Argentina
(6.962 m)
odlaska na Nido i noenja gore, jer bi u tom sluaju
na summit day bio u dane koji mi nisu ulivali
poverenje. Odluio sam da ostanemo jo jedan dan
od kojeg zavisi nastavak uspona,
ali za strepnju nije bilo potrebe,
svi su proli pregled tako da svi
mogu da idu na Nido (5-350
m) i postave atore. Vreme je
odlino, ak i previe toplo
za ovu visinu. Nema neto puno ljudi u
baznom kampu to znai da e biti doviljno mesta za
atore na Berlini (6.000 m).
Do Nida je potrebno oko pet sati hoda. Izali smo
gore i postavili atore za na C1 odnosno prvi visinski
kamp. Ne pamtim ovako spremnu grupu kao to je
ova! Svaki dan me iznenauju sve vie i vie. Jedino
su malo preplaeni i boje se ove surove planine. to
i nije tako loe jer znai da je potuju. Po povratku u
bazu ak se posle veere zapevalo iako smo u jed-
nom danu napravili visinsku razliku 1.200 m (4.300
do 5.500 m)! Sledei dan smo odmarali u Plaza de
Mulas i punili baterije za naredne dane. Plan je da se
Seanje na Jovu
Ovaj tekst posveujem pokojnom Jovi Eliu, najponosnijem lanu Extreme Summit Team-a,
koji je sve bitke u planinama dobio, ali je poklekao pred opakom boleu. Posle samo
dva meseca od kada je saznao za bolest, napustila nas je gromada od oveka i ostavila
prazninu koju emo teko popuniti.
izae na Nido i gore noi, a onda lagana aklimatizaci-
ja ka kampu Berlina. Vreme se menja. Poeo je sneg Jedini most na putu
da pada vrlo intezivno. Ali to moemo posmatrati i za BC Plaza de Mulas
sa vedrije strane: bar e ga biti dovoljno na Nidu za
topljenje!
Planina kao to je Aconcagua mora se
potovati. U toku samo jednog dana vreme se prome-
ni nekoliko puta. Zbog najave promene vremena i
mi se moramo prilagoavati. Promenili smo plan i
idueg dana nismo otili na Nido. Ostali smo u bazi
jo jedan dan i sve vreme posmatrali oblake koji su
neverovatnom brzinom preletali planinu. Pao je priti-
sak, a vetar na vrhu dostie 70 km/h. Odluio sam da
idemo gore naredni dan pa emo sa Nida videti ta e
se deavati. Postoje neka pravila za aklimatizaciju, ali
nita gore nema ako se slepo drite plana ekspedicije,
jer priroda ima svoj ritam koji treba pratiti. Vaan je
sutranji dan i dobra priprema ekipe za iskuenja koja
ih ekaju. Kamp C-1 Nido de
Danas je est sluaj da ljudi planiraju ekspediciju Condores na 5.400 mnv
uz pomo interneta na osnovu tuih iskustava. To
je sve u redu, moe puno dobrih zakljuaka da se
izvue, ali problem nastaje kada se uslovi na planini
promene. Kada itate tui izvetaj sa ekspedicije
treba da znate da se to desilo pod odreenim okl-
nostima u vremenu i prostoru i da se odluke voe ek-
spedicije primenjivane tada teko mogu primeniti na
novu situaciju. Postoji mnogo parametara u planini
koji su promenjivi, a u tim situacijama lino iskustvo
je neprocenjivo.
Vremenska prognoza u baznom kampu
za naredni dan je najavljivala nestabilno vreme i
izvetaji su se smenjivali na svakih est sati. Zbog
najave jakog vetra odustao sam od ponovnog
u bazi, a onda da krenemo na Nido i iz C1 pratimo
deavanja na planini. Tako smo i uradili. U kontaktu
sa renderima na Nidu uo sam da e biti dosta
snega, ali da e naredni dani biti
odlini dani za uspon. Meutim
Kamen u pustinji odlian
ta trodnevna prognoza je kasnije
za pauzu i odmor
omaila 100%. Posle dva noenja
na Nidu krenuli smo u kamp
Berlin koji se nalazi na skoro 6.000
m. Imali smo sree za dovoljno
mesta za atore, jer je pedesetak
ljudi otilo u kamp Kolera koji se
nalazi na 15 minuta od kampa
Berlin. Popodne je poeo da
pada sneg koji se pretvorio u jaku
meavu. Zatrpao nam je atore,
pa sam se zabrinuo za sutranji
uspon. Meutim, negde oko
ponoi kada sam izaao iz atora
bilo je mirno i vedro. Tada sam
pomislio da su renderi bili u pra-
vu i da emo sutra imati odlian
dan za penjanje na najvii vrh obe
Amerike. Samo me je brinuo silni
sneg koji e nam oteavati kre-
tanje a jo vie praviti probleme u
10 2012. Moja planeta 43
 Prvi uspesi
Prvi zabeleen uspon na Akonkagvu izvela je britanska ekspedicija pod vodstvom Edwarda
extreme summit team Fitzgeralda 1897. godine. Vrh je konano ispenjan 14. januara iste godine od strane
vajcarskog vodia Matije Zurbriggena i jo dva lana ekspedicije nekoliko dana kasnije.

44 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 45


RUBRIKA summit team
extreme
orijentaciji. Zbog toga sam, dok su drugi spavali, sa
eonom lampom krenuo jedno dvesta metara iznad
kampa kako bih pronaao adekvatan prolaz izmeu
kruljivih stena. Ve tada sam znao da nas eka
mnogo muke zbog dubokog snega. Ali ta da se radi,
vredi pokuati. Svi zasluuju bar pokuaj, pa dokle ko
stigne.
Sledee jutro ustali smo oko etiri sata i krenuli
sa pripremama za polazak. Nita lepe nema od
atmosfere napetosti i sjaja eonih lampi koje araju
po snegu u noi zavrnog uspona na vrh. Rekao sam
im da je put do vrha sastavljen od hiljade koraka
i da je svaki korak jedna pobeda. Trebalo bi da se
skoncentriu samo na taj sledei korak i da ne misle
o vrhu. On e doi sam po sebi. Zadovoljstvo puta
ove noi e im ostati kao uspomena za ceo ivot, a
par minuta na vrhu nee im mnogo znaiti. Morao
sam da prekinem priu, jer su svi cupkali na debelom
minusu. I onda smo krenuli.
Pred polazak tri Poljaka i jedna Makedonka su
me zamolili da nam se pridrue na
usponu i budu deo moje grupe.
Primio sam ih bez razmiljanja.
Oni su shvatili da po ovakvom vre-
menu sami nemaju mnogo ansi
da popenju vrh.
U startu sa Berline krenulo nas
je ukupno 18, ali su odmah ve po
svitanju odustala dva planinara.
Prva dva sata penjanja po noi su
bili kao kreenje u mraku. Dubok
sneg je prekrio staze i samo na
osnovu okolnih stena moglo se
nekako orijentisati. Na traverzu
smo stigli dosta brzo, ali je onda
zbog snenih nanosa nastao zastoj.
Svaki korak je stvarno bio velika
pobeda. Vie traverza nije postojala
ve sam prtio novi put koji mi se
tada uinio najbezbednijim. Kada
smo se dokopali velike stene na
poetku Kanalete svima je laknulo.
Tu sam shvatio da nam je uspon na
46 10 2012. Moja planeta
Akonkagvu potpuno neizvestan jer su se tamni sneni
oblaci gomilali iz pravca ilea, a vetar ih je neumorno
podizao do samog vrha. Odluio sam da deo ekipe
koji je kasnio vratim nazad zbog njihove bezbednosti.
Pogoranje vremena i njihovo probijanje vremen-
skih ogranienja je bio povod za to. Da su nastavili
dalje mislim da bi njihova bezbednost bila ugroena.
Ovo su trenuci kada neke voe ekspedicija padaju
na ovakvom testu, dozvole nastavak uspona, a onda
nose na dui teret neije smrti do kraja ivota.
Uspon uz Kanaletu bio je jedno od mojih
najteih fizikih iskustava u ivotu. Prtio sam sneg
na visini od 6.500 m, na svaki korak gore dolazio je
bar jedan korak proklizavanja na dole. Najopasnija
stvar je bilo kamenje prekriveno snegom jer je svako
mogao da otkliza par metara nazad. A onda je poela
snena meava. Uli smo u oblak i u tom trenutku
sam pomislio da se vratimo. Gledao sam oko sebe
vremensku situaciju i dok sam pokuavao da napra-
vim procenu, okrenuo sam se i pogledao ljude koji
me slede. Njihove oi su sve govorile.
Na samo stotinak metara od vrha morao sam
da vratim nazad mog dobrog prijatelja Acu. Bio je
vidno iscrpljen i posle jednog proklizavanja kada se
skotrljao nekoliko metara odluio sam da ga vratim
nazad. Poto to nije mogao sam bezbedno da uradi,
Aleksandar Rain je drugarski rtvovao svoj vrh da
bi spustio Acu do poetka Kanalete. Mi smo nas-
tavili dalje. Pred samim vrhom na samo par metara
ispod stao sam i okrenuo se prema njima. Rekao
sam da je vrh iza mojih lea i da emo gore izai
samo da se zagrlimo i odmah kreemo nazad. Svi
su me gledali udno, ali kada su izali na vrh shva-
tili su zato sam to rekao. Nije bilo slikanja raznih
zastava, jer se ionako nita nije videlo. Potom smo
se spustili do traverze gde su nas ekali Raa i Aca i
tu smo napravili jednu veu pauzu kako bismo malo
Rekord ekspedicije
Bobana Petrovi postala prva ena
iz BiH koja je stajala na krovu june RUBRIKA
Amerike
Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a
Aconcagua expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Uspon na najvii vrh June Amerike
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Aconcagua (6.962 m)
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Polazak: 28.01.2013.
Island Peak expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
Uspon na Island Peak (6.189 m) - Everest
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
region, Himalaji, Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
Polazak: 08.04.2013.
Manaslu expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
Uspon na Manaslu (8.163 m) - Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
Polazak: 27.08.2013.
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
(ekspedicija traje 40 dana)
doli sebi. Svi su bili iscrpljeni i brinulo me je da li e
izdrati do kampa Berlin.
Na vrh su posle nadljudskih napora izali: Dragan
Jaimovi, Sran Veljovi, Boa Risti, Ranko Jaovi,
Ivan oki, Jovo Eli, Bobana Petrovi, Branko Diki
i Semir Kardovi. Posle nas na vrhu je stajala i prva
Makedonka na Akonkagvi - Ilina Arsova i tri Poljaka.
Takoe, napominjem da je Bobana Petrovi postala
prva ena iz BiH koja je stajala na krovu Amerike.
Sputanje nije bilo nimalo jednostavno. Od Indip-
ediensije je nastao pakao, vetar je pojaao, a snena
meava je zavejala sve tragove koje smo tog jutra
ostavili. Vidljivost na nekih 20-30 metara je pojaavala
oseaj beznaa koji se pojavio kod nekih planinara. Iz
nekog neobjanjivog razloga bio sam potpuno miran
i oputen. Hrabrost je u strpljenju.
Sran je imao GPS ureaj za povratak, ali sam ga
zamolio da ja ipak vodim, a da on vri korekcije ako
bude trebalo. Samo me je dva puta upozorio da
ne idem putem kojim smo doli ali sam mu kasnije
objasnio da sam pravio preice, a to njegov GPS ne
moe da radi.
Bila mi je ast da predvodim ovaj tim jer su svi
disali kao jedan, a jo vea ast to su dve dame post-
avile nove nacionalne rekorde u visini. Ponosan sam
na injenicu da sam probijao put do vrha sve vreme
od 6.000 do .6962 m i da je moj tim jedini toga dana
izvrio uspean uspon na najvii vrh June Amerike.
Idueg dana ponovo su najbolji argentinski vodii
pokuali da izvedu svoje grupe na vrh ali niko nije
uspeo.
Vremenska prognoza je potpuno omaila, ali smo
uspeli da se snaemo i izvuemo maksimum iz ove
ekspedicije. Svi smo se spustili ivi i zdravi u bazni
kamp, to je i najvanije. Tek tada me je stigao umor.
Sledeeg dana na usponu poginula su jo dva
planinara to ukupno ini est rtava ove planine
u samo dva meseca. Ba je surova ova planina, ali
samo ako je ne potujete. Na kraju bih hteo da se
zahvalim Nini i Rai na sjajnom asistiranju tokom
itave ekspedicije. Oni nisu popeli vrh da bi pomogli
drugima, a to mnogo vie vredi. U stvari ta dobra dela
nemaju cenu. Takoe, veliku zahvalnost dugujem Jovi
i Bobani koji su kao doktori odradili vrhunski posao
tokom uspona.
10 2012. Moja planeta 47
 Svi trekovi na jednom mestu Download
trek ove avanture moete da
trekovi www.stazeibogaze.info skinete u svoj GPS ureaj klikom
vodi kroz planine Balkana na ovu adresu

Krug oko Zelengore

Na putu ka vrhu
Napomena za trek
Jedan komentar vezan
za stizanje od Palekog
kanjona do Orlovakog
jezera: na kraju kanjona put
Jedna od najatraktivnijih se zavrava slepo, zalazei
u gusti. Stotinak metara
planina BiH iznad vas, desno u umi,
nalazi se makadam Kalino-
121 km, biciklistiki trek vik emerno, koji prolazi
pored Orlovakog i Jugovog
jezera. Do njega se moe stii
korienjem umskih vlaka,
Podaci o treku kojih ima nekoliko. Ja sam
u ovom treku obeleio onu
Ukupna trasa koja je bila prohodna leta
Duina trase: 121 km 2010.
Strmina je ekstremna,
Ukupni uspon: 3.800 m tako da ete na tom kratkom
Najnia taka: 570 m potezu svakako morati da
Najvia taka: 1.750 m pregurate bicikle, a vlasnici
Kondiciona teina: 7/10 terenskih vozila morae da
Kratak predah imaju reduktor i kramponke,
Tehnika teina: 6/10 uz uslov, naravno, da due
vreme nije padala kia i da
je podloga potpuno suva.
Dakle, moe se rei da je

