Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 26 novembar 2012. RUBRIKAISSN 2217-3307

Nepal:
Manaslu
Planina due

www.mojaplaneta.net

Visokogorstvo
Aragats Ler
(Jermenija)

Planinarenje
Gvozdake stene
Vuji zub
Volujak
Hajla
Sjeverni Velebit

Market
Zdruena veba
Test opreme
HUSKY Reka 2012.
Gorska sluba spasavanja Srbije
11 2012. Moja planeta 1
 WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
RUBRIKA
NET WWW.NOVINARNICA.
WWW.NOVINARNICA.NET
NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
Moja planeta RUBRIKA

NOVINARNICA.NET WWW. NOVINARNICA.NET Besplatni outdoor magazin / Novembar 2012.

WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET Extreme summit team 80 Kuba
Kao i u svakom tekstu o Kubi, i ovde ete
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. proitati da je vreme na ovom ostrvu
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. stalo! Meutim, samo mi emo vam
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. objasniti koliko je teko otii tamo...
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
20 Manaslu (Nepal)
Ako se deo energije uloimo u stvaranje
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET timskog duha onda nam se anse za
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET uspon na Manaslu (8.163 m) znaajno
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET poveavaju. Putovanja
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET 26 Trekovi Vodi kroz planine Balkana - Valozi
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Dogaaj Vucji zub neponovljivim 51 Kapetanovo i u Makedoniji gotovo
8 Reka 2012. lanovi PD Vuji prozorima... Manito jezero zaboravljene.
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Zdruena veba zub iz Trebinja 44 Gvozdake lanovi Biciklizam
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET GSS-a odrana na 48 (BiH) ili su stijene i Sokolina Montenegro
64 Krug po Evropi
lokacija u Srbiji... Grupa planinara iz Outdoor teama
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Beograda uivala iz Podgorice (Crna Avantura Rajka
Visokogorstvo Jankovia:
Novinarnica WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET sve novine na jednom mestu
WWW.NOVINARNICA.NET 14 Aragats Ler
u jesenjim danima
i planinskim
Gora) u jesenjoj
avanturu... Atlantskom obalom
do Osla, preko
ITAJTE NAE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET Ova planina u
Jermeniji izgleda
krajolicima Zapadne 54 Sjeverni Skandinavije,
Nova izdanja asopisa Moja planeta od sada e interneta omogui pristup i itanje svih tampanih kao prizor iz nekog
Srbije... Velebit Baltikih zemalja i
romana... Planinari iz vie Srednje Evrope...
moi da se itaju i putem internet portala www. medija koji se izdaju u Srbiji iz razliitih oblasti, kako
putevima koji imaju gradova iz Bosne
novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarni- nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako elite da
srca i ispeli dva i Hercegovine
ca, na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vaem rodnom gradu,
atraktivna vrha! Evo posetili obronke
nedeljnici, asopisi iz Srbije i regiona, eleli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
njihove prie... Sjevernog Velebita
unapredimo odnos prema naim itaocima i da im venanicu i kako organizovati venanje, kakva je
(Hrvatska)...
omoguimo da itaju nae novine bilo kad i bilo aktuelna politika situacija u zemlji, neto vie o 39 Volujak
gde, tako to e putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija Sarajevski 59 Stogovo
naloga biti u mogunosti ne samo da itaju, ve i dijeta ove sezone, ta rade poznate linosti, kako visokogorci 46 Hajla Zato su neke
da uvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to moe se nai na nagraeni Tri planinara iz atraktivne planine
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu Planinom Srbije uputili su Intervju
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90% 28 vrsnica se na Hajlu (Crna
itanje novina u elektronskom formatu, u zavis- tampanih medija u Srbiji, najrazliitijih oblasti, Tomica Delibai: Gora), kako bi 68 Potar uvek
nosti od vrste izdanja, ne gubei na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, politike, ekonom- Iskustva sa ferate... iskoristili lepo zvoni Emiliju
zadravajui isti izgled, kao i sadraj. Na ovaj nain ske, strune, lifestyle asopise, itd to itaocima vreme i uivali u Proverite zato
izalo se u susret potrebama savremenog naina omoguava brzu pretragu sadraja i tema koji ih Planinarenje prirodi u druenju treba da piete
ivota koje namee brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na 34 Jastrebica i sa domainima... Emiliu Fernandezu
vreme zadrao se kvalitet, koji tampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
itaocima, u odnosu na kratke vesti i sadraje koje
nude razni internet portali informativnog karaktera.
upotrebu sadraja sajta, arhivu koja je konstantno
na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na 62 GSS 78 Ishrana iz prirode 72 market
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji tampane medije. Ako elite da budete informisani i
2koji
 ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta 11 2012. Moja planeta 3
 Notranjska i Primorska
Ukratko o... RUBRIKA
Notranjska je podruje u Sloveniji
koje obuhvata krako podruje na
jugozapadu zemlje. Krko tlo Notranjske

Slovenija
sadri brojne peine i pilje, meu
kojima se veliinom i lepotom istie
Postojnska jama. Primorska - premda
se pokrajina tako naziva, najvei deo
njenog dananjeg podruja nalazi
se u unutranjosti, odvojen od mora
italijanskom granicom. Priobalni deo
smeten je na 46 km obale Istre.

>> IZTOKOVA KUA POD GOLAKI (1.260 mnv)

Opis kue: Planinsko drutvo Ajdovina. Kua se nalazi u
umi kod umskog puta preko prolaza Strgarija na jugozapad-
noj strani Malega Golaka, najvieg vrha Trnovskega gozda. U
prostoru za goste su 25 mesta za sedenje, u grupnoj spavaoni
su jo 15 leaja, preporuuju se vree za spavanje. Voda je
kinica, prostor za goste se greje na pe.
Planinarenje: Mili Golak (1.495 m) 45 minuta.
Kontakt: +386 41 625 255, +386 51 321 790 (zakupac Uro
Severt)
Web: www.pd-ajdovscina.si
>> KUA ANTONA BAVERIJA NA AVNU (1.242 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Ajdovina. Kua se nalazi na
livadi izmeu Velikog Modrasovca na severu i Male gore na
junoj strani kue, koja spadata u juni deo Trnovskega gozda
sa zajednikim imenom aven. U prostoru za goste su 50
mesta za sedenje, ank, ispred kue su 40 mesta za sedenje. U
dve soba su 10 leaja, u grupnoj spavaoni su jo 30 leaja. Ima
Photo: Orso Grisb

WC, umivaonik sa toplom vodom. Prostor za goste se greje na

pe, ima agregat za struju.
Planinarenje: Veliki Modrasovec (1.353 m) 30 minuta; Mili
Modrasovec (1.305 m) 15 minuta; Kucelj (1.237 m) 45 minuta;
aven (1.185 m) 1h30; Mili Golak (1.495 m) po SPP 3h.
Kontakt: +386 40 413 392 (zakupac Aleksander Schlegel)
Web: www.pd-ajdovscina.si
 Destinacije
>> KUA DRAGA KAROLINA NA V. SNENIKU (1.796 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Snenik Ilirska Bistrica. Sklonite se
nalazi tik pod vrhom Velikega Snenika, najvieg vrha Snenikega
pogorja. Ako vreme dozvoljava, otvoreno je i u preostalom delu
leta, zimi kada je lepo vreme, ali treba prvo proveriti. U dve dnevne
prostorije su 80 mesta za sedenje. U dve sobe u 8 leaja, u grupnoj
spavaoni jo 20 leaja, dva wc-a. Prostorije se greju na pe, voda je
kinica, ima agregat za struju, ima signal za mobilnr telefonije.
Planinarenje: Mili Snenik (1.694 m) 30 minuta.
Kontakt:+386 051 615 356 i +386 41 595 879 (zakupac Slavko i
Janja koberne); +386 41 545 172 (info PD)
e-mail: pd.sneznik@siol.net, skobi@siol.net
>> KUA MLADIKA NA PENI REBRI (733 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Postojna. Kua se nalazi na junom
delu malo pod vrhom Pene rebri. U prostoru za goste su 32 mesta
za sedenje, ank, a ispred kue su 20 mesta za sedenje, prenoita
nema. Prostor za goste se greje na pe. Ima WC, voda je kinica,
struja.
Planinarenje: Veliki Javornik (1.268 m) 2h30; Sv. Trojica (1.106 m)
2h30; Baba (1.085 m) 2h.
Kontakt: +386 31 709 523 (Marina Biogaj);
+386 41 688 696 (info PD)
e-mail: pd.postojna@gmail.com
Web: www.pdpostojna-drustvo.si
>> KUA NA HLEVIKOJ PLANINI (818 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Idrija. Kua se nalazi na gornjem
rubu velikog proplanka malo pod vrhom Hlevike planine, izmeu
vrhova Idrijco i Nikovo. U dve prostorije za goste su 45 mesta za
sedenje, ank, a ima i nekoliko mesta za sedenje ispred kue. U tri
sobe su 15 leaja. Prostor za goste i spavaone se greju na pe ili
centralno grejanje. Ima WC, tu, umivaonik, struja.
Planinarenje: Vrh Hlevike planine (908 m) 15 minuta.
Kontakt: +386 51 386351 (Darko Bradakja)
Web: www.planinsko-drustvo-idrija.si
>> KUA NA KOKOKI (674 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Seana. Kua se nalazi na
uzvienju zvanom Jirmanec, koje se protee nad Lipicom,
najveim slovenskim selom Lokev i najstarijom turistikom jamom
u Evropi, Vilenicom.
Planinarenje: Kua na Kokoi je odlinan vidikovac, od nje se
vide Triglav sa susednim vrhovima, Dolomiti, kraki vrhovi (Nanos,
Vremica, Slavnik), te obala i zalee. Ima 15 leaja u grupnoj
spavaoni i 45 mesta za sedenje.
Kontakt: +386 41 863 986 (Rado Grelj)
e-mail: pd.sezana@volja.net
Web: www.pdsezana.org
>> PIRNATOVA KUA NA JAVORNIKU (1.156 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Javornik. Kua se nalazi malo pod
vrhom Javornika na sedlu, koje povezuje Javornik i Dedni Vrh. U
prostoru za goste kue su 28 mesta za sedenje, ank. U sanitarnom
delu je WC i umivaonik sa toplom vodom. U 4 sobe su 22 leaja.
Deo za goste i spavaone se greju na pe, ima struja.
Planinarenje: Javornik (1.240 m) 10 minuta.
Kontakt: +386 41/403 224, +386 5/36 68 174, +386 41/403 224,
+386 51/440 504 (Ivan Sajevic)
>> PLANINSKA KUA NA KOZLEKU (997 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Snenik Ilirska Bistrica. Kua se
nalazi tik pod vrhom Kozlek na junom rubu visoke Snenike
visoravni, koja se strmo die nad Zgornjom Rekom dolinom. U
prostoru za goste su 16 mesta za sedenje, ispred kue ima jo 20. U
grupnoj spavaoni su 10 leaja, wc. Prostor za goste se greje na pe,
voda je kinica, ima agregat za struju.
Planinarenje: Kuteevsko Gradie (874 m), 45 minuta (putem u
Kuteevo).
Kontakt: +386 5/71-41-482, +386 40 867 248
>> PLANINSKA KUA NA KRIMU (1.107 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Podpe-Preserje. Kua se nalazi na
vrhu Krima, najvieg vrha Krimskega gorja u severnem delu velike
Notranjske visoravni, koja pripada Dinarskom planinskom sistemu.
U prostoru za goste su 60 mesta za sedenje, ank, a ispred kue su
50 mesta za sedenje. U dve sobe su 30 grupnih leaja. Ima WC, um- MOJA PLANETA 26 Novembar 2012.
ivaonik sa toplom vodom. Prostor za goste i spavaone se greju na
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
n
an a:
centralno grejanje, a trpezarija na pe, ima struja, telefon.
a.
Osniva i izdava:
pl n
et
ja te
Planinarenje: Krim je najpogodniji za samostalni uspon i silazak
Adresar
o i
Studio za dizajn Smart Art
.m a
sa jedne na drugu stranu.
w tr
Adresa redakcije:
w Po
Kontakt: +386 1 433 50 81 (Marko Gori) Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
+386 1 3631 175 (zakupac Goran Marku) smartart domova
w
+386 1/43-35-081, +386 41/795-006 Glavni i odgovorni urednik:
Web: www.pd-podpec-preserje.net Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
>> PLANINSKI DOM NA SVIAKIH (1.242 mnv)
Opis doma: Planinsko drutvo Snenik Ilirska Bistrica. Dom
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
se nalazi na rubu umske istine u podnoju Snenika u blizini Prelom:
turistiko-rekreacionog centra sa manjim skijalitem i vikend Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
naseljem. U prostoru za goste su 38 mesta za sedenje, ank, a Fotografije:
ispred domom su 80 do 100 mesta za sedenje. U grupnoj spavaoni Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
ima 11 leaja. Ima WC, umivaonik sa hladnom vodom. Prostorije Advertajzing: najave akcija,
za goste i spavaona se greju centralnim grejanjem. Ima struja, ima 062/22-37-47
signal za mobitel. Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
Planinarenje: Veliki Snenik (1.796 m) 2h; rni dol (1.065 m) pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
1h; kruna umska staza Sviaki (1.242 m 1.165 m 1.242m) www. mojaplaneta.net
2h30min. CIP - Katalogizacija u publikaciji
Kontakt: +386 51 219 799 (Jadranka osi) Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
+386 51 613 601; +386 41 545 172 (Info PD) 796.5
e-mail: pd.sneznik@email.si, cosic.jadranka@gmail.com MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
>> STJENKOVA KUA NA TRSTELJU (610 mnv) aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
Opis kue: Planinsko drutvo Nova Gorica. Kua se nalazi tik Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
pod vrhom Trstelj, najviim vrhom rnih hribi, koji se uzdie nad Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
visoravni Trako-Komenskega Krasa izmeu Lipe i Opatjim selom. ISSN 2217-3307
U prostoru za goste su 20 mesta za sedenje, ank, a ispred kue COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
su 40 mesta za sedenje. U grupnoj spavaoni su 12 leaja. Ima WC, Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
voda je kinica, ima struja. brojem:
na linku ARHIVA
Planinarenje: Trstelj je najpogodniji za samostalni izlet; obino DE: 000002
se radi grebenski put preko vrhova rnih hribi, na Fajtji hrib (433 Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
m) 2h, sa njega se silazi u Miren ili Kostanjevicu na Krasu, svuda sat sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vremena hoda. vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
Kontakt: +386 41/ 935 945 (Tamara Boi) tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
+386 41/ 624 068 (Botjan Boi) zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart
Web: www.planinsko-drustvo-ng.si. Art i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane
>> TUMOVA KUA NA SLAVNIKU (1.018 mnv) naknade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost
Opis kue: Planinsko drutvo Koper. Kua se nalazi tik pod reklamnih poruka. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
vrhom Slavnika, na jugozapadu se sputa u Podgorski Kras, ka i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
severu u Matarsko podolje. U prostoru za goste su 70 mesta za primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
sedenje. Ima 8 leaja u sobama, u grupnoj spavaoni jo 20 leaja.
Ima WC, umivaonik sa hladnom vodom, voda je kinica, ima struja.
Planinarenje: Slavnik je najpogodniji za samostalni uspon i izlet,
ili kao taka Slovenske planinske staze, Transferzale kurira i vezista
NOV Slovenije i Istrske planinske staze.
Kontakt: +386 5/687 01 34 (Angelca Ban )
+386 41 893-517; +386 5 6273-060 (Info PD)
e-mail: pd.koper@volja.net
Web: www.opd.si
>> Vojkova kua na Nanosu (1.240 mnv)
Opis kue: Planinsko drutvo Postojna. Kua se nalazi tik ispod
Plea, jednim od vrhova Nanosa, visoke krake planine, koja se
strmo izdie iznad Gornje Vipavske doline. Za najavljene grupe se
otvara i drugim danima. U dve prostorije za goste su 82 mesta za
sedenje i ank, ispred kue su 100 mesta za sedenje. U jednoj sobi
ima 4 leaja, u dve grupne spavaone ima jo 48 leaja. Ima WC,
umivaonik sa hladnom vodom. Prostorije za goste i spavaone se
greju na pe, ima struja, telefon.
Planinarenje: Suhi vrh (1.313 m) 1h30; Predjamski grad (503 m)
po TV 3h.
www.tomica-planinom.com
Kontakt: +386 31 791 002 (Matja Kresevi) www.tomica-planinom.com
+386 70 811 445; +386 41 688 696 (info PD) www.tomica-planinom.com
e-mail: matjaz.kresevic@gmail.com
Web: www.pdpostojna-drustvo.si
 RUBRIKA Veba reka 2012.

