TEK - Glavni Projekat Tem Pumpi A1 Rev01

Ugovara Naziv projekta Investitor
Konzorcijum Zamena sistema Elektroprivreda Srbije

Clyde Bergemann DRYCON otpepeljivanja korisnik
Goa Montaa TE Kostolac A TE Kostolac A
Projektovanje izvrio:
KFG Industrial Group
UGOVOR BROJ: I-296/2-10

NARUILAC: ELEKTROPRIVREDA SRBIJE (EPS)
KORISNIK: TERMOELEKTRANA KOSTOLAC A
NAZIV PROJEKTA: ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A
UGOVARA: KONZORCIJUM CLYDE BERGEMANN GOA MONTAA
PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP
KNJIGA: G.3 PROCESNA VODA
SVESKA: G.3.1 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA PUMPI ISTE I PROCESNE

VODE BLOK A1
Knjiga Sveska Revizija Strana

G.3 Procesna voda G.3.1 Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne Rev.00 1 od 48
vode Blok A1
Mesto za naslovnu stranu prema Zakonu o Planiranju i Izgradnji

G.3 Procesna voda G.3.1 Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Rev.01 2 od 48
Blok A1
SADRAJ PROJEKTA

Blok A1
ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A
Tehnoloki projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA T.0. OPTA KNJIGA
SVESKA T.0.1. OPTA KNJIGA TEHNOLOKA
KNJIGA T.1. TEHNOLOKI PROJEKAT

SVESKA T.1.1. Glavni tehnoloki projekat

Blok A1
Mainski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA M.0. OPTA KNJIGA
SVESKA M.0. OPTA KNJIGA MAINSKA
KNJIGA M.1. KOTLARNICA

SVESKA M.1.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport ljake Blok A1
SVESKA M.1.2. Glavni projekat prikupljanje i pripreme za transport ljake Blok A2
KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

SVESKA M.2.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport suvog pepela
Blok A1
Blok A2
predgrejaa vazduha Blok A2
KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

SVESKA M.3.1. Glavni projekat mainskih instalacija procesne i iste vode Blok A1
SVESKA M.3.2. Glavni projekat mainskih instalacija procesne i iste vode Blok A2
KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA M.4.1. Glavni projekat mainskih instalacija u kompresorskoj stanici
SVESKA M.4.2. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kompresorske
stanice
SVESKA M.4.3. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije
elektrorazvodnog postrojenja
KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA M.5.1. Glavni projekat punjenja silosa za suvi pepeo
SVESKA M.5.2. Glavni projekat punjenja silosa za ljaku
SVESKA M.5.3. Glavni projekat pranjenja silosa i pripreme guste hidromeavine
SVESKA M.5.4. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kontrolne sobe
SVESKA M.5.5. Glavni projekat lifta
SVESKA M.5.6. Glavni projekat pumpne stanice guste hidromeavine
KNJIGA M.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

Blok A1
Mainski projekat
SVESKA M.6.1. Glavni projekat cevovoda izmeu Bloka A1 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.2. Glavni projekat cevovoda izmeu Bloka A2 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.3. Glavni projekat zajednikih cevovoda unutar elektrane
KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

SVESKA M.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od siloskog kompleksa do
ukrtanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA M.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrtanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije irikovac
SVESKA M.7.3. Glavni projekat istakih stanica
SVESKA M.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA M.8.1. Glavni projekat prikupljanja povratne vode
SVESKA M.8.2. Glavni projekat mainskih instalacija pumpne stanice povratne
vode
KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA M.9.1. Glavni projekat mainskih instalacija pumpne stanice i bazena
procesne vode

Blok A1
Graevinski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA G.0. OPTA KNJIGA
SVESKA G.0. OPTA KNJIGA GRAEVINSKA
KNJIGA G.1. KOTLARNICA

SVESKA G.1.1. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A1
SVESKA G.1.2. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A2
KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

SVESKA G.2.1. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatikom filteru
Blok A1
SVESKA G.2.2. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatikom filteru
Blok A2
SVESKA G.2.3. Glavni projekat temelja opreme ispod predgrejaa vazduha
Blok A2
KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

SVESKA G.3.1. Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Blok A1
SVESKA G.3.2. Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Blok A2
KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA G.4.1. Glavni projekat objekta kompresorske stanice
KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA G.5.1. Glavni arhitektonski projekat
SVESKA G.5.2. Glavni projekat temeljenja
SVESKA G.5.3. Glavni projekat silosa za suvi pepeo
SVESKA G.5.4. Glavni projekat silosa za ljaku sa pumpnom stanicom
SVESKA G.5.5. Glavni projekat vodovoda i kanalizacije
SVESKA G.5.6. Glavni projekat puteva
KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

SVESKA G.6.1. Glavni projekat cevnih mostova izmeu Bloka A1 i silosnog
kompleksa
SVESKA G.6.2. Glavni projekat cevnih mostova izmeu Bloka A2 i silosnog
kompleksa
Blok A1
Graevinski projekat
KNJIGA G.7. CEVOVOD DO DEPONIJE
SVESKA G.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od silosnog kompleksa
do ukrtanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA G.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrtanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije irikovac
SVESKA G.7.3. Glavni projekat istakih stanica
SVESKA G.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA G.8.1 Glavni projekat rezervoara povratne vode drenani bazen
SVESKA G.8.2. Glavni projekat pumpne stanice povratne vode
KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA G.9.1. Glavni projekat pumpne stanice i bazena procesne vode

Blok A1
Elektro projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA E.0. OPTA KNJIGA
SVESKA E.0. OPTA KNJIGA - ELEKTRO
KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

A1, A2
SVESKA E.1.1. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A1
SVESKA E.1.2. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A2
KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

SVESKA E.2.1. Glavni projekat trafostanice 6/0,4kV, 2x2000kVA i napojnih
6kV vodova
SVESKA E.2.2. Glavni projekat optih elektroenergetskih instalacija
kompresorske stanice
KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

SVESKA E.3.1. Glavni projekat niskonaponskog razvodnog postrojenja
siloskog kompleksa (MCC), sistema vode, pumpne stanice
SVESKA E.3.2. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija siloskog
kompleksa, sistema voda, pumpne stanice
KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

SVESKA E.4.1. Komandno kontrolni centar
FASCIKLA E.4.1.1. Tekstualna dokumentacija
FASCIKLA E.4.1.2. Grafika dokumentacija
SVESKA E.4.2. Kompleks silosa
FASCIKLA E.4.2.1. Silos 1 Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos ljake Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos 2 Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Kompresorska stanica Grafika
dokumentacija
SVESKA E.4.3. Blok A1
FASCIKLA E.4.3.1. Blok 1 Grafika dokumentacija

Blok A1
SVESKA E.4.4. Blok A2
FASCIKLA E.4.4.2. Grafika dokumentacija

Protivpoarni projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA P.0. OPTA KNJIGA
SVESKA P.0. OPTA KNJIGA PROTIVPOARNA
KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA P.4.1. Glavni projekat zatite od poara
SVESKA P.4.2. Glavni projekat dojave poara
SVESKA P.4.3. Glavni projekat automatske instalacije gaenja poara
Inertnim gasom IG-541
KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

SVESKA P.5.3. Glavni projekat automatske instalacije gaenja poara
Inertnim gasom IG-541
KNJIGA P.9. PROCESNA VODA


Blok A1
I OPTI DEO

Blok A1
I.1 SADRAJ SVESKE

Blok A1
SADRAJ SVESKA G.3.1
PRILOG DOKUMENT
NASLOVNA STRANA
SADRAJ PROJEKTA
I OPTI DEO
PRILOG DOKUMENT
I.1 SADRAJ SVESKE

I.2 REENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU
II TEKSTUALNI DEO
PRILOG DOKUMENT
II.1 PROJEKTNI ZADATAK

II.2 TEHNIKI OPIS
II.3 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA
Blok A1
II.4 PREDMER RADOVA BAZENA PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM
II PRORAUN KONSTRUKCIJE
PRILOG DOKUMENT
SADRAJ PRORAUNA
G.3.1 Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Blok A1
G.3.1.1 UVOD
G.3.1.2 ANALIZA OPTEREENJA
G.3.1.3 PRORAUN
III GRAFIKI DEO
PRILOG DOKUMENT
III.1 SITUACIONI PLAN C062923231
III.2 RASPORED OPREME C062923232
III.3 PLAN OPLATE T1 C062923233
III.4 PLAN OPLATE T2 C062923234
III.5 PLAN ARMATURE T1 C062923235
III.6 PLAN ARMATURE T2 C062923236
IV SPECIFIKACIJA MATERIJALA
Blok A1
IV.1 ARMATURA-T1
IV.2 ARMATURA-T2
IV.3 ARMATURA-REKAPITULACIJA

Blok A1
I.2 REENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU

Blok A1
Mesto za reenje o odgovornom projektantu

Blok A1
II TEKSTUALNI DEO

Blok A1
II.1 PROJEKTNI ZADATAK

Blok A1
PROJEKTNI ZADATAK
INVESTITOR : JP Elektroprivreda Srbije

Termoelektrane I Kopovi Kostolac
PROJEKAT : Zamena sistema otpepeljivanja TE Kostolac A
1. Pregled zahteva projektovanja