K
au da je Zelengora najlepa ovaj trek bezbedan samo u
planina BiH. Njen jedinstven letnjim uslovima.
spoj kra i pitomine, livada i
stena, visoravni i strmina, kanjona,
jezera, gustih meovitih uma, istin-
ski fascinira ljubitelja prirode. Nije
udno da je najlepi deo ove planine
obuhvaen nacionalnim parkom
Sutjeska, mnogo poznatijim po
Peruici, Magliu i Trnovakom jezeru.
Zelengora je i planina sa najvie lednikih jezera Grob nudi vam priliku da stignete do nekih taaka
u BiH, kojih (manjih i veih, stalnih i sezonskih) ima koje su pogodne za dalji peaki obilazak najviih
ak desetak. est od njih nalaze se unutar granica vrhova Zelengore, ali i da vidite katune rasute po
nacionalnog parka. Tri treka koja smo spakovali u visoravni Trebove planine.
ovu GPX datoteku imaju nameru da vam omogue Ekstremni biciklisti ak mogu da spoje taj trek
da biciklom ili terenskim vozilom za to krae i severnu obilaznicu oko Zelengore dovoljno je
vreme obiete to vie lepote Zelengore. pregurati bicikle par kilometara od spomenika na
Sva tri treka polaze sa Tjentita, od raskrsnice Ljubinom grobu do puta uz Vrbniku reku.
prilaznog puta hotela Mladost i magistrale Autor treka: Gandalf
dva ka severu, jedan ka jugu. Juni
predstavlja jednostavniji, krai i laki
prilaz Orlovakom i Jugovom jezeru
(preko sela Krna Jela), a severni e vas
provesti kroz kanjone Vrbnike reke i
Pale, pored Crnog i Zelenog jezera i
preko Paine poljane, sve do Jugovog
jezera. Trek koji prolazi kroz rampu
(plaa se ulaznica 5 KM po osobi i 3
KM za vozilo) i pratei kanjon Hravke
ulazi u srce nacionalnog parka
obilazei jezero Donje Bare i Ljubin

48 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 49


Planinom
MOJI NAJVRHOVI
Kada pomislim koji su mi najdrai planinski vrhovi koje sam
popeo 2012. godine, zastanem neizbeno (ajmo redom
penjanja) pred Hajlom, Gerlahovskim titom, Magiem,
Mon Blanom, Taliem, Prenjom, pa vrsnicom...
1 2
HAJLA se penje obino februara, a ove godine
marta meseca. To je posebna zimska arolija i
ujedno veliki izazov u ekstremnim zimskim uslovi-
ma, jer to je borba sa visokim snegom, smetovima,
zaleenim stranama, vetrom, ali i suncem koje na
momente sredinom dana pri. Sve u ambijentalnim
smetajnim i drugim domainskim uslovima koje
stvore planinarski entuzijasti iz Roaja.
3 4
MAGLI, to je samo pojam za kompleks vrhova
i pravaca na istom prostoru, a ovaj put, kao i
obino, prvo uz stene sa Prijevora, ali je vei
doivljaj bilo penjanje Trnovakog Durmitora, uz
centralne stene, kuda proe i odvana Ivana,
pravcem koji je u zavrnom delu korigovan u
odnosu na neka moja ranija penjanja, i ovo e biti
moj budui pravac, to nee biti esto, jer treba
imati sigurnog saputnika i eleti ovaj izazov.
50 10 2012. Moja planeta
Tomica Delibai
www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
U 2012.
godini
GERLAHOVSKI TIT E, to je drugaija pria!
Bajka o penjanju atraktivnih stena, uz stazice,
procepe, kamine, kuloare, preko nagnutih ploa,
to vise nad ambisima, gde se jasno pravac ne
uoava, a stalno kao zarobljenik meu stene
traite reenje i izlaz, prvo mislei gde je vrh, a
onda nalazei naina da siete.
MON BLAN Poetkom avgusta ima najbolje
vreme za penjanje, ali doivesmo iznenadnu
oluju, kiu i udare vetra koji bacaju na kolena,
pa se bre bolje hvatate za neki kamen, potom
lepo vreme par dana, kao prozor u svet planine,
dovoljno da ovaj najvii alpski vrh doivimo na
pravi nain, sa neobino irokim vidicima.
5 6
TALI, dokaz da zaista postoji talini planinski
vrh, delujui kao osveenje posle Mon Blana,
relaksacija i oputanje, uz sav napor, svojim otk-
rovenjima osveavajui duh penjaa, bodrei ga
i ne dajui mu da posustane, ovaj put posebno
mi drag to sa ekipom popeh prvo direktno
najvii vrh Kule, pa vrletnu Kokoju glavu, a
onda pitomiji vrh Rude glavice, i u ekipi Dejana
kojoj je ovo bilo prvo vatreno krtenje sa ovak-
vim vrhovima, no podstrek za dalje i vie, sve
kako talinoj planini i planinaru prilii.
7
VRSNICA, sinonim stenja i ferate uz stenje,
iz kanjona Neretve uz vrleti Kuka, gde se od
bivaka na prilazu stenama kree uz kamene
procepe, sa nabacanim kamenjem nepravilnog
oblika, uz periodine metalne merdevine i sajle,
sa pogledima na isturene i okomite, nekad
kopljaste stene, to se smekaju, vie keze i
izazivaju okolo, znajui da su nesavladive, teko
dostupne i da ste siuno bie i njihovim njedri-
ma, koje trai izlaza gore, ka vrhu stenja, umi,
suncu.
PRENJ, ta skupina neobinih vrhova, povezanih
u celinu, da stvaraju poseban oseaj, ne bez
razloga, jer ste na planini koja je car bosanskih i
hercegovakih planina, sa nabacanim zupastim
i krezubim vrhovima, rasporeenim u celine bez
reda, na irem prostoru gde se nije uvek lako
snai, gde svei zrak kao da dopire od jezera
kojih ima u podnoju, a ujedno podsea koliko
ovde zima moe biti otra.
8
U PLANU JADOVNIK, prednovogodinje
planinarenje, u pravilu poslednjeg vikenda u
godini, sa polaskom u petak ujutro putnikim
vozom do Prijepolja, smetaj u ugodnoj
domainskoj atmosferi, gde nas svake godine
doekuju, a izvodi se kruna tura po vrhovima,
osetivi dah prvih snegova, sa doivljajima koji
nas uvode u Novu godinu.
PLANINOM
knjiga vodi, drugo proireno izdanje
Autor: Tomica Delibai
O planinama Crne Gore i
Srbije, opisi planina i staza,
poziv na literaturu, brojne
potrebne podatke, uz deo
o planinarenju uopte, ta
planinar treba da zna i na ta
da obrati panju.
Po pristupanoj ceni od
500 dinara, pozeem sa
trokovima slanja 700
dinara.
Vie detalja o uslovima poruivanja i kupovine:
www.tomica-planinom.com
10 2012. Moja planeta 51
planinarenje PRENJ
Planinari iz Srbije od 21. do 23.
septembra boravili su u BiH. Pohodili
su Osobac (2.026 mnv), Zelenu Glavu
(2.155 mnv), Oti (2.097 mnv)...

10 2012. Moja planeta 53

RUBRIKA
Planinarenje
S
vi koji, kao i mi, vole da pohode visoke planine
van Srbije znaju da ih to zadovoljstvo kota
noi u udobnom krevetu, koju zamenjuje
klupanje i dremanje u mini busu. No, to je tako. Ovo
subotnje jutro razbudilo nas je u Konjicu, gradiu na
severu Hercegovine, uukanom na obalama Nere-
tve, sa prelepim mostom i ivopisnim kuama.
Subota, 22. septembar 2012. Nakon kratkog
razgledanja i odline, prave, domae kafe, naa
avantura se nastavlja. Iz Konjica sedamo u klimave
kamione koji nas makadamom prevoze do Crnog
Polja. Vonja u duini od dvanaestak kilometara,
iako prilino neudobna, izmamila je iz najbudnijih
Dom Jezerce
54 10 2012. Moja planeta
Na vrhu Osopca
nove prie i seanja na razne dogodovtine. ini se
da nije prolo mnogo kada su se kamioni zaustavili,
a mi stigli do take odakle kree peaenje. Na krenuti rano. Moda ponekad surov, hercegovaki
cilj za ovaj dan je vrh Osobac. Put kree kroz umu,
markiranom stazom, da bi zatim izaao na kraki
predeo. Tu, meu stenama, u jednom uzanom useku
nailazimo i na prvi izvor. Naravno, izvor je uvek ide-
alno mesto za odmor.
Nakon odmora i narednih sati hoda stiemo i do
podnoja Osopca gde ostavljamo velike raneve i
sa sobom nosimo tek malo vode i koju okoladicu.
U poetku pratimo stazu, markacija je ponegde
vidljiva, a potom se sasvim gubi. Osobac nije vrh
koji se esto penje i verovatno je zato staza malo
i zarasla. Vrh je tu, vidimo ga, ali kako najlake do
njega? Prirodni put i zdrava logika vode nas napred.
Sa nae leve strane ukazuje nam se divna umetnost
prirode okno u steni! Da, tamo treba da stignemo.
Poput upljih vrata na Prokletijama ili srcolikog okna
negde na putu ka Kukom Komu, i ovde mi se ini
kao da je taj spretni umetnik ostavio otvoren prozor
i da nas kriom posmatra. U jednom trenutku ini
se da nas staza vodi dalje od vrha, gubei naglo na
visini, ali uskoro uviamo da smo ipak na pravom
putu. Uspon traje due nego to smo mislili jer staza
sasvim obilazi vrh. Markacije vie nema, ali sada ve
vidimo gde treba da stignemo, tako da biramo (bar
je tako izgledalo u poetku) najlaki i najbolji put.
Nakon borbe s krivuljima i balansiranja na ogrom-
nim kamenim blokovima stiemo i do okna izbliza
i preko ljutog kra izlazimo i na vrh (2.026 mnv).
Prenj je planinski masiv u Hercegovini sa mnogim vrhovima od kojih je najvii Zelena glava
koji je visok 2.155 metara. jednako je atraktivan i zimi i leti.
RUBRIKA
Okno
Prenj
Pinom je obeleena priblina
pozicija Prenja u Bosni i
Hercegovini.
Do planine se moe stii iz pravca
Konjica, Jablanice i Mostara.
Ucrtani trek moete preuzeti sa
stranice Staze i bogaze klikom
na sliku treka.
Konano, odmor za oi i duu.
Silazak je laki, jer je odgore teren pregledniji, pa
nalazimo nain da preseemo put i spustimo se do
naih raneva. Posle kratkog predaha nastavljamo
ka domu koji vie nije tako daleko. Planinarska
kuica Jezerce, na visini od oko 1.665 mnv, smetena
je kraj izvora, u podnoju Tara vrha. Nedavno je
dograena, ali jo uvek nezavrena. S obzirom da u
njoj nismo jedini gosti, smetamo se gde je ko naao
mesto. Prostor na spratu bio je dupke pun. Sada je urbe, polako, divei se prizoru koji vidimo, izlazimo
potrebno jesti i brzo spavati jer nas i sutra oekuje na vrh (2.155 mnv). Nakon slikanja i udaranja peata,
lep peaki dan. ostaje nam jo dovoljno vremena da uivamo u tom
Nedelja, 23. septembar 2012. Sunano jutro kamenom carstvu podno nas. Zaista je udesno.
najavilo je topao dan. Danas nas eka dug put i valja No, pre povratka eka nas jo jedan vrh, te valja
polako krenuti. Vrh Oti (2.097 mnv) nalazi se tano
kr je prelep. Svud oko nas pruaju se predivni naspram Zelene Glave i vrlo lako se do njega dolazi.
grebeni. Gledajui ih, svako od nas je u sebi pravio Staza do vrha nije stenovita, krivuda i ubrzo svi
planove ta bi, kako i kada moglo da se poseti i izlazimo i na taj vrh.
ispenje. Dom je blizu vrhova na koje danas idemo, Sada, kako to ve biva, sledi najtei deo silazak.
te ne prolazi mnogo dok nismo doli do prevoja. Sa Oekuje nas oko 1.000 m spusta, to je za kolena
leve strane Zelena Glava, sa desne ostaje Oti. Viak prilian napor. Iza nas ostaju hercegovake lepotice
stvari smo ponovo ostavili na mestu pored kojeg i bajkoviti predeli na kojima smo bili. Prvu pauzu
emo proi u povratku. pravimo kod doma Vrutak. Odmor prija, a tako i hla-
Uspon na Zelenu Glavu poinje u steni. Krevito dovina, naroito kada uzmemo u obzir da do Idbara,
je, ali ne mnogo naporno. Dodir stene posebno mesta gde nas eka prevoz, ima jo 4 sata hoda.
prija, kao da iz nje crpim svu potrebnu energiju. Bez Blizu doma nalazi se jo jedan izvor, a spust se dalje
Dom Jezerce
i vrh Taras
10 2012. Moja planeta 55
RUBRIKA
Planinarenje planinarenje

nastavlja kroz dolinu Tisovice, da bismo zatim uli u
umu. Staza je strma, ali krivudava, a zemlja mekana.
Silazak kroz umu ponekad moe biti monoton, no u
veseloj prii vreme brzo prolazi. A jo veselije bi bilo
da nismo na vreme spazili poskoka koji je lekario na
stazi.
Konano stiemo i do Idbara, gde nas eka pre-
pakivanje, presvlaenje, a zatim put ka Sarajevu. Da
li je mogue proi kroz Sarajevo, a ne otii na fa-
mozne evape i ne proetati Ba arijom? Naravno
da nije. Vee je bilo prijatno, a evapi jo prijatniji.
Veeru, etnju pored Miljacke, a i na izlet, na kraju
smo zasladili slatkiima iz poslastiarnice Egipat,
koja je, zaista, za svaku preporuku!
Zmajeva pilja
Info
Ako vas tekst Teodore Stankovi zove u avanturu,
evo kontakata za smetaj u vie domova i planinskih
kua na obroncima Prenja:
Psd prenj
Telefon: +387 61 528 562 (Sead Divanovi)
www.psdprenj.ba
PD Boranica Otok Bra (Hrvatska) uva nesluene ljepote koje su skrivene daleko od oiju
Telefon: +387 61 741 797 (Sead Ribi) ljudi. Za sve one eljne avanturizma a i znanja, za grupice ljudi, najvie 20, posjet
E-mail: sead@pdborasnica.net,
Telefon: +387 61 918 891 (Amira Temim) Zmajevoj pilji je pun pogodak...
amira@pdborasnica.net