Dogaaj obueni

8 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 9

dogaaj
O
bilne snene padavine i
problemi koje su one tokom
protekle zimske sezone
donele sa sobom, jo uvek su nam u
sveem seanju. Uklanjanje ledeni-
ca sa krovova zgrada i dostavljanje
lekova zavejanim domainstvima
irom Srbije samo su neke od
aktivnosti u kojima se geslo Gorske
slube spasavanja Srbije Tamo gde
druge slube ostanu bez adekvat-
nih reenja pokazalo opravdanim.
Sa ciljem da se unapredi saradnja
i zajedniko delovanje slubi koje
bi se u realnoj situaciji ukljuile u
otkanjanje posledica vanrednog
stanja, nastalog usled prirodnih
10 11 2012. Moja planeta
katastrofa, u organizaciji Vojske
Srbije, u periodu od 22. do 25.
oktobra, odrana je zdruena veba
Reka 2012. Uesnici vebe bili su:
Vojska Srbije, Sektor za vanredne
situacije MUP-a Srbije, Gorska
sluba spasavanja Srbije i Crveni
krst Srbije. Veba je odrana na 48
lokacija gde je kroz 60 scenarija sim-
ulirana situacija pojaanih padavina
i poplava na teritoriji cele zemlje.
Spasioci GSS-a imali su prilike da
tokom ove vebe demonstriraju
procedure spasavanja povreenih
osoba na nepristupanim terenima,
principe pruanja prve i hitne
medicinske pomoi i zbrinjavanja
povreenih, nain organizacije i
izvoenja pretraga za nestalim lici-
ma, ali i nain na koji u svom radu
sarauju sa slubama i jedinicama, na taktiko-tehnikom zboru.
koje su uz GSS integrisane u jedin-
stven sistem zatite i spasavanja na
teritoriji nae zemlje, sa: jedinicama
sektora za vanredne situacije MUP-a
Srbije (SVS), jedinicama Vojske
Srbije (VS) i Crvenim krstom Srbije
(CK). U realizaciji celokupne vebe
uestvovalo je 46 spasilaca Gorske
slube spasavanja Srbije.
U okviru vebe Reka 2012, na u saradnji sa helikopterskom jed-
Danu visokih zvanica, 25. oktobra
u Titelu, GSS je prikazao opremu,
tehnike evakuacije i procedure rada
izvlaenjem povreene osobe na Murtenica, Zlatibor
nepristupanom terenu, a odrana Prema scenariju vebe, zbog
je i prezentacija u okviru postavke obilnih padavina proradilo je
klizite na deonici magistralnog Republikog taba za vanredne
Spasioci Gorske slube spasavanja puta koji povezuje Uice i Novu
Srbije prikazali su na Murtenici Varo, usled kojeg se survalo u
(Zlatibor) demonstraciju procedura provaliju jedno putniko motorno
pristupa, zbrinjavanja i evakuacije vozilo. Po prijemu poziva na mesto
povreenih lica iz vozila koje je dogaaja upueno je vatrogasno
usled klizita sletelo u kanjon, kao vozilo sa trojicom vatrogasaca-
i pretragu terena i spasavanje lica spasilaca iz ajetine. Pretpostavka
koja su se, nakon nesree, udaljila je bila da se u vozilu nalazilo vie
od vozila. Ovaj zadatak GSS je izveo lica. Procenjeno je da je za pristup i
evakuaciju povreenih neophodno
inicom VS, timom za ruevine SVS pozvati tim za spasavanje u ver-
i CK Srbije, a veba je odrana 23. tikalnim uslovima Gorske slube
oktobra. spasavanja Srbije. Preko okrunog
Cilj vebe
GSS je tokom celokupne vebe
Reka 2012 ispunio sve za-
datke definisane na dugotrajnim
pripremama koje su joj prethod-
ile. Produbljena je saradnja sa
VS, SVS i CK, a veba se poka-
zala korisnom jer su svi uesnici
mogli da vide mogunosti, ali i
probleme na koje drugi nailaze
prilikom rada u oblastima u
kojima deluju
zlatiborskog taba za vanredne
situacije aktiviran je GSS. Za brz
transport spasilaca i opreme, preko
situacije zatraeno je angaovanje
helikoptera Vojske Srbije.
Nakon prijema poziva za pomo
od strane zlatiborskog okrunog
taba za vanredne situacije, ekipa
spasilaca GSS-a iz stanica Uice,
Poega i Prijepolje se, po preuzi-
manju opreme iz magacina, u Uicu
sastala sa timom za spasavanje
iz ruevina vatrogasne jedinice
iz Uica. Konvoj vatrogasno-
spasilakih vozila i vozila GSS-a sa
ukljuenom svetlosnom i zvunom
11 2012. Moja planeta 11
dogaaj
signalizacijom, stie na mesto
nesree, na magistralnom putu
Uice - Nova Varo.
Kroz dogovor predstavnika
uikog gradskog taba za
vanredne situacije, Gorske slube
spasavanja i Crvenog krsta formiran
je operativni tab akcije spasavanja,
koga su sainjavali predstavnici
navedenih jedinica. Zadatak taba
bio je da koordinira timovima koji
uestvuju u akciji spasavanja.
Ekipa koju su sainjavali spasioci
GSS-a i vatrogasci-spasioci post-
avila je instalaciju za pristup kako
bi medicinski tim GSS-a mogao
da se spusti do povreenih. Od
povreenih osoba, medicinski tim
GSS-a dobija informaciju da je u
vozilu koje je sletelo sa puta bilo
pet osoba, a kako su na licu mesta
pronaene samo dve povreene
osobe, pretpostavilo se da su
ostale tri krenule po pomo. tab
akcije spasavanja donosi odluku o
organizaciji pretrage za nestalim
licima.
Uvidom u topografske karte,
satelitske snimke i kompjuterski
model terena, uraena je analiza
moguih pravaca kretanja kao i
verovatna odredita na kojima bi
unesreeni eventualno zatraili
pomo.
12 11 2012. Moja planeta
Tri dvolana tima za brzu pre-
tragu krenula su ka unapred
odreenim karakteristinim
lokacija na kojima je postojala
velika verovatnoa pronalaenja
izgubljenih lica. Meutim, timovi
se vraaju u tab bez rezultata.
Obzirom da se nestala lica nisu
pojavila na oekivanim lokaci-
jama, tab akcije spasavanja pravi
novu procenu i odreuje granice
podruja u kojem e se nestale
osobe traiti metodom eljanja
terena.
Helikopterom iz jedinice za tra-
ganje i spasavanje Vojske Srbije, na
mesto nesree stie i pojaanje iz
Beograda tim GSS za spasavanje u
vertikalnim uslovima i tim za pre-
tragu terena.
Formiraju se dve spasilake ekipe,
pri emu prva ekipa dobija zadatak
da postavi spasilaku instalaciju za
evakuaciju povreenih iz kanjona,
bezbedno evakuie povreena lica
iz kanjona, kao i da organizuje trans-
port povreenih lica do helikoptera i
pratnju do zdravstvene ustanove.
Druga ekipa je trebalo da
preelja zadati teren, pronae
izgubljena lica, po potrebi ukae
prvu pomo, organizuje transport
povreenih lica do helikoptera i
pratnju do zdravstvene ustanove.
Definisano podruje pretrage,
podeljeno je na dva sektora i
shodno tome formirana su dva tima
u okviru druge ekipe za eljanje
terena. Granice sektora su vektorski
iscrtani na raunaru i ubaene u GPS
ureaje, kako bi se timovi na terenu
kretali po tano zadatim putanjama,
ime je efikasnost traganja podignu-
ta na najvii mogui nivo. Obe ekipe
su uspeno realizovale postavljene
zadatke, a celokupna akcija spasa-
vanja trajala je pet i po sati.
Tekst i photo: GSS
11 2012. Moja planeta 13
 Visokogorstvo

visokogorstvo Aragats Ler

11 2012. Moja planeta 15

 RUBRIKA
visokogorstvo
V
idi li, Miloe, onu planinu u daljini? E, to je
najvia planina u Jermeniji, Aragats!... Kao
da se priseam rei vodia Mustafe od pre
tri godine, prilikom uspona na Ararat, tokom Dana
pobede. Tada su mi te dve planine izgledale kao Dve
kule iz Tokinovog romana Gospodara prstenova
(The two towers). Jedna nasuprot drugoj. Odjednom
izranjaju na povrinu iz anadolijske ravnice. Sve to
sam u tom momentu pomislio je bilo: Uh, moram se
popeti tamo jednog dana!
Vreme dananje, 2012. godina. Konano je dolo
vreme da posetim Jermeniju, letnji raspust, sloboda
na pomolu. Posle obilaska glavnih atrakcija zemlje,
uspeo sam neto jako retko ostvarivo - da preem
preko 300 kilometara auto-stopom sa kraja na kraj, sa
juga na sever ove izrazito brdovite zemlje.
U selu sa metanima
Sredina jula. Aragats je ugaeni vulkan oko
koga vremenske prilike retko kad miruju i daju celod-
nevni isti pogled na izraene iljate vrhove planine.
Ja pristiem u istoimeno selo poprilino umoran i
iscrpljen. Stopiranje, ma koliko bilo interesantno, zna
iz vas da isisa dosta energije.
Lokalni metani su ljubazni. Pomau i prevoze
Photo: Autor teksta
me par kilometara do hidrocentrale koja se nalazi
na 2.100 metara nadmorske visine. Dvojica radnika
ljubazno nude da prespavam unutra, a ja moram
da jo ljubaznije odbijem jer bih teko oka sklopio
uz buku od preko 100 db. Odluujem da podignem
ator stotinak metara dalje, ispred nekog izletita sa
16 11 2012. Moja planeta
Jermenski visovi RUBRIKA
Prosena nadmorska visina je 1.370 m i samo deset odsto zemlje je nie od 1.000 m.
esmom i kuom. Malo pre ponoi
sam zaspao...
Barem sam tad mislio da jesam.
Najednom dooe lokalni huligani
kombijem i scena postade slinim
onima iz amerikih filmova. Na-
rednih pola sata su uz preglasnu
muziku divljali, a ja u atoru buktio
od besa uz preostalu dozu opti-
mizma nadajui se da e uskoro
otii. Na kraju sam eksplodirao,
otvorio ator, rekao im par naih
uvenih prijateljskih pozdrava, to
je oigledno pomoglo. Huligani
odoe. Hm, definitivno ima neto u
onome govori srpski da te ceo svet
razume.
Idemo u avanturu!
Hajde, recimo da sam
spavao itavih pet sati. Ujutru
se nisam oseao toliko umorno,
kao to sam oekivao, to je bilo
poprilino udno. Divan scenario,
pomislih u sebi, sve se namestilo
onako kako nisam hteo prethodni
dan obilazio i krstario s kraja na kraj
Jermenije, onda vodio verbalni rat
sa jermenskim ljubiteljima turbo-
folka, odspavao itavih pet sati, a eka me ravno
2.000 metara visinskih uspona, i isto toliko silaska.
Ovo obeava - idemo u avanturu!
Kilometri su padali jedan za drugim. Staza
prati potok koji se sliva sa planine. Otvaraju se vidici
na vrhove. Aragats ima etiri izraena vrha, svi imaju
prefiks prema imenu svake strane sveta. Najvii je
Severni vrh, koji sa visinom od 4.090 m predstavlja
jedan od ciljeva dana. Posle dva asa ubrzanog hoda
(jer distanca koju trebam prei tog dana je oko 14 km
u jednom pravcu, i jo toliko u povratku), prati se do-
lina potoka sa leve strane, sve do podnoja vrha, to
jest sedla izmeu Severnog i Istonog vrha. Zapravo,
postoji nekoliko staza kojima se moete popeti gore,
11 2012. Moja planeta 17
RUBRIKA
visokogorstvo
ali... kako ih nai? Odluio sam se za tu klasinu, koja
je najvie opisivana na internetu.
Olovni koraci
Nisam oseao uticaj visine na disanje.
Stigao sam do 3.500 metara visine i napravio prvu
veu pauzu posle etiri asa hoda. Priznajem da sam
impresionirao sam sebe, oekivao sam sporiji hod
posle svega preivljenog prethodni dan i no. Odatle
poinje ono malo snega do sedla. Nagib se poveava
i postaje strmoglav. Visina je za respekt. Pokuavam
da istim tempom dosegnem vrh. Misija nemogua -
moram usporiti jer vazduha prosto nema, a umor, stari
i stalni pratilac planinara poinje da biva prisutan.
18 11 2012. Moja planeta
Priznajem, poslednjih 500 metara do vrha bili su
vraki teki. Koraci olovni, od sedam tona svaki! Usput
sreem grupu jermenskih planinara i njihove nemake
prijatelje. Koristim priliku da im utrapim fotoaparat
kako bih imao par finih fotki. Jedan od njih se zove Ro-
man. Engleski ne znaju, ali im je zato ruski kao mater-
nji. Poelesmo sreu obostrano. naroito visoke. Jeste, tako jaate psiho-fiziki, posta-
Teturam se do vrha jo malo i tu sam... zapra-
vo, nisam tu. Prokletstvo, vrh je na drugoj strani. Ja
sam na grebenu izloen vetru. Vrh je kamena strela
do koje vodi 200 metara staze iroke jedva koju
desetinu centimetara. Zar je moralo i to? ta da se
radi, to se mora, nije teko. Tih 200 metara su jako
rizini i zaista je lako da se onde prokliza i odleti u
Zemlja Jermena
Jermenija je kontinentalna zemlja bez izlaza na more.
Planine su na severu i severoistoku drave, gde se
nalazi lanac Mali Kavkaz.
Procena ukupnog broja stanovnika iz 2008. govori da
danas Jemenija ima oko 3,2 miliona stanovnika. Jer-
menija ima izrazito veliku dijasporu koja se procenjuje
na oko osam miliona Jermena van zemlje, to je broj
koji skoro tri puta premauje broj stanovnika u dravi.
ambis i, verovatno, zauvek ostane na planini. Pos-
lednje atome snage pridajem maksimalnom oprezu,
vetim hodom i dranjem stena uspevam da se doko-
pam krova Jermenije. Yes, tu sam, pomislih u sebi!
E sad, to to pogleda nema nigde zbog oblaka koji
su se navukli, to je druga stvar. S vremena na vreme
pojavljivao se susedni Istoni vrh, koji je na suprotnoj
strani od sedla. On je takoe bio cilj dana, ali sam
pravilno rezonovao da je: a) nemogue popeti ga
zbog jako dugake staze, b) nemogue iz jo jednog
razloga via normale staza je sa njegove kontra
strane, sa sedla nailazite na kameni zid. Zadovoljio
sam se i sa ovim vrhom, umirio sam apetite.
Vreme na vrhu sam iskoristio za par fotografija,
uinu i mini-odmor. Posle svega toga - povratak.
Nazad sam iao polu-kontrolisano, pravio pauze s
vremena na vreme. Pogled se vratio sa gubljenjem
visine, jer su zbog oblaka vrhovi bili nevidljivi. teta,
ostao sam uskraen kako za divan pogled na preo-
stale vrhove Aragatsa i oblinji Ararat, tako i na celo
jermensko gorje.
Uniten kamp
Teko je kada sami penjete planine,
no tu i nervirati se zbog unitenog kampa ili
jete otporniji i izdrljiviji, reju iskusniji planinar, ali
dosada je ono to pomalo oduzima dra tom usponu.
No, ja i na taj nain naem neku skrivenu lepotu u
svemu tome, dokuivu meni. Mi smo ljudi interesant-
ne jedinke, neete nigde nai dve iste. Zato ivljenje
u naoj eri i ne bi trebalo biti dosadno?
Na kraju desetoasovnog peaenja, meni svakako
nije bilo dosadno kada sam uvideo da je neko (ili
neto) sruio moj celokupan kamp. arape na jednoj,
hrana na drugoj, baterijska lampa na treoj, delovi
atora na etvrtoj strani. Tu je bio i Roman sa druga-
rom, planinari koje sam sreo na sedlu pre par asova.
Nisu znali ko je to uradio, kau da su i oni zatekli taj
prizor. Strano! A koliko sino su me radnici u hidro-
centrali ubeivali da je sve bezbedno.
Do dan-danas nisam utvrdio ko je to uradio.
Znam samo da se mrak bliio i da sam imao samo
par minuta da donesem odluku ostati jo jednu
pokuati jo jednu nemoguu stvar stopirati do
grada Gjumri koji je udaljen nekih
stotinak kilometara odatle i zabo-
raviti na sve to. ta mislite, ta
sam odluio?
Iza mene su, pri silasku sa
planine, ostali gromovi i munje koji
su se uli u daljini. Sputajui se
kolima (pravite polukrug oko pla-
nine), video sam jednu interesant-
nu pojavu - dok je meni vreme bilo
dobrim delom stabilno i bez pada-
vina, severnu stranu je ba u vreme
uspona pogodio sneg sa olujom, i
to u sred jula. Veselje, iveli!
I posle svega, posle ekstremnih
napora koji su proli, i onih jo
veih koji su me ekali na Kavkazu,
sauvao sam pozitivan stav i
optimistiki pogled na celu letnju
avanturu koja se tek zahuktavala. I
druga kula je popeta, kompletiran
je moj (jo nenapisan) roman.
Tekst i photo: Milo Takovi
11 2012. Moja planeta 19
 Dragan Jaimovi
www.zivotjelep.com Prvi planinari na vrhu
RUBRIKA summit team
extreme Manaslu je osvojen 9. maja 1956. godine. Prvi planinari na njegovom vrhu bili su lanovi
www.extremesummitteam.com japanske ekspedicije - Toshio Imanishi i Gyalzen Norbu.

lek. Mada smo morali da popenjemo 1.350 m visin-

Manaslu - zalazak sunca; Desno ske razlike, i odmah da se vratimo nazad.Zato nam je C1 pod snegom
gore: Uspon ka baznom kampu; divna priroda olakavala napore.
Desno dole: Priprema za uspon Trebalo je oko est sati do BC (4.850 mnv) i oko
tri sata da se vratimo nazad. Nemaju svi isti ritam
aklimatizacije, ali za par dana svi dou na isto. Posle
odmora u Sami, preselili smo se konano u bazu.
U tom periodu smo se penjali na okolne vrhove,
obilazili gleerska jezera i odlazili pod Junu stenu
Manaslua, uzalud nastojei da pronaemo grob
Nejca Zaplotnika, uvenog slovenakog alpiniste,
osvajaa Everesta 1979. godine, koji je nastradao u
Gore: Uspon ka baznom Junoj steni Manaslua.
kampu; Dole: Jezero Pokhara Po dolasku u bazu organizovana je Pua cer-
emonija kako bi smo umilostivili Bogove planina
da nam dozvole uspon na ovaj prelepi vrh. Sada
konano vidimo kompletan smer uspona. Izaziva
strahopotovanje i divljenje. im se promoli glava iz
atora, prvo to se ugleda je istona stena Manaslua. Pua ceramonija
Pogled uvek ostane prikovan par minuta za nju, dok
ispijamo aj a u sebi razmiljamo o ko zna emu.

Manaslu
Manaslu - planina due, zasada nam je

Nepal
otvorila svoje kapije. Svako jutro nam se ukae u
najlepem izdanju, obasjana suncem i ulepana
novim snegom. Ponosno nas gleda sa visine, kao da
nas pita koje su nase namere. Da li smo doli ovde,
da joj se poklonimo, iskazemo ast i divljenje, i da se
zavetujemo da uspon na njen vrh za nas predstavlja
bogastvo, koje emo, ako uspemo, nositi itav ivot
u svom srcu. Ako su nai motivi drugaiji, egoistiki,
Planina due (8.163 m) motivisani dokazivanjem, planina e to osetiti i put
e se zatvoriti. Ovo je kraljevstvo planine Manaslu i
mi smo ovde samo gosti. Ve u ovom trenutku, kad se
Monsunski vetrovi i dalje donose kiom bogate sive oblake iznad doline Kathmandu. Grad je siv i pomalo prazan. opustimo, zaboravimo sve drugo i u tiini zagledamo
Jo nije sezona za trekere. Ovo je tipina slika u Nepalu krajem avgusta. lanovi raznih ekspedicija pakuju opremu se prema toj prekrasnoj planini, shvatimo da nam Dnevno se otkai po dve-tri lavine na istonoj
za bazni kamp. Prvi deo opreme obino ode par dana ranije u planinu zajedno sa osobljem koje e podii atore Manaslu donosi puno darova. Najvei od njih je taj, da steni Manaslua (East face). Pokuavao sam da lociram
u bazi. Uglavnom ostane lina oprema i tehnika za komunikaciju koju nosimo sa nama. Moj tim za Manaslu se po- imamo mogunost, da se zagledamo i u svoju duu. glavne probleme u smeru, a da ih zatim jedan po
lako privikavao na nove vremenske uslove. Uskoro emo iz ove tropske prei na suvu i hladnu planinsku klimu! A jedan reavam. Takoe postavili
onda opet aklimatizacija ispoetka. Vidljivo je blago nestrpljenje zbog toga to idemo ba na ovu planinu. Smer je smo jedno ue u bazi da se malo
Sama gown - priprema opreme
zahtevan i traie svakodnevno ulaganje puno energije i truda od svakoga. Ako se deo te energije uloi u stvaran- podsete elementarnih tehnika za
za transport u baz
je timskog duha onda nam se anse za uspon na Manaslu (8.163 m) znaajno poveavaju. penjanje uz fiks. Narednih dana
ponavljali su gleerske tehnike

P
osle dva dana u glavnom gradu Nepala krenuli
smo autobusom do mesta Pokhara koje se
nalazi na obali istoimenog jezera. Lagano
truckanje od oko est sati i nije bilo tako loe ako se
uzme u obzir lepota predela kroz koje smo prolazili.
Ovoliko zelene boje vas neminovno ini veselim.
Jezero i vrhovi koji ga okruuju su prelepi, ali teko
ih je uhvatiti u objektiv od oblaka i isparenja. Posle
noenja u Pokhari prebacili smo se helihopterom do
sela Sama Gown, dok je ekspedicijska oprema ila od
sela do sela na leima portera.
U selu Sama doekao nas je Sirdar Kame. On je
stigao pre nas kako bi zauzeo dobru brvnaru i mesto
za kampovanje. Sama je na 3.530 metara nadmorske
visine. Mesto izgleda predivno! Na brdu iznad sela
je uvena Sama Gompa, a iza nje, ako se malo iskrivi
vrat, vidi se na cilj - MANASLU (8.163 m)
Vreme je bilo odlino, bez kie, a ono to je
najudnije je da na Manaslu nema toliko snega vezane za procedure prilikom
koliko bi trebalo da ga bude posle letnjih monsuna. propadanja penjaa u ledenu
Gleer je bio previe je prljav za to doba godine. pukotinu. Ponavljanje je majka
Izgleda da globalno otopljavanje uzima svoj danak. znanja. Znam da to znaju i da
Vegetacija je neobino jaka, pa je i na 3.800 mnv ih mrzi da to vebaju, ali gore u
sve prepuno drvea, raznog cvea i svakolikog visini treba raditi veinu stvari
rastinja. Na bazni kamp se nalazi na oko 4.800 mnv, automatski, jer ponekad zbog
ali smo uspeli da vidimo iz Same nekoliko atora niskog atmosferskog pritiska, mo-
u njemu. Izgleda poprilino daleko. Mi, meutim, zak nee da radi na potrebnom
nigde nismo urili jer sam eleo da se svi dobro akli- broju obrtaja!
matizuju. Zbog toga smo ostali u selu jo dva dana i Pre uspona ka visinskim
istraivali okolinu. kampovima sproveli smo niz
Onda smo krenuli u bazni kamp. Posle neophodnih priprema. Proverava-
dva sata uspona oblaci su se razili, a nama je onda ju se maske, sue se vree za spa-
smetala prevelika vlaga zbog isparenja. Ne valja vanje, a ima i onih koji skau od
sunce jer se znoji, ne valja kia ni sneg, da ne spom- radosti jer sutra kreu u planinu.
injem veliku hladnou - uvek neto smeta! Ali prizori Obino kada dugo ekate zbog
koji su se pojavljivali ispod nas predstavljaju pravi puno snega, a onda dobijete