Zameniti postojei sistem retke hidromeavine 10:1 vode ka deponiji pepela, sa gustom hidromevinom
1:1 vode do deponije pepela, u saglasnosti sa zahtevima Investitora i uslovima ugovora.
Ukupne koliine ljake i suvog pepela iz Blokova A1 i A2 se prikupljaju i transportuju u novi siloski
kompleks gde se odlau i potom meaju u gustu hidromeavinu pre transportovanja do postojee
deponije pepela.
Kotlovska ljaka se prikuplja iz izlaza postojeih kracera (SSC) i onda ili prosejava ili drobi na odgovarajuu
veliinu koja je odgovarajua za dalji hidrauliki transport do siloskog kompleksa.
Pepeo iz kanala izduvnih gasova se ili skupljaju u mali levak i transportuju hidrauliki do kracera (SSC)
(Blok A1) ili se direktno alje gravitacijski do sipke kracera (SSC) (Blok A2).
Suvi pepeo se skuplja iz izlaznih levkova elektrostatikih filtera (ESF) i pneumatski transportuje do
siloskog kompleksa.
Pepeo se takoe skuplja iz izlaza predgrejaa vazduha (Blok A2) i pneumatski transportuje do siloskog
kompleksa.
Svi zahtevi za pneumatski transport suvog pepela i kontrolnog vazduha treba da se omogui iz
odgovarajuih kompresora i suaa.
Kompresori i suai treba da budu instalirani u u odgovarajui objekat.
Siloski kompleks se sastoji od 2 betonska silosa za smetaj suvog pepela i 2 elina za smetaj ljake.
Silosi za suvi pepeo e se prazniti ili preko vazdunih kanala za dalje meanje ili preko sipke za utovar u
auto cistern. Silosi za ljaku e se prazniti na reverzibilni transporter sa trakom za dalje meanje ili na
sigurnosni izlaz na kamion.
Suvi pepeo i ljaka treba da se meaju sa vodom u punom meau do zahtevane gustine 1:1. Meavina
se potom treba isprazniti u rezervoar za njen smetaj.
Dve linij muljnih pumpi treba das u projektovane tako da pumpaju 100% guste hidromeavine iz svakog
rezervoara za meavinu do postojee deponije pepela.
Cevovod guste hidromeavine treba da prati trasu postojeeg cevovoda i da se zavri na granici
deponijske kasete A. Ogranci cevovoda, montirani na nasipu brane sa viestrukim, zatvorenim T

Blok A1
prikljunim komadima na interval od svakih 50 m, dozvoljavaju distribuciju guste hidromeavine do svih
delova deponije pepela.
Cevovod do deponije e se istiti u drenanoj jami lociranoj na granici deponije pepela.
Pigging system za ienje treba projektovati za upotrebu na cevovodu guste hidromeavine.
Povratnu vodu skupiti sa deponije i pumpati nazad u Termoelektranu (TE) na ponovnu upotrebu.
Procesna voda koja se trai za pranjenje sistema guste hidromeavine i hidrauliki transport ljake
uzimati iz bazena procesne vode. Povratna voda sa deponije, prelivna voda iz kracera (SSC) i koriena
procesna voda iz transporta ljake se alje u bazen procesne vode.
Sva dodatno zahtevana voda za process se obezbeuje iz jame u kojoj se skupljaju sve vode u TE.
Postojee 6.3kV ulazno napajanje treba da bude podeeno da omogui napajanje kompletne opreme za
system otpepeljivanja, ukljuujui gde je potrebno odgovarajua razvodna postrojenja, transpormatore i
razvodne table.
Novu elektrina opremu treba instalirati u odgovarajuem objektu.
Sistem za nadzor postrojenja treba da bude u saglasnosti sa postojeim DCS sistemom.
Kontrolna soba postrojenja treba da bude locirana u siloskom kompleksu.
Projekat treba da bude u saglasnosti sa Srpskim Zakonima i zahtevima postojee situacije.
2. Granice isporuke za projekat

Blok A1 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima ESF
- Cevovod, u postojeoj pumpnoj stanici, za procesnu vodu
- Cevovod, u postojeoj pumpnoj stanici retke hidromeavine, za istu vodu
Blok A2 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Cevi za pranjenje levaka kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice ESF na levkovima polja 1, 2 & 3
- Izlaza izlazne sipke punog transportera ESF polje 4
- Izlazni levkovi predgrejaa vazduha
Elektrikal - Bus Bar konekcija na postojeem elektrorazvodnom postrojenju
- Veza na postojeem 0.4kV razvodnom postrojenju
Povratna voda - Cev za pranjenje postojeeg drenanog sistema

Blok A1
3. Karakteristike suvog pepela i ljake
Suvi pepeo
Granulometrijski sastav Blok KoA1
Elektrostatiki filter
Kanal izduvnih
1-vo polje 2-go polje Ukupni uzorak
Otvor sita, m gasova
Masa, % Masa, % Masa, %
+850 1 1 1 1
-850+595 1-2 1 1 1
-595+425 3-4 1 1 1
-425+300 10-11 3-5 1 2-3
-300+212 32-33 8-9 1 7-8
-212+150 9-10 19-21 1-2 15-17
-150+106 17-18 16-17 5-9 16-17
-106+74 12-13 10-11 10-11 10-14
-74+53 9-10 9-10 15-17 9-10
-53+38 2-3 5-6 9-11 5-6
-38+0 1-2 21-26 53-57 25-29
Granulometrijski sastav, Blok KoA2

Elektrostatiki filter
Kanal izduvnih 3-e + 4-to Ukupni
1-vo polje 2-go polje
Otvor sita, m gasova polje uzorak
Masa, % Masa, % Masa, % Masa, %
+850 1-2 1 1 1 1
-850+595 2-4 1 1 1 1
-595+425 6-7 1-2 1 1 1-2
-425+300 15-17 5-6 1 1 4-5
-300+212 23-25 12-13 1 1 11-13
-212+150 19-21 20-22 2-4 1 19-21
-150+106 12-14 16-17 7-8 2-3 16-17
-106+74 8-9 13-14 10-14 4-6 13-14
-74+53 5-6 9-12 14-16 9-12 9-12
-53+38 2-3 5-6 10-11 5-7 4-6
-38+0 1-2 13-16 50-54 72-78 14-17
Mineralni sastav

Blok A1
Mikroskopski opiti su uraeni pomou metode uranjanja (xylol) sa mikroskopom sa
polarizacijom svetolsti. Detektovani su sledei minerali: agregati termiki obraenih mineral
gline, zrna stakla, degradiranih karbonata, crystobalite, anhydrite, rutile, magnetite, hematite,
and coal.
Nekristalisana faza:
Najea faza u testiranim uzorcima je agregat termiki modifikovanih mineral gline i zrna stakla.
Agregati termiki modifikovanih mineral gline su obino okrugli (sferni, kugliasti i igliasti) sa
delovima uglja, Imajui u vidu da se pojavljuju mutni ili delimino providni. Najmanja veliina
agregata gline je 0,03 0,05 mm. Zrna stakla su veoma uobiajene i imaju tipini oblik kugle
koja je jako esto upljikasta. Zrna stakla su bezbojna ili slabo obojena (uta, braon, tamna, ili
blago tamni). Zrna stakla imaju najee veliine zrna ispod 0,030 mm. Ugalj je najee (ako se
pojavljuje slobodno) veliine krupnih zrna u uzorcima.
Kristalna faza:
Najei mineral u kristalnoj fazi je kristobalit, kao i termiki modifikovani fedspari i karbonati.
Drugi minerali se pojavljuju u tragovima. Testovi savijanja svetlosti Y-zraka, gore spomenuti,
potvruju mikroskopske testove na osnovu kojih je dominantna faza u uzorcima je kristalna faza.
Kristalna faza je prisutna u malim granicama, i njena kristalnost je ispod standardne greke
instrumenta. U kristalnoj fazi su definisani kristobali (prevlauju) i magnetite, retko titan-
magnetit. U sledeoj tabeli su predstavljene koliinski sastav mineral (analiza udela) koja je
dobijena pomou kombinacije mokroskopskih, x-zraci i hemijskih analiza.
Sadraj, %
Agregati termiki modifikovanih mineral gline 53,0 55,1
Zrna stakla 24,5 28,2
Kristobaliti 2,1 2,4
Fe minerali 2,7 5,1
Modifikovani feldspars 1,9 2,7
Modifikovani karbonati 0,8 0,9
Anhidrit 6,0 7,5
Ugalj 2,5 3,7
Ostali 0,5
Gustine
Gustina pepela 2.070-2100 kg/m
Zapreminska gustina, pepela, suva, 620-648 kg/m