Teodora Stankovi
Foto: Nikola ekrdi, Teodora Stankovi
Put na Zelenu Glavu; Dole levo:
Uspon na Osobac; Dole desno:
Uspon na Zelenu Glavu
S
www.pdborasnica.net
PD Glogonica rea je bila pa sam Zmajevu
E-mail: admin@psglogosnica.com pilju na otoku Brau posjeti- Suzana ispred ostatka samostana
la poetkom 9. mjeseca kada Silvio. U blizini se nalaze i ostaci
su temperature idealne za ovakvu samostana Stipani; Dole: Zmaj
pustolovinu. Zmajeva pilja, braki
pustinjaki samostan, smjetena
je 350 metara iznad razine mora.
Poetna stanica je Murvica, malo
naselje smjeteno zapadno od
Bola, a cilj je fenomen utkan u sti-
jenama koji se posjeuje u sklopu
brdskoga, gotovo etverosatnog
izleta. Idealno za planinare koji
osim kupanja na moru vole prote-
gnuti noge.
Zmajeva pilja zato nije za one
koje mui penjanje i koji lako odu-
staju. Ona je ponajprije za ljude
koji vole vidjeti neto drukije, za
takvo to se pomalo i pomuiti, i
pridruiti se skupini od oko 800
ljudi to godinje posjete nekada
naseljenu duboku udubinu u
vapnenakom masivu.

Kako do tamo?
Savreno vedar i sunan dan,
pogled na Hvar i Vis u pozadini
nagovijetali su dobar izlet, nismo
ni slutili koliko emo ljepota vidjeti
i koliko biti zadovoljni vienim.
Evo nas na poetku puta ka
Zmajevoj pilji... Zoran Kojdi,
licencirani turistiki vodi za Zma-
jevu pilju, ve je poeo zanimljivo
putovanje kroz povijest. Otkrio
je u naim oima onu iskricu
znatielje i nesebino svoje znanje
podijelio s nama. Tolikog znanja
zastidio bi se i svaki povjesniar
koje je Zoran jako esto spominjao
i iznosio njihove teorije. Odrastao
je u Murvici a kasnije se otisnuo u
bijeli svijet, no ljepota i nedirnuta
prirodna istoa ga je vratila u
rodni kraj, te se nastanio s obitelji
Bra
Otok Bra
nalazi se
ispred Splita.
Glavno naselje
je Supetar.
Od kopna je
Brakim kanalom
(najvee dubine 78 m)
udaljen on 6 do 13 km.
u tom malom mjestu koje broji jevoj pilji morate autom doi do
svega dvadesetak stanovnika. Murvice. Jedini put je kaldrma sa
Trenutno se nalazimo ispred kue podosta vrtoglavih naglih spus-
Zoranove none (bake) za koju ga tova i krivina, a postoje prilaz sa
veu iznimno draga sjeanja. dvije strane, jedan dui od strane
Da bi uope krenuli ka Zma- Nereia i krai koji ide iz Bola.

56 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 57

RUBRIKA
Planinarenje Bra je najvei srednjodalmatinski otok. Dug je oko 40 km, a irok prosjeno 12 km. S ukupnom
povrinom od 395 km je trei otok po veliini na Jadranu.
RUBRIKA

A prije svega se dogovoriti sa

Zoranom da vas doeka i povede
na nezaboravno putovanje kroz
povijest ovog kraja i do Zmajeve
pilje jer je kod njega klju.
O maslinama i vinogradima
Pria o tome kako je u davnim
vremenima ovaj kraj bio poznat
po maslinarstvu, no pomodarstvo
i visoke cijene vina, po kojima su
prodavane u Austriji, vinovu lozu
donijele su u Murvicu. Povaene
su stoljetne masline te su zasaeni
vinogradi. No ubrzo ih je poharala
smrtonosna bolest vinove loze
koja unitava korijen. U Evropi
se krajem devetnaestog stoljea
pojavila filoksera, ili po domau
ilogriz, koja je do 1920. godine do
te mjere unitila dalmatinske vi-
nograde da je uz Vinsku klauzulu
(uredba iz 1892. kojom je aus-
trijska vlada dala Italiji ogromne
povlastice za izvoz vina u austrou-
garske pokrajine) glavni uzrok
masovnog iseljavanja Dalmatinaca
diljem svijeta.
Korak po korak
Pauze su este, to zbog
zahtjevne staze koje je posuta
sitnim kamenjem koje klizi pod
nogama, to zbog Zoranove prie
koja nas polako uvodi u ono to
nas eka u Zmajevoj pilji.
Stigli smo pred Zmajevu pilju.
Ulaz u dublje prostorije samostana
Prie iz davnine
Zmajeva pilja je mjesto na kojem su
nekadanji sveenici dokazivali svoju
duboku vjernost bogovima. Kaemo
bogovima jer je Zmajeva pilja, kako
tvrde hrvatske legende, posveena
Veles zmaju, jednom od likova iz bo-
gate staroslavenske mitologije. Malo
iznad na Vidovoj gori svoje je prijes-
tolje uvao njegov protivnik Perun,
staroslavenski gromovnik ili Bog, koji
je iz drevne ume nadzirao sve to se
pod njim nalazilo. Dok je Moko bila
ta koja je u proljee izlazila iz zemlje
kao dokaz ponovnog raanja ivota,
penjala se tokom godine na vrh i u
jesen ponovo padala dolje u tlo...
Po legendi zemlja je bila kao stablo,
korijen je bio Veles, na vrhu kronje
Perun a njih dvojica su se stalno borili
koji e osvojiti Moko.
bio je dobro uvan, moglo se u van pogled na kompletno otoje,
dijelove gdje su boravili ljudi doi meu ostalim i na Vis u dalekoj
jedino uz pomo ljestava koje su daljini.
se povlaile gore i na taj nain je - Jedna je teorija da je pilja ime
nepoeljnim ljudima pristup bio dobila po tom zmaju, a u prilog
onemoguen. njoj govore i reljefi, posebice onaj
Oni koji su pilju pogledali kau s prikazom zmajeve glave. No ima
da je impresivna ne samo zato i drugih pria. U svakom sluaju,
to progovara o jednom poseb- Zmajeva pilja je, i bez obzira na
nom, nevjerojatnom asketskom mitologiju, iznimno zanimljiva
nainu ivota, nego i zbog toga braka turistika akvizicija koju
jer daje spektakularni pogled na bi svakako trebalo posjetiti. No
daleko more. S njezine se ponistre, penjanje do nje zna biti ponekima
pomalo u ali reeno, prua predi- naporno, posebice pri visokim

58 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 59

Planinarenje
ljetnim temperaturama, zbog ega
joj obiavamo ii ranije u po-
hode. I zanimljivo je da uvijek ima
interesenata koje ni sva ta ljetna
omarina nee tako lako uplaiti
kae Kojdi, ovjek koji o Zmajevoj
pilji zna ama ba sve.
Neka tumaenja govore da izdu-
bljeni krugovi predstavljaju zvi-
jezde, no meni je pak palo na pa-
met da su to planeti, najvei krug
predstavlja Sunce a ostale rupe
predstavljaju druge nama poznate
planete Sunevog sistema. Moja
teorija se svidjela Zoranu, a uzevi
u obzor da je u pustinji Blace bilo i
prvo astronomsko drutvo nekako
mi dri vodu moja logika.
Historija
pilja je zapravo prirodna
udubina u kamenoj gromadi
koja u svom sastavu uva zidine
nekadanjeg pustinjakog stana.
Njihovi ostaci pokazuje kako je im-
ala nekoliko elija, svaka je, smatra
se, imala svoju ulogu. Duboka je
25 metara, visoka dvadesetak, i u
60 10 2012. Moja planeta
svom sastavu ima ostatke crkvice,
dvije gustirne, mjesta za uvanje
vode uklesana u kamenu. Dva
vea prostora i tri elije razliite
veliine.
- Poeci glagoljakog ivota u
pilji datiraju iz 1450. godine, kada
je tu doao prvi sveenik Juraj
Upoznajte Bra RUBRIKA
Interaktivna mapa Braa. pogledajte na obom linku
toji i teorija koja kae da je ivot u pohvalit u se da sam to ja primije-
pilji postojao i ranije, jo u 5. ili 6. tila nakon svih vrsnih znalaca koji Info
stoljeu, te da su je takoer ko- su tuda proli... Zoran kae da jo Ukoliko se naete na Brau i
ristili pustinjaci. Zmajeva pilja je do sada nije uo objanjenje za taj odluite posjetiti Zmajevu pilju,
zbog svog prirodnog poloaja bila isklesani lik. Lijevo je po miljenju Zoran Kojdi je ovjek koji e vam
bogom dana za takve aktivnosti Isusova glava... jer je on takav rado ispriati predivnu priu o
objanjava Kojdi. otisak ostavio na marami koju mu
njenom nastanku, te vas odvesti
je pruila Veronika... A zapravo
do nje.
Apokalipsa Veronika dolazi od latinskog im-
Mobitel: +389 91 514 97 87
pilja ima ulaz koji podsjea ena marama a ena je zapravo bila
na velika otvorena usta, u njoj je nepoznatog imena... Evo negativa!
Osim Zmajeve pilje otok Bra
zbog debljine vapnenakih zidova A zatim i pozitiva gdje se jasno
ugodno friko, a sada su joj jedini vidi lik ene sa djetetom u naruju! ima i Vidovu goru s koje se prua
stanari imii iji mir pomalo rem- U pilji postoji i ostalo znakovlje, predivan pogled na Zlatni rat,
ete tek radoznali turisti. Poznata kao to su bizantski i latinski kri. te okolne otoke. Od Nereia do
je po osebujnim reljefima, zmaja, U svakom sluaju, u njoj se osjea vrha Vidove gore ima svega 2,5
glava, s obiljejem kranstva. poseban ugoaj, atmosfera koja, h ugodnog pjeaenja, a moja
Najvei reljef je posebno zanimljiv, kako kau legende, vue prema preporuka je: svakako obii!
a predstavlja prikaz Knjige ot- nekom davnom ivotu kada su
krivenja sv. Ivana - Apokalipsa. No svijetom hodali bogovi i zmajevi. Ako vam treba idealan smjetaj u
mnogi se slau u teoriji da je prvi Polako smo zavrili obilazak lijepim apartmanima, te pri-
dio reljefa puno stariji od drugog pilje i izali na svijetlost dana gdje jevoz po otoku uz struno vodstvo
koji je uklesan 20 cm dublje i da nas je razveselio pogled na Zlatni i prijevoz do Murvica, obratite se
se nekom sveeniku prikaz nije rat gdje se planiramo osvjeiti u Pavi Franjiu.
sviao te je naredio da se taj dio moru nakon napornog hodanja. Mobitel: +385 98 958 51 30
reljefa uniti i uklee zmaj kako bi Suzana Vida www.franjic-brac.com
prikazao Apokalipsu a skrio prvo- HPD Brljan Jankovac, Osijek
bitnu priu.
Smatra se da su prvo nastala
prva dva dijela a kasnije i najzan-
imljiviji trei dio. Zanimljivo je da
se u treem javljaju reljefi u nega-
tivu a kada iz slikate s blicom do-
bijete pozitiv. Fascinantno! Ulogu
sadanjeg blica imala je svijea
koja je svojom svijetlou davala
trodimenzionalni oblik... Lijevo je
Bogorodica s djetetom u naruju,
Gore: U Murvici je dosta starih i naputenih kua,
a ova je zanimljiva po oluku isklesanom u kamenu,
vrlo lijep detalj; Dolje: More, more, more...
Dubravi. To su bili sveenici iz
Poljica koji su se u njoj nastanili. S
vremenom su se oko nje stvarali
ostali samostani. Dri se da se u
njoj povremeno ivjelo do 17.
stoljea, ona je bila svojevrsno
mjesto za nirvanu, traenje
duhovnog mira sveenika. No pos-
10 2012. Moja planeta 61
RUBRIKA
Planinarenje Grad Kotor RUBRIKA
grad je opasan 4 kilometra dugim zidinama kroz koje se u grad ulazi na troja vrata.

Vjeverijim stazama Crna Gora

Pinom je
obeleena
okvirna pozicija
Kotora

Blizu 350 uesnika uivalo je u pjeakoj

turi Kotor - Loven Kotor na 4.
Pjeakom danu u organizaciji PK
Vjeverica iz Kotora...