20 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 21

extreme summit team Knjiga
Autobiografska knjiga Nejca Zaplotnika Put prevedena je na hrvatski jezik. Izdava je
Libricon. Moe se naruiti putem Interent stranice: www.plsavez.hr/trgovina

Pogled iz kampa C2

22 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 23


RUBRIKA summit team
extreme
Uspon u ledenom
kuloaru
ansu od nekih pet-est dana lepog vremena, tada
shvatite da morate mnogo da radite i da budete brzi.
A to nije ba tako lako.
Mi smo u nekih desetak dana uspeli da postavimo
kampove C1 i C2 i bili smo vrlo ponosni na sebe.
Sve je izgledalo da neemo imati veih problema
na usponu, ali nita gore nema nego kada oveka
ponese uspeh i kada pomisli da svojim znanjem
moe nadmudriti Prirodu. Kada se pogordi na svoje
iskustvo onda se u planini obino neto desi da te
podseti ko je gazda. To se i nama desilo...
Protivno vremenskoj prognozi koju smo dobijali
preko satelita, napadalo je toliko snega da su nai
visinski kampovi potpuno zatrpani. Nekoliko eks-
pedicija je imalo C2 na visini od 6.400 mnv (mi smo
na 6.700 mnv) i oni su nam javili da je i njihov kamp
pod debelim slojem snega. Kopali su okolo ali bez
rezultata. Takoe izgubljena su sva fiksna uad i alu-
minijumske lestve od C1 do C2! Dakle sve ispoetka.
Sledeeg dana u rano ujutro nai erpasi
su krenuli da provere ta je sa naim kampom C2
(6.700 mnv). Od toga mnogo zavisi, jer nam je gore u
atorima ostalo dosta opreme, gasa, hrane i boca sa
kiseonikom. Sve to imamo u rezervi, ali nemamo ba
mnogo vremena da sve to ponovo organizujemo u
visinskim kampovima. Javili su nam da naeg kampa
vie nema i da je oprema izgubljena. Bilo nam je
jasno da od tog trenutka erpe i mi moramo mnogo
truda da uloimo kako bi uopte imali ansu za upon
na vrh. Tako vam je to, Priroda je mona a mi smo
suvie mali. Ali zato nismo maloduni, jer ansa uvek
postoji. Misli lepe, vidi dalje
Prvo smo obnovili na uniteni C2 (6.700 m) tako
da u njemu moe da se boravi. Naa druga grupa se
pridruila prvoj u C1 (5.800 m) a onda su sledei dan
zajedno popeli u novopostavljeni C2. Prethodnu no
smo imali neto oko 20 cm novog snega, to je prih-
vatljivo, a narednih dana zahvaljujui severozapad-
nom vetru vreme je trebalo da bude mnogo bolje i
mi smo se nadali da e biti tako.
Videvi da se iz sata u sat odluke menjaju i da je
situacija oko naeg uspona veoma neizvesna, neko
je prokomentarisao: Voenje ekspedicije na Ma-
24 11 2012. Moja planeta
Treking
Manaslu je najvii vrh distrikta Lamjung u centralnom delu nepalskih Himalaja. Nalazi se
oko 65 kilometara od Anapurne, a veza izmeu ova dva masiva je jedna od najpopularnijih
trekerskih tura u regionu.
naslu je kao reavanje Svi popeli, svi se vratili, svi ivi i zdravi,
jednaine sa hiljadu Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a svi umorni ali nasmejani! Tog tenutka sam mogao
nepoznatih!. Pa i Aconcagua expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013 da se opustim i da konano uivam u neverovat-
nije daleko od istine. www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Uspon na najvii vrh June Amerike nom uspehu. Svi teki i napeti momenti poinju da
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Pre par dana su nae Aconcagua (6.962 m)
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013 se zaboravljaju. Pitao sam se da li u se posle par
anse da popenjemo Polazak: 28.01.2013. godina seati kako sam prethodne veeri ekao
Manaslu bile 0%, ali Island Peak expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013 poslednjeg lana da ue u ator na 6.900 m tek oko
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
Uspon na Island Peak (6.189 m) - Everest
ve po uspostavljanju www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013 21.30 h? Da mi nije bilo svejedno dok danas svi nisu
novih visinskih kam- region, Himalaji, Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013 doli u bazni kamp? Da poslednje dve noi nisam
pova anse su porasle Polazak: 08.04.2013. spavao? Ali znam da neu sigurno zaboraviti kako
na 50%. Bez strpljenja Manaslu expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013 sam plakao od sree kada su popeli vrh!
nema uspenog Uspon na Manaslu (8.163 m) - Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013 Znam i da sam duan ovoj planini i to mnogo. Da,
voenja ekspedicije. Polazak: 27.08.2013.
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
svestan sam toga. Do tada nisam ni od koga toliko
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
(ekspedicija traje 40 dana)
Imali smo dogovor Savladavanje pukotina sa mudrosti nauio kao to sam od Planine due do-
za C3 (7.450 m) ali su aluminijumskim lestvama bio u tih tridesetak dana. Teko je to opisati reima.
sve ekspedicije odust- bilo tee, nekom lake, ali svi su stigli do 15 sati. To Jednostavno sam znao da se kui vraa neko drugi,
ale. Na kraju, negde na pola uspona do C3, pojavljuje je dobro vreme jer e im trebati svaki deli kiseonika a ne onaj ko je otiao na ekspediciju.
se problem sa lavinoznom deonicom gde smo imali koji je ostao u bocama za zavrni uspon. Takoe Po dolasku svih lanova ekspedicije u bazni kamp
pauzu od dva-tri sata kako bi doneli odluku. erpe su imae dovoljno vremena da se odmore i istope sneg je padao svu no tako da smo sledee jutro
se pokolebali, a nama je iscurelo vreme, tako ak i da dovoljno snega za hranu i napitke pre uspona na vrh. po magli spakovali sve stvari za transport. Dok smo
smo nastavili stigli bi u C3 tek poto bi pao mrak, a to Napravio sam plan sa nekoliko rezervnih varijanti silazili ka selu Sama gown sneg nas je pratio sve dok
je nedopustivo. Zato sam doneo odluku da se vrate i onda da im saoptio. Znao sam ta mi je initi, ali nismo sili ispod 4.000 mnv. A onda drvee, zelenilo,
na 6.900 mnv i tu naprave kamp. Poto sam znao da treba to sprovesti u delo. Postavlja se hiljadu pitanja: trava i himalajski potoci na sve strane. Sve mirie na
imamo samo sledea dva dana koliko-toliko lepog Da li su svi spremni? Da li e vreme noas biti kao planinske trave. Kakva promena!
vremena, reio sam da ve sutradan pokuamo svi po prognozama? Da li e biti dovoljno kiseonika koji Svaki zavretak ekspedicije mi je nekako isti.
zajedno da dostignemo C3 (7.450 mnv) a onda idui sam planirao? Da li e ujutro vetar odloiti uspon?... Silazi u miroljubivije predele, uglavnom nasme-
dan pokuamo na vrh. Ono to je od mene zavisilo do tada, uraeno je: jan i zadovoljan. Nekako udno smiren i ispunjen
Nije lako. Ali je mogue Tako smo i Imali su najbolju ansu koju je te godine iko imao. posmatra stvari oko sebe. Zna da je iza tebe os-
uradili. Dan je bio odlian za uspon pa su svi stigli u Doveo sam ih u poziciju u kojoj je procentualno te talo jedno veliko delo, i to ti je dovoljno.
kamp C3 (7.450 m) bez veih problema. Nekom je godine bilo deset odsto penjaa na Manaslu. Njihovo U grad smo uli smrdljivi i prljavi, a kako
je da penju, a moje je ostalo da brinem o njihovoj drugaije. Smetala nam je vruina i praina, a zbog
Uspon ka C3 bezbednosti. toga smo svi disali dosta obazrivo. Taman smo se
Krenuli su oko tri sata ujutru. Vreme je navikli na razreen vazduh himalajskih visina, sa
bilo idealno sa uspon. Nakon osam sati penjanja svih onda ponovo aklimatizacija - samo na normalne
deset lanova ekspedicije koji su krenuli ka vrhu iz urbane uslove.
poslednjeg visinskog kampa vritali su od sree, jer Ali samo do neke nove prilike...
su posle puno napora i truda
gledali svet iz jedne nevereo-
vatne perspektive. Velika je ast Radost na vrhu
popeti Manaslu i mislim da su
oni svesni te injenice. Posle
fotografisanja zastava krenuli su
sa sputanjem. Povratak zna da
bude tei i opasniji nego pen-
janje. Nije lako zadrati koncen-
traciju posle popetog vrha. Zato
su vane instrukcije iz baznog
kampa od voe ekspedicije.
Nakon nekoliko sati, svi su se
spustili u C3 (7.450 m) a onda
po dogovoru sledio je nastavak
sputanja u gornji C2 (6.900 m).
Kada su svi stigli u C2 usledila je
komunikacija putem radio veze.
Bar po glasu bih rekao, od onih
koje sam se uo, da su svi veseli
i zadovoljni ovim velikim uspe-
hom. Sutradan su svi krenuli ka
bazi u koju su pristizali vidno
iscrpljeni.
11 2012. Moja planeta 25
 Svi trekovi na jednom mestu Download
trek ove avanture moete da
trekovi www.stazeibogaze.info skinete u svoj GPS ureaj klikom
vodi kroz planine Balkana na ovu adresu

Kruna tura - Valozi

Veoma atraktivan, ali
pomalo zaboravljen vrh
u Srbiji
20 km, peaki trek

Podaci o treku
Ukupna trasa
Duina trase: 20 km
Kondiciona teina: 6/10
Tehnika teina: 2/10

N
everovatno je da ovu planinu
svi zaobilaze. Osmi vrh Sr-
bije, Valozi, nalazi se iznad sela
Gornje Lisine (optina Bosilegrad) na
1.830 mnv. Savreni mir, netaknuta
priroda i nepregledno prostranstvo. Na
prolee imate utisak da ste u kotskoj.
irina stanuje ba na tom mestu. Puca
pogled na Crnook, Besnu Kobilu, Veliki
Streer, Milevsku planinu i Pirin u Bu-
garskoj.
Baza nam je uvek na Vlasinskom
jezeru, a do sela Gornje Lisine treba tridesetak kilometar - dva asfaltom zavravate turu kod pro-
minuta vonje preko Boice. Od centra sela (pro- davnice.
davnice) put vodi na gore u pravcu Gloke planine Sjajnih dvadesetak kilometara sa 1.200 mnv
koja dominira u prvom delu staze. uspona.  Autor treka: Marko Nikoli
Nakon izlaska na visoravan i poslednje
pojate, nailazi se na sjajan i jedini izvor
- Bele vode koji ne presuuje ni u toku
leta. Odatle se put zavrava i morate
direkt preko livada ka Valozima jer vie
nikakvi putevi ne postoje, pogled na
vrhu vredi svaki preeni metar. Nazad
istim putem do poetka sedla koje vodi
ka Lisinskom preslapu i Glokoj planini
(1.756 mnv), opet ste na jasnom maka-
damskom putu i imate savren vizuelni
kontakt sa vrhom (Meit). Taj vrh je jo
dominantniji, otriji, nikako ga ne treba
propustiti.
Posle pravac Gornje Lisine, obroncima
Gloke gde opet nailazite na izvor, izlazi
se na seosko groblje gde poslednjih

26 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 27


RUBRIKA
Planinom
FERATA UZ VRSNICU
vrsnica je jedna je od najviih
planina Bosne i Hercegovine. Nalazi
se u severnom delu Hercegovine,
a njen najvii vrh je Plono (2.228
mnv). Pripada Parku prirode
Blidinje...
28 11 2012. Moja planeta
Tomica Delibai Koliko je vrsta vrsnica?
www.tomica-planinom.com vrsnica je graena od mezozojskih krenjakih i dolomitskih stena, sa jako izraenim
povrinskim i podzemnim krakim oblicima vrlo siromanim vodom. Tokovi jugoistonog
E-mail: tdelibasic@ptt.rs podnoja nastaju od izvora koji izbijaju na mestima kontakta krenjaka i kriljaca.
vrsnica
Pinom je obeleena
priblina pozicija
S
tena i ferata na njoj, penjanje uz stene - vrsnice u Bosni i
to je vrsnica. Ime joj asocira na vrstu Hercegovini.
stenu, ne lako savladivu, a ona takva
i jeste, zaista dostojna imena planine. To je
visoka vertikalna stena, kojom u jednom delu i
periodino ide oklinana staza, sajlama i pov-
remenim merdevinama obezbeena, a iznad i
okolo su stene, samo alpinistima, i to kakvim,
dostupne. Takva je iz pravca kanjona Neretve,
nizvodno od Jablanice. Ovo je
stena i ferata bez premca na
Balkanu.
vrsnica i Prenj su vrsto
sisnuli Neretvu, u tesnac je
sabili, dozvolivi joj samo
uzani prolaz, a reka ostavlja
za sobom stene i vrhove, uz
koje moe krenuti samo onaj
ko se naoruao energijom i
strpljenjem, kao i potrebn-
nom planinarskom opremom,
ako hoe uz stene. Morate za
stene vrsnice poneti pojas i
prusike sa karabinerima, radi
kaenja za sajle i merdevine,
kao i lem, jer iznad su stene,
a i penja moe oboriti ka-
men kojim ugroava onog
koji je nie. Oprema za ferate
omoguava vezivanje pojasa i
ramenog pojasa, time fiksiran-
je i osiguranje kime za sluaj
trzaja u padu, ali veina ide sa
obinom opremom za osigu-
ranje ove vrste.
Jutro i prvi zraci sunca, to
se jave na vrhovima stena,
umivaju sanjive vrhove stena
Kuka, a mi trljamo oi, posle
duge naporne vonje, da
doemo sebi, tu se ne zna
ko koga budi, mi stenu ili ona
nas. Valja popeti dolinu Dive
Grabovice, to se uvlai u
stene planine, pravei korito
kojim tee potok u vreme
obilnih padavina, zimskom
periodu naroito, idui jednom
pa drugom stranom potoka,
potom uz umu ka stenama
pod Kukom, okruenju gde
dominiraju stene i ne vidi se
izlaza niti kuda dalje.
Pogled gore, ka tim ste-
11 2012. Moja planeta 29
planinom

30 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 31

planinom
nama, gde se treba popeti, izaziva drhtaje srca,
no budi snagu, slutnju i elju da se krene tamo.
Valja biti miran, stabilan i siguran u sebe i ono
to radi. Osetiti stenu, njen dah, saiveti se sa
okolinom, postati njen deli.
Bivak pod Kukom neki posete i ovde prenoe,
da osete okruenje, divljinu i stenu, pa i momci
i devojke koje probudismo, a oni nee dalje, jer
kau nisu poneli potrebnu opremu. Pod ste-
nama je bivak, one su se nadnele nad njim, a
dole je uma i pogled na dolinu Grabovice, koja
se uliva u Neretvu, zagraenu prekoputnim
Prenjom, tako da je trougao zatvoren. U ka-
menom ste grotlu, meu stenama, pod njima,
32 11 2012. Moja planeta
iznad doline ujedno, a tamo se vidi kanjon i
vrhovi, nigde dakle izlaza. Preputeni ste sebi i
stenama.
Od navedenog bivaka iko, tako se zove,
idu dve staze, tanije dva pravca koji se razilaze
upravo tu, odatle poinju. Desno ide pravac uz
voderinu Zlog potoka, to su kamenite razvaline i
procepi, gde se voda stropotava kada je ima, pa
dalje presecajui okomite procepe, idui grebeni-
ma, uskim hridima, umovitim predelima ujedno,
tako sve do Hajdukih vrata na samom grebenu.
Ta vrata nisu samo hajduka, ona su ispleten
kameni venac planine, saliven u kameni okvir.
Levo od bivaka je ferata uz stene Kuka. To je
izazovan pravac, jer se ide uz
stenovite kuloare, u kojima su
nabacane zaglavljene stene,
koje valja proi, obii ili se
uz njih popeti, na momente
uz glatke stene, sa sajlama,
klinovima, merdevinama koje
ipak nisu uvek sigurne, jer
trpe teinu jednog penjaa.
Takvo penjanje traje vie od
tri sata, dok ne pone strmina
ume, gde se nastavlja ser-
pentinastim kretenjem, jer
vetrikalno nije mogue. Okolo
su vetrikalne, zubaste stene,
nedostupne, osim ozbiljnim
alpinistima, koji tu vertikalu
veu od staze, ne mogu sv-
ladati u danu, pa je nedavno,
letos, ispria domain doma,
PLANINOM
jedna ekipa to uspela za dva
dana, prespavavi jednu no
na konopcima u steni.
Gore pod Vilincem, na visini
od 1.961 m, nalazi se novi
planinarski dom, praktino pod
vrhovima, na razvou staza, knjiga vodi, drugo proireno izdanje
na jednu stranu se ide ka
Hajdukim vratima a na drugu
Autor: Tomica Delibai
ka Kuku i ferati, trei pravac
je ka najviem vrhu Plono O planinama Crne Gore i Srbije, opisi planina
(2.226 m), praktino na sve
strane. i staza, poziv na literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju uopte,
Info ta planinar treba da zna i na ta da obrati
Ako vas tekst Tomice Delibaia panju.
zove u avanturu, evo kontakata za
smetaj na obroncima vrsnice: Po pristupanoj ceni od 500 dinara,
Planinarski dom Vilinac pozeem sa trokovima slanja 700 dinara.
Telefon: +387 61 285 684 (Nihad
iri),
+387 61 547 253 (Zenaid Ivkovi),
+387 61 609 913 (Nermin osi) Vie detalja o uslovima
www.vilinac.ba poruivanja i kupovine:
www.tomica-planinom.com 11 2012. Moja planeta 33
planinarenje Jastrebica
i Vucji zub
lanovi PD Vuji zub iz Trebinja
(BiH) ili su putevima koji imaju
srca i ispeli dva atraktivna vrha!
Evo njihove prie...