Blok A1
Zapreminska gustian pepela, suva, sabijena 770-800 kg/m
Hemijski sastav pepela (sagoreli ugalj iz Drmno povrinskog kopa)
Sadraj, %
Opseg Prosek
SiO2 44 50 48,5
Fe2O3 8 10 9
Al2O3 24 - 27 25,9
CaO 5,5 8,8 6,7
MgO 2,9 4,3 3,5
Na2O 0,35 0,3
K2O 0,45 0,55 0,5
TiO2 0,6 1 0,8
P2O5 0,1
SO3 4,4 5,8 4,6
ljaka
Granulometrijski sastav
Blok KoA1 Blok KoA2
Otvor sita, mm
masa, % masa, %
-6+5 2-3 1
-5+4 1-2 2-3
-4+3 1-2 2-3
-3+1,7 6-8 18-20
-1,7+1 6-7 11-13
-1,5+0,85 2-3 5-6
-0,85+0,595 5-6 6-7
-0,595+0,425 8-9 6-8
-0,425+0,300 15-17 11-13
-0,300+0,212 17-19 14-16
-0,212+0,150 14-15 9-10
0,150+0,106 7-8 3-4
0,106+0,074 4-5 1-2
0,074+0 4 4
Gustina ljake 1930-1950 kg/m

Zapreminska gustina ljake, suva 380-510 kg/m
Blok A1
Zapreminska gustina ljake, suva, stvarna 440-600 kg/m
Zapreminska gustina ljake, mokra, 580-630 kg/m (Udeo vlage 31-43%)
4. Koliine pepela
Koliine ljake i kotlovskog pepela
Proseno, t/h Maximalno, t/h Proseno t/god

(za 7000 /god)
Blokt A1 (100MW) 2.5 6.0 17,500
Blok A2 (210MW) 5.0 12.0 35,000
Blok 1 + Blok 2 7.5 18.0 52,500
Koliine suvog pepela
Blok Proseno t/h Maximalno t/h

Po levku Ukupno Po levku Ukupno
ESF, 1-vo polje 9.25 37.0 12.15 48.6
ESF, 2-go polje 0.93 3.3 1.1 4.3
A1 (100MW)
ESF, 3-e polje 0.2 0.7 0.3 1.1
Dimnjak 0.0002 0.0003
A1 ukupno, t/h 41.0 54.0
A1 287,000 378,000
ukupno.t/god
Predgreja 0.5 1.0 0.6 1.0
vazduha
ESF, 1-vo polje 11.2 67.2 15.4 92.7
A2 (210MW) ESF, 2-go polje 1.3 7.9 1.8 11.0

ESF, 3-e polje 3.2 4.3
ESF, 4-to polje 0.7 1.0
Dimnjak 0.0002 0.0003
A2 ukupnol, t/h 80.0 110.0
A2 ukupno, 560,000 770,000
t/god
(za 7000 /god)

Blok A1
A1 + A2, t/h 121.0 164.0
A1 + A2, t/god 847,000 1,148,000
5. Zahtevane radni reim

a) Stabilna proizvodnja 1:1 udela pepela u vodi na osnovu sastava guste hidromeavine
- 100% suvog pepela, 0% ljake
- 90% suvog pepela, 10% ljake
Stabilna proizvodnaj znai:
Proseni udeo meanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) sa opsegom od 0.9 do 1.1 za svaki
dan tokom 30 dana kontinualnog rada.
Minimalni udeo meanja vode: pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) mora da bude ne manje od 0.9 za
ukupno maksimalno. Jedan sat tokom 24 sata rada.
Maksimalni udeo meanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) je izmeu 1.1 i 1-2 za ukupni
maksimum. Jedan sat tokom 24 sata rada.
Nema efekta na rad blokova.
b) Maksimalni stabilni transport pepela 200 t/h iz novog postrojenja za otpepeljivanje do kasete
deponije pepela, tokom perioda od 24 sata, pod uslovima stabilen proizvodnje guste hidromeavine.
c) Stabilan transport 62 t/h suvog pepela iz Bolka A1 i 126 t/h iz Bloka A2 do novog silosa, stabilan
transport ljake i kotlovskog pepela iz Bloka A1 i A2 do novog silosa (6 t/h A1, 12 t/h A2).
d) Makimum od 10 mg/Nm3 praine u istom vazduhu posle svakog filtera.
e) Postii zahteve buke postrojenja prema specifikacijama Investitora.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije
projekat : Glavni projekat silosa za ljaku sa pumpnom stanicom
Projektovati siloski kompleks u TEKOA tako da se situaciono uklopi na plato uz postojeu saobraajnicu
koja vodi od glavne kapije TEKO A do upravne zgrade.
Siloski kompleks treba da sadri od sledeih objekata i to,dva armirano betonska silosa za letei pepeo
izmeu kojih se nalazi postrojenje za silose za ljaku, koje je u prizemnom delu povezano sa zgradom
pumpne stanice uz koju je locirano spoljanje stepenite za komunikaciju izmedju objekata siloskog
kompleksa, kao liftovskog postrojenja koje je smeteno uz silos za pepeo(silos 2).

Blok A1
Podloge za projektovanje
-geodetski elaborat lokacije TEKOA

-tehnoloki projekat sa rasporedom opreme,gabaritima opreme i optereenja od opreme
-projekat idejnog reenja siloskog kompleksa
-geotehniki elaborat izraen za potrebe rekonstrukcije i revitalizacije objekata u TEKOA od strane
preduzea Kosovoprojekt-geotehnikaAD iz Beograda i to osnovne elaborate sveska 1 i elaborat-aneks
uz svesku 1.
Projekat uraditi u svemu prema propisima i standardima za ovu vrstu objekta.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije
II.2 TEHNIKI OPIS

Blok A1
TEHNIKI OPIS
UVOD
U okviru kompleksa termo-elektrane Kostolac projektovan je novi deo A, za potrebe odlaganja pepela i
ljake. U okviru ovog projekta nalazi se i objekat za sistem ljake u kome su trebaju po projektu postaviti
nove pumpe za istu i procesnu vodu. Oprema-pumpe DN 50 i DN 200 se postavljaju na temeljne
oslonce.
OPIS KONSTRUKCIJE
Konstrukcija oslonca novih pumpi je armirano betonski postament na postojeoj temeljnoj ploi
(-4,200), povezan ankerima koji se ubuuju u tem.plou i zalivaju ankeritom u svemu prema crteu u
projektu.
Temelji pumpi DN 50 je pozicioniran kao T1, dok je temelj DN 200 pozicioniran kao T2. T1 je gabarita
51/48,5cm i visine od postojee temeljne ploe h=15cm, dok je T2 kvadratnog oblika 90/90cm i visine od
tem.ploe h=20cm. Veza opreme i novog oslonca ostvaruje se ankerima i zavrtnjevima koji su deo
kompleta opreme pumpe i nisu posebno analizirani.
PRORAUN
Teina pumpi za istu vodu DN 50 je 142+89=231kg,
Teina pumpi za istu procesnu vodu DN 200 je 1250+390=1640kg,
Pumpe su projektovane tako da se u sistemu cevi ne mogu smatrati za oslonac, tj. na njih se ne prenose
uticaji cevovoda pre i posle pumpe osim same pumpe.
Pretpostavljeni doputeni napon na kotaktnoj spojnici tem.ploe i tla je >150kN/m2
Doprinos u smislu poveanja napona na kontaktno tlo najvie ostvaruje novi oslonac za DN 200.
Gt2=0,2*0,9*0,9*25=4,05kN
Qt2=16,4kN
pp. dtpl=40cm, F=(0,4*2+0,9)2=2,89m2
=(4,05+16,4)/2,89=7,1kN/m2< 10%dop=15kN/m2
TEHNOLOGIJA GRADNJE
Poloaj pumpe je potrebno precizno geodetski obeleiti u odnosu na osovine pumpi i prema grafikoj
dokumentaciji. Na kontaktu novi stari beton na izpikovanoj povrini betona izbuiti rupe za ankere i
oistiti (izduvati) povrinu betona i rupe. Postaviti ankere i zaliti ih ankeritom. Pre betoniranja povrinu
betona novi-stari premazati S/N vezom. U postavljenu oplatu montirati armaturu i ankere za vezu
opreme i temelja, nakon toga izvriti betoniranje. Nega betona u skladu sa propisima za ovakav vid
konstrukcije.
MB40, V8, M200
RA 400/500

Blok A1
Napomena:Tekst projekta u pojedinim delovima nije usklaen sa novim vaeim standardima samo u
toliko to oznaka standarda nije JUS, ve SRPS ili su neki ukinuti pa ponovo usvojeni. Ovo vai i za
betonsku i za elinu konstrukciju. U tom smislu vano samo za ovaj projekat: Usvojena oznaka marke
betona i armature menja se sa odgovarajuom oznakom po vaeim novim standardima SRPS EN 206-1
i SRPS EN 10080, s tim da se usvojeni profil armature zadrava (npr. MB 40 menja se u C35/45 i RA
400/500 na B500 uz zadravanje usv.profila).
Sastavio:
Zoran Mitrovi, dipl.in.gra.
Licenca 310 C900 06