U
organizaciji Planinarskog kluba Vjeverica iz
Kotora, 7. oktobra odran je 4. Pjeaki dan
Kotor - Loven Kotor. Na rekreativnoj turi
Praita prijavilo se i izalo na stazu oko 40 uesnika/
ca. Na pjeakoj turi Krstac taj broj je dostigao
130 uesnika/ca, dok je u kategoriji maraton Ko-
tor - Loven - Kotor na stazi bilo neto vie od 170
uesnika/ca. Program koji je bio podijeljen u tri
kategorije okupio je ukupno gotovo 350 uesnika.
Ovako masovan odaziv iznenadio je i nas kao orga-
nizatore, ali smo i za to bili prilagodljivi i spremni.
Pobjednik maratonske kategorije, sa izvanrednim
vremenom od 3 sata i 6 minuta je Janko Gardovi,
lan Planinarskog kluba Subra iz Herceg Novog.
Drugo mjesto zauzeo je Darko Vidakovi iz Herceg
Novog sa vremenom od 3 sata i 27 minuta, a tree
Filip Krgovi, iz Podgorice za takoe izvanrednih 3
sata i 50 minuta.
U enskoj konkurenciji situacija na prve tri pozici-
je bila je sledea: 1. mjesto Aleksandra Zeevi, PK
Vjeverica Kotor, koja je ovu dionicu prela od 6 h i
45 minuta; 2. mjesto Mira Kosti, PK Drutvo Gorica,
Podgorica, 7 h i 25 minuta; 3. mjesto Bojana Janovi,
Srednja ekonomska kola Kotor.
Diplomu najmlaeg uesnika Pjeakog dana
dobio je Vedran Bulatovi, koji ima samo 10 mjeseci.
Diplomu najstarijeg uesnika zasluio je Novkovi
Milenko PD Gorica iz Podgorice, koji je odradio ovo
sa svoje 63 godine. manifestacije donio nam je i rezultate koji su gore
Ne mala odgovornost spala je na organizacioni navedeni.
tim kluba koji je sainjavao grupu od 20 lanova eljeli smo da pokaemo, a mislimo da smo i
rasporeenih u raznim aktivnostima - ljudi koji su uspjeli da se uz malu pomo oko zdravih ideja
radili na pripremanju, sreivanju, krenju i markiran- vrlo lako moe doi i do zdravih ciljeva. U ljudima je
ju staze, ljudi u ulogama vodia ili pratioca grupa, u da to prepoznaju i tako je i bilo. Kao rezultat svega
svim kategorijama od tri do pet osoba, tim za upise govori podatak da je sve proteklo u savrenom
uesnika po kolama i putem online prijavljivanja, zorima, lanove na svim kontrolnim takama koji su redu i gotovo bez ijedne nemile situacije kao i
tim za rad sa medijima, ekipe za kontakte sa spon- obezbijeivali siguran prolazak, vodu i slatkie za injenica da su gotovo svi maratonci, ak i oni koji su
uesnike, mobilnu ekipu sa doktorom i nosilima na iz pjeake ture Krstac, preli u Maraton uspjeno
terenu, koju su sainjavala dva tima u dva vozila, tri zavrili cijelu dionicu u duini od 32 kilometra.
Info fotografa manifestacije, ekipe na startu i cilju staze, Jo jednom, veliko hvala svima koji su nam u
Planinarski klub VJEVERICA Kotor konano i koordinator cijele stvari kao pratilac i kon- organizovanju dogaaja pomagali, hvala uesnicima
Telefon: +382 (0)68 794 867 trolor svih ovih zbivanja. za marljivo ponaanje u Prirodi, na potovanju
E-mail: vjeverica.kotor@gmail.com Sav taj dvomjeseni trud oko detaljne pripreme, zakona ume i pravila maratona. To nam garantuje
www.vjeverica.org sva ta sredstva koja su mukom naena, svi sigurnost i za budue manifestacije ove veliine.
pomagai ove ideje, sav taj pozitivan stav oko cijele Dragan Jovanovi

62 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 63


RUBRIKA
Gorska sluba spasavanja
Trka preivljavanja
Na ovogodinjoj Trci
preivljavanja, odranoj
na teritoriji optine
Krupanj zapaene
rezultate ostvarili su i
ekipe GSS Srbije...
K
rupanj Ekipa Megacarevi koju su inili spa-
sioci Gorske slube spaavanja Srbije - Bojan
Dragutinovi Mornar i Uro Smiljani - osvojila
je drugo mesto u najteoj kategoriji Opstanak na
ovogodinjoj Trci preivljavanja, odranoj na teritoriji
optine Krupanj. U kategoriji Avantura Gorsku slubu
spasavanja predstavljali su Zoran uki Sipac i Nikola
Jovanovi Doni. Svoje utiske sa trke preneli su nam
Uro i Sipac.
Doao je poslednji vikend septembra i nova Trka
preivljavanja. Kao i uvek, lokacija je nepoznata do pos-
lednjeg trenutka. Boki Mornar i ja prijavljujemo jednu
ekipu pri GSS-u, dok drugu ekipu prijavljuju Nikola i
Sipac.
Lokacija starta ovogodinje trke je izletite Zmajevac
u blizini Krupnja. Na lokaciju dolazimo u petak uvee,
tamo se nalazi jo dosta drugih ekipa, neke su nam
poznate od ranije, dok su nam druge potpuna nepoz-
nanica. Odluili smo da se ne dogovaramo neto poseb-
no o taktici, nego da sutra i prekosutra damo sve od
sebe i to je to. Subota jutro, kree pretres ekipa i start
trke. Ostaje nam samo ono sto smo obukli, no, kresivo,
mapa, kompas i pola litre vode, a ispred nas je put od
preko 70 km. Krenuli smo ka prvoj kontroli, poinjemo
da trimo i da se zagrevamo, ubrzo dolazimo do nje
i tamo nas svi gledaju iznenaeno jer nije proao ni
Samo da nije ona
za jednokratnu
upotrebu
64 10 2012. Moja planeta
Izvor proteina:
besna glista
minut od njihovog stizanja dotle.
Istog trenutka kreemo ka drugoj taki. Puni samopouz-
danja i puni adrenalina stiemo do druge kontrole gde
opet iznenaujemo kontrolore svojom brzinom. Kasnije
saznajemo da smo zbog nae poetne brzine meu
njima dobili nadimak Munje.
Tokom prvog dana je sve ilo savreno do trenutka
kada mene poinju da hvataju grevi u butinama. Svaki
korak postaje sve tei i tei. Nakon poetnih greva kao
da je sve poelo da se rui jer za njima dolaze i uljevi i
povraanje od napora. A kao lag na tortu prestie nas
jedna ekipa to nam dodatno sputa moral. Dok oni
oputeno prolaze pored nas mi moramo da pravimo
este pauze jer meni otkazuju noge posle svakih par
stotina metara.
Nakon razgovora o odustajanju ili nastavljanju trke, ipak
nastavljamo trku i odluujemo da gubitak nae brzine
nadoknadimo svojom upornou.
Tokom noi vraamo se u prednost u odnosu na druge
ekipe to e nam sutradan znaiti mnogo. Posle ponoi
pravimo bivak i palimo vatru. Na tom mestu odmaramo
par sati i malo pre svanua kreemo dalje. Tokom ne-
delje nisam imao problema sa grevima i povraanjem,
ali su uljevi izazivali agoniju na svakoj uzbrdici i
nizbrdici. Stiemo na sledeu kontrolnu taku gde
oekujemo da nam kau da nas je prestiglo par ekipa,
ali ispostavlja se da smo drugi. To nam podie moral i
kree jurnjava do kraja. Snagom volje peaimo dalje
jer telo vie i ne moe drugaije da nam funkcionie.
Kontrolna taka koju sluajno nalazimo jer smo videli
flau piva u reci, a na njoj saznajemo da nam je sledea
Sve dodatne informacije mogu se pronai na naoj
Internet stranici:
www.gss.rs
kao i na stranici Planinarskog saveza Srbije:
www.pss.rs
4. Trka preivljavanja
Za uee u ovogodinjoj trci prijavio se rekordan broj ekipa i takmiara. U Opstanak kategoriji
ak 45 timova i 108 takmiara, dok je u Avantura kategoriji prijavljeno 12 timova i 32 takmiara.
Staza je u ukupnoj duini iznosila negde oko 74km u Opstanak i oko 35 u Avantura kategoriji.
Pobednici u kategoriji Opstanak
1. Ugi Modo iz Beograda (Igor Vukovi i Nenad
Mojsilovi - 183 bodova)
2. Megacarevi iz Beograda i Nia (Bojan Dragutinovi i
Uro Smiljani - 150,80 bodova)
3. Uredski takori u niskom startu (Zlatan Kadragi,
Tanja Stojanovski, Miljan Mimi - 130,38 bodova)
Pobednici u kategoriji Avantura
1. Hipnotisana gomila iz Kragujevca (Andreja Kosti,
Blagojevi Nemanja i Kosti Nikola - 76,39 bodova)
2. K9 iz Beograda i Rume (Tadija Popovi, Stefan
Zdravkovi i Aleksandar Jovan - 60,79 bodova)
3. Vojplan elezniar iz Novog Sada (Ankica Malinovi,
dr Slobodan Lali- Dele, Petar Pani- Pera i Zvonimir
Koi- Zvonko - 57,93 bodova)
taka cilj. Kreemo ka njemu i izvlaimo poslednje
atome snage iz sebe i iz onih kupina, jabuka, kromira
i paradajza to smo pojeli usput. Oko 17 h ujemo
muziku iz baznog kampa koji polako poinje da se na-
zire u daljini. Uz aplauz drugih uesnika laganim trkom
ulazimo u cilj i saznajemo da smo stigli kao drugi. Do
kraja dana se ispostavlja da je od 43 prijavljenje ekipe
samo pet ekipa zavrilo celu trku.
I na kraju mogu rei da je Trka preivljavanja opravdala
naa iekivanja: testirali smo sami sebe, nau volju,
izdrljivost. Dali smo sve od sebe, izvukli svoj maksi-
mum, iskoristili nau obuku gde smo naueni da nikada
ne odustajemo do samog kraja i na kraju smo sebi
dokazali da ne postoji ta planina i to brdo koje moe da
nas zaustavi...
RUBRIKA
Ekipa Flajka je trebalo da broji tri lana, ali posle jedne
zamene i jednog otkaza, ostali smo samo nas dvojica da
pratimo stope Megacareva. Flajka je bila prijavljena
za kategoriju Opstanak, ali zbog neiskustva i poetne
potrage za nepostojeim takama, u toku trke smo
odluili da se preorijentiemo na Avanturu.
Prvi deo trke su nas pratili maleri, naravno nismo klonuli
duhom, ve smo odluili da se opustimo i trku zavrimo
krajnje learno bez imperativa pobede. U toku trke smo
se spojili sa jednom manje iskusnom ekipom iz Beogra-
da koja se sastojala od dva momka i dve devojke. Tako
da smo do kraja trke zajedniki uivali u prirodi i avan-
turi.
Nakon prvih problema, trku smo nastavili u sas-
vim odlinom ritmu. Osvajali smo taku po taku,
nalazili vodu, a od hrane smo imali skoro pun ranac
gljiva (sunanica) ali se ispostavilo da nam nisu bile ni
potrebne, jer niko od nas na kraju dana nije bio gladan.
udno, ali velika koliina vode nas je zasitila.
No nas je zatekla na jednoj kontrolnoj taki kod
naputene kolibe. Vee je bilo neverovatno toplo, kao
da je sredina leta, ali smo ipak morali da zapalimo vatru,
to nam je bio zadatak, a i prijatnije je spavati uz vatru.
Ujutru smo put nastavili learno, tako da smo na cilj
stigli negde oko 13,30, tano na vreme za pasulj i gula.
Uprkos to nismo ispunili primarni cilj, zadovoljno smo
se vratili sa trke, puni novih uspomena i iskustava.
Mirjana Peri
umska menza
10 2012. Moja planeta 65
 orijentiring