11 2012. Moja planeta 35

RUBRIKA
Planinarenje
K
ia nije dozvolila da PD Vuji zub 13. oktobra
odradi svoj tradicionalni uspon na vrhove Orjena,
ali nam ni prolom oblaka nije omeo okupljanje u
izviakom domu na Tulima, zajedniki ruak i druenje
do kasno u no, sa prijateljima iz Podgorice, Danilovgrada
i Gacka.
Ali je zato naredne nedjelje, 21. oktobra, bio savren
ljetni dan, to znai priliku da ipak preemo nau dugu
turu, kako zubii meu sobom zovu taj pohod od
17.300 m koji ukljuuje uspone na Jastrebicu (1.865 mnv)
i vrh koji je, iako 60 m nii, po srcu izabran za ime i zatitni
znak naeg Drutva.
Lijepo ali svjee jutro u Trebinju, potom na Ublima,
dodatno nas je podstaklo na 1.800 m brzog hoda do
poetka uspona, ali je toplota kojom nas je doekala
36 11 2012. Moja planeta
listopadna uma na Jastrebici bila neto kao okida
radosti tog nedjeljnog dana. Radosti koja nas je pratila
sve vrijeme te krune i ne ba lake ture, zavrene tek u 18
asova na Ublima.
Pa kako da se ne obradujete kad vas na Jastrebici
doeka toplije vrijeme nego u Trebinju, da ne pominjem
onu vjeitu nepripremljenost za to obilje listopadne ume
u sred kamenite Hercegovine. Jo taj, za hercegovako
podneblje neobian humus, s liem koje klizi i uti pod Jo svuda unaokolo proaran pukotinama ili krapama
nogama, dok se penjete kroz tu neoekivanu bukovu
umu. A ta autonomna pokrajina bukava u zaleu Trebin-
ja obgrljava oko dvije treine Jastrebice, miluje je svojom
listopadnom zajednicom: od mladih i tek izikljalih,
preko vitkih, stamenih i starih, ak i jedne kilave koja nije
posustala u borbi da uhvati svoj komad neba. Prosto vam
zaigra srce kad vidite kako se one zajedno isteu k nebu
i apuu mu kronjama, dok ih sunce miluje... Treba rei
i da se ta vladavina bukava protee du 2.800 m staze,
sve do njenog izlaska na greben gdje, s prevladavanjem
kamenite podloge posljednjih 1.100 m ustupa vlast za to
prilagoenim munikama i sitnoj travi grebena.
Uglavnom, nakon dva i po asa uspona po toj razno-
likoj ljepoti Jastrebice, druina od 11 zubia, praena
lovakim psom koji se usput oturio u planinare popela
se na najvii vrh trebinjske optine. U radost sunanog
prijepodneva ili savrenog julskog dana, kako ree Nada.
Do vidikovca koji obuhvata sve planinske vrhove u bliem
i daljem okruenju: od samo 2,5 km udaljenog Vujeg
zuba, pa do albanskog dijela Prokletija. Jo vam nudi
pogled ptice na Boku kotorsku, koja se ugnjezdila tu u
podnoju Orjena...
Orjen spada u visoke planine, a Jedino to bi Orjenu oduzelo to priznanje je nedostatak
gleera. Poslednji put su bili tu prije 20.000 godina, u periodu ledenog doba - Virma
RUBRIKA
Bosna i Hercegovina
Pinom je obeleena priblina
pozicija Orjena u Bosni i
Hercegovini.
Panoramski pogled, autora
Slavenka Vukasovia, moete da
pogledate ukoliko kliknete na
sliku ispod.
Poslije jednoasovnog odmora, etvoro planinara
su zakljuili da im je ova nedjelja sasvim ispunjena bez
upavog Kreljevog mramora (imaju ljudi iskustvo).
Poto sam ja jo od prole godine zaluena Mramorom
zbog Slavenkovog panoramskog snimka, sasvim oz-
biljno sam pitala vou puta, Donija, ta mi od opreme
treba za Kreljev mramor? Na osnovu vrlo preciznog prosto, istrajava na svom mjestu, ak i davno osuena...
odgovora da se ta oprema ne nosi u rancu, shvatila sam Uglavnom, po planu se ta 2,5 km od Jastrebice do
da se ona nosi u srcu, pa zakljuila da sam je ponijela. Vujeg zuba prelaze za dva asa i dio ekipe ga je i preao
Pogotovo to za mene, kao i za jednog Jaki Indijanca, za to vrijeme, a neplanski, to jest, grupi sa mnom i sa
postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Pa lovakim psom, trebalo je jo 45 minuta. Ovdje moram
sam ja pola tim putem srca, ali sa estoricom spremni- istai da je ovaj ker/pae/kere/uko, kako smo ga od
jih. Onaj kilometar i po grebenom bio je sasvim lak. A milja zvali, istinski junak ovog uspona. Ba onaj koji je
onda nas je doekao Kreljev mramor, koji kao da je za poao za srcem i zajednicom koja mu se svidjela, nije htio
narednih 1.000 m govorio: ik ako smije! Ali koliko je da se povue s otrog kra, za koji njegove ape, jednos-
lijep taj Mramor! Pa kako da mu odoli? Pogotovo to tavno, nisu opremljene. Povremeno je kamutao i stajao
onaj put srca ide pravo na njega. Kao to je Jastrebica u nedoumici, zaostajao, pa ponovo nalazio put do nas, ali
obujmljena listopadnom umom, Vuji zub je, kao to mu nije padalo na pamet da poslua naa nagovaranja i
mu i prilii, u zagrljaju raskono izvajanog kra: glatkih molbe i da se vrati - zato je i osvojio naa srca! Tako je od
kamenih gromada, kamena koji je ponegdje potekao doktora Vlade dobio dvije bajadere koje je u slast pojeo,
kao vodopad, a esto ga je voda izbrazdala kao prsti a Vojo mu je istresao svoju vodu u jedno udubljenje u ka-
glinu ili mu je izdubila male meandre, u obliku slova S. menu (po povratku se i zadrao kod njegove vikendice).
to se, pak, drugog usporavajueg lana tie i tih puteva
koje treba zaobilaziti bridom ili preskakati, kamenim srca, kao to za njih ree onaj Don Huan Matus: Jedini
rukohvatima debljine sjeiva, koji tako i djeluju na dostojan izazov je da se taj put pree sav, do kraja. I tuda
ruke; talasastim kosinama uz koje treba ustrati. Sve to ja putujem gledajui, gledajui bez daha. Ne znam kako
uz poneku muniku koja prkosi svemu emu se u tom bih drugaije opisala taj put kroz Kreljev mramor. Jedino
kru moe prkositi ili onu koja je izgubila svoju bitku ali, moram istai da su mi Vojo, Igor, Doni, Vlado, samim
11 2012. Moja planeta 37
RUBRIKA
Planinarenje planinarenje

svojim prisustvom i praenjem kako se snalazim, esto

pruanjem ruke, a bogami i snage, pomogli da se bezb-
jedno izvuem iz tog Kreljevog zagrljaja. Istina, Doni
mi je u ali rekao da moja lanarina, poslije Kreljevog
mramora, treba da bude 300 maraka, ali ja sam to shvatila
kao vuji nain da se kae kako je bilo nezaboravno!
Ja bar neu nita zaboraviti od onog to su oni uinili za
mene, a najvie Vojo i Igor. Pogotovo ne mogu zaboraviti
ono zajedniko preskakanje duboke pukotine i tranje
prema suncu, uz nakoenu kamenu plou...
Pa kad, konano, doete na najvei vrh tog trovrh -
zuba, znate da ste se najvie uspeli u sebi, ali i da ste to
uinili kao zajednica. Osjetite kako na vrhu die istina. I
da je uspon zavren tek kad diete s njom. Tek tada znate
da ste svakom sve oprostili, pogotovo onima koji nemaju
potrebu ni za jednim od ta dva uspona. Poto nam je
do kombija na Ublima trebalo 2,5 - 3 asa hoda, zbog
predstojeeg smraivanja, 15 asova je bio krajnji rok za
polazak. U tih petnaestak minuta obavili smo najpotreb-
Info
PD Vuji zub Trebinje
Telefon: +387 65 753 896 (Igor);
+387 65 876 821 (Aleksandar); +38765878114 (Ana)
E-mail: vucji.zub@gmail.com
www.vucjizub.org
nije, malo predahnuli i bacili se na silazak! Tek u neko
vrijeme smo se sjetili da se nismo fotografisali na vrhu. U
prvom trenutku vam bude ao, a onda shvatite koliko je
to, u odnosu na sve to ste gore dobili - nevano.
Naime, uspon vam je ve pokazao koliko su nebitne
mnoge stvari kojima, iz ovog ili onog razloga, pridajete
neku vanost. Prosto vam se otkrije kad idete tim putem
koji ima srca...
Tekst: Vesna Keelj
Photo: Igor kero

R
ijetko ko odlazi na Volujak
u aranmanu koji smo mi
sami sebi organizovali. Po-
lazimo u ranim jutarnjim satima,
grabei prve zrake sunca ve na
Prijevoru. Tu ostavljamo automo-
bile, uredno kupimo i pakujemo
atore i opremu, te sa vjetrom
u lea urimo irokom, dobro
poznatom stazom koja je na par
mjesta prekinuta kamenim gro-
madama odronjenim sa vrhova
masiva. Uskom stazom, preko
sitnog pjeanog sipara, stiemo
na markirani strmi puteljak koji
vodi kroz borovu umu do u
Suhu jezerinu. U dnu Jezerine
doekuje nas hladni zrak i mrazni
pokriva. Koliko god mi eljeli da
BiH
Pinom je
obeleena
priblina
pozicija Volujka
u Bosni
i Hercegovini.
lijepi topli dani due traju, kasni
oktobar pokazuje i zimske drai.
Cilj nam je preko Trnovakog
jezera, Rudinih koliba popeti se
na Studenac, jedan od vrhova
Volujka te nastaviti grebensku
turu dugu sedam kilometara do
krajnjeg vrha Badnja i vratiti se
nazad istim putem.
Volujak je zapravo jugozapadni
je dio planinskog masiva Magli-
Volujak-Bio, i smjeten je izmeu
rijeka Sutjeske, Drine, Pive i
Vrbnice
Posmatrajui panoramu vrhova
koji se vide oko nas, ovjek ne
moe, a da ne razmilja o nas-
tanku ovoga raznolikog pejzaa
i uticaju monih prirodnih sila
koje su uestvovale u tome.
Njedra ova dva veleljepna masiva
Maglia i Volujka, kojem se jo
pridruuje i markantni Trnovaki

38 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 39

RUBRIKA
Planinarenje RUBRIKA
Volujak se prua smerom Severozapad-jugoistok, a od Maglia ga odvaja potok Suha na severu. Najvii
vrhovi na Volujku su Velika Vlasulja 2.337 m, iroka Toila, 2.297 m, Studenac 2.294 m i Previja 2.273 m.

Durmitor ljeti hladi, a zimi grije

srcoliko jezero sa svojim zeleno-
plavim tonovima. Na visini od
1.517 mnv, to isto jezero daje
upeatljivost miru i tiini koja nas
okruuje unosei je i u prostor
kojim dominiraju stjenovite litice,
otri, ka nebu okrenuti vrhovi,
zlaane livade i panjaci. Pogled
nam luta ka uzvienju i sedlu Stu-
denca gdje smo naumili prove-
sti no. Iza nas su ostale Rudine
kolibe i bistri hladni planinski
izvor. Staza je kamenita i strma,
proarana sa zlaanim travnatim
busenjem i mirisnom zelenom
klekom okienom ponegdje zre-
lim crvenim ipurkom.

Kamp
Ispod samog sedla Studenca
nailazimo na izvor, te obnavljamo
zalihe vode. Potraili smo zaklon-
jeno mjesto za kamp. Pogled koji
se pred nama otvara iz naih ma-
lih peurkastih kuica ne moe se
opisati rijeima. Sve je ukombino-
vano bojama, oblikom i ljepotom
pejzaa oko nas. U dolini ispred
je Trnovako jezero, privlano i
znaajno onako i onoliko, koliko
je ista voda u njimu. Mnogi
prolaznici, putopisci, bili su za-
divljeni ljepotom ovoga jezera i
ivopisnom panoramom koja ga
okruuje. Nau panju privukla su
uzvienja desno od naeg kampa,
vrh Studenca i iroko toilo, dok
se iza nas u svoj svojoj ljepoti
odmara masiv Lebrnika.
Kamp je postavljen, malo
se i odmorilo. Poto smo ve
postigli eljenu nadmorsku
visinu priutiemo sebi etnju uz
zalazee sunce na ta dva vrha.
Poli smo, doli smo, popeli se i
vratili u kamp puni novih utisaka
i planova za novi dan. Odsjedili
smo pred atorima sa pogledom
ka teget plavom nebu posutom
milionima najsjajnijih zvijezda
koje se ogledaju u jezeru, te
vrhovima Maglia, Bioa, Trza-
vke, Vlasulje, Trnovakog Dur-
mitora koji ga podupiru. Prvo
jutarnje sunce izmamilo nas je
svojom svjetlou. Kafa, doruak,
svako sa svojim mislima... Pokreti
preutno dogovoreni, pakovanje
i nastavak puta.

40 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 41

Planinarenje
Ka Badnju
Volujak je druga po visini plani-
na u BiH, na granici je sa Crnom
Gorom. Studenac je vrh koji pri-
pada Bosni, a njega smo popeli
dan ranije. Sa jutrom kreemo
na grebensku turu dugu sedam
kilometara do krajnjeg vrha
Volujka - Badnja. Jutarnji pov-
jetarac, iroke grebenske zlatno-
ute livade, nebesko plavetnilo i
sunce koje grabi ka zenitu daju
nestvarnu sliku. Budni smo i
koraamo, upijamo svaki novi dio
prirode pred nama. Kompletan
masiv Maglia, iza Vuevo, ispod
egzotina prauma Peruica, kan-
jon Sutjeske, emerno, Zelengo-
ra... Gdje pogledati!? Lebrnik iza
nas - kameni straar... ta rei,
nemamo vie ni daha, pogled
nema vremena ni zaustaviti se
na jednoj ljepoti ve je tu druga
i tako sve dugih, a kratkih sedam
kilometara.
Popeli smo se na Kocijan (2.126
42 11 2012. Moja planeta
mnv), pa onda malo grebenom
i na Previju (2.276 mnv), pa opet
grebenom i zlaanom livadom.
Put nas potom vodi otrim
stjenovitim grebenom zalazei
Na visini od 1.660 m nalazi se Volujako jezero
lednikog porekla
prostrane livade, uzvienja i otre
stijene, kanjon i rijeka, te vijugavi
puteljci do sela i zaselaka. Slikali
smo se, upisali se u knjigu i teka
koraka krenuli nazad. Odluili
smo se na predah uz sendvi
malo iznad sedla Studenca.
Povratak
Razgovor uz uivanje u svakoj
zraci sunca usporavaju nam pov-
ratak, puni smo doivljaja i uzbur-
kanih osjeanja. Svi bi istovreme-
no eljeli neto rei, pitati... Onda
odjednom tiina kao da smo sami
sa sobom i prirodom. Skriveno
dole u listopadnoj umi izviruje
jezero. Kafa e se piti na njegovim
obalama, uz pogled na igru sjena
zalazeeg sunca. Odmor e dobro
doi, pred nama je umska staza
do Suhe jezerine zatim uspon
do auta, taj posljednji kilometar
uvijek je najtei, to zbog umora,
to zbog odlaska.
Do auta smo stigli u ranim
veernjim satima, prepakovali se
i krenuli nazad. Svi zadovoljni,
malo umorni, puni utisaka, preli-
jepih fotografija zakljuujemo da
je grebenska vikend tura na Volu-
jak bila pravi pogodak i novina za
sve nas.
Samela Zeli
Klub visokogoraca
Sarajevo
u kamena prostranstva do kra-
jnjeg vrha Badnja (2.242 mnv) i
najljepeg pogleda u cijeloj ovoj
prii. Ispred nas ivopisna pan-
orama: etinarske i bukove ume,
Info
Do visine od 1.600 m Volujak
je pod bukovom i etinarskom
umom. Iznad te visine su travn-
jaci. Podnojem planine ide put
Foa-Gacko.
Nadmorska visina naselja Gacko
je 956 m. Prosjena nadmorska
visina optine Gacko je preko 1000
m nadmorske visine. Visinska raz-
lika izmeu najvie (Volujak 2336
m) i najnie take (Vratar 710 m)
je 1626 m.
Gataka optina je poznata po
bogastvu raznovrsne niske i
visoke divljai, ptiijem svijetu,
ribi potonij pastrmci i endemskoj
vrsti gaovica, a nije iskljueno da u
krakim peinama ima i ovjeije
ribice.
Planinski
vrhovi
u Srbiji
Iz tampe je izala knjiga
Ise Plania Planinarski
vrhovi Srbije, koja je
svojevrsni podsetnik
i spisak atraktivnih
planinarskih destinacija...
Knjiga Planinski vrhovi Sr-
bije, autora Ise Plania de-
taljno opisuje planinski reljef
Srbije i uraena je kao vodi,
prvenstveno namenjen plani-
narima, ali u mnogome moe
da pomogne i rekreativcima
i ostalim zaljubljenicima u
prirodu. Ovo je pre svega
spisak vrhova, bez njihove
kategorizacije, jer je, kako
kae autor, knjiga zamiljena
kao podsetnik, prirunik i
baza podataka koja planinar-
skoj i iroj javnosti ukazuje na
bogatstvo i raznolikost plan-
inskih predela Srbije.
Cena knjige je 1.000 dinara.
Knjigu moete da poruitre od
autora putem sledeih
kontakata
e-maila: planiciso@hotmail.com
Ili telefona: 065/809-40-65
RUBRIKA
Planinarenje
Gvozdake stene
i Sokolina
D
ok je oktobar tonuo u jesen, ta subota se
zaglavila u meni. Prelazei preko Debelog
brda, ve sam slutio, kroz musavo staklo
autobusa, prelazne oblike jarkih boja. Malo ispod
sela Paina Ravan, izbauljae na cestu, 50 poklonika
planine. Zguvane odjee i svjee opeglanih osmje-
ha napravie pristojnu kolonu, upuenu ka predjelu,
koji se vrsto vezao za Povlen. Makadamskim putem
zagrijavamo none miie, dok kroz vene struji jeza,
zagrijana toplim, sunanim jutrom. Veseo agor i
zujanje foto-aparata, remeti neoptereujuu tiinu.
Dok sa Slaviom tabirim, duboko ekoloke teme, gr-
lim oima livade, ponad kanjona Trenjice. Valjda, da
bi diskusiju doveo do usijanja, vadi malu, metalnu
uturu i u kojoj se bukala metaxa. Gutljaj grkog
proizvoda, prefinjenog ukusa, uini da se prebacimo
na vie opaanja okoline. A imalo se ta!
Zanimljiv susret
Kako nas je put vukao za noge dodajui visinu,
tako se krajolik otvarao pogledu, kao uzbudljiva
knjiga, ve sa prvim stranama. Odvajanje sa puta
na livadsku stazu, uvala je drvena klupa. Na klupi
Baba i Deda, malo zaueni, ali raspoloeni za
upoznavanje. eda krasi bijela koulja, ajkaa i
plave patike, a baba, ubraena arenom maramom
i ogrnuta edovim osmjehom, kao i vunenim pu-
loverom, mirno dri ruke na cegeru i pogleda u
gumene opanke. Na saznanje da smo planinari, ote
joj se zauen komentar: A, jel vas ta plaaju za to,
da se verete ovuda, djeco? Neko dobaci: Ne, bako!
Mi plaamo. Simpatina baka odmahnu glavom,
presavi onaj ceger na pola i ree: Eto! Svakakva vre-
Info
Ako vas tekst Branislava Makljenovia zove u avan-
turu, do ove lokacije moete stii iz pravca Valjeva,
Bajine Bate i Kosjeria. U neposrednoj blizini nalaze
se Specijalni rezervat prirode Kanjon reke Trenjice i
Predeo izuzetnih odlika Klisura reke Gradac.
44 11 2012. Moja planeta
mena dou... ed veselo podie pogled sa patika i
preko babinog rupca nas isprati: Ma, nek vam je sa
sreom! Mora i to neko...
Nekako mi bi ao, ostaviti ih na klupi, zagledane u
zaravan Jablanika, a ne razmjeniti jo koju rije. Ali,
ta su rijei!? Za nekoga samo monotoni zvuk iz grla,
a nekome melem na duu...
Dok sam se prenuo iz kratke sjete, koloni sam
gledao u zadnji kraj. Marija i Vesna su, neumorno,
slikale, pa se rado predah njihovim objektivima.
Sa Slaviom nastavih temu koju nismo ni poeli...
Ogromne proplanke, stjenoviti greben je uokvirio
i odbio prema kanjonu. Trenjica nam se otvarala
iz daljine, davno usjeenim procjepima. Sa druge
strane rijeke, Bobija - podatno gola u podnoju i
stidljivo, umom, obuena po vrhovima, blistavo
mi je zjenice razbila u parad. Ta muza od planine,
mirno se polegla po horizontu, kao prelijepa ena,
dok eka da je slikar oslika u akt. Ostadoh tako, vi-
jekovima, srastao sa stijenom i obavijen mirisima.
RUBRIKA
Panoramu Gvozdakih stena i vrha Sokolina sa jo puno lepih fotografija, moete pogledati
na linku: www.drinskakuca.com/Okolina
Uhvaeni u zamku jeseni Srbija
Ipak, treba popeti i vrhove grebena, pa oivjeh Pinom je obeleena
i pristigoh ostale. Po kamenjaru smo se ratrkali, okvirna pozicija opisane
jedui doruak iz ranca. Virei sa vidikovca, kroz lokacije.
poutjelo lie, ukaza se Drina. Zelenom dolinom je Ovaj deo Srbije je lako
dostupan zbog vie putnih
odmicala zagrljaj planina i pretvarala je seoske oaze. pravaca koji povezuju
Ponad Drine, mrko se opruila Tara, dajui nepre- vea naselja u okolini.
glednu sliku, raupanog umovitog masiva. Dok mi
je Bobija zaustavila disanje, kotrljanje oka preko sela
iznad Drine dralo je usta potpuno otvorenim.
Moralo se dalje. No, svi smo bili uhvaeni u zamku Savu Savanovia, u polumraku prastarih vodenica.
jeseni pred umiranjem, pa nam je postalo sve- Prolazei oblim livadama, ka regionalnom putu,
jedno, kojom stazom i gdje je cilj. Lako kao pov- stijene su nas posipale crvenilom ukradenim sa lia
jetarac, penjali smo Svilenu stijenu i kaili poglede ponosnog Javora.
za krila bjeloglavih supova, koji su carovali, tim Drumska kafana nas je saekala iza jednog oka
dijelom neba. Okrajak Crvene stijene prizva nas i ugostila hranom i piem. Dok smo se postepeno
sunanim odsjajem i poosmo i njoj u susret. Malo vraali u realnost, vodii rekoe da je kasno za vam-
se razmiljujui, po gustim iprajem zarasloj stazi, pire. Bez mnogo aljenja, svi se posvetie hedo-
doosmo do ograenog, dugakim parmacima, nizmu. Vampiri i onako stanuju u glavama. Svako e
seoskog imanja. Dok sam ekao da se okupimo sa svojim da se pozabavi...
pred nastavak pjeaenja privue mi panju veliki Branislav Makljenovi
bor iznad puta. Stajao je sav markantan, okruen
sa nekoliko breza i igrao igru vjetra. Dugim, zele-
nim iglicama je dodirivao, osueno, lie, najblioj,
bjelokoroj ljepotici, dok se, lagano, uvijala granama,
isputajui zvuke, kao iz nekih, barunastih zvona...
Neko se prodera: Ko proe zadnji, neka zatvori
kapiju! Okupljanjem cijele ekipe na raskrsnici ispod
Crvene stijene, prekide se, ljubavna arolija dva bia
iz ume... Jedni pooe bliom stazom, zaobilazei
greben, a druga grupa se spustila do prvog sela,
kojeg smo gledali sa Sokoline. Ubrzo voda, dovede-
na sa izvora, uini nau e prolou. Put je skretao
lijevo iznad prve kue. Baka ja stajala sama. Ree da
je jue davala godinu muu i da bi voljela da svra-
timo na kafu... Hvala baki! Mi smo iz grada i stalno
urimo. I tada smo urili da vidimo srpskog vampira-
11 2012. Moja planeta 45
Planinarenje Planina RUBRIKA
Hajla pripada severo-istonim Prokletijama. Najvii vrh Hajle ima visinu od 2.403 metara.