Blok A1
II.3 -TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA

Blok A1
TEHNOLOGIJA GRADNJE I OSNOVNI TEHNIKI USLOVI
BETONSKA KONSTRUKCIJA
Beton za konstrukcije
Obim i sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se od obezbeenja svih postrojenja, opreme,
materijala i radne snage i izvoenja svih operacija u vezi sa materijalima koji se koriste: za skladitenje,
merenje i rukovanje materijalima, za odmeravanje i meanje, i ako drugaije nije propisano u drugim
odeljcima ovih Uslova,za spravljanje oplata, prenoenje, ugraivanje, negovanje i zavrna obrada, svog
betona za konstrukcije objekata, izradu ipova od betona i druge uzgredne radove na betonskim
konstrukcijama, u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom
Tehnikih uslova, crtea i uputstvima Nadzora.
Tehnika regulativa i metode ispitivanja

PBAB 87.- "Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton" ("Sl. list SFRJ" broj 11/87) kao i
komentar odredbi Pravilnika BAB ("Slubeni list",1988.)
SRPS B.B2.010- Separisani agregat za beton. Tehniki uslovi (1986)
SRPS B.C1.011- Portland cement. Portland cement sa dodacima. Metalurki cement. Pucolanski cement.
Tehniki uslovi (1982)
SRPS B.C1.014- Sulfatnootporni cementi. Portland cement. Metalurki cement. Tehniki uslovi (1982).
SRPS U.M1.058- Voda za spravljanje betona. Tehniki uslovi i metoda ispitivanja. (1985)
SRPS U.M1.034- Dodaci betonu. Definicija i klasifikacija (1981)
SRPS U.M1.035- Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvaliteta
SRPS U.M1.037- Prethodna ispitivanja radi izbora dodataka betonu sa odreenim agregatom i
cementom. (1981)
SRPS U.M1.020- Odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku izraenih od sveeg betona (1978)
SRPS U.M1.051- Kontrola proizvodnje betona u fabrikama betona za beton kategorije B II (1987)
SRPS U.M1.050- Kontrola proizvodne sposobnosti fabrike betona (1987)
SRPS U.M1.052- Minimalna oprema za laboratorije pri fabrikama betona
Materijali
Agregat
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji je u skladu sa poglavljem II.1 PBAB-a, odgovarajuim
uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta prema propisu o jugoslovenskom standardu
SRPS B.B2.010.
Prirodni neseparisani agregat moe se upotrebiti samo za nearmirani beton i to do najvie MB15, za
ispune, slojeve izravnanja i sl. Granulometrijski sastav meavine agregata mora biti takav da osigurava
dovoljnu obradivost i zbijenost betona. Sastav granulometrijske meavine zavisi od propisanog kvaliteta
betona, naina i uslova transporta i ugraivanja i odreuje se eksperimentalnim putem, na osnovu
prethodnih proba, koje mora predvideti Izvoa radova u projektu betona.
U pogledu maksimalne veliine zrna vae odredbe l. 10 PBAB-a, meutim kod elemenata sa gusto
rasporeenom armaturom ili sa manjim zatitnim slojem, vei deo agregata mora se sastojati od zrna
koja su manja od rastojanja izmeu susednih ipki armature i oplate.
Cement

Blok A1
Za spravljanje betona moe se upotrebiti cement koji je u skladu sa poglavljem II.2 PBAB-a, poglavljem
II.3, PBAB-a uputstvima za njihovu primenu i koji ispunjavaju uslove kvaliteta utvrene propisima o
jugoslovenskim standardima SRPS B.C1.011 i SRPS B.C1.014
Za konstrukcije i elemente od prednapregnutog betona moe se upotrebiti cement na bazi portland-
cementnog klinkera sa najvie 15% dodataka.
U pogledu transporta i lagerovanja cementa vae odredbe PBAB-a, poglavlje VII.1 l. 235 i 236. Cement
se mora isporuiti u dovoljnoj koliini kako ne bi dolo do obustave ili prekida radova na betoniranju. Sav
cement koji je oteen vlagom ili na drugi nain, mora se odmah ukloniti sa gradilita.
Izvoa je duan da obezbedi, besplatno, i sve potvrde o ispitivanju, koje se odnose na cement koji se
namerava upotrebiti za radove .Svaka potvrda mora pokazati da je uzorak ispitala ovlaena organizacija i
da u potpunosti ispunjava uslove odgovarajueg standarda za ispitivan tip cementa.
Voda
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja je u skladu sa poglavljem II.3 PBAB-a, odgovarajuim
uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta utvrene propisima o jugoslovenskom
standardu SRPS U.M1.058. Pijaa voda se smatra podobnom i moe se bez prethodnog ispitivanja
koristiti za spravljanje betona.
Dodaci betonu
Dodaci betonu se koriste za modifikaciju posebne osobine betona i isti su pod obaveznim atestom prema
Naredbi o obaveznom atestiranju dodataka betonu ("Sl. list SFRJ" br. 34/85). Za spravljanje betona mogu
se upotrebiti dodaci koji su u skladu sa poglavljem II.4 PBAB-a , odgovarajuim uputstvima za primenu,
kao da ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.035. Kako
dodaci mogu u isto vreme izazvati i negativna dejstva na druge znaajne osobine betona, mora se
prethodno proveriti da li dodatak betonu odgovara projektovanoj betonskoj meavini, prema propisu o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.037.
Beton
Klasifikacija betona
U projektima, za svaki element konstrukcije ili za konstrukciju u celini, naznaena je klasa betona koja
obuhvata samo marku betona (MB) ili marku betona i druga svojstva koja beton mora imati u posebnim
uslovima sredine.
Marka betona (MB) je normirana vrstoa pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakteristinoj vrstoi
pri starosti betona od 28 dana. vrstoa betona pri pritisku ispituje se prema propisima o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.020, na kockama ivice 20cm prema standardu SRPS U.M1.004 sa
negom betonskih tela prema standardu SRPS U.M1.005. Karakteristina vrstoa pri pritisku je vrednost
ispod koje se moe oekivati najvie 10% svih vrstoa pri pritisku ispitanog betona. U projektu
konstrukcije moe se odrediti karakteristina vrstoa betona pri pritisku, pri starosti koja je manja ili
vea od 28 dana. Prema lanu 21 PBAB-a betoni se svrstavaju u dve kategorije
beton prve kategorije B.I.i
beton druge kategorije B.II.
Beton B.I.
Beton I kategorije, B.I., su betoni niih marki i to MB10, MB15, MB20, i MB25 i spravljaju se na gradilitu
na kom se ugrauju, i ne smeju se transportovati. Za ove betone nisu neophodne prethodne probe
ukoliko se spravljaju na samom gradilitu. Najmanja koliina cementa za betone kategorije B.I. svih
konzistencija, osim itke, u zavisnosti od klase cementa i najkrupnije frakcije odreena je lanom 26
Blok A1
PBAB-a . Granulometrijski sastav meavine agregata moe se odabrati bez prethodnih proba sastava
meavine prema lanu br.9 PBAB-a odnosno standarda SRPS U.M1.057, ako se granulometrijska kriva
nalazi u podruju 3
Kontrola kvaliteta koja se odnosi na kontrolu proizvodnje i kontrolu saglasnosti (l.34 PBAB-a) vri se
samo sa kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta, na taj nain to se za kvalitet ovrslog betona na
gradilitu uzima dvostruko vei broj nego za beton B.II., l.48 pod "v". Kontrola proizvodnje se ne vri
kako je uobiajeno uzimanjem probnih kocki, ve se vri samo kontrola najmanje koliine cementa.
Beton B.II.
Betoni II kategorije, B.II., su betoni MB30 i viih marki, betoni sa posebnim svojstvima svih marki,
transportovani betoni svih marki i specijalni betoni MB60. Sastavi betona kategorije B.II. moraju se
odrediti na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja betona sa materijalima sa kojima e se proizvoditi
beton u skladu sa lanom 28 PBAB-a. Granulometrijski sastav meavine agregata utvruje se
eksperimentalno shodno l.8. Najmanja ukupna koliina cementa i estica manjih od 0,25 mm u
zavisnosti od najvee frakcije agregata odreena je lanom 30, tabela 5 PBAB-a.
Prethodnim probama odreuju se traena svojstva i osobine betona predviene projektom i uslovima
gradnje kao to su: konzistencija, obradljivost, vrstoa, trajnost, termike karakteristike i dr.
Za beton kategorije B.II. obavlja se kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima
kvaliteta na mestu ugraivanja (l.35, PBAB-a). Shodno l.48 pod "b" za beton spravljen iskljuivo za
potrebe objekta, odnosno gradilita, a pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.051., rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za
dokazivanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugraivanja, sa tim da se isto mora
projektom betona predvideti.
Svojstva betona u posebnim uslovima sredine