orijentiring

Pobeda za
Pobedu

Trofej Beograda u planinarstvu 2012 i 14. kolo Prvenstva Srbije
u kombinaciji u orijentiringu odrani na Rajcu (Srbija)...
09 2012. Moja planeta 67
RUBRIKA
orjentiring
P
laninarski klub Pobeda iz Beograda bio je i ove
godine organizator akcije Trofej Beograda u
planinarstvu i 14. kola Prvenstva Srbije u kom-
binaciji u orijentiringu. Pokrovitelj akcije bio je Grad
Beograd preko Sekretarijata za sport i omladinu. Osim
ove akcije, obeleili smo i Evropske dane peaenja i
Meunarodni dan istih planina.
Ova manifestacija odrala se 22. i 23. septembra
2012. na planini Rajac u blizini Beograda. Prema
podacima kojima raspolaemo, bilo je oko blizu 1.000
uesnika. Najvie uesnika, oko 600, bilo je u peakim
turama iz osam pravaca koji su vodili ka Rajcu kao
odreditu, a ostatak su bili takmiari iz Srbije, Bosne i
Bugarske, ekoloka sekcija sa oko 20 uesnika, i oko 30
organizatora.
U ukupnim rezultatima, u kategoriji juniora i juniorki
koje se tradicionalno boduju za Trofej Beograda, u
svim disciplinama, najvie poena osvojili su juniori i
juniorke PK Pobeda. Drugo mesto osvojili su juniori i
68 10 2012. Moja planeta
juniorke iz bugarskog kluba Rilski turist a tree mesto
juniori i juniorke iz Bjelanice iz Bosne i Hercegovine.
Postignuti su sledei rezultati po disciplinama:
U planinarskoj orijentaciji:
- u kategorijama pionira i pionirki najbolji su bili
pioniri PK Pobeda iz Beograda
- u kategoriji juniorki najbolje su bile juniorke iz
kluba Bjelanica iz BiH
- u kategoriji juniora najbolji su bili juniori PK
Pobeda
- u kategoriji seniorki najbolje su bile seniorke PK
Pobeda
- u kategoriji seniora najbolji su bili seniori PK Bal-
kan iz Beograda
- u kategoriji veteranki i veterana najbolji su bili
veterani i veteranke iz PK Pobeda.
U planinskom tranju:
- u kategorijama juniorki i juniora, najbolje su bile
juniorke i juniori PK Pobeda
- u kategoriji seniorki najbolje su bile seniorke iz
Novog Sada
- u kategoriji seniora najbolji su bili seniori iz bugar-
skog kluba Rilski Turist.
U nadvlaenju konopca:
- u kategoriji juniorki i juniora najbolji su bili ju-
niorke i juniori iz kluba Bjelanica iz Bosne
- u kategoriji seniorki najbolje su bile seniorke PK
Pobeda
- u kategoriji seniora najbolji su bili seniori iz Trbunja
iz Srbije
U planinskom biciklizmu:
- u kategoriji juniora prvi je bio Ivan Matovi iz Gorn-
jeg Milanovca
- u kategoriji seniora najbolji je bio Bojan Vasovi iz
Novog Sada
- u kategoriji rekreativaca najbolji je bio Goran Simi
iz Aranelovca
Pobednicima su uruene diplome i medalje.
U vreme odravanja Trofeja Beograda u plani-
narstvu, organizovano je i tradicionalno orijentiring
takmienje povodom Dana istih planina i to 14. kolo
Prvenstva Srbije u kombinaciji. Za takmienje je uku-
pno prijavljeno 182 takmiara iz 16 klubova od kojih
je najvie bilo takmiara iz Srbije a bilo je i takmiara
iz Bosne i Hercegobine i Bugarske. Od ukupnog broja
takmiara, 107 su mukarci a 75 ene, 54 takmiara su
do 20 godina a 25 je bilo elitnih takmiara.
Najvei broj medalja osvojili su takmiari iz PK
Pobeda iz Beograda. Posebno treba istai da je u
mlaim, mukim i enskim kategorijama, od 12 do 20
godina PK Pobeda osvojila 50% od ukupnog broja
medalja.
Za najmlae takmiare organizovana je deija trka
u kategorijama D7 i D10. Svim uesnicima deje trke
kojih je bilo 13, dodeljene su prigodne nagrade.
Sneana Todosi
Foto: Miljan Mimi
10 2012. Moja planeta 69
 RUBRIKA Slobodno penjanje

penjanje
Paklenica
esnaest sportista iz Srbije uestvovalo je na
alpinistikom taboru u Paklenici (Hrvatska)...
ovo ipak nije bio najbolji izbor. Dug
skoro celu duinu ueta, oko 40 m,
zahtevao je izdrljivost i snagu. Pen-
jem kao prva i kada ugledam tand

U
okviru programske aktivnosti Kuki i ja ulazimo u smer koji su znam da je najtei deo proao. Do
Komisije za alpinizam Plani- nam Jera i Peca preporuili, ocene kraja nas eka jo stotinak metara
narskog saveza Srbije organi- 6a+ po francuskoj skali (VII- UIAA). penjanja. Uskoro puca pogled na
zovan je alpinistiki tabor u Pakleni- Poetni ulazni cug je najtei. Kon- more. Fenomenalno! Kratak pre-
ci. Poslednjeg vikenda septembra stanto je teak i za upenjavanje dah na vrhu i kreemo stazom do
put Hrvatske polo je 16 penjaa,
eljnih kvalitetnog penjanja i istog
morskog vazduha. Prevoz smo orga-
nizovali putnikim automobilima.
Stiemo u etvrtak nou i u
petak ujutru, iako pomalo umorni
od puta, eljno prelistavamo vodi
traei smeri koje e nas prvog
dana ugostiti. Naveze su dvojne,
rasporeene po znanju i iskustvu u
dosadanjem voenju dugih smeri.
Cilj tabora bio je uvoenje mlaih i
neiskusnih alpinistikih pripravnika
u svet alpinizma. Ovo penjalite je
gotovo idealno za to jer boltovane
smeri ulivaju sigurnost i najbolje su
za uenje i lagano upoznavanje. Prvi
dan penjale su se uglavnom lake
smeri.

NP Paklenica
Nacionalni park Paklenica
se prostire po junoj padini
planine Velebit, na primor-
skoj strani. Obiljem kratkih
i dugih sportskih smerova,
alpinistikim neopremljenim
i tehnikim smerovima Pak-
lenica predstavlja ne samo
najznaajnije hrvatsko
penjalite, ve zasigurno i
najpopularniju destinaciju
mnogih evropskih penjaa.
Neposredna blizina mora ver-
no uvana od najkvalitetnijih
stena koju nai prsti trae ono
je to iznova poziva ljubitelje
dobrog penjanja. Alpinisti iz
Srbije ni ovog puta nisu odoleli
lepotama koje ovo penjalite
nudi.

70 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 71

RUBRIKA penjanje
slobodno
podnoja. Usput
razmiljamo o pen-
janju jo jedne smeri.
Meutim, umorni
smo i zakljuujemo
da je ovo prvi dan
i da treba lagano
napredovati. U
Klancima sreemo
ostale naveze koje
su bile tu negde,
blie ili dalje od nas.
I oni su ispenjali po
jednu smer. U kui,
uvee, uz priu i
dobro raspoloenje,
kujemo planove
za sutra, uivamo
i sa nestrpljenjem
ekamo novi dan.
Dana drugog
ujutru pakujemo
opremu, sedamo u
kola i upuejemo
se pod stenu. Prilazi
su kratki i ne pre-
terano zahtevni. Do najudaljenije
stene stie se za oko 30 minuta
hodanja. Najdue smeri su 350 m, te
ne zahtevaju teke raneve i puno
opreme. Pravo uivanje. Ponovo
Kuki i ja penjemo zajedno. Smer
Circus, 350 m, ocene 6b (7 UIAA)
koji se nalazi u Velikom uku. Za
ovo nam je trebalo tri i po sata.
Smenjujemo se u voenju i polako
napredujemo. Stena je otra, nalik
iletima. Svaki pokret je odmeren i
promiljen, mogunost ispadanja
mora se svesti na minimum. Prsti se
ale i kukaju, a i podlaktice se kako
vreme prolazi sve vie umaraju. Cug
za cugom i eto nas na vrhu, istom
onom gde smo jue bili. Kasno je,
ali poto se sretnemo sa navezom
iz susedne smeri odluujemo da br-
zinski popnemo smer koji se nalazi
na samom ulazu u nacionalni park,
najblie parkingu i kolima, Piksi i
Diksi. Drugaije rasporeujemo
naveze ovog puta. Ja penjem sa
Nikolom, a ispred nas su Kuki i Evica.
Tri cuga prelepog penjanja sa samo
jednim detaljem. Abzajlujemo dole i
tog dana zavravamo penjanje.
Trei dan, opratanje od Paklenice.
Po nepisanom pravilu uvek najlepi
i najbolji dan za penjanje, moda
zbog toga to znamo da je posled-
nji, makar ovog puta. Smer Kara-
72 10 2012. Moja planeta
mara sweet temptations sa svojih
110 m je prava poslastica. lag na
torti, nagrada i pohvala prethodnim
danima. Penjem je sa Pecom, dobro
funkcioniemo i brzo napredujemo.
Trebalo nam je svega sat i po vre-
mena zajedno sa abzajlom. Najblie
smo Klancima i najbolje vidimo ko-
lika je guva. Poslednji dan vikenda
i lepo vreme svi ele da iskoriste. Sa
svih strana ujemo uzvike na stranim
jezicima. Podsea me na ulicu Kneza
Mihaila u Beogradu, gomila ljudi
koji se ciljno negde uputila uiva u
sunanom danu, smeje se i raduje
ivotu. Srena sam to sam ovde, pri-
kupljam snagu za ono to me eka.
Bre bolje se pakujemo i odlazimo
u kuu da bismo odmah potom
odjurili na plau. Iskoristiti svaki
momenat koji nam se nudi pravo je
umee i zbog toga ne zaobilazimo
da se okupamo u hladnoj morskoj
vodi. Puni doivljaja i lepih uspom-
ena kreemo nazad put Srbije, ka
raznim gradovima iz kojih smo doli.
Kruevac, Subotica, Kikinda, Novi
Sad i Beograd ponovo grle alpiniste
koji svoje prie, iskustva i znanja
uvek rado dele sa drugima. Sunce
nas ispraa i pozdravlja, a ja se na-
dam da e sledea akcija uskoro biti
organizovana.
Katarina Manovski, Kikinda
Tamo-amo
po Srbiji
U prodaji je nova knjiga
Aleksandra Damjanovia
i Nade Damjanovi! Ona
je svojevrsni udbenik o
lepotama Srbije...
U
uvodnom delu nove knjige
Aleksandra Damjanovia i
Nade Damjanovi Tamo-
amo po Srbiji stoji: ova knjiga nije
ni dnevnik, ni vodi, ni tivo kome
je jedini cilj da zabavi. Ona je sve
to po malo. I vie od toga ona je
udbenik o lepotama Srbije.
Na 268 stranica punog kolora
u knjizi se govori o mnogim,
geografski razliitim lokalitetima
u Srbiji: planinama, rekama i
jezerima, potajnicama, kanjonima i
klisurama, vodopadima, peinama,
prirodnim kamenim mostovima
prerastima, ali i kulturnoj batini i
spomenicima, naseljima, o Belgi-
jskoj pruzi, Mohovskom kanalu i
sredokrai izmeu ekvatora i pola.
Sve tekstove ilustruje vie od
150 fotografija.
INFO
Knjiga se moe naruiti telefonom:
+381(0)21/528-114,
+381(0)64/37-64-666
i na e-mail:
nadadamjanovic@sbb.rs
Cena knjige je 500 dinara
 Jutro na Romaniji
RUBRIKA

biciklizam

Poziv na ultra-eko maraton Panevo - Popovica na

Frukoj gori i najava lepog vremena jo nedelju
dana posle toga iniciralo je plan za jednu vonju kroz
Bosnu delovima kojma nisam dosad vozio bajk...

74 10 2012. Moja planeta

Krug Bosnom 10 2012. Moja planeta 75
 Andriev Travnik
biciklizam Ivo Andri je roen 9. oktobra 1892. godine u Travniku, mahala Zenjak broj 9, Bosna i
Hercegovina. Detinjstvo je proveo u Viegradu. Bio je jugoslovenski knjievnik i diplomata,
dobitnik nobelove nagrade za knjievnost 1961. godine

iz Slavonije, koji je krenuo autom do

Jajca, zbog jakog vetra u grudi, pa
e odatle bajkom do Splita i nazad.
Uivao sam u kanjonu Vrbasa, zatim
podigao kamp ispred Jajca. Obiao
sam vodopada Plive u Vrbas i stari
grad, koji briljivo uvaju.

P
osle uspeno odraenog mar-
atona u drutvu oko 50 bajk-
era na Frukoj gori (156 km)
i noenja u planinarskom domu
ujutro sam se spustio do Ledinaca
na burek, pa onda krenuo preko
Fruke gore ka Sremskoj Mitrovici i
dalje ka Bjeljini. U Mavi sam imao
nenadani susret sa abakim baj-
kerom cikloturistom Legionarom,
najzad i lino da se upoznamo.
Zatim sam krenuo preko Drine do
Bjeljine. Posle jutarnje posete Bjelji-
ni sledila je vonja ka Tuzli novim
putevima (skoro svi putevi u Bosni
su obnovljeni), uz znake za minska
polja pored puta. U Tuzli sam pojeo
najbolji burek u ivotu i oduevio
se ureenom peakom zonom
na ijem poetku su i biste Mee
Selimovia i Ismeta Mujezinovia
i samim gradom. Nastavio sam
put ka Ozrenu, gde sam se sreo sa
bajkerom Mirom Spasiem, a zatim
sam kampovao kod prelepog ma-
nastira Sveti Nikola.
Na putu do Doboja prolazim
pored prodajnog muzeja, koji
sa sastoji od tri brvanre sa svim i
svaim, lepo je ureen i sa solidnom
ponudom. U Doboju sam imao
upoznavanje sa bajkerima. Priao
sam sa njima o turama i njihovom
bajk klubu, a kasniije nastavio sa
vonjom prelepim delovima ka
Banja Luci (jedino su predizborni
plakati sa svih strana kvarili lepotu
prirode). U Banja luci sledi susret
sa Daliborom, a zatim druenje uz
banjaluke evape i nektar pivo.
Obilaao sam grad, koji je lepo
sreen, ali su stranaki bukai na
sve strane (izbori su bili u toku).
Moja vonja je dalje ila prelepim
kanjonom Vrbasa, koji me je
oduevio i sa blagim usponima je
super za vonju bajka. Sigurno u
proi ovuda bajkom bar jo jednom.
Tu me u jednom momentu obilazi
autom, a zatim i staje bajker Milan
Zatim je sledila vonja gornjim
tokom Vrbasa do Donjeg Vakufa, pa
preko uspona na Komar i spusta ka
Travniku, uz pogled na impozantnu
planinu Vlai do grada Ive Andria.
Obilazim stari centar, arenu
damiju i uvenu sahat-kulu. Tu se
nalazim sa nekoliko lokalnih bajk-
era, koji zbog obaveza voze manje
ture okolinom. Preko Viteza i Kisel-
jaka stiem na prelepo ureeni izvor
Bosne na Ilid, iako ima manje vode
nego obino. Ovde se susreem
se sa bajkerima iz Istonog Sara-
jeva. Razmenjujemo iskustava,
a glavna tema je off-road vonja
bajkom. Na putu za Sarajevo i Ba
ariju susreem i bajkera Erhana u Srbiju i ponovo se suoavam sa
Kulenovia, prijatelja sa Facebook-a.
Odlazimo na tufahije i urmaice i
na etnju prelepom Ba arijom
prepunom ljudi, golubova koje
deca hrane iz ruke, radnji sa starim
zanatima, filigranom na metalu i na
platnu...
Kreem uskoro na prelep uspon
bajkom na Romaniju, zatim vonja
po Romaniji i spust ka Zvorniku,
malom gradu na Drini. Tu prelazim
tako da je uivanje voziti i upozna-
oajnim asvaltom sve do posle
Banje Koviljae. Iz abca stie grupa
bajkera Legionar, Ione, Marko...
Druimo se i priamo do kasno
uvee. Ujutro se nalazim sa druga-
rima Erskim i Bobanom, te bajker-
skom legendom Spasom. Potom
pravac Krnjaa, a sutra kui.
Jedno sam siguran i sledee
godine bie vonje po Bosni, jer ima
odline puteve i prelepe krajolike
vati nove krajeve i bajkere.
Rajko Jankovi

76 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 77

 Pie, testira i hoda: Zoran Kalini
ne nosite ranac tei od 30 odsto vae teine. vae telo e trpeti
veliko optereenje i ubrzo e se javiti problemi sa cirkulacijom. Na market
koi, na mestima koja trpe najvei teret, mogu se pojaviti podlivi

Veliki ranevi
market
Ranevi su kao i obua: ak i kada su
taman, ne moe uvek perfektno da
odgovara obliku vaeg tela. Nakon
dugotrajnog noenja veeg tereta, cilj je
da bol bude to manja...