Hajla
Crna Gora
Pinom je obeleena okvirna
pozicija opisane lokacije.
Do podnoja Hajle dolazi se
iz pravca Novi Pazar (Srbija)
- Roaje (Crna Gora).

46 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 47

Planinarenje
P
opuno neoekivano, ostadosmo bez grupe
koja je trebala da planinari po Hajli na
severoistoku Crne Gore. Ipak, nas trojica
najtvrdoglavijih, odluili smo da sa jedim autom
odemo na akciju. Na ruku nam nisu ili ni neviena
saobraajna guva na izlazu iz Beograda, ali ni kvar
na kolima. Uz dosta truda, dospeli smo na nae
odredite neto iza ponoi. U Roaju nas je doekao
na prijatelj Feko koji nas je svojim terenskim vozi-
lom prebacio u planinarski dom Grope podno
grebena Hajle. Od Roaja do doma ima oko sat
vremena vonje dosta zahtevnim makadamskim
putem. Upravo zbog toga, planirski dom Grope
prava je planinarska kua, lako dostupna svakom
planinaru, a opet dovoljno nedostupna svima koji
48 11 2012. Moja planeta
bi lako mogli naneti tetu nedirnutoj prirodi u ovom
kraju.
Svanulo je sunano jutro i bilo je odmah jasno da
mi gomila garderobe od toplo, pa do za minus,
nee biti potrebna. Od doma kree neto strmiji
uspon do sedla. Izlaskom na njega javlja se prvi lep
vidikovac i pogled ka oblinjoj Ahmici. Staza dalje
vodi desno prema grebenu Hajle. Izlaskom na gre-
ben dolazi se do drugog vidikovca sa fantastinim
panoramskim pogledom na masive kao to su: Moka
gora, ar planina, Prokletije - Maja Jezerce, Karanfili,
zatim skroz desno Komovi...
Kreemo se dalje grebenom. Staza nije zahtevna,
ali na ovom delu staze je potreban oprez za vreme
zimskih uspona zbog obino velike snene strehe
Jedan masiv, dve reke i dva sliva
To su reke Ibar (planina Hajla) - crnomorski sliv i Beli Drim (planina ljeb) - jadranski sliv
Preuzmite trekove klikom na fotografiju. Gore: Trek
Hajla i Ahmica; Dole: Trek Grope - Roaje
Info smetaj
Preko grebena Hajle do izazovne Ahmice: Ahmica je
Planinarski dom Grope (1.938 mnv) raspolae neto nii vrh, ali je strmiji uspon i bez markacije
sa 40 udobnih leajeva na palama - alpski stil.
U domu ima vode, a postoji i mokri vor, dnevni
boravak sa kuhinjom i uslovima za spremanje jela,
ima poret na drva i pei za grijanje u sobama na
spratu, tako da se i u veoma hladnim danima u
domu se ne moraju koristiti vree za spavanje.
Dom nosi ime Grope po istoimenom mjestu gde
se nalazi, a sagraen je i useljen 2008. godine.
Sagraen je na ovom mjestu u znak sjeanja na
nastradalog planinara Mavri Safeta aka,
inae lana PSD Sandak iz Novog Pazara, koji
je tragino izgubio ivot na Hajli 6. januara 1997.
godine.
Telefon: + 382 67 285 393 (Feka Kurtagi)
E-mail: fekaski@t-com.me
nad ponorom sa desne strane grebena. Brzo stiemo rastinje bora krivulja, kozjim stazama da bismo izbili
do vrha Hajle (2.403 mnv), a do njega je potrebno na panjak. Ovaj deo ka Ahmici nije markiran. Posle
optimalno oko dva sata peaenja. Mi smo stigli velikog proplanka, ulazimo u retku umu. Imali smo
neto bre i zakljuili da emo, ako krenemo nazad sree da nabasamo tano na umski put. Ispred nas
u dom, stii ponovo na doruak. Odluili smo da im- se ispreilo brdace koje se zove Ujkin Kr. Zaobili
provizujemo kruni trek i da krenemo prema Ahmici smo ga da ne pravimo bespotrebni uspon i prili Ah-
(2.272 mnv). mici s lea, to bi se reklo. Zatim sledi strmi uspon,
Sledi spust nazad na prvi vidikovac sa koga se strmiji od penjanja na Hajlu bez obzira to je ovaj
vidi pomenuti vrh. Zatim se kreemo padinom kroz vrh neto nii.
11 2012. Moja planeta 49
Planinarenje Planinarenje

Na ovom vrhu smo napravili duu pauzu i uivali
u prirodi i istom vazduhu. Na horizontu su se poeli
sakupljati oblaci najavljujui moguu promenu
vremena. Silazimo, ovaj put pravo preko Ujkinog
Kra, isto da trek bude malo zanimljiviji. Uskoro
ponovo dolazimo na poznati nam iroki zemljani put
koji vodi prema domu, gde nas domaini ekaju sa
veerom.
Dom je nov, udoban i topao, sa vrlo zanimljivom
prostorijom za druenje sa kuhinjom. Ona je pravi
mali muzej sa starim planinarskim i skijakim pred-
metima, predmeta iz svakodnevnog ivota i starijim
i novijim fotografijama.
Sutradan smo odluili da jo malo razmrdamo
miie, pa smo odluili da se u Roaje spustimo sa
opremom bez terenskog vozila. Od doma Grope do
centra grada je potrebno oko tri sata hoda. Improvi-
zovana staza vodi u poetku kroz gusto rastinje bora
krivulja, a zatim prelazi na iroki umski put. Trek koji
sam priloio je najkrai put do Roaja (nije ista staza
kojom ide terensko vozilo). Ipak, preporuuje se da
se koristi kada se ide na dole do grada, obrnuto je
suvie naporan uspon.
Preporuujem svima dolazak na ovu planinu,
zbog prelepe prirode, doma i dobrih domaina.
Jovan Jari

Kralj gljiva iz Roaja

Msje Don Vej (bez N)

Kapetanovo
i Manito jezero setak planinara i ljubitelja prirode se ukrcava u kombi i
polazi ka Morakim planinama. Od Podgorice se vozimo
preko Nikia i upe (oko 80 km - 2 h) i dolazimo do
nae poetne take - Bara Bojovia (1.500 mnv), odakle
se prua makadamski put koji vodi ka jezeru. Izlazimo iz
kombija i uivanje poinje.
Raj za oi! Ispred nas slika irokih livada zlatno-ute

S
ubota popodne. Zavrena radna nedelja. Iako
odlazim na ture samo nedeljom (zbog poslovnih
obaveza), moja radost poinje ve u subotu
popodne pakovanjem ruksaka i spremanjem za
sjutranju turu. A sjutra osvajam Stazu velikog jastreba
(kako je na vodi dao aljivo ime turi), sa lanovima
organizacije Montenegro Outdoor team iz Podgorice.
Kada me ujutro probudio sat jo je bio mrak, ali elja
za planinarenjem je jaa od svakog sna. Kreem kolima
iz Bara ka Podgorici gdje se nalazim sa gupom. Dvade-
boje, oiviena prelijepim Morakim planinama. Ispred
nas Veliki i Mali urim, omiljeni foto-motiv svih plani-
nara. Od pogleda na Mali urim zastaje dah. Rado bih
se izdvojila od grupe i krenula u njegovo osvajanje,
ali sam vjerovala da nita manje nee biti fascinantno
Kapetanovo i Manito jezero, to se kasnije i potvrdilo.
Prvo jezero
Nakon kratkotrajne pripreme kreemo ka Kapetano-
vom jezeru. Kako smo dobili informaciju od vodia,

50 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 51

Planinarenje
do jezera ovim makadamskim putem ima oko est
kilometara. Uspona gotovo i da nema. Nosim ruksak
pun do vrha i ako svaki put kaem E, sledei put neu
nositi ovoliko stvari, ni hrane, ni ovaj veliki fotoaparat!
Ali sve ostane na tome - sledei put! Srce poinje sve
jae da lupa i disanje postaje ubrzano. Tako uvijek prvih
dvadesetak minuta, a kasnije se uspostavi ravnotea
i sve radi kao sat. Lagano gazimo makadamom i
uivamo u pogledu koji nas okruuje. Panjaci obojeni
jesenjim bojama se pruaju sa svih strana, a sliku upot-
punjuju planine koje se okomito uzdiu iznad njih. Sa
desne strane nam se ukazuje povea stijena od ijeg
podnoja vode stepenice, ne vidimo kuda Kako se
pribliavamo shvatamo da je sa druge strane, u samoj
stijeni napravljena betonska kuica koja, da nije tu gdje
je, izazivala bi negativne komentare, ali ovako - izaziva
divljenje. Nastavljamo makadamom ka jezeru. Prelaz-
imo preko manjih potoka, penjemo se preko prevoja i
odjedanput - poklon, Kapetanovo jezero (1.678 mnv).
Predivan pogled. Neki silaze do obale, a neki os-
taju da iz ptiije perspektive uivaju u ljepoti jezera.
Jezerska voda modro-plava, mirna, bistra toliko da
se itav pejza oslikava u njoj. Oko jezera katunske
kuice koje se i te kako uklapaju u ovaj ambijent (o
betonskim kuama koje niu na obali sada neu da
govorim, a mislim da se takvo prisustvo ljudskih ruku
52 11 2012. Moja planeta
u ovom sluaju moe izbjei!). Oni koji malo vie znaju
od mene, kau da je jezero bogato ribom, pa se esto,
na obali, mogu vidjeti pecaroi i kamperi koji koriste
ovaj predio za uivanje uz ribu sa rotilja. Pravimo malu
pauzu za odmor nakon koje nastavljamo ka Manitom
jezeru.
Drugo jezero
Do jezera imamo otprilike 60 minuta hoda. Grupa
lagano savladava uspon koji nije tehniki zahtjevan.
Bilo je tu iskusnih planinara, ali i onih kojima je to bila
prva palninarska tura. Penjemo se uz stalno okretanje
ka jezeru, jer je prosto nemogue odvojiti se od predi-
vne slike koju ostavljamo iza nas.
Sada se tano izmeu panjaka vidi krivudavi maka-
damski put kojim smo doli do jezera. Ovaj dio staze je
krevit Ali jesmo li u Crnoj Gori ili nismo? Grabimo ko-
racima ka Manitom jezeru. U trenutku kada prolazimo
pored neke bare, na vodi kae: ao mi je ali jezero je
presuilo. Nije bilo kie ovoga ljeta, tako da je od njega
ostalo samo ovo. Pokazuje na neku nebitnu vodenu
povrinu pored koje stojimo i nastavlja: Ali na na naim
turama uvijek postoji alternativa, tako da emo se sada
popeti na neki vrh. Malo sam bila sumnjiava to se tie
jezera koje je presuilo, ali i srena zato to emo se Kontakt telefon: +382 67 742 600
ispeti na neki od vrhova u blizini i tako sa visine posma-
Pri vrhu planine Trebijea, na 1.678 mnv, lei Kapetanovo jezero duboko preko 35 metara. Do njega
se moe stii iz pravca Nikia asvaltnim putem i iz pravca Kolaina pjeakim stazama
Crna Gora
Pinom je obeleena okvirna
pozicija Brnjikog ili Manitog
jezera. Lokacija se nalazi na
na nadmorskoj visini od 1.773
mnv. Dugako je oko 22 a
iroko oko 14 metara.
trati itav pejza. Nastavljamo tako travnatom stazom
da hodamo ka vrhu. Savladavajui blagi uspon dola-
zimo do prevoja i shvatamo da se na vodi alio kada
je rekao da jezera nema.
Za razliku od Kapetanovog jezera, do Manitog (1,764
mnv) ne postoji put kojim bi se moglo doi motornim
vozilom. Ova injenica mu, po meni, daje jo veu
vrijednost. Priroda netaknuta. Boja modro plava. Svi
skidaju raneve sa lea, vade podloge i bacaju se na
njih. Vrijeme je za pauzu za topli obrok. Sjedei tako
pored jezera gledam u vrhove koji se izdiu iznad i
mame me da ih osvojim. Ustajem se i kreem. Ima jo
zainteresovanih, tako da nas estoro kreemo da se
penjemo. Penjali smo se travnatom podlogom. Nisam
primijetila stazu do gore, ali nije ni bila potrebna
sobzirom da teren nije bio zahtjevan. Za dvadesetak
minuta smo se nali na vrhu. Pogled predivan. Vidimo
cijelo jezero i ostatak nae grupe koji uiva u lekarenju
pored njega. Odmaramo kratko i nastavljamo dalje.
Troje odustaju a professor, biciklista i ja nastavljamo
grebenom put sledeeg vrha. Uivam u hodanju po
grebenu. Za petnaestak minuta smo na sledeem vrhu.
A pogled odavde se rijeima ne moe opisati! Kao
to je jedan od vodia rekao: Odavde se vidi cijela naa
dananja tura! Kapetanovo i Manito jezero i Morake
planine izmeu kojih se skrivaju. Pravimo foto pauzu
i kreemo da se sputamo. Ali, naravno neemo is-
tim putem nego produavamo dalje. Spust je bio niz
strme litice ovog grebena, malo tehniki zahtjevan ali
ujedno i mnogo uzbudljiv. Nas troje pomaemo jedno da nas ne bi uhvatio mrak, biramo alternativni put i
drugome kako bi se spustili bez problema. sada se sputamo malo tehniki zahtjevnijim kamen-
jarom. Nakon hoda ovim putem, dolazimo do livada
Povratak ispresijecanih potocima i kanalima, dodajemo ruke
Ubrzo se nalazimo pored jezera i prikljuujemo jedni drugima i preskaemo sa jedne obale na drugu.
grupi koja je ve spremna za pokret. Vraamo se istim U daljini vidimo dva arplaninca koji sjede ispred tora i
putem preko prevoja, zatim krevitim dijelom, potom podignute glave posmatrajuinilo mi se, kada bi im
se sputamo travnatom stazom dolazei do Kapetano- se neko od nas bar malo pribliio, da bi odmah krenuli
vog odakle nastavljamo ve poznatim makadamom u odbranu svojih ovica. To im je i posao!
do Bara Bojovia. S obzirom da moramo da urimo Nakon 2 sata i 20 minuta pjeaenja dolazimo do
katuna gdje nas eka kombi. Pozdravljamo se sa sel-
Info jankom koja je tu da nahrani svoju stoku, ukrcavamo
se u kombi i kreemo ka Podgorici. Mrak je ve poeo
Montenegro Outdoor Team (MOT ) nastao je da pada. Svi smo se umirili, vjerovatno svak sa samim
u januaru ove godine. Cilj organizacije je promo- sobom sabira utiske sa dananje ture.
visanje zdravih stilova ivota kroz planinarenje. U Podgorici smo oko 21 sat. Palim svoja kola i nastav-
Predsjednik je Radonja Srdanovi. Moemo se ljam do Bara. Ovo mi najtee pada - vonja do Bara pos-
pohvaliti da smo od samog poetka imali veliki le napornog danaali osjeaj zadovoljstva i sree zbog
broj organizovanih tura po Crnoj Gori sa velikim jo jednog dana provedenog u predivnoj prirodi ine
brojem mladih ljudi. da se taj umor i ne osjea. Sjutra ponedeljak! Poinje
radna sedmica ali i odabir ture za naredni vikend!
Tekst i foto: Tanja Pero
11 2012. Moja planeta 53
Planinarenje Sav napor i trud uloen u dolazak na Sjeverni Velebit bit e viestruko nagraen iznimnim
prirodnim ljepotama i prekrasnim pogledom na more i otoke s nekog od planinskih vrhunaca

Sjeverni
Velebit
Grupa planinara iz nekoliko gradova Bosne
i Hercegovine krstarila je na obroncima
Sjevernog Velebita (Hrvatska)...