Opte odredbe
Preduslov za izradu betona sa posebnim svojstvima sastoji se u tome da se takav beton mora ispravno
sastaviti, spraviti i ugraditi (dobro sabijen i bez segregacije) i paljivo negovati. On se mora spravljati u
skladu sa odgovarajuim uslovima za beton B.II.
Vodonepropusni beton
Standard "SRPS U.M1.015 Beton. Ispitivanje vodonepropusnosti betona. " propisuje postupak ispitivanja
vodonepropusnosti betona. Marke vodonepropustljivosti betona su : V2, V4, V6, V8 i V12, pri emu
brojke 2,4,6,8 i 12 oznaavaju pritiske u barima, to je propisano projektom konstrukcije. Ne sme se
zapaziti pojava kapi na gornjoj povrini na pet od est ispitanih tela za traenu marku, ali s tim da je prvu
niu marku vodonepropustljivosti zadovoljilo svih est tela.
Beton otporan na dejstvo mraza
To je beton koji je izloen estom smrzavanju i odmrzavanju u vlagom zasienim uslovima. Ovaj beton
zahteva agregat otporan na mraz i vodonepropusni beton. Standard "SRPS U.M1.016 Beton . Ispitivanje
otpornosti prema dejstvu mraza". odreuje marke otpornosti prema dejstvu mraza od M50, M100,
M150 i M200, gde brojke oznaavaju najvei broj ciklusa naizmeninog smrzavanja i kravljenja. vrstoa
pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi 75% od vrstoe koji imaju nesmrzavana tela ekvivalentne
starosti.
Beton otporan na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje
Otpornost ovog betona ispituje se prema jugoslovenskom standardu "SRPS U.M1.055. Beton. Ispitivanje
otpornosti povrine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje". Otpornost betona na dejstvo mraza i
soli za odmrzavanje odreuje se stepenom oteenja ispitivane povrine posle 25 ciklusa naizmenonog
smrzavanja i odmrzavanja. Beton se smatra jo otpornim na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje ako
posle 25 ciklusa ima 0,2 mg/mm gubitak mase.
Blok A1
Betoni izloeni delovanju mraza ili mraza i soli moraju se tititi aeriranjem. Koliina uvuenog vazduha
ispituje se prema jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.031 i isti mora odgovarati vrednostima datim u
l.32, tabela 6 PBAB-a.
Beton otporan na habanje
Prema standardu "SRPS B.B8.015 ispitivanje prema habanju bruenjem", ispituje se otpornost na
habanje betona koji su izloeni optereenjima od jakog saobraaja ili stalnog protoka vode.
Beton otporan na hemijske uticaje
U zavisnosti od utvrenog stepena i vrste agresivnosti postupae se prema odredbama jugoslovenskog
standarda "SRPS U.M1.014 Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zatita od njih (1959) ".
Na planovima i u tehnikim opisima naznaena je zahtevana otpornost prema odredbama navedenog
standarda na osnovu ega je Izvoa duan da postupi.
Izvoenje betonskih radova

Pre izvoenja konstrukcija i elemenata od betona, armiranog i prednapregnutog betona, Izvoa radova
je duan da na osnovu projekta konstrukcija, shodno l.232 PBAB-a, izradi projekat betona, koji sadri:
- sastav betonskih meavina, koliine i tehnike uslove za projektovanje klase betona
- plan betoniranja, organizaciju i opremu,
- nain transporta i ugraivanja betonske meavine,
- nain negovanja ugraenog betona,
- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona,
- program kontrole, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske meavine i betona po partijama,
- plan montae elemenata, projekat skele za sloene konstrukcije, kao i projekat oplate za
specijalne vrste oplate.
Projekat betona mora se dati Nadzoru na odobrenje.
Betonski pogoni
Pogon za proizvodnju betona mora da ima potrebne kapacitete proizvodnje, kao i usaglaenu veliinu
deponije agregata i silosa, pored toga to mora da zadovolji uslove jugoslovenskih standarda SRPS
U.M1.050, SRPS U.M1.051 i SRPS U.M1.052. Fabrika betona mora biti opremljena i za proizvodnju
betona u posebnim uslovima, tj. kada je temperatura vazduha nia od +5 C, odnosno via od +30 C. Mora
se u projektu betona dati udaljenost fabrike betona od pojedinih delova objekta, broj automiksera sa
kojima raspolae fabrika betona, kao i trajanje transporta, uzimajui u obzir i zakrenost saobraaja na
putu ako isti koristi javne saobraajnice.
Betonski pogon mora posedovati izvetaj o podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izvetaj o
jednomesenom ispitivanju ureaja za doziranje.
Skladitenje materijala
Agregat za beton ne sme se meati sa drugim materijalima za vreme transporta i skladitenja na
gradilitu. Uslovi transportiranja i skladitenja moraju odgovarati odredbama l.233 PBAB-a. U pogledu
transporta cementa, neophodne dokumentacije koja prati isporuku i uslova uvanja cementa na
gradilitu, vae u svemu odredbe l.234 i 235 PBAB-a, kao i komentar navedenih lanova. Dodaci betonu
moraju biti oznaeni prema propisu jugoslovenskog standarda SRPS U.M.1.034 i uskladiteni prema
uputstvima proizvoaa.
Doziranje meavina
Doziranje svih komponenti betona, prema l. 23 PBAB-a, vri se teinski i mora odgovarati odredbama
ovih Tehnikih uslova. Tanost doziranja svih sastavnih delova mora biti u skladu sa takom 3.2.
jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.050. Predlozi za doziranje, moraju se odrediti na osnovu prethodno
Blok A1
izvrenih proba od strane Izvoaa radova, u skladu sa l.28 PBAB-a i odobrenja Nadzora. Nikakav beton
se ne sme ugraditi dok rezultati posle 28 dana ne dokau da su projektovana doziranja ispravna.
Maksimalni vodocementni faktor koji je naveden je max. vodocementni faktor koji je dozvoljen kod
odgovarajuih klasa (marki) betona i obuhvata vodu koja se dodaje u mealicu i slobodnu vodu koja
sadri agregat. Minimalne koliine koje su naznaene, predstavljaju sadraj cementa koji je dozvoljen za
odgovarajue klase (marke) betona. Cement potreban u veim koliinama, od tih minimalnih, da bi se
postigla vrstoa i konzistencija, mora obezbediti Izvoa bez prava na naknadu. Ako testovi kontrole
kvaliteta, kako je propisano u ovim Uslovima, pokau da je potrebna promena u sastavu meavine, takva
se promena mora izvriti na teret Izvoaa.
Konzistencija betona
Konzistencija betona se odabira tako da se raspoloivim sredstvima za ugraivanje omoguava dobra
zbijenost betona, to lake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra zavrna obrada povrine.
Konzistencija betona je mera obradivosti i razlikuju se etiri podruja konzistencije: kruta, slabo plastina,
plastina i tena. Mere konzistencije svee betonske mase date su u tabeli 2. l.2. PBAB-a.
Meanje betona
Komponente betona za sve pozicije betonskih radova mogu se meati u mealicama fabrike betona i to
toliko dugo dok se ne postigne homogena meavina. Odreivanje stepena homogenosti svee betonske
meavine vri se prema taki 4.5 standarda SRPS U.M1.050. Mealica mora biti uvek u takvom
funkcionalnom stanju da posle punjenja pojedinim komponentama postigne homogenu meavinu u
utvrenom vremenu meanja. Utvreno potrebno vreme meanja, vreme koje protekne od momenta
kada su sve komponente u mealici do poetka pranjenja mealice, mora biti naznaeno u tabelama za
sastav betona i postavljeno na vidnom mestu.
Transport betona
U pogledu uslova za transport betona i nain obavljanja transporta od fabrike betona, gde se proizvodi
betonska meavina, pa do mesta ugradnje vae odredbe jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.045
Transportovani beton. Tehniki uslovi (1987).
Ugraivanje betona
Beton se ugrauje prema projektu betona. Temperatura sveeg betona u fazi ugraivanja ne sme da je
nia od +5 C niti via od +30 C. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 5 C ili iznad 30 C, smatra se
betoniranjem u posebnim uslovima i u tom sluaju moraju se preduzeti mere u pogledu proizvodnje,
ugradnje i nege betona u skladu sa poglavljem VII-7 PBAB-a.
U konstrukciju se mora ugraditi beton takve konzistencije da se moe dobro ugraditi i zbijati predvienim
mehanikim sredstvima za ugraivanje .Sveem betonu se ne sme dodavati voda.
Visina slobodnog pada betona ne sme da bude vea od 1,50m. Ako se za dovod betona od mealice do
oplate koriste rie ili oluci, isti moraju biti opiveni limom, a kod strmih nagiba opremljeni pregradama ili
da su kratki kako bi se odrala brzina kretanja.
Ako se ugraivanje betona nepredvieno prekida, moraju se preduzeti mere da takav prekid ne utie
tetno na nosivost ili ostala svojstva konstrukcije, odnosno elemenata. Kada prekid ugraivanja betona
nije izveden ispravno ili na nain predvien projektom, Izvoa je duan da mesto prekida obradi onako
kako to bude Nadzor zahtevao.
Beton se mora dobro sabiti za vreme i odmah posle ugraivanja. Zbijanje se mora izvriti mehanikim
vibriranjem i Izvoa je duan da obezbedi dovoljan broj vibratora za interno vibriranje (pervibriranje),
kao i uslove za njihovo premetanje. Nadzor moe propisati i upotrebu spoljnih vibratora na posebnim
mestima.
Blok A1
Vibratorima se mora rukovati tako da se potpuno obradi beton oko armature i u okovima i uglovima
oplate, i mora dovoljno trajati i biti takve jaine da potpuno sabije beton, ali se ne sme produavati da ne
bi dolo do segregacije. Na povrini se ne sme dozvoliti izdvajanje lokalnih povrina maltera. Vibratori se
moraju polako stavljati u beton i vaditi iz njega. Ne smeju se direktno oslanjati na armaturu ili usmeravati
na delove ili slojeve betona koji su se stvrdnuli do stepena da je beton prestao biti plastian pri
vibriranju.
Odredbe ovog odeljka odnose se i na prefabrikovane elemente, osim ako Nadzor ne odobri upotrebu
spoljnog vibratora ili prihvati metod vibriranja Izvoaa.
Ugradnja betona u slojevima