P
ronai ranac koji vam dobro lei klju je za
ugodno planinarenje kada hodate pod punom
opremom. Nauite trikove za kupovinu i kako da
ouvate va ranac da i po izgledu i po funkcionalnosti
bude kao nov.

Kupite pametno
Postavite sebi pet pitanja pre nego kupite ranac.
1. Koji kapacitet ranca mi treba? To zavisi od duine
i teine tura koje obino radite i, naravno, od linih
afiniteta. Opte pravilo je da izaberite ranac koji e
zadovoljiti potebe vae najdue ture koju radite. Uvek
je lake zategnuti i kompresovati malo vei ranac, nego
pretrpavati suvie mali ranac.
2. Koji tip ranca izabrati? Ako va prtljag esto
prelazi 15 kg, izaberite ranac sa vrstim unutranjim ok-
virom i od izdrljivog vreg materijala. Kada su prazni
ovakvi ranevi su obino teki od 1,5 do 2 kg.
Laganija verzija ranaca je od neto tanjeg materijala
i obino se prave sa puno korisnih depova. Idelani
su za vikend ture i sa teinama prtljaga ispod 15 kg.
Ako teina stvari koje nostite obino ne prelaze pet do
est kilograma, trebali biste da razmislite o ultra light
rancu sa laganim aluminijumskim okvirom ili bez okvira
(ruksak).
3. Veliina ranca? Niski ljudi mogu imati veu duinu
torza i obrnuto. Zato, izmerite vaa lea i pogledajte
specifikaciju brenda koji kupujete. Generalno, ako vam
je torzo krai od 40 cm, probajte extra small ranac,
od 40 cm do 46, small, od 46 cm do 51 cm medium,
preko 51 cm large.
Veina brendova danas nudi univerzalne raneve
gde ove parametre moete lako podesiti. Meutim,
kada nie osobe prilagode previsok ranac svojoj visini
moe se dogoditi da se pomeri centar ravnotee (kada
se zategnu graninici do maksimuma, ranac e se
podii), to e izazvati nestabilnost i oseaj zanoenja.
To moe biti izuzetno opasno prilikom hodanja po
nestabilnom terenu i pri udarima vetra. Zato je najbolje
da birate ranac u odnosu na svoju visinu, a da korekcije
graninika budu minimalne.
4. Karakteristike ranca? Da li ste tip minimaliste ili
organizatora koji mora uvek da ponese brdo stvari?
Razmislite koji su vam sve dodaci na rancu potrebni
ne samo zbog linog ukusa ve i zbog vrste opreme
koju koristite. Pored puno depova, ranac moe imati
i mogunost privrivanja, cepina, dereza, ueta,
tapova, atora, skija...
5. Da li nam ranac zaista odgovara? Ranevi su
kao i obua: ak i kada je prave veliine, ne moe uvek
prefektno da odgovara obliku vaeg tela. Zato ranac
testirajte u prodavnici koliko god je to mogue. Ukoliko
ste ve pazarili, proverite svoj ranac.
Otpustite sve trake na rancu i napunite ga (bie
dovoljno i nekoliko kilograma tereta)
Otkopajte i podesite pojas na rancu. Trebalo bi da
je centriran i da zakopan ide preko kukova.
Zategnite remenske kaieve, regulatore
optereenja, pojas oko kukova (tim redosledom).
Sada hodajte i ocenite funkcionalnost ranca: da li vam
jastui podazida ranca dobro nalee na lea i ne
proklizava? Da li vam remenovi od ranca dobro prijan-
jaju preko ramena bez praznog prostora izmeu? Da li
moete da rasporedite teinu ranca izmeu ramena i
kukova, bez proklizavanja i taaka koje vas neugodno
pritiskaju?

10 2012. Moja planeta 79

 Kapacitet ranca
market Kapacitet ranca se najee izraava u litrima, a ree u kubnim centimetrima ili kubnim
inima. Ranac do 40 litara se obino smatra dnevnim rancem. Od 40 do 70 litara je ranac
za vikend akcije. Preko 70 litara, ranac za due ture, pa i porodina putovanja.

Saveti za kupovinu i Istrukcije za odravanje Regulator Poklopac

Iako danas, putem online kupovine, po veoma optereenja Lako dostupni dep, pogodan
povoljnim cenama moete kupiti raznu opremu u Ove trake treba da su za dranje dela opreme koja e
bilo kom delu sveta, to je veoma nezahvalno kada su podeene pod uglom od 30 esto trebati tokom hodanja ili
Photo: Jovan Jari, Sandor Weisz i Wolfgang Binder

u pitanju ranevi i obua. do 45 stepeni gledano od vrha za lomljive i osetljive stvari.

U prodavnici: Da biste napravili pravi izbor isproba-
jte vie ranaca da biste osetli razliku izmeu mod-
ela i brendova proizvoaa. Takoe raspitajte se o
mogunosti zamene delova ranca (primera radi, na
rancu srednje veliine, potreban vam je pojas oko ku-
kova sa veeg ranca). Kada ste napravili ui izbor, tada
se bacite na posao pakovanja. Moete poneti svoju
opremu ili pozajmiti neto sa polica radnje. Proveriete
i vizuelno kapacitet ranca i stei pravi utisak da vam se
ranac ini OK kada je napunjen.
On-line kupovina: Kupovina preko interneta moe Sitne popravke ranca
biti loa po vas, poto ne moete da isprobate ranac
Tkanina ranca vie nije
na licu mesta. Ako niste sigurni u veliinu ranca koja
vodootporna: Ako materijal
vam je potrebna, birajte model sa kajievima i re- upija vodu umesto da je od-
menima koji se mogu podeavati. Proitajte vie stvari bija, vreme je da kupite neki
o proizvoau i modelu ranca, a esto mogu biti od ko-
water-proof sprej. Pored pro-
risti recenzije i komentari ljudi koji ve imaju taj model davnica planinarske opreme,
ranca. Druga opcija: ograniite se na on-line kupovinu ima obino da se kupi i u
dnevnih ranaca i ranaca koji su za manje teine.
obinim sportskim radnjama,
gde je esto i jeftiniji.
ienje ranca Pokvaren rajfelus: Obino zakrpu.
se usled dugog korienja
rajfelus (patent zatvara,
ziper) zapui ili ulepi od
praine ili prljavtine. Moete
korisitit meku vlanu etku ili
etkicu za zube koju vie ne
korisite. Rajfeluse moete i
podmazati. Postoje posebni
lubrikanti za zipere, a mogu
posluiti i priruna sredstva.
Balzam za usne takoe
radi posao. Ako su se zubi
od zipera pomerili ili kliza
proklizava, otvorite rajfelus
do kraja, neno kljetima
pritisnite kliza i pokuajte
da vratite u zubce u ispravan
Pranje: Prljavitina moe smanjiti efikasnost vodoot-
poranog sloja na materijalu od kojeg je ranac nainjen, poloaj, povlaenjem klizaa
gore-dole. Ako ne radi i dalje
a moe zaepiti i rajfeluse. Zato, operite va ranac
kako treba, rajfelus je bolje
barem jednom godinje. Jednostavno ga potopite u
kadu sa umereno toplom vodom i istrljajte ga blagim zameniti nego zavriti negde
sapunom sa sunerom ili mekom etkom. sa prosutim stvarma.
Suenje: Ranac ocedite, napunite starim novinama i Izlizana tkanina ili rupa
okaite ga da se sui na prozranom mestu. na rancu: Postoji poseban
Napomena: Nikad ne perite ranac u ve maini, jer to KIT za krpljenje ranca ili
moe da ga otetiti. Takoe, nikad ga ne potapajte u ojaavanje izlizanih mesta
vrelu vodu i nemojte korisiti izbeljiva ili komercialne na tkanini. Komplet obino
odstranjivae fleka. Ako ga ourite ili tretirate jakim sadri lepak (neto poput su-
hemijskim sredstvima, slobodno kaite zbogom vo- per lepka) i nekoliko zakrpa
dootpornosti. raznih oblika. Zakrpe se
Sitnice koje uvek
treba imati u rezervi
mogu improvizovati ili prek-
rojiti kupovne. Vano je samo
makazama zaobliti zakrpu
kako se ne bi lako odlepljiv-
ala i mora da prekrije barem
1,5 cm prostora oko rupe.
Ovaj koplet sam viao samo
u inostranstvu, ali ne treba
biti genije da biste od zalepili
Slomljena kopa: Na terenu
uvek moete improvizovati
tako to ete skinuti kopu
ili kaji sa manje bitnog
mesta (sa poklopca na
primer) i staviti ih na mesto
gde su potrebniji. Ako esto
boravite u prirodi sa velikim
rancem na leima, razmis-
lite o kupovini rezervnih
kopi. Mogu da se kupe
pojedinano, dok sam
komplet za popravku (repair
kit), takoe viao samo
u inostranstvu. Od velike
pomoi mogu da vam budu
privesci karabineri (one
fensi dide za kljueve koje
dobijate kada u prodavnici
planinarske opreme kupite
vredne stvari). Pored toga to
se lako postavljaju, veoma su
izdrljivi. Iako su predvieni
samo za kljueve, mogu da
podnesu optereenje vee
i od pet kilograma. Nikada
ih ne stavljajte na probu sa
vanim stvarima, ali uvek
mogu zgodno da zamene
pokidan remen na rancu.
naeg ramena do vrha okvira
ranca. Stegnuti ih jae, kada je
potrebna bolje kontola ranca
na telu, otpustiti ih za lake Kompresiona traka
terene. Zategnuti je jae kada je
potrebno stabilizovati teret.
Moe da poslui i za kaenje
druge opreme
Ramenski kaievi
Grudni kai
Zategnuti ih kada elite
Stabilizuje remenske
da optereenje ide vie na
kaieve i ranac dok
ramena, a otpustite ih kada
hodate. Pravilo koje
teret hoete da preusmerite
vai za ene: kai treba
vie na kukove.
da stoji iznad grudi, ne
preko ili ispod
Lumbalni
jastui
uva donji deo lea
od optereenja. Ne bi
trebao da proklizva Aluminijumske ine
dok je ranac na (nalaze se ispod pokrovne
leima. tkanine i izolacije) daju
stukturu i podrku rancu,
te prenose teinu na pojas
oko kukova. Nekada su
postavljane spoljanje,
a danas su uglavnom
unutranje.
Pojas za kukove Uloak
iroki kai najbolje rasporeuje teinu na telo. Treba Moe biti od tvrde plastike ili nekog
da se podesi oko kukova da nema praznine izmeu drugog materijala ispod tkanine. Takoe
tela i kaia. Olakava noenje ranca, jer rastereuje prenosi optereenje na pojas koji ide
teinu i pritisak sa ramena ka kukovima. preko kukova
emu sve to slui, a uz to i ne radi?!
Mnogobrojne remenovi, kaii pritiska omoguiete povremeni i vratni deo e se rasteretiti. Zat-
i razne pinkle na rancu mogu odmor raznih delova tela. egnete li ih, ramena e trpeti vee
delovati vrlo zbunjujue, pa ak Rastereivanje ramena: U bokso- optereenje.
i neptrebno. Meutim, tokom vima na fotografiji iznad nalaze se Rastereivanje kukova: Na gornjoj
dugotrajnog noenja veeg tereta jednostavna objenjenja ta treba fotografiji se ne vidi mali remen koji
one su od presudnog znaaja. da otpustite, a ta zategnete ukoliko se nalazi sa strane, iza pojasa za
Povlaenjem remenova, vi zapravo elite da smanjite pritisak na ramena. kukove. Stegnite ga i ranac e bolje
menjate teite ranca, odnosno Od pomoi vam, takoe, moe biti nalei na lumbalni deo. Ukoliko je
teret preusmeravate na ramena i grudni kai. Ukoliko ga otpustite otputen, ranac e se klatiti, to moe
ili kukove. Tim rasporeivanjem ramenski kaievi e se razmaknuti da izazove dodatno optereenje.