54 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 55

Planinarenje
S
vi mi imi imamo dane kada
elimo da uivamo u neem
posebnom. Meni je posebno li-
jepo i uivam kada odem na planinu
gdje prethodno nisam bila. Novi
pogledi, novi vidici, novi mirisi.
Ovoga puta ideja se rodila kada
je moja drugarica Jela rekla: Hajmo
56 11 2012. Moja planeta
negdje na turu. Ja se sjetih lanjskog
i preklanjskog jesenjeg Velebita,
pa rekoh: Hajmo Jelo na Sjeverni
Velebit - gore nismo bile. Pomis-
lila sam u sebi kako su nai jesenji
pohodi Velebitu postali tradicija, jer
smo na Junom i Srednjem Velebitu
bili prethodne dvije godine. Jela se
naalost u meuvremenu predomis-
lila i otila na vrsnicu. Ja vrsnicu
strano, strano volim i meni je
jedna od draih i ljepih palnina,
ali meni ejtan ne dade mira, ila
bih negdje gdje nisam bila. Neto
kopka, i opet se vraa na Velebit.
Raja govori: Ama daleko je toliki put
samo za vikend!, a ja se sjetim kako
puno toga do sada ne bih vidjela da
sam htjela komociju u vremenu.
U tom pade dogovor s Emirom
i Lukom. Luka e pokupit raju iz
Banja Luke, a Emira, Aidu i mene
u Sarajevu. etvrti lan Boki nam
se razbolio, da li od hrane, da li od
virusa ili Velebita to nismo znale.
Dogovor je da se naemo u Bihau.
Naravno, Banjaluanima je drago,
konano jedna planina koja je njima
blia nego nama. I tako upalimo
malog Emirinog zmaja i spiimo
nekih etirstotinak i vie kilometara
do doma Zavian.
Put je bio dug i stigosmo oko
ponoi autom do samoga doma,
gdje nam je ljubazni domain Ante,
po zanimanju hidrometerolog, os-
Meu najpoznatijim lokalitetima u Parku Severni Velebit su Zavian, Velebitski botaniki vrt,
Premuieva staza, tirovaa, Alan, Lubenovac, no ima tu jo jednako atraktivnih mjesta
tavio otkljuana vrata i dobrodolicu
na stolu.
Ujutro laganini bez srkleta
sedmolana ekipa kree prema
Malom Rajincu, najvisoijem, ali
ne i najljepem vrhu Sjevernog
Velebita. Nemojte me pogreno sh-
vatiti. Teko je uopte odrediti ta je
najljepe, sve je lijepo i naravno sve
je to individualan doivljaj, a zavisi
i od raspoloenja i trenutka. U sebi
poredim ovaj dio Velebita sa onim
to sam do sada vidjela. Svaki je lijep
na svoj nain. Sjeam se uvenog
Ania kuka i Lipe staze i arobne
kuice na Strugma, ama lijepi su,
onda svih tih dabrova po Srednjem
Velebitu, fantastinih stijena, Prpinih
stepenica, Baia kuka i gledam Hrvatska
ovo. Ovo je novo i odmah je ljepe. Pinom je obeleena okvirna pozicija
Razmiljam, ne mogu da se odluim. ove interesantne lokacije.
Ovdje je jesen uveliko stigla, Vie informacija o ovoj planini,
liari raznih boja i etinari da sve to mogunostima prilaza i smetaja
potraite na internet stranici:
zaine. to bi rekla moja drugarica, www.np-sjeverni-velebit.hr
zanimljive zajednice. Nama Bosan-
cima (bar veini izuzimam one od
struke, to ak znaju i sve latinske to kleka. Avaj, smijemo se i kon- dolazi kao lag na tortu. Prolaze
nazive biljaka), bilo je udno da se tamo kako mi u Bosni imamo takvih planinari, ali niko nije buan kao
u Hrvatskoj smra zove smrekom. prauma kleke koliko ti dua hoe, mi - Bosanci. Veina nas buno
A zanimljivo je bilo kada pred kraj samo ko mi Bosanci... pokazuje emocije. Nastupa prava
dana i hodanja ita natpise na Proli smo pored tih Hajdukih gozba. Bilo je raznih nafaiza, od
uvenoj Premuievoj stazi gdje kukova, uzverali se na jedan i poli slatka iz Izmira do domaeg kolaa
pie imate praumu bora krivulja, a prem Rossijevom sklonitu. Dijelovi od tikve koji je Aida spremila, ijeg
mi ne itamo dalje, osvremo se, a nekih staza su toliko utabani, a neki okusa se i sada rado sjeam. Ug-
nigdje visoke ume. Mi smo naravno se haman ne koriste, izgleda da smo ledam vanjski toalet koji mi po
oekivali da vidimo praumu poput izabrali specifinu rutu. Predjeli su ahkad u Bosni zovemo hala, a ja
nae Peruice. Onda se ponovo svi lijepi. Izlazak na Premuievu komentariem kako je lijepa. Nema
osvrnemo na tablu i skontamo da je stazu, a posebno Rossijevo sklonite kod nas tako lijepe hale, mada ima
11 2012. Moja planeta 57
Planinarenje
jedna sa boljim pogledom (na kralja
bosanskohercegovakih planina -
Prenj). Nalazi se na Tisama na planini
vrsnici.
Vraamo se Premuikom do
doma na Zavianu u sami sumrak.
Hlapljiva veera, pospanost nas fata
u toplom domu. Ali nema spavanja
na ovako lijepom mjestu. Uz vino,
cigare, slatkie i vree za spavanje
(kako ko i kako ta i koliko) idemo
na brdo pored, s pogledom na more
i zvjezde uivamo do ponoi. Neki
su malo i pretjerali u tome pa sutra
nisu mogli na turu. Sutranja tura je
bila kratka, ali slatka. Idemo preko
Balinovca, more nam pod nogama, a
pogled see do Vaganskog vrha, na
onoj strani Velebita. Botaniki vrt je
lijepo i edukativno ureen.
Inae, Sjeverni Velebit je
proglaen nacionalnim parkom
1999. godine povrine od oko 109
kvadratnih kilometara. Bogat je
raznovrsnim biljnim i ivotinjskim
vrstama. Tu se nalazi botaniki
rezervat Visibaba, umski rezer-
vat Borov vrh, botaniki rezervat
Zavian-Balinovac-Velika kosa,
posebni rezervat umske vegetacije
tirovaa, strogi rezervat Hajduki
i Roanski kukovi, Lukina jama -
jedna od najdubljih jama na svijetu
58 11 2012. Moja planeta
(otkrivena 1999. godine), te na
botaniki vrt. Park ima mnogo-
brojne planinarske staze od kojih je
najpoznatija uvena Premuieva
staza.
Premuieva staza je pjeaki,
planinarski put koji prolazi vrnim
dijelovima sjevernog i srednjeg
Velebita. Staza je duga 57 km, a
prvih 16 km (8-9 sati hoda) prolazi
podrujem NP Sjeverni Velebit.
Uobiajeni smjer kretanja je sa
sjevera, od Planinarskog doma
Zavian (1.594 m), preko prijevoja
Veliki Alan (1.412 m) do Otarijskih
vrata (927 m).
Mi smo proli njen dio, od Rossi-
jevog sklonita do Zaviana. Pred
kraj ture smo se poastili odmorom
na vrhu Veliki Zavian, uivali u
pogledu na more, mirisu okoline.
Vraamo se kroz botaniku batu
u dom Zavian, sretni i zadovoljni,
uz dogovor da sljedee godine za
nae Velebitske dane preemo
cijelu Premuievu stazu. Pas bio ko
slago!
Tekst i foto: Hasna Smjeanin
Planinarenje
Stogovo
Jesenje boje visinskih livada
M
akedonija je komijska zemlja koja je jako
srena to pod svojim okriljem ima toliki broj Makedonija
prelepih planina. Kao i u svakoj balkanskoj zem- Pinom je obeleena okvirna
lji, ini se ista greka favorizuju se pojedine planine pozicija lokacija
(obino sa najveom visinom), dok su druge prinuene Do Stogova se moe lako
doi autobusom iz Skoplja,
da veno budu u zapeku i njihovoj senci. Neopravda-
linijom koja ide za Debar.
no, jedna od onih koja ima taj epitet je Stogovo. esto
se moemo sresti sa nazivom Stogovo i Karaorman,
time se te dve planine posmatraju u celini - spojene su,
a opet postoji neka granica u vidu prevoja. za one sa pliim depom pravi izbor Penzionerski dom.
Kako je meni ostalo jo etiri planine iznad 2.000 To je bilo i moje konaite.
metara visine, kako bi kompletirao sve makedonske, iz- Turu sam koncipirao na taj nain da us-
bor je ovog puta pao na zapadnomakedonsku lepoticu tanem to ranije, popnem zacrtano i vratim se natrag
koja se nadvija nad Debrom. Debar je grad na granici sa do popodnevnih asova, kako bih imao vremena da
susednom Albanijom, sa svih strana ,,opkoljen vrhovi- stignem u Srbiju istog dana. Tako sam i uradio. Ustao
ma, ne zna se na kojoj strani je lepe pogledati i ta pre sam pre prvih petlova, jako rano, mislim da je bilo pet
penjati. U kotlini je grad, a pored njega Debarsko jezero, asova. Po mraku sam pratio treklog prijatelja koji su
kupalina oaza u vrelim letnjim mesecima. ovde bili ranije. Zapravo, na osnovu onoga to sam
Pre samog grada, dolazei iz pravca Mavrova, video na njihovim slikama sam odluio doi. Ljubitelj
skreemo desno na mestu koje se zove Bokov most, sam prirode, pa jo onakve lepote okolo... ne bi se ba
i od koga trebamo prei jo desetak kilometara do reklo da u se mnogo premiljati.
sela Gari, najee polazine take za uspon. Selo je Na pola puta do katuna Mala Megdanica se razda-
neobinog tipa, u etno stilu, na visini od preko 1.100 nilo, imao sam priliku da bacim prvi jutarnji pogled na
metara nadmorske visine. Tokom leta se mogu sresti predivna prostranstva planine koja je uveliko dobila
brojni turisti i vikendai, planinarske grupe, dok se sa jesenje ruho. Kod katuna me doekae arplaninci
dolaskom jeseni taj prizor sve ree via. Mogue je dobar razlog da se skrene udesno i prati trek kojim se
noiti u kui preureenoj kao neka vrsta hotela, dok je zaobilazi vrh auica. Stadoh da prezalogajim i os-
11 2012. Moja planeta 59
Planinarenje Visoki vrhovi
Golem Rid (2.278 m), Babin Srt (2.242 m), Kane i jo nekoliko viih od 2.000 metara.

motrim dalje kretanje. Huh, divlji konji na ispai, prilaze
mi znatieljno, kao da se pitaju: emu da zahvalimo za
dolazak nekog planinara u nae kraljevstvo? Posmatram
zapadni deo planine koji ovog puta nije bio u planu za
penjanje (ciljevi su istonije), vide se vrhovi Krastica i
Stogovo. Neko je planski palio nisko rastinje oko vrha
Stogovo, na kome se nalazi TV relej, ili ta je ve.
Dobivi na visini, dolazi se do grebena koji vodi
do masivne vertikalne stene, najvii vrh planine je u
tom trenutku na desnoj strani malo je ostalo do njega.
Kroz strmiji kuloar se izlazi na centralno bilo planine,
a uz jo nekih dvadesetak minuta hoda stiem i na
najviu taku - Bik Doruk (turski naziv koji se odomaio
kod makedonskih planinara) ili Golemi Rid (verzija koja
je domae izrade, i koju bi, verujem, domai planinari
trebali koristiti), visina 2.273m. Vetar mi nije dao da
uivam ba na samom vrhu, te sam morao da se sk-
lonim par metara nie. Pogled na Debarsku dolinu i
jezero je bio neverovatan, kao na dlanu. Uopte, vreme
tog dana je bilo kao od Boga dato, veoma sam zahva-
lan, verujem da se nita u ivotu sluajno ne deava, te
da sam to i zasluio. Ponovo razmiljam - kolika je teta
to ovek moe da uiva tek neko kratko vreme na vrhu, ezan grebenom i vrh Babin Srt. Razmiljam o savetu
a onda se mora sputati nazad. to taj trenutak ne traje
due? Na drugoj strani, ponovo sebi dajem odgovor
da je upravo sutina u tome, taj vab, to uivanje koje je
kratko, ali mnogo slatko, i zbog koga elimo i vraamo
se iznova i iznova planinama.
Put je dalje vodio ka drugom vrhu, Kaneu (2.218 m),
za koga mi metani rekoe da vrije od meki (to jest da
ima puno medveda oko vrha). Kane je, zapravo, stena
koja dominira nad tim severnim delom planine, i koja
je vidljiva sa svih strana. Deo ispod vrha je pun pot-
kapina i peina, idealnih mesta za medvede. Sa Kanea
se fantastino videla Ohridska i Struka kotlina, planina
Jablanica na kojoj sam bio godinu dana pre toga, kao i
Galiica i Ohridsko jezero ispod nje...
Bacam pogled na drugi deo planine pov-
liti i na vreme koje me je od starta limitiralo da planini,
prijatelja Trajeta koji je mislio da je preveliki zalogaj
staviti sva tri vrha u sedam - osam sati, koliko sam
imao na raspolaganju. Procenjujem na osnovu svog
iskustva, gledam na asovnik i odluujem da odem i na
trei vrh, mislim da u imati vremena. Iznenadih sebe
kada sam kroz ravno sat vremena bio na Babinom Srtu
(2.242 m). Gledam unazad, na ceo greben i planinu,
preena je velika distanca. Pogled dole ka dolini gde
je katun Velika Megdanica, nepregledna stada ovaca
u poznim oktobarskim danima. Vreme je posluilo ove
jeseni, hvala Bogu za to. Upijao sam jo malo jesenju
energiju iz veselih boja prirode i kretao nazad. Stalno
sam razmiljao koliko sam ja zapravo srean to imam
priliku da uivam u svemu ovome, i to uopte imam
sve ovo! Nije to mala stvar. Pored toga, morao sam mis-
za koju treba odvojiti barem dva dana, posvetim tek
nekoliko asova.
Na kraju, bilo je dovoljno i manje od osam sati,
upornou i voljom sam stigao do sela, pokupio stvari
i jo u veernjim asovima se vratio u zemlju. Ostaje
zadovoljstvo postignutim, popeta su tri vrha jedne pre-
divne planine, jedan od zadnjih pogodnih jesenjih dana
iskorien na visokogorski nain. Idemo dalje!
Tekst i foto: Milo Takovi

60 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 61

RUBRIKA
Gorska sluba spasavanja
Skup speleospasilaca
C
htel de Joux (Francuska) U periodu od 18. do
21. oktobra 2012. godine odran je, po esti put,
Evropski skup speleospasilaca. Mesto odravanja
skupa bilo je u francuskom regionu Jura, u mestu Chtel
de Joux.
Domain skupa bila je Francuska speleospasilaka
asocijacija (Splo Secours Franais), a svoje predstavni-
ke na skup su poslale sledee slube: Italijanska sluba za
spasavanje u alpinistikim i speleolokim uslovima (Cor-
po Nazionale Soccorso Alpino e Speleologico), Hrvatska
gorska sluba spasavanja (HGSS), Komisija za spasavanje
iz speleolokih objekata Velike Britanije (British Cave Res-
cue Council), Asocijacija speleospasilakih organizacija
Nemake (HRVD - Hhlenrettungsverbund Deutschland),
Spelospasilaka sluba Slovenije (Jamarska reevalna
sluba Slovenije) i Gorska sluba spasavanja Srbije (GSS).
Teme ovogodinjeg skupa bile su uklanjanje prepreka
i problematika tetnih gasova u speleolokim objektima i
spasavanje u speleoronjenju.
Sve slube su odrale prezentacije na kojima su
objanjene mogunosti slubi u ovim aspektima
speleospasilakog rada i iznete procedure i zakonske
regulative kojima su ove oblasti pokrivene. Takoe,
kroz praktian rad na terenu, slube su razmenile
iskustva prvenstveno u izvoenju miniranja u objektima
(proirivanja prolaza u jamama korienjem eksploziva) i
Veba u Francuskoj
62 11 2012. Moja planeta
Jastrebac
spasavanja iz potopljenih podzemnih objekata.
Odrana je i osnivaka skuptina Evropske asocijacije
za spasavanje iz speleolokih objekata (ECRA Euro-
pean Cave Rescue Association). Zemlje osnivai ove
organizacije, koja e biti krovna organizacija svih slubi
koje spasavaju iz speleolokih objekata na nacionalnom
nivou, su: Italija, Nemaka, Velika Britanija, Slovenija i
Srbija. lanice su usvojile statut organizacije i izabrali
petolano telo koje je zadueno da vodi organizaciju u
narednom periodu. Predsednik Komisije za medicinu
Gorske slube spasavanja dr Marko Petrovi, izabran je za
lana Nadzornog odbora tog petolanog upravljakog
tela ECRA-e.
Veliki Jastrebac Republika planinarska akcija 51.
Jastrebaki mar odrana je 13. i 14. oktobra obroncima
planine Veliki Jastrebac. Akciju je obezbeivao tim spasi-
laca GSS-a. Radni sastanak spasilaca odran je u subotu,
13. oktobra u prostorijama planinarskog doma arko
ari na Velikom Jastrepcu. Sastanku su prisustvovali i
gosti iz Slovenije, spasioci Gorske reevalne slube Tri,
koji su uestvovali na ovoj planinarskoj akciji. Nakon
podele zaduenja, usledilo je otvaranje akcije ispred
planinarskog doma. Kia, koja je padala od ranog jutra,
nije demoralisala planinare, pa su se oni okupili u ve-
likom broju.
Akciju je otvorio predsednik PSD Jastrebac iz
Kruevca, Grada Peri, a okupljenim planinarima se
obratio i kontrolor akcije, Vlada Matkovi iz PD Pobeda
iz Beograda. Kruna staza duine 15 km (uspon 780 m)
vodila je od planinarskog doma pored lovita, kroz gustu
bukovu umu do ivkovog kladenca, vrha Bela stena
(1.256 m) i vidikovca Sokolov kamen do polazne take,
planinarskog doma. Po povratku sa staze, uesnike akcije
ekao je odlian pasulj u planinarskom domu. Pohvale za
organizatore akcije, lanove PSD Jastrebac iz Kruevca,
Sve dodatne informacije mogu se pronai na naoj
Internet stranici:
www.gss.rs
kao i na stranici Planinarskog saveza Srbije:
www.pss.rs
U iduem broju, izmeu ostalog, itaete izvetaj sa Vebe spasavanja iz speleolokog
objekta - Ivkov ponor 2012.
Leskovik
koji su odlino obeleili stazu markacijama i putokazima, akcija Uspon na Leskovik, odrana je na planini Ozren,
ali i postavljanjem traka na raskrsnicama. kod Aleksinca, od 26. do 28. oktobra 2012. godine. O
Kia je padala samo tokom prepodneva, na stazi nije bezbednosti uesnika brinula su etiri spasioca GSS-a.
bilo mnogo blata, a sve vreme smo bili u oblaku. Plani- Otvaranje akcije Uspon na Leskovik odrano je u sub-
nari su bili paljivi na strmim deonicama, pa nije bilo otu, ispred deijeg odmaralita (395 m) u selu Lipovac.
potrebe ni za kakvim intervencijama. Oko 500 planinara iz 32 kluba irom Srbije uputilo se ka
U veernjim satima, kao i u nedelju, nastavljeno je Leskoviku (1.174 m), najviem vrhu planine Ozren.
druenje sa kolegama iz Slovenije. Staza duine 14 km vodila je pored dva manastira: Sveti
Beograd Oktobarski dani Beograda, planinarska akcija Stefan i Sveti Jovan, podnojem planine, a zatim se, uz
u organizaciji PSK Avala iz Beograda, odrana je sre- postepen uspon, izalo na greben. Uprkos jakom vetru
dinom oktobra na Avali, uz uee osmorice spasilaca i po kojoj kapi kie, planinari su posle etiri do pet sati
Gorske slube spasavanja Srbije, koji su obezbeivali ovo hoda stigli na vrh. Zbog jakog vetra, nije bilo dueg
deavanje. zadravanja na samom vrhu, ve je neposredno ispod
U okviru ove planinarske akcije, prvo je u subotu, njega napravljena pauza. Uz blagi spust, preko Meje
po 30. put, odran mar od Ritopeka do Vine. Ovo leske, uesnici su stigli do polazne take - odmaralita u
peaenje je organizovano u znak seanja na pogibiju Lipovcu. Podelom diploma, klubovima uesnicima akcije,
Crvenoarmejaca i metana Ritopeka prilikom borbi za zavren je subotnji uspon.
osloboenje Beograda 1944. godine. Nakon polaganja U nedelju je izvedena lagana peaka tura: Stanci
cvea na spomen plou stradalim metanima Ritopeka Koviljaa manastir Sv. Stefan, u duini od 10 km.
i venca na spomenik Crvenoarmejcima, uesnici mara Tokom ova dva dana nije bilo potrebe za interven-
krenuli su na peaenje do Vine, a zatim su autobusom cijom spasilaca. Organizator akcije je PSD Branka iz
prevezeni do planinarskog doma arapiev brest na Aleksinca.
Avali, gde je nastavljeno druenje. Spasioci GSS-a brinuli
su o bezbednosti uesnika na stazi. Leskovik
U veernjim satima manifestacija je nastavljena
Kupom Avale - nonim orijentacionim takmienjem,
koje se tradicionalno odrava ve 60 godina. Uestvovalo
je 12 trolanih ekipa. Nai spasioci deurali su, tokom
ovog takmienja, ispred planinarskog doma arapiev
brest.
Tradicionalno dobra saradnja sa organizatorima,
lanovima PSK Avala, nastavljena je i ove godine. Akcija
je uspeno privedena kraju, bez ikakve potrebe za inter-
vencijom naih spasilaca.
Ozren Poslednja ovogodinja republika planinarska
11 2012. Moja planeta 63
 RUBRIKA biciklizam

biciklizam Krug bajkom

po Evropi
S
tartovao sam iz Montpeljea
Azurnom obalom. Odmah je
palo prvo morsko kupanje
u toplom Mediteranu. Zatim sam
vozio uz pansku granicu prelepim
delovima Francuske, uz bezbroj
vinograda i prelepih predela,
odlinim putevima i bajk stazama.
Iao sam uz kanal, koji povezuje
Atlantik sa Mediteranom, vozio
preko mnogobrojnih mostova i
akvaduktova od kojih je najdui
kod mesta Agen. Sagraen je
1843. godine i dugaak je 580
metara. Susreo sam mnoge zan-
imljive ljude, ukljuujui i jednog
uesnika iron-man trke, koji me
je astio pivom za vonju na koju
sam krenuo. Zatim sam se up-
oznao sa kotlananinom koji se
oenio u Francuskoj i koji svoje
sugraane malog mesta zabavlja
vikendom svirajui gajde u centru.
Izlazim na Atlantik. Ovde se
pokuaj kupanja zavrio neslavno. vodi ispod reke i ponovo lift na
im sam uao do kolena u vodu na gore i vi ste as posla u centru
prstima mi se uhvatio led. Odjurio grada. Holandija je isto raj za ba-
sam pod tu gde se Francuzi ku- jkere, ima bezbroj staza, putokaza
paju posle sunanja. Kreem dalje. vijadukata i mostova samo za bajk.
Do vedske me je pratio hladan Tamo je bajker uvek u pravu - i kad
vetar u grudi i povremeno kia. pogrei. Ali, naravno, svi potuju
Tu sam video tablu da za bacanje
smea kazna je 1.500 evra. Trebalo
bi to uvesti i kod nas.
Biciklisti u evropi
Belgija me je ponovo oduevila
sauvanim starim centrima gra-
dova iz prolih vekova. Na ulasku
u Anterpen napravljen je veliki lift
za bajkere i peake koji se sputa
24 metra na dole do tunela koji

Cene na severu
Norveka je precenjena i
preskupa i mislim da naftai
nabijaju prosek plata. Finska je
takoe jako skupa, skuplja ak
i od Norveke (filter-kafa, mleko
i keksi kotaju 5 evra). Tu sam
imao dva najskuplja provoda
na putu. Trajekt vedska-Finska
kota 55 evra i putuje se cele no,
ali trajekt Finska - Estonija kota
60 evra za samo sata putovanja,
to je preskupo.