Beton se mora ugraivati u slojevima debljine 30cm, a kod veih masa i do 50cm. Svaki sloj se mora
ugraditi i sabiti pre nego to na prethodnom sloju zapone vezivanje betona. Radne spojnice se mogu
postavljati samo gde su naznaene na crteima, ili prikazane u planu betoniranja koji je odobrio Nadzor.
U hitnim sluajevima spojnice se mogu postavljati samo prema uputstvima Nadzora.
Pre ugraivanja novog betona uz beton koji je stvrdnuo, oplate se moraju ponovo pritegnuti, a povrina
stvrdnutog betona ohrapaviti, temeljno oistiti od stranih materija i cementnog mleka i nakvasiti vodom.
Ugradnja betona pod vodom

Betoniranje pod vodom se mora izvoditi tako da se iz betonske mase ne izdvoje cement i voda. Beton za
nosee elemente koji se ugrauje pod vodom mora da sadri: najmanje 400kg cementa po kubnom
metru betona, granulat sa maksimalnim zrnom od 32mm, fluidifikator kao dodatak betona, s tim da
sleganje konusa bude oko 15 cm. Cement mora da je odgovarajueg kvaliteta i otporan prema
eventualnoj agresivnosti vode. Levak za betoniranje sastoji se od cevi prenika najmanje 25 cm,
konstruisan iz delova koji imaju spojnice sa prirubnicama opremljenim zaptivkama. Levci za betoniranje
moraju se tako podupreti da omogue kretanje izlivenog kraja po itavoj radnoj povrini, kao i da
omogue brzo sputanje kada je potrebno usporiti ili zaustaviti protok betona. Izlivni kraj na poetku
radova mora biti zatvoren kako bi spreio ulazak vode u cev i mora biti do na 20 cm od dna. Kada se ara
izrui u levak, protok betona se mora regulisati laganim izdizanjem izlivnog kraja, uvek ga zadravajui u
ugraenom betonu. Protok betona mora biti neprekidan. Sa crpljenjem vode i ienjem povrine moe
se poeti tek kada je beton ovrsnuo.
Podlivke
Podlivke se izvode od maltera spravljenih sa ekspanzionim cementima pri emu minimalna postignuta
vrstoa mora odgovarati betonu marke MB45. U pogledu kvaliteta primenjenih materijala vae odredbe
ovog poglavlja.
Podlivke se ugrauju tako da uvek postoji nadpritisak: moe se primeniti princip spojnih sudova ili
postupak injektiranja.
Malteri moraju imati trajno poveanje zapremine od min. 1%. Podlivke vee debljine od 50mm moraju se
dobro armirati.
Izvoa je duan da u sklopu radova na ugradnji prefabrikovanih elemenata, leita, slivnika i slinih
elemenata, gde se predvia primena podlivke, priloi u okviru projekta tehnologije ugradnje, sve
potrebne dokaze da predviena kompozicija maltera koja e se koristiti kao podlivka u svemu odgovara
traenim uslovima. Navedeni projekat, zajedno sa detaljnim opisom tehnologije ugradnje podlee
odobrenju Nadzora.
Negovanje betona
Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi od:
- prebrzog isuivanja,
Blok A1
- padavina i tekue vode,
- visokih i niskih temperatura,
- vibracija koje mogu poremetiti unutranju strukturu i
- mehanikih oteenja
Povrine betona izloene uticajima moraju se zatititi pokrivkom. Tip pokrivke mora da je po oceni
Nadzora najpogodnija u postojeim uslovima. Ako prema oceni Nadzora pokrivke nisu potrebne,
povrine se moraju odrati u vlanom stanju polivanjem ili prskanjem vode. Ako projektom betona nije
drugaije odreeno, vreme negovanja propisano je l.267 PBAB-a.
Zavrna obrada povrine i tolerancije

Sve povrine od betona moraju se temeljno obraditi u vreme ugraivanja. Obrada mora da bude takva da
potisne krupnozrni materijal sa povrine i da malter potpuno nalegne na oplate da bi se stvorila ravna
zavrna povrina bez vode i vazdunih mehuria ili upljikavosti. im se beton dovoljno stvrdne, a oplata
ukloni, cela povrina mora se temeljno oistiti, ukloniti tragovi oplate ili istureni delovi, kako bi povrina
ostala ravna, bez ulegnua ili nepravilnosti.
Kod kolovoznih (podnih) ploa, poto se beton ugradi i sabije, mora se poravnati do granica i visina
naznaenih poprenim presekom i mora se obraditi do glatke ravne povrine. Kvalitet izrade mora biti
takav da kada se kontrolie zavrna obrada letvom-ravnalicom od 4m ne sme pokazivati vea odstupanja
od 10mm od propisane visine poprenog preseka. Ostala dozvoljena odstupanja u zavrnim betonskim
radovima su :
- kod dimenzija poprenih preseka stubova i nosaa, ne vie od 6 mm,
- kod ostalih dimenzija stubova i nosaa, ne vie od 10 mm, s tim da visinske kote na
kvadrenima mogu odstupati najvie do 5 mm,
- ravnost vertikalnih ili kosih povrina mora biti u granicama od 8 mm mereno letvom duine
3 m,
- odstupanje stubova i zidova od vertikale, mereno sa viskom ne sme biti vee od 6 mm
Nain izvoenja zavrnih radova kod posebnih elemenata ili delova konstrukcije dat je na crteima ili je
naznaen u predraunu.
Uzimanje uzoraka i ispitivanje

Izvoa je odgovoran za sprovoenje i analizu odgovarajuih ispitivanja propisanih PBAB-om i
odgovarajuim jugoslovenskim standardima, kao i za uzimanje potrebnih podataka iz rezultata tih
ispitivanja u toku izvoenja radova. Saglasno ovom poglavlju Izvoa je duan da na zahtev Nadzora,
tokom izvoenja radova od betona, uzme i uva betonska tela za ispitivanje, u uslovima konstrukcije.
Izvoa je duan da sve trokove nabavke i rada opreme za uzimanje uzoraka za ispitivanje, kao i sve
trokove na uzimanju uzoraka i ispitivanju, obuhvati ponuenom jedininom cenom odgovarajuih
pozicija radova, u svemu prema odredbama ovog odeljka i zahtevu Nadzora.
Naknadno dokazivanje kvaliteta ugraenog betona u konstrukciji vri se u posebnim sluajevima, na
primer: ako nije mogue izvesti ispitivanje vrstoe na pritisak, ili ako rezultati nisu odgovarajui, ili ako
postoji neki drugi za ozbiljnu sumnju u vrstou betona u konstrukciji. Postupak za ispitivanje vrstoe
betonskih tela pri pritisku, izvaenih iz ovrslog betona regulisan je odredbama jugoslovenskog
standarda "SRPS U.M1.040-Odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku izvaenih iz ovrslog
betona".
Merenje
Koliina koju e platiti Izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni za jedinicu mere izvedenog elementa
naznaenu u predmeru radova po kubnom, kvadratnom, dunom metru ili komadu u svemu je odreena
Blok A1
planovima, specifikacijama ili kako Nadzor utvrdi. Armatura i kablovi se obraunavaju u svemu prema
odredbama poglavlja 5000 odnosno 5500 ovih Tehnikih uslova.
Plaanje
Za koliinu utvrenu na gore opisan nain Izvoau e se platiti po ugovorenoj jedininoj ceni koja
predstavlja punu nadoknadu za obim i sadraj rada dat ovim poglavljem.
Skele i oplate
Sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se u obezbeenju svih postrojenja, opreme,
materijala i radne snage i u izvoenju svih operacija u vezi sa izradom,potrebnim temeljenjem,
montaom i demontaom skela i oplata vezanih za izvoenje radova od betona, i za druge uzgredne
radove na betonskim konstrukcijama u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa
ovim odeljkom Tehnikih uslova, crteima i uputstvima Nadzora.
Tehnika regulativa
PBAB.87 "Pravilnik o tehnikim normativama za beton i armirani beton"
("Sl. list SFRJ" br.11/87)
SRPS U.C9.400- Drvene skele i oplate. Tehniki uslovi. (1984)
Skele i oplate izvedene od razliitih materijala (elik i drvo, beton i drvo i slino) projektuju se i izvode
prema odredbama standarda SRPS U.C9.400, kao i vaeih propisa za podruja primenjenih materijala i
konstrukcija.
Planovi za izradu skela i oplata