80 10 2012. Moja planeta 10 2012. Moja planeta 81

market Promocija

test opreme: Ferrino overland 80+10

Zato sam iao ak u Rumuniju da bih
kupio ranac i zbog ega sam izabrao
ba ovu marku?
Ferrino je 140 godina stara robna marka, a
sve je zapoeo vlasnik farbare u italijanskog
gradu Torinu - Cesare Ferrino. On je eksperi-
mentisao sa impregnacijom platna i proiz-
veo gomilu vrlo praktinih materijala, od
kojih su izraivani atorska krila i dueci na
naduvavanje. Mic po mic, u proizvodnju je
ulazilo sve vie razliitih artikala, tako da
je danas Ferrino jedan od najpoznatijih
proizvoaa opreme za ekstremne ulove.
Njihovi ranevi, tvrde mnogi najbolji su u
svojoj klasi.
To je veoma lak ranac velike litrae, sa
gomilom korisnih depova i pregrada.
Remenovi su vrsti, a kope izraene od
tvrde, ali elastine plastike, tako da se
lako otkopavaju i zakopavaju. ak i
ukoliko ih gazite ili prignjeite vratima
od gepeka (sve to sluajno testirao na
sopstvenom novom rancu) ostae cele i
funkcionalne.
Ranac izgleda veoma kompaktno, a
kada ga stavite na lea shvatate da se i
ponaa tako. Odlino lee na kukove
i ramena, a jednostavnim pomer-
anjem remenova pronalazi se
T Avantura od 360 stepeni
www.panoramasrbije.com
savrena mera. Kanali za cirkulaciju vazduha su duboki
i zaista funkcioniu, dok je tapacirung na celim leima
impozantan. Sve to doprinosi udobnosti. Ukratko: ovaj
model je idealan za dugotrajno noenje, komforan je i
funkcionalan, boja mu je deaka i nema Pronaite i pogledajte najlepe turistike
razloga zato ga ne bih poeleo. Hm... destinacije u Srbiji - virtuelno, sa okretanjem
Evo razloga: cena Ferrino Overland u svakoj prostoriji u punom krugu od 360
80+10 ranca u Srbiji je oko 135 evra. stepeni, kao da ste na licu mesta i nadamo
Sloiemo se da su u outdoor aktivnos-
se da ete ih posetiti. Takoe, moete pogle-
tima neophodna kapitalna ulaganja, dati virtuelne prezentacije znaajnih lokacija,
ukoliko elite da sauvate zdravlje i
objekata i kompanija. Pre svega, cilj nam prikaz prirodnih bogatstava, smetaja za
uivate u prirodi, ali cena nije bila ni
je da svima koji ele da upoznaju i posete odmor, vrstu usluge i lokacije kako bi ste
malo popularna na ovu skupou.
Konsultovao sam Internet i otkrio Srbiju, preko ovog sajta omoguimo realan tano znali ta vas oekuje na destinaciji.
da u susednoj Rumuniji, ukoliko
spojim lepo i korisno (planinarenje
i shopping), isti ranac mogu kupiti
za oko 30 evra nioj ceni. To sam i
uinio. Na osnovu plana putovan-
ja, u gradu Sibiju pronaao sam
prodavnicu i tokom pauze pazario
odlian ranac. u istoj prodavnici
pronaao sam gomilu sitnica koje
mogu da vam budu od koristi za
popravku i odravanje ranaca i
atora. Veina je bila po smenoj
ceni.
Ovaj model sam izabrao na
osnovu iskustva drugih sa raznih
foruma i nekoliko probi u domaim
prodavnicama.

Kako se pakuje ranac? Saveti za putovanje i peaenje

Mnogi e rei da je za pakovanje
ranca potrebna samo sirova
sila, jer e po sistemu zguvaj
i naguraj svih 200 kg potrebne
i nepotrebne opreme nekim
udom ipak zavriti u vaem 70-
litarskom rancu. Uozbiljimo se!
Za pakovanje ranca neophodan je
sistem.
vrste i iljate stvari: Sve ono to
moe da probui va ranac ili, pak,
pri udaru o stenu oteti tkaninu,
dobro zamotajte mekim stvarima i
stavite u sredinji deo ranca. Ukoliko
koristite nesklopiva seiva (a zato
ne koristite sklopive brice?) obavez-
no obezbedite gumene navlake
Hemijska sredstva: Kreme za
sunanje, sredstva za odbijanje
insekata i odravanje line higijene
obavezno zamotajte u dvostuku
kesu. Ako doe do curenja, nee vam
biti umazane stvari i oteen ranac.
Meke stvari: Postoji vie vrsta
pakovanja ranca, ali je osnovno
pravilo da odevne predmete nikada
ne guvate ili slaete po slojevima
kao u ormaru. Redukcijom njihove
zapremine dobiete daleko vie put kada vam zatrebaju arape
prostora u rancu. Savijte ih koliko
god puta moete (pantalone rolajte),
kako bi zauzeli najmanju moguu
Saveti za pakovanje ranca za
viednevni boravak u prirodi
zapreminu, pa ih umotane u najlon
kese stavljajte u praznine oko vrstih
stvari. Meke stvari grupiite tako da
znate gde se ta nalazi, te da vam
sve bude pri ruci, kako ne biste svaki
morali da ispraznite ranac do pola.
Kada vam ranac slui kao putnika
torba, moda je najjednostavniji
sistem pakovanje po vertika-
lama. U centar ranca poslaite
vrste stvari, pa ga dok stoji us-
pravno podelite na etiri vertikale.
Na primer: u spoljnu levu stavite
urolane majice, u spoljnu desnu
poslaite pantalone, u unutranju
levu (ona koja vam nalee na lea)
ugurajte smotuljke arapa i donjeg
vea, a u unutranju desnu drugi
sloj (polar).
Napomena: Koristite sintetike (PVC
i silikonske) materijale, jer su i do 50
odsto laki, a izdrljiviji.

82 10 2012. Moja planeta


RUBRIKA iz prirode
ISHRANA
Ahilova biljka
Nauite da prepoznate, uberete i
upotrebite samoniklo jestivo i lekovito
bilje, upoznajte rasko sveta umskih
peurki... U ovom broju upoznajte biljku
hajduicu...
H
ajduica, hajduka trava, spori, stolisnik (Achillea
millefolium) viegodinja je aromatina zeljasta
biljka, koja moe da naraste i do 80 cm visine. Iz
trajnog horizontalnog korena u prolee izrastu prizemni
kruno rasporeeni listovi izdeljeni na mnotvo per-
astih listia, otuda jedan od naziva - stolisnik. Uskoro iz
te rozete izraste uspravna gola (ili sa sitnim dlaicama)
stabljika oko koje naizmenino u krug rastu manji
listovi sa kratkom peteljkom. Na vrhu stabljike pojavi se
mnotvo belih do ruiastih sitnih cvetova, poreanih
u gusti ravan krug. Na kraju iz cvetia se razviju mnogo-
brojni mali duguljasti plodii srebrnasto - sive boje.
Biljka cveta od maja do kraja vegetacije.
UPOTREBA U ISHRANI
U ishrani hajduica ima ulogu aromatinog i lekovitog
dodatka. Leenje kroz hranu je najbolji nain leenja, a
prijatan ukus - kao dodatak, popravlja ukupan doivljaj
jela, a pomae kod resorpcije hrane. Kao takva ova
biljka moe biti dodatak salatama, supama, orbama,
varivima, sirevima, prelivima, umacima, SREMU
biljnim meavinama i slino. Koliko god bilo mini-
jaturno, seme se moe koristiti kao klice - pre svega u
meavinama. Sok - hladni vitaminski napitak, poloio
je sve ispite u SREMU praksi. Napitak je inae veoma
prijatnog ukusa, pravi se bez termike obrade - kao
hladni vitaminski napitak, osveavajui je i iznad svega
lekovit (ne sme prei u stanje vrenja).
84 10 2012. Moja planeta
Listovi i cvetovi su prijatno aromatini, zbog ega
mi biljku, u biljnim meavinama, svrstavamo u grupu
aromatinih dodataka.
STANITA: Hajduka trava je veoma rasprostranjena
biljka, sa skromnim zahtevima - otporan je na vruinu,
UPOTREBA U LEENjU
Ne bavim se leenjem, pa ne smem da navodim sve to
ova biljka zasluuje. Hajduka trava (otkud li joj ovakav
narodni naziv?) latinsko ime dobila je po grkom junaku
Ahilu - ima udnu naviku da daje snagu. Inae, bije je
glas da je veoma lekovita biljka i svata joj se pripisuje.
Nema podataka o negativnim uticajima na zdravlje.
Malo biljaka u sebi ima tako mnogo, skladno ukom-
ponovanih, lekovitih sastojaka. Pre svega ima ulogu
gorkog izazivaa luenja eludanih sokova. Ako se, kroz
ishranu (aperitiv, hladni napitak i sl.) koristi sa drugim
slinim biljkama, doprinos zdravlju je nezamislivo veliki.
U literaturi se mogu nai razni bajkoviti opisi upotrebe
ove biljke u popravljanju zdravlja. Mi preporuujemo sve
to, ali kroz hranu - ishrana iz Prirode. Koristi se kod katara
eluca i creva, poboljava rad bubrega, za smetnje u jetri i
ui, isti i jaa krv i probavne organe, pomae kod gihta
i reumatizma, kod poetnog perioda eerne bolesti,
za razna krvarenja, poveava aktivnost crevnih lezda,
spreava razvoj klica. Uvarak od hajduice pomae kod
ispucalih ruku, ranjivih bradavica majki koje doje, konih
problema i slino. Veoma je bogata praktina primena
hajduke trave i u narodnoj medicini. Biljka, sa ovako
irokim spektrom pozitivnog delovanja i dugakim
spiskom problema kod kojih pomae, prosto zasluuje
adekvatnu panju svakog pojedinca, koji eli da je koristi.
Prostor za ovaj tekst nije dovoljan za sve o njoj.
Radenko Lazi REKLI SU O SREMUU
Vie informacija o Konceptu Ishrana Ni jedna biljka na Zemlji nije tako
iz Prirode SREMU moete pronai delotvorna za ienje eluca,
na: www.sremus.org creva i krvi kao divlji luk
suu i hladnou. Izbegava vlana stanita. Raste kao
obian i est korov, pojedinano ili u velikom mnotvu, Hajduka trava pre
po livadama, panjacima, uz puteve, uglavnom na su- formiranja cvasti
vim sunanim mestima i do 2.000 mnv.
BERE SE: Beru se nadzemni delovi biljke - list, cvet i
seme. Velika rasprostranjenost nije razlog za upanje iz
korena. Preporuujemo sakupljanje (po optim pravil-
ima sakupljanja bilja) gornje treine (ili jo blie cvetu)
stabljike sa cvetom i prizemnih listova. Nikako upanje
biljke iz korena, pa odbacivanje korenog dela. Stabljika i
koren su drvanasti i sa mnogo manje korisnih sastojaka,
pa je sakupljanje tih delova unitavanje populacije. Sui
se u hladu na promaji.
SADRI: U 100 grama svee biljke moemo nai: 30
mg vitamina C, 13 mg karotina, dosta gorkih materija
(ahilein), tanina, flavonida, vie u cvetovima - etarskog
ulja (spreava razvoj klica), organske kiseline (cerotin-
sku, oleinsku, linolensku, palmitinsku, salicilnu, mravlju,
Preporuujemo:
1. U prolee: razne svee salate obogatite sitno
siretnu, izovalerijansku, cerilni alkohol), smole, inulin,
iseckanim dodatkom od sveih listova hajduke
asparagin, gumu, belanevine, fitosterin, fosfate, nitrate,
trave.
kalijumove soli...
2. Hladni vitaminski napitak napravite tako to
OPREZ: Ako se biljka dobro upozna, oprez nije neo-
ete kilogram cvetova hajduice preliti sa deset
phodan.
litara vode, dodati deset kesica limuntusa i saekati
jedan dan ili no. Oceena tenost prtedstavlja kon-
centrat koji moe da opstane vie od godinu dana.
Upotrebljava se razblaivanjim u odnosu 1:3 ili po
Vaem ukusu i zaslaivanjem - najbolje medom.
3. U sos ili preliv ubacite eljenu koliinu sitno iseck-
anog sveeg lista hajduice.
Iz literature:
1. Velika je ponuda ajnih meavina sa hajdukom
travom. Konsultujte literaturu i odaberite Vau kom-
binaciju. Imaete samo koristi.
2. Sedea kupka: 100 g hajduke trave (cela biljka)
neka preko noi odstoji u hladnoj vodi. Narednog
dana sadraj zagrejati da prokljua, pa dodati u
vodu za kupanje.
Planinski vrhovi u Srbiji
Iz tampe je izala knjiga Ise Plania Planinarski vrhovi
Srbije, koja je svojevrsni podsetnik i spisak atraktivnih
planinarskih destinacija...
Knjiga Planinski vrhovi Srbije, autora Ise Plania detaljno opisuje planin-
ski reljef Srbije i uraena je kao vodi, prvenstveno namenjen planinarima,
ali u mnogome moe da pomogne i rekreativcima i ostalim zaljubljenicima
u prirodu. Ovo je pre svega spisak vrhova, bez njihove kategorizacije, jer je,
kako kae autor, knjiga zamiljena kao podsetnik, prirunik i baza poda-
taka koja planinarskoj i iroj javnosti ukazuje na bogatstvo i raznolikost
planinskih predela Srbije.
Cena knjige je 1.000 dinara.
Knjigu moete da poruitre od autora putem sledeih kontakata
e-maila: planiciso@hotmail.com
Ili telefona: 065/809-40-65
 propeler