64 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 65

RUBRIKA
biciklizam
pravila, uvek se rukom daje znak,
jer puno ljudi voze bicikle i skre-
tanje ili stajanje bez znaka rukom
bi znaio sigurni sudar.
U Belgiji i Holandiji se na plae
nose platna koja se privrste
koiima za zatitu od hladnog
vetra, koji uporno duva sa mora
iako je napolju tridesetak stepeni.
Ljudi tako mogu da se sunaju, a
da se ne smrznu.
Nemaka ima standarno
ureane staze i puteve. Tu sam
u vonji posle Hamburga bio
iznenaen, jer te preko kanala
preveze feribot za dabe - bajkeri
ne plaaju! Posle toga sam imao
i prvu operaciju. Sam sam sebi
zasekao malo nogu i isupao
krpelja.
Danska je za nas bajkere
uivancija. Vonja bajkom ide bla-
66 11 2012. Moja planeta
go gore-dole, a najvii vrh Danske
je samo 173 metra. U vozovima
postoje delovi specijalno za
bajkove, otvaraju se vrata, sputa
se platforma na peron i lagano i
bez muke se ulazi u vagon. Pos-
matram Danace kako u vagonu
kaievima vezuju biciklove i
primeujem da se voz ve uveliko
kree. Niti se osetilo kad je krenuo
niti se ita uje, samo klizi...
Iako je Finska zemlja 1.000
jezera, ipak sam ih najvie video
u vedskoj, pogotovu u vonji
izmeu Osla i Stokholma. Tu up-
oznajem Bobana Muinu, priatelja
sa FB (servis menjaa).
Ruska zaostavina
Estonija je zemlja koja se
oporavlja od Rusa (kao i ostale
u tom kraju). Tu mi njihov bajker
Peh
Kod Kopenhagena sam uvee
imao peh. Bilo je izuzetno hladno
i padala je kia. Odluim da
zagrejem vodu da se okupam i
u nepanji ruim toplu vodu sa
primusa pravo na vreu za spav-
anje. Kako je bila neupotrebljiva,
oblaim skoro sve na sebe, pokri-
vam sa jaknom i kinom ka-
banicom. Sreom, sutra sam ve u
vedskoj kod roaka, gde e slediti
sreivanje bicikla i stvari.
objanjava da mogu da vozim
bajk svim putevima, pa i po auto-
putu koji se gradi i opominje da
je sutra praznik u Latviji (Letoniji)
i da e biti dosta pijanih i da se
pazim nou. Ja mu na to odgo-
varam da ne vozim nou, a on
se smeje na to. Sutra nema noi,
sutra je praznik belih noi ne ali vidi se i runa arhitektura soci-
smrkava se.
Inae, u free shopu sam video
vodku sa 80% alkohola - izuva te
momentalno! Obilazim lepe gra-
dove sauvane od Rusa, ali i velike
delove uz Baltik koji je nenaseljen,
verovatno zbog ruskih baza. Posle
Rige, kod jednog drugog naselja,
sustie me auto. Mae neki ovek
i izlazi iz auta. Video je zastavu
koja viori pozadi mog bicikla i
kae mi da moram da svratim da
se pogostim jer je danas praznik u
Latviji. Epilog - musaka, kefir, torta,
kafa i jagode.
Baltike zemlje grabe krupnim
koracima napred posle ruske
dominacije. Sve je isto i sreeno
ali i dalje siromano. Naputam
EU. Stiem u Belorusiju. Na granici
kad sam sam pojavio sa bajkom
i bisagama gledali su me kao
vanzemaljaca, ali prolazim granu
nakon sat i po ekanja. Ve pada
mrak polako. Vidim umicu u
daljini i taman stiem do table sa
obavetenjem da ima medveda
u okolini, ali da posle pet est
kilometara vonje postoji mesto
za kamp i za turiste, pa tamo i
postavljam svoj ator.
Po mom miljenju, Belorusija
je bila promaaj na ruti. Izmeu
gradova je udeljenost 40 do 50 km
i sve je pusto. Ide jednolian asfal-
tni put, a sa strane uma ili livada
i nigde niega. Sporedni putevi ka
selima nisu asfaltirani, osim ako je
neka fabrika blizu puta, ali samo
do fabrike.
Minsk izgleda kao Novi Beograd
- beton-staklo i jedan deo mali
ouvanog starog grada. Posle
obilsaka Minska opet pada vee i
vreme je za kamp. Nameraio sam
se ka jedoj umici, kad opet tabla
sa medvedom. Vozim dalje kad
ono nova umica i nova tabla stoj
vojska. Vozim jo dalje, a ve je
mrak, i stiem na raskrsnicu i ka-
fanu pored puta gde diem ator.
Na izlazu na granici opet veselo, prvo brdima, pa niz Dunav. Tu se na putovanjima, ali je sve prolo
milicioner me ne puta na carinu susreem sa Mikicom koji ivi u sasvim dobro.
ve me vraa u oblinje mesto Beu i sa jo nekoliko prijatelja.
Brest da vozom preem sedam Druimo se i nastavljamo zajedno Kui
kilometara u Poljsku. do Bratislave. Tu se nalazi kamp Ulazim u Srbiju i u Subotici se
Vraam se opet u EU. Ulazim u kod ogromnog ruskog bunkera susreem sa planinarom i bajker-
Varavu. To je ogroman i prelep iz doba gvozdene zavese, a sada om Ivanom iji sam gost. Nas-
grad sa ouvanim starim delom, je to muzej. Bratislava je prelepa i tavljam dalje ka Frukoj gori kod
prepuna eksponata na otvorenom. Barde. Susreem se sa bajkerima iz
jalizma i novog kapitala i ima more Kroz Maarsku sam proao Novog Sada, Beograda, Jagodine i
reklama svuda pa i na drveu. pored Balatona, koji je ionako Poarevca i na kraju sledi povratak
Idem dalje. Prag je takoe prelep plitak, a posle sue moete videti kui u pratnji biciklista Mlae i
grad sa mnogo toga za videti. U klince od tri - etiri godine koji Stefana. Krajnji zbir ove ture su
Plzenu, postojbini piva vozim pra- etaju po jezeru 40 - 50 metara 64 dana na putu, 62 dana aktivne
vo na toeno pivo. Tu menjanjam od obale, a voda im malo iznad vonje, 17 drava, 8.760 preenih
poslednju gumu koja se izlizala sk- kolena. Tu sam kasnije uvee kilometara i oko 900 evra trokova.
roz. Idem dalje ka Austriji i vozim doiveo do sada najjae nevreme Rajko Jankovi
 RUBRIKA intervju

Potar uvek
INTERVJU
zvoni Emiliju

Iako nije razmaena zvezda, Emilio Fernandez je

panac koji dobija verovatno najvie pote. Ovaj
filatelista pozvao je ljude irom sveta da mu alju
pisma i razglednice. Cilj mu je da upozna razna
podneblja, poto putovanja ne moe sebi da priuti...

68 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 69

 Filatelija
Intervju Istorijska injenica je da je 6. maja 1840. godine prva potanska mraka, poznati crni peni
(marka od jednog penija, crne boje, sa likom kraljice Viktorije) uvedena u Velikoj Britaniji,
otvorila put upotrebe ovom udesnom papiriu u naplati potanskih usluga.

moete nai mnoge lepe gradove, nai prekrasne snimke iz svake

ja u predloiti etiri prekrasna
grada koja treba posetiti, Barselo-
na, Madrid, San Sebastian i Gran-
ada. U tim gradovima moete
pronai rezime svega onoga to
bi ste mogli nai ovde: dobru
hrana, lepe spomenike, kulturne
manifestacije ili prekrasne plae.
Dobijate pisma iz dalekih zem-
alja koje je bilo najlepe i da li
ima neka zemlja koju biste eleli
posetiti jo vie nakon to ste
dobili pismo?
- Markice zalepljenje na pismu,
pokazuju nam malo o zemlji i nji-
hovom poreklu, sve zemlje imaju
prekrasne stvari koje treba videti,
znati i nauiti.
Kao kuriozitet, mogu rei da
sam dobio pismo iz male teritorije
sa samo 60 stanovnika koja se
zove Pitcairn. Takoe sam dobio
neka pisma od radnika iz naunih
baza na Antarktiku i dobio sam
pisma iz Junog Sudana, koja je
najmlaa zemlja na svetu. Naa
cela planeta je prekrasna, i svaki
kutak vredi upoznati.
Moje ime je Emilio Fernandez, a ovo su slike moga grada.. Koji je va sledei korak? Moda
Kako izgleda tvoj grad? Poalji mi razglednicu! da vam ljudi irom sveta poalju
videozapis iz svojih zemalja,
gradova?
- Ja sam srean sa svojim origi-
zemlje na svetu, ali nita se ne
moe uporeditit sa tim kad otvor-
ite svoju kutiju za potu i unutra
pronaete pismo iz neke daleke
zemlje. Takoe, za mene je uz-
budljivo kad proitam poruke od
ljudi koji su na drugoj strani sveta
pisane runo. Bio sam umoran
od primanja dosadnih pisama iz
banaka, rauna i reklama. To su
tampane, bezline poruke, pune
nezarumljivih informacija, ali uvek
mi srce zaigra kada vidim svoje
ime na koverti koja je putovala
stotinama kilometrima.
to moete rei da ljudima koji
imaju elju putovati, ali oni nisu
u mogunosti?
- To je moj sluaj! Ja bih pu-
tovao oko sveta, ali sam nezapos-
len i nemam novaca za putovanja,
pa sam prinuen da putujem u
mati. To moe svako! Ako imate
priliku da koristite Internet, pos-
toje neograniene mogunosti
da upoznate mnoge gradove,
krajeve, zemalje... Ako nemate
pristup internetu, tu su uvek stare
dobre javne biblioteke u kojima
postoje divne putopisne knjige.
Danas je sve vie asopisa o
putovanjima, koji su takoe puni
korisnih informacija.
Info
Blog Emilia Fernandeza moete
videti na Internet adresi:
www.cartasenmibuzon.blogspot.com
Pismo ili razglednicu sa nekom le-
pom markom Emiliu moete poslati
na adresu:
Emilio Fernandez Esteban
Av. Juan de la Cierva, 44
28902 Getafe (Madrid)
Spain
neko pismo iz naeg regiona?
- Da, naravno! elio bih da
imam priliku da popijem oljicu
aja u nekom kafiu u Beogradu,
ali i u bilo kojem drugom gradu
na Balkanu. Rado bih skoknuo
do vas! Sreom, dobio sam tri
pisma iz Srbije, u ovoj zemlji, kao
u svim zemljama, moete pronai
predivne ljude koji su zaintereso-
vani da mi pomognu kako bih se
poveao svoju kolekciju. Nara-
vno, imam i puno pisama iz svih
ostalih bivih jugoslovenskih
republika, a koliko je ko bio vre-
dan moete pogledati na mojem
sajtu.
Marija boljevi

Z
a njega vai: nisam bio
svuda, ali je na mojoj listi.
Emilio Fernandez iz panije
ima, kao i veina ljudi, veliku
elju da upozna svet, ali zbog
nezaposlenosti nije u mogunosti
ne samo da poseti svaki oak
sveta, nego ni neku susednu
zemlju. Iz tog razloga iskoristio
je tehnologiju da upozna svet i
povrati jednu staru naviku koja je
skoro zaboravljena - slanje pisma
i razglednica. On je pozvao sve
ljude irom sveta da mu poalju
pismo ili razglednicu sa marki-
com. I pota je uskoro poela da
stie! Na njegovom blogu moete
videti njegovu danas ve impre-
sivnu kolekciju.
Razgovarali smo sa Emiliom
Fernandezom i ustanovili da
je ovaj pasionirani kolekcionar
potanskih maraka i pisama nije
samo puki sakuplja. Inspirisan
pismama koja je dobio, uz pomo odaziv ljudi prevaziao sva moja nalnim nainom dobijanja malih Da li biste eleli
Interneta i knjiga proputovao je oekivanja. suvenira iz raznih zemalja. Za da posetite
svet uzdu i popreko, te mnoge sada moj jedini cilj jeste da radim Jugoistonu Ev-
zemlje poznaje bolje od njihovih Koju zemlju bi ste eleli da pose- na tome da poveam svoju zbirku ropu i da li ste
stanovnika. Verujem da ete tite i zato? pisama. Surfujui na internetu, dobili
nakon itanja ovog teksta odluiti - Ako sam srean kada posetim moete
da mu i sami poaljete sliku iz gradi u kojem nikada nisam bio
svog grada. Liite marke - Emilio pre, moete zamisliti koliko bih
eka potu! voleo da posetim bilo koju zemlju
koja se razlikuje od moje? Teko
Kako ste dobili ideju za ovaj je za mene da odaberem samo
blog? jednu zemlju na svetu, ali kao
- Surfujui na internetu, primer mogao bih navesti Uzbeki-
pronaao sam nekoliko blogova stan. Jako bih elio da posetim
slinih mom, onda sam pomislio prekrasne gradove Bukharu i
zato ne napraviti vlastiti blog o Samarkand.
pismima, i na ovaj nain podeliti
svoje razglednice s drugim kolek- Poto ivite u paniji, moete li
cionarima iz celog sveta. Volim da nam preporuiti grad ili mesto
vidim pisma koja drugi ljudi prim- koje bi nai itatelji trebali
aju, pomislio sam da e moda i posetiti ako se odlue posetiti
drugi ljudi voleti da vide pisma i paniju?
razglednice koja ja primam. Tako - Malo je teko odabrati samo
je sve poelo, ali je vremenom jedan grad u paniji. Ovde

70 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 71

 market

Dva ranca
market
i jedna vrea

J
o jedan zanimljiv i korisno proveden vikend u
prirodi. U okviru letnje obuke za instruktora alpiniz-
ma proveli smo dva dana penjui u stenama Ovara
i Kablara. Dobro raspoloenje i neizbeni avanturistiki
duh ni ovog puta nisu nedostajali.
Planinarska oprema mi je poklonila ultralaki eks-
pedicjski ranac Zethos od 60 l koji sam napakovala do
vrha. Husky vrea za spavanje Prime koja prua kom-
for i na - 29 stepeni Celzijusa zauzela je otprilike treinu
ranca. Vreme je nou dosta hladno, ne ba neophodno
za ovu vrstu vree, ali radoznalost nas uvek vue da hrabri i smeli da njome proemo. Nazvali smo smer
otkrivamo novo. Roendanski, a ocenili ga kao V/VI/VI- po UIAA
U najkraem: zadovoljna sam. Meka je i udobna, sistemu ocenjivanja. Ono to je u ovakvim smerima
odlinog dizajna koji prua dobru zatitu od hladnoe. neophodno jeste mali ranac u koji staje sve potrebno, a
Prostrana je i duga, za mene moda i preduga, pa tako opet je dovoljno lagano, dobro stoji na leima i udobno
u nju staju stvari kojima zimi preti smrzavanje, baterije, je. Tu se kao najbolji izbor pokazao ranac Goya od 30
eona lampa, garderoba, arape... l. Spakovala sam jaknu, za sluaj kie i loeg vremena,
I ranac je fenomenalan, idealan za gotovo sve, ali pre bocu vode, par okoladica da nadoknade energiju,
svega namenjen dugim turama koje traju vie dana. malo voa za vrh, i patike za silaz. Svojom duinom
U njega staje dosta opreme i sve to je neophodno da od 180 m nudi zahtevno, a zahteva oprezno penjanje.
bude pri ruci. Ima dodatke za skije to je super i svakako Ove stene uvek nam crpe dosta energije zbog svoje
da e zimi posluiti, ako krenem na skijanje, pa usput nepredvidivosti, ali pre svega sklonosti ka odranjanju
odluim i da ispenjem neto. Lea su anatomski obliko- ili kruljivosti. Od opreme za napredovanje koristili smo
vana i diua, ima dosta podesivih kopi i pojaseva to klinove. Penjala sam kao druga i posle etiri sata nala
dodatno olakava noenje ranca i stabilizuje teret. Po se na vrhu sa voom naveze. Upornost i volja ponovo
jutru se dan poznaje kae poslovica, u ovom sluaju po su nagraeni predivnim pogledima sa vrha. Krajolik
rancu se dani poznaju. preovladava utom, narandastom i smeom bojom
Kuki i ja smo penjali prvenstveni smer u donjem delu lia koje se jo uvek opire padanju.
barijere stene Ovara. Linija smera nalazi se izmeu Jedva ekam novo druenje sa novim ili istim lju-
ve postojeih smeri Vladimira Bakaria i Sibecovog. dima, uenje i presliavanje, boravak u prirodi, naravno
Logino se i sama nametnula, a mi smo bili dovoljno penjanje i, naravno, testiranje opreme.

11 2012. Moja planeta 73

 market www.huskyoutdoor.co.uk

Ranac Ultralight Goya 30 l Ranac Ultralight Zethos 60

Goya ranac je sledea stavka u Zethos ranac novi

ultralight kolekciji. Zapremina proizvod u ultralajt
od 30 litara je idealna za kolekciji. Njegovih 60
Photo: Reklamni materijal proizvoaa

Photo: Katarina manovski

manje zahtevne i kraa ture, litra je organizovano u
ali uprkos tome kod ovog dva odeljka kojima je
ranca ne zaostaju komfor, mogue pristupiti sa
stil i tehnike perfor- obe strane. Na poklopcu
manse. ranca nalazi se veliki
Poseduje drae za tapove, dep za sitnice, kao i
cepin i ostalu opremu. Veoma vie manjih depova za
kompaktan, sa vie lako sitnice.
dostupnih depova. Ana- Na rancu postoji vie
tomski je oblikovan sa sis- kaia za podeavanje,
temom za protok vazduha kao i drai za tapove,
na leima (EVA moulding). cepin i ostalu opremu
Napomena: Lako se su standardni.
prilagoava na razliite Veom je komforan.
visine korisnika. Neizostavni deo su
anatomski oblik i
podeavanje visine
Husky prime vrea pozadi ranca preko
sistema EVA mould-
PRIME je noviji model iz Hus- ing.
ky kolekcije. Nalazi se u istoj Napomena: Lako
klasi kao i novi model vree se prilagoava na
PROUD za temperature do razliite visine korisnika.
-29C i deli sve njene osobine
i karakteristike. Materijal In-
vista Quallofill a 3D-LiteFill
za punjenje osigurava sjajnu
kombinaciju topline, udobnosti
i male teine. Materijali koji su
korieni su vrlo meki na dodir, ali
u isto vreme vrsti.
Ova vrea za spavanje je osmiljena
od strane iskusnih dizajnera i zato ima
jedinstveni dizajn i sve neophodne
delove i sitnice kao to su trake protiv
proklizavanja, unutranje i spoljanje
depove unutranji dep u kapuljai koji se
moe ispuniti jastukom.
Napomena: Preporuena visina oveka za ovu
vreu je do 190 cm.