Izvoa je duan da na osnovu podataka i uslova iz projekta konstrukcija, kao i podataka o temeljenju
objekata, zahteva u pogledu odvijanja saobraaja (za objekte preko javne saobraajnice) ili u pogledu
eksploatacije objekta koji se nadziuje, proiruje ili adaptira i snimljenog stanja, izradi potrebnu
dokumentaciju za skele i oslonce skela, kao i za posebne oplate koje namerava da upotrebi.
Dokumentaciju, izraenu prema odredbama standarda, Izvoa je duan da dostavi Nadzoru na
odobrenje, ali odobrenje Nadzora nee osloboditi Izvoaa od eventualnih nepogodnosti usvojenih
reenja. Kada se skela, za delove konstrukcija, postavlja iznad puteva na kojima se obavlja redovan
saobraaj, moraju se iznad puta na odgovarajuem odstojanju od skele, sa obe strane skele, podii
ramovi za gabarit. Ramovi se moraju izraditi sa rasponom i slobodnom visinom prolaza neto manjim od
gabarita skele. Sva obeleavanja i osiguranja vezana za regulaciju saobraaja Izvoa je duan da izvede o
svom troku, a prema uslovima nadlenog organa uprave, od koga i trai saglasnost za izmenu reima
saobraaja.
Izvoenje skela i oplata

Skele i oplate moraju biti tako konstruisane i izvedene da mogu preuzeti optereenje i uticaje koji nastaju
u toku izvoenja radova bez tetnih sleganja i deformacija, i osigurati tanost predvienu projektom
konstrukcija
Skele
Skele se moraju izvesti tako da se obezbede projektovani nagibi konstrukcija prikazani na crteima vodei
rauna o potrebnim nadvienjima datim u projektu, ili zahtevima Nadzora, skupljanju, ugibu rasponskih
elemenata skele, gnjeenju materijala i sleganju jarmova skele. Sleganje skele mora se pratiti i meriti za
vreme betoniranja. Potrebno je preduzeti mere da se omogui ponitavanje neoekivanih sleganja.
Blok A1
Sa betoniranjem se moe zapoeti po odobrenju Nadzoru, ali tek po prijemu konstrukcija skela od strane
posebno formirane komisije Izvoaa radova, koja je duna da proveri dimenzije ugraenih elemenata,
kvalitet izrade, kao i preduzete mere zatite na radu.
Oplate
Oplate betonskih elemenata ili delova konstrukcije moraju obezbediti da se oblik i dimenzije elemenata
dati na crteima odre u granicama dozvoljenih propisanih odstupanja. Oplate se konstruiu od
materijala i na nain koji zavisi od zahteva koji su postavljeni u projektu, jugoslovenskom standardu i
odredbama ovih Tehnikih uslova.
Konstrukcija oplata mora biti takva da se one po otvrdnjavanju betona mogu skinuti bez oteenja
elemenata.
Svi nosai i grede upotrebljeni su za podupiranje oplata moraju biti posebno kruti, njihova konstrukcija se
mora odrediti na osnovu ugiba koji ne sme prelaziti 1/1000 raspona pod punim optereenjem. Oplate
moraju biti to je mogue vie nepropustljive i moraju se pre betoniranja dobro navlaiti sa obe strane.
Za premazivanje oplate i kalupa mogu se upotrebljavati samo sredstva koja ne dovode do izmene i boje
betona niti deluju agresivno na sve ili ovrsli beton i armaturu.
Ukoliko projektom posebno nije predvieno, du uglova oplate, da bi se ivice betonskih elemenata
sauvale od oteenja prilikom skidanja oplate, treba ugraditi lajsne trouglastog preseka sa 20 mm
katetama. ice za utezanje oplate moraju biti provuene kroz plastine cevice, s tim to raspored istih na
vidnim povrinama mora biti pravilan. Oplate temelja i unutranjih povrina:za oplate temelja, jastuka,
unutranjih povrina betonskih elemenata i delova konstrukcija koji su u kontaktu sa zemljom ne
postavljaju se nikakvi posebni zahtevi u pogledu izbora tipa oplate, odnosno materijala sem da moraju
biti ispunjeni osnovni zahtevi navedeni u ovim Tehnikim uslovima.
Oplate vidnih povrina:

Oplate spoljnih, vidnih povrina betonskih elemenata:stubovi, grede, zidovi, krovni i fasadni elementi,
rasponske konstrukcije, kao delovi kod kojih nije predviena posebna dodatna obrada, ukoliko na
crteima nije posebno dato, moraju biti glatke sa nenaglaenim nastavcima. Oplate od metala:
Uslovi za oplate: u pogledu konstrukcije, ravnosti, ukruenja, pravca, obrade uglova, uklanjanja, ponovne
upotrebe, podmazivanja i ienja vae i za oplate od metala, odnosno kalupe. Metal koji se koristi za
oplate mora biti tolike debljine da oplate zadre svoj oblik. Spojke i druga sredstva za spajanje moraju biti
tako konstruisane da kruto spajaju oplate i da omogue uklanjanje tako da se beton ne oteti. Mora se
posebno voditi rauna da se oplate od metala sauvaju od re, masti ili drugog stranog materijala, koji bi
doveo do promene boje betona.
ienje unutranjosti oplata:

Gde je unutranjost dna oplate nepristupana, donje table oplate moraju se ostaviti slobodne, tako da se
mogu ukloniti zbog ienja nepoeljnog materijala pre ugraivanja betona.
Prijem oplata:
Pre poetka betoniranja svakog elementa, Nadzor, na osnovu prethodno izvrene geodetske kontrole i
kontrole geometrije elemenata koji se betonira mora zapisniki utvrditi da li izgraena oplata zadovoljava
u pogledu:
- situacionog poloaja elemenata i visinskih kota
- dimenzija elemenata datih u projektu,
- uvrenja i utezanja oplate,
- istoe oplate

Blok A1
Uklanjanje skela i oplata
Skele ispod rasponskih konstrukcija, kao i delova konstrukcija mogu se ukloniti tek poto je postignuta
projektom traena marka betona, odnosno dok ne istekne najmanje 28 dana od dana betoniranja. Taan
broj dana i dozvolu za oputanje skele odredie Nadzor, to e zavisiti od nege betona i prosene
temperature na gradilitu posle ugraivanja betona, kao i rezultata kontrolnih kocki uzetih za vreme
betoniranja i negovanih pod istim uslovima kao i konstrukcija na mestu gde su uzete.
Za prednapregnute konstrukcije vae napomene date na crteima. Oplate betonskih elemenata skidaju
se po fazama, bez potresa i udara kada beton dovoljno ovrsne. Ako projektom konstrukcije nije
drugaije odreeno, za vreme skidanja oplate vae odredbe lana 248 PBAB-a. Sve oplate se moraju
ukloniti bilo da su iznad ili ispod terena ili nivoa vode. Unutranje oplate upljih stubova, nosaa i dr.
moraju se ukloniti ako su od materijala sklonog truljenju ili bi na bilo koji nain tetno uticali na
konstrukciju.
Plaanje
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova u obimu navedenom u poglavlju 4800 moraju biti
obuhvaeni cenom ponuenom u predraunu za razne pozicije plaanja koje se odnose na betonske
radove, te se nee izvriti nikakva dodatna naknada.
Armiraki radovi
Obim i sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se u nabavci postrojenja, opreme, materijala i
radne snage i izvoenju svih operacija u vezi sa armaturnim elikom u skladu sa odredbama i uslovima
ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehnikih uslova, crteima i uputstvima Nadzora.
Tehnika regulativa i metode ispitivanjima
Armaturni elik mora biti u skladu sa "Pravilnikom o tehnikim normativama za beton i armirani beton"
(PBAB 87), uputstvima za primenu i prateim standardima:
SRPS C.K6.020 - Vrue valjani elici. Betonski elici.
Tehniki uslovi. (1987)
SRPS C.K6.120 - Vrue valjani elici. Betonski elici. Oblik i mere. (1986)
SRPS U.M1.091 - Graevinske zavarene armaturne mree. (1986)
Standardima su dati oblik i mere, kao i metode ispitivanja za uslove kvaliteta propisane PBAB-om 87.
Materijali
Za armiranje konstrukcija i elemenata od betona koriste se ice i ipke od glatkog elika, visokovrednih
prirodno tvrdih rebrastih elika i armaturne mree od hladno vuene armaturne glatke ili rebraste ice.
Glatka armatura GA 240/360

Glatka armatura (GA) je od mekog betonskog elika kvaliteta 240/360 i izrauje se u obliku ica i ipki. Za
konstrukcije od armiranog betona armatura od glatkog elika, krunog poprenog preseka mora se
izraditi prema odobrenom postupku.
Rebrasta armatura RA 400/500

Rebrasta armatura (RA) od visokovrednog prirodno tvrdog elika kvaliteta 400/500 izrauje se u obliku
ica i ipki. Za konstrukcije od armiranog betona armatura od rebrastog elika, krunog poprenog
preseka mora se izraditi prema odobrenom postupku.
Zavarene armaturne mree MAG 500/600