Propeler

Speleoloka
etnica
Planinari iz Jajca (BiH), okupljeni
oko Kluba Prijatelji prirode,
ve etiri godine rade na promociji i
unapreenju planinarenja i srodnih
outdoor sportova, ukljuujui i
speleologiju...
10 2012. Moja planeta 87
propeler
K
lub Prijatelji prirode iz Jajca
osnovan je 13. 12. 2008. go-
dine kao Udruenje graana
sa osnovnim ciljem unapreenje
planinarstva i planinarskog turizma,
kao i zatita ovjekove okoline. Iako
mlado udruenje, u svojim redovima
ima zavidan broj iskusnih planinara sa
planinarskim staom i preko trideset
godina i lanova raznih zanimanja
koji obogauju rad Kluba (inenjeri
umarstva, umari, prosvjetni radnici,
studenti raznih studija, istoriari,
lovci...). Preko 50 % od ukupnog broja
88 10 2012. Moja planeta
lanova su mladi koji djeluju kroz
Komisiju za rad sa omladinom, odnos-
no kroz planinarske sekcije u kolama
ge su formirane. U meuvremenu je
Klub organizovao i izveo na desetine
izleta za graanstvo, prije svega za
djecu (u julu 2011. godine na Vlaiu,
210 uesnika uenika osnovnih
kola, uspelo se do Paljenika povo-
dom Svjetskog dana zatite okolia).
Ti napori su urodili plodom i dolo
se do formiranja planinarskih sekcija
u osnovnim kolama u Jajcu. Iste
napore je podralo Opinsko vjee
dodjelom skromnih sredstava za
organizovanje i izvoenje Osnovne
planinarske kole.
U 2011. godini formirana je Jedi-
nica za potrage za unesreenim u
planinskim bespuima i spaavanje
sa visina pri Opinskom tabu
Civilne zatite. Odmah se pristupilo
pripremama za opremanje i strunim
osposobljavanjem lanova Jedinice.
Taj proces jo traje.
Za nepune tri godine obiljeeno
je desetine kilometara planinarsko-
turistikih staza sa putokaznom i in-
formativnom signalizacijom (obiljeja
na vrhovima, kolibama, ispred pilja i
niz tabli ekolokog sadraja). Po-
vodom Dana turizma, 25. 09. 2010.
godine, stavljena je na koritenje
speleoloka etnica na Dnolukoj pla-
nini, u to vrijeme prva i jedina takve
vrste u BiH. Do sada je to organizo-
vano to individualno, etnicu obilo
preko 250 turista. I u 2011. godini,
uz potporu sredstava iz Opinskog
budeta za NO se nastavilo sa na-
dogradnjom iste. Tako je cijela staza
obiljeena, popraena putokazima
i info tablama, osigurani pristupi do
svih objekata. etnica je markiranim
putevima povezana sa Jajcem preko
Brvanaca, Javorka i Huma i sa Rana
planine preko Potajnice, Bukovika i
Kika.
Na samom poetku postojanja
Klub je izgradio izletite Hendek u
sela ibenica u neposrednoj bliz-
ini slapova na Surduku. Lokacija i
postojei objekti se koriste za re-
dovne aktivnosti Kluba i boravak
graana u prirodi, te je zbog toga
uraeno niz pristupnih staza i staza
za due i krae etnje.
U sklopu visokogorskog planin-
RUBRIKA
Sa odreenim tur-operatorima
Info u Jajcu su obavljeni dogovori oko
voenja njihovih gostiju u jajake
Za sve informacije o naem klubu, planine. Obiljeavajui drugu godinu
kao i o aktivnostima moe se nai rada Planinarski Savez BiH je Klubu
na naoj internet stranici: dodjelio priznanje, a osmorici lanova
www.kppjajce.com Kluba znake PS BiH (5 bronzanih, 2
srebrene i jedna zlatna)
arenja lanovi Kluba su se popeli na I ove godine je Klub prijatelji
desetine vrhova na planinama BiH, prirode Jajce organizovao tradicio-
meu njima i na Magli, najvii vrh nalni obilazak Speleoloke etnice.
BIH. U 2011. godini grupa od pet Na nas poziv odazvalo se SD Ponir
lanova bila je na Triglavu u Julis- Banjaluka, tako da se nastavilo sa
kim Alpama. U 2012. godini ekipa istraivanjem speleolokih objekata
visokogoraca odlazi na organizo- na lokalitetu Dnoluke planine.
vani uspon na Musalu (2.925 mnv) Uraena su etiri objekta i napravlje-
u Bugarsku, a u saradnji sa PS BiH, ni njihovi crtei. Bilo je ovo jo jedno
povodom 120 godina organizovanog nezaboravno druenje i uivanje u
planinarstva u Bosni i Hercegovini. prirodnim ljepotama naeg kraja, a
Takoe se pridruujemo i na proslavi etnica pokazuje da je postala pravi
roendana Planinarskog saveza u hit meu obinim graanima.
usponu na Magli iste godine. Klub prijatelji prirode jajce
10 2012. Moja planeta 89
 RUBRIKA putovanja

Retko koju turistiku destinaciju bije gori glas, jer

PUTOVANJA Papua Nova Gvineja zaista nije maji kaalj.
Jedino ovde moete da se fotografiete na ranju
ili u loncu, ali i iskusite znaenje rei brza hrana...

Papua
nova
90 10 2012. Moja planeta
gvineja 10 2012. Moja planeta 91

PUTOVANJA
E
gzotino i nedovoljno
istraeno podruje, okrueno
prelepim plaama i kristalno
istim morem, kulturoloki je, ali
i geografski rebus za zapadnjake.
Tu je mnotvo biljnih i ivotinjskih
vrsta, skrivenih duboko u srcu
praume, koje naunici tek treba
da otkriju. Kada govorimo o Papua
Novoj Gvineji, zapravo mislimo
na netaknutu divljinu, gde do-
moroci ive tradicionalno, kao na
poetnom stadijumu ljudskog
razvoja. Moda zbog toga ovo
ostrvlje bije glas da jo uvek uva
depove u kojima se praktikuje
kanibalizam. Iako to privlai gomi-
lu turista, neosporan je podatak
da su takve navike u plemenima
iskorenjene, te da je posled-
nji ljudoder pojeden sredinom
prolog veka.
Izazov za avanturiste
Papua Nova Gvineja nalazi se
u Jugoistonoj Aziji, na istonoj
strani drugog po veliini ostrva na
planeti Nove Gvineje. Prestonica
92 10 2012. Moja planeta
Minja Tomi
profesor geografije, bloger, putnik namernik,
sluajni turista, test voza raznih bedekera
Port Moresby vai za jedan od na-
jopasnijih gradova na svetu, pa se
preporuuje poseta grada u veim
grupama. Ni u ostalim naseljenim
mestima nije ba bajno, jer najvei
deo stanovnitva u velikom
siromatvu ivi u uroenikim
plemenima i klanovima i bavi se
iskljuivo poljoprivredom.
Reljef je raznolik - od prekras-
nih peanih plaa do planina
okovanim snenim ledenim vrho-
Gore: Tradicionalna minka
plemena ljudodera; Rouna
vodopad, koji se nalazi nedaleko od
Port Morezbija; Zastava Papua Nove
Gvineje; Dole: Port Morezbi
putovanja
vima, ostrva vulkanskog porekla
i tropskih kinih uma - dungli.
Praume Papue Nove Gvineje su
impozantne. ak 15% preostalih
svetskih netaknutih, devianskih
oblasti praume nalazi se upravo
ovde. Naalost, ovaj raj na zemlji
trenutno je pod lupom raznih kor-
poracija koje iz njih ele da izvuku
profit.
Oni koji imaju malo vie
avanturistikog duha mogu da se
upuste u ekspedicije i peaenja
po delu istraenog dela ostrva.
Deo ove arolije moete da pos-
tanete na licu mesta uz pratnju
obuenih, strunih vodia. Ali i
pre samog polaska u etnjicu, jo
dok ste u civilizaciji, prauma
e moda delovati divlja i nepro-
hodna, vlana i prepuna komaraca
ak i kada je u toku manje vlana
sezona i kada jo uvek niste zali
u zonu ovih dosadnjakovia. Pa
ipak, prelepi leptiri i rajske ptice
svedoanstvo su da ipak pos-
toji ravnotea u prirodi, ovde
oigledno uspostavljena na odno-
su dve krajnosti.
Sepik River, nita manja i ak
mnogo opasnija od Amazona,
veliki je izazov i za najhrabrije koji
odmor izjednaavaju sa adrenalin-
skim uzbuenjima. Putovanje kan-
uom niz Sepik River jedini je nain
da se Papua vidi i doivi iznutra, da
se oseti njena prava, divlja, surova i
opasna dua. Pa ipak, prava avan-
tura i adrenalinski ok poinje
tek kada se iskrcate i uputite u
unutranjost, u srce same dungle.
Hodanje je prenaporno, dungla
pregusta, a stopala uglavnom
vlana, te ako ste na viednevnom
kampovanju preti ospasnost od
pojave gljivica i infekcija.
Ljudi krokodili
Poseta uroenikim selima
pravi je izazov, ali i rizik jer u sva-
kom od njih vladaju drugaija
pravila. Ljubazni domaini e vas
srdano ugostiti ali svakim svojim
pogrenim gestom ili potezom
postajete plen i deo gozbe. Da,
mit o poslednjim ljudoderima na
svetu na ovim prostorima je deo
turistike ponude Moete se
fotografisati na ranju ili u loncu,
a ukoliko ste raspoloeni, ljubazni
10 2012. Moja planeta 93
 Kako tamo otputovati?
Putovanje na papua novu gvineju nije nimalo jednostavno, a ni jeftino. Putuje
PUTOVANJA se preko interkontinentalnih aerodroma u evropi (frankfurt ili milano) do putovanja
singapura, pa potom do australijskog grada darvina. Ukratno: velika gnjavaa

domaini e vas ofarbati u ratnike

boje svog plemena.
Svako selo u podruju Sepika ima
muku kuu koja je tabu enama.
To je najvea kua u selu ukraena
je plemenskim rezbarijama. Kod
nekih plemena, u procesu inicijacije
deacima se urezuju oiljci po telu.
Zatim svaki deak prolazi mesec
dana izolacije u mukoj kui i ui
tajne njihove animistike kulture
te preboleva uasan proces skari-
fikacije. Slabiji iskrvare na smrt dok
se oni koji izguraju do kraja, stapaju
sa duhom, najee krokodila - cara
movare, te i sami postaju krokodili.
Danas se ovde teko ivi. Ljudi u
unutranjosti imaju krive i mrave
noge, razbaruenu kosu i duboke
bore ve u ranoj adolescenciji.
Umiru vrlo mladi zbog tekog
i munog ivota. Beli ovek je
doneo nove, civilizovane navike
koje su samo pogodovale da ljudi
prirode postanu zavisni od pros- Zanimljivosti
periteta i jo siromaniji. Sago - skrob izluen iz jezgra
Autohtona plemena koja stabla sago palme, glavno je jelo
naseljavaju ove ume izolovana naroda u Papua Nova Gvineji.
su od spoljnog sveta i oslanjaju Sago se proizvodi u obliku perlica,
se iskljuivo na praumu, ije je vrlo slinim tapioka perlicama,
ouvanje veoma znaajno za vie neutralnog ukusa idealan za
odravanje njihovog naina ivota kombinovanje sa drugim namirni-
i blagostanja. Njihovo poreklo cama.
je nepoznato jer nikada nisu Iako se u zemlji govori preko
imali pisanu re. Nema podataka 800 uroenikih jezika, u
odakle potiu i kako su se uklopili slubenoj upotrebi su engleski, tok
u stravinu samou i izolaciju, ali pisin i hiri motu.
arhelolozi tvrde da su tu su ve Stanovnici Karteret ostrva
hiljadama godina. Pesme su u postali su prve rtve klimatskih
monotonom ritmu koji se ponav- promena. Iseljavanje ih je dodue
lja beskrajno, u nedogled, nalik spasilo katastrofe, ali brzina kojom
na mrmljanje praeno bubnje- se nivo mora poveava preti da po-
vima. Muzikolozi tvrde da je sto topi itavo ostrvo do 2015. godine.
svedoanstvo o drevnim ritualima
zajednikih predaka koji su se do
dananjih dana sauvali na retkim zivalo je koliko se zapravo ali za Opasnosti u raju
takama planete kod australijskih preminulom osobom, a ujedno, Nekoliko ostrva su pristupana i
Aboridina i plemena Amazonije. ona je predstavljala i neku vrstu nude turistima obilje mogunosti
talismana protiv bolesti i zatitu za sportove na vodi i ronjenje.
Goroka festival njenom vlasniku tokom ratovanja. Staza Kokoda se protee skoro 100
Goroka je malo planinsko selo Goroka festival predstavlja km i spaja severnu i junu obalu,
gde se uz bubnjeve, ples, pevanje godinje okupljanje ratnika, kako bi te predstavlja pravi izazov ak i za
i ive pokrete boja odrava jedan tokom plesa mogli da balce oko na iskusne trekere.
od najlepih festival na Papui. buduu nevestu. Inae, u ovom se Papua je pravi podvodni raj za
Ovde se uz brojne obiaje do skora mestu ena mora platiti ako eli da fotografe i najbolja lokacija za
upranjavalo noenje ogrlice se oeni njome i to podosta kota, ronjenje. Du obale nalaze se nev-
od ljudskih prstiju. Naime, sa tela toliko da se mnogi ene na veres- erovatni koralni grebeni. Imajte na
mrtvaka bi se odsecali prsti, suili iju. Poslednji rok za podmirenje umu da ove tople vode bujaju od
potom na vatri, te nizali na ogrlicu. duga eninoj porodici je kada prvi ivota, a da je gazda velika bela
Noenje ovakve ogrlice poka- sin stasa u doba inicijacije. ajkula.

10 2012. Moja planeta 95

RUBRIKA

96 10 2012. Moja planeta