Predstavljene proizvode moete

da kupite na forumu magazina
Moja planeta
Na istom mestu moete da
vidite cene i specifikacije mnogih
drugih outdoor artikala, opreme
i gadeta koju nudi
Planinarska oprema

74 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 75


RUBRIKA iz prirode
ISHRANA
udesni koren
ioka, divlji - slatki krompir (Helianthus tu-
berosus) trajna je, do preko dva metra visoka
biljka, nalik na suncokret. Jaka stabljika je
uspravna, dlakava i u gornjem delu razgranata, na
ijim se vrhovima od kraja avgusta pojavljuju mali
uti cvetovi, slini (mini) suncokretu - sa kojim je u
rodu.
Listovi su izdueno jajasti i testerasto nazubljeni,
na vrhu zailjeni. Ima vie vrsta ioke, sa razlikama u
obliku krtole i vremenu cvetanja.
STANITA: Raste svuda na hranljivom i vlanom
zemljitu, na zaputenim mestima, uz reke i potoke.
Gajena je i u batama (njivama) - kao jestiva i/ili
ukrasna biljka.
Voli zemljite koje odgovara krompiru. Samonikla
je postala tako to je podivljala, a inae je doneta iz
severne Amerike - indijanski krompir ili, kako su je
indijanci zvali, sunani koren.
BERE SE:U kasnu jesen i tokom zime (do pred
UPOTREBA U ISHRANI
ioka je veoma hranljiva, niske energetske vrednos-
ti i u poslednje vreme ponovo dobija na znaaju. Kao
probiotik, bogat inulinom, stimulie razvoj korisnih
bakterija u crevima. Koren ioke (krtola) moe se
u jesen i tokom zime jesti u sveem stanju, to je
najbolji nain primene u ishrani. Moe da se koristi
kao samostalna ili meana salata, a moe se priti,
kuvati ili pei umesto krompira u jelima. Zbog bogat-
stva inulina (vrsta eera), termiki obraena, ima
pomalo otuan (slatkast) ukus, pa je u receptima
treba dozirati prema svom ukusu. Najvredniji sas-
tojci ioke nalaze se neposredno ispod kore, pa je
ne treba ljutiti, ve samo dobro oprati. Posle seenja
brzo oksidie i potamni, zbog ega je ne treba due
drati iseenu ili je treba poprskati rastvorom limuna
ili sireta. Mladi izdanci i listovi mogu se priti na ulju
ili kombinovati sa drugim jestivim biljem, kao povre
(varivo), meana ili samostalna salata... U naoj
(SREMU) praksi ioka se izvanredno pokazala i
kao turija - u raznim varijantama.
Radenko Lazi
Vie informacija o Konceptu Ishrana
iz Prirode SREMU moete pronai
na: www.sremus.org
ioka u turiji
U meanu turiju - zeleni paradajz, karfiol, argarepa,
krastavii ... dodati opranu (neljutenu) sirovu ioku,
kao jo jedan sastojak. ioka moe da se ukiseli i
samostalno, po istoj recepturi.
Salata
Jednostavno, u salatu od sveeg kupusa dodati
narendisanu sirovu (oienu i neljutenu) ioku, u
meusobnom odnosu, po vaoj elji - recimo pola
pola. Voditi rauna o oksidaciji narendisane ioke,
pa je dodavati u ve pripremljenu kupus salatu i jesti
odmah. Ovo je najjednostavnija kombinacija, a moe
se dodati i jo drugih presnih salatastih sastojaka.
RECEPT IZ Sremuove PRAKSE:
nicle od ioke, meavine SJB i soiva
belanevina oko 2%; masti 0,010%; kalorija oko 80.
Ima minerala (gvoa, fosfora, kalcijuma, kalijuma, Oprano soivo skuvati u slanoj vodi. SJB blanirati i
natrijuma...), vitamina B1 i B2 i vrlo malo vitamina C, isei sitnije. Opranu (neoljutenu) ioku narendisati
biljnih vlakana... i pomeati sa SJB i oceenim soivom. Dodati prezle,
OPREZ: Nepotreban, ako se biljka dobro upozna. jaja i zaine po elji, dok se ne dobije gua masa.
Osobe sa preporukom unosa manje koliine kalciju- Oblikovati nicle i priti na vrelom ulju. Servirati toplo,
ma treba ioku da unose opreznije, dok ne utvrde kao samostalno jelo ili kao prilog.
svoju dozu.
Avantura od 360 stepeni
vegetaciju) vade se krtole sline krompiru, a mogu
se brati i mladi nadzemni izdanci (vrhovi) u prolee.
Ne treba je suiti, ali se moe uvati u zemlji (tra-
pu) ili je iz zemlje uzimati prema potrebi (ako je
nalazite blizu vas).
www.panoramasrbije.com
SADRI: U 100 g svee biljke u obliku krtole
ima ugljenih hidrata 20 - 25% (najvie inulina);
UPOTREBA U LEENjU
Krtolasti koren (podanak) ioke veoma je bogat
inulinom, to ga opredeljuje za ishranu eeraa -
inulinu za razgradnju nije potreban insulin. Crevna
flora, kao posledica upotrebe ioke, ima podosta
korisnih efekata. Iz ioke se industrijski ekstrakuje
Tamo-amo po Srbiji
inulin.
U prodaji je nova knjiga Aleksandra Damjanovia i Nade
Damjanovi! Ona je svojevrsni udbenik o lepotama Srbije...
U
uvodnom delu nove knjige Aleksandra Damjanovia i Nade Damjanovi Tamo-
amo po Srbiji stoji: ova knjiga nije ni dnevnik, ni vodi, ni tivo kome je jedini cilj
da zabavi. Ona je sve to po malo. I vie od toga ona je udbenik o lepotama
Srbije. Na 268 stranica punog kolora u knjizi se govori o mnogim, geografski razliitim
lokalitetima u Srbiji: planinama, rekama i jezerima, potajnicama, kanjonima i klisurama,
vodopadima, peinama, prirodnim kamenim mostovima prerastima, ali i kulturnoj
batini i spomenicima, naseljima, o Belgijskoj pruzi, Mohovskom kanalu i sredokrai
izmeu ekvatora i pola. Sve tekstove ilustruje vie od 150 fotografija.
INFO
Knjiga se moe naruiti telefonom: +381(0)21/528-114, +381(0)64/37-64-666
i na e-mail: nadadamjanovic@sbb.rs Cena knjige je 500 dinara
 RUBRIKA putovanja

Kuba
PUTOVANJA

78 11 2012. Moja planeta 11 2012. Moja planeta 79


PUTOVANJA
O
vo je pravi raj! Ovakve
lepote ne videh nigde na
planeti- ree Kolumbo 27.
oktobra 1492. godine iskrcavi se
na tlo ove arobne zemlje. Danas je
to zemlja posebnog ritma - zemlja
salse, cigara, romantike, nostalgije,
ruma i nadasve divnih ljudi. Zemlja
plaa kao sa razglednice i jedan od
poslednjih bastiona komunizma na
svetu... Zemlja Kuba.
Hasta siempre, comandante!
Postojei politiki sistem i
poluvekovni prkos komijskim
Sjedinjenim Dravama, Kubi stav-
lja epitet Ostrva slobode. Punih
50 godina istrajava na revolucio-
narnom putu, izloena pritom
viedecenijskim sankcijama Sjed-
injenih Drava - udaljenih ne vie
od 200 kilometara.
Kubanci, naime, ne znaju za
blagodeti potroakog drutva. I
dalje se voze automobilima starim
vie od pola veka, ali ipak, to je
zemlja gracioznog siromatva
- siromatva sa stilom. Jer, iako
niko nema mnogo - za sve je
80 11 2012. Moja planeta
Minja Tomi Zemlja ruma
profesor geografije, bloger, putnik namernik,
Najpoznatija kubanska pia svakako su Pinja kolada (meavina kokosa, ananasa i Havana
Klub ruma) i mohito (rum, limeta, eer, lie nane, soda voda i led). Ostavimo ironiju za
sluajni turista, test voza raznih bedekera kraj! Kuba libre pravi se od kubanskog ruma i amerike koka kola...
Levo: ivot je laki uz velike cigare;
Gore: Oldtajmeri i revolucionari;
Dole: Mapa Kube; Desno: Budui
Kapablanka pod budnim okom ea
obezbeen stan, pos-
ao, kolovanje (besplat-
no od osnovnog do
univerzitetskog nivoa),
zdravstveno osigu-
ranje... Nema politikih
sloboda, ali nema ni
socijalnog raslojavanja,
pa ni kriminala.
E, upravo iz tog
razloga Kubu opsedaju
vojske turista iz celog
sveta. I svi gramzivo
jure u elji da je posete i
vide to pre ba ovakvu
kakva je danas, jer Zamrznuti u vremenu
kada cunami promena zapljusne Kuba je jedno od retkih mesta na
ovaj biser Kariba - za vrlo kratko zemlji koje dokazuje Ajntajnovu
vreme i ona e dospeti na listu teoriju relativnosti. Naime, ovde
jednolinih turistikih destinacija. vreme tee sporije nego na nekom
Kada/ako jednog dana padne drugom mestu. Ovde je sve retro.
reim brae Fidela i Raula Kastra, ak vam se i reklame i revolucio-
tranzicija ce progutati ono to narni murali obraaju na jednom
Kuba jeste danas i ostae samo humanijem nivou, koji nas vraa u
rajski prizori - predivne plae, fas- prolost kada se sve inilo mnogo
cinantna priroda i ugodna klima jednostavnijim i bezbrinijim. Kada
kakvu, izmeu ostalog, nude i postanete svesni da niste bombar-
ostale destinacije na Karibima, pa i dovani raznoraznim reklamama - po
Mediteranu i Dalekom istoku. ulicama, televiziji, novinama vrlo
11 2012. Moja planeta 81

RUBRIKA
PUTOVANJA
brzo shvatite i to da ste u slobod-
nom svetu zapravo vei robovi
nego li Kubanci u svom. Kao drugo
osveenje, uz naravno nezaobi-
lazne poznate koktele na bazi
ruma, jeste i injenica ograniene
pristupanosti interneta. Naime,
mnogi hoteli uopste i nemaju vezu
sa svetom - ali ko bi jo visiona
netu pored ove fatamorgane rajskih
tonova.
Nasuprot velikom siromatvu u
kom se ova zemlja nalazi, logino bi
bilo da je stopa kriminala izuzetno
velika. E, pa nije! Kuba je zemlja gde
logine stvari ne piju vodu. Bezbed-
nost je ovde na izuzetno visokom
nivou i na ulici ste maksimalno
sigurni (bar od ljudske strane).
Kubanski putevi
Volite nepredvidive rupe po
putevima i uivate u igrici Nasluti
saobraajni znak? Saobraaj na
Kubi je onda prva stvar za vas - i
kada je u pitanju kvalitet prevoza,
i kada su u pitanju putevi svi
se poluglasno slau da je pitanje
saobraaja ostalo bez odgovora,
dakle, jo uvek je nereeno.
Kubancima nije lako da stignu od
jednog mesta do drugog. Transport
je lo, infrastruktura propada... Old-
tajmeri su jedna od slika kojima se
prezentuje Kuba.
Kubanske cigare
Umetnost izgrade cigara je
tradicionalna u nekoliko fabrika,
i mogue je videti kako se one
izrauju i umotavaju runo. Cigare
su svakako najpoznatiji ostrvski
proizvod, te e mnogi ulini pro-
davci pokuavati da vam uvale
lanjake umotane u listove banane.
Najbolja marka ipak je Kohiba, a
najvie prave Montecristo. Cigare su
ipak najoriginalniji suvenir sa Kube.
Cigara se, inae, pui samo do njene
poslednje treine, dok oni bogatiji,
pak, pue tek do polovine.
Tradicionalna kubanska muzika je
fuzija vie latino ritmova, a poreklo
vodi iz afrikih obiaja. Son je
poznati afrokubanski ples, dok je
rumba jedan od najpopularnijih af-
rokubanskih stilova muzike. Izvorno
kubanskom se smatra, u poslednje
vreme ekstremno popularna i na
naim prostorima salsa.
82 11 2012. Moja planeta
Gradovi i sela
Barakoa je taka sa koje je
sve poelo. Naime, pre vie od
500 godina, Kolumbo je ba ovde
stupio na tlo Kube i otkrio je za
gramzive oi Evropljana. Barakoa je
bila i prva prestonica Kube. U njoj
je sazidana i prva crkva u Americi, u
kojoj se uva krst koji je, kako kae
istorija, Kolumbo zabo u pesak
prilikom iskrcavanja, obeleavajui
tako svoj dolazak, ali i promoviui
novu religiju i sistem koji e biti
poguban za narod koji je do tada
naseljavao ove prostore. Gradi
uva najupeatljivije ostatke starih
panskih utvrenja. Okruenje
nije bogato samo kokosima,
kakaovcem, bananama i tropskim
voem, tu su i brze reke koje se
sputaju do mora prelepim kanjo-
nima i klisurama od kojih je na-
jpoznatiji i svakako najlepi kanjon
reke Jumuri. Plaa koja se od grada
prostire severno zvanino je jedan
od najlepih peanih sprudova. toru. Statua Isusa Hrista koji bla-
Varadero je najpoznatija
turistika destinacija na Kubi.
Sunce, savreno sitni beli pesak,
ogromna plaa, tirkizno more,
palme za nekoga raj sa razgled-
nice, za nekoga prizor hepienda iz
Kako tamo otputovati?
Direktan avionski let za Havanu iz Beograda kota 728 evra (povratna karta). Avioprevoznik je ruski
aeroflot. Raunajte na 35 sati putovanja i jedno presedanje u moskvi. Iz zagreba leti airFrance, po ceni
povratne karte od 870 evra. Jedno presedanje je u Parizu, a let traje oko 12 sati.
romantinog filma, ali za uglavnom
svakoga otelotvorenje sna.
Svu lepotu i rasko panske
kolonijalne kulture i raznovrsnost
kubanske istorije spoznaete tek u
Trinidadu. Pravo je zadovoljstvo
hodati njegovim ruiniranim, ali
rustinim ulicama, pokrivenim
kaldrmom, uz niske kue najivljih
moguih boja gde svi prozori
imaju reetke. Ulice oaravajue
dobro uvaju arm i duh nekih
prolih vremena, te izgleda kao da
je u njima vreme zapravo stalo. Trg
je veoma lepo ureen, podignut je
za jedan nivo iznad ulice i oivien
je remek-delima kolonijalne
arhitekture nekada slavnog Trini-
dada. Upravo je lepota ovog trga
razlog to je ceo stari grad stavljen
pod zatitu UNESCO-a. Trgom
dominiraju dve graevine, glavna
gradska katedrala i palata porod-
ice Brune, koja danas predstavlja
Muzej romantizma. Katedrala je
jedna od najveih na Kubi. Iako je
relativno skromne unutranjosti
- sadri neke od najvanijih re-
likvija kao to je Cristo de la Vera
Cruz, jedan od najvernijih Isusovih
prikaza izrezbaren od najboljeg
kubanskog drveta u gotovo prirod-
noj veliini. Ukoliko odete na Kubu,
nemojte sebe uskratiti za posetu
Trinidadu. Takav arm i lepotu
poseduje malo mesta na svetu.
Trinidad je samo komad prolosti
zarobljen u savremenom dobu,
koji prkosno odbija da ue u 21.
vek. Prola vremena u ovom gradu,
kao da nisu ni minula.
Tokom kolonijalnog perioda koji
je trajao 400 godina, u dananjoj
prestonici - Havani, podignute
su graevine zbog kojih je Stara
Havana 1982. godine dospela na
listu UNSECO-ve svetske batine.
Centrom dominira Kapitol, nekada
Kongres, a danas centar Kubanske
akademije nauka i umetnosti. U
ovom zdanju je impozantna Statua
Republike - trea po veliini na
svetu skulptura u zatvorenom pros-
gosilja Havanu, nalik na onu u Rio
de aneiru smetena je na drugoj
obali zaliva u odnosu na staro
gradsko jezgro. Impozantne su i
grobnice na groblju Kritobal Kolon
koje je aktivno vie od sto trideset
godina. Tamo se nalazi skoro milion
grobnica i to je svojevrsni muzej
na otvorenom i jedno je od na-
jpoznatijih u Latinskoj Americi.
Havana je grad ruma, cigara i
arma - specifinog naina ivota
gde talasi agresivno napadaju
kilometrima dugu obalu uz Bulevar
El Malecon. To je grad oldtajmera
- po njenim ulicama se kreu stari
ameriki automobili iz predrevolu-
cionarnog doba zajedno sa ruskim
moskviima i ladama. Inae, i tu su,
u samom srcu Havane ulice razro-
varene, zgrade zaputene, a fasade
propale. Koncentracija barova sa
ekipom orkestara ovde je najvea,
pa je teko odluiti se u koji od njih
ui. A moda se ipak osveiti uz
jedan skupi kokteli u baru La Bo-
deguita del Medio u koji je svraao
Hemingvej?
Ulice Havane su ivopisne, a da
biste osetili pravi ritam ivota i na
najbolji nain susreli sa realnou kulturni i obrazovani, te iznenauju
u kojoj ive - provrljajte ulicama
izvan samog centra.
Kubanci i Havanci
Prvo to zakljuite u susretu
sa njima je da su Kubanci veoma
prijatni, otvoreni i komunika-
tivni ljudi. I kada po povratku
pokuate da sredite utiske sa
putovnja, sloiete se da su ljudi
pre svega ono to Kubu ini izuzet-
nom. Neoekivana gostoljubi-
vost, deo je njihove kulture koja
po ovekoljubivosti i humoru
nadmauje nae evropske stan-
Kuhinja
Kubanska kuhinja je fuzija jed-
nostavne junoafrike, panske
i kreolske kuhinje. Tradicionalni
kubanski obrok se ne slui kao
pojedinano jelo, ve se sve
poslui istovremeno.
U spravljanju kubanskih jela se
koristi lokalno korenasto povre
poput juke, malange i boniata,
a od mesa se preteno koristi
piletina, svinjetina i govedina
marinirana u limunovom soku
i blago peena. Mirisni mango
i egzotina guava se upotre-
bljavaju za raznovrsna jela i elee,
a hrana se posluuje sa razliitim
umacima i zainima. Kongris
- crni pasulj i pirina lokalno
poznati kao Mauri i hriani
(promocija razliitosti i meavine
rasa na ostrvu) veoma je popu-
larno i esto se servira uz druga
jela kao prilog. Nacionalno jelo
zove se kreolski ahiako. To
je spoj povra i raznih vrsta mesa
koje se kuva zajedno, a razlikuje
se po zainima i raznovrsnosti
sastojaka koji se koriste pri spre-
manju. Castillitas je tipino
kubansko jelo koje se priprema sa
limunom, lukom i travama te se
lagano kuva dok nije mekano, a
zatim posluuje sa crnim grahom
i riom. Ropa vieja je jedno od
najpopularnijih kubanskih jela
ije je osnova govedina uz povre
u umaku, a lokalni stanovnici
kau da je boljeg ukusa dan na-
kon pripremanja, kada se svi ukusi
izmeaju.
darde. Neverovatno su obaveteni,
svojom susretljivou. Sve prih-
vataju sa osmehom i svoju bedu ne
doivljavaju kao to je mi vidimo.
Kubanska shvatanja ivota su
drugaija - starosedeoci, Evropljani,
Afrikanci, Azijati napravili su divnu
kompoziciju koja daje Kubance
- raspevane i razigrane ljude
koje odlikuju, usled materijalnog
minimalizma, jo pokoja nemateri-
jalna sitnica poput tolerantnosti,
skromnosti, solidarnosti, poverenja,
prijateljstva i strpljenja.
ivot bez stresa - naizgled go-
tovo letargian.
11 2012. Moja planeta 83
RUBRIKA

84 11 2012. Moja planeta