Blok A1
Zavarene armaturne mree su od hladno vuene ice od glatkog elika kvaliteta 500/600. Oznaka mree,
prenici i rastojanja ica, tolerancije i drugo odreeni su standardom SRPS U.M1.091.
Izvoenje radova
Opte
Izvoa radova je duan da pripremi liste armature i da ih podnese Nadzoru na odobrenje. Sadraj lista
mora biti u punoj saglasnosti sa crteima i odgovarajuim specifikacijama ovog odeljka.
Zatita materijala
elik za armiranje mora biti u svako doba zatien od oteenja. Kada se ugrauje u konstrukciju mora
biti bez praine, rastresitih lSRPSpi, ljake i re, boje, ulja ili drugih stranih materija. U sluaju kada se
projektom trai posebna zatita armature od korozije, mogu se primeniti samo oni zatitni premazi koji
ne smanjuju adheziju elik-beton.
Savijanje
ipke za armaturu mora paljivo sei i savijati za to kvalifikovani radnik. One se moraju savijati u hladnom
stanju prema ablonima i ne smeju primetno odstupati od oblika i dimenzija prikazanih na crteima.
Moraju se izbei otro savijeni delovi i ne smeju biti manjih poluprenika od onih naznaenih u tabeli 24
PBAB-a 87. Savijanje mrea i formiranje armaturnih koeva za temeljne grede odnosno za rasponske
konstrukcije vriti iskljuivo mainskim putem.
Ugraivanje i uvrivanje
Sav armaturni elik mora se tano ugraditi, ipke se kod svakog ukrtaja moraju povezati icom, tako da
za vreme ugraivanja betona odre poloaj prikazan na crteu. Graninici za spreavanje kontakta izmeu
armature i oplate, kao i izmeu redova armature moraju biti od prefabrikovanih betonskih kockica ili
drugog pogodnog materijala odobrenog oblika i dimenzija. Betonske kockice moraju biti takvih dimenzija
da je omogueno njihovo pokrivanje betonom. Ne dozvoljava se upotreba krupnog ljunka, drobljenog
kamena ili opeke, metalnih cevi i drvenih podmetaa .Alternativno, za pojedine konstruktivne elemente
(uglavnom ploe) umesto povezivanja armature icom na mestu ukrtaja, mogu se primeniti posebni
plastini profili (uz odgovarajui sertifikat ovlaenog instituta) koji u tom sluaju slui i kao graninik.
Pregled montirane armature vri se makroskopski. Merenjem na pojedinim mestima se kontrolie i
pravilnost poloaja montirane armature, kao i pojedinih njenih delova u odnosu na projektivni poloaj.
Doputena odstupanja kreu se u sledeim granicama:
- Odstupanja izmeu pojedinih ipki.....
.......kod stubova i grednih nosaa............D = +/- 10 mm. .....kod ploa i zidova.........D = +/- 15 mm.
- Odstupanja izmeu redova armature po visini, kao i odstupanje zatitnog sloja od projektovanih
mera........
.........kod elemenata sa konstruktivnom visinom D> 100 cm....D = +/- 10 mm..... kod greda i ploa
debljine vee od 10 cm...... D = +/- 5 mm.....kod ploa debljine manje od 10 cm .......... D = +/- 3 mm.
- Odstupanje uzengija u odnosu na horizontalu ili vertikalu....
.........kod elemenata sa konstruktivnom visinom D> 100 cm....D = 10 mm.....kod elemenata sa
konstruktivnom visinom D< 100 cm... D = 5 mm.
- Osovinsko odstupanje pri eonom zavarivanju ipki......D = (O.10 f ) u mm.
Nastavljanje
Sve ipke armature ija je ukupna duina manja od 12 metara moraju se isporuiti u punoj duini koja je
naznaena u crteima. ipke ija je duina vea od 12 metara mogu se nastavljati kako je to prikazano na
Blok A1
crteima ili dato u PBAB-u poglavlje V.V, odnosno uputstvima Nadzora. Sueono zavareni spojevi izvedeni
postupkom elektrootpornog zavarivanja moraju se ispitati prema standardima SRPS C.A4.002 i SRPS
C.A4.005.
Prijem ugraene armature

Pre poetka betoniranja svakog elementa ili konstrukcije mora se zapisniki utvrditi uz prisustvo Nadzora
da montirana armatura zadovoljava u svakom pogledu
- prenika, broja ipki i geometrije ugraene armature predviene projektom,
- uvrenja armature u oplati,
- mehanikih karakteristika:granice razvlaenja, granice kidanja i kvaliteta zavarenih spojeva, kao i
- istoi ugraene armature.
Merenje
Koliina koja e se platiti Izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni je masa ugraene armature, kako je
prikazano na crteima i navedeno specifikacijama, odnosno izvodima armature, ili kako Nadzor odredi.
Nee se priznavati bilo kakav dodatak za voice, betonske kockice, podmetae i distancere, kao i iane
stege ili privrivae koje mora obezbediti Izvoa kada i kako naredi Nadzor. Kada se prave preklopi
drugaiji nego to je to propisano u poglavlju V.V, PBAB-a, nee se davati naknada za dodatni elik, kao i
za radne nastavke koji nisu prikazani crteima, a koji su dozvoljeni i odobreni od Nadzora. Za
izraunavanje mase armaturnog elika treba koristiti SRPS C.K6.120.
Plaanje
Za koliinu utvrenu na gore opisan nain Izvoau e se platiti po ugovorenoj jedininoj ceni koja
predstavlja punu nadoknadu za obim i sadraj rada dat ovim poglavljem.
ZAVRNI I OSTALI RADOVI NA OBJEKTU

Svi zavrni i ostali radovi na objektu dati su posebnim projektima.
Odgovorni projektant

Licenca 310 C900 06

Blok A1
II.4 PREDMER RADOVA

Blok A1

Blok A1

Blok A1
II.5 PRORAUN KONSTRUKCIJE

Blok A1
Sadraj prorauna:
G.3.1 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA PUMPI ISTE I PROCESNE VODE BLOK A1.........................................48
G.3.1.1. Uvod.................................................................................................................................................48
G.3.1.2. Analiza optereenja..........................................................................................................................48

G.3.1.2.1. Stalno optereenje.............................................................................................................48
G.3.1.2.2. Optereenje od opreme.....................................................................................................48
G.3.1.3. Proraun i dimenzionisanje ..............................................................................................................48

Blok A1
G.3.1 Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode blok A1
G.3.1.1. Uvod
Oslonci novih pumpi se nalaze na nivou -4,200 i u kontaktu sa tem.ploom. Obe pumpe nemaju uticaj
cevovoda koji bi preneli na svoje oslonce, tj. Pumpe nisu projektovane kao oslonci to je podatak dobijen
iz mainskog dela projekta.
G.3.1.2. Analiza optereenja
G.3.1.2.1. Stalno optereenje
Sopstvena teina bet.elemenata T1......................................................0,51*0,485*0,15*25=0,93kN

Sopstvena teina bet.elemenata T2......................................................0,9*0,9*0,2*25=4,05kN
G.3.1.2.2. Optereenje od opreme
Teina opreme (pumpa DN 50)..................................................................................(142+89)*9,81=0,23kN

Teina opreme (pumpa DN 200)............................................................................(1250+390)*9,81=16,1kN
G.3.1.3. Proraun i dimenzionisanje

Pretpostavljeni doputeni napon na kotaktnoj spojnici tem.ploe i tla je >150kN/m2
Doprinos u smislu poveanja napona na kontaktno tlo najvie ostvaruje novi oslonac za DN 200.
Gt2=4,05kN
Qt2=16,1kN
pp. dtpl=40cm, F=(0,4*2+0,9)2=2,89m2
=(4,05+16,1)/2,89=6,97kN/m2< 10%dop=15kN/m2
Usv.armatura u tem.postamentu je R10/15, i ankeri za vezu starog i novog betona R12 u svemu
prema rasporedu ankera iz grafikog priloga.
Odgovorni projektant

Licenca 310 C900 06

Blok A1

TEK - Glavni Projekat Tem Pumpi A1 Rev01

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TEK - Glavni Projekat Tem Pumpi A1 Rev01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ugovara Naziv projekta Investitor

Konzorcijum Zamena sistema Elektroprivreda Srbije

UGOVOR BROJ: I-296/2-10

PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP

KNJIGA: G.3 PROCESNA VODA

SVESKA: G.3.1 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA PUMPI ISTE I PROCESNE

Knjiga Sveska Revizija Strana

Mesto za naslovnu stranu prema Zakonu o Planiranju i Izgradnji

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA T.1. TEHNOLOKI PROJEKAT

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA M.1. KOTLARNICA

KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

KNJIGA M.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA G.1. KOTLARNICA

KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

KNJIGA P.9. PROCESNA VODA

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

I.1 SADRAJ SVESKE

Knjiga Sveska Revizija Strana

SADRAJ SVESKA G.3.1

I.1 SADRAJ SVESKE

II.1 PROJEKTNI ZADATAK

III GRAFIKI DEO

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

II.1 PROJEKTNI ZADATAK

Knjiga Sveska Revizija Strana

INVESTITOR : JP Elektroprivreda Srbije

PROJEKAT : Zamena sistema otpepeljivanja TE Kostolac A

1. Pregled zahteva projektovanja

Knjiga Sveska Revizija Strana

2. Granice isporuke za projekat

Knjiga Sveska Revizija Strana

Granulometrijski sastav, Blok KoA2

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

Sopstvena teina bet.elemenata T1......................................................0,510,4850,15*25=0,93